28.) Nastanak i razvoj SAD

Američki proglas nezavisnosti=1776.g. je dokument, na osnovu kojeg engleske naseobine u Severnoj Americi, odvojile od Engleske. Kako su postale slobodne, one su odbile priznati vlast britanske krune. Na ovaj dokument, najviše uticaja je imao Tomas Džeferson. džeferson je usvojio stanovište Džona Loka, po kome osnovna ljudska prava su: život, sloboda i svojina - ali američki proglas nezavisnosti stoji: život, sloboda i težnja za srećom.Po ovom shvatanju: vlast treba da poštuje: život, slobodu i težnju za srećom – ako vlast to ne čini: podvlašćeni imaju pravo na pobunu.

29. ) Ustav SAD

Po proglašenju je bio donet 1 ustav 1781.g. – predvideo konfederalno uređenje1878.zamenjen je novim ustavom koji predviđa federalno uređenje – koji i danas važi.Izradila ga je ustavotvrona skupština u Filadelfiji – nije sadržao odredbe o ljudskim pravima, zato je 1791.g. usvojena je Povelja o pravima=po kojoj se jemči:

- sloboda veroispovesti- sloboda štampe, govora i mirnog okupljanja- nepovredivost ljudske ličnosti, stana i imanja- pošteno suđenje i porotno suđenje- sve što ustavom nije predviđeno-prepušta saveznim

državama da same uređujuOrgani vlasti su:

- zakonodavna=kongres- izvršna=predsednik- sudska=Vrhovni sud

30. ) Kongres SAD

Kongres je: dvodomno telo:- u jednom domu=Predstavničkom domu:

o predstavljen je narod – 1 predstavnik se bira na određen broj birača

o postoji 435 članova doma, mandat traje 2 g i o ovlašćen da pokrene impičment=ustavnu optužbu

protiv predsednika - konačnu odluku donosi Senato domom predsedava 1 član doma: spikero član mora imati bar 25 godina i 7 godina prebivalište

u SAD- u drugom domu=Senatu:

o savezne države – svaka bira po 2 senatorao senatori se biraju neposredno – mandat im traje 6 g -

svake druge godine se obnavlja 1/3-inomo Senatu predsedava: potpredsednik SAD: bez prava

glasa – on sme glasati: ako su glasovi jednakio ako je pokrenut impičment - Senat je ovlašćen da

sudi predsedniku - za osudu je potrebna 2/3-inska većina

o član mora imati bar 35 godina i 9 godina prebivalište u SAD

Domovi zasedaju istovremeno, ali odvojeno – jedna zajedniča sednica se održava na početku.Domovi imaju: zakonodavnu inicijativu.

Ni kongresmeni, ni članovi senata: ne mogu biti istovremeno članovi kabineta, ni visoki državni funkcioner - državni funkcioneri pak ne mogu prisustvovati sednicama kongresa.Članovi kongresa su: iz privlegovanih slojeva, belci rođeni u SAD i po veri protestanti. Donošenje zakona je najznačajnija delatnost kongresa – ima 3 faze:- podnošenje zakonskog predloga Predstavničkom domu- zakonski predlog se analizira – i predstavnički dom usvaja ili odbije predlog- posle usvajanja u kongresu, zakonski predlog ide predsedniku na potpis - predsednik ima suspenzivni veto - taj veto može nadvladati kongres na taj način: što će izglasati zakon 2/3-inskom većinom – tada zakon važi i bez predsednikovog potpisa.

31.) Predsednik SAD

Izvršna vlast je poverena predsedniku – mandat traje 4 godine i ne postoji odgovornost predsednika pred kongresom. Najmoćnija i najznačajnija istitucija u SADPredsednik ima mnogo ovlašćenja:

- on je šef države i šef državne administracije i vrhovni komandant oružanih snaga – istovremeno i lider vladajuće partije: predsednikova partija ima većinu u oba doma i u sudstvu

- stara se o izvršavanju zakona- imenuje savezne činovnike- zaključuje međunarodne ugovore- sva ovlašćenja vrši sam- imenuje ministre – koji odgovaraju jedino predsedniku –

ministri ne čine vladu – već se zove kabinet – zato ovaj sistem je nazvan: predsednički :

o predsednik ima izvršnu kancelarijuo rezidencija predsednika je u Beloj kućio odesek za unutrašnuju politikuo savet za nacionalnu bezbednosto generalštabo centralna obaveštajna agencijao nezavisne agencije, državne korporacije

- predsednik nema zakonodavnu vlast – ali može odbiti proglašenje zakona – to njegovo suprostavljanje se zove: predsednički veto. Kongres tada može savladati predsednikov otpor na taj način, što: zakon izglasa 2/3-inskom većinom u oba doma - tako usvojen zakon važi i bez predsednikovog potpisa.

32.) Vrhovni sud

Sudijska funkcija je stalna – sudski sistem je trostepen:

- savezni okružni sudovi- apelacioni sud- i vrhovni sud

Broj Vrhovnog suda je: 9 - sudije imenuje predsednik SAD:- vrhovni sud ceni ustavnost zakonaUstav je ono: što u svojoj presudi izriče Vrhovni sud – zakone može proglasiti neustavnim. Svi oni zakoni koji nisu u saglasnosti sa ustavom: ne proizvode pravno dejstvo. Odluke sudova imaju precedentno dejstvo=znači da svaki kasniji slučaj se rešava na osnovu ranijeg rešenog slučaja.

33.) Federalno uređenje SAD

Po prvom ustavu postojao je: konfederalno uređenje – koje je 1787.g. promenjeno u federalno uređenje. Američki ustav je proglasio: američke naseobine slobodnim državama i istovremeno je stvorio: 1 savez: koji je nazvan federacijom.Federalizam je prvi put oblikovan: američkim ustavom.Osobenost federalnog sietema: je dvodomno predstavničko telo – narod i federalne jedinice: dele vlast.

34.) Političke partije i politički sistem u SAD

Postoji dvopartijski sistem:- republikanska=stvorena pod Linkolnom i- demokratska=stvorena pod Džefersonom- ranije su postojali federalisti=na čelu sa Hamiltonom i

antifederalisti=na čelu sa Džefersonom – moderne partije su stvorene tek u drugoj polovini 19.veka

Ustav ne tretira partije - partije su ekstraustavna kategorija – nema veliku hijerarhiju unutar partija.Partije zastupaju kapitalističku privredu:

- republikanska partija je više za veliki biznis – tretirana kao konzervativna i smatra se da je bolje finansirana

- a demokratska je više za srednje slojeve – i tretirana kao liberalna.

35.) Grupe za pritisak u SAD

Grupe za pritisak su: interesne grupe - to je grupa ljudi koje zastupaju određene ekonomske, ili profesionalne interese i vrše uticaj na organe vlasti: radi postizanja tih svojih ciljeva.Veliki deo interesnih grupa je sastavljeno od viših slojeva društva.Klasifikacija interesnih grupa:

- političke grupe=oni nisu deo partije, ali su vezani za određenog kandidata

- profesionalne grupe= one su biznis grupe, sindikati i poljoprivredne grupe – kao naprimer: trgovinska komora, okrugli sto biznismena, organizacija ujedinjenih automobilskih radnika, američko lekarsko društvo

- ekološke grupe: za očuvanje prirodnih reursa- i javne intersne grupe: koje se bore za šire društvene

intereseNajznačajniji metod interesnih grupa je: ubeđivanje, korupcije i pretnje:

- zatim lobiranje=znači direktno kontaktiranje sa pripadnicima političke elite

- grupe imaju svoje agente=lobiste: koji imaju svoje kancelarije u Vašingtonu, u okolini Kapitola

- lobisti snabdevaju nekog funkcionera: sa informacijama- lobisti su uključeni u medijske kampanje.

36.) Državna uprava SAD

Državna uprava su:- predsednikova kancelarija- bela kuća- savet za nacionalnu bezbednost- resori državne uprave- kabinet=predsednik+sekretari+predstavnik UN

ustavom je uspostavljeno federalno uređenje:- s tim da neka ovlašćenja su data saveznoj vlasti- ostale su uspostavljene: državama-članicama- državna vlast je sprovedena po principu podele vlasti:

o zakonodavnao sudska io izvršna

- najviši organ vlasti: predsednik, kongres i vrhovni sud- svaka država ima zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast- ima svoju vladu- vlada i politika je zasnovana na ustavu iz 1787.g. koji je

dopunjen sa 27 amandmana – oni se grupno nazivaju: Deklaracaija prava=bill of rights

- države su zastupljene u predstavničkom domu: srazmerno broju stanovništva – trenutno 435

- dok u senatu: svaka država ima po 2 senatora – trenutno 100

- vrhovni sud ima 9 sudija – njih imenuje predsednik – imenovanje treba da potvrdi senat:

o primenjuje se anglosaksonsko pravo – osim u Luizijani: gde se primenjuje FR code civil

Nadležnost feredarije:- vojska- spoljni poslovi- porez- monetarni sistem- poštanska služba-

37.) Izbori i izborni sistem u SAD

Po prvom ustavu: nije postojalo opšte pravo glasa:- potrebno je bilo ispunjenje dodatnih uslova: primer provera znanja, antikomunistička zakletva, izborni porez=obaveza plaćanja određenog iznosa da bi neko mogao da glasa. Princip opšte pravo glasa je uveren posle ukidanja ropstva. Amandmanom br.15. je zabranjeno uskraćivanje biračkog prava: po rasnom, religijskom ili robovskom osnovu. Žene dobiju pravo glasa 1920.g.

Najznačajniji izbori su:- izbori za predsednika, za članove kongresa i senata - kongresni izbori i za 1/3-inu Senata: održavaju se svake druge godine- predsednički izbori se održavaju: svake 4-te godine- biraju se sudije i državni tužioci- na lokalnom nivou: biraju se gradonačelnici, islednici i šerifi- izborni sistem je većinski – federalne jedinice imaju velika ovlašćenja- izborni proces ima 2 faze: kandidovanje i izbor ličnosti - i partije nemaju poseban uticaj za određivanje kandidata- u izborima: značajnu ulogu imaju interesne grupe- kod primarnih izbora: bira se samo 1 kandidat po većinskom principu

- ako se ne postigne apsolutna većina u 1.krugu – u drugi krug idu 2 kandidata sa najvećim brojem glasova- kod kongresmena je potrebna: 25 g starosti i 7 godina ima prebivalište u državi u kojoj se kandiduje- za člana senata: potrebna je 35 g staristi i 9 g prebivalište u državi u kojoj se kandiduje- prilikom izbora predsednika: vodi se računa ako predsednik dolazi iz jednog kraja države, da podpredsednik bude iz drugog kraja države- izborni postupak za predsednika se vrši u 2 faze:

- 1 faza: predvodnička strategija- 2 faza: strategija Crnog konja- uslov: da osvoji 2200 glasova od 3500

38. ) MAS mediji u SAD

Pod mas-medijima podrazumevamo:- štampane medije: acociated pres=AP i Junajtid pres

internacional=UPI- i elektronski mediji=radio, televizija, kablaovska i

satelistak televizija- televizijske kuće su:- ABC, NBC, CBC i CNN- Sve medijske kuće posluju po logici profita – prihodi su od

prodaje emisionog vremena- Najveći deo mas medija su u privatnom vlasništvu

uglavnom jevreja- Federalna komunikaciona komisija broj medijskih stanica

39.) SAD i gobalizacija

Globalizacija=znači međusobnu ekonomsku zavisnost svih zemalja – u transakciji robe i usluga i kapitala=ubrzana i generalizovana tehnološka razmena

- širi multikulturalizam=putem holivudskih produkcija- globalizacija se ne sme poistovetiti sa amerikanizacijom=

ali amerikanci uspešno preusmeravaju plodove globalizacije prema sebi – zahvaljujući svom vodećem položaju

- 1 era globalizacije je nastupila u 19.veku=širenjem britanske imperije=Pax Britannica i industrijalizacijom – i traje do 1.sv.rata

- 2 era globalizacije= nakon 2.sv.rata – pojavom MMF i GAT-a - stvara se Svetska trgovinska organizacija, Mastrihtski sporazum, Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini – oni imaju za cilj: smanjenje prepreke u trgovinskoj razmeni

- Veliki uticaj korporacija: kao koka kola, Najk i dr.- Najširi sloj ljudi se opiru globalizaciji, zato konferencija G8

je izmeštena na nepristupačna mesta gde je teže organizovati masovna okupljanja.

40.) Ustavna istorija FR

FR država egzistira od 5 veka pod Klodovikom, iz dinastije Meroving. Posle Klodovikov smrti, d4ržava je raspala na 23 dela: Burgundiju, Austrasiju i Neustriju. Dinastija Merovinga je zamenjena sa: dinastijom Karolinga - osnivač je bio kralj Pipin. Pipinov sin, Karlo veliki je znatno proširio kraljevstvo koji se krunisao kao: imperator Svetog rimskog carstva. Posle njegove smrti imperija se podelila na 3 dela: Francusku, nemačku i Lorenu.Srednjevekovni Fr kraljevi hnisu imali moć, koju su posedovali engleski kraljevi.Samo u rasponu od 100 godina, desile se 4 velike revolucije:

- FR revolucija 1789- Julska revolucija 1830- Revolucija 1848- I revolucija 1870.g.

FR revolucija je počela uklanjanjem monarhije i egzekucijom kralja:- on je bio rat između država- bio je građanski rat: između rojalista i revolucionara i- i bila je borba unutar bloka samih revolucionara

FR. je imala 3 faze:- u 1 fazi: bio je juriš na Bastilju - bilo je to traganje za

novim državnim uređenjem- 2 faza: jakobinska diktatura – ustavna monarija je

zamenjena 4republikom- U 3 fazi: je traganje, kako da se okonča revolucija i da se

učvrsti nova vlast- Razne teritorijalne jedinice kao varoši, gradovi, parohije i

zajednice – pretopljene su u opštine=komune- I crkva je izgubila svoje neke privilegije – zabranjeni su

svečani religijski ritualiPrvi ustav je donet 1791.g. po uzoru na engleski:

- s tim da je predstavničko telo jednodomno=Narodna skupština: i ima zakonodavnu vlast

- izvršnu vlast ima: kralj - ali je kralj bio vezan ustavom i pri stupanju na presto: morao je položiti zakletvu na vernost ustavu – kralj je bio ograničen ministarskim premapotpisom – kralj je imenovao ministre

- sudsku vlast: imaju sudije – oni se biraju od građana - visoki narodni sud (sastojao je od Kasacionog i naročito

visokih porotnika) bio nadležan da sudi: ministrima.

1793.g. u vreme revolucije, donet je 2.ustav=nazvan Montanjarski:- prvi put proglašeno: opšte pravo glasa - međutim ustav nikada nije stupio na snagu.Ovaj ustav nije polazio od podele vlasti - već od jedinstva vlasti – ustav je težio neposrednoj demokratiji, pa je zbog toga Narodna skupština bila ovlašćena smao za usvajanje zakona. Pošto ustav nikada nije bio primenjen – možemo samo posredno zaključivati o funkcionisanju ustavnih organa. Ustav u teoriji je bio nazvan: skupštinskim.

Direktorijalni ustav 1795.g:- ima dvodomno zakonodavno telo- izvršna vlast: poverena Direktorijumu i ministrima- svake

godine je biran po 1 novi član direktorijuma – ministri nisu smeli okupiti se u zasedanje: već ih je pozivao direktorijum

- ustav je nazvan: direktorijalnim

41.) Ustav FR - 1958.g.

Ovim ustavom: nestabilnim skupštinski sistem: zamenjen je polupredsedničkim sistemom.Karakteristike ovog ustav su:

- da se uspostavi snažno predsedništvo: na čelu sa predsednikom

- ustav je konstruisao Mišel Debre- De Golov saradnik- spada u krute ustave – promenu ustava može pokrenuti

predsednik, premijer ili članovi parlamenta – ustav se može promeniti na 2 načina:

- prvo: ako promeu ustava iniciraju premijer ili član parlamenta: ide na referendum

- ako predlog inicira predsednik: predlog ne mora da ide na referendum

- promena ustava ne može biti:o u vreme ratnog stanjao ili ugrožavanja državne teritorijeo i ne može se menjati republikanski oblik vladavine

- uvedeni su neposredni izbori.

Ustav nema deo koji je posvećen pravima i slobodama ljudi:- deklaracija o pravima i slobodama je ušla u preambulu ustava- i prihvaćena je Evropska konvencija o ljudskim pravima - ako građaani su iscrpili domaću zaštitu ljudskih prava, oni se moghu obratiti Evropskom sudu za ljudska prava.

42.) Predsednik FR

Organizacija političke vlasti mogu biti:- horizontalna i- vertikalna

Horizontalna=FR revolucijom, sva varoši i parohije i teritorijalne jedinice, dobili su nov naziv: opštine=komune – kasnije zamenjenosa : departmanima. Lokalna uprav a je ograničena . češće se govori o lokalnoj upravi – nego o lokalnoj samoupravi.

Lokalna uprava je centralizovana – oni više sprovode odluke centralnih organa- i manje odlučuju samostalno.U vertikalnoj organizaciji, postoje 3 nivoa:- osnovna jedinica lokalne uprave je: opština=komuna i mandat traje 6 godina- departmani i- regioni.

Horizontala organizacija vlasti su:- izvršna- zakonodavna - i sudska vlast.

Izvršna vlast je bicefalna:- predsednik- i vlada: na čelu sa premijerom.

Vlast se smatra polupredsedničkim:- zato što predsednik ima velika ovlašćenja - i bira se neposrednim izborima

Predsednik:

U predsedničkom sistemu: zakonodavni organ ne može ukloniti predsednika – ako je predsednik neodgovoran: parlament nema mogućnosti da prekrati predsednikovi vladavinu i da raspiše nove izbore

- predsednikova uloga je stabilnija u: predsedničkom sistemu

- zbog ovih razloga: stvoren je polupredsednički sistem – u kome:

o to je hibridna forma, koja kombinuje jakog predsednika sa parlamentarnom formom – u kome predsednik se bira neposrednim izborima

o predsednik može raspustiti parlament - mandat trajao 7 godina, dok danas traje 5 godina

o parlament može prinuditi vladu na ostavkuo administracija centralizovanao sistem je unitarni

Predsednik:- kontroliše izvršnu vlast- parlament može uticati na predsednika, jedino putem premijera- šef države- simbol integriteta, nezavisnosti i kontinuiteta države i poštovanje međunarodnih ugovora- vrhovni komandant uržanih snagaBira se neposrednim putem- može raspisati referendum: da organizuje javnu vlast- predsednik imenuje visoke funkcionere – bez ratifikacije (koja se traži u SAD)- vrši pomilovanja - otvara u zatvara vanredna zasedanja parlamentaPredsednik može da raspusti skupštinu i da raspuše nove izbore:- kada vlada izgubi poverenje: predsednik traži raspuštanje parlamenta

- u FR: za 4raspuštanje parlamenta, nije uvek potrebno da vlada pretrpi poraz - predsednik može raspustiti parlament i kada vlada nije po njegovoj volji ili samo zbog toga: što vlada im a poverenje skupštine- on skupštinu ne može raspustiti: u vanrednim prilikama i u prvopj godini izbora nove skupštine- predsednik imenuje prvog ministra- predsedava Savetom vlade: predsednik potpisuje akte vlade - ako svoj potpis odbije: može izazvati ostavku vlade.Predsednik ima vanredna ovlašćenja:- kada je ugrožen nezavisnost i integritet države - i kada funkcionisanje javnih vlasti. Prekinuto - o tome predsednik obaveštava javnostTakva ovlašćenja: koristio je de Gol u vreme Alžirske krize

Predsednik je politički neodgovorna ličnost:- građani mogu na sledećim izborima: uskratiti mu poverenje- ne referendumu: mogu se izjasniti protivno njegovim očekivanjima i- ako na aktima predsednika nema premapotpis ministra: smatra se da za njih sam predsednik odgovoran- predsednik se može opozvati: u slučaju veleizdaje i u slučaju njegove krivične odgovornosti. Veleizdaja je: politički štetno delo: delikt koji vređa ustav ili zloupotreba pložaja – veleizdaju utvrđuje: visoki sud . koji se sastoji od 12 poslanika i 12 senatora.

43.) Parlament FR

Parlament=nacionalna skupština je: predstavničko telo – poslanici se biraju opštim i neposrednim izborima – mandat traje 5 godina.Donji dom je=u polukružnom obliku, bez prozora, poslanici sede u klupama koje su postavljene jedna iza, i pomalo iznad njih – prilikom govora: poslanici ne ustaju sa mesta – postoji postepena gradacija sedišta – od levice prema desniciU britanskom sistemu: poslanici sede jedni nasuprot drugih – poslanici prilikom govora: ustaju.Parlament:- ima zakonodavnu funkciju - donosi zakone- izglašava budžet- kontrabalansira vladu: vlada je odgovorna skupštini – može izglasati nepoverenje vladi - skupština može oboriti vladu, ali je ne može ponovo kreirati- premijer se bira od šefa države –premijer izlaže svoj program skupštini - skupština može odbaciti predlog premijera: većinskim glasanjem - ako postoji apslutna većina: cela vlada mora dati ostavku.

44.) Vlada FR

Vlada je sastavljena od prvog ministra i drugih ministara – njihov broj nije unapred utvrđen.Vlada ima 4 kruga:- državni ministri- ministri koordinatori- ministri sa portfeljom i- državni sekretari.Vlada ima 2 saveta:

- savet ministara=na kome predsedava šef države- savet kabineta= na kome predsedava premijer, bez šefa državeČlanstvo u vladi: oslovlava napuštanje poslaničke funkcije.Vlada u kohabitacionom sistemu: dovodi do prave podele vlasti:- jer podržava predsednika i njegovu partiju=s jedne strane- i podržava parlamenta koji je pod kontrolom druge partije.Vlada ima:- zakonodavnu funkciju - vladini prelozi imaju veću prolaznost, nego predlozi poslanika- dnevni red određuje vlada- ne postoji institucija: interpelacija – interpelacija je=pitanje, koje se postavlja vladi=vrsta objašnjenja- ako vlada postavi pitanje poverenja u vreme glasanja o zakonskom nacrtu – tada protek vremena od 24 časa: bez podnošenja predloga o izglasavanju nepoverenja od ukupnog broja nacionalne skupštine, znači: usvajanje zakonskog predloga i bez glasanja o njemu – to je promicanje zakonskog predloga, kroz skupštinu, bez njenog glasanja

45.) Državna uprava i Ekonomski savet FR

Eko-soc savet je= savetodavno telo pri vladi u oblastima ekonomije i sociologije – daje primedbe na zakonske predloge u tim oblastima – uglavnom se radi u komisijama – mandat traje 5 godina.

Državna uprava:- kako je FR centralizovana i hijerarhijski uređena država, do uređenja administracije je došlo tek nakon 2 svestkog rata- posebnu ulogu ima: viši savet – na čelu sa premijerom- najuži elitni krug pohađa: nacionalnu školu za administraciju – to je elitna škola- FR administrativno je podeljena u 3 dela:

- centar- departmani i- lokalna uprava sa merovima- gradonačelnici lokalne vlade su odgovorni i narodu i

departmanima – i deluju samo po nalozima departmana, inače lako mogu biti smenjeni.Državna administracija je=profesionalna birokratija.

46.) Ustavni sud FR

Ustavni sud ima 9 članova – mandat traje 9 godina, svake treće godine se obnavlja 1/3-ina:- 1/3-inu imenuje šef države- 1/3-inu predsednik nacionalne skupštine i- 1/3-inu predsednik senataUstavni savet:- stara se o sprovođenju referenduma- procenjuje ustavnost zakona- pojavljuje u ulozi arbitra u sukobima nadležnosti između parlamenta i vlade – u slučaju spora između parlamenta i vlade: ustavni savet procenjuje da li je vlada imala ovlašćenja da menja odredbe zakona.- organski zakoni se uvek upućuju ustavnom savetu na odobrenje – organski su oni zakoni: kojima se uređuju državne institucije – i oni se

donose po težoj proceduri: njih mogu prdložiti: šef države, premijer ili predsednik parlamentaSavet ima 3 funkcije:

- kontroliše izbore – rešava sporove koji nastaju povodom izbora

- savetuje šefa države o postojanju vanrednog stanja- i vrši kontrolu: da li su zakoni u skladu sa ustavom

47.) Izbori i izborni sistem FR

Postoje 2 izborna sistema:- proporcionalni i- većinski- pravo glasa sa 18 godina – kandidat može biti sa 23 godine- državljanstvo se dobije rođenjem ili posle 10 godina naturalizacije- svaki kandidat polaže 200 dolara koji se ne vraćaju ako ne dobije 5% glasova – predsednički kandidat polaže 2000 dolara- procenat birača, koji izlazi na izbore, prilično veliki 70%-80%- predsednički izbori su neposredni – drugi krug je uveden: ako niko nije izabran apsolutnom većinom u 1.krugu – mandat traje 5 godina- postoji nacionalna kontrolna komisija: koja kontroliše izbore- partije nisu dužne da publikuju izvore izbornih troškova – nema ni granice za troškove povodom izbora.

48.) Politički sistem i političke partije FR

Partije u FR imaju dugu istoriju – još od FR revolucije: žirondinci i jakobinci.Partije su doktrinarne i ideološke u čvršće organizovane, parijski članovi plaćaju članarinu i učestvuju sastancima:

- Okupljanje za republiku=degolistička partija:ima za cilj ne samo da stvara partiju već političku uniju za savez Fr naroda – članovu uglavnom iz dobrostojećih slojeva – zalažu za:

o slobodno tržište i smanjivanje socijalnih davanjao favorizuju smrtnu kaznu i negativno tretiraju

imigrante – Debre, Širak- unija za FR demokratiju: nastala od republikanske partije- centrističke partije:

o radikalio Narodni pokreto Ekstremne desne partijeo Levi centaro Socijalistička partija

- komunistička partija i- zeleni

49. ) Interesne grupe FR

Partije su aktivne i uglavnom popunjavaju politički prostor – zato postoji manja zainteresovanost i aktivnost interesnih grupa.Eko-soc savet ima aktivnu ulogu, koja smanjuje delovanje interesnih grupa.Od interesnih grupa postoje:

- radnički sindikati- farmerke i biznis grupe- i armijaU novije vreme, u eri globalizacije: interesne grupe okreću svoje aktivnosti prema Evropskoj uniji.

50.) MAS mediji FR

Glavni izvori informisanja su:- štampa, radio i televizija- partijska glasila nemaju pretenziju da budu objektivne- FR štampa uvek je imala problem da izdržava samu

sebe - sredstva potiču od bogatih ili iz stranih izvora koji promovišu 1 pravac u politici – FR dobro znaju: da su mediji političko oružje i prilagođavaju se tome.

51.) FR, EU i globalizacija

Fr je 1 od osnivača Evropske unije:- to je bio način da se ublaže ekstremni ekonomski rivali- Fr i računa na neke pogodnosti, koje pruža EU- Fr je uvek imala pretenzije za dominaciju svetom – mnoge evropske države smatraju da je bolje ići zajedno sa jačima, nego protiv njih- autor evropskog ustava je Žiskar D Esten- svet je zahvaćen krizom, ukidaju se blagodeti socijačne države, raste antievropsko raspoloženje, što može da ugrozi projekt EU.

52.) Ustavni razvitak ŠV

U razvoju političkog sistema ŠV razlikujemo 3 faze:- 1 faza od: 13.veka do helvetske republike- 2 faza: od helvetske republike do 1848.g.- 3 faza od 1848 do danasVečiti savez su činile: 3 kantona: Uri, Švic i Untervald – radi odbrane Habzburških vladara koji su dominirali velikim delom EvropeVestfalskim mirom 1648 kantoni su=nezavisne federacije – zajednički organ: Diet - ali nije bilo izvršnog organa koji bi izvršavao odluke Dieta.Helvetska republika: centralizovana država, kantoni gude raniji značaj - postojala je pobuna katoličkih kantona, koja je ugušena – pa se lagano probija ideja zajedništva1848:stvara se modernija država – Bečkim kongresom 1815.g.ŠV dobije neutralnost – federalni pakt=je konstituivni akt – postoji Savezna skupština se sastoji od 2 doma:- nacionalnog veća=srazmerno broju stanovnika- i veće država=po 2 predstavnika iz svakog kantona -i postoji Savezno veće i savezna skupština - savezna skupština daje predlog za izmenu ustava.

53.) Ustav ŠV

Švajcarska nosi ime: konfederacija – ali je zapravo federalna država.

Organi vlasti su:- savezna skupština- savezno veće i- savezni sud.

Savezna skupština:- ima nacionalno veće i- veće država- domovi su ravnopravni, mandati traju 4 godine- usaglašavanje između 2 doma se vrši putem: 1 zajedničke

komisije- osobenost federalnog uređenja je: dvodomno predstavničko telo=

narod i federalne jednice: dele vlast: federalne jedinice su: i same države federacija je država: država federacija je suv erena - dok federalne jedinice: nisu (dok konfederacija je: zajednica suverenih država –

federalne jedinice su:suverene)- među političkim strankama postoji sporazum, koji predviđa tzv:

„čarobnu formulu“, po kojoj:o po 2 mesta u saveznom veću: pripada radikalima,

hrišćanskim demokratama i socijalistimao 1 mesto imaju narodnjacio i svaki član je na čelu 1 resora

zbog toga se kaže: da Švajcarska ima kolegijalnu vladu

Savezno veće:- ima 7 članova, mandat traje 4 godine- može predložiti vanredno zasedanje Savezne skupštine - dok

skupštinsko zasedanje ne može odložiti, niti raspustiti- savezno veće je potčinjeno skupštini: dužno je sprovoditi sve njene

nalogePredsednik Švajcarske:

- je 1 od članova Saveznog veća- mandat mu traje 1 godinu, koji se ne može obnoviti u idućoj

godiniSavezni sud:

- sudije bira: savezna skupština - savezni sud primenjuje savezno zakonodavstvo, kao sud u 3

stepena:o nadležan za povredu ustavnih pravao savezni sud nije nadležan, da ceni ustavnost kantonalnog

ustavao svaki kanton mora doneti demokratski ustav, usvojen od

strane narodao konfederacija jemči: kantonalne ustaveo ustavnost kantonalnog ustava, ceni: savezna skupština

U Švajcarskom sistemu:- velika je uloga referenduma- postoji netakmičarski sistem- politika je svedena na puku administraciju- politika je depersonalizovana- Švajcarski političar ja naklonjen sporazumevanju i uvažavanju tuđeg stava

- poslanici nisu politički profesionalci - dok savezni ministri jesu, i budu dugo na svojim položajima, čak i po 11 godina

Švajcarski sistem su oponašale bivše socijalističke zemlje, u kome je najizrazitiji je bio Urugvaj od 1917-1933 i od 1951-1966.

ŠV sistem obrazju: Šv narod i kantoni – građanstvo se stiče po prebivalištu, a ne po pripadnosti etničkoj zajednici – Šv narod nema etnički karakter. Veći deo kantona su glasali ua članstvi u UN. ŠV neutralnost je prihvaćena posle tridesetogodišnjeg rata: Vstfalskim mirom- u vreme globalizacije: ŠV smatraju da je vreme za internacionalnu saradnju. Koji su protivnici članstvu u UN ističu:

- da se boje da ne izgube neutralnost- i da se ne pretvore u produženu ruku SAD

Dok oni koji zu za članstvo u UN ističu:- da svaka članoca samostalno odlučuje da li će učestvovati

u akciji UN- i sumnjaju u neutralnost ŠV – obzirom da za vreme 2

svetskog rata postojala je saradnja između ŠV i nacističke Nemačke

- postojala veza sa rasističkim režimom u Južnoafričkoj republici

- stupanjem UN: ni druge zemlje nisu izgubile svoju neutralnost.

54.) Organizacija političke vlasti u ŠV

Organizacija političke vlasti može biti:- vertikalna i- horizontalna

55.) Vertikalna organizacija vlasti

Postoji 3 nivoa vertikalne organizacije:- savezna- kantonalna i- lokalna

Federalno uređenje:- sastoji se od 23 kantona i 3 polukantona – polukantoni

imaju status kantona – znači postoji 26 federalnih jedinica- postoij podeljena suverenost – nema jasne raspodele

nadležnosti između federacije i kantona:o suverenitet kantona postoji dok ne ugrožava

suverenitet federacije – federacija sama određuje svoju nadležnost i ostvaruje se na 3 načina:

postoji isključiva nadležnost federacije zatim postoji mešovita nadležnost i federacija ima pravo nadzora nad kantonima

- kantoni imaju svoju samostalnost i svoj krug nadležnosti – najviši organ je: skup birača ili veće

- zastupljen je i propircionalni izborni sistem, kao i i većinski sistem

- političko-administrativno i ekonomski sedište nije u 1 gradu:

o savezno veće i savezna skupština=u Bernuo Savezni sud=u Lozanio Privredna komora=u Cirihuo Centralna banka= u Bazeluo Sedište mešunarodnih organizacija=u Ženevi

Lokalna uprava:- je jednostepena – osnovna jedinica opština=komuna –

postoji opštinska skupština:to je skup svih aktivnih građana opštine

- izvršni odbor- inokosni izvršni organ: predsednik opštine i predsednik

izvršnog odbora

Jedna država, gde nema teritorijalne podele, zove se: prosta= ili unitarna.Federacija: se sastoji od samih država.Između unitarne države i federacije, postoji: poseban oblik države: regionalna država – ili drugi oblik zajednice:

- unija i- konfederacija

Unija i konfederacija: se ne sastoje od samih državaU unitarnoj državi: vlada, državna vlast i suverenost su: neodvojive.

Dekoncentracija: je prenos ovlašćenja državne vlasti: od središnje vlade, na organe koji ta ovlašćenja vrše nezavisno od teritorije – ali tela, kojima su preneta ovlašćenja, ostaju pod neposrednim nadzorom središnje vlasti. Suština je u tome: što se vlast iz središta: prenosi drugom: samo zbog efikasnosti – primer: specijalizovane državne zdravstvene službe ili Ministarstvo za Severnu Grčku – jer ministarstvo i dalje ostaje deo središnje vlasti.

Decentralizacija= je prenos ovlašćenja sa središnjeg nivoa: na necentralni organ - s tim da središnji organ ne vrši nadzor nad njim - decentralizacijom: nastaje 1 nov nivo samostalnog vršenja državne vlasti.Decentralizacija ima 3 vida:

- realna- personalna i- teritorijalna

Realna= kada 1 krug poslova središnje vlasti: poveri 1 telu, koje samostalno odlučuje.Personalna= kada se 1 krug poslova prenosi u nadležnost grupi građana.Teritorijalna= kada se 1 krug poslova, prenosi na 1 organ, ili telo, čija se nadležnost prostire na jednom delu državnog zemljišta – kao naprimer: lokalna samouprava: jer i lokalna samouprava podrazumeva decentralizaciju vlasti - vlast sa decentralizacijom: se prenosi na građane, koji žive na delovima državnog zemljišta.Decentralizacija istorijski je nastala najpre: kao prenos ovlašćenja u korist lokalnog nivoa – otuda i naziv. Koriste se još nazivi: devolucija ili teritorijalna autonomija - to su oblici decentralizacije vlasti.

56.) Horizontalna oganizacija vlasti:

- u Šv postoji skupštinski sistem

Postoji podela na:- takmičarskih i- netakmičarskih sistema.- Takmičarski sistem: kada se na vlast dolazi putem utakmice -

postoji nadmetanje pojedinaca, pol.stranaka i njihovih programa: parlamentarni i predsednički sistem.

Netakmičarski sistem: kada se na vlast dolazi sporazumevanjem i saradnjom: skupštinski sistem.

Skupštinski sistem poštuje 3 načela:- federalizam=obezbeđuje zaštitu od spoljnjeg neprijatelja i

unutrašnji mir- liberalizam znači poštovanje ličnih prava i slobode- demokratija=posebno neposredna demokratija: jer razvija

osećaj individualne odgovornostiFederalna skupština se sastoji od:

- nacionalnog veća i - i veća kantona

Članovi nacionalnog veća se biraju:- neposrednim izborima po proporcvionalnom principu – mandat

traje 4 g- aktivno biračko pravo sa 20 g – pasivno: svi koji imaju pravo glasa

sem sveštenstva- poslanici nemaju plate

Veće kantona:- svaki kanton po 2 predstavnika, polukantoni po 1 – ukupno 46

poslanika – mandat traje od 1-4 godine- biraju se po većinskom principu

Savezna skupština:- najviši zakonodavni organ, donosi zakone- donoci budžet- donosi odluku o ratu i miru- potvrđuje međunarodne ugovore- daje amnestiju i pomilovanja- bira sudije saveznog suda- vrši nadzor i rešava konflikte između kantona

Savezno veće:- nosilac izvršne vlasti – mandat traje 4 godine – prio izboru vodi

se računa o verskoj , nacionalnoj i teritorijalnoj zastupljenosti- članovi saveznog veća su na čelu resora: politički departman,

departman finansija i departman pravde i policije, vojni departman dr.

- savezno veće je=kolegijalni organ – predsednik saveznog veća: vrši dužnost šefa države mandat traje: 1 godinu – oni ne mogu biti ponovo izabrani

- članovi saveznog veća prisustvuju saveznoj skupštini: bez prava glasa

- savezno veće je glavni inicijator u donošenju zakona – određuje kada 1 zakon stupa na snagu

Savezni sud:

- čine 30 sudija - sedište u: Lozani i Lucernu – mandat traje 6 godina - njih bira savezna skupština

- predsednici i potpredsednici se biraju na: 2 godine- vodi se o proporcionalnoj zastupljenosti jezika i političkih partija- savezni sud je vrhovna sudska vlast u: civilnim i krivičnim

stvarima- sudski sistem ima dualnu strukturu - i pramidno je obrazovan:

o postoji 1 i 2 instanca=krivičnih, civilnih i administrativnih sudova=to su kantonalni

o vrhovni apelacioni sud=je federalnio i nema pravo sudske revizije

57.) Izbori i izborni sistem

Biračka sposobnost sa: 18 g.Izborni metod:

- u federaciji: proporcionalni – u:o nacionalno veće i uo savezno veće

- u kantonima: većinski – na osnovu kantonalnog zakona- ima 26 izbornih jedinica – izbori u suštini predstavljaju glasanje

za partiju- birači, a ne partije: rangiraju kandidate – moguće je i bez

navođenja partije- postoji slaba izlaznost na izbore – za slabu izlaznost postoji 4

razloga:o izvršna vlast ne zavisi od zakonodavne – zakonodavna ne

može izglasati nepoverenje: izvršnojo parlament je preopterećen predmetimao mnoge stvari se rešavaju na kantonalnom nivou – i nema

potrebe: obratiti se saveznoj skupštinio narodno glasanje je: značajnije od izbora

58.) Političke partije i partijski sistem u ŠV

Partije su se konstituisale u 19.veku.Postoji mnoštvo partija i partijski sistem je relativno stabilan.Heterogenost partija: potiče iz heterogenosti ŠV društva:

- stabilnost partija i partijskog sistema je na visokom nivou – zahvaljujući konkordatskom sistemu

- konkordatski sistem=garantovao je velikim partijama stalnu participaciju u vladi

Postoje 4 vladajuće partije:- radikalno demokratska partija – izdvojeno krilo iz Liberalne

partije - sve do 1919.g. vladajuća partija- demokratsko hrišćanska partija – zastupa rimokatoličku filozofiju

društva, balansirajuća snaga između liberala i radikala- socijaldemokratska partija –najvećim delom: čnaovi su radnici,

službenici – sindikalni centri su pod njemu uticajem- šV narodna partija –osnovana je od zemljoradnika, trgovaca i

građana – u najnovije vreme: najjača partija.

59.) Grupe za pritisak

Interesne grupe se javljaju u 19.veku.Grupe za pritisak su.

- asocijacije trgovine i industrije- asocijacija zanatsva i domaće radinosti- agrarni savez i- sindikati

Kod slabih političkih partija, na federalnom niovu interesne grupe zauzimaju značajnije mesto i od političkih partija. Od političkih partija razlikuju se u tome: što se ne bore za preuzimanje vlasti - već samo za uticaj na odluke vlade.Labava organizovanost partija pruža širok prostor za delovanje interesnih grupa.

- ŠV ima slab sindikat, u praksi gotovo štrajka i nema - postoje interesne grupe na strani poslodavaca – kao i na strani zaposlenih – interesne grupe uređuju odnose između poslodavaca i zaposlenih

Postoji saradnja između države i interesnih grupa:- u vidu finansijskih davanja: kako bi one obavljale posao u

javnom interesu- direktno uključivanje interesnih grupa u pripremu zakona- postoji stalna konsultacija između države i interesnih grupa –

paradržavna administracija- kada se interesne grupe sami organizuju: traže intervenciju

države u određenoj sferi- male države su prilagodljive globalnim promenama.

60.) Politička kultura u ŠV

Politička kultura obuhvata ponašanje građana: prema politici i političkom sistemu.Etnološka i istorijska istraživanja pokazuju da za stvaranje ŠV političke kulture: bili angažovani poliički faktori:

- poput Helvecija i Viljema Tella na novčanicama- uvođenje nacionalnih praznika- i drugih simbola- osobine političke kulture nalaze se u: zajedničkim vrednostima

društvaU uslovima globalizacije, ŠV čuva integritet i suverenost federacije – u državnim organima i armiji zabranjuje se: novčana primanja, penzije i odlikovanja stranih zemalja.Neutralnost omogućava, da umesto spoljnih problema, bave unutrašnjom kontrolom političkog života.Sistem vrednosti su:

- međusobno poštovanje i uvažavanje - tolerancija, kompromis i konsenzus- ove vrednosti su postale deo ideologije- postoji nepoverenje prema personalnoj vlasti, prema drugim

kantonima, prema promenama uopšte- ambijent u kome se švajcarac dobro oseća je: lokalna zajednica

61.) Učinci političkog sistema

Ono što ŠV čini unikatnom zemljom, su:

- neposredna demoktarija- necentralistički federalizam_jer komune i kantoni imaju visok

stepen autonomije- sistem konkordata=proporcionalnog učešća u vlasti- učešće svih grupa: i političkih i interesnih: u rešavanju problema

i konflikata- kroz pregovore i kompromis

Politički sistem se formira:- na osnovu saradnje između slabih partija, s jedne strane i- jakog uticaja interesnih grupa, s druge strane.

Globalizacija pogađa i jake interesne grupe – neki gube svoje privilegije - dok druga pak jačaju svoje pozicijeU najnovije vreme: federalni izbori gube na značaju.

62.) Počeci ustavnosti u Srbiji

Ustavnost SR je započet 1.srpskim ustankom. Miloš Obrenović je napravio nagodbu sa turcima i postao poglavica svih srba i podeli oje vlast sa turskim pašom.Miloša Obrenovića su srbi proglasili knjazom ali je njegov položaj bio nesiguran jer se zasnivao na usmenom dogovoru između Marašli Ali pašom. Miloš je nastojao da svoj položaj učini stalnim, što je i učinjeno sultanovim hatišerifom: SR je postala vazalna država i srbi su dobili autonoman položaj u turskom carstvu.Hatišerif je garantovao srbima:- finansijsku autonomiju- nezavisnu unutrašnju upravu- i Miloš je postao nasledni knjazMiloševa vlast je bila neograničena – tako je nastao istovremeno i pokret za ograničenje vlasti vladaoca.

63.) Sretenjski ustav

Sretenjski ustav je usvojen 1835.g.u Kragujevcu – otada se računa početak ustavne monarhije.Tekst napisao Dimitrije davidović, sekretar knjaževe kancelarije – inače ministar spoljnih poslova. Sadrži trodeobu vlasti i 1 čitava glava je posvećena ljudskim pravima.Miloš je hteo ustav koji bi učvrstio njegovu vladavinu. Vlast bi delili:- državni sovjet i- nadmoćni knjaz - njegova nadmoć bi se sastojala u=zakonodavnoj moći- ustav nikada nije stupio na snagu – Miloš je bio prinuđen da ga posle 2 meseca stavi van snage – ali ipak SR je postala ustavna monarhija.Nakon 3 godine sultan je podario srbima ustav, koji nazvan: turskim ustavom.

Turski ustav:- oktroisao ga je sultan- vlast je bila podeljena između knjaza i sovjeta – oni su imali:

I zakonodavnu I izvršnu vlast

– knjaz nije bio nadmoćan nad svojetom, iako je imenovao sovjetnike- sovjetnici bi odgovarali pred sultanom – ali nije bilo mehanizma za odgovornostSovjet je stvorio oligarhijsku vladu u SR – zato se kaže: da je ustavna monarhija započela pod oligarhijskim režimom

64.) Ustav RS 1992

1992.g. od zajedničke države su ostale samo 2 republike: SR i CG. Ustav je pisan na žaljaku – pa je nazvan i Žabljački – naglasivši da je sačinjen bez učešća naroda.Kako komunistički poredak propao, bilo je potrebno pristupiti demokratskim promenama – promene su sastojale u tome: da komunisti su promenili ime partije u: socijalističku - ali ideja o napuštanju vlasti: ostala im je strana. Dozvoljeno je bilo višepartijski sistem.Ustav je postavio parlamentarni sistem. Organi vlasti su bili:- savezna skupština- savezna vlada- i predsednik republikeSavezna skupština: dvodomna: veće republika i veće građana - CG je bila nadproporcionalno zastupljena.Predsednika republike je birala: savezna skupština – i taj organ je bio zamišljen kao šef države u 1 parlamentarnoj republici:

- Ćosić sa svojim postupcima prelazio okvir predsedničke funkcije- Lilić je bio izabran: kao figura koji neće smetati stvarnom nosiocu

vlasti- a stvari nosilac vlasti nije imao nikakvu funkciju – jer Milošević

je upravljao Jugoslavijom- savezna vlada je bila: po kancelarijskom principu – premijer bio

imao nasdmoć nad ostalim ministrima – Milošević je tu funkciju namenio za sebe – ali sa te funkcije nikada nije upravljao državom

- savezna skupština samo saglasnom odlukom oba doma bi mogla smeniti vladu

- a vlada je bila ovlašćena da raspusti saveznu skupštinu- umesto da vlada odgovara skupštini - skupština je bila

odgovorna vladi – postojala je disolucija kod izvršnih ovlašćenja- pošto je Milošević bio izabran od strane savezne skupštine za

predsednika – mandat mu se bližio kraju i mandat se nije mogao ponoviti

- ovim ustavom stvorila se situacija: da on preko noći opet kandiduje i ostane na vlasti

- pored svega: uvedeni su neposredni predsednički izbori- Milošević bio uveren da može dobiti izbore - ipak na izborima

pobedio Koštunica i Milošević ipak na kraju mirno predao vlast- Šok je bio veliki tako da saveznička stranka iz CG napustila

Miloševića – tako da Milošević nije mogao više imati većinu u Savezničkoj skupštini – poraz na ovakav način postao je potpun.

65.) Ustav RS 2006

66.) Lokalna samouprava kao naučna disciplina

Lokalna samouprava: je politikološka disciplina:- ima multidisciplinarski karakter=jer za izučavanje lokalne

samouprave, koristi saznanja drugih nauka- delimično fundamentalna- razvija srednji nivo opštosti- i važna je empirijska analiza

Lokalna samouprava je:- skup institucija i načina- putem kojih građani se organizuju i odlučuju - o opštim pitanjima života te zajednice- i zadovoljavaju opšte potrebe: obezbeđivanjem usluga. Lokalna

samouprava=je sistem organizacije vlasti: putem koje građani biraju svoje organe vlasti – neposredno i posredno odlučuju o najvažnijim pitanjima lokalne zajednice

- to su: komunalna pitanja, izgradnja ulica i puteva, saobraćaj, dovod gasa, vode el.energije, očuvanje životne sredine, zdravstvene, obrazovne i kulturne ustanove i dr.

67.) Etimologija

Skoro svi pojmovi: vezani za lokalnu upravu - su latinskog i grćkog porekla:- komune=opštine – potiče od latinske reči municipium- grad – potiče od reči municipalti=opština- site – označava svako urbano naselje – potiče od latinske reči civitas od reči civi=građaninCounti=okrug – potiče od latinske reči comitates, koms=kount=državna službaBurg=znači grad – germanskog porekla borug=opština i francuskog burž – što znači: zaštiti, sakriti- taun=grad - nastaje od engleske reči tun, ili štadt=grad: i označavaju mesto stanovanja

68.) Srodni i granični pojmovi

Srodni i granični pojmovi su: sloboda, autonomija, građanin, država, uprava, lokalna uprava i dr:

- lokalna samouprava je=prvi stepen organizovanje vlasti- sloboda građana=da formiraju organe vlasti i da slobodno biraju

svoje predstavnike – upravo kroz sistem lokalne uprave: se meri realna sloboda građana

- demokratija=lokalna deomkratija je temelj celog sistema demokratije i to se ostvaruje prvenstveno kroz lokalnu samoupravu

- autonomija=obuhvata 1 skup sloboda: prava i obaveze – primer: autonomija univerziteta, školska autonomija, crkvena autonomija – Evropska povelja lokalne samopurave=obuhvata autonomiju lokalne samouprave: kojom se garantuju ssonove autonomije i slobode

- u lokalnoj samoupravi se ostvaruje odnose prema vlasti - vlast= je društveni odnos u kome 1 subjekt nameće drugom: kako da se ponaša taj 2.subjekt - a taj 2 mora da posluša, jer na to ga prinuđuje moć, autoritet i sila 1.subjekta - taj odnos štiti pravna norma; a za kršenje norme postoji: sankcija

- lokalna samouprava podrazumeva: lokalnu vlast – lokalna vlast nije kreirana od strane centralne vlasti, već građani sami stvaraju

- i lokalna samouprava i država su: oblici organizacije vlasti:o lokalna samouprava je bazični nivoo a država je ceo sistem organizacije vlasti u 1 zemlji

- državna uprava je=grana državne vlasti i vodi do lokalne zajednice i do građana – jer organi lokalne i upravne vlasti: nisu odvojene- izuzetak je velika britanija, jer tamo organi lokalne vlasti i državne vlasti: su odvojeni

69.) Poreklo lokalne samouprave

Po 1 teoriji se smatra:1 - da le lokalna samouprava nastala: kada je uopšte nastala vlast

– kada su građani napravili svoje organe vlasti – prirodno: oni su bili lokalni.

Po 2 teoriji se smatra:- da lokalna samouprava nastaje: tek sa nastankom građanskog

društva – konačnu formu dobija sa buržoaskim revolucijama – i znači podelu vlasti na: zakonodavnu, izvršnu i sudsku – primer: Veber: Privreda i društvo

U srednjem veku veliki značaj imaju gradovi=u njima se razvoja zanatstvo i trgovina – i uspostavaljaju se prvi organi vlasti – njihove slobode su garantovane poveljama. Gradovi i građanski sloj političkim pregovorima obezbeđuju sebi: autonomiju – primer: odbegli kmet ako provede 101 dan u gradu, postao bi slobodan – zato se govirlo: da gradski vazduh: oslobađa. U gradovima: lokalni organi vlasti: dobijaju svoju autonomiju. Građansko društvo je kolevka lokalne samopurave=kao naučne discipline.

70.) Soc.ek.pol. i pravne osnove – postojanja lokalne samouprave

Skandinavske zemlje su: sa jakom lokalnom samoupravom – surova priorda je naterala ljude da se udružuju i sarađuju: radi zajedničkog opstanka – primer: Island=sa neposrednom demokratijomGermanske zemlje su: imaju svoje specifičnosti koje proizilazi iz njihove istorije – primer: ŠV=sa neposrednom demokratijomBeneluks=je mešavina Škandinavskog i germanskog – imaju tradicionalno: razvijenu lokalnu samoupravu.

Anglosaksonske zemlje=su kolevke lokalne samouprave – primarna je još i danas: lokalna samouprava, u odnosu na državu.U zemljama mediterana=FR, Italija, Španija iGrčka: najranije se razvijale civilizacije i države u procesu demokratizacije: razvila se lokalna samouprava.

Lokalna samouprava podrazumeva:- lokalna=prostor- ljudi=stanovnici, građani – i njihove zajednice- aktivnosti, koje građani sprovode- i odnos: koji se uspostavlja u vršenju aktivnosti.

71.) Srednjevekovni gradovi – kao kolevka moderne lokalne samouprave i demokratije

U 11.veku: razvojem evropskih gradova – pokrenut je 1 pokret oslobađanja gradova=dobijanjem statuta od viših svetovnih i duhovnih vlasti. Statauti su davali određen stepen autonomije gradovima.Gilde su imale značajnu ulogu – jer bogatstvo je upravo bio presudan faktor u sticanju=otkupljivanju autonomije.Većina stanovnika u srednjem veku: živi u selima - živeti u gradovima je privilegija. Trgovni i zanatlije uglavnom žive u ghradovima - oni diprinose raslojavanju društva: po osnovu bogatstva. Pošto su bili izloženi velikim nametima, oni se udružuju u: gilde - gilde su važni organi, jer utiču pri izboru gradskih vlasti. Tako se izdvajaju porodice: čiji interesi se poklapaju sa javnim interesima.U gradovima se primenjuju: naučana dostignuća – samo gradovima je bilo omogućeno: da organizuju mrežu trgovaca: radi obavljanja međunarodne trgovine - i stvaraju ce mnogi trgovački, zanatski i drugi centri.Tako se pojavljuju i konflikti između uticajnih i siromašnih građana.

Gradovi imaju više funkcija:- razvoj trgovine- privilegija gradova: kovanje novca=što znači ekonomsku moć- bili su odbrambena zona=gradski bedemi su bili garancija

zaštite od spoljne sile- centri: kulturnog, duhovnog života – prve štamparije, univerziteti,

pozorišta i muzeji- religiozni centri=što može biti razlog za zajedničko življenje ili

za otcepljenje- politički centri=gradovi svoja imena su dobili po njihovim

vladarimaOblici vlasti:

- gradonačelnik- London je imao 3 organa: savet staraca, veće i skupština- Venecija je imala kompilkovanu mrežu organa: veće destorice,

senjorija, i senat- Javni izbor=je nominovanje i selekcija- Način izbora je raznovrstan - svaki grad je imao svsoje

običaje, procedure i ceremonije izbora.

72.) Jedinice i nivoi lokalne samouprave

Postoje 3 nivoa lokalne samouprave:- opštine- okruzi- i distrikti

Postoji supsidijarnost=i podrazumeva: da u obavljanju poslova, prednost se daje onom nivou, koji je najbliži građanima – ako taj nivo nije u stanju da realizuje svoju funkciju: prenosi se na viši nivo.Ostali novi organizacije lokalne samouprave:

- srez, župe, vojvodstva i kneževine: najniži nivo- grad=može imati status megapolis: viši nivo- i regioni=najviši stepen – 1 region može da prostire na teritoriji

više država.U procesu decentralizacije, važnu funkciju imaju lokalne samouprave – u tim slučajevima centralna država: samo nadgleda zakonitost rada i ne vrši nadzor već sara+đuju u obliku partnerstva.

73.) Nadležnosti i način organizacije lokalne vlasti

Lokalne vlasti rešavaju: osnovna pitanja u 1 zajednici – kao što su: obezbeđivanje infrastrukture, saobraćajnica, životne sredine, snabdevanje vodom gasom el.energijom, pitan je zdravstvenih, obrazovnih i kulturnih ustanova i dr.Organizacije lokalne vlasti:

- predstavnički organ=zakonodavni organ: opština, savet i veće- izvršni organ – može biti:

o kolektivni: izvršni odbor ili izvršno većeo ili inokosni: gradonačelnik – sprovode politiku koju je

utvrdio predstavnički=zakonodavni organ- sudski= mirovno veće, arbitraže, u najnovije

vreme:ombudsman=građanski branilacNačin izbora:

- predstavnički organ: oni se biraju opštim, neposrednim i tajnim izborima=i nazivaju se lokalnim izborima

- izvršni organgradonačelnik može biti:o slab=kada je biran posredno: jer zavisi od tela koge ga

birao ili jak=kada se bira neposredno: jer se bira na opštim

izborimao može biti imenovan=kada ga imenuje kraljica (primer u

Holandiji)o ponekad ppredsednik pobedničke partije automatski

postaje gradonačelnik- lokalni izbori su važna institucija=to je način, na kojoj građani

slobodno biraju organe vlasti - na taj način prenose svoj suverenitet na svoje predstavnike i putem njih: na izabrane organe – i mogu biti:

o većinski=one partija koja dobija većinu: daje najveći broj predstavnika

o proporcionalni=kada se mandat dobijaje srazmerno broju glasova

o i mešoviti - kada se: kada se na delu opštine sprovodi: većinski a na zapostavljenom delu: proporcionalni izbori

74.) Finansiranje lokalnih vlasti

Da bi 1 lokalna samouprava mogla da pruža usluge: mora imati svoja sredstva – po Evropskoj povelji: sredstva moraju biti: utvrđene, stalne, sigurne i dovoljne.Sredstva se prikupljaju:

- po centralističkom modelu: kada centralna država prikuplja sredstva od poreze: i deo daje lokalnim vlastima – tada lokalne vlasti finansijski zavisne od centralne vlasti

- decentralistički model: kada se lokalne vlasti sami određuju visinu i sami prikupljaju lokalnu porez .

75.) Nastanak i značaj regiona

U današnjoj globalizaciji, veliki značaj dobijaju regioni – kada se regioni organizuju bez obzira na državne granice – čak 1 region može da prosite na teritoriji više država. Regionalizacija može izazvati krizu nacionalnih država i suverenitet države može prelaziti na drugi novi vlasti.Razlozi za regionalizaciju mogu biti:

- politički=kao preventiva od konflikata ili ratova- ekonomski=trgovačke ili carinske unije

Regioni mogu biti:- sa jakom autonomijom- ili sa slabom autonomijom: kada prihvataju kontrolu prefekata

Regionalizam može biti:- decentralistički=kada se vodi od dole-prema gore- kada regionalizaciju onemogućava centralna vlast i država:

može se pojaviti separatizam.Regioni su=teritorije koje imaju istorijsku, kulturnu i etničku specifičnost - i upravo ti specifičnosti pomažu da uspevaju prednost na svetskom tržištu – pri tom: građani treba da imaju svest o pripadnosti državi. Ako region zapostavlja državnini interes, sam može izazvati konflikt sa državom.

76.) Odnosi između države i lokalnih vlasti

Savremena demokratija zahteva partnerski odnos između države i lokalnih vlasti – ovo se može ostvariti putem decentralizacije: kada je uspostavljena supsidijarnost=kada lokalnim vlastima dato pravo slobodnog odlučivanja.Saradnja može se ostvariti između regiona i lokalnih vlasti.U Evropi postoji više oblika saradnje opština, gradova i regiona – kada se oni organizuju radi realizacije raznih projekata, međusobnog upoznavanja ili radi razmene iskustva – postoje i prekogranične saradnje.Evropski parlament ima poseban organ: Komisiju i savet: za lokalnu i regionalnu saradnju.

77.) Globalizacija kao ambijent funkcionisanja savremene države

Globalizacija se odnosi na formiranje 3 regionalna bloka:- Evropa- Azija i- Amerika- regionalni blokovi imaju svoj centar i periferiju

Kada se govori o globalizaciji: uglavnom se misli na centre – jer periferije su manje razvijeni i manje zavisni od centra.Globalizacija znači: - međuzavisnost država- i novu podelu rada nacionalnih država.Države i ekonomije se prilagođavaju novonastalim zahtevima.Kako globalna konkurencija raste:

- neke države postaju nespremne da građanima obezbede blagostanje - time postaje manje konkurentna na svetskom tržištu – na taj način proizvodni kapital se odliva

- dok druge državeprihvataju finansijsku disciplinu i ekonomično upravljanje.

Globalizacija:- uništava postojeću ekonomsku autonomiju- ugrožava suverenost država- i dovodi do pada socijalnu solidarnost- i dovodi kraju blagostanje i socijalističko uređenje- u ekonomskim zonama dominiraju moćne države koji kreiraju

novu svetsku ekonomiju.Globalizacija podrazumeva:

- nov način organizacije države- i nov način raspodele vlastiobuhvata globalizaciju u svim

sferama- time lokalne vlasti postaju značajnije, jer su neposredno

uključeni u tok promene – lakše se prilagođavaju nastalim promenama.

78.) Istorija lokalne samouprave u Velikoj Britaniji

U VB=postoji zabranjena bilo kakvo mešanje centralnih organa: u rad lokalnih organa. Mešati se može jedino kada postoji kršenje zakona.Osnova ovog sistema je:

- anglosaksonski tip države=liberalni tip- normativni sistem je stvoren: kroz praksu sudova- u neposredno učešće građana: u poslovima lokalnih vlasti.

U srednjem veku: engleski gradovi su dobili autonomiju: kraljevskom poveljom – crkvene parohije su napravili osnovu parohijalne administracije – sve do 1894.g. parohija je bila najvažnija jedinica lokalne uprave. U industrijskoj revoluciji parohije više nisu mogle rešavati problem - njihove uloge preuzimaju opštine: formiranjem izbornih veća=skupština.Poslovi lokalnih samouprava=opština su bili:

- poboljšanje nezdravih uslova života u velikim gradovima- održavanje javnog reda i mira- i osvetljavanje ulica.

Od 1848.g. opštine imaju veću nadležnost:- zdravstvene, obrazovne u kulturne ustanove- dovod gasa, el.enegije- čišćenje ulica i dr.

Pre 1.svetskog rata i posle. Lokalne vlasti:- dobijaju veliku autonomiju – uspostavljeno je zlatno doba

lokalne samouprave- od 1979.g. vrši se reforma države i upravaljanja: najradikalnija

u Evropi – uvodi se preduzetničko upravljanje

79.) Savremeni sistemi lokalne vlasti u VB

Postoje 2 nivoa lokalne samouprave:- centralna i- lokalna

U VB ne postoji ustavna podrška lokalnim vlastima – niti definiše lokalnu zajednicu. Lokalne vlasti se formiraju: aktom parlamenta.U Nemačko i FR: lokalne vlasti su utvrđene ustavom.Lokalna samouprava je=deo uspostavljenog državnog uređenja – koja je pod kontrolom centralne vlasti ovako se smatra sve do 1972.g. – tada je donet Akt o lokalnoj samoupravi: koji ublažava doktrinu zavisne lokalne vlasti.Zakon o lokalnoj samoupravi iz 2000.g.uvodi promenu: u izbor i organizaciju lokalne vlasti u pravcu modernizacijeTokom istorije, gradovi su imali veći stepen autonomije.U VB postoji 2 novioa organizacije lokalnih vlasti:- prvi nivo:opštine i grad- drugi nivo: okrug, grofovija, ostrvo i regionOblici organizacije vlasti su:- osnovni=prvi nivo: opštine, korporacije i distrikt veća – oni obezbeđuju sve glavne usluge na tom 1 nivou.- drugi novi: okružna veća.

80.) Istorija lokalne samouprave u SAD

Kolonisti su uveli razne insstitucije lokalne vlasti iz VB :- teeritorijalne jedinice- gradonačelnik- parohije=crkvene teritorijalne jedinice- nadzornik=sudski islednik- pravobranilac- pisar=sekretar- velikim gradovima je podaren: statut od kralja - na osnovu

statuta postali su: opštinske korporacije - to su retke privilegije koje su date samo najznačajnijim gradovima

Sistem vlasti su:- gradovi- okruzi- države- i federacija- vord= je najmanja teritorijalna jedinica organizacije vlasti –

danas: osnovna izborna jedinica- Džeferson je bio veliki zagovornik lokalne samouprave – osnov za

ceo politički sistem bio je: vord – u njoj građani su zadovoljili sve svoje potrebe

81.) Savremeni sistemi lokalne vlasti u SAD

Ustav uređuje lokalnu vlast - države sami regulišu svoju lokalnu vlast. Lokalne vlasti poseduju: statute, koji im daju pravo na samouređenje.Lokalne zajednice su izvori konsntitucionalne vlasti – vlast tradicionalno ide: od dole-prema gore.Postoji 5 vrsta statuta:

- specijalni=bili prilagođeni osobinama lokalnih vlasti, jer među njima postojale mnofe razlike

- opšti=t9o su tačno utvrđena pitanja, koja svaka lokalna vlast mora da uredi

- klasifikovani=svaka klasifikaciona grupa imao je poseban oblik statuta

- opcioni=zavisi od specifičnosti sredine- hom rul statuti=davani su samo najvećim gradovima kojima su

poklanjani posebna prava i davana velika autonomijaNivoi organizacije lokalnih vlasti su:

- opštine- distrikti=školski, islužni i specijalni- okruzi i- gradovi

Postoje 3 modela organizacije lokalne vlasti:- gradonačelnik-veće model- komisioni- i veće menadžer model

razlikuju se:- partijski - nepartijski izbori- zabranjuje se: da političke partije imaju kandidate i da se

pojavljuju na izborima – ovo je rezultat reformi – ovakvim izborima se obezbeđuje izbor jakih, uglednih i nepartijskih ličnosti

- izbori su: proporcionalni, većinski i mešoviti

82.) Istorija uređenja lokalne vlasti u FR

FR buržoaskom revolucijom uvedeno je republikansko uređenje, duhovni, politički i kulturni centar.FR=je parlamentarna republika – ima jak predsednički sistem:

- parlament je dvodomno – sastoji se od:o skupštine io senata

- predsednik se bira neposredno na 5 godina:o postavalaja premijerao može da raspusti skupštinuo obično je lider većinske partije

- ima centralizovan sistem i jaku administraciju - radi kontrole lokalnih vlasti uveden je: prefektski sistem –

preferkt je=državni funkcioner: koji kontroliše lokalnu vlast i za svoj rad je odgovoran: Ministarstvu.

Osnove lokalne samouprave=postavio je Napoleon:- postoji jaka centralizacija – još iz doba apsolutne monarhije- lokalna vlast je bila podređena centru – lokalna vlast je

uvelikoj meri zavisna od centralne vlasti- od 1982.g. decentralizacija - lokalne vlasti dobijaju veću

autonomiju

83.) Savremeni sistemi lokalne vlasti u FR

Jedinice lokalne samouprave su:- opštine- departmani- regioni- i prekomorske teritorije- precizno su utvrđene njihove nadležnosti- sve lokalne vlasti: povezuje 1 važan sistem: stručnjaci-

profesionalciOpštine=su relativno male, moraju se udružiti kako bi zadovoljile svoje potrebeKantoni= su one teritorijalne jedinice koje imaju funkciju u izborimaArondisman=važan je samo kod izgradnje infrastruktureDepartman=služi za pružanje adekvatnih usluga – prefektski sistem funkcioniše od ovog nivoa lokalnog organizovanjaRegioni=imaju značaj u strategijskom planiranju i u ekonomskom razvojuFR ima slabog modela gradonačelnika - bira se apsolutnom većinom – u 3.krugu gradonačelnik postaje: ko je dobio prostu većinu – mandat traje 6 godina:

- sprovodi politiku skupštine- rukovodi imovinom- predstavlja opštinu- plaća opštinskog advokata i eksperte- zaključuje ugovore i sporazume- nadgleda rad administracije

84.) Istorija lokalne samouprave u ŠV

0d 13.veka savez 3 kantona=nazvan šumski: Uri, Švajc i Untervalden i tada počinje borba švajcarskih kantona za nezavisnost, da bi se odupreli Habzburškoj dinastiji. U 17. i 18.veku doživljava snažan prosperitet, Vestfalskim mirom dobija neutralnost i doživljava razvoj privrede – naročito je značajna gilda satova. U to vreme bogati su dominirali političkom scenom i sam oni su imali politička prava. Napoleon je dao ŠV ime Helvecija i dao im 1.ustav i Povelju o ljudskim pravima i snažnu centralnu vlast. . bečkim kongresom 1815.g. su utvrđene granice i potvrđena njena neutralnost. Veoma je razvijena svest o toleranciji.ŠV ima specifičan politički sistem kombinaciju posredne i direktne demokratije:

- na referendumu se izjašnjavaju o ustavnim promenama- i iniciranje promene zakona putem građanskih inicijativa.

ŠV ima 20 kantona i 6 polukantona – kantoni su podeljeni na opštine – posebno mesto zauzima lokalna samouprava.Ustavom su precizirane nadležnosti savezne države:

- rešavanje sporova između kantona- monetarni sistem- međunarodni ugovori- komanda nad vojskom i odlučivanje o ratu i miru- putevi, željeznica i telekomunikacija- više obrazovanje i zapošljavanje

- sve što ne spada u ovak krug javnih poslova – pripada u nadležnosti kantona

- i ne dozvoljavaju da se mnogo vlasti nađu u rukama 1 osobe- kantoni imaju velike nadležnosti i supsiidijarnost je dugo u

osnovi Šv političkog sistema.

85.) Savremeni sistemi lokalne samouprave u ŠV

Sve nadležnosti koje nisu date federaciji: pripadaju kantonima i lokalnim vlastima.Organi kantona su:

- predstavničko telo=skupština- izvršno veće- i sudovi.- kantoni su podeeljene u opštine – opština je najmanja

jedinioca lokalne vlasti.Predstavničko telo=skupština:

- izbori su proporcionalni- u malim opštinama: većinski- nema ograničavanja ponovnog izbora- i zabranjeno je da poslanici budu u radnom odnosu

Gradonačelnik:- stara se o izvršavanju odluka veća- podnošenje raznih inicijativa- briga o finansijama i o opštini uopšte

Oblici neposredne demokratije su:- referendum- peticije- inicijative

Postoje 4 uticajne partije u ŠV:- socijaldemokratska- hrišćansko demokratska narodna partija- radikalno demokratska- i partija ŠV naroda.

86.) Istorija razvoja lokalne samouprave u Srbiji

Tokom 1 i 2 srpskog ustanka: blikovala se 3 vrste organizacije vlasti:- centralistički=totalna i neograničena vlast 1 čoveka – vožda,

kneza, kasnije kralja- oligarhistički=podela vlasti na uticajnije ljude, knezove i vojne

poglavare- i decentralistički=znači decentralizaciju i uvođenje jake lokalne

samoupraveLokalna samouprava počela se razvijati Prvim srpskim ustankom 1804.g. i bila je orijentisana za oslobođenje od turske vlasti - postojale su 3 osnovne teritorijalne jedinice:

o sela=imale su: zbor kneza i kmetove

o knežine=to su veće jedinice – imale su: skupštine i oborkneza

o i nahije=najveće jedinice vlasti – organi su bili: muselim=upravnik kadija=sudija nahijski starešina=nadgledao muselime, kadije i

oborknezove – i raspisivao je poreze knežinamaOdmah posle ustanka ukida se samouprava i Sr se deli na 12 okružja, na:

o selao gradoveo i okružja=nahijeo okruzi centralizovani, nema lokalne samopurave, opštine

pod kontrolom centralne vlasti1815.g. Miloš je svu vlast uzeo u svoje ruke nahijski i knežinski knezovi su bili njegovi lični organi – da sprovedu njegove naredbe1834.g. na skupštini: SR se deli na 5 serdarstva=okružja – oni se bili oblik dekoncentracije vlasti=što znači: pod kontrolom - serdari su bili nosioci: upravne, sudske i policijske vlasti1835.g. Miletina buna - Sretenjski ustav-om se vrši podela teritorije, na:

- opštine- srezove i- okruge- ali ovaj ustav nije primenjivan

1839.g. Srbija dobije autonomiju: hatišerifom od sultana=turski ustav:- predstavnički organ:je savet- SR se deli na:

o opštine – organi opštine su: opštinski sud=bio je nadzorni organ – vrši nadzor nad

radom opštinskog suda opštinski odbor i kmet-imao je skoro neograničenu vlast

o srezove – organi vlasti u srezu su bili: načelnik pisar i pandur

o i okruge-organi vlasti u okrugu su: načelnik pomoćnik i blagajnik

o ali su i okruzi: centralizovani i nema lokalne samoupraveZa vreme vladavine Mihaila Obrenovića je uveo centralističko državno uređenje – opština=je najniži organ državne vlasti - organi vlasti su bili:

- zbor=gde su učestvovali svi odrasli građani- opštinski odbor=birano na 4 godine i zastupao opštinske interese- i opštinski sud=kmet je bio načelnik suda+ 2 člana=kmetska

pomoćnikaPosle Timočke bune – ustavom 1888.g. SR je bila podeljena na:

- opštine=osnovni nivo organizovanja vlasti- srezove=srednji novi organizovanja i- okruge – orkuzi su bili samoupravni – najvažniji organi:

o skupština io odbor

- time je SR ušla u zlatno doba lokalne samouprave.

87.) Savremeni sistemi lokalne samouprave u SR

Po zakonu o lokalnoj samoupravi 1999.g:- lokalna samouprava u SR je:

o jednostepenio i monotipski

jednostepenost podrazumeva=da je opština bila jedini nivo organizovanja lokalne vlasti – nisu postojali okruzi, regioni i distrikti

- opštine su bile velike: zato su bile mesne zajednice – imali su:

predsednika savet statut i finansije

- postojao je okrug=kao dekoncentracija vlasti – na okruge su bile prenete republički poslovi

Monotipski znači=da su sve opštine tretirane jednako, bez obzira na specifičnost - sve opštine imaju isti model organizacije vlasti.Lokalni izbori su bili:

- opšti, direktni i pretežno proporcionalni – uvek partijski

Po novom zakonu o lokalnoj samoupravi:- jedinice lokalne samouprave su:

o opštineo grad io grad BGD

Organizacija vlasti:- mesna zajednica- opštine- okruzi- pokrajinska administracija- i republička administracija

Lokalna samouprava je:- pravo građana da upravljaju javnim poslovima- od neposrednog i zajedničkog interesa za lokalno stanovništvo- neposredno i preko slobodno izabnranih predstavnika u

jedinicama lokalne samouprave – u granicama zakona- uređuju poslove i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj

nadležnosti – i od interesa za lokalno stanovništvoEvropska povelja o lokalnoj samoupravi:

- lokalna samouprava=podrazumeva: prava i mogućnost lokalvnih vlasti

- da u granicama regulišu u rukovode delom javnih poslova- na osnovu sopstvene odgovornosti i u interesu lokalnog

stanovništvaKod nas postoji centralistička organizacija - dok za ulazak u EU se traži: decentralizacija. Decentralizacija je=supsidijarnost=da se problem reši na onom nivou koji je najbliži građaninu.Novo: neposredno učešće građana u lokalnoj samoupravi – neposredno se biraju:

- odbornici- predsednici opština- poslanici u opštinsku skupštinu- i poslanici u republičku skupštinu

Oblici neposrednog učešća su:- zbog građana- građanske incijative, peticije i- referendum- oni se uređuju zakonima i statutima grada, na čijoj teritoriji

se nalazeIzborni sistem: raniji većinski: zamenjuje se proporcionalnim