21www.serbianmirror.comFebruar 2013.

P O M O Z I M O K O L I K O M O @ E M O

Poma`e Bog,obave{tavam Vas bra}o srbska da

je jedina nacionalna knji`ara u Beogradu,knji`ara “Nikola Pa{i}” pred ga{enjem.

Radnik sam iste. U cilju spa{avan-ja vere pravoslavne, tradicije, istorije i kul-ture srbske ideja je da se otvori knji`ara nadrugoj lokaciji. U Beogradu ne postojinijedna knji`ara nacionalnog profila, te biovakva bila na radost Srba.

Moramo sa~uvati svoje korene,svoj identitet, jer u ovim sumornim vre-

menima nestajemo kao narod i u Srbiji idijaspori.

Odlike velikih naroda su da branesvoju kulturu i to se oduvek radilo. Na`alostznate kako se `ivi danas u Srbiji te smofinansijski nemo}ni da se pokrenemo. ZatoVas ovim putem molim da pomognete.

Sve informacije na+381 62 335 085

sasa_bascarevic@hotmail.comiskreno od srca,Sa{a Ba{carevi}

APEL NACIONALNE KNJI@ARE

Udru`enje Ognjena MarijaLivanjska, koje okuplja Srbe izLivna i Livanjskih sela, kao i nji-

hove potomke i sve ljude dobre volje kojisu vezani za ovaj predivan kraj, uspe{no jezavr{ila svoju prvu humanitarnu akciju. Zavreme Bo`i}nih praznika, podeljeni subo`i}ni paketi deci i samohranim stara~kimdoma}instvima na podru~iju parohijeLijevanjske. Poklon paketi Udru`enjaupu}eni su parohiji, a potom, tokomBo`i}nih praznika, od strane parohaLijevanjskog, oca @eljka i predsednikaUdru`enja, Nikole Petrovi}a, uru~eni pri-maocima kojima su namenjeni. Bo`i}nipokloni uru~eni su deci sa prostora kojipokriva Lijevanjska parohija u crkvama uLivnu i Crnom Lugu tokom proslaveBadnje ve~eri, {to je, prema informacijamaprimljenim sa terena, posebno obradovalona{e najmla|e i time im ulep{alo prazni~nedane. Pored 18 paketi}a koji su se sastojaliod igra~aka i {kolskog pribora prilago|enihpolu i uzrastu dece, kao i neizbe`nih slat-ki{a i skromnog d`eparca, de~ija lica jeozario i dar preduze}a Optima Modri~ad.o.o. Beograd, de~ije sanke. Odluka ovogpreduze}a posebno je obradovala decu, alii same ~lanove Udru`enja jer je akcijuu~inila bogatijom, a darivanje radosnijim.

U okviru iste akcije, Udru`enje jepripremilo i 40 paketa osnovnih `ivotnihnamirnica namenjenih samohranimstara~kim doma}instva na prostoru koji

pokriva parohije Lijevanjska izmedju Livnai Grahova, od kojih ve}ina nema stalne pri-hode niti osobe koje su u mogu}nosti da onjihovim osnovnim potrebama redovnovode brigu. Paketi su uru~eni uo~i Badnjegdana, kao i na sam Badnji dan, uglavnomu selima donjeg Livanjskog polja, kao iGuberu i samom gradu Livnu. Prema infor-macijama koje smo dobili iz parohije,paketi, ali pre svega dobra namera i pa`njaUdru`enja prihva}ena je sa dostojanstven-om zahvalno{}u od strane ovih, prete`nousamljenih ljudi kojima je dar Udru`enjabio, mo`da jedini bo`i}ni poklon, a koji jeBo`i}ne praznike u~inio radosnijim.

Udru`enje Ognjena MarijaLivanjska jo{ jednom se zahvaljuje svimakoji su svojim ~injenjem na bilo koji na~in,kao i neposrednim darom u robi ili novcudoprineli uspe{noj realizaciji ove akcije, atime dodatno ukrasili radosni hri{}anskipraznik na{im najmla|im i najstarijimzemljacima, podse}anjem da }e, iakodaleko, uz njih na odre|eni na~in uvek bitioni koji u sebi nose ljubav prema livan-jskom kraju i svom rodu. Zato se posebnozahvaljujemo: Miroslavu i Nikoli ^uli},Milanu Vukovljaku, Vesni Radak-Petrovi},firmama Optima Modri~a Beograd,Algotech na doprinosu u obezbe|ivanjupoklona za ovu akciju, kao i ocu @eljku\urici i njegovoj porodici, MilovanuLaganinu, Ranku Pa`inu, Nikoli Petrovi}u,Dijani Kova~i}, Gordani Dostani} i drugi-

BO@I]NJI POKLONI OGNJENE MARIJE LIVANJSKEma na radu u izvr{enju ove akcije. Radost,koju je pa`nja iskazana kroz ovu akcijuproizvela, me|u na{im zemljacima pred-stavlja motivaciju da ovakvu jednu akcijuponovimo u skorijoj budu}nosti!

Glavni cilj Udru`enja je da slu`i

kao most koji }e povezivati sve Srbe izovog kraja i vezane za ovaj kraj, gde godda se nalazili {irom sveta – u cilju toga,pozivamo vas da nam se javite i uklju~iteu rad Udru`enja!

www.omlivanjska.com

22 Februar 2013.

S P O R T

Apoteoza Leonela Mesija je kompleti-rana, zavr{ena.

Argentinsko ~udo vi{e nije fudbaler,Mesi je sada sa 25 godina `iva legenda.

Mesi je na putu da postane stalni~lan sportskog partenona. Sada da pojasnimoonu prvo napisanu re~-apoteoza i u prevodujednostavno progla{enje osobe bo`anskom.

Izvini Kristijano Ronaldo! Danas jemomak u ta~kastom odelu lapulga (buva)zaslu`io jo{ koji red, ne samo zbog 91 golapostignutog u 2012. godini, kada je Mesipotvrdio da je Master modernog fudbala.Njegov rezultat rada na terenu je materijali-zovan, na Fifa ceremoniji odr`anoj u Cirihugde je “buva” dobila 4. uzastopnu zlatnuloptu, nagradu koja se dodeljuje najboljemfudbaleru planete.

Sada sigurno znamo da je LeonelMesi jedini koji je zlatnu loptu podizao ~etiriputa za redom, pa mi ve} danas postavljamopitanje, da li mu je ovo poslednja zlatnalopta i ko }e i kada u budu}nosti napravitisli~an poduhvat.

Fudbalski zaljubljenici su svedocipravljenja istorije i legende o LeoneluMesiju.

Ali skromni Mesi ne prihvata ni{taod ovoga. Tvrdi da je samo obi~an momakkoji voli fudbal i postizanje golova. Tipi~noza njega. Kad god Mesi postigne gol on sezahvaljuje Bogu i saigra~ima. Pa i kada jeprimao nagradu u [vajcarskoj delovao jeskromno. U totalnoj suprotnosti dogadjajuMesi je delovao zbunjeno i ko da se pita~emu ovolika frka.

Usput tokom kra}eg obra}anja sabine izvinjavao se zbog prisutne nervoze.Dobro, takav je Leonel Mesi i ostavimo gada uzima kako zna i ume u momentima kojibi i bogovima prijali. Mi koji smo bili sve-doci njegovih partija i pogodaka nemamo {tada ka`emo samo da }emo nastaviti da prati-mo i tra`imo re~i kojima bi smo opisali fud-balskog genija. Da se podsetimo, Argentinac

ima tek 25 godina i verujemo zbog pasije okojoj je mnogo puta pri~ao jo{ puno godinagledati i uveravati se da nas nije lagao i dato ne sanjamo ve} da je to stvarnost.

Mesi je dao zadatak svim budu}imfudbalerima. Meta je postavljena, 91 gol ujednoj takmi~arskoj sezoni. Da se jo{ znaMesi je u 24. godini postao najbolji strelacBarselone sru{iv{i {est decenija dug rekordCezara Rodrigeza, to je uradio za ~etiridecenije, {to je stvarno fantasti~no.Medjutim, zarad same igre osim ako u ovojnovoj sezoni ne postigne 100 golova Fifa bitrebala da animira i druge igra~e. Peta uza-stopna zlatna lopta bi bila mnogo. Niko nemo`e da se poredi sa Mesijem-rekao je AlfioBazile nekada{nji reprezentativac Argentine,dodav{i: Kristijano Ronaldo je veliki fud-baler, ali on je ~ovek! Mesi jemarsovac-vanzemaljac: ”on sa loptom mo`eda tr~i br`e nego bez nje”.

“Mesi je Bog“ - izgovorio je nje-gov nekada{nji saigra~ Samjuel Eto.

Na sve to Mesi odgovara: “ne jasam samo ~ovek koji voli fudbal i golove”.Skromno zar ne?

Takav je Mesi.

P i { e : M i l u t i n [ o { k i }

Mihajlovi} je rekao da ostavka nijeopcija, i da bi oti{ao samo ako gaSavez otpusti.

On u op{irnom intervjuuzagreba~kom Jutarnjem listu nije be`ao oddirektne konfrontacije sa novinarima iz sused-stva na svakom zamislivom polju.

„Uvek sam obo`avao da igram pro-tiv Hrvatske, ne samo zbog dobrih iskustava,ve} i zato {to sam u`ivao da izadjem natravnjak, a da mi ceo stadion zvi`di i vredjame. Kada pobedite u takvim okolnostimanema kraja zadovoljstvu. Sve vremepoku{avam da igra~e uverim u to da }e me~sa Hrvatskom biti me~ njihovih karijere.Treba samo mirno da izadju na teren i da sezabavljaju igraju}i, tako }e najlak{e do}i dorezultata”.

Srbija }e na Maksimiru igrati napobedu.

„Samo nas pobeda zanima. Svestansam da u raspletu utakmice ulogu imaju raznifaktori, od kvaliteta, pripreme, nadahnu}a,sve do sre}e. Nama je ona dodatno potrebnajer je mi do sada nismo imali, dok su jeHrvati imali napretek. Apsolutno verujem daHrvatska nije zaslu`ila da iz ~etiri me~a imadeset bodova. Niste zaslu`ili nijednu pobeduprotiv Makedonije, a uzeli ste svih {est. Toje delimi~no i posledica iskustva iz velikihme~eva, koje vi imate, a mi nemamo”, rekao

je Mihajlovi} Jutarnjem listu. “Ako pobedi-mo, u potpunosti se vra}amo u igru, jer vijo{ dolazite u Srbiju, ali i ako izgubimo, uigri ostaje jo{ pet utakmica. Sve dok postojii najmanja matemati~ka teorija mi }emo seboriti, do poslednje kapi krvi”.

Ipak, ni poraz na Maksimiru ne biubedio Mihajlovi}a da se povu~e.

“Re~ ostavka ne postoji u momere~niku. Ako me ~elnici Saveza oteraju, to jenjihova stvar i njihova odluka, medjutim, janikad ne}u dati otkaz. To nije moj stil”.

Na konstataciju hrvatskih kolega danjihove zvezde, kao bra}a Kova~ i [imuni},produ`uju karijeru zbog reprezentacije, doksrpski igra~i, kao Vidi} i Stankovi}, idu upreranu penziju zbog klupskih interesa,Mihajlovi} se samo nasmejao.

“Nije ustina da su se odreklireprezentacije iz klupskih interesa, ve} zbogne~eg drugog, ali o tome ne mogu da pri~am.Stankovi} se u svakom slu~aju vra}a, ali jepitanje koliko brzo }e se uop{te vratiti fud-balu posle povrede. Ali, da se razumemo,nikog nisam molio, niti }u. To mora da imbude ~ast, ako ne ose}aju obavezu premasvetom dresu, ne treba ni da se vrate”.

Selektor tvrdi da nema veze samenad`erima.

“Tu`io sam doslovce sve koji sunapisali da stavljam igra~e ‘svojih’

menad`era. Ti novinari }e takve napisemorati da argumentuju na sudu, a siguransam da }u te tu`be dobiti i taj novac dati udobrotvorne svrhe. Zaista sam svestan damogu nekome da se svidam ili ne, javna samosoba, ali nije u redu zadirati u moj privatni`ivot. U `ivotu imam apsolutno sve {to mitreba, nezavisan sam ~ovek i nemam potrebuda ulazim u tamne sfere posla. Ta nezavis-nost je i podstakla FSS da me zaposli. Nedopu{tam nikakve insinuacije. Igra~e zovemako mislim da }e ispuniti moje zahteve”.

Srpski selektor nema uzora, ali cenimnoge stru~njake.

“Kad trenira{, trenira{ ne samoigra~e, nego i navija~e, novinare, ~elnikeklubova. Ono {to pri~am, pri~am iz iskustva,jer sam imao sjajnu karijeru, ni{ta neizmi{ljam, ve} nudim istinu. Va`no jeverovati u ono {to pri~a{. Ali, bitno je biti isvestan svojih vrednosti. Ja znam da sammlad trener, zato se dodatno obrazujem kadgod mogu. Pro{le godine proveo sam ponedelju dana kod Murinja, Gvardiole i Klopa.Nemam uzora, imao sam mnogo odli~nihtrenera kao igra~, od njih preuzeo razli~itestvari – od Zakeronija taktiku, od Bo{kovadisciplinu, od Eriksona motivaciju, pa sam nato dodao ne{to svoje. Ali, uvek se moramonadogradjivati, u~iti nove stvari. Po tome sutreneri sli~ni lekarima i advokatima”.

Mihajlovic je potvrdio da je vodiopomirljivi razgovor sa [timcem i da }e poz-draviti hrvatsku himnu.

“Naravno da }emo pljeskatihrvatskoj himni. Pre su na{i igra~i zvi`dalitudjim himnama. A moja reprezentacija sadaaplaudira. To je respekt! Tako je bilo od[panije nadalje, a na utakmici s Belgijom na{su primer prihvatili i navija~i. Tako }e biti idalje, pa naravno i protiv Hrvatske. Kakva }ebiti va{a reakcija, u to ne ulazim, to }e pri~atio vama. Evo, u Makedoniji mi aplaudiramonjihovoj himni, a oni na na{u raspale koncertzvi`duka...”

Najve}u kontroverzu Mihajlovi} jeostavio za kraj.

“Ne bismo iza{li na teren ako biGotovina izveo po~etni udarac. To vam gov-orim pod punom odgovorno{}u, sve ima svojegranice. Mnogo puta sam rekao da saArkanom nisam imao nikakve veze. Navija~iLacija su mu dali podr{ku, iako su mi obe}alida to ne}e u~initi, zbog ~ega sam se sukobiosa njima. Bili smo samo sportski prijatelji. Onje bio vodja Zvezdinih navija~a dok sam tamoigrao, a ja nisam kriv {to je mene i Dejuvoleo vi{e od ostalih. Arkan je spasao `ivotsestri moje majke, koju su Srbi zarobili, a onje spasao ~im je video i to }u uvek ceniti. Alida se razumemo, ubijalo se na obe strane, imi i Hrvati. Niko nije ~ist i nedu`an”.

Miha o Maksimiru, Arkanu, uzorimaIntervju Sini{e Mihajlovi}a, selektora fudbalske reprezentacije Srbije hrvatskom Jutarnjem listu

Selektor Srbije Sini{a Mihajlovi} ne}e dati ostavku na mesto selektora u slu~aj poraza u Zagrebu, potvrdio je za Jutarnji list

K O N C E R T Z A V I ^ A J A

23www.serbianmirror.comFebruar 2013.

24 Februar 2013.

Poznati filmjugoslovenske kine-

m a t o g r a f i j e“ B a n o v i }Strahinja”, sanekoliko inos-tranih glumaca uva`nim ulogamaobe}avao je te,1981. godineizvestan pros-

peritet u doma}oj kinematografiji.Strahinju je igrao italijanski glumac,Franko Nero, a Tur~ina – Vlah Aliju,Dragan Nikoli}.

Deset godina kasnije sve jeoti{lo dodjavola, kako u tada{njoj dr`avitako i u kinematografiji, ali film“Banovi} Strahinja”, Vatroslava Mimiceostao je upam}en kao jedan od boljihfilmskih poteza, u to vreme.

Naravno, srpska narodna pesmaiz pretkosovskog ciklusa, bila je fan-tasti~na inspiracija ovom reditelju. I nesamo njemu. Poznavaoci [anti}evog delaka`u da je ovaj pesnik stvarao pod utica-jem ove narodne pesme, a mnogo, mnogo

ranije, ~uveni nema~ki pesnik Gete, bioje fasciniran likom i delom Banovi}Strahinje. Ovom dobrom poznavaocusrpske narodne poezije Straninjino velikoopra{tanje dvostrukog neverstva svojezene bilo je u najmanju ruku ~udno i pot-puno je odudaralo od uobi~ajenogpona{anja u jednoj vrlo patrijarhalnoj sre-dini. To je zaista bilo u potpunomneskladu sa srpskom epskom tradicijom iGete je bio podstaknut da bolje analiziraovu pesmu. Tako je doslo do spora 1827.godine koji se odvijao putem korespon-dencije izmedju vajmarskog vojvodeGetea i prevodioca pesme VilhelmaGerharda. Kao nijedan junak u srpskojepici Banovi} Strahinja izlazi iz stereop-tipa i oprasta neoprostivo. Zato se pesmazavr{ava stihom:

Pomalo je takijeh junakaka’ {to be{e Strahinji}u bane.Jedno od pitanja koje se postavl-

ja je, za{to Ban pra{ta?Vlah Alija nije bio obi~an

~ovek. Voleo je pi}e i `ene i va`io je zazloglasnog, samovoljnog silnika, nepri-jatelja sa ~udnom nadmo}i, koji je na

kraju drsko udario i na dom Banovi}Strahinje, opustosio ga i oteo mu `enu, ukoju se istinski zaljubio.

Iako je mo`da kod Strahinje ipostojao tra~ak nade da je njegova ljubaodolela Vlah Aliji i ostala mu verna, sveje to palo u vodu kada u njihovomdvoboju, pred dilemom ona bira Tur~inai ma~em po glavi udara Strahinju. Mo`daje `enski strah preovladao u tomtrenutku, jer stihovi ka`u:

Ali Tur~in ljuto progovara:Du{o moja, Strahinjova ljubo!Nemoj mene, no udari Strahinja,Nigda njemu mila biti ne}e{,Prijekorna mu bi}e{ do vijekaKori}e te jutrom i ve~erom,Gdje si bila sa mnom pod

~adorom,Meni bi}e{ mila do vijeka.Na kraju, Banovi} Strahinja,

pobedjuje sve. Onog trenutka kada nastu-pa njegovo potpuno otre`njenje, onpobedjuje i Vlah Aliju i svoju tazbinu ina kraju, {to je najvaznije, sebe samog.Njegov karakter tokom pesme evoluira odbezbri`nog, preko tragi~nog, izgnanog ina kraju duhovnog ~oveka. Hri{}ansko

opra{tanje nevernoj `eni najbolji je dokazza to. Mo`da postoji i momenat kadaStrahinja nakon mukotrpnog puta ipovratka, prezire sve i postaje ~ovekliturgijske svesti kada se obra}a tazbini:

Ne dam va{u sestru pohar~iti

Bez vas bih je mogao stopiti!

Al’ }u stopit svu tazbinu mojuNemam s kime ladno piti vino.Banovi} Strahinja je svoju

pobedu izvojevao pra{tanjem, {to je nakraju i poruka. Jedan sasvim neo~ekivanrasplet dogadjaja, njegov lik stavlja napijedastal srpske narodne poezije i posta-je biser srpske epike.

Retka su na{a epska ostvarenjakoja su toliko puta dramatizovana iizvodjena na pozori{noj sceni, kao {to je“Banovi} Strahinja”.

Interesantno je da je staracMilija, koji je ispevao ovu pesmu (a VukKarad`i} zapisao) bio toliko ispred svogvremena i uspeo da sa pregrstdramati~nih elemenata do~ara slikujednog vremena, ~ovekov poraz, beznad-je, borbu i na kraju ljubav koja pobedju-je sve.

Pi{e: Aleksandra Miti}

LEPOTA PRA[TANJABANOVI] STRAHINJA

I Z N A [ E P R O [ L O S T I

V E R A

25www.serbianmirror.comFebruar 2013.

Ko je Sveti Sava izbog ~ega je onnajva`nija li~nost u

na{em narodu?Da li zbog toga {to

je bio srpski princ?Ne, prin~eva, kra-

qeva i careva i mnogihuglednih srpskih vladara jebilo u srpskoj istoriji.

Da li zbog toga {toje bio monah?

Ne, mnogo je po-sve}enih monaha bilo idanas ima u na{oj crkvi.

Da li zbog svojevelike u~enosti, pismenos-ti ili kakvog posebnog darakojima se razlikovao oddrugih qudi?

U~enih, obrazova-nih i darovitih qudi biloje puno u na{oj istoriji koji su svo-jim `ivotom i delima ostavilizna~ajnog traga u svom narodu.

[ta je onda to {to jeSvetoga Savu uzvisilo iznad drugihvelikana i uglednih qudi u na{emnarodu i istoriji?

Na prvom mestu i iznad svegawegova velika i neodoqiva qubavprema Bogu.

Ta qubav ga je odvela izroditeqskog doma i porodi~nogokru`ewa u daleku zemqu u manastir.

Udobnost vladarskog dvorazamenio je prostom mona{kom keli-jom, a drustvo prijateqa i vr{waka,dru`inom monaha i isposnika.

Umesto vladavine nad drugi-ma odabrao je poslu{nost.

Umesto bogatstva i rasko{iodabrao je siroma{tvo.

Bogate trpeze raznovrsnim iukusnim jelima, zamenio je najstro-`im isposni{tvom.

Svog ovozemaqskog blaga iu`ivawa odrekao se princ Rastko dabi postao monah Sava.

Dana{wem savremenom ~o-veku koji te`i svakoj zemaqskojudobnosti i bogatstvu, pa i qudimasvih vremena i civilizacija ovakavjedan potez i obi~nog ~oveka, a pogo-tovo princa, deluje potpuno nesh-vatqivo i gotovo suludo.

Ovakav postupak princaRastka ne mogu razumeti oni kojih senije dotakla blagodat Bo`ija.

Oni koji srcem i du{om nisupo`eleli da upoznaju i osete Boga nemogu razumeti ovakve stvari.

Samo ona du{a koja jedo`ivela i prepoznala blagodat

Svetoga Duha mo`e razumeti ishvatiti delo i li~nost SvetogaSave.

,,Kao {to `edna ko{uta tra-`i potoke, tako du{a moja tra`itebe Gospode”.

,,@edna je du{a moja Boga,Boga `ivoga”. ( Ps. 41, 1-2. )

Ta duhovna `e| za Bogom iistinom dovela je princa Rastka izvladarskog dvora u manastir naSvetu goru.

Qubav prema Bogu u~inilaga je svetiteqem, qubav prema qudi-ma u~inila ga je prosvetiteqem.

Sve je dao, sve je i dobio.Dao je privremeni `ivot,

dobio je ve~ni.Dao je zemaqska blaga dobio

je nebeska.Odrekao se prolazne slave,

dobio je neprolaznu.Kako je sve to dostigao i {ta

ga je u~inilo zna~ajnijim i ve}im oddrugih svetiteqa iz srpskog roda?

Za{to je ba{ bo`anskipromisao odabrao wega za najve}egprosvetiteqa i u~iteqa na{eg naroda?

Na prvom mestu, Pravosla-vna vera kao put, koji ga je vodio kasavr{enstvu u Bogu, na koje smo svipozvani.

On je uspeo da usavr{i sebe uvrlinama i dobrim delima, do temere, da je postao sli~niji Hristuod nas ostalih.

Molitvom, postom i bdeni-jem o~istio je sebe, postav{i ,, pri-jemnik” i sprovodnik blagodatiBo`ije.

Sve to i jo{ mnogo toga {toje nepoznato nama, u~inilo je

Svetoga Savu najslavnijom inajzna~ajnijom li~no{}una{eg roda.

Govoriti o SvetomeSavi, a ne govoriti o HristuGospodu bio bi veliki greh irugawe samoj li~nostisvetiteqa koji je ispro{en odBoga roditeqskim molitvama.

Slaviti Svetoga Savuzna~i najpre proslaviti Bogakoji ga je stvorio i koji nam gaje darovao.

Razumeti Svetoga Savuzna~i `iveti pravoslavnomverom kojom je on `iveo idisati Duhom kojim je ondisao.

Postati sli~an Sveto-me Savi zna~i imati qubavkakvu je on imao i dosti}ivrline kakve je on dostigao.

Sve to nemogu}e je bez Boga,ali dosti`no onome ko te`i Bogu.

Svako od qudi pozvan je dapostane sli~an Svetome Savi, a

mnogi od nas su Svetom tajnomKr{tewa dobili bo`ansku silu dato i ostvare.

Da li }emo dosti}i ono zbog~ega smo stvoreni i biti neko sa kim}e se Sveti Sava i na{i sveti preciponositi ili stideti, zavisiiskqu~ivo od nas i na{e slobodnevoqe i pona{awa?

Ono {to nam je od Boga datoto su svetli primeri u na{ojpro{losti i sada{wosti koji nampoma`u da ne zalutamo sa sve-tosavskog puta na koji smo pozvani.

To je put koji nas vodi uve~ni `ivot i Rajska naseqa u komeje Sveti Sava jedan od najzna~ajnijihpredstavnika qudskog roda i na{egnaroda.

Neka nas molitve i delaSvetoga Save ~uvaju i rukovode nauzburkanom `ivotnom putu i buduzvezda vodiqa iz ovog prolaznog iprivremenog `ivota u ve~ni ineprolazni.

Amin.

SVETI SAVA I GOSPOD ISUS HRISTOS

PPPP RRRR AAAA VVVV OOOO SSSS LLLL AAAA VVVV QQQQ EEEE

26 Februar 2013.

F E L J T O N

Milo{ Crnjanski je ro|en 26. okto-bra 1893. u ^ongradu uAustrougarskoj, a otac Toma,

~inovnik, prognan je iz rodne Ilan~e uBanatu zbog zastupanja manjinske srpskepolitike. Milo{eva majka Marija bila jerodom iz Pan~eva. Posle nove selidbe,Milo{ Crnjanski je odrastao u Temi{varu, uporodici koja je gajila duboko rodoljubivaose}anja prema Srbiji. Osnovnu {koluzavr{io je kod u~itelja Du{ana Beri}a uTemi{varu. Maturirao je u temi{varskojgimnaziji kod katoli~kih fratara. Slediodlazak u Be~, u kojem Crnjanski upisuje

studije medicine, koje nije zavr{io.Budu}i veliki srpski pisac u

knji`evnost je u{ao pesmom „Sudba”, kojuje objavio u de~jem listu „Golub” 1908.godine u Somboru. ^etiri godine kasnije usarajevskom ~asopisu „Bosanska vila”objavljuje pesmu „U po~etku be{e sjaj”.

Dok je boravio na studijama uBe~u, iz Bosne sti`e vest da je ubijen aus-trougarski prestolonaslednik FrancFerdinand, a svet se spremao za veliki ratu kojem }e, na strani Austrougara, u~estvo-vati i Crnjanski. Te{ka srca obukao je uni-formu i kao Srbin, koji pripada naroduGavrila Principa, poslat je na front uGaliciju da se bori protiv Rusa. Tamo je i

ranjen, pa je, mo`da i na sre}u, ve}inu rataproveo u ratnoj bolnici u Be~u. Pred krajPrvog svetskog rata poslat je na italijanskifront. Utisci koje je poneo iz borbi i pri-zori razaranja sigurno su uticali i na njegovjedinstveni stil pisanja, sa mnogim zarezi-ma i nagomilanim opisima.

- Front, bolnice, pa opet front, iljubavi, svuda ljubavi, za hleb i za {e}er,sve mokro, sve ki{a i blato, magle umiran-ja – bele`io je Crnjanski.

Dok je rat jo{ buktao, fizi~ki opo-ravljeni Crnjanski radio je 1916. godine uDirekciji dr`avnih `eleznica u Segedinu.Posle jo{ jednog odlaska na front, u Be~uje upisao Eskortnu akademiju. Kona~no jei pakao Prvog svetskog rata bio pri kraju,a Crnjanski zatim odlazi u Zagreb, pa uBeograd, u kojem objavljuje svoje prvove}e delo, dramu „Maska” (1918). UBeogradu je 1919. godine upisao fakultet,gde studira knji`evnost, a po~inje daure|uje i list „Dan”. U tom listu ~itavageneracija mladih i buntovnih pisaca i pes-nika bez iluzija po~inje da stvara novuknji`evnost, preziru}i sladunjave stihove izpro{losti. Crnjanski je zatim uzburkaoknji`evnu javnost ~uvenom zbirkompesama „Lirika Itake” (1919), a zatimobjavljuje knjigu pripovedaka „Pri~e omu{kom” (1920), i „Dnevnik o^arnojevi}u” (1921). Te 1921. ven~ava sesa Vidosavom Ru`i}, sa kojom se otisnuona putovanje po Evropi. Boravili su uParizu i gradovima Italije. Od 1922. godineCrnjanski radi kao nastavnik u Pan~eva~kojgimnaziji, a iste godine diplomira naFilozofskom fakultetu u Beogradu. Zatimse ponovo vra}a u Beograd, gde radi kaoprofesor u ^etvrtoj gimnaziji od 1923. do1926. godine. Objavljuje i „Antologijukineske lirike”, a radi i kao novinar u listu„Vreme”. Dvadesetih i tridesetih godinapro{log veka Crnjanski prakti~no napu{taknji`evne vode i postaje novinar koji u`ivau avanturi pisanja reporta`a i izve{tavanja.Ipak, u to vreme po~inje u nastavcima daobjavljuje svoje remek-delo „Seobe” u„Srpskom knji`evnom glasniku”, koje }e uformi knjige iza}i iz {tampe 1929. godine.Velikan Crnjanski, kojeg su nagrade ~estonepravedno mimoilazile, za ovaj roman }edobiti nagradu Srpske akademije nauka1930. godine. Odlazi i u [paniju, gde radikao izve{ta~ iz glavnog {taba generalaFranka. Objavljuje i „Ljubav u Toskani”(1930) i „Knjigu o Nema~koj” (1931).

Novo poglavlje u `ivotu Milo{a

Crnjanskog po~inje godine 1934, kada radiu svom nedeljniku „Ideje”, patriotskom, apo mnogima i nacionalisti~kom ~asopisu.Od 1935. do 1938. godine Crnjanski odlaziu diplomatsku slu`bu KraljevineJugoslavije, prvo u Berlin, gde upoznajeAdolfa Hitlera i izve{tava sa sednica nje-gove vlade, a zatim odlazi u slu`bu u Rim,gde boravi od 1939. do 1941. godine.Izbija i Drugi svetski rat, a Crnjanski, kaootvoreni protivnik komunizma, bivaevakuisan iz Rima i preko Madrida iLisabona stigao je u London. Jedno vremeradio je kao savetnik za {tampu prijugoslovenskoj emigrantskoj vladi. Da bipre`iveli, Milo{ i njegova suprugaVidosava rade razne poslove – Crnjanski jeradio i kao knjigovo|a u obu}arskoj radnjii u kurirskoj slu`bi izdava~kog preduze}a„Ha~ards”, dok Vida {ije lutke i haljine zarobnu ku}u „Herods”. Veliki pisac je stigaoi da se dodatno obrazuje, pa je stekao idiplomu za hotelijerstvo na Univerzitetu uLondonu.

Milo{ Crnjanski dugo nije `eleoda se vrati u Jugoslaviju Josipa Broza Tita,a duge i mu~ne godine u emigraciji su mute{ko padale. Godine 1951. on uzima bri-tansko dr`avljanstvo i ponovo po~inje dastvara. U punoj kreativnoj snazi, Crnjanskipi{e jo{ jedno remek-delo, „Roman oLondonu”, koji }e biti objavljen 1971.godine, i „Drugu knjigu Seoba”. ULondonu Crnjanski pi{e i besmrtnu poemu„Lament nad Beogradom”, koja }e prvi putbiti objavljena u Johanezburgu 1962.godine.

U Beograd, koji je opevao kaoniko pre i posle njega, Crnjanski se vra}a1965. godine. Po povratku su mu {tampanasabrana dela u 10 knjiga, 1966. godine, uokviru kojih se pojavilo jo{ jedno, do tadane{tampano remek-delo, „KodHiperborejaca”. Po~inje da pi{e memoare,~uvene „Embahade”, u kojima je sebe naz-vao „malom igra~kom sudbine”.

Roman „Kap {panske krvi”objavio je 1970. godine, a „Roman oLondonu” 1971, za koji dobija NIN-ovunagradu. Do kraja je pisao veliko delo, kojeje stvarao celog `ivota, nedovr{enu „Knjiguo Mikelan|elu”, koja }e biti objavljenaposthumno, 1981. godine. Godine 1977, 30.oktobra, Milo{ Crnjanski, koji je po mnogi-ma zaslu`io Nobelovu nagradu mnogo vi{enego Ivo Andri}, prestao je da uzima hranui lekove. Umro je u Beogradu, 30. novem-bra 1977. godine u 84. godini.

1893. 26. oktobra u ^ongradu u

Austrougarskoj ro|en je Milo{ Crnjanski. On je

odrastao u Temi{varu, gde je i zavr{io osnovnu

{kolu, kod u~itelja Du{ana Beri}a. Maturirao je

u temi{varskoj gimnaziji kod katoli~kih fratara.

1908. U toku studija medicine u Be~u

Crnjanski po~inje da pi{e poeziju, a prvu

pesmu objavljuje u somborskom listu „Golub”.

1912. Objavljuje pesmu u sarajevskom

~asopisu „Bosanska vila”.

1914. Po~inje Prvi svetski rat, a Crnjanski kao

austrougarski vojnik biva poslat na galicijski

front, gde je ranjen. [alju ga u ratnu bolnicu u

Be~u.

1916. Radi u Direkciji dr`avnih `eleznica u

Segedinu.

1918. Objavljuje dramu „Maska”.

1919. Upisuje Filozofski fakultet i studira

knji`evnost u Beogradu. Iz {tampe izlazi zbir-

ka pesama „Lirika Itake”.

1920. Crnjanski objavljuje „Pri~e o

mu{kom”.

1921. Objavljen „Dnevnik o ^arnojevi}u”.

Ven~ava se sa Vidosavom Ru`i}. Putuje po

Francuskoj i Italiji.

1922. Diplomira na Filozofskom fakultetu i

po~inje da radi kao profesor u ^etvrtoj gim-

naziji. Objavljuje „Antologiju kineske lirike”.

Radi kao novinar u nekoliko uglednih listova.

1929. Roman „Seobe”, koji je izlazio u nas-

tavcima u „Srpskom knji`evnom glasniku”,

izlazi iz {tampe.

1930. Nagrada Srpske akademije nauka za

„Seobe”. Objavljuje „Ljubav u Toskani” i

„Knjigu o Nema~koj”.

1934. Ure|uje prosrpski nedeljnik „Ideje”.

1935-1938. Radi u diplomatiji u Berlinu i u

Rimu, u kojem ostaje do po~etka Drugog svet-

skog rata.

1941. Odlazi u emigraciju u London. Pi{e

„Roman o Londonu”. Izme|u ostalog, radi u

kao savetnik za {tampu pri srpskoj emi-

grantskoj vladi.

1962. Poema „Lament nad Beogradom”

objavljena je u Johanezburgu.

1965. Vra}a se u Beograd posle dvadeseto-

godi{nje emigracije.

1966. [tampaju se sabrana dela Milo{a

Crnjanskog u 10 knjiga, me|u kojima je i knji-

ga „Kod Hiperborejaca”.

1970. Roman „Kap {panske krvi”.

1971. Objavljen je „Roman o Londonu”, za

koji dobija NIN-ovu nagradu.

1977. 30. novembra u Beogradu umire Milo{

Crnjanski, jedan od najve}ih srpskih pisaca

svih vremena, u 84. godini.

1981. Posthumno iz {tampe izlazi veliko

nedovr{eno delo Milo{a Crnjanskog „Knjiga o

Mikelan|elu”.

Hronologija

„Lament nad Beogradom” (odlomak)JAN MAJEN i moj Srem,Paris, moji mrtvi drugovi, tre{nje u Kini,privi|aju mi se jo{, dok ovde }utim, bdim, i mremi le`im, hladan, kao na pepelu klada.Samo, to vi{e i nismo mi, `ivot, a ni zvezde,nego neka ~udovi{ta, polipi, delfini,

{to se tumbaju preko nas, i plove, i jezde,i urli~u: „Prah, pepeo, smrt je to.”A vi~u i rusko „ni~evo” -i {pansko „nada”.Ti, me|utim, raste{, uz Zornja~u jasnu,sa Avalom plavom, u daljini, kao breg.Ti treperi{, i kad ovde zvezde gasnu,

i topi{, ko sunce, i led suza, i lanjski sneg.U tebi nema besmisla, ni smrti.Ti sjaji{ kao iskopan stari ma~.U tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti,i ponavlja, kao dan i detinji pla~.A kad mi se glas, i o~i, i dah, upokoje,Ti }e{ me, znam, uzeti na krilo svoje.

Z A N I M L J I V O S T I O M I L O [ U C R N J A N S K O M

V R E M E P L O V

2. februara 1924. Umro srpski pisacAleksa [anti}. Pripadao mostarskom krugu

oko knji`evnog lista “Zora”, koji je pokren-uo s Jovanom Du~i}em i Svetozarom]orovi}em.

3. februara 1881. Potpisan ugovor oizgradnji pruge Beograd-Ni{, prve`elezni~ke pruge u Srbiji. Knez MilanObrenovi} u junu 1881. srebrnim budakomobele`io po~etak radova, a prvi putni~kivoz ka Ni{u krenuo sa beogradske`eleznicke stanice u septembru 1884.

4. februara 1980. Umro srpski slikarStojan Aralica, ~lan srpske akademijenauka i umetnosti, jedan od vode}ih umet-nika srpskog slikarstva XX veka.

5. februara 1814. U Be~u objavljena“Mala prostonarodna slavenoserbska pes-marica”, Vuka Karad`i}a, {to je ozna~ilopo~etak upoznavanja Evrope sa srpskomnarodnom poezijom.

6. februara 1864. U Be~u umro VukStefanovic Karad`i}, reformator srpskogjezika i pravopisa. Izdao vi{e zbirki narod-nih pesama i pripovedaka, prvu srpsku gra-matiku i re~nik. Njegovi posmrtni ostaci1897. preneti iz Be~a i sahranjeni uzDositeja Obradovi}a ispred Saborne crkveu Beogradu.

10. februara 1891. Zaslugom srpskoggeologa Jovana @ujovi}a na Velikoj {koli uBeogradu osnovano Srpsko geolo{kodru{tvo, jedno od najstarijih nau~nihdru{tava u Srbiji.

11. februara 1993. Umrla je srpskaknji`evnica Desanka Maksimovi}, u 95.godini, koja je svojim delom doprinela afir-

maciji `enskog literarnog stvaranja. UzIsidoru Sekuli} smatra se najzna~ajnijomsrpskom knji`evnicom 20. veka (“Zelenivitez”, “Tra`im pomilovanje”, “Nemamvi{e vremena”).

12. februara 1941. Prilikom bekstva izkoncentracionog logora “Crveni krst”, uNi{u, u II svetskom ratu su u obra~unu saNemcima, poginula 42 logora{a, a 105 se

dokopalo slobode. Nemci su u znakodmazde streljali 850 ljudi. Kroz logor jetokom rata proslo 30 000 ljudi, a vi{e od10 000 streljano je na brdu Bubanj.

13. februara 1199. U Hilandaru umroStefan Nemanja, rodona~elnik dinastijeNemanji}a, koja je vladala Srbijom 200godina. Veliki @upan od 1166. postavioosnove dr`avne samostalnosti Srbije i njenepoliti~ke mo}i. Povukao se sa prestola1196. u korist sina Stefana, kasnije prvogsrpskog kralja Stefana Prvoven~anog, izamona{io se pod imenom Simeon u man-astiru Studenici. Srpska pravoslavna crkva

slavi ga kao Svetog Simeona Miroto~ivog,prvog sveca iz loze Nemanji}a.

14. februara 1835. Na inicijativu dram-skog pisca Joakima Vuji}a, uz nov~anupomo} kneza Milo{a Obrenovi}a, uKragujevcu je osnovano prvo pozori{te uSrbiji. “Knja`evsko-serbski teatar” prired-jivao je jednom sedmi~no i prazni~nimdanima predstave za kneza i njegove~inovnike i goste, a na repertoaru su biliVuji}evi komadi ili njegovi prevodistranih dela.

14. februara 1929. Al Kaponeovi gangsteriubili su u ^ikagu sedmoricu ~lanovarivalske bande Bagsa Morena da bi spre~ili

kradju krijum~arenog viskija. Taj dogadajnazvan je “St Valentine’s Day Massacre”.

15. februara 1835. U Kne`evini Srbijiusvojen Sretenjski ustav, prvi Ustav u mod-ernoj srpskoj istoriji. Napisao ga sekretarkneza Milo{a Obrenovi}a DimitrijeDavidovi}, po uzoru na francuski i belgijs-ki ustav. Koriste}i negodovanje Austrije iRusije, koje nisu imale razumevanja za lib-eralizam Davidovi}evog dokumenta, knezmartu ukinuo Ustav.

15. februara 1942. Umro srpski kompozi-tor i dirigent Stanislav Bini~ki, autor“Mar{a na Drinu”, direktor Beogradskeopere. 1899. osnovao Beogradski vojniorkestar, a sa Stevanom MokranjcemSrpsku muzi~ku {kolu. Komponovao prvuizvedenu srpsku operu “Na uranku”, natekst Branislava Nu{i}a.

16. februara 1871. Rodjen je srpski pisacRadoje Domanovi}, majstor politi~ke satirekoja u njegovim najboljim delima“Stradija”, “Voda” i “Danga” dose`e nivouniverzalne kritike ljudske naravi idru{tvenih institucija.

16. februara 1877. Rodjena je srpskaknji`evnica Isidora Sekuli}, autor knjige

meditativne proze “Saputnici”, putopisa“Pisma iz Norve{ke”, pripovedaka i ese-jisti~ke proze – dela koja su je svrstalamedju najzna~ajnije srpske pisce 20. veka.

19. februara 1922. U Zagrebu iza{ao prvibroj lista “Borba”, iza kog je stajala ile-galna Komunisti~ka partija Jugoslavije.List zabranjen 13. janaura 1929. Ponovoizlazio u Drugom svetskom ratu u U`icukrajem 1941. i u Bosanskoj krajini odoktobra 1942. do februara 1943. Poslerata nastavio da izlazi u Beogradu kaodnevni list.

20. februara 1860. U Novom Sadu iza{aoprvi broj “Danice”, najzna~ajnijegknji`evnog ~asopisa srpskog romantizma,koji je pokrenuo i uredjivao \ordjePopovi}. “Danica” okupila stotinak srpskihpisaca, medju kojima Jakova Ignjatovi}a,\uru Jak{i}a, Jovana Jovanovi}a Zmaja,Lazu Kosti}a, Ljubu Nenadovi}a.

21. februara 1997. Pristalice i simpatizerisrpske koalicije “Zajedno”, koji su gotovotri meseca protestovali {irom Srbije zbogponi{tavanja rezultata lokalnih izbora,okupili su se u Beogradu da proslave kon-stituisanje Skup{tine grada, prve posleDrugog svetskog rata u kojoj na vlasti nisubili komunisti. Sve~ani ~in tog dana bio je

skidanje zvezde petokrake, simbola komu-nizma, sa kupole Gradske skup{tine. Zagradona~elnika je izabran liderDemokratske stranke Zoran \indi}.

22. februara 1732. Rodjen D`ord` Va{ing-ton, ameri~ki revolucionarni vrhovnikomandant i prvi predsednik Amerike(1789 – 1797. godine). Dao je veliki dopri-nos u stvaranju Ustava SjedinjenihAmeri~kih Dr`ava.

23. februara 1905. Ameri~ki advokat PolPersi Haris osnovao je u ^ikagu Rotariklub.

24. februara 1868. Kongres SAD pokren-

uo, prvi put u ameri~koj istoriji, postupakimpi~menta protiv predsednika dr`aveEndrjua D`onsona. Optu`en za kr{enjeUstava, D`onson primoran da se narednegodine povu~e sa predsedni~kog polo`aja.

25. februara 1815. Po nalogu Sulejmanpa{e ubijen je Stanoje Stamatovi}, poznatkao Stanoje Glava{, srpski vojvoda izPrvog srpskog ustanka, hajduk i borac pro-tiv Turaka. Bio je predvidjen za vodjuPrvog srpskog ustanka (1804), ali je na nje-gov predlog izabran Karadjordje Petrovi}.Njegovo juna{tvo opevano je u narodnimpesmama, a \ura Jak{i} je o njemu napisaoistoimenu dramu.

26. februara 1777. Rodjen srpski vojvodai diplomata prota Mateja Nenadovi}, koji jesa stricem Jakovom pokrenuo Prvi srpskiustanak u valjevskoj i {aba~koj nahiji.

Pregovarao s Turcima i Rusijom i timeuspostavio prve diplomatske kontakteustanika sa stranim dr`avama. Bio jepredsednik Praviteljstvuju{}eg sovjeta, prveVlade Srbije. Njegovi “Memoari”, poredknji`evne vrednosti, predstavljaju dragocenistorijski dokument.

27. februara 280. Roden rimski imperatorKonstantin I, po~eo hristijanizaciju Rimskogcarstva. Prema nekim izvorima rodjen udana{njem Ni{u, tada Nisussu. 312. izdaoMilanski edikt o toleranciji kojim jehri{}anstvo izjedna~io sa ostalim verama, a325. sazvao Prvi vaseljenski sabor u Nikejina kom je stvoren temelj dogmatskog ikanonskog sistema hri{canske crkve. 330.osnovao Konstantinopolj, Carigrad, dana{njiIstanbul, novu prestonicu Rimskog carstva.

28. februara 1832. U Beogradu je osno-vana Narodna biblioteka Srbije kao sas-tavni deo Dr`avne {tamparije. Bibliotekaje potom bila pod Ministarstvom prosvete,a od 1871. je samostalna ustanova.Odluku o osnivanju doneo je knez Milo{Obrenovi}.

DOGODILO SE U FEBRUARU

27www.serbianmirror.comFebruar 2013.

28 Februar 2013.

P O R O D I C A

Priprema:Srnetinu skuvajte, ocedite, operite i kratkozapecite u rerni na ulju. U me|uvremenupripremite sos. Crno vino, suve {ljive i uljezajedno prokuvajte. Gustinu doterajtebra{nom i vodom, a ukus vinskim sir}etom imedom. Na kraju dodajte sitno seckani kikiri-ki, badem ili le{nik. Ispe~eno meso iseckajte,servirajte i prelijte pripremljenim sosom. Ovaj recept je veoma star i datira iz rimskogdoba. S obzirom na to da su Rimljani koristilidosta za~ina, i vi slobodno dodajteorigano, nanu, majoran i bosiljak. U`ivajte

Nacionalni kuvarOd pro{log broja kre}emo sa serijom tekstova kako bi saznali

šta se kuva u Srbiji! Svakoga meseca, serviramo vam najzanimljivija tradicionalna, zaboravljena, tipi~no srpska jela.

Vodimo vas kroz dvanaest regiona Srbije i donosimo srpske specijalitete.

S juga ljute papri~ice, roštilj, ajvar, sa zapada kajmak i pršut, izŠumadije kiseli kupus, sa istoka ka~amak sa sirom, a sa severa

štrudla s makom. Pred vama su najbolja srpska jela, riznica gastronomskog blaga Srbije.

I s t o ~ n a S r b i j a

Srne}e pe~enje sa {ljivamaPotrebno je za 4 osobe:- 1,2 kg srnetine od buta ilikrmenadle- 200 g suvih {ljiva- 150 g kikirikija (ranije sekoristio badem ili le{nik)- 1 dl crnog vina- med- vinsko sir}e- so- biber

Vla{ki pile}i paprika{Priprema:Crni i beli luk iseckajte i pr`ite u {erpi nazagrejanom ulju. Pile istran`irajte, svakikomad posolite, pobiberite, poprskajteme{avinom za~ina i ubacite u {erpu.Olju{tite paradajz, i isecite ga na kocke,stavite u paprika{ i kuvajte.U poseban sud sipajte kiselo mleko, doda-jte mu bra{no, 100 ml vode, me{avinuza~ina i me{ajte `icom za mu}enje. Tusmesu sipajte u paprika{ nakon 20 minuta,pustite da se kuva jo{ pet minuta i potomsklonite s vatre.

Potrebno je:

Punjeni krompir

Priprema:

Olju{tite krompir, operite ga iizdubite. Pr`ite na 2 dl uljasitno iseckan crni luk, a zatimdodajte mleveno meso, piri-na~ i za~ine. Kad fil budegotov, punite njime krompir,re|ajte u odgovaraju}uposudu, nalijte po decilitromvode i ulja i poklopite.Kuvajte 15 min i kad provri,pecite u rerni jo{ 25 minuta.

Potrebno je za 4 osobe:

- 12 srednjih krompira - 2 glavice crnog luka- 300 g mlevenog mesa- ka{i~ica suvog biljnogza~ina, pola {oljice pirin~a- 3 dl ulja, pola kesicemlevenog bibera, - ka{ika slatke za~inskepaprike po potrebi

- 1 pile- ka{ika bra{na- ka{ika slatkepaprike- 2 sve`e zelenepaprike- 2 paradajza

- glavica crnog luka- 2 ka{ike biljnogza~ina- 2 ~ena belog luka- ulje, so, biber- 100 ml kiselogmleka

Orah ~isti krv, le~i plu}ne bolesti,

katar creva, upalu sluzoko`e,

upalu o~iju, uni{tava crevne

parazite, ja~a mi{i}e, otklanja probavne

smetnje, ja~a vid, {titi od opekotina pri

sun~anju.

Orah (Juglans redia L.) je vo}ka

poreklom iz isto~nog Mediterana.

Raste samonikla, a uzgaja se u

toplijim krajevima evropskog kontinenta.

Koristi se sve` list, mlada ljuska ploda,

zelen i zreo plod. Bere se od po~etka maja

do kraja septembra.

Jezgro oraha sadr`i u sebi najvi{e

ulja (55-65%), zatim visokovrednih

belan~evina (15%), isto toliko ugljenih

hidrata, a bogato je kalijumom, magnezi-

jumom, fosforom, gvo`djem, vitaminima

B i C.

Nedozreli plodovi oraha izuzetno

su bogati vitaminom C (~ak 1 800miligra-

ma askorbinske kiseline) ali se tokom

sazrevanja znatno smanjuju.

Zeleni orasi se beru u julu, uku-

vavaju u kompot, mermeladu i slatko ili

se konzerviraju na druge na~ine.

Takodje, od mladih orahovih

plodova se prave lekovite tinkture.

Orahovo li{}e, u kome ima mnogo

vitamina C, vi{estruko se upotrebljava za:

spremanje lekovitih ~ajeva protiv mnogih

bolesti (ko`nih bolesti, crevnih parazita), za

pravljenje vitaminskih koncentrata, fermen-

tiranih napitaka... U lekovite svrhe koristi

se i sitno mleveni prah orahovog jezgra

(protiv nadimanja) s malo vina.

ORAH PROTIV ZNOJENJA NOGU

U 2 litra vode potopiti po 5

supenih ka{ika isitnjenog orahovog li{}a i

kore mladog hrasta. Kuvati 10-tak minuta.

Kada se smla~i u tom se odvaru peru

noge. Posle pranja noge se ne bri{u, ve}

se samo su{e na vazduhu.

ORAH ZA JA^ANJE KOSE

Na ma{ini za mlevenje samleti

10 supenih ka{ika jezgra od oraha i stavi-

ti u litar alkohola (96%). Fla{a se dobro

zatvori i dve nedelje stoji na toplom

mestu.

Dobijenom te~no{}u ko`a glave

masira se svako ve~e, a posle toga kosa

se osu{i.

ORAH ZA JA^ANJE POLNIH ORGANA

U slu~aju slabog, osetljivog i rana-

ma sklonog polnog organa treba ga ispirati

odvarom od oraha. Uzme se 5 {aka ora-

hovog li{}a i kuva 10 minuta u 10 litara

vode. Ispiranje vr{iti 3 puta dnevno.

MELEM ODORAHA PROTIVREUME

Pome{ati 1

litar nerafinisanog

maslinovog ulja i 10

velikih ka{ika isit-

njenog orahovog lista.

Dr`ati na toplom

mestu mesec dana i

promu}kati nekoliko

puta dnevno. Nakon

toga, ovim se uljem

masiraju bolna mesta.

ORAH KAO LEK

^ E S T I T K E I M A L I O G L A S I

29www.serbianmirror.comFebruar 2013.

M A L I O G L A S ITRA@I SE

Po{tovani prijatelji, poku{avam da nadjem svoje rodjake u ^ikagu-Ilinoisu, ali nikako ne mogu do}i do njihove adrese, pa sam odlu~ila da se obratim

Vama, s nadom da }ete mi pomo}i. Moj rodjak George Paunovi} je {ezdesetih godina studirao Bogosloviju u Beogradu, pose}ivali smo se,

ali od kako je oti{ao, nije mi se javljao. George je imao dva brata DR. Robert /Bo`idar/ i Jovan /Dzon/ Paunovi}. Njihovi roditelji su bili

Petar i Milka. Ne govorim engleski /moja deca govore/tako da mi prevod nije problem.

Zamolila bih Vas ako mo`ete da mi pomognete da stupim u kontakt sa nekim od porodice Paunovi}.

Hvala Vam od srca. Nada Nazarcik, 26335 Gudurica, Srbija, Vojvodina.Rade Nazarcik redforest.rade@gmail.com

---------------------PONUDE ZA POZNANSTVA

Slobodna `ena sa stanom u Floridi, dobro dr`e}a, aktivna penzionerka bez obaveza, tra`i prijatelja, aktivnog penzionera do 70 godina,

sa kojim `eli da podeli lepe sun~ane dane.Zvati na: 561.498.2289

---------------------Udovica, 53 godine, volela bi upoznati ozbiljnog penzionera srpske

nacionalnosti, radi ~uvanja, a mogu} i brak.tel.630.915.1180 - {ifra MONAKO.

---------------------TRA@IM POSAO

Ozbiljna `enska osoba tra`i posao, ~uvanje dece ili negu starijih osoba.Zainteresovani pozovite Ljiljanu na telefon: 630.656.7597

---------------------Udovica, 53 godine, ~uvala bi starije osobe, srpske nacionalnosti

tel.630.915.1180 Chicago ---------------------

STAN ZA IZDAVANJEU eriji Foster- Central Ave. u ^ikagu

4 sobe. jedno kupatilo, uklju~eno je grejanje.Pojedini ku}ni ljubimci su dozvoljeni.

Smanjena renta za delimi~an rad u zgradi.Zainteresovani pozovite Georga na 773.716.6300

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNN

Dragoj Slavici Momakovi}-Miljanovi}, sre}an ro|endan, puno zdravlja, radosti, uspeha isve najbolje `eli Slavica sa redakcijom Ogledala.

Rayan Nikitovi}, Zoranu Markovi}u, BojanuGlamo~aku, Veri Stefanovi}, Maji Hajdukovi}

Vladimiru [unjki

Sre}an rodjendan dragoj Jasni Stojanov, uz puno lepih `elja od srca Slavica.

Sre}an ro|endan Mariji Toma{evi}, dug `ivot

pun sre}e i zdravlja `elele mama Melisa

i baka Cica. ^estitkama se pridru`uje

njena drugarica Slavica.

Sonji i Stefani Ili}, ~estitamo sedamnaesti rodjendan i `elimo punozdravlja, sre}e i radosti. Redakcija Ogledala

Sre}an ro|endan dragoj saradnici Aleksandri Miti}

`eli redakcija Ogledala.

30 Februar 2013.

V E D R A S T R A N A

[TO TI JE SAMOKRITIKA!?

Stoji `ena ispred ogledala i gledase, gleda, gleda ....Onda se okrene ka mu`u:Za bolje i nisi!---------------------Sedim, pu{im, razmi{ljam

Dok sam vodio ljubav sasvojom `enom non

stop sam razmi{ljaoi u sebi ponavljaoime svojeljubavnice.Da se ne bihzeznuo i na glas

izgovorio njeno ime dok sam u krevetu sa `enom,odem i kupim ma~ku i nazovem je ljubavni~inimimenom.Sutradan `ena dolazi ku}i, donosi malog maltezera ire~e mi:- Zva}u ga "Marko".Sedim, pu{im, razmi{ljam...----------------------------

Pitali Muju odakle je.- Iz Bosne - Mujo }e kô iz topa.- Za{to vi uvek govorite iz Bosne, a nikad iz Bosne iHercegovine?- Pa tako i moj ro|ak Haso, koji radi u vodovodu ikanalizaciji, kad god ga pitaju gde radi, on ka`e uvodovodu, a govna ne spominje.

NNAAJJBBOOLLJJII SSVVEETTSSKKII PPLLIIVVAA^̂-- SSKKAANNDDIINNAAVVKKAA

VVIICC -- VVIICC --VVIICC

SSUUDDOOKKUU

AFORIZMI DRAGOSLAVA MITROVI]A- Bolje pet godina pod Nemcima, nego jednu no} podAngelom Merkel.- Aforizam je ~asna re~ pod kamatom!- On je rekorder me|u pokojnicima. Najdalje je bacioka{iku.- [ta meni, gladnom vredi, {to ste vi dobri kao hleb, kada janisam ljudo`der.- Novac se ~uva u ~arapama! A otima u ~arapama!- Na putevima Srbije ima toliko pijanih voza~a, da binajnoviji zakon o saobra}aju obavezno trebalo pisati poddejstvom alkohola.- Opet nesta{ica lekova. Obi{ao sam sve apoteke, i u ni jed-noj nemaju lopate.- Gospodine ministre, ne Kalemegdan, kao {to ste izjavili...Va{e omiljeno {etali{te su moji `ivci.- Udahnuo sam joj `ivot! Naduvao sam seksi lutku!- Radim za dr`avnu bezbednost! A dr`ava, to sam ja!

GRADACIJE NA VRANJANSKI NA^IN:Ru`na – poru`na – najru`na – greotaPijan – popijan – najpijan – celiva se sas betonJeftin – pojeftin – najeftin – bra}a KineziMerak – pomerak – najmerak – kom{ijina `enaGlup – poglup – najglup – bul~a – dudukGolem – pogolem – pasent – garni{la – motka potpiraljkaSlab – poslab – osu{ija se – pritkaBogat – pobogat – najbogat – jo{ ga nesu uvatiliSiroma{an – posiroma{an – najsiroma{an – rabotija u Jumkoili Ko{tanu

^estitajte

krsnu slavu

svojim ro|acima,

kumovima i

prijateqima

uz ikonu sveca,

za{titnika ku}e

pozovite nas :

773.744.0373

B I Z N I S

31www.serbianmirror.comFebruar 2013.