Plezir muški dodatak

of 84/84
MUŠKI DODATAK
  • date post

    24-Jul-2016
  • Category

    Documents

  • view

    228
  • download

    4

Embed Size (px)

description

 

Transcript of Plezir muški dodatak

  • MUKI DODATAK

  • Uvod

    U decembru je naa redakcija uvek posebno raspoloena, to zbog praznine euforije i pregrt razloga za slavlje, to zbog finalnog sumiranja godine i hvatanja zaleta

    za narednu. Ovaj decembar je poseban i po jo jednoj stvari - posle malo vie od dve godine

    postojanja ovog magazina po prvi put vam predstavljamo zaseban dodatak uz broj.

    Fokus naeg prvog dodatka je na mukarcima.

    Osvrnuli smo se na istorijat Vikinga i njihov odraz u savremenoj kulturi, donosimo vam intervjue sa modnim dizajnerima, momcima koji stoje iza zajednice Autoslavia, predloge za malo drugaiji muki oping, a eka vas i jedan netipian editorijal ija je glavna

    zvezda oldtajmer iz 68.

    Priznajem da je bio izazov uhvatiti se u kotac sa ovakvim projektom,

    ali isto tako i neverovatno zadovoljstvo zbog samog iskustva, novosteenih drugara

    i finalnog proizvoda kojim smo svi i vie nego zadovoljni. Sada nestrpljivo ekamo va sud. Do narednog broja, elimo vam sreom i radou ispunjene praznine dane.Nina Simonovi, Plezir magazin

  • Sadraj

    ivotni stil

    142 Online partanje

    144 Vikinzi

    Ekologija

    152 Autoslavia

    Moda

    172 Dorolski dandy

    ivotni stil

    184 Vodi za oping

    Moda

    204 Heroes

    ivotni stil

    220 U ast Balkancu

  • Online partanje

    The Beard Baron YouTube kanal za sve moje drage bradonje, jer naravno da ne mogu da ih izostavim. Ovde ete nauiti male cake: kako pravilno trimovati bradu, odrediti koji oblik i stil brade ide uz vae lice, kako je pravilno negovati, koji ealj koristiti, ali i pronai odgovore na sva pitanja o problemima koji prate jednu bradu. Odnedavno je Don, koji stoji iza ovog projekta, pokrenuo i svoju liniju proizvoda za negu brkova i brade, te eto duple radosti za sve vas.

    Emergency Awesome Jo jedan YouTube kanal, ali ovog puta za sve male nerdove u nama kojima nikad dosta stripova, SF-a, serija, igrica, superheroja... arli u svojim videima detaljno objanjava aktuelne epizode serija, radi brakedown trejlera, izvetaje sa ComiCon-a, predvianja za nove sezone serija, a takoe ima i svoj gaming kanal. Arrow, The Flash, GoT, Sherlock, Star Wars, Doctor Who... Trust me on this one, religiozno ete mu se vraati, ba kao i ja.

    Nina Simonovi

  • Nemanja Glumac Instagram profil naeg talentovanog fotografa, svetskog putnika i vetog posmatraa. Prua nam muki pogled na svet i detalje koji ga okruuju, uz esto iscrpne prie sa proputovanja. Ako vam je potrebna inspiracija, ideja za naredno putovanje ili jednostavno uvid u lep()u stvarnost, ovo je prava adresa.

    Urban Beardsman Online oe za bradonje (pa zaboga, da li ste sumnjali?) koje se moe okarakterisati kao vodi za ivot u malom. Kada sam prvi put naila na sajt prijatno su me iznenadili zanimljivi tekstovi, irok dijapazon tema kojih se dotiu i njihov pristup njima. Projekat je osmiljen kao blog-magazin koji se redovno apdejtuje novim sadrajima, a tu su i njihovi nalozi na svim ostalim drutvenim mreama, jer bradata zajednica treba da se odrava.

  • 144 l decembar

    ivotni stil

    VikinziPOSLEDNJI PAGANI SEVERA

  • Vikinzi

    Tekst: Nina Simonovi

    Poslednje pagane Severa, koji su se klanjali Odinu i Toru, i dalje prati reputacija asnih i neustraivih, oko njih se ispredaju sage i mitovi, a splet kliea im obezbeuje besmrtnu slavu i dan danas. Pod uslovom da poginu u boju odlazili bi u Valhalu, raj ratnika, gde su ih valkire sluile medovinom. Ko su, istorijski gledano bili vikinzi i koliko je veran njihov prikaz u savremenoj kulturi?Vikinzi su narod ranog srednjeg veka, preci dananjih Danaca, veana, Norveana i Islanana. Ljudi sa severa, tj. Normani, predstavljali su strah i trepet susedima, jer se nisu libili da napadaju, pljakaju i pale manastire, trgovaka mesta, pa ak i cele gradove. Kako su bili u nepovoljnom klimatskom podruju i iveli u skromnom seljakom drutvu, koristili su sve prilike za uveanje prihoda i bogatstva, te na taj nain rani srednji vek pretvorili u svoje doba. Ipak, ne moemo im pripisati samo svirepu tiraniju. Zahvaljujui moreplovakim vetinama otkrili su Grenland i Kanadu, uestvovali u osnivanju ranih ruskih drava, podsticali razvoj trgovine meu narodima, a ostavili su i brojne tragove u umetnosti i knjievnosti. POSLEDNJI PAGANI SEVERA

  • 146 l decembar

    Osnovne odlike drutva

    Na poetku treba napomenuti da su i meu Skandinavcima postojale podele naroda, a najpoznatiji su bili Vikinzi, Normani i Varjazi. Meutim, danas je postalo uobiajeno da se svi severnogermaski narodi ranog srednjeg veka zovu Vikinzima. Svi su se meusob-no sporazumevali staronordijskim jezikom (danas mu je najsliniji islandski), koristili su runsko pismo i bili politeisti. Siromaan i-vot na Severu ih je uslovio da budu izuzetno prilagodljivi: podjednako i mukarci i ene su se bavili poljoprivredom, stoarstvom i ri-barstvom. iveli su na seoskim imanjima, u jednostavnim prizemnim kuama, dugakim dvadesetak metara. Odea im je bila jedno-stavna i neupadljiva, od hladnoe su se titili krznom, a oba pola su rado nosila upadljiv nakit. Religija, fiziki izgled i fizika sprema u kombinaciji sa mentalitetom spremili su ih za ratnike pohode. Imali su hijerarhijski ureen drutveni poredak: na elu drutva nalazio se kralj (kome su uzor bili franaki vladari), a

    jarlovi (visoko plemstvo) i glavari su upravljali pojedinim oblastima zemlje. Iako je porodica imala patrijarhalno obeleje i mukarci su bili vladari i ratnici, vikinke ene su imale bitan poloaj, ak su i preuzimale ulogu glave po-rodice u odsustvu mua. Bavile su se trgovi-nom i zanatstvom, a neretko su uestvovale i u pljakakim pohodima.

    ivotni stil

  • Politeizam, paganstvo i Valhala

    Pagani su esto prinosili rtve bogovima kako bi pridobili njihovu naklonost. Glavnim bogovima smatrani su Odin, Tor i Frej. Odin je bio vrhovni bog, pritom i bog rata koji je gostio poginule ratnike u Valhali. Njegov sin Tor bio je bog grmljavine, uticao je na vetar i kiu te su ga seljaci veoma potovali. Frej je bio bog plodnosti kome su prinosili rtve za bogatu e-tvu. Njegova sestra i imenjakinja smatrala se boginjom ljubavi. Podmukli bog Loki izrodio je udovita poput dinovske zmije Midgard i vuka Fenrija, koji su bili najvea opasnost Vi-kinzima. Pored raznih boanstava, verovali su i u ostala mitska bia, poput trolova, demo-na, patuljaka, divova i sl. Imali su jasnu sliku o

    kosmosu koji ih okruuje, te su tako postojali Asgard (dvor boanske porodice Asa), Mid-gard (svet ljudi), Utgard (svet leda i hladnoe). Verovali su i u propast sveta, to jest Ragnarek iliti sumrak bogova, po ijem predanju e se sve sile zla obruiti na svet i unititi ga. Uzdali su se u mo bogova i magije da se to ne desi. Nisu imali hramove i svetenike, ali su redovno obavljali rituale rtvovanja: prinosili su darove u

    vidu hrane, pia, ljudi i ivotinja. Ti rituali se sma-traju paganskom preteom Boia. esto su no-sili amajlije, proricali sudbinu kod arobnjaka, a isto tako se bavili i crnom magijom.

    Valhala ili dvorana poginulih ratnika predstav-ljala je ratniki raj i kao takva najpoznatiji mito-loki motiv kod Vikinga. Prema verovanju, samo ratnici poginuli u boju bi mogli da uu u Valhalu, prekrivenu kopljima i titovima. Tamo bi ih gostio sam Odin uz mnogo hrane i alkohola. Meusob-no bi se borili, jer su morali da budu pripremljeni za Ragnarek. Ulazak u ratniki raj je smatran za najveu ast jednog Vikinga, te je logino to su svi bili tako neustraivi u bojevima jer posle ivo-ta na Zemlji ih je ekao jo jedan u Valhali gde bi opet imali priliku za dokazivanje junatva.

    Posmrtni obiaji su imali nita manje paganska obeleja. Pokojnika bi spaljivali: seljake uz veoma skromnu humku, a predstavnike plemstva bi po-loili u brod sa orujem i zlatom, zapalili i otisnuli na more. Uz materijalne darove koje su prilagali, bila je obavezna i jedna ljudska rtva, iji bi se le poloio na brod uz pokojnika. Smatralo se da veina pokojnika odlazi u Hel, podzemno carstvo mrtvih koji nisu poginuli u boju.

  • 148 l decembar

    ivotni stil

    Brodogradnja, pljackaki pohodii ratovi

    Pomorsko umee Vikinga bilo je nadaleko poznato. Prvi brod sagraen oko 820. go-dine, bio je dugaak 21 metar. Pre plovid-be molili bi se boginji Ran, eni boga mora Egira, koja je vladala na morskom dnu pod-zemnim carstvom utopljenika. Iako se jedro koristilo par vekova pre doba Vikinga, oni su ga unapredili tako da je postalo najbitniji deo broda. Krma i pramac (prednji i zadnji deo) broda bili su iste visine, to im je omogua-valo i pristajanje u pliim vodama. Metalni gr-bovi i zmajevske glave na pramcu upotpunja-vali su izgled brodova. I dalje je nepoznanica kako su se orijentisali na moru, osim poznate injenice da su to radili uz pomo zvezda. Bili su najvetiji moreplovci svog doba, to im je omoguilo da otkriju nove zemlje i osvajaju teritorije.

    Pogreno je uvreeno miljenje da su Vikin-zi nosili kacige s rogovima one su se nosile mnogo pre vikinkog doba. Ratnici su uglav-nom nosili svoju jednostavnu odeu panta-lone i iroke koulje vezane kaiem u struku. Malo bogatiji su mogli sebi da priute konu jaknu i kapu, dok su jedino predstavnici ple-mikog stalea imali pancirne koulje ili me-talne kacige. Za zatitu su koristili okrugle dr-vene titove, koji su imali gvozdeno ojaanje u sredini za ruku, kao i okov na ivici tita. e-sto su ih farbali jarkim bojama ili oslikavali pri-zore iz mitologije i saga. Obian vojnik-seljak borio se kopljem ili sekirom, a ostali kratkim maevima, noevima, lukom i strelom. Iako su se borili oskudnom opremom, pobeivali su zahvaljujui taktici iznenadnih napada ko-jima je prethodilo izvianje terena. Takozvani

  • berzerkeri, oni koji nose medveu kou, bili su neobuzdani ratnici, navodno neranjivi i vladali su drevnom magijom. Raznim opijati-ma su postajali besne borbene maine koje nisu oseale bol i koje nita nije moglo da za-ustavi.

    Od kraja VIII veka pa do sredine XI veka Vi-kinzi su se irili po svetu, poevi od britan-skih i franakih obala, pa kasnije do Islanda, Farskih ostrva i Grenlanda. Skandinavski tr-govci su putovali i dalje od toga, sve do Kon-stantinopolja i Bagdada. Ovoj ekspanziji Vi-kinzi mogu da zahvale kvalitetnim brodovima, hrabrim ratnicima i siromanoj domovini. Bo-rili su se u etama od par desetina do nekoli-ko stotina ljudi, gotovo nikad u formaciji pra-ve vojske. Osnovno naelo im je bila dobit. Zarad nje su otkrivali nove predele, susretali se sa novim kulturama i veoma lako njihovo naslee ubacivali u svoje. Na to najvie uka-zuju jezike promene kroz istoriju. Najveu promenu predstavljalo je prihvatanje hrian-stva, mada je trebalo oko 200 godina da do toga doe. ak i nakon prihvatanja nove vere, mnogi Vikinzi su nastavili da ive dota-danjim paganskim nainom ivota, izmeu dve religije, a na krtenje su gledali kao na jo jedan korak do bogatijeg ivota i dobrih odnosa sa evropskim vladarima.

  • 150 l decembar

    Vikinka umetnost i kultura

    Iako na prvi pogled ova tema deluje skro-mno, realnost je suprotna. Ponimo samo od konstrukcija vikinkih brodova, filigranskih re-mek-dela kovaa i duborezaca. Umetnici su bili upravo zanatlije, koji su ukraavali brodo-ve, vrata, zlatne i srebrne kope, maeve... Najpoznatije su zmajeve glave na vikinkim brodovima. Imali su svoje pismo, rune, koje su se koristile na severu Evrope vie od 600 godina, kako za zapisivanje epigrama tako i u magijske svrhe. Nisu bile pogodne za zapi-sivanje duih tekstova, tako da su Vikinzi mi-tove i sage prenosili usmenim putem. Skaldi, svojevrsni pesnici, esto su kazivali svoje po-hvalne pesme namenjene bogovima i vlada-rima. Najpoznatiji skaldi bili su starac Bragi, Tjodolf iz Hvina, Egil Skalagrimson, Gunlkaug Zmijski Jezik... Galebova staza u pesmama predstavljala je more, konj na talasima vikin-ki brod, a bitka se opisivala kao sudar mae-va i Odinove oluje.

  • Vikinzi u savremenoj kulturii muzici

    Vikinzi su svojim mitovima i umetnikim deli-ma postali poznati i van Skandinavije, a njiho-va zaostavtina doivela je najveu ekspanziju u romantizmu u Nemakoj. Nemaki roman-tiari su se detaljno posvetili staroj nordijskoj knjievnosti. Tamo su Skandinavci, sve do 1945. godine, posmatrani kao istorijski krvni srodnici. Otprilike u isto vreme, sredinom XX veka, poinje trend vikinkih romana u knji-evnosti, koji je pokrenuo veanin Frans G. Bengtson romanom Pustolovine Rede Orma (drugi naziv: Dugi brodovi), prema kome je snimljen istoimeni film. Ova tema je privlaila i ljubitelje stripa, te i danas imamo svima omi-ljenog Hogara Stranog. Meutim, najpozna-tija je triologija Gospodar prstenova, koju je 1954/55 napisao D. R. R. Tolkin.

    Na Oksfordu je predavao srednjevekovni en-gleski jezik i knjievnost, a pritom je dobro poznavao i staronordijski jezik i islandsku knji-evnost srednjeg veka. Sva njegova znanja su kulminirala pomenutim delom, u kome je lik Gandalfa tesno povezan sa bogom Odi-nom. Vikinke sage su pronale put i do mu-

    zike osamdesetih godina prolog veka, kada se elementi nordijskog folka spajaju sa hevi metalom i rezultiraju viking-metalom. Zaetni-kom se smatra vedski bend Bathory sa al-bumom Blood Fire Death, a u stopu ih pra-te norveki bendovi Burzum i Enslaved, finski Korpiklaani...

    Danas se popularna kultura teko moe zamisliti bez Vikinga. Najsveiji primer za to je serija Vikings u produkciji History Channel-a, kao i film Viking ruskog reisera Andreja Kravuka, ija se premijera oekuje decembra 2016. godine. Ostaje samo pitanje koliko se dotiu istorijske realnosti. A da li je divlji narod sa severa zasluan i za vraanje brade meu naim mukarcima? Vraanje prirodi i svom izvornom izgledu? Dont even get me started on that...

  • 152 l decembar

    ivotni stil

    P O N T I A C FIREBIRD 400 CONVERTIBLE

  • 154 l decembar

    Tema

    OVA PRVA GENERACIJA KABRIOLET VERZIJE PONTIACA FIREBIRD IZ 68 NALAZI SE U PEINOM VLASNITVU VE TRI GODINE. KUPIO GA JE U KALIFORNIJI, GDE JE KOD PRETHODNOG VLASNIKA BIO OD 76. RESTAURIRAN JE 99, A BOJA KAROSERIJE, UNUTRANJOSTI I KROVA OSTALA JE ORIGINALNA. PREMA PEINIM REIMA, PO GRUBOJ PROCENI DANAS IH JE OSTALO OKO 500, DOK U OVOJ AUTUMN BRONZE BOJI POSTOJI SAMO JEDAN. ZAPANJUJUA JE INJENICA DA POTRONJA OVOG KLASINOG AMERIKOG MUSCLE AUTOMOBILA PO GRADSKIM USLOVIMA VONJE IZNOSI 33L NA 100KM.

  • 156 l decembar

    Tema

  • 158 l decembar

    Tema

  • 160 l decembar

    Tema

  • 162 l decembar

    Tema

  • 164 l decembar

    A U T O S L A V I A UVARI AUTOMOBILSKOG NASLEA

    STARE JUGOSLAVIJE

  • A U T O S L A V I A UVARI AUTOMOBILSKOG NASLEA

    STARE JUGOSLAVIJE

    Marama oko glave? Tu. Makaste nao-are? Tu. Crveni karmin na usna-ma? Tu. Sputeni krov na oldtajmeru iz 68? Tu. Potpuno sam opremljena,

    krstarenje Firebirdom ulicama Beograda moe da pone. Pa ta ako je 1. decem-bar, dovoljno je sunano i dovoljno nas nije briga to nas ljudi u prolazu udno gledaju. Jer nama je lepo. Jer, ljudi moji, ovo je ist hedonizam.

    Kada sam se dogovarala sa ekipom koja stoji iza Autoslavie oko ovog intervjua, Milo je znalaki predloio kako mi treba potpuno Autoslavia iskustvo, to je obuhvatalo vonju oldtajmerom, prisustvovanje fotkanju istog i razgovor sa vlasnikom automobila - jer kako u da piem o oldtajmerima ako se ne pro-vozam u jednom? Nije me bilo teko nagovo-riti. Fotkali smo na dve lokacije, to jest Milo je fotkao dok smo Pea, vlasnik automobila, ore, druga treina Autoslavie i ja nona-lantno posmatrali sa strane.

    Nakon vonje opisane u prvom pasusu (btw, mislim da je jasno da sam se radovala kao malo dete kada dobije novu sjajnu igra-

    ku) otili smo na kafu kako bi mi detaljnije pri-ali o svom projektu. Milo i ore su podelili sa mnom kako su poeli ovaj projekat, kako su oborili internet ve prvom objavom na saj-tu, kako je voziti se Titovim Mercedesom (da, dobro ste proitali), i da li entuzijasti poput njih imaju najomiljenijeg oldtajmera i zato ne. Filip, poslednji lan Autoslavia redakcije, op-ravdano je kasnio na intervju ali je to brzo us-peo da nadoknadi.

    Prva kafa - polako ali sigurno me uvlae u svoj svet oldtajmera i zanimljivih pria koje stoje iza istih. Druga kafa - kupljena sam, ve razmiljam koji bih oldtajmer ja posedovala u svojoj fiktivnoj garai. Kada se sve sabere i oduzme, ova tri momka, koliko god bili ra-zliiti, zajedno ine jednu koherentnu celinu a taj njihov vajb se uspeno preneo i na sajt i njihove prie.

    Primedba autora: Kao to ve i moete pri-metiti, ovo nee biti klasian intervju po prin-cipu pitanje-odgovor. Prenosim vam tok na-eg razgovora, nadam se da ste ve skuvali sebi kafu i pomno pratite jer poinjemo.

    Tekst: Nina Simonovi

    Fotografije: Milo Nikodijevi

  • 166 l decembar

    RECITE MI KAKO SE RODILA IDEJA ZA OVAJ

    PROJEKAT I KAKO STE SE ODLUILI ZA IME

    AUTOSLAVIA?

    M: Ideju smo poeli da razvijamo poet-kom 2013. godine, a sajt je zvanino krenuo sa radom u septembru iste godine. Nekako se desio spoj znanja koje poseduje i onoga to voli i to je rezultiralo sajtom o automo-bilima. Sva trojica oboavamo oldtajmere, jednostavno su vidno istaknutiji na ulici od novih plastinih automobila. Shvatili smo da ne postoji nijedan portal na prostoru bive Jugoslavije koji radi tako neto na temu ol-dtajmera. Sa orem sam ve saraivao na neki slian nain, i tako smo krenuli da ra-zvijamo koncept. to se tie imena, u moru ideja Autoslavia je prosto isplivala na povri-nu jer obuhvata sve ono ime se mi bavimo, a to su oldtajmeri na prostoru bive Jugo-slavije. Zna, najvea motorizacija se desila za vreme velike Jugoslavije, od 50-ih, 60-ih godina ljudi su poeli da kupuju Fie. Od do-mae proizvodnje do uvoznih automobila, oni su poeli da ulaze u svakodnevicu tadanjeg ivota. Tu su poela da se razvijaju prva se-anja i prve emotivne veze ljudi i automobila. Auto jeste gomila metala, ali on postaje tako-rei lan porodice. Deava se velika promena ovde kroz taj nain industrijalizacije. Vezali smo automobil i Jugoslaviju i dobili Autosla-viu, iako nismo neki jugonostalgiari. U sep-tembru smo izali sa prvom reportaom na sajtu sa skupa 24 sata elegancije.: Na taj skup dolaze ozbiljni automobili iz

    inostranstva i eleli smo ba tom reportaom da pokrenemo sajt. Niko nije oekivao tako detaljan izvetaj sa dogaaja koji je krajnje automobilistiki, tako da smo oborili inter-net ve posle prvog posta. (smeh) Ne, zaista nam je pao sajt jer nismo oekivali toliku po-setu. I tako smo polako ali sigurno nastavili

    da se razvijamo, evo ve malo vie od dve godine. Tekstovi koji su glavna okosnica sve-ga bave se nasleem, koje je informativna rubrika jer pria o tom automobilskom nasle-u ali kroz line prie i iskustvo posedovanja automobila. Nije bitno da li ga vlasnik ima to-kom cele svoje vozake karijere ili samo par godina.M: Pa da, prva ideja nam je bila da svake

    nedelje predstavimo po jedan oldtajmer.

    KAKO NALAZITE OLDTAJMERE, LJUDE I PRIE

    KOJE STOJE IZA NJIH? DA LI SE ORIJENTIETE

    ISKLJUIVO PREMA AUTOMOBILIMA KOJI VAM

    SE DOPADAJU ILI I PRIE IMAJU TU UTICAJA?

    : Malo vie idemo ka tome da pria bude dobra, na primer, da znamo da se automobil ne prodaje ve da ga vlasnik briljivo uva, tj. da e pria automobila nastaviti da se ra-zvija. Bilo je kod nas i manje i vie atraktivnih automobila ali ljudi bolje reaguju na automo-

  • bile koji su im emotivno blii. M: Da, jedan Fia ili Reno 4 moe mno-

    go bolje da proe na sajtu od ovog dana-njeg Pontiaca. Zato to mnogi kod nas imaju emotivna seanja vezana za Fiu: s njim su ili na more, ili ga je neiji deka vozio i slino. : To je ba izuzetak za sve druge automo-

    bilske sajtove. Najnormalniji automobili su oni koji proizvode najvie emotivnih reakcija.

    DA LI VAS VLASNICI SAMI KONTAKTIRAJU JER

    ELE DA SE I NJIHOV AUTO NAE NA VAEM

    SAJTU?

    M: Na poetku smo imali par automobila u rezervi. Ja sam preko oglasa kontaktirao Peu, tako smo se upoznali, i iz toga se na-stavilo prijateljstvo. Onda se proiri pria, je-dan te preporui drugom i ljudi krenu sami da se javljaju. irenje kontakata je najbolje na skupovima oldtajmera. Sada imamo itave spiskove svih koji treba da dou na red.

    IZVINI, PREKINULA SAM TE MALOPRE KADA SI

    PRIAO O AUTOMOBILSKOM NASLEU. KOJIM

    SE JO TEMAMA BAVITE NA SAJTU?

    : Osim naslea, imamo i rubriku regional-nih oglasa, ali tu nalazimo samo automobile koje zaista vredi kupiti ili restaurirati. Tako-e pokrivamo i skupove i kult, koji obuhvata istorijsku priu o automobilima.

    KOLIKO JE CENA OLDTAJMERA REALNA U

    ODNOSU NA SAM KVALITET AUTOMOBILA?

    M: Ma nije uopte realna. Ali oldtajmer je jedan materijalni predmet koji pored emotiv-ne i istorijske vrednosti dobija i na raritetu. Ti automobili polako nestaju. Evo jedan bana-lan primer: kada smo krenuli da radimo sajt Fia je kotao oko hiljadu evra, a sada je ve 3-4. Ako se to posmatra u odnosu na nove automobile gde dobija klimu i razne garan-cije, ovo apsolutno nema veze sa realnou. Oko oldtajmera mora mnogo da se brine, ali on je neto to ti prua mnogo uspomena i mnogo vie vredi od novih automobila. Jed-nostavno, da bi dobio sve to mora da uloi mnogo truda. Svi ljudi koji poseduju oldtaj-mere su veoma prijatni i drueljubivi. Jer kad je neko spreman da rtvuje svoje vreme i iv-ce i uloi trud u ouvanje jednog automobila, on po difoltu ne moe da bude lo. Njemu se ta uloena ljubav kasnije vraa makar i kroz jednu vonju.: Da, nikada nismo naili na neku negativ-

    nu osobu. To prosto okuplja odreenu grupu ljudi koja sve to radi iskljuivo iz ljubavi. Ve-oma dobro smo se povezali sa svim ljudima ije smo automobile predstavljali. Eto jo jed-nog primera kako ti automobili lako povezuju ljude.

  • 168 l decembar

    OTKUD VAA LJUBAV PREMA AUTOMOBILIMA?

    MISLITE DA TO IMA VEZE SA POLOM?

    M: Da citiram jednog poznanika Automobil je neto to se dobija po roenju. Nije veza-no za pol, nas dosta itaju i ene. ene koje vole estetiku i nae prie su im zanimljive za itanje. Kada piemo tekstove, namenski ih ne adresiramo samo mukarcima odreenog doba. I takoe nemamo mnogo tehnikih detalja u tekstovima. Vie se drimo emoci-ja i iskustva, ba kao i ti danas. Autoslavia je zajednica, ako neko uslika oldtajmer na pro-storu bive Jugoslavije i podeli na Instagramu uz #autoslavia to odmah dolazi i do nas, i do svih koji prate sajt. To je taj momenat zajedni-ce. Mi smo je pokrenuli kako bi mogla sama da se iri. Instagram nam je ba veliki uspeh jer se sve na toj mrei razvilo spontano.

    KADA SMO VE KOD ENA, DA LI MISLITE DA

    MOGU DA VAM PARIRAJU U LJUBAVI, PASIJI,

    ZNANJU PREMA AUTOMOBILIMA? JESTE LI

    SE SUSRELI SA ENOM KOJA JE FANATIK ZA

    AUTOMOBILE?

    M: Naravno, ljubav je apstraktni pojam i ne moe da se meri na skali.: Imali smo devojku Mau koja je kupila

    Minija i restaurirala ga sa svojim dekom. Do-sta se razume i potpuno je ravnopravna kao i svi ostali vlasnici sa kojima smo radili. Drugo, oldtajmer se nekako drugaije posmatra od ovih savremenih automobila.

    HAJDE DA MI OBJASNITE TA SE TANO

    PODRAZUMEVA POD OLDTAJMEROM? TO

    JE MODA TREBALO NA POETKU DA VAS

    PITAM.

  • M: Ima tu dosta tehnikih detalja, ali ge-neralno moe da se posmatra kao stariji od 30 godina mada to bi sada ve bilo neko 84 godite to i nije ba reprezentativno, jer oni ve lie na savremene plastificirane automo-bile. U Nemakoj su radili jedno istraivanje u kome su doli do zakljuka da e svaki au-tomobil raen do 76 moi runo da se re-staurira, a ve posle te godine kreu modeli za koje je potrebna maina i tehnologija i to nee moi da se sauva. Tako da eto neka granica bude 76 godina.

    KOJI JE VA OMILJENI OLDTAJMER?

    : Na to pitanje je nemogue odgovoriti. Mada ja volim evropske automobile general-no.M: Slaem se, s tim to bih ja mogao da

    suzim izbor na italijane.

    RECITE MI KAKO BIRATE LOKACIJE ZA

    FOTKANJA? ITAJUI PRIE NA SAJTU DOLA

    SAM DO ZAKLJUKA DA SVAKA PREDSTAVLJA

    CELINU - AUTOMOBILA, LOKACIJE I PRIE

    IZA NJEGA. SVE SE NEKAKO PRIRODNO

    NADOVEZUJE.

    M: Uglavnom namenski. Pre poetka rada sajta prepeaio sam Beograd uzdu i po-preko traei zanimljive lokacije, kako bismo znali ime raspolaemo. Biramo rustine lo-kacije, jer ako te automobil vraa u odreeno vreme, to treba da uini i lokacija. Izbegava-mo guve i gradske uslove. : Zapravo, na jednom fotkanju smo uhva-

    tili Geozavod onakav kakav je trebalo da ostane, bez ovog krunog toka. Ispred nje-ga smo fotkali jedan Cadillac, jedino je to bio izuzetak jer smo eleli da sauvamo uspo-menu na zgradu Geozavoda. Prosto sve to moe da nestane u jednom trenutku i elimo

    da negde, barem u jednom kadru bude sa-uvano. To je bio jedini sluaj gde smo bili u samom centru, obino se sklanjamo po obo-dima grada. Tu Milo radi neverovatno dobar posao, jer ume da prepozna pravu atmosferu i povee lokaciju i automobil.

    KOJA PRIA VAM JE NAJDRAA OD SVIH KOJE

    STE DO SADA URADILI?

    M: Neto najzanimljivije to smo radili jesu Titovi automobili. Niko ih do tada nije obradio na taj nain. U to vreme sajt je radio otpri-like mesec dana. Ti automobili su famozni, svi su znali za njih i opet se tu vraamo na onu emotivnu povezanost, sada su ostali manje-vie zaboravljeni u garai Garde Voj-ske gde vie niko ne moe da ih vidi. Jedan mail Vojsci Srbije je bio dovoljan da stupimo

  • 170 l decembar

    u kontakt s njima i dobili smo odobrenje od naelnika Generaltaba za fotkanje. To nam je dugo bio najitaniji tekst na sajtu i zaista je bio pravi doivljaj raditi na tome.: To nam je istorijski najvrednija pria koju

    imamo, pritom je veoma iscrpna i sa dosta fotografija kako bi makar malo preneli sve detalje.

    TA VAM JE NAJDRAE U OVOM POSLU, OSIM

    TO UPOZNAJETE LJUDE I FOTKATE LEPE

    AUTOMOBILE?

    : Pa to je to. (smeh) Radimo ono to za-ista volimo i oseam da ostavljamo tragove, jer na naim prostorima bilo ta to je vezano za automobilsku kulturu ba slabo zabelee-no. Pokuavamo da ouvamo naslee, ima-mo efekta u drutvu, koliko god bio mali ali ipak se neto deava.M: Oseamo se kao na nekoj misiji, taj

    momenat kad shvati da je Autoslavia auto-mobilska drava u malom, svi se povezuju kroz jednu novu prizmu, zbliavamo ljude. Mi zapravo i nismo svesni koliki je na uticaj u automobilskom svetu na naim prostorima, ljudi nam to stalno ponavljaju ali mi samo na-stavljamo da radimo ono to volimo. Ovo je idealan ivot i idealna karijera.

    DA LI VI LINO POSEDUJETE NEKI

    OLDTAJMER?

    : Imam sreno garairan BMW iz 72. godine, tek treba da ra-dim na njegovoj restauraciji. To je to za sada, mada bih voleo da jednog dana imam veliku garau koja bi mogla da primi najmanje desetak oldtajmera.

    AUTOSLAVIA SE TAKOE BAVI I

    IZNAJMLJIVANJEM OLDTAJMERA, ZAR NE?

    M: To je jo u zaetku. Primetili smo da po-stoji potranja meu ljudima, kontaktiraju nas uglavnom ako su im potrebni za neko fotka-nje, venanje i slino. Tako da smo reili da budemo posrednici izmeu vlasnika oldtaj-mera i svih zainteresovanih za rentiranje istih. Plan je da do prolea zaivi sajt za to.

    OSIM TOGA, U KOM PRAVCU AUTOSLAVIA

    NASTAVLJA DA SE RAZVIJA U BLIOJ

    BUDUNOSTI?

    M: elimo da objavi-mo knjigu sa svim do-sadanjim fotografijama i priama sa sajta. Pri-metili smo da na srp-skom jeziku ne postoji takvo izdanje. Takoe radimo i kalendare, isto sa naim autorskim fo-tografijama.: elja nam je i da

    ee radimo pred-stavljanja automobila kroz kratke video prie na naem YT kanalu.

  • A onda nam se pridruio i Filip i od-mah krenuo sa svojom priom:F: Ja imam Citroen GS iz 79. godi-

    ne i imam garau za razliku od ora koji rentira garau, a ne vozi svoj auto. (smeh) Taj Citroen je upravo razlog za-to kasnim, jer je kod majstora trenutno. Takoe je razlog zbog koga sam se pri-druio timu Autoslavie par meseci nakon poetka rada sajta. Obratio sam im se mailom sa sve Potovani bla bla i eto, bili su ljubazni da me prime u redakciju.

    (smeh) Zaista super saraujemo i jo bo-lje se druimo.

    IMA LI TI NEKU OMILJENU PRIU IZ

    DOSADANJEG OPUSA?

    F: Posebno mi je draga jedna od naj-novijih pria, a to je Citoren CX fotkan ispred Vazduhoplovnog muzeja, zato to je to brani par od 85 godina koji je pro-putovao ceo svet, nevieno su skromni ali imaju neke neverovatne prie. Oni su mi genijalni, kao i vlasnici Minija.

    KOJI TI JE NAJZANIMLJIVIJI MOMENAT U

    OVOM POSLU?

    F: Celo to redakcijsko druenje i naa putovanja na skupove. Zanimljivo je kad sed-ne u neki auto i ne zna kako e da se po-naa i da li e izdrati put od 100-200km ili e stati posle 18km, kao to nam se ve desilo. (smeh)

  • 172 l decembar

    Moda

  • GENT REBEL DOROLSKI DANDY

    KAO BUNTOVNI DENTLMEN

    TA JE TO SPREZZATURA? TA INI DOBRO ODELO? KO JE SVE DANAS DENTLMEN-POBUNJENIK? KAKO IZGLEDA VODITI ITALIJANSKILAJFSTAJL NA KALDRMI BEOGRADA? O SVEMUOVOME NAM PRIA GORAN PERII, AUTORPROJEKTA GENTREBEL, KOJI SE ODLUIO DANAKON VIEGODINJE KARIJERE U IT-JU SLEDISVOJU PASIJU PREMA MUKOJ MODI

    Fotografije: Marko Markovi,

    Nenad Mati, Dragan Jovanovi

    Intervju: Nina Simonovi

  • 174 l decembar

    KAKO SI SE ZAINTERESOVAO ZA MODU,

    KROJEVE I MATERIJALE?

    To datira jo iz osnovne kole, prvenstveno preko kala italijanske lige. Italijani su nama uvek bili zanimljivi zbog tog minkerskog na-ina oblaenja, a pogotovo je poslednjih go-dina sve popularnije da se fudbaleri oblae malo ekstravagantnije. U vreme kada sam poeo da se interesujem za modu informisa-nost je bila na niskom nivou, tada ovek nije imao percepciju mode kao danas. Zatim sle-di moj prvi odlazak u Italiju i Rim 98. Italija je zemlja koja je kanalisala moj put, to se i vidi po fotografijama i nekim postovima na sajtu, veoma mi je bliska po senzibilitetu. Otkrivaju-i dalje svet mode, prvo sam vizuelno poeo da kapiram stvari: ovo mi se svia a ovo ne,

    ove boje idu dobro sa ovim i slino, da bih kasnije poeo da se interesujem i oko mate-rijala i krojeva.

    AUTOR SI SAJTA I BLOGA GENTREBEL

    NA KOME SE BAVI PROBLEMATIKOM

    MUKE MODE I LAJFSTAJLA, A PRITOM GA

    KARAKTERIU INFORMATIVNI TEKSTOVI I

    DOBRA FOTOGRAFIJA. KAKO SI SE ODLUIO

    NA OVAJ KORAK, IMAJUI U VIDU DA NA

    NAIM PROSTORIMA NEMA MNOGO MUKIH

    BLOGERA?

    Taj moj projekat i sajt GentRebel je rezultat moje elje da postanem bloger i da se time bavim ozbiljno. Pre skoro dve godine mi se rodila ideja za biznis vezana konkretno za muku modu, kada sam i poeo malo ozbilj-

  • nije da razmatram muku garderobu. Ve tada sam poeo da sklapam u glavi kockice kako bih mogao sve to da spojim. Tada sam se bavio IT-jem i digitalnim marketingom, pa mi je bilo lo-gino da to bude blog, odnosno sajt. Prvo sam pokrenuo Facebook stranicu na kojoj sam delio svoje afinitete prema mukoj modi i trebalo je malo vremena da ta stranica preraste u blog, da sve sastavim, napiem, jer sam sam radio celo-kupan sajt. Startovao je pre par meseci. Nema komercijalnu stranu za sada, ali nadam se da hoe u bliskoj budunosti. On je samo jedna od kockica moje ideje koju bih voleo da realizujem u narednih par godina, a to je krojaki atelje u kome e se praviti muka odela po meri, i gde bi ljudi mogli da custom-izuju odevne predmete ba po svojoj meri.

  • 176 l decembar

    Mislim da ljudi ne treba slepo da prate trendove, ve da im isti

    budu samo inspiracija za lini stil u kome se oseaju dobro. U ivotu

    je generalno bitan sklad

  • 178 l decembar

    Moda

    OSIM TO VODI SVOJ SAJT I PLANIRA DA

    OTVORI KROJAKI ATELJE, NA KOM MESTU

    SE NALAZI SADA U MODNOM SVETU?

    Posle mnogo godina sam napravio potpuni zaokret u karijeri, iz IT-ja sam preao u mod-nu industriju. Od pre 7-8 meseci radim za modni brend Massimo Dutti ovde u Beogra-du.

    To je samo jo jedan korak ka realizovanju mog cilja, jer ja nemam tehniki backgrou-nd da bih mogao odmah da dizajniram ode-u. Sve te ideje koje bih voleo da realizujem nisu male, i u sve to ulazim sam, bez ikak-ve zaleine. Potrebno je tu dosta vremena, energije pa i sree da se kockice poklope pa da napravim najosnovniji set-up. A vidim da postoji tranja kod ljudi. Da ne ulazimo sada u domen rune izrade odela kao to rade u Engleskoj, Italiji ili Francuskoj, to se smatra vrhuncem izrade odela, tzv. bespoke tailoring koji i kod nas polako uzima maha. U posled-nje vreme sam poeo malo i da ijem, to je jedna od stvari koje bih voleo dobro da sa-vladam. Poseujem jednog deku krojaa, koji se vie od pedeset godina bavi time. Ba je stara kola, sa juga Srbije. Od njega pokua-vam da nauim neke osnovne stvari i cake.

    TA INI DOBRO ODELO, OSIM DOBROG

    KROJA I KVALITETNOG MATERIJALA?

    Dobro odelo ini taj ko ga nosi. Sve je pi-tanje karaktera. Materijal i krojaeva ruka su takoe dve najbitnije stvari.

  • NA SVOM SAJTU ESTO SPOMINJE

    SPREZZATURU. UPOZNAJ NAS MALO VIE

    SA TIME TA SVE ONA ZNAI I OBUHVATA.

    Sprezzatura je nonalantna elegancija. Kada vidite mukarca koji se obukao zani-mljivo sa dosta detalja, iako izgleda nona-latno, on je potroio dosta vremena razmi-ljajui kako da uklopi boju arapa ili takice na njima sa kravatom, ili narukvicu sa bo-jom cipela. Taj proces kada za nekoga ka-e da izgleda nonalantno, elegantno, pri-stojno - nije lak. Nasuprot minimalizmu gde je sve svedeno i skladno, sprezzatura je stil izbalansirane arolikosti. I ja teim ka njemu to se moe videti po detaljima. Dosta je bliska dandy stilu. Prijatelji su poeli da me zovu dorolski dandy to je meni veoma simpatino.

    Po mom miljenju, dentlmen treba da tei ekvilibrijumu izmeu unutranjeg i spoljanjeg. Ne znam ko je nametnuo to da dentlmen treba samo spolja dobro da izgleda, ba naprotiv, potrebno je imati i unutranji sklop. Ima sve manje ljudi koji odiu dentlmenstvom kako spoljanjou tako i unutranjou

  • 180 l decembar

    Dobro odelo ini taj ko ga nosi. Sve je pitanje karaktera. Materijal i krojaeva ruka su takoe dve najbitnije stvari

  • KOLIKO SU MUKARCI NA NAIM

    PROSTORIMA OTVORENI ZA

    EKSPERIMENTISANJE SA BOJAMA,

    KROJEVIMA, MATERIJALIMA? KAKO SE

    IZBORITI SA PREDRASUDAMA KOJE PRATE

    LEPO ODEVENE MUKARCE KOD NAS?

    Sve je stvar karaktera, a i svetu se ne moe ugoditi. Ako ovek eli da ispuni na odree-ni nain svoj stil ivota, mora te dve injenice da ima na umu. Uzeu banalan primer - ako nosim blejzer sa duplim kopanjem i u nje-mu se oseam prijatno, ako sam to ja, ako se saivim sa odevnim predmetom to e se i primetiti i tada ljudi kau njemu to dobro stoji. To je stanje svesti i karakter koji je po-trebno imati. A uvek ima zluradih ljudi i ne tre-ba se mnogo optereivati. Druga strana me-dalje je to to uvek postoje neke norme pod koje, hteli ne hteli, svako od nas potpada. Mislim da ljudi ne treba slepo da prate tren-dove, ve da im isti budu samo inspiracija za lini stil u kome se oseaju dobro. U ivotu je generalno bitan sklad. Ne moemo mi biti druga Italija ili Engleska, to je determinisano naim podnebljem i obiajima. Ali injenica je da je Beograd otvoren, upija sve. Ja nisam zadovoljan na koji nain se oblae beograd-ski mukarci. Ima mnogo ponovljenih stvari, npr. dins. Tu bih voleo da vidim promene, jer postoje komercijalni brendovi koji nude dobre pantalone koje se, opet, dalje mogu uklapati i sa patikama. Meutim, viam po gradu i sta-rije ljude, na kojima se primeuje sprezzatu-ra nose narukvice, earpu vezanu na malo drugaiji nain, koulju sa iseenom kragnom i slino. Ljudi se generalno kod nas oblae samo u skladu sa nekom prilikom. Potreb-no je da ovek da samo malo slobode sebi. Ceo moj projekat GentRebel je tako i nastao. Upravo je dentlmen taj koji je pobunjenik, ali je nekako nestao u poslednje vreme.

    Nasuprot minimalizmu gde je sve svedeno i skladno, sprezzatura je stil izbalansirane arolikosti. I ja teim ka njemu to se moe videti po detaljima. Dosta je bliska dandy stilu. Prijatelji su poeli da me zovu dorolski dandy to je meni veoma simpatino

  • 182 l decembar

    TA KARAKTERIE JEDNOG DENTLMENA?

    Po mom miljenju, dentlmen treba da tei ekvilibrijumu izmeu unutranjeg i spolja-njeg. Ne znam ko je nametnuo to da den-tlmen treba samo spolja dobro da izgleda, ba naprotiv, potrebno je imati i unutranji sklop. Ima sve manje ljudi koji odiu dentl-menstvom kako spoljanjou tako i unutra-njou.

    TA MUKARCI, KOJI SU ZALJUBLJENICI U

    MODU, PRVO PRIMETE NA ENI?

    Koliko god to nekome zvualo udno, ja prvo primetim obrve i ruke. Inae primeujem i garderobu, ali to je ve deo profesionalne deformacije. Volim kada se ena oblai u stilu koji je slian mom. Smatram da je haljina ulti-mativni izraz enstvenosti.

    GDE TI VOLI DA KUPUJE ODEU?

    Uglavnom su to Dutti, Zara, Gagliardi... a kada se zadesim u Italiji vrlo rado nalazim i kupujem brendove koji su ovde nepoznati, tipa Gutteridge, Del Mare, Bottega del Sar-to...

    KOLIKO TI JE BITNA UMETNOST, DA LI I TU

    NALAZI INSPIRACIJU ZA MODU I SVOJE

    ODEVNE KOMBINACIJE?

    Inspiraciju za modu nalazim u svemu, u muzici, knjievnosti, umetnosti, malim stva-rima... trenutno najvie pratim strunu lite-raturu, a svakodnevno itam Politiku, pra-tim izlobe u gradu. to se tie knjievnosti, najvie mi lee klasici autora poput Dosto-jevskog i Kafke. Oni su timeless kao i jedno

    dobro odelo. Momo Kapor je donekle uzor ivota nama Beograanima. Korto Malteze, autora Huga Prata, je moj omiljeni fiktivni lik. Sve ono to ja ne mogu da budem to je Kor-to Malteze, moj alter ego.

    POTO TEI ITALIJANSKOM VAJBU I NAINU

    IVOTA, KOJA MESTA RADO POSEUJE

    U BEOGRADU A DA ODGOVARAJU TVOM

    SENZIBILITETU?

    Volim kafeterije. Ja sam moda trea oso-ba u Beogradu koja je drala kafeteriju (posle Koffeina i Prionice) nalik onima koje sada uzimaju maha. Imam istanan ukus kada je kafa u pitanju. esto poseujem Javu na Se-njaku, ali i Koffein u Uskokoj zbog prijatelja.

    DA LI JE TVOJA LJUBAV PREMA VESPAMA

    PRIRODNI PRODUETAK ITALIJANSKOG

    LAJFSTAJLA NA KALDRMI BEOGRADA?

    Moji prijatelji i ja ve dugo vozimo (retro) vespe, imamo jedno neformalno udruenje koje se zove "We ride everywhere" i povre-meno se okupljamo. Povezali smo se sa momcima iz Autoslavie kako bismo napravili priu o vespama koja je objavljena na njiho-vom sajtu. Imamo ideju da radimo i jedno fotkanje koje bi povezalo GentRebela sa ne-kim oldtajmerom.

    DA LI POSEUJE NEKE BERBERNICE, KAKO

    SE NEGUJE?

    Imam svog stalnog frizera, ali planiram da posetim i The Barbers shop jer sam uo do-bre preporuke za njih. Super mi je taj kult bradoholiara. Za bradu koristim preparate

  • jednog italijanskog proizvoaa koji je odli-an i za kosu.

    KOJE FASHION IKONE PRATI, I KO TI JE

    OMILJENI DIZAJNER?

    U principu nemam omiljenog dizajnera, ali mi se svia ta prave Bottega Veneta, Loro Piana, Cerruti... Putem drutvenih mrea sam otkrio dosta ljudi koji nisu mnogo po-znati u optim svetskim okvirima, ali imaju svoje pratioce i svoj jedinstveni stil koji se meni mnogo dopada. Ono to je meni top jesu krojai, to su ljudi koji znaju sve to da iznesu. Fabio Attanasio je meni bio uzor za

    sve ovo, on obilazi ljude po Italiji i irom sve-ta koji se bave kraftmenipom i od toga pravi prie. ak sam ga i upoznao jednom prili-kom u Beogradu u okviru manifestacije 24 sata elegancije. On ivi svoj san na isti na-in kao to to rade umetnici, glumci, slikari... Volim brend Liverano& Liverano iz Firence. Veliki brendovi poput Armanija, Dole Gaba-ne i drugih jesu kvalitetni, ali nisu jedinstveni. A sprezzatura zahteva jedinstvenost, detalje koji te izdvajaju iz mase. Nebitno da li je to druga boja konca poruba, rupe za dugme na blejzeru ili kragna u drugom dezenu, to je ono to custom made dozvoljava.

  • 184 l decembar

    ivotni stil

    Personalizovan vodi u kvalitetan oping

    ZA SVE VAS KOJI VOLITE DA SE IZDVAJATE IZ UTOGLJENE MASE, PRIPREMILI SMO OVAJ MINI VODI ZA OPING SA AKCENTOM NA HANDMADE I DIZAJNERSKU PROIZVODNJU ODEE I OBUE, KAO I PRIRODNU PROIZVODNJU TO SE TIE KOZMETIKE. Pripremila:

    Nina Simonovi

    Nevena Kragi Curious Leather Crafts Obua Rish (Risti)

    Pray Eyewear Star Wars Wear NV Bracelets

  • Personalizovan vodi u kvalitetan oping

    krabac

    ore Baarevi

    Tied Up mane

    Zolika Leather Goods

    Lejzi

    VT mane

    Beard Jam

    Klasa

    DD Handmade Shoes

    Prirodna kozmetika Nuppu

  • 186 l decembar

    Moda

    VELJKO TOMOVIdizajner VT mani GDE NALAZITE INSPIRACIJU ZA VAE MANE?

    Inspiraciju nalazim svakodnevno u raznim stvarima. Kako kroz lino raspoloenje i ona-ko kako se taj dan oseam, preko okruenja, ljudi i prirode. Uvek moe da se nae inspira-cija ako se gleda iz nekog drugog ugla, zao-biu stereotipi i pravila.

    OPIITE VA LINI STIL?

    Ne bih mogao da ga opiem u nekoliko re-enica niti da kaem da je neto, striktno moj stil. Volim da eksperimentiem i uvek ubacim neki novi detalj, spojim nespojivo ali da opet ima nekog smisla i da moe da se iznese na odgovarajui nain. Kao bivi sportista volim i sportski fazon mada danas mnogi ne mogu da me zamisle tako, iako sam vei deo svog ivota proveo u sportskoj opremi.

    KAKO STE POELI DA SE BAVITE MODOM?

    Uvek sam voleo modu i muke aksesoare. U svet mani sam uao pre etiri godine ali i pre toga sam pratio modu i voleo da uvrstim u svoj autfit neke novine koje nisu neto to

    Detalji KOJI E ZAINITI VA STIL

    Za dobro obuenog mukarca, detalji su bitna zavrnica celokupnog stajlinga. Opte poznato je i da se stil krije u detaljima. Aksesoari, od onih sitnih poput nakita, manetni do cipela nekad mogu samo zainiti, a nekada i biti najbitniji detalj itavog autfita. Naa dva sagovornika, koji se uspeno bave mukom modom i detaljima dali su odgovore kako oni gledaju na modu u Srbiji i samo za vas dali predloge i ideje za originalne, muke stajlinge.

    Intervju: Jovana Kneevi

  • moe svakodevno da se vidi na ulicama, ali bez ekstravagancije. Nikada se nisam povo-dio i striktno pratio modne trendove, nosim ono to volim i u emu se lepo oseam, a da li je to deo modnog trenda ili ne, nije na meni da sudim.

    KOJI SAVET BISTE DALI OSOBI KAKO DA

    PONESE VA RAD?

    Prvi i osnovni savet koji dajem svim mojim kupcima je da uvek uzimaju ono u emu e se lepo oseati ali i da nekada probaju da proire vidike kada je u pitanju njihov stajling. To vezujem za hrabrost, jer esto se deava da se neka kombinacija svidi muteriji ali se plai tuih komentara bez obzira to izgleda dobro, a i sebe su navikli da vide u jednom stilu i teko prihvataju novine.

    Na sreu, situacija se dosta promenila po-slednjih godina i sada su mukarci dosta slobodniji kada je moda i kombinovanje boja u pitanju. Naravno, sve treba da bude sa sti-

    lom i merom. Jedna od najveih satisfakcija mi je to to mi ljudi govore da sam na neki nain uticao na muku modu i promenio sva-kodnevni stajling jednog mukarca.

    ZATO BA MANE?

    Mane su, takorei, dole na red. (smeh) Kao to sam ve rekao, oduvek sam bio lju-bitelj mukih aksesoara i zanimljivih stajlinga, od kariranih kravata, preko earpi, zanimljivih arapa i pantalona u raznim bojama. Kako u tom momentu (kada je brend nastao) nisam mogao da pronaem mane kakve sam za-mislio, odluio sam da uradim nekoliko za sebe. Reakcije ljudi su bile pozitivne i odluio sam da to plasiram na nae trite. Bilo je i dosta skeptinih ljudi, ali to je bilo neto to me je tada, kao i sada, u potpunosti ispunja-valo i to radim sa zadovoljstvom i odluio sam da nastavim, to se posle nekog vreme-na ispostavilo kao dobra odluka jer sam spo-jio posao i zadovoljstvo.

  • IGOR SUHENKOdizajner muke obue

    DEFINIITE MODU U SRBIJI.

    Ne bih ba mogao da definiem modu u Sr-biji. Nain na koji radim svoj posao je veoma tradicionalan i nije ba toliko vezan za modu. Naravno da pratim ta se deava u modnom svetu, ali mi moda nije toliko bliska. Mislim da je moda u Srbiji mnogo povezana sa estra-dom, a ta vrsta ika i glamura meni nije intere-santna. Mislim da i u svetskoj modi ima gomile kia.

    NA KOJOJ POZNATOJ LINOSTI BISTE VOLELI

    DA VIDITE SVOJ RAD?

    Voleo bih da moje cipele nose Tom Waits i Nick Cave. Nekako mislim da bi njima stajali neki moji modeli.

    PO VAEM MILJENJU, KAKO TREBA DA

    IZGLEDA SAVREMEN, MODERAN MUKARAC?

    Moje miljenje je da i dalje savremen, mode-ran mukarac treba da potuje klasiku i neka pravila tradicionalnog mukog stila, naravno da moe da se igra sa bojama i materijalima, ali da se vidi da je to i dalje mukarac.

    BEZ EGA NE MOETE DA ZAMISLITE VA

    GARDEROBER?

    Nemam ba neto mnogo osmiljen i organi-zovan garderober, ali u njemu moram da imam puno koulja, gaica i arapa. Ne mogu da ga zamislim ni bez jakni. Volim mnogo i kapute, ali ih zadnjih godina ne nosim, pa ih i nema u mom garderoberu.

    EMU STREMITE U PROFESIONALNOM

    SMISLU?

    Stalno se trudim da svaki par cipe-la koji napravim bude bolji nego onaj prethodni, ovo moda zvui ofucano, ali je to stvarno tako.

    U ovoj vrsti posla nema mnogo kalkulisanja, ili se radi, ili ne. Uvek se trudim da dam mak-simum.

    ZATO BA CIPELE?

    Verovatno je to zbog moje fascinacije sto-palom, zatim koom kao materijalom od koga se uglavnom pravi cipela i vrhunskog zanata koji kod izrade cipela brie granicu izmeu zanata i umetnosti.

    IDEJA ZA STAJLING U NOVOGODINJOJ

    NOI?

    Poto nisam ni kreator, a ni stilista, ja mogu da kaem ta bih ja voleo da obuem, u emu bih se oseao sveano i posebno. Fine pantalone od crnog kepera, ueg kroja, koulja bela sa ruskom kragnom i strukirani crni pliani sako. Na nogama moda cug ci-pela (Chelsea boots), od crne antilop kroko-dilske koe ili crna antilopska cipela na nir jednostavnog kroja, iz jednog pareta. Gore moe da bude dugaka bunda od crnog astragana ili kaput sa krznenim okovratni-kom.

  • 190 l decembar

    KRABAC

    MALA MI

    KAZIU DE BUBU DOLLS

    POKLONI

    za decu

    Priredile

  • GUNGULA

    GUGADINA

    THE SECRET LIFE OF SOCKS by Gordana rakulj radovanovi

  • POKLONI

    za decu

    KUKIKA

    NUINA RADIONICA

    PIEMME & CHIEMME

  • KOBA YAGI TOYS

    SHATOY

    POOFNICE CIPELICE ZA BEBE

    LAGUNA

    Nee mi verovati

    Larousse: Reci mi gde?

    Tri vora na trepavici

  • 194 l decembar

    MAM

    A MAYA

    POKLONI

    ZA KUU

    M DESIGN

    SKLOP

    PRETTY THINGS by Serendipity Studio

    Priredile

  • MAK

    ADAM

    MAKI MADE IT

    PRETTY THINGS by Serendipity Studio

  • POKLONI

    ZA KUU

    GALL

    ERY

    1250

    Igor Stangliczky

    Iva Brki

    Olga S

    Ilustracije Naa Stamenovi

  • Warumdarum design

    MORE INPUT ROBOTS

    SHARAM

  • POKLONI

    za ene

    IVICA I MAJICA

    CLOTH&CLA

    Y

    Mokosha Lin

    e

    CURIOUS LE

    ATHER CRA

    FTSPRIRODNA

    KOZMETIKA NUPPU

    Priredile

  • ANA POPOVI SHOES

    PRIRODNA KOZMETIKA NUPPU

    TINY MINE MOJ BICIKL

  • YELKA

    POKLONI

    za ene

    SUKNJA TI

    & JA

    ERCEGOVAC

    - HATS AND

    ACCESSOR

    IES

  • FUNKYWOOL

    LEILA RECORDS

    LAGUNAKaKo biti ParianKa gde god da si

    KOOZMETIK

    MAKARTdobar dizajn/eko dizajn i odrivi razvoj

    STECCADOSSO

  • POKLONI

    za mu[karc

    e

    DABOG BOARD GAMES

    ALEKSANDAR TOPI

    VULKAN KNJIGE Larry epsaLL

    Legendarni autoMobiLi

    LAGUNA KNJIGE entoni boza SLE{

    THE BARBERS VAUER

    YUGOVINYL PRODAVNICA

    GRAMOFONSKIH PLOA

    ZEBREW BREWERYPAKET PIVA

    Priredile

  • ESCAPE ROOM VAUER UCHA HAIR BRUSH

    VALHALLA BEARD COMBS

    NV BRACELETS

    PABLO CHAKON

    DARKWOOD- STRIPOVI

    HOMEMADE COMPANY TORTA

    S BRKOVIMA

    Miroslav Milutinovi autoMobiLi i dinastija

    Karaorevia

  • 204 l decembar

    HEROES by day

  • @ Serbia Fashion Week, Novi Sadphoto: RANKO UROVIstyle: SRAN VELJOmake up: Tijana Mileti + INGLOT teamhair: UNITECH team

    HEROES ORE BAAREVI

    models:Stefan Bojanovi,

    Petar Nikoli,Aleksandar Mihajlovi

  • 206 l decembar

    Tema

    MONA LACKOmodels: Martin Mitkovski, Neboja Pavli

  • TOMISLAV BAHORI (CRO)models:

    Milo Margan,Dejan Cvetkovi

  • 208 l decembar

    Tema

    STEVAN BOANOVImodel: Momilo Simi

    KONY MIAMImodel: Milo Vujadinovi

    BATA SPASOJEVImodels:Dario andrli,Nemanja Ili,Milorad Veselinovi,Branko Miloev

    ALEKSANDRA JOVANOVSKA (MK)models: Dario andrli,Boris uri,Milan Stani

  • MIRO MILJEN (SLO)models: Boris Milovanovic,Branimir Mati

    ANTHONY AVANGARD (CRO)models:

    Milo Orlovi,Jovan Marii

  • 210 l decembar

    HEROES by night

  • @ Serbia Fashion Weekphoto: RANKO UROVIstyle: SRAN VELJOmake up: Tijana Mileti + INGLOT teamhair: UNITECH team

    HEROES by night

    MIRJANA ARAC (CG)models:

    Nemanja Ljubinkovi,Nikola Jovanovi,Srdjan Mitrovi

  • 212 l decembar

    TemaCASH FOR TRASHmodels:Nikola Pinjo,Duan Gui

  • JOVAN STEVANOVImodels:

    Filip Uzunovi,Marko Antoni,Boban Petrov

  • 214 l decembar

  • VAAN GOOLmodels:

    Ivan Kneevi,Martin Mitkovski

  • 216 l decembar

    MILAN SENI (BIH)models:Aleksandar Novakovi,Neboja Stankovi

    SONJA MARUNImodels:Branko Kaseri,Pea Boovi

    RISH BY OBUA RISTImodels:Stevan Miladinovi,Marko arapi

  • BOWTIE COLLECTION by Aleksandar Topi

    model:Stanko Budimki

    IVAN STEPANOVImodel:Aleksandar Tankosi

    SRDJAN JANKOVImodel:

    Milo urev

  • 218 l decembar

    Tema

    VALTER BEKO + FRATTINA by Una Rodi Pejinmodels:Lazar Marovi,Tomislav Tomi,Nemanja Ili

    JSP Jelena i Svetlana Prokovimodels:

    Duan ubi,Petar Zmijanjac

    LAGAMImodels:Ivan Kneevi,Nikola Jovanovi

  • CYBER COFFEE DESIGN by Jasmina Sanader

    model:Stanko Budimki,Stanoje Budimki

    BOKO JAKOVLJEVImodels:Jovan Mijalkovi,Tomislav Tomi,Laslo Ferenci

  • 220 l decembar

    ivotni stil

    Kau da je tui ovek uvek nekako bolji. Tako je Francuz romantiniji, Englez vei dentlmen, Nemac galantan, Ita-lijan strastveni ljubav-nik... A niko da pohvali domaeg Balkanca. On je generalno uvek

    nekako vaio za mao tipa, manje ili vie neotesanog pobornika patrijarhata, koji sve lei nekom rakijom i o svemu ima teoriju za-vere. Kod njega se uvek zavrava teatralnim lupanjem ake o sto, probleme najbolje re-ava u kafani, mnogo psuje, nikad ne plae,

    U ast Balkancu

    popodne drema, uz sve jede najdeblje krike hleba na svetu i jedino se boji promaje.

    I mada nikako ne moemo generalizovati ovu pojavu Balkanca, nekako na kraju, pa makar u ali, svi ga uvek opisuju na manje-vie slian, da ne kaem, pogrdan nain. Kao tradicionali-stu i patriotu, to kod nekih prelazi granicu do-brog ukusa, ak i zdravog razuma.

    Meutim, ukoliko se neko potrudi i prodre malo dublje u sr, shvatie da je Balkanac ipak neto vie od toga.

    Pre svega, on zna da bude izuzetno duho-vit i neosporno je zatitniki nastrojen. Veliki je gurman i veseljak. Veini se izdaje kao nepoko-lebljiva stena, ali ume da bude veliki emotivac.

    Tekst: Sara Savi

  • Da ludaki voli i ludaki pati. Da bude od-vaan i hrabar, da se rtvuje i odrie mnogo toga zbog porodice. Da bude jedan od naj-boljih i najiskrenijih prijatelja. Da radi sve na sebi svojstven nain, dajui sebe do kraja. Da izgara do sri za stvari u koje veruje.

    Svi ga znaju kao oveka koji uvek prielj-kuje sinove, ali ne postoji bolji otac devojica od jednog Balkanca. One su njegove veite princeze, koje voli vie od sebe i sopstvenog ivota. Ne postoji ena koju vie voli od svoje erke. Neretko ih toliko razmaze svojom lju-bavlju da im kasnije, doslovno, niko ne bude dovoljno dobar, jer nikad niko nee biti kao to je tata.

    On zna da bude izuzetno duhovit i neosporno je zatitniki nastrojen. Veliki je gurman i veseljak. Veini se izdaje kao nepokolebljiva stena, ali ume da bude veliki emotivac. Da ludaki voli i ludaki pati. Da bude odvaan i hrabar, da se rtvuje i odrie mnogo toga zbog porodice

    Generalno u odnosu prema enama i deci, na svetu neete nai mukarca koji e ih os-lovljavati i tepati im sa: "Duo moja", "Sunce moje", "Snago moja", "ivote moj". Priznae-te, vie od "Ljubavi" i "Draga", nigde neete uti da mukarac prelomi preko jezika.

    Balkanac nikada nee biti taj koji e ui, a jo manje izai na mala vrata. Od njegove po-jave sve mora da grmi i puca, ali glavna stvar je u tome da ne postoji neto vie to vrednuje od asti i istog obraza. Ono to je njemu sve-to, branio bi i sopstvenim ivotom ako treba.

    Balkanac - igra na sve ili nita. Neobina zverka koja se lako ita i tumai, ali i voli.

    Kod koga je sve savreno jasno i transpa-rentno. Ili je crno, ili je belo, nijanse izmeu ne postoje.

    Koji ume da omane, koji se teko izvinja-va, ali je na kraju ipak ovek najkompatibilniji nama, temperamentnim enama, sa istog tog Balkana.

  • pratite nas

    plezirmagazin.netplezirmagazin.com