MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, UMARSTVA I VODOPRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE

POLJOPRIVREDNA STRU NA SLUBA VRANJEMari ka 1, 17500 Vranje, 017/422-197, 423-107 Broj 58, Godina VII, Jul 2010. zzpvr@ptt.rs Besplatan primerak

POLJOPRIVREDNI BILTEN

Vranje, Jul 2010.

Sadraj 1. Sto arstvo Dejan Spasi9 Prostirka u gajenju ivine 2. Vo9arstvo-vinogradarstvo Mr Mladenovi9 Neboja Podizanje zasada ipurka 3. Vo9arstvo-vinogradarstvo Suzana Jerki9 Priprema zemljita za sadnju jagode, letnja sadnja jagode 4. Ratarstvo-povrtarstvo Nada Lazovi9-=okovi9 etva, transport, suenje i uvanje zrna penice 5. Zatita bilja Mica Staji9 Zatita povr9a i jabu astog vo9a 6. Zatita bilja Dejan Mujaki9 Zeleno uvenu9e 7. Aktivnosti Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije 8. Aktivnosti poljoprivredne stru ne slube Vranje

2

STO ARSTVO Prostirka u gajenju ivine Pri podnom sistemu dranja ivine obavezno je kori9enje prostirke ili stelje, iji je osnovni zadatak da kao izolator spre ava negativnu radijaciju hladnog poda. Osim toga, dobra i kvalitetna prostirka upija vlagu ili je emituje u vazduh, odravaju9i dobre ambijentalne uslove u objektu. Ovakva prostirka omogu9ava ivini ose9aj udobnosti i isto9e, povoljno uti u9i na odravanje tonusa muskulature mladih jedinki. Prostirka mora da bude i dovoljno gruba, da bi se spre ilo njeno zgrudnjavanje. U prostirci se odigravaju biohemijski procesi pri kojima se oslobaAa toplota. Zapaeno je da ona moe da bude i do 10 stepeni toplija od vazduha u objektu. To doprinosi utedi energije, a ivina se ose9a prijatnije. Prostirka mora da bude slobodna od gljivica i tetnih primesa, a podrazumeva se i da je lako dostupna i jeftina. Ove pozitivne odlike prostirka moe da izgubi ako nije dobro formirana i odravana tokom itavog procesa proizvodnje. Mnoge greke mogu da dovedu do toga da prostirka uti e na smanjenu produktivnost i loe ekonomske rezultate. Nepravilno i slabo zagrevanje, neusklaAena ili loa ventilacija, prenaseljenost, neprilagoAene ili neispravne hranilice ili pojilice, nebriga ili nesavestan odnos radnika, neznanje ili namerno zanemarivanje tehnolokih normativa itd. samo su neke od greaka s kojima se odgajiva i sve vie susre9u. Vlana i blatnjava prostirka gubi svoja termo-izolaciona svojstva i postaje dobra podloga za o uvanje i razvoj mnogih mikroorganizama (virusa, bakterija, gljivica i parazita). Stres je uobi ajena pojava u takvim situacijama i dovodi do pada prirodne otpornosti i loeg imunog odgovora ivine, pa mikroorganizmi iz prostirke i vazduha postaju patogeni i uti u na pojavu bolesti. Svako le enje je skupo, a pogotovo kada je vrlo velika mogu9nost stalne infekcije i reinfekcije iz loe odravane prostirke. Primenjene vakcine u takvim situacijama esto nisu dovoljna zatita. Prostirka pomeana sa ivinskim izmetom, rasturenom hranom, perjem, zatrpanim leevima i dr. predstavlja ivinsko Aubre koje ima svoju upotrebnu vrednost, ali stvara i zoohigijenske probleme. Postoji velika mogu9nost da ivinsko Aubre bude nosilac infektivnog i invazionog materijala, te da ugroava zdravlje ivine, drugih ptica, ivotinja i ljudi. ivotinjsko Aubre se iz proizvodnih objekata dovozi do mesta za odlaganje (deponija), gde se fermentacijom, koja traje mesecima, obavlja biotermi ka dezinfekcija. Tako preraAeno ivinsko Aubre moe da se koristi kao kvalitetno organsko Aubrivo. Spasi9 Dejan, dipl. ing. VO ARSTVO PODIZANJE ZASADA IPURKA Priprema zemljita za sadnju Sadnja ipurka Nega zasada od sadnje do stupanja u punu rodnost

3

PRIPREMA ZEMLJITA ZA SADNJU Ure(enje zemljita zasade ne treba podizati na sveim kr evinama vo9njaka, vinograda ili uma jer su takva zemljita naj e9e zaraena prouzrokova ima gljivi nih i bakterijskih oboljenja. Unitavanje korova Moe se vriti mehanizovano (obradom zemljita) i pomo u herbicida Glifosav, Herbatop, Raunda, Cidokor itd. Meliorativno (ubrenje pred duboku obradu zemljita dodati NPK (ubriva 500 kg/ha (10:12:26, 8:16:24 ili 7:14:21).i organsko (ubrivo (goveAi ili ov iji stajnjak) 2050 t/ha. Duboko oranje izvodi se na dubini od 30-40 cm, najmanje mesec dana pred sadnju. Povrinska priprema zemljita posle odleavanja i sitnjenja zemljita (1-2 meseca) pristupa se finoj pripremi zemljita pred sadnju, koja se sastoji u tanjiranju i freziranju. SADNJA IPURKA Obavlja se u jesen ili u toku zime (ako vremenski uslovi dozvoljavaju) izbegavati kasnu prole9nu sadnju. Sadi se na rastojanju 3 X 1,5 m (2.222 kom/ha). Sadnja se obavlja klasi no da spojno mesto bude iznad ili u nivou zemlje. Pri sadnji u jamu dodati 5 kg stajnjaka i 150 do 200 gr NPK Aubriva. Pre kretanja vegetacije u prole9e sadnice skratiti na 20 sm, odnosno 3-4 pupoljaka od spojnog mesta. NEGA ZASADA OD SADNJE DO STUPANJA U PUNU RODNOST Obrada zemljita stalna plitka obrada (praenje) ili plitko okopavanje. Uklanjanje izbojaka - koji izbijaju iz podloge. Prihranjivanje sa oko 100 gr KAN po jednoj biljci (sredinom maja) i folijarno preko lista (SAL12, MURTONIK, VUKSAl). Tokom zime obaviti Aubrenje NPK min. Aubivima 10:12:26 ili 8:16:24 sa 300 gr po biljci. Navodnjavanje mogu9nost zalivanja u pojedinim fenofazama razvoja ipurka ili po potrebi (kada nastupi suni period). Zatita od bolesti i teto8ina prvenstveno protiv lisnih vai kori9enjem adekvatnih insekticida. Rezidba u prole9e naredne godine odabrati 4-5 najboljih letorasta po bunu i skratiti ih na duinu od 120 do 130 sm. Ostale prekobrojne i slabije ukloniti. Ukoliko je bun slab kratkom rezidbom na 20 sm vra9amo ga da oja a, bez raAanja u toj godini da se ne bi iscrpljivao. U tre9oj godini ipurak stupa u punu rodnost a prinosi i kvalitet plodova zavise od nege u prethodne dve godine. Mr Neboja Mladenovi9, dipl. ing.

4

Priprema zemljita za sadnju jagode U naim uslovima jagoda se moe intenzivno gajiti i iskori9avati na jednom mestu najvie etri godine.MeAutim, gde postoji opasnost od virusnih oboljenja njeno gajenje je svedeno na jednu godinu. Prirema zemljita za saAenje jagode se sastoji u privoAenju zemljita kulturi, u ispitivanju strukture i plodnosti zemljita i Aubrenju zemljita. PrivoAenje zemljita kulturi Kada na izabranom zemljitu postoje stara stabla vo9aka ili neke umske biljke, prvo njih treba iskr iti i ile to bolje povaditi.Ukoliko se ostave ile pa se na tim mestima posadi jagoda zasad jagode 9e propasti zbog pojave trulenice.Ako se kr i veliki broj biljaka na takvom zemljitu ne treba saditi jagodu 4-5 godina, ve9 neke okopavine ili biljke za zelenino Aubrenje. Ako je zemljite zakorovljeno viegodinjim korovskim biljkama, kao to su pirevina, palamida i druge, treba ih unititi pa tek onda saditi jagodu. Jagodu ne treba saditi 3-5 godina posle biljaka koje sa njom imaju zajedni ke bolesti(Verticillium sp.nematode,lisne vai i dr.) Ispitivanja strukture i plodnosti zemljita Ispitivanje zemljita se vri u labratorijama.Gde se odreAuje sadraj humusa, N,P,K Ph-zemljita kao i prisustvo karbonata.Na osnovu dobijenih rezultata daju se preporuke za Aubrenje. Oranje zemljita Pre oranja ili rigolovanja treba rasturiti 2/3 predviAene koli ine mineralnih Aubriva, a ostatak pre tanjiranje i rigolovanje.Ako je zemljite suvo, obaviti navodnjavanje do umerene vlanosti ( 60% vlage od ukupnog vodenog kapaciteta), da bi se kvalitetnije pripremilo zemljite.Oranje ili riljaje vri se na dubini 30-40 cm.Ova dubina je dovoljna jer se oko 90% korenovog sistema jagode nalazi na oko 15 cm dubine.Posle oranja ili riljanja zemljite se ravna, drlja i sitni po potrebi to se vri vie puta tako da zemljite postane ravno isto i usitnjeno. Letnja sadnja jagode Jagoda se moe saditi tokom cele godine.U iroj praksi jagoda se naj eA9e sadi u julu ili avgustu,rano s jeseni ili prole9a. Jagoda se sadi u julu i avgustu iz vie razloga i to: u prvoj godini posle saAenja dobijaju se visoki prinosi od 7000-10000 kg/ha. zatim gajenjem jagode kao jednogodinje kulture spre ava se irenje virusnih obolenja.Ali saAenje u ovom periodu zahteva obezbeAivanje ivi9a i navodnjavanje.Za sadnju naj e9e se korista frigo sadnice. Pri saAenju se trebamo drati pravila ranije posaAeni ivi9i daju ve9e prinose od kasnije posaAenih.ivi9i posaAeni po etkom jula daju za 75% ve9e prinose od ivi9a posaAenih krajem avgusta.to se ti e njivskog gajenja jagode sadnja se moe obaviti u prostim redovima, u pantljikama , u redovima kao i bez redova. Sadnja u prostim redovima je najpogodnija za ve9e povrine jer omogu9uje primenu mehanizacije i olakava berbu plodova.Razmak sadnje se kre9e red od reda 75-105 cm a u redu 20-45 cm. Sadnja u pantljikama je pogodna u uslovima navodnjavanja i kada se u programu zatite od korova koriste herbicidi. Pantljike se sastoje od dva ili tri prosta reda. Razmak

5

izmeAu pantljika kre9e se od 75-105 cm, a odstojanje izmeAu redova u pantljici od 20-45 cm, razmak izmeAu biljaka u redu takoAe je 20-45 cm. SaAenje u lejama se primenjuje na manjim povrinama i na oku9nici .Leje treba da su iroke 75-105 cm a biljke u redu sade se 50x30 cm (bujne sorte) ili 40x20 cm (slabo bujne sorte). SaAenje jagode bez reda moe se preporu iti za uslove gde preti opasnost od zimskih mrazeva. ivi9i se sade u prostim redovima s razmakom red od reda 90-135 cm,a u redu 45-50 cm. Suzana Jerki9, dipl. Ing. Vo9arstva RATARSTVO I POVRTARSTVO etva,transport,suenje i +uvanje zrna penice etva etva penice spada u zavrne radove ove kulture i mora se obaviti u to kra9em vremenskom periodu.Ako je etva pra9ena loim vremenskim uslovima kao to je to slu aj sa ovom godinom gubici mogu biti i do 20%od ukupne proizvodnje. Takodje veliki uticaj mogu imati suenje i skladitenje,jel zbog nepravilnog smetaja moe do9i do pogoranja kvaliteta dobijenog zrna,tako da uloena sredstva i trud mogu biti dovedeni u pitanje. Na kvalitet i prinos zrna veliki uticaj ima vreme pristupa etvi,ako se etvi pristupi pre vremena zrno je loeg kvaliteta a sa zakanjenjem dolazi do pove9anja gubitka u zrnu i treba je obavljati u punoj zrelosti. etva moe biti:jednofazna,dvofazna i viefazna. -Jednofazna etva se izvodi kombajnima,ona po inje jo u votanoj zrelosti sa vlagom zrna 25-30% i organizuje se tako da se zavri za 5-8 dana.Ovde su gubici zrna najmanji. -Dvofazna etva se sastoji od kosidbe penice na 20-30cm visine,ostavi se da se osui u otkosima a zatim se vri kombajniranje.Dvofazna etva ima niz prednosti nad jednofaznom, jer omogu9uje pravovremenu etvu. Transport zrna Transport zrna sa polja do magacinskog prostora vri se kamionima ili traktorskim prikolicama.Ovreno zrno kombajnom sa polja se moe transportovati u dakovima ili u rasutom stanju. Suenje zrna Suenje zrna ima za cilj smanjenje vlage na procenat koji obezbedjuje, uspesno due uvanje zrna.Pri emu vlanost zrna treba da se kre9e oko14% kako bi zrno odralo sposobnost u pogledu klijavosti,pecivosti i hranjljive vrednosti. Suenje zrna se obavlja na 2 na ina: -Hladnim vazduhom-pomo9u ventilatora vri se provetravanjem -Zagrejanim toplim vazduhom-uredjaji osue zrna za kratko vreme uvanje penice Penica uneta u skladita mora se tokom uvanja kontrolisati: -da se zrno nije ovlailo; -da se nije pojavio miris plesni; -da se nisu pojavile teto ine. Nada Lazovi9-=okovi9, dipl. Ing. 6

ZATITA BILJA Po etak jula je izuzetano povoljan za pojavu biljnih bolesti i teto ina na svim poljoprivrednim kulturama stoga je neophodna to intenzivnija zatita. U zatitu uklju iti sistemike kada su pre svega radi o prouzrokova ima biljnih bolesti bolesti. Zatita Povr9a Zatita paradajza Na otvorenom prostoru paradajz treba zatiti od: (Alternaria solani-crna pegavost,Phytophtora infestans plamenja a paradajza) jednim od preparata na bazi aktivne materije: : Metirama ( Polyram DF), Kaptana ( Captan VP 50),Mankozeba ( DithaneM-45,Mankogal-80,Caiman) i dr.Ovu zatitu treba sprovesti jer su izuzetno povoljni uslovi za infekcije. U cilju suzbijanja biljnih vaiju i dr.teto ina dodati jedan od preparata na bazi aktivne materije: Metomol 900 ( Lanate 90), Alfa cipermetrin (Fastac 10-SC), Deltametrin ( Decis 2,5 EC), Dimetoat i dr. Zatita paprike Obratiti panju na pojaviu biljnih vaiju,prilikom pregleda pojedinih povrina i uzoraka koji stiu u PSS prime9ena je njihova pojava na paprici zato je neophodno izvriti njihovo suzbijanje jednim od preparata na bazi aktivne materije: Metomol 900 ( Lanate 90), Alfa cipermetrin (Fastac 10-SC), Deltametrin ( Decis 2,5 EC), Dimetoat i dr. TakoAe je prime9eno znatno prisustvo grinja i to na uzorcima koji dolaze sa terena, prilikom suzbijanja biljnih vaiju dodati i jedan prparat za suzbijanje grinja na bazi aktivne materije: Heksitiazoks (Nissorun 10-EC), Feniproksimat ( Ortus 5-Sc), Abamektin. Na otvorenom prostoru papriku treba zatiti od: (Alternaria solani-crna pegavost,Phytophtora capsici plamenja a paprike) jednim od preparata na bazi aktivne materije: : Metirama ( Polyram DF), Kaptana ( Captan VP 50),Mankozeba ( DithaneM45,Mankogal-80,Caiman) i dr. Zatita Jabuke A=AVA PEGAVOST LISTA I KRASTAVOST PLODOVA (Venturia sp.) Sobzirom da su vremenski uslovi povoljni za nastavak infekcije Venturijom.Stoga je neophodno da proizvoAa i nastave sa zatitom jabuke i kruke od ovog parazita .Zatita se obavlja tretiranjem preparetima na bazi aktivne materije:Flutriafola (Impact 25 SC), Kresoksim metila(Stroby-DF), Trifloksistrobina (Zato 6-50-WG), Heksakonazol (Anvil) i dr. PEPELNICA JABUKE ( Podosphera leucotricha) Zatitu od pepelnice nastavljamo i dalje i to posebno kod osetljivih sorata jabuke,zbog stalno povoljnih uslova i postoje9eg infekcionog potencijala ,posebno u onim vo9njacima gde nije raAena zatita u prethodnim tretiranjima.Obilaskom zasada prime9ena je pojava pepelnice posebno na mladim lastarima.Koristiti preparate koji su dati kod Venturije.

7

BILJNE VAI ( Aphidae sp.) Regledom zasda pod vo9em takoAe je uo ena pojava insekata posebno biljnih vai pa je neophodno u zatiti protiv bolestit dodati i jedan od insekticida na bazi aktivne materije: Diazinonom(Basudin 600 EW), Deltametrinom ( Decis EC 2,5,Scud) i dr. Mica Staji9,dipl.in.zatite bilja ZELENO UVENU E ( Verticilium albo-atrum) Na pojedinim parcelama pod paprikom i u plastenicima dolo je do pojave ovog opasnog parazita i ako se njegova pojava ne drzi pod kontrolom moze do9i do zna ajnig propadanja roda. Do poja ane pojave je dolo jer nisu preduzete sve mere zatite u proizvodnji rasada a nije takoAe ispotovan ni plodored. Ono to je neophodno preduzeti u ovom trenutku je da se sa parcela uklone sve zahva9ene biljke ovom bole9u,prilikom upanja ne tresti zarazenu zemlju ve9 sa njom ukloniti biljku to dalje od zasada ili plastenika i unititi je .Nakon toga zaliti papriku preparatima na bazi aktivne materije: BENOMILA ili PROPAMOKARB-HIDROHLORIDA ( Previcur 607 SL ,Previcur energy). Primenom ovih preparata ne9emo spre iti infekciju,ve9 samo zaustaviti razvi9e gljive dok traje delovanje aktivne materije preparata. Po njegovom razlaganju gljva nastavlja da se razvija. Zatita Kupusa Registrovana je pojava pueva i za njihovo suzbijanje u apotekama na podru ju P injskog okruga moemo na9i preparate na bazi aktivne materije: Metiokarb ( MESUROL GRANULAT I PUOMOR ).Jedan od navedenih preparata rasturiti u koli ini 30 50 gr/aru.TakoAe moemo postasviti po obodu parcele materije koje slue za oduzimanje vlage puevima kao to su: pepeo,kre ,mineralna Aubriva i dr.Usamim parcelama ili plastenicima moemo postaviti hranidbene mamke ( lasti ne ae ukopane u zemlju sa ivicom do nivoa povrine zemlje i napunjene pivom). Na otvorenom prostoru kupus treba zatiti od plamenja e (Peronospora parsitica), jednim od preparata na bazi aktivne materije: : Metirama ( Polyram DF), Kaptana ( Captan VP 50),Mankozeba ( DithaneM-45,Mankogal-80,Caiman) i dr. U cilju suzbijanja biljnih vaiju, kupusara i dr.teto ina dodati jedan od preparata na bazi aktivne materije: Metomol 900 ( Lanate 90), Alfa cipermetrin (Fastac 10-SC), Deltametrin ( Decis 2,5 EC), Dimetoat i dr. U rastvor koji je pripremljen za zatitu kupusa obavezno ddati sredstvo za kvaenje lista. Dejan Mujaki9, dipl.in.zatite bilja Aktivnosti Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije U proteklom mesecu Ministarstvo poljoprivrede donelo je nekoliko uredbi kojima podsti e razvoj pojloprivredne proizvodnje, kao i odreAene konkurse preko kojih se moe pokrenuti postupak utvrAivanja ispunjenosti uslova za dobijanje i kori9enje razli itih podsticajnih sredstava iz agrarnog budeta. Sve detalje svi zainteresovani mogu na9i na zvani nom sajtu ministarstva poljoprivrede www.minpolj.gov.rs

8

Aktivnosti poljoprivredne stru8ne slube Vranje Poljoprivredna stru na sluba Vranje je u prethodnom mesecu odrala niz predavanja, radionica i pruila ve9i broj saveta poljoprivrednim proizvoAa ima, to direktnim kontaktom (obilaskom ili u slubi), to putem medija i telefona. Sve informacije, kako stru ne, tako i u vezi aktuelnih deavanja u poljoprivredi, zainteresovani mogu dobiti na telefone slube, dolaskom u slubu, ili na zvani nom sajtu poljoprivrednih stru nih slubi Srbije www.psss.rs

9