ruard Oven:KO JE TONIGREH AMAutor:Riard OvenKO JE TONI GREHAM'Lektor:Mica TrifunoviRecezija:'Borivoje LoiKorektura i tampa:Litopapir - aakC DEN PRESSPONY-WEST- VANREDNI BROJ l JUN 1984. GODINEIzlazi jednom meseno. Cena 60 dinara. Izdaje NIRO Deje novine 32300 Gornji Milanovac, Tihomira Matijevia 4. Glavni iodgovorni urednik: Mirjana Sterijevski. Urednik: Borivoje Loi.Izdavaki savet: Milica Bogojevi (predsednik), Mileta Obradovi,Vera Smreki, Dragan Simi, Milisav Ili, Miodrag Vuievi,Miljana Tomi, Nada Mijatovi, Nikola Maslovara, LjiljanaMilovanovi, Ljiljana pajakovi, Gojko tulovi, Petar Jerkovi.Telefoni: (032) 711-549 uredntitvo i 714-250 prodaja. Telex:13731. Broj tekueg rauna kod SDK u Gornjem Milanovcu:61320-603-1263. tampa: Litopaplrc - aak.Rtard Oven:KO JE TONI GREHAMIMark Talbot je stajao ispredoronulog hotela, u kome je bioodseo i proveo besanu no natvrdom i prljavom krevetu, punomstenica. I hrana je ovdebila odvratna. Svaki dan pasuljsa tvrdom :govedinom, bajathleb i loa kafa, nalik na voduposle pranja sudova. Zato jeodustao od obeda i kolebao sena koju stranu da krene.,Talbotu se nije silazilo sa drvenogtrotoara u ulinu prainu,ali, kako je pored njegastalno prolazila gomila ljudi,uglavnom Meksikanci i polugoliIndij~ci, on odluno kreteprema zgradi na ijoj se fasadividela drvena tabla sa natpisom: ERIF. Iznutra je tobila prostorija ista kao drugesline namene: stroga i bezlina.Jedan miiav, rii ovek,jo mlad, sedeo je'za stolom iitao nekakve novine.- Dobro jutro - ree Talbot.- Da li :ste vi erif?- Stari nije u gradu pa gaja zamenjujem. erifov pomonik Dim Vil - predstavi seovek.-Ja sam Mark Talbot, advokatiz drave Teksas ..- Znam, video sam knjiguu koju ste se upisali jue prilikomdolaska u hotel.- Izgleda da vam ne promiemnogo -, nasmeja se Talbot.4~ Trudimo se. Mladi oveknajzad odloi novine i spustinoge sa stola. ta ste hteli, gospodineTalbot?-Kao to sam Vam rekao,ja sam advokat i zastupam jednogklijenta iz moga grada blizuTeksasa. Moj klijent eli dasa sigurnou utvrdi mesto boravkajednog svog roaka zakoga veruje da se nalazio uvaem gradu. \- Ovde u Haketu? Kada?.Kako mu je ime?- Greham. Toni Greham. Nijeba esto ime ..- Nisam nikada uo za njega- zavrte glavom Vii. - Kakoizgleda taj ovek?Talbot izbegnu direktan odgovor.-Trebalo bi da stupimu kontakt sa njim da bih mogaoda mu predam porodinuzaostavtinu. On je jedan odnaslednika.- Jedan od naslednika? -ponovi lagano Vil. Poeo je dagubi izgled nezainteresovanog.- Izgleda da se radi o mnogopara im ste se vi zbog togazaputili ak ovamo!- Da vam kaem otvoreno- u pravu ste. esto se, premamom iskustvu, takvi sluajeviteko reavaju i zato samhteo od vas savet.- Pa, ja mislim da bi za poetaktrebalo pitati po svim trgovinamai krmama. ModaPONY WEST-VANREDNI BROJ ije neko uo za njega. Kakvimse poslom bavi?- avo bi ga znao, svim isvaim - ree Talbot. - Nevoljaje u tome to mi nismosigurni da on upotrebljava svojepravo ime.- Ne bi bio prvi koji to ini.Ima li nekih naroitih razlogaza to?- Nikakvih, koliko znam.Stvar je u tome da niko odnjegovih roaka nije uo o njemunita ve due vremena.Pisma koja su mu pisali, vratilasu se neotvorena i zatosmo pomislili da je promenioime.- Koliko vremena je prolood kada se poslednji put javio?- Da budem precizan - reeTalbot - poslednje njegovopismo je od 16. oktobra1860. Poslednja njegova adresabila je Latigo, lia.ko se ondaovaj grad zvao.- erifov pomonik rairioi i zinu.- Hiljadu osamsto llezdesete?-promuca on.- Za imesveta, pa to Je bilo pre petnaestgodina!- Tano! Posle tog datumanestao je bez traga.- I vi se sada nadate da etega pronai? - V il odlunozavrte glavom. - U to vreme,pre rata, Haket je bila samoPONY WEST-VANREDNI BROJ ljedna mala stanica na drumu.Niega nije bilo ovde sem Indijanacai zvearki.- Morala je da 'bude barneka potanska stanica. Zar nemavie starijih ljudi ko bimogao da se seti oveka komeje predao pismo sa takvomadresom?- Moda jedan ili dvojica.Samo, i da ga se sete, ko znagde je on danas. Postoji mogunostda je mrtav. I takve sestvari deavaju ovde, znate li?- ree Vii, osmehnuvi se nakraju.- Mislio sam o tome. U tomsluaju potrebna mi je zvaninapotvrda .o smrti.- Imamo mi dovoljno brigeda vodimo rauna o ivima- re~ Vii suvo, dajui jasnona znanje da erifova kancelarijanema vremena da se bavitakvim sitnicama. - Na svakinain, elim vam sree u traganjuiako vam ja ne mogu pomoi.- Do vienja i hvala vam- ree Talbot, ali zastade navratima. - Jo samo jedno pitanje:Znate li imena ljudi koinbi mogli da se sete tog vremena?Posle dueg utanja, Vii senakalja da bi proistio grlo.Okrenuo je glavu prema prozorutako da Talbot nije mogaoda mu vidi lice kada jeodgovorio: - Ne mogu da se5setim. Ima tek est godina kakosam ovde.Talbot mU: zahvali po drugiput i izae na ulicu.Ostatak dana proveo je uobilasku celoga grada ukljuujui.i groblje. Spomenici nisumu izbledelim natpisima ni malopomogli, nije bilo ni jednogimena koje bi, makar priblinoodgovaralo, a isto tako ni datuma.Pokuao je i sa ispitivanjem,ali su ljudi najeebili nepoverljivi prema njemu- utali su. Poneko je davaokratke odgovore. Osetili su unjemu oveka sa severa, a ratovde jo nije bio zaboravljen.Vee ga je zateklo u glavnojulici. Vetar koji je poeo daduva posle zalaska sunca, rashladioje uarenu atmosferugrada koja ga je itavog danapritiskala. On odlui i ponovopokua da radi. Moda put kojimje iao itavog dana nijebio dobar, pomisli on, modaje trebalo neto menjati u nainuna koji je tragao zaGrehamom.Panju mu je privukla svetlostkoja je dopirala kroz nekuvrstu izloga i na kojoj suse jasno ocrtavala velika slovaispisana masnom bojom:GRADSKE NOVOSTISTAMP ARIJA I UREDNISTVOcOklevajui on pritisnu bravui ue.6Nevelika prostorija, u kojojse pored tamparske maine ipregrada sa olovnim slovimanalazio samo jedan pisai stoi jedna stolica, izgledala je kaoda je kroz nj.u upravo pro~oluja. Talbot Je morao da pnznasam sebi da ovakav nerednije u ivotu video: gomile hartijeza tampanje leale su posvim okovima a itava brda iseaka, rukopisa i izguvanihotpadaka hartije prekrivala supod.Iza jedne improvizovane pregradeod dasaka ulo se uzbuenoprepiranje. Dva glasa: jedanenski i drugi promukaoi kripei muki nastavljali suzapoeti razgovor i time jasnopokazali da njihovi vlasnici nisuprimetili dolazak posetioca.Talbot se glasno nakalja.Jedna mlada ena pojavi se.iza pregrade i pozdravi ga poslovnimtonom:Dobro vee! ta ste eleli?Hteo bih da dam jedanoglas za va sledei broj.Ona mu uputi prekoran pogledi skloni rukom pramenkose koji joj je pao na eloposle ega na njenom licu ostadetrag tamparskog mastila.Glas joj nije bio ljubazan kadamu je odgovorila:- :Mogli ste da izaberetezgodnije vreme za to.PONY WFST-VANREDNI BROJ 1- Hoe li biti bolje da doemsutra? - upita Talbot. - Mnogo smo zakasnili sovim brojem. Ima dana, znate,kada sve ide naopako. Kakavoglas treba da bude? Kojeveliine?- Svega nekoliko redovateksta.- Ne! - odgovori ona, boriese ponovo sa :neposlunimpramenom kose. - Skoro namje itav list sloen i ne bi seisplatilo da ga kvarimo zbognekoliko redova.- Koliko ljudi otprilike itavae novine, gospoice ...~ Gospoo! - ispravi gaona. - Zovem se Mira Parnel.Za sada tampamo tri stotineprimeraka. Ali, moete biti sigurnida e .uskoro da ih itasvaki pismen ovek u ovomkraju - dodade ona samouvereno.- Ako sam vas dobro razumeo,trebalo bi da ekam itavunedelju dana do vaegsledeeg broja. Da li jo nekenovine izlaze ovde?- Nema drugih. Moraeteda ekate.Talbot zavrte glavom, nasmejavise. - Ni govora o tome- ree on - moje je vremei suvie dragoceno. Platiuvam dvostruko ako staviteoglas u ovaj broj, a trostrukoako ga stavite na prvu stranu.PONY WEST-VANREDNI BROJ lNjene su se plave oi skupilekada mu je ,'uputila otar,ispitivaki pogled. - Plaateu gotovom? - upita ona.Tolbot klimnu glavom i izvuenovanik iz depa. Znaoje da e to da ima vie uspehanego bilo kakvo ubeivanje reima.ena je oklevala jo nekolikosekundi, a onda mu pruiist list hartije. - Deset dolara-. ree ona odluno.Pisao je polako, razmiljajuinad svakom rei, pri emumu nije promaklo da Mira Parnel,pokuavajui da ostane nezainteresovana,ipak eljno pratipogledom njegovu olovku.Najzad, on joj prui ispisanuhartiju zajedno sa novanicomod deset dolara. Onaproita tekst poluglasno:Sto dolara u zlatu bie isplaenood strane potpisanogsvakome ko moe da prui bilokakvu sigurnu informacijugde se nalazi Toni Greham, roenu Drajveru, drava Teksas,ili da donese sigurne dokazeo njegovoj smrti. Greham bitrebalo da ima oko 37 godina,a poslednji put se javio iz Haketaoktobra 1860. Mark Talbot,advokat, Drajver, Teksas.- Da biste bili sigurni dase ne radi ni o kakvoj podvali,ostaviu novac kod vas 'udepozitu - ree Talbot kadaje Mira zavrila sa itanjem.7Onda joj prui pet zlatnika oddvadeset dolara.Prvi put za vreme itavograzgovora, neto slino smekupojavi se na njenom licu. :Kakoznate da moete da miverujete?- upita ona.- Ovoje ipak gomila novca. .- Moram da vam verujem.Znam, da, ako hoete, moeteda mi podvalite i sa tim oglasomi poaljete nekog svog oveka,ali sam uspeo da ocenimda ste vi vrlo ponosni na svojposao.- Pa, radi se o vaem novcu.:Ko je taj Greham?- Roak jednog mog klijenta- odgovori Talbot. Rekaojoj je isto to i erifovom .pomonikujutros, ipak jo nijebilo vreme da otkrije sve svojekrate.- Nadam se da ete za svojnovac da dobijete ono to elite- ree Mira - iako neverujem u uspeh. Znate, Haketje grad u kome se mnogi nezadravaju dugo. Uglavnom dolazei odlaze, jurei za nekomansom koja im se prua. Neverujem da ima vie od .dvanaestljudi koji ive ovde dueod dve godine.- Vidite, ovaj oglas i sveto je u vezi sa njim predstavljaza mene ansu. Iako samtek stigao, neu da odstupim od pravila koje vlada u .ovom8kraju i juriu za njom. Do vienja,gospoo!Kasnije, u svojoj sobi u hotelu,Talbot pokua da u mislimasredi utiske o sredini ukoju je upao i da, u okvirute sredine, zamisli oveka naijem se tragu nalazio. ovekao kome ie znao toliko mnogoa ipak premalo. Haket je bioneobian grad, Mira Parne! bilaje u pravu, ali i Toni Grehammogao je da se ubroji uljude kojima je epitet neobian dobro pristajao.Razmiljao je leei obuenna svom krevetu sve dok kapcina oima ne postadoe iznenadateki kao da su od olova.Sav umor proteklih dana sruise na njega -i poslednji zvukkoji je dopro do njegove svestibio je urlik lokomotive negdedaleko u pustinji, slian za.vijanju usamljenog prerijskogvuka.IISledeeg jutra ak mu je iolja smee tekuine, koja jeu hotelu vaila za kafu, sasvimdobro pr:ijala i on se posle dorukavrati u sobu bolje raspoloennego to je bio prethodnihdana. Bio je svestan injeniceda se itava stvar pokrenulai da njen dalji razvoj nezavisi samo od njega i to gaje, kao to je to bio est slu-PONY WEST-VANREDNI BROJ laj u njegovoj praksi, umirivalo.Upravo je zavrio brijanjekada na vrata odjeknu nekolikokratkih udaraca. ovek kojije odmah posle toga uao usobu, ne ekajui da ga Talbotpozove, bio je mali i mrav,retke kose i prljavog izgleda.- Nat Veli - predstavi seon. - alje me Mira Parnel,to je ona iz novina.- Dobro jutro, gospodineVeli - ree Talbot, odmeriviga pogledom. Imao je tuosobinu da ljude oceni premaprvom utisku. Pokuavao jeda se bori protiv toga, ali ovogputa bez uspeha. Nat Veli munije bio simpatian.- Verovatno ste doli zbogmog oglasa - upita on ipak,- Tako je! - uzviknu maliovek izvlaei iz depa primeraknovina, zamrljan od sveegtamparskog mastila. -im sam saznao da se nekointeresuje za naeg dragog Tonija, osetio sam da moram daupoznam tog oveka. Raspitaosam se za vas i gospoa Parnelmi je rekla da ste verovatnoovde u hotelu.- Pa, bilo je to prilinosigurno poto je ovo jedini hotelu gradu - nasmeja se Talbot.- Na svaki nain, ovopredstavlja uspeh, nisam se nadao odgovoru ovako brzo.PONY WEST-VANREDNI BROJ l- Kada je u pitanju ToniGreham neko od njegovih prijatelja,ne elim da oklevamni malo da bih pomogao -ree Nat sveano. - Pitajteme i rei u vam sve to znam!_:. Pretpostavljam da ste bliskisa Grehamom - poe Talbot,zadravi ljubazan smeakna usnama.- Da li sam mu blizak! -uzviknu Nat, prekinuvi ga. -Pa bio sam mu vie nego otac!Upuivao sam ga. i pomagaomu od prvog dana kada je doaoovamo. l, verujte mi, nisamsada doao do vas radinovca - pritom Natove rei postadoe nekako okrugle .,vezato da upoznam nekogako ga je voleo isto kao i ja.On je siromah, otiao, ali zamene predstavlja dovoljnu nagraduto to mogu da oivimuspomenu na njega.- Otiao? -- upita Talbot.- Ne mislite valjda da kaeteda je mrtav?Nat Vel podie ruku kojaje drhtala. - Voleo sam gakao sina - ree on tiho, oborivipogled. - Svih ovih godinapokuavao sam :da saznamneto o njegovoj porodici,tamo u Teksasu i da im ja~im tunu vest. Lealo je tona mojoj savesti kao olovo.- Kako je umro?Natova ruka pokaza nekudakroz prozor. - Odnela ga je9reka prilikom velike poplavepre etiri godine. Stajao samna obali i video svojim oima,bio je to straan prizor.- Verovatno ste pokualida mu pomognete - ree Talbot..- Svakako! Skoio sam ureku i skoro sam izgubio i.vot. Ali vi ne znate tu reku.Podmukla je kao sam avo iToniju nije bilo spasa.- Jesu li ikada nali njegovotelo?Nat zavrte glavom, oborivipogled i trljajui rukom oi.- Nikada. Ko zna gde se sadanalaze kosti jadnog Tonija!Talbot posegnu rukom u deprazmiljajui da li je mogueda mu je neko poslao ovogoveuljka da bi se naalio sanjim. Ili je moda neko hteoda zna dokle ide naivnost ipoverenje ljudi koji nisu odraslina zapadu? A moda jerazlog novac, potreban za pie.Izvukao je iz depa dva srebrnadolara i pruio ih Natu:- Gospodine Veli, idite ipopijte ovo u moje zdravlje!Ova je predstava bila vrednajednog dobrog pia!- Sluajte! Ne moete vitako da postupate sa ,prijateljem...- Vi nikada u ivotu nistevideli Tonija Grehama. Je libila vaa sopstvena ideja dadoete ovamo?lOIzgledalo je da se Nat brzopomirio sa sudbinom. On sleeramenima i ree, uzimajuinovac:- Ne treba da osuujetej ednog siromanog oveka zatoto je pokuao da doe donovca.- Ko vas je poslao ovamo?- upita Talbot. - Hoete lito da mi kaete ili ete radijeda govorite pred erifom?Postoji u ovoj zemlji i zakonza one koji daju lane podatkei iz j ave.- Ne mlatite mi pred nosomsa tim vaim zakonima -otsee Nat. - Niko me nijeposlao, sam sam hteo da pokuamsreu. Kada sam uaoovamo, bio sam siguran da uuspeti, izgledali ste mi kao utokljunac.- ao mi je to sam vasrazoarao - ree Talbot suvo.Umesto odgovora, Nat uinineto o emu je Talbot uo,pa i itao u knjigama, ali tose njemu lino jo nikada nijedogodilo. On pljunu prednoge Talbotu i uz glasan povikProkleto severnjako njuimla! izae iz sobe, jako zalupivivrata. 'Pijui drugu olju kafe, TaIbatproita paljivo sve etiristrane primerka Gradski dne- vnik koji mu je Nat Vel ostavio.Bio je to tano onakavlist kakvim je zamiljao no-PONY WEST-VANREDNI BROJ lvine koje izlaze na Zapadu. Dopisnikiz Dubilija javljao jeo napadu Indijanaca na potanskakola, u Hileru je bila opljakanabanka a graani Dedhorsatraili su erifa iji jepoloaj bio upranjen poslepucnjave prolog petka izmeubiveg erifa i Din Benetovihmomaka. Bilo je i mnogo linihvesti i oglasa !meu 'kojimase isticao njegov, stisnutna prvoj strani izmeu obavetenjao ponovnom otvaranjuLotos saluna i ponude gospoeGlen za najjeftinije pranjerublja. Ali ni jedna od ovihvesti nije privukla Talbotovupanju toliko kao oglas trgovineMeta Derarda u kome jestajalo da je radnja otvorena1859. godine.Godinu dana pre poslednjegGehamovog pisma! Da li modavlasnik trgovine neto znao njemu? Bilo je to malo verovatno,ali je mogunost ipakpostojala, zakljui Talbot. Ta-. kve su trgovine u ono vremebile mesta u kojima su se okupljaligotovo svi stanovnici nekogagrada. Sledea njegovaposete trebalo je svakako dabude ona Metu Derardu.Zgrada u kojoj je bila trgovinanalazila se u glavnoj ulici,isto kao i njegov hotel, alimnogo blie reci. Pod irokomdrvenom verandom, ispred kue,pola tuceta besposlenih kaPONYWEST-VANREDNI BROJ luboja potvrdila je njegovu pretpostavkuo vanosti takve trgovakeradnje kao mesta zaokupljanje dokonih ljudi. NaTalbotovo pitanje o vlasnikuuputili su ga na jednog krupnogoveka sa keceljom kojije stajao na ulaznim vratima.Prvih pet minuta razgovora doneloje Talbotu izvesno razoarenje jer se ispostavilo daje Derard preuzeo radnju odnjegovog biveg vlasnika tekpre nekoliko godina. Ali ipak,iz nekog razloga poznatog samonjemu, trgovac nije bio voljanda prekine razgovor.- itao sam va oglas jutrosdok sam pio kafu - reeon. - Mnogi u gradu itali suga isto tako, a svi ovi ljudinapolju upravo raspravljaju onjemu. Verujte mi, to je itavamala senzacija za na gradjer zlatni dolari ipak ne rastuna svakom kaktusu. Samo,izgleda mi da niste sve iobjasnilitim oglasom. Iz ,kog razlogatraite tog oveka?- To nije nikakva tajna -odgovori Talbot _: trebalo bida mu predam -neku zaostavtinu.- A, da. uo sam o tome.Ali kako ste tako sigurni daje on bio ba u ovom gradu?Imate li nekih dokaza za to?- Najbolji dokaz to moeteda zamislite. Napisao je odavdejedno pismo.ll- Pismo - ponovi trgovacpolako dok mu je lice poprimiloneki neodreeni uzraz. -A mogu li da znam na kogaje ono bilo upueno?- Mislim da to za sada nijevano - pokua Talbot daizbegne odgovor.Slab smeak pojavi se natrgovevom licu. - Da, da, svakako- ree on - izvinite.Hteo sam samo da otprilikeznam ta je bilo u tom pismuda bih stvorio sliku o tom oveku.- A, to mogu da vam kaem.Traio je da mu se poaljenovac.- Stara pria, je li tako?Mladi ovek koji odlazi u svetda bi naao sreu i bogatstvo,pa mu onda ne ide sve onakokako je on to :zamislio. Znateta, gospodine. . . Talbot, mislimda je to vae ime, zar ne ...moda bi ipak bilo dobro dami pokaete to pismo. Ono tome naroito interesuje je potpis,a ostalo moete ba i dasakrijete ako elite. Postoji jedannain na koji bih modamogao da vam pomognem.- Jeste li moda ipak poznavaliGrehama? - upita Talbot.- Ne, ne - odgovori trgovacbrzo - ali mi je palo netona pamet. Moj prethodniku ovoj .radnji, uvaeni gospodin Lav, bio je vrlo !metodi12an ovek. Imao je obiaj dauva sve stare priznanice, onse, znate, bavio i pozajmljivanjemnovca, i raune i namom tavanu ih ima itava gomila.Prelistau malo te hartijekada budem imao vremenapa bih hteo da uporedimo rukopisza sluaj da je va ovekpokuao da promeni ime.Takve se stvari, znate, ovdeprilino esto deavaju. A sad,ako mi dozvolite ...Cist list hartije i olovka stvoriese pred trgovcem kao nekommaijom i on upre uTalbota pogled pun oekivanja.Oklevajui malo, Talbot izvueiz novanika poutelopismo i presavivi ga paljivo,stavi ga na tezgu. Sledeih nekolikotrenutaka mogao je dase divi jednoj neoekivanoj vetiniMeta Derarda.Sigurnim potezima 'ruke, trgovacje precrtao Grehamovpotpis tako vemo da bi ak iizvebano oko teko razlikovalooriginal od kopije. Vratioje pismo Talbotu, smekajuise kao da se izvinjava:- Nemam obiaj da se _sluimovim za neke prljave poslove,kao to bi neko mogaoda pomisli, gospodine Talbot.To je samo jedna moja malazabava u dokonim asovimakoja mi ponekad koristi. Mislimda je ovo dovoljno dabih uporedio potpise. Ne ve-PONY WEST-VANREDNI BROJ lrujem mnogo u 'uspeh ali videemo..- Koliko e vam vremenabiti potrebno za to? - upitaTalbot. - Moda i nekoliko dana,ne znam. Ima vrlo mnogo tihpapira ...- Neu onda vie da vas zadravam.Biu u svom hotelu;ako naiete na neto interesantno,tamo moete da ostaviteporuku za mene.Vraajui se u hotel pranjavomulicom punom prepodnevne praine, Talbot je umislima ponovio itav svoj razgovorsa Metom Derardom.Ta pria sa starim priznanicama ... moda je bila istinita,ali Talbot nije mogao da seosloboti utiska da mu trgovacipak nije rekao sve to zna.Bilo je gotovo sigurno da jeDerard negde, nekada videoGrehama ili bar neko njegovopismo. Ili je bar verovao u to.I jo neto. Za vreme itavograzgovora Derard je bionekako. . . Talbot nije mogaoda odredi ta. Oprezan? Zabrinut?Moda ak i malo uplaen?A moda je sve to bilosamo plod uobraenja, zakljuion na kraju.Na ulazu u hotel, portir, Meksikanac,preprei mu put. -J edan ovek eli da razgovaras vama, senjor Talbot. Cekavas tamo u baru.PONY WEST-VANREDNI BROJ lTalbot mu zahvali, klimnuviglavom i gumu pokretnavrata bara. Od desetak ljudi,veinom kauboja, stajalo je poredtezge i njihov ivi razgovoriznenada zamre. Kao ponekoj koip.andi, pogled svakogod njih upre se u njega a nekanapetost, puna oekivanja, za.vlada u itavom lokalu.U ta li sam sad ovo upao?