Sandra Braun

Porodične veze

2

Hvala ti, Paris, za ohrabrenje i izazovkoji si pred mene postavila.

Hvala ti, Mari Lin, što si mi pomoglada odgovorim izazovu.

3

Drage čitateljke i čitaoci,

Godinama pre nego što sam počela da pišem beletristiku, pisala samljubavne romane. Roman pred vama, Porodične veze, prvi put jeobjavljen pre gotovo dvadeset godina (pod pseudonimom Rejčel Rajan).

Ovaj roman oslikava stavove i način razmišljanja vremena u kome jenastao, ali su teme koje obrađuje večite i univerzalne. Kao u svimljubavnim romanima, u središtu ovog zapleta su dvoje zaljubljenih kojeje sudbina spojila. Ima tu trenutaka strasti, agonije i nežnosti koji uvekpredstavljaju sastavni deo zaljubljivanja.

Oduvek sam uživala pišući ljubavne romane. Oni odišu optimizmomi poseduju poseban šarm koji se retko nalazi u drugim vrstama narativnihformi. Ukoliko je ovaj roman vaš prvenac u ovom žanru, nadam se daćete uživati.

Sandra Braun

4

1.

- Gradsko veće Denvera danas je izglasalo povećanje taksi za šestprocenata u narednoj fiskalnoj godini. Gradski poslanici su objasnilida...

- Sjajno - progunđala je Ketrin - upravo mi je to potrebno, još jednarupa u budžetu. - Spustila je četku koju je do tada držala u ruci usavršeno organizovanu fioku i uzela flašicu sa losionom sa toaletnogstočića u kupatilu. Oslonila je nogu na dasku toaletne šolje dok jeobilato nanosila emulziju na svoju dugu, vitku nogu. Ponovo seusredsredila na glas radio spikera koji je dopirao sa noćnog stočića uspavaćoj sobi.

- Policija Denvera je osujetila naoružanog muškarca u pokušajupljačke prodavnice prehrambene robe u toku prepodneva. Specijalnoobučena jedinica je opkolila zgradu posle poziva...

Povećanje taksi i sve više zločina u gradu. Savršen način da završidan, pomislila je Ketrin tužno dok je prala zube.

Da li će se ovo veče pretvoriti u jednu od onih noći kada sebidozvoljava da utone u samosažaljenje i ogorčenost? Takva vrstapreispitivanja je za nju bila retka, ali mu nije odolela svaki put kada bi jeophrvalo to melanholično osećanje.

Kako bi bilo lepo kada bi imala kome da poželi laku noć, da sa njimpodeli prostor, krevet, da sa njim udiše isti vazduh, da osluškuje istezvuke. Sa njim? Zašto je to nepoznato, priželjkivano prisustvo uvekdobijalo muški identitet? Uzdahnula je. Nezavisnost je imala svojihprednosti, ali je često donosila i taj osećaj usamljenosti.

- Vremenska prognoza za sutra...Ketrin se namrštila i bacila pogled na radio razmišljajući da li se

radio spikeri ikada umore od tog govora u prazno, bez sagovornika. Da liikada razmišljaju o svim usamljenim dušama koje ih slušaju? Da li

5

osećaju njihovu usamljenost i trude se da svojim prijatnim čavrljanjemublaže taj osećaj napuštenosti?

Glas koji je dopirao iz aparata je bio prijatan. Savršene artikulacije,prijatne boje, ali nekako dalek... sterilan. Opuštene opaske koje jeizbacivao kao iz rukava bile su uvežbane, bezlične, anonimne.

Gospode, baš sam duboko zaglibila u očaj, prekorevala je sebe dokje navlačila kućnu haljinu i izlazila iz kupatila. Možda bi trebalo dapronađem cimerku, pošto Meri više ne živi ovde, nastavila je da samasa sobom razgovara, hodajući kroz kuću, proveravajući još jednom da lije sve u redu, gaseći svetla.

Ketrin je volela tu staru kuću. Od kada im je otac preminuo, Ketrintada samo što je napunila šest godina, majka je uspevala da sačuva kućui uspešno podiže Ketrin i njenu mlađu sestru Meri, uprkos svojojskromnoj plati poštanske službenice. Udovici u tim uslovima svakakonije bilo lako, ali bila je štedljiva i uspela je i da svoje devojčice naučiuspešnom ekonomisanju.

Proverila je brave na ulaznim vratima i pogasila svetla u dnevnojsobi. U isto vreme je zaključila da joj se ne dopada ideja da potražicimerku. Ona i Meri su se sjajno slagale u poslednje tri godine od kadaim je majka preminula, ali, ipak, one su bile sestre. Merina blaga i veselapriroda činila ju je savršenom za suživot. Ketrin se brinula da sa nekomdrugom osobom ne bi imala toliko sreće.

Meri. Draga Meri. Njen život se svakako nije popravio poslevenčanja. Ne, hvala lepo, pomislila je ogorčeno Ketrin. Radije će zauvekostati samostalna i patiti tokom ovih kratkih, iako bolnih napadausamljenosti.

- Najnovije vesti...Ketrin je pružila ruku ka dugmetu na radio aparatu kako bi navila

budilnik, ali se u sledećem trenutku zaledila, i ostala da nepomično zuriu hromirano- drvenu kutiju trudeći se da shvati šta to spiker govori.

- Nešto ranije večeras je Piter Mening, ugledni član poslovnezajednice Denvera, tragično nastradao u saobraćajnoj nesreći izgubivšikontrolu nad automobilom koji je udario u potporni zid. Prema izveštajupolicije, automobil gospodina Meninga sleteo je s puta u velikoj brzini.

6

Smrt je ustanovljena na licu mesta. Još uvek neidentifikovana žena kojase nalazila na suvozačevom sedištu je takode tragično nastradala. PiterMening je bio sin...

Ketrin se trgla kada se oglasila prodorna zvonjava telefona porednjenog kreveta. Nekoliko puta je sa mukom udahnula vazduh pre no štoje drhtavom rukom podigla slušalicu. Potonula je u krevet dok jepribližavala slušalicu uhu. - Da? - prošištala je.

- Gospođice Adams?- Ja sam.- Elsi ovde. Ja radim na imanju Meningovih. Srele smo se...- Da, Elsi, sećam te se. Kako je moja sestra?- Zato vas i zovem gospođice Adams. Jeste li čuli šta se desilo

gospodinu Piteru?Nije smatrala da je potrebno da kućnoj pomoćnici objašnjava da još

nije dobila nikakvu zvaničnu informaciju, te je potrvdila da zna zaPiterovu nesreću.

- Pa... ovde je sve krenulo po zlu. Gospođa Mening je histerična,vrišti i busa se u grudi. Gospodin Mening se malo bolje drži. Fotografi ireporteri su preplavili imanje i blicevi blešte na sve strane, svima namunose mikrofone u lice...

- Kako je Meri? - prekinula ju je Ketrin zapovedničkim tonom.- Upravo sam to htela da vam kažem. Svi su se nalazili u dnevnoj

sobi kada ih je policajac obavestio o tome šta se dogodilo. A kada jepomenuo da je u kolima sa gospodinom Meningom bila i nepoznataženska osoba i da je i ona mrtva, gospođa Mening se okrenula kagospođici Meri, koja je toliko slatka, i počela da urla na nju. Rekla joj jestrašne stvari, gospođice Adams. Rekla joj je da Piter ne bi jurio okolotražeći druge žene da je ona bila bolja supruga.

- Molim te, Elsi, reci mi da li je Meri dobro.- Nije, gospođice Adams. Otrčala je uz stepenice u svoju sobu kako

bi pobegla od gospode Mening. Niko na nju više nije obraćao pažnju,uprkos njenom stanju. Ja sam otišla da vidim kako je i... ona krvari,gospođice Adams.

- Oh, Bože...

7

- Da, mislim da je porođaj počeo. Mislila sam da bi trebalo da vasobavestim jer izgleda da ovde nikome nije stalo do nje niti do bebe. Svirazmišljaju samo o...

- Elsi, pažljivo me slušaj. Zovi hitnu pomoć. Iz ovih stopa vodi Meriu bolnicu. Ja ću zvati njenog ginekologa. Nikome ne govori šta radiš.Ako treba, kriomice je sprovedi kroz kuhinju, tako je izvedi iz kuće.Samo je dovedi do kola hitne pomoći. Važi?

- Da, gospođice Adams. Uradiću kako ste mi rekli. Uvek mi sedopadala vaša sestra i pomislila sam...

- Nemoj sada o tome, Elsi. Zovi hitnu pomoć. - Ketrin nije mogla dadozvoli da izgubi strpljenje zbog Elsine brbljivosti. Samo se nadala da ćeova uzbuđena žena ostati dovoljno hladne glave da preveze Meri dobolnice.

Brzo je prekinula vezu i odmah potom pozvala Merinog lekara, poštoje drhtavim prstima jedva pronašla njegov broj telefona u imeniku.Izgledalo je kao da ne može da se seti abecede i proklinjala je sebe zbognesposobnosti da adekvatno reaguje u panici. Dobila je njegovu govornupoštu i ukratko objasnila u kakvom joj se stanju sestra nalazi. Nadala seda će odmah preslušati poruke i istog trenutka krenuti ka bolnici.

Bez razmišljanja je skinula kućnu haljinu i spavaćicu i odjurila kaormaru. Navukla je par farmerki, proklinjući Meningove, a posebnoPitera. Kako je mogao? Zar nije dovoljno zagorčao Merin život? Zar jemorao da sve to kruniše pogibijom sa nepoznatom ženom u kolima?Prisetila se Merinih priča o fizičkom zlostavljanju; da li je to mogućiuzrok prevremenog porođaja u sedmom mesecu trudnoće? Gospode,pomozi joj, molila se dok je navlačila majicu preko glave i obuvalasandale.

Nije se očešljala niti našminkala, izletela je iz kuće, uletela uautomobil i krenula ka bolnici. Naterala je sebe da vozi polako i pažljivoiako je osećala potrebu da projuri kroz sva crvena svetla na semaforima.Svakako neće pomoći Meri ako i ona nastrada u saobraćajnoj nesreći.

Meri, Meri, kako je moguće da nisi prozrela pravu prirodu PiteraMeninga? Da li ju je zaista toliko zaslepeo svojim blistavim osmehomkojim se smešio sa stranica o društvenim događanjima svih lokalnih

8

novina i časopisa, da nije mogla da shvati koliko je zapravo površan?Piter Mening, zlatni dečko, sin jedne od najbogatijih i najuglednijihporodica u Denveru, naslednik predsedničkih stolica u upravnimodborima banaka, kompanijama za promet nekretnina, osiguravajućimdruštvima i brojnim drugim preduzećima, godinu i po dana ranije postaoje Merin suprug.

Ketrin je zbunjivala činjenica da je Piter svoju pažnju uopšte usmeriona Meri, od prvog trenutka kada su se upoznali u umetničkoj galeriji ukojoj je Meri radila kako bi sebi platila časove slikanja.

Bio je šarmantan, nonšalantan, očaravajuće zgodan, uglađen isamouveren. Kovao je u zvezde nežnu, naivnu i iskrenu Meri i zatim jepustio da se sunovrati. Sa velike visine i bez sigurnosne mreže.

Zašto? Bilo je to pitanje koje je mučilo Ketrin od samog početka tebizarne ljubavne veze. Meri je bila lepa, ali ni nalik očaravajućimdebitantkinjama i slavnim ličnostima sa kojima je Piter obično izlazio.Zašto se uopšte trudio oko Meri?

Besno je trubila motociklisti koji je i dalje stajao, iako se upalilozeleno svetlo na semaforu. Naravno, njen bes nije bio usmeren na njega.Bila je gnevna na muškarca koji je veselu, živahnu, mladu ženu pretvoriou progonjenu, bezvoljnu, uplašenu životinjicu.

Posle svega nekoliko meseci braka, Piterov nežan odnos premasupruzi, koji je Ketrin uvek izgledao pomalo preteran i samim timneiskren, počeo je dramatično da se menja.

Ketrin je sa zaprepašćenjem slušala Meri dok joj je očiju punih suzaprepričavala jednu užasavajuću priču za drugom. Fizičko i emotivnozlostavljanje su postali deo njene svakodnevice. Piter je bio besan kadaje saznao da je Meri trudna, iako se ona klela da ju je jedne noći silovao,ne dozvolivši joj da upotrebi zaštitu. Taj brak se pretvorio u potpununoćnu moru.

Ali, pred ostatkom sveta, Piter je odavao utisak bračnog blaženstva.U javnosti, pred svojim roditeljima i pred članovima njihovog kantrikluba, obasipao je Meri pažnjom, predano i intenzivno. Da nije bilotoliko tragično, to licemerje bi bilo smešno.

Proletela je kroz prolaz ka odeljenju urgentne medicine i zahvalila

9

nebesima što je pronašla prazno parking mesto blizu ulaznih vrata.Zaključala je automobil i projurila kroz blistavo osvetljen hodnik samopar trenutaka pre no što je začula zavijanje sirene ambulantnih kola.

Ona i Merin ginekolog su stajali u prostranoj čekaonici dok sumedicinski tehničari gurali nosila kroz staklena automatska vrata. Ketrinje prebledela kada je ugledala svoju sestru. Morala je da rukom prekrijeusta kako bi prigušila krik. Merine oči su bile širom otvorene, raširenihzenica koje ništa nisu videle. Nije ni primetila sestru kada su je provelipored Ketrin u jednu od ambulanti.

Posle površnog pregleda, Meri su preselili na odeljenje za porođajegde je rodila devojčicu posle svega trideset minuta.

Doktor je izgledao podjednako bledo kao i Ketrin dok joj je uklompama sa gumenim đonovoma tiho prilazio dugim hodnikom.

- Veoma je loše, gospođice Adams. Mislim da neće preživeti noć. -Ketrin se skljokala niz zid i zurila u njega pesnice čvrsto stisnute oizgrižene usne. Zelene oči su joj bile pune suza, prelivale su joj se prekokapaka i klizile niz blede obraze. Vlažile su joj pramenove kose bojestarog zlata koji su joj se divlje kovrdžali oko lica.

- Žao mi je što sam bio tako grubo direktan, ali mislim da treba dashvatite ozbiljnost situacije. Previše je iskrvarila i nismo mogli mnogotoga da uradimo, iako smo joj dali transfuziju. - Doktor je zastao i partrenutaka pažljivo posmatrao Ketrin pre nego što je tiho nastavio: - To jebila veoma nesrećna trudnoća. Ona nije želela da brine o sebi. Već dugosam zabrinut. U svakom slučaju, znam i šta se noćas dogodilo. Žao mi jezbog gospodina Meninga. Mislim da Meri ne želi da živi - saosećajno jedodao.

Ketrin je nemo klimnula glavom. Dok se lekar okretao da krene,zgrabila ga je za rukav i promuklim glasom upitala: - A beba?

Slabašno se osmehnuo. - Devojčica. Kilogram i osamsto grama.Savršena. Trebalo bi da bude dobro.

Meri je preminula u zoru. U jednom od kratkotrajnih lucidnihtrenutaka tokom te duge noći, pozvala je Ketrin da joj priđe.

- Parče papira - prošaputala je.- Papira? - tupavo je ponovila Ketrin. Zar Meri ne shvata da se

10

opraštaju?- Da, molim te, Ketrin. Požuri.Ketrin je očajnički pretraživala bolničku sobu u potrazi za komadom

hartije, i konačno je pronašla rolnu toalet papira u kupatilu.- Olovka - zakrčala je Meri.Ketrin je uspela da izvuče olovku iz tašne i zaprepašćeno je

posmatrala dok je njena slabašna sestra drhtavom rukom ispisivala parredova po komadu toalet papira. Potpisala ga je svojim uobičajenimpotpisom.

Ponovo je pala na jastuke, potpuno iscrpljena. Lice joj je bilo belokao kreč i orošeno znojem. Usne su joj bile plave. Oči su joj uokvirivalitamni krugovi, ali su one uprkos tome bile življe nego za sve vremenjenog nesrećnog braka. U njima je Ketrin prepoznala jedva vidljivusenku one stare Meri i poželela je da glasno zajeca zbog onoga što jeizgubila.

Meri je bila plavokosa i plavooka, ružičastog, glatkog i čistog tena.Oči su joj se smešile svaki put kada bi joj se usne izvile i u najslabijinagoveštaj osmeha. Bila je niža i punačkija od svoje graciozne sestre imučila ju je svaka kalorija, sve dok nedavno nije potpuno izgubilaapetit. Veseli glas, sada pretvoren u jedva čujni šapat, trgao je Ketrin izrazmišljanja.

- Ketrin, daj joj ime Alison. Ne dozvoli im da ti je otmu. Ne smeju jeuzeti od tebe. - Bele ruke su se poput kandži obmotale oko Ketrininihmišica. - Odvedi je odavde. Reci joj da sam je volela više od svega. -Sklopila je oči i plitko i isprekidano disala. Kada je ponovo otvorila oči,pogled joj je bio sanjiv. Smiren. - Alison je prelepo ime. Zar ne, Ketrin?

Dvostruka sahrana je održana dva dana kasnije. Potpuni cirkus.Javnost, uvek gladna skandala, obilato se naslađivala skandaloznimizveštajima novinara. Devojka koja je poginula u Piterovim kolima bilaje gimnazijalka od svega sedamnaest godina. Pronašli su je samodelimično odevenu. Alisonino prevremeno rođenje i Merina smrt samosu još začinili tu strašnu priču.

Ketrin je bila preplavljena tugom zbog gubitka sestre. Piter jepoginuo na mestu, slomljenog vrata i na njegovom telu nije bilo vidljivih

11

ožiljaka. Ketrin je sadistički razmišljala kako je to nepravedno,prisećajući se Merinog izmučenog lika, nevine lepote unakaženemesecima fizičkog zlostavljanja i verbalnih napada. Jednostavno nijebilo fer.

Jedva je izdržala medijsku pažnju koju je izazvalo njihovo venčanjegodinu i po dana ranije. Sahrana je bila jednostavno nepodnošljiva.

Eleonor Mening je uprkos svemu uspela da izgleda očaravajuće ucrnoj haljini poznatog modnog kreatora i savršeno očešljane plave kose,ali je bila neutešna. Jednog trenutka bi visila o ruci Pitera MeningaStarijeg, visokog, otmenog sedokosog muškarca, nekontrolisano jecajući.U sledećem trenutku bi prekorevala sirotu Meri što nije dovoljno volelaPitera, njenog divnog sina. Zatim bi proklinjala Džejsona, Piterovogmlađeg brata što nije došao na sahranu.

- Nije nas dovoljno ponizio time što se nije pojavio na venčanju.Odlučio je da nas sve dodatno obruka i ne prisustvuje bratovljevojsahrani. Afrika! Gospode bože, ponaša se kao i ti varvari među kojimaživi. Prvo sa Indijancima. Sada sa afričkim paganima! - U tom bi dobilajoš jedan napad nekontrolisanog plača.

Ketrin je znala veoma malo o Piterovom bratu, Džejsonu Meningu.Piter je o njemu uvek neodređeno govorio, kao da ga se njegovopostojanje uopšte ne tiče. Meri se, međutim, veoma obradovala kada jeod njega primila pismo.

Tokom jedne posete, stidljivo ga je pokazala Ketrin. Meri je takomalo bilo potrebno da bude srećna.

- Primila sam pismo od Piterovog brata, Ketrin. Znaš, on živi uAfrici. Radi nešto sa naftom, nisam sigurna šta. Bilo kako bilo, izvinjavase što nije mogao da dođe na venčanje i čestita mi na bebi. Slušaj... -Čitala je sa jednostavnog lista hartije sa njegovim memorandumom,pismo ispisano crnim mastilom odlučnim, smelim rukopisom.

- Radujem se povratku kući i želim da ti na pravi način poželimdobrodošlicu u porodicu. Ako si i u prirodi lepa kao na fotografijamakoje mi je majka poslala, žalim što te nisam prvi sreo. Proklet bio Piter!Uvek je imao više sreće od mene - govorila je Meri crveneći kao bulka.- Zar ne zvuči ljubazno? - Kaže: - Vodi računa o mojoj bratanici ili

12

bratancu. Super je što ćemo uskoro imati bebu u kući, zar ne? Zamisli!Biću stric Džejs.

Ketrin je oduševljeno klimala glavom, iako se nije tako osećala.Uznemiravalo ju je to što je Meri veoma mršava uprkos sve većemstomaku. Toga dana mnogo ju je više zanimalo sestrino sve slabijezdravlje i očigledno setno raspoloženje od pisma od davno zaboravljenogdevera. Izgradila je svoj stav prema njemu u skladu sa onim koji je imalaprema čitavoj porodici Mening.

Dani posle sahrane, jednolični i naporni, dodatno su zamarali Ketrin.Išla je na posao u elektrodistribuciju gde je pripremala naučne radove iizjave za medije, što je radila poslednjih pet godina od kada je tu počelada radi. Da li je već toliko prošlo od kada je diplomirala? Da li zaistaveć toliko dugo radi taj dosadni posao? Dobro je zarađivala, ali je svojeradno mesto doživljavala samo kao pripremu za bolje stvari koje je tekčekaju. Njen talenat za pisanje je daleko prevazilazio zahteve tog radnogmesta i žudela je da dobije priliku da iskaže svoju kreativnost. Možda ćesada, u svetlu izazova koju pred nju postavlja briga o novorođenoj bebi,morati da potraži bolje plaćen posao.

Alison! Ketrin je u njoj uživala. Svake večeri ju je posećivala ubolnici i satima je gledala kroz staklo na odeljenju za prevremeno rođenebebe. Jedva je čekala trenutak kada će moći da je zagrli. Alison jesvakoga dana dobijala na težini i pedijatar je zabrinutoj tetki objasnio daće je prepustiti njenoj nezi kada pet dana zaredom bude održala težinuod dva i po kilograma.

Dogovorila se sa pretpostavljenima da uzme dve nedelje godišnjegodmora kada beba stigne kući i počela je da prikuplja informacijeojaslicama, koje bi joj omogućile da se posle toga mirne duše vrati naposao. Ni u jednom trenutku joj nije palo na pamet da bi njenostarateljstvo nad Alison moglo biti dovedeno u pitanje.

Njene smirenosti je nestalo kada ju je u kancelariji posetio advokatMeningovih. Preplavio joj je sto zvaničnim dokumentima, i obavestio jepreljubaznim, arogantnim glasom da njegovi klijenti „...nameravaju dapreuzmu puno starateljstvo nad detetom”.

- Moji klijenti su spremni da prihvate dete ivaspitavaju ga kao svoje.

13

Naravno, vaše vreme, trud i troškovi koje ste podneli tokom ovih parnedelja koliko je beba bila u bolnici će biti nadoknađeni.

- Hoćete da kažete, vaši klijenti planiraju da me isplate?- Molim vas, gospođice Adams, mislim da pogrešno tumačite namere

mojih klijenata. Oni su finansijski sposobni da dete podižu u izobilju.Svakako i vi želite ono što je u devojčicinom interesu?

- Njena majka je smatrala da je u njenom najboljem interesu da budesa mnom. - Mudro se uzdržala od pominjanja rukom ispisanogtestamenta.

- Siguran sam da bi želje detetovog oca bile potpuno različite. -Ketrin je uznemiravao njegov snishodljiv ton. - Uostalom, ova raspravaje potpuno hipotetična. Nijedan sud ne bi dodelio starateljstvo nadbebom samohranoj zaposlenoj devojci nepoznatih moralnih načela, kadajedna tako ugledna porodica poput Meningovih želi da preuzmeodgovornost za svoje jedino unuče, jedinu naslednicu njihovog starijegsina.

Vređanje njene ličnosti bilo je toliko neprimereno da je Ketrin ovuopasku jednostavno prenebregla, ali joj je bilo jasno da joj advokat preti.Jasno ga je videla kako slične reči izgovara u sudnici, i stresla se odmisli o mogućem ishodu takve sudske rasprave o starateljstvu nadAlison.

Prigušila je paniku koja ju je preplavila i pokušala da racionalnoproceni situaciju u kojoj se našla. Pre svega, čvrsto je odlučila da Alisonneće odrastati pod starateljstvom Eleonor Mening. Ipak, nijeomalovažavala njihov uticaj i društvenu moć. Svakako imaju punoprijatelja na uticajnim položajima. Ona i Alison će morati da pobegnu.Napravila je plan i počela da ga efikasno sprovodi.

Pedijatar se složio da otpusti Alison iz bolnice nekoliko dana ranijenego što je prvobitno planirao pod uslovom da je Ketrin dovede nakontrolu nedelju dana kasnije. Ketrin je mrzela što mora da ga laže, alimu je svečano obećala da će dovesti bebu na dogovoreni pregled.

Pozvala je agenciju za nekretnine i dogovorila se o prodaji svojekuće. Sav novac od prodaje trebalo je uplatiti na štedni račun koji jeotvorila na Alisonino ime. Ta sredstva, uz kamatu koja će se gomilati, će

14

joj u budućnosti dobro doći. Trebalo je prodati sav nameštaj iz kuće,sem par stvari koje će Ketrin poneti sa sobom. Agent za nekretnine će tajnovac zadržati kao nadoknadu za dodatni trud.

Ketrin je iznajmila sef u jednoj banci i, pošto je napravila kopijutužnog dokumenta na toalet papiru, s ljubavlju ga je pohranila u metalnukutiju.

Nije odgovarala na telefonske pozive i pazila je da prikrije svetragove. Automobil je parkirala daleko od kuće, i palila je samo jednu ilidve diskretne lampe tokom noćnih sati. U strahu da će dobiti sudskipoziv, trudila se da postane nevidljiva.

Spakovala je sve što je mogla u mali hečbek automobil. Preplavljenaosećanjima, odvezla se u bolnicu da preuzme Alison.

Ketrin ju je nežno spustila u sedište za bebe sigurno pričvršćeno nasuvozačevom sedištu. Nagla se i nežno je poljubila u baršunasto čelo.

- Ne znam baš mnogo toga o materinstvu - prošaputala je usnulojbebi. - Ali ni ti ne znaš mnogo o tome kako je to biti beba.

Zureći u Alisonino ljupko lice, koje ju je toliko podsećalo na Meri,osetila je unutrašnji mir, po prvi put od Piterove smrti.

Dok se izvozila iz Denvera, nije sebi dozvolila bilo kakavsentimentalni pogled preko ramena prema planinama koje je tako dobropoznavala, niti bilo kakvu misao o prodaji kuće koja je bila jedini domkoji je pamtila. Razmišljala je o budućnosti, sopstvenoj i Alisoninoj. Odtog trenutka, nijedna od njih dve neće imati prošlost.

* * *Ketrin je ispravila leđa i povila ramena kako bi istegla zgrčene

mišiće. Sedela je na podu dnevne sobe svog stančića nad garažomprekrivenom starim novinama. Prethodnih pola sata provela je farbajućikomodu za Alisoninu sobu. Veče pre toga je nanela završni sloj plaveboje na drvenu površinu kojoj je sada dodavala kontrastne žute pruge.Žuta farba je kapala po novinama, a nekoliko kapi završilo je i naKetrininim obnaženim nogama.

Još jednom je zaronila četku u kantu sa bojom i zadovoljno

15

uzdahnula. Sve se odvijalo po planu. Putovanje kroz dve savezne državesa tek rođenom bebom bi pod bilo kojim okolnostima predstavljalozastrašujući poduhvat. Ketrin je napustila Denver opterećena prošlošću ibrigama o prevremeno rođenoj sestričini, ali je put protekao savršeno.Alison je bila divna beba, budna samo dok ju je Ketrin hranila ilipresvlačila.

Ketrin se nije sećala svog života u Van Burenu u Teksasu, ali jeznala da je njena porodica živela u tom gradiću pre nego što je otacdobio bolju ponudu da se preseli u denversku filijalu osiguravajućegdruštva u kome je radio.

Ketrin se prisećala majčinih nostalgičnih opisa istočnog Teksasa,zelenih pašnjaka i gustih šuma. Slike koje im je stvarala svojim rečimabile su u suprotnosti sa stereotipnim viđenjem te države, pustinje krozkoju se na vrelom vetru koji nikada ne staje kotrljaju loptice suvoggrmlja. Ketrin je izvozila stotine milja kroz sličan pejzaž i bila je prijatnoiznenađena saznanjem da je Van Buren upravo onakav kakvim ga jenjena majka opisivala - miran, ljubak univerzitetski gradić smešten međuborovim šumama.

Bacivši pogled kroz prozor svoje dnevne sobe, Ketrin je po ko znakoji put za zadovoljstvom posmatrala šest stabala pikan oraha u dvorištukoje je razdvajalo njen stančić od kuće u kojoj je živela Hepi Kuper.

Njena gazdarica bila je pravi dar sa neba. Ketrin je stigla u VanBuren pred sam kraj univerzitetskog prolećnog semestra i imala je srećeda pronađe stan u kome su prethodne dve godine živele dve studentkinje.Stan je imao dnevnu sobu, dve spavaće sobe, kuhinju i kupatilo. Bio jeveoma prostran.

Ketrin je spustila četku pored sebe i bosonoga odšetala do sobe kojuje namenila Alison, iako su još uvek u njoj zajedno spavale. Nagla senad sređenu kolevku koju je kupila u radnji polovne robe i pogledala usvoju sestričinu. Devojčica je neverovatno brzo napredovala. Tokomdva meseca koja su provele u Van Burenu, dobila je na težini i postalabucmasta, srećna bebica uprkos prevremenom rođenju. Ketrin joj senasmešila i izvukla joj iz ruke plišanog zeku pre nego što ju je pokrilalaganim ćebencetom.

16

Uživala je u danima kada je mogla da bude sama sa bebom. Nekimčudom je veoma lako dobila posao u univerzitetskoj kancelariji zaodnose sa javnošću, ali se u početku veoma brinula o tome koliko jedobro Alison zbrinuta tokom radnog vremena. Na njeno ogromnoiznenađenje, Hepi joj je stidljivo ponudila da čuva bebu. Ketrin ju jezaprepašćeno posmatrala, nasmešila se, zatim otvoreno nasmejala, da bise na kraju rasplakala, iznenadivši i uplašivši tu dragu ženu.

Šta bi ona radila bez Hepi, koja je bila nesrećna što nedovoljno čestoviđa svoje unuke? Imala je dve odrasle ćerke koje su sa porodicamaživele na istočnoj obali i sina koji je živeo i radio u Luizijani. Još uvekje bio neoženjen, i Hepi je bar jednom dnevno izražavala svojenezadovoljstvo zbog njegovog, za nju neprihvatljivog bračnog statusa.Pošto je bila u braku četrdeset i tri godine pre nego što je postalaudovica, Hepi nije mogla da zamisli da bi iko dobrovoljno živeo sam.

Da, sve je bilo u savršenom redu. Ketrinin novi posao je bio mnogozanimljiviji od onoga u Denveru. Šef joj je nekada izgledao pomaločudno, imao je neprijatnu naviku da bulji, znoji se i oblizuje se. Ali,uprkos tome, bila je zadovoljna.

Odsutno se počešala po nosu, i slučajno razmazala žutu farbu policu. Zatim je tiho pevušeći ustala sa poda kako bi odgovorila nakucanje na vratima. To svakako nije bila Hepi. Ona nikada nije kucala.

Ketrin je povukla nadole kratak šorts napravljen od isečenih starihfarmerki, nadajući se da neočekivanog posetioca neće uvrediti svojimnemarnim izgledom.

- Izvolite - rekla je, otvarajući vrata.I da je pokušala da kaže još nešto, ne bi u tome uspela. Muškarac

koji je ispunio ram vrata bio je najzgodniji čovek koga je ikada videla.Kao da sama veličina nije bila dovoljna, krasile su ga sjajna kosa crnapoput gavranovog krila i blistave plave oči.

I on je podjednako pažljivo osmotrio Ketrin, a senzualna usta su muse izvila u zadovoljan osmeh kada je procenio njenu nemarnu garderobu.Znajući da će čitav dan provesti radeći po kući, skupila je svojumedenoplavu kosu u nemaran rep na vrhu glave i pričvrstila gaukosnicama nasumično zabodenim tu i tamo. Nestašni pramičci,

17

posvetleli od sunca, kovrdžali su joj se oko glave i lepili na vlažan vrat.Koža joj je blistala od fizičkog napora i vlažne vreline poznog letnjeg

jutra. Preko veoma kratkog, izbledelog šortsa nosila je podjednako staruteksas košulju, čije su rukave ko zna kada odsekle ona ili Meri. Peševekošulje vezala je u čvor ispod grudi. Bila je to dobra odevnakombinacija za farbanje nameštaja, ali ne i za primanje gostiju.

Ketrin je prvo poželela da mu zalupi vrata ispred nosa i zaštiti se oddaljeg poniženja, ali nepoznati muškarac nije skidao pogled sa njenihkrupnih, zelenih očiju kada je izgovorio ravnim glasom: - Ja sam DžejsonMening.

18

2.

Ta izjava ju je pogodila kao udarac pesnicom u stomak i potpuno jojpomutila razum. Nekoliko sekundi je samo zbunjeno stajala, a potomklonula i oslonila se o ram vrata. Duboko je izdahnula i ponovoudahnula, kao da se ponovo prisetila da treba da diše. Do tada je bezdaha posmatrala tog veličanstvenog muškarca koji se predstavio kao bratPitera Meninga.

Pošto ništa nije rekla, niti pokazala bilo kakvu nameru da ga pozoveda ude, podrugljivo je nastavio: - Nemam običaj da silujem mlade dame,gospođice Adams. Iako sam veći deo poslednje dve godine proveo uAfrici, još uvek sam civilizovano ljudsko biće.

Oči su mu se razdragano caklile, i Ketrin je automatski prezrelanjegov smisao za humor. Došao je sa namerom da uništi svet koji je onasa toliko truda stvorila za Alison i sebe i još ima obraza da joj se ruga!

- Mogu li da uđem? - ljubazno je upitao, i Ketrin se nevoljnopomerila u stranu kako bi ga propustila unutra. Zatvorila je vrata za njim,zatim se predomislila i ponovo ih otvorila. Primetio je njenu neodlučnosti još se šire osmehnuo. Jamice na obe strane njegovih usana su jeneodoljivo podsećale na Pitera. Zubi su mu bili neverovatno beli ukontrastu sa preplanulim licem.

- Još uvek se plašite da ću vas fizički napasti? - upitao je izazivajućije. Zatim se uozbiljio i tiho nastavio: - Pošto sam vas video takoobučenu, priznajem da mi je ta pomisao prošla kroz glavu, ali nikada nebih iskoristio damu sa farbom na licu.

Ketrin je bacila pogled na svoju užasnu odeću i užasnuto uzdahnulakada je shvatila da joj se vlažna tkanina košulje privija uz grudi. Kao iuvek kada bi kupala Alison, iz kupatila je izašla potpuno mokra. Nije nato obraćala pažnju i nastavila je da radi pošto je bebu spustila u kolevkuna popodnevni odmor.

19

Oh, Bože!, zastenjala je u sebi. Usudila se da pogleda u DžejsonaMeninga, ali on je bio nagnut u nameri da podigne komadić vlažnetkanine kojim je brisala višak akrilne boje. Opčinjeno, gotovohipnotisana, posmatrala ga je dok joj se približavao i prstima je uhvatioza bradu.

Zabacio joj je glavu unazad kako bi mogao bolje da je vidi i krpicomjoj protrljao vrh nosa umazan farbom. Obavio je to prilježno, bezemocija, ali je Ketrin imala poteškoća sa disanjem. Zauzeo je prostorčitave sobe, isisao sav vazduh iz nje. Prsti na njenoj vilici su bili snažniali nežni. Koža mu je bila veoma preplanula. Tu vrstu preplanulosti nijebilo moguće dobiti ležanjem na suncu pored bazena sa debelim slojemkreme za sunčanje.

Lepeze finih linija koje su mu uokviravale uglove očiju takode suukazivale na činjenicu da puno vremena provodi na otvorenom. Nafta?Je li joj to Meri rekla? Nije mogla da se seti. Ničega se više nije sećala.Potpuno joj je ispraznio mozak onog trenutka kada joj je prišao isnažnom rukom stisnuo bradu.

Oči su mu bile uokvirene gustim, kratkim, crnim trepavicama, nadkoje su se nadnosile najcrnje obrve koje je ikada videla, izvijene iglatke, kao naslikane. Ketrinin pogled bio je u visini njegovih grudi i uzblago izvijanje glave mogla je da vidi snažnu liniju njegovog vrata. Uudubljenju dubokog izreza sportske košulje primetila je kovrdžavemaljice koje su mu nesumnjivo prekrivale čitave grudi. Gospode! Očemu ona razmišlja!

Ljuta na sebe što mu je dozvolila toliko slobode, odgurnula mu jeruku i ustuknula jedan korak unazad.

- Šta želite, gospodine Mening?Slegnuo je ramenima i spustio krpicu na novine ispred njenih nogu. -

Koka- kola bi mi prijala. - Zavodljivo se smešio.- Nisam to mislila i vi to vrlo dobro znate - brecnula se. Bila je besna

i očajna. Njegov prijateljski stav bio je samo način da je natera da seopusti i postane manje oprezna. E, pa, već je uspela da odoli udvaranjujednog Meninga. Sa gađenjem se prisetila Piterovog ponašanja premanjoj. Odoleće i ovome. - Šta radite ovde? - hladno je upitala.

20

Uzdahnuo je i prešao preko sobe kako bi seo na sofu čije je jastučićesa toliko ponosa sama presvukla.

- Mislim da bi razlozi zbog kojih sam ovde trebalo da ti buduočigledni, Ketrin. - Srce joj je divlje poskočilo kada je čula sopstvenoime kako prelazi preko njegovih usana. Zar su već prešli na ti? Još jedanod njegovih neodoljivih trikova, nema sumnje.

Za trenutak ju je pažljivo posmatrao, nemarno se nagnuo unazad iutonuo među jastučiće. - Došao sam po ćerku svoga brata.

Znala je zbog čega je došao, ali ju je ta tvrdnja izgovorena naglaspogodila poput munje. Bol u grudima je bio gotovo neizdrživ. I nijeimala nameru da mu to i pokaže. Nije smela da mu pokaže.

Pobledela je i polako odmahujući glavom, grcajući odgovorila: - Ne.Shvatio je da ju je veoma uznemirio, ustao je i napravio par koraka

prema njoj. Uzmicala je, i pošto je uočio odbojnost na njenom licu, staoje. Prošao je prstima kroz kosu koju je bilo nemoguće očešljati, i upolaglasa promumlao neku nerazumljivu psovku.

Nekoliko puta je zubima prešao preko donje usne i zurio u nju krozpolustisnute oči. Ruke je spustio na kukove, a taj zapovednički stav jenaterao Ketrin, onako oskudno odevenu i bosonogu, da se oseti jošranjivijom. Zbunjeno je cupkala u mestu, ali je odgovorila na njegovpogled sa onoliko smirenosti koliko je uspela da prikupi.

Konačno je progovorio. - Vidi. Znam da ovo nikome neće biti lako.Tako da bismo bar mogli da pokušamo da sve obavimo koliko- tolikocivilizovano. I zaista bi mi prijala koka- kola, ukoliko je imaš ufrižideru. Ili šolja kafe. Hajde da o zajedničkom problemuporazgovaramo kao odrasle osobe. Važi?

- Ja nemam nikakav problem, gospodine Mening.- Džejs.- Molim? - upitala ga je, na trenutak ometena njegovim skretanjem sa

teme.- Zovi me Džejse.- Oh. Svejedno, kao što sam rekla, ja nemam nikakav problem.

Volim bebu svoje sestre kao da je moja rođena ćerka. Meri me je nasamrtničkoj postelji zaklela da se brinem o njoj, da je vaspitavam i da

21

nikada ne dozvolim da potpadne pod uticaj Meningovih. Ja sam jekupala, uspavljivala, hranila...

- Ti si je hranila? - Pogled je spustio na njene grudi, a Ketrin jepocrvenela od besa i stida. I zašto su joj se bradavice odjednom takonapele pod tesnom košuljom? Od kada ju je Džejs dodirnuo, neprestanoje razmišljala o činjenici da toga dana nije obukla grudnjak. Kada seoblačila toga jutra, zaključila je da joj neće biti potreban dok radi pokući. Ovaj muškarac izgleda preteče na mnogo načina, oduzimanjeAlison je samo jedan od njih. A ona po svemu sudeći ne može da se nosisa njim.

Džejs ju je i dalje posmatrao sa onim izluđujućim, sveznajućimosmehom. Prasnula je.

- Ne pravite se blesavi, gospodine Mening. Vrlo dobro znate da ubolnicama bebe hrane veštačkim mlekom ukoliko majka ne može, ne želida... da...

- Doji? - dovršio je rečenicu tihim, prisnim glasom.Ketrin je pogledala kroz prozor, zatim u svoja bosa stopala, sve samo

da izbegne te prodorne oči. Progutala je knedlu koja joj je zapela u grlupre nego što je promrmljala: - Da. - Brzo je prošla pored njega i krenulaka kuhinji. Doneće mu piće i tako prikriti svoju nelagodu.

- Doneću vam piće.Praktično je protrčala kroz kuhinjska vrata i čvrsto se pridržala za

radnu površinu pored sudopere kao da joj je potrebno utočište. Teško jedisala, obema rukama je pritisla pulsirajuće slepoočnice i ljutitoprošaputala: - Šta se to događa sa mnom?

Ta osoba... taj muškarac - i, oh, Gospode, on je zaista fenomenalanmuškarac! - ju je potpuno oborio s nogu. Drhtala je. Osećala je žmarcemeđu butinama. Prvo je pomislila da je golicaju froncle na nogavicamastarog šortsa, ali je sada morala sebi da prizna da osećaj dolazi iznutra.Pritisla je dlanove na svoje bradavice, trudeći se da ih vrati u stanjemirovanja.

- Mogu li da ti pomognem?Odskočila je na zvuk njegovog glasa sasvim blizu, tik uz svoja leđa.

- Mmmo... molim? Šta bi želeo? Koka- kolu?

22

- Aha, koka- kola bi mi prijala. - Palcem joj je prešao preko ramena.- Kako se zove ona boja koju si nanela na zidove u dnevnoj sobi?

Nervozno je odvrtala zapušač na flaši koka- kole koju je pronašla ufrižideru. Koliko dugo li je tamo stajala? Šta ako je izvetrila? - Boja?Oh, zove se terakota. - Čaša joj je zadrhtala u ruci dok ju je spuštala naradnu površinu i vadila led iz zamrzivača. Kockice leda su neumoljivoodbijale da se odvoje od posude i gotovo je polomila nokatpokušavajući da ih izvadi.

- Lepa je. Kako si je uopšte odabrala? Ne čini ti se da je maloneuobičajena?

Nasmejala se uprkos svemu. - Trebalo je da vidiš izraz lica mojegazdarice kada sam je zamolila da mi dozvoli da prefarbam zidove ikada sam joj pokazala boju. Pomislila je da sam poludela, ali je konačnoipak pristala. Znaš, moja sestra Meri... - ostala je bez glasa, iznenada seprisećajući ko je on i zbog čega je u njenom stanu.

Osetio je njeno oklevanje i blago ju je ohrabrio. - Da? Tvoja sestraMeri...

Ketrin mu je okrenula leda i sipala koka- kolu uz zid čaše pune leda.- Meri je bila umetnica. Ponekad smo se zabavljale razmišljajući ouređenju stanova uz upotrebu zemljanih tonova. Jedne noći je onaosmislila sobu narandžastih zidova i, obema nam se dopala. Od tada samželela da imam takvu sobu.

Pružila mu je čašu, a on je zahvalio klimnuvši glavom. Pomerio se ustranu, pustio je da prođe ispred njega i vrati se u dnevnu sobu.

- Ko će ti donositi drva za kamin? - upitao ju je iznenada, potpunovan konteksta.

Imao je prefinjen osećaj za detalje, način na koji je primećivao stvariju je uznemiravao. - Hepi, moja gazdarica, me je to isto pitala. Ali javolim kamine i ne bih mogla da ga samo gledam i ne koristim. Prethodnistanari su ga zazidali. Ja sam ga ponovo otvorila. Pretpostavljam da ćumorati da donosim cepanicu po cepanicu iz dvorišta.

Obišla je oko novina razbacanih po podu i komode iz koje su bileizvađene fioke. Bilo joj je lakše da ih odvojeno farba. On sigurno mislida je užasno neuredna. Ali, zašto joj je uopšte važno šta on misli?

23

- Molim te, izvini zbog ovog haosa. Morala sam ovo da završimpreko vikenda, a moram da radim u kući kako bih bila blizu bebe. -Poželela je da se ugrize za jezik. Zašto je morala da pomene Alison?Kao da se nadala da će zaboraviti zašto je došao i zauvek otići. Da li ježelela da ode? Da! Energično, ali nedovoljno uverljivo je ponavljala usebi.

Ispio je koka- kolu u jednom gutljaju i spustio čašu na nizak stočićpošto je prethodno pažljivo postavio podmetač za čaše. Da li je mogućeda ovaj čovek nikada ni u čemu ne greši?

Podigao je pomorandžu izbodenu karanfilićem1 iz korpe na stočiću isa zadovoljstvom je pomirisao. Spustio ju je, podigao zelenu jabuku iomirisao je podjednako pažljivo.

Ketrin ga je oprezno posmatrala dok je prelazio preko sobe izaustavio se ispred prostranih prozora koji su gledali na dvorišteosenčeno krošnjama drveća. Bele drvene žaluzine su bile otvorene kakobi Ketrin neometano uživala u zelenilu koje je obožavala.

Zavukao je ruke sa dlanovima ka spolja u zadnje džepove farmerki iKetrin je primetila da ih je jedva provukao između slojeva tkanine kojisu mu čvrsto stezali kukove.

Mišići na leđima i ramenima napinjali su mu se ispod kariranepamučne košulje. Rukave je nemarno zavrnuo do lakata. Nikada ranijenije sa toliko pažnje posmatrala jednog muškarca. Ali, nikada ranije nijevidela tako vitke i duge noge i...

- Lepo drveće - primetio je. Nije očekivao njen komentar i ona jenastavila da ćuti. Dugo su tako stajali pre nego što se okrenuo ka njoj itiho je upitao. - Da li bih sada mogao da vidim bebu?

- Spava - pokušala je Ketrin da se izvuče. Nije odustao. - Obećavamda je neću probuditi.

Želela je da odbije njegovu molbu, ali je znala da bi bilo beskorisno.Ako zaista želi da vidi bebu, ne može ga fizički sprečiti. Rezignirano jeuzdahnula i pokazala ka sobi u kojoj je Alison spavala, potpunonesvesna tenzije koju je izazivala između ovo dvoje odraslih.

Džejsovo visoko telo kao da je ispunilo sobu dok se naginjao nad

24

kolevkom i podizao lagano ćebence.Alison je spavala u svojoj uobičajenoj pozi: na stomaku, glave

okrenute na jednu stranu, kolena podvijenih pod stomačić, guze izbačeneuvis.

Ketrin je pažljivo posmatrala Džejsovu reakciju dok je posmatraobebu čije je brzo, nežno disanje bilo jedini zvuk u potpuno tihoj sobi.Pružio je krupnu, preplanulu ruku i kažiprstom je pomilovao poružičastom obrazu.

- Zdravo, Alison - prošaputao je.Ketrin, svesna kontrasta između snage njegove ruke i Alisonine

glavice, naglo se okrenula da ga pogleda. - Kako si znao kako se zove? -upitala ga je. Svesno se trudila da mu ne pomene bebino ime, verujućida će je se lakše odreći ukoliko ona za njega ostane anonimna.

- Rekle su mi medicinske sestre u bolnici. Kada sam počeo da tetražim, prvo sam tamo otišao. Dobro su se sećale Alison. Okolnosti podkojima se rodila i Merina... - zastao je upola rečenice i pogledao uKetrin. Da li je to ona videla bol u njegovim očima? - Bilo kako bilo,sećaju je se. I tebe.

- Mene?- Oh, da, hiljadu puta su mi rekle koliko si slatka i požrtvovana bila.

I uz to lepa. - Glas mu se pretvorio u hrapav šapat, i Ketrin je morala daizbegne susret sa tim plavim očima koje su je posmatrale sa lica preblizunjenom. Osećala je njegov dah na svom obrazu.

Drhtavim rukama je ponovo pokrila Alison. Džejs ju je dodirnuo poramenu kao da je poziva da se okrene prema njemu, ali se ona ukočila iodskočila.

- Nemoj - viknula je. Shvativši da se Alison trgla zbog njenogpovišenog glasa, nastavila je šapatom sikćući. - Kako se usuđuješ daušetaš u moju kuću i ponašaš se tako ljubazno i pristojno i prijateljskii... sa naklonošću. Razumite me, gospodine Mening. Nikome nećudozvoliti da mi oduzme Alison. Posebno ne nekome sa vašimprezimenom. Ne želim da bilo šta imam sa bilo kim od vas. Ništa vamne tražim, niti će vam Alison ikada išta tražiti. - Isprekidano je i plitkodisala. - Tvoj brat je ubio moju sestru!

25

Reči su lebdele u vazduhu. Na trenutak je vreme stalo, a njih dvojesu se odmeravali kao protivnici koji se spremaju za okršaj.

Atmosfera je bila natopljena emocijama i iščekivanjem. Kasnije,pošto se u samoći samokritično preispitivala, Ketrin se klela da se nijenagla ka njemu, da je pokret koji ih je spojio samo on inicirao. Sve čegase sasvim jasno sećala bio je snažan, topao zagrljaj. Usne koje su seobrušile na njene bile su čvrste i grube, a ona im je podjednako besnoodgovorila. Snažno ga je obuhvatila oko vrata dok ju je stezao u svojčelični zagrljaj.

Nikada kasnije Ketrin nije mogla da se seti trenutka kada je poljubacpostao drugačiji. Ali iz nekog razloga, više nije želela da ga kažnjava,već da mu udovolji. Otvorila je usta pred njegovim zahtevnim jezikom, aon je, osećajući njen pristanak, grubi napad pretvorio u slatkoistraživanje. Pili su jedno drugom sa usana kao da se oboje trude dautole strašnu žeđ. Usta su im bila potpuno spojena.

- Ju- hu, Ketrin. Napolju je neki veoma neobičan automobil.Zabrinula sam se za tebe i krenula da proverim...

Hepi Kuper je svojim ogromnim telom popunila ulaz u Alisoninusobu. Stajala je, nema od zaprepašćenja posmatrajući Džejsa i Ketrinpored Alisonine kolevke.

Njih dvoje su se razdvojili na zvuk Hepinog glasa, podjednakozaprepašćeni onim što se upravo dogodilo. Ketrin se činilo da joj je svakrv pojurila u uši, a telo joj je odašiljalo toplotu poput vrele pećibubnjare. Grudi su joj se nadimale dok se trudila da dođe do vazđuha.

- Ketrin? - oprezno ju je upitala gazdarica drhtavim glasom. Kako niKetrin ni taj prelepi stranac nisu odgovarali, ustuknula je par korakaunazad i ne razmišljajući poletela ka telefonu u dnevnoj sobi.

Taj pokret je konačno trgao Ketrin iz omamljenosti. - Hepi - pozvalaje i požurila u drugu sobu za njom. Uhvatila je za ruku svoju prijateljicukoja je pokušavala da podigne telefonsku slušalicu. - U redu je... sve jeu redu. Nema nikakvih problema. Uplašila si nas, to je sve.

- E, pa vi ste mene na smrt prestravili - uzviknula je Hepi. - Nisamnavikla da srećem nepoznate muškarce u svojoj kući, Ketrin. - Grudi istomak su joj se tresli dok se smejala.

26

Okruglo lice joj se razvuklo u iskren osmeh dok je prilazila Džejsu ipružala mu ruku. - Ja sam Hepi Kuper, Ketrinina prijateljica i gazdarica.Kako je moj mali anđeo? - upitala je, pokazujući na usnulu Alison. - Zarnije najslađa beba koju ste ikada videli? Volim je kao da je moja rođena.

Džejs je prihvatio pruženu ruku i bez reči zurio u Hepi impresionirannjenim dimenzijama i prijateljskim nastupom.

- Ketrin, upoznaj me sa ovim lepim muškarcem pre nego što seonesvestim. Izgleda kao filmska zvezda. Ko je on? - Hepi nikada nijenaučila da bude taktična. Izgovorila bi sve što bi joj palo na pamet.

Ketrin je zamuckivala, trudeći se da smisli neku prigodnu laž, ali jena kraju izrekla nešto sasvim blizu istini. - Ovo je... ovo je moj, uh...dever. Tako je. Brat mog pokojnog muža i Alisonin stric.

Pogledala je u Džejsa preko Hepine sede nakolmovane glave sanadom da će shvatiti poruku. Da li će je odati? Ovaj stan joj se dopao naprvi pogled i odmah ga je iznajmila. Hepi je u početku oklevala da izdastan samohranoj majci sa bebom, pa je Ketrin na brzinu smislila tu pričuo mužu koji je poginuo u avionskoj nesreći. Većina ljudi ne bi moglabilo šta da odbije mladoj, bespomoćnoj udovici.

- Drago mi je što sam vas upoznala, gospodine Adamse -oduševljeno je čavrljala Hepi. - Sigurna sam da se Ketrin mnogo boljeoseća u prisustvu nekog člana porodice.

- Ja se ne prezivam Adams, gospođo Kuper. Ja sam Džejson Mening.Džejs.

Hepino veselo lice se izdužilo. - Ali, kako je moguće da vi i vaš bratne nosite isto prezime?

Ketrin je zadržala dah i zažmurila. Džejs će sada razotkriti njenu laž iona će izgubiti osobu koja joj je postala najdraža prijateljica.

- On... on je bio moj polubrat. Imamo različite očeve - lagao je netrepnuvši. Da li mu je uvek tako lako da vara ljude oko sebe?

- Oh, razumem. Naravno. - Hepi ga je potapšala po ruci. - Tragičnoje to što mu se dogodilo tako daleko od kuće. U Africi, ako se nevaram?

Džejs je ironično izvio obrve, uputivši Ketrin znatiželjan pogled. Ni ujednom trenutku joj nije palo na pamet da je i on bio u Africi. To je

27

jednostavno bilo najudaljenije mesto koga se setila dok je Hepi pričala oavionskoj nesreći u kojoj je poginuo njen nepostojeći muž.

- Da, u Africi - odgovorio je Džejs. - I bilo je zaista tragično. Strašnoje što više nije sa nama. - Glas i izraz lica su mu bili ozbiljni, ali su muplave oči zabavljeno blistale dok je posmatrao Ketrin preko Hepinepognute glave. Maramicom sa čipkanom bordurom je brisala suzne oči.

- Sirota Ketrin - uzdahnula je Hepi kada se ponovo okrenula kamladoj ženi. Ali je izraz brige istog trenutka zamenila radost na njenomlicu kada je uzviknula: - Ali, pošto je sada Džejs ovde, večeras nećešmorati na banket sama. Kakva srećna okolnost!

Zgrabila je Džejsovu ruku i povukla je ka Ketrin.Uprkos njegovoj veličini, Hepino blago cimanje ga je dovoljno

pomerilo da se gotovo sudari sa Ketrin. Zgrabio ju je oko struka kako bije sprečio da padne na leđa. Zurili su jedno u drugo, lica sasvim blizu,dok ju je vraćao u ravnotežu. Oboje su se još uvek jasno sećali onogpoljupca od pre par minuta. I ni on ni ona ga nisu neozbiljno shvatili.

- Ja se sve ovo vreme brinem što će Ketrin morati sama na banket, a,evo, sada, kao grom iz vedra neba, pojavljuje se zgodni dever. - Hepi jenastavila da veselo čavrlja, nesvesna Ketrininih diskretnih signala daprestane.

- Banket? - Džejs se zagrejao za tu ideju. Da li je u glavi imaonekakav radar?

- Tako je! Na fakultetu se večeras održava banket sa igrankom.Ketrin se toliko trudila oko organizacije tog događaja. Mora daprisustvuje jer je to deo njenih radnih obaveza, a trebalo je da ide sama.Sada ti možeš biti njen pratilac. Da li imaš svečano odelo? Pa, dobro,nije ni važno. Bilo kakvo tamno odelo će moći da prođe.

- Hepi, ti ne razumeš... gospodin... uh, Džejs ne ostaje. On je samosvratio...

- Naravno da ostajem, Ketrin. Da li zaista misliš da bih te ostaviobez pratioca večeras? Uzgred, nisam uspeo da ti ispričam da naftnakompanija za koju radim ovde otvara novu bušotinu. Planiram da sezadržim neko vreme.

Ketrin je buljila u njega širom otvorenih usta, dok je Hepi pljeskala

28

rukama od oduševljenja. - Oh, Džejse, ne možeš ni da zamisliš koliko seradujem zbog toga. Nikada mi se nije dopadala pomisao da ovako mladažena mora sama da se snalazi u ovom surovom svetu. Ketrin će to bitivelika uteha.

Džejs se blagonaklono nasmešio Hepi, a potom okrenuo ka Ketrin.Probadao ju je pogledom svojih plavih očiju u kojima je čitala jasnuporuku. Ostaće sve dok ne dobije starateljstvo nad Alison.

- Moram da krenem, moram da unesem namirnice iz kola. Vraćalasam se iz kupovine kada sam primetila taj sladak mali... uh... - Naiznenađenje svih prisutnih, Hepi nije mogla da pronađe pravu reč.

- Džip - pomogao joj je Džejs.- Džip! Kako je to staromodno! - cvrkutala je Hepi. Ketrin je

zakovrnula očima. Očigledno Hepi nije bila svesna činjenice da su vozilasa pogonom na četiri točka odavno postala statusni simbol. - Vas dvojese sad lepo ispričajte. Večeras ću ja čuvati Alison, tako da vi možete daostanete koliko god želite.

- I ja bih morao da krenem. Ketrin, kada da dođem po tebe? - Džejsjoj je bratski nežno spustio ruku na rame, a ona je, zbog Hepinogintenzivnog pogleda, uspela da se suzdrži i ne odgurne ga. Stvari su sedogađale previše brzo. Nije uspevala da razmišlja. Kako da sa njimprovede čitavo veče?

- U pola osam - čula je sebe kako mu odgovara, iako nije ni bilasvesna da su joj usne oblikovale te reči.

- Dogovoreno. Hepi, da li mogu da ti unesem namirnice? Tako ljupkadama ne treba da se zamara muškim poslovima.

Hepi se zakikotala kao šiparica. - Oh, Džejse, baš mi nedostaje to štoviše nemam muškarca uz sebe da mi pomaže. Zaista. Moj sin Džim živiu...

Više je nije čula jer je stepenicama sišla na travnjak ispred kuće.Džejson Mening. Zaista je providan. Trudi se da bude ljubazan i pravidžentlmen. Da li mu je namera bila da se sa njom prividno sprijatelji? Dali je tako želeo da postigne ono što je planirao?

Plašio ju je. Uzbuđivao ju je. Bila je potpuno luda što ga je uopštepustila u kuću. Ni jednom Meningu se ne sme verovati. Zar se nije

29

sopstvenim očima uverila koliko je tanka bila šarmantna glazura PiteraMeninga? Mora da zaštiti Alison. Ali kako? Džejson Mening je previšeprivlačan i uglađen. Ketrin je pomislila kako su joj te karakteristikesvakako mnogo privlačnije od zla i bezočnosti koje je povezivala saostatkom njegove porodice.

* * *Odraz u ogledalu joj je potvrdio da njeni napori da se dotera za

banket nisu bili uzaludni. Uživala je u toploj kupki tokom Alisoninogposlepodnevnog spavanja u nadi da će joj topla voda malo ublažitinapetost. Umesto toga, učinila ju je svesnijom posledica koje je Džejsovzagrljaj imao na njeno telo. Brzo se obrisala, preskačući sve osetljivedelove koji su i dalje pulsirali kad god bi se setila njegovog poljupca.

Skinula je električne viklere i krenula da sređuje frizuru. Šta može daočekuje od Piterovog brata? Piter joj se udvarao kada su on i Meri većbili vereni.

Jedne večeri je zajedno sa Ketrin čekao da Meri siđe sa sprata.Ketrin ju je pozvala da požuri, jer joj je bilo neprijatno da bude sama saPiterom čak i u sopstvenoj kući.

- Ne dopadam ti se previše, zar ne, Ketrin? - iznenada ju je upitao. -Zašto? - drsko je insistirao. - Ja umem da budem baš zabavan ako sepotrudiš da me bolje upoznaš. Voleo bih da budemo prijatelji.

Stajao joj je sasvim blizu dok se ona trudila da izgleda opušteno dokje zahvala biljku blizu prozora. Rukom ju je lagano pomilovao poramenu. Nije mogla da podnese njegov dodir. Trgla se, okrenula se kanjemu i grubo mu sklonila ruku sa svog ramena.

- Ne razumem šta hoćeš da kažeš, Pitere - rekla mu je oštro. - Nepoznajem te dovoljno dobro da bih mogla da ti kažem da li mi sedopadaš ili ne.

- Upravo to i želim da ti objasnim - uzviknuo je, uputivši joj jedan odsvojih čuvenih osmeha koji je bezbroj puta krasio stranice lokalne žuteštampe.

Provukao je ruku ispod njenog lakta i nežno je stisnuo. - Zašto nas

30

dvoje ne bismo sami otišli na ručak kako bi se... - spustio je pogled nanjene usne - bolje upoznali.

Stresla se od gađenja dok joj se približavao. Prezrivo ga je odgurnulaupravo u trenutku kada su začuli Merine korake na stepenicama.

Meri je bila blaženo nesvesna Piterovih mana, i, naravno, Ketrin jojnikada nije prepričala taj incident. Čak i tada je igrao svoju zlokobnuigru.

Na raskošnom venčanju je uvredio Ketrin još jednim pokušajem daje zavede. Meri je veselo ćaskala se prijateljima porodice Mening kadase Piter došetao do svoje svastike. Trudila se da bude što manjeupadljiva i krila se među biljkama i korpama sa cvećem.

- Sestrice Kejt, divno izgledaš u toj svečanoj haljini. - Mrzela je tajotežući glas i sve više ga se plašila. Počeo je tako da joj tepa pošto jeprvi put odbila njegovo udvaranje. Gadio joj se taj nadimak svaki putkada bi ga upotrebio, ali mu nikada to ne bi priznala i priuštila mu tozadovoljstvo da uživa u njenom besu.

Uhvatio ju je za obe ruke i hladnokrvno je poljubio u obraz.Odskočila je unazad potpuno unezverena kada je osetila kako joj jejezikom blago okrznuo kožu. Leđima je bio okrenut sali punoj gostiju teniko nije mogao da vidi šta je uradio. Zagrljaj je delovao nevino kao ipoljubac novopečenog zeta svastici.

Ljutito ga je posmatrala kroz stisnute kapke, ali on se samosarkastično smeškao, usana izvijenih u podrugljiv osmeh koji je ružiosavršenstvo njegovih pravilnih crta lica.

- Neopisivo si zao - rekla mu je.- Cccc, sestrice Kejt. Da li je to pravi način da razgovaraš sa svojim

dragim zetom?Sa pravom je mrzela Pitera Meninga.- A gospodin Džejson Mening je od iste fele i nastavlja sve lepe

tradicije svoje porodice - rekla je svom odrazu u ogledalu dok jenanosila parfem.

Kritički je odmerila svoju haljinu i zaključila da je zadovoljna onimšto vidi. U poslednjem trenutku ju je spakovala kada je kretala izDenvera. - Ne bih mogla da priuštim sebi novu - promrmljala je tužno.

31

Kupila je skupu, raskošnu haljinu za zabavu pred venčanje koja seodržavala na imanju Meningovih. Značajno joj je opteretila budžet, ali jevredela tih para. Klasičnog stila i kroja, još dugo neće izaći iz mode.

Svetlozelena svila obavijala joj je telo i u mekim prevojima joj sespuštala do stopala. Krojena u antičko- grčkom stilu, otkrivala je jednorame dok se na drugom vezivala u elegantan čvor.

Haljina je naglašavala njenu vitku figuru i ženstvene obline. Boja jelaskala letnjoj preplanulosti njene kože i zelenom odsjaju u očima.Ketrin nije ni bila svesna koliko lepo u njoj izgleda. Ali osećala jedodatni nalet samopouzdanja kada ju je nosila.

Ispala joj je minđuša kada je začula kucanje na vratima. Još jednomse na brzinu pogledala u ogledalu, podigla bisernu mindušu, provukla jekroz probušenu ušnu resicu i prošla preko dnevne sobe da Džejsu otvorivrata.

U toku poslepodneva je raščistila nered od farbanja, i premestilakomodu na kojoj je radila u drugu spavaću sobu. Dnevna soba je biladiskretno osvetljena stonim lampama. Ketrin je mrzela platonsko svetlo ijake sijalice.

Otvorila je vrata i nesvesno zadržala dah kada je ugledala Džejsa utamnosivom odelu. Prepoznala je dugmad, zaštitni znak čuvenog modnogkreatora, čiji je evropski kroj savršeno odgovarao njegovoj snažnoj,vitkoj figuri.

Imao je na sebi svilenu svetloplavu košulju i kravatu nešto tamnijenijanse iste boje. Začešljao je talasastu crnu kosu, ali je ona i daljedelovala pomalo divlje. Blistala je kao površina mora na mesečini.

Tiho je i dugo zviznuo dok je ulazio. - Vau! Da li je to ona istaudovica Adams koju sam jutros upoznao?

- Izvolite, gospodine Mening. - Nije joj promakao njegov sarkazam.Mora da prekine tu igru istog trentuka, pre no što potpuno izgubikontrolu. - Zašto to radiš? - upitala je očajno.

- Šta to radim?- Ovo - povikala je, šireći ruke kao da želi da obuhvati čitav prostor

oko njih. - Zašto si toliko ljubazan i odlažeš neizbežan sukob? Obojedobro znamo zašto si ovde, tako da te lepo molim da prestaneš da se

32

ponašaš kao dever zaštitnik.Blago ju je prekorio uz smešak. - Podsetiću te da si ti izmislila tu

smešnu priču o deveru,Ketrin. Nisam ja za to kriv. Ja sam ti samo pomogao da se izvučeš

danas. Trebalo bi da mi budeš zahvalna. Uostalom, ja ti jesam zet.- Uhhh! - zarežala je, pesnica stisnutih uz butine. Još ju je više

naljutilo to što je shvatila da ga je nemoguće isprovocirati. - Nemoj to daradiš! - uzviknula je.

Tračak negodovanja mu je prešao preko lica i spustio je ruke nakukove. - Vidi, došao sam da te vodim na banket, igranku, šta god. Da lije to toliko gnusno? Veruj mi Ketrin, mogu da ti nabrojim bar nekolikonačina na koje bih radije proveo veče sa tobom. - Nije sa nje skretaotopli pogled svojih plavih očiju i sugestivno je dodao: - Da li treba da tiih opišem?

Za trenutak se izgubila u tim plavim dubinama, ali je uspela dapromuklo odgovori: - Nije potrebno. Hajde da završimo ovu šaradu.Idem po Alison.

Otišla je u bebinu sobu i iznenadila se kada je shvatila da je prati. -Daj je meni. - Nagnuo se nad kolevku u nameri da podigne bebu.

- Nemoj - rekla je u panici i zgrabila ga za ruku, odvlačeći ga odAlison.

Lice koje se ka njoj okrenulo bilo je ljutito, ali je gnev nestao kada jeu njenim očima pročitao iskren, dubok strah. - Neću pobeći sa njom,Ketrin. To nije u mom stilu. - Da li je to on njoj prebacivao što jepobegla iz Denvera sa Alison. - Samo sam želeo da je uzmem kako ti nebi izgužvala haljinu. U redu?

Ovlažila je usne, postiđena zbog svoje reakcije i počela da trpapelene i ostale potrepštine u bebinu torbu. - U redu - pristala je.

Džejs je nežno okrenuo bebu na leđa i pažljivo posmatrao njenoružičasto, bucmasto lice. Nasmejao se. - Jednoga dana ćeš biti pravalepotica, Alison. - Krupne šake kojima ju je podigao bile su neočekivanospretne i nežne dok ju je uvijao u ćebence. Pravilno ju je držao,pridržavajući joj glavu jednom rukom. - Izgleda kao...

- Meri - naglo ga je prekinula Ketrin. Nije želela da kaže da beba liči

33

na Pitera.Pogledao je preko bebine glave. - Upravo sam to hteo da kažem.

Naravno, ja nikada nisam video Meri, znam je samo sa fotografija, aliAlison ima njen ten i boju kose. Jesu li joj oči plave? Mala lenjivica, jošuvek me nije propisno pogledala.

Ketrin se nasmejala. - Voli da spava. I da, oči su joj plave. Nadam seda neće promeniti boju.

Krenuo je ka vratima, ali ga je Ketrin zaustavila. - Sačekaj. Može dati bljucne na sako. Daj da ti stavim nešto na rame.

Uzela je čistu krpicu, stavila mu je na rame i potapšala ga. Taj blizakkontakt sa njegovim širokim ramenima joj je srce nagnalo u divlji galop.Brzo se odmakla, ali je on ipak uspeo da primeti njenu reakciju.

Kako bi prikrila neprijatnost, nastavila je da prikuplja bebine stvari ida gasi svetla po kući dok su se kretali ka ulaznim vratima.

Hepi ih je sačekala na zadnjim vratima svoje kuće, i Džejs jeprepustio Alison njenim željnim rukama. Jedva da ih je i pogledala ikratko prokomentarisala kako lepo oboje izgledaju pre no što se potpunozanela tepajući Alison.

Dok su prolazili ispod krošnji pikan oraha, Džejs je predložio da idunjenim automobilom. - Izvini, ali džip nije baš prikladan za izlaske.

- U redu je, ići ćemo mojim kolima. - Pružila mu je ključeve, a on juje prihvatio za lakat dok joj je pomagao da sedne u suvozačevo sedište.Ruka joj je još dugo bridela od njegovog dodira. Ispostavilo se da jenjen minijaturni hečbek pravi izazov za muškarca njegove visine. Jedvase smestio iza volana, tiho psujući i gunđajući kada je prvo udario glavu,pa potom koleno dok je pokušavao da se koliko- toliko udobno smesti.

Priprema ovog banketa- igranke je Ketrin oduzela dosta vremena odkada je počela da radi u kancelariji za odnose sa javnošću. Sad je sve toizgledalo potpuno beznačajno. Sva njena čula bila su zaokupljenaDžejsonom Meningom.

Ljubazno ga je upoznavala sa kolegama; večerali su; aplaudirala jegovornicima; odgovarala je na pitanja kada bi joj se obratili. Ali sve jeto bilo u senci prisustva tog muškarca pored nje. Čak se i međupotpunim strancima ponašao ljubazno i opušteno šarmantno, potpuno

34

siguran u sebe.Samo je jedan trenutak bio neprijatan, kada ga je Ketrin upoznala sa

svojim šefom, Ronaldom Velšom. Dva muškarca su se opreznoodmerila, a obostrana odbojnost je učinila da se Ketrin oseti nelagodno.

- Gospodine Velš - rekao je Džejs dok mu je pružao ruku.Ronald Velš je protresao Džejsovu ruku, ali su mu sive bezizražajne

oči ostale ledene dok je uzvraćao pozdrav.- Ketrin, divno izgledaš večeras - rekao je, potpuno ignorišući Džejsa

i usmerivši svu pažnju na Ketrin. Pomilovao ju je po ruci. Instinktivno sezgrčila i uzmakla. Odnedavno je nešto slično ponavljao i u kancelariji isvaki put bi osetila neprijatnost. Nije želela da je dodiruje.Nedozvoljena i nepotrebna prisnost ju je uvek uznemiravala. Pomislila jena onaj poljubac sa Džejsom i brzo skrenula misli. Te dve stvari senikako nisu mogle porediti!

- Hvala ti, Ronalde. - Insistirao je da mu se obraća imenom, iako jojse to nije dopadalo. To je promenilo prirodu njihovog odnosa na način zakoji je smatrala da ugrožava dinamiku zajedničkog rada.

- Da li bi želela da plešeš sa mnom, Ketrin? - Pre no što je mogla daodgovori, Ronald Velš ju je zgrabio u medvedi zagrljaj i odvukao kapodijumu. Nije joj preostalo ništa drugo do da mu se prepusti. Konačno,on joj je šef, nije mogla sebi da dozvoli da ga uvredi.

Ronaldova proređena kosa je bila obilno nauljena kako bi strateškiraspoređeni pramenovi nepomično stajali na mestima gde je trebalopokriti ćelavu kožu glave. Miris ulja za kosu bio je nepodnošljiv.

- Lepo je ovako, zar ne? - upitao je, privlačeći je još malo bliže uzsvoje zdepasto, kratko telo.

- Da, lepo je - odgovorila je. Činilo se kao da je potpuno rešen da jedrži čvrsto pripijenu uz sebe, stisnutu uz njegov ispupčeni stomak.

Istrpela je taj prvi ples i još nekoliko njih pre no što joj je Džejsprišao s leđa i potapšao je po ramenu. Nije izgovorio poziv na ples.Umesto toga ju je snažnom rukom obuhvatio oko struka a drugomzarobio njenu šaku.

Privukao ju je blizu sebi dok su polako i skladno plesali. On jećutao. Ona ne bi mogla da progovori i da je htela. Osećaj koji joj je

35

izvirao iz dna stomaka i širio joj se telom stigao joj je do grla, stisnuo jojglasne žice i učinio ih potpuno beskorisnim.

Ruka kojom ju je pridržavao, dlana i prstiju širom raširenih prekonjenih leđa, joj je poput vrelog žiga palila kožu. Osećala je njegovesnažne, mišićave butine pritisnute uz svoje kroz finu i tanku tkaninuhaljine. Topao dah kojim joj je milovao slepoočnicu bio je blag imirisan.

Bila mu je previše blizu da bi ga pogledala u lice, ali je videla crnelokne koje su mu dopirale do ivice kragne košulje, i osetila je neodoljivupotrebu da rukama prođe kroz njih i da vrhovima prstiju miluje tu crnusvilu.

Muzika je prestala, ali ju je on i dalje držao uz sebe. Pridržavao ju jeposesivno i dok ju je usmeravao ka velikim duplim vratima koja suvodila na terasu.

36

3.

Univerzitetski kampus je bio potpuno taman. Samo je hol za prijemeu kome se održavao banket svetleo u mraku. Ketrin ga je pratila bezotpora, ni u jednom trenutku se ne zamislivši zašto nimalo ne okleva.

Prešli su preko popločane terase i uskog, lepo održavanog travnjaka,do niskog zida koji je okruživao ružin vrt. Pre nego što je uspela da sepobuni, zgrabio ju je oko struka, podigao navrh zidića i spustio je dasedne. - Stopala su ti umorna.

Da li on njoj to čita misli? - Kako si znao? Jesam li hramala? Obulasam nove cipele, ubijaju me - priznala mi je.

- Video sam kako si ih na trenutak izula pre nego što sam te pozvaoda plešemo. Gotovo da sam se predomislio, ali sam zaključio da mi je toposlednja prilika da na ples pozovem lepoticu bala - zadirkivao ju je.

- Daleko sam od toga - pobunila se. Krenula je da ga podseti da je onzapravo nije ni pitao da plešu, ali ju je njegov sledeći zahvat potpunozaprepastio.

Zavukao joj je ruku pod dugu suknju i obuhvatio jedan skočni zglobobema šakama. Skinuo je sandalu sa visokom petom sa nežnog stopala ipočeo da ga masira snažnim, dugim prstima.

Nasmešio joj se, ignorišući njene pokušaje da se otme iz njegovogstiska. Pokreti su mu bili spori i ritmični. - Čuvena masaža stopaladoktora Meninga. Ljudi su kilometre prelazili da bi dobili ovu masažu.Nekada su morali da zakazuju i mesecima unapred, ali, za vas, dragadamo, činim ustupak i nudim je odmah i besplatno.

Njegovo dobro raspoloženje je bilo zarazno. Kada je poslednji putimala priliku da se opusti i smeje? Ovaj govor plemenskog vrača je biopotpuno šašav, ali mu nije odolela, i upitala ga praveći se ozbiljnom. -Zašto se odjednom plašim da te pitam da li ipak postavljaš neke uslove?

Gutao ju je očima. Počeo je od vrha glave, detaljno upio svaku crtu

37

njenog lica pre no što je pogled spustio na njen vrat i grudi. Dugo se tuzadržao, a zatim ju je ponovo pogledao u lice. - Trebalo bi da se plašiš -prošaputao je i drsko joj namignuo.

Promeškoljila se, uznemirena tim detaljnim pregledom. Spustio joj jejedno stopalo i odmah podigao drugo, ponavljajući kompletanblagotvoran tretman. Prsti su mu bili snažni, ali su milovanja bila nežna.

Neko vreme su ćutali, a tišina je doprinela utisku prisnosti koja seneočekivano stvorila među njima. Ništa nikada nije toliko uzbudiloKetrin koliko Džejsove ruke koje su je pod suknjom dodirivale sauzbudljivom slobodom.

Da li je ono što je zabranjeno, nevidljivo, uvek bolje? Da li zatomuškarci prethodnih epoha nisu mogli da odole kratkom pogledu naženske članke na nogama normalno pokrivene dugim suknjama? Da li jemoderna žena sebe potcenila bacajući svoju seksualnost svima u lice?

Bilo joj je teško da se na bilo šta koncentriše dok joj je palcemsenzualno milovao ris, ali je znala da ih i dalje razdvaja pitanjeAlisoninog starateljstva. Iako je sebično želela da zauvek produži tajtrenutak, nije mogla i dalje da ćuti. Pročistila je grlo i smelo upitala: -Džejse, šta planiraš da uradiš u vezi sa Alison?

Istog trenutka je prestao da je masira, ali joj je i dalje pridržavaostopalo. - Šta ti misliš da ću da uradim?

Progutala je knedlu i pokušala da zadrži podrhtavanje usana dok suje gušila osećanja koja su joj se gomilala u grlu. - Da li ćeš me ostavitisamu sa njom?

Tiho joj je odgovorio. - Ne, Ketrin. Neću.Očajno je zajecala i istrgla stopalo iz njegovog iznenađenog stiska.

Skočila je sa zidića pre nego što je uspeo da joj pomogne i sagla sepretražujući vlažnu travu u potrazi za sandalama.

- Ketrin, molim te, nemoj - rekao je. Odlučnim rukama ju jeobuhvatio oko struka i uspravio kako bi se suočila sa njim. Borila se dase oslobodi, ali je odbio da popusti stisak.

Njegova snaga je pobedila, posle kraćeg vremena je konačno prestalada se trudi da pobegne i klonula uz njega, poražena.

Rukama je prelazio preko njenih nagih nadlaktica. Polako ju je

38

privlačio sebi sve dok se nije potpuno privila uz njegovo visoko, snažnotelo. Spustio je glavu i njuškao joj pramenove pored obraza. Veštimprstima je skinuo dekorativni češalj koji je joj pridržavao tešku kosu sajedne strane glave. Dok joj je meka i mirišljava padala na lice, oteo muse tih uzdah duboko iz grla.

Milovao joj je vrat. Laganim poljupcima joj je prelazio preko obraza,a ruku je spustio na njeno obnaženo rame, palcem joj milujući ključnukost.

Razljutila ju je sloboda sa kojom ju je dodirivao. Zašto ga neodgurne od sebe? Nikada muškarcu nije dozvolila da joj toliko priđe.Nijednom muškarcu.

Ali, bila je nesposobna da se pomeri, da se pobuni. Vrelina njegovogtela je na nju delovala kao magnet. Nije bilo snage u njenim udovima dase odmakne. Želela je da udahne još tog oštrog, čistog mirisa njegovetoaletne vode. Bilo je tako lako osloniti se o njegovo snažno, muževnotelo i predati se tom lebdećem osećaju čarobne ranjivosti.

Da li on pod rukom oseća snažne damare njenog srca? Pod rukom!Kako li je ona dospela tamo? Sve što je radio činilo joj se dobro,omamljujuće, tako da u prvi mah nije ni primetila to milovanje koje ju ješokiralo svojom smelošću.

Spustio je usne na njena usta i prošaputao joj ime. - Ketrin. - Rukomje još malo skliznuo niz njeno nago rame dok nije osetila njegov dlan nasvojoj dojci. Grubo ga je odgurnula, boreći se za vazduh.

- Ipak si ti Mening! - besno je povikala. Bio je zaprepašćen, a zatimrazgnevljen. -

Izgovaraš to ime kao najveću uvredu.- Upravo onako kako i mislim - zarežala je. Sva njena briga, sva

frustracija koja je u njoj rasla u prethodnih nekoliko sati stala je u turečenicu. - Tvoj brat mi se udvarao pošto se verio mojom sestrom, bezikakvog ohrabrenja sa moje strane. Na svom venčanju je uradio nešto jošmnogo strašnije.

Stresla se prisećajući se Piterovog jezika na svom obrazu. Ali, slikaDžejsa koji čini to isto joj je proletela kroz glavu i nije izazvala istiosećaj gađenja. Nestrpljivo je odbacila tu pomisao i besno zaškripala: -

39

Sada se pojavljuješ ti, stenješ i drpaš me. Da li misliš da će par nežnihmilovanja i slatkih reči slomiti moju odlučnost? Zadržaću Alison inikada nikome, pa ni tebi, neću dozvoliti da mi je oduzme. Da li ti je tokonačno jasno? Drži se podalje od nje... i od mene! - Uzmicala je odnjega, ali je bežala i od sebe same. Čak i u tom trenutku žudela je da sevrati u senzualni spokoj njegovog zagrljaja.

Otrčala je do kola i, pošto je bezuspešno pokušala da otvori vrata,shvatila da su ključevi i dalje kod njega. Džejs joj se polako približavao.Ćutke joj je otključao vrata i pridržao ih da uđe. Nije ni pokušao da jedodirne. Kada se spakovao iza volana, pružio joj je sandale koje jezaboravila na travnjaku.

Do stana su se vozili u potpunoj tišini. On joj je pružio ključeve odkola, a ona je otrčala uz stepenice ne čekajući da je otprati. Prethodno sedogovorila sa Hepi da Alison noć provede kod nje.

Zalupila je ulazna vrata i zaključala ih, naslonila se na njih i pokrilalice rukama, teško dišući i boreći se sa sopstvenom savešću. Dozvolilamu je da je poljubi. Dva puta. Želela je da je i dalje ljubi. A on je njenneprijatelj.

Još dugo vremena pošto je čula zavijanje motora džipa koji jeodjurio niz ulicu nije bila u stanju da se uspravi i osloni na noge bezpodrške vrata.

* * *Prevrtala se i bacala čitave noći, pesnicama udarajući jastuk,

naizmenično se pažljivo pokrivajući, a potom ljutito bacajući pokrivač sasebe. Bila je besna na Džejsa što ju je sveo na ovu vrelu i uznemirenuspodobu koja se ponaša kao tinejdžerka u kandžama prve velike ljubavi.

Zapravo, to i nije bilo daleko od istine. Od kada su kao male izgubileoca, Ketrinin život je bio potpuno lišen muškog uticaja. Nije bilo ujaka,stričeva, deda, braće ili rođaka koji bi se našli njenoj majci, Meri ili njoj.

Njena prirodna uzdržanost u odnosu na muškarce se pojačala tokompuberteta i ranog devojaštva. Savremeno poimanje seksualnostidozvoljavalo je muškarcima da od nje traže više nego što je bila spremna

40

da pruži. Nije bila pripremljena za takve situacije i podsvesno je okosebe sagradila zaštitni zid. Koji se nikada nije urušio.

Sve do tog dana.Zašto je onda, nju, toliko opreznu kada su muškarci u pitanju, jedan

vrhunski primerak muškog roda kao Džejs Mening tako lako uzbudio?Posle dana provedenog sa njim, mrzela je sebe zbog svih ograda koje jeoko sebe izgradila.

Sama pomisao na njegovo visoko, vitko telo ju je terala da crvenikao šiparica. Bacala je glavu levo- desno po jastuku dok se prisećalakako su njegove azurnoplave oči klizile preko njenog tela. Koža ju je idalje pekla tamo gde ju je dodirnuo i blago i dugo milovao preplanulimprstima.

Poprilično ga se plašila. Plašila se toga šta njegov upad u njen iAlisonin život može da proizvede. A fizička i emotivna reakcija koju jeu njoj izazivao je tu pretnju činila još opasnijom. Bio je previše snažan,previše muževan, previše arogantan. Da li je uvek tako miran isamouveren?

I prezirala je njegovo ime. Mening. Mening. Brat Pitera Meninga.Pitera koji je surovo ubio Meri i Alison pretvorio u siroče. Pitera koji jekoristio novac i šarm kao fasadu iza koje se krila urušena, zla duša.

Tražila je tragove pritvornosti i prevare na Džejsovom licu. Njegovlik joj se jasno ocrtavao pod vrelim, suvim kapcima. I sve što je videlabila su dva očaravajuća plava oka, duboke jamice, i senzualna,nasmešena usta. Posle dugo vremena utonula je u nemiran san sa tomslikom u mislima.

* * *- Dobar dan, dame! - uzviknuo je Džejs dok je iskakao iz džipa.Ketrin je sa Hepi sedela ispod drveta pikan oraha pijuckajući

domaću limunadu. Trgle su se na škripu kočnica i krckanje šljunka podtočkovima dok je Džejs uvozio blatom isprskan džip u Hepino dvorište.

- Zdravo - veselo je uzvratila Hepi i skočila sa šezlonga da muponudi čašu limunade iz bokala koji je stajao na obližnjem staklenom

41

stolu. - Baš se radujemo što si svratio. Jutros smo bile u crkvi, ali smojedva čekale da se oslobodimo steznika... dobro, Ketrin to nikada nenosi... i da se vratimo ovde i uživamo u ovom povetarcu.

Hepi je pružila Džejsu zamagljenu čašu. Srdačno joj je zahvalio, aoči su mu veselo igrale iznad ruba čaše dok ju je prinosio usnama.Odmeravao je Ketrininu figuru, kao da proverava da li joj je zaistapotreban korset. Ona je pocrvenela od stida i pogledala u Alison koja jojje ležala u krilu.

- Da li se to dete ikada budi? - Džejs je čučnuo pored Ketrininestolice i blago zagolicao Alison po stomačiću. Ketrin je osećala njegovdah na golim nogama i bila neprijatno svesna pritiska njegovih grudi osvoj list.

- Zdravo mila! - uzviknula je Hepi kada je Alison pospano otvorilaoči i po prvi put pažljivo osmotrila svog strica. Kao i sve bebe, Alison jeprivukao taj dubok, umirujući, muževan glas, te je pažljivo posmatralaDžejsa koji joj je tepao.

- Prava je lepotica, zar ne? - upitao je retorički, očigledno potpunoopčinjen bebom.

- Bogami jeste - potvrdila je Hepi. - Pogledaj joj samo majku.Za trenutak zbunjen njenim rečima, pre no što se setio Ketrinine laži,

Džejs se okrenuo ka njoj i nasmešio joj se uznemiravajuće prisno. -Potpuno si u pravu, Hepi - potvrdio je. Zatim je naglo skočio na noge iuplašio Alison koja je zakmečala. - Izvini, ljubavi, nisam hteo da teuplašim. - Nasmejao se. - Moram da naučim da budem pažljiviji kadasam blizu tebe.

Ketrin se zgrčila. Još uvek je planirao da neprestano bude blizuAlison. - Možda ne bi trebalo toliko da joj prilaziš - zlobno je primetila.

Hepi, koja je za to vreme pregledala jednu leju sa cvećem, potpunonesvesna tenzije među njih dvoje, upitala ga je iskreno radoznalo. - Idešli na plivanje? - Džejs je na sebi imao samo dugačke kupaće gaće ilaganu majicu.

Džejs je odvojio pogled od Ketrin i veselo odgovorio. - Aha. Isvratio sam da vidim da li bi Ketrin i Alison želele da krenu sa mnom dojezera. Vreme je prijatno i toplo, oboma će im prijati izlet, čini mi se.

42

Tipično, pomislila je Ketrin. Iskoristio je priliku kada nisu bili sami.Predložio je izlet pred Hepi, koja je sa oduševljenjem podržala tu ideju.Požurila je u kuhinju da im pripremi užinu.

Čim se Hepi dovoljno udaljila da ne može da ih čuje, Ketrin mu jerekla: - Ne mogu da unosim četvoromesečnu bebu u to jezero i ti to vrlodobro znaš.

- U redu - prihvatio je prijateljski raspoložen - ja ću plivati, a ti iAlison se odmarajte u senci.

- Moram da je spremim - ustala je Ketrin i krenula ka svom stanu.- A, ne - zaustavio ju je i uhvatio je za ruku. - Popećeš se gore i

smislićeš neki razlog zbog koga ne možeš da ideš. Šta je zapravopotrebno da se beba spremi? Ovde joj je torba sa pelenama, zar ne? -Glavom je pokazao na veliku torbu koju su toga jutra nosile u crkvu ikoja je još uvek neraspakovana stajala na jednoj od baštenskih stolica. -Vratićemo se pre njenog sledećeg obroka.

- A kako, molim te, ti znaš kakav je njen ritam hranjenja? -provocirala ga je Ketrin.

- Nagađam - odgovorio je i nasmešio se onim razoružavajućimosmehom koji mu je produbljivao jamice na obrazima i sitne bore okoočiju.

Hepi je izletela iz kuće sa korpom u ruci. Po tome koliko je bilateška, izgledalo je da bi iz nje mogli da se prehrane bar nedelju dana.Ušli su u džip. Ketrin je držala Alison u krilu dok je Džejs fiksirao njenosedište. Veselo je mahnuo Hepi dok su izlazili iz dvorišta.

Jezero na obodu grada je bilo veštačko. Vode iz nekoliko reka sukanalima dovedene do jedne doline i pejzaž pretvorile u prijatni javnipark, popularan među vikendašima. Džejs je pronašao drvo koje jebacalo debelu senku na travnatu površinu nešto dalje od plaže puneposetilaca.

Izvukao je ćebence iz gepeka i raširio ga u dubokoj travi. Spustio jeAlisoninu nosiljku na ćebe, a zatim potpuno prirodno i nesputano skinuomajicu.

Pogled na njegovo gotovo nago telo je bio fantastičan. Kupaće gaćesu bile tamnoplave, sa tankom, crvenom bordurom na nogavicama. Bile

43

su pripijene uz njegov ravan stomak. Nije bilo linije koja bi razdvajalakožu osunčanu suncem od one koja se od njega obično skriva, i Ketrininiobrazi su se zarumeneli dok je razmišljala šta je tome uzrok.

- Brzo se vraćam. Ako ti bilo šta zatreba, samo jako glasno viči.- Hvala ti, ali biće sve u redu - ljubazno mu je odgovorila.Uputio joj je ogorčen pogled pre no što je strčao nizbrdo ka vodi.

Odlično! Uživala je u njegovoj nelagodi. Možda će mu to malo pokvaritiovu ekskurziju.

Alison je mahala ručicama i nožicama, uzbuđena i zainteresovana zališće i granje iznad glave. Ketrin se igrala sa njom dok se beba nijeumorila i počela da kenjka. Čim ju je Ketrin okrenula na stomak, utonulaje u san.

- Pih, baš si dosadna - tužno je prokomentarisala i legla na leđa.Nevoljno je pogledom pretraživala jezero, pokušavajući da prepoznaDžejsovo lice u gomili drugih koja su izranjala i uranjala u suncemobasjanu vodu. Prebacila je ruke preko očiju, besna na sebe što tolikobrine gde je.

Džejs ju je zatekao u istom položaju, usnulu, kada se vratio pola satakasnije. Ketrin je zaboravila koliko njena pletena bluza otkriva. Moralaje da je nosi bez grudnjaka jer su bretele bile veoma tanke. Podignuteruke su naglašavale obline njenih grudi i napete bradavice ispod meketkanine. Žuti šorts nije skrivao ni centimetar njenih dugih, vitkih nogu,potamnelih na suncu istočnog Teksasa.

Sunce je pronašlo procep u gustom lišću i osvetlilo joj je lice.Trepnula je nekoliko puta pre nego što je potpuno otvorila oči.

U prvom trenutku je pomislila da je Džejsov lik nastavak veomaprijatnog sna, i usne su joj se razvukle u pozivajući, lenj osmeh.

Naglo se uspravila kada je shvatila da se ne radi o plodu njenemašte. Crna kosa mu je i dalje bila vlažna, a nekoliko nestašnihpramenova mu je pokrivalo čelo. Nervozno je skrenula pogled sanjegovih nagih prsa. Bila su snažna i široka, pokrivena mekim crnimmaljicama, koje su se u tankoj liniji spuštale ka stomaku.

Ležao je postrance, ispruženih nogu i oslonjen o jedan lakat. Otvorioje korpu koju im je Hepi pripremila i zaronio ruku. - Jabuka?

44

Pomorandža? - upitao je, podižući voćke kao da ona treba da ih oceni.- Nnn... ne, hvala ti - promucala je. Spustio je ruku blizu njenog

kolena. Uznemiravala ju je njegova očigledna muškost.- Nadam se da ti ne smeta ako se ja poslužim - namignuo joj je, i

snažnim, belim zubima zagrizao jabuku. - Plivanje mi uvek otvori apetit -promrmljao je punih usta. Nekoliko trenutaka je bio koncentrisan najabuku, a zatim je iznenada upitao: - Da li ti se dopada tvoj posao? -Prethodne večeri mu je ukratko objasnila čime se bavi.

- Dopada mi se - pažljivo je odgovorila, pomalo zabrinuta smerom ukome bi taj razgovor mogao da se razvija. - Mnogo je izazovniji odonoga što sam pre toga radila. Ipak, još uvek mi se dopada da se bavim idrugim vrstama pisanja.

- Na primer?Da li ga zaista sve to zanima, ili je to način da je natera da se otvori,

da mu otkrije sve svoje tajne, sve svoje neuspehe? - Volim da pišemtekstove za reklame, oglase za časopise, takve stvari.

Klimnuo je glavom, ali se uzdržao od komentara. - Da li ti se dopadaonaj... hmmm... gospodin... kako se ono zvaše? Velš?

Slegnula je ramenima. - Pretpostavljam da nije loš. Ponekada mi sečini da je malo čudan, ali, možda i on nešto slično misli o meni.

- Njen pokušaj da bude duhovita je propao. Džejsovo lice je i daljebilo uznemirujuće bezizražajno.

Ta neuobičajena suzdržanost ju je uznemiravala i pokušala je dapromeni temu. - Šta ti radiš u naftnoj kompaniji? Radiš na bušotini?

- Ne. Tragam, nekada sa manje, nekada sa više uspeha za naftom. Jasam geolog u kompaniji Sanglou.

- Geolog? Mislim da nikada ranije nisam upoznala geologa -uzviknula je iskreno impresionirana.

- Da li bi želela da jednog bolje upoznaš?- Vragolasti sjaj mu je iskrio iz očiju dok joj je spuštao ruku na

koleno.Taj pokret ju je iznenadio i za trenutak nije bila u stanju da

progovori. Konačno je glasom koji nije baš bio sasvim njen, upitala: -Kako... kako se postaje geolog?

45

Nasmejao se i povukao ruku pre nego što joj je odgovorio. - Studiraosam u Arizoni, u Nju Meksiku, čak i u Teksasu. Na jugu, blizuHjustona. Na užas moje majke, obavljao sam istraživanja i eksperimenteu indijanskom rezervatu. Zabavljalo me je da je uznemiravam pričama oproslavama sa skalpiranjem i ratnim plesovima. - Zastao je i lukavo jojnamignuo.

- Zapravo, samo smo upražnjavali plesove za dozivanje kiše.Nije mogla da odoli, nasmejala se, zamišljajući Eleonor Mening,

kraljicu denverskog visokog društva dok pokušava da prihvati činjenicuda njen sin živi u bliskom kontaktu sa Indijancima. Ali, smeh je brzozamro, a lice joj se uozbiljilo. Grizla je unutrašnjost obraza pre nego štose usudila da upita: - Kako si me pronašao, Džejse?

- Pronašao sam te prelepu, potpuno očaravajuću. - Glas mu je bionežan, a reči uznemiravajuće, ali je to nije omelo u nameri da sazna štase zapravo dogodilo.

- Molim te, prestani da se igraš sa mnom. Mislim da je Alisoninabudućnost previše važna da bismo se tako šalili.

Istog trenutka se uozbiljio. - Izvini, u pravu si. - Duboko je udahnuo,okrenuo se na leđa i spustio ruke ispod glave. - Dobro si pokrila svojetragove, Ketrin. Kada sam pomislio da sam iscrpeo sve mogućnosti, Elsije pomenula tebe i Meri. Bio sam u svojoj sobi u roditeljskoj kući i onaje ušla da je spremi. Počela je da priča o Meri, o tome kako je bilaljupka i koliko je bila nesrećna. Izgleda da su njih dve postale veomadobre prijateljice. Uzgred je pomenula da je Denver bio jedini dom kojije Meri ikada imala.

- A zatim je dodala: - Naravno, devojčice su rođene u Teksasu.Zakačio sam se za taj podatak i molio je da se seti imena grada u komeste rođene. Baš se pomučila da se seti, a ja sam gotovo poludeo doknisam iz nje izvukao tu informaciju.

Duboki uzdah koji mu se oteo mu je proširio grudni koš i još višeporavnao stomak. Ketrin je brzo pogledala u stranu, uznemirena timpokretom koji je napravio prorez između kupaćih gaća i njegove kože.

Slegnuo je ramenima. - Rizikovao sam i isplatilo se. Ispostavilo seda je u isto vreme Sanglou počeo da radi na bušotinama u istočnom

46

Teksasu. Proveo sam ovde tri dana pre nego što sam ti se pojavio navratima juče pre podne. Pratio sam te, gospođice Adams. - Nasmešio jojse.

I dalje je gledala u daljinu, ka jezeru, pa je tiho nastavio. - Tvojakuća u Denveru je prodata. Pronašao sam agenta za nekretnine, i već je,prema tvojim uputstvima, deponovao novac od prodaje na štedni računkoji si otvorila na Alisonino ime.

- Odlično - odgovorila je Ketrin.Džejs se uspravio u sedeći položaj i upitao:- Od čega si živela, Ketrin?Pogledala ga je i odgovorila braneći se: - Da sam ijednog trenutka

pomislila da nisam u stanju da se na pravi način staram o Alison, nikadaje ne bih odvela iz Denvera.

- Ni za šta te ne optužujem.Sklonila je kosu boje meda sa lica i rekla:- Imala sam nekoliko hiljada dolara na svom štednom računu. Od

toga smo živele dok nisam počela da primam platu na univerzitetu.- Ti svakako misliš da si sposobna da se...- Ja jesam sposobna da se o njoj staram. Imam dvadeset sedam

godina i...- Dvadeset sedam? - povikao je. Alison se promeškoljila u nosiljci,

te je spustio glas u šapat pun neverice i ponovio pitanje. - Dvadesetsedam?

- Da. Šta je u tome loše?- Ništa - nasmejao se. - Samo, ja sam mislio da nemaš više od

sedamnaest. Izvini. Nastavi.Bilo joj je teško da se seti šta je još želela da kaže posle tog

njegovog ispada. Pribrala se i nastavila. - Znam da mogu da zaradimdovoljno da Alison obezbedim udoban dom. Možda neće biti takoluksuzan kao onaj koji bi imala u Denveru, ali ja je iskreno volim. - Glasjoj je prepukao od emocija. Sada nije smela da popusti. Borila se naživot i smrt.

- Ne sumnjam u to Ketrin. I svakako ćeš joj obezbediti udoban život.Ali, jesi li razmišljala o budućnosti? O studijama? Da li ćeš biti u stanju

47

da i to priuštiš Alison? Garderoba? I svih ostalih par hiljada stvari kojesu potrebne mladoj, zdravoj devojci?

Sve što je govorio je bilo blizu istini. I ranije je o svemu tomerazmišljala i brinula, ali se neprestano trudila da se tih misli oslobodi.Nekako će se snaći. Uvek je do sada uspevala da opstane.

- Jasno mi je šta hoćeš da mi kažeš, Džejse. I to je potpuno opravdanargument. Ali, da li znaš da sam ja sebe sama izdržavala tokom studija?I brinula sam o Meri kada nam je majka umrla, pomogla sam i njoj dazavrši fakultet. Platila sam veći deo njene školarine, kupovala jojgarderobu, sve što joj je bilo potrebno dok je bila na umetničkojakademiji. Već veoma dugo vodim računa o sebi, sasvim sam navikla dase samo na sebe oslanjam.

Odlučnog izraza lica je odgovorila na njegov prodoran pogled.Nekoliko puta je rukom prešao preko vrata i kada je ponovo progovorio,bilo je to na potpuno drugu temu. - Ima li ičeg za piće u toj korpi? -upitao je.

Ketrin je podigla poklopac i proverila sadržaj. - Hm, da vidimo.Imamo sprajt, sprajt i sprajt - nabrajala je i vadila konzervu po konzervu.Pogledala ga je i nasmejala se dok je on žmirkao praveći se da razmišljao izboru.

- Mislim da ću ipak sprajt - izjavio je i oboje su se nasmejali.Povukao je otvarač na konzervi. Trgli su se pošto se slatkasta tečnostpod pritiskom izlila i poprskala ih oboje.

Potpuno razdragani, slatko su se smejali nekoliko minuta. Džejsoveoči su još uvek blistale kada joj je rekao: - Potpuno si potopljena.

Brišući suze od smeha sa obraza, Ketrin se nije opirala kada ju jepodigao na kolena tako da su klečali jedno naspram drugog.

- Da te malo uredimo - rekao je i počeo da je miluje po licu i brišejoj slatkaste kapi.

Ketrin je svega par trenutaka kasnije počela da oseća razliku ukvalitetu njegovog dodira. U početku je bio brz i praktičan, a potomlagan i milujući. Podigla je pogled, nesvesna da su joj oči i dalje punesuza radosnica, a trepavice vlažne i da izgleda veoma privlačno.

Džejs je pretraživao njihove zelene dubine dok joj je palčevima

48

prelazio preko uzdrhtalih usana. Laganim i sporim pokretima joj jeobuhvatio lice dlanovima, prste upleo u razbarušenu kosu i privukao jesebi.

Usne kojima je dodirnuo njene bile su tople i slatke i nežne, i, upočetku, neodlučne. Ali su ubrzo postale zahtevne dok ju je obuhvataorukama i privijao uz svoje snažno telo.

Ukočila se trudeći da se odupre i on je odmah osetio njenopovlačenje. Nije je pustio, ali mu je zagrljaj postao nežniji. Blago joj jemilovao leđa. Usne više nisu tražile, već ubeđivale. Jezikom je prelaziopreko njenih zatvorenih usta, grickao joj je uglove usana. I protiv svojevolje, Ketrin je osetila kako joj se usta opuštaju pod njegovim, zastenjalaje i prihvatila njegove gorljive prodore.

Kada su oboje ostali bez daha, odmakao je usta od njenih, ali je saistom vatrenom strašću nastavio da joj ljubi uši. I očne kapke.

- Oči su ti boje prolećnog lišća. - Šapat mu je bio promukao i dubok.- Odakle ti te tamne trepavice? Plavuše obično imaju svetlije trepavice.

Rukama i usnama je pažljivo milovao svaku crtu njenog lica.Prolazio joj je prstima kroz kosu. - Kosa ti je kao hladna svila. Želim daje osetim na svom licu. - Uzeo joj je usta sigurnije nego ranije,provocirajući u njoj odgovore koje nikada ranije nikome nije ponudila.

Snažnom rukom ju je zagrlio oko vrata i privukao je još bliže sebi.Još je malo raširio kolena i smestio njene noge među svoje. Osetila jesnagu njegovih dugih butina dok ih je pritiskao o njene.

Osećanja koja su je preplavljivala su bila zastrašujuća, osećala jepotrebu da se povuče, ali su usne koje su joj grickale vrat bile takonežne, a ruke koje su milovale satensku kožu na njenim leđima ispodletnje majice tople i blage. Nema opasnosti, zar ne? Stidljivo je podiglaruke i zagrlila ga oko vrata, dodirujući mu mišiće na ramenima.

- Oh, bože, Ketrin. - Glas mu je bio strastan, baš kao i ruke kada jepodigao rub njene bluze. Maljice na njegovim prsima su joj golicaledojke i stomak dok su se dodirivali nagi.

- Ketrin, želim te. - Nije mogla da ne primeti dokaze njegove željedok su klečali tako blizu jedno drugom. - Tako si lepa... slatka...

Rukom joj je obuhvatio dojku i negde duboko u njenoj glavi je

49

zazvonilo zvono za uzbunu. Ovo uopšte ne liči na nju! Mora da mu sesuprotstavi. On je Mening, a čak i da nije...

Oh! Šta se to sa njom događa? Bradavice su joj bridele od želje dokih je milovao. Čvrsto ga je stisla za ramena, trudeći se da zauzda strastkoja je u njoj rasla kao plima.

Molim te, Džejse, ne. Ne, Džejse. Ne. Džejse. Tek tada je shvatilada njegovo ime izgovara naglas, kroz jecaje koji su se mešali sanjegovim prigušenim šapatom rasutim po njenoj koži.

- Ketrin, tako si... Tvoje grudi. Ketrin, molim te...- Ne! - vrisnula je i odvojila se od njega, izbacivši ga iz ravnoteže i

bacivši na leđa. - Ne! Ne dodiruj me! - Brzo je spustila bluzu i pokrilavrele obraze drhtavim rukama.

- Ketrin, ja... - Nemoj... nemoj pokušavati da se pravdaš. Samo meostavi na miru. - Beznadežno je ridala, a ni sama sebi nije mogla daobjasni zašto. Zbog stida ili osećaja gubitka? Nije mogla da pronađeuzrok svojim suzama.

Gnev koji je osećala prema sebi samoj, usmerila je na njega. - Da lisi zaista očekivao da ću ti dozvoliti... Bože, šta sam to uradila? - Kao dase obazrivo povlači iz minskog polja, napravila je nekoliko korakaunazad. - Ti očekuješ da ti se svaka potreba zadovolji. Da li bi trebaloda se osećam počastvovano što je jedan moćni Mening obratio malopažnje na mene? I kada bih ti se predala, samo bih ti dala još argumenatakoje bi iskoristio protiv mene. Sećam se kako me je vaš advokat opisaokao ‘mladu ženu nepoznatih moralnih načela’. Ti si pritvoran, amoralan,sebičan i arogantan. Baš kao i tvoj brat - prezrivo je završila i okrenulamu leđa.

U sledećem trenutku ju je već čvrsto držao za mišicu i grubo jeokrenuo ka sebi nanoseći joj bol. Oči koje su svega nekoliko minutaranije blistale od strasti i želje, sada su odašiljale vatru čistog gneva.Nije više bilo dubokih jamica i senzualnog osmeha. Umesto njih, videlaje samo smrknutu, ravnu liniju stisnutih usana duboko uronjenih u čvrstostisnutu vilicu.

Ketrin se skupila pred prikrivenom sirovom snagom koja je izbijalaiz njegovih crta lica. - Prokleta bila! Nemoj mi nikada više to reći! Da li

50

me čuješ? - Prodrmusao ju je i glava joj se klatila na ramenima kao da jekrpena lutka. - Da me nikada više nisi uporedila sa bratom! Nikada! -Poslednju reč je procedio kroz stisnute zube, dok su mu se žile na vratunapinjale.

Ketrin se namrštila od bola koji joj je nanosio svojim snažnimstiskom. I tek tada je informacija o tome da je povređuje pronašla put donjegove svesti kroz maglu gneva koji ga je potpuno obuzeo. Naglo ju jepustio i uzmakao korak unazad. Duboko je izdahnuo i pritisnuo očneduplje dlanovima.

Kada ju je ponovo pogledao, promuklo je rekao: - Izvini. Malo sampreterao.

51

4.

Nikada nije saznala da li je mislio na to da je preterao u pokušaju daje zavede ili u nekontrolisanom napadu besa. Brzo je prikupio njihovestvari i spakovao ih u džip.

Ketrin se usudila da ga još jednom pogleda tokom neme vožnje dokuće. Vilica mu je bila odlučno stisnuta, čvrsta, a oči prikovane za put.Kada su stigli pred kuću, ona se saplićući popela uz stepenice do svogstana sa Alison u naručju. Ostavila je Džejsona da Hepi vrati korpu iobavesti je o tome kako su se proveli na izletu.

Narednog jutra je kao i obično krenula na posao, ali ništa nije biloisto kao pre. Prethodni vikend je sve promenio. Bila je nervozna inapeta, zazirala je i od sopstvene senke. Mučilo ju je što pojma nijeimala o tome šta Džejs dalje planira.

Nije mislila da će pokušati da otme Alison od Hepi dok je ona naposlu, ali, ipak, nije mogla da bude sigurna da mu to neće pasti napamet. Nije izgledao kao osoba koja bi mogla da počini tako gnusnodelo, ali i Piter je u početku izgledao ljubazno i iskreno prema svojojverenici.

Ne, uprkos njegovom šarmu i dobrom izgledu, nije smela da verujeDžejsonu Meningu. Mora da je to na trenutak skrenula sa uma kada jesebi dozvolila da misli drugačije.

Nije joj trebalo dugo da shvati kako on funkcioniše. Kada se vratila sposla, zatekla ga je u bašti sa Hepi. Pomagao joj je da popravi mrežuprotiv komaraca na jednom prozoru. Kako se samo usuđuje!

- Zar nije divno od Džejsa što se ponudio da mi popravi ovaj stariprozor? Samo sam pomenula da je mreža propala i nisam uspela da gasprečim da dođe i pogleda da li može da je popravi.

- Zaista divno od njega - odgovorila je Ketrin podrugljivo, ali naivnaHepi nije primetila njen sarkazam. Kako je moguće da nije posumnjala u

52

Džejsove razloge za tako česte posete?Džejs kao da joj je čitao misli. - Lokalni fizikalci obavljaju

preliminarno čišćenje terena na mestu gde planiramo da bušimo, tako daimam nekoliko slobodnih dana. Zar to nije srećna okolnost? - Osmeh muje bio zavodljiv, ali namerno iritirajući.

- Veoma - Ketrin mu je uzvratila smešeći se podjednako pritvorno,nadajući se da će ga to uznemiriti. Ali on se samo nasmejao. Zaista jenepodnošljiv!

Dani su prolazili slični jedan drugom. Džejs je bio svuda. Svaki putkada bi se Ketrin okrenula, bio je tu. Pomagao je Hepi sa sitnimpopravkama po kući; odvezao je njen automobil na redovni servis; čuvaoje Alison jedno čitavo poslepodne kako bi Hepi mogla da ode na zabavuu svojoj crkvi. Neprestano je nudio Ketrin da joj pomogne u sređivanjustana, ali je ona odlučno odbijala makar i najmanji gest ljubaznosti. Nijeplanirala da dozvoli da je zavede ovom licemernom farsom.

Do petka posle podne bila je potpuno istanjenih nerava. Početakjesenjeg semestra značio je i mnogo dodatnog posla u kancelariji. Jedvaje uspevala da ispiše sva obaveštenja za štampu i da pripremipromotivni materijal za nove studente. Uz to je neprestano razmišljala oDžejsu i njegovim planovima i zaključila da joj je veoma teško da sekoncentriše dok je zurila u ekran svog kompjutera.

- Ketrin. - Odskočila je kada ju je Ronald Velš oslovio s leđa. Imaoje neprijatnu naviku da joj se prikrada i da se potom zbog togabeskonačno izvinjava. Tapkanje po ramenu koje je pri tome primenjivaoju je dodatno uznemiravalo.

Morala je da slaže da je udovica i kada je konkurisala za ovaj posao.Ronalda je duboko potresla njena tragična priča, a Ketrin je pomislila daje tolika empatija od strane potpunog stranca veoma neuobičajena.

- Da li sam te uplašio? Izvini. - Obišao je i stao ispred njenog radnogstola dok je isključivala kompjuter. - Da li večeras žuriš kući? Misliosam da bismo mogli da proslavimo početak dugog vikenda uz neko piće?

Ketrin se zgrčila pod velikom, mesnatom rukom koja joj je težila naramenu i pritiskala je dublje u stolicu. Pokušavala je da ne izgledauznemireno, pomislila je da možda pogrešno tumači njegove postupke,

53

ali joj je ipak bilo veoma neprijatno što je sama sa njim u praznojkancelariji i već gotovo napuštenoj zgradi.

- Oh, hvala vam, gospodine Velš...- Ronald.- Rrr... Ronalde, ali zaista moram da se vratim kući. Oh, za ime

sveta, nisam ni primetila koliko je kasno - povikala je, pogledavši naručni sat, iako zapravo nije ni videla koliko je sati. Sve što je želela biloje da što pre pobegne iz te zagušljive, male kancelarije.

Uspela je da se izvuče iz stolice, ali ju je zgrabio za ruku dok je išlaka vratima. - Svi su već otišli kućama, Ketrin. Svi su želeli da štoprepobegnu i započnu dugi vikend za Dan rada2. Čitava zgrada nam jena raspolaganju. I mi možemo da počnemo da slavimo. - Na njen užas,prišao je vratima i zaključao ih.

- Siguran sam da ne želiš da me razočaraš. Dopada ti se da ovderadiš, zar ne? Nadam se da je tako. A za tebe je važno da zadržiš ovakodobar i pouzdan posao. Hoću da kažem, ipak si ti udovica sa malombebom - otezao je ljigavo.

Ketrinino grlo se potpuno stislo od straha dok je buljio u nju svojimužarenim, vodnjikavim očima. Teško je gutala i zaključila da joj jenajbolja odbrana da ga uveri da je prijateljski raspoložena za ponuđenitête- à- tête u nekom baru. - Kad bolje razmislim, Ronalde, prijalo bi mipiće - veselo je izgovorila kroz sleđene usne. Čitavo lice joj se ukočilo.Morala je da se probije do tih vrata!

- Znao sam da ćeš pristati, Ketrin. - Približio joj se, onako nizak izdepast, i pružio ruku kako bi je pomilovao po obrazu debelim prstimanalik ćevapčićima.

Ketrin se zamalo nije onesvestila od naleta krvi koja joj je pojurila uglavu, ali je uspela da proizvede nešto nalik smešku. Usta su joj bilasuva i usne su joj se lepile za zube.

- Šta bi želela da popiješ, draga moja? Da li znaš da ovde imamjedan skriveni ormarić sa pićem koji koristim u specijalnim prilikama?

Namignuo joj je, okrenuo se i nagnuo da dohvati jednu fioku naradnom stolu. Ketrin je oklevajući napravila jedan korak ka vratima.

54

Kako bi zamaskirala svoju nameru rekla mu je: - Meni je svejedno.Popiću isto što i ti.

- Volim jednostavne žene. - Uspravio se sa flašom jeftinog žestokogpića u jednoj, i sa dve prašnjave čaše u drugoj ruci. Ketrin ih jeprepoznala, bile su to čaše ukradene iz studentske kafeterije i poželela jeda se histerično nasmeje. Gospodin Ronald Velš nije baš mnogo ulagaou svoje pokušaje zavođenja.

- Dođi i sedi pored mene, Ketrin. Želim da se opustiš. - Spustio jesvoje nezgrapno telo u malu sofu i potapšao sedište pored sebe.

Ketrin je morala da bira: da li da uzaludno pokuša da stigne do vratana drugoj strani prostorije, ili da mu se pridruži. Zaključila je da ćemorati da odugovlači dok joj se ne ukaže prilika za bekstvo. Ali, da li ćejoj se ta prilika ukazati pre nego što bude prekasno? Prišla je sofi dok sujoj kolena klecala i sela pored njega.

Pomešane arome slatkastog vonja njegovog ulja za kosu, znoja ismrada jeftinog pića su je gotovo nagnale na povraćanje. Ali, ljupko senasmešila i prinela čašu usnama. Ketrin nikada nije pila ništa sem vina islatkastih ženskih pića. Jedva je progutala mali gutljaj žestokog pićakoje joj je palilo grlo.

- Dopadaju mi se devojke koje nose haljine. Ti nikada nisi došla naposao u pantalonama. - Spustio je vlažan dlan na njeno koleno i počeoda je milimetar po milimetar povlači ka gornjem delu njene butine. Morada sanja da joj se ovo događa!

- Puno muškaraca ne vole hulahopke, ali se meni dopadaju. Mislimda su hulahop najlonske čarape veoma seksi, Ketrin. - Ruka mu je većbila ispod njene suknje, klizila je sve više i stiskala sve snažnije. Kapiznoja su mu orosile gornju usnu.

- Molim vas, gospodine... Ronalde - glas joj je bio piskutav iškripav. Nije bila spremna na ono što je usledilo.

Bacio se na nju i naterao je da legne na leđa. Popeo se na nju,izbacivši joj vazduh iz pluća. Teškom rukom je zgrabio prednji deonjene svilene košulje i pocepao joj džep na grudima dok je onapokušavala da se oslobodi njegovog stiska.

- Mene ne možeš prevariti, Ketrin. I ti želiš ovo isto koliko i ja -

55

stenjao je. - Samo napred, vrišti koliko god hoćeš. Niko te neće čuti.Stenjao je, ili je to možda bio odjek njenog isprekidanog daha dok se

koprcala pod ogromnom težinom njegovog tela. - Ne... oh, Bože, poludeosi... molim te, ne.

Zgrabio joj je košulju i pocepao je. Dugmići su se razleteli na svestrane. Bezuspešno je pokušavao da joj otkopča grudnjak; njegovitrapavi prsti nisu bili dorasli tom zadatku, pa je nasilno slomio plastičnukopču sa prednje strane grudnjaka.

Ustima je zdrobio njene usne. Kada ih je povukao svojim debelimusnama i ugrizao je, iz sve snage ga je ošamarila po obrazu.

Njene nežne grudi bile su potpuno izložene grubom, divljem dodiru.Ketrin je cvilela od bola dok ih je grebao, gnječio i snažno štipao.

Kada joj je usta zaronio u vrat, vrisnula je najglasnije što je mogla.Njen prodorni krik pomešao se sa zvukom lomljenja stakla i krckanjadrveta.

Preko Ronaldovog glomaznog ramena, ugledala je Džejsovu nogu učizmi kako još jednom udara vrata i širom ih otvara. U tri duga korakanašao se iznad Ronalda.

Zgrabio ga je za kragnu sakoa, povukao ga sa Ketrin i bacio ga na zidna suprotnoj strani kancelarije.

- Đubre prokleto! - režao je dok ga je iz sve snage pesnicom udaraou lice. Ketrin je čula mučan zvuk pucanja kostiju u nosu i videla kakomu krv šiklja iz smrskane nosne šupljine.

Histerično je jecala dok je Džejs nastavljao da se obračunava sa većpotpuno slomljenim Ronaldom. Više nije bio pri sebi, skljokao se niz zid,u sedećem položaju ga je još jedino održavala snažna Džejsova rukakojom ga je stezao za prednji deo krvlju natopljene košulje.

Još jednom ga je pesnicom udario u stomak i pustio ga. Ronald sesrušio na pod ispustivši dubok, životinjski krik.

Džejs je stajao iznad njegovog deformisanog tela, a grudi i ramena sumu se nadimali od napora. Rukavom je obrisao znoj sa čela i polako seokrenuo ka Ketrin.

Uspela je da se podigne u sedeći položaj, ali joj se činilo da svakogtrenutka može da počne da vrišti i da nikada više ne stane.

56

Džejs je kleknuo pored nje i sklonio joj umršenu kosu sa prebledeloglica. - Ketrin? - tiho je upitao. - Ketrin, jesi li dobro? - Izraz brige i strahakoji je pročitala na njegovom licu ju je toliko dirnuo da je briznula unekontrolisan plač. Suze su joj se prelivale iz očiju i u potocima slivaleniz obraze.

- Do... do... dobro sam - potvrdno je klimnula glavom. Brisao joj jesuze prstima i spustio dlan na crveni trag na njenom obrazu. Usne su muse stisle u čvrstu, sumornu liniju.

- Odmah se vraćam. Samo da uzmem... - Pokušao je da ustane, ali gaje ona očajnički stisla za ramena.

- Ne! Molim te, Džejse, ne ostavljaj me samog ovde sa njim. Ne bihto podnela. Molim te! - Postajala je histerična, više nije kontrolisala tokmisli ni reči koje su joj navirale.

Džejs ju je prigrlio i spustio joj glavu na svoje rame. Milovao joj jeleđa i kosu pokušavajući da je uteši.

- Šššš. Šššš. Sve je u redu. Neću te ostaviti, Ketrin. Obećavam.Smiri se, molim te. Samo sam hteo da pronađem pribor za pisanje.Rektor ovog uglednog univerziteta još večeras mora saznati šta se ovdedogodilo. Ali pretpostavljam da će biti još bolje ako ga pozovemtelefonom.

Džejs ju je držao uz sebe dok joj je pomagao da ustane. Oslanjala jesvoje drhtavo telo o njegovo dok je on uzimao njenu tašnu sa stola, azatim ju je podigao u naručje i izneo je iz zgrade u tihu noć. Već sepotpuno smrklo i kampus Univerziteta Van Buren bio je potpuno prazan.

Pošto ju je smestio u džip, preturao je po gomili stvari na zadnjemsedištu dok nije pronašao ono što je tražio.

- Evo, Ketrin, obuci ovo. - Zgrčila se pred pokretom kojim sepribližio njenoj pocepanoj košulji koju je pridržavala obema rukama.

Smireno joj je objasnio svoju nameru. - Ketrin, ako te Hepi vidi uovakvom stanju, moraćeš mnogo toga da objašnjavaš. Navuci ovumajicu i možda uspemo da te prošvercujemo u kuću bez privlačenjapažnje. Ako te pita za košulju, ja ću joj reći da si prosula mastilo nasebe u kancelariji, ili da si povratila, ili nešto slično. Važi?

Potvrdno je klimnula glavom i nije se branila kada joj je nežno

57

skinuo potpuno uništenu košulju. Bacio ju je na pod džipa. Iako još uveku šoku, Ketrin je od stida pocrvenela do ušiju kada joj je prevukaobretele grudnjaka preko ramena.

- Proklet bio - promrmljao je kada je ugledao masnice i modrice nanjenim nežnim dojkama. Beskrajno nežno je dodirnuo jednu dubljuogrebotinu vrhom prsta.

Ketrin mu je posmatrala lice, ne verujući dubini emocija koja se nanjemu čitala. Dodirom je prenosio svoju toplotu na nju, činilo joj se kaoda je isceljuje koliko od fizičkog bola napada, toliko i od emotivnogužasa i traume.

Džejs je grubo prošištao kroz stisnute zube: - Trebalo bi da se vratimgore i ubijem tog ljigavca! - Trudeći se koliko je mogao da joj ne nanosijoš bola, navukao joj je majicu preko glave. Bila je prevelika, ali joj jeprijao dodir meke pamučne tkanine.

Pošto se uverio da je udobno smeštena, Džejs se uspravio u svomsedištu i upalio motor. Vozio je polako i kada su stigli do Ketrininogdvorišta bez reči je ugasio motor i izašao iz džipa. Ketrin je saolakšanjem primetila da Hepin automobil nije parkiran na svomuobičajenom mestu.

Nije joj dozvolio da se pobuni, podigao ju je i poneo uz stepenice.Upitno ju je pogledao i ona mu je pokazala na Alisoninu sobu.

Spustio ju je na uzan krevet pored bebine kolevke, koji je Ketrinkoristila.

- Kako mogu da ti pomognem? - upitao je. - I nemoj, molim te, da mezamajavaš tim glupostima kako ti moja pomoć nije potrebna.

Podigla je pogled ka njemu, progutala knedlu i započela drhtavihusana: - Hhh... hvala ti, Džejse. On je pokušao... ne znam koliko bihdugo još mogla da mu se odupirem. Bilo je strašno. - Stresla se iprekrstila ruke preko grudi. Zatim je samu sebe čvrsto obgrlila obemarukama i počela da se klati napred- nazad.

- Gospode, Ketrin, ne mogu ni da zamislim koliko ti je bilo strašno.Kada sam uleteo kroz ona vrata i video...

- Šta si ti uopšte tražio u mojoj kancelariji? - odjednom se prisetilada ga upita.

58

Nije se usudio da je pogleda i odgovorio joj je prigušenim glasom. -Ja... uh... od kada sam prvi put ugledao tog... tipa na banketu, imao samutisak da nešto nije u redu. Intuicija. Uznemiravao me je način na koji teje gledao. I počeo sam da ga pratim. Kada je zgrada potpuno opustela, avas dvoje ostali potpuno sami, postao sam sumnjičav. Pokušao sam dauđem i shvatio da su vrata zaključana. U tom trenutku si ti vrisnula.

- Hvala ti - prošaputala je stidljivo i uhvatila ga za ruku. Zgrabio jenjenu malecnu šaku i duboko joj se zagledao u oči, dok je palcem praviohipnotišuće krugove po njenom dlanu. Kombinacija milovanja iprodornog pogleda su je grejali i morala je da se natera da izvuče ruku iznjegove. Istog trenutka ju je pustio.

- Volela bih da se istuširam - rekla je Ketrin.- U redu. Ti idi u kupatilo, a ja ću obaviti par telefonskih poziva. -

Izašao je i zatvorio vrata za sobom.Topla voda ju je pekla dok se slivala preko svežih ogrebotina, ali se

osetila pročišćenom od Ronaldovog mirisa i dodira kada je izašla iz tuškabine. Navukla je na sebe pamučnu spavaćicu i ponovo legla u krevetpored kolevke.

- Ulazim - najavio se Džejs pre nego što je okrenut leđima ušao usobu, otvarajući vrata stražnjicom. Obema rukama je pridržavaoposlužavnik. - Posluženje u krevetu - rekao je veselo. Ketrin senasmejala kada je ugledala kuhinjsku krpu zadenutu za pojas farmerki.Polako joj je spustio poslužavnik u krilo i uspravio se, sa ponosomposmatrajući plodove svog truda.

- Mislio sam da bi ti možda prijao čaj i prepečen hleb. Ako želišomlet, ili nešto drugo, samo kaži, spremiću ti bilo šta. Ipak, mislio samda ti ne bi prijao neki obiman Obrok.

- Ovo je savršeno - rekla je, otpijajući gutljaj vrelog čaja.Nemarno i bez oklevanja, seo je udno kreveta i oslonio se na laktove

preko njenih nogu.- Samo da te obavestim da Ronald Velš više nije zaposlen na

Univerzitetu Van Buren.Zvao sam rektora, prekinuo ga dok je pekao roštilj i sve mu ispričao.

Pripretio sam da ću sve preneti medijima i pokrenuti peticije protiv

59

seksualnog zlostavljanja na poslu u slučaju da odbije da sarađuje. Lakosam ga ubedio. - Nasmešio joj se, ali nije bilo radosti u njegovim plavimočima.

- A gospodin Velš? - stidljivo je upitala, prisećajući se njegovogispresavijanog tela na podu kancelarije.

- Pozvao sam hitnu pomoć da ga pokupi - odgovorio je Džejs ljutito.Ketrin je odsutno klimnula glavom. - On ima porodicu. Pitam se šta

će se njima desiti sada kada je on ostao bez posla - glasno je razmišljala.- Biće zbrinuti, a njegov bolnički račun plaćen.Ketrin ga je začuđeno pogledala. - Kako to misliš?Podigao je jednu od Alisoninih plišanih životinjica i čupkao joj uši. -

Nije važno - neodređeno je odgovorio, a zatim brzo dodao: - Neko će tidovesti automobil iz kampusa.

Pre nego što je Ketrin mogla da nastavi da ga ispituje, čuli su Hepinveseli pozdrav dok je ulazila u dnevnu sobu. - Ketrin, Džejse, jeste li tu?Alison i ja smo izašle da nešto obavimo i... - Zanemela je u trenutkukada je njeno krupno telo zauzelo prostor vrata dečje sobe.

Džejs se nije potrudio da ustane sa kreveta, a Hepine oči su seraširile od šoka kada ih je ugledala zajedno na malom krevetu, i Ketrinpotpuno spremnu za spavanje.

- Šta...Džejs joj nije dozvolio da dovrši pitanje, ustao je i preuzeo Alison.- Ketrin je imala problema sa stomakom na poslu. Pozvala me je i

zamolila da je vratim kući. Naterao sam je da odmah legne i da se dobroodmori.

Tako vešto laže, pomislila je Ketrin.- Oh, mila moja, jesi li sada dobro? Možda treba da pozovemo

lekara? - predložila je Hepi, ali je Ketrin energično odbila.- Ne, ne. Dobro sam. Mislim da sam za ručak pojela nešto što mi nije

prijalo.- Džejs je u pravu. Ti ostani u krevetu i ni o čemu ne brini. Ja ću

povesti Alison kod sebe da tamo provede noć.- Ne, Hepi, želim je ovde uz sebe - odgovorila je Ketrin. Nekako joj

se činilo da će joj minijaturno Alisonino telo pružiti osećaj sigurnosti i

60

stabilnosti koji će joj umiriti rastresene živce.- Ali, šta ako imaš neki zarazni virus? Beba...- Ne, nije ništa slično tome - prekinuo je Džejs Hepinu analizu. - I ja

sam odlučio da ovde prenoćim. Ukoliko Ketrin bude bila potrebnapomoć, ili joj se stanje pogorša, pozvaću te.

Ketrin i Hepi su ga zaprepašćeno pogledale. Hepi se prva pribrala. -Ali Džejse, nisam sigurna da je to pristojno. Hoću da kažem...

- Naravno. Ja ću spavati u dnevnoj sobi. Ionako sam planirao daradim čitave noći, moram da pripremim neke crteže i grafikone, a tomogu da radim i ovde.

Hepi je i dalje bila sumnjičava, ali je Džejsov nastup bio tolikorazoružavajući da je odustala od daljih komentara.

- Mislim da bi najbolje bilo da pustimo Ketrin da se naspava -diskretno je naglasio i Hepi je odmah odreagovala. Brzo im je poželelalaku noć, potapšala Alison po leđima i otišla.

Džejs je spustio Alison u kolevku i rekao joj: - Nigde ne idi,princezo, odmah se vraćam. - Okrenuo se u uskom prostoru izmeđukolevke i kreveta. - Jesi li završila večeru? - Ketrin je potvrdno klimnulaglavom. - Želiš li još nešto? - Odrično je odmahnula glavom. Uzeo jeposlužavnik i izašao iz sobe.

Kada se vratio, energično je trljao dlanove i nagnuo se nad kolevku. -Nikada ovo nisam radio, Alison, ali možeš da mi usput pomognešuputstvima, važi?

Ketrin se smejala dok ga je posmatrala kako velikim rukamaotkopčava sitne dugmiće na Alisoninom zeki. Konačno ju je skinuo,promenio joj pelenu, upotrebivši noćnu, koja više upija. Pošto ju jepropisno namazao kremom, posuo puderom, ubacio u pižamicu i pažljivozakopčao sve drikere, podigao je iz kolevke i poneo u kuhinju kako biuzeo flašicu sa mlekom. Ketrin ga je čula kako sve vreme priča sabebom.

Vratio se sa flašicom u jednoj i Alison u drugoj ruci. Seo je u stolicuza ljuljanje od pruća i namignuo joj kada je zakrckala pod njegovomtežinom.

- Da li će me ova prokletinja izdržati? - upitao je i Ketrin se

61

nasmejala.- Nadam se da hoće - rekla je glasom prigušenim prekrivačem.- Za sve je kriva Alison. Da ona nije tako debela, ne bismo bili toliko

teški. Čuješ li princezice? Moraćemo da te stavimo na dijetu. - Ubaciojoj je flašicu u usta i začulo se zadovoljno mljackanje dok je halapljivosisala.

Iz kreveta je Ketrin posmatrala Džejsa dok je hranio bebu. Tiho joj jepričao, a ona ga je potpuno fascinirano slušala. Minijaturnim pesnicamamu je dodirivala lice dok se naginjao nad nju.

Ketrin je postala sanjiva od toplog čaja u stomaku i uljuljkujućegzvuka Džejsovog glasa. Još malo dublje se zavukla pod pokrivače izadovoljno uzdahnula.

Kada je Alison ispraznila flašicu, Džejs ju je stavio na rame dapodrigne. Nasmejao se kada je beba to uradila glasno poput odraslogmuškarca.

Spustio je Alison u kolevku, okrenuo je na stomak i potapšao poguzi punoj pelena pre nego što ju je pokrio flanelskim ćebencetom.Zatim je isključio stonu lampu pored Ketrinog kreveta. Samo je svetlo izdnevne sobe dopiralo put hodnika i izduživalo senke u spavaćoj sobi.

Džejs je seo na ivicu uskog kreveta i oslonio se obema rukama iznadKetrin. - Kako si? - prošaputao je.

Osetila se zaštićenom i mladom, bespomoćnom i zavisnom, baš kao iAlison. - Dobro sam - odgovorila je takođe šapatom.

Dahom joj je mrsio kosu dok je spuštao glavu i toplim usnamaokrznuo njeno čelo. Zažmurila je i osetila poljupce lagane poput pera nasvojim kapcima. Usnama se spuštao ka njenom uhu i pomogla mu jetako što je okrenula glavu na jastuku kako bi joj lakše prišao.

- Znam da ti večeras nije do romantike, posle svega što si doživela,ali Ketrin, toliko želim da te poljubim. - Prošaputao joj je te reči u uho.Osetila je vlažan vrh njegovog jezika na svojoj ušnoj školjci.

Tiho je i zadovoljno uzdahnula i okrenula lice ka njemu, tražećinjegova usta u mraku. Pronašla ih je i stopila se sa njima.

Oboje su podjednako uživali u slasti poljupca. Ukus i dodir su sedopunjavali. Razludeo ju je svojim smelim prodorima jezika koji je

62

neuhvatljivo harao najudaljenijim udubljenjima njenih usta. Zatim joj jenjime ispunio usnu duplju na šta je zastenjala, prstima mu prošla krozkosu i zarobila glavu, baš kac i jezik svojim usnama.

- Ketrin - hrapavo je šaputao u njen obraz - ne mogu još dugo ovako.- Ne? - upitala ga je razočarano.- Ne - odgovorio je iskreno potresen.Neodlučno je spustila ruke sa njegovog vrata i pokušala da se

uspravi u krevetu. - Džejse - rekla je.I on je ponovo seo pored nje i promuklo odgovorio: - Molim?Stidljivo mu je zavukla ruku u otkopčanu košulju. Prstima je

prelazila preko oštrih maljica i glatkih, toplih mišića. - Hvala ti jošjednom zbog onoga što si učinio.

Prostenjao je i ponovo se nagnuo nad nju. Ovoga puta joj je zarobiousta sa neobuzdanom strašću. Ruku je zavukao pod pokrivače i smestioje na njen struk. Jasno je osećala svaki njegov pokret kroz tankupamučnu tkaninu spavaćice. Rukom joj je prešao preko kuka, a zatim jespustio na njen stomak. Raširio je prste i dlanom joj prekrio čitav donjistomak.

Struja zadovoljstva pomešana sa strahom ju je potresala dok jenjegov dlan počivao na trouglu između njenih butina. Sekunde suotkucavale u ritmu ubrzanih otkucaja Ketrininog srca. Nije se pomerao,samo je nastavio da je vatreno ljubi. Zatim je polako, gotovo neprimetnorukom počeo da pravi male koncentrične krugove u dnu njenog stomaka.Milovao ju je sve niže i niže dok...

- Džejse! - bio je to uznemireni poziv na uzbunu i brzo je povukaoruku. Obavio joj je lice rukama.

- Neću te večeras više uznemiravati. Obećao sam sebi da neću. Inikada te neću povrediti. - Nežno ju je poljubio spojenih usana i izašaoiz sobe zatvorivši vrata za sobom.

Sledećeg jutra se Ketrin ogrnula kućnom haljinom i presvuklakenjkavu, gladnu Alison pre nego što je izašla iz spavaće sobe.

Džejs je stajao pored sudopere u kuhinji i zviždućući cedio sok odpomorandže. Aroma sveže skuvane kafe je ispunjavala sobu. - Dobrojutro, dame - pozdravio ih je preko ramena.

63

- Dobro jutro. Jesi li ti uopšte spavao? - Ketrin je primetila mape igrafikone rasute po podu dnevne sobe.

- Po nekoliko minuta u par navrata. - Obrisao je ruke o kuhinjskukrpu i pogledao je. Uozbiljio se i tiho je upitao: - Kako se osećaš?

Nasmešila mu se i odlučno odgovorila: - Dobro sam, Džejse.Stvarno. Danas, na dnevnoj svetlosti, sve mi to izgleda kao strašna noćnamora.

- Odlično. Drago mi je što je tako. - Ovlaš ju je pomilovao po obrazui rekao: - Ti nahrani princezu, a ja ću nam ispržiti jaja.

- Važi - složila se Ketrin. U tom trenutku je zazvonio telefon i ona sejavila: - Halo?

Pružila mu je slušalicu sa zbunjenim izrazom lica. Kako je bilo koznao gde se Džejs nalazi? - Traži te neki muški glas - rekla mu je.

Nije je pogledao u oči dok je oštro govorio u slušalicu. - DžejsMening. Aha, Mark. Oh, do đavola. Pa, pomislio sam da bi mogli... Neznam. Da li je sve spremno? Kako si rekao da se zove? Važi, u kojevreme? Ne znam, ali naći ću je. Do đavola, zaboravio sam na praznik.

Ne. Ne. Palo mi je na pamet da bi pokušali da nas tako prevare.Hoću... Aha. Ako još nešto saznaš, obavezno mi se javi. I ti. Zvaću tekada sve završimo. Možeš im reći. Aha, napraviće se velika frka, znam.Zdravo i hvala ti, Mark.

Spustio je slušalicu i dugo zurio u zid pre no što se okrenuo da sesusretne sa pogledom Ketrininih širom otvorenih, radoznalih zelenihočiju.

- Koliko ti treba da se spremiš za put u Dalas?- Dalas? - upitala ga je. - Zašto bismo išli u Dalas?- Na venčanje. Danas ćemo se venčati.

64

5.

- Jesi li poludeo?Ketrin je jedva uspela da izgovori ovo pitanje dok je sa nevericom

zurila u Džejsa. Izdržao je njen pogled. - Verovatno - odgovorio jesumorno - ali nemamo drugog izbora.

- Izbora? O čemu ti to pričaš? - Alison je iz trenutka u trenutakbivala sve nestrpljivija. Ketrin ju je prebacila na drugo rame i odsutnoljuljuškala gore- dole. Sva njena pažnja bila je usmerena na muškarcakoji je za svega nedelju dana preuzeo potpunu kontrolu nad njenimživotom.

- Ketrin. - Izluđivao ju je njegov smiren glas. - Zašto ne daš Alisonflašicu sa mlekom, kako bismo na miru porazgovarali?

Ketrin mu je uputila smrtonosni pogled, ali se okrenula i podiglaflašicu koju je on planski izneo iz frižidera sat vremena ranije. Sela je nadrvenu kuhinjsku stolicu i smestila Alison na svoju savijenu ruku. Prvoće je smiriti mlekom, a kasnije će joj ponuditi musli sa voćem. Sada nijesmela da rizikuje da je hranjenje dekoncentriše.

Najmirnije što je mogla, upitala ga je. - Dobro, da li mi možeš rećiko je ta osoba sa kojom si razgovarao? I hoću da mi odmah objasniš štasi mislio pod time da se nas dvoje danas venčavamo. Da ti odmah budejasno, to će se desiti kad na vrbi rodi grožđe, ali bih ipak želela da znamkako si došao na tako sumanutu ideju. - Ketrin je zaključila da je, sobzirom na okolnosti, performans koji je upravo izvela bio maestralan.

Džejs joj se nasmešio dok je punio šolju kafom i rekao: - Molim te,pazi kako se izražavaš pred bebom, Ketrin. Kakvu kafu piješ? - To muje odjednom bilo veoma smešno i glasno se nasmejao, trgnuvši Alison.Beba ga je znatiželjno pogledala preko flašice koju nije ispuštala iz usta.

- Upravo sam zaprosio ženu a da ne znam ni kakvu kafu pije, niti dali uopšte pije kafu. - Upitno je izvio jednu obrvu.

65

- Sa malo mleka, molim te - odgovorila mu je Ketrin. Kada će većjednom da pređe na stvar?

Pripremio joj je kafu, i spustio je ispred nje. Zatim je sebi dopuniošolju, opkoračio stolicu, seo i prekrstio ruke preko naslona.

- Ketrin, moji roditelji nameravaju da te optuže za kidnapovanjenjihove unuke. Ako te pronađu, verovatno će te uhapsiti.

Sačekao je par trenutaka kako bi joj dao vremena da njegove rečidopru do njene svesti. Prebledela je. Alison je počela da senezadovoljno meškolji u tetkinom naručju pošto ju je ona nesvesno svejače stezala. Odmahivala je glavom levo- desno, odbijajući da prihvationo što je upravo čula.

- Ne, ne, ne mogu mi to uraditi. Ja imam starateljstvo nad njom. Mojasestra...

Prekinuo ju je. - Mogu to da urade i uradiće. Veruj mi. Da počnemood početka, važi? - Klimnula je glavom, nesposobna da progovori, i onjoj je ispričao sve što je znao o događanjima u Denveru.

- Imam prijatelja advokata koji je pratio šta moji roditelji rade. Kadasam se vratio iz Afrike, oni su bili, pa... reći da su bili besni zbog onogašto si učinila je značajno ublažavanje pravog stanja stvari. I tada supretili svim i svačim. Žele Alison za sebe.

Kada je primetio da želi nešto da kaže, podigao je ruku. - Saslušajme, važi? - Nerado je klimnula glavom i on je nastavio. - U ono vremekada sam ja kretao ovamo, govorili su o kidnapovanju, o FBI- ju,planirali su da naprave kompletan cirkus. Rekao sam Marku, svomprijatelju, da me obavesti kada sazna nešto konkretno. Čuo sam se sanjim svakih par dana i dao sam mu tvoj broj telefona za slučaj da nemože da me pronađe u kancelariji ili u motelu.

- Ali, ja je nisam kidnapovala, Džejse! - povikala je Ketrin kada jezastao kako bi uzeo vazduh i otpio gutljaj kafe. - Meri mi ju je poverilana čuvanje na svojoj samrtničkoj postelji. Imam i papir da to potvrdim.

- Gde je? - upitao je.Oklevala je na trenutak, a zatim mu pokazala na radni sto u dnevnoj

sobi. - Treća fioka sa leve strane. - Bila je to samo kopija, original je idalje bio u sefu u Denveru.

66

Uzeo je papir iz fioke i vratio se na stolicu u kuhinji. Pregledao jelist hartije, a zatim tužno pogledao u Ketrin.

- Ovo je napisala neposredno pre nego što je umrla?- Da - potvrdila je Ketrin promuklo.- Dirljivo je i upečatljivo, ali sumnjam da bi se moglo iskoristiti kao

dokaz na sudu.- Original je u sefu u Denveru - dodala je nadajući se da bi to nešto

promenilo.- Čak ni to ne bi bilo dovoljno - odmahnuo je glavom i uzdahnuo. -

Da li imaš svedoke? Niko sem Meri se ovde nije potpisao.Ketrin je obeshrabreno odmahnula glavom.- Nemam.- Svaka država ima svoje kriterijume za procenu validnosti rukom

pisanog testamenta. Mogli bismo da proverimo kako je to rešeno uKoloradu... - Slegnuo je ramenima i zaćutao. Napravio je trougaoprstima i njima trljao vrh nosa dok ju je pažljivo posmatrao. - Ketrin,dozvoli mi da ti objasnim šta sam isplanirao.

- Ustao je i odšetao do sudopere, gledajući u jutarnji pejzaž saljupkog prozora.

- Na osnovu prethodnih iskustava, mogu pouzdano da tvrdim da sumoji roditelji spremni da preduzmu drastične mere kako bi dobilistarateljstvo nad Piterovom bebom.

Bio je to prvi put da su to ime glasno izgovorili od kada su seupoznali. Podsećanje na Pitera je još uvek u Ketrin izazivalo osećanjegađenja. Da li će ikada uspeti da iz sećanja izbriše Merino izmučeno,nesrećno, bledo lice? Džejs ju je istog trenutka trgao iz tih mračnihrazmišljanja.

- Planirao sam da tražim samostalno starateljstvo nad Alison. Zatosam te i tražio. - Dobacio joj je kratak pogled preko ramena. - I sapravom si bila sumnjičava prema meni u početku. Bio sam potpunoodlučan u nameri da te izvedem i na sud ako bude bilo potrebno kakobih dobio Alison. Ali onda... ti... pa, u svakom slučaju, video samkoliko si nežna i pažljiva prema njoj i jasno mi je da je maloj devojčicipotrebna majka. Tako da... - slegnuo je ramenima - tako da sam počeo

67

da razmišljam o tome da bismo mogli da udružimo napore i da delimostarateljstvo nad njom. Zamolio sam Marka da obavi sve potrebne radnjekako bismo dobili dozvolu za venčanje u Teksasu3. On ima prijatelja uOkružnom sudu4 u Dalasu. I pošto otac i majka počinju da realizujusvoje pretnje, mislim da bi trebalo da se venčamo što pre. Danas.

Bila je zaprepašćena činjenicom da je tako olako preuzimao kontrolunad njenim životom u svoje ruke, ni na trenutak ne pomišljajući da seona možda neće složiti sa njegovim planom.

- Pa, gospodine Mening - rekla mu je - u ovom trenutku nisamspremna da se udam za tebe ili bilo koga drugog. A ako misliš da bih seikada udala za jednog Meninga, mora da si sišao s uma. Nisamzaboravila koliko je Piter bio surov prema Meri. Nikada mu to nećuoprostiti.

Okrenuo se da je pogleda. - Vidi, znam šta misliš o mojoj porodici ipotpuno te razumem. Svakako ti to ne mogu uzeti za zlo.

- Hvala ti - sarkastično mu je odgovorila.- Kako mogu da budem sigurna da i ti nisi isti kao oni? I posle

venčanja bi mi mogao oteti Alison i predati je svojim roditeljima. Teškomi je da poverujem da jedan slobodan muškarac u najboljim godinama,bez obzira na to koliko to plemenito zvuči, zaista želi da preuzmeodgovornost za četvoromesečnu bebu.

To što je govorila je bilo ružno i zlobno, ali takve su bile i okolnostiu kojima se našla. Teško je disala, potpuno izbezumljena. Da se nijeradilo o Alison, ustala bi i direktno bi mu se suprotstavila. - Da li možešda zamisliš u šta će Alison izrasti ukoliko bude bila pod uticajem tvojemajke? Ona...

- Znam - mirno je prekinuo njenu tiradu.- Znam.Na trenutak je ostala bez argumenata. - Zaista?- Postaće blesava glupačica koja će brinuti samo o sebi. Baš kao i

njen otac.Ketrin je nekoliko puta otvorila i zatvorila usta pre nego što je uspela

išta da odgovori. - Izvini. Nisam...

68

- Molim te, nemoj da se izvinjavaš. Sve mi je postalo mnogo jasnije.Očigledno imaš veoma loše mišljenje o meni. U meni vidiš samo jošjednoga od njih. Nije ni čudo što unapred misliš da je naš brak osuđenna propast.

- Ja se neću udati za tebe, Džejse! - povikala je. Zatim je spustilaglas i nastavila. - Mene su učili da je brak trajno stanje i da nema načinada...

- Optužba za kidnapovanje je takođe trajno stanje, Ketrin. Sačekajmalo - zalajao je kada je zaustila da mu se suprotstavi. - Ni ja ne mislimda bi se ta optužba održala, ali bi tebe celoga života pratio loš glas.Piterova i Merina smrt, da ne pominjemo onu sirotu devojku koja jepoginula u kolima sa njim, sve će to ponovo isplivati na naslovne stranežute štampe. Da li zaista želiš da ponovo kroz sve to prolaziš? Već sijednom bila na marginama tog skandala. Ovoga puta bi se našla u centrupažnje. - Prešao je preko prostorije i spustio ruke na sto, nadvivši se nadnjom. Lice mu je bilo na svega par centimetara od njenog. - Da li sispremna da prolaziš kroz čitav sudski proces? Da li to možeš finansijskida podneseš? Proverio sam. Sa svim nejasnoćama u ovom slučaju,nijedan advokat mu ne bi ni prišao bez manje od pet hiljada dolara.Možda i više od toga. A ja ti garantujem da će moji roditelji učiniti sveda dobiju. Neće prezati ni od čega. I šta će biti sa Alison za sve tovreme? Verovatno će je smestiti u starateljsku porodicu dok se nedonese presuda, a to bi moglo da traje mesecima. Da li je to ono što zanju želiš u ovom trenutku?

Ketrin je čvrsto privijala bebu uz sebe i gledala u stranu. Bio je upravu! Kako da se bori kada su svi izgledi protiv nje. Čak i kada bi sudna kraju presudio u njenu korist, cena te pobede bi bila previsoka. Aonda joj je jedna neočekivana misao pala na pamet.

- A šta ako... ako mi... ako mi sve to obavimo i tvoji roditelji odlučeda nas oboje tuže?

- Mogli bi da me tuže kada bih pokušavao da dobijem samostalnostarateljstvo nad bebom. Da iskoriste argument samohranog roditeljaprotiv mene. Ali ne mogu da se bore protiv nas dvoje. Zajedno, mi smoporodica. Odmah bismo pokrenuli proces za usvajanje. Tako bi Alison i

69

zakonski bila naša ćerka, ne samo dete pod našim starateljstvom. Uz to,mi smo mnogo mlađi od mojih roditelja, što nam ide u prilog. I konačno -sarkastično se nasmejao - mislim da im ne bi prijala ta vrsta publiciteta,posebno ne majci. - Tiho se zakikotao. - Zapravo, čim saznaju da smo sevenčali, verovatno će organizovati konferenciju za štampu da svetobaveste koliko su zadovoljni što je taj problem rešen. Sve ćepredstaviti kao sopstvenu inicijativu i pretvarače se da su srećni što smose nas dvoje zaljubili jedno u drugo.

Do tada je Ketrin već nahranila Alison, i beba, čiji je nevini životpostao uzrokom tolikih sukoba, je ponovo zadremala. Ketrin ju je odnelau spavaću sobu i spustila u kolevku. Kupanje će morati da odlože zakasnije.

Kada se vratila u kuhinju, zatekla je Džejsa kako rasprema sudoveod doručka. - Predlažem da požuriš sa spremanjem. Trebalo bi da senađemo sa sudijom i Markovim prijateljem u dva popodne.

- Džejse, ne mogu se udati za tebe - ponovo je pokušala da gaurazumi. Možda stvari nisu tako loše kako ih on vidi. Bilo je glupo da utom trenutku energiju troši na bes, ali joj je zaista smetalo što ju je takopriterao uza zid. - Ja mogu sama da brinem o Alison i mogu sama dabrinem o sebi.

Iskre besa vrcale su iz njegovih plavih očiju kada se okrenuo ka njoj.Zakačio je palčeve o gajke pojasa na farmerkama i zauzeo ratoboranstav. - E, pa izvini što ću morati da te podsetim na neke očiglednečinjenice. Možeš da se brineš o sebi, je l’ tako? Sinoć te je gotovosilovao napaljeni matori ljigavac koji ti se toliko očigledno nabacivao dasam čak i ja odmah shvatio koje su mu zadnje namere.

- Nisi fer! - uzviknula je. - Već sam dovoljno propatila. Sada me tiponovo zlostavljaš time što me primoravaš da se udam za tebe protivsvoje volje.

Sada je već bio zaista besan, prilazio joj je sporim, pretećimkoracima i stao tik pred nju. Progovorio je opasno mirnim glasom. - Dali si i na trenutak pomislila, gospođice Adams da ni ja nisam bašoduševljen idejom da žrtvujem svoju slobodu. Nisam prešao pola sveta ipola zemlje da bih se ženio! Veruj mi, to mi ni na kraj pameti nije bilo!

70

- Pa zašto onda...- Zato što osećam odgovornost prema ovoj bebi i želim da joj

obezbedim odgovarajući dom. Ona je prava i jedina žrtva, Ketrin. Nismoto ni ti, ni ja. I spreman sam da se oženim tobom kako bih se na nekinačin iskupio zbog onoga što je Piter učinio Meri. U isto vreme, tebipomažem da održiš obećanje koje si dala svojoj sestri. - Povukao se parkoraka unazad i upitao je: - Sada, da li si spremna da sa mnom kreneš uDalas?

Prekrila je lice rukama. Nije imala snage da razmišlja. Nije bila ustanju da proizvede ijednu racionalnu misao dok joj je on bio tolikoblizu. Osećala je vrelinu besa koju je odašiljalo njegovo telo. Teško jedisao. Bio je podjednako uznemiren kao i ona. Nije bilo vremena darazmišlja o posledicama. Morala je da istog trenutka donese odluku.

Kako je moguće da je i dalje tako pribran? Da li je on uvek takoprokleto u pravu? Tako racionalan? Da li ima drugog izbora? Nema. Onje to znao. A znala je i ona.

- U redu, Džejse. - Bilo je to jedino što je pristala da mu kaže.Moraće da se zadovolji time.

U sebi mu je zahvaljivala što nije bilo ni traga likovanja u njegovomglasu dok joj je govorio. - Vraćam se za sat vremena. Da li želiš daprenoćiš u Dalasu ili da se večeras vratiš kući?

Da prenoći u Dalasu? Sa njim? U hotelskoj sobi? - Ne želim. Boljebi bilo da se odmah vratimo.

- Važi. Da li želiš da ostavimo Alison sa Hepi?- Ne. Ako se slažeš, radije bih je povela sa nama. Ne želim da iko o

ovome bilo šta zna sve dok se ne završi. Hepi će želeti da...- Razumem - prekinuo ju je. - Dakle, vidimo se za sat vremena.Vožnja do Dalasa je bila duga i naporna. Džejs se vratio tačno za sat

vremena, a Ketrin se panično trudila da do tada sve pripremi. Obukla jelaganu žutu lanenu haljinu i tamnoplavi blejzer. Kombinacija je biladaleko od tradicionalne venčanice, ali, uostalom, ni ovo nijetradicionalno venčanje.

Ketrin se već navikla na činjenicu da Džejs izgleda fenomenalno ubilo čemu što obuče. Toga dana je na sebi imao tamnoplavi sako,

71

elegantne pantalone boje bele kafe, košulju u istom tonu i dezeniranusvilenu kravatu. Izgledao je kao vrhunski model iz GQ časopisa. Uz to, iu elegantnom odelu se kretao podjednako ležerno i gipko kao i ufarmerkama.

Predložio je da se do grada odvezu njenim automobilom jer zadnjesedište terenca nije bilo baš bezbedno za Alison, čak ni kada bi jesmestili u sedište za bebe.

Vožnja od Van Burena do Dalasa traje svega oko dva sata, ali jeoboma izgledalo kao da se voze čitavu večnost. Oboje su bili ćutljivi, naoprezu zbog brige i nemira onog drugog; štitili su se tišinom i kratkimreplikama.

Kada su stigli do predgrađa Dalasa, Džejs je parkirao na benzinskojpumpi prepunoj automobila zbog praznika Dana rada i raspitao se kakoda stignu do zgrade suda u centru grada.

Radoznalost je pobedila i Ketrin ga je upitala: - Kako si uspeo dadobiješ dozvolu za venčanje?

- Rekao sam ti. Markov prijatelj ju je pribavio i čeka nas sa njom.Samo treba da se potpišemo. I da dodamo tvoje srednje ime. Nisam znaokoje je. - Na trenutak je skrenuo pogled s puta kako bi joj uputio blistavosmeh.

- Džun - promrmljala je, još uvek zbunjena. - Ali zar nije potreban itest krvi5?

- Jedan moj drugar sa studija je lekar u Denveru. On nam jepripremio potvrde, a Mark je sve prosledio sudu.

Bila je zgrožena. - Ali zar to nije nezakonito? Počinio si prevaru!Samo je slegnuo ramenima. - Možda. Ne znam. - Oči su mu sijale

onim vragolastim sjajem koji je polako počela da prepoznjaje kada ju jezaverenički upitao: - Zašto? Da li sumnjaš da možda imam sifilis?

- Uhhh - zarežala je kroz stisnute zube. Džejs se nasmejao. - Bolje biti bilo da se ne ljutiš na mene. Nabaci svoje mladenačko lice, jer upravostižemo.

Pronaći mesto za parking tokom prazničnog vikenda u poslovnoj zonigrada je bilo veoma jednostavno, te se zaustavio tačno ispred

72

monumentalne zgrade od crvene cigle.- Sačekaj ovde samo minut - rekao joj je dok se izvlačio iza volana i

odšetao do dva muškarca koja su stajala na stepenicama napuštenezgrade. Posle kraćeg razgovora, Džejs se vratio i objavio: - Sve jespremno.

Ketrin se rukovala sa obojicom nepoznatih muškaraca, nije zapamtilanjihova imena i trudila se da izbegne njihove radoznale poglede.Verovatno su mislili da je Alison njena beba i da je naterala Džejsa dase njome oženi. U najkraćem roku su potpisali sva potrebna dokumenta.

Snažan vetar je poput tornada divljao između nebodera u centruDalasa. Ketrin se trudila da zadrži suknju na mestu i u isto vreme čvrstodrži Alison koja je počela da se buni. Dok su razmenjivali zavete, Džejsje preuzeo Alison od potpuno smetene Ketrin i privio je na svoje rame.Istog trenutka se smirila.

I onda je sve bilo gotovo. Džejs je spustio površan poljubac na njeneusne kada su mu rekli da može da poljubi mladu, i vratili su se u kola.Kada su se Ketrin i Alison ponovo smestile, vratio se do ona dvamuškarca i iz džepa izvukao gutu novčanica. Platio im je obojici, jošjednom se sa njima rukovao i vratio se do kola.

Džejs je predložio da svrate negde na ručak, ali je Ketrin odbila,žudeći da se što pre vrati u sigurnost svoga doma.

- Da li bi želela da svratimo do Niman Markusa6 i odaberemo poklonza venčanje? - upitao ju je Džejs dok je vešto manevrisao kroz lavirintulica u centru grada.

U prvom trenutku je bila u iskušenju, jer nikada ranije nije bila u tojčuvenoj robnoj kući. Alison je odabrala upravo taj trenutak da se pobunii stavi im do znanja šta ona misli o tom predlogu. Ketrin je nevoljnoodbila Džejsovu ponudu.

Kao i uvek, osetio je njeno razočaranje i prepoznao njena osećanja. -Uskoro ćemo ponovo doći samo nas dvoje. Obećavam.

Povratak u Van Buren je bio još naporniji od odlaska. Dvoje odraslihsu bili napeti i uznemireni zbog novog statusa koji ih je povezivao. Da lije Alison osetila tenziju među njima, ili je jednostavno bila premorena od

73

neuobičajeno napornog dana van svog uobičajenog okruženja, nije bilosasvim jasno. Ali plakala je čitavim putem do kuće.

Džejs je proklinjao mali automobil, izjavljujući da će prva stvar kojuće uraditi u utorak kada se radnje otvore biti kupovina novog automobilapristojnih dimenzija. - Kupicu najveći prokleti automobil koji pronađem.

- Molim te, vodi računa o tome kako se izražavaš pred bebom -ljupko mu je prigovorila Ketrin.

Besno je okrenuo glavu da je pogleda i udario glavom u štitnik odsunca. Ponovo je opsovao, ovoga puta upola glasa.

Stigli su do stana umorni, oznojeni, gladni i ljuti. Ketrin je pripremilaAlison večeru od šargarepe i spanaća koju je ona ispljunula i po sebi ipo tetki. Okupali su je pred spavanje. Ketrin je osetila ogromnoolakšanje kada ju je konačno spustila u kolevku spremnu za spavanje.

Bila je potpuno iscrpljena i odlučila je da se i ona okupa. Džejs sevratio u motel čim joj je pomogao da unese Alison uz stepenice.

- Moram da se spakujem i otkažem sobu. Živeo sam tamo više oddve nedelje. Žao mi je što ne mogu da ti ponudim pristojan dom -nasmejao se. - Da li će ti smetati ako još neko vreme ostanemo u ovomstanu?

- Ne, naravno da neće - odgovorila je. Do tog trenutka nije nirazmišljala o tome šta će se desiti posle čina venčanja. Tek sada jeshvatila da je udata žena i da će morati da živi sa Džejsom. Da li ćemorati još nešto da radi sa njim? To pitanje ju je progonilo.

Klecavih kolena je izašla iz kupatila i na prstima otišla do ormara.Navukla je na sebe majicu sa logotipom Univerziteta u Koloradu inajstarije farmerke koje je pronašla. Zatim je obula par sandala. Ako nebudem izgledala kao nevesta, možda neće od mene očekivati da obavimsvoje bračne dužnosti, razmišljala je i nadala se. Očešljala se i prikupilakosu navrh glave, pričvrstivši je ukosnicama.

Džejs još nije stigao kada je počela da priprema večeru. Ušao jezviždućući kada je spuštala sendviče sa sirom na priručni roštilj.

- Imam li vremena da se istuširam? - upitao je provirujući iza ugla.- Imaš, ali budi brz.- Odmah ću. Je li beba dobro?

74

- Zaspala je istog trenutka kada sam je spustila u kolevku.- Odlično - rekao je i otišao u drugi deo stana ka kupatilu.Odlično? Zašto je odlično to što Alison čvrsto spava? Da li želi da ih

niko ne ometa? Drhtavim rukama je cepkala salatu u činiju.Dodala je crni luk u supu od pečuraka iz konzerve, uz malo butera i

dve kašike serija za kuvanje. Izgledalo je da je Džejs zadovoljanrezultatima njenog truda. Posle prvog zalogaja, izvio je obrvu i objavio: -Nije loše. Prošla si prvi test kao novopečena supruga.

Prvi test? Koliko li ih planira? - Nadam se da voliš švajcarski sir naražanom hlebu.

- Obožavam - odgovorio je namignuvši joj. Kosa mu je i dalje bilavlažna od tuširanja. I on se presvukao u farmerke i sportsku košulju.Nije je zakopčao do vrata i Ketrin je jasno videla vlažne i ukovrdžanemaljice na njegovim grudima.

- Ako se ti slažeš, raspakovaću se ujutro. Sada sam sve samorazbacao po dnevnoj sobi.

- Nnn... ne, u... uh. U redu je - mucala je. Da li svi tek venčaniparovi imaju ovoliko problema sa običnom konverzacijom?

Kada je podigao čašu ka usnama, upozorila ga je: - Ja ne stavljamšećer u svoj ledeni čaj. Ako želiš...

- Ni ja ne sladim svoj. Vidiš, već imamo toliko toga zajedničkog. -Otpio je dug gutljaj i nazdravio joj čašom pre nego što ju je ponovospustio na sto. Zadirkivao ju je, ali ona i dalje nije mogla da se opusti.Izgledao je tako veliko. Mala kuhinja kao da mu je bila pretesna.Njegova muškost ju je plašila.

Jeli su u napetoj tišini. Pošto su završili, Ketrin mu se izvinila zbogjednostavnog obroka. - Nekoliko dana nisam išla u kupovinu i moralasam da se snađem sa onim što sam imala u frižideru.

- Nemoj mi se izvinjavati. Sve je bilo savršeno. Radujem sevečerima kada ćeš moći da me impresioniraš svojim kulinarskimtalentima. Ali nemoj misliti da od tebe očekujem da neprestano kuvaš. Ija sam prilično spretan u kuhinji.

Nasmešio se dok su mu plave oči blistale. Jamice na obrazima su seprodubile. Da li je ranije primećivala senzualni oblik njegovih usana?

75

Jeste, priznala je sama sebi, bezbroj puta.Odsutno je dugim, vitkim prstom prelazio preko drvene površine

kuhinjskog stola.Imao je snažne, ali nežne ruke. Nokti su mu bili uredno podsečeni i

čisti.Ketrin se prisećala osećaja dok joj je milovao grudi na isti način na

koji je sada prelazio preko površine stola, polako, smirujuće, svesnopažljivo. Onoga dana na jezeru, te iste ruke podigle su joj bluzu i privileje uz njegova obnažena prsa. Kada ju je poljubio, prstima se igrao njenimbradavicama, blago ih je stiskao...

Odskočila je sa stolice kao oparena, porušila sudove i udarila se oivicu stola. Ni trenutka više nije mogla da sedi i mirno ga posmatra. Ukakvo se to ludilo upustila? Neko bi pomislio da se udala za njega izromantičnih razloga. Besmisleno!

Džejs je pružio ruke preko stola i zgrabio je za zglobove preciznošćuzmije u napadu. Neumoljivim pogledom je osujetio njenu nameru da muse otme. Sigurnim pokretima ju je proveo oko stola i privukao sebi.Raširio je kolena i uvukao je u prostor između svojih butina, snažno jestiskajući.

Oslobodio joj je ruke i povadio ukosnice iz kose. - Više mi sedopada kada je puštena - tiho je rekao dok je posmatrao kako se u slapuobrušava niz njena ramena. - Imaš veoma neobičnu boju kose. Da li jeposvetljavaš? - Veselo je povukao jedan pramičak koji joj je uokvirivaolice.

- Ne... posvetli od sunca. - Zašto joj se grlo tako stislo? Nije moglada duboko udahne.

- Lepa je - mrmljao je. Čvrsto ju je obuhvatio i privukao još bliže. -Lepo mirišeš. - Osetila je njegov vlažan dah kroz tanku majicu.

- Dođi, Ketrin - nežno je rekao i povukao je na svoje krilo. Dugo ipažljivo joj je posmatrao lice. - Nema razloga da se ponašaš kaouplašena mačkica. Neću te primorati da obaviš svoju bračnu dužnost.Nećemo deliti krevet sve dok se bolje ne upoznamo. - Uputio joj jevragolast osmeh. - Iako sam se prošle noći osetio prilično dobrodošao.

Prošle noći! Da li je moguće da je od trenutka kada ju je spasio od

76

napada gadnog Ronalda Velša prošlo svega dvadeset i četiri sata?Pocrvenela je prisećajući se sa koliko spremnosti je dočekala utehunjegovih strasnih i intimnih milovanja i molila se da neće iskoristiti njenoponašanje od prethodne noći kao argumente za produžetak tih aktivnosti.I nije. Ali nije ni zaboravio.

Sve to joj je proletalo kroz glavu dok ga je zainteresovano iiznenađeno posmatrala. Mora da su joj se misli ogledale na licu, jer senasmejao pre nego što je nastavio.

- Nikada nisam na silu vodio ljubav ni sa jednom ženom i svakako neplaniram da tako započnem svoj brak. Uostalom, još nisam pročitaodanašnje novine.

Pomerio ju je sa krila i blago je pljesnuo po guzi pre nego što jeotišao u dnevnu sobu. Ketrin se trudila da zauzda emocije koje su u njojdivljale. Iako je znala da na to nema pravo, bila je ljuta što ju je takoolako pustio. Telo joj je gorelo od želje koju je zapalila njegovamuškost. Bila je razočarana što nije pokušao da joj nametne očekivanubračnu obavezu!

- Mislim da ću na spavanje, Džejse. - Drhtavo mu se osmehnula kadaje ušla u dnevnu sobu pošto je sredila kuhinju. - Bio je ovo jedan bašuzbudljiv dan.

- Naravno. Lepo se odmori.- Onda, laku noć.- Laku noć.Sat kasnije, dok se i dalje nemirno prevrtala na uskom krevetu, Džejs

je otvorio vrata spavaće sobe. Zrak svetla koji je prešao preko krevetaocrtavao je njegovu siluetu u ramu vrata.

- Gospođo Mening - obratio joj se.Srce joj je poskočilo u grlu i instinktivno je povukla čaršave nagore.- Mmm... molim? - mucala je.- U vezi sa drugom spavaćom sobom... - Aha?- Imamo problem.- Kakav problem?- U njoj nema kreveta.Ketrin je prekrila usta rukama kako bi zaustavila smeh. - Oh, Džejse.

77

Potpuno sam na to zaboravila! Izvini! Kada sam se uselila ovde, znalasam da ću spavati zajedno sa Alison dok malo ne odraste. Kupila samovaj krevet, ali nisam razmišljala...

- Sve mi je jasno - uzdahnuo je. - Pa, mogao bih da počupam ograduAlisoninog krevetića, ali se plašim da ni tako ne bismo oboje u njegastali. - Pokazao je na njen uzan krevet. – Nas dvoje bismo se ovdemožda i stisli, ali tada ne bih mogao da ispoštujem obećanje koje sam tidao - dodao je promuklo. Ponovo je uzdahnuo. - Dakle, preostaje misamo sofa u dnevnoj sobi.

Pre nego što je izašao, zaključio je: - Krevet je visoko na listiprioriteta za kupovinu, odmah uz novi automobil. Ne stajem ni u jednuprokletu stvar u ovoj kući.

Zalupio je vrata za sobom, ali je Ketrin znala da je to iz očaja, ne izbesa.

Još jednom se zakikotala pre nego što se okrenula i blaženo zaspala.Trenutak pre no što je utonula u čvrst san, uveravala je sebe da je njenareakcija na njegova milovanja od prethodne noći bila gest zahvalnosti.Bila je previše uzbuđena i uznemirena i sve emocije su joj isplivale napovršinu. Ničega više tu nije bilo. Bila je sigurna u to, ma koliko seDžejs trudio da je ubedi u suprotno.

78

6.

Ketrin nije bila sasvim sigurna kada je počela da se opušta poredDžejsona Meninga. Prvih nekoliko dana posle one bizarne ceremonijevenčanja, bila je neprestano na oprezu, odmeravala je svaku reč iprocenjivala svaki pokret.

Džejs se nije trudio da odagna njenu uznemirenost. Bio je ljubazan,obazriv, spreman da pomogne u svakom trenutku. Dozvoljavao joj je dabude sama, intuitivno osećajući koliko ona ceni svoju privatnost.

Alison se veoma brzo vezala za njega. Bilo je očaravajuće posmatratikako stric i bratanica uspostavljaju čvrst odnos i Ketrin je laknulo kadaje shvatila da ne mora da brine o tome kakav će otac Džejs biti.Zapravo, Alison je često birala njegovo društvo radije od njenog.

- Mislim da bi trebalo da se obučemo i krenemo u crkvu - rekao jesakriven nedeljnim izdanjem lokalnih novina ujutru posle venčanja.Ušetao je u kuhinju istežući bolno zgrčene mišiće posle noći provedenena sofi. Ketrin se nasmejala kada je ugledala njegovu grimasu i čulapucketanje kostiju i zglobova. Optuženički ju je pogledao zbog odsustvarazumevanja prema njegovom stanju.

- U crkvu? - Iznenadio ju je njegov predlog.- Aha. Hepi se već dvadesetak minuta mota po dvorištu. I završila je

sve beskorisne poslove kojih je mogla da se seti. Baca ka našimprozorima poglede pune prezira i prekora. Bez sumnje je primetila da jedžip bio ispred kuće cele noći i sada verovatno misli da se bavimonečim krajnje nemoralnim.

- Oh, to mi nije palo na pamet - uznemirila se Ketrin.- Sići ćemo dole i obavestiti je o venčanju čim se spremiš.- Da li zaista želiš da ideš u crkvu?- Da. Sem ukoliko se ispostavi da su nam religiozna uverenja

nekompatibilna. Ja sam hrišćanin, protestant. Imaš li neki problem sa

79

tim?- Ne, naravno da ne, samo...- Ketrin, da li si razmišljala o tome koliko tračeva će izazvati vest o

iznenadnom venčanju mlade udovice Adams i njenog egzotičnog devera?A mlada udovica Adams ima bebu od samo nekoliko meseci? AkoMeningovi planiraju da žive u Van Burenu, želim da svi odmah shvate dasmo mi moralni stubovi ove zajednice. Planiram da te zaštitim od svihmogućih nepravednih i uvredljivih spekulacija. Mi nemamo baš ništa dakrijemo sem činjenice da nismo pravi roditelji naše Alison. A čim je izakonski usvojimo, i ta prepreka će biti prevaziđena. Napad je najboljaodbrana. – Svečano je zaključio i pogledao je preko novina smešeći se. -U redu?

- Hvala ti - promrmljala je. Suze su joj nekontrolisano navirale ipobegla je u kuhinju uz opravdanje da mora da pripremi mleko zaAlison. Nije želela da mu bilo šta duguje, ali ju je on naterao da mubude zahvalna. Zar mu nikada ništa nije promaklo? Da li je ikada ištaprevideo ili zaboravio?

Džejsa je obradovala informacija da će neke radnje raditi i naPraznik rada kako bi zadovoljile dokone kupce. Kupio je krevet uvelikoj robnoj kući i dogovorio isporuku za sledeći dan.

- Ali Džejse, ogroman bračni krevet neće stati u onu malecnuspavaću sobu - pobunila se Ketrin kada je svhatila šta je odabrao.

- Izbaciću sav ostali nameštaj i onda će stati. Ništa manje mi neodgovara. - Nasmejao se i stisnuo joj ruku. - Obećavam ti da se nećupreviše mešati u uređenje stana.

Kupio je i prostrani porodični automobil i, na Ketrininozaprepašćenje, platio ga gotovinom. Kako je odrasla u domu u kome sepazilo na svaki cent, a štednja predstavljala način života, Ketrin nijemogla ni da zamisli da neko poseduje toliko gotovine odjednom.

Ta misao ju je progonila. Još uvek se nije u potpunosti oslobodilasvoje odbojnosti prema Meningovima, čak iako je sada bila udata zajednog i nosila njegovo prezime. Pomisao da živi od njihovog novca jojse gadila. Započela je razgovor na tu temu dok su se vraćali kući izkupovine.

80

- Džejse... - tiho i stidljivo je počela.- Aha? - Grickao je snikers čokoladicu. U poslednjih nekoliko dana

je naučila da on neprestano ima potrebu za Čokoladom. Kako je mogućeda nije debeo?

- Platio si bolnički račun Ronalda Velša, zar ne?Prestao je da žvaće i pogledao je dok je zaustavljao novi automobil

na semaforu. – Jesam - potvrdio je.- I poslao si nešto novca njegovoj ženi? Potvrdno je klimnuo glavom.Gužvala je suknju svoje letnje haljine nervoznim prstima i

uznemireno nastavila: - Imaš puno novca. Hoću da kažem, kupio seautomobil gotovinom. Je li to sve od... tvoje plate? Mislim...

- Pitaš me da li je to novac mojih roditelja.- To nije bilo pitanje. Parkirao je auto ispred kuće i okrenuo se da je

pogleda.- Taj novac je samo moj, Ketrin. - Usne su mu se iskrivile u

nagoveštaj osmeha. - I zaradio sam ga pošteno radeći od jutra do večeri.Kada sam napuštao Afriku, dobio sam veliku otpremninu. ViloubiNjuton, vlasnik Sangloua, je veoma pošten čovek. Ja imam deonice usvakoj bušotini koju pronađem. Od kada sam završio fakultet, ni centanisam uzeo od svojih roditelja.

- Nisam želela da njuškam po tvom privatnom životu. Samo nisamželela...

- Nisi želela da živiš od novca koji dolazi od Pitera Starijeg i EleonorMening, jer imaš svoj ponos. - Spustio je glas za pola oktave pre no štoje nastavio: - I ja sam veoma ponosan na tebe. - Nagnuo se preko sedištai prstom joj podigao bradu, nateravši je da ga pogleda. - I moj privatniživot je sada i tvoj. Ti si mi žena, zar si zaboravila?

Usnama je nežno i blago pomilovao njene. Bio je to kratak poljubac,lišen strasti, ali je Ketrin osetila prigušenu želju koja je u njemu tinjala.Srce joj je divlje tuklo kada je uzmakao i pogledao je svojim fatalnimplavim očima. Gotovo se utopila u njima pre no što je skrenuo pogled iizašao iz kola.

Hepi je vest o njihovom venčanju primila sa iskrenim oduševljenjem.Ako je i sumnjala u prirodu njihovog odnosa tokom Džejsovog kratkog

81

boravka u gradu, zadržala je ta razmišljanja za sebe. I Ketrin joj je natome bila zahvalna.

Hepi je ponudila da čuva Alison ostatak poslepodneva dok su njihdvoje farbali zid u Džejsovoj spavaćoj sobi. Ketrin je insistirala da toobave pre nego što krevet stigne narednog dana.

- Ako radimo zajedno, završićemo dok trepneš, obećavam ti -uveravala ga je pošto je njen predlog naišao na neodobravanje igunđanje.

- Ko još radi na praznik rada? - pitao je, ali je pristupio projektu samnogo više entuzijazma kada se Ketrin presvukla u svoju odeću zafarbanje, onu istu koju je nosila kada ju je prvi put video.

- Sjajno izgledaš u tome, samo da znaš - rekao joj je tokom kratkepauze. Sedela je u turskom sedu na podu i pila hladno piće. - Da ti nijepalo na pamet da ikome više otvaraš vrata ovako obučena - pripretio jojje režeći.

Posmatrao ju je kroz poluzatvorene kapke i tiho dodao: - Prvi putkada sam ugledao tvoje noge, bila mi je potrebna sva samokontrola da tene napadnem na licu mesta.

- Molim? - zabezeknuto je slušala to priznanje. - Kada?- Hmmm, da se prisetim. - Zatvorio je jedno plavo oko uokvireno

crnim trepavicama kao da pokušava da se koncentriše. - Mislim da je tobilo drugog dana pošto sam stigao u grad. Otišao sam do kampusa išunjao se po kancelarijama u tvojoj zgradi. Bio sam radoznao, hteo samda vidim kako izgleda ta zagonetna gospođica Ketrin Adams koja je takodrsko prevremeno rođenu bebu izvela iz bolnice i prenela je prekodržavne granice.

Pijuckao je svoje piće, naslonjen na zid. - Izašla si iz kancelarije iodšetala do automata sa vodom. Mislim da si pila aspirin. U svakomslučaju, nagla si se da dohvatiš čašu i pružila mi savršen pogled na svojenoge... i druge stvari. - Oči su mu se đavolasto caklile.

Ketrinino grlo se steglo od neprijatnosti i nekoliko trenutaka je ćutalapre nego što je uspela da kiselo odgovori: - Ali to je nemoguće!

Videla bih te u hodniku. Sigurna sam da bih te primetila.Podigao je obrvu, pokazujući da ga je zainteresovala svojom

82

izjavom. Tihim glasom je rekao: - Stvarno? - Doklizao je do nje prekopoda oslanjajući se na mišićave ruke. - Da li to znači, gospođo Mening,da smatrate da imate bar malkice privlačnog supruga?

- To znači... hoću da kažem... ti...- Dakle? - tiho je upitao, nežno joj spuštajući ruke na ramena. Blago,

ali odlučno ju je spustio na pod. - Šta si to htela da mi kažeš? - Lice muje bilo sasvim blizu njenog. Čitavom dužinom se ispružio pored nje iosetila je težinu njegovog tela privijenog uz njeno.

- Htela sam da kažem da...- To može da sačeka - jedva je uspeo da izgovori pre nego što su im

se usne spojile.Ketrin je željno dočekala njegov poljubac. Već je upoznala tu divnu

toplinu, te žmarce koji su joj kolali telom pri svakom njegovom dodiru.Otvorila je usta pod njegovim sporim, istražujućim usnama. Stidljivo jevrhom jezika dodirnula njegov. Dubok grleni uzdah je propratio vatrenijepokrete njegovih usana. Rukom joj je milovao nagu kožu na rebrima.

Uvukao je jedno koleno među njene butine i nežno je, ali strasnopritiskao. I on je nosio bermude, a dodir njegove kože na svojoj Ketrin jedoživela kao magični električni udar. Uzbudljivo, zavodljivo, trljao sesvojom nogom o njene. Dlačice na njegovoj vitkoj butini golicale su jojglatku kožu. Koliko su samo različiti tekstura, miris i osećaj njegovogtela u odnosu na njeno. Ta razlika je u njoj raspalila strasnu želju da gabolje upozna.

Zaronio je glavu u njen vrat, mrmljao nerazumljive nežne i strasnereči, vatreno joj ljubeći toplu kožu i pokušavajući da joj otkopčadugmad na košulji. - Ketrin, Ketrin, želim da...

- Ju- hu, vas dvoje, napravila sam vam sendviče. Mora da steogladneli. Otvorite mi vrata. Ruke su mi pune - začuli su Hepin glas krozulazna vrata.

- Ne mogu da verujem! - Džejs se dlanom pljesnuo po čelu dok jeustajao i marširao ka dnevnoj sobi da otključa vrata njihovoj previšeposvećenoj gazdarici.

* * *

83

- Po drugi put nas Hepi prekida u najslađem trenutku. Da li ću moratida kačim kravatu na vrata kao Rajan O’Nil u Ljubavnoj priči svaki putkada bi Ali Mekgrou ušla u njegovu sobu?

- Džejse, molim te! - Ketrin se trudila da zvuči prekorno, ali se slatkosmejala.

Hepi je došla i ubrzo potom otišla. Nije želela da ostavi Alison samuni minuta. Ketrin i Džejs su pojeli sendviče i vratili se poslu. Sada suraščišćavali nered pošto je krečenje obavljeno.

- Dopada mi se kako sada soba izgleda - objavio je Džejs. - Misliosam da će braon zid da je previše zatamni.

- Neće, pošto su prozori na južnoj strani.- Ketrin je pažljivo isplanirala paletu boja za sobu. U početku joj ni

na pamet nije padalo da će u njoj živeti muškarac, i sada je u hoduuspela da pronađe način da je prilagodi novoj situaciji.

Krevet će smestiti uz taj tamno obojeni zid. Ranije toga dana sukupili i posteljinu sa motivima školjki u braon i bež tonovima. Jediniženstveni detalji bili su prelivi boje svetle kajsije.

- U nekom trenutku bih volela da nabavimo uzglavlje od mesinga.Mislim da bi se sjajno slagalo sa tamnim zidom. I dodala bih jošmesinganih detalja, na lampama, ramovima za slike i slično. - Zamišljalaje kako će soba izgledati kada je potpuno sredi. - Naravno, možda će bitimalo pretrpana. Moraću da vidim koliko će mesta krevet zauzeti.

- Nadam se da će uskoro biti još pretrpanija.Džejsov glas ju je trgao iz sanjarenja i sumnjičavo ga je pogledala.

Gledao ju je ispod trepavica, ali je vrelina koju su odašiljale njegove očiprenosila sasvim jasno značenje.

Spetljala se, ali je pokušala to da sakrije i nervoznim pokretima jezabacila kosu. Primetio je da joj je neprijatno i široko se osmehnuo.

- Idem po Alison. Mislim da smo dovoljno provetrili prostor odmirisa boje.

Krenuo je ka vratima, ali je zastao i ponovo je pogledao. - Ketrin.- Hmmm?- Zaista sam bio u tvojoj zgradi onog dana i zaista sam te video u

84

hodniku. - Namignuo joj je. - Ostatak sam izmislio.Pocrvenela je do ušiju. Ali on to nije video. Već je otišao.

* * *- Hej, gospođo Mening, ja sam Džim Kuper.Ketrin se nasmešila ljubaznom mladom čoveku koje se pojavio na

njenim ulaznim vratima, ali joj nije bilo jasno zašto je uopšte tu.Izgledalo je da očekuje da ga prepozna.

Blago je odmahnula glavom i rekla: - Izvinite...- Ja sam sin Hepi Kuper.- Oh - nasmejala se Ketrin. - Uđi. Izvini, molim te. Na trenutak nisam

shvatila ko si. - Pružila mu je ruku i Džim Kuper ju je srdačno protresao.- Pretpostavljam da je mama zaboravila da vam kaže da se ponovo

doseljavam ovamo na neko vreme. Ne ovde - pojasnio je. - Delim stansa još jednim momkom na drugom kraju grada. Svratio sam da vidim dali je gospodin Mening kod kuće.

- Ne, nažalost nije. Otišao je u neku kupovinu. Uselio se tek prenekoliko dana... hoću da kažem, nismo ranije...

- Aha. Mama mi je rekla da ste mladenci. - Prijatno joj se nasmešio.- Želim vam sve najbolje.

- Hvala ti - promrmljala je Ketrin. Još se nije navikla da o sebirazmišlja kao o udatoj ženi i da joj se obraćaju sa ‘gospođo Mening’.Pitala se da li će se ikada navići na to prezime. Još joj je čudnije bilo tošto je sada vodila računa o još jednoj osobi. Samo nedelju dana ranijebrinula je samo o Alison i o sebi. Sada je njen život uključivao i veomadinamično prisustvo Džejsa Meninga. Njegovo kretanje, navike ikarakterne osobine polako su postajale sastavni deo njene svakodnevice.

- Mama me je naterala da obećam da ću se popeti na tavan dok samovde. Tamo se još uvek nalaze neke kutije sa mojim stvarima izgimnazije i sa fakulteta, a vama verovatno treba prostora za odlaganjevaših stvari. - Džim Kuper se ponovo široko osmehnuo i Ketrin je poprvi put primetila koliko je zgodan. Da li je već završio fakultet? Morada je stariji nego što izgleda.

85

Pepeljastoplava kosa mu je bila duža nego što je moda toga trenutkanalagala, ali uredno ošišana i čista. Imao je tople, smeđe oči koje sunaglašavale njegov otvoren i prijateljski stav. Pegice na nosu i obrazimadopunjavale su njegov dečački šarm i vragolastu pojavu.

- Nisam se još ni popela na tavan - priznala je Ketrin. - Nemoj seiseljavati samo zbog nas.

- Danas ću samo sve da pretresem. Ovo je mamina ideja. Čak i akopronađem neke slatke uspomene iz gimnazije, siguran sam da mogu dapreživim i bez njih. - Stao je pred nju kao da joj se svečano obavezuje iKetrin se srdačno nasmejala.

Niži je od Džejsa, rasejano je pomislila, a zatim prekorela sebe zbogtog poređenja. Zašto je Džejs iznenada postao standard prema kome jeprocenjivala sve ostale muškarce?

Džim nije bio visok, ali nije pokazivao sklonost ka gojaznosti kaonjegova majka. Na sebi je imao bermude od odsečenih farmerki koje suotkrivale snažne i dobro oblikovane noge, a jednostavna bela majicapokrivala je dobro razvijen torzo.

- Vrata ka tavanu su ovde, je li tako, gospođo Mening? - upitao je ikrenuo ka Džejsovoj spavaćoj sobi.

- Jesu - odgovorila mu je Ketrin, prateći ga ka sobi. - Na plafonu.Uzgred, ja sam Ketrin.

Kada je ušla u sobu za njim, on je već spuštao vrata sa pokretnimstepenicama koja su vodila ka tavanu. Gipko i spretno, popeo se uzstepenice i upalio svetlo u prostoriji niske tavanice iznad sobe.

Ketrin je čula kako korača po tavanu, premešta kutije i povremeno saoduševljenjem pozdravlja pronalaženje nekog skrivenog i davnozaboravljenog dečačkog blaga. Stajala je u dnu stepenica i gledala u tajkvadrat svetla iznad svoje glave.

- Pronalaziš davno zakopane uspomene? - upitala ga je zadirkujućiga.

- Nego šta! Zaboravio sam na većinu ovih stvari. Možda ću morati daspustim neke od ovih kutija.

Počeo je da ih spušta niz stepenice jednu po jednu i da ih slaže nasredini sobe. Posle nekoliko penjanja, objavio je: - Još samo jedna, i

86

ostaviću te na miru.- Nemoj žuriti zbog mene - smirivala ga je Ketrin. - Alison spava i ja

sam slobodna dok se ne probudi.- Da, čuo sam da imate najslađu bebu na svetu. Jedva čekam da je

upoznam - odgovorio joj je Džim preko ramena dok se peo uz stepenicepo tu poslednju kutiju.

Približio ju je otvoru kako bi je lakše dohvatio. Ketrin je gledala uvisi odjednom se našla zasuta malterom i prašinom koju je sa sobompovukla kutija nekontrolisano klizeći niz stepenice. Nešto joj je upalo uoko i jako je zabolelo.

- Oh - viknula je, stavljajući ruku preko oka.- Nešto nije u redu? - upitao je Džim. Zabrinuto se sjurio niz

nestabilne stepenice. - Oh, zaboga, šta se desilo? - Nagnuo se nad njupokušavajući da joj pomogne. - Mama će me isprašiti ako sam te na bilokoji način povredio.

Samo je probadajući bol u oku sprečio Ketrin da se nasmeje. - Neštomi je upalo u oko. - Namignula je, ali ju je peckanje u oku nateralo daga još čvršće zatvori i ponovo pritisne dlanom.

- Oh, bože, izvini, Ketrin. Dođi, sedi. - Ponudio joj je ruku i poveo jeka krevetu. Sela je žmureći, a Džim se jednim kolenom naslonio nakrevet. - Da vidim - nežno joj je rekao.

Pokušao je da joj skloni ruku sa lica. Dozvolila mu je, ali ju jetrunčica ponovo strašno zagrebala, trgla se i ponovo pokrila oko.

- Joooj! Boli me kada sklonim ruku.- Znam, ali moraš da mi dozvoliš da ti izvadim to čudo iz oka pre

nego što se stvarno povrediš. Hajde - insistirao je i naterao je da skloniruku.

- Sada, polako otvori oko - naredio je. Obuhvatio joj je glavu jednomrukom dok je drugom veoma nežno pretraživao povređeno oko. Morao jepoprilično da je ubeđuje da ga otvori.

Pobedonosno je uzviknuo kada je ugledao sitnu česticu peska kojajoj je proizvela toliko bola. - Evo - samouvereno je rekao. - Pogledajme. Ne, ne, ne gledaj nadole. Pogledaj nagore. Samo još sekund. Evo.Uspeo sam! - Veštim prstom je uspeo da joj izvuče zrno peska iz oka.

87

- Nadam se da ništa ne prekidam - rekao je Džejs.

88

7.

Ledeni glas je odjeknuo sobom kao topovska paljba. Ketrin se naglookrenula i dalje zamagljenog vida i suznih očiju i videla Džejsa kakostoji naslonjen na vrata prividno opušteno i nemarno. Ali, čvsto stisnutavilica i ledeni pogled jasno su govorili o tome koliko je nezadovoljan.

- Da se preciznije izrazim - nastavio je pošto se dvoje zbunjenihosoba na krevetu nije ni pomerilo ni progovorilo. - Bolje bi bilo da ništane prekidam. - Netremice je ledenim, neprijateljskim pogledomposmatrao Džima Kupera.

Ketrin je nervozno ustala na noge. Nije ni primetila da je ležala nakrevetu oslonjena na laktove. Džim se naginjao nad nju, pridržavajući jojglavu jednom rukom. Lica su im bila veoma blizu jedno drugom.

- Dž... Džejse - promucala je i proklela sebe zbog sopstvenezbunjenosti. - Ovo je Džim Kuper, Hepin sin.

- Gospodine Mening - klimnuo je Džim i ljubazno se nasmešio.Progutao je knedlu kada Džejs nije odgovorio na njegov pozdrav.

- Džim je došao da uzme neke stvari sa tavana. Meni je malo peskaupalo u oko dok sam gledala nagore. Pomogao mi je da ga se oslobodim.- Ketrin je prezirala sebe zbog potrebe da mu ponudi objašnjenje za onošto se dogodilo. Nije uradila ništa nepristojno i neprikladno, a nije ninesrećni Džim. Crte Džejsovog lica su i dalje bile stisnute u ljutitugrimasu. Nije čak ni trepnuo.

- Gospodine Mening, tražio sam vas zbog nečeg sasvim drugog -rekao je Džim oklevajući. Ketrin mu se divila na hrabrosti. Džejs je,uprkos svojoj nemarnoj pozi, izgledao veoma preteće.

- Izvoli? - kratko ga je upitao.- Hteo sam da vas pitam u vezi sa mogućnošću zaposlenja u Sanglou.

Ja... hm... radio sam za jednu nezavisnu naftnu kompaniju u Luizijani, alimoja mama živi sama, i, pa... uh... mislio sam... da bih mogao... da biste

89

možda...Džejs je prebacio težinu tela sa jedne noge na drugu i prekrstio ruke

preko grudi sa izrazom dosade na licu. Ketrin je kipela od besa zbog tognadmenog stava pred ovim mladim čovekom.

Kada je Džim primetio Džejsovo nestrpljenje, pokušao je da sastavismislenu rečenicu. - Hteo sam da kažem da tražim posao. Dobar samradnik. Imam i pisma sa preporukama. - Olizao je suve usne kada jezavršio.

Džejs je na trenutak pogledao u Ketrin, a zatim se ponovousredsredio na Džima Kupera.

Zadovoljno je primetila da mu Džim smireno uzvraća pogled.- Imaš hrabrosti da mi tražiš posao pošto sam te zatekao u krevetu sa

svojom ženom? Džejsov glas je bio pun prezrenja i gađenja.- Džejse, ja... - Ketrin su reči zastale u grlu kada joj je uputio jedan

preteći pogled.- Ali, ja volim tvoju majku - nastavio je, kao da ona ništa nije rekla. -

Javi se Biliju Dženkinsu. Da li znaš gde je naša bušotina?- Da, gospodine - odgovorio je Džim.- U redu. Reci Biliju da sam te ja poslao.- Hvala vam, gospodine Mening. - Pokazao je na kutije na podu. -

Sada ću poneti ovu - uzeo je najmanju - i vratiti se po ostale kasnije.Ako se slažete - brzo je dodao.

- U redu je Džime - nasmešila mu se Ketrin.- Pa dobro, odoh ja. Zdravo, Ket, ...uh... gospođo Mening - ispravio

se, nervozno pogledavši u Džejsa.Pokušao je da prođe pored Džejsa koji je i dalje zauzimao čitav

prostor vrata, ali ga je ovaj zgrabio za rame i zadržao ga. - Ako neštozabrljaš, letiš istog trenutka. Bez obzira na to čiji si sin.

- Da, gospodine, razumem - svečano je obećao Džim.Džejs ga je pustio i klimnuo glavom u znak pristanka.Ketrin i Džejs su se ćutke gledali dok nisu čuli zatvaranje ulaznih

vrata. Ketrin je bila besna na svog novopečenog muža. Njegovoponašanje nije imalo opravdanja. Uobraženi, nadmeni Mening.

Zelene oči su bljuvale vatru kada je progovorila: - Kako se usuđuješ

90

da se prema nekome, prema bilo kome, ponašaš tako nevaspitano umojoj kući!

- Imao je sreće što mu nisam slomio vrat. Ne dopada mi se da sevratim kući i zateknem svoju ženu u zagrljaju drugog muškarca.

- Upoznala sam ga svega nekoliko minuta pre nego što si naišao! -branila se. - Tražio je tebe i želeo je da uradi ono što mu je majkanaredila. Ti si ga namerno ponizio. Pa on je tek dečak.

Džejs se gorko nasmejao. - Da, svakako. Dvadesetdvogodišnjidečak. Veruj mi, Ketrin, gospodin Kuper je uživao dok te je držao unaručju bez obzira na povod. Svaki zdrav, punokrvan mladić bi u tomeuživao.

- Nemoj o svima suditi prema sopstvenim animalnim porivima -brecnula se.

- Jesi li zaboravila gospodina Velša? - upitao je podrugljivo izvivšiobrvu.

- Uh - zarežala je. - Ti si jedan običan siledžija.Potpuno razjarena, preletela je preko sobe. Zamahnula je svojom

malom šakom i udarila ga iz sve snage preko lica.Izbio joj je vazduh iz pluća kada ju je zgrabio oko struka čeličnom

rukom i pritisnuo je uz sebe. Obavio je njenu kosu oko druge ruke igrubo je cimnuo unazad kako bi je naterao da ga pogleda.

Neverica je nadvladala njen strah. Udarila ga je! A dobro jepoznavala njegovu preku narav. Bila je svedok jedne eksplozije onogdana na jezeru. I onda još jednom, u strašnijem obliku kada ju je braniood Ronalda Velša. Sada ju je probadao ledenim pogledom, a ona se nijeusuđivala ni da diše u strahu od onoga što je moglo da usledi.

Na njeno zaprepašćenje, on je prasnuo u smeh.- Ti si prava mala divlja mačka kada te sateraju u ćošak, zar ne

Ketrin? - Lice mu je bilo na milimetar od njenog i osećala je njegov dahna svojim vrelim obrazima. - I divna si - prošaputao je škriputavimglasom - očaravajuća si kada si besna.

Zdrobio ju je svojim usnama i još čvršće stegao uz sebe. Ona je idalje bila besna na njega i uzaludno se trudila da ga odgurne. Nije imalašanse pred snagom njegovih mišićavih prsa i odustala je otprilike u

91

trenutku kada je jezikom probio barijeru njenih stisnutih usana.Ruke koje su koji trenutak ranije pokušavale da mu se suprotstave

sada su mu mrsile gustu i sjajnu kosu. On joj je rukom obuhvatio lice ipalcem milovao obraz dok je ustima tražio sve više i više...

Konačno se odmakao. Nastavio je da je gleda sa puno nežnosti dokje kažiprstom prelazio preko njenih, od poljubaca otečenih, vrelih usana.- Ketrin, znao sam zašto je mladi Kuper bio ovde. Sreo sam njegovumajku pre nego što sam ušao. Ali, nemoj se zavaravati. Divlje samposesivan. - Spustio joj je lagani poljubac na nos pre nego što seokrenuo i napustio sobu.

Zbunjivale su je i pomalo plašile njegove nagle promeneraspoloženja. Da li će ikada uspeti da u potpunosti upozna tog muškarca,svoga muža, Džejsona Meninga?

* * *Rektor univerziteta je Ketrin dao nedelju dana odmora. Kada ga je

Džejs pozvao da ga obavesti šta se dogodilo sa Ronaldom Velšom, ovajga je zamolio da prenese tu poruku njegovoj službenici.

- Rekao mi je da je pet- šest devojaka prošlo kroz tu kancelariju uprethodnih par godina. Sada mu je jasno zašto - prezrivo jeprokomentarisao. - Bilo kako bilo, šalju novog administratora koji trebada u potpunosti modernizuje odeljenje za odnose sa javnošću. Rekao imje da nećeš biti potrebna ove nedelje, ali da ćeš, naravno, biti plaćena. -Sasvim je jasno izražavao svoje nezadovoljstvo. - Jesi li sigurna da želišda se vratiš tamo?

- Ne znam - iskreno je odgovorila Ketrin. - Toliko se toga dogodilo uposlednjih nekoliko dana, tako da o tome nisam ni razmišljala. Svakakone mislim da treba da sedim besposlena u stanu i samo brinem o Alison.Radim od kada sam završila gimnaziju.

- Pa, razmisli o tome u toku ove nedelje - predložio joj je Džejsrazložno. - Možda se pojavi neka neočekivana prilika. - Osmeh mu jebio zagonetan, ali nije uspela da ga natera da joj pojasni šta je timemislio.

92

Planirala je da ponovo započne taj razgovor narednog jutra posletuširanja. Obukla je lagani kućni ogrtač, šta li su značile te enigmatičnereči koje je izgovorio prethodne večeri? Da li je opet nešto planirao?Zašto ništa nije hteo da joj kaže?

Džejs je povremeno bivao veoma tvrdoglav. Svakoga dana jeupoznavala po neku novu crtu njegovog karaktera. I nevoljno je sebipriznala da joj se većina veoma dopadala.

Završila je šminkanje i sušenje kose. Pokušala je da malo sreditoaletni stočić i primetila je muževne predmete koji su iznenada zauzelinjen ženski domen.

Podigla je Džejsov brijač. Njegovi inicijali bili su ugravirani u drškuod čistog srebra. Od koga li ga je dobio? Nije bio jedna od onih stvarikoje muškarac kupuje sam sebi. Neka žena? Nikada nije pominjao svojeprethodne veze, iako je Ketrin bila uverena da ih je bilo mnogo.

Koje li se ime krilo iza srednjeg inicijala L? Čak nije znala nimuževljevo puno ime. Da li on beše nju pitao za njeno neposredno predvenčanje? Ni toga nije mogla da se seti. Taj dan je zauvek u njenomsećanju ostao sačuvan kao maglovit san.

Sapun za brijanje stajao je u srebrnoj šolji koja je činila komplet sabrijačem. Zar većina modernih muškaraca ne koristi penu za brijanje?Toliko je malo znala o suprotnom polu.

S vremena na vreme Ketrin se kao kroz izmaglicu sećala svoga oca.Sećala se nekih njegovih neobičnih rečenica ili postupaka. Jednom ju jekaznio, a potom plakao glasnije od nje. Bila je to veoma živa uspomena.

Ali nije mogla da se seti njegovih stvari. Izgledalo je kao da je svešto je ikada posedovao nestalo iz njihove kuće zajedno sa njim. Da li je ion koristio sličan brijač?

Flašica muškog parfema joj je privukla pažnju. Podigla je ianalizirala etiketu, prepoznavši ime. Televizijske reklame koje suoglašavale ovu marku bile su veoma sugestivne.

- Ništa se ne može naći između mene i moje žene sem mog tempera7.U jednoj reklami je privlačan glumac ležao na krevetu nag do pojasa

diskretno pokriven od kukova nadole. U drugoj je jurio na motociklu ka

93

kameri i zasipao je šljunkom dok je naglo kočio uz tekst: - Moj temperse možda ne vidi uvek, ali se svakako oseća.

Ketrin je obraćala pažnju na reklame jer je želela da ih piše. Uvek suje zabavljale ove za toaletnu vodu temper iako su bile pomalo otrcane.Prinela je flašicu nosu i pomirisala je odsutno, ali sa odobravanjem.

Možda ti momci iz reklamnih agencija sa Medison avenije8 zaistaznaju šta rade. Zar joj srce nije brže zakucalo pošto je samo jednomgurnula nos u bočicu? Neobično. Pred očima joj nije bio lik glumca izreklame. Bio je to...

Ketrin se iznenađeno i postiđeno trgla kada su se vrata iza njeotvorila.

Džejs ju je posmatrao u ogledalu i zadirkivajući je prokomentarisao.- Nadam se da ti se dopada.

Ketrin je jednim odvojenim delom mozga pomislila da glumac koji jereklamirao temper nije ni do kolena ovom muškarcu koji je odnedavnonjen muž.

- Da, da, dopada mi se. Samo sam... hm... - Zašto tako muca kaonekakva šiparica? Ona je prva živela u toj kući!

- Alison je zaspala posle doručka. Pokušao sam da joj čitam novine,ali je zadremala već na naslovnoj stranici. - Široko se osmehnuo.

- Hvala ti što si je pazio. Prijalo mi je što sam mogla natenane da seokupam, a da ne osluškujem šta ona radi.

- Nema na čemu. Moj mali doprinos je proizveo sjajne rezultate.Izgledaš sjajno od jutros. - Prišao joj je i okrenuo je kako bi se gledalilicem u lice. Do tada su razgovarali posmatrajući jedno drugo uogledalu. Zagrlio ju je i ovlaš poljubio u čelo.

- Moram da odem do bušotine danas, i možda se zadržim do kasnouveče. - Na sebi je imao stare, potpuno izbledele farmerke, podjednakostaru košulju kratkih rukava i izguljene kaubojske čizme.

- Da li su već počeli sa bušenjem?- Ako su obavili sve što je bilo planirano prošle nedelje, danas bi

mogli da počnu. Uzgred, pridružio nam se tvoj prijatelj Džim Kuper.Podigla je pogled ka njemu. I dalje ju je držao u naručju. - Ti si im

94

svima šef, zar ne? - Već ga je dovoljno dobro poznavala da je shvatalada umanjuje svoju ulogu u naftnoj kompaniji. Sanglou je bila jedna odnajprestižnijih naftnih kompanija u Americi i biti na rukovodećem mestuu takvoj firmi je svakako bilo veliko postignuće.

- Na neki način jesam - slegnuo je ramenima. - Ali ništa ne bihmogao da uradim bez svoje ekipe. Oni su svi sjajni momci. Dugo radimozajedno.

Svaki njegov pokret dok ju je tako čvrsto stezao odašiljao joj jeelektrične talase u samo središte tela. Kada je grudima prešao prekonjenih dojki, refleksno je fizički odreagovala na tu stimulaciju.

I on je istog trenutka bio svestan da se nešto dogodilo. Odmah jeprepoznao promenu u njenom stavu. - Da li te još uvek boli? - zabrinutoje upitao. - Sve one ogrebotine i modrice na grudima. Možda bi ipaktrebalo da odeš kod lekara. - Zvučao je iskreno uznemireno.

- Ne, Džejse - požurila je da ga umiri. - Sve je zaraslo, potpuno samdobro.

- Daj da vidim.- Molim? - Tiho pitanje joj je izletelo iz usta u oblačiću vazduha koji

je sa mukom izdahnula. - Ne, zaista nema potrebe, sve je...Zanemela je dok je on uzmicao par koraka unazad i odvezivao čvor

na njenom kućnom ogrtaču. Polako je rukama razmakao krajeve.Zadržala je dah dok je pogledom prelazio čitavom dužinom njenog nagogtela pre nego što se zaustavio na grudima.

Crvene ogrebotine koje joj je svojim grubim napadom naneo RonaldVelš su se pretvorile u tanke ružičaste linije. Modrice su sada bile samonežne senke na od sunca potamneloj koži.

- Ja... mislim da je sve u redu. Sve sasvim dobro zaceljuje. -Džejsov glas je bio prigušen i hrapav. Podigao je pogled ka njenimočima. U njima je pročitala izvinjenje i molbu dok joj je zavlačio rukupod ogrtač i obuhvatao je oko struka. Drugom rukom joj je obuhvatiodojku. Dodir mu je bio toliko nežan da nije bila sigurna da li je uopštestvaran.

Tamna glava se nagla ka njoj i Ketrin je zažmurila i rastvorila usne uiščekivanju poljupca. Prelazio je usnama preko njenih i privlačio je sebi

95

dok njena osetljiva koža nije sasvim jasno osetila meku tkaninu njegoveodeće. Usne su mu bile posesivne, ali su davale koliko su i uzimale,omamljujući je blagim golicanjem jezika.

Spustio se ka njenom vratu i usnama joj sisao trougao u dnu grla.Sasvim lagano je palcem prešao preko njene bradavice. Ketrin se izvilaunazad kao napet luk. Ispustila je tih uzdah.

Usne su mu lebdele nad njenim grudima. Ketrin je osećala njegovtopao dah na svojoj koži dok je nastavio da je lenjo miluje palcem,izazivajući u njoj talase neopisive strasti.

Kada joj se bradavica pretvorila u čvrst pupoljak želje koja jepreklinjala da je zadovolji, prošaputala je: - Džejse...

Zastenjao je. - Oh, gospode, mila moja. - Zatim je usnama zarobiobolnu bradavicu i obavio je vlažnom, slatkom toplinom.

Crna, sjajna kosa joj je golicala kožu dok joj je pritiskao glavu uzgrudi. Ketrin mu je obuhvatila glavu nestrpljivim rukama i čvrsto jedržala, kao da se plaši da će njegova usta prestati sa tim divnim,očaravajućim milovanjima. Spustio je ruku niže na njen kuk i pritisnuo jeuz sebe primoravajući je da prepozna snagu njegove želje. Potpunonesvesna svojih pokreta, Ketrin je kukovima započela hipnotišuću,ritmičnu masažu te pulsirajuće sile.

Isprekidano je disao kada ju je nežno odgurnuo od sebe. Za trenutakje stajao spuštene glave, boreći se da dođe do daha dok ju je stezao zamišice.

Ketrin je drhtala od uzbuđenja. Jednom je jednom momku dozvolilada joj se približi na sličan način, ali se on toliko uzbudio da nije mogaoda se smiri. Bio je besan kada mu je uskratila olakšanje i optužio ju jeda ga je namerno vukla za nos, ne prestajući da sirovom grubošćunadomešćuje ono za šta je mislio da mu je nepravedno uskraćeno.Nakon bezočne bezobzirnosti joj se beskrajno dugo izvinjavao. Negdeduboko u sebi pomislila je da je momak možda donekle u pravu. Volelaje da se ljubi i miluje, ali nikada joj se niko nije dovoljno dopadao da birešila da ide do kraja. Iz nekog razloga nije želela da Džejs pomisli da sei sa njim tako grubo poigrava.

- Džejse - progovorila je drhtavim glasom.

96

- Jesi li dobro? - Lice mu je bilo tamnocrveno i ramena su mu se idalje podizala i spuštala dok je pokušavao da duboko udahne.

Tužno se nasmejao. - Nisam baš - rekao je.- Ali, ako nastaviš da se tako ponašaš, nikada neću odavde otići, a

danas zaista moram na posao.Odgovorila je na njegova milovanja podjednako strasno. Bila je

potpuno svesna toga. Da je želeo da konzumira njihov brak, bila bi višenego spremna da mu se pridruži.

- Žao mi je - rekla mu je iskreno. Osećala je gubitak, nezadovoljstvo,a bila je sigurna da se i on slično oseća.

- Žao ti je? - Plave oči su mu blistale. - Meni nije nimalo žao štomoja žena ima telo boginje. - Glasno ju je cmoknuo između dojki pre nošto joj je ponovo preklopio ogrtač i zavezao kaiš sa izrazom žaljenja nalicu. - Verovatno danas neću moći ni na šta da se koncentrišem, ali to ježrtva koju bih bio spreman da podnesem svakog dana. - Dramatično jeuzdahnuo i zagolicao je ispod brade pre nego što je otišao.

97

8.

Naredne subote ujutro Džejs je pitao Ketrin da li bi želela da se sanjim odveze do bušotine.

- Svi rade prekovremeno. Voleo bih da odem i da proverim da li jesve u redu. Ne bi trebalo da se dugo zadržimo. Da li bi želela da mi sepridružiš?

Prethodna nedelja je Ketrin donela odmor od uobičajene jutarnjerutine. Kupanje, oblačenje, hranjenje i prenošenje Alison do Hepine kućepred odlazak na posao bio je naporan zadatak. Ketrin je uživala u ovomneplaniranom odmoru.

U početku je imala i puno posla, sređivala je ormare i fioke, pravećimesta za novog člana njihovog domaćinstva. Međutim, krajem nedelje jeveć počela da se dosađuje. Pošto je radila gotovo čitavog života, nijeznala da uživa u dokolici.

- Baš bih volela da idem sa tobom - odgovorila je na Džejsov poziv.- Nikada ranije nisam videla kran za kopanje bušotine. - Pošto je punovremena provodila sa Džejsom, naučila je i par stručnih termina.

- Pa, momci su me poprilično ugnjavili ove nedelje - požalio se. -Misle da sam te izmislio. Neće verovati da imam ženu i ćerku dok vasne vide. Naravno, Džim Kuper te kuje u zvezde, ali niko previše neveruje zanesenom klincu.

Iznervirano ga je pogledala, ali joj je prijalo to što ju je pominjaomuškarcima sa kojima je radio. Nije pokušala da razluči zašto ju je totoliko obradovalo. Bilo joj je toplo oko srca dok ga je posmatrala prekostola za doručkom koji je on na svoje insistiranje spremio.

Prividno nemarno ga je upitala: - Šta si im rekao o meni?- Da vidimo. Ako se dobro sećam... - otegao je i stisnuo oči

koncentrišući se - rekao sam im da imaš kosu boje meda koja se nasuncu preliva u hiljadu nijansi. Tvoje oči sam im opisao kao duboka

98

planinska jezera u kojima se ogledaju visoki borovi. Rekao sam im da jetvoje telo neopisivo, sem da imaš grudi neverovatnih proporcija.Naravno, nikada ne nosiš grudnjak ispod tesnih majica i uvek si u super-tesnim farmerkama.

- Džejse! Nisi valjda... - povikala je pre nego što je ugledalanestašan odsjaj u njegovim očima. Prasnuo je u smeh zbog njenog očaja,i ona mu se i protiv svoje volje pridružila. Alison ih je posmatrala saizrazom dosade i prezira.

- Plašim se da će biti ozbiljno razočarani ako si me zaista takoopisao.

Crne obrve su mu natkrilile oči dok je tiho odgovarao: - Ne. Nećebiti razočarani.

Srce joj je poskočilo. Od onog jutra kada ju je poljubio u kupatilunije pokušao da joj ponovo priđe. Do sada joj je već bilo jasno danikada neće biti agresivan prema njoj. Osvajao ju je suptilno, ali uporno.Čitave nedelje ju je samo nežno ljubio u obraz ili u čelo. Uznemiravaloju je saznanje da ta njegova suzdržanost čini da još više žudi za njegovimdodirom.

Jedne večeri ju je pozvao da mu se pridruži na sofi kako bi zajednopogledali dnevnik. Smestila se na drugi kraj sofe, ali je on rekao: - Ne,ne - i privukao je bliže sebi. Sedeo je udobno uvaljen u jastuke udrugom uglu.

Podvukla je noge pod laganu kućnu haljinu i već posle nekolikominuta shvatila da se potpuno opustila oslonjena o njega. Njegovoravnomerno disanje i snažna pleća su joj pružala blaženu podršku.

Trgla se kada je počeo da joj miluje mišicu rukom koja je do tadaležala na naslonu sofe. Bacila je jedan stidljiv pogled ka njemu, ali jeizgledalo kao da je potpuno udubljen u slike na ekranu.

Pokreti su mu bili spori i hipnotišući, golicao je unutrašnju stranunjene nadlanice senzualnim milovanjima. Snažni, vitki prsti su seneprimetno približavali njenim grudima. Osećala je njihove pokrete nasvojim mekim oblinama iako je nije zaista dodirivao. Tkanina njenekućne haljine treperila je pod njegovim rukama, toliko joj je bio blizu.Ali je nije dodirivao.

99

Bradavica joj se izdužila od žudnje i teška toplota joj se razliladonjim delom tela. Do kraja dnevnika, bila je u iskušenju da mu zgrabiruku i pritisne je na sebe. Konačno je prestao da pomera prste i Ketrin jezadržala dah. Sada će me konačno dodirnuti, pomislila je.

Na njeno veliko razočaranje, bratski ju je potapšao po ramenu ipodigao je sa sebe. - Mislim da bi trebalo da krenem na spavanje - rekaoje.

Te noći joj je telo bridelo od nezadovoljene potrebe dok se nemirnobacakala po uskom krevetu. Da ju je pozvao u svoj novi bračni krevet,pristala bi bez oklevanja. Je li ovo neka posebna vrsta surovosti?

Piter je zaveo Meri, naterao je da ga zavoli i onda ju je zlostavljao ifizički i verbalno. Da li je Džejsov metod različit samo utoliko što on točini svilenim dodirom? Da li je planirao da je navede da se zaljubi unjega, samo kako bi je mučio svojim odbijanjem?

Odlučila je da ne razmišlja o tome. Zaljubljivanje u Džejsa Meningaje bilo nalik sporom umiranju, jer je znala da on nju ne voli. On je njuželeo samo fizički. A suzdržavanje koje je sebi nametnuo nije umanjilonjegovu želju. To joj je bilo jasno kad god bi ga slučajno uhvatila kakoje gleda očima punim plavog plamena.

I razlozi zbog kojih se njom oženio su bili veoma racionalni. Želeo jeda se iskupi za ono što je Piter učinio Meri. Ispunjavao je obavezu kojuje osećao prema Alison. Čak joj je rekao da nije planirao da se ženi i daje ovim brakom žrtvovao svoju slobodu.

Kao što je Džejs i predvideo, njegov prijatelj Mark im je poslaoisečak iz novina u kome se oglašavalo njihovo venčanje. Džejs je sasvimdobro znao šta će njegovi roditelji uraditi. U članku je pisalo da su Džejsi Ketrin razvili duboku privrženost jedno prema drugom čim su seupoznali (nije bilo naznačeno kako se to dogodilo) i da su oni, Džejsoviroditelji, oduševljeni što se on oženio ljupkom Merinom sestrom.

Ketrin je pobesnela pošto je pročitala članak. Džejs je samo slegnuoramenima i bacio ga u korpu za otpatke. Možda nije toliko preziraosvoje roditelje; možda se samo pretvarao. Da li je prema njima gajionaklonost koju je zgodno prikrivao kada mu je to odgovaralo? Kao kadamu je bilo potrebno da je ubedi da treba da se uda za njega?

100

Sada, dok je posmatrala taj šarmantni osmeh sa druge strane stola,Ketrin je ponovo sebe podsetila da mora da bude oprezna i da zauzdasvoja osećanja.

- Idem da spremim Alison i možemo da krenemo kad god poželiš -rekla mu je.

* * *Vozili su se kroz istočni Teksas otprilike pola sata. Ketrin je uživala

u pejzažu. Guste šume prepune borova, kedrovih, hrastovih i brestovihstabala smenjivale su joj se pred očima. Tu i tamo bi ugledala po nekugracioznu svibu.

Svakog proleća, ovo veličanstveno drvo je svojim belim iliružičastim cvetovima potpuno zasenjivalo džinovska stabla koja su gaokruživala.

Seoski put se sužavao i polako pretvorio u neasfaltiranu stazu punurupa. Džip je poskakivao, oni su odskakali od sedišta, a svaki razgovorje bio nemoguć. Ketrin je čvrsto pridržavala Alison, plašeći se da ćebeba ispasti iz svog sedišta kada nalete na veću rupu ili ispupčenje.

Džejs je skrenuo s puta i prešao preko nešto ravnije livade okruženeborovima. Uskoro im se pred očima ukazala čistina i bušotina na njoj.Ketrin je bila zadivljena bukom i intenzivnom aktivnošću. Oprema kojuje kopanje zahtevalo je bila potpuno impresivna.

Nekoliko radnika je za trenutak prestalo sa poslom kako bi mahnuliDžejsu dok je izlazio iz džipa. Rekao je Ketrin da ga sačeka. Otrčao jedo jedne prastare prikolice, na kojoj je najbolje izgledala poluoljuštenasiva farba. Nekoliko trenutaka kasnije izašao je noseći jedan zaštitnišlem na glavi i drugi u ruci.

Povikao je kako bi ga čula usred sve te buke. - Stavi ovo na glavu.Ketrin je skeptično posmatrala drečavožuti šlem.- Žao mi je, to su pravila gospodina Meninga. - Namignuo joj je i

nabio joj šlem na glavu. Preuzeo je Alison iz njenog naručja i poneo jeka prikolici.

Ketrin je stidljivo izašla iz džipa stiskajući svoju tašnu i Alisoninu

101

torbu. Primećivala je skrivene poglede upućene u njenom pravcu, iakosu svi i dalje predano radili. Nije ni pokušala da prepozna DžimaKupera. Svi su izgledali potpuno isto. Da li su joj farmerke pretesne,pitala se u panici, prisećajući se Džejsovih reči od toga jutra.

Zaštitni šlem joj se činio preteranom zaštitom, ali joj je Džejs čestogovorio o strogim pravilima ponašanja kojih se pridržavao na svakojbušotini na kojoj je radio.

- Tokom tridesetih godina dvadesetog veka, većina muškaraca uTeksasu je bila u očajničkoj potrazi za poslom. I pronalazili su ga nanaftnim poljima bez obzira na to da li su za to bili kvalifikovani ili ne.Predradnici koji su ih zapošljavali za bedne plate nisu brinuli o njihovojsigurnosti niti o mogućim opasnostima. Samo im je bilo važno da imajustalan priliv jeftine radne snage.

- Tek kasnije su uvedene mere bezbednosti. Nažalost, mnogomuškaraca je izgubilo živote ili pretrpelo teške povrede u nesrećamakoje su se mogle sprečiti. Uvek postoji rizik od nezgode na bušotinama, ija se trudim da maksimalno smanjim izglede da nešto krene po zlu takošto primoravam sve zaposlene da se drže svih propisa o zaštiti na radu. -Očigledno ni njegova žena nije bila izuzetak.

Džejs je zastao na prvom stepeniku prikolice i otvorio vrata dapropusti Ketrin. Kada ga je pogledala, široko joj se osmehnuo. Nekonaivan bi mogao da pomisli da je zaista ponosan na mene, pomislila je.

- Ketrin, ovo je Bili Dženkins. Gadan je i džangrizav, tvrdoglav igrub, i potpuno bez skrupula, ali smo se navikli na njega.

Ketrin je skinula težak šlem i radoznalo pogedala muškarca koga jeDžejs predstavio na tako neuobičajen način. Bio je stariji od ostalih naterenu. Pitala se da li mu je Džejs dao posao u prikolici zbog njegovihgodina.

Bilijeva proređena kosa bila je seda i kovrdžava. Ten mu je bio kaokomad suve, potamnele kože rastegnute preko koščatog lica, prošaranogdubokim linijama poput geografske mape. Krive noge i dežmekasto teločinili su da izgleda niži no što je zapravo bio.

Procenjivački je odmerio Ketrin od glave do pete nekoliko puta.Ipak, nije jeposmatrao pohotno, već sa odobravanjem. - Želim da znam

102

kako se jedna tako slatka, lepa devojka zakačila za jednog prokletogdijagonalnog kopača poput njega. - Pokazao je na Džejsa podrugljivimpokretom male, zdepaste ruke.

- Termin ‘dijagonalni kopač’ upotrebljava se za nekoga ko kopaukoso i krade naftu iz susedne bušotine. Tokom naftnog buma, to sesmatralo najgorim zločinom, a vinovnik najvećim bednikom.

Ketrin je iza leđa čula Džejsov duboki, grleni smeh. - Hoćeš li danastaviš da me vređaš ili ćeš nam ponuditi nešto za piće?

- Sam se se posluži. Ja hoću da vidim bebu.Ketrin je bilo jasno da je to naizgled grubo zadirkivanje posledica

dugogodišnjeg prijateljstva. Bili je prišao Džejsu i uzeo Alison. Beba jeistog trenutka zgrabila crvenu maramicu koja mu je virila iz džepa nagrudima, na šta se stari čovek veselo nasmejao.

- To je moja devojčica. Ti znaš ko su ti pravi prijatelji, zar ne? Samose ti drži starog Bilija i uvek će ti biti zabavno. Tako je, uvek. Hajdemoovamo da pronađemo nešto lepo. - Bili je poneo potpuno opčinjenuAlison do svog prenatrpanog radnog stola tepajući joj tihim baršunastimglasom.

Ketrin i Džejs su se uglas nasmejali. - Ništa od čoveka ne napravibudalu tako brzo kao mala beba - rekao je Džejs. Pogledao je u Ketrin inamignuo joj. - Sem, možda, lepe žene. Pomislio sam da ću morati dabranim tvoju čast kada je Bili počeo onako da te odmerava.

- Bila sam polaskana - odgovorila mu je uz osmeh. - Mislim da jepravi gospodin - dodala je ljupko.

- Molim? Taj matori pokvarenjak? Na mene sevaš očima svaki putkada tako nešto kažem.

- Tako je, ali to je drugačije.- Kako to?- Drugačije je zato što nisam udata za njega. Udata sam za tebe.Ozbiljno ju je pogledao, ali mu se radost čitala u uglovima očiju. - U

pravu si. I nemoj to nikada zaboraviti - zarežao je.Oboje su se nasmejali i on ju je bez razmišljanja privukao sebi i

čvrsto zagrlio. Ketrin je još uvek bila bez daha od iznenadnog i snažnogzagrljaja, a on je već vadio dve konzerve hladnog pića iz zarđalog

103

frižidera. Alison je i dalje zadovoljno sedela u Bilijevom krilu i uživalau njegovoj nepodeljenoj pažnji.

- Dođi ovamo - rekao joj je Džejs. - Hteo sam nešto da ti predložim.- Pokazao joj je na radni sto na drugom kraju prikolice.

Pratila ga je kroz uzan prostor i sela kada joj je ponudio stolicupored radnog stola. U poređenju sa ovim, Bilijev radni sto je izgledaosasvim uredno. Bio je prekriven mapama, grafikonima, dijagramima.Samo je mogla da pretpostavi šta se na njima nalazi, ali je bila radoznalada čuje šta to želi da joj predloži.

Pružio je ruku preko njenog ramena i podigao list hartije. Ketrin jepretpostavila da je na njoj bila neka poruka, naškrabana kosim, nečitkimrukopisom. - Dobio sam ovu poruku od Viloubija. On je vlasnikkompanije Sanglou. Sećaš se? Već sam ti ga pomenuo. - Pošto jepotvrdno klimnula glavom, nastavio je.

- Izgleda da je Viloubi zabrinut zbog loše reputacije naftnihkompanija. Veliki profit i tome slično. Odlučio je da nešto uradi popitanju imidža Sangloua. Potpisao je ugovore sa nekoliko televizijskihstanica u Teksasu i Oklahomi, u Hjustonu, Dalasu, Ostinu, OklahomaSitiju, itd. Sanglou im obezbeđuje održavanje novih reportažnih kola ibesplatan benzin, u zamenu za reklamno vreme.

Otpio je gutljaj iz konzerve i upitao je. - Da li me pratiš? Slobodnome prekini ako nešto želiš da pitaš. I meni je bilo potrebno neko vremeda sve shvatim.

- Da, pratim te, ali...- A sada dolazim do dela u kome se ti uključuješ. Potreban mu je

neko ko bi pisao tekst za reklame. Ja sam preporučio tebe.Ketrin je zabezeknuto buljila u njega. - Mene! - povikala je. - Džejse,

ja ne znam ništa o...- Nafti? I ne treba da znaš. Ono što Viloubi želi su društveno

angažovani spotovi koji predstavljaju ugao gledanja potrošača. Želi dajavnosti stavi do znanja da Sanglou brine o uštedi energije, i dapreduzima korake u tom smeru, kao i da vodi računa o cenama benzina.Potrebno nam je da popravimo našu reputaciju. Ti imaš iskustva saodnosima sa javnošću. Pisala si obaveštenja za štampu. Ovo će za tebe

104

biti mačiji kašalj.- Da li Sanglou zaista radi sve to što si naveo? Ne bih mogla da

lažem.Izgledalo je kao da ga je povredila svojim rečima. - Ketrin, nikada od

tebe ne bih tražio da lažeš. Da li zaista misliš da bih radio za kompanijukoja pokušava da obmane javnost?

Postideno je skrenula pogled. - Ne, ne mislim. - Grickala jeunutrašnju stranu obraza, brzo razmišljajući. Jedva se uzdržavala da neposkoči od uzbuđenja, ali je ipak bilo toliko toga što je morala da uzmeu obzir pre nego što donese odluku.

- Nisam sigurna da bih mogla ovde da radim - glasno je razmišljala.Nasmejao se. - Bogami i nećeš. Ne bih dozvolio da po ceo dan u

tebe bulji ova gomila divljaka! Nema šanse, naročito pošto sam shvatioda se Kuper zagrejao za tebe. - Okrenuo se da je pogleda, naslonio se nasto i prekrstio ispružene noge. Širok osmeh koji joj je uputio stavio joj jedo znanja da se samo šali u vezi sa Džimom.

- Planirao sam da ti predložim da radiš od kuće - nastavio je. -Iskreno mislim da bi trebalo da budeš sa Alison tokom ovog kritičnogperioda njenog odrastanja. Ali takođe razumem tvoju potrebu da radiš.Mogla bi da sama sebi odrediš radno vreme, da radiš kada poželiš i daceloga dana budeš sa njom. Kako ti se čini?

- To bi bilo divno, Džejse. Uvek sam brinula što sam toliko dugodaleko od nje, pre nego... pa, pre nego što smo se venčali.

- Odlično. Dakle, to je rešeno.- Sačekaj! Dozvoli mi da razmislim par minuta. - Kažiprstom je

lupkala po napućenim usnama pokušavajući da se koncentriše. - Zar nebih morala blisko da sarađujem sa televizijskim ekipama?

- Dobro pitanje. Televizijska stanica iz Hjustona će se pobrinuti zaprodukciju. Oni će obaviti sav terenski posao pošto im ti pošalješscenario. Ako im zatrebaš, uvek mogu da te pozovu. Ili, ako bude bilopotrebno, možeš da kompanijinim avionom odletiš dole na dan- dva.

- Oh, Džejse, zvuči previše dobro da bi bilo istinito.- Samo je pitanje da li ti to želiš. Ja znam da si kvalifikovana za ovaj

posao. - Nežno ju je pomilovao po obrazu i ohrabrujuće joj se nasmešio.

105

- Da li da pozovem Viloubija i kažem mu da je dobio novu zaposlenu?Samo je na trenutak oklevala pre nego što je pljesnula rukama. - Da!

Da!

* * *Ketrin i Džejs su se dogovorili da ostanu i ručaju sa radnicima. Jedan

od njih je otišao do grada po hamburgere i pomfrit. Posle flašice toplogmleka u podne, Alison je zadovoljno zaspala u Bilijevom naručju.Uopšte nije reagovao na podrugljive poglede i gurkanja laktovima svojihkolega.

Bušilica je ritmično tutnjala dok je izbacivala zemlju i kamenje, azvuk motora koji ju je pokretao je bio toliko glasan da je Ketrinpomislila da bi poludela kada bi morala da ga sluša po čitav dan.Izgledalo je da su radnici potpuno imuni na buku. Brzinom svetlosti subez uznemiravanja usisali ogromne količine hrane.

Sedeli su po zemlji ili na plastičnim kutijama, ili stajali u malimgrupama. Glasno su se šalili jedni sa drugima. Povremeno bi im seomakli prostakluci, ali je Ketrin osećala da su značajno pročistili rečniku čast njenog prisustva.

Pošto su svi završili sa ručkom, Džejs je povikao kako bi nadglasaobuku. - Hej, Šta se ovde događa? Da li mislite da samo zato što samdoveo svoju ženu da vas upozna imate dozvolu da lenčarite ostatakdana? Svi natrag na posao! Piknik je završen! - Glas mu je bio strog, alise smeškao. Začulo se gunđanje, neki su se mrštili, ali su se svi poslušnovratili svojim poslovima. Dok su prolazili pored Ketrin, ljubazno su jepozdravljali i upućivali joj po koju stidljivu reč. Džim Kuper joj seširoko nasmešio ispod teškog šlema, ali je požurio natrag na posao kadaje primetio da ga Džejs posmatra kroz poluzatvorene kapke.

Porodica Mening je ubrzo posle toga napustila bušotinu. Dok su sepeli ka stanu, Džejs joj je rekao: - Za par dana ćeš dobiti paket odViloubija. Poslaće ti materijale koji ti mogu biti korisni. Biće tu i punodosadnih podataka, cifara i slično, ali i nekih zanimljivih ljudskih priča.

- Jedva čekam da počnem. - Zastala je, držeći se za rukohvat. -

106

Umalo da zaboravim. Trebalo bi da obavestim kancelariju nauniverzitetu da se neću vraćati na posao, zar ne?

Džejs se pomerio u stranu i pustio je da prođe ispred njega krozotvorena ulazna vrata. Tajanstveno se smeškao; oči su mu se caklile. Usledećem trenutku je shvatila zašto je tako zadovoljan sobom.

Na novom radnom stolu koji se nalazio nasred dnevne sobe stajao jepotpuno novi kompjuter. Ketrin je ciknula od radosti i okrenula se da gapogleda iskreno iznenađena. - Za mene? - povikala je.

- Ne, za Alison - hladno je odgovorio.Zanemarila je sarkazam u njegovom glasu i požurila do stola da bi

izbliza pogledala tu sjajnu napravu. Imao je ogroman ekran, najnovijioperativni sistem i sve grafičke programe koje je mogla da zamisli.

- Oh, Džejse, divan je. Ja... kada?- Kupio sam ga pre dva dana i zamolio ih da ga isporuče dok smo

bili na bušotini. Želeo sam da te iznenadim. Dopada ti se?- Da li mi se dopada? Ovo je san svakog pisca reklama! Vidi samo

šta sve može... - Odjednom je zanemela jer joj je neočekivana misaopala na pamet. Pogledala ga je žmirkajući. - Bio si sasvim siguran da ćuprihvatiti posao, zar ne?

Nasmejao se. - Nadao sam se da ćeš prihvatiti.Pokušala je da izgleda uvređeno, ali joj nije uspelo, prasnula je u

smeh. - Trebalo bi da budem ljuta na tebe zato što me uzimaš zdravo zagotovo, ali ne mogu. Hvala ti, Džejse, hvala ti za sve! Za posao. Zakompjuter. Za sve. - Osećala se postiđeno i neprijatno što je ikadasumnjala u njegove motive.

- Dođi i zahvali mi se kako treba. Poljupcem. - Ozbiljno ju je gledao,bez osmeha na licu.

Iznenada uznemirena njegovim tonom, Ketrin je primorala svojeklecave noge da mu se približe. Uzeo joj je Alison iz naručja pre no Štoje potrčala preko sobe da razgleda svoj poklon. Beba je blaženo ležala unjegovom naručju. Ketrin se podigla na prste i lagano ga poljubila uobraz.

Namrštio se dok se ona odmicala. - To nije poljubac. Ovo jepoljubac.

107

Nagnuo se i zarobio joj usta svojima. Pošto nije mogao da je zagrlijer je držao Alison, iskoristio je druga sredstva. Sila njegovog poljupcabilaje ubedljivija od bilo kog fizičkog dodira.

Čvrstim usnama je prelazio preko njenih zavodljivo i ubedljivo.Grickao joj je donju usnu sve dok Ketrin nije rastvorila usne i dozvolilamu pristup. I tada se uzdržao, samo ju je lenjo jezikom milovao saspoljne strane usta.

Zastenjala je i još malo mu se približila, grleći ga oko vrata obemarukama i privlačeći mu glavu nadole, ka sebi. Tek tada je zadovoljionjenu potrebu. Uzeo ju je slatko i snažno. Poljubac koji joj je pružionaterao je njeno telo da zapeva emocijama koje su joj dodirnule dušu.

Odvojenim delom mozga, Ketrin se pitala kako je moguće da mu setako bezuslovno predaje. Kako je moguće da on tako potpuno upravljamojim čulima? Ne smem se predati svojim osećanjima. Ali ja to želim!Želim ga!

Sve ovo joj je prolazilo kroz glavu dok je pila nektar sa njegovihusana. Ali, tada je Džejs pomerio glavu i otkrio novi deo njenih usta kojijoš nije istražio i misli su potpuno nestale.

Osetila je blage udarce minijaturnih pesnica po svojim grudima i tekonda shvatila da je Alison zgnječena njihovim telima. Spustila je ruke saDžejsovog vrata i polako se odmakla.

Oboje su pogledali u razgnevljenu bebu koja ih je razdvajala. Glasnose bunila namrštenog lica.

- Vidi šta smo uradili - rekao je Džejs. Umirujućim pokretima jepodigao Alison na rame i potapšao je po leđima. - Hajde, princezice,iskupiću ti se za ovo, obećavam. - Dok je odlazio u kuhinju, dobacio jojje preko ramena. - Ja ću je nahraniti. Ti se poigraj svojom novomigračkom.

Ketrin se nije pobunila. Sela ja za svoj novi radni sto i otvorilaknjižicu sa uputstvima.

- Ova knjižica izgleda kao enciklopedija - dobacila mu je krozotvorena vrata kuhinje. - Moraću da provedem sate učeći pre nego što iupalim kompjuter.

- Snaći ćeš se ti - doviknuo joj je Džejs.

108

Gotovo čitav sat je pažljivo studirala priručnik. Džejs je ponovoušao, noseći Alison ka spavaćoj sobi. - Nahranjena je. Čak sam uspeoda joj ubacim veći deo one odvratne materije u usta. Pravila mi jedruštvo dok sam pripremao svoj čuveni sos za špagete. Je li to u redu?

- Zvuči veoma ukusno.- Mora još malo da se krčka. Ti ostani tu, a ja ću smestiti Alison u

krevet.Ketrin je jedva čula kraj njegove rečenice, ponovo zadubljena u

ekran kompjutera istraživala je sve njegove mogućnosti.Trgao ju je uznemireni vapaj koji joj je razbio koncentraciju. Brzo je

spustila debeli priručnik sa uputstvima i odjurila u drugi deo stana.

109

9.

Naglo je otvorila vrata i uletela u sobu. Bila je prazna. Zbunjeno jezurila u praznu kolevku i tada ponovo začula oštar uzdah i bolni krik„Jao!”. Tek tada je shvatila da to Džejsov glas dopire iz kupatila.

Požurila je do vrata. Naglo je zastala, potpuno zatečena scenom kojuje zatekla.

Džejs i Alison su bili u kadi. Kontrast između Alisonine nežne, beleguze i Džejsovih preplanulih, maljicama prekrivenih pleća bio jedramatičan. Još ju je više uznemirio pogled na Džejsovo potpuno nagotelo zaronjeno u mlaku vodu, gde je sedeo naslonjen na zid kade. Nikolena koja je morao da savije kako bi uopšte smestio svoje visoko telou malu kadu nisu uspevala da sakriju njegovu muškost od njenihnevoljno radoznalih očiju.

- Oh, Ketrin, hvala bogu. Pomozi mi. - Lice mu se grčilo od bola i tekje tada primetila uzrok njegove nevolje.

Alison je ležala na stomaku na njegovim grudima. Sa obeminijaturne, bucmaste pesnice čvrsto se držala za malje na Džejsovimgrudima. Bila je oduševljena tom novom igračkom i iz trenutka utrenutak ga je sve više čupala. Nožicama je srećno udarala po njegovomravnom stomaku.

Ketrin je progutala knedlu koja ju je sprečavala da normalno diše ipromrmljala je: - Uzeću je... - sagla se i pokušala da uhvati vlažno,migoljavo telo bebe koja se neprestano mrdala.

- Ne! - panično je uzviknuo Džejs. - Ako je samo podigneš, bićudepiliran, a to zna da bude veoma bolno.

Ketrin je pogledala u te prstiće koji su, činilo se, beznadežno upleteniu tamne malje i shvatila da je u pravu.

- Šta... - zaustila je.- Pokušaj da raspetljaš dlake sa njenih prstiju. Plašim se da je ne

110

ispustim. Klizava je kao jeguljica.Ketrin je zažmurila na trenutak i duboko udahnula ne bi li povratila

unutrašnju ravnotežu. Zatim je klekla pored kade. Polako je odvajalaAlisonine prstiće jedan po jedan sve dok nije ispustila mokre, oštremaljice. Pošto joj je oslobodila jednu ruku, Džejs ju je zgrabio i držaopodalje od sebe.

Ketrin je isto uradila sa drugom pesničicom, naginjući se nadnjegovim telom kako bi videla šta radi. Trudila se da ne obraća pažnjuna dah koji joj je mrsio kosu dok joj je glava bila pripijena uz njegovubradu.

Konačno je Džejs bio oslobođen Alisoninog bolnog stiska, ali umestoda je preda uznemirenoj Ketrin, brzo je ustao i dalje držeći bebu unaručju.

- Trebalo bi da te išljepam zbog ovoga mlada damo - grdio ju je. -Od sada, kada se zajedno kupamo, ja u kadu ulazim u majici.

Bez imalo stida kretao se nag kroz kupatilo i sušio Alison mekimpeškirom. Ketrin je dobacio jedno „hvala ti, dušo” preko ramena i višenije obraćao pažnju na nju.

Ketrin ga je pažljivo zaobišla dok je prolazila kroz spavaću sobu. Onje Alison oblačio u pižamu, nagnut nad kolevkom. Vitki kukovi bili susamo za nijansu svetliji od preplanule kože na njegovim širokim, glatkimleđima. Od uskog struka nastavljali su se u duge, mišićave noge. Ketrinje požurila ka vratima i pobegla u dnevnu sobu.

Drhtavim prstima je petljala po priručniku koji joj je do pre nekolikominuta potpuno zaokupljao pažnju. Sada ga je nespretno ispustila napod, a potom beznadežno spustila pored kompjutera. Nije mogla danastavi sa radom. U to je bila sasvim sigurna. Nije mogla da se fokusirana sliku na ekranu. Sve vreme joj je pred očima titrao prizor Džejsaispruženog u kadi.

Otišla je do kuhinje. Morala je nečim da sebi skrene pažnju, da sesmiri, i da pokuša da se ponaša kao razumna osoba, a ne kao drhtavamasa neposlušnih mišića.

Podigla je poklopac sa šerpe u kojoj se krčkao sos za špagete ipomirisala zavodljivu aromu. Spremala se da vrati poklopac na mesto

111

kada je začula tihe korake iza sebe. Znala je da Džejs stoji iza nje. Satreskom je ispustila aluminijumski poklopac na metalnu ploču štednjaka.

Pre nego što je uspela da ga ponovo dohvati, Džejsova ruka seprovukla ispod njenog pazuha, podigla poklopac i bezbedno ga spustilana šerpu. Snažnim grudima joj je pritiskao leđa.

Pružio je i drugu ruku i obe ih podvukao pod njenu bluzu, te brzim,spretnim pokretom otkačio kopču na prednjem delu njenog grudnjaka.Sklonio je u stranu čipku i najlon i dlanovima joj obuhvatio dojke.

- Uzbudila si se i uznemirila tamo, zar ne? - Njuškao joj je vrat ispodkose. Vrhom jezika je pretraživao baršunastu, mekanu kožu iza njenoguha.

- Kako to misliš? - zakrčala je. Rukama ju je nežno gnječio, a zatimje spljoštio širom otvorenim dlanovima.

- Kada si me videla nagog. Moje telo je poznato po tome da izazivaprilično uzbuđenje. Dok sam živeo u Africi, roditelji nevinih devojakadrhtali su od straha svaki put kada bih prošetao ulicom. - Glas mu je biotihi, hipnotišući šapat. Još joj se malo približio, i butinama protrljao onjene noge i kukove.

Bilo joj je teško da bilo šta izgovori, ali je uspela da nastavi ovajsumanuti razgovor. - Šššee... šetao si nag ulicama?

Rukama joj je skupio grudi, proizveo duboki dekolte i palčevimamilovao uzbuđene bradavice.

- Naravno. U nekim afričkim kulturama to je pitanje forme. Bezprenesenih značenja. - Gricnuo joj je ušnu školjku.

- E, pa ovo nije Afrika. - Uzdahnula je kada je ruke spustio na njenravan stomak. - I bila bih ti zahvalna kada bi... oh, Džejse.

Okrenuo je kako bi ga pogledala u lice. Azurnoplave oči su bileodlučne dok ju je podizao i prenosio preko dnevne u spavaću sobu kojuje do tada samo on koristio.

Nežno i pažljivo ju je spustio na prostrani krevet. Uspravio se,zbacio peškir koji je mu je bio obavijen oko struka i legao pored nje.

Pomilovao ju je po kosi koja joj se kovrdžala oko lica i laganimpoljupcima obasuo slepoočnice. - Ketrin, sada ću voditi ljubav satobom. - Nije tražio njenu dozvolu. Bila je to jasno izražena namera.

112

Nežno ju je poljubio, grickajući joj jezik u znak poziva i ohrabrenja.Slavio je svaki deo njenog tela dok ga je razotkrivao. Razodevao ju

je spretno i izluđujuće sporo, često zastajući kako bi je grickao imilovao.

Kada joj je spustio bikini gaćice niz vitke noge, šaputao jeočaravajuće hvalospeve njenom telu rečima za koje Ketrin nije mogla nida zamisli da će ikada čuti sa bilo čijih usana.

Opružio se pored nje i čvrsto je privio uz sebe. Napetost u njenomtelu je polako popuštala pred umirujućim dodirom njegovih prstiju.Njihovo uzbudljivo istraživanje ju je nagnalo da učestvuje. Zabacila jeglavu unazad, podigla bradu i dozvolila mu neometan pristup svomvratu.

Spustio je usne na njena usta, ljubio je beskrajno strastveno i nežno.Jezikom je kušao njihovu slast dok joj je rukama pretraživao telo. Neodvajajući usne od njenih, prošaputao je: - Ne znam šta ti se dopada.Reci mi ako... - Zarobila mu je ostatak rečenice u grlu svojimpodjednako vatrenim poljupcima. Ako je ovo bila najava za ono štosledi, neće biti ničega što joj se neće dopasti.

Usnama je klizio preko njenog obraza ka uhu i dražio je mekim,toplim dahom i izazovnim jezikom.

Milovao ju je od ramena, preko grudi do struka. Iz prstiju, kojima jetrljao svilu sa unutrašnje strane njenih butina, izbijala je tečna vatra irazlivala se do samog središta njenog bića.

- Koža ti je poput baršuna - mrmljao je. Dlanom je prelazio gore-dole preko kolevke njene ženstvenosti. - Sećaš se one noći kada sam tesmestio u krevet?

- Da, Džejse - dahtala je. Negove ruke su bile jasan podsetnik.- I tada sam želeo da te ovako dodirujem. - Zaustavio je ruku na

mekom brežuljku između njenih nogu. - Drago mi je da sada nema ničegaizmeđu nas.

Zarobio joj je isprekidani dah divljim poljupcem. Obuhvatila ga je saobe strane glave, čvrsto mu stisla vilicu i privukla ga sebi.

- Džejse - preklinjala je - ljubi me ovde. - Spustila mu je glavu nasvoje grudi.

113

Ljubio joj je meke obline. Jezikom je ocrtao donju liniju ta dvapolumeseca dok se ona izvijala od čežnje. Kada je osetila njegova ustablizu svoje bradavice, začula je sopstveni glas kako jeca u ekstazi.Blago ju je cimnuo, zatim podigao glavu i samo jezikom umirivao napetipupoljak.

Zgrabila ga je za ramena i uživala u otkrivanju njegovih snažnihmišića koje je osećala pod prstima. Ohrabrila se i zavukla ruku izmeđunjihova dva tela, vrhovima prstiju prelazeći preko maljica na njegovimgrudima i sa radoznalošću ispitujući male, tamne bradavice skrivene unjima. Sa zadovoljstvom je konstatovala da sve ubrzanije diše.

- Ahhh, Ketrin, tako si slatka - rekao je dok je prstima otkrivaovlažnu toplotu među njenim butinama. Odgovorila mu je strasnimuzdasima.

- Sada? - upitao je dok joj je grickao usne. - Sada?Potvrdno je klimnula glavom, a njegov dubok poljubac simbolično je

propratio tu inicijaciju.Izdigao se nad nju i pronašao blago za kojim je tragao. Smestio je

svoju snagu u tu mekotu i izvršio blag pritisak. Kada je naišao naneočekivani veo otpora, zastao je i pogledao je zbunjenog izraza lica.Gorljive ruke na njegovim butinama i izvijeni kukovi uverili su ga da netreba da odugovlači.

Pošto je trenutak bola prošao, Ketrin se prepustila uzbuđenju novogiskustva. Isključila je svaku svesnu misao, sve što bi moglo da ublaživatrenu stihiju osećanja koja su je preplavila. Više joj nije bilo važno nikako se on zove, ni iz koje je porodice, niti to što pripadaju različitimsvetovima. Samo je činjenica da su im tela stopljena u jedno imalasmisla. Nije to bilo samo fizičko spajanje, već i sjedinjavanje duša.Pripadala mu je; sve je bilo na svom mestu.

Iako joj je bio prvi, Ketrin je bilo jasno da je vrhunski ljubavnik.Ohrabrivao ju je, hvalio, obožavao, vodio je ljubav sa njom rečimakoliko i telom. Ljubio ju je, grickao, lizao, milovao, trljao, udisao je.Bilo je to mnogo više od običnog posedovanja.

Kada je osetila kako prelazi na novu, do tada nepoznatu teritorijuzavodljivog bezdana, povikala je: - Džejse, Džejse!

114

- Tako, mila, tako - šaptao joj je u uho. - Ketrin, slatka Ketrin, predajse.

I to je i učinila.

* * *- Devica? - zapitao ju je Džejs sa nevericom dok su ležali pripijeni

jedno uz drugo. - Oženjen sam dvadesetsedmogodišnjom devicom.- Odmahnuo je glavom potpuno zapanjen.- Nisam više devica - procvrkutala je Ketrin dok se još bliže uvijala

uz njega.- Raskalašnice. - Veselo ju je šljepnuo po nagoj stražnjici. -

Pretpostavljam da ćeš sada želeti da ovo radiš po ceo dan i celu noć -uzdahnuo je glumeći očaj.

Zakikotala se i oslonila se o laktove prosipajući mu po licu vlažne,glasne poljupce. On ju je golicao po rebrima dok ponovo nije pala naleđa, i potom je prekrio težinom svoga tela. Pogledao ju je odozgo i tihose nasmejao pre no što je svojim usnama zarobio njene.

Uplela mu je prste oko vrata i privukla ga bliže sebi, pozdravljajućiponovo probuđenu strast. Milovao joj je vrat i polako prstima prelaziopreko ključne kosti da bi ih sekund kasnije posesivno spustio na njenedojke.

Prekinuo je vatreni poljubac i zurio u njene grudi dok je prstimaocrtavao putanju koja ju je dovodila do ludila. Posmatrao je kako joj sebradavice krute pod njegovim zavodljivim dodirom. - Fascinantno -izjavio je, nagnuo se i nežno ih poljubio.

Spustio je ruku niže na njen ravan stomak, koji je u tom trenutkuglasno zakrčao. Džejs se veselo nasmejao. - Gladna? - Ustao je sa nje.

- Jesam - prostenjala je, pružajući ruke ka njemu. Nije želela da serazdvoje. - Gladna sam, ali ne želim hranu.

- Hajde - rekao je povlačeći je sa kreveta. - Hajde da večeramo. -Navukao je na sebe šorts i kratku sportsku majicu koja mu je pokrivalaramena i grudi, ali mu je ravan stomak ostao otkriven. - Uvrediću se akone pohvališ moj nadaleko čuveni sos za špagete.

115

- Radije bih ostala u krevetu - bunila se Ketrin.- I ja bih. Ali, od sada, gospođo Mening, moram da se postaram da te

uredno hranim.Sjajna si u trošenju viška energije. - Zgrabio ju je za ruku i povukao

na kolena. Zario je lice u njen vrat i čvrsto je držao uz sebe, rukamaprelazeći preko njenih leđa.

- Ketrin?- Mmmm?- Hoćeš li mi učiniti jednu uslugu? - Aha.- Obuci onu košulju koju si imala na sebi onog dana kada smo se

upoznali. Onu koju nosiš kada molerišeš. Zaveži je ispod grudi kaoonda. Važi?

Odmakla se od njega i pogledala u te zavodljive plave oči. - To jeusluga koju tražiš? - upitala je.

- Pa, ne samo to - vragolasto je priznao. - Ne oblači ništa sem bikinigaćica.

- Džejse - gunđala je - to je nepristojno.- Pa šta? Ja nikome ništa neću reći? A ti?- Nepopravljiv si - prošaputala je spuštajući poljubac na jednu od

jamica pored njegovih usta.- I to te uzbuđuje - promuklo je odgovorio. Zatim ju je šaljivo

ponovo gurnuo na krevet i naredio. - Požuri. I ja sam gladan.Kada mu se Ketrin pridružila u kuhinji obučena onako kako ju je

zamolio, okrenuo se i pohotno je odmerio od glave do pete. Prišao joj je,snažno je zagrlio i duboko ljubio.

- To sam želeo da uradim i onog prvog dana - rekao je.- Stvarno? To si želeo? E, pa ja sam srećna žena. - Široko se

nasmešio.Dok su se kuvale špagete, Ketrin je pripremila salatu, a Džejs je

mazao komade francuskog bageta prelivom od butera i belog luka iubacio ih u rernu.

Spretno je iskusnim pokretima otvorio bocu crnog vina koju je ranijestavio u frižider da se prohladi. Nekim čudom, sve je bilo gotovo u istovreme i ubrzo su seli da uživaju u veoma kasnoj večeri.

116

Da li je obrok bio posebno ukusan, ili je Ketrinina sreća sve činilasavršenim? Pričali su bez prestanka. Večera je trajala više od dva sata.

Saznala je da Džejs uskoro puni trideset i tri godine i kada mu jerođendan. Srednje ime mu je bilo Lorens. Razmenjivali su priče izmladosti. Otkrivali su jedno drugome šta vole, a šta ne vole, šta tolerišu,a šta ne, raspravljali su o političkim uverenjima i ličnim filozofijama.

Džejs je insistirao da posle špageta, salate, bageta i vina obojeuživaju i u sladoledu od čokolade. Zajedno su raščišćavali kuhinju, aKetrin je ponovo sa divljenjem razmišljala kako je moguće da on možetoliko da pojede i održi savršenu liniju bez ijednog grama sala.

Stajali su jedno pored drugog zagrljeni pored Alisonine kolevke,osećajući kako ih još dublje spaja obaveza koju su delili prema tommalom ljudskom biću, spremnost da od nje stvore odgovornu, saosećajnuodraslu osobu. Ketrin je bebi promenila pelenu, ali se ona nije probudila.

Te večeri nije bilo sumnje u vezi sa tim gde će Ketrin spavati.Prirodno i slobodno je krenula sa Džejsom u njegovu spavaću sobu. Preno što je uspela da skine prekrivač sa kreveta, on je već bio nag iposegao je za njom. Veoma polako i pažljivo joj je odvezao čvor podgrudima i povukao košulju sa ramena. Iskoračila je iz gaćica i zajednosu legli na krevet.

- Strašno sam ljubomoran - rekao je Džejs dok joj je milovao rame.- Zašto? - upitala je glasom nalik na zadovoljno predenje.- Zato što si prvi put na ovom krevetu bila sa Kuperom.- Hmmm - uzdahnula je, glumeći očaj - mislim da ću morati da se

odreknem Džima.Nasmejali su se, a zatim dugo ćutali, uživajući u čvrstom zagrljaju.- Kako se osećaš? - prošaputao je Džejs u tami.- Ovako - odgovorila je Ketrin vragolasto. Stidljvo je zavukla ruku

pod pokrivač. Duboko je i oštro udahnuo kada je pronašla svoju metu.Zadovoljno se nasmešila osetivši trenutnu fizičku reakciju pod svojimprstima.

- Oh, bože - prostenjao je. - Nisam baš na to mislio, ali mi se dopadatvoj odgovor. - Sa naporom je pokušavao da umiri disanje. - Zapravo,pitao sam se da li sam te povredio. Nisam bio baš nežan. - Zastenjao je

117

ponovo jer su njeni pokreti postajali sve smeliji. - Ketrin... - zaškripaoje. Zatim je nastavio malo smirenijim glasom - ni u jednom trenutku minije palo na pamet da si devica.

- Šta si mislio? Da sam raskalašna, promiskuitetna svingerka koja zasobom ostavlja niz odbačenih ljubavnika? - Grickala mu je trougao usredini ključne kosti.

- Ne, naravno da nisam - progunđao je kroz stisnute zube. Bilo mu jesve teže da govori. - Samo sam mislio da devojka tako lepa kao tisvakako mora da je imala... da je bila u vezi pre ove. Oduševljen samšto nisam bio u pravu.

- Oh, Džejse - promrmljala je i zarila mu lice u maljice na grudima,ovlaš prelazeći preko njih blagim poljupcima. Lagano mu je dotaklabradavice jezikom.

- Ketrin - tiho je uzviknuo - dižeš me... dižeš me u nebesa. - Spustioje ruku pod pokrivač, podigao njenu i prineo je svojim usnama. Spustiojoj je strastan poljubac na dlan dok ju je nežno okretao na leđa.

Savršeno kontrolišući svoju snažnu želju, uzeo ju je ponovo, krajnjenežno i poveo ka blaženom ispunjenju.

* * *Narednih nekoliko nedelja proteklo je potpuno idilično. Ketrin i

Džejs su bili potpuno opčinjeni jedno drugim. Razmenjivali su poglede idodire koje su samo oni razumeli, ali koji su drugima kada bih ihpogledali sa strane jasno stavljali do znanja koliko su snažna njihovaosećanja.

Smejali su se, razgovarali i vodili ljubav sa radošću koja je potpunoizbrisala stres zbog okolnosti pod kojima su se venčali. Ketrin jeeksperimentisala sa svojim novim kompjuterom, i do kraja nedelje je većimala grube skice prve serije reklama.

Tokom dana dok je Džejs bio na bušotini, ona je satima prikupljalainformacije i beležila svoje ideje. Sve ih je naglas čitala Alison koja jebila zahvalna publika. Beba je obično ležala na podu dnevne sobe svedok jedne večeri Džejs nije doneo ljuljašku. Dok ju je sastavljao i

118

smeštao Alison u udobno, mekano, platneno sedište, prokomentarisao je:- Ovaj dom se smanjuje iz dana u dan.

Ketrin, koja je do tada kuvala samo iz potrebe, sada je otkrila radostpripreme obroka za Džejsa. Jedne noći ga je iznenadila čokoladnomtortom, za koju je on energično tvrdio da mu je omiljeni slatkiš.

Znala je da ima nezgodnu narav. Prisustvovala je njegovom napaduna Ronalda Velša. Isplivala je na površinu nekoliko puta tokom njihovihrasprava pred venčanje. Još od dana na jezeru kada ga je nesmotrenouporedila sa Piterom bila je svesna njegovog eksplozivnogtemperamenta.

Ali tih dana te nezgodne naravi nije bilo ni u nagoveštajima. Sa njimje bilo lako živeti, bio je veoma pedantan i velikodušan. Alison jeuživala u pažnji i ljubavi kojom ju je obasipao. Svakoga dana bi se popovratku s posla istuširao i zatim proveo par sati igrajući se sa njom.Kada bi bila kenjkava, jednostavno bi je nosio i ljuljuškao. Izgledalo jeda je uvek uspevao da je umiri.

Ketrin ga je jedne večeri čula dok joj je tepao držeći je u naručju iljuljajući se u stolici od pruća. - Alison, slatka, mila bebice, tata te voli.Volim te, Alison.

Reči su joj se kao koplje zarile u srce. Čak ni u najintimnijimtrenucima Džejs joj ni na koji način nije nagovestio da je voli. Obasipaoju je izrazima strasti, a vođenje ljubavi je uvek bilo čin deljenja. Nikadanije umirio svoju želju, a da je pre toga nije strpljivo i nežno doveo dosavršenog zadovoljenja u kome su zajedno uživali.

Iznenada je poželela da čuje te dve reči upućene njoj sa istomiskrenošću i otvorenošću sa kojom ih je izgovarao Alison. I u tomtrenutku joj je bilo jasno.

Ona voli Džejsa Meninga.Kada se to dogodilo? U kom trenutku je sa sebe zbacila ogrtač

sumnje i prihvatila ga uverena da je osoba kakvom se predstavlja? Kadaje prestala da u njegovom pogledu traži skrivene motive? Nije imalaodgovor na to pitanje. Sve što je znala bilo je da ga voli i da će se njenživot, ukoliko on ne ostane deo njega, pretvoriti u mračnu, praznu dolinutuge.

119

Nikada ranije nije sebi dozvolila da se toliko izloži drugom ljudskombiću. Ta ranjivost ju je plašila. Prvo je preuzeo kontrolu nad njenimživotom. Sada je imao kontrolu i nad njenim srcem i njenim osećanjima.Šta će se desiti ako izneveri njeno poverenje? Kako bi pod ovimuslovima preživela njegovu prevaru?

Odbacila je tu užasavajuću misao dok ga je slušala kako tiho pevušiAlison. On je nikada ne bi izneverio. Ne bi mogao! Ne posle duhovnog itelesnog spajanja koje su upravo prošli. I dalje su bili željni jednodrugog; i dalje su neprestano tražili jedno drugo.

Još jedna gadna misao joj je okupirala svest. Požuda. Muškarci su ustanju da uživaju u seksu, a da u to ne uključuju srce i dušu. Da li jemožda njihovo božanstveno vođenje ljubavi za Džejsa bilo izraz samotelesne želje? Da li je bio toliko iskusan ljubavnik da je uspevao da jeuveri da ona njemu znači koliko i on njoj? Da li su reči koje joj je takostrastveno šaputao u uho zapravo uvežbane fraze?

* * *- Hej, kakve si kulinarske maštarije danas pripremila za večeru?Džejs ju je trgao iz neprijatnog razmišljanja. Prikrao joj se s leđa dok

je stajala pored štednjaka i spustio joj ruke na ramena.- Oči guštera - odgovorila je smejući se i nesvesno smeštajući

stražnjicu naspram šlica njegovih farmerki.- Sa sosom od sira? Sjajno! To je moje omiljeno jelo. - Njuškao joj

je vrat i sugestivno pritisnuo svoje kukove uz njene. - Šta je za desert?Polako, Ketrin, budi strpljiva, izgovorila je u sebi. Ne bi te ovako

ljubio da te bar malo ne voli.Kako se poljubac produbljivao, tako su se njene crne misli razvejale

u nepovrat.Ketrin je proklinjala rupe na putu zbog kojih je njen novi automobil

poskakivao i škripao dok je skretala ka bušotini. Planirala je da iznenadiDžejsa posebnim ručkom. Hepi je rado pristala da pričuva Alison kadajoj je Ketrin objasnila šta namerava.

Hepi Kuper je bila svesna promene odnosa između Ketrin i Džejsa,

120

ali je takođe bila veoma diskretna u svojim zapažanjima. Od kada seDžejs pojavio, sumnjala je da je on njen muž. Pretpostavila je da jekrenuo za njom pošto ga je ostavila posle neke ozbiljnije ljubavne svađe.

Svakom ko bi ih video bilo je jasno da su ludi jedno za drugim. Isvakako je Džejs bio Alisonin otac. Bio je potpuno zaljubljen u bebu.Hepi je bila presrećna što je to dvoje mladih ljudi našlo načina daprevaziđe nesuglasice koje su ih razdvajale u prošlosti. Moždajednostavno nisu imali dovoljno vremena jedno za drugo. I ona je sebidala u zadatak da spreči da se to ponovo dogodi tako što se nudila dačuva Alison kad god bi joj se za to ukazala prilika. Uostalom, od kada jeKetrin počela da radi od kuće nedostajalo joj joj Alisonino svakodnevnodruštvo.

Ketrin je izdaleka čula buku sa bušotine. Srećna što je uspešnosavladala neprijatan put, ostavila je kola blizu ograde gradilišta inastavila pešice.

U korpi koju je nosila preko ruke imala je bocu vina, pileću salatu ivoće. Njene grudi, nesputane grudnjakom, slobodno su se njihale podsvilenom bluzom dok je hodala preko neravnog terena. Zakikotala sepuna iščekivanja. O,da, Džejs će svakako uživati u ovoj pauzi za ručak.Ali im je potrebno da budu sami. Razmišljala je o načinu na koji binaterala Bilija da na neko vreme napusti prikolicu kako bi Džejs i onauživali u intimnom ručku za dvoje.

Na svoje iznenađenje, shvatila je da neće biti potrebno da proterujeBilija. On je popravljao nešto na jednom od prastarih kamioneta. Sobzirom na gomilu delova koje je razbacao oko sebe, izgledalo je kao daće još dugo vremena biti zauzet.

- Zdravo, Bili - pozdravila ga je trudeći se da nadjača buku.Kada je podigao glavu i ugledao je, nervozno je bacio pogled preko

ramena ka prikolici, a zatim se dogegao do nje na krivim nogama, brišućiruke o masnu krpu.

- Zdravo, Ketrin.- Zašto ne radiš u prikolici? Zar te je Džejs prebacio na drugi posao?

- Nasmejala se glavom pokazujući na rastureni kamionet.- Nije. Ja sam sam izašao. Nisam želeo da budem u istoj prostoriji sa

121

njom. - Pokazao joj je na sjajni, dugačak kamper koji Ketrin do tada nijeprimetila.

- Sa njom? - upitala je radoznalo.- Aha - bio je Bilijev jedini komentar pre nego što je okrenuo glavu i

prezrivo ispljunuo komad sažvakanog duvana u prašinu.On se sporim korakom vratio ka kamionetu, a Ketrin je zbunjeno

pogledala prvo u prikolicu, pa zatim u kamper.- Tja - uzdahnula je. - Toliko o ručku iznenađenja.Krenula je ka prikolici, otvorila vrata i zakoračila u mračnu

unutrašnjost. Bilo joj je potrebno par trenutaka da joj se oči priviknu nazamračenu prostoriju posle bleštavog sunca napolju. Zatim je pogledalaka Džejsovom radnom stolu.

Srce joj se sa treskom srušilo na pod. Stajala je nema, zatečena iočajna. A potom ju je obuzela vrela, besna ljubomora koja joj se kaootrov širila telom.

Džejs je stajao naslonjen na svoj sto. Duge noge su mu bile raširene iispružene. Između njih stajala je tamnokosa žena i intimno se privijala uzsrednji deo njegovog tela. Džejsove ruke bile su upletene na njenimleđima. Ona je crvenim, lakiranim noktima mrsila njegovu gustu, crnukosu.

Džejs se trgao kada je Ketrin ušla, ali se žena samo mirno okrenulaka njoj i nadmeno je gledala tamnim, vodnjikavim očima. Nije sepomerila od Džejsa. Umesto toga je svilenkastim, zavodničkim tonomrekla: - Ti mora da si Ketrin. Baš se radujem što smo se upoznale. -Senzualno se još malo privila uz Džejsa i dodala pritvorno stidljivo. -Oh, oprosti mi. Nisam se predstavila. Ja sam Lejsi Njuton Mening.Džejsova žena.

122

10.

Ketrin je prizvala svu disciplinu i samokontrolu koju je posedovalakako se ne bi onesvestila ili pobegla. Umesto toga, besno je stisnulapesnice uz butine, zarivajući nokte u dlanove. Pluća su joj se stisla.Izgledalo je kao da vazduh iz nje polako curi sve dok nije osetila kakomora da se bori da dođe do daha da se ne bi srušila.

Uspela je da odvoji pogled od Lejsinog pobedničkog i podrugljivoglica i da pogleda Džejsa. Njegov gnev ogledao se samo u blagompodrhtavanju čvrsto stisnute vilice i neumoljivom pogledu u očima.Polako se izvukao iz Lejsinog zagrljaja, ustao i odgurnuo je od sebe.

- To baš nije sasvim tačno, Lejsi. Ti si moja bivša žena. Mislim daizmeđu ta dva pojma postoji značajna razlika - ispravio ju je.

Dakle, on je zaista bio oženjen ovom ženom, pomislila je Ketrin. Dotog trenutka se potajno nadala da se ta Lejsi grubo šali sa svojim starimprijateljem. Ali napućeni, zavodljivi izraz na licu brinete namenjenDžejsu jasno je govorio da je njihov odnos bio daleko prisniji odprijateljstva. Svaka budala bi to primetila.

- Oh, Džejse - ljutito ga je prekorila Lejsi - uvek si tako prokletoprecizan. Ja se i dalje osećam udatom za tebe. Uvek ću te smatratisvojim mužem. U Božjim očima, mi smo i dalje venčani.

- Stvarno? - Džejs je sumnjičavo izvio obrvu.- Lejsi, ako Bog smatra sve one koji se telesno poznaju venčanima,

svet je prepun bigamista.- Ketrin ga nikada nije videla tako ogorčenog. Da li je on to govorio

o njihovom braku? Bol u njenom srcu je postajao nepodnošljiv.Nastavio je da pažljivo posmatra Lejsi, a ona mu je uzvratila pogled

otvoreno ga provocirajući razdvojenim usnama.Ketrin se osetila nepoželjnom i beskorisnom. Morala je da pobegne

odatle. Bilo joj je muka od intimnih pogleda koje su razmenjivali.

123

Prekinula je privatni trenutak koji su oboje želeli da produže.Izletnička korpa je sa treskom pala na pod. Ketrin se zlobno ponadala

da će se sve prosuti i napraviti strašan nered. Možda će se boca savinom slomiti. Kako se rukom uhvatila za kvaku, začula je Džejsov glas:- Ketrin, kuda ćeš?

Pogledala ga je besno i sa nevericom. Je li on sišao s uma? Da li jezaista mislio da će nastaviti da stoji tu i da bude svedok njegove požude,ili ljubavi, prema... prema bivšoj ženi?

- Idem kući - hladno mu je odgovorila. - Samo sam svratila da tidonesem ručak.

- To je tako... - zaustila je Lejsi, ali ju je Džejs grubo prekinuo.- Hvala ti - rekao je. Lice mu je i dalje bilo namršteno, ali sposobnost

da primeti svaki detalj ga nije izdavala. Odmerio ju je od glave do peteintuitivnim pogledom. Bilo mu je jasno Čime je želela da ga iznenadi, štoju je dodatno uznemirilo. Njeni planovi da provedu prijatnih sat vremenau ljubavnom zagrljaju kao muž i žena sada su joj delovali gotovonakaradno.

- Možda bismo mogli da ga podelimo kasnije - predložio je.- Ne bismo mogli - oštro mu je odgovorila Ketrin.Džejs je opsovao upola glasa. Svaka crta lica i svaki delić njegovog

tela odašiljali su strašan gnev. - Nemoj još da krećeš. Hteo bih daporazgovaramo.

Lejsi je skočila na sto i prekrstila noge. Plave svilene pantalone sujoj se usko pripijale uz kukove i butine. Ketrin je jasno videla njenebujne grudi koralnih bradavica pod kukičanom bluzom svetle bež boje.Džejs ih je takođe video, pomislila je očajno.

- Zar Džejs nije divan muž, Ketrin? - prela je. - Dok smo bili u braku,nije me ostavljao na miru ni sekunda.

- Lejsi - upozorio ju je pretećim glasom.- Još uvek se sećam svakog puta kada smo vodili ljubav, a to je bilo

veoma često - nasmejala se. - On od seksa pravi čitavu predstavu, zarne?

Ketrin je osetila kako joj se mučnina penje uz grlo i poželela je dašto pre pobegne odatle, što dalje od tih podrugljivih tamnih očiju i

124

napućenih usana.- Naravno, mi smo se venčali iz ljubavi, a vas dvoje... - napravila je

značajnu pauzu. Da li je Džejs smatrao da je neophodno da joj objasniokolnosti pod kojima su se njih dvoje navrat- nanos venčali?

- Lejsi, nema razloga da se vraćaš u prošlost koja se Ketrin nimalo netiče. - Da li joj se učinilo da je bilo prizvuka pretnje u njegovom glasu?

- Naprotiv, dragi. - Lejsi se oslonila na ruke i nagla napred. Njeneteške grudi klatile su se kao sočne, zrele dinje. - Mislim da bi Ketrin biloveoma zanimljivo da sazna da smo se razveli zbog dece.

Skrenula je pogled sa Džejsa i prezrivo se zagledala u Ketrin. -Vidiš, Džejs je oduvek imao neku šašavu potrebu da ima velikuporodicu. Čim smo se venčali, počeo je da priča o bebama. - Napućilase. - A ja sam ga želela samo za sebe bar na neko vreme.

- Lejsi, pazi šta...Nemarno se nagla unazad i zamahivala nogama napred- nazad poput

klatna. Nije obraćala pažnju na Džejsovu preteću upadicu i nastavila jeneuznemirena njegovim narastajućim besom.

- Baš je zgodno što je stekao instant porodicu kada se oženio tobom.- Blistavi osmeh otkrivao je dva reda oštrih, belih zuba.

Ketrin je grizla donju usnu. Odlučila je da neće dozvoliti da je Lejsislomi pred Džejsom. Kada je krenuo ka njoj, trgla se unazad. Sve što jeLejsi rekla bila je istina, ali da to čuje iz usta ove zavodljive žene koja jebila udata za Džejsa, koja je živela i spavala sa njim...

Ketrin se stresla. Činjenica da je Lejsi pričao o njihovom privatnomživotu je bila neoprostiva uvreda. Možda ona i stoji ovde pred tomgadnom ženom i sluša sve ovo jer podsvesno želi da bude kažnjena.Možda je zaista bezglavo uletela u taj brak. Zatim je otišla još jedankorak dalje i zaljubila se u Džejsa iako je znala da joj ta ljubav nikadaneće biti uzvraćena. Verovala mu je. A trebalo je da zna da ne sme. Zar iMeri nije volela Pitera i verovala mu?

- S obzirom na to koliko Džejs pati za imidžom idealne porodice, nijemogao da odoli iskušenju da odgaja sirotu, dragu Piterovu devojčicu. Toje tako tipično za njega, da se žrtvuje za plemenite ciljeve.

- Umukni, Lejsi - Džejs se okrenuo prema bivšoj ženi i uputio joj

125

ubilački pogled plavim očima koje su iskrile gnevom. Lejsi je očiglednoiznosila intimne detalje njihovog braka, a to ga je mučilo jer je, po svemusudeći, i dalje bio zaljubljen u nju.

- Pa, dragi, ti si uvek znao da ublažiš i najneprijatniju situaciju. -Lejsi je pažljivo posmatrala svoje savršeno manikirane nokte. - To što siKetrin našao taj slatki poslić, to je bilo baš ljubazno od tebe. Naravno,što je više uposliš, to ćeš manje vremena morati da provodiš sa njom.

Lejsine poslednje roči su duboko ranile Ketrin. Mišići su joj senevoljno grčili i besno se okrenula ka Džejsu. - Ti! - vrisnula je. - šta sito uradio kako bi mi obezbedio taj posao?

- Oh, draga moja, da si samo mogla da čuješ kako je ubedivao tatuda je to odlična ideja - otezala je Lejsi. - Prisluškivala sam na drugomtelefonu. Džejs ga je praktično preklinjao da pristane na taj šašavpredlog sa reklamama.

Ketrin je pažljivo slušala, zgrožena implikacijama onoga što je Lejsigovorila. Tražila je neki znak poricanja na Džejsovom licu, ali njegovajedina reakcija je bila stisnuta vilica i plavi led u njegovim očima.

- Je li to istina, Džejse? - Davila se svakom reči. - Je li istina da sismislio nepotreban projekat kako bi me zaposlio?

- Ketrin, molim te, saslušaj me... - napravio je jedan korak ka njoj.- Odgovori mi, proklet bio - gotovo je urlala. - Da li je to bila ideja

gospodina Njutona ili tvoja?- Ne razumeš...- Odgovori mi. Odmah!- Dodavola! - eksplodirao je. - Sve ću ti objasniti ako mi dozvoliš da

završim rečenicu.- Ne želim bilo kakva pritvorna objašnjenja - oštro je odgovorila. -

Čija su ideja bile reklame? - Pošto je i dalje ćutao, zaurlala je: - Čija jeto ideja bila?

- Moja! - zagrmeo je.Odgovorio joj je podjednako glasno i besno; njihove reči su se

odbijale o zidove prikolice i još dugo odjekivale u tom uzanom prostoru.Ketrin i Džejs su se odmeravali poput divljih, razjarenih bikova.

Grudi su im se nadimale, nozdrve širile, bili su potpuno obuzeti besom.

126

Konačno je Ketrin duboko uzdahnula, ispravila ramena, povratilasamokontrolu i okrenula se ka izlazu. Naglo je otvorila vrata i sišla niznizak stepenik.

Iznenadila se kada je shvatila da je Džejs odmah iza nje. Zgrabio juje za mišicu i stegao snažno kao mengelama.

- Pusti me! - zarežala je, pokušavajući da se oslobodi.- Nema šanse. Nećeš odjuriti odavde kao neka ludača u potrazi za

osvetom. To bi svakako pokrenulo zle jezike.Hodao je sasvim blizu nje. Saplitala se kako bi ispratila njegov

besan, dugi korak. - Pa, svakako ne želimo nikakve glasine o šefovomljubavnom životu, je li tako? - upitala ga je slatkim glasom. - Mislim daje tvoj oprez nepotreban, pošto ti se bivša žena već pojavila samobilnom spavaćom sobom.

I do tada joj je bolno stiskao ruku, a sada je taj stisak postao jošneprijatniji. Ignorisao je njen sarkazam i upitao je: - Gde si, dođavola,parkirala auto?

- Tamo - pokazala je njihov novi automobil ispod hrasta na obodušume.

Praktično ju je vukao ostatak puta preko kamenitog terena. Da li jemislio da je uspeo da zavara svoje radnike ovom predstavomsupružničke galantnosti? Zar nisu mogli da pročitaju gnev u njegovimzaleđenim crtama lica i krutim leđima?

Pošto su stigli do kola, daleko od svih koji su ih mogli čuti uprkosbuci mašina, nagnuo se nad nju i rekao: - Ništa od onoga što je tamorečeno nema veze sa nama. Da li me čuješ, Ketrin? - Blago ju jeprotresao.

- Boli me ruka. Hoćeš li me, molim te, pustiti? - Hladno ga jepogledala, skrivajući oluju koja je u njoj divljala.

Istog trenutka ju je oslobodio svog stiska. Protrljala je rukupokušavajući da ponovo uspostavi normalnu cirkulaciju. - Da li treba daočekujem još grublji tretman kada se vratiš kući? Da li uopšte planirašda se vratiš kući?

- Ketrin - zagrmeo je, potpuno iznerviran. Pogledao je u stranu, unepristojno miran pejzaž. Duboko je uzdahnuo i ponovo je ozbiljno

127

pogledao. - Kada sam ti našao taj posao...- Baš ti hvala! - odgovorila mu je sa gorčinom u glasu.- Učinio sam to zbog tebe! - brecnuo se. Grubo se nasmejala. -

Naravno. Samo zbog mene. - Zelene oči su joj potamnele od besa. - Toje bio jedini deo mog života koji nisi kontrolisao. Moja karijera. Preuzeosi kontrolu nad mojim životom, mojom kućom, mojom... - zaustavila sepre no što bi izgovorila nešto što bi je do kraja unizilo. - Moraš da imašbaš sve, je li tako? Nisi mogao da mi dozvoliš da zadržim ni mrvuponosa i samopoštovanja. Gospode! Vi Meningovi ste tako pohlepni.Sada ti dugujem toliko toga i potpuno sam pod tvojom kontrolom, zarne?

Prepoznala je znake. Njegova preka narav je izbijala na površinu.Svojim rečima je probila njegov oklop. Dakle, Ketrin je pomislila dok jeposmatrala kako mu se produbljuju linije oko usana, bila sam u pravu.Istina uvek boli, i on ne može da je prihvati.

- U redu - rekao je preteći. - Misli šta god hoćeš, Ketrin. - Približiojoj se još za jedan korak. - Ali ima jedna stvar koju si zaboravila dapomeneš.

- Kkk... koja stvar? - upitala je drhtavim glasom, instinktivno zazirućiod predatorskog odsjaja u njegovim očima.

- Ova - rekao je, zgrabio je i privukao sebi.- Ne... - pobunila se pre nego što joj je prekrio usta svojima.Podigao je glavu na trenutak posle tog poljupca kojim ju je očigledno

kažnjavao. - Možeš da počneš da mi vraćaš sve ono Što mi duguješ -provocirao je. Čvrsto ju je držao bespomoćnu uz svoje čvrsto,nepopustljivo telo. Pritisnuo je usnama njena zatvorena usta i nijeprestao da je povređuje sve dok ih nije otvorila.

Na silu je jezikom probio put i silovito joj harao ustima. Pritisnuo jekukovima njene i prignječio je uz vrata automobila. Osećala je njegoveruke svuda, uvredljive i povređujuće.

Srećom, bio je leđima okrenut bušotini, te niko nije mogao da primetišta se zapravo događa.

Napustio je njena usta i zario joj usne u vrat. - Došla si ovamo naintiman ručak sa mnom, je li tako? - upitao je osorno.

128

Jecala je, suze su joj se prelivale preko kapaka, dok ju je podsećaona prvobitnu nameru sa kojom je krenula kod njega. Toliko toga sedesilo od tada. Svi njeni snovi razbili su se u paramparčad u roku od satvremena!

- Dopao bi mi se taj ručak, Ketrin. - Spustio je svoju preplanulu,vitku ruku na njenu dojku. - Znam da nemaš ništa ispod te bluze. Umislima ja vidim tvoje grudi, mogu da ih osetim, okusim...

Ponovo je pronašao njena usta, ali ovoga puta poljubac nije bionasilan. Narotiv, bio je razoružavajuće nežan. Usnama je senzualno piosa njenih, milovao joj jezik sve dok nije osetio kako se opušta.

Palčevima je nežno prelazio preko njenih bradavica kroz svilenutkaninu sve dok mu nisu odgovorile. Bile su kao čvrsti, glatki dugmićipod njegovim dodirom.

Ketrin je osetila kako tone u predaju. Sva njena odlučnost se polakotopila pod njegovim milovanjima. Telo ju je izdavalo, odgovaralo je nanjegov izazov. Ne. Ne sme. Od početka ju je privlačila njegovaubedljiva seksualnost i očigledna muževnost. Sada je patila zbog svojeslabosti. Njemu ovo ništa ne znači. Koristio je te zagrljaje kao sredstvoda joj slomi volju, da joj oduzme samokontrolu, da dobije ono što želi.

Prikupila je poslednje ostatke snage i odgurnula ga od sebe.Zatreptao je nekoliko puta, očiju zamagljenih strašću, trudeći se da sefokusira kada je pogledao u njeno besno, ledeno lice, i spustio ruke.

- Pogrešio si, Džejse. Više nemaš uticaja na mene. Nemaš uticaja nabilo koji deo mog života. Sada odlazim. Po svemu sudeći, Lejsi planirada ostane neko vreme. Sigurna sam da će biti više nego spremna dazadovolji tvoje primalne nagone.

Ušla je u automobil i zalupila vratima. Uključila je motor i ubacilamenjač u brzinu, ali ju je Džejs zadržao, stisnuvši kvaku.

- Odličan govor i sjajna gluma, Ketrin, ali ti to neće proći. - Besaviše nije bilo. Glas mu je bio hladan, ubedljiv, smrtonosno precizan. -Još uvek me želiš koliko i ja tebe. Vratiću se kući u uobičajeno vreme.

* * *

129

Ketrin je proklinjala Džejsa, svoju slabost, i najviši stepenik o koji jeudarila palac na nozi dok je ulazila u stan. Srećom, Hepin automobil nijebio parkiran ispred kuće. Verovatno je povela Alison sa sobom kako biobavila neku kupovinu. To će joj omogućiti da se malo pribere,porazmisli o svom problemu i počne da vida rane.

Ono što je učinila nije ličilo na nju: bacila se preko velikog kreveta iprolila reku suza. Smirena, stabilna, pribrana Ketrin Adams je sebi retkodozvoljavala takvu erupciju osećanja. Ali nikada ranije se nije osećalatako potpuno izneverenom.

Nije čak ni znala da je Džejs već bio oženjen! Koliko dugo je bio ubraku sa Lejsi? Kada? Zašto su se razveli? Lejsi je rekla da je jedan odrazloga bila njegova želja da imaju decu pre nego što je ona bila spremnana takvu vrstu obaveze. Da li je Džejs toliko perverzan da bi se oženioKetrin i usvojio Alison samo da bi napakostio Lejsi zbog toga što jeodbila da mu podari decu kada je on to poželeo? Da li je to bila pravamotivacija za ovu komplikovanu predstavu?

Stiskala je jastuk koji je mirisao na njega, zaronila je lice u mekupamučnu tkaninu i kroz jecaje izgovorila njegovo ime. Zašto sam sezaljubila u njega?, prekorevala je sebe. Trebalo je da bude opreznija.Ljubav poput one koju je Ketrin zamišljala postoji samo u mislimapesnika i sanjara. Ne opstaje u stvarnom svetu.

Nije se sećala ljubavi svoga oca, iako je bila sigurna da je premanjoj gajio duboka osećanja. Grejs Adams je posle iznenadne smrti mužana sebe morala da preuzme odgovornost za podizanje svoje dve kćeri uvreme kada žene nisu imale ista prava na tržištu rada. Ona je svojuljubav iskazivala kroz žrtvu koju je podnosila kako bi Ketrin i Meriživele pristojno. Veoma retko je imala vremena ili snage posle dugogdana u pošti da miluje i mazi svoje male devojčice. A i u tim retkimtrenucima, Meri je imala prednost jer je bila mlađa.

Ketrin nije krivila svog oca zbog prerane smrti. Niti je mogla da bilošta zameri svojoj majci. Ali žudela je da bude voljena. Do nedavno jeuspevala da odoli izazovima kratkih veza koje bi joj pružile kratkoročnupažnju. Negde duboko u sebi znala je da ne bi mogla da podnese bolrastanka, gubitka nekoga koga voli. A onda je upoznala Džejsa Meninga,

130

širom otvorila vrata svoga srca i uklonila sve ograde dovoljno dugo damu pokaže koliko je ranjiva.

Ona i Meri su bile dobre drugarice, i, kada bi je iko upitao, rekla bida je volela svoju sestru. I to je bila istina. Ali to nije bilo isto. Ona iMeri nikada nisu imale ista intelektualna interesovanja, niti su vodilestimulativne razgovore kao ona i Džejs. Njegova pronicljivost i smisaoza humor nisu mogli da se porede sa Merinom naivnošću. Džejs je prvimuškarac kome je podarila svoju ljubav, a on ju je sa prezirom odbio.

Pošto je konačno potok suza presušio, Ketrin je popravila posteljinu imalo uredila lice. Hepi je primetila da je mlada žena neuobičajeno tihakada je vratila Alison, ali Ketrin nije otkrila ni delić svoje beskrajnetuge. Stoička, hladna pribranost će biti njen štit.

Razgovarala je sama sa sobom dok je pripremala večeru. Vežbala ješta će reći, promišljala argumente koje će navesti. Ako, a to je bilo podvelikim znakom pitanja, ako se Džejs vrati kući kao što je rekao, bićespremna da mu se suprotstavi logičnim razmišljanjem, sigurna da će gatime povrediti više nego mačem.

Namerno se okupala i obukla sa posebnom pažnjom. Nije želela daje zatekne uplakanu i uznemirenu. Neće ga ponizno moliti da ostane sanjom. Poraziće ga ledenim samopouzdanjem.

Uprkos tome što je čitavog poslepodneva govorila sebi da joj nijebitno da li će se vratiti kući ili ne, srce joj je poskočilo kada je začulaspecifičan zvuk motora njegovog džipa, a potom bat njegovih koraka nastepenicama.

Navijala je Alisoninu ljuljašku kada je ušao. Pogledala ga je prekoramena i nastavila da smešta Alison u platneno sedište. Alison ga jevidela i počela da maše ručicama i nožicama, cičeći od radosti. Ketrinim je oboma okrenula leđa i ljutito odjurila u kuhinju.

Džejs se ponašao frustrirajuće normalno. Okupao se i igrao sa Alisonpre večere kao i obično. Ketrin, sa druge strane, što je duže radila pokuhinji, to je glasnije lupala šerpama i loncima. Kada je opekla ruku dokje nestrpljivo vadila pleh sa pogačicama iz rerne bez zaštitnih rukavica,glasno je i grubo opsovala. Proklet bio!, pomislila je. Na ovo me jesveo!

131

Džejs je ušetao u kuhinju i ljubazno upitao: - Mogu li nekako da tipomognem?

- Ne - kratko je odgovorila. - Sve mogu sama - dodala je značajno.- U redu - odgovorio je veselo i seo za sto. Bio je slika i prilika

pribranosti, opušten na stolici, dugih nogu ispruženih ispred sebe,prekrštenih članaka i ruku savijenih preko grudi. Osećala je snažnupotrebu da mu sruči činiju vrelih krompira na glavu, samo kako biporemetila tu njegovu bezbrižnost.

Uspavao je Alison i večerali su u tišini. Džejs sa apetitom iuživanjem, Ketrin sa odlučnošću koja ju je davila.

Kao i obično, Džejs joj je pomogao da opere sudove. Izbegavala jebilo kakav kontakt. U jednom trenutku je spustio ruku u mlaku sapunicui uhvatio njenu. Milovao joj je dlan palcem i posmatrao oluju u njenimzelenim očima. Ljutito je istrgla ruku kako bi mu pokazala koliko gaprezire, ali je u isto vreme sebe isprskala mutnom vodom po licu.

- Hteo bih da razgovaramo - rekao je kada su izašli iz kuhinje.Ugasio je svetlo iza sebe i dvostruko je trgao, svojim rečima i naglimnestankom svetlosti.

Ketrin je pobesnela jer je on prvi započeo raspravu. Napad jenajbolja strategija, i sada je on imao tu prednost. Đavo ga odneo!

- U redu - brecnula se. Sela je na stolicu nasuprot sofe. - I ja želim satobom da razgovaram.

Džejs je seo na ivicu sofe i zurio u svoje ruke sklopljene prekoraširenih kolena. - Trebalo je da ti kažem za Lejsi. Izvini. Žao mi je štosi na takav način morala da saznaš za nju.

- Baš ti je žao - procedila je. - Čini mi se da sam naletela naromantično pomirenje.

- Ne baš - kratko je odgovorio. Očvrslo lice koje je na trenutaksmekšalo dok joj se izvinjavao sada je ponovo počelo da se zaoštrava.

Crne obrve su se navukle nad njegove blistave oči.- Ne? Oh, naravno, imaš jedan mali problem, sada si ponovo oženjen,

zar ne? Baš nezgodno. Ali, sumnjam da bi te taj sitan detalj sprečio daobnoviš vezu sa Lejsi.

- Dođavola - tiho je opsovao. Trljao je zglavke na rukama vidno

132

uzrujan. - Uvek se postavljaš tako defanzivno. Molim te, pokušaj darazumeš.

- Da razumem? - upitala je povišenim tonom. - Ušetala sam ukancelariju svoga muža i zatekla ga u zagrljaju lepe, prsate žene za kojuse ispostavilo da je njegova bivša supruga! - zastala je kako bi došla dodaha - šta tu nisam dobro razumela?

- Ljubomorna? - upitao je sa tračkom onog šaljivo- vragolastog izrazau očima koji je tako često ranije viđala.

Njegova promena raspoloženja ju je zbunjivala. Da!, želela je dapoviče. Da! Ljubomorna zbog sveg vremena koje je provela sa tobom.Da! Zbog svakog puta kada si sa njom vodio ljubav. Da! Zbog svakogpoljupca koji si joj poklonio. Da! Užasno sam ljubomorna!

Umesto toga, indignirano je odgovorila: - Ljubomorna? Naravno dane. Osoba mora biti zaljubljena da bi bila ljubomorna. - Da li je to zaistapreko njegovog lica prešla senka bola? Ne, bio je to samo grčnezadovoljstva jer ona nije pokazivala uznemirenost. - Konačno, ovo jedogovoreni brak - insistirala je. - Oboje znamo zašto smo u njega ušli.

Skrenula je pogled u stranu, nesposobna da izdrži njegov prodoranpogled. Naglo je ustala i otišla do svog radnog stola. Morala je da se štoviše udalji od njega. Zaštiti se Ketrin, podsećala je sebe.

- Ja... uh... hmmm - mucala je. Proklela je svoju nesposobnost daostane odlučna dok je on posmatra. Konačno se pribrala i nastavila: -Bila sam besna zato što si me lagao u vezi sa poslom.

- Ti si savršena za taj posao, Ketrin, bez obz...- Znam da sam savršena, proklet bio! - povikala je i okrenula se da

se suoči sa njim. - Sada sam više nego ikada rešena da sve obavimsavršeno. Pokazaću i tebi i gospodinu Vilobiju Njutonu da nema potrebeda mi se nudi posao iz samilosti samo zato što sam udata za jednog odnjegovih glavnih momaka.

Pažljivo, Ketrin, upozoravala je sebe. Osećala je kako je suzepeckaju. - Bez obzira na razlog, nabacio si mi sjajan posao. I na tomesam ti zahvalna, gospodine Mening. Ali sada sam samo još jedna tvojaslužbenica. I od sada, sve radim sama. Ako uspem, sjajno. Ako ne, bićeto samo moj neuspeh. Ne želim nikakvu pomoć od tebe. - Poslednju

133

rečenicu je izgovorila odlučno, odsečno.- Grešiš ako misliš da bih želeo da postupiš bilo kako drugačije,

Ketrin - tiho je rekao.Bila je zatečena njegovim smirenim prihvatanjem njenog govora. Gde

je nestao njegov bes? Zašto joj se ne suprotstavlja? Izgledao je...gotovo... tužno? Iz sve snage se trudila da povrati odlučnost.

- A što se tiče našeg braka, svako ide svojim putem. S obzirom naokolnosti mislim da je to jedino pošteno.

- Tako misliš. - To nije bilo pitanje. Jednostavno je jedva čujnopotvrdio njen stav.

- Upravo tako - odgovorila je odlučnije nego što se osećala.Nudila mu je priliku da bude sa Lejsi koliko god želi. Ali i dok je

izgovarala te reči kojima mu je vraćala slobodu, pitala se kako će uspetida podnese ako je napusti.

- Ako još... ako još uvek želiš, možemo da glumimo srećnu porodicuzbog Alison - grcala je. Zastala je, pruživši mu priliku da odbije, ali se usebi molila da to ne učini. Pošto je i dalje ćutao, nastavila je, lomećiprste. - Mislim da ti i ja... da mi... da treba da sledimo svojainteresovanja i da radimo... šta god... šta god želimo.

Završila je. I gde je taj osećaj trijumfa kojem se nadala? Nije bilo nitraga pobedničkog ushićenja koje bi je ispunilo. Umesto toga, osećala jesamo prazninu, paradoksalno tešku kao stena, koja joj je pritiskala srce.Njen uvežbani govor sada joj je zvučao otrcano, detinjasto, nesigurno iglupo.

Džejs je ustao, ispravio se do svoje pune visine i prišao joj. - Mislimda si potpuno u pravu, Ketrin.

Svest joj se pomutila od agonije koju su izazvale njegove reči.Morala je da stisne usne kako bi zadržala glasan jecaj koji je pretio dajoj se otme iz grla. Čak i sada se nadala da će je moliti za oproštaj izakleti joj se na večnu ljubav. E, pa, postavila mu je ultimatum i on ga jeprihvatio. Ali je bila zatečena njegovom spremnošću da ga prihvati. Ovoje bila jedina rasprava koju bi rado izgubila.

Polako joj se približavao dok nije stao tačno ispred nje. Osetila sesaterana u ćošak, gušila se, potpuno skrhana. Njegova bliskost je u njoj

134

uvek izazivala destruktivnu lančanu reakciju. Od onog trenutka kada gaje prvi put ugledala na svojim ulaznim vratima.

- Mislim da treba da sledimo naša interesovanja i činimo šta godželimo. A u ovom trenutku, ja želim da poljubim svoju ženu.

Našla se u njegovom zagrljaju pre nego što je uspela da shvati štanamerava. Usnama je zarobio njene. Nije bilo surovosti u njegovompoljupcu, ničega nalik onom grubom, bolnom dodiru koji je osetila ranijetog poslepodneva. I ovoga puta je bio snažan i dominirajući, ali sasasvim drugačijim konotacijama.

Ustima se kretao preko njenih molećivo, sve dok ona nevoljno nijerastvorila usne i primila njegov zavodljivi jezik. Ljubio ju je duboko,strasno, senzualno. Nije pomerao ruke. Samo ju je čvrsto grlio, sprečivšije da se na bilo koji način pobuni ili odupre.

Kada je konačno podigao glavu, bila je potpuno bez daha. Pogledaoje u njene smaragdno zelene oči, provukao ruke ispod njenih mišica iovlaš joj prešao preko spoljne strane grudi. - Laku noć - prošaptao je.

Zatim ju je pustio, okrenuo se, ušao u svoju spavaću sobu i zatvoriovrata za sobom. Ketrin se vrtelo u glavi, blago se zanjihala iako joj sečinilo da su joj stopala zakucana za pod.

Instinktivno je pružila ruke tražeći njegovu podršku. Promuklo jeizgovorila njegovo ime. One, sada već poznate, senzacije su joj žariletelo. Ne ostavljaj me ovako, povikala je u sebi.

A zatim joj se razum vratio. I pretvorio u bes. Ključali bes.Kako se usuđuje! Kako se usuđuje da je tako ljubi pošto je dan

proveo sa Lejsi!Odmarširala je u Alisoninu sobu i zalupila vrata za sobom. Buka je

probudila bebu i morala je da je dugo šeta po sobi dok nije ponovozaspala.

135

11.

- Mislim da treba da počnemo da tražimo kvalitetno drvo za potpalu.Video sam nekoliko oglasa u novinama. Kuper i ja smo mislili dazajedno kupimo petnaestak kubnih metara. Uskoro će biti dovoljno svežeda možemo da upalimo vatru u kaminu. - Džejs je sa zadovoljstvom jeoengleski mafin i ispijao vrelu katu dok je Ketrin hranila Alisonuobičajenim doručkom od muslija i gnječenog voća.

Pošto nije odgovorila na njegov pokušaj da započne razgovor, upornoje nastavio. - Šta ti misliš?

Njegovo opušteno čavrljanje joj je išlo na živce i sada i tokom čitaveprotekle nedelje. Od trenutka kada joj se novi, savršeni svet srušio,ostavivši je očajnu i duboko ranjenu, on se ponašao kao da se ništa nijedogodilo.

Želela je da viče, da baca stvari, da besni, bilo šta sem da održavaovaj privid ljubaznosti. - Kako god ti misliš da je najbolje - promrmljalaje dok je brisala Alisonina musava ustašca vlažnim papirnim ubrusom.Pre nedelju dana ne bi mogla ni da zamisli da će i dalje živeti zajednokada dođe jesen, a sada on priča o nabavci drva.

Umalo je uspeo da probije njen zid ravnodušnosti one večeri kada sevratio kući i objavio da je bušotina proradila, da je nafta krenula.

- Džejse, pa to je fantastično! - uzviknula je pre nego što se naljutilana samu sebe što se raduje njegovim dobrim vestima.

Pogledao ju je iskosa i nasmešio se iskreno zadovoljan. - Jeste.Ketrin - uzbuđeno je protrljao ruke - nikad se na to neću navići, znaš?Hoću da kažem, svaki put kada pronađemo naftu, čak i kada sampotpuno siguran pre no što počnemo da bušimo, uvek je... kao... - zastaoje i bespomoćno podigao ruke. Dečački radosno se nasmejao. - Pa, nemože ni sa čim da se uporedi.

Želela je da sa njim podeli radost i entuzijazam. Žudela je da ga

136

zagrli, da mu čestita, ali...Brzo je nastavio. - Mislio sam da bismo mogli da izađemo večeras.

Da ostavimo Alison sa Hepi i odemo na večeru samo nas dvoje...- Ne - oštro ga je prekinula. Iskušenje da prihvati je bilo preveliko. -

Ja... hmm... čitavog dana sam radila i veoma sam umorna.Bio je očigledno razočaran, ali joj se ljubazno nasmešio i rekao. -

Važi. Neki drugi put.- Pretpostavljam da je bolje da krenem - rekao je toga jutra, ustao,

protegao se i podigao ruke iznad glave. - Drago mi je da sam kupio onajkrevet. Zauzeo je čitavu sobu, ali vredi svakog centa. - Nasmešio joj seđavolski očaravajuće. Pokušala je da ga ignoriše.

Nagnuo se i pomirisao joj kožu na vratu. - Sve što mu je potrebno dabi bio savršen je da si ti u njemu sa mnom. - Usnama joj je grickaoosetljivu kožu na potiljku, tako da joj je ruka zadrhtala dok je odlučnopokušavala da ubaci još jednu kašičicu gnječene breskve u Alisoninausta koja su joj neprestano izmicala.

Zavukao je ruku pod Ketrinin pazuh i pokrio joj dojku, nežno jestisnuvši. Njegova ruka joj je pržila kožu preko tanke pamučne majice.Spustila je kašičicu, ustala i okrenula se da ga pogleda. - Nemoj to daradiš. - Uspostavila je kontrolu nad svojim drhtavim glasom i nastavilaodlučnije: - Ako želiš da se... igraš sa nekim, idi kod Lejsi. - Ohrabriloju je kada je primetila da su mu se usne spojile u ravnu liniju. -Uostalom, njene obline su mnogo... darežljlivije... od mojih - rekla jeprezrivo.

Metalno hladan pogled koji joj je uputio uverio ju je da je konačnouspela da ga naljuti. Mišići na vilici su mu se grčili i čitavo telo mu seukočilo kao da se trudi da zauzda svoje divlje nagone.

Ipak, njena nije bila poslednja kao što se nadala. Drsko ju je odmeriood glave do pete onim magičnim očima i otegao: - U pravu si. Mnogo sudarežljivije. - Okrenuo se i izašao iz kuhinje. Posle par trenutaka Ketrinje začula kako se ulazna vrata za njim zatvaraju sa treskom.

Stropoštala se na stolicu, očajna, i prepustila suzama koje sunekontrolisano navirale. - Oh, Džejse - jecala je. Nesvesno je spustilaruku na dojku koja je svega pre nekoliko minuta uživala u toplini

137

njegovog dodira. - Nedostaješ mi - cvilela je glave zaronjene u savijenuruku na stolu.

Međutim, prepuštanje samosažaljenju nije dugo trajalo. Alison je većpar dana bila nervozna i kenjkava. Izgubila je i svoj, obično odličan,apetit. Nos joj je bio zapušen, i kasnije toga dana počela je da kašlje.Kako je vreme odmicalo, Ketrin je potpuno odustala od pokušaja daradi. Sve više se brinula zbog Alisoninog zdravlja i nije bila u stanju dajasno razmišlja i proizvede bilo kakvu kreativnu ideju.

Do kasnog poslepodneva, beba je već očajno plakala i dobila jetemperaturu. Ketrin je hodala stanom, držeći je u naručju i trudeći se daje uteši, tepajući joj i tapkajući je po leđima. Opstrukcija koja joj jeotežavala disanje se pogoršavala, a kašalj je bio sve dublji i grublji.

Ketrin je bezuspešno pokušavala da dozove Hepi, a potom je shvatilada njen automobil nije parkiran na uobičajenom mestu. Kada je zazvoniotelefon, zgrabila je slušalicu kao da joj život od toga zavisi. Zvao jeDžejs da joj kaže da će možda malo kasnije doći kući, ali Ketrin jetoliko laknulo kada je čula njegov glas, da je zaboravila na svoj ponos ina odluku da ga potpuno isključi iz svog života. Brzo mu je ispričala štase događa sa Alison.

- Jesi li zvala lekara? - upitao je Džejs kada mu je opisala bebinesimptome.

- Jesam. Rekao mi je da joj dam nešto za skidanje temperature, da jepratim i da se javim ako joj se stanje pogorša.

- Kada je to bilo?- Oko podneva.- Pa, mislim da bi trebalo da ga pozovem i zamolim ga da dođe da je

pogleda. Jesi li ti dobro?- Jesam - uznemireno je odgovorila. - Ali, Džejse, ona je bila tako

malecna po rođenju, i njena pluća...- Znam, mila, znam. Probaj da se opustiš, krećem iz ovih stopa.Ketrin je spustila slušalicu i osetila kako joj se milina razliva telom i

ispunjava srce. Džejs dolazi da joj pomogne. Sve će biti u redu. Džejsće uskoro stići kući. Šaputala je sve to uplakanoj bebi koja jeneprestano kašljala i nastavila da je nosi na rukama i ljuljuška u stolici

138

od pruća.Alison je postajala sve uznemirenija. Ketrinina zabrinutost je prerasla

u paniku kako je beba sve teže disala. Ispuštala je oštre, škriputave,grlene zvuke boreći se za vazduh. Kašalj je ličio na neki zvuk iz hororfilma. Ketrin je podsećao na lavež napuštenih pasa.

Potpuno histerična pojurila je ka ulaznim vratima kada je čula korakena stepenicama, i širom ih otvorila i dalje stežući bebu u naručju. Džejsje preskakao po dva stepenika odjednom, a u stopu ga je pratio drPiterson, Alisonin pedijatar. Džejs se na momenat ukopao u mestu kadaje ugledao Ketrinin izbezumljen pogled, ali je ubrzo energično nastavioka vratima i uleteo u dnevnu sobu.

Gledao je u Alison dok je Ketrin nesuvislo govorila: - Jedva diše.Slušaj. Umreće. Znam da hoće. Njena pluća...

Ni lekar ni Džejs nisu obraćali pažnju na nju dok su posmatraliAlison. Dr Piterson je čuo oštar kašalj, sličan lavežu i kratko rekao: - Ukupatilo.

Džejs je pogurao Ketrin ka drugom delu stana. Izgledalo je da zna štatreba da radi, pustio je vrelu vodu na kadi i pre nego što je dr Pitersonstigao do njega i zatvorio vrata od kupatila.

- Šta... - zaustila je Ketrin, ali ju je dr Piterson prekinuo. - Da liimate bilo kakvu kremu sa mentolom, konjski balzam, bilo šta?

Ketrin je tupavo klimnula glavom i pokazala ka ormariću salekovima iza ogledala. Lekar je zgrabio teglicu i naneo debeo sloj kremejakog mirisa na Alisonino grlo.

U međuvremenu se kupatilo pretvorilo u hamam, potpuno zamagljenoparom od vrele vode koja je bez prestanka tekla u kadu. Džejs je uzeopeškir sa police i držao ga pod slavinom, natopivši ga toplom vodom.Iscedio ga je i nežno stavio na bebine nežne grudi.

- Trebalo je da znam... - počela je da se izvinjava Ketrin zbog svogneznanja.

- Niste mogli da znate ako već niste imali dete sa laringalnomopstrukcijom - ponovo ju je prekinuo dr Piterson. - To je jedno odnajstrašnijih iskustava za svakog roditelja. Ali zapravo zvuči mnogostrašnije nego što jeste. - Glas mu je bio umirujući, a Džejs ju je

139

ohrabrujuće obgrlio oko ramena. Potpuno zaboravivši na njihove odnose,naslonila se na njega, crpeći njegovu snagu dok je lekar menjao peškir naAlisoninim grudima.

Minuti su prolazili, a on je neprestano ponavljao isti postupak. Trojeodraslih u skučenom prostoru bili su mokri od znoja i pare, kada seAlison konačno glasno i jako zakašljala. Ketrin je pružila ruke da jeprihvati, ali ju je dr Piterson zaustavio. - Možda je ovo ono što smočekali.

Balončić gustog sekreta izleteo je iz bebinog nosića i u isto vreme seponovo zakašljala i povratila ono što ju je toliko mučilo.

- Bravo, lepotice - uzviknuo je lekar veselo. Obrisao je Alisoninnosić maramicom i očistio joj usta nežnim dodirom prsta.

Gotovo istog trenutka je Alison počela normalno da diše. Pospano seopustila i zatvorila oči. Prestala je da plače po prvi put posle ko znakoliko sati.

Džejs je pokušavao da sredi haos u kupatilu. Ketrin je pratila drPitersona koji je odneo Alison u njenu sobu. Nežno je spustio bebu ukrevetac i stavio stetoskop, osluškujući njeno disanje.

Kada se uspravio, rekao je: - Baš kao što sam i mislio. Pluća su jojčista. Verovatno je već par dana muči neki respiratorni virus i zbog togase malo zapušila. Kašalj i problemi sa disanjem su bili zbog opstrukcijeu grlu, ne u plućima.

- Puno vam hvala, dr Pitersone. Strašno sam se uplašila.- Znam da ste se uplašili. Ako se ovo ikada ponovi, samo se setite

starog trika sa kupatilom. - Bacio je pogled na Alison i, pošto je rešio dajoj ipak prepiše nešto za kašalj, dao joj je prvu dozu pipetom.

- Ovo je blagi sirup za kašalj, i trebalo bi da ima i umirujuće dejstvo,tako da se verovatno neće buditi do jutra. - Napisao joj je recept idodao: - Uzmite ovo sutra. Možete joj dati eferalgan ili paracetamol akojoj ponovo skoči temperatura. Da li imate ovlaživač vazduha?

- Imamo - odgovorila je Ketrin, svesna da Džejs stoji iza nje.- Predlažem da ga uključite u njenoj sobi na nekoliko dana. Pomoći

će joj da se oslobodi sekreta u nosu i grudima.- Hvala vam doktore - rekao je Džejs, pružajući mu ruku. Otpratio je

140

lekara do ulaznih vrata.Ketrin je stajala nagnuta nad krevetac i milovala Alison po leđima

kada se vratio u sobu.- Baš te je isprepadala, je l’ da? - prošaputao je Džejs.- Oh, bože, bila sam potpuno van sebe - odgovorila je Ketrin

drhtavim glasom.- Znam. Drago mi je što sam se javio u pravom trenutku i što sam

mogao da dođem i budem sa tobom. - Spustio joj je ruke na ramena iutešno je masirao.

- Hvala ti - tiho je rekla. Zatim, prisetivši se kako se dobro snašao ukriznoj situaciji, upitala ga je: - Kako si ti znao šta treba da radiš?

Tiho se nasmejao i rekao: - Kada radiš na bušotini usred nedođije,naučiš puno toga. Ponekad moramo da budemo lekari jedni drugima.Jedne noći je jednom momku iz moje ekipe ovako pozlilo i Bili me jenaučio šta treba da uradim.

- Reci Biliju da sam mu večiti dužnik.- Dopašće mu se to - odgovorio je Džejs bezizražajno. - Hej, jesi li

gladna? Preskočili smo večeru.- I ručak - dodala je Ketrin. Još jednom je potapšala Alison po guzi

pre no što se uspravila. - Ali nisam se ni setila hrane.- Zašto se ti ne opružiš, a ja ću otići po hamburgere.- Ne bih htela da te...- Ne maltretiraš me. - Prekinuo ju je već na pola puta do ulaznih

vrata.Ketrin je utonula u sofu, naslonila se na jastučiće i zatvorila oči.

Kakav dan...Bila je to poslednja svesna misao sve dok je nije probudio najlaganiji

poljubac u obraz. Otvorila je oči i ugledala Džejsa kako se zabrinutonaginje nad nju.

- Izgleda da sam zaspala - promrmljala je pospano.- Rekao bih da jesi. Ili si možda gledala na unutra? - nasmešio se. -

Da li si raspoložena za piknik?- Molim? - upitala je trudeći se se uspravi u sedeći položaj. - Oh,

Džejse! - uzviknula je kada je videla hamburgere, pomfrit i čaše sa

141

pivom uredno postavljene na stočiću za kafu obasjanom svećama.- Draga damo, večera je servirana - rekao je i teatralno se naklonio.Po prvi put posle nekoliko nedelja, Ketrin se glasno nasmejala

njegovoj šali. I to je bio preludijum za prijatno raspoloženje tokomvečere. Obasipao ju je pričama o svom životu u inostranstvu. Opisao jojje šeika koji je želeo da ga oženi jednom od svojih dvanaest kćeri,nasmejavši je do suza.

- Ti se smeješ, a ja sam jedva utekao i spasio svoju čast - prebaciojoj je Džejs praveći se uvređenim.

Ketrin je ustala i počela da prikuplja papirne tanjiriće i čaše. Zastalaje u pola pokreta kada ju je Džejs uhvatio oko struka i okrenuo ka sebi, idalje sedeći na sofi.

Potpuno nesposobna da vlada svojim telom, predala se njegovomstisku i prišla mu sasvim blizu. Rukama ju je milovao po leđima inetremice je gledao u oči.

- Danas ne nosiš grudnjak - prošaputao je prepuklim glasom,dobacujući joj taj vragolasti osmeh koji je obožavala.

Ne skrećući pogled sa njenih očiju, zavukao je ruke i milovao jeispod majice. Uzvraćala mu je pogled prepun emocija dok je uživala udodiru njegovih vitkih prstiju po goloj koži. Nije ga zaustavila. Želela jeovo. Kasnije će se kajati. Sada je jednostavno bila gladna njegovihmilovanja.

Podigao je majicu i prevukao joj je preko glave. Kosa boje meda jojse rasula po ramenima. Jedino su sveće osvetljavale njeno do pojasanago telo, svojim treperenjem proizvodile su igru senki u kojoj su njeneobline i udoline činile savršenu skulpturu.

Džejs je zaronio glavu među njene dojke i poljubio nežnu kožu.Prigušeno je govorio: - Ketrin... lepa... mila... slatka...

Nežno, gotovo sa strahopoštovanjem joj je ljubio grudi. Malo seodmakao i divio im se očima dok ih je prstima obasipao beskrajnonežnom pažnjom. Zatim ih je ponovo ljubio.

Posmatrajući ga odozgo, Ketrin je ponovo primetila kako su mutrepavice guste i oštre. Imao je savršeno izvajan nos - dug i prav,aristokratski.

142

Obuhvatio ju je oko kolena i rukama prelazio preko zadnje stranenjenih butina. Srce joj je tutnjalo u iščekivanju. Sasvim prirodno sepovila, rasula svoju gustu kosu preko te voljene glave i stisla je obemarukama.

Obgrlio ju je oko struka, a zatim dlanove spustio na njen stomak.Otkopčao joj je dugme i rajsferšlus na farmerkama. Zavukao je obe rukeu njene pantalone i obuhvatio joj kukove.

- Ketrin - teško je disao - koža ti je zlatna i divna. - Grickao joj jestomak. Bockala ju je njegova brada od jednog dana, ali je to bioprijatan osećaj.

Čvršće ju je stegao kada je usnama pronašao njen pupak. Lenjo ga jezauzeo, grickao ga je zubima, pretraživao jezikom. Napadao ga je, vodioljubav sa njim pokretima toplim, posesivnim i seksualno sugestivnim.

Ketrin je sve brže i pliće disala. Osetila je blagu eksploziju u centrusvoje pulsirajuće ženstvenosti koja joj je telo preplavila vatrom. Kao daje u njenim venama bilo previše krvi, divlje joj je kolala udovima isnažno udarala u slepoočnicama.

Džejs se ponovo odmakao i pažljivo posmatrao elastičnu ivicu njenihbikini gaćica. Tu je zakačio prst i povlačio ga levo- desno, ostavljajućijoj omamljujući trag na koži od jednog do drugog kuka. Zatim je polako isigurno počeo da ga spušta na dole.

I kada je Ketrin pomislila da će zaplakati od navale osećanja,izvukao je ruku i naglo ustao, gotovo je izbacivši iz ravnoteže.Obuhvatio joj je lice dlanovima i gladno potražio njena usta. - Ne moguviše ovo da izdržim - prošaptao je promuklo. Brzo je pogasio sveće iponeo je u spavaću sobu.

Nestrpljivo je pobacao prekrivače i ukrasne jastučiće, i spustioKetrin na krevet. Bez oklevanja je skinula farmerke i gaćice dok je onoko sebe razbacivao svoju odeću, proklinjući neposlušnu dugmad ikopču na kaišu.

Pokrio je njeno nago telo svojim. Obasuo ju je vrelim poljupcima iprovlačio prste kroz njenu svilenu, divlju kosu rasutu po jastuku.

Očajno je prošaptao: - Ketrin, nemoj mi ovo uskratiti. Molim te.Želim te. Potrebna si mi...

143

Njeno telo je odgovorilo umesto nje. Bez rezerve je prihvatala svenjegove zahteve. Milovala ga je preko širokih ramena, preko kukova ibutina koliko god je mogla da dohvati. Nametnuta apstinencija ju jepretvorila u napetu želju koju je jedino on mogao da zadovolji.

Spojili su se naglo i trenutno. Džejs je prekinuo seriju omamljujućihpoljubaca i spustio svoju tamnu glavu na jastuk pored njene, dubokodišući. Ketrin je odmarala ruke na vitkim mišićima njegovih kukova.Uživali su u osećaju zajedništva, zadovoljeni, tela blaženo spojenih ubezvremenom činu intime.

Posle dugo vremena, Džejs se oslonio na laktove i zagledao u njenolice. - Bio sam siguran da si i ti spremna, inače nikada ne bih...

- Znam - odgovorila mu je šapatom, nežno mu sklanjajući vlažnepramenove blistavocrne kose sa čela.

Prstom je pratio crte njenog lica, od jagodica, preko nosa do usana.Usnama je sledio istu putanju.

- Kada ovako ležim sa tobom... oh, Ketrin, poljubi me - jedva jegovorio. Osećala je kako mu se telo ponovo budi, tražeći još, pošto suzadovoljili početnu potrebu.

Uvukla je jezik u njegova usta i pretraživala ih radoznalo i sauživanjem. Blago se odmakao od nje i obuhvatio joj dojke obemarukama, nežno ih podigao i prihvatio željnim usnama. Baršunasto-hrapavim jezikom je obojio oba ružičasta pupoljka toplom vlažnošću prenego što je počeo da ih nežno sisa.

Ketrin je omamljeno uzviknula njegovo ime kada ju je razumnapustio i kada je postala svesna samo Džejsovog tela koje ju jedovodilo do vrhunca. Još ju je više uzbudio Džejsov glas dok ju jedozivao bližeći se sopstvenoj esktazi.

* * *- Idem da vidim kako je Alison - rekla je Ketrin u tami posle nekog

vremena.- Ko je to? - šaljivo je upitao. Izbegao je njen pokušaj da ga šljepne i

dodao: - Idem sa tobom.

144

Kikotali su se kao nevaljala deca dok su se nagi teturali kroz mračnukuću. Džejs se neprestano sudarao sa njom i padao preko nameštajakako bi se pridržavao za Ketrin. Svaki put bi zgrabio i neki intimni deonjenoga tela, uz to se duboko i detaljno izvinjavajući.

- Oh, izvinite, moja damo, tako mi je neprijatno. Ali ovde je takoprokleto mračno, znate?

Ketrin se zakikotala. - Ne treba ti svetlo. Već znaš gde se šta nalazi.- Potpuno si u pravu - rekao je, pohotno zarežao i uštinuo je za guzu.- Džejse! Pred bebom?Oboje su se nasmejali svojoj ludosti, ali su se uozbiljili kada su došli

do kolevke. Alison je mirno spavala. Njeno ravnomerno disanje bilo jepraćeno tihim, ritmičnim zujanjem ovlaživača vazduha.

- Mislim da joj nismo nedostajali - prošaputao je Džejs.Pošto su se ponovo našli u velikom krevetu, ležeći jedno pored

drugog, Ketrin leđima udobno oslonjena o Džejsova snažna pleća, počelaje da oseća prve grčeve kajanja zbog onoga što se dogodilo.

Da li je previše naivna i romantična što veruje da seks treba da budeizraz ljubavi? Ona voli Džejsa, i seks je za nju svakako deo te ljubavi,ali je znala da on nju ne voli.

Ipak, svakako nešto oseća prema njoj. Izgledalo je kao da uživa unjenom društvu. I bio je zabrinut za Alison baš koliko i ona. Možda je zanjega briga za njihovu dobrobit način da iskaže svoju ljubav.

U jednu stvar je bila sigurna. Neće sebi dozvoliti da ponovo pati kaoprethodnih par nedelja. Ako je ovo sve što može da dobije od njega,onda će to biti sve Što joj je potrebno. Moraće da bude dovoljno.

Kao da ohrabruje tu njenu odluku, Džejs se promeškoljio u snu ipomerio ruku sa njenog stomaka na dojku i nežno je stisnuo pre nego štoje ponovo opustio šaku.

Ketrin je usnama bez glasa formirala reči koje se nikada ne biusudila da izgovori na svetlosti dana: - Volim te, Džejse.

* * *Sedela je za kompjuterom i zurila u prazno. Trebalo je da radi na

145

scenariju za prvi serijal reklama, ali su joj slatke uspomene na prethodnunoć maglile mozak i stimulisale telo, sprečavajući je da razumnorazmišlja.

Alison se bolje osećala. Polako joj se vraćao apetit, a lek koji joj jeprepisao dr Piterson joj je pomogao da se oslobodi sekreta i pomalo jeošamutio. Mirno je spavala isceljujućim snom.

Ketrin je rešila da toga dana završi određeni deo posla pre nego štopočne da priprema večeru. Otkucala je još par reči, a onda je zazvoniotelefon.

Na svoje iznenađenje, začula je Bilijev hrapavi glas sa druge stranežice.

- Zdravo, Bili - veselo ga je pozdravila. - Kako mogu da tipomognem?

- Pa, Ketrin, izvini što moram da ti se ovako javljam. - Ketrinino srcese steglo od bola. Nešto se desilo Džejsu! NE! Nesreća? Da li jepovređen?

- Džejs? - upitala je piskutavim glasom. Bili je verovatno osetio njennemir, jer ju je užurbano umirivao. - Džejs je dobro. Hoću da kažem, nijemrtav niti bilo šta slično.

Kolena su joj popustila i sa olakšanjem se srušila na najbližu stolicu.- Baš si me isprepadao, Bili.

- Izvini, Ketrin. - Da li je to zaista čula kako pljuje sažvakan duvandok razgovara sa njom? - Slušaj, Džejs me je zamolio da ti se javim, ižao mi je što moram da ti kažem da se večeras neće vraćati kući.

- Ima li problema na bušotini?Ponovo se glasno nakašljao. - Zapravo nema - oklevao je.- Pa o čemu se onda radi? - upitala ga je Ketrin, već ozbiljno

iznervirana zbog njegovih neodređenih odgovora.- Otišao je u Longvju da onu kučku Lejsi izbavi iz nevolje. - Čula je

kako je Bili odahnuo od olakšanja kada joj je konačno preneo poruku.- Razumem - promrmljala je Ketrin, plašeći se da bilo šta drugo kaže,

kako Bili ne bi čuo stezanje u grlu koje ju je sprečavalo da normalnogovori.

- Vraga razumeš - povikao je. - Ali to je tvoj i Džejsov problem. Bilo

146

kako bilo, ta drolja ga je pozvala pre jedno sat vremena i nešto trtljalabez prestanka. Izgleda da se upetljala u nešto sa nekim kaubojem koji sedopada usamljenim, frustriranim domaćicama. Preklinjala je Džejsa daode po nju. I otišao je. - Bili je zvučao krajnje ogorčeno i zgađeno.

- Naravno - uzdahnula je Ketrin. - Hvala ti Bili što si mi javio.Zabrinula bih se kada se ne bi pojavio kod kuće na vreme.

- Pa, ne znam da ti kažem kada možeš da ga očekuješ. Ta ženska...hoću da kažem... ona... - zaćutao je i Ketrin ga je spasila daljeg mučenja.

- U redu je, Bili. Sve razumem.Prekinula je razgovor ne pružajući mu priliku da joj odgovori.

Zaronila je lice u ruke i odmahnula glavom, razmišljajući kako jenemoguće da bi je Džejs ostavio zbog Lejsi. Posle prošle noći?Nemoguće! Posle ovog jutra, pošto je odjurio do apoteke da kupi Alisonlek pre nego što je otišao na posao? Ne!

Kako je mogao da je ljubi tako nežno i strasno kako bi svega par satikasnije odjurio u Lejsino naručje? Kako će njihov život izgledatiubuduće? Da li će morati da njegovu strast deli sa Lejsi, dok će Lejsidobijati svu njegovu ljubav?

- Nisam sigurna da to mogu - glasno je rekla i tek tada shvatila da jedonela odluku.

147

12.

- Zdravo, ljubavi. - Ketrin je ukočeno sedela za radnim stolom,zaprepašćena njegovim nonšalantnim ponašanjem dok je ulazio i prilazioda je poljubi u obraz. - Uh, mrtav sam umoran. Ima li još malo kafe?

- Mislim da ima - kruto je odgovorila.Posmatrala ga je s leđa dok je ulazio u kuhinju i pričao kao da je

izašao na par minuta da kupi novine - dva dana ranije. Pričao je ovremenu, pitao je kako je Alison, i izrazio nezadovoljstvo što spava, pane može da se sa njom poigra. Nijednom rečju nije pomenuo gde jeproveo prethodna dva dana, niti šta je radio sa Lejsi Njuton Mening.

Ketrin je živela u beznađu od kada ju je Bili nazvao. Džejs je odjuriokod Lejsi. Nije ga bilo dva dana i nije joj se ni javio. Da li je planirao dase vrati kući i nastavi da se ponaša kao da se ništa nije desilo? Da limisli da mogu da nastave tamo gde su stali dve noći pre toga? E, pa toneće biti tako lako, gospodine Mening.

- Kako napreduješ sa reklamama? - upitao je pošto se vratio izkuhinje sa šoljom vrele kafe u ruci. Srušio se na sofu i naslonio glavu najastuke, nakratko zatvorivši oči. Ponovo ih je otvorio i zbunjeno jepogledao pošto nije bilo odgovora na njegovo pitanje. Primetila je daima ljubičaste krugove oko očiju i da je neobrijan. Izgledao je iscrpljeno.

- Dobro - odgovorila je posle kraće pauze.- Juče sam primila pismo od gospodina Njutona u kome hvali prve

nacrte koje sam mu poslala. Takođe sam razgovarala sa šefomprodukcije televizijske stanice. Već traže lokacije za snimanje.

- Sjajno! Znao sam da ćeš ti to uraditi bez greške. Baš sam ponosanna tebe!

Ustala je sa stolice i odšetala do prozora. Stajala je okrenuta leđimakada mu je rekla:

- Pretpostavljam da je to i za tebe olakšanje. Sada više ne moraš da

148

osećaš toliku obavezu prema meni. - Glasom je presekao vazduh kada jeprogovorio. - Kakva je to sad nebulozna primedba?

Ketrin je progutala knedlu, pokušavajući da priguši očaj koji joj jepritiskao srce. Uspravila se, navukla masku ledene, bezosećajneindiferentnosti na lice i naterala se da ga pogleda.

- To znači - rekla je osorno - da mislim da bi trebalo da prekinemoovu farsu od braka.

- Reči koje je upravo izgovorila je nisu ubile, ali glavobolja koja juje mučila svakako hoće. Odlučno je nastavila, nesposobna da se susretnesa njegovim prodornim pogledom koji ju je probadao ispod namrštenihobrva i poluspuštenih kapaka.

- Tt... ti imaš... druga... interesovanja, a ja sam oduvek bilanezavisna. Ne želim da neko u svakom trenutku upravlja mojim životom.- Zašto nije mogla da spreči podrhtavanje glasa? Treperila je uprkossvojoj odlučnosti. I mrzela je što je morala sebi da prizna da ju je plašionjegov sve očigledniji gnev.

- Razumem. Sve si lepo smislila - rekao je ogorčeno.- Tako je - potvrdila je.- Ne možeš da prihvatiš Lejsino prisustvo. Zaprepastilo ju je što je

tako otvoreno pomenuo suštinu njihovog problema, ali nije oklevala damu uzvrati. - Ne, ne mogu. Ne mogu da prihvatim...

- Mene ne možeš da prihvatiš! Nikada nisi prihvatila nijednu prokletustvar u vezi sa mnom od kada sam prvi put ušao na ta vrata. - Ustao je iprišao joj u tri duga koraka. Instinktivno je zakoračila unazad.

- Vidiš? - povikao je, pokazujući na njeno uzmicanje. - Upravo otome govorim. - Zastao je na par koraka od nje i upitao: - Zašto me setoliko plašiš, ha? Kako to da sam ja od početka negativac u ovoj priči?

Nemo ga je gledala, prikovana za pod i prestravljena idejom do čegabi njegova preka narav mogla da dovede.

- Odgovori mi, prokleta bila!- Zato što si član porodice Mening - odbrusila mu je. Osećala je

snažno pulsiranje u slepoočnicama i borila se za vazduh. Sada, kada jekonačno sve izašlo na videlo, bila je potpuno isprepadana.

- Tvoja porodica me je već jednom povredila, i ne želim da sebe

149

izložim novom bolu.- Moja porodica, ne ja. - Insistirao je.- Zar to nije isto?- Naravno da nije! Zar do sada nisi shvatila da su moje životne

vrednosti potpuno drugačije od njihovih? Gospode! - Snažno je udariopesnicom u dlan druge ruke.

- Ne baš. - Ketrin se pripremala da mu kaže sve što misli. Plašio juje gnev koji je isijavao iz svake ćelije njegovog tela i kao vatrometprštao iz njegovih očiju, ali je rešila da ne odustane i da zvuči uverljivo.Nije mu mogla reći da joj je nemoguće da živi sa njim zato što je onzaljubljen u drugu ženu. Ne kada je i ona zaljubljena u njega.

- Od početka se ponašaš sasvim predvidljivo, Džejse. Manipulativansi, šarmantan prema svojim žrtvama, znaš kako da ih opustiš i zatimdokrajčiš. Uspeo si da uništiš i ono malo poverenja koje sam počela daosećam prema tebi.

- Oh, u pi... - Ugrizao se za jezik kako ne bi sočno opsovao. Besno jeprstima prošao kroz razbarušenu kosu, spustio ruke na kukove ipogledao je sa otvorenim prezirom. - Ti si jedna konzervativna,sumnjičava kučka. Jesi li to znala?

- Eto! - Uperila je optužujući prst u njega. - Upravo si dokazao dasam u pravu! Piter je neprestano vređao moju sestru. Meri mi je rekla danije ni razumela sve psovke koje joj je upućivao. Ali to je bio samopočetak. Posle je krenulo fizičko zlostavljanje. Alison je proizvodsilovanja. Da li si to znao? Da li i ja mogu da se nadam da ćeš i ti menetako maltretirati? Sve radiš po planu - čak mi i pod nos guraš tu svojubivšu ženu, sadašnju ljubavnicu. Piter se takode pred Meri hvalio svojimaferama sa drugim ženama.

Prešao je prostor koji ih je delio u dva ogromna koraka. Zgrabio ju jeza mišice čeličnim pesnicama i privukao je sebi.

Zarežao je kroz stisnute zube: - Već sam te upozorio da me neporediš sa Piterom, Ketrin. On je bio čudovište. Da li ti je to jasno? Oddetinjstva je samo uništavao. Ubio je moje prvo štene i ostavio miporuku na jastuku sa obaveštenjem gde ga je sahranio. Silovao je ćerkunaše kućne pomoćnice. Mislim da je imala svega trinaest godina.

150

Devojčica je svratila do naše kuće da vidi svoju majku. Naravno, sve jezataškano. Isplatili su je. - Još ju je jače stisnuo i ogorčeno dodao: - Dali govorim previše brzo? Ispričaću ti sve jezive detalje ako želiš.

- Džejse, molim te...- A, ne, gospođice Ketrin. Želela si da znaš kakvi smo mi Meningovi,

a ja ne želim da te razočaram. - Pustio joj je ruke i naglo se okrenuo.Zabio je ruke duboko u džepove farmerki i hodao sobom dok jenastavljao.

- Naravno, Piter je bio zenica njihovog oka. Oduvek su njegasmatrali svojim naslednikom. Ja sam bio površan, tako su mi stalnogovorili.

Kao mali sam se povremeno pitao zašto i mene nisu obasipali istombezuslovnom ljubavlju i obožavanjem. Prebacivao sam im što su viševoleli Pitera dok sam bio dete, ali sada sam im zahvalan zbog toga.Postao bih isti kao on. Vidiš, oni su ga voleli, ali ne na pravi način. I nisushvatali koliko greše. Bile su mi potrebne godine da to shvatim. Godinetokom kojih sam previše pio, tukao se i trošio energiju u potrazi zanajopasnijim avanturama. Jednoga dana mi je sinulo da ću, ukoliko želimda postanem pristojno ljudsko biće, morati to da uradim sam. Odlučiosam da im neću dozvoliti da mi unište život.

Ketrin je prekrila usta drhtavom rukom kako se ne bi rasplakala. Daje mogla da povuče sve one ružne, uvredljive reči koje mu je uputila,svakako bi to učinila. Ali to nije bilo moguće.

Džejs se više nije obraćao njoj. Sada je jednostavno glasno analiziraosopstveni život.

- Mnogo mi je bilo žao sirote Meri. Sigurno se osećala kao ptičica uzmijskom gnezdu. Pretpostavljam da su se upoznali u trenutku kada jePiter zaključio da mu je vreme da se ženi. U početku nisam shvataozašto je odabrao nekoga poput nje i zašto su mu roditelji to dozvolili. Azatim mi je sinulo. Da se oženio devojkom iz džet- seta, iz njihovogdruštvenog kruga, na prvi nagoveštaj njegove grubosti ili prevare, tadevojka bi odjurila vrišteći svome tatici, ili još gore, obavestila žutuštampu, i Piter bi postao glavni junak veoma neprijatnog skandala. Alidraga, naivna, mala Meri, siroče koje je imalo samo stariju sestru da o

151

njoj brine nije mogla tako nešto da učini. Stoički je trpela sve njegoveuvrede i udarce.

Zaustavio se i duboko udahnuo. Dugo je gledao Ketrin, očiju kojeništa više nisu videle od premora.

- Džejse, ja...Podigao je obe ruke, kao da se brani od nje. - Molim te, Ketrin, ne

želim više ni reč da čujem. Umoran sam. - Čvrsto je zažmurio i protrljaokapke palcem i kažiprstom. - Mislim da si rekla sve što si imala, baš kaoi ja. Neka na tome ostane.

Sagnuo se da pokupi ključeve džipa koji su ležali na niskom stočićui krenuo ka vratima.

- Kuda ćeš? - stidljivo ga je upitala.- Na posao. Planirao sam da danas uzmem slobodan dan, ali s

obzirom na okolnosti... - zaćutao je i slegnuo ramenima.Uhvatio je kvaku ulaznih vrata, okrenuo se i ponovo je pogledao. - U

pravu si, Ketrin. S obzirom na to šta ti osećaš, mislim da bi za sve bilonajbolje da prekinemo ovu... ‘farsu od braka’. Jesam li te tačno citirao? -Ketrinino srce se razbilo u milion komadića, a svaka krhotina joj sezabila direktno u dušu.

- A u tom slučaju - nastavio je ravnim, hladnim glasom - jedno odnas dvoje će morati da se odrekne Alison.

Ketrin je stegla stisnutu pesnicu na bolne grudi, dok je usnamaformirala jedno nemo slovo „O”. - Kkka... kako to misliš? - upitala jedrhtavim glasom.

Gledao ju je kroz poluzatvorene oči, usta stisnutih u ravnu, odlučnuliniju. - Ti si pametnija od svih, ti imaš sve odgovore, ti smisli kako.Samo ne zaboravi kako zli mi Meningovi možemo da budemo kada namse neko nade na putu.

Zalupio je vrata za sobom.

* * *Ketrin se narednih nekoliko sati kretala kao mesečarka, hranila,

presvlačila i uspavljivala Alison kao drogirana. Privila je bebu uz sebe i

152

gorko zaplakala. Nije je više brinulo to da li će Džejs ispuniti svojupretnju; patila je zbog toga što je svojim postupcima osujetila njihovuljubav.

Sve je bilo beznadežno. Previše ga je povredila i nikada neće moćida joj oprosti zbog toga što je toliko sumnjala u njega. Možda je ipogrešila u proceni njegovih motiva, vrednosti, karaktera, ali je u jednustvar bila sigurna: bio je veoma ponosan. I taj ponos će ga sprečiti da seikada vrati i pokuša da izgladi njihov odnos.

Ponos i Lejsi. Ketrin je krajičkom mozga registrovala zavijanjevatrogasnih sirena, ali je bila previše zaokupljena svojim očajem da biprimetila koliko je vatrogasnih kola projurilo ulicama Van Burena.

Tek ju je bat koraka na stepenicama trgao iz letargije. Da li je toDžejs? Srce joj je poskočilo u nadi, i odmah potom ponovo potonulo ubezdan. Prepoznala je težak korak drage Hepi. Krupna žena se ovogaputa veoma brzo pela.

Ketrin joj je otvorila vrata i pre nego što je pokucala.- Ketrin, sirotice moja. Nemoj se uznemiravati pre no što saznamo šta

se tačno desilo. - Hepina donja usna je podrhtavala. Njene običnonasmejane oči sada su bile zamagljene brigom.

- O čemu to govoriš? - upitala je Ketrin ošamućeno, i zadrhtala dokjoj se uz kičmu peo predosećaj užasne tragedije. Sećanje na noć u kojojsu umrli Meri i Piter joj je preletelo ispred očiju kao na filmskoj traci.

- Draga, zar nisi čula vatrogasna kola?- Jesam, ali...- Nešto se desilo na bušotini, Ketrin. Eksplozija.- Bože gospode! - vrisnula je i pokrila usta rukama kako bi ugušila

histerične krike koji su joj se penili u grlu.- Još uvek ne znamo sve detalje...- Da li možeš da pričuvaš Alison? - Ketrin je već jurila ka spavaćoj

sobi da zgrabi tašnu i obuje patike.- Ketrin, ne misliš valjda da ideš tamo! Još uvek je veoma opasno.

Na radiju celo poslepodne upozoravaju ljude da se ne približavaju mestunesreće.

- Ja idem. Hoćeš li da pripaziš na Alison, ili ću morati da smislim

153

neko drugo rešenje? - Ketrin je prezirala sebe što je tako gruba premaprijateljici, ali nije imala vremena za raspravu. Morala je da vidi da li jeDžejs dobro. Šta ako...? Oh, Bože, to ne može biti istina!

- Ketrin, vrlo dobro znaš da ću ostati sa bebom. Odvešću je kod sebei biće bezbedna dok se ne vratiš, bez obzira kada to bude bilo. - Hepi jezvučala uvređeno i Ketrin je zastala samo kako bi je na brzinu zagrlila.Zatim ju je naglo privila uz sebe kao da joj je potrebno da joj Hepiprenese malo njene snage.

- Hvala ti, Hepi što... Oh, Hepi! Džim? - Tek tada se setila da je iHepin sin možda u opasnosti.

- Danas je imao slobodan dan. Hvala bogu! Otišao je u Dalas. -Gurnula je Ketrin ka vratima. - Ako si već rešila da ideš, kreni. Zovi mečim nešto saznaš. Ništa se nije desilo Džejsu. Sigurna sam. -Gazdaričine oči su bile pune suza.

Suze su blistale i u Ketrininim očima dok je odgovarala: - Nadam seda si u pravu. Ne bih podnela da... - Nije sebi dozvolila da izgovori onošto je pomislila. Potrčala je niz stepenice i uletela u kola.

* * *Postalo je nemoguće da vozi izlokanim drumom i u isto vreme

pokušava da pronađe radio stanicu koja je obaveštavala o požaru.Odustala je, pomislivši da je možda i bolje da ništa ne zna.

Plakala je i molila se i proklinjala sebe. Džejs mora da preživi.Makar bio deformisan, sa najstrašnijim opekotinama, mora da preživi.Bilo joj je muka od tih misli i progutala je pljuvačku koja joj je punilausta.

Molila se. - Gospode, u redu je ako me mrzi. Ako on želi Alison,daću mu je. Ako mora da umre, molim te, dozvoli mi da mu pre togakažem da ga volim. Ne dozvoli da se muči. Oh, Bože, ne mogu više!

Tog dana nije ni planirao da ide na posao. Rekao je da je želeo daostane kod kuće. Njene ružne optužbe su ga isterale. Ona je bila krivašto se našao na bušotini toga jutra.

Pogled joj se maglio od suza. Pratila je stub crnog dima koji se

154

izvijao iznad borove šume koji se mogao videti sa više kilometaraudaljenosti. Izgledao je kao sumorni glasnik groznih vesti koje će jedočekati kada stigne do bušotine. Videla je nekoliko helikopteratelevizijskih stanica kako nadleću teren poput ptica grabljivica kojevrebaju lešinu. Prezirala ih je i psovala. Iz noći u noć je na televizijigledala užasavajuće izveštaje o sudarima vozova i automobila, opožarima. Da li su se porodice žrtava tih nesreća isto ovako osećalezbog ugrožavanja njihove privatnosti?

Iznenadila se kada je ugledala vrh krana. Dakle, nije eksplodiralabušotina. Automobili, kamioneti i vatrogasna vozila bili su parkirani okogradilišta. Naglo je ukočila i izletela iz kola, jureći poput furije ka vatrikoju je sada jasno videla, izolovanu, sasvim blizu prikolice!

- Hej, gospođo! - Neko ju je snažno držao oko struka, dok se ona kaodivlja mačka borila da se oslobodi. - Ne možete tamo. Možetenastradati. - Vatrogasac u drečavožutom zaštitnom odelu je sočnoopsovao kada ga je ugrizla za ruku kojom ju je stezao preko grudi,pokušavajući da je spreči da odjuri do prikolice.

- Mislim da nećete uspeti da je ubedite. - Dubok, smiren glas probioje izmaglicu Ketrinine panike i ona se bez najave skljokala uvatrogaščevo naručje. Ispustio bi je da se tu nije našao još jedan parruku da mu pomogne da je pridrži.

- Džejse - prošaputala je sa nevericom zureći u njegovo garavo lice. -Oh! - uzviknula je uplašena njegovim izgledom.

- Ne brini, nisam povređen, samo prljav - smirivao ju je.- Ljubavi moja, ljubavi moja - zarila je lice u njegovu košulju i

čvrsto ga zagrlila oko struka. - Strašno sam se uplašila. Pomislila sam...- Emocije su joj stisle grlo, te ga je samo još čvršće grlila.

- Dođi ovamo, ispričaću ti šta se desilo. - Džejs se izmigoljio iznjenog zagrljaja snažnog poput stiska pitona. Poveo ju je dalje od mestapožara, a ona je u tom trenutku ugledala vatrogasca koji je i dalje stiskaopovređenu ruku.

- Izvinite - pokajnički je rekla. - Mislila sam da mi je muž povređen, ipotpuno sam poludela. Zaista mi je žao.

Kiselo se nasmešio i progunđao je: - Sve je u redu.

155

Džejs ju je stezao za lakat i odveo do automobila. Kada su konačnostali, Ketrin ga je pogledala očima punim suza i upitala: - Šta sedogodilo?

Džejs je obrisao čelo rukavom košulje. - Izgleda mnogo gore negošto u stvari jeste. Sva ta vatrogasna kola su ovde samo da bi sprečiliširenje požara na okolne šume. Iz predostrožnosti. Ali - dodao jesumorno - treba da budemo zahvalni što svi nismo odleteli u vazduh.

- Dim...- Aha, nafta proizvodi jako puno dima. Negde blizu prikolice

pojavila se varnica, kvar na telefonskom kablu ili na električniminstalacijama. Dovoljno jaka varnica da zapali boce sa gasom ispodprikolice. Odletela je u nebesa. Da sam bio unutra... - Stisnuo je zube. -Nekoliko kanti nafte je neko neodgovorno ostavio pored prikolice. I onesu eksplodirale u isto vreme.

- Bili! - povikala je Ketrin i zgrabila Džejsovu ruku.- Srećom, i on i ja smo par trenutaka ranije izašli iz prikolice da

vidimo šta još nije u redu sa onim kamionetom koji je popravljao.Ketrin je zadrhtala i on ju je privio uz sebe. - Imam odličnu ekipu,

Ketrin - rekao je sa neskrivenim ponosom. - Istog trenutka su svi zgrabilivatrogasne aparate, ili lopate, kako bi iskopali rov oko mesta požara.Pravi profesionalci.

- Imaju odličnog šefa - promrmljala je usta pripijenih uz njegov vrat.Odmakao ju je od sebe i zagledao se u njene oči sjajne i vlažne od

suza. - Baš si pojurila da stigneš ovde. Čemu tolika žurba? - zadirkivaoju je, iako mu je izraz lica bio sasvim ozbiljan.

- Morala sam da te pronađem - priznala je bez oklevanja. - Moralasam da te vidim, da ti kažem. Žao mi je Džejse. Zbog svega. Ponašalasam se kao budala. - Suze su joj sada nekontrolisano tekle. - Kada sampomislila da si možda... Pa, ništa mi više nije bilo važno. Ništa. Čak ni...hoću da kažem, volim te, i nije mi važno šta ti...

Nije joj dozvolio da završi. Prekinuo je njen govor spajajući usne sanjenim. Nisu joj smetale ni garež ni prašina koje su pokrivale svaki delićnjegovog tela. Niti je osetila oštar miris paljevine koji mu je natopiokožu i odeću. Jedino joj je bilo važno da oseti toplinu njegovog tela dok

156

ju je ljubio.Poljubac nije bio strastan kao neki koje su ranije iskusili, ali strast

nije bila ono što su u tom trenutku tražili. Bio je to trenutak posvećenja iDžejsova usta su se pripijala uz njena, ispisujući večni zavet.

- Ketrin, Ketrin, volim te. Kako si ikada mogla da posumnjaš u to?Kako si mogla da sumnjaš u mene?

- Valjda sam glupa - nasmešila mu se.Zagolicao ju je ispod brade i sumornim glasom rekao: - Ma koliko

bih želeo da nastavim ovaj razgovor, imam vraški puno posla. Vrati sekući i nemoj potrošiti svu toplu vodu. Biće mi potrebna kada se vratim. -Široko se osmehnuo. - I ne čekaj me. Verovatno ću stići tek kasnouveče.

- Čekaću te - prošaputala je pre no što ga je poljubila i nevoljno ušlau automobil.

* * *- Džejse?- Hmmm?- Pričaj mi o Lejsi.Džejs je otvorio jedno oko i žmirnuo prema Ketrin. Ležali su ne

širokom krevetu. Sunce poznog prepodneva probijalo se kroz zatvorenežaluzine i obasjavalo njihovu nagotu. Džejs je bio ispružen na leđima,savijenog kolena jedne noge. Ketrin je ležala na stomaku, oslanjajući sena laktove i zadovoljno ga je posmatrala.

Vratio se nešto posle ponoći, iscrpljen, prljav i gladan. Posletuširanja mu je pripremila ogroman sendvič koji je bukvalno progutaopre nego što se srušio na krevet i čvrsto zaspao.

Ketrin je pokušala da preuzme Alison, ali je Hepi insistirala da parprovede naredni dan zajedno i u samoći. Džejsu je bilo potrebno da seodmori posle te strašne traume, i smatrala je da će se lakše oporaviti bezAlisoninih kenjkanja, ma koliko retka ona bila. Ketrin je zapravo bilaoduševljena idejom da dan provede sama sa Džejsom i nije se pobunilakada je Hepi predložila da zadrži Alison kod sebe.

157

Džejs se probudio pre sat vremena i nije je razočarao. Okrenuo se kanjoj istog trenutka i inicirao nežan i strastan čin vođenja ljubavi.

Sada je ležao sa rukama savijenim ispod glave. - Lejsi, Lejsi -podrugljivo je ponavljao. -

Ne znam odakle da počnem. Bila je lepa, ćerka vlasnika kompanije.Udvarala mi se, dopao joj se ambiciozni, samouvereni, dobro raspoloženimladi čovek kakav sam tada bio i oženio sam se njome. Sve je uradilakako treba. Nije mi dozvolila da je dodirnem dok smo se zabavljali.Možeš da zamisliš koliko sam bio iznenađen kada sam saznao da su midrugi utrli put, da se tako izrazim. Možda sam zato i bio potpuno zatečenčinjenicom da mi je druga supruga pre braka bila devica. - Nagnuo se ipoljubio Ketrin u nos. Odmah posle toga, ona je počela da zadovoljnonjuši njegove maljice na grudima.

- Ali, Lejsi je bila razmažena i pusta, pomalo kao Piter, rekao bih.Bila je i još uvek je samodestruktivna i destruktivna. Išla je iz jedneljubavne veze u drugu. Posle svake me je molila za oproštaj u dugim,mučnim scenama punim suza i pretnji samoubistvom. Konačno mi se svesmučilo i rekao sam Viloubiju da je jedini uslov da nastavim da radim zanjega da se razvedem od njegove kćeri. On je sve sredio. Bez lažneskromnosti, bio sam mu previše dragocen, nije želeo da me se odrekne. Idobro je poznavao Lejsi. Njegova ljubav se svodi na neiscrpan konto nabankovnom računu. Mislim da negde duboko oseća grižu savesti zbogtoga u kakvu je osobu Lejsi izrasla.

- Zašto si morao da ideš u Longvju?- Ljubomorna? - upitao je.- Nego šta! - odgovorila je.Nasmejao se, ali se uozbiljio pre nego što je nastavio. - Pa, kao što si

onog dana u prikolici primetila, Lejsi odbija da prihvati činjenicu da višenismo u braku. Nije njoj stalo do mene, samo želi da i dalje budem njentalac. Uvek je imala dovoljno muškaraca da je zabave - dodao je bezgorčine. - Ali, u stvari, ona je prilično neinspirativna ljubavnica. Nimalosenzualna. Zapravo je duboko žalim.

Malo se promeškoljio. - Da nastavim sa pričom - uzdahnuo je. -Otišla je u neki bar u Longvjuu i upala u nevolju pokušavajući da

158

zavede nečijeg dečka. Kada je druga žena pobedila, postala jedepresivna, otišla u motel, popila čitavu bočicu pilula za spavanje izatim me pozvala. U prvom trenutku sam poželeo da je pošaljem dođavola, ali nisam mogao. Ne znam zašto - odmahnuo je glavom - moždazbog poštovanja prema Viloubiju, ali jednostavno nisam mogao da jeostavim na cedilu. Dva dana je provela u bolnici. Obećala je da ćepotražiti stručnu pomoć. Da li će, to ne znam. Ali, ja sam i Viloubiju injoj jasno stavio do znanja da mi je svega dosta. Da sada imam druguženu koju veoma mnogo volim i da ne planiram da na bilo koji način uopasnost dovedem svoj bračni spokoj.

- Trebalo je da me pozoveš, Džejse, i objasniš mi o čemu se radi.Razumela bih.

- Sada mi je to jasno. - Kratko se i samoprekorno nasmejao. - Tolikotoga se događalo u isto vreme da mi to iskreno nije palo na pamet.Predugo sam živeo sam i samo sebi polagao račune, nemam naviku dadruge obaveštavam o svom kretanju. Uostalom - dodao je – nisam želeoda te uvlačim u blato mog prethodnog života.

Ketrin je stidljivo pustila glavu: - Nisi... nisi...- Nisam spavao sa njom mesecima pre razvoda. A razveli smo se pre

četiri godine.- A taj sukob oko dece? - upitala je. Grubo se nasmejao. - Nikada o

tome nismo razgovarali. Od Viloubija je saznala o detaljima mog novogbraka i iskoristila je to kako bi te uznemirila.

- Zašto mi ništa od ovog nisi ranije objasnio? Kada sam je upoznala?- Šta? - povikao je sa nevericom. - I da ti uskratim sve to ljupko

durenje i lupanje fiokama? Ponekad mi se čini da ti zapravo uživaš usopstvenim nesigurnostima. Uostalom - dodao je - previše sam ponosanda bih se pravdao kada ništa loše nisam učinio.

- Džejse - promrmljala je dok se naginjala nad njega i nežno galjubila. Zadihana od poljupca, sklupčala se na njegove grudi i spustilamu glavu pod bradu. Lenjo ju je milovao po leđima.

- Šta misliš o tome da pronađemo neku dobru parcelu i sagradimokuću? - iznenadilo ju je njegovo pitanje. Podigla je glavu i pogledala ga.Nastavio je. - Video sam sjajan plac od tri hektara koji je na prodaju.

159

Samo na par kilometara od centra grada, ali duboko u šumi, što bi namobezbeđivalo privatnost. Uostalom, zaista mislim da ne možemo jošdugo da izdržimo u ovom minijaturnom stanu. Sudaramo se sanameštajem i zidovima.

- Džejse, to zvuči divno - uzbuđeno je odgovorila. - Ali, šta će biti satvojim poslom u Sanglouu? Da li još dugo planiraš da radiš ovde?

- Kopaćemo ovde bar još tri godine. Posle toga - slegnuo jeramenima - moraćemo da sačekamo i vidimo kako se stvari odvijaju. Dali ti se to čini prihvatljivim?

- Naravno - složila se uz smešak. - Kuća - uzdahnula je. - Jedvačekam da počnemo sa planiranjem.

- Oh, Bože, pomozi mi! - progunđao je Džejs gledajući u tavanicu.Ketrin se nasmejala i ponovo mu spustila glavu na grudi. - O čemu si

razmišljao kada si krenuo u potragu za mnom?Grleno se nasmejao, a maljice sa njegovih grudi su je zagolicale po

nosu. - Pa, rešio sam da pronađem gospođicu Ketrin Adams i dobro jeispljeskam po zadnjici zato što je bila tako nesmotrena i brzopleta.Naravno, to je bilo pre no što sam saznao kako divno dupence imaš. -Nije odoleo, nežno je rukom prešao preko tog obožavanog dela njenogtela.

- Planirao sam da te ubeđujem, ucenjujem, ponudim ti novac, ili da tenateram da mi predaš starateljstvo nad Alison. Nisam imao ništa ličnoprotiv tebe, Ketrin - objasnio joj je. - Samo sam se brinuo da ćeš izgubitiproces protiv mojih roditelja i da će joj oni postati zakonski staratelji.Drago mi je da se to nije desilo. - Napravio je značajnu pauzu. - Ali,mislim da bi trebalo da im dozvolimo da je viđaju. - Govorio je tiho i saoklevanjem. - Znam kako se ti osećaš, ali možda bi trebalo da o tomerazmisliš. Možda se osećam svemoćnim posle jučerašnjeg susreta sasmrću, ali počinjem da razmišljam o tome kako se oni osećaju.Verovatno i oni pate zbog svega što se dogodilo. A kada odraste, Alisonbi nam mogla prebaciti što smo joj uskratili mogućnost da formirasopstveno mišljenje o baki i deki... pa i o Piteru.

Ketrin je dugo ležala potpuno mirno i bez reči. Konačno je tihoupitala: - Da li mogu da još malo razmislim? Možemo li da još jednom o

160

ovome porazgovaramo kasnije?- Naravno. Znam koliko ti je teško da se sećaš Meri i svega što se

dogodilo. - Lagano ju je poljubio u rame. - Ja sam veoma prek, svestansam toga. Ali, trudim se da savladam svoju narav. Kunem ti se da ćuusrećiti i tebe i Alison.

Sledeći put kada je progovorila, glas joj je ponovo bio zvonak iraspoložen. - A, kada si me konačno pronašao, šta te je nateralo da sepredomisliš i ne pokušaš da me prisiliš da ti predam Alison?

- Video sam nešto - odgovorio je promenjenim glasom, dubokim ipromuklim.

Ketrin se podigla na laktove i pogledala ga. - Šta si to video?,radoznalo je upitala.

- Tvoje lice - tiho je odgovorio.- Džejse - izgovorila je bez daha.- Da ne pominjem ostatak tvoga tela - nastavio je istim uzbudljivim

tonom. Spustio je pogled na njene dojke koje su mu pritiskale prsa.Uživao je u njihovima oblinama pre nego što se nagnuo da ih sporo inežno ljubi.

- Zaljubio sam se u tebe čim sam te ugledao, Ketrin. Posle onogprvog poljupca pored Alisonine kolevke, bio sam siguran da želim i tebe,ne samo nju. - Usne su mu postajale vrelije. - Voli me. Molim te.

Ketrin je oklevala samo trenutak pre no što se podigla i opkoračilaga, omogućivši mu da joj svojim veštim jezikom ublaži žudnju ubradavicama.

Smestila se iznad njega veštinom koja ga je podjednako obradovala iiznenadila. - Jesi li ti u poslednje vreme gledala filmove za odrasle? -zastenjao je promuklo.

- Naravno da nisam - dražila mu je uho jezikom.- Kako si onda naučila da tako vešto vodiš ljubav?- Džejson Mening me je naučio - prošaptala je pre nego što je usne

spojila sa njegovim.

161

Beleške

1 Pomorandža u koju se ubadaju komadići karanfilića se koristi kaoosveživač vazduha (prim. prev.)

2 Dan rada (engl. Labor Day) se u SAD proslavlja prvog ponedeljka useptembru, (prim. prev.)

3 Svaka federalna država u SAD ima svoja pravila za izdavanje dozvoleza venčanje (prim. prev.)

4 Civilna venčanja se u SAD obavljaju u sudovima (prim.prev.)

5 Prema zakonu nekih američkih država, mladenci pre venčanja morajuda obave test krvi kojim se proverava prisustvo antitela na seksualnoprenosive bolesti i rubeolu. (prim. prev.)

6 Neiman Marcus: čuveni lanac luksuznih robnih kuća u SAD. (prim.prev.)

7 Igra reči: u originalu je ime parfema temper, što u prevodu značinarav. (prim. prev.)

8 Aluzija na seriju Mad Men, koja je kod nas prevedena kao Momci saMedison avenije u kojoj se obraduju događaji u jednoj reklamnojagenciji. (prim. prev.)

162