POSLE DVE DECENIJE PROTEST SE VRATIO KUĆI, NA...

RAZGOVOR: RADE VELJANOVSKI, ZASTUPNIK POKRETA SLOBODNIH GRAĐANA I PROFESOR FPN

Uvodna reč glavnog urednika

Kad su me u jesen 91. Desimir Tošić i Slava Đukić“priveli” iz “Borbe” da uređujem “Demokratiju”, utrenutku kad Demokratska stranka još nije počela da

se deli kao ameba, u okruženju do tada prilično ofucanogstranačkog biltena zatekao sam kao deo neupotrebljivoginventara i mlađanog Gorana Vesića, novinara u pokušaju.Na pitanje Zoranu Đinđiću: šta da radim sa ovim polupismenim momkom, Zoran je kratko odgovorio: “Nekaga, vredan je i odan, može da ti dotura vesti iz stranke…”

Dečko koji ne obećava je u tom trenutku bio bez znanja iimanja, zainteresovan da bude novinar, suzdržano ambiciozan da se domogne televizije. Na fin način sam mu

stavio do znaja da su za tv novinarstvo vrlo bitni i stas i glas,pa je ostao u listu gde je jedino i mogao da, pod Đinđićevomzaštitom, glumi novinara.

Sve potom je deo otrcanog srbijanskog političkog šablonau kom je srž uspeha - zanimanje političar. Od tada, Vesić jerastao kao paradigma osobe “iz senke”, kao večiti “drugičovek”, poput sličnog lika iz romana “Čokoladni rat”,Roberta Kormijea.

Danas, kad je i zamenik gradonačelnika Beograda, vidi sesva opasnost njegovog preteranog eksponiranja, jer to što jepostao gradonačelnik na mala vrata otkriva razmere nesnalaženja ovog Čarapana, njegovu političku infantilnostii površnost. Uz jednu nepoznanicu – gde prestaje ponašanjediktirano od novog poslodavca, a gde počinju prilike za

ostavljanje ličnog pečata. Međutim, njegovim osnovnimosobinama: upornosti, ambicioznosti i udvorištvu, nenedostaje zamaha.

Da mu je teško da se pokaže pametan u društvu, za samodesetak dana je pokazao tri puta: tražeći fantome koji tobožuništavaju kilavo postavljenu iluminaciju po Beogradu,objaviviši rat karikaturistima zbog Petričićeve odličnekarikature u NIN-u, i zbog ideje da novčanu donaciju Gradaprvorođenoj bebi u novoj godini (300.000 dinara) podeli nadva novorođenčeta koja su rođena istog minuta. U čemu gaje osujetio požar na društvenim mrežama.

Sa nestrpljenjem i znatiželjom iščekujem ko će ovomneuspešnom fudbalskom savetniku (“Crvena zvezda”)podleći u novom političkom driblingu.

IZ LAZI SREDOM GODINA II BROJ 41 9. 1. 2019. CENA 50 dinara

Režim u Srbiji vlada strahom

Gradonačelnik na mala vrata

Pravda odložena za 2020.

POSLE DVE DECENIJE PROTEST SE VRATIO KUĆI, NA BEOGRADSKE ULICE. BUDE SE I DRUGI GRADOVI

ZAŠTO NAPREDNJACIMA NE ODGOVARA POŠTENA SOCIJALNA POLITIKA?

Sudovi ne štite žrtve mobinga

NI POSLE DESET GODINA ZAKON PROTIV MOBINGA NE DAJE REZULTATE

Ako EU neće da ruši Vučića, mi ćemo!

2 POLITIKA

Beogradski/Srpski glas Godina druga, broj 41/6 Izlazi sredom. Rukopisi se ne vraćaju Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 Direktor: Sunčica Stanojević Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 Email: [email protected] Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković Saradnici: Vladimir Gligorov, Slobodan Samardžija, Aleksandar Crkvenjakov, Danilo Šuković Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednik: Nikola Stanković Lektura: Zorica Antonijević Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

Glas razuma, 9. januar 2019.

POSLE DVE DECENIJE PROTEST SE VRATIO KUĆI, NA BEOGRADSKE ULICE

Ako EU neće da ruši Vučića,Piše: Dragica Bg Pušonjić

Dok su trubači na turskoj kaldrmi usablasno praznoj Skadarliji grmeli„Bella ciao“, negdašnju himnu lev-

ičarskog antifašističkog otpora u Italiji, koja jekasnije nadrasla ideološke koordinate i postalasvojevrsni simbol otpora nepravdi, naStudentskom trgu i u Vasinoj ulici igla nijemogla da padne od zgrudvane mase nezado-voljnih građana. Posle petooktobarske revoluci-je, protest se vratio kući, na beogradske ulice.

Šta će doneti, u šta će se možda izroditi ova iovakva narodna sabiranja kaz’će se samo. Ili„samo“, zavisi od stajne tačke gledanja na stvari.U svakom slučaju, te subote, 29. decembra, početvrti put zaredom Beograđani – koji su rešilida budu buntovni – prošpartali su odStudentskog trga do Slavije, poslednji put u2018. Čini se, ponajviše iziritirani porukamavlasti, preko medijskih megafona, da se, eto,okuplja šačica koja bi, sastavljena od zna sekome prodanih duša, da podmetne klip utočkove svih naših rekorda i dosad neviđene uzlazne linije. Ito baš onda kada nam kosovsko-metohijska omča visi ako neoko vrata, onda svakako nad glavom. Sticajem okolnosti, i uvreme kada se zbog masovne plenidbe stanova i kuća zaradnesrazmernih dugova na ulice širom zemlje izbacuju čitaveporodice, u vreme dok se Srbija ne popravlja na listi zemaljapo broju zaposlenih koji su u položaju srednjovekovnih robo-va, u vreme kada se u evidenciju za socijalnu pomoć državestiže teže nego li do Meseca i porodilje dobijaju brutalnoponižavajuću svotu novca, u vreme kada deluje da nikada nijebio veći broj ubistava, od porodičnih zaključno sa onim ukriminogenim strukturama...

Možda je i razumljivo zašto se, kad je o protestima reč, pa io ovom, više gleda na to koliko je ljudi nagrnulo na ulice negoli zašto su tu, šta govore, šta ištu i zbog čega. Kvantitet težitome da proizvede kvalitet. Kad je tako, onda – koliko je zaistagrađana rešilo da se, umesto da pretpraznično subotnje večeprovede sa ukućanima ili da se provodi po okićenom gradu,odmetne u geganje u dugoj koloni ne bi li „onima gore“poručilo da znaju da i od dobrog ima bolje, ali i da od lošegpostoji gore?

Ovi će i Srbiju isprazniti

Budimo objektivni. Bilo ih je između „daleko manje odočekivanog“ (što bi kazala izvesna Barbara Životić, novazvezda gradske televizije) i pet miliona. Ovu cifru, koju istori-ja narodnih protesta i buna u Srbiji ne pamti, promovisao jepredsednik Srbije porukom da „šetaju do mile volje, može petmiliona ljudi da se skupi, ali neću im ispuniti nijedan zahtev,nikada!“ Gledamo li politički obojene medijske procene sobzirom na to da profesionalne nemamo, na ulice je te večeriizašlo između nekoliko hiljada i 70.000 građana, s tim da nji-hov broj iz sedmice u sedmicu raste.

Tokom protesta su Čika Ljubina ulica, Trg republike, jošminulog avgusta zagrađen zbog rekonstrukcije, kao i Ulicabraće Jugovića neka vrsta vododelnice između dva Beograda.Jedan, dominantni, jeste u krcatoj Gradskoj kafani i na šetal-ištu Knez Mihailove ulice, u svom svetu i raspoloženju, dokmalo daljim ulicama promiče pokoji prolaznik. Drugi je ovaj

što se sliva ka Studentskom trgu. Tu ima i beba u kolicima, iljudi u invalidskim kolicima, i tinejdžera, i penzionera, i pri-padnika LGBT zajednice, i predstavnika Sindikata vojnih pen-zionera i invalida, i studenata, i parova, i onih koji su sami, iporodica, i grupa prijatelja, i kućnih ljubimaca...Profesionalnim kamerama i foto-aparatima broja nema,načičkani su i po krovovima.

Kamion – pokretna bina okružen je kao davne 1993. kada,usred izopštenja iz svetske zajednice, ispred tadašnjeg „C-marketa“ stignu hleb, zejtin ili mleko. Snažan razglas kroz noćraznosi reči Srđana Škora, novinara i bivšeg člana Pokreta slo-bodnih građana, uz doboše nakon gotovo svake rečenice.

„Dobro veče, probuđeni narode,dobro veče Beograde!“, krenuo jeŠkoro. „Svi smo svedoci da je ovdebilo raznih vlasti, ali ovolikih lažova iovolikih lopova nikada nije bilo! To nesamo da ne pamti Srbija, to svet nepamti! Nekada su zarđalim kašikamacrtali granice ovog naroda, iza njih suostala groblja, zločini, pustoš, sramotaza ovaj narod! Sada hoće i Srbiju da isprazne, jer tamo gde suoni branili Srbe, tamo Srba više nema, nigde! Ni u krajinama,ni u Bosni, ni u Crnoj Gori, neće ih biti uskoro ni na Kosovu,a neće ih biti ni u Srbiji! To ne smemo da dozvolimo!Aleksandre Vučiću, obećao si da ćeš saslušati ovaj narod!Ovaj te je narod pozvao da dođeš ovde... Vučić se nije pojaviojer je kukavica i svi to znamo! Za šest godina nije smogaohrabrosti da se pojavi u TV duelu nikome ko misli drugačije ineće se nikad ni pojaviti... Uskoro će doći vreme kada će tajVučić ovaj narod moliti za milost, vrlo brzo će doći to vreme,ali milosti za njega i njegove kabadahije neće biti. Srećna vamNova godina bez Vučića! To je moguće jer je počelo!“

Uz povike „Tako je“ ili „Ua“, zavisi od toga šta se čulo,

duvanje u pištaljke koje se ponovo proda-ju, sada po ceni od 100 dinara za komad,građani reaguju. Među njima nema poli-tičara udruženih u Savez za Srbiju. Nikood njih se ne laća mikrofona, kako jenegde objašnjeno ovih dana, zato što suovo čiste, suve, destilisane građanskedemonstracije protiv vlasti, lišene poli-tike, premda su okupljanja formalnokrenula nakon prebijanja BorkaStefanovića u Kruševcu 23. novembra.

Gde je onaj svet, kog pomenusmo uz1993. godinu? O njemu je tokom protes-ta, kada je kolona bila kod RTS-a, uizjavi za jednu hrvatsku televiziju svojerekao Branislav Trifunović, glumac, pro-ducent i konferansije na ovom skupu.„Smeta nam licemerje Evropske unijekoja ćuti na sve ovo što se dešava, zaradnekih drugih kombinacija koje ima“,kaže Trifunović. A na pitanje hoće lidemonstranti tražiti pomoć evropskih

institucija, uzvraća: „Mi glasno govorimo, a oni ćute. To jedovoljno za nas. Ja mislim da mi tu nemamo ni sa njima šta darazgovaramo. Oni ćute i trpe. Da se ovo dešava u nekoj zemljiEvropske unije, bilo bi svašta, ali ovde se ne dešava.Godinama se ćuti o tome i ja ih pitam – zašto? Ako oni nećeništa da urade, mi ćemo.“

Kad je gusto – Simo Spasić

Kolona je prošla pored zgrade koja je nekada bila u vlas-ništvu lista „Politika“, gde su gotovo sva svetla pogašena inigde ni traga onom blještavilu i novinarskom mravinjaku u

kome se pripremalo sutrašnje beogradskoizdanje. Dalje, kroz Svetogorsku, krajskulpture Kralja Ibija kog je u „Ateljeu212“ dočaravao Zoran Radmilović („Mojnarod me opet izaziva da im održim jedangovor, da to ovako sunem u masu, pa kakopadne...“). Potom, uz davno zatvorenu„Srpsku kafanu“ s kojom je nestalo sveono što je krajem 19. veka značila i kafana

„Dardaneli“, kao stecište intelektualnog Beograda. Prošlo se,a da niko nije registrovao, i onkraj puste terase one bake kojaje davnih godina bila maskota nekih protesta dok je stajala imahala nadirućoj reci ljudi.

Skandiranje „Izađite napolje“ ostalo je bez odjeka. Ispred zdanja RTS-a, gde je Trifunović davao onu izjavu,

razvučen višemetarski žuti transparent sa plavim napisom„DOS-ovski režim potpisao smrtnu presudu kidnapovanju,2001‒2002. godine iz zatvora oslobodio 2.018 Albanaca“.Neko nešto govori preko mikrofona, ne može se razabrati nireč, uzalud mu i zvučnici. Anulira ga sveopšta buka sa zvučni-ka onog pokretnog kamiona i kombija koji mu je prethodnica.Prema portalu „Srbin Info“, to je Simo Spasić, predsednikUdruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu iMetohiji, pokušao da izazove incident.

Utom, na platou kod Dečjeg kulturnog centra, levo od gov-ornika, mrak sinhrono rasteruju dve „navijačke“ baklje.Osvetljavaju dotad neupadljive mlade ljude koji stoje, ćute,gledaju ozbiljnih lica, ne pomeraju se, reklo bi se da ni ne

Građani reaguju uz duvanje u pištaljke koje se ponovo prodaju,sada po ceni od 100 dinara za komad

„Da se ovo dešava unekoj zemlji Evropskeunije, bilo bi svašta, aliovde se ne dešava“

foto: E-Stock agency

3Možda je i razumljivo zašto se, kad je o protestima reč, pa i o ovom, višegleda na to koliko je ljudi nagrnulo na ulice nego li zašto su tu, šta govore,šta ištu i zbog čega. Kvantitet teži tome da proizvede kvalitet


PROTESTI „1 OD 5 MILIONA“ I U NIŠU

I Nišlijama puklo trpilo

trepću, nit romore, nit govore. Nepomični kao karijatide, svi u tamnoobučeni. Nastaje pometnja. Umesto najavljenih pet minuta najvećemoguće buke koju će u RTS-u morati da čuju, organizatori protesta, uzdozu nervoze, požuruju demonstrante da produže, da se ne zadržavaju.Bespogovorno ih sluša čelo kolone, gde su devojka, žena i mladić uinvalidskim kolicima, koja guraju njihovi valjda bližnji.

Na novogodišnjim girlandama razvučenim popreko Ulice knezaMiloša pod konac su i dekorativni satovi, svi do jednog pokazuju pet dodvanaest. Kamion određuje tempo kretanja, kolona i dalje mili, sada krajkuće u kojoj je živeo i radio Jovan Jovanović Zmaj, upamćen i po sti-hovima „Čujte vi ozgora/oko carskih dvora/ne govor’te vi narodu: 'Ovati je zemlja mati!' – On to mora osećati“. A preko puta, dom Ive Andrićau kome je, možda, zapisao i ovo: „Sve su Drine ovog sveta krive; nika-da se one neće moći potpuno ispraviti, ali i nikad ne smemo prestati daih ispravljamo.“

Kulminiralo je kod „Beograđanke“ samo zato što je u tom trenutku i utoj zgradi Aleksandar Vučić davao intervju Ivani Vučićević, direktorki„Studija B“. Ovde nisu, kao kod RTS-a, puštani snimci odabranihVučićevih izjava (npr. „Ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu musli-mana!“, „Neću da budem predsednik Srbije“, „Lagali smo sebe da sunam plate male, a imamo približno 500 evra!“). Naprotiv. Sa zvučnika senajpre orila montaža „Barbara, pevajući bot“, sa refrenom „Linč, silo-vanje, nasilje“, da bi usledio poziv: „Vučiću počinje intervju za dva min-uta, urlajmo, vrištimo, naterajmo ga da izađe da nauči da sabira kad većume da oduzima!“

Talasanje u zemlji meda i mleka

Za to vreme bezbrižni i staloženi Vučić konstatuje da deset godina nijebio u tom studiju, ironično besedi da je imao veličanstven doček kada jeulazio u „Studio B“ i da će uvek javljati gde će se nalaziti ne bi li moglida ga dočekuju. Ali potom Vučićevićki i gledaocima potanko objašnjavada na protestu „ima mnogo pristojnih ljudi, posebno moje generacije istarijih, od 40 do 60 godina, i oni zaslužuju našu veću pažnju, našracionalan odnos i da vidimo šta je to u čemu smo sve pogrešili i šta jeto što bismo morali da uradimo bolje“. Prema Vučiću, „najveći deo pen-zionera je dobro razumeo šta se u Srbiji zbiva“. Sve njih, prema tome, onne bi „stavio u isti koš sa takvim narko-dilerom Nikolom Sandulovićem,niti sa ovim lopovima Đilasom, Jeremićem, Obradovićem i ostalima“.

Istovremeno na ulici grmi „Beogradski sindikat“ iz 2006: „Oni su sis-tem, instrukcija/dogma, korupcija, teror institucija/ represija ubija!/Mafija, murija, država, hajdučija/kadija, sudija, a mi smo revolucija – tonije naša Srbija.“ I obznanjuje se lepa vest, a to je da je kraj kolone u tomtrenutku kod RTS-a. Nastavlja se ka Slaviji da bi se popunio trg, štouprkos pozivima ne polazi za rukom sasvim, a u međuvremenu se uMitićevoj rupi, gde je Dafina Milanović devedesetih godina ostavila1.500 maraka u temelj za svoju nepodignutu banku, u parkiću igraju nekiklinci. Spomenik Dimitriju Tucoviću, po kome je trg nosio ime od 1947,nevidljiv je u svakom smislu.

Oko fontane koja više ne peva, na ushićenje ne samo okolnih sta-nara, okupljenima su rezimirani njihovi zahtevi vlastima: novi, dabude smenjen „Nebojša Stefanović, najveći lopov u MUP-u, jerumesto da broji nerešena ubistva broji nas, svoje građane“, da Savezza Srbiju dobije pet minuta na RTS-u i jednako izveštavanje u infor-mativnom programu, da se otkriju nalogodavci i izvršioci ubistvaOlivera Ivanovića, da se razreše pokušaji ubistva Borka Stefanovića inovinara Milana Jovanovića.

Skup je završen, ljudi se razilaze, do svake naredne subote. Kasnijeo ovim protestima „Dojče vele“ piše, pod naslovom „Talasanje uVučićevoj zemlji meda i mleka“, da vanredni izbori deluju kao nemi-novnost zbog nezadovoljstva građana koje je preliveno na ulice, a dasu izbori u Srbiji „idealna prilika da se ionako varvarska propagandapojača za još koji stepen, da se nekažnjeno premlati pokoji opozicioniaktivista za nauk ostalima i da se sopstvenim biračima ponudi isprazanosećaj pobede nad nekim i nečim“. Iz Berlina, odakle je naš predsed-nik koliko do juče potcrtavao ukazanu mu pažnju i poštovanje.

mi ćemo!Piše: Marko Smiljković

Političari su kod Nišlija izgubili svaki kredibilitetjer su se mnogi iz dosadašnjih vlasti pa i aktuelne,obogatili na račun srčane borbe građana. Zato

mnogi sa velikim interesovanjem gledaju na skup „Stopteroru – za Niš bez straha“, koji je zakazan za 11. janu-ar 2019. u 18 časova na Trgu kralja Milana. Sam skup jedeo masovnog beogradskog pokreta „1 od 5 miliona“, akoji je direktno uperen protiv predsednika SrbijeAleksandra Vučića.

Neke nepoverljive Nišlije su, pokazala je istorija,spremne da izađu na ulicu jer su tradicionalno udruštveno-privrednom zapećku raznih režima, ali danaskao da ne žele više da budu valuta za potkusurivanjepolitičara. Najradije bi izašli da se za svoja prava borepod nekom novom, poštenom i moralno neukaljanomzastavom.

Na raznim društvenim mrežama mladi su „zagriženi“da ovaj protest uspe, ali stariji pamte1996/97. i 5. oktobar 2000. godine kadsu glave stavljene na panj, srceostavljeno na terenu, da bi kasnije onekojima su verovali gledali u šou-programima TV „Pink“ i sličnimmedijima. To je umelo da povredi.

Upravo zato je veliko pitanje kolikoće se Nišlija odazvati tog 11. januara,kad se ujedno proslavlja i Dan gradaNiša, odnosno, datum kad je Nišoslobođen od Turaka.

Nesumnjivo je da danas svakiNišlija ima „svoju nepravdu“.Građane na ulice može da izvedeisključena struja, izvršitelji na vrati-ma, nemoral u javnim preduzećima,nemoć pred državnom birokratijom ijoš na desetine nepravdi, ali „ćutanje“stanovnika ovog grada ne značiodobravanje već razočarenje udosadašnje liderčiće koji su imali pri-liku 12 godina (od 2000. do 2012) daizmene nešto, a nisu uradili ništa. Barne u Nišu.

Jedan od eminentnih doktora i članGradskog odbora Nove stranke SašaŽivić među prvima je povukao nogu ipozvao građane Niša na proteste.

„Ja ću lično u subotu u 18 da stanem ispredSpomenika oslobodiocima Niša na Trgu kralja Milana.Neka se pridruži ko bude želeo“, napisao je Živić, koji jei profesor Medicinskog fakulteta, u svojoj kolumni kojuje objavio portal „Južne vesti“.

Osvrnuvši se na proteste koji se u Beogradu odvijajuprotekle četiri subote, Živić je napisao da će ovog viken-da lično izaći u centar svog grada i zajedno sa svojimstudentima započeti, kako je napisao, „borbu zademokratiju, slobode i vladavinu prava“ – a veliki brojčitalaca ga je u tome podržao.

Ovaj protest zakazao je Pokret mladih koji je apso-lutno nepoznat javnosti, ali mnogima je dogorelo donokata, tako da se po gradu komentariše: „Protesti uNišu će uspeti ako okupe 2.000 ljudi.“ Do te brojke seuvek dolazi jednostavnom računicom, odnosno 10odsto od broja koji se okuplja u Beogradu. To je dosadbio princip.

‒ Pozivamo sve građane Niša, a pre svega mlade,koji zbog katastrofalnih rezultata ove vlasti masovnonapuštaju Niš, da dođu i pokažu šta misle o ovoj vlasti

i o načinu na koji ona vodi Grad.Zahtevi su:1. Ostavka ministarke građevinarstva, saobraćaja i

infrastrukture Zorane Mihajlović 2. Ostavka gradonačelnika Niša Darka Bulatovića 3. Oslobađanje zarobljenih medija i stvaranje nezav-

isnog regionalnog servisa u Nišu4. Obezbeđenje svih pružnih prelaza u Nišu rampom i

svetlosnom signalizacijom 5. STOP partijskom zapošljavanju6. STOP javnim izvršiteljima nad socijalno ugrožen-

im građanima7. STOP isključenju struje socijalno ugroženim

građanima 8. Rasvetljavanje svih slučajeva paljenja automobila

u Nišu 9. Vraćanje Nišu Aerodroma, Elektrodistribucije

i Regionalne privredne komore.Uz ove zahteve nedavno se oglasio i Savez za Srbiju

u Nišu koji je izneo „top-listu beščašća“ u kojoj je desetprimera, kako su naveli, nesposobnosti aktuelne vlasti, askoro su identični zahtevima Pokreta mladih koji orga-nizuje protest.

„U top-listu beščašća i nesposobnosti jedne vlasti kojaje izgubila smisao za realnost nisu ušli ni ogromnazagađenost vazduha, ni partijsko zapošljavanje, ni stan-je deponije i otpadnih voda, ni psi lutalice, ni korupcijau građevinskoj inspekciji i mnogo drugih muka koje suprelepi Grad Niš pretvorile u ’prokletu kasabu’ iz koje sebeži glavom bez obzira. Za sve ove nesreće i muku kojuNišlije trpe jako dugo postoji ’lična odgovornost’, anjeno ime je lokalna samouprava okupirana od SNS-arežima, koji je potpuno izgubio kompas i koji je paral-isan strahom od predstojećeg izvesnog pada“, naveo jeovaj savez.

Do sada se pokazalo da su Nišlije vrlo probirljiva pub-lika. Nikad ne daju pare na predstave koje ne vrede. Sjedne strane pritisnuti su raznim mukama i ušli bi u tokolo protesta, ali se boje da ih po ko zna koji put ne izn-evere glavni glumci.

Danas svaki Nišlija ima „svoju nepravdu“.Građane na ulice može da izvede isključenastruja, izvršitelji na vratima, nemoral u javnim preduzećima, nemoć pred državnom birokratijom...

4 DRUŠTVOGlas razuma, 9. januar 2019.

Razgovarala: Radenka MarkovićFoto: E-stock Agency/ Miloš Rafailović

Pokret slobodnih građana i u budućnosti može daostane i da traje na istim načelima i vrednostima nakojima je i nastao uz Sašu Jankovića. Tu nikakvih

promena neće biti. Razume se da ćemo razgovarati sa sličn-im političkim organizacijama i opcijama sličnim našoj, da,ako je moguće, tu energiju ukrupnimo, kaže u razgovoru za„Beogradski glas“ Rade Veljanovski, zastupnik Pokreta slo-bodnih građana i profesor Fakulteta političkih nauka uBeogradu.

On je na funkciju zastupnika PSG-a stupio u decembru kadaje dotadašnji predsednik Pokreta Saša Janković podneoostavku. Obavljaće je do 26. januara, za kada je zakazanavanredna skupština PSG-a, na kojoj bi trebalo da se izaberenovi predsednik.

Pokret se prvo osuo odlaskom brojnih članova, a ondaje i predsednik podneo ostavku. Šta je nakon tolikoodlazaka ostalo od njega?

Mislim da tu postoji jedna pomalo pogrešna percepcija.Nama se događalo da su nam neki ljudi odlazili, ali se istovre-meno događalo i da su nam pristupali neki novi ljudi.Međutim, ispadalo je tako, da se priča samo ako neko poz-

natije ime ode iz Pokreta i da su mediji-ma bili zanimljiviji oni ljudi koji izPokreta odu nego oni koji ostaju. Mi idalje imamo velika imena. Sa nama suGoran Marković, Dragan Velikić,Srbijanka Turajlić, Borka Pavićević,Janko Baljak, Zdravko Šotra, NedaTodorović, Ratko Božović, JelenaĐorđević... Mislim da se nama nedogađa ništa što se inače ne događa poli-tičkim organizacijama. Pogledajte samokoliko se, recimo, puta izdelilaDemokratska stranka i koliko je ljudi iznje otišlo. To, naravno, nije dobro i nemožemo da budemo srećni zbog toga.Ali nema sumnje da je naša političkascena, pogotovu opoziciona, u previranjui rekonstituisanju, tako da ne možemoreći da je opozicija jednodimenzionalna.Danas mnogi ljudi kada kažu opozicija,pod tim podrazumevaju nešto što jemonolit, naspram monolita vlasti. A nijetako. I ne treba da bude tako.

Kako treba da bude? Ako se zalažemo za stvarnu demokratiju koja

podrazumeva pluralizam različitih mišljenja i stavova, pa ipolitika i ideologija, moramo biti svesni da postoje poli-tičke organizacije koje o određenim stvarima različitomisle. Drugo je pitanje da, kada se nađemo u okolnostimau kojima smo sada ili kao što smo bili devedesetih godina,da imamo vlast koja je do te mere iritantna, antidemokrats-ka i autoritarna, ima razloga objediniti opozicione snageda bismo se suprotstavili takvoj vlasti. To jeste logičan putrazmišljanja, ali to još uvek ne znači da svi koji su opozi-ciono orjentisani prema sadašnjoj vlasti treba da budujedna organizacija ili samo jedna grupacija stranaka ilijednoga dana, kada se izađe na izbore, samo jedna lista.Može to da se uradi na više načina.

Pretpostavljam da i ostali imaju tu vrstu fleksibilnosti uodnosu na konačne odluke, a mi, dabome, i te kakorazmišljamo kako bismo sa najviše energije i zdravogrezona doprineli borbi protiv sadašnjeg režima. Mi uPokretu takođe vodimo razgovore sa raznim ljudima. Nakraju krajeva, formirali smo i Građanski blok 381 u komeje osim Pokreta slobodnih građana i Mađarski pokret izSubotice, Šumadijska regija iz Kragujevca, Koalicija„Tolerancija“, u kojoj su Bošnjačka, Crnogorska, Vlaškanarodna stranka, Vojvođanski pokret, dosta organizacijakoje na lokalnom nivou imaju odbornike i artikulišu

interese i političke potrebe i nekih manjinskih naroda.

Ne ponavljati stare greške

Kakva je sada uloga Saše Jankovića u Pokretu?On je i dalje naš član, samo trenutno sa manje energije i

kapaciteta učestvuje u radu Pokreta. On nije neko ko bi pod-neo ostavku a nastavio da rukovodi organizacijom iznekakve senke.

Građani koji su glasali za njega na predsedničkimizborima smatraju da zaslužuju detaljnije obrazloženjepovlačenja od onoga što je napisao u tvitu kojim jeodluku saopštio. Znate li vi više o tome?

Znam samo ono što je on sam saopštio u toj poruci.Objasnio je da u ovim političkim uslovima mnogo toga za štasu se zalagali on i ostale građanski orjentisane grupacije imamale šanse, gubi smisao i hteo je da vidi, bar ja to takotumačim, da li građanska energija može da se nakupi i delo-vanjem drugih ljudi, drugih lidera. Mi ostali smo odlučili dana neki način uzvratimo toj njegovoj dobroj nameri time štosmo pojačali intenzitet naših aktivnosti. Naš izlazak u petakpred Predsedništvo Srbije bio je masovniji nego nekolikoprethodnih izlazaka, a sve je masovnije i naše učešće naprotestu građana subotom.

Šta očekujete od tih protesta i da li su u pravu oni kojikažu „počelo je“?

Jako je teško prognozirati kakav može da bude epiloggrađanskih okupljanja, ali u ovom trenutku je mnogo važnoto da postoji veoma masovan bunt protiv načina vladanjaovom zemljom i protiv trenutnog političkog lidera. Ovde nijeosnovno pitanje koliko ljudi izlazi na protest, već je ključnačinjenica da se obnavlja energija koja pokazuje hrabrost jer,nažalost, mi imamo režim koji u velikoj meri vlada naosnovu straha. Oni zastrašuju ljude da uopšte pomisle daiskažu drugačije mišljenje, a kamoli da se negde fizičkipojave i svojim prisustvom pokažu da su protiv ovog režimai ove vlasti. Nezavisno od toga šta je bio prvi, inicijalni potezljudi koji su pozvali građane da izađu, uradili su dobro jercela ta masa ljudi jeste protiv ovakvog načina vladanja. Ovdeželim da ukažem na jednu veoma važnu stvar. Naime, svipolitički akteri koji će jednoga dana izlaziti na izbore ipokušati da se u toj utakmici bore za javne funkcije i ulazaku institucije sistema treba da imaju u vidu da ljudi hoće da seova vlast skine, ali da im nije važno samo to. Važna im je igarancija da nova vlast koja bude došla posle SNS-a, SPS-ai Aleksandra Vučića neće vladati na isti način kao i oni.

Nama se to već dogodilo!Da. Svojevremeno smo skinuli Miloševića i njegovu

stranku sa vlasti. Svi su se udružili, što je imalo logike, alisećamo se da je vrlo brzo posle toga došlo do sporenja, prvoizmeđu Đinđića i Koštunice, a kasnije i drugih aktera, ipolako se osipala energija koja je mukotrpno stvorena. Ne bivaljalo da nam se to opet dogodi. Iskreno se nadam da nećei da i drugi, kao i mi, žele ne samo da se ovi skinu s vlastinego i da se promeni način vladanja u Srbiji. Mi nastojimoda se formira grupacija političkih stranaka, organizacija ipokreta koja će se boriti za to. Moramo da stvorimo Srbiju ukojoj će institucije sistema stvarno biti demokratske, u kojojće stvarno odlučivati oni koji su dobili glasove na izborima,ali koji će isto tako sve vreme osluškivati glas građana.

RADE VELJANOVSKI, ZASTUPNIK POKRETA SLOBODNIH GRAĐANA I PROFESOR FPNRAZGOVOR

Režim u Srbiji

U ovom trenutku jemnogo važno da postojiveoma masovan buntprotiv načina vladanjaovom zemljom i protiv trenutnog političkog lidera

5Glas razuma, 9. januar 2019.

Mi znamo koje su materijalne mogućnosti ove zemlje, ali i skromno živeći možemo da živimo srećno ako imamo mirnu i stabilnu zemlju i dobre odnose sa drugim državama

Na koji način?Građani participiraju u politici samo time što zaokruže

nekoga na izborima, ali to ne znači da oni treba daumuknu posle toga i da niko više ne treba ništa da ihpita. Naš je pristup – glasajte za nas, ali vaš glas će osta-ti vaš, da i posle toga možete da kažete šta mislite onovoj vlasti i da imate pravo na kritičko mišljenje, a davlast mora to da osluškuje. Moramo da imamo vlast kojaje stvarno demokratska, nije korumpirana, koja jeproevropska, apsolutno poštuje celokupan korpus ljud-skih prava i zna šta je stvarno jednakost u jednoj zemljikoja je multietnička, mulitikonfesionalna.

Naše medijske prilike nepoznate u praksi

Očekujete li uskoro vanredne parlamentarne izboreu Srbiji?

To je u okolnostima u kojima živimo i u kojima jedančovek odlučuje o svemu potpuno nepredvidivo. Nikakvapolitička znanja, iskustva, sposobnost anticipacije tu nepomažu. Dakle, tu se radi jednostavno o hiru jednog čove-ka. Ako on odluči, biće ih. Mi svi kao opozicija moramouporno da zahtevamo da se izborni uslovi promene, dabudu demokratskiji, ali takođe moramo dabudemo svesni da je pomalo utopija ako se totraži od sadašnje vlasti.

Ima li smisla izaći na izbore pod uslovimakakvi su bili na ranijim izborima?

Imalo bi jedino ako se izbori internacionalizu-ju što je moguće više, odnosno da evropske orga-nizacije mogu da prate te izbore. Mi se kaoPokret slobodnih građana zalažemo i za iskustvo koje jeisprobano i dalo pozitivne rezultate u Makedoniji. Kada sutamo raspisani izbori, ministarstva i ministri dobili su nekuvrstu koministara iz opozicije koji su kontrolisali njihov rad.U takvom građanskom demokratskom nadgledanju radainstitucija moglo bi da se dogodi da ti uslovi ipak budu takvida može da se učestvuje na izborima. I, naravno, mnogo jevažno da se utvrde tačni birački spiskovi. Dakle, mi s jednestrane treba da pritiskamo da se izborni uslovi promene, a sdruge strane da gradimo neku novu energiju. Da li će se izaćisa jednom, dve ili tri liste, to je manje bitno. Važno je da onenude građanima mogućnost izbora, da se konačno probude iljudi koji su do sada apstinirali. Takođe, i da oni koji su išlina izbore ali na kraju ostavili beli listić, jer su videli da nema-ju za koga da glasaju, sada imaju za koga da glasaju.

Odbili ste da budete zamenik predsednika Saveta zainformisanje Skupštine grada Beograda. Zašto?

Teško je čoveku da govori o sebi i ja to ne bih želeo. Ali jase 42 godine bavim medijima, 30 godina sam radio u medi-

jima, bio sam i glavni i odgovorni urednik Prvog progra-ma Radio Beograda i direktor Radio Beograda, kasnijesam radio na medijskim zakonima i na medijskoj strate-giji, već 18 godina radim na univerzitetu i oblast medijaveoma dobro znam. Dogodilo se da je za predsednika togsaveta izabran jedan mlad čovek, za koga su oni koji suga predložili iz njegove partije tvrdili da je on takođenekakav stručnjak. Mi ostali opozicioni poslanici, kojismo u gradskoj skupštini u manjini, uopšte nismo bili uto uvereni i ja nisam želeo da prihvatim ponuđenufunkciju. To ne znači da nisam spreman da nekommladom čoveku budem podrška, da on bude predsednika ja zamenik, ali morao bih da budem lično uveren da jeon, bez obzira na to što je mlad, stvarno stručan. A ovdeto nije bio slučaj. Ljudi iz SNS-a koji su predložilipredsednika Saveta, rekli su da se on bavi društvenimmrežama i da šalje nekakve informacije. Mi iz drugihizvora znamo kakve su to informacije, da nisu ni istiniteni objektivne. Iz raznih izvora sam čuo da se bavi timešto se sada zove botovanje, a to je u stvari čista manipu-lacija. Imamo mi starije, bolje izraze za to i nemapotrebe da posežemo za novim.

Kako biste sa ogromnim medijskim iskustvomopisali sadašnju medijsku situaciju u Srbiji, da li steu teoriji ili praksi upoznali takav slučaj?

Nisam. Naravno da se nameće poređenje sa devedese-tim. Međutim, tada je bila bolja situacija, bez obzira nato što je i taj režim hteo da utiče na medije, onako na sve,bez ostatka. On je ipak dopuštao da tu i tamo postoji nekinezavisni medij i bilo ih je više nego sada. Bilo je višemogućnosti da se iskaže opoziciono, kritičko mišljenje.Sada je situacija mnogo gora i to je ono što mnogi ljudine prepoznaju pa kažu – ali nema direktnih pritisaka,nema cenzure. Pa šta hoćete – institucionalnu cenzuru?!Nema institucionalne cenzure, ali to se radi tako što sepopravljanjem položaja onih medija koji su u dosluhu savlašću i koji se ponašaju kao režimski mediji stavlja doznanja svim medijima da, ako hoće da opstanu na ovomnašem, inače jako tankom i siromašnom tržištu, treba dabudu u vezi sa vlašću. Tako se proizvodi autocenzura,koja je najgora cenzura i novinari odustaju od istraži-vačkog novinarstva.

U okolnostima u kojima smo sada, da imamovlast koja je do te mere iritantna, anti-demokratska i autoritarna, ima razloga obje-diniti opozicione snage da bismo se suprot-stavili takvoj vlasti

Na RTS-u samo mišljenje vlasti

Radio-televizija Srbije svojim radom, a pre svega izveštavanjem, iskrivljava ideju javnog servisa. Svi ga plaćamoa on služi samo vlasti.Apsolutno. Ja sam o tome javno govorio i ispred RTS-a. Oni se uljuljkuju time što razvijaju kulturni, umetnički,dramski program, ali ne shvataju da se javni servis prepoznaje pre svega po dobrom informativnom programu. Toje ta crvena nit koja odvaja državnu i režimsku radio- televiziju od javnog servisa. I u vreme socijalizma Radio-tele-vizija Beograd imala je odličan dečji, sportski, dramski program, ali je informativni program bio taj koji se uklapaou idejni monolitizam jedne jedine partije. Ipak, čak je i tada bilo više mogućnosti da se izrazi drugačije mišljenjenego sada. Ovo sada je apsolutna dominacija jedne partije i njenog lidera, bez ikakve mogućnosti da se čuje nekodrugi. Javni servis je servis svih građana i on mora da se trudi da osvetli sve političke ideje, čak i neke novonastalemale stranke ili pokrete. To ne znači da on njih podržava, već samo da građanima Srbije osvetli tu ideju.

vlada strahom

Naredna godina će biti prelomna za EU.U martu je Bregzit, u maju su izboriza Evropski parlament. Nemačka

pokušava da od EU napravi novu svetsku silu,sa svojom vojskom, valutom i politikom,kojom će upravljati. Makron to podržava, zatoi slabi u Francuskoj.

Na svetskoj sceni otvoren je sukob unutar Zapada.Taj sukob je prisutan i između država Zapada iunutar samih država, između različitih političkihopcija. Sukob je između korporativnog globalizma idržavnog suvereniteta. Da li snagu u društvu trebada imaju izabrani predstavnici naroda ili globalnekorporacije i nadnacionalne strukture? DJB vodidržavotvornu politiku i smatra da Srbija treba daprati politiku suvereniteta država.

Sve velike sile su kolonijalne sile, ali imajurazličit pristup svetu koji kolonizuju. Rusija i Kinasu, zarad sopstvenih interesa naravno, oduvek nastanovištu poštovanja državnog suvereniteta. USAD je dolaskom Trampa došlo do promene. Trampi Republikanska stranka u SAD su im se pridružili.Klintonovi i Demokratska stranka u SAD su napoziciji korporativnog globalizma.

Države EU su pred izborom da li će učestvovati utrećoj avanturi Nemačke u ostvarenju dominacijeEvropom pod plaštom EU i stvaranja nove svetskesile. Britanija je svoj odgovor već dala. DeoFrancuske u žutim prslucima gleda u pravcuFregzita. Italija, skandinavske zemlje takođe.

Srbija bi trebalo da podrži talas tih promena uEvropi, da ojača svoj suverenitet, da učestvuje ustvaranju novog poretka u Evropi zasnovanog nasaradnji suverenih država. Srbija treba da napustiEU integracije jer su postale poligon za kolonizaci-ju od strane Nemačke. Prvi korak je da sa grbačeskine sve koji su učestvovali i učestvuju u kolo-nizaciji Srbije i koji je direktno pomažu: i sadašnjui bivšu vlast.

Želim nam svima srećnu i uspešnu novu 2019.godinu.

NOVA 2019. GODINA ĆE BITIPRELOMNA ZA EU

Suverenitetumesto

kolonizacije

Saša Radulović,predsednik Programskog saveta DJB i narodni poslanik


Piše: Branislav Krivokapić

Socijalne karte će pomoći državida se obračuna sa korupcijom,izjavio je i ostao živ ministar za

rad, zapošljavanje, boračka i socijalnapitanja Zoran Đorđević. Istovremeno,socijalne karte će omogućiti državnimorganima da bolje procene da li osobakoja konkuriše za socijalnu pomoćstvarno i zaslužuje da je dobije, rekao jeministar uz tvrdnju da će u budžetu zanarednu godinu biti izdvojeno znatnoviše novca za brigu o najugroženijima.Nažalost, u pitanju je notorna laž, očemu smo već pisali, pa ćemo, umestotoga, analizirati slučaj penzionera N. T.,čija penzija, nakon ukidanja zakona oumanjenju, iznosi 74.350 dinara. Štaskriva socijalna karta gospodina N. T.?

Kao bitan detalj za informisanjedržavnih organa najpre bi moglaposlužiti činjenica da je 10. novembar,kada je uplaćen prvi deo oktobarskihpenzija, u porodici junaka ove priče dočekan kaopravi praznik. Toga dana N. T. je konačno primiopenziju bez umanjenja od 100 evra, tačnije 11.887dinara, koliko mu je mesečno oduzimano prethodnečetiri godine. Slučajno se taj iznos skoro u dinar pok-lapa sa iznosom na priznani-ci „Infostana“ za stan od 75kvadrata u kome N. T. živi sasuprugom koja nema sop-stvenih prihoda, sinom kojikao profesor fizičke kulturesa nepunim fondom časovazarađuje oko 45.000 dinara,snajom koja je u „cvetu mla-dosti“ ostala bez posla i većčetiri godine niko neće da jezaposli i dva unuka – sred-njoškolcem i svršenim stu-dentom koji tek što se pri-javio na biro za zapošljavan-je. To su, dakle, osnovnipodaci za formiranje soci-jalne karte: a) šestočlanodomaćinstvo, b) dva prihoda– jedna plata ispod proseka i jedna natprosečna penz-ija, nešto manja od penzija predsednikovih roditelja,c) četiri izdržavana člana, d) prosečan prihod počlanu 19.941 dinar (kad se računa pun iznos penzije)ili 17.913 dinara (dok je penzija umanjivana).

Ne postoji ni baza podataka

Da vidimo sad ima li domaćinstvo N. T. skrivenihprihoda? Pošteno govoreći – ima. Snajka dva putanedeljno čisti nekoliko ulaza u naselju, za šta joj vlas-nik firme za čišćenje mesečno iskešira nekad 12.000,a nekad 14.000 dinara, dok profesor fizičkog povre-

meno zamenjuje prijatelja u jednoj privatnoj teretanii tako, otprilike svakog drugog meseca, domaši dododatka na platu od 50‒60 evra. A kakvi su s prihodi-ma od nekretnina? E, tu je odgovor nešto kompliko-vaniji. N. T. je od oca nasledio vikendicu na Rajcu,

dok je njegov sin vlasnik automobi-la „fijat punto“ starog 12 godina.Kako bi sinovljevoj porodiciomogućio komforniji život, od apri-la do oktobra N. T. sa suprugomboravi u vikendici, gde ostvarujesimboličnu poljoprivrednuproizvodnju isključivo za sopstvenepotrebe, a od prodaje rakije kojusam proizvodi ostvari prihod u visi-ni maksimalno jedne i po svoje pen-zije (oko 100.000 dinara). Ovajdodatni prihod u celosti „pojedu“popravke četiri i po decenije starevikendice, za šta je često neophodnootkinuti poneku hiljadicu i odtekućih primanja.

Prema važećim kriterijumima zaprocenu socijalnog statusa može se

zaključiti da je N. T. materijalno dobrostojećigospodin u godinama čija mesečna primanja za oko50 odsto nadmašuju prosečnu zaradu u državi(49.901 dinara, prosek za oktobar 2018) i trostrukosu veća od prosečne penzije. Kao takav on je bioidealna meta otimačine zvane fiskalna konsolidaci-ja tokom koje mu je za četiri godine od penzijebespovratno oduzeto više od 4.500 evra. Čak i da suvlasti imale uvid u njegovu socijalnu kartu, N. T.ovaj harač ne bi mimoišao. Pa čak i ako jednogdana država napravi bazu podataka o stvarnomsocijalnom položaju građana, domaćinstvo N. T.neće imati pravo na bilo kakve beneficije. Dovoljnoje pogledati kriterijume za odobravanje subvencijaza plaćanje objedinjenih komunalnih usluga(Infostan) prema kojima domaćinstva sa pet i višečlanova ostvaruju popust od 30 odsto ako im ukup-ni mesečni prihodi ne prelaze 15.000 (petnaest hil-jada) dinara, dok deset odsto popusta sledujedomaćinstvima čiji su ukupni prihodi ispod 46.000dinara. Još je niži prag tolerancije u Elektroprivredi

Pravda odložena SOCIJALNE KARTE: ZAŠTO NAPREDNJACIMA NE ODGOVARA

KolonoskopPiše: Branislav Krivokapić

Poglavlje o farsi

Prošlo je jedanaest godina otkako su komesar za proširenje EU Oli Ren i pot-predsednik srpske vlade Božidar Đelić potpisali Sporazum o stabilizaciji ipridruživanju između EU i Srbije. Od ukupno 34 poglavlja u pregovaračkom

postupku, Srbija je do sada otvorila 16, a zatvorena su svega dva poglavlja –„Obrazovanje i kultura“ i „Nauka i istraživanje“. Nakon izvršenog skrininga,Evropska komisija je za većinu neotvorenih poglavlja upotrebila izraz „potrebno jeviše napora“ ili „potreban je značajan napor“, a za poglavlje „Životna sredina“ konstatovana je „potpuna neusklađenost sa zakonodavstvom EU“.

Skrining za Poglavlje 19, koje se odnosi na socijalnu politiku i zapošljavanje, završen je juna 2014, a prethodni ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin obećavao jeda će to poglavlje biti spremno za otvaranje do kraja 2016. Ali niti se todogodilo, niti Poglavlje 19 više iko pominje. Umesto da radi na usklađivanju sa principima EU koji se odnose na socijalna i radničkaprava, Vlada je donela uredbu kojom je uveden prinudni rad korisnikanovčane socijalne pomoći. Prema podacima koje je izneo Danilo Ćurčićiz YUCOM-a, za četiri godine primene ove uredbe skoro 10.000 korisnika novčane socijalne pomoći bilo je prinuđeno da obavljaneplaćeni rad pod pretnjom gubitka svojih prava. Najčešće se korisniciprimoravaju da čiste ulice, kopaju kanale i grobove (Rekovac), a okakvom je ponižavanju reč, najbolje govori primer Plandišta, u kome se

novčana pomoć od 2.000 dinaraodrađuje dva dana po osam satidruštveno korisnog rada, što jemanje i od dnevnice koju na crnodobijaju nekvalifikovani radnici.Uprkos zahtevima za ocenuustavnosti ove uredbe, Ustavni sudnije stigao da je razmotri, prioritet-nije su bile ocene ustavnostiPravilnika za izdavanje i oduzi-manje licence za ribočuvara idrugih sličnih propisa.

Da li su u Briselu upoznati sa ovakvim stanjem? Naravno da jesu. Unekoliko poslednjih izveštaja Saveta Evrope u vezi sa izvršavanjemobaveza koje je Srbija preuzela potpisivanjem Evropske socijalne povel-je konstatovano je da je nivo socijalne pomoći građanima Srbije „očigled-no nedovoljan“, posebno kada je reč o pravu na socijalnu i medicinskupomoć i pravu starijih lica na socijalnu zaštitu.

A da li čelnici EU znaju kakvo je stanje radničkih prava? Jesu li čuli zapelene u „Juri“, zaključane toalete u „Geoksu“, za radnika „Goše“ koji jeizvršio samoubistvo zato što mu je poslodavac dugovao 20 plata, za sveone koji su zbog pokušaja da iskoriste pravo na štrajk pod pretnjom kriv-ičnim prijavama i zatvorom primoravani da potpisuju sporazumne rask-ide radnog odnosa? Znaju li da u Srbiji nikada nijedan poslodavac nijeodgovarao zbog zabrane sindikalnog udruživanja, garantovanog Ustavomi Zakonom o radu? Znaju, naravno. Kao što znaju i za još mnoge lošestvari zbog kojih Srbija ne otvara Poglavlje 19, a kad će - ne zna se.

U romanu „Rod“ Miljenko Jergović kaže da je Evropska unija zajedni-ca kultura samo u onoj meri koliko to doprinosi boljem poslovanju i pros-peritetu telekomunikacionih i naftnih kompanija. „Ali ono što je najgorei najmučnije jest to da temeljna ljudska prava građana EU zavise od togajesu li oni rođeni u Nemačkoj, Nizozemskoj, Francuskoj ili, na primer, uGrčkoj, Mađarskoj ili Italiji“, kaže Jergović, konstatujući da je sastanovišta ljudskih prava prostor ujedinjene Evrope isti kao da carine igranični prelazi i dalje postoje.

Kako će se s tim prostorom sjediniti država čija socijalna uloga odu-mire, a vlast odustaje od principa solidarnosti svodeći socijalnu politikuna diskreciona ovlašćenja Vlade i volju nedodirljivog vođe? Uz minimumiluzija o vrednostima ujedinjene Evrope, odgovor na ovo pitanje verovat-no glasi: Nikako! Otuda i ova farsa sa otvaranjem poglavlja više liči nanekakav srpski Bregzit nego na iskrene napore za usvajanje standardamodernog sveta. Ali problem je što su alternative loše, a „prijatelji“ izBrisela surovo racionalni, pa na konkursima za radna mesta u njihovimfirmama u Srbiji bolje prolaze kandidati koji, osim srpskog, imaju ihrvatski pasoš.

Prethodni ministar zarad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulinobećavao je da ćePoglavlje 19 biti spremnoza otvaranje do kraja2016. Niti se to dogodilo,niti ovo poglavlje više ikopominje

Uz Mađarsku, Srbija je međuretkim evropskim zemljamakoja je u periodu od 2008. do 2016. smanjila učešćesocijalnih izdataka u BDP-u

Učešće izdataka za socijalnu zaštitu u BDP

država 2008. 2016.Belgija 27,7 29,8Bugarska 14,7 17,5Francuska 30,8 34,3Hrvatska 18,8 21,3Mađarska 22,3 19,2Austrija 27,6 30,3Slovenija 21,0 23,3Finska 25,1 32,0Srbija 22,9 21,5EU 25,9 28,2*Socijalna zaštita obuhvata izdatke zapenzije, zdravstveno osiguranje, socijalnougrožene, invalidsku i porodičnu pomoć,podaci Eurostata

Karikatura: Saša Dimitrijević


Umesto suzbijanja siromaštva, režim Aleksandra Vučića mnogo više zanima upravljanje bedom. A to je upravljanje efikasnije bez jasnih kriterijuma i socijalnih karata

POŠTENA SOCIJALNA POLITIKANoć u Urgentnom centru

Kako sistem ove države funkcioniše, najbolje čovek može da oseti na svojojkoži. Recimo, krenete uveče s posla, izađete ispred svoje poslovne zgrade ustrogom centru Beograda (baš u delu u kom nema onih nadrealnih novo-

godišnjih ukrasa), krenete niz neočišćenu ulicu, okliznete se i padnete svom težinomna onaj led. Odvedu vas kući, bolovi postanu neizdrživi i usred noći najzad morate uUrgentni centar. A tamo – haos. Ljudi izgubljeno lutaju hodnikom, čekaju na šalteru,promaja duva kao da ste napolju.

Na šalteru vam, kad porodica objasni šta vam se desilo, samo dobace – „četvorka“.To bi značilo da odete u ordinaciju broj 4. Tamo nema gužve, o hvala bogu, samo dvamlada čoveka unutra, valjda doktor i medicinski tehničar. Mrzovoljni, iznervirani čin-jenicom da ste uopšte ušli. „Gde vas boli? Ovde?“ Baam! Udari vas jedan od njih dvo-jice po leđima, da proveri. „Aman, mladiću, lakše to malo“, računate da je njegovposao da pomogne, a ne da odmogne. „Pa da, znao sam. Ovo je za hirurga. Što vas šaljukod mene! Idite u dvojku.“

Odvučete se nazad do dvojke, moleći boga da to nisu ona vrata pred kojima stoji bardvadeset ljudi i leže dve starice na bolničkim krevetima. Ali ne, to su baš ta vrata. Piše„ne ulazi bez poziva“ i to treba bukvalno shvatiti ako nećete ozbiljno da iznerviratetehničara koji unutra radi i svaki čas šeta tamo-ovamo. Previjate se sad već od bolova,toliki ljudi pre vas bacaju vas u očajanje, ne izgleda vam da su baš svi hitniji od vas.Porodica koja je sa vama krenula teši vas da će to sad brzo, nađu vam nekako stolicujer se neko prevario pa ustao, uspevaju da ulove tehničara ispred vrata i on im dobaci– idite na šalter po uput i vratite se. Sad ponovo na šalter, pa donesete uput, pa opet

lovite tehničara da se pojavi da mu ubacite u ruke tajpapir. Bolovi već postaju neizdrživi, a na kolicima stal-no dolaze novi pacijenti koji su urgentni.

U neko doba, kad već više ne možete ni da sedite,porodica apeluje da idete u privatnu bolnicu, ovo se nemože izdržati. Već je pola tri ujutru. Nađu broj bolnice,pozovu, tamo im kažu – da, radimo, samo dođite.Odete, tamo vas sačeka ljubazna sestra, jedini ste paci-jent na prijavnom šalteru, pozove hirurga, on se tustvori za dva minuta. Pregleda vas, kaže najverovatnijeje napuklo bar jedno rebro, treba da snimite, ali oni tonoću ne rade. Jedino da zovu kolege da dođu od kuće,ali to će da košta i mora da se sačeka. Ili da vam sad

daju injekciju protiv bolova, pa ujutru ili dođite ovde ili idite u dom zdravlja. Dobro,tako ćemo. Sestra odmah dođe, dâ vam injekciju, doktor napiše nalaz, preporuči stro-go mirovanje i lekove protiv bolova i otprati vas do šaltera. O bože hvala ti, bar seosećate kao čovek, mada boli nemoguće. Na šalteru ljubazna sestra kaže – 9.250dinara. Platite, krenete, šokirani kako pregled i injekcija koštaju 80 evra, a familijaracionalizuje – pa dobro, ovo mora da je noćna tarifa. Važno je da više ne skapavate uonom haosu u hodniku Urgentnog centra.

Tek sad vam padne na pamet ono što niste primetili – pa tu se upravo Srbijanajradikalnije deli. Po hodnicima Urgentnog stajali su, sedeli i ležali, bar te noći, samoljudi upadljivo slabijeg socijalnog i materijalnog statusa, koji nemaju alternativu. Tojest 9.250 dinara za pregled i injekciju. Skupih kola na parkingu nije bilo. Skupegarderobe i obuće u tom hodniku nije bilo.

Tu se, koncentrisano, vidi sav očaj i apsurd ukom Srbija živi: i medicinski tehničari koji trpeopsadu bolesnih i očajnih ljudi sve za platu od300–400 evra i lekari koji su deset godina svogživota uložili u školovanje da bi ovde radili, kao unekom horor-filmu, za oko 700 evra mesečno. Iovaj očajni narod koji je godinama plaćaozdravstveno osiguranje uz plate, da bi sada u svo-jim teškim trenucima stajao satima u hodnikukroz koji zviždi promaja. A niko u Urgentni ne dolazi u gluvo doba bez preke potrebe.Prognoze govore da će biti samo gore. Nemačka je institucionalizovala svoje otvaran-je vrata za deficitarne radnike, među kojima prednjače zdravstveni, koje će da prima ipre nego što dobiju radne dozvole. Odavde već odlaze glavom bez obzira svi koji moguda odu. Nemaju ni šta da izgube, ni za čim da žale. U tome im pomaže čak i Privrednakomora Srbije, koja ima kancelariju za regrutovanje radnika za Nemačku. Kao da jenemački biro za zapošljavanje. I još prisilno naplaćuje članarine domaćim preduzeći-ma za taj svoj rad.

Ovo lekara što će ostati, da li je teško pretpostaviti, koncentrisaće se po privatnimbolnicama gde su uslovi humaniji i za njih i za pacijente. Pa ko ima 9.250 dinara zapregled i injekciju, moći će kao čovek da ih dobije. Ko taj novac nema, moći će dacrkne. To što je i on taj novac faktički davno već uplatio, koga briga. Cele proteklegodine „Nova ekonomija“ je, uz podršku Evropske unije, pisala o srpskom zdravstvu.Pisaće i ove godine. Sistem zdravstva se ubrzano raspada, dok nam iznad glava svetlešarene sijalice. A po trgovima peva Ceca. I te „usluge“ plaćamo u milionima.

Srbije, koja domaćinstvima sašest i više članova isporučujebesplatne kilovate samo ako imukupni mesečni prihodi neprelaze 34.000 dinara.

Nepravde vlasti u nizu

Nasuprot „izdašnosti“ uodobravanju povlastica, u nji-hovom ukidanju država je i tekako revnosna. Tako je starijiunuk N. T. izgubio pravo nabesplatno zdravstveno osiguranječim je napunio 26 godina. Iako trenutno nezaposlen iuredno zaveden u evidencijuNacionalne službe za zapošljavanje,kao deo domaćinstva čiji mesečniprihodi po članu prelaze 18.000dinara, da bi imao overenuzdravstvenu knjižicu, mladić naračun Republičkog fonda

zdravstvenog osiguranja mora mesečno dauplaćuje 3.000 dinara.

Pa kako će to onda sa izradom socijalnihkarata podela socijalne pomoći postatipravednija, jasno je valjda samo ministruĐorđeviću. I uz ozbiljnu evidenciju podomaćinstvima, prema sadašnjim kriteriju-mima, čak i da se oni u izvesnoj meriublaže, teško da će korisnik bilo kakvihsocijalnih povlastica postati neko ko to dosada nije bio. S druge strane, za očekivati jeda će deo korisnika državnog socijalnog

paketa ostati bez sadašnjih beneficija. Naprimer, komšinica N. T., koja sa penzijom od16.000 dinara (ima svega 18 godina radnogstaža kao nekvalifikovani radnik), ostvarujegotovo sve moguće beneficije iako živi uzajedničkom domaćinstvu sa suprugom čijaje penzija 45.000 dinara. Uspostavljanjemjedinstvene baze podataka država će biti uprilici da efikasnije suzbije ovu vrstuzloupotreba i tako dodatno uštedi na socijal-nim izdacima, što je svakako pozitivan, alinikako i dovoljan korak ka pravednijoj soci-jalnoj politici.

Da priča o izradi socijalnih karata nijeiskrena, najbolje potvrđuje neprekidno odla-ganje njene realizacije. Pa i ovog puta, unajavi ministra Đorđevića, pominje se tekfaza raspisivanja tendera za tehnički deoposla, usvajanje zakona o socijalnim kartamapomereno je na drugu polovinu godine, apraktična primena projekta na 2020. godinu,uz obavezno ograđivanje u stilu „eventual-

no“, „najverovatnije“ itd. Naprednjačkojvlasti, to je više nego jasno, poštena ipravedna socijalna politika nikako ne odgo-vara. Da je tako, oni bi se drugačije ponašaliprema penzionerima (na penzije ide više od45 odsto ukupnih socijalnih izdataka) i nebi jednu nepravdu (privremeno smanjenjepenzija samo delu korisnika) zamenjivalidrugom (ukidanje formule za usklađivanjepenzija i uvođenje diskrecionog pravaVladi da samo delu penzionera isplaćujetzv. novčano uvećanje uz penziju). Ne zan-ima ih upozorenje Fiskalnog saveta da setime krše principi odgovorne socijalne poli-tike koja „podrazumeva da se ograničenabudžetska sredstva odobravaju samo istins-ki materijalno ugroženim građanima, pričemu je materijalnu ugroženost neophodnoustanoviti na nivou čitavog domaćinstva“.

Primedbe Fiskalnog saveta

„Nemoguće je socijalni status utvrditisamo na osnovu jednog izvora prihoda –što je intencija zakonodavca sa predlogomnovčanog uvećanja uz penziju. Niska pen-zija može biti ishod dijametralno suprotnihsocijalnih prilika – radnika koji je 40 god-ina radio nisko plaćene poslove, ili radnicekoja usled situiranosti muža nije moralanaporno da radi i ciljala je samo da ispuniminimalnih 15 godina radnog staža.Dodatno, penzioneri sa relativno niskompenzijom mogu da žive sami i zaista budusocijalno ugroženi, a mogu i da žive sasupružnikom koji ima relativno velika pen-zionerska primanja ili raspolaže relativnovrednom imovinom. Sve to ukazuje naneophodnost uzimanja u obzir imovinskogstanja čitavog domaćinstva prilikom raz-matranja bilo koje mere socijalne politike“,upozorio je Fiskalni savet uz ocenu da seizmenama Zakona o PIO kojim je Vladidata zakonska mogućnost da delu penzion-era isplaćuje „novčano uvećanje uz penzi-ju“ trajno podriva integritet sistema penzi-jsko-invalidskog osiguranja.

„Uvođenje socijalnih karata je iznuđenozlo, nešto što bih ja nazvao upravljanjembedom, sa manje neravnoteža i grešaka negodo sada, ali to ne rešava problem siromaštvau Srbiji“, smatra profesor Fakulteta političk-ih nauka Zoran Stojiljković. Ali AleksandraVučića i pripadnike njegove kamarile suzbi-janje siromaštva mnogo ne zanima. Vidi seto i iz podataka „Eurostata“ prema kojima jeSrbija, uz Mađarsku, među retkim evrop-skim zemljama koja je u periodu od 2008. do2016. smanjila učešće socijalnih izdataka uBDP-u. Nasuprot tome, upravljanje bedomza Vučića je od vitalnog značaja. A bedom seefikasnije upravlja bez socijalnih karata. Jersa doslednom primenom socijalnih karata ipravednom socijalnom politikom smanjenjepenzija i uvođenje „novčanog uvećanja uzpenziju“ izgledalo bi bitno drugačije. I za tiličas moglo bi se dogoditi da vođa ostane beznekoliko stotina hiljada „obožavatelja“.

Ko ima 9.250 dinaraza pregled i injekciju,moći će kao čovek daih dobije, ko taj novacnema - moći će dacrkne

za 2020.

kolumna

Piše: Biljana Stepanović, glavniurednik

Nove ekonomije

Da bi ostvarila 30 odstopopusta za plaćanje„Infostana“, domaćinstva sa pet i više članova nesmeju imati ukupne mesečne prihode veće od 15.000 dinara


8 GRAD NA DLANU

Ljut na istinuGoran Vesić, član Predsedništva SNS-a i zamenik gradon-

ačelnika Beograda, ogorčeno je reagovao na karikaturuDušana Petričića, kojom je NIN otvorio prvi broj u 2019.godini. Potkačio je Petričić Vesića i Vučića zbog rasipanjadržavnih (čitaj narodnih) para. S jedne strane, najskupljidoček Nove godine ikad priređen Beograđanima, stotine mil-iona evra bačenih na kićenje grada, a sa druge bolesno dete uritama.

„Petričić već duže vreme koristi karikature da vodi svojlični rat s Vučićem ne prezajući da širi laži i klevete. Vučić jePetričiću kriv zato što je za vreme njegove vlasti dobionacionalnu penziju, iako je bio penzioner svega nekolikomeseci, mnogo pre drugih srpskih umetnika koji su zaslužilito nacionalno priznanje, a još ga čekaju“, rekao je Vesić.„Zašto umetnik ne vrati nacionalnu penziju kada je vlast uSrbiji onakva kakvom je predstavlja?“

Poznata zamena teza. Uobičajeni način na koji ova vlastodgovara na svako teško pitanje. A siromaštvo je jedno odnajtežih.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštvaVlade Srbije priznaje da 1,8 miliona stanovnika Srbije živi urelativnom siromaštvu, na pragu rizika od apsolutnog siro-maštva. Subjektivni osećaj siromaštva ima inače dve trećinestanovnika zemlje.

Kad je reč o deci, Unicef je 20. novembra 2018, na Svetskidan deteta, saopštio da svako treće dete u Srbiji živi na ivicisiromaštva, a svako deseto u apsolutnom siromaštvu; petinadece nije vakcinisana; polovina ne ide u obdanište; ni triknjige u kući nema svako treće dete mlađe od pet godina.

To je tužna istina koju ne mogu da sakriju patriotski tunelii svetleće kič kočije razbacane po prestonici Srbije.

Istina pod snegom

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, bio jeovih dana baš ljut na društvene mreže, gde je naveliko prozi-van zbog saobraćajnog kolapsa prvog radnog dana u godini.Ni grejanje nije svuda radilo kako treba, ali led na kolovozu

i zavejane saobraćajnice bile su veća muka. Kriv je sneg, nijedna metropola ne može da se izbori s

takvim padavinama, rekao je Zamenik. Najavljeno je tri cen-timetra snega, a palo je 11 centimetara, proglašen je četvrtistepen uzbune itd., itd.

Prošle nedelje Republički hidrometeorološki zavodnajavio je ledene dane i snežne padavine sve do SvetogStefana, a to je i dan izlaska iz štampe ovog broja„Beogradskog glasa“. Videćemo, dakle, kako će se snaćigradske službe u drugom snežnom talasu 2019. Na prvomnisu položile ispit. Svedoci su svi Beograđani koji su moralida izađu iz kuća. Ne vredi Zameniku da se jedi.

Odluka pod pritiskom

Da nije bilo pritiska društvenih mreža i burnih protestaBeograđana, nikad ne bi i Iskra i Nikolina dobile od grada po300.000 dinara. Ali bilo ih je, te je uoči Badnjeg dana GoranVesić, zamenik gradonačelnika Beograda, rekao da je ličnopotpisao rešenje po kome će tri prvorođene bebe ove godinedobiti novac.

Grad Beograd dodeljuje po 300.000 dinara svake godineza provorođenu devojčicu i dečaka, a pošto su se ove godineistovremeno rodile dve devojčice, u javnosti se pojavila vestda će dve devojčice podeliti 300.000 dinara. Nepravda jeispravljena, obezbeđeno je dodatnih 300.000 dinara za obedevojčice rođene 1. januara i doslovno u istom minutu u dvanajveća gradska porodilišta.

Zimska rekreacijaPozivamo sve fizički sposobne Beograđane da čiste sneg i

led ispred svojih zgrada! Zdravo je.Zdravo je za sve starije sugrađane, koji neće lomiti noge i

ruke zbog potencijalno smrtonosnih neočišćenih površina, azatim se lečiti mesecima, jer povrede ekstremiteta leče seuvek mesecima, čak su gore povrede ligamenata nego lomovikostiju; zdravo je za javno zdravstvo, zato što lekari imaju uproseku 30 odsto više povreda kad je zima pogibeljna; zdra-vo je za one koji čiste sneg i led zato što sat rada s lopatomsagori 440 kalorija, a to je samo sto kalorija manje od jednog

sata intenzivnog treninga na sobnom biciklu. Crtež pokazujekoje su grupe mišića najviše angažovane kad se radi slopatom.

Po društvenim mrežama vrti se i jedna pesmica s istomporukom: „Nabildani cimeri/ postanite primeri/ ne dižitetegove/ već čistite snegove.“

Inače su po zakonu vlasnici stanova, vlasnici i zakupciposlovnog prostora odgovorni za uklanjanje snega i leda satrotoara širine do pet metara ispred zgrada, kao i za uklanjanjeledenica. U slučaju da ne mogu da uklone lednice, moraju dapostave znak upozorenja i odgovarajuće zapreke.

Uništen Topličin venacRok za završetak radova na Topličinom vencu istekao je

21. decembra, a danas ulica izgleda kao na fotografiji kojuobjavljujemo. Još letos je Topličin venac zatvoren za sao-braćaj, od parka do Pop Lukine ulice, a građani se upornobore protiv tog saobraćajnog rešenja. Najistrajniji suBeograđani okupljeni u Inicijativi „Pešaci nisu maratonci“,koji javnosti i vlastima ponavljaju da ideja pešačkih zona ucentru Beograda, onako kako su ih zamislili čelniciBeograda, nigde u svetu ne postoji i da pravi mnogo višeštete nego koristi.

„Pešačka zona kakva se pravi u Beogradu ne postoji nigdeu tom obliku u gradovima priobalne funkcije, jer svuda uzulice za pešake postoje paralelne i pristupne ulice otvoreneza saobraćaj. Uverićete se u to ako pogledate mape saobeleženim pešačkim ulicama u gradovima kao što suMilano, Minhen, Beč i Kopenhagen, koje smo postavili nadruštvenim mrežama“, poručuje Inicijativa „Pešaci nisumaratonci“.

Nepotrebna aplikacija

Gradske vlasti Beograda namerile su da potroše ovegodine novac poreskih obveznika na još jedan, blago rečeno,sumnjiv poduhvat. U planu je izrada aplikacije za pametneuređaje, čiji je cilj podizanje ekološke svesti građana, a služiza prijavljivanje neuređenih površina?! U budžetu nije nave-deno koliko će para Grad da potroši na još jednu IT misti-fikaciju, potpuno nepotrebnu, ako se ima u vidu da već pos-toje adrese i službe za prijavljivanje komunalnih problema,društvene mreže da ne pominjemo. Ruganje zdravom razu-mu? Zar nije dovoljno da prate i rešavaju postojeće prijave?!

Naša lamela je rekorderLepo je novu godinu početi rekordima! Čak i ako su stari.

Jeste li znali da je u Beogradu sagrađena jedna od najdužihzgrada na svetu? To je lamela iza popularnih „Šest kaplara“,šest solitera u Bloku 21 na Novom Beogradu, na ugluBulevara Mihajla Pupina i Ulice Milentija Popovića. Zgradaide u cik-cak širinom celog bloka, duga je skoro hiljadu

metara, ima 62 ulaza i u njoj stanuje oko 3.500 ljudi.Ulazi su adresirani na četiri ulice: Mihajla Pupina, Zorana

Đinđića, Milentija Popovića i Antifašističke borbe. Zgradaima 6.380 vrata i ukupno 5.152 prozora. Čuvena petorkagrađevinaca, Mihailo Čanak zajedno sa LeonidomLenarčićem, Mišom Matićem, Ivanom Petrovićem i IvanomSimovićem, sagradila ju je šezdesetih godina prošlog veka.Na početku su u ovoj zgradi živela samo vojna lica, zatimnjihovi naslednici, a onda i novi vlasnici.

Petospratna lamela već godinama funkcioniše kao grad umalom. Ispresecana je parkovima, školama, vrtićima, lokali-ma, igralištima, a svoje mesto pronašao je i jedan teniskiteren. Za informaciju o ovom rekordu zahvaljujemo sajtu„Beograd uživo“ (beograduzivo.rs), portalu koji, kako kažupokretači, uređuju Beograđani.

Peking u Narodnom muzeju

U januaru vas u Narodnommuzeju čekaju stalna postavkai gostujuća izložbaNacionalnog muzeja Pekinga.U februaru se očekuje postavkaizložbe italijanskog baroka, anakon toga će, u saradnji sagalerijom Matice srpske, bitiorganizovana retrospektivaslikara Đure Jakšića.

Narodni muzej opet radi od28. juna prošle godine i za šest meseci posetilo ga je više od150.000 ljudi. Nedelje će i u 2019. godini biti dani kada jebesplatan ulaz. Cena pojedinačne karte je inače 300 dinara.Ponedeljak ostaje neradni dan, a ostalim danima radnovreme je: utorak, sreda, petak i nedelja od 10 do 18 časova,četvrtak i subota od 12 do 20 sati.

Radoš Bajić snima seriju o Beogradu

Glumac i reditelj Radoš Bajić najavio je da će on i njegov„Kontrast studio“ snimati dve serije 2019. godine. Jedna jenastavak ciklusa „Psi laju, vetar nosi“, a druga je potpunonova serija „Preživeti Beograd“. Radiće se po dramskomtekstu Đorđa Milosavljevića, scenariste serije „Koreni“, arežiser će biti Đorđe Stanimirović. Reč je o seriji punojradosti, optimizma, novih životnih iskušenja i spoznajeBeograda, koji je dom svima nama, kaže Bajić. Otkriva jošda će u središtu priče biti devojke iz unutrašnjosti kojedolaze u Beograd da studiraju. Njihov doživljaj Beograda isvega što on nudi pratićemo kroz čak 20 epizoda.

Radoš Bajić je vlasnik rekorda koji će teško ikada bitioboren u Srbiji! Pre godinu dana, 7. januara 2018, prikazanaje poslednja, 101. epizoda njegove serije „Selo gori, a babase češlja“. Time je zaokružena čitava decenija druženja TVpublike s Radašinom i njegovim komšijama iz Petlovca. Zadeset godina prikazivanja serija „Selo gori, a baba se češlja“ostvarila je do sada nezapamćenu gledanost i stekla statussvojevrsnog društvenog fenomena. Poslednja epizoda pre-vazišla je sve pređašnje rezultate. I sam Radoš Bajić, autorserije, rekao je da su nadmašena sva očekivanja: 2.800.000gledalaca ili 57 odsto TV auditorijuma bilo je uz najgledani-ju i najdužu srpsku TV sagu svih vremena.

Oni koji mnogo znaju – malo govore. I obrnuto – najviše govore onikoji ništa ne znaju. To ima veze. Samo mišljenje može čoveka sprečitida govori. Duško Radovi

NE PADA SNEG DA POKRIJE BREG, VEĆ DA SVAKA ZVERKA POKAŽE SVOJ TRAG! AKO POSLOVICU PRIMENIMO NA NAS, EVO LOKALNIH TRAGOVA

Piše: Ružica Me vo rah


Karikatura: Dušan Petričić

Iskra i Milica Ivković

Nikolina i Nevena Janković

1964-1967: fotografija arhitekte Leonarda Lenarčiča

Ne pada sneg da pokrije breg

Kad će taj metro? Mnogi Beograđani suveć odavno pod zemljom i čekaju.

Duško Radović (1922‒1984)

Crte

ž: D

. Pet

ričić

Zimska korpaPre par dana na „Tviter“ nalogu Žarka Ptičeka (@Ptiki)

objavljena je uporedna tabela cena osnovnih artikala iz feb-ruara 2010. Ptiček za sebe kaže da je IT pravnik sa Dorćolai najgora dnevna mora srpske administracije. „Februara

2010. godine“, navodi, „obišao sam razne prodavnice inapravio uporedni prikaz cena nekih artikala u dinarima.Evo koliko je nešto koštalo pre devet godina.“

Nismo mogli da utvrdimo koliko danas koštaju svi artiklipopisani 2010. Neki prodajni lanci više ne postoje, druginemaju onlajn prodaju, a pošto je hodanje po ledu i snegu

rizično, odustali smo odpešačke provere. Puno jeartikala čija je gramažasmanjena u prethodnim god-inama, što je poznati trik zaprikrivanje poskupljenja, aliipak smo uspeli da napravi-mo tabelu od 13 artikala i dasravnimo cene u dva najvećamaloprodajna lanca, one iz2010. i današnje.

Zvanično je te 2010.godine prosečna neto plata uSrbiji bila 33.500 dinara, adanas je 47.920 dinara.Jedan evro vredeo tada oko105 dinara, a danas vredioko 118 dinara.

Cene u dinarima u februaru 2010. i danas

Artikli Maksi 2010. Maksi 2019. Idea 2010. Idea 2019.

Mleko 1 l 71,90 99,99 59,99 99,99

Ulje 1 l 75,90 104,99 77,99 104,99

Šećer 1 kg 58,90 63,99 61,99 63,99

Polubeli hleb 500 g 38,00 59,99 39,99 54,99

Tost hleb 500 g 59,90 119,99 54,99 119,99

Makarone 500 g 50,50 74,99 47,99 62,99

Kukuruz zamrznuti 450 g 91,90 107,99 59,99 107,99Knjaz Miloš 1,5 l 41,00 44,99 39,99 45,99

Koka-kola 2 l 97,00 135,00 97,00 135,00

Feri 0,5 l 102,90 131,00 89,99 138,90

Prašak arijel 3 kg 499,90 757,00 499,99 890,00

Omekšivač silan 2 l 314,90 472,00 294,99 403,00

Troslojni 87,90 139,99 74,99 139,99

toalet papir 4 kom

Držač za četkice, kineskiporcelan iz 1639.

Radoš Bajić (65),rodom iz Medveđe

kod Trstenika, završioje srednju muzičku

školu u Nišu i Fakultetdramskih umetnosti u

Beogradu

10 GRAD NA DLANUGlas razuma, 9. januar 2019.

Pre dva meseca „Lengli“,istraživački centar NASA,saopštio je da nas čeka

najhladnija zima svih vremena.Rekoše da je pri kraju jedanaesto-godišnji Sunčev ciklus, da Sunceulazi u jedan od svojih minimuma ukosmičkoj eri, da Sunčevih pegamesecima nije bilo, da je ultralju-bičasto zračenje naglo opalo i davelike hladnoće dolaze. Dva mesecaje prošlo, zima u Beogradu još nije,pa još ima vremena da se NASAprognoza obistini.

Upravo smo inače usred drugogsnežnog talasa ove zime sa prognozamaizmeđu nule i minus pet stepeni, što nijestrašno, izuzev za javni prevoz.

Ekstremne klimatske i vremenskepojave učestale su poslednjih nekolikogodina, kaže Jasminka Smailagić izRepubličkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), a u prilog tome govore poplave, suše, toplotni talasi italasi hladnoće.

Sneg i u oktobru

U Srbiji se temperature vazduha mere od 1888. godine, paRHMZ čuva podatak da je zima 1891. bila najhladnija u Beogradu,s prosečnom temperaturom vazduha od minus 4,5 stepeniCelzijusovih. Najtoplija je bila zima iz 2007, sa srednjom temperaturom od 7,5 stepeni.

Prestonički rekord je 80 centimetara snežnog pokrivača iz 1962.U novije vreme RHMZ beleži da je 1999. i 2011. bilo najviše danapod snegom, čak 44. U Beogradu se prvi snežni pokrivač formiraobično krajem novembra i početkom decembra. Godine 1908. gradje bio najranije pod snegom, 20. oktobra, a 1951. godine najkasnije, tek 19. januara.

Pred kraj 2018. iskusili smo koliko je košava dragocena zazdravlje Beograđana. Nedelju dana grad su pritiskale magle ismog, zagađenje je bilo rekordno i nikakvi nam instrumenti nisu

bili potrebni da budemo toga svesni, dovoljno je bilo izaći na ulicui udahnuti. Košava je jedan od zaštitnih znakova Beograda i nekada se, kad dune u hladne zimske dane, znalo ko je dođoš, a kostarosedelac. Dođoši su izlazili na ulice pokriveni kapama i šeširima, a starosedeoci umotani u vunene šalove i marame, kojekošava ne može da oduva.

Godine 1953. između 11. oktobra i 10. novembra, zabeleženo jeda je orkanska košava duvala 31 dan bez prekida!

Nekada davno Dunav i Savu led bi okovao svake zime. Otkakoje podignut Đerdap, a svečano je otvoren 1972, ni košava više niješto je nekad bila, pa su i beogradske zime blaže. Jeste Dunav biopod santama 2017, a Božić tog januara bio najhladniji Božić u drugoj polovini 20. veka, ali daleko od toga da se moglo peškepreko Dunava.

Ratne 1942. godine ne samo da se išlo peške preko reka nego suse i saonice prezale. Evo kako je „Novo vreme“ pisalo te godine osnalažljivosti beogradskih i pančevačkih poštara.

Poštari peške po Dunavu

„Poslednjeg dana januara poštanskisaobraćaj između dva grada ponovo jeuspostavljen. Budući da se poštaizmeđu Beograda i Banata nagomilala,odlučeno je da se pristupi razmeni poštena jedan sasvim nov, ali i dosta rizičannačin. Izvršen je telefonski dogovor dase poštanske pošiljke donesu do sredineDunava i da se tamo izvrši razmena.Juče je prvi put izvršeno prenošenjepošte na ovaj način. Poštanski organi izBeograda pošli su oko osam i po časovai poneli više džakova sa pismima iostalim poštanskim predmetima. Oni suprešli preko dela Pančevačkog mosta.(Podsećamo da je tokom 1941. godinePančevački most bio srušen, tako da sumogli da se koriste samo neki njegovidelovi.) Na kraju Pančevačkog mosta sabeogradske strane spuštene su lestvice.Bilo je prisutno 15 poštanskih službenika iz Beograda i svi su se oni

dobrovoljno prijavili za ovaj posao. (I ta rečenica je diskutabilnajer je „dobrovoljno prijavljivanje“ tokom okupacije bilo „stimulisano“ posebnim sredstvima.) Oko 15 metara visine, kolikoje iznosila razlika od mosta do Dunava, uticala je na službeniketako da su samo petorica dragovoljno pristala da se spuste nizlestvice, da prenesu džakove sa poštanskim materijalom prekoDunava, da se na drugoj strani sretnu sa poštanskim organima izBanata, prime od njih poštu za Beograd, predaju im poštu izBeograda i da se vrate natrag.“

U skorije vreme, najhladnija je u Srbiji bila zima 2011/12. Talashladnoće zahvatio je celu centralnu i istočnu Evropu početkom januara i temperature se nisu pele iznad nule više od mesec dana.U četvrtak 9. februara 2012. zabeležene su najniže temperature ugradovima Srbije; Novi Sad i Negotin bili su najhladniji sa -27stepeni Celzijusa, Smederevska Palanka i Požega -26 stepeni, a u

Beogradu je bilo -16. Te godine je u glavnom gradu pao i trećinajveći sneg u istoriji merenja RHMZ: 53 centimetra.

1940: kralj Petar II Karađorđević dočekuje badnjak na dvoru 1940: Božić na dvoru kralja Petra II Karađorđevića

1940: kralj Petar II Karađorđević dočekuje badnjak na dvoru 1940: Božić na dvoru kralja Petra II Karađorđevića

Prestonički rekordje 80 centimetarasnežnog pokrivačaiz 1962.

Veliki snegovi 20. veka1954.Jedna od najsnežnijih godina nakon Drugog svetskograta. U to doba je na teritoriji Srbije već radilo višemeteo-stanica koje su zabeležile rekordne visinesnežnog pokrivača. Između 22. i 23. februara, kad jezima već bila na izmaku, pao je takav sneg da je u Nišuzabeleženo 62 cm, u Kragujevcu 69 cm, u Kraljevu iKnjaževcu 90 cm, u Dimitrovgradu 93 cm, a u Zaječaru108 cm. Rekordna vrednost, jedna od najviših izmerenihdotad, zabeležena je u Negotinu, gde je palo čak 115 cen-timetara snega.

1962.U istoriji Beograda ostaće zabeležen 3. februar 1962. kadje na grad palo čak 80 cm snega, dvostruko više nego uapokaliptičnom januaru 2012. i četiri puta više od prose-ka najvišeg snega za celu Srbiju za mesec februar. Tegodine je sneg padao 79 dana! Zanimljivo je da je inaredne, 1963, bilo puno snega; 27. januara 1963.zabeleženo je 55 cm u Požegi i Kruševcu, a gotovoneverovatna 124 centimetra u Leskovcu.

1969.Te godine sneg se dugo zadržao, tokom većeg dela zimskogperioda, a zabeleženo je da je u proseku bio viši od jedancentimetar tokom čak 63 uzastopna dana. Tako velikih sne-gova potom dugo neće biti, ako se izuzme decembar 1973,kad je na Kosovu zabeleženo čak 92 cm snega.

1984.Igrom slučaja, jedna od najsnežnijih godina bila je olimpijska1984. Na planinama te godine beleženi su gotovo neverovat-ni rekordi: na Rudniku 149 cm snega, na Divčibarama 153 cm,na Kopaoniku 198 cm, a na Mitrovcu na Tari neverovatnih 213cm. Kao po pravilu, velika zima je došla i naredne 1985.godine, kad je snežni pokrivač jako dugo trajao, čak 59 dana.

1999.Te godine je 18. decembra zabeleženo čak 42 cm snega nameteo-stanici u Košutnjaku u Beogradu. Narednih godinaneće biti tako visokih snegova, ali će zime biti duge; 2003.godine će snežni pokrivač trajati 47, a 2005. čak 54 dana.Prosečno trajanje snežnog pokrivača debljeg od jedan cen-timetar za drugu polovinu 20. veka inače iznosi oko 37dana.

Najhladnije prestoničke zimeVremeplov

11Predstavnici sindikata negoduju što se profitabilne delatnosti GSP-a prepuštaju privatnicima, a njima ostaje ono što je finansijski jalovo. U toku je prikrivena privatizacija


Vesiću krivi građaniIzvor: Portal Mašina (Luka Petrović)

Ako se redovno vozite gradskim prevozom u Beogradu, mesecima ste na autobusčekali i po pola sata, a kad stigne krcat putnicima kao konzerva sardine – vrebali stenaredno vozilo. Za to su, gradskim čelnicima, krivi građani jer se švercuju. Ali, u

poslednje vreme, tek se spomene da je osnovni problem manjak vozila i vozača. Štetočinskuprivatizaciju niko ne pominje.

Ključni razlozi za saobraćajni haos su manjak vozila i vozača, kažu u Savezu ozbiljnihsindikalaca (SOS) GSP-a, ali i u tehnički neispravnom voznom parku. Vozila su prosečnestarosti 11,5 godina, a sistemske obnove nije bilo od 2013. Od tada je godišnje nabavljanosimboličnih desetak vozila, što je malo za gradsku firmu koja ima samo 864 autobusa.

Niko ne mari za bezbednost

„Samo u prvih 11 meseci prošle godine napustilo nasje 190 vozača, primljeno je nešto vozača tramvaja itrolejbusa, međutim, i dalje nedostaju vozači auto-busa“, kaže Ivan Branković, saobraćajni inženjer isaradnik SOS-a.

To su zvanični podaci, ukazuje Ivan Mihajlović, članIO SOS-a, nezvanično je odlivkadrova još veći, a tek će ga biti.Ljudi odlaze jer je osnovica za platuvozača početnika svega 37.000dinara, a odgovornost enormna: noseglavu u torbi, odgovaraju za vozilovredno do 200.000 evra, za bezbed-nost putnika i drugih učesnika u sao-braćaju.

„U sklopu GSP-a vozač je najnižeplaćen“, dodaje Mihajlović. „Unovembru je menadžment povećaozarade svima osim vozačima i rad-nicima na održavanju vozila.Neispravna vozila često se puštajuna ulicu, ne rade im vrata, klima,grejanje ili nešto drugo, ali važno jesamo da se može reći da je dnevnobilo 80 odsto polazaka. Vozaču dajuputni nalog po kome je voziloispravno i sva odgovornost pada nanjega. Zato i gledaju kako da odu uinostranstvo.“

GSP smanjuje polaske na trasamakoje imaju najveći broj vozila, poputlinija 16, 17, 23, 31 ili 95. Gde god je red vožnje na pet minuta, vremečekanja se duplira jer će to putnici manje osetiti. Ako se bune, biće krivegužve u saobraćaju.

Problemi nastaju zbog velikog broja privatnih prevoznika, zbog kojihGSP gubi veliki novac, a već je gotovo onemogućeno efikasno upravljanjesistemom gradskog prevoza. Za koordinaciju u javnom prevozu zadužen je Sekretarijat zajavni prevoz, koji kad negde fale vozila preusmerava autobuse sa drugih linija. Privatnici tozabranjuju svojim vozačima, ali Sekretarijat ne reaguje. U ugovorima postoje penali i sankci-je, veli Branković, ali su oni u praksi mrtvo slovo na papiru.

„Javna je tajna da kontrole nema i zato se događa da vozači nemaju smenu, nego im dođeprivatnik i kaže: ’Ti ostaješ i u drugoj smeni, ako nećeš, dobijaš otkaz!’“, priča Mihajlović.„Kod privatnika radni dan traje i po 13 sati. Vozači su plaćeni po satu, pa neki prihvataju jerim se isplati da toliko rade, a drugi su primorani jer bi dobili otkaz. Iako je zakon jasan davozač ne može duže od osam sati u kontinuitetu da upravlja vozilom, Uprava saobraćajne poli-cije ne kontroliše privatne prevoznike.“

Penzioneri za volanom?

Time se ugrožava bezbednost saobraćaja u gradu u kom se dnevno preveze milion putnika,a pride su motorizovani sugrađani. Česte su saobraćajne nezgode u kojima učestvuju privatniprevoznici, kažu naši sagovornici. Uz ostalo i zato što kod njih možete da budete vozač i sa85 godina. U GSP-u toga još nema, ali je menadžment, navode sindikalci, imao ideju dapozove penzionere ove firme da voze autobuse po ugovoru o delu. Kako GSP sada ima 2.900vozača, problem je i to što firma više ne vodi računa o njihovoj edukaciji, niti brine o svojim

kadrovima – nije upoznata sa kakvim ličnim problemima sedaju za volan.Povikom da je GSP gubitaš na teretu gradskog budžeta prikriva se istina da je loša privati-

zacija stvorila problem celom sistemu, ali se i dalje kao izlaz nudi – privatizacija. PremaBrankoviću, licemerno je da Skupština grada nema sredstva za ulaganje u GSP; plaća uslugeprivatnicima a nema pare za GSP čiji je osnivač. To je logično samo ako se privatni interesstavlja iznad javnog, zaključuje naš sagovornik i ističe da nije tačno da na poslovanje GSP-adirektno utiče naplata karata, jer se subvencioniše ono što nije pokriveno prodajom. Tako je,smatra Branković, čista manipulacija izjava Gorana Vesića: „Kada građani budu plaćali pre-voz, možemo tada da razgovaramo!“

Predstavnici sindikata negoduju što se profitabilne delatnosti GSP-a prepuštaju privatnici-ma, a njima ostaje ono što je finansijski jalovo. U toku je prikrivena privatizacija.

„GSP sprovodi javne nabavke na godišnjem nivou u vrednosti deset najvećih javnih pre-duzeća u celoj Srbiji“, analizira Branković. „Zatonekome ne bi bilo isplativo da direktno privatizujepreduzeće. Mnogo je bolje da profitabilni deo GSP-aparčaju deo po deo. Tako je održavanje grejanja uautobusima ustupljeno privatnicima, time se sad baviposrednik. Isto je sa obukom vozača. Nedavno jezaključen ugovor sa privatnim centrom za obukuvozača ’Rico Training Centre’, pa oni prave selekciju,

obučavaju i dokvalifikuju potencijalnevozače, čime se hvale menadžmentGSP-a i oba reprezentativna sindikata!Šta se promenilo i kako se to GSP-uviše ’ne isplati’ da sam direktnozapošljava radnike i selektuje ih?!“

Prema rečima Ivana Mihajlovića,GSP ima kadrovsku službu, psiholabo-ratoriju i instruktore za vozače.Nekada je otpadalo i po 80 odsto pri-javljenih kandidata, nisu ispunjavaliozbiljne kriterijume za posao vozača.

I perači - privatni

„To posebno važi za psihološketestove, testove zdravstvenog stanja imotoričke testove“, navodi Mihajlović.„Taj sistem je naglo urušen i sadangažujemo privatnike da nam nađu iosposobe vozače. Isto tako je i sa pran-jem vozila. Došla je privatna firmakoja koristi vodu na račun GSP-a, adobija i veliki novac da dovede svojeljude koji peru naša vozila!“

Ni tu nije kraj ove epopeje. Na samom kraju 2018. stupile su na snaguizmene Zakona o komunalnim delatnostima, pa je privatnim prevoznicimaomogućeno da preuzmu i šinski saobraćaj. Prevoz putnika elektro-podsis-temima, a to su trolejbusi, tramvaji i šinska vozila, bio je u isključivojnadležnosti lokalne samouprave, odnosno Grada Beograda, a taj posao

mogao je da bude poveren samo javnom preduzeću koje je osnovano na teritoriji, u ovomslučaju, Beograda. Ta odredba je ukinuta već pomenutim zakonskim izmenama iz decembra2018, što znači da su otvorena zakonska vrata gradskim vlastima da prevoz trolejbusima itramvajima ustupi privatnim prevoznicima. Niko, čak ni menadžment GSP-a, nije bioobavešten da se priprema takva izmena zakona.

Na kraju, sindikalci podsećaju na garažu koja je do temelja izgorela u Bulevaru kraljaAleksandra, tvrde da nema boljeg primera zašto je GSP u nikad gorem stanju. Naime, Depo jeiznajmljivan JKP-u „Gradske pijace“, a kad je sravnjen sa zemljom, najavljivana je rekon-strukcija. Umesto toga, na zahtev Siniše Malog, tada gradonačelnika, GSP je tu imovinu pok-lonio Gradu, preduzeće je iseljeno i postalo podstanar u iznajmljenoj garaži u Krnjači. Tozadovoljstvo košta preko 100.000 evra godišnje (mesečno 985.000 dinara), ne računajućiporez od 20 odsto. Ta garaža je, gle čuda, u vlasništvu privrednika koji je član SPS-a, vele našisagovornici.

„To je primer kako se urušava GSP, a onda bi da pričamo o tome da li je problem u naplatikarata“, saglasni su Branković i Mihajlović. „Štedi se na stvarima koje su nam preko potreb-ne samo da bi se na kraju godine reklo da se na nečemu nešto uštedelo, ali o rasipanju se negovori. Onda iz Grada kažu da je firma nesposobna da obavlja neki posao i prepusti ga privat-nicima. Nije istina da nismo sposobni, nego je urađeno sve što se htelo da GSP spadne na ovegrane. I nije tako samo sa nama, u celoj Srbiji je isto.“

Uprava saobraćajnepolicije ne kontrolišeprivatne prevoznike

Povikom da je GSP gubitaš na teretu gradskogbudžeta prikriva se istina da je loša privatizacijastvorila problem celom sistemu, ali se i daljekao izlaz nudi – privatizacija

SINDIKALCI GSP: PROBLEM JAVNOG PREVOZA U BEOGRADU NIJE NAPLATA

12 DRUŠTVOGlas razuma, 9. januar 2019.

Sudovi ne štite žrtve mobingaZAŠTO NI POSLE DESET GODINA ZAKON PROTIV MOBINGA NIJE DAO REZULTATE?

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Dogodine obeležavamo deceniju primene speci-jalnog zakona protiv zlostavljanja na radnommestu, tako što se broj ugnjetavanih ne sman-

juje, a efikasne zaštite nema. Zlostavljanje na radu ilimobing narušava zdravlje, urušava porodice, a ukupnacena nasrtaja na dostojanstvo zaposlenog u svakomdruštvu meri se milionima evra. Sve je mahom pozna-to, ali država je tvrdih ušiju jer epidemija okrutnostine štedi ni institucije sistema, a s druge strane su zavlastodršce – poslodavci poput božanstva!

Lani je Međunarodna organizacija rada (MOR) počela, ana leto će završiti rad na standardima koji će vladama,poslodavcima i radnicima pomoći da smanje nasilje naposlu. Od Holivuda do sveta politike, od novinarstva dotehnološke industrije, mobing je 2017. i 2018. doneo nizoptužbi protiv moćnih i grabežljivih za seksualno uznemi-ravanje, što je vrh ledenog brega unutar kog radnici bivajupovređeni, pate i obolevaju, „ubijaju ili dižu ruku na sebe“(piše Hans fon Roland u magazinu „Svet rada“, izdavačMOR).

U Srbiji se ne zna ukupan broj žrtava mobinga (engl.to mobe – nasrnuti). Nema nas ni u uporednim istraži-vanjima, po kojima u svetu 15‒25 odsto zaposlenih imazdravstvene probleme zbog mobinga ili da u Nemačkoj1.000 samoubistava godišnje povezuju s mobingom, uŠvedskoj petinu svih suicida, a u Italiji osminu. To,nažalost, ne zaobilazi ni Srbiju.

„Kod nas se evidencija žrtava mobinga ne vodi najednom mestu, svaka organizacija ili institucija imapodatke za sebe“, kaže za naš list psiholog Vera Kondić,koja od 1985. izučava ovaj oblik nasilja, a inače je predsed-nica Udruženja „NO Mobbing“. „Kada bi se uradilo istraži-vanje na nacionalnom nivou, utvrdilo bi se, uverena sam,da je najmanje svaka treća osoba bila izložena mobingumakar jednom u radnom veku.“

Sada je stanje gore nego pre uvođenja zakona,dočekanog s mnogo nade, koje više nema jer je izostaožestok odgovor. Društvo i država reaguju mlako i sporo.

„Najveći odijum stvoren je prema nasilju u porodici ivršnjačkom nasilju, a nasilje na radnom mestu je nekako natrećem mestu“, ističe Vera Kondić. „Utisak je da se svi višetrude da opravdaju vršenje nasilja i nasilnike, a žrtve mob-inga neretko pitaju ’zašto sami ne napuste posao kada ih tuniko ne želi’.“

Država bez podataka o mobingu! Gde god se krenulo, naišlo se na zatvorena vrata. „Znam da ima nešto malo posredovanja kod poslodavaca

jer se mnogi medijatori žale da imaju premalo posla, a kadje o sudovima reč, stanje je još i gore“, veli naša sagovor-nica. „Nedavno je bivši direktor leskovačke agencije zarazvoj osuđen zbog mobinga nad svojom radnicom IvanomTrajković. Pratimo sudske postupke onih koji nam seobrate za pomoć, ali pomaka u mnogim sporovima nemauprkos načelu hitnosti postupanja. Najdrastičniji je primerpostupak po tužbi Gorana Pančića iz 2008. protiv CIP-a,gde presuda još nije doneta. Odugovlačenje produžava ago-niju žrtava, njima su to ’godine koje su pojeli skakavci’, amaratonska suđenja se mogu doživeti kao kazna onima kojisu se usudili da tuže poslodavca, na šta ih obavezuje Zakono sprečavanju zlostavljanja na radu.“

Rečita je slika mobinga u Velikoj Britaniji. Najčešći jeu državnoj upravi i odbrani, slede redom: školstvo i

zdravstvo, transport i komunikacije, hotelijerstvo irestorani, trgovina, rudarstvo i prerađivačka industri-ja, finansijsko posredovanje, građevinarstvo, elektroin-dustrija i vodosnabdevanje, poljoprivreda i ribarstvo. Agde je kod nas najizraženiji?

„Ne zna se, nema opštih podataka na nivou države“, odgo-vara Vera Kondić. „Možemo samo reći gde ga nema. Nemaga tamo gde se konflikti ne guraju pod tepih, već se razjašn-javaju da bi bili razrešeni, a ne da bi neko bio kažnjen. Nemaga tamo gde su ustanovljene jasne procedure, gde se informa-cije ne sakrivaju radi manipulisanja. Mobing je kao autoimu-na bolest koja organizam uništava iznutra, jer je svaka orga-nizacija kao živi organizam. Greška ili mobing u delu sistemaneizostavno rađa nefunkcionisanje celog sistema.“

O teroru u „Juri“ i u tekstilnoj industriji najviše se gov-orilo, ali šta je sa akademskom zajednicom i medijima?

„Tokom više od decenije, naše udruženje srelo se samobingom u svim delatnostima, a, nažalost, vrlo je prisutani u medijima i u akademskoj zajednici jer nivo i količinaznanja, iako bismo možda to očekivali, ne ustupaju mestoljudskim karakteristikama“, kaže Vera Kondić. „Tu postoječak i prepoznatljivi modeli. U akademskoj zajedniciprofesori često podstiču mlade kolege da krenu putemnauke jer su izvanredni potencijali, a kad shvate da su timladi mnogo bolji od njih i kad pomisle da mogu da ihugroze – postavljaju im prepreke da ih zaustave u razvoju.Nezgodno je kad je takav profesor, na primer, mentor zadoktorat. Naše udruženje je 2018. imalo tri ovakva slučaja,po istom scenariju, iznašli smo način da pomognemo timmladim ljudima. Još jedan slučaj nastojimo da rešimo. Ni umedijima nije drugačije: problem obično imaju novinaridokazani kao vrsni poznavaoci oblasti koju prate, saintegritetom, stavom i hrabrošću da iznesu istinu. Dolaze

U Srbiji se ne zna ukupan brojžrtava mobinga, nema nas ni uuporednim istraživanjima po koji-ma u svetu 15‒25 odsto zaposlenihima zdravstvene probleme zbogmobinga

„Utisak je da se svi više trude daopravdaju vršenje nasilja i nasil-nike, a žrtve mobinga neretko pita-ju - ’zašto sami ne napuste posaokada ih tu niko ne želi’“

Među moberma ima i psihopataZlostavljača ima u svim društvenim sferama, uzduž i

popreko. Od škola, preko zdravstvenih ustanova, do pre-duzeća, sudova ili inspekcija. Kakav je njihov psihološki profil?

„Osnovna odlika mobera je nesigurnost, izražena krozpotrebe za dominacijom, moći, kontrolom, strahom i manipu-lacijom kao sredstvima da se on lično oseća bolje“, kaže VeraKondić. „Nema razlike da li je reč o suštinskoj nesigurnosti kojajednako ’boji’ njihovu ličnost u svim segmentima ili je nesig-urnost dominantnija u nekom segmentu (npr. znanje/neznanje,odnos s partnerom). Svakako imaju neku ’grešku u sistemu’,neki ’kvrc’, a neki su i psihopate, jer nisu u stanju da sebi prizna-ju neku nesavršenost, to im je nezamislivo, pa svojunesavršenost projektuju na druge, a sebe oblače u haljinu pre-potentnosti, zaboravljajući da je prepotentnost simptom impo-tentnosti.“

Imaju neverovatnu potrebu za dominacijom, da su naj-pametniji, najsposobniji. Ne dopuštaju drugačije mišljenje jerga se plaše: moglo bi razotkriti da nisu najpametniji i svezna-jući, a to bi dovelo do urušavanja, možda i sloma njihove slikeo sebi i ličnosti koja (zbog one „greške u sistemu“) već ne stojina sigurnim nogama. Misle ili su naučeni da je napad najboljaodbrana, pa se mobingom brane od onih za koje misle da ihmogu ugroziti, mada je ta procena objektivno pogrešna jer sužrtve mobinga mahom nekonfliktne ličnosti koje žele da inadalje rade stručno i u miru.

„Na predavanjima obično kažem da mobing počinje strahom,tj. doživljajem konkurencije mobera od žrtve, a završava velikimstrahom žrtve od mobera koji je za nju stvarno ugrožavajući ikoji je strahom drži u stanju pokornosti“, veli Vera Kondić. „Uzželju da dominira i stekne što veću moć da bi njome upravljao imanipulisao, mober ima potrebu da kontroliše sve, i situacije iljude. Posebno ljude, jer mogu biti nepredvidivi. O sujeti da i negovorimo.“


Astrologija, građani i navrhvođa o izborima

Moberi imaju neverovatnu potrebu za dominacijom, da su najpametniji, najsposobniji. Ne dopuštaju drugačije mišljenje jer ga se plaše: moglo bi razotkriti da nisu najpametniji i sveznajući, što bi dovelo do urušavanja i sloma njihove slike o sebi

Piše: Lebrecht Gaspar

Ako se neko zapitao otkuda redakciji biltena„Alo“ vest da će 31. marta biti održanivanredni parlamentarni izbori, na odgovor

nije morao dugo da čeka – stigao je sa sajta drugognaprednjačkog biltena, beogradskih „Novosti“, i to izpera biće ličnog i personalnog navrhvođinogastrologa Dragana Jankovića. Nakon sveobuhvatnei iscrpne ekspertize položaja navrhvođe i ostalihzvezda naše političko-napredne rijaliti scene,poručuje nam da nas očekuju vanredni izbori i nezaobilazeći ništa od onog što nam je sam navrhvođasvakodnevno priopštavao saobrazno svojim marljivim kretanjem mnogim trnovitim zvezdanim poljima (od prvog do poslednjeg),svojim tranziciono neodoljivim šarmantnim hodom uz neizostavno gutan-je knedli pred svaku izgovorenu laž, tokom medijskih propovedi onepravdama i pritiscima kojima su njegova država i njegov narod izloženi.

Elokventno-vidoviti Dragan Janković nas obaveštava da„opoziciju i pojedine bankrotirane lidere ujedinjuje samo jedna stvar – mržnja prema predsedniku države“, noi unatoč tome vladajuća partija će trećiput zaredom ubedljivo dobiti parlamen-tarne izbore. Naravno, njegovo proročanstvo nam autoritativno saopš-tava da posle izbora za građane „sledenova razočaranja“, budući da će armija podanika biti više negozadovoljna. Doduše, astro-prorok nam ne saopštava čime će ovibiti zadovoljni, ali dâ se pretpostaviti. Ali ne, nisu u pitanju send-viči. Ono što će usrećiti vasceli srpski narod jeste nešto šokant-no, a tu šokantnu istinu saopštava nam astronumerolog Ružica,koja neodoljivo oblikom svojih usana asocira na voljenognavrhvođu, mada, za moj ukus ima previše botoksa. Ružica namotkriva da će tokom ove godine sve živo po Srbiji pokupovatiTurci jer Erdogan prosto obožava našeg predsednika, mada, činimi se da Ruža aludira i na dalekovidu i sjajnu ekonomsku poli-tiku našeg navrhvođe glede podsticaja turskim investitorima. I tonije sve! „Kurir“ ne bi bio svetionik srpskog novinarstva i najči-taniji dnevni list da nije ustupio prostor najpoznatijem srpskom astrologu Dušanu Veličkoviću koji nam kazuje da u 2019. godini nemamo razloga za brigu, pošto mu je „Mars u Ovnu“, ausled položaja progresivnog Meseca koji se kreće kroz Škorpiju,naš će gospodin predsednik „čvrsto i samouvereno vladatidomaćom političkom scenom“. Sada možemo jedino još da sa nestrpljenjem iščekujemo da se na „Pinku“ pojavi IrenaSijekloča Müller da nam konačno kaže šta možemo da očekujemo od vanzemaljaca.

Pošto su nam proroci Dušan Veličković, Dragan Janković iRuža doneli blagu vest o budućoj pobedi vladajuće radikalsko-napredne koalicije pod vođstvom navrhvođinim koji će, kao štosmo videli, razbucati opoziciju koja će ipak izaći na izbore, jerkako bi inače drugačije mogla da izgubi, a potom će „čvrsto isamouvereno vladati domaćom političkom scenom“, sve jeopravdanije opredeljenje one šačice od „1.500‒1.600, ali nijevažno“ građana koji su smislili podli izgovor da unapred i pro-tivno želji i volji zvezda, Marsa i Merkura, bojkotuju izboreporučivši da neće izaći na izbore pod ovakvim nedemokratskimuslovima, tj. ako vlasti ne ispune nekoliko specificiranih uslovakoji garantuju iole fer i poštene izbore. Naravno, opozicionepolitičke stranke, prema našim prorocima, ući će u izbornu trkui voditi prljavu kampanju protiv navrhvođe, pa saobrazno tome idoživeti krah!

I što bi rekli Siniša Mali i Goran Vesić: „Je l to hoćete? Tohoćete?“

Pošto već znamo kakvi će biti rezultati izbora i sve ostalo,mada, kako sada stvari stoje, za izbore koje organizuje napredn-jačka Sorabija nije potrebno konsultovati vanzemaljce, onim

strankama koje sebe predstavljaju opozicionim,građanin može poručiti već sada: vi idite na izbore,ali da znate – ovo neće biti građanski izbori, ovo ćebiti podanički izbori na kojima će navrhvođa pre-mašiti i rezultate Titovih izbora iz sedamdeset ineke, kada je na iste izašlo 104 odsto glasača. Neznam da li su tada na izbore izašli i pokojnici, aliznam da će ovaj put, u svetloj tradiciji 90-ih kojubaštini sadašnja vladajuća žabokrečina, na izbore ćezasigurno pohrliti, sem pokojnih i vampira, još imasa zombija (ekvivalent podanika), što će bitivanredni uspeh naprednjačkih aktivista u tradi-cionalnoj akciji „razvaljuj od vrata do vrata – sigu-ran glas“. Onih „1.500‒1.600, ali nije važno“

građana, što bi rekao naš ministar unutrašnjih dela Stefanović drNebojša, neće izaći na izbore. Ali šta je to u odnosu na #1 od 5miliona?! Ništa!

Šalu na stranu, naprednjaci su verni svom kontinuitetu, nastavljaju svoju infantilnu kampanju i dižu intenzitet permanentne kampanje započete još 2011. godine, samo ovaj

put prilično slinavo. Građani,onih „1.500–1.600, ali nijevažno“, onih „#1 od 5 miliona“,u koje bi valjalo ubrojati onih parmiliona koji su napustili a i daljenapuštaju Srbiju, znaju da sudobro utrenirani medijski džukciodavno pušteni s lanca i da od

poštenih izbora nema ništa; da će svaki put biti sve gore i gore,uostalom, lokalni izbori u Lučanima su jasno pokazali da suosim medijskih trenirani i međ građane ali i podanike, za svakislučaj, da neko od njih ne pomisli da može biti građanin, puštenibesni psi kakvi na evropskom prostoru nisu viđeni još od padaHitlera, a potom i Staljina, željni da okrvave svoje očnjake.

Iako ne postoji visoko mišljenje o postojećoj opoziciji, izgledada je i njima postalo najzad jasno da izlazak na unapred lažiraneizbore predstavlja pružanje legitimiteta bezakonju i ličnoj diktaturi jedine institucije u Srbiji, predsedniku svega i svačegau multiplikovanom sticaju.

Građanima, ne samo onim „1.500–1.600, ali nije važno“, ilionim „#1 od 5 miliona“ jasno da biti fin nije teško, ali jedozlaboga glupo, te da samo idiot može poštovati naprednjačkeizborne procedure i pravila čak i u slučaju apstinencije, tihoneučestvovanjem i neizlaskom na izbore znači saučesništvo ubesprizornom političkom naprednjačko-radikalskom-kriminal-nom i anticivilizacijskom lopovluku, a time i antisrpskom;građanima je jasno da samo permanentni i masovni slobodarskigrađanski protesti u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kraljevu,Kragujevcu, Požarevcu, Vranju, Užicu, Zrenjaninu, Pančevu...tokom njihove „izborne kampanje“, tokom izborne tišine itokom dovođenja i privođenja podanika na glasanje, kao i nakonizborne cirkuske predstave, mogu ih obesmisliti u toj meri da međunarodna zajednica to neće moći prenebregnuti i da ćemorati da odbace rezultate navodnih izbora. Nije nemoguće,mada je teško verovatno da će neko iz masa navrhvođinihpodanika shvatiti o čemu se radi.

Conditio sine qua non budućnosti Srbije jeste razotkritibesmisao ovog režima, učiniti da izbori koje režim ne želi daizgubi, koje mora „dobiti“ onakvim kakvi jesu, nedemokratski i nelegalni.

Za sledeće izbore, naravno slobodne i demokratske, moraju seizboriti građani jer to neće učiniti niko mimo njih, uostalom, zarse u tome ne sadrži sintagma o izostanku 6. oktobra koju sadaneki tzv. intelektualci, poput izvesnog književnika-kolumniste,žele obesmisliti i građane pasivizirati kako se ništa ne bi prome-nilo čak iako bi se sve promenilo.

Za početak više nego dovoljno, a za bilo koje buduće izborepotrebno je sve ono što je do sada izostalo, da građanin budegrađanin – političko biće!

pod udar raznih cenzora, pre svega urednika, najpre im tek-stove skraćuju, onda ne objavljuju, a kasnije ih skrajnu dase, na primer, umesto društvenim pitanjima bave receptimaili anketama. Ne znam zašto ne mogu da se otmem utisku daje ovde možda najviše prepoznato ponašanje koje nazivam’sindrom Pepeljuge’: skloniti ih da ne budu prepoznati, dabudu zaboravljeni i na kraju ’na miru’ dobiju otkaz. Ne pos-toji period kad nismo imali nekog novinara ili medijskogradnika kome je trebalo pomoći. Ali ponekad su šanse vrlomale i imam utisak da se prostor sve više sužava.“

Mobing je oblik nasilja

Teško je izdvojiti najdrastičnije slučajeve, mnogi pro-grediraju, tako da je ishod dramatičan i drakonski i,kad mobing nekako bude rešen, ostavlja posledice kojeutiču na celi život. Jer mobing je napad na dostojanstvo,koje je temelj ličnosti, i ako se taj temelj izgubi, pitanjeje koliko vremena treba i može li ikada biti sasvimobnovljen.

„Izdvojila bih dva najdrastičnija oblika“, govori VeraKondić. „Najpre, atak na zdravlje kad se zna da je ono većnačeto. Ne mogu zaboraviti čoveka obolelog od hepatitisa,sa svim higijenskim zahtevima i zdravstvenim uslovimakoje ta bolest traži, ali su ga stavljali u situaciju koja je izno-va pogoršavala njegovo zdravlje. Sve to zato što je viđen unekim aktivnostima koje su prikazane na ’Fejsbuku’, pa jeprocenjeno da tu nikako nije smeo da bude, bez stvarnogdokaza da je u tim aktivnostima učestvovao ili se slikao nanekom od tih uslovno rečeno ’spornih’ mesta. Drugi obliknajdrastičnijeg mobinga jeste seksualna ucena, gde je osobaucenjena seksualnim odnosom da sačuva posao, koji je čestojedini izvor prihoda njenoj porodici. Kad nam se blagovre-meno obrate, podrška smo i pomoć da nađu neko rešenje, aostalima – kako pomoći, jer ako bi se procesuiralo, običnonema dokaza, traju ucene nasilnika, tu je sud porodice,okruženja i javnosti. Većina će olako presuditi da ucena nijemorala biti prihvaćena, međutim, nije tako, jer je veomateško kad se čovek nađe sâm u ličnoj drami. Lako je suditi!“

Može li se išta učiniti u ovakvom stanju?„Mobing je samo jedan od oblika nasilja, a nasilje je u

Srbiji sveprisutno“, zaključuje Vera Kondić. „A novinarimogu analizom sadašnjeg trenutka doći do društvenih uslovakoji pogoduju bilo kom nasilju, pa i mobingu, jer je poslovnasredina mikrosredina u odnosu na društvo. U mikrosredini,kao što je radna, mobing može biti smanjen ako se na konfliktereaguje pre nego što progrediraju, uz negovanje tolerancije islobode zaposlenih da kažu mišljenje ma kako bilo različito.Na makro nivou, u državi, mobing možemo umanjiti širimdruštvenim delovanjem protiv svakog nasilja gde god sedešavalo, kroz bolje, kontinuirane i konzistentne strategije,zakone i efikasnije postupke zaštite.“

Prema „Galupovom“ istraživanju, 60 odsto zaposlenih uSrbiji živi u parališućem strahu od gubitka posla. Zato je tajstrah glavni pokretač zlostavljača. Nije bitno šta košta kadje dobro onima kojima je dobro. To što Velika Britanijasamo zbog bolovanja i odsustva sa posla žrtava mobingagodišnje gubi oko 20 miliona evra – problem je Engleza. Miimamo, pa se rasipamo! I ljudima, i novcem.

Sudije ne znaju ili neće?

„O sudskoj ’zaštiti’, koju s pravom stavljam pod navodnike,moram naglasiti da takvo nešto u Srbiji skoro i da ne postoji“,kaže Vera Kondić. „Potrebno je raditi na povećanju odgov-ornosti sudija i njihovog znanja iz ove oblasti. Ima nekolikosjajnih presuda kad su sudije krenule od toga da postoji 50odsto šanse da je reč o mobingu i isto toliko da nije, pa suodgovore tražili i nalazili u dokaznom postupku. Ima presudada mobinga nema, a on je toliko očigledan iz obrazloženjapresude da to ’bode oči’ onome koji zna i hoće da vidi. Tridecenije istražujem mobing, neprestano učim i isto bih save-tovala svima koji se ovom oblašću bave na ma koji način!“

Za sledeće izbore, naravnoslobodne i demokratske,moraju se izboriti građani jerto neće učiniti niko mimo njih

Piše: Irena Milošević

Doktor Aleksandar Radojević, liderGG „Za napredniji Čačak – drAleksandar Radojević“, najavio je

podnošenje krivičnih prijava protiv svih onihkoji su, kako je rekao, učesnici potencijalnokoruptivnog dela koje se odnosi na prelazakdoktorke Tanje Stovrag iz ove političke gru-pacije u redove Srpske napredne stranke. Ovajprelazak „plaćen“ je supspecijalizacijom izgastroenterologije za doktorku Stovrag, što jei sama priznala i time šokirala čačanskujavnost. Iako je u Srbiji javna tajna da seovakve stvari dešavaju, ovo je bilo jedno odretkih javnih priznanja, poput: „Da, dobilasam ono što sam tražila i zato sam sada njihovčlan.“

Iako je dr Stovrag nakon ovog događajaizjavila da je ne grize savest i da može mirnoda spava, njen nekadašnji politički partner ikolega dr Radojević poručio je da će njegovapolitička grupacija, kao opozicija i predstavni-ci građana, voditi borbu za svako „zrnceistine“.

Lider GG „Za napredniji Čačak –Aleksandar Radojević“ dr Radojević rekao jeda će podneti krivične prijave protiv svihonih koji su umešani u političku korupciju uČačku, kako je naveo, od dr Stovrag pa doodgovornih u čačanskoj bolnici. Radojević jejavnosti pokazao rešenje Ministarstva zdravl-ja kojim se odobrava supspecijalizacija izgastroenterologije, ali je mesto gde bi trebaloda stoji ime i prezime doktora blanko, arešenje nije potpisao ministar Lončar. Bezobzira na to, u čačanskoj bolnici odlučeno jeda baš doktorki Stovrag pripadne ova užaspecijalizacija. „Bez potpisa ministra neko jeodobrio supspecijalizaciju. Zbog toga pod-nosimo krivične prijave, pa ćemo videti da lise ova država zalaže za poštovanje zakona, zanultu toleranciju u zdravstvu ili će neki

članovi Srpske napredne stranke moći da uđuu potencijalnu koruptivnu misiju od 15.000,20.000 evra po slobodnoj proceni, jer tolikokošta jedna supspecijalizacija koja bi trebaloda traje godinu dana“, rekao je Radojević, kojije još ranije ocenio da je dr Stovrag trgovalanarodnom voljom i preko moćne stranke dobi-la ono što joj je trebalo.

Da podsetimo, dr Stovrag dala je kvorumza rad vladajućoj većini na jednoj od sedni-ca Skupštine grada, nakon čega je i javnopriznala da je iz opozicije prešla uodborničku grupu SNS, kako bi dobila sup-

specijalizaciju. I sama se u svojojizjavi za medije koristila izrazi-ma „trgovina“, „neobičan trans-fer“. „Iskreno rečeno, za sebeništa specijalno nisam uzela štonije zasluženo, što je godinamačekano i to je jedina trgovinakoja će biti meni od koristi, ali igrađanima. Neobičan transfer, aliako je neko prepoznao da to trebagradu, ja ću mu dati podršku usvakom slučaju. Pošto je to SNSprepoznao, ja ću mu datipodršku. Jedina sam na taj načinprešla, ali vreme će pokazati svešta je bilo i kako je bilo“, priznalaje odbornica Stovrag. Ona je svoj„neobičan transfer“ objasnilatime da je rešila problem sebi igrađanima. Koliko god toironično zvučalo, nova napredn-jakinja tako je obrazložila svojprelazak u redove pozicije:„Čačak je u problemu što se togatiče. Ja sam samo rešila problem

i sebi i građanima. Mislim da je ovo najčas-niji transfer koji se dogodio u politici. Nemadirektorskih mesta, niti zaposlenja rodbine,porodice… Ništa od toga nisam tražila“,objasnila je dr Stovrag. Tada je i dodala damirno spava, bez imalo griže savesti, iakosve ljudima deluje da je nečastan potez.

Doktor Radojević poručio je koleginici danastavi mirno da spava, a njena nekadašnjapolitička grupacija će nastaviti da se bori zaistinu.

„Dr Tanja Stovrag bi trebalo da posedujeakademsku čestitost, moral, položila je zak-letvu. Ona leči ljude, zar ne? Nije valjdatako jeftina, kao neka roba, da proda poli-tičku grupaciju kojoj pripada, građane kojisu joj dali odbornički mandat, da prodasvoje kolege koji čekaju u redu za supspeci-jalizaciju, braću svoju po Hipokratu?!“, zap-itaše se članovi GG „Za napredniji Čačak –dr Aleksandar Radojević“.

Ja vama glasić, vi meni supspecijalizaciju

14 SRBIJA NA DLANUGlas razuma, 9. januar 2019.

ČAČAK BIVŠA POLITIČKA GRUPACIJA DR TANJE STOVRAG NAJAVILA KRIVIČNU PRIJAVU ZBOG POLITIČKE KORUPCIJE

„Ja sam samo rešilaproblem i sebi i građanima. Mislim da jeovo najčasniji transferkoji se dogodio upolitici“

Gde je dr Stovrag?

Na zahtev opozicije o slobodnom pristupuinformacijama od javnog značaja, na pitanje:Da li je i kada je ministar zdravlja dao saglas-nost na odobrenu užu specijalizaciju iz gas-troenterohepatologije dr Tanji Stovrag,internisti Opšte bolnice Čačak? – dobili smoodgovor: „Obaveštavamo Vas da ćemo Vamodgovoriti što pre, a najkasnije u roku od 40dana, na osnovu člana 16 Zakona o slobod-nom pristupu informacijama od javnogznačaja.“Zašto se čeka 40 dana? Gde vam je dr TanjaStovrag? U Opštoj bolnici Čačak nije, da li je:na bolovanju, na godišnjem odmoru, na VMAna nastavi...? Ako jeste, ima li uput za nas-tavu? Ako ima, kako ga je dobila pre indeksa?Da li ćete zbog jednog odbornika srušiti savtrud i rad vašeg šefa stranke AleksandraVučića koji se svaki dan zalaže za „nultu tol-eranciju korupcije“? Da li su građani u pravukad po objavljenom istraživanju javnogmnjenja samo 25 odsto veruje Vučiću da sebori protiv korupcije?


Suština je reklamiranje uz pomoć Niške televizije čiji prenosi već duževreme koštaju 1.000 evra po satu emitovanja, što, dâ se zaključiti,plaćaju građani iz budžeta

Fidel Kastro sa NišaveNIŠ GRADONAČELNIK ZA GOVORNICOM BORAVIO ŠEST SATI!

Piše: Marko Smiljković

Gradska skupština u Nišu je verovatno jedino takvotelo u Srbiji koje ima specifičan problem –gradonačelnik Niša Darko Bulatović ne želi da se

skine s govornice. Prilikom pretprošlog zasedanja prvi čovek Niša je za

govornicom proveo ni manje ni više nego šest sati u tokujednog dana! To ga svrstava u govornike čija se obraćanjanarodu pamte, a jedan od takvih je Fidel Kastro, diktator sKube, čiji su govori trajali toliko, pa i više.

Istini za volju, Fidel se neprekidno obraćao naciji u jed-nom govoru, dok su gradonačelnika Niša na dva i desetminuta prekidali predstavnici opozicije.

Ovaj naočigled smešan problem bio je čak i predmetglasanja u Skupštini grada, odnosno, ruke su se podizale uvezi sa tim da li je Bulatović prekršio poslovnik ili nije.Većina je izglasala da nije, tako da se ubuduće daje pot-puni legitimitet Bulatoviću da u beskonačnom periodureklamira sebe i svoju Srpsku naprednu stranku pred kam-erama „Niške televizije“ koja prenosi svako zasedanje.

U tome je u stvari i kvaka. Suština je reklamiranje uzpomoć ove televizije čiji prenosi već duže vreme koštaju1.000 evra po satu emitovanja, što, dâ se zaključiti, plaća-ju građani iz budžeta.

Ovaj problem otišao je toliko daleko da su predstavniciopozicije čak uključili štopericu jednog dana i izmerilineverovatnih šest sati.

Sve je po poslovniku

Vladimir Domazet, jedan od eminentnih srpskih advokata iodbornik Demokratske stranke, izašao je za govornicu prenekoliko dana i rekao da ta praksa mora da stane jer će svidane provoditi u ovom „visokom domu“!

„Potpuno je besmisleno da predstavnik opozicije izađe,kaže nešto u roku od dva minuta, ako je replika, ili deset min-uta, ukoliko je redovno izlaganje, a onda izađe gradonačelniki 45 minuta drži čas odgovarajući na to pitan-je ili zamerku. Uz to, često ne govori o teminego hvali svoj rad ili slično. Pa tako ćemoprovesti dane u klupama, ograničenje vreme-na mora da postoji“, rekao je Domazet.

Dragoslav Ćirković iz SDS-a, navodi daima opravdanja kad gradonačelnik obrazlaže

neku tačku posle utvrđivanja dnevnog reda, ali da odgovaranekome po sat vremena „potpuno je besmisleno“.

„Štoperica je pokazala i više od šest sati, i to za predsedništvoSkupštine nije prekršaj poslovnika. U stvari, predsedništvo ine sme da ga prekine. Tako se on i rad njegovog kabinetareklamiraju na NTV-u i to prikazujući ranije vlasti u Nišu kaokatastrofalne, a sadašnju vladavinu SNS-a kao mesijanskootkrovenje i spas naroda“, kažu odbornici „Niške inicijative“.

Rade Rajković, predsednik Skupštine grada, stavio je naglasanje taj problem, ali ga je prethodno obrazložio: „Uposlovniku lepo piše da je govor odbornika i šefovaodborničkih grupa ograničen na deset minuta, a da se vremegradonačelnika izuzima iz toga. To navodi član 87, tako da jetu sve jasno, ali zbog demokratskih principa staviću na glasan-

je da li je prekršen poslovnik ili ne“. Glasanje se završilo rezultatom 28:9, tako da je „rođen novi

Fidel Kastro“.

Bulatović: Opoziciji smeta sve

Bulatović na ove napade odgovara vrlo resko i kaže daopozicija ni na jedan način nije zadovoljna. „Vi zamerate menisve, pa i to što aktivno učestvujem u raspravi. Raniji gradon-ačelnici nisu ni dolazili na Skupštinu, a vi meni zamerate štou Skupštini provodim od prvog do poslednjeg minuta. Vamaništa ne znači što na sve primedbe i napade lično odgovaram.Često iznosite neke od gradskih problema građana i sada vamsmeta što sam uključen u rešavanje tih problema, ako postoje.Prvom čoveku Grada je mesto ovde da često odgovara naopozicione besmislene i netačne napade. O pojedinim prob-lemima možemo da razgovaramo čitave noći, ali i građani i vimorate da znate da moramo doneti ovde pravilnu odluku“,odgovorio je Bulatović nakon brojnih napada što zloupotrebl-java govornicu radi samoreklamerstva.

Gradonačelnik se plaši zviždanja

Gradonačelnik Niša, Darko Bulatovićbira gde će se pojaviti. Dok ga ima naraznoraznim otvaranjima, u porodilištimai na manifestacijama sličnog karaktera,skoro i da se ne pamti kada je otvorio nekumanifestaciju sa mnogo ljudi. Iako je GradNiš finansirao džez festival „Nišvil“, on senije našao na otvaranju, „Filmske susrete“takođe otvaraju neki većnici, a pod izgov-orom da prvi čovek Niša nije tu.

Na dočeku nove 2018. godine takođe senije pojavio na bini, a nije ni pre nekolikodana na dočeku 2019. godine, iako jeobišao sve moguće službe te noći, štoznači da je bio u gradu. On je, istina, kadje došao na čelo grada, na jednoj mani-festaciji bio izviždan, tako da se možeizvući zaključak da se plaši da ponovo ne„popije“ zvižduke.

Ali zato je tu govornica Skupštinegrada, gde nemilice boravi, normalno,„sve u korist građana“.

„O pojedinim problemima možemo da razgo-varamo čitave noći, ali i građani i vi morate daznate da ovde moramo doneti pravilnu odluku“

16 REPORTAŽAGlas razuma, 9. januar 2019.

VAN TURISTIČKE RUTE, MUZEJ NIKOLE TESLE

Piše: Radenka MarkovićFoto: Muzej Nikole Tesle

Muzej Nikole Tesle u Beogradu najposećeniji je muzejskiprostor u Srbiji. Jedinstvenu postavku kojom su pred-stavljeni život i delo jednog od najvećih umova u istoriji,

prošle godine posetilo je oko 130.000 ljudi, a sudeći po gužvama uMuzeju prvih radnih dana ove godine, interesovanje za nju ne jenjava.

Naročito su brojni stranci. Kako kaže Vladimir Perić, kustosu Muzeju, od deset tura, koliko dnevno imaju, dve-tri su na srp-skom jeziku, a ostale na engleskom, pa je približno takav ibrojčani odnos domaćih i stranih posetilaca. Među njima je

mnogo poznavalaca Teslinog dela, ali ima i onih koji o Teslinisu znali skoro ništa, ali im je neko preporučio da u Beograduposete baš ovaj muzej.

Stalna postavka podeljena je na dva dela. Prvi deo je rezervisan za predstavljanje najznačajnijih pronalazaka i patenata slavnog naučnika, a drugi za upoznavanje sa Teslinim životom. U njemu se čuvaju važni dokumenti i lični predmetiNikole Tesle.

Munje su najatraktivnije

– Tesla je imao više od 300 reg-istrovanih patenata i pronalazaka i mnogoviše neregistrovanih. Ovde imamo radnemodele nekih od najznačajnijih njegovihizuma, kao što je kopija indukcionogmotora, transformatora, zatim modelbrodića na daljinsko upravljanje. Tu su ibrzinomeri, Teslina fontana koju je radioza Tifanija, eksperiment poznat podimenom Kolumbovo jaje, odnosno jajekoje se okreće u magnetnom polju – pričaPerić i dodaje da je publici ipak najintere-santniji čuveni Teslin kalem sa izlaznimnaponom od 500.000 volti. Najatraktivnijije zbog munja koje demonstratori nanjemu prikažu.

A u delu u kome se nalaze lični predmeti svakako posebnupažnju privlače čuvene zelene Tesline cipele, za koje je teškopoverovati koliko su stare jer izgledaju kao da su juče napravl-jene i da nikada nisu obuvene.

Tesla je, podseća naš domaćin, bio veoma pedantan, čuvaoje svoje stvari. I pazio na svoj izgled pa su odela, šeširi, kravate,rukavice, a u Muzeju ih ima dosta sačuvanih, pravljene baš zanjega i na njima se nalaze Teslini inicijali. Veliku pažnju poseti-laca privlači i torba od krokodilske kože koja izgleda veomaimpozantno.

Osim izloženih odevnih predmeta i torbe, u muzejskom deluposvećenom Teslinom životu čuvaju se brojni dokumenti,razne zabeleške, vizit-karte, poštanske marke, računi. Od ličnihdokumenata, čuva se, između ostalog, Teslina krštenica, neko-liko školskih svedočanstava, potvrda carinskog biroa LukeNjujork o dolasku Tesle u ovaj grad 6. juna 1883.godine, uverenje o američkom državljanstvu, raznediplome, Teslina smrtovnica.

Godine 2003. Unesko je Teslinu arhivu, kao deopokretnog dokumentarnog nasleđa čovečanstva,uvrstio u registar „Pamćenja sveta“, što predstavljanajveći oblik zaštite nekog kulturnog dobra.

Svaki predmet u Muzeju nosi neku priču. Tako je isa replikom tzv. Plavog portreta.

– Ovo je jedini Teslin portret, jer on nije voleo dapozira i uradio je to samo jednom. Pozirao je svojojprijateljici, mađarskoj princezi Vilmi Ljvov Parlagi.Pošto mu se nije svidelo osvetljenje u prostoriji gde jepozirao ili je jednostavno hteo malo da istražuje sasvetlom, tražio je da se svetlo propusti kroz plava

stakla i otud ime portreta: „Plavi portret“. Njegov original senalazi u Nemačkom gradiću Husumu, u tamošnjem gradskommuzeju, i do pre deset godina vođen je kao portret nepoznatog

muškarca. Tek tada je utvrđeno da jezapravo reč o Teslinom portretu – priča

Vladimir Perić.Muzej ima i memorijalni karakter pošto

se u jednom njegovom delu čuva urna sapepelom Nikole Tesle.

Gostujuće izložbe po svetu

U Muzeju se trude da u posebnim prigodama, kao što jeDan muzeja, rođendan Nikole Tesle ili „Noć muzeja“, deopostavke sa ličnim stvarima osveže nekim drugim predme-tima. Tako je u prošlogodišnjoj „Noći muzeja“, bila izlože-na veoma interesantna knjiga ‒ „Rođendanica“. Reč je o

knjizi u kojoj je Kenet Svizi, Teslin prijatelj i novinar „Njujorksana“, povodom Teslinog 75. rođendana skupio 73 od plani-ranih 75 čestitki, koje je naučnik dobio od viđenijih ljudi izsveta nauke, umetnosti, industrije iz celog sveta, pa i Srbije.Među njima su bile i čestitke Alberta Ajnštajna, MilutinaMilankovića, Uroša Predića. Neki su odbili Svizijev poziv daTesli čestitaju rođendan i otud u knjizi 73 čestitke umesto 75.

Poslednjih godina i publika u pojedinim svetskim gradovimamogla je da se upozna sa Teslinim izumima kroz gostovanjeMuzeja Nikole Tesle. Tako se u avgustu 2017. Muzej po prviput predstavio australijskoj publici, a krajem iste godine je uNaučnom centru i muzeju tehnologije „Noesis“ u Solunuotvorena izložba Muzeja Nikole Tesle i svečano pušten u radTeslin transformator od 12 miliona volti. U Muzeju nauke itehnologije u Šangaju 29. septembra prošle godine otvorena jeizložba pod nazivom „Tesla – čovek iz budućnosti“.

Time se gostovanja u Aziji ne završavaju budući dase u japanskom gradu Hofu, na inicijativu bivšeg japan-skog ambasadora u Beogradu Tadašija Nagaija, 26. jan-uara otvara nova izložba, koja će trajati do 3. marta.

– Naravno da su lik i delo Nikole Tesle poznatiširom sveta, a opet, kada se to poznavanje uporedi stim šta je on sve učinio, možda i nije dovoljno poz-nat. Nama i jeste cilj da radimo upravo na tome, napromociji njegovog lika i dela i svega što je učinio zacelo čovečanstvo. Po tome koliko ljudi dolazi ovde uposetu i koliko mi dobijamo poziva da organizujemogostujuće izložbe po svetu, može se zaključiti da seglas o Tesli sve više širi i da je svet sve više svestanjačine njegovog dela i svega što je on učinio –zaključuje Vladimir Perić.

Najposećeniji muzeju Srbiji: 130. 000posetilaca u 2018.

Muzej je za posetioce otvoren svakog dana osim ponedeljka od 9,45 do 20sati. Vođene ture počinju svakog punog sata i traju oko 45 minuta. Preupoznavanja sa Teslinim pronalascima i samostalnog razgledanja stalnepostavke, posetiocima se pušta kratak dokumentarni film o životu NikoleTesle. Ulaznice koštaju između 150 i 250 dinara

Ovde stanuje čovek budućnosti

Prvi tehnički muzeju Jugoslaviji

Pošto se nije ženio i nije imao dece, o Teslinim stvarima seposle njegove smrti starao Sava Kosanović, sin Tesline najm-lađe sestre Marice. Savinim zalaganjem su Tesline stvari 1951.godine prenete u Beograd. Sava ih je poklonio državi i prvo subile smeštene na Elektrotehničkom fakultetu a 1952. godineprenete u vilu Đorđa Genčića, u Proleterskih brigada 51.sadašnja Krunska 51. na Vračaru. Iste godine doneta je odlukao osnivanju Muzeja Nikole Tesle, prvog tehničkog muzeja uJugoslaviji. Tri godine kasnije, Muzej je otvoren za javnost.

Transformator u postavci muzeja

Lični predmeti

Teslina urna

POSLE DVE DECENIJE PROTEST SE VRATIO KUĆI, NA...

Documents

Transcript of POSLE DVE DECENIJE PROTEST SE VRATIO KUĆI, NA...