MUŠKI DODATAK

Uvod

U decembru je naša redakcija uvek posebno raspoložena, što zbog praznične euforije i pregršt razloga za slavlje, što zbog finalnog sumiranja godine i hvatanja zaleta

za narednu. Ovaj decembar je poseban i po još jednoj stvari - posle malo više od dve godine

postojanja ovog magazina po prvi put vam predstavljamo zaseban dodatak uz broj.

Fokus našeg prvog dodatka je na muškarcima.

Osvrnuli smo se na istorijat Vikinga i njihov odraz u savremenoj kulturi, donosimo vam intervjue sa modnim dizajnerima, momcima koji stoje iza zajednice Autoslavia, predloge za malo drugačiji muški šoping, a čeka vas i jedan netipičan editorijal čija je glavna

zvezda oldtajmer iz ‘68.

Priznajem da je bio izazov uhvatiti se u koštac sa ovakvim projektom,

ali isto tako i neverovatno zadovoljstvo zbog samog iskustva, novostečenih drugara

i finalnog proizvoda kojim smo svi i više nego zadovoljni. Sada nestrpljivo čekamo vaš sud. Do narednog broja, želimo vam srećom i radošću ispunjene praznične dane.Nina Simonović, Plezir magazin

Sadržaj

Životni stil

142 Online špartanje

144 Vikinzi

Ekologija

152 Autoslavia

Moda

172 “Dorćolski dandy”

Životni stil

184 Vodič za šoping

Moda

204 “Heroes”

Životni stil

220 U čast Balkancu

Online špartanje

The Beard Baron YouTube kanal za sve moje drage bradonje, jer naravno da ne mogu da ih izostavim. Ovde ćete naučiti male cake: kako pravilno trimovati bradu, odrediti koji oblik i stil brade ide uz vaše lice, kako je pravilno negovati, koji češalj koristiti, ali i pronaći odgovore na sva pitanja o problemima koji prate jednu bradu. Odnedavno je Džon, koji stoji iza ovog projekta, pokrenuo i svoju liniju proizvoda za negu brkova i brade, te eto duple radosti za sve vas.

Emergency Awesome Još jedan YouTube kanal, ali ovog puta za sve male nerdove u nama kojima nikad dosta stripova, SF-a, serija, igrica, superheroja... Čarli u svojim videima detaljno objašnjava aktuelne epizode serija, radi brakedown trejlera, izveštaje sa ComiCon-a, predviđanja za nove sezone serija, a takođe ima i svoj gaming kanal. Arrow, The Flash, GoT, Sherlock, Star Wars, Doctor Who... Trust me on this one, religiozno ćete mu se vraćati, baš kao i ja.

Nina Simonović

Nemanja Glumac Instagram profil našeg talentovanog fotografa, svetskog putnika i veštog posmatrača. Pruža nam muški pogled na svet i detalje koji ga okružuju, uz često iscrpne priče sa proputovanja. Ako vam je potrebna inspiracija, ideja za naredno putovanje ili jednostavno uvid u lep(š)u stvarnost, ovo je prava adresa.

Urban Beardsman Online ćoše za bradonje (pa zaboga, da li ste sumnjali?) koje se može okarakterisati kao vodič za život u malom. Kada sam prvi put naišla na sajt prijatno su me iznenadili zanimljivi tekstovi, širok dijapazon tema kojih se dotiču i njihov pristup njima. Projekat je osmišljen kao blog-magazin koji se redovno apdejtuje novim sadržajima, a tu su i njihovi nalozi na svim ostalim društvenim mrežama, jer bradata zajednica treba da se održava.

144 l decembar

Životni stil

VikinziPOSLEDNJI PAGANI SEVERA

Vikinzi

Tekst: Nina Simonović

Poslednje pagane Severa, koji su se klanjali Odinu i Toru, i dalje prati reputacija časnih i neustrašivih, oko njih se ispredaju sage i mitovi, a splet klišea im obezbeđuje besmrtnu slavu i dan danas. Pod uslovom da poginu u boju odlazili bi u Valhalu, raj ratnika, gde su ih valkire služile medovinom. Ko su, istorijski gledano bili vikinzi i koliko je veran njihov prikaz u savremenoj kulturi?Vikinzi su narod ranog srednjeg veka, preci današnjih Danaca, Šveđana, Norvežana i Islanđana. Ljudi sa severa, tj. Normani, predstavljali su strah i trepet susedima, jer se nisu libili da napadaju, pljačkaju i pale manastire, trgovačka mesta, pa čak i cele gradove. Kako su bili u nepovoljnom klimatskom području i živeli u skromnom seljačkom društvu, koristili su sve prilike za uvećanje prihoda i bogatstva, te na taj način rani srednji vek pretvorili u svoje doba. Ipak, ne možemo im pripisati samo svirepu tiraniju. Zahvaljujući moreplovačkim veštinama otkrili su Grenland i Kanadu, učestvovali u osnivanju ranih ruskih država, podsticali razvoj trgovine među narodima, a ostavili su i brojne tragove u umetnosti i književnosti. POSLEDNJI PAGANI SEVERA

146 l decembar

Osnovne odlike društva

Na početku treba napomenuti da su i među Skandinavcima postojale podele naroda, a najpoznatiji su bili Vikinzi, Normani i Varjazi. Međutim, danas je postalo uobičajeno da se svi severnogermaski narodi ranog srednjeg veka zovu Vikinzima. Svi su se međusob-no sporazumevali staronordijskim jezikom (danas mu je najsličniji islandski), koristili su runsko pismo i bili politeisti. Siromašan ži-vot na Severu ih je uslovio da budu izuzetno prilagodljivi: podjednako i muškarci i žene su se bavili poljoprivredom, stočarstvom i ri-barstvom. Živeli su na seoskim imanjima, u jednostavnim prizemnim kućama, dugačkim dvadesetak metara. Odeća im je bila jedno-stavna i neupadljiva, od hladnoće su se štitili krznom, a oba pola su rado nosila upadljiv nakit. Religija, fizički izgled i fizička sprema u kombinaciji sa mentalitetom spremili su ih za ratničke pohode. Imali su hijerarhijski uređen društveni poredak: na čelu društva nalazio se kralj (kome su uzor bili franački vladari), a

jarlovi (visoko plemstvo) i glavari su upravljali pojedinim oblastima zemlje. Iako je porodica imala patrijarhalno obeležje i muškarci su bili vladari i ratnici, vikinške žene su imale bitan položaj, čak su i preuzimale ulogu glave po-rodice u odsustvu muža. Bavile su se trgovi-nom i zanatstvom, a neretko su učestvovale i u pljačkaškim pohodima.

Životni stil

Politeizam, paganstvo i Valhala

Pagani su često prinosili žrtve bogovima kako bi pridobili njihovu naklonost. Glavnim bogovima smatrani su Odin, Tor i Frej. Odin je bio vrhovni bog, pritom i bog rata koji je gostio poginule ratnike u Valhali. Njegov sin Tor bio je bog grmljavine, uticao je na vetar i kišu te su ga seljaci veoma poštovali. Frej je bio bog plodnosti kome su prinosili žrtve za bogatu že-tvu. Njegova sestra i imenjakinja smatrala se boginjom ljubavi. Podmukli bog Loki izrodio je čudovišta poput džinovske zmije Midgard i vuka Fenrija, koji su bili najveća opasnost Vi-kinzima. Pored raznih božanstava, verovali su i u ostala mitska bića, poput trolova, demo-na, patuljaka, divova i sl. Imali su jasnu sliku o

kosmosu koji ih okružuje, te su tako postojali Asgard (dvor božanske porodice Asa), Mid-gard (svet ljudi), Utgard (svet leda i hladnoće). Verovali su i u propast sveta, to jest Ragnarek iliti sumrak bogova, po čijem predanju će se sve sile zla obrušiti na svet i uništiti ga. Uzdali su se u moć bogova i magije da se to ne desi. Nisu imali hramove i sveštenike, ali su redovno obavljali rituale žrtvovanja: prinosili su darove u

vidu hrane, pića, ljudi i životinja. Ti rituali se sma-traju paganskom pretečom Božića. Često su no-sili amajlije, proricali sudbinu kod čarobnjaka, a isto tako se bavili i crnom magijom.

Valhala ili “dvorana poginulih ratnika” predstav-ljala je ratnički raj i kao takva najpoznatiji mito-loški motiv kod Vikinga. Prema verovanju, samo ratnici poginuli u boju bi mogli da uđu u Valhalu, prekrivenu kopljima i štitovima. Tamo bi ih gostio sam Odin uz mnogo hrane i alkohola. Međusob-no bi se borili, jer su morali da budu pripremljeni za Ragnarek. Ulazak u ratnički raj je smatran za najveću čast jednog Vikinga, te je logično što su svi bili tako neustrašivi u bojevima jer posle živo-ta na Zemlji ih je čekao još jedan u Valhali gde bi opet imali priliku za dokazivanje junaštva.

Posmrtni običaji su imali ništa manje paganska obeležja. Pokojnika bi spaljivali: seljake uz veoma skromnu humku, a predstavnike plemstva bi po-ložili u brod sa oružjem i zlatom, zapalili i otisnuli na more. Uz materijalne darove koje su prilagali, bila je obavezna i jedna ljudska žrtva, čiji bi se leš položio na brod uz pokojnika. Smatralo se da većina pokojnika odlazi u Hel, podzemno carstvo mrtvih koji nisu poginuli u boju.

148 l decembar

Životni stil

Brodogradnja, pljackaški pohodii ratovi

Pomorsko umeće Vikinga bilo je nadaleko poznato. Prvi brod sagrađen oko 820. go-dine, bio je dugačak 21 metar. Pre plovid-be molili bi se boginji Ran, ženi boga mora Egira, koja je vladala na morskom dnu pod-zemnim carstvom utopljenika. Iako se jedro koristilo par vekova pre doba Vikinga, oni su ga unapredili tako da je postalo najbitniji deo broda. Krma i pramac (prednji i zadnji deo) broda bili su iste visine, što im je omoguća-valo i pristajanje u plićim vodama. Metalni gr-bovi i zmajevske glave na pramcu upotpunja-vali su izgled brodova. I dalje je nepoznanica kako su se orijentisali na moru, osim poznate činjenice da su to radili uz pomoć zvezda. Bili su najveštiji moreplovci svog doba, što im je omogućilo da otkriju nove zemlje i osvajaju teritorije.

Pogrešno je uvreženo mišljenje da su Vikin-zi nosili kacige s rogovima – one su se nosile mnogo pre vikinškog doba. Ratnici su uglav-nom nosili svoju jednostavnu odeću – panta-lone i široke košulje vezane kaišem u struku. Malo bogatiji su mogli sebi da priušte kožnu jaknu i kapu, dok su jedino predstavnici ple-mićkog staleža imali pancirne košulje ili me-talne kacige. Za zaštitu su koristili okrugle dr-vene štitove, koji su imali gvozdeno ojačanje u sredini za ruku, kao i okov na ivici štita. Če-sto su ih farbali jarkim bojama ili oslikavali pri-zore iz mitologije i saga. Običan vojnik-seljak borio se kopljem ili sekirom, a ostali kratkim mačevima, noževima, lukom i strelom. Iako su se borili oskudnom opremom, pobeđivali su zahvaljujući taktici iznenadnih napada ko-jima je prethodilo izviđanje terena. Takozvani

berzerkeri, “oni koji nose medveđu kožu”, bili su neobuzdani ratnici, navodno neranjivi i vladali su drevnom magijom. Raznim opijati-ma su postajali besne borbene mašine koje nisu osećale bol i koje ništa nije moglo da za-ustavi.

Od kraja VIII veka pa do sredine XI veka Vi-kinzi su se širili po svetu, počevši od britan-skih i franačkih obala, pa kasnije do Islanda, Farskih ostrva i Grenlanda. Skandinavski tr-govci su putovali i dalje od toga, sve do Kon-stantinopolja i Bagdada. Ovoj ekspanziji Vi-kinzi mogu da zahvale kvalitetnim brodovima, hrabrim ratnicima i siromašnoj domovini. Bo-rili su se u četama od par desetina do nekoli-ko stotina ljudi, gotovo nikad u formaciji pra-ve vojske. Osnovno načelo im je bila dobit. Zarad nje su otkrivali nove predele, susretali se sa novim kulturama i veoma lako njihovo nasleđe ubacivali u svoje. Na to najviše uka-zuju jezičke promene kroz istoriju. Najveću promenu predstavljalo je prihvatanje hrišćan-stva, mada je trebalo oko 200 godina da do toga dođe. Čak i nakon prihvatanja nove vere, mnogi Vikinzi su nastavili da žive dota-dašnjim paganskim načinom života, između dve religije, a na krštenje su gledali kao na još jedan korak do bogatijeg života i dobrih odnosa sa evropskim vladarima.

150 l decembar

Vikinška umetnost i kultura

Iako na prvi pogled ova tema deluje skro-mno, realnost je suprotna. Počnimo samo od konstrukcija vikinških brodova, filigranskih re-mek-dela kovača i duborezaca. Umetnici su bili upravo zanatlije, koji su ukrašavali brodo-ve, vrata, zlatne i srebrne kopče, mačeve... Najpoznatije su zmajeve glave na vikinškim brodovima. Imali su svoje pismo, rune, koje su se koristile na severu Evrope više od 600 godina, kako za zapisivanje epigrama tako i u magijske svrhe. Nisu bile pogodne za zapi-sivanje dužih tekstova, tako da su Vikinzi mi-tove i sage prenosili usmenim putem. Skaldi, svojevrsni pesnici, često su kazivali svoje po-hvalne pesme namenjene bogovima i vlada-rima. Najpoznatiji skaldi bili su starac Bragi, Tjodolf iz Hvina, Egil Skalagrimson, Gunlkaug Zmijski Jezik... Galebova staza u pesmama predstavljala je more, konj na talasima vikinš-ki brod, a bitka se opisivala kao sudar mače-va i Odinove oluje.

Vikinzi u savremenoj kulturii muzici

Vikinzi su svojim mitovima i umetničkim deli-ma postali poznati i van Skandinavije, a njiho-va zaostavština doživela je najveću ekspanziju u romantizmu u Nemačkoj. Nemački roman-tičari su se detaljno posvetili staroj nordijskoj književnosti. Tamo su Skandinavci, sve do 1945. godine, posmatrani kao istorijski krvni srodnici. Otprilike u isto vreme, sredinom XX veka, počinje trend vikinških romana u knji-ževnosti, koji je pokrenuo Šveđanin Frans G. Bengtson romanom “Pustolovine Rede Orma” (drugi naziv: “Dugi brodovi”), prema kome je snimljen istoimeni film. Ova tema je privlačila i ljubitelje stripa, te i danas imamo svima omi-ljenog Hogara Strašnog. Međutim, najpozna-tija je triologija “Gospodar prstenova”, koju je 1954/55 napisao Dž. R. R. Tolkin.

Na Oksfordu je predavao srednjevekovni en-gleski jezik i književnost, a pritom je dobro poznavao i staronordijski jezik i islandsku knji-ževnost srednjeg veka. Sva njegova znanja su kulminirala pomenutim delom, u kome je lik Gandalfa tesno povezan sa bogom Odi-nom. Vikinške sage su pronašle put i do mu-

zike osamdesetih godina prošlog veka, kada se elementi nordijskog folka spajaju sa hevi metalom i rezultiraju viking-metalom. Začetni-kom se smatra švedski bend Bathory sa al-bumom “Blood Fire Death”, a u stopu ih pra-te norveški bendovi Burzum i Enslaved, finski Korpiklaani...

Danas se popularna kultura teško može zamisliti bez Vikinga. Najsvežiji primer za to je serija “Vikings” u produkciji History Channel-a, kao i film “Viking” ruskog režisera Andreja Kravčuka, čija se premijera očekuje decembra 2016. godine. Ostaje samo pitanje koliko se dotiču istorijske realnosti. A da li je divlji narod sa severa zaslužan i za vraćanje brade među našim muškarcima? Vraćanje prirodi i svom izvornom izgledu? Don’t even get me started on that...

152 l decembar

Životni stil

P O N T I A C FIREBIRD 400 CONVERTIBLE

154 l decembar

Tema

OVA PRVA GENERACIJA KABRIOLET VERZIJE PONTIACA FIREBIRD IZ ’68 NALAZI SE U PEĐINOM VLASNIŠTVU VEĆ TRI GODINE. KUPIO GA JE U KALIFORNIJI, GDE JE KOD PRETHODNOG VLASNIKA BIO OD ’76. RESTAURIRAN JE ’99, A BOJA KAROSERIJE, UNUTRAŠNJOSTI I KROVA OSTALA JE ORIGINALNA. PREMA PEĐINIM REČIMA, PO GRUBOJ PROCENI DANAS IH JE OSTALO OKO 500, DOK U OVOJ AUTUMN BRONZE BOJI POSTOJI SAMO JEDAN. ZAPANJUJUĆA JE ČINJENICA DA POTROŠNJA OVOG KLASIČNOG AMERIČKOG “MUSCLE” AUTOMOBILA PO GRADSKIM USLOVIMA VOŽNJE IZNOSI 33L NA 100KM.

156 l decembar

Tema

158 l decembar

Tema

160 l decembar

Tema

162 l decembar

Tema

164 l decembar

A U T O S L A V I A ČUVARI AUTOMOBILSKOG NASLEĐA

STARE JUGOSLAVIJE

A U T O S L A V I A ČUVARI AUTOMOBILSKOG NASLEĐA

STARE JUGOSLAVIJE

Marama oko glave? Tu. Mačkaste nao-čare? Tu. Crveni karmin na usna-ma? Tu. Spušteni krov na oldtajmeru iz ’68? Tu. Potpuno sam opremljena,

krstarenje Firebirdom ulicama Beograda može da počne. Pa šta ako je 1. decem-bar, dovoljno je sunčano i dovoljno nas nije briga što nas ljudi u prolazu čudno gledaju. Jer nama je lepo. Jer, ljudi moji, ovo je čist hedonizam.

Kada sam se dogovarala sa ekipom koja stoji iza Autoslavie oko ovog intervjua, Miloš je znalački predložio kako mi treba “potpuno Autoslavia iskustvo”, što je obuhvatalo vožnju oldtajmerom, prisustvovanje fotkanju istog i razgovor sa vlasnikom automobila - jer kako ću da pišem o oldtajmerima ako se ne pro-vozam u jednom? Nije me bilo teško nagovo-riti. Fotkali smo na dve lokacije, to jest Miloš je fotkao dok smo Peđa, vlasnik automobila, Đorđe, druga trećina Autoslavie i ja nonša-lantno posmatrali sa strane.

Nakon vožnje opisane u prvom pasusu (btw, mislim da je jasno da sam se radovala kao malo dete kada dobije novu sjajnu igrač-

ku) otišli smo na kafu kako bi mi detaljnije pri-čali o svom projektu. Miloš i Đorđe su podelili sa mnom kako su počeli ovaj projekat, kako su oborili internet već prvom objavom na saj-tu, kako je voziti se Titovim Mercedesom (da, dobro ste pročitali), i da li entuzijasti poput njih imaju najomiljenijeg oldtajmera i zašto ne. Filip, poslednji član Autoslavia redakcije, op-ravdano je kasnio na intervju ali je to brzo us-peo da nadoknadi.

Prva kafa - polako ali sigurno me uvlače u svoj svet oldtajmera i zanimljivih priča koje stoje iza istih. Druga kafa - kupljena sam, već razmišljam koji bih oldtajmer ja posedovala u svojoj fiktivnoj garaži. Kada se sve sabere i oduzme, ova tri momka, koliko god bili ra-zličiti, zajedno čine jednu koherentnu celinu a taj njihov vajb se uspešno preneo i na sajt i njihove priče.

Primedba autora: Kao što već i možete pri-metiti, ovo neće biti klasičan intervju po prin-cipu pitanje-odgovor. Prenosim vam tok na-šeg razgovora, nadam se da ste već skuvali sebi kafu i pomno pratite jer počinjemo.

Tekst: Nina Simonović

Fotografije: Miloš Nikodijević

166 l decembar

RECITE MI KAKO SE RODILA IDEJA ZA OVAJ

PROJEKAT I KAKO STE SE ODLUČILI ZA IME

AUTOSLAVIA?

M: Ideju smo počeli da razvijamo počet-kom 2013. godine, a sajt je zvanično krenuo sa radom u septembru iste godine. Nekako se desio spoj znanja koje poseduješ i onoga što voliš i to je rezultiralo sajtom o automo-bilima. Sva trojica obožavamo oldtajmere, jednostavno su vidno istaknutiji na ulici od novih plastičnih automobila. Shvatili smo da ne postoji nijedan portal na prostoru bivše Jugoslavije koji radi tako nešto na temu ol-dtajmera. Sa Đorđem sam već sarađivao na neki sličan način, i tako smo krenuli da ra-zvijamo koncept. Što se tiče imena, u moru ideja Autoslavia je prosto isplivala na površi-nu jer obuhvata sve ono čime se mi bavimo, a to su oldtajmeri na prostoru bivše Jugo-slavije. Znaš, najveća motorizacija se desila za vreme velike Jugoslavije, od 50-ih, 60-ih godina ljudi su počeli da kupuju Fiće. Od do-maće proizvodnje do uvoznih automobila, oni su počeli da ulaze u svakodnevicu tadašnjeg života. Tu su počela da se razvijaju prva se-ćanja i prve emotivne veze ljudi i automobila. Auto jeste gomila metala, ali on postaje tako-reći član porodice. Dešava se velika promena ovde kroz taj način industrijalizacije. Vezali smo automobil i Jugoslaviju i dobili Autosla-viu, iako nismo neki jugonostalgičari. U sep-tembru smo izašli sa prvom reportažom na sajtu sa skupa ”24 sata elegancije”.Đ: Na taj skup dolaze ozbiljni automobili iz

inostranstva i želeli smo baš tom reportažom da pokrenemo sajt. Niko nije očekivao tako detaljan izveštaj sa događaja koji je krajnje automobilistički, tako da smo oborili inter-net već posle prvog posta. (smeh) Ne, zaista nam je pao sajt jer nismo očekivali toliku po-setu. I tako smo polako ali sigurno nastavili

da se razvijamo, evo već malo više od dve godine. Tekstovi koji su glavna okosnica sve-ga bave se nasleđem, koje je informativna rubrika jer priča o tom automobilskom nasle-đu ali kroz lične priče i iskustvo posedovanja automobila. Nije bitno da li ga vlasnik ima to-kom cele svoje vozačke karijere ili samo par godina.M: Pa da, prva ideja nam je bila da svake

nedelje predstavimo po jedan oldtajmer.

KAKO NALAZITE OLDTAJMERE, LJUDE I PRIČE

KOJE STOJE IZA NJIH? DA LI SE ORIJENTIŠETE

ISKLJUČIVO PREMA AUTOMOBILIMA KOJI VAM

SE DOPADAJU ILI I PRIČE IMAJU TU UTICAJA?

Đ: Malo više idemo ka tome da priča bude dobra, na primer, da znamo da se automobil ne prodaje već da ga vlasnik brižljivo čuva, tj. da će priča automobila nastaviti da se ra-zvija. Bilo je kod nas i manje i više atraktivnih automobila ali ljudi bolje reaguju na automo-

bile koji su im emotivno bliži. M: Da, jedan Fića ili Reno 4 može mno-

go bolje da prođe na sajtu od ovog današ-njeg Pontiaca. Zato što mnogi kod nas imaju emotivna sećanja vezana za Fiću: s njim su išli na more, ili ga je nečiji deka vozio i slično. Đ: To je baš izuzetak za sve druge automo-

bilske sajtove. Najnormalniji automobili su oni koji proizvode najviše emotivnih reakcija.

DA LI VAS VLASNICI SAMI KONTAKTIRAJU JER

ŽELE DA SE I NJIHOV AUTO NAĐE NA VAŠEM

SAJTU?

M: Na početku smo imali par automobila u rezervi. Ja sam preko oglasa kontaktirao Peđu, tako smo se upoznali, i iz toga se na-stavilo prijateljstvo. Onda se proširi priča, je-dan te preporuči drugom i ljudi krenu sami da se javljaju. Širenje kontakata je najbolje na skupovima oldtajmera. Sada imamo čitave spiskove svih koji treba da dođu na red.

IZVINI, PREKINULA SAM TE MALOPRE KADA SI

PRIČAO O AUTOMOBILSKOM NASLEĐU. KOJIM

SE JOŠ TEMAMA BAVITE NA SAJTU?

Đ: Osim nasleđa, imamo i rubriku regional-nih oglasa, ali tu nalazimo samo automobile koje zaista vredi kupiti ili restaurirati. Tako-đe pokrivamo i skupove i kult, koji obuhvata istorijsku priču o automobilima.

KOLIKO JE CENA OLDTAJMERA REALNA U

ODNOSU NA SAM KVALITET AUTOMOBILA?

M: Ma nije uopšte realna. Ali oldtajmer je jedan materijalni predmet koji pored emotiv-ne i istorijske vrednosti dobija i na raritetu. Ti automobili polako nestaju. Evo jedan bana-lan primer: kada smo krenuli da radimo sajt Fića je koštao oko hiljadu evra, a sada je već 3-4. Ako se to posmatra u odnosu na nove automobile gde dobijaš klimu i razne garan-cije, ovo apsolutno nema veze sa realnošću. Oko oldtajmera moraš mnogo da se brineš, ali on je nešto što ti pruža mnogo uspomena i mnogo više vredi od novih automobila. Jed-nostavno, da bi dobio sve to moraš da uložiš mnogo truda. Svi ljudi koji poseduju oldtaj-mere su veoma prijatni i druželjubivi. Jer kad je neko spreman da žrtvuje svoje vreme i živ-ce i uloži trud u očuvanje jednog automobila, on po difoltu ne može da bude loš. Njemu se ta uložena ljubav kasnije vraća makar i kroz jednu vožnju.Đ: Da, nikada nismo naišli na neku negativ-

nu osobu. To prosto okuplja određenu grupu ljudi koja sve to radi isključivo iz ljubavi. Ve-oma dobro smo se povezali sa svim ljudima čije smo automobile predstavljali. Eto još jed-nog primera kako ti automobili lako povezuju ljude.

168 l decembar

OTKUD VAŠA LJUBAV PREMA AUTOMOBILIMA?

MISLITE DA TO IMA VEZE SA POLOM?

M: Da citiram jednog poznanika “Automobil je nešto što se dobija po rođenju”. Nije veza-no za pol, nas dosta čitaju i žene. Žene koje vole estetiku i naše priče su im zanimljive za čitanje. Kada pišemo tekstove, namenski ih ne adresiramo samo muškarcima određenog doba. I takođe nemamo mnogo tehničkih detalja u tekstovima. Više se držimo emoci-ja i iskustva, baš kao i ti danas. Autoslavia je zajednica, ako neko uslika oldtajmer na pro-storu bivše Jugoslavije i podeli na Instagramu uz #autoslavia to odmah dolazi i do nas, i do svih koji prate sajt. To je taj momenat zajedni-ce. Mi smo je pokrenuli kako bi mogla sama da se širi. Instagram nam je baš veliki uspeh jer se sve na toj mreži razvilo spontano.

KADA SMO VEĆ KOD ŽENA, DA LI MISLITE DA

MOGU DA VAM PARIRAJU U LJUBAVI, PASIJI,

ZNANJU PREMA AUTOMOBILIMA? JESTE LI

SE SUSRELI SA ŽENOM KOJA JE FANATIK ZA

AUTOMOBILE?

M: Naravno, ljubav je apstraktni pojam i ne može da se meri na skali.Đ: Imali smo devojku Mašu koja je kupila

Minija i restaurirala ga sa svojim dečkom. Do-sta se razume i potpuno je ravnopravna kao i svi ostali vlasnici sa kojima smo radili. Drugo, oldtajmer se nekako drugačije posmatra od ovih savremenih automobila.

HAJDE DA MI OBJASNITE ŠTA SE TAČNO

PODRAZUMEVA POD OLDTAJMEROM? TO

JE MOŽDA TREBALO NA POČETKU DA VAS

PITAM.

M: Ima tu dosta tehničkih detalja, ali ge-neralno može da se posmatra kao stariji od 30 godina mada to bi sada već bilo neko ’84 godište što i nije baš reprezentativno, jer oni već liče na savremene plastificirane automo-bile. U Nemačkoj su radili jedno istraživanje u kome su došli do zaključka da će svaki au-tomobil rađen do ’76 moći ručno da se re-staurira, a već posle te godine kreću modeli za koje je potrebna mašina i tehnologija i to neće moći da se sačuva. Tako da eto neka granica bude ’76 godina.

KOJI JE VAŠ OMILJENI OLDTAJMER?

Đ: Na to pitanje je nemoguće odgovoriti. Mada ja volim evropske automobile general-no.M: Slažem se, s tim što bih ja mogao da

suzim izbor na italijane.

RECITE MI KAKO BIRATE LOKACIJE ZA

FOTKANJA? ČITAJUĆI PRIČE NA SAJTU DOŠLA

SAM DO ZAKLJUČKA DA SVAKA PREDSTAVLJA

CELINU - AUTOMOBILA, LOKACIJE I PRIČE

IZA NJEGA. SVE SE NEKAKO PRIRODNO

NADOVEZUJE.

M: Uglavnom namenski. Pre početka rada sajta prepešačio sam Beograd uzduž i po-preko tražeći zanimljive lokacije, kako bismo znali čime raspolažemo. Biramo rustične lo-kacije, jer ako te automobil vraća u određeno vreme, to treba da učini i lokacija. Izbegava-mo gužve i gradske uslove. Đ: Zapravo, na jednom fotkanju smo uhva-

tili Geozavod onakav kakav je trebalo da ostane, bez ovog kružnog toka. Ispred nje-ga smo fotkali jedan Cadillac, jedino je to bio izuzetak jer smo želeli da sačuvamo uspo-menu na zgradu Geozavoda. Prosto sve to može da nestane u jednom trenutku i želimo

da negde, barem u jednom kadru bude sa-čuvano. To je bio jedini slučaj gde smo bili u samom centru, obično se sklanjamo po obo-dima grada. Tu Miloš radi neverovatno dobar posao, jer ume da prepozna pravu atmosferu i poveže lokaciju i automobil.

KOJA PRIČA VAM JE NAJDRAŽA OD SVIH KOJE

STE DO SADA URADILI?

M: Nešto najzanimljivije što smo radili jesu Titovi automobili. Niko ih do tada nije obradio na taj način. U to vreme sajt je radio otpri-like mesec dana. Ti automobili su famozni, svi su znali za njih i opet se tu vraćamo na onu emotivnu povezanost, sada su ostali manje-više zaboravljeni u garaži Garde Voj-ske gde više niko ne može da ih vidi. Jedan mail Vojsci Srbije je bio dovoljan da stupimo

170 l decembar

u kontakt s njima i dobili smo odobrenje od načelnika Generalštaba za fotkanje. To nam je dugo bio najčitaniji tekst na sajtu i zaista je bio pravi doživljaj raditi na tome.Đ: To nam je istorijski najvrednija priča koju

imamo, pritom je veoma iscrpna i sa dosta fotografija kako bi makar malo preneli sve detalje.

ŠTA VAM JE NAJDRAŽE U OVOM POSLU, OSIM

ŠTO UPOZNAJETE LJUDE I FOTKATE LEPE

AUTOMOBILE?

Đ: Pa to je to. (smeh) Radimo ono što za-ista volimo i osećam da ostavljamo tragove, jer na našim prostorima bilo šta što je vezano za automobilsku kulturu baš slabo zabeleže-no. Pokušavamo da očuvamo nasleđe, ima-mo efekta u društvu, koliko god bio mali ali ipak se nešto dešava.M: Osećamo se kao na nekoj misiji, taj

momenat kad shvatiš da je Autoslavia auto-mobilska država u malom, svi se povezuju kroz jednu novu prizmu, zbližavamo ljude. Mi zapravo i nismo svesni koliki je naš uticaj u automobilskom svetu na našim prostorima, ljudi nam to stalno ponavljaju ali mi samo na-stavljamo da radimo ono što volimo. Ovo je idealan život i idealna karijera.

DA LI VI LIČNO POSEDUJETE NEKI

OLDTAJMER?

Đ: Imam srećno garažiran BMW iz ’72. godine, tek treba da ra-dim na njegovoj restauraciji. To je to za sada, mada bih voleo da jednog dana imam veliku garažu koja bi mogla da primi najmanje desetak oldtajmera.

AUTOSLAVIA SE TAKOĐE BAVI I

IZNAJMLJIVANJEM OLDTAJMERA, ZAR NE?

M: To je još u začetku. Primetili smo da po-stoji potražnja među ljudima, kontaktiraju nas uglavnom ako su im potrebni za neko fotka-nje, venčanje i slično. Tako da smo rešili da budemo posrednici između vlasnika oldtaj-mera i svih zainteresovanih za rentiranje istih. Plan je da do proleća zaživi sajt za to.

OSIM TOGA, U KOM PRAVCU AUTOSLAVIA

NASTAVLJA DA SE RAZVIJA U BLIŽOJ

BUDUĆNOSTI?

M: Želimo da objavi-mo knjigu sa svim do-sadašnjim fotografijama i pričama sa sajta. Pri-metili smo da na srp-skom jeziku ne postoji takvo izdanje. Takođe radimo i kalendare, isto sa našim autorskim fo-tografijama.Đ: Želja nam je i da

češće radimo pred-stavljanja automobila kroz kratke video priče na našem YT kanalu.

A onda nam se pridružio i Filip i od-mah krenuo sa svojom pričom:F: Ja imam Citroen GS iz ’79. godi-

ne i imam garažu za razliku od Đorđa koji rentira garažu, a ne vozi svoj auto. (smeh) Taj Citroen je upravo razlog za-što kasnim, jer je kod majstora trenutno. Takođe je razlog zbog koga sam se pri-družio timu Autoslavie par meseci nakon početka rada sajta. Obratio sam im se mailom sa sve “Poštovani bla bla” i eto, bili su ljubazni da me prime u redakciju.

(smeh) Zaista super sarađujemo i još bo-lje se družimo.

IMAŠ LI TI NEKU OMILJENU PRIČU IZ

DOSADAŠNJEG OPUSA?

F: Posebno mi je draga jedna od naj-novijih priča, a to je Citoren CX fotkan ispred Vazduhoplovnog muzeja, zato što je to bračni par od 85 godina koji je pro-putovao ceo svet, neviđeno su skromni ali imaju neke neverovatne priče. Oni su mi genijalni, kao i vlasnici Minija.

KOJI TI JE NAJZANIMLJIVIJI MOMENAT U

OVOM POSLU?

F: Celo to redakcijsko druženje i naša putovanja na skupove. Zanimljivo je kad sed-neš u neki auto i ne znaš kako će da se po-naša i da li će izdržati put od 100-200km ili će stati posle 18km, kao što nam se već desilo. (smeh)

172 l decembar

Moda

GENT REBEL “DORĆOLSKI DANDY”

KAO BUNTOVNI DŽENTLMEN

ŠTA JE TO SPREZZATURA? ŠTA ČINI DOBRO ODELO? KO JE SVE DANAS DŽENTLMEN-POBUNJENIK? KAKO IZGLEDA VODITI ITALIJANSKILAJFSTAJL NA KALDRMI BEOGRADA? O SVEMUOVOME NAM PRIČA GORAN PERIŠIĆ, AUTORPROJEKTA GENTREBEL, KOJI SE ODLUČIO DANAKON VIŠEGODIŠNJE KARIJERE U IT-JU SLEDISVOJU PASIJU PREMA MUŠKOJ MODI

Fotografije: Marko Marković,

Nenad Matić, Dragan Jovanović

Intervju: Nina Simonović

174 l decembar

KAKO SI SE ZAINTERESOVAO ZA MODU,

KROJEVE I MATERIJALE?

To datira još iz osnovne škole, prvenstveno preko kalča – italijanske lige. Italijani su nama uvek bili zanimljivi zbog tog šminkerskog na-čina oblačenja, a pogotovo je poslednjih go-dina sve popularnije da se fudbaleri oblače malo ekstravagantnije. U vreme kada sam počeo da se interesujem za modu informisa-nost je bila na niskom nivou, tada čovek nije imao percepciju mode kao danas. Zatim sle-di moj prvi odlazak u Italiju i Rim ’98. Italija je zemlja koja je kanalisala moj put, što se i vidi po fotografijama i nekim postovima na sajtu, veoma mi je bliska po senzibilitetu. Otkrivaju-ći dalje svet mode, prvo sam vizuelno počeo da kapiram stvari: ovo mi se sviđa a ovo ne,

ove boje idu dobro sa ovim i slično, da bih kasnije počeo da se interesujem i oko mate-rijala i krojeva.

AUTOR SI SAJTA I BLOGA GENTREBEL

NA KOME SE BAVIŠ PROBLEMATIKOM

MUŠKE MODE I LAJFSTAJLA, A PRITOM GA

KARAKTERIŠU INFORMATIVNI TEKSTOVI I

DOBRA FOTOGRAFIJA. KAKO SI SE ODLUČIO

NA OVAJ KORAK, IMAJUĆI U VIDU DA NA

NAŠIM PROSTORIMA NEMA MNOGO MUŠKIH

BLOGERA?

Taj moj projekat i sajt GentRebel je rezultat moje želje da postanem bloger i da se time bavim ozbiljno. Pre skoro dve godine mi se rodila ideja za biznis vezana konkretno za mušku modu, kada sam i počeo malo ozbilj-

nije da razmatram mušku garderobu. Već tada sam počeo da sklapam u glavi kockice kako bih mogao sve to da spojim. Tada sam se bavio IT-jem i digitalnim marketingom, pa mi je bilo lo-gično da to bude blog, odnosno sajt. Prvo sam pokrenuo Facebook stranicu na kojoj sam delio svoje afinitete prema muškoj modi i trebalo je malo vremena da ta stranica preraste u blog, da sve sastavim, napišem, jer sam sam radio celo-kupan sajt. Startovao je pre par meseci. Nema komercijalnu stranu za sada, ali nadam se da hoće u bliskoj budućnosti. On je samo jedna od kockica moje ideje koju bih voleo da realizujem u narednih par godina, a to je krojački atelje u kome će se praviti muška odela po meri, i gde bi ljudi mogli da custom-izuju odevne predmete baš po svojoj meri.

176 l decembar

Mislim da ljudi ne treba slepo da prate trendove, već da im isti

budu samo inspiracija za lični stil u kome se osećaju dobro. U životu

je generalno bitan sklad

178 l decembar

Moda

OSIM ŠTO VODIŠ SVOJ SAJT I PLANIRAŠ DA

OTVORIŠ KROJAČKI ATELJE, NA KOM MESTU

SE NALAZIŠ SADA U MODNOM SVETU?

Posle mnogo godina sam napravio potpuni zaokret u karijeri, iz IT-ja sam prešao u mod-nu industriju. Od pre 7-8 meseci radim za modni brend Massimo Dutti ovde u Beogra-du.

To je samo još jedan korak ka realizovanju mog cilja, jer ja nemam tehnički backgrou-nd da bih mogao odmah da dizajniram ode-ću. Sve te ideje koje bih voleo da realizujem nisu male, i u sve to ulazim sam, bez ikak-ve zaleđine. Potrebno je tu dosta vremena, energije pa i sreće da se kockice poklope pa da napravim najosnovniji set-up. A vidim da postoji tražnja kod ljudi. Da ne ulazimo sada u domen ručne izrade odela kao što rade u Engleskoj, Italiji ili Francuskoj, što se smatra vrhuncem izrade odela, tzv. bespoke tailoring koji i kod nas polako uzima maha. U posled-nje vreme sam počeo malo i da šijem, to je jedna od stvari koje bih voleo dobro da sa-vladam. Posećujem jednog deku krojača, koji se više od pedeset godina bavi time. Baš je stara škola, sa juga Srbije. Od njega pokuša-vam da naučim neke osnovne stvari i cake.

ŠTA ČINI DOBRO ODELO, OSIM DOBROG

KROJA I KVALITETNOG MATERIJALA?

Dobro odelo čini taj ko ga nosi. Sve je pi-tanje karaktera. Materijal i krojačeva ruka su takođe dve najbitnije stvari.

NA SVOM SAJTU ČESTO SPOMINJEŠ

SPREZZATURU. UPOZNAJ NAS MALO VIŠE

SA TIME ŠTA SVE ONA ZNAČI I OBUHVATA.

Sprezzatura je nonšalantna elegancija. Kada vidite muškarca koji se obukao zani-mljivo sa dosta detalja, iako izgleda nonša-latno, on je potrošio dosta vremena razmiš-ljajući kako da uklopi boju čarapa ili tačkice na njima sa kravatom, ili narukvicu sa bo-jom cipela. Taj proces kada za nekoga ka-žeš da izgleda nonšalantno, elegantno, pri-stojno - nije lak. Nasuprot minimalizmu gde je sve svedeno i skladno, sprezzatura je stil izbalansirane šarolikosti. I ja težim ka njemu što se može videti po detaljima. Dosta je bliska dandy stilu. Prijatelji su počeli da me zovu “dorćolski dandy” što je meni veoma simpatično.

Po mom mišljenju, džentlmen treba da teži ekvilibrijumu između unutrašnjeg i spoljašnjeg. Ne znam ko je nametnuo to da džentlmen treba samo spolja dobro da izgleda, baš naprotiv, potrebno je imati i unutrašnji sklop. Ima sve manje ljudi koji odišu džentlmenstvom kako spoljašnjošću tako i unutrašnjošću

180 l decembar

Dobro odelo čini taj ko ga nosi. Sve je pitanje karaktera. Materijal i krojačeva ruka su takođe dve najbitnije stvari

KOLIKO SU MUŠKARCI NA NAŠIM

PROSTORIMA OTVORENI ZA

EKSPERIMENTISANJE SA BOJAMA,

KROJEVIMA, MATERIJALIMA? KAKO SE

IZBORITI SA PREDRASUDAMA KOJE PRATE

LEPO ODEVENE MUŠKARCE KOD NAS?

Sve je stvar karaktera, a i svetu se ne može ugoditi. Ako čovek želi da ispuni na određe-ni način svoj stil života, mora te dve činjenice da ima na umu. Uzeću banalan primer - ako nosim blejzer sa duplim kopčanjem i u nje-mu se osećam prijatno, ako sam to ja, ako se saživim sa odevnim predmetom to će se i primetiti i tada ljudi kažu “njemu to dobro stoji”. To je stanje svesti i karakter koji je po-trebno imati. A uvek ima zluradih ljudi i ne tre-ba se mnogo opterećivati. Druga strana me-dalje je to što uvek postoje neke norme pod koje, hteli ne hteli, svako od nas potpada. Mislim da ljudi ne treba slepo da prate tren-dove, već da im isti budu samo inspiracija za lični stil u kome se osećaju dobro. U životu je generalno bitan sklad. Ne možemo mi biti druga Italija ili Engleska, to je determinisano našim podnebljem i običajima. Ali činjenica je da je Beograd otvoren, upija sve. Ja nisam zadovoljan na koji način se oblače beograd-ski muškarci. Ima mnogo ponovljenih stvari, npr. džins. Tu bih voleo da vidim promene, jer postoje komercijalni brendovi koji nude dobre pantalone koje se, opet, dalje mogu uklapati i sa patikama. Međutim, viđam po gradu i sta-rije ljude, na kojima se primećuje sprezzatu-ra – nose narukvice, ešarpu vezanu na malo drugačiji način, košulju sa isečenom kragnom i slično. Ljudi se generalno kod nas oblače samo u skladu sa nekom prilikom. Potreb-no je da čovek da samo malo slobode sebi. Ceo moj projekat GentRebel je tako i nastao. Upravo je džentlmen taj koji je pobunjenik, ali je nekako nestao u poslednje vreme.

Nasuprot minimalizmu gde je sve svedeno i skladno, sprezzatura je stil izbalansirane šarolikosti. I ja težim ka njemu što se može videti po detaljima. Dosta je bliska dandy stilu. Prijatelji su počeli da me zovu “dorćolski dandy” što je meni veoma simpatično

182 l decembar

ŠTA KARAKTERIŠE JEDNOG DŽENTLMENA?

Po mom mišljenju, džentlmen treba da teži ekvilibrijumu između unutrašnjeg i spoljaš-njeg. Ne znam ko je nametnuo to da džen-tlmen treba samo spolja dobro da izgleda, baš naprotiv, potrebno je imati i unutrašnji sklop. Ima sve manje ljudi koji odišu džentl-menstvom kako spoljašnjošću tako i unutraš-njošću.

ŠTA MUŠKARCI, KOJI SU ZALJUBLJENICI U

MODU, PRVO PRIMETE NA ŽENI?

Koliko god to nekome zvučalo čudno, ja prvo primetim obrve i ruke. Inače primećujem i garderobu, ali to je već deo profesionalne deformacije. Volim kada se žena oblači u stilu koji je sličan mom. Smatram da je haljina ulti-mativni izraz ženstvenosti.

GDE TI VOLIŠ DA KUPUJEŠ ODEĆU?

Uglavnom su to Dutti, Zara, Gagliardi... a kada se zadesim u Italiji vrlo rado nalazim i kupujem brendove koji su ovde nepoznati, tipa Gutteridge, Del Mare, Bottega del Sar-to...

KOLIKO TI JE BITNA UMETNOST, DA LI I TU

NALAZIŠ INSPIRACIJU ZA MODU I SVOJE

ODEVNE KOMBINACIJE?

Inspiraciju za modu nalazim u svemu, u muzici, književnosti, umetnosti, malim stva-rima... trenutno najviše pratim stručnu lite-raturu, a svakodnevno čitam Politiku, pra-tim izložbe u gradu. Što se tiče književnosti, najviše mi leže klasici autora poput Dosto-jevskog i Kafke. Oni su timeless kao i jedno

dobro odelo. Momo Kapor je donekle uzor života nama Beograđanima. Korto Malteze, autora Huga Prata, je moj omiljeni fiktivni lik. Sve ono što ja ne mogu da budem to je Kor-to Malteze, moj alter ego.

POŠTO TEŽIŠ ITALIJANSKOM VAJBU I NAČINU

ŽIVOTA, KOJA MESTA RADO POSEĆUJEŠ

U BEOGRADU A DA ODGOVARAJU TVOM

SENZIBILITETU?

Volim kafeterije. Ja sam možda treća oso-ba u Beogradu koja je držala kafeteriju (posle Koffeina i Pržionice) nalik onima koje sada uzimaju maha. Imam istančan ukus kada je kafa u pitanju. Često posećujem Javu na Se-njaku, ali i Koffein u Uskočkoj zbog prijatelja.

DA LI JE TVOJA LJUBAV PREMA VESPAMA

PRIRODNI PRODUŽETAK ITALIJANSKOG

LAJFSTAJLA NA KALDRMI BEOGRADA?

Moji prijatelji i ja već dugo vozimo (retro) vespe, imamo jedno neformalno udruženje koje se zove "We ride everywhere" i povre-meno se okupljamo. Povezali smo se sa momcima iz Autoslavie kako bismo napravili priču o vespama koja je objavljena na njiho-vom sajtu. Imamo ideju da radimo i jedno fotkanje koje bi povezalo GentRebela sa ne-kim oldtajmerom.

DA LI POSEĆUJEŠ NEKE BERBERNICE, KAKO

SE NEGUJEŠ?

Imam svog stalnog frizera, ali planiram da posetim i The Barbers shop jer sam čuo do-bre preporuke za njih. Super mi je taj kult bradoholičara. Za bradu koristim preparate

jednog italijanskog proizvođača koji je odli-čan i za kosu.

KOJE FASHION IKONE PRATIŠ, I KO TI JE

OMILJENI DIZAJNER?

U principu nemam omiljenog dizajnera, ali mi se sviđa šta prave Bottega Veneta, Loro Piana, Cerruti... Putem društvenih mreža sam otkrio dosta ljudi koji nisu mnogo po-znati u opštim svetskim okvirima, ali imaju svoje pratioce i svoj jedinstveni stil koji se meni mnogo dopada. Ono što je meni top jesu krojači, to su ljudi koji znaju sve to da iznesu. Fabio Attanasio je meni bio uzor za

sve ovo, on obilazi ljude po Italiji i širom sve-ta koji se bave kraftmenšipom i od toga pravi priče. Čak sam ga i upoznao jednom prili-kom u Beogradu u okviru manifestacije “24 sata elegancije”. On živi svoj san na isti na-čin kao što to rade umetnici, glumci, slikari... Volim brend Liverano& Liverano iz Firence. Veliki brendovi poput Armanija, Dolče Gaba-ne i drugih jesu kvalitetni, ali nisu jedinstveni. A sprezzatura zahteva jedinstvenost, detalje koji te izdvajaju iz mase. Nebitno da li je to druga boja konca poruba, rupe za dugme na blejzeru ili kragna u drugom dezenu, to je ono što custom made dozvoljava.

184 l decembar

Životni stil

Personalizovan vodič u kvalitetan šoping

ZA SVE VAS KOJI VOLITE DA SE IZDVAJATE IZ UŠTOGLJENE MASE, PRIPREMILI SMO OVAJ MINI VODIČ ZA ŠOPING SA AKCENTOM NA HANDMADE I DIZAJNERSKU PROIZVODNJU ODEĆE I OBUĆE, KAO I PRIRODNU PROIZVODNJU ŠTO SE TIČE KOZMETIKE. Pripremila:

Nina Simonović

Nevena Kragić Curious Leather Crafts Obuća Rish (Ristić)

Pray Eyewear Star Wars Wear NV Bracelets

Personalizovan vodič u kvalitetan šoping

Škrabac

Đorđe Baščarević

Tied Up mašne

Zolika Leather Goods

Lejzi

VT mašne

Beard Jam

Klasa

DD Handmade Shoes

Prirodna kozmetika Nuppu

186 l decembar

Moda

VELJKO TOMOVIĆdizajner VT mašni GDE NALAZITE INSPIRACIJU ZA VAŠE MAŠNE?

Inspiraciju nalazim svakodnevno u raznim stvarima. Kako kroz lično raspoloženje i ona-ko kako se taj dan osećam, preko okruženja, ljudi i prirode. Uvek može da se nađe inspira-cija ako se gleda iz nekog drugog ugla, zao-biđu stereotipi i pravila.

OPIŠITE VAŠ LIČNI STIL?

Ne bih mogao da ga opišem u nekoliko re-čenica niti da kažem da je nešto, striktno moj stil. Volim da eksperimentišem i uvek ubacim neki novi detalj, spojim nespojivo ali da opet ima nekog smisla i da može da se iznese na odgovarajući način. Kao bivši sportista volim i sportski fazon mada danas mnogi ne mogu da me zamisle tako, iako sam veći deo svog života proveo u sportskoj opremi.

KAKO STE POČELI DA SE BAVITE MODOM?

Uvek sam voleo modu i muške aksesoare. U svet mašni sam ušao pre četiri godine ali i pre toga sam pratio modu i voleo da uvrstim u svoj autfit neke novine koje nisu nešto što

Detalji KOJI ĆE ZAČINITI VAŠ STIL

Za dobro obučenog muškarca, detalji su bitna završnica celokupnog stajlinga. Opšte poznato je i da se stil krije u detaljima. Aksesoari, od onih sitnih poput nakita, manžetni do cipela nekad mogu samo začiniti, a nekada i biti najbitniji detalj čitavog autfita. Naša dva sagovornika, koji se uspešno bave muškom modom i detaljima dali su odgovore kako oni gledaju na modu u Srbiji i samo za vas dali predloge i ideje za originalne, muške stajlinge.

Intervju: Jovana Knežević

može svakodevno da se vidi na ulicama, ali bez ekstravagancije. Nikada se nisam povo-dio i striktno pratio modne trendove, nosim ono što volim i u čemu se lepo osećam, a da li je to deo modnog trenda ili ne, nije na meni da sudim.

KOJI SAVET BISTE DALI OSOBI KAKO DA

PONESE VAŠ RAD?

Prvi i osnovni savet koji dajem svim mojim kupcima je da uvek uzimaju ono u čemu će se lepo osećati ali i da nekada probaju da prošire vidike kada je u pitanju njihov stajling. To vezujem za hrabrost, jer ćesto se dešava da se neka kombinacija svidi mušteriji ali se plaši tuđih komentara bez obzira što izgleda dobro, a i sebe su navikli da vide u jednom stilu i teško prihvataju novine.

Na sreću, situacija se dosta promenila po-slednjih godina i sada su muškarci dosta slobodniji kada je moda i kombinovanje boja u pitanju. Naravno, sve treba da bude sa sti-

lom i merom. Jedna od najvećih satisfakcija mi je to što mi ljudi govore da sam na neki način uticao na mušku modu i promenio sva-kodnevni stajling jednog muškarca.

ZAŠTO BAŠ MAŠNE?

Mašne su, takoreći, došle na red. (smeh) Kao što sam već rekao, oduvek sam bio lju-bitelj muških aksesoara i zanimljivih stajlinga, od kariranih kravata, preko ešarpi, zanimljivih čarapa i pantalona u raznim bojama. Kako u tom momentu (kada je brend nastao) nisam mogao da pronađem mašne kakve sam za-mislio, odlučio sam da uradim nekoliko za sebe. Reakcije ljudi su bile pozitivne i odlučio sam da to plasiram na naše tržište. Bilo je i dosta skeptičnih ljudi, ali to je bilo nešto što me je tada, kao i sada, u potpunosti ispunja-valo i što radim sa zadovoljstvom i odlučio sam da nastavim, što se posle nekog vreme-na ispostavilo kao dobra odluka jer sam spo-jio posao i zadovoljstvo.

IGOR SUHENKOdizajner muške obuće

DEFINIŠITE MODU U SRBIJI.

Ne bih baš mogao da definišem modu u Sr-biji. Način na koji radim svoj posao je veoma tradicionalan i nije baš toliko vezan za modu. Naravno da pratim šta se dešava u modnom svetu, ali mi moda nije toliko bliska. Mislim da je moda u Srbiji mnogo povezana sa estra-dom, a ta vrsta šika i glamura meni nije intere-santna. Mislim da i u svetskoj modi ima gomile kiča.

NA KOJOJ POZNATOJ LIČNOSTI BISTE VOLELI

DA VIDITE SVOJ RAD?

Voleo bih da moje cipele nose Tom Waits i Nick Cave. Nekako mislim da bi njima stajali neki moji modeli.

PO VAŠEM MIŠLJENJU, KAKO TREBA DA

IZGLEDA SAVREMEN, MODERAN MUŠKARAC?

Moje mišljenje je da i dalje savremen, mode-ran muškarac treba da poštuje klasiku i neka pravila tradicionalnog muškog stila, naravno da može da se igra sa bojama i materijalima, ali da se vidi da je to i dalje muškarac.

BEZ ČEGA NE MOŽETE DA ZAMISLITE VAŠ

GARDEROBER?

Nemam baš nešto mnogo osmišljen i organi-zovan garderober, ali u njemu moram da imam puno košulja, gaćica i čarapa. Ne mogu da ga zamislim ni bez jakni. Volim mnogo i kapute, ali ih zadnjih godina ne nosim, pa ih i nema u mom garderoberu.

ČEMU STREMITE U PROFESIONALNOM

SMISLU?

Stalno se trudim da svaki par cipe-la koji napravim bude bolji nego onaj prethodni, ovo možda zvuči ofucano, ali je to stvarno tako.

U ovoj vrsti posla nema mnogo kalkulisanja, ili se radi, ili ne. Uvek se trudim da dam mak-simum.

ZAŠTO BAŠ CIPELE?

Verovatno je to zbog moje fascinacije sto-palom, zatim kožom kao materijalom od koga se uglavnom pravi cipela i vrhunskog zanata koji kod izrade cipela briše granicu između zanata i umetnosti.

IDEJA ZA STAJLING U NOVOGODIŠNJOJ

NOĆI?

Pošto nisam ni kreator, a ni stilista, ja mogu da kažem šta bih ja voleo da obučem, u čemu bih se osećao svečano i posebno. Fine pantalone od crnog kepera, užeg kroja, košulja bela sa ruskom kragnom i strukirani crni plišani sako. Na nogama možda cug ci-pela (Chelsea boots), od crne antilop kroko-dilske kože ili crna antilopska cipela na šnir jednostavnog kroja, iz jednog parčeta. Gore može da bude dugačka bunda od crnog astragana ili kaput sa krznenim okovratni-kom.

190 l decembar

ŠKRABAC

MALA MI

KAZIU DE BUBU DOLLS

POKLONI

za decu

Priredile

GUNGULA

GUGADŽINA

THE SECRET LIFE OF SOCKS by Gordana rakulj radovanović

POKLONI

za decu

KUKIKA

NUĆINA RADIONICA

PIEMME & CHIEMME

KOBA YAGI TOYS

SHATOY

POOFNICE CIPELICE ZA BEBE

LAGUNA

Nećeš mi verovati

Larousse: Reci mi gde?

Tri čvora na trepavici

194 l decembar

MAM

A MAYA

POKLONI

ZA KUĆU

M DESIGN

SKLOP

PRETTY THINGS by Serendipity Studio

Priredile

MAKADAM

MAKI MADE IT

PRETTY THINGS by Serendipity Studio

POKLONI

ZA KUĆU

GALLERY 1250

Igor Stangliczky

Iva Brkić

Olga S

Ilustracije Nađa Stamenović

Warumdarum design

MORE INPUT – ROBOTS

SHARAM

POKLONI

za žene

IVICA I MAJICA

CLOTH&CLAY

Mokosha Line

CURIOUS LEATHER CRAFTSPRIRODNA

KOZMETIKA NUPPU

Priredile

ANA POPOVIĆ SHOES

PRIRODNA KOZMETIKA NUPPU

TINY MINE MOJ BICIKL

YELKA

POKLONI

za žene

SUKNJA TI & JA

ERCEGOVAC

- HATS AND ACCESSORIES

FUNKYWOOL

LEILA RECORDS

LAGUNAKaKo biti ParižanKa gde god da si

KOOZMETIK

MAKARTdobar dizajn/eko dizajn i održivi razvoj

STECCAD’OSSO

POKLONI

za mu[karce

DAŽBOG BOARD GAMES

ALEKSANDAR TOPIĆ

VULKAN KNJIGE Larry epsaLL

“Legendarni autoMobiLi”

LAGUNA KNJIGE entoni boza “SLE{”

THE BARBERS VAUČER

YUGOVINYL PRODAVNICA

GRAMOFONSKIH PLOČA

ZEBREW BREWERYPAKET PIVA

Priredile

ESCAPE ROOM VAUČER UCHA HAIR BRUSH

VALHALLA BEARD COMBS

NV BRACELETS

PABLO CHAKON

DARKWOOD- STRIPOVI

HOMEMADE COMPANY TORTA

S BRKOVIMA

Miroslav Milutinović “autoMobiLi i dinastija

Karađorđevića”

204 l decembar

HEROES by day

@ Serbia Fashion Week, Novi Sadphoto: RANKO ĐUROVIĆstyle: SRĐAN ŠVELJOmake up: Tijana Miletić + INGLOT teamhair: UNITECH team

HEROES

ĐORĐE BAŠČAREVIĆmodels:

Stefan Bojanović,Petar Nikolić,

Aleksandar Mihajlović

206 l decembar

Tema

MONA LACKOmodels: Martin Mitkovski, Nebojša Pavlić

TOMISLAV BAHORIĆ (CRO)models:

Miloš Margan,Dejan Cvetković

208 l decembar

Tema

STEVAN BOŽANOVIĆmodel: Momčilo Simić

KONY MIAMImodel: Miloš Vujadinović

BATA SPASOJEVIĆmodels:Dario Čandrlić,Nemanja Ilić,Milorad Veselinović,Branko Milošev

ALEKSANDRA JOVANOVSKA (MK)models: Dario Čandrlić,Boris Ćurčić,Milan Stančić

MIRO MIŠLJEN (SLO)models: Boris Milovanovic,Branimir Matić

ANTHONY AVANGARD (CRO)models:

Miloš Orlović,Jovan Maričić

210 l decembar

HEROES by night

@ Serbia Fashion Weekphoto: RANKO ĐUROVIĆstyle: SRĐAN ŠVELJOmake up: Tijana Miletić + INGLOT teamhair: UNITECH team

HEROES by night

MIRJANA ŠARAC (CG)models:

Nemanja Ljubinković,Nikola Jovanović,

Srdjan Mitrović

212 l decembar

TemaCASH FOR TRASHmodels:Nikola Pinjo,Dušan Gušić

JOVAN STEVANOVIĆmodels:

Filip Uzunović,Marko Antonić,

Boban Petrov

214 l decembar

VAAN GOOLmodels:

Ivan Knežević,Martin Mitkovski

216 l decembar

MILAN SENIĆ (BIH)models:Aleksandar Novaković,Nebojša Stanković

SONJA MARUNIĆmodels:Branko Kaserić,Peđa Božović

RISH BY OBUĆA RISTIĆmodels:Stevan Miladinović,Marko Čarapić

BOWTIE COLLECTION by Aleksandar Topić

model:Stanko Budimkić

IVAN STEPANOVIĆmodel:Aleksandar Tankosić

SRDJAN JANKOVIĆmodel:

Miloš Đurđev

218 l decembar

Tema

VALTER BEKO + FRATTINA by Una Rodić Pejinmodels:Lazar Marović,Tomislav Tomić,Nemanja Ilić

JSP Jelena i Svetlana Prokovićmodels:

Dušan Čubić,Petar Zmijanjac

LAGAMImodels:Ivan Knežević,Nikola Jovanović

CYBER COFFEE DESIGN by Jasmina Sanader

model:Stanko Budimkić,Stanoje Budimkić

BOŠKO JAKOVLJEVIĆmodels:Jovan Mijalković,Tomislav Tomić,Laslo Ferenci

220 l decembar

Životni stil

Kažu da je tuđi čovek uvek nekako bolji. Tako je Francuz romantičniji, Englez veći džentlmen, Nemac galantan, Ita-lijan strastveni ljubav-nik... A niko da pohvali domaćeg Balkanca. On je generalno uvek

nekako važio za mačo tipa, manje ili više neotesanog pobornika patrijarhata, koji sve leči nekom rakijom i o svemu ima teoriju za-vere. Kod njega se uvek završava teatralnim lupanjem šake o sto, probleme najbolje re-šava u kafani, mnogo psuje, nikad ne plače,

U čast Balkancu

popodne drema, uz sve jede najdeblje kriške hleba na svetu i jedino se boji promaje.

I mada nikako ne možemo generalizovati ovu pojavu Balkanca, nekako na kraju, pa makar u šali, svi ga uvek opisuju na manje-više sličan, da ne kažem, pogrdan način. Kao tradicionali-stu i patriotu, što kod nekih prelazi granicu do-brog ukusa, čak i zdravog razuma.

Međutim, ukoliko se neko potrudi i prodre malo dublje u srž, shvatiće da je Balkanac ipak nešto više od toga.

Pre svega, on zna da bude izuzetno duho-vit i neosporno je zaštitnički nastrojen. Veliki je gurman i veseljak. Većini se izdaje kao nepoko-lebljiva stena, ali ume da bude veliki emotivac.

Tekst: Sara Savčić

Da ludački voli i ludački pati. Da bude od-važan i hrabar, da se žrtvuje i odriče mnogo toga zbog porodice. Da bude jedan od naj-boljih i najiskrenijih prijatelja. Da radi sve na sebi svojstven način, dajući sebe do kraja. Da izgara do srži za stvari u koje veruje.

Svi ga znaju kao čoveka koji uvek priželj-kuje sinove, ali ne postoji bolji otac devojčica od jednog Balkanca. One su njegove večite princeze, koje voli više od sebe i sopstvenog života. Ne postoji žena koju više voli od svoje ćerke. Neretko ih toliko razmaze svojom lju-bavlju da im kasnije, doslovno, niko ne bude dovoljno dobar, jer nikad niko neće biti kao što je tata.

On zna da bude izuzetno duhovit i neosporno je zaštitnički nastrojen. Veliki je gurman i veseljak. Većini se izdaje kao nepokolebljiva stena, ali ume da bude veliki emotivac. Da ludački voli i ludački pati. Da bude odvažan i hrabar, da se žrtvuje i odriče mnogo toga zbog porodice

Generalno u odnosu prema ženama i deci, na svetu nećete naći muškarca koji će ih os-lovljavati i tepati im sa: "Dušo moja", "Sunce moje", "Snago moja", "Živote moj". Priznaće-te, više od "Ljubavi" i "Draga", nigde nećete čuti da muškarac prelomi preko jezika.

Balkanac nikada neće biti taj koji će ući, a još manje izaći na mala vrata. Od njegove po-jave sve mora da grmi i puca, ali glavna stvar je u tome da ne postoji nešto više što vrednuje od časti i čistog obraza. Ono što je njemu sve-to, branio bi i sopstvenim životom ako treba.

Balkanac - igrač na sve ili ništa. Neobična zverka koja se lako čita i tumači, ali i voli.

Kod koga je sve savršeno jasno i transpa-rentno. Ili je crno, ili je belo, nijanse između ne postoje.

Koji ume da omane, koji se teško izvinja-va, ali je na kraju ipak čovek najkompatibilniji nama, temperamentnim ženama, sa istog tog Balkana.

pratite nas

plezirmagazin.netplezirmagazin.com