POJMOVNIK EUROPSKE UNIJE

ACQUIS COMMUNAUTAIRE → PRAVNA STEÈEVINAZAJEDNICE

AGENDA 2000 – dokument Europske komisije koji sadr�ava programaktivnosti vezanih za razvoj EU te financijski okvir za proširenje novimdr�avama èlanice u razdoblju 2000-2006. godine.

BIJELA KNJIGA (White Paper) – dokument EU s prijedlozima budu-æih aktivnosti na pojedinom podruèju.

CARDS (Community Assistance for Reconstruction, Development andStabilisation) – novi program tehnièko-financijske pomoæi EU za jugo-istoènu Europu (dr�ave korisnice: Albanija, Bosna i Hercegovina, Hr-vatska, Srbija i Crna Gora i Makedonija), namijenjen provedbi procesastabilizacije i pridru�ivanja. Prioriteti su CARDS programa: obnova,povratak izbjeglica i prognanika, stabilizacija regije; uspostava institu-cionalnoga i zakonodavnog okvira (demokracija, ljudska prava, pravamanjina, pomirba, civilno društvo, neovisnost medija, borba protiv or-ganiziranoga kriminala); odr�ivi gospodarski razvoj i ekonomska refor-ma usmjerena prema tr�išnom gospodarstvu; socijalni razvoj; preko-granièna, transnacionalna i regionalna suradnja.

EKONOMSKA I MONETARNA UNIJA (Economic and Monetary Un-ion, EMU) – proces kojim zemlje èlanice EU usklaðuju svoje ekonom-ske i monetarne politike s krajnjim ciljem usvajanja jedinstvene valute,eura. Ugovorom iz Maastrichta potpuno je razraðen cilj monetarne uni-je, metoda i vremenski okvir njezina stvaranja. Za provedbu europskemonetarne politike zadu�ena je Europska središnja banka koja je 1999.godine fiksirala teèajeve i uvela jedinstvenu valutu. Od sijeènja 1991.EMU ima 11 zemalja èlanica, a Grèka se pridru�ila 1993. godine. Je-dinstvenu valutu nisu usvojile tri zemlje èlanice: Danska, Švedska i Ve-lika Britanija.

EUROPSKA KOMISIJA (European Commission) – izvršno tijelo EUzadu�eno za inicijative, provedbu osnivaèkih ugovora, upravljanje ikontrolu. Sastavljena je od 20 èlanova (po dva iz Francuske, Njemaè-ke, Italije, Španjolske i Velike Britanije te po jedan èlan iz ostalih ze-

313

malja). Èlanove Komisije sporazumno dogovaraju zemlje èlanice, apotvrðuje ih Europski parlament kojemu je Komisija odgovorna. Man-dat èlanova Komisije traje pet godina. U sklopu institucionalnog troku-ta Unije (Europska komisija, Vijeæe EU i Europski parlament), Komi-sija predstavlja Europsku zajednicu.

EUROPSKA SREDIŠNJA BANKA (European Central Bank, ECB) –upravlja europskim sustavom središnjih banaka, a zadaæa joj je odreði-vanje tijekova gotovog novca, voðenje deviznih transakcija, upravlja-nje slu�benim inozemnim prièuvama zemalja èlanica te osiguravanjeurednoga platnog prometa. Osnovana je 30. lipnja 1998, kada je preu-zela odgovornost provoðenja europske monetarne politike.

EUROPSKA STRATEGIJA ZAPOŠLJAVANJA (European Employ-ment Strategy, EES) – dio širega politièkog programa što ga je Unijapokrenula 1997. godine u Luxembourgu, a potvrdila 2000. u Lisabonu,s ciljem stvaranja EU kao najdinamiènijega i najkonkurentnijeg podru-èja svijeta te za poticanje veæeg zapošljavanja i socijalne kohezije.

EUROPSKA UNIJA (European Union, EU) – nadnacionalna zajednicanastala kao rezultat procesa suradnje i integracije koji je 1951. godinezapoèelo šest zemalja (Belgija, Francuska, Njemaèka, Italija, Luksem-burg i Nizozemska). Nakon više od 50 godina i èetiri vala proširenja(1973. Danska, Irska i Velika Britanija; 1981. Grèka; 1986. Portugal iŠpanjolska; 1995. Austrija, Finska i Švedska) EU danas ima 15 zemaljaèlanica. Naziv Europska unija uveden je Ugovorom o Europskoj uniji izMaastrichta (1992. g.). Prvi stup EU èine tri zajednice: Europska zajed-nica za ugljen i èelik, Europska ekonomska zajednica i Europska zajed-nica za atomsku energiju; drugi stup èine zajednièka vanjska i sigurno-sna politika, a treæi – suradnja u pravosuðu i unutarnjim poslovima.

EUROPSKA ZAJEDNICA (European Community) – izraz koji se ra-bio u neslu�benom govoru (do pregovora o Europskoj uniji) kao zajed-nièki naziv za tri zajednice: Europsku zajednica za ugljen i èelik(ECSC), utemeljenu ugovorom u Parizu 1951. godine, te za Europskuekonomsku zajednicu (EEC) i Europsku zajednicu za atomsku energi-ju (Euratom), utemeljene u Rimu 1957. godine. U slu�benoj komunika-ciji EU spomenute se tri zajednice skraæeno nazivaju Zajednicom.

314

EUROPSKI GOSPODARSKI PROSTOR (European Economic Area,EEA) – nastao 1992. godine sporazumom što ga je potpisalo tadašnjih12 dr�ava EZ-a i EFTA-e radi stvaranja jedinstvenog tr�išta na kojemubi se poštovala sloboda kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala. Danas seEEA sastoji od 18 dr�ava: 15 dr�ava EU i 3 dr�ave èlanice EFTA-e(Island, Lihtenštajn, Norveška). Na podruèju EEA-e primjenjuje se oko80% propisa jedinstvenog tr�išta EU.

EUROPSKI MONETARNI SUSTAV (European Monetary System,EMS) – dogovor kojim su zemlje èlanice EU vezale svoje valute kako bi iz-bjegle velike fluktuacije deviznih teèajeva i inflaciju. Taj monetarni sustavosnovan 1979. godine preteèa je Ekonomske i monetarne unije.

EUROPSKI PARLAMENT (European Parliament) – predstavnièko ti-jelo stanovnika EU. Zastupnici u Parlamentu biraju se izravnim glaso-vanjem još od 1979. godine, a broj zastupnika koji se bira u pojedinojzemlji èlanici razmjeran je udjelu stanovnika te zemlje u ukupnom bro-ju stanovnika EU. Europski parlament trenutaèno ima 626 zastupnika,a njegove su ovlasti razmatranje prijedloga Europske komisije, sudjelo-vanje u donošenju propisa, imenovanje i razrješenje èlanova Europskekomisije, pravo upita vezanih za rad Europske komisije i Vijeæa EU, po-djela ovlasti u donošenju godišnjeg proraèuna i nadzor (zajedno s Vije-æem) njegove provedbe. U sklopu institucionalnog trokuta Unije (Eu-ropska komisija, Vijeæe EU i Europski parlament) Parlament predstav-lja graðane Unije.

EUROPSKI SPORAZUMI → UGOVORI O PRIDRU�IVANJU

EUROPSKO UDRU�ENJE SLOBODNE TRGOVINE (EuropeanFree Trade Association, EFTA) – meðunarodna organizacija koja uje-dinjuje tr�išta Islanda, Lihtenštajna, Norveške i Švicarske u zonu slo-bodne trgovine te je istodobno platforma za sudjelovanje njezinih trijuèlanica (bez Švicarske) u Europskome gospodarskom prostoru zajednos 15 dr�ava EU. EFTA je osnovana Konvencijom u Stockholmu 1960.godine kao alternativa tadašnjem EEZ-u.

EUROPSKO VIJEÆE (European Council) – pojam je nastao u praksi,a potom je utemeljen Jedinstvenim europskim aktom (Single EuropeanAct, 1986. g.). Èelnici dr�ava ili vlada zemalja èlanica EU sastaju se

315

najmanje dvaput godišnje s predsjednikom Europske komisije kako biraspravili o bitnim pitanjima za EU.

EVOLUTIVNA KLAUZULA (Evolutionary Clause) – formulacija izSporazuma o stabilizaciji i pridru�ivanju. Njome dr�ava koja zapoèinjepridru�ivanje izra�ava svoju opredijeljenost za pristup EU, a EU to pri-hvaæa.

KRITERIJI IZ KOPENHAGENA (Copenhagen Criteria, AccessionCriteria) – naèela i mjerila utvrðena na sastanku Europskog vijeæa uKopenhagenu 1993. godine. Èelnici dr�ava èlanica EU slo�ili su se daæe primiti u èlanstvo zemlje središnje i istoène Europe ako ispune ovepolitièke i ekonomske kriterije: (1) stabilnost institucija koje osigurava-ju demokraciju, pravnu dr�avu, poštovanje ljudskih prava i prava ma-njina; (2) postojanje djelotvornoga tr�išnoga gospodarstva i (3) sposob-nost preuzimanja obveza koje proizlaze iz pravne steèevine Zajednice,ukljuèujuæi provedbu politièkih, ekonomskih i monetarnih ciljeva. EUzadr�ava pravo odluèivanja kada æe prihvatiti nove èlanove.

KRITERIJI IZ MAASTRICHTA (Maastricht Criteria) – naèela utvr-ðena ugovorom potpisanim u Maastrichtu 1992. godine, kada su zem-lje èlanice uspostavile EU te dogovorile ove kriterije za uspostavu eko-nomske i monetarne unije te jedinstvene valute: (1) stopa inflacije mo-�e biti najviše 1,5% veæa od prosjeène stope inflacije za tri zemlje EUs najni�om inflacijom; (2) dugoroène kamatne stope ne smiju biti veæeod 2% s obzirom na prosjek triju zemalja EU s najni�om inflacijom; (3)deficit dr�avnog proraèuna ne smije biti veæi od 3% BNP-a; (4) javnidug ne smije biti veæi od 60% BNP-a; (5) nacionala se valuta mora na-laziti u normalnom rasponu ERM-a (Teèajni mehanizam) tijekom dvi-je prethodne godine.

PAKT O STABILNOSTI (Stability Pact for South Eastern Europe) – po-litièki dokument usuglašen 10. lipnja 1999. u Kölnu, sa strateškim ciljempribli�avanja zemalja jugoistoène Europe euroatlantskim strukturama ijaèanja meðusobne suradnje. Pakt postavlja okvir za suradnju dr�ava ju-goistoène Europe, dr�ava èlanica EU, SAD-a, Ruske Federacije, meðu-narodnih organizacija (ukljuèujuæi i meðunarodne financijske institucije)te raznih regionalnih inicijativa. U Hrvatskoj je za koordinaciju svih ak-tivnosti u vezi s Paktom zadu�eno Ministarstvo vanjskih poslova.

316

PAKT O STABILNOSTI I RASTU (Stability and Growth Pact) –osnova za treæi stupanj uspostave Ekonomske i monetarne unije koji jezapoèeo 1. sijeènja 1999. Cilj mu je osiguranje proraèunske disciplinezemalja èlanica nakon uvoðenja jedinstvene valute. Prema njegovimodredbama, Europsko vijeæe mo�e kazniti zemlju èlanicu koja ne po-duzme mjere smanjivanja prevelikog deficita.

PHARE PROGRAM – program pomoæi ustanovljen 1989. godine, na-kon pada komunizma u zemljama srednje i istoène Europe, a cilj mu jeobnova tih zemalja. Isprva je obuhvaæao samo Poljsku i Maðarsku pase nazivao Pologne-Hongrie: Assistance à la restructuration écono-mique (odakle i današnji akronim). S vremenom se proširio na današnjezemlje srednje i istoène Europe (osim Poljske i Maðarske, to su Alba-nija, Bugarska, Èeška, Estonija, Makedonija, Latvija, Litva, Rumunj-ska, Slovaèka i Slovenija, pri èemu je u Albaniji i Makedoniji 2000. go-dine PHARE program zamijenjen CARDS-om). Osim pomoæi u obno-vi gospodarstava tih zemalja, PHARE je glavni financijski instrumentpretpristupne strategije za deset zemalja srednje i istoène Europe kojesu podnijele molbu za èlanstvo u EU. Ciljevi PHARE programa za raz-doblje 2000-2006. ponajprije su usmjereni na izgradnju institucija nu�-nih za proces pribli�avanja ekonomskim integracijama te na financira-nje investicija u zemljama kandidatkinjama za èlanstvo.

PRAVNA STEÈEVINA ZAJEDNICE (franc. acquis communautaire,engl. Community Acquis) – skup prava i obveza koji sve zemlje èlani-ce obvezuje i povezuje unutar EU. Ona ne obuhvaæa samo zakone uu�em smislu veæ i zajednièke ciljeve utvrðene pojedinim osnivaèkimugovorima. Svaka dr�ava koja �eli postati èlanicom EU mora prihvati-ti odluke iz osnivaèkih ugovora i uskladiti svoje zakonodavstvo s Prav-nom steèevinom Zajednice.

PRIDRU�ENE ZEMLJE (Associated Countries) – zemlje koje su za-kljuèile sporazume o pridru�enom èlanstvu, dakle zemlje kandidatkinjeza èlanstvo iz srednje i istoène Europe.

PRISTUPNA STRATEGIJA (Pre-accession Strategy) – oblik pomoæikoja treba olakšati ekonomsku i politièku tranziciju zemalja srednje iistoène Europe. Europsko vijeæe usvojilo ju je 1994. godine, a zasnivase na produbljivanju suradnje pridru�enih zemalja i institucija EU, raz-

317

voj ugovora o pridru�ivanju, financijsku pomoæ putem PHARE progra-ma i pripreme za integraciju u jedinstveno tr�ište.

PRISTUPNO PARTNERSTVO, PRISTUPNI ORTAKLUCI (Acce-ssion Partnerships) – glavni instrument pretpristupne strategije zema-lja kandidatkinja i EU. Namjena mu je odreðivanje prioriteta i potreb-ne financijske pomoæi za svako podruèje tijekom njegove prilagodbezakonodavstvu Unije. Svaka zemlja mora razraditi detaljan programprimjene Pravne steèevine Zajednice, odrediti vremenski raspored za-dataka te potrebna ljudska i financijska sredstva.

RIMSKI UGOVORI (Treaties of Rome) – potpisani su 1957. godine uRimu pri osnivanju Europske atomske zajednice (EEC) i Europske za-jednice za atomsku energiju (EURATOM). Njima je ustanovljena ca-rinska unija izmeðu zemalja Europske zajednice za ugljen i èelik(ECSC) i postavljeni ciljevi za stvaranje zajednièkog tr�išta koje bi osi-guravalo slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala. Ugovori oEEC-u i EURATOM-u èesto se nazivaju Rimskim ugovorima.

SOCIJALNI PROTOKOL (Social Policy Protocol) – usvojen je 1991.godine u Maastrichtu, a potpisalo ga je 11 zemalja EU (bez Velike Bri-tanije). Naknadno su ga potpisale Austrija, Finska i Švedska. Njimezemlje potpisnice izra�avaju svoju namjeru da poveæaju zaposlenost,poboljšaju �ivotne i radne uvjete itd. Ta je problematika naknadnoukljuèena u Ugovor iz Amsterdama, pa je Socijalni protokol prestao za-sebno postojati.

SPORAZUM O OSNIVANJU SREDNJOEUROPSKE ZONE SLO-BODNE TRGOVINE (Central Europe Free Trade Agreement, CEF-TA) – osnovni ciljevi CEFTA-e su usklaðivanje razvoja ekonomskihodnosa izmeðu zemalja potpisnica, podizanje �ivotnog standarda i osi-guranje boljih moguænosti zapošljavanja, poveæanje produktivnosti, po-rast financijske stabilnosti te uklanjanje trgovinskih zapreka izmeðu ze-malja potpisnica. CEFTA ostvaruje jednu od pripremnih aktivnosti naputu ka punopravnom èlanstvu u EU. U prosincu 1992. Sporazum supotpisale tadašnja Èehoslovaèka, Maðarska i Poljska, 1996. Slovenija,1997. Rumunjska, a 1999. Bugarska. Hrvatska je potpisala Ugovor opristupanju CEFTA-i 12. prosinca 2002, a punopravnom je èlanicompostala 1. o�ujka 2003. godine.

318

SPORAZUM O STABILIZACIJI I PRIDRU�IVANJU, SSP (Stabil-ization and Association Agreement, SAA) – nova generacija europskihsporazuma ponuðena zemljama jugoistoène Europe u sklopu procesastabilizacije i pridru�ivanja. Sporazumom se ureðuju opæa naèela, poli-tièki dijalog, regionalna suradnja, slobodno kretanje roba, kretanje rad-nika, osnivanje pravnih osoba, pru�anje usluga i kapitala, usklaðivanjezakona, provedba zakona i pravila tr�išnog natjecanja, pravosuðe i unu-tarnji odnosi, politika suradnje i financijska suradnja. Sporazum zemljipotpisnici daje status potencijalnog kandidata za èlanstvo u EU. Hrvat-ska je potpisala takav sporazum s EU 29. listopada 2001.

TEÈAJNI MEHANIZAM (Exchange Rate Mehanism, ERM) – zaèetakEkonomske i monetarne unije. To je sustav prilagodljivih teèajeva ukojemu su teèajevi zemalja èlanica fluktuirali unutar definiranih grani-ca. Oèekivalo se da æe taj sustav stabilizirati teèajeve, kontrolirati infla-ciju te potaknuti trgovinu. Slièno ERM-u, razvijen je sustav ERM IIkao pomoæ zemljama koje nemaju euro da se, poštujuæi zajednièke eko-nomske kriterije, pripreme za èlanstvo u Uniji.

TRANZICIJSKI INDIKATORI – sustav kvalitativnih pokazatelja zazemlje u tranziciji. Objavljuje ih EBRD, a u skladu s njima, vrijedno-stima od 1 do 4+ vrednuje se restrukturiranje i privatizacija poduzeæa,liberalizacija tr�išta i stanje financijskih institucija.

UGOVOR O EUROPSKOJ UNIJI, UGOVOR IZ MAASTRICHTA(Treaty on the European Union, EU Treaty) – ugovor kojim je uspo-stavljena Europska unija i definirani ciljevi Ekonomske i monetarneunije, jedinstvena valuta, zajednièka vanjska i sigurnosna politika, za-jednièka obrambena politika, uvoðenje dr�avljanstva Unije te uska su-radnja u pravosuðu i unutarnjim poslovima. Zemlje èlanice potpisale suga 1992. godine i ratificirale 1993. godine.

UGOVORI O PRIDRU�IVANJU, EUROPSKI SPORAZUMI (Asso-ciation Agreements, European Agreements) – poseban oblik sporazumao pridru�ivanju izmeðu EU i pojedinih zemalja srednje i istoène Euro-pe te baltièkih zemalja. Osnovni je cilj sporazuma priprema pridru�e-nih zemalja za prikljuèivanje EU. Temelji se na naèelima poštovanjaljudskih prava, demokracije, pravne dr�ave i tr�išnoga gospodarstva.Europski su sporazumi sklopljeni s deset zemalja: Bugarskom, Èe-

319

škom, Estonijom, Maðarskom, Latvijom, Litvom, Poljskom, Rumunj-skom, Slovaèkom i Slovenijom.

URUGVAJSKA RUNDA (Uruguay Round) – trgovinski pregovori ko-ji su zapoèeli 1986. godine u Urugvaju. Dogovor su tek 1994. godinepotpisali ministri 125 zemalja na sastanku u Maroku. Iako su pregovo-ri trajali mnogo godina, smatra se da su bili uspješni jer su obuhvatiliniz trgovinskih pitanja i najavili osnivanje WTO-a.

VIJEÆE EUROPE (Council of Europe) – meðuvladina organizacija ko-ja u zemljama èlanicama potièe razvoj demokracije, poštovanje ljud-skih prava i pravila pravne dr�ave te promièe europsko kulturno nasli-jeðe. Vijeæe Europe osnovalo je 1949. godine deset europskih zemalja(Belgija, Danska, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Norveška,Nizozemska, Velika Britanija i Švedska), a danas ima 43 èlanice. Svezemlje EU èlanice su i Vijeæa Europe èije je sjedište u Strasbourgu.

VIJEÆE EUROPSKE UNIJE (Council of the European Union) (u tek-stovima èesto Vijeæe ili Vijeæe ministara) – najva�nije tijelo EU kojedonosi odluke. Èlanovi Vijeæa resorni su ministri 15 zemalja èlanica,koji se sastaju ovisno o odreðenim temama: radi vanjskih poslova, po-ljoprivrede, industrije i sl. Bez obzira na razlièit sektorski sastav mini-stara Vijeæa, ovisan o temi o kojoj se raspravlja, Vijeæe djeluje kao je-dinstvena institucija. Svaka zemlja èlanica predsjeda Vijeæem šest mje-seci. Ugovorom iz Amsterdama glavni tajnik Vijeæa djeluje kao visokipredstavnik za zajednièku vanjsku i sigurnosnu politiku. U sklopu in-stitucionalnog trokuta Unije (Europska komisija, Vijeæe EU i Europskiparlament) Vijeæe EU predstavlja dr�ave èlanice.

ZAJEDNIÈKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA, ZPP (Common Ag-riculture Policy, CAP) – cilj joj je osiguranje razumnih cijena poljopri-vrednih proizvoda za europske potrošaèe, odgovarajuæih prihoda za po-ljoprivrednike te primjena naèela jedinstvenih cijena, financijska soli-darnost i preferencijski pristup poljoprivrednim proizvodima s podruèjaEU. Jedna je od va�nijih zajednièkih politika EU na èiju provedbu ot-pada oko 45% proraèuna EU.

320

321

Naz

iv in

stitu

cije

UR

LO

pis

CE

FTA

http

://w

ww

.cef

ta.o

rg/

stra

nice

pos

veæe

ne S

redn

jeur

opsk

om

ugov

oru

o sl

obod

noj t

rgov

ini

Eur

opsk

a ko

mis

ija u

RH

http

://w

ww

.del

hrv.

cec.

eu.in

t/E

FTA

http

://w

ww

.eft

a.in

t/str

uctu

re/m

ain/

inde

x.ht

ml

stra

nice

Eur

opsk

og u

dru�

enja

za

slob

odnu

trgo

vinu

Eko

nom

ski i

soc

ijaln

i ht

tp://

ww

w.e

sc.e

u.in

t/ko

risn

i lin

kovi

vez

ani z

a E

urop

ski

odbo

r E

Upa

rlam

ent,

EU

i E

urop

sku

kom

isiju

EU

Bus

ines

sht

tp://

ww

w.e

ubus

ines

s.co

m/

vije

sti i

z E

urop

e i E

U-a

EU

u S

AD

-uht

tp://

ww

w.e

urun

ion.

org/

publ

ikac

ije, i

nfor

mac

ije o

EU

u S

AD

-u;

popi

s w

eb s

tran

ica

zem

alja

èla

nica

EU

EU

obse

rver

http

://w

ww

.euo

bser

ver.

com

/st

rani

ce o

EU

s n

ajno

vijim

vije

stim

a iz

Eur

ope

Eur

opsk

a in

vest

icijs

ka b

anka

http

://ei

b.eu

.int/

Eur

opsk

a sr

ediš

nja

bank

aht

tp://

ww

w.e

cb.in

t/E

urop

ska

unija

ttp

://eu

ropa

.eu.

int

slu�

bene

str

anic

e E

urop

ske

unije

http

://eu

ropa

.eu.

int/c

omm

/enl

arge

men

t/st

rani

ce o

pro

šire

nju

EU

-aen

larg

emen

t.htm

Stat

istiè

ki u

red

EU

ht

tp://

euro

pa.e

u.in

t/com

m/e

uros

tat/

Vije

æe E

Uht

tp://

ue.e

u.in

t/E

urop

ska

kom

isija

http

://eu

ropa

.eu.

int/c

omm

/inde

x_en

.htm

slu�

beni

inte

rnet

ski p

orta

l Eur

opsk

e ko

mis

ije

Zan

imlji

ve w

eb s

tran

ice

322

http

://eu

ropa

.eu.

int/c

omm

/enl

arge

men

t/N

ewsl

ette

r O

pæe

upra

ve z

a pr

ošir

enje

do

cs/n

ewsl

ette

r/w

eekl

y_ar

ch.h

tmE

urop

ske

kom

isije

Eur

opsk

i par

lam

ent

http

://w

ww

.eur

opar

l.eu.

int/

zada

ci, è

lano

vi, o

bavi

jest

i E

urop

ski p

okre

tht

tp://

ww

w.e

urop

eanm

ovem

ent.o

rg/

http

://w

ww

.mei

.hr

Min

ista

rstv

o za

eur

opsk

e ht

tp://

ww

w.m

ei.h

r/de

faul

t.asp

?ru=

16po

jmov

nik

euro

pski

h in

tegr

acija

inte

grac

ijeht

tp://

ww

w.m

ei.h

r/do

wnl

oad/

/200

2/06

/05/

engl

esko

-hrv

atsk

i glo

sar

SSP-

a

E-H

Glo

sar-

fina

l.pdf

NY

U S

choo

l of

Law

–

http

://w

ww

.jean

mon

netp

rogr

am.o

rg/

godi

šnji

kale

ndar

kon

fere

ncija

i se

mi-

Jean

Mon

net C

ente

rca

lend

ar/in

dex.

htm

lna

ra v

ezan

ih z

a eu

rops

ke in

tegr

acije

Pakt

o s

tabi

lnos

tiht

tp://

ww

w.s

tabi

lityp

act.o

rg/

PUM

Aht

tp://

ww

w.o

ecd.

org/

pum

a/st

rani

ce O

EC

D-a

o u

prav

ljanj

u i

orga

nizi

ranj

u ja

vnog

sek

tora

SIG

MA

http

://w

ww

1.oe

cd.o

rg/p

uma/

sigm

aweb

/st

rani

ce O

EC

D-a

i E

U o

pro

jekt

u re

-in

dex.

htm

form

e dr

�avn

e up

rave

i ja

vnog

sek

tora

u ze

mlja

ma

sred

nje

i ist

oène

Eur

ope

Ure

d sl

oven

ske

vlad

eht

tp://

evro

pa.g

ov.s

i/ja

vne

rasp

rave

o E

U i

slov

ensk

omza

info

rmir

anje

proc

esu

prik

ljuèi

vanj

aSu

d E

urop

ske

zaje

dnic

eht

tp://

curi

a.eu

.int/

Sud

revi

zora

EU

http

://w

ww

.eca

.eu.

int/

Indeks pojmova

A

Aarhuška konvencija. . . . . 221-228

B

bankarstvo . . . . . . . . . . . . . . . 33-39Bolonjska deklaracija . . . . 262-263Bolonjski proces . . . . . . . . 262-263

C

CARDS . . . . . . . . . . . . . . . 130-131carine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

D

demokracija . . . . . . . . . . . . 134-136društvenevrijednosti . . . . . . . 10-11, 287-312

meðunarodne usporedbe. 293-304model situacijske reakcije . 292-293postmaterijalistièki model . 289-291preporuke . . . . . . . . . . . . 307-309teorija društvenogkapitala . . . . . . . . . . . . . . 291-292teorijski okvir . . . . . . . . . 289-293

dr�avne potpore . . . . . . . . . . . . . 59

E

ekonomski rast . . . . . . . . . . . 22-29EU

ekonomski kriteriji . . . . . 166-167fiskalna pravila . . . . . . . . . . 62-66kriteriji za èlanstvo . . . . . 162-165politièki kriteriji . . . . . . . 165-166povjerenje u . . . . . . . . . . 287-312pravne prilagodbe . . . . . . . . . 167reforme javne uprave. . . . . 145-147socijalna politika. . . . . . . . . 79-84transferi Hrvatskoj . . . . . . . 52-56trenutni problemi . . . . . . . . . . 4-5uvjeti . . . . . . . . . . . . . . . . 128-131uvjetovani pristup . . . . . . . . . 164zahtjevi javnoj upravi . . . . 161-165zaštita manjina . . . . . . . . 239-242zaštita potrošaèa . . . . . . . 192-196

Europski sudza ljudska prava. . . . . . . . . 112-115Europski visokoškolskiprostor . . . . . . . . . . . . . . . . 263-267

F

fiskalna politika. . . . . . . . . . . 47-73preporuke . . . . . . . . . . . . . . 66-67

fiskalna pravila EU . . . . . . . . 62-66fiskalni uèincipridru�ivanja . . . . . . . . . . . . . 49-61

G

gospodarski raststrategije . . . . . . . . . . . . . . . 27-29

governance . . . . . . . . . . 8, 125-157definicija . . . . . . . . . . . . . . . . 127Hrvatska . . . . . . . . . . . . . 131-144naèela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129preporuke . . . . . . . . . . . . 150-151

H

Hrvatskacarine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50demokracija . . . . . . . . . . 134-136dr�avne potpore . . . . . . . . . . . . 59fiskalna politika . . . . . . . . . 47-73governance . . . . . . . . . . . 131-144izdaci za infrastrukturu . . . . 59-60izdaci za okoliš . . . . . . . . . . 59-60javna uprava . . . 131-144, 160-161

ocjena . . . . . . . . . . . . . . . . . 182problemi . . . . . . . . . . . 142-144

korupcija . . . . . . . . . . . . . 137-139nejednakost . . . . . . . . . . . . . 89-90politièka stabilnost . . . . . 139-140porez na dodanu vrijednost . . 49-50pravosuðe . . . . . . . . . . . . 102-103prednosti i nedostaci . . . . . . 13-14preporuke

fiskalnoj politici . . . . . . . 66-67javnoj upravi. 150-151, 183-184

323

pravosuðu . . . . . . . . . . 115-119socijalnoj politici . . . . . . 92-95visokom školstvu . . . . 277-278za društvenevrijednosti . . . . . . . . . . 307-309za pridru�ivanje . . . . . . . 14-16za zaštitu manjina . . . . 251-253za zaštitu okoliša. . . . . 228-230za zaštitu potrošaèa . . . 206-207

problemi javneuprave . . . . . . . 142-144, 179-181problemi u zaštiti okoliša . 225-228promjene u godinu dana . . . 11-13proraèun . . . . . . . . . . . . . . . 47-73proraèunski prihodi. . . . . . . 49-56proraèunski rashodi . . . . . . 56-60siromaštvo. . . . . . . . . . . . . . 85-89socijalna politika. . . . . . . . . 84-90trošarine . . . . . . . . . . . . . . . 51-52uèinci uèlanjenja . . . 60-61, 72-73usklaðenost javneuprave . . . . . . . . . . . . . . . 168-178Ustavni zakon o pravimamanjina . . . . . . . . . . . . . . 245-250visoko školstvo . . . . . . . . 268-269

problemi . . . . . . . . . . . 271-275vladavina prava. . . . . . . . 132-134zadovoljavanje kriterija EU

ekonomskih. . . . . . . . . 173-178politièkih . . . . . . . . . . . 169-173

zaštita manjinanakon Ustavnogzakona . . . . . . . . . . . . . 245-250politièka prava . . . . . . 247-250prije ustavnog zakona . 244-245zahtjevi EU . . . . . . . . . 242-244

zaštita okoliša . . . . . . . . . 212-221informacijski sustav. . . . 217-219institucionalni okvir . . . 215-217sudjelovanje javnosti . . . 220-221sustav obrazovanja . . . 219-220

zaštita potrošaèa . . . . . . . 202-206zaštita vlasnièkih prava . . . . . 133

I

infrastruktura . . . . . . . . . . . . . 59-60institucionalne prilagodbe . . . . 1-18

investicije . . . . . . . . . . . . . . . 24-27izvoz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27-29

J

javna uprava . . . 8, 125-157, 159-189Hrvatska . . . . . 131-144, 160-161meðunarodne usporedbe. . 140-142ocjena Hrvatske . . . . . . . . . . . 182ocjena sposobnosti . . . . . 165-168preporuke. . . . . 150-151, 183-184problemi . . . . . . . . . . . . . 142-144problemi u Hrvatskoj . . . . 179-181reforme . . . . . . . . . . . . . . 144-149

EU . . . . . . . . . . . . . . . . 145-147kandidatkinje. . . . . . . . 147-149

zahtjevi EU . . . . . . . . . . . 161-165

K

kapitalni tokovi . . . . . . . . . . . 39-43korupcija . . . . . . . . . . . . . . 137-139kriteriji EU . . . . . . . . . . . . 162-165

ekonomski. . . . . . . . . . . . 166-167politièki . . . . . . . . . . . . . . 165-166pravne prilagodbe . . . . . . . . . 167

M

makroekonomija . . . . . . . . 6, 19-45manjine . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9-10

meðunarodna perspektivazaštite . . . . . . . . . . . . . . . 236-244nakon Ustavnogzakona . . . . . . . . . . . . . . . 245-250politièka prava . . . . . . . . 247-250prije Ustavnog zakona . . . 244-245zaštita . . . . . . . . . . . . . . . 235-257

EU i kandidatkinje . . . 239-242mediji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

N

nejednakostHrvatska . . . . . . . . . . . . . . . 89-90

O

okoliš . . . . . . . . . 9, 59-60, 211-234ovršni postupak. . . . . . . . . . . . . 110

P

parnièni postupak . . . . . . . 108-109

324

platna bilanca . . . . . . . . . . . . 29-33politièka stabilnost . . . . . . 139-140porez na dodanu vrijednost . . 49-50povjerenje u EU . . . . . . . . 287-312prava potrošaèa. . . . . . . . . . . . . 193pravosuðe . . . . . . . . . . . . 7, 99-123

dugotrajni postupci . . . . . 102-103meðunarodne usporedbe . . . 103-106preporuke . . . . . . . . . . . . 115-119ubrzanje postupaka . . . . . 106-107

pridru�ivanjefiskalni uèinci . . . . . . . . . . . 49-61preporuke . . . . . . . . . . . . . . 14-16

procesno zakonodavstvo. . . 107-112ovršni postupak . . . . . . . . . . . 110parnièni postupak . . . . . . 108-109steèajni postupak . . . . . . 111-112

proraèun. . . . . . . . . . . . . . . . . 47-73deficit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6-7prihodi. . . . . . . . . . . . . . . . . 49-56rashodi . . . . . . . . . . . . . . . . 56-60

S

siromaštvoHrvatska . . . . . . . . . . . . . . . 85-89

sloboda medija . . . . . . . . . . . . . 136socijalna politika . . . . . . . . 7, 75-98

EU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79-84Hrvatska . . . . . . . . . . . . . . . 84-90preporuke . . . . . . . . . . . . . . 92-95

sociokulturne vrijednosti . . . 287-312steèajni postupak . . . . . . . . 111-112strategije rasta . . . . . . . . . . . . 27-29

T

transferi . . . . . . . . . . . . . . . . . 52-56trošarine. . . . . . . . . . . . . . . . . 51-52

U

uèlanjenjeuèinci . . . . . . . . . . . . 60-61, 72-73

V

visoko školstvo . . . . . . 10, 259-285Bolonjski proces . . . . . . . 262-263Europski prostor . . . . . . . 263-267Hrvatska . . . . . . . . . . . . . 268-269

kvalifikacije . . . . . . . . . . . . . . 280moguænosti upisa . . . . . . . . . . 281preporuke . . . . . . . . . . . . 277-278problemi . . . . . . . . . . . . . 271-275sustavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279školarine i potpore . . . . . . . . . 283transferi kreditnih bodova . . . 282

vladavina prava . . . . . . . . 7, 99-123Hrvatska . . . . . . . . . . . . . 132-134preporuke . . . . . . . . . . . . 115-119

vlasnièka prava . . . . . . . . . . . . . 133

Z

zakonodavstvoovršni postupak . . . . . . . . . . . 110parnièni postupak . . . . . . 108-109procesno . . . . . . . . . . . . . 107-112steèajni postupak . . . . . . 111-112

zaštita manjina . . . . . 9-10, 235-257EU i kandidatkinje . . . . . 239-242meðunarodnaperspektiva . . . . . . . . . . . 236-244nakon Ustavnog zakona. . . 245-250politièka prava . . . . . . . . 247-250preporuke . . . . . . . . . . . . 251-253prije Ustavnog zakona . . 244-245zahtjevi EU . . . . . . . . . . . 242-244

zaštita okoliša . . . . . . . . 9, 211-234Aarhuška konvencija . . . 221-228informacijski sustav . . . . 217-219institucionalni okviru Hrvatskoj . . . . . . . . . . . 215-217preporuke . . . . . . . . . . . . 228-230problemi u Hrvatskoj . . . 225-228stanje u Hrvatskoj . . . . . . 212-221sudjelovanje javnosti . . . 220-221sustav obrazovanja . . . . . 219-220

zaštita potrošaèa. . . . . 8-9, 191-210EU. . . . . . . . . . . . . . . . . . 192-196Hrvatska . . . . . . . . . . . . . 202-206i proširenje EU . . . . . . . . 196-202kandidatkinje . . . . . . . . . 198-202preporuke . . . . . . . . . . . . 206-207

zaštita vlasnièkih prava . . . . . . 133znanost . . . . . . . . . . . . 10, 259-285

325

326