Plezir #31

BROJ 31

MART 2016.

Uvod

A ko ovo čitate znači da smo uspele da se izborimo sa virusima, visokom temperaturom i svim elementima koji

prate grip. Malo je nedostajalo da broj okasni, budući da je 2/3 redakcije pod gripom, ali po svoj prilici naša upornost

i odgovornost prevazilaze tamo neke visoke temperature.

U martu vas očekuje jedan umetnički broj. Razgovarali smo

sa glumcima, scenografima, pisali o slavnim režiserima, glumicama i ljudima koji žive za film, pozorište i umetnost. Upoznaćete jednu posebnu slikarku, prošetati sa nama do Praga i Njujorka i nadamo se, dobro se zabaviti usput.

Uživajte u proleću i toplim sunčanim danima koji nam stižu.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin

[email protected]@gmail.com

Sadržaj

Ekologija

08 Eko vesti Moda

TEODORA KOVRLIJA

Životni stil

12 Buđenje iz zimskog TIHANA SMILJANIĆ

Umetnost

32 Alisa Teletović TEODORA KOVRLIJA

Film

44 Filmovi našeg detinjstva REDAKCIJA PLEZIRA

Zdravlje

18 Pokreni se pronađi motivaciju

MERIMA ARANITOVIĆ /MARIJA RADOJKOVIĆ

Životni stil

24 Intervju: Žana Poliakov

SARA SAVČIĆ

Film

92 Hičkok MINJA CVETKOVIĆ

98 Ruski film NINA SIMONOVIĆ

Sadržaj

Film

48 Stevan Aleksić TEODORA KOVRILJA

58 88 Oscar IVICA PERINOVIĆ

Umetnost

70 Aleksandar Milković : Pozorište treba

da pokreće ljude KATARINA MARKOVIĆ

Leksikon

78 Đorđe Stojković: Pozorište je magija trenutka

SARA SAVČIĆ

Film

84 Ingrid Bergman SOFIJA MIRČETIĆ

Sadržaj

Umetnost

136 Kaligrafija Tiha refleksija duše

DANIJELA MILANOVIĆ

Putopis

142 Prag KATARINA MARKOVIĆ

Dizajn

152 Gugenhajm NEMANJA KISO

Editorijal

104 Parisienne a Belgrade

ANDRIJANA KOVRLIJA

Dizajn

114 Moj bicikl TEODORA KOVRILJA

Moda

120 Suknja ti i ja NINA SIMONOVIĆ

Moda

126 Modni i mejkap trendovi

JOVANA KNEŽEVIĆ

Online špartanje

130 Mart TEODORA KOVRILJA

132 Autoslavia NINA SIMONOVIĆ

Teodora KovrlijaNovinar po profesiji, urednik i internet

preduzetnik kako se to danas popular-no kaže, idealista u pokušaju da ispravi sve nepravde ovog sveta i stvori svoj oblak na kome neće primećivati zlu-rade komentare, nezadovoljne ljude i

manjak higijene u javnom prevozu. Po-nekad sa previše interesovanja da bi se fokusirala na samo jednu stvar, ali kada ste novinar to se računa kao plus. Veo-ma uporna u svojim zamislima. Plezir je nastao iz želje da stvorim nešto druga-čije, novine u kojima će biti više teksta nego slike a ne obrnuto i iz potrebe da vam saopštim kako nije sve tako sivo, talentovani ljudi koji su uradili nešto sa sobom su svuda oko vas, a posao vas (baš kao ni ništa drugo dobro u živo-tu) neće sam udariti u glavu. Skočite i

uhvatite ga sami!

Minja CvetkovićMaster etnologije i antropologije, ludo zaljubljen u svoju struku u toj meri da

planira da uz malo sreće i mnogo truda dogodine postane i istetovirani budući doktor nauka. U prošlom životu je bila malo finija ženska verzija Bukovskog, a danas je zaljubljenik u modu četrde-setih i pedesetih godina dvadesetog

veka, pin-up, rokabili, sajkobili, tetova-že, naučnu fantastiku i treš horor filmo-ve. Kada prokrastinira od antropologije mode i subkultura, pitanja postojanja malih zelenih i menjanja boje kose, pita se zašto nije ostvarila dečiji san da postane Lara Kroft, a potom ma-

šta o otvaranju azila ili životu sa trinaest kučića. Racionalnost joj nije jača stra-na, a često je rastrzana između ma-nijakalno paničnog i hipi „go with the

flow“ raspoloženja. Kada bi morala da bira, životni motiv bi joj bila Hanter S. Tompsonova izjava da je život neupo-redivo bolji kada ste prinuđeni da pre-stanete da ga uzimate za ozbiljno, a na umu uvek ima i da je normalnost samo iluzija, jer ono što je normalno za pauka

je haos za muvu.

REDAKCIJA

Nina SimonovićPisanje o sebi joj najteže pada. Pisanje

o drugim stvarima joj je uživanje. Sebično čuva dete u sebi. Voli planine. Obožava knjige. Ne zna da li više da veruje intuici-ji ili razumu. Sluša čudnu muziku. Veruje u Ljubav, dobru Kafu i Pivo. Umetnost i Univerzum. Bradu i Tetovaže. Bori se za svoje snove. Slavi život. Ne može bez čokolade. Pušta dušu da joj slobodno

luta ruskim stepama. Kada poraste jedi-no što želi je da bude Srećna. Svoje pri-če voli da pripoveda kroz fotografije. Vo-lela bi da prepešači ceo svet i ostavi svoj trag u njemu. The Force is strong with

this one.

SARADNICI

MaKistaMaMD E S I G N

LAYOUT:

Milena Goševski

Andrijana Kovrlija

Sofija Mirčetić

Nemanja Kiso

Tihana Smiljanić

Merima Aranitović

Marija Radojković

Danijela Milanović

Sara Savčić

Ivica Perinović

Katarina Marković

Jovana Knežević

LEVI’S POČEO SA RECIKLAŽOM U EVROPI

Godinu dana nakon što je pokrenuta ini-cijativa koja će omogućiti Amerikancima da recikliraju svoju staru odeću i obuću kako bi se smanjila količina otpada i za-gađenja prouzrokovanih preteranim kon-zumerizmom i nagomilavanjem odeće, inicijativa Levi’s-a proširila se i na Evropu, počevši od Velike Britanije.

U Britaniji su u Levi’s radnjama već po-stavljene specijalne kutije u koje će kupci moći da odlože svoju staru, čistu, suvu, uredno složenu odeću i obuću bilo kog brenda, a zauzvrat će dobiti vaučer sa 10% popusta za kupovinu nove odeće. Sudeći po najavama iz kompanije, ostatak Evrope će dobiti istu ovu mogućnost do kraja 2017. godine.

Eko vesti

ZELENA MODA NA CRVENOM TEPIHUEko dizajn i dizajneri iz dana u dan imaju sve više

poklonika širom sveta, a kada se zvezde sa A liste pojave na najglamuroznijoj noći u svetu filma ode-veni u ekološki proizvedenu odeću, nema bolje re-klame i promocije.

Održiva moda postaje imperativ i među pozna-tim ličnostima pa su se tako dve zvezde, Sofi Tarner i Lili Kol prošetale crvenim tepihom u kre-acijama koje pokazuju da moda može biti nastro-jena ka očuvanju životne sredine i predivna isto-vremeno. Osim lepih glumica na crvenom tepihu se i Majkl Fasbender, koji je nominovan za Oskara za ulogu Stiv Džobsa, prošetao u smokingu koji je Tom Ford napravio za „izazov zelenog tepiha“ (Green Carpet Challenge). Fasbenderu ovo nije prvo „eko“ izdanje na crvenom tepihu. Glumac je tim povodom izjavio da nošenje klasičnih odela kreiranih od strane najboljih svetskih dizajnera koji su ga kreirali po principima održivosti više i nije izazov nego prirodan izbor.

IZ MODNOG

SVETA Pripremila: Teodora Kovrlija

NAOČARE ZA SUNCE NAPRAVLJENE OD RECIKLIRANE RIBARSKE MREŽE

Bureo je firma koja je poznata po proi-zvodnji skejt bordova od recikliranih materi-jala. Nedavno su svojoj ponudi dodali nao-čare za sunce napravljene od recikliranih ribarskih mreža pronađenih u okeanu. Mom-ci iz Bureo-a su želeli da na ovaj način do-datno skrenu pažnju na problem zagađeno-sti životne sredine, okeana i mora zbog čega strada živi svet posebno. Svako od nas ve-rovatno poseduje barem jedan par plastičnih naočara i verovatno nije razmišljao o tome da one mogu biti napravljene od reciklirane plastike koja će smanjiti količinu nataloženog otpada.

NAKIT SUZAN MEK LIRI JE ZELEN U SVAKOM SMISLU

Suzan Mek Liri je kreirala liniju „živog“ nakita napravljenog od sukulenata. Suzan pravi origi-nalne cvetne aranžmane a posebno interesantni su oni koje možete nositi na sebi u vidu nakita.

Ovaj neobičan, živi nakit čini najbolji spoj mode sa prirodom. Noseći ga, možete biti sigurni da su vaše biljčice uvek uz vas. Suku-lenti različitih boja i veličina se koriste u izradi različitih vrsta nakita. Tako se u ponudi mogu naći efektne minđuše, neobično prstenje, narukvice i upečatljive ogrlice. Čitavu ponu-du možete pogledati u onlajn šopu Passion-flowerMade.

http://bureo.co/

https://www.etsy.com/shop/PassionflowerMade

https://www.etsy.com/shop/PassionflowerMade

10 l mart

Eko vesti

OD STAROG ĆEBETA DO NOVOG KAPUTA I JAKNE

Wintervacht je amsterdamski brend koji proizvodi modernu odeću koristeći materijale koji bi u suprotnom završili na otpadu. Joni i Manon su dvoje prijatelja koji su se upozna-li u školi za dizajn i zajednički dogovorili da pokrenu eko brend. Wintervacht u prevodu znači zimsko krzno, a ime brenda nagove-štava šta je u pitanju. Naime ovi odevni ko-madi nastaju od stare, neželjene ćebadi koja se njihovom intervencijom pretvaraju u mo-derne jakne i kapute.

Protekle sezone bili su veoma moderni predimenzionirani šalovi i pelerine koje lako mogu zaličiti na ćebe što ovom dvojcu sva-kako ide u prilog.

Za nastanak ovih kaputa “odgovorna” je hladna zima. Naime jedan od osnivača, Ma-non, je ispričala da je za nastanak brenda zaslužna Jonijeva majka. Za vreme jedne izu-zetno hladne zime, zbog studentskog kredita, živela je u kući bez grejanja. U kući u kojoj je boravila zatekla je tri stara ćebeta. Jonijeva majka im je predložila da od vunenih ćebadi, koja su ležala neiskorišćena, naprave zimske kapute. Njena zamisao je ubrzo sprovede-na u delo i veliki broj njihovih prijatelja su bili oduševljeni. Ubrzo su Manon i Joni provodili svaki slobodan momenat kako bi šili kapute od ćebadi za svoje prijatelje i prijatelje njihovih prijatelja. Tada im je kliknulo da bi ovo mogla biti dobra osnova za pokretanje biznisa. Tako su nastali šareni ručno pravljeni kaputi.

Ono što im je išlo u prilog je činjenica da se u Holandiji tradicionalno proizvodi veoma kvalitetna ćebad sa interesantnim dezenima i paternima. Unisex dizajn ćebadi omogućava

im slobodu prilikom daljeg krojenja. Cilj ovog dua je kreiranje klasičnih komada koji neće biti predstavljani kao najnoviji trend već nešto što je pravljeno da traje, budući da su pro-tivnici komercijalne i “brze” mode. Umesto sezonskih kolekcija, sa pregršt različitih mo-dela, ovaj dvojac izbacuje samo jednu kolek-ciju godišnje i nastoje da u svojim kreacijama stvore neprolaznu klasiku.

http://wintervacht.nl/

PRANJE VEŠA I VEŽBANJE U JEDNOM

U modernom svetu ljudi su se izvešti-li da rade više radnji istovremeno kako bi postigli što više tokom jednog dana. Multitasking odavno nije veština koju po-seduju retki pojedinci već svakodnevica većine zaposlenih ljudi.

Često zbog nedostatka vremena ljudi najpre odluče da žrtvuju vreme posve-ćeno sebi, i obično je vežbanje prvo koje se precrtava sa liste. Izum koji ću vam predstaviti lišava vas tog izgovora. Pranje veša je aktivnost koju voleli-ne voleli ne možete izbeći. Tumbanje rublja u maši-ni za veš ubrzava i olakšava život, pa su se studenti kineskog Univerziteta dosetili kako da na prvi pogled spoje nespojivo. Po njihovoj zamisli, koristeći ovu skala-meriju, istovremeno možete biti fit i prati svoj veš bez preteranog utroška električ-ne energije. Okretanje pedala pokreće bubanj i generiše energiju koja napaja monitor i skladišti višak električne ener-gije koja potom puni baterije i koristi tu energiju za kasniju upotrebu.

12 l mart

Životni stil

Buđenje Buđenje iz zimskog snaPRESKOČIĆEMO OVAJ PUT UVOD O PROLEĆU I PRIRODI KOJA SE BUDI

JER STE GA PROČITALI NEBROJENO PUTA, A I NAPISALI U SASTAVIMA U

OSNOVNOJ ŠKOLI. ALI ISTINA JESTE DA LEPO VREME UTIČE NA NAŠE

RASPOLOŽENJE I OPŠTI STAV, DA ĆEMO RADIJE NAPUSTITI STAN KAD JE

SUNČANO NEGO KAD SE OD NAS ZAHTEVA SEDAM SLOJEVA DA BISMO

DOŠLI DO NAJBLIŽE STANICE GRADSKOG PREVOZA NE SMRZNUVŠI SE

USPUT, TE DA ĆEMO SVIM SRCEM POZDRAVITI OTVARANJE GRADSKIH

BAŠTI. (IAKO SE STALNO PITAMO ZAŠTO SU UVEK PUNE I KO SU SVI TI

LJUDI KOJI OČIGLEDNO NE RADE, ALI TO JE TEMA ZA DRUGI TEKST.)

Tekst: Tihana Smiljanić

Buđenje Buđenje iz zimskog sna

14 l mart

AKTIVNOSTI NA OTVORENOMKao neko ko je nedavno zaražen virusom

teretane, ne mogu iskreno da vam kažem da iskoračite iz nje u korist vežbanja na otvore-nom; ali ukoliko ste tokom zime pomislili da ćete vežbati kad dođe lepo vreme, upravo ste izgubili svaki izgovor da i dalje lenstvu-jete. Možete da trčite po kraju, odlučite da čekirate sprave u parku ili pak vežbate jogu. Joga svakako nije nešto što se može raditi samo s proleća, ali raditi je napolju potpuno je drugačije iskustvo. Ukoliko ste dosad bili skeptični, dajte joj priliku – možda se prijat-no iznenadite. Uopšte, budite otvorena uma i okušajte se u bar jednoj novoj aktivnosti, čak i ako sport ne volite da vidite ni na televiziji – ili posebno tada. Uradićete nešto dobro za svoje zdravlje, i – što da ne – izgled.

BAŠTOVANSTVOAko ste pogledali ovaj podnaslov s podoz-

renjem jer živite u gradu, razmislite ponovo. Dovoljna je čak i terasa ili sims prozora da se oprobate u gajenju ukrasnih biljaka. Iz isku-stva garantujem da samo nekoliko cvetića

Životni stil

Da višak energije koji će neminovno doći s dužim i vedrijim danima ne biste iskoristili samo na energičnije skrolovanje Fejsbukom, imamo za vas nekoliko predloga. Lepo, korisno, a u slučaju nekih od njih ni vitamin D ne može da škodi, zar ne?

u vazi može da osveži radni sto ili čak celu sobu, pa zašto onda ne biste imali cveće to-kom cele sezone? Potražite seme ili lukovice i smestite ih u zabavne saksije vedrih boja; ako ste naročito naklonjeni DIY-u, uvek mo-žete da ih sami ofarbate, zaodenete u tufne, štrafte ili već neki simpatičan motiv. Pokla-njajte svom cveću pažnju i vodu svakog dana (ili koliko to već često zahteva), nesumnjivo će vam to lepo vratiti. Ideja plus: možete da gajite i začine. Možda nisu baš materijal za instagram, ali su i te kako materijal za stavlja-nje u sva domaća jela koja ćete praviti.

DESERTI KOJI SE NE PEKURetki su oni koji ne vole nešto slatko, a ve-

ština koju vredi brusiti svakako je pravljenje raznih slatkih delicija. (Zato volimo i da objav-ljujemo recepte u Pleziru!) Ali, pošto pravog proleća u poslednje vreme nemamo, pa mo-žemo da očekujemo nagli skok temperature vrlo uskoro, možda će motivacija da se uklju-čuje rerna biti smanjena. Ništa zato! Narav-no, uvek možete da posegnete za kupovnim sladoledom ili čokoladom, ali i da proguglate kako se najlakše prave razni “sirovi” kolači koji ne zahtevaju pečenje, musevi, sladoledi i drugi zalogajčići. (Da li je neko za smrznutu banana u čokoladi?) Kad se usavršite, pozo-vite prijatelje na degustaciju – ili pak sačuvaj-te sve za sebe. Nekad ipak nije toliko strašno biti sebičan.

16 l mart

KUVANJEAko ste poslušali naše zimske savete, sad

već imate “za pojasom” bar jedan-dva ručka koji liče na mamin ili bakin. Sada je možda vreme da se bacite na salate. Ako ste ljubitelji konkretnih jela, nema potrebe da se mrštite. Upravo salate mogu da budu vrlo zasitne i po želji zamene obrok ako im se dodaju pro-teini i vlakna. Naravno, pažljivo s doziranjem dodataka poput majoneza i ulja, jer ne želite da mislite da jedete lako i zdravo ako jedete nešto s kalorijskom vrednošću pice. S druge strane, ni to vas neće ubiti. ;)

ZNAJTE ŠTA JEDETEUpravo u vezi s poslednjom stavkom, mož-

da nije loše da naučite, makar otprilike, šta to zaista jedete. Ništa nije naš neprijatelj pa nema razloga da bežite od šećera i masti – u ovo se posebno potrudila da me ubedi moja trenerica, pa tako srećno grickam čokoladu i treniram – ali nije loše da makar imate ide-ju šta je šta i čega gde ima. Naravno, i ovo može da se radi u bilo koje doba godine, ali uopšteno počinjemo da vodimo računa o tome šta unosimo s proleća, a i lakše je sada okrenuti se svežem voću i povrću. Ukoliko vam je dosadno da guglate namirnice ili kon-stantno proveravate etikete, a ipak vas zani-ma šta jedete, bacite pogled na sajt i aplika-ciju My Fitness Pal, koji će sve neophodno računanje da obavi za vas.

Životni stil

https://www.myfitnesspal.com/

NEŠTO ŠTO DUGO ODGAĐATEPostoje tri tačke u godini kad ljudi tradici-

onalno obećavaju sebi da okreću novi list i postaju bolja verzija sebe: Nova godina, pro-leće i jesen, poslednje kao relikvija nove škol-ske ili akademske godine. Ako je to slučaj i sa vama, zašto ne biste konačno ovladali tom jednom veštinom koja se nalazi na vašoj imaginarnoj ili stvarnoj listi stvari koje treba da uradite, ali nikako ne nalazite vremena? Za početak je verovatno dovoljno da odvo-jite pola sata svakog dana – svako ima pola sata. (Ili mora bolje da se organizuje!) Možda ste rešeni da krenete da vežbate, ali nikako da počnete. Možda ste odavno kupili neki e-kurs, a ne stižete da mu se posvetite. Ili vam se pak na noćnom stočiću nagomilava-ju knjige? Pola sata dnevno, to je sve. Rešite da ih odvojite danas – baš danas, ne sutra zato što je ponedeljak. Onda se setite da odvojite pola sata i sutra, pa prekosutra. Za mesec dana biće vam drago.

18 l mart

Zdravlje

POKRENI SE,PRONAĐI MOTIVACIJU

Tekst: Marija Radojković

Tekst: Merima Aranitović

Kretanje je jedna od dve aktivnosti koje su, kada smo ih savladali kao bebe najviše obradovale naše roditelje. Progovoriti i prohodati to su pokazatelji

napretka i odrastanja jednog bića. Zašto smo onda stali, u kretanju i u napredovanju?

Šta nas to pokreće?Od malih nogu se krećemo, koračamo,

trčimo. Brzina našeg fizičkog pokreta, ali i umnog, uglavnom je posledica naše potrebe da to činimo. Ono što nas pokreće na dela-nje, što nas pokreće da se menjamo, da sa-njamo i ostvarujemo svoje snove jeste dobra motivacija. Motivacija deluje kao naše nadah-nuće, osetimo je iznutra i „sprovedemo“ ka spolja. Ona je naša pokretačka energija da ostvarimo svoje ciljeve i zadovoljimo potrebe. Svi smo različiti i jedinstveni, zbog čega su i naše potrebe, ciljevi i razlozi za kretanje me-đusobno drugačiji. Nemamo svi iste potrebe niti su nam ciljevi isti pa nam je i ono što že-limo postići različito. Između ostalog ne po-tičemo svi ni iz istih socijalnih i ekonomskih miljea, te i ove okolnosti drugačije usmerava-ju pokretačku snagu u nama. Samo poreklo reči motivacija govori o potrebi za kretanjem. Koren je u reči „moves, movere” što znači: kretati se, i mi ćemo ovaj put govoriti o tome kako da se pokrenemo i šta nam je potrebno ako negde zastanemo i usporimo svoje kre-tanje.

Šta je to što nas motiviše? Ono što nas prvenstveno motiviše jeste po-

treba. Ona nas navodi da se pokrenemo, a na kraju puta nas očekuje neka „nagrada“. Ne pokreću nas iste stvari – nekom je motiv da završi školu da bi otišao od kuće. Nekoga motiviše to što će, recimo, stvoriti neki proi-zvod koji će ljudima promeniti život nabolje. Ono što neki od nas smatraju uobičajenim stvarima – topao dom, siguran posao, po-rodica, pravo na školovanje, potomstvo, za nekog su motivi da nešto uradi. Za svakog su motivi drugačiji i zavise od načina života i okolnosti u kojima provodimo svakodnevicu. Svesni smo svega toga, samo na trenutak trebamo zastati i pitati se šta želimo, gde že-limo da budemo u odnosu na sadašnji tre-nutak i kuda je potrebno da se krećemo da bismo te ciljeve i dostigli.

A kad se pokrenemo...Kretanje znači i promenu. Koliko puta je

bilo koja osoba bila u trenutku spremna na promenu? Neko bi rekao – što ne menjati kad nemaš šta da izgubiš – a onaj ko treba da menja uvek može da nam navede barem jednu stvar zbog koje bi pristao da ostane u datom stanju. „Bolje vrabac u ruci...“ razmiš-ljaju neki. Promena zahteva prilagođavanje novom stanju, zahteva ponekad i određena odricanja, teške trenutke, trenutke u kojima nam se čini da smo napravili najveću grešku pristavši da se menjamo, ali sve su to samo stanice na putu ka željenom cilju.

Zdravlje

„Samo najbolji stižu do cilja“ i „Samo najuporniji stoje na cilju“

Često čujemo nešto nalik ovim rečenica-ma. No, postizanje cilja nije trka već putova-nje. Može se desiti da nam se tokom puto-vanja promene ciljevi, da se javi neka nova pokretačka snaga te mi samo projurimo po-red svog prvobitno zamišljenog cilja ka ne-kom novom. Kažu da je čovek živ dok ima želja, dok sanja, dok ima motiva – tj. dok ga nešto pokreće. Vrlo često ljudi i zaborave zašto su u početku krenuli na put, jedno-stavno su srećni što su na njemu bili.

Kažu da su najuspešniji oni ljudi koji se ne plaše promena. Ovo svakako ne možemo

da opovrgnemo, a upravo nam ti najuspeš-niji mogu biti dodatni motiv da sagledamo gde se mi razlikujemo u odnosu na njih. Da na one koji su uspešni ne treba da gledamo sa zavišću već da nam budu motivatori.

Ono što nas je na promenu pokrenulo je-ste nagrada, ako hoćemo biti iskreni ovo ćemo priznati. No, pitanje je šta je za koga od nas nagrada? Nekom je nagrada čisto materijalna i to je u redu. Često se čuje osu-da na nečiji račun da ga pokreće samo no-vac. No, ovaj svet ne bi napredovao da smo svi sanjari i da kao krajnju nagradu očeku-jemo samo poljubac u obraz, nečiju toplu ruku u svojoj, zahvalnost. Neko mora da stvori materijalni okvir i za ono što motiviše sanjare.

22 l mart

Zdravlje

Šta ako nam ponestane motivacije?

Nekad jednostavno blokiramo i kao da nas ništa ne može pokrenuti. I nije stvar u tome da nemamo želja, niti da ne sa-njamo, ali nema te unutrašnje sile da nas pokrene. Nekad i krenemo, jer nam se na-grada učini dovoljnim motivom, ali zabo-ravljamo da ta sila mora da dođe iznutra, te onda ono što bi trebalo da nas raduje postaje naš najveći teret. To su one situa-cije kad čovek digne ruke na pola nekog posla i kaže – ovo nije vredno onog što ću na kraju dobiti. Mi budemo u čudu – jer sa strane mi vidimo samo ono što bi bila na-grada. Ali ne možemo da naslutimo šta je to što se u osobi dešava dok radi nešto u šta ne veruje, za šta nema ni volje ni želje.

"Šta god želite da uradite, uradite to odmah. Tako je malo sutra preostalo." -Majkl Landon

Cvetne esencije i motivacijaCvetne esencije su se pokazale kao izuzet-

no dobre za probleme sa motivacijom. Kada klijent dođe kod svog terapeuta cvetnih esen-cija iz razgovora će doći do uzroka zašto je došlo do zastoja u motivaciji. Ponekad su to: zamor, prezasićenost, nedostatak izazova. Nekad nas blokira osećaj da to što radimo nije više naš put, da smo prerasli ciljeve, da nam „nagrada“ više nije adekvatna. Nekad nemamo motivaciju jer nas nikad niko nije bo-drio da smo dovoljno dobri i sposobni da kre-nemo na put ostvarenja želja. Tako da uzroci mogu da budu i nesigurnost, nedostatak vere, sumnja u sopstvene vrednosti, lenjost, ne-dovoljna istrajnost, nefokusiranost, zamor... Cvetne esencije dobro tretiraju svaku od ovih tema samo je potrebno otvoreno razgovarati sa terapeutom i doći zajednički do uzroka koji stvara blokadu. Kada cvetne esencije odrade svoj nežni tretman opet će se u vama pokrenuti pokretačka snaga i vi ćete krenuti na put ostva-renja želja i dostizanja adekvatne nagrade.

Pokrenuli smo se nakon rođenja, prirodom vođeni, sada kada smo odrasli to je naša od-luka, potreba i želja za napredovanjem. U os-novi svega ležimo mi sami i trenutak u kome odlučujemo da želimo dalje. Cvetne esencije su uvek tu kao podrška, zato krenimo zajedno putem uspeha i pozitivnih pomaka.

"Šta god želite da uradite, uradite to odmah. Tako je malo sutra preostalo." -Majkl Landon

24 l mart

Životni stil

DOK NOVE IDEJE TRENUTNO SKUPLJA U DALEKOJ INDIJI, ŽIVOTNI BALANS PRAVI IGRAJUĆI U NJEGOVOM RITMU. VERUJE DA SU I BRIGE FANTAZIJE, DEO NAŠEG UMA I DA BEZ NJIH ŽIVOT I NE BI BIO BAŠ ZANIMLJIV. SEĆA SE SUPICA U SRBIJI DOK PADA KIŠA I DUŠE KOJA SE HRANI ONIM ŠTO JE VESELI. ŽANA - DOK SE ONA ZABAVLJA, SVE IDE SAVRŠENO PO PLANU

Intervju: Sara Savčić

Fotografije: Vladimir Miladinovic Piki, Marko Abrakatebra Radosavljević, Marko Gligorijević

LJUBAV NE MOŽE DA SE OBJASNI, ALI ZATO OBJAŠNJAVA SVE

Žana Poliakov

BUDUĆI DA NAM SE SMEŠI PROLEĆE, PA SVI

RAZMIŠLJAMO DA SE BACIMO NA RAZNE

DIJETE I DETOKSIKACIJE U FIZIČKOM SMISLU,

KAŽITE NAM KOLIKO JE VAŽAN MIND DETOX

PRI BUĐENJU IZ ZIMSKOG SNA I KAKO DA GA

VALJANO SPROVEDEMO?

Kad skinete majmuna sa grbače, otope se i kilogrami a taj majmun je naš um, koji stalno skače sa grane na granu, kritikuje, drobi, igra se, jede, pije, dvoumi se i retko kad je zado-voljan. Pogotovo svojim fizičkim izgledom.

Zato mislim da pravi detox počinje u našim mislima, našem raspoloženju, odnosu prema sebi i svom telu. Imamo li energije? Ustaje-mo li ujutru nasmejani i zahvalni jer smo se probudili, radujemo li se danu i ljudima oko sebe?

Imamo li neke ciljeve, neku pasiju, nešto što je veće od nas samih? Da li kreiramo ne-što, stvaramo ili samo reagujemo na okol-nosti koje nam se serviraju… ili vozimo na autopilotu ustaljenom stazom verujući da su okolnosti i “neki drugi“ krivci za sve što nam se događa. Kako bi bilo da preuzmemo kor-milo i sami trasiramo svoj put? Imam čitavu jednu knjigu posvećenu tome, zove se “21 dan mind detox izazov“. Jeste, izazov je. Ali zabavan.

Svako ima pravo na izbor, ako je nečiji izbor da pati i to je u redu.

Kad mislimo da smo platili cenu, da smo dovoljno patili, kad budemo hteli da se pro-budimo, probudićemo se.

Životni stil

SVI VERUJEMO U BLAGOTVORNU MOĆ ZDRAVE

ISHRANE, ALI ŠTA SE PODRAZUMEVA POD

SOULFOOD?

Duša se hrani onim što je veseli – tako ja verujem pa sam i napisala knjigu pod tim na-slovom. Imam sad i “Soulfood za 365 dana“-da nas svakog dana podseća da je svaki dan poklon koji smo dobili. I da smo mi poklon ovom svetu.

ŠTA VOLITE DA KUVATE KAD PADA KIŠA?

Oh, ček da se setim, nisam toliko dugo imala kišu. Vežbam par godina unazad da uvek budem tamo gde je sunce i gde mogu da hodam bosa, a ovde u Indiji je sad tek postalo ozbiljno vruće. Stiže monsunska kiša.

A šta sam kuvala u Srbiji dok dobuje kiša u ritmu tam-tam? Hm…supice!

VERUJETE LI U MOĆ RAVNODUŠNOSTI

I EMOTIVNOG OTUPLJENJA ZARAD

BEZBRIŽNIJEG ZIVOTA?

A kakav je to život onda? Bez briga. I brige su samo fantazija našeg uma.

Pre verujem u moć prisutnosti.

KAKO NASTAJE LJUBAV?

Ljubav ne može da se objasni ali ipak ona objašnjava sve.

DA LI JE VEĆA RADOST U DAVANJU ILI

PRIMANJU?

Ima jedna izreka “Ko god traži ljubav, on pati, jer ljubav se ne može dobiti, ljubav se može samo dati.” Onaj ko daje u isto vreme i prima, onaj ko prima u isto vreme i daje. Nije li to love-making.

ŠTA DOBIJAMO PRETURANJEM PO

SOPSTVENOJ PSIHI I DUŠI? DA LI JE TAKO

NEŠTO UOPŠTE PAMETNO RADITI?

What else is there to do?

KAKO UČIMO DA VOLIMO SEBE?

Tako što volimo sebe. Možda pre toga da “spoznamo sebe“.

KAKO IZGLEDA KREATIVNO RASPLAMSAVANJE?

Entuzijazam znači en theos, Bog u nama. Entuzijazam briše sve pred nama i pome-ra granice, tad stvarno osećamo da imamo neku “božansku moć“ i da stvaramo lako. Out of nothing.

ŠTA ZA VAS ZNAČE PUTOVANJA, DA LI POSTOJI

NEKO POSEBNO KOJE PAMTITE, ILI NA KOJE

BISTE TEK ŽELELI DA SE UPUTITE?

Ne putujem više da bih putovala nego odem negde da živim. Nije mi neko posebno zadovoljstvo da trčim okolo i pobadam za-

Kad skinete majmuna sa grbače, otope se i kilogrami a taj majmun je naš um, koji stalno skače sa grane na granu, kritikuje, drobi, igra se, jede, pije, dvoumi se i retko kad je zadovoljan. Pogotovo svojim fizičkim izgledom

stavice gde sam sve bila, ne moram ni sve da vidim a sve što treba da vidim namesti mi se samo. Ili dođe kao poklon out of the blue. Nije mi preterano interesantno da letim sa mesta na mesto, na kratko. To me više za-mara. Moji prijatelji se smeju kad kažem da ne idem nigde kraće od 3 nedelje. Dok neg-de stignem, smestim se, raspakujem se, pa dok mi duša doputuje, upoznam okolinu, lo-kalne običaje, istražim pijace, malo neko vre-me ne radim ništa, šetam se, zapisujem, pro-bam hranu, popričam se sa ljudima… prođe 3 nedelje. Bila sam na toliko tih brzih, vikend putovanja da ih se uopšte i ne sećam više. Magarac u Beč, magarac iz Beča. Nisam bila prisutna. Ili mi duša nije ni doputovala a već je bilo vreme da se vratim.

Više volim da organizujem sebi “zimovanje“ van Evrope i preselim se u neke toplije kra-jeve. Poslednjih godina putujem preko zime

u Indiju, tj Aziju. To mi je bio san i onda kad sam jednom uradila nešto što sam verovala da je nemoguće, samo sam nastavila. Sve deluje nemoguće dok jednom to i ne uradite.

Verovatno ću tako i nastaviti. Zanimljivo mi je da otkrivam kako pojedini delovi planete žive te stoga provedem par meseci na odre-đenoj lokaciji. Ili nešto istražujem, ili učim, ili me “posao i zabava“ odvedu negde. Hrvat-ska obala mi je oduvek bila inspirativno me-sto. Videću kako izgleda živeti neko vreme u Splitu.

ŠTA JE AKTUELNO, NA ČEMU TRENUTNO

RADITE? ODAKLE CRPITE SNAGU I

INSPIRACIJU?

Završila sam “Romantično resetovanje“ ko-lekciju svojih romantičnih priča. Ima jedno deset godina kako radim&zabavljam se kao kolumnistica, što će reći da najmanje jedan

30 l mart

Životni stil

U redu je da se zabavljate i radite u isto vreme. Isto tako je i moguće. Kad date sebi dozvolu. Sa strane verovatno izgleda kao da nikad ne radim. Ili uvek. Zavisi od posmatrača. Što se

mene tiče, moj posao je da se igram

tekst a vrlo često i više, no najmanje jedan tekst, priču isprodukujem mesečno. Sama sebe sam iznenadila svojom disciplinom i po-svećenošću.

Potom, paralelno sa tim radim i knjigu “I Believe in Magic&Love”, svojevrsna visual extravaganza, u njoj se divno prepliću reči i ilustracije. Mi sve više postajemo svesni da naša verovanja upravljaju našim životima i da ono što mislimo to i postajemo. Važno je šta svako od nas misli i u šta veruje. To postaje naša realnost.

Skupljam ideje ovde na Goi, ovde sam bla-goslovena time što svakog dana mogu da se šetam pored mora dugačkom plažom (ta-kozvana walking meditacija), onda mi dolaze raznorazne ideje koje posle zapisujem i ra-zrađujem. Razvila sam mentorship program koji pomaže onima koji žele da napišu svoje knjige, naravno da sad vidim da se to lagano pretvara u knjigu “A zašto i Vi ne biste napi-sali knjigu?“…

Ali isto to se događa i u Srbiji na mom ran-ču, tako da bih rekla da mi je inspiracija pri-roda a to me i osnaži. Bašta me je naučila mnogo čemu, baš kao i more. Tome da je promena jedina konstanta, i što se više stvari menjaju, više ostaju iste.

ALL WORK AND NO PLAY. KOLIKA JE ZAPRAVO

ULOGA ZABAVE PRI RADU?

Ima verovatno 15-20 godina od kada sam napisala taj tekst All work no play jer sam tada radila razne stvari u kojima nisam toli-ko uživala. Mislila sam da tako treba. Kad se radi, treba da se mučiš a ne da se zabavljaš. Dobro je da sam tad krenula u istraživanje te je onda sve postalo No Work All Play.

Kad radiš ono što voliš, to nije posao, nije muka teška i nemaš osećaj da ti vreme pro-

lazi uzalud i besmisleno. To ne znači da nećeš provoditi sate, dane ili godine u vrlo produktivnim procesima i projektima. Imati neprospavane noći, kombinaciju anksioznosti i uzbuđenja, nestrpljivost, zbunjenost, pone-kad besneti i biti nervozna ali isto tako i nigde radije ne biste bili nego u svom “poslu“.

Ljudi sa kojima volim da “radim“ su oni sa kojima bih inače pila kafu, stoga rad posta-je zabava i zabavan posao. Odavno već ne delim sedmicu na radne dane i vikende pa se uvek iznenadim kad mi neko poželi lep vikend ili se žali na nedelju jer je sutra pone-deljak i ne voli da ide na posao. Ko nas tera da to radimo sebi?

U redu je da se zabavljate i radite u isto vreme. Isto tako je i moguće. Kad date sebi dozvolu. Sa strane verovatno izgleda kao da nikad ne radim. Ili uvek. Zavisi od posma-trača. Što se mene tiče, moj posao je da se igram.

PREPORUKA ZA PROČITATI, POSLUŠATI,

POGLEDATI?

U svim mojim knjigama ima dovoljno pred-loga za dalje čitanje, slušanje i gledanje. Kao i na sajtovima.

POSTOJI LI PROVEREN RECEPT ZA PRAVI

BALANS U ŽIVOTU, SPOKOJ I MIR?

Postoji. Umreš i onda si u savršenom ba-lansu. A do tada igraš u ritmu života. Malo samba, malo cha-cha-cha, malo tango, mala pauza pa onda opet u disko.

Mislim može i kolo, jednako je divna meta-fora.

DA LI SREĆA MOŽE DA SE DEFINIŠE?

Happiness is a state of mind.

32 l mart

Umetnost

UVODI VAS U SVOJ SVET SIMBOLA, MAŠTE I PREKRASNIH BOJA

Intervju: Teodora Kovrlija

ALISU TELETOVIĆ SAM UPOZNALA SASVIM SLUČAJNO, ZAHVALJUJUĆI NAŠOJ ZAJEDNIČKOJ POZNANICI. NAKON MALO ISTRAŽIVANJA I UPOZNAVANJA SA NJENIM RADOM I NAČINOM

SLIKANJA NEPOVRATNO SAM SE ZALJUBILA U ALISIN SENZIBILITET, JEDNOSTAVNOST I DEČIJU NAIVNOST KOJU JE USPELA DA SAČUVA UPRKOS BURNIM VREMENIMA KOJE JE OSTAVILA IZA SEBE. NJENE

SLIKE SU VEDRE, OPTIMISTIČNE I ZAISTA POSEBNE

Alisa Teletović

34 l mart

Umetnost

KAO VEOMA MLADA DEVOJKA OTIŠLI STE

U AUSTRALIJU I TAMO USAVRŠILI SVOJE

SLIKANJE? DA LI STE ODUVEK ŽELELI DA SE

BAVITE SLIKARSTVOM I KAKO SU VAS ISKUSTVA

I PROMENA SREDINE MOTIVISALI DA ISTRAJETE

NA TOM PUTU?

Počela sam da slikam od malih nogu, moje se školske drugarice sjećaju mojih teka, cr-tanja i to su mi čak i spomenule nedavno. Tako bih bila sretna da sad imam te teke. Ni-sam željela da se bavim slikanjem, nekako sam znala da je teško od toga živjeti i radi-ti, a moje djetinjstvo je već uveliko bilo teš-ko. Borila sam se da ne budem slikar, otišla sam u Gimnaziju, jezički smjer. Naravno, sad shvatam da biti umjetnik ne može svako, to je poziv koji te jednostavno izabere. U Au-straliji sam radeći, uvijek slikala i shvatila da moje slike ljudi vole i nastavljala svoj put, to je bio moj put čišćenja, pronalaženja sebe i način na koji sam procesirala svijet. Upravo ta podrška od Australijanaca dok sam izla-gala, njihove riječi hvale, kupovina mojih slika od stranaca, mi je dala krila. Osjećala sam se potpuno i svoja. Dakle tu već shvatam, neke 2002. godine, da je to dio mene, mog izraza i ja se otiskujem i ulazim u slikanje i u kreativ-ni dio života.

Moje slikarstvo preljeva se i buja u vlastitim svjetovima i relacijama, živim i vitalnim simbo-lima, jarkom i zvučnom koloritu, što sve sku-pa nastavlja jedan nepredvidiv i kompleksan slikarski svijet i njegov specifični život.

MNOGI SLIKARI I UMETNICI U SVOM RADU VIDE

IZLAZ I PRILIKU DA ISPOLJE SVOJE MISLI I

OSEĆANJA. KOLIKO ALISE IMA U SVAKOJ VAŠOJ

SLICI?

U svakom mom radu, crtežu, slici, sam ja. Moje misli, iskrenost, naivnost, promišljanja, pitanja i odgovori. Neiscrpno, energično i u ljubavi.

VAŠE SLIKE DELUJU JAKO VEDRO, POZITIVNO

I OPTIMISTIČNO, DA LI STE NEKADA IMALI

POTEŠKOĆA DA PRONAĐETE TU POZITIVNU

ENERGIJU U SEBI?

Da, prvih 5 godina u Melbournu su bili teški i depresivni, zašto ja, daleko od svojih, dale-ko od poznatog? Rođenjem mog sina Orha-na ja dobijam snagu da ustanem i pokazu-jem svoje slike galerijama, počinjem da čitam i radim na sebi, bavim se samospoznajom i tako poboljšavam svoje viđenje svijeta, ži-vota, budim se...odlučujem da mi je lakše ići kroz život pozitivna.

Moje slikarstvo preljeva se i buja u vlastitim svjetovima i relacijama, živim i vitalnim simbolima, jarkom i zvučnom koloritu, što sve skupa nastavlja jedan nepredvidiv i kompleksan slikarski svijet i njegov specifični život

36 l mart

KAKO BISTE OPISALI VAŠ STIL? KOJI UMETNICI I

PRAVCI SU UTICALI NA VAŠ RAD?

Moj stil davne ’88. kad mi je bilo petnaest godina, je bio čista apstrakcija i bili su to ra-dovi koji i danas bude dah i pomislim “zar sam ja to naslikala sa 15 godina?”. Kroz živ-ljenje u Australiji, pronalaženjem sebe, svog identiteta, kuće, doma, sigurnosti, počinjem da slikam figure, expresije se opet sa osje-ćanjima igraju, expresno figurativni stil biva sve više izražen i opet kroz krasne ljude koji me hrabre ja ne odustajem. Vidim lica, slikam ih. U Australiji su moj dah uzeli aboridžinski umjetnici, njihove slike i duhovni svjet, pre-krasne kompozicije, složenost priče, tradicija, osjećanja. Mene slika mora dojmiti, oduzeti mi dah, naježiti me, moram je voljeti odmah i neobjašnjivo. Ona mora pričati sama o sebi.

TEHNIKE KOJE KORISTITE U IZRADI VAŠIH

SLIKA? NAJNEOBIČNIJA TEHNIKA ILI

KOMBINACIJA TEHNIKA KOJU STE DO SADA

KORISTILI?

Ja sam dugo bila “messy” slikarka…slikala sam prstima, uljane boje su mi uvijek bile u koži i na rukama, teško su se mogle skinuti jer nisam mogla slikati u rukavicama. Onda sam polako počela da evolviram, da uzimam kist, četku i da kontrolišem svoju sliku. Ta-kođer, koristila sam pjesak, crveni pjesak iz Roxby Downsa, gdje smo živjeli u pustinji i čitave dvije izložbe uradila sa njim. Te slike su se sve prodale.

Umetnost

DOMINANTNI MOTIVI NA VAŠIM SLIKAMA?

Motive slikam, bilježim, useljavam se u vla-stito umjetničko biće što rezultira novim, samo mojim simbolima, ritmovima, zvuča-njem i značenjem. U brojnim slikama opse-sivni je motiv par nomadskih ptica emu, dru-gih po veličini na svijetu, ptica gotovo visine čovjeka koje nemaju krila i ne lete. One bivaju moj simbol ljubavi, prisnosti, zajedništva dva bića. Zatim su tu bića nalik anđelima, čuvari doma i života.

KOLIKI UTICAJ NA VAŠ RAD JE OSTAVILA

KULTURA AUSTRALIJE, ABORIDŽINI I TAJ

SENZIBILITET, A KOLIKO RODNA BOSNA I

HERCEGOVINA?

Mislim iskreno da je ostavila veliki uticaj na moju slobodu, na prostranstvo riječi, osje-ćanja, moj način izražaja, odrastanje, borbu sa sobom, čuvanje kuće, doma, prihvaćanje daljine i dalekog, ali izvjesno je i da su moji korjeni, tradicija i nešto ono posebno i drugo koje nosimo u nama igralo ulogu da moje sli-ke dišu onako kako dišu.

VAŠA ISKUSTVA IZ AUSTRALIJE, KAKO STE SE

ODLUČILI DA SE POZDRAVITE SA OVOM DIVNOM

ZEMLJOM, DA LI JOJ SE ČESTO VRAĆATE? ŠTA

VAS JE NAVELO DA SE VRATITE U EVROPU?

Vratili smo se da bi bili sa roditeljima od ko-jih smo se nerado rastali. Smatramo da je ljubav dede i nene ta koja se ne može kupiti i nismo je imali u Australiji. Muž i ja smo jako puno radili, bili smo sami, a kad su još i djeca došla, jedno drugo do uha, mi smo se zbilja preforsirali…Bili smo na izmaku snaga. Išli smo trista na sat. Došli smo da probamo, da zbilja damo sve od sebe… uvijek se možemo vratiti, ali treba negdje pustiti korjenje.

38 l mart

TemaUmetnost

ŽIVOT U AUSTRALIJI I ŽIVOT NA BALKANU,

KAKO VI PRAVITE PARALELU?

Australija je stvarno prekrasna i čarobna zemlja, ljudi su opušteni i vrlo fini. Dolaskom u Sarajevo 2011. godine ostavljamo sve što znamo i što nam je blisko i otiskujemo se u nepoznato. Ipak, prošlo je 17 godina i mno-go toga se izmjenilo. Mi smo se promjenili, odrasli. Period adaptacije, nastavak života i dan danas nije baš potpun, novi ciklusi izlaze iz mene, pitanja koja se pitam, pokušavam da procesiram, razumijem. Znam samo da je to moj spas. Spas moje duše. Ja slikam.

KOLIKO SU VAM BOJE VAŽNE, ŠTA ONE ZA VAS

SIMBOLIZUJU I DA LI IH PLANIRANO KORISTITE

U SVOJIM RADOVIMA ILI DOPUŠTATE DA VAS

INSPIRACIJA VODI?

Ja bih rekla da sam kolorist. Pričam sa bo-jama, one me same zovu. Hvale me, kažu, ti dobro koristiš boje. Inspiracija naravno da je tu, ako nešto vidim što me dojmi, ako me nešto boli, onda prvo pričam sa bojama, expresivno se izražavam i onda kontrolišem pokrete i priču do kraja.

ŠTA VAS POKREĆE U ŽIVOTU I SLIKARSTVU?

Moj život prvenstveno, moj um koji propitu-je traži značenje i odgovore.

KAKO IZGLEDA PROCES NASTANKA JEDNOG

VAŠEG DELA, OD IDEJE DO REALIZACIJE?

Obično je to duži period, krenem pa se vra-tim, pa radim intenzivno, sloj po sloj sve dok mi ne kaže slika “gotova sam - ne diraj me”, a vjerujte mi, to su borbe da bude dobro, ispravno, razumljivo, voljeno.

KOLIKO VAM JE ZNAČAJAN RADNI PROSTOR,

KAKO ZAMIŠLJATE SVOJ IDEALAN ATELJE?

Radni prostor mi je bitan, imam atelje ali u kući, nemam mnogo prostora. Voljela bih imati veliko skladište sa bjelim zidovima i ve-likim staklenim prozorom sa pogledom u ba-štu, daljinu.

NA KOJI NAČIN SE OPUŠTATE I HRANITE

INSPIRACIJU?

Opuštam se dok slikam. Slikanjem i radom ja se ostvarujem, uživam, sigurna sam. Mimo toga, volim more, volim šetati, trčati, volim muziku, baštu, cvijeće, maženja sa djecom.

Sad shvatam da biti umjetnik ne može svako, to je poziv koji te jednostavno

izabere

40 l mart

Umetnost

42 l mart

COLORSCAPE ALISA - VAŠA KOLEKCIJA

OSLIKANIH TEKSTILA. KAKO STE DOŠLI NA

IDEJU DA PREĐETE SA PLATNA NA SVILU,

KAKVE SU REAKCIJE, DA LI JE TEŽE ILI LAKŠE

RADITI NA OVOM MATERIJALU?

Kada sam završila seriju “Nepoznati pute-vi”, koji su apstraktni, detaljni, slojeviti, jedno-stavno mi je sinula ta ideja. Nažalost nisam još doživjela puni vrhunac jer tražim štam-pariju, ali slikanje na svili mi isto dopušta da krojim i stvaram divne kreacije. Ženama se to dopalo. Nastavila sam. Uvidjela sam da že-lim da ponudim limitirani komad odjeće, baš kao što je slika, da bude odvažno, hrabro, za posebne osobe. Osobe koje imaju sebe. Ja slikam, uvijek isto, materijal svile jeste malo teži, moram se više kontrolisati, razmišljati, ali osjećam se presretno kad to radim.

PRIPREMATE LI NOVU KOLEKCIJU?

Kolekciju od prošle godine sam skoro prodala, ostali su još neki komadi, koje po-kazujem na reviji u Geteborgu, Švedska, 16.4.2016. Pozvana sam i polaskna sam, jedva čekam.

NA ČEMU TRENUTNO RADITE?

Pripremam izložbu crteža u Galeriji portreta u Tuzli 11.3.2016. Radim, pravim, stvaram, čeprkam. Pokušavam da budem na visokoj vibraciji, da se zahvaljujem, da učim, da vo-lim. Da budem mama, da kuham, da radim, da rastem. Sve što imam od ideja dolazi na red. Vrijedno radim, nadam se da će se sve to složiti u kockicu, a to će pak biti moja koc-kica života.

Umetnost

44 l mart

Film

FILMOVI NAŠEG

DETINJSTVA

Martovski broj Plezira smo dogovarajući teme usmerile u pravcu umetnosti i filma. Kada govorimo o filmovima, glumcima i pričama koje su na nas ostavile traga pože-lele smo da se vratimo u detinjstvo i prisetimo koji su to filmovi koje smo tih godina rado gledale. Kao što ćete i sami videti nije toliko do filmova koliko do osećaja koji nam naviru pri podsećanju na ovaj period. Zbog toga zadatak nije bio jednostavan.

Teodora

U moru filmova i crtaća koje sam u detinjstvu gledala izdvojiti samo jedan nije bilo nimalo lako. Film koji sam kao dete gledala mnogo puta i kome bi se uvek obradovala kad ga uhvatim na TV-u je film Nekad i Sad (Now and than) iz 1995. godine. To je film o dru-garstvu, odrastanju i ljubavi. Priča o četiri devojčice i njihovom odrastanju, nestašlucima, prvim ljubavima jednog toplog leta sedamdesetih godina u ma-lom američkom gradu. Koliko su se one promenile, kako je život uticao na njih govore nam ove junakinje kao odrasle žene. Lepa, setna priča o nekim mno-go drugačijim i naivnijim vremenima, po mom mišljenju, zaslužuje status klasika.

46 l mart

Tema

Nina

Iskrena da budem, protivila sam se izboru jednog filma koji mi je obe-ležio detinjstvo. Pa kako je pobogu moguće izabrati samo jedan?! No dobro (Teodori se mora udovoljiti ) i počela sam da razmišljam koji me to film činio srećnom kao malu. „Peti element“(The Fifth Element (1997.)) se nekako sam nametnuo. Što zbog naučne fantastike i akcije, što zbog pomalo čudnih stvorenja i letećih automobila koji su mi tada bili veo-ma zabavni, ali najviše zbog prijatnih i ušuškanih porodičnih popodneva kada bismo ga iznova gledali za-jedno. Upravo zbog toga ga veoma rado i danas gledam, jer na kraju (o)sećanje je ono što je bitno.

Film

Kada je Teodora predložila da napišemo koju reč o filmu koji nam je obeležio detinjstvo mislim da nije postojala osoba srećnija od mene. Narav-no, ovo je ironija, jer vidite, Teodora uvek ima te slatke ideje putem kojih bi vi trebalo da saznate nešto više o nama, devojkama koje stoje iza re-dakcije, a zapravo nas teraju u ambis preispitiva-nja i kopanja po detinjstvu, dubokoumnim mislima i samoanaliziranju. Posle čega joj budemo zahvalne, priznajem. I pre nego što pomislite da dramim, da ja upitam vas – koji vam je to film obeležio detinjstvo? Ako niste odgovorili u roku od par sekundi, garantu-jem da ćete o ovoj temi razmiš-ljati ostatak dana. Ili dva, tri. Pre svega, moram da priznam da nisam bila neki filmofil kao mala, već tipični bookworm. Nisu me mnogo zanimale ni ekranizacije omiljenih mi knjiga. Ali, postoji jed-na stvar koje se rado sećam i oko koje se izgradio čitav mali ritual kojim je godinama započinjalo moje jutro u nižim razredima osnovne škole – crtani film Porodica Kremenko, iliti The Flintsto-nes. Kako mi je škola bila na minut od kuće, sećam se

ustajanja u sedam ujutro, mame koja pre posla sprema doručak (obavezne su bile pahuljice pre-livene hladnim mlekom), donosi mi ga u krevet (blago do umereno razmažena, da), pušta crta-ni na BK, pevam uz uvodnu špicu, simpatišem uvek više Beti naspram Vilme i Kamičak umesto Ben Bena, znam dijaloge napamet, znam svaku

epizodu kako počinje i kako se završava, ne znam kako nisam naučila i raspored blok reklama… Mislim da je poslednji put kada sam odgledala epizodu bilo u

četvrtom ili petom razredu, iako mi je pre nekoliko godina mama poklonila disk sa narezanim čitavim serijalom. Naravno da nije bila poenta u crtanom kao crta-nom, već u započinjanju dana na ta-kav način, pet dana nedeljno, poduži niz godina. Iskreno, tek danas kada sa dvadeset šest godina, u najvećem bro-

ju slučajeva bez obaveza ujutru, usta-nem sramotno kasno, nateram sebe da

prezalogajim nešto (jer izgleda da sa go-dinama ide i manjak apetita ujutru) i prvo

što upalim bude laptop, shvatam koliko mi nedostaju ta jutra i mali nevini ritu-

ali koje izgradimo oko nečega i koji nam oblikuju detinjstvo i urežu se u sećanje iako se tada čine kao puka

svakodnevica.

Minja

48 l mart

Film

Stevan AleksićFILM KAO UMETNOST ČINI STVARNOST PODNOŠLJIVIJOM


Mnogo ljudi voli i prati filmove, bavi se sedmom umetnošću na različite načine, ali malo je onih koji će vas razoružati i animirati svojom velikom ljubavlju i poznavanjem filma u meri u kojoj je moj sagovornik Stevan Aleksić poseduje. Stevan je spojio svoju ljubav prema crtanju i filmu i otvorio vrata svojoj mašti da se razmahne na filmskom platnu. U nastavku ćete čitati čime se to sve Stevan bavi, ko su mu omiljene filmske heroine, zatim o njegovim skicama, budućim planovima i filmskim plakatima čiji je pasionirani kolekcionar.

50 l mart

BAVIŠ SE SCENOGRAFIJOM, GLUMOM,

REŽIJOM, UČESTVUJEŠ U RADU FESTIVALA

FANTASTIKE, UKRATKO REČENO ŽIVIŠ ZA FILM.

DA LI SI OD MALIH NOGU ZNAO DA ĆEŠ SE NA

NEKI NAČIN BAVITI FILMOM? KAKO SI OTKRIO

TU LJUBAV?

Moram reći odmah da sam od malena bio na dva koloseka. Već od najranijih dana se iskazivao talenat za crtanje a uporedo i za glumu. Moji roditelji čuvaju moje prve crteže koje sam pravio, ja se danas smejem ali sam svestan da su bili pokazatelj njima, da obrate pažnju na dalji razvoj. Crtao sam obično ono što sam viđao na TV ekranu. To su bile verne replike sadržaja programa, ponajviše filmova koje sam gledao. Pored crteža, ja sam pravio kostime raznih junaka iz filmova, pokušavao da pravim atmosferu u kojoj su oni, te sam tako od svih mogućih pokućnih elemenata stvarao prve scenografije i igrao uloge koje su mi se tada dopadale, počevši od gusara, nindži, musketara pa sve do Indijane Džon-sa. Dakle detinjstvo je obeleženo filmom, tada sam pustio korenje, vezao se za film i do danas ga živim.

ZAŠTO FANTASTIKA KAO OMILJENI ŽANR, DA

LI ONA PRUŽA NAJVIŠE MOGUĆNOSTI DA

SE RAZMAHNEŠ KADA JE SCENOGRAFIJA

U PITANJU?

Fantastika nije od uvek bila polje mog interesovanja, no kada sam prvi put pogledao film BLADE RU-NNER (1982) Ridlija Skota, to je bila ljubav koja se samo proširila.

Taj film smatram remek delom ki-nematografije. To je SF Noir koji je

ostavio ogroman uticaj na sve filmske

Film

autore do danas u domenu ne samo fanta-stike na filmskom platnu već i umetnosti uop-šte, dizajna i vizuelizacije. Taj film jeste disto-pijska slika vrlo realne budućnosti koja preti da se dogodi ako čovek ne shvati na vreme sve svoje greške i mane. Meni kao vizuelnom umetniku jeste uvek zanimljivije da stvaram futurističke predele, neobične arhitektonske građevine, jarke kontraste u koloru drugih galaksija.

DA MOŽEŠ DA ŽIVIŠ U JEDNOM FILMU KOJI BI

TO FILM BIO?

Ima ih više, stoga bih želeo da prelazim iz jednog u drugi. Blade Runner je prva stanica, a zatim Indiana Džons, Povratak u Buduć-nost, Gunisi! Zapravo želeo bih da živim u svim filmovima koji su obeležili moje detinj-stvo. Tako bih se osećao sigurno i ušuškano.

KAKO STOJIŠ S MUZIKOM IZ FILMOVA? KOLIKO

TI JE VAŽAN OVAJ ASPEKT FILMA I IMAŠ LI

OMILJENI SAUNDTREK?

Muzika iz filmova je takođe moja velika lju-bav. Soundtrack filma je čista magija. Melo-dija dodatno oživljava pokretnu sliku, daje joj intenzivniju emociju i ostavlja ogroman pečat. Muzika je nepobitno jedan od najvažnijih se-gmenata stvaranja filma. Moje liste pesama su prepune soundtrack-ova iz filmova osam-desetih, jer je ta dekada bila zlatna i iznedrila veliki broj sjajnih stvari. Među kompozicijama Džona Vilijamsa, Hansa Zimera, Džerija Gold-smita, Džejmsa Hornera nalaze se i moje omiljene. Na prvo mesto moram staviti kom-pletan soundtrack filma Blade Runner (1982). Autor izuzetne muzike je Vangelis, a numere za koje sam vezan su “Memories of Green”, “Rachel’s Song” i “Love Theme”.

52 l mart

NAJDRAŽI FILMSKI HEROJ I HEROINA?

Moji heroji su Džon Meklejn iz filma Umri Muški kao i čuveni arheolog Indiana Džons iz sjajne trilogije. Takođe moram pomenu-ti Klinta Istvuda, legendu filmskog platna. Moja Heroina je Ripli u filmu „ALIEN“ (1979) u tumačenju sjajne Sigurni Viver, a tu je i Lori Strod u filmu „Noć veštica“ (1978) u tuma-čenju Džejmi Li Kertis. Od skora moju pažnju je okupirala Imperator Furiosa u filmu „MAD MAX Fury Road“ (2015) u tumačenju Šarliz Teron.

POSLEDNJI FILM KOJI SI POGLEDAO, A VREDAN

JE PREPORUKE?

Pre par dana sam konačno pogledao “The Big Short “(2015) koji je bio u trci za Oskara i toplo ga preporučujem.

HTELA BIH DA SE OSVRNEM NA DODELU

OSKARA ZA NAMA, MISLIŠ LI DA SU SVE

STATUE ZAVRŠILE U PRAVIM RUKAMA? DA LI SI

BIO U TIMU LEO?

Mogu reći da su se moje pretpostavke ostvarile. Oskari su otišli ulogama za koje smo i očekivali da će otići. Ja lično jedino žalim što Akademija nije želela da nagradi Silveste-ra Stalonea za ulogu u filmu “CREED” (2015). Doza nostalgije kod mene preovlađuje, a čujte - ko još ne voli Rokija Balbou? Odrasli smo uz njega. Naravno da sam bio u timu „LEO“, ne zato što je aktuelno niti zato što mislim da je odigrao sjajnu ulogu u filmu „Povratnik“, ili pak nije. Već zato što je u proteklim godinama za-ista sazreo u ozbiljno dobrog glumca, odigrao pregršt izuetnih uloga i zaslužio da bude ko-načno nagrađen za svoj rad.

KAKVO JE TVOJE MIŠLJENJE O EKRANIZACIJI

KNJIGA, VERUJEŠ LI DA TO MOŽE DA SE DOBRO

ZAVRŠI?

Nemam posebno filozofski nastrojeno mi-šljenje o tome, ali vrlo je jasno da knjigu svako od nas doživljava na sebi jedinstven način. Svi stvaramo svetove čitajući, vizueli-zujemo ih i vezujemo se čvrsto misleći da je naša verzija jedina i čarobna. Dešava se da reditelj nekada utrefi viziju koju poseduje veći deo čitalaca dela, ili potpuno različito doži-vi. Ukoliko se film po knjizi ozbiljno priprema, duži vremenski period uz analize iz više as-pekata, sa punim poštovanjem štiva, ishod može biti pozitivan.

NA IZLOŽBAMA ČESTO IZLAŽEŠ PLAKATE

FILMOVA KOJI NAŽALOST NIKADA NISU

SNIMLJENI. DA LI IMAŠ SVOJE FAVORITE ZA

KOJE I DANAS NAVIJAŠ DA UGLEDAJU SVETLO

BIOSKOPSKOG PLATNA?

Veoma mi se dopala ta ideja da kreiram plakate nepostojećih domaćih filmova. Pri-onuo sam na zadatak želeći da oni budu omaž Jugoslovenskom filmu i starim dobrim vremenima, zvezdama toga doba. Voleo bih da gledam u budućnosti „Crni Bombarder 2 – Hodam Sad Kao Zombi“, nastavak kultnog filma ali ovoga puta sa primesama horora i dosta akcije. Plakat koji sam uradio govori dosta o stilu pripovedanja te priče.

BUDUĆI DA SI VIZUELNI TIP, KOLIKO TI JE

VAŽAN PROSTOR I DA LI KAO SCENOGRAF

PRIMEĆUJEŠ VIŠE DETALJA OD PROSEČNOG

ČOVEKA? POSTOJI LI DEO GRADA ILI MESTO

KOJE TI JE POSEBNO INSPIRATIVNO I KOJE BI

ŽELEO DA PRIKAŽEŠ U NEKOM IZMAŠTANOM

SVETU?

Prostor mi je apsolutno važan. Sve što me okružuje utiče na mene i moje duhovno sta-nje. Prostor me inspiriše isto koliko mi uno-si nemir. Sve je u detaljima. Oni su akcenti i pričaju priče. Scenograf poseduje tu defor-

Film

maciju da posmatra konstantno. Pogled mi je uperen visoko, jer postoji jedan neotkrive-ni svet, veoma bogat za one koji umeju da čitaju. Beogradske fasade poseduju magiju i tajne. Svaki deo Beograda ima paralelnu dimenziju. Ako pažljivo osluškujemo otkriće nam portal. Volim moj Beograd, odrastao sam na Tašu i Kalemegdanu. Dorćol mi je uvek bio inspiracija, Kalemegdanska tvrđava neodvojivi deo mašte o viteškim vremenima. Počeo sam skoro seriju crteža i radova sta-rog Beograda sukobljenog sa budućnošću. Futurističke građevine i oblici u poseti starom gradu. Nadam se da će moja sledeća izložba biti na ovu temu ukoliko istrajem u nameri.

UTISCI SA NEDAVNO ODRŽANE IZLOŽBE

„ZEMLJA KOJE VIŠE NEMA“? DA LI SI

JUGONOSTALGIČAR?

Jugonostalgičar sam u zdravoj dozi. No-stalgija se odnosi prvenstveno na veoma kratak period srećnog detinjstva koje smo osetili do raspada zemlje. Bili smo ušuškani i bezbrižni i uživali u kvalitetnim stvarima koje su nam duboko urezane jer su bile valjane. Počevši od kućnog vaspitanja, izuzetnog igranog programa na TV ekranu, osnovnog školskog obrazovanja, duha i prijateljstva. Naivnost, neiskvarenost, prave vrednosti i uloga porodice. Dobra muzika, filmovi, kultu-ra i umetnost toga doba. Percepcija sveta i čovečnost. Bila je to velika zemlja u svakom smislu. Te zemlje odavno nema.

Moj rad jeste omaž tom vremenu koje je neminovno bilo bolje. Izložba je protekla u divnom raspoloženju i nostalgiji uz zvuke osamdesetih godina.

Jugonostalgičar sam u zdravoj dozi. Nostalgija se odnosi prvenstveno na veoma kratak period srećnog detinjstva koje smo osetili do raspada zemlje. Bili smo ušuškani i bezbrižni i uživali u kvalitetnim stvarima koje su nam duboko urezane jer su bile valjane

54 l mart

DOŽIVLJAVAŠ LI VREME U KOME ŽIVIMO KAO

“SVOJE VREME” ILI BI VIŠE VOLEO DA SI SE

RODIO U NEKOM DRUGOM VREMENU? DA

MOŽEŠ DA PUTUJEŠ KROZ VREME U PROŠLOST

ILI BUDUĆNOST KOJE VREME I MESTO BI

ODABRAO?

Mi umetnici često govorimo kako nismo iz ovog vremena, da nam se čini kako smo ba-čeni u ovo današnje da se patimo. Pripadam baš toj grupaciji koja oseća određenu nela-godnost. Zaista, misao o tome da bi mi bilo lakše u doba Šekspira često preovlada. Da imam vremensku mašinu ili DeLorian iz Po-vratka u Budućnost, posetio bih pomenutog Gospodina Vilijama. Prošetao bih se po Gloub teatru, bacio pogled na Hamleta i Magbeta. Zatim bih malo do Holivuda pedesetih godina, a onda bih se zaglavio u osamdesetim godina-ma na ulicama Njujorka. Budućnost mi odav-de izgleda veoma maglovito. No međutim, moramo shvatiti da je ovo sada naše vreme, i da sa njim moramo u koštac. Nema nazad.

VERUJEM DA SI UPOZNAT DA JE TVOJ IMENJAK

STEVAN ALEKSIĆ BIO NAŠ POZNATI SLIKAR I

UMETNIK S POČETKA PROŠLOG VEKA, MISLIŠ LI

DA JE SLUČAJNOST DA SE I TI OD MALIH NOGU

BAVIŠ SLIKANJEM I CRTANJEM? VERUJEŠ LI U

ENERGIJU KOJU NOSI IME?

Ime sam dobio po dedi Stevanu, tatinom ocu koga nisam imao prilike da upoznam. Preminuo je par godina pre mog rođenja. Iz priča znam da je bio izuzetan čovek, veliki radnik i da su ga ljudi voleli. Bio je jedan od osnivača Beteksa i svetski putnik i pasioni-rani igrač stonog tenisa. Verujem u snagu i energiju imena. Sigurno je prenosiva. Ja sam prvi krenuo stopama umetnika u familiji. Tale-nat je misterija, dar koji mi je dat da ga razvi-jam. Stevan Aleksić je bio veliki slikar, a mene su često u školi pitali da li mi je neki dalji rod ili sam pak ja njegova reinkarnacija.

REŽIRAŠ KRATKE FILMOVE KOJE PROMOVIŠEŠ

SA USPEHOM NA RAZNIM FESTIVALIMA, DA LI SI

Film

RAZMIŠLJAO I O DUŽOJ FORMI?

Razmišljam svaki dan o tome. Naravno ba-vim se primarnim poslovima ali postoje indi-cije da ću završiti scenario koji bi mogao biti prvi duži film. Velika mi je želja da snimim oz-biljniji material pa čak i dokumentarni film čija bi tema bili “VIDEO KLUBOVI” Beograda kao naša utočišta iz detinjstva.

NAJLEPŠI ASPEKT BAVLJENJA SEDMOM

UMETNOŠĆU?

To je svakako mogućnost transponovanja u druge dimenzije i živote. Film šalje poruke i dotiče ljudske duše. Film kao umetnost čini stvarnost podnošljivijom.

NA BRANISLAVINOM BLOGU U RUBRICI

ENTERIJER PRIČE IMALI SMO PRILIKU DA SE

UPOZNAMO SA TVOJIM ŽIVOTNIM PROSTOROM

(KO NIJE NEKA ZAVIRI, NEĆE OSTATI

RAVNODUŠAN). KOLIKO DUGO SI PRIKUPLJAO

REKVIZITE I ELEMENTE KOJI SU TVOJ DOM

UČINILI OAZOM SVAKOG PRAVOG FILMADŽIJE?

DA LI SI SAM UREĐIVAO ČITAV PROSTOR

I IMAŠ LI AMBICIJA U PRAVCU UREĐENJA

ENTERIJERA?

Ja sam kreator svog malog, toplog prosto-ra. Scenografija kojom se bavim jeste vezana za stvaranje enterijera. Životni prostor priča priču o čoveku koji u njemu boravi. Često dajem savete prijateljima o uređenju enterije-ra. Svi detalji koji krase moj kutak jesu vezani za film. Godinama skupljam zanimljive repli-ke, određene rekvizite, originalne filmske pla-kate, specijalna izdanja filmova. Učestvujem na aukcijama i borim se za neke veoma retke predmete.

KOLEKCIONAR SI FILMSKIH PLAKATA, DA LI

ZNAŠ PRIBLIŽNO KOLIKO PLAKATA TRENUTNO

POSEDUJEŠ, KAKO IH ČUVAŠ I KOJI SU TVOJI

FAVORITI?

Posedujem negde oko 3.000 originalnih ex-YU plakata. Dakle, to su plakati stranih

http://branasdivineworld.com/2015/12/decembarska-enterijer-prica-dom-jednog-filmofila/

56 l mart

FilmBeograd je grad ogromnih potencijala, kao i cela Srbija. Filmski radnici širom Evrope kao i Amerike to dobro znaju te su odavno pikirali da filmove snimaju ovde

i domaćih filmova koji su visili po bioskopi-ma širom Jugoslavije. Neki su pravi rariteti i ne mogu se više naći. Karakteristično za sve plakate jeste prevod naziva filmova. Sva-ka zemlja bivše Jugoslavije prevodila je po sopstvenom nahođenju ili kako bi najbolje publika to prihvatila i kako bi svakome bilo jasno šta će gledati u bioskopu. Čuvam ih na suvom mestu u posebnoj mapi, i s vre-mena na vreme ih kontrolišem. Moji najdraži plakati su oni čiji je autor veliki majstor Drew Struzan. On je ilustrovao kultne filmove kao što su Star Wars, Indiana Jones, Povratak u Budućnost,Velika Gužva u Maloj Kini, Policij-ska Akademija, Gospodari Svemira i mnoge druge. Drew je najveći plakat umetnik našeg vremena i jedan od najboljih crtača. Posedo-vati njegove kreacije je pravo blago.

ČLAN SI TIMA KOJI VEĆ DESET GODINA

ORGANIZUJE FESTIVAL SRPSKOG FILMA

FANTASTIKE. MOŽEŠ LI MI REĆI KAKVO

JE TVOJE MIŠLJENJE O DOMAĆEM

FILMU FANTASTIKE I KOLIKO NA OVOM

PLANU KASKAMO ZA VELIKIM SVETSKIM

PRODUKCIJAMA?

Festival srpskog filma fantastike (FSFF) ju-nački je proslavio 10 godina postojanja. Naš tim se bori hrabro da fantastika ugleda sve-

tlost dana na adekvatan način. Ponosni smo na količinu filmova iz čitavog sveta koja pristi-gne na našu adresu za takmičarski program. Preko 100 naslova dospe na selekciju. Tako-đe svako mesto u Srbiji krasi posebna grupa entuzijasta koja stvara film u domenu fanta-stike ili horora. Mitovi i legende naših prosto-ra su neiscrpna inspiracija mladim filmadži-jama. Festival je postao ozbiljan, u domaću selekciju stižu profesionalni dugometražni filmovi fantastike kao i kratke forme i student-ski radovi. Na festival dolaze i specijalni gosti. Imali smo čast da ugostimo velikog majstora italijanskog filma Lamberta Bavu, zatim redi-telja i scenaristu Mika Gerisa direktno iz Los Anđelesa, majstora horora koji je filmovao kultne romane Stivena Kinga. Takođe posetio nas je Serđo Stivaleti jedan od najvećih maj-stora specijalnih efekata i maske kao i Hasan Karacadag priznati reditelj horor filmova iz Turske.

Ustanovili smo pre 6 godina nagradu fe-stivala KOSKAR (OSKULL) čiji sam ja idejni tvorac. Koskar se dodeljuje u više kategorija i aluzija je na Oskara.

Možemo se pohvaliti domaćim autorima koji su krenuli ozbiljnim stopama u kreira-nju svežih srpskih, fantastičnih i horor filmo-va. Izdvojio bih Milana Todorovića, reditelja i producenta filmova „Zona Mrtvih“ i „Mamu-la“ kao i Dejana Zečevića čiji film „The RIFT“ (Procep) je imao premijeru na ovogodišnjem 44. FEST-u. Srbija počinje da ozbiljno kora-ča sa veoma zanimljivim filmovima u domenu fantastike, koji su zapaženi širom sveta jer su u pitanju koprodukcije i pored domaćih glu-maca tu su velika imena svetskog filma. Tek nam slede iznenađenja.

DA LI BEOGRAD I SRBIJA NUDE DOBRE

MOGUĆNOSTI I KRIJU ZANIMLJIVE LOKACIJE

ZA SNIMANJE FILMOVA? ZAŠTO NEMA VIŠE

STRANIH PRODUKCIJA OVDE?

Beograd je grad ogromnih potencijala, kao i cela Srbija. Filmski radnici širom Evrope kao i Amerike to dobro znaju te su odavno pikira-li da filmove snimaju ovde. Veliki broj stranih produkcija je već napravio dobre fimove kod nas, a u budućnosti će tek doći do ubrzane saradnje.

Asocijacija FILM in SERBIA ulaže velike na-pore i sa uspehom promoviše sve povoljnosti i blaga naše zemlje i gradova. Beograd je na mapi sveta označen kao nepresušan izvor inspiracije u domenu filma, jer je to grad na vetrometini gde se ukrštaju različite kulture. On je sposoban da glumi i zamenjuje mno-ge svetske metropole. Takođe naši filmski radnici su besprekorni i veoma cenjeni, a to sve ima istoriju jer seže u prošlost kada su se na ovim prostorima snimali epski spektakli i kada su ovuda defilovale velike Holivudske zvezde u doba stare Jugoslavije.

PREDAJEŠ NA FAKULTETU, POSMATRAJUĆI

MLADE KOJI ŽELE DA SE BAVE FILMOM I

SLUŠAJUĆI NJIHOVE IDEJE MISLIŠ LI DA

DOLAZE NEKA BOLJA VREMENA ZA DOMAĆU

KINEMATOGRAFIJU?

Generalno posmatrano ideje mladih su do-sta sputane životnim okolnostima. Ono što krasi naše autore jeste energija i glad za kre-acijom. Osnova svega pri odluci da se bave filmom jeste da ga iskreno žive. Mnoge po-zitivne promene su se dogodile na polju do-maće kinematografije. U intervalima se po-jave kvalitetne fimovane priče. Važna stvar jeste da se FILMOVI snimaju.

58 l mart

Film

IGRA U KOJOJ SVI POBJEĐUJU

Tekst: Ivica Perinović

ZA MNOGE TVRDOKORNE FILMOFILE OVO JE JEDNA OBIČNA PARADA KIČA I NEUKUSA NA KOJOJ SILIKONIMA I BOTOXOM ISPUNJENI EGOFRIKOVI

HRANE TAŠTINU ILI TRAŽE RAZLOGE DA SI POJAČAJU GRAMAŽU KOKAINA I LITRAŽU SKUPOCJENE CUGE KAKO BI EVENTUALNO ISPRALI GORAK OKUS PORAZA. IMA TU DAKAKO I ISTINE, NO DA SU STVARI TAKO JEDNOSTAVNE,

ONDA BI U OVOJ FEŠTI OD FILMA UŽIVALI ISKLJUČIVO MAZOHISTI.

60 l mart

Film

Osobno sam bio jako blizu odluke da nakon prošlogodišnje dodje-le doživotno bojkotiram ovu ceremoniju, a ra-zlog tome je bio totalno

stupidan čin nepravde u kojem su senilne pr*onje iz redova Akademije mudro zaključili kako je Eddie Redmayne za svoju kreveljeću interpretaciju Stephena Hawkinga više zaslu-žio kipić od briljantnog Michaela „Birdman“ Keatona. Baaah, još mi u nalijevu bijesa na-bubre žile po čelu kad se sjetim te (i jedne od većih u povijesti ove manifestacije) nepravde. Ipak, prilično dobra selekcija filmova i ove je godine zaslužna za promišljanje moje odluke o bojkotu i kako sa taj dan bližio, tako je i po-stajalo sve jasnije kako me očekuje još jedna neprospavana noć.

Bio bi taj zadatak u rangu mačjeg kašlja, al’ godine su tu paaa... i treba ujutro poći na posao... baaah... no, uključiti ću budilicu na 2 ujutro pa što bude. Naravno, kombinacija ranog lijeganja, južine, a priznat ću, pomalo i

uzbuđenja, izazvale su kontraefekt i umjesto mirnih snova, ja sam se vrpoljio po krevetu če-kajući zvuk budilice. Grrrr!!! Pomislih u jednom trenutku: „Ma koga briga za noć bez snova ukoliko pravda ove godine bude zadovoljena“.

Pravda? - Da, znam. Postoji toliko dobrih filmova, glumaca, redatelja, scenarista... koji kroz povijest ove, najprestižnije filmske na-grade nisu okusili niti spomen, a kamoli sam čin „krunidbe“. Zašto se onda i dalje zama-ram s tim? Prosječni gledatelji ili puki pro-matrači ne mare osobito za filmove ozbiljnije tematike, no čim čuju da je taj i taj film dobio Oscara ili bio među nominiranima, odmah pohrle u kina. Tužno, zar ne? Shvaćam ja i taj dio publike. Život u modernom društvu opterećenom stresom i problemima, malog čovjeka tjera u potragu za alternativnim izvo-rima zabave i razonode i zašto bi se onda na kraju dana dodatno rastužio gledajući film o tuđim problemima ili temama većim od živo-ta, kad se umjesto toga može „ispuhati“ uz neku blesavu komediju ili akciju nabijenu te-stosteronima i polugolim ljepoticama.

Bune se ti isti Afroamerikanci kako nije problem samo u nominacijama već i poteškoćama oko dobijanja

pravih uloga u gotovo svim ambicioznijim filmovima. Moguće, ima i toga, a možda i nisu svi podjednako

talentirani? Pokušavam zamisliti NBA ligu sastavljenu uglavnom od bijelaca...hmm....neće ići.

Naravno, nitko (pa ni ja) nije imun na takav oblik zabave i za duševnu terapiju nerijetko preporučim neke od takvih filmova, no na kraju su bitni oni koji pružaju i govore puno više. Mediji i fanovi su pored svih nominiranih lica i gorućih problema (rasna diskriminacija) ove godine samo lupetali o tome da l’ će Di Caprio napokon osvojiti taj, toliko željeni ki-pić. Hmmm... A što je s velikim skladateljskim maestrom Enniom Morriconeom? Legendom akcijskog žanra u dramskoj tranformaciji živo-ta, Sylvesterom Stalloneom? Koga zaboli za

njih? Koga zaboli hoće li genijalni redateljski veteran George Miller napokon biti nagrađen za svoju fanatičnu predanost stopljenu s de-setljećima iskustva i bravuroznog rada? Pih!

Pravim fanovima je stalo, dok je medi-jima (većini njih) i društvenim mrežama bitan jedino Di Caprio i kič crvenog te-piha. Sve je to dio igre, razumijem, no sami Oscari su puno više od toga. Oni koji to ne razumiju, mogu zanemariti ovaj tekst.

62 l mart

Film

Ukratko, noć odluke je stigla, „red carpet“ sam čvrsto prespavao jer jednostavno sve te haljine i modni trendovi nisu moja furka. A onda je uslijedio... Chris Rock! Bockao je i sar-kastično tupio, al’ bez prave oštrine. Imao je dakako puno povoda i razloga da Akademiju oštro napadne zbog njihovog ignoriranja poj-ma „različitost“ (rasna, spolna, svejedno)? Al’ ne. Šale su bile nategnute i mlake, sve pod ne-kim strahom od kršenja ugovora, gubitka po-zamašnog honorara? -Ne znam, možda sam ja to tako doživio, al’ fore su mu jako brzo po-stale jednake, nametljive i neukusne. Slažem se da bi među nominiranima trebala postojati višerasna zastupljenost, no isto tako sam i mi-šljenja da i Afroamerikanci i bijelci i bilo tko, te vražje nominacije i nagrade treba zaslužiti svo-jim talentom, a ne samo na osnovu boje kože.

Bune se ti isti Afroamerikanci kako nije problem samo u nominacijama već i po-teškoćama oko dobijanja pravih uloga u go-tovo svim ambicioznijim filmovima. Moguće, ima i toga, a možda i nisu svi podjednako talentirani? Pokušavam zamisliti NBA ligu sastavljenu uglavnom od bijelaca...hmm....neće ići.

Ove godine je lavinu negodovanja pokrenula glumica Jada Pinkett Smith, no nije bila tako glasna godinu prije. Zašto? Prošle godine njezin suprug Will Smith nije imao film i ulogu s kojom bi konkurirao za nagrade, ove jest, al’ ... Znam da su u ovoj utrci šanse izgubile i neke veće face poput Johnnya Deppa, pa nisu zbog toga dizali bunu ili radili drame.

Kako god bilo, Akademija je pukla pod priti-skom medija i javnosti i promjene nas svaka-ko očekuju. Nagrade su na kraju podijeljene, rezultate manje-više svi već znate, no ostaje žal što okus trijumfa nisu osjetili niti Stallone,

a bogme niti Miller. Di Caprio jest na kraju osvojio svojeg pozlaćenog „ćelavca“ (moram priznati, posve zasluženo) i priredio jedan izu-zetno pametan, angažirajući govor. Jednom riječju, legenda!

Mudre riječi smo čuli i od redatelja „The Revenanta“ Alejandra Gonzáleza Iñárritua, premda su ga podli mediji nakon dodjele op-tužili za snobizam kad se vidno šokirao „ca-sual“ pojavom australske kostimografkinje, Jenny Beavan. Budalaština! Žena je od*ebala „dress code“ i svi su manje-više ostali zate-čeni s tim činom, a medijska podvala spor-nim (skraćenim) videom Iñárrituove reakcije kreirana je samo zbog senzacionalizma.

Zašto su onda Oscari i dalje bitni? Kad bi vratili priču nekih 15-20 godina unatrag, onda bi u konkurenciji vidjeli isključivo viso-kobudžetne naslove velikih filmskih kompa-nija i redateljskih imena. Po takvim kriterijima ove bismo godine slušali o višestrukim nomi-

Akademija je pukla pod pritiskom medija i javnosti i promjene nas svakako očekuju. Nagrade su na kraju podijeljene, rezultate manje-više svi već znate, no ostaje žal što okus trijumfa nisu osjetili niti Stallone, a bogme niti Miller

nacijama Howardovog „In The Heart of the Sea“ ili primjerice Kormákurovog „Everesta“, no glasačka krv među članovima Akademi-je se vidno podmlađuje. Sve više do izraža-ja dolaze „mali“ filmovi s velikim porukama i pričama, pa je stoga sve češći slučaj da grandiozna studija ostanu „kratkih rukava“. Politika je naravno i dalje prisutna i lobiji imaju svoje „igrače“ među glasačima, no navedite mi makar jedan filmski festival A kategorije na kojem to nije slučaj. Oscari imaju posebnu težinu jer filmovi i imena koji dospiju na listu nominiranih (o dobitnicima da i ne govorim) dobiju globalni interes publike i medija.

Ovom prilikom neću probirati po burnoj prošlosti same manifestacije ili nagađati što nas očekuje u skoroj budućnosti već ću iskori-stiti prostor i vrijeme kako bi pružio duboki na-klon (a i pokoji redak) ovogodišnjim „žrtvama“ Akademije premda su isti ionako postali mo-ralni pobjednici u srcima gotovo svih filmolju-

baca. Imena im i sami znate, a priču ćemo za-početi s čovjekom koji je bio i ostao jedna od najvećih zvijezda u povijesti akcijskog žanra.

Ovaj Njujorčanin je rođen sad već dav-ne 1946. pod imenom Sylvester Gardenzio Stallone u jednoj od najzloglasnijih četvrti „Velike Jabuke“, Hell’s Kitchenu. Komplikacije pri porodu uzrokovale su kod malenog Sylve-stera oštećenje nervnog živca zbog čega mu je djelomično paralizirana donja lijeva stra-na lica (točnije, obraz, usne i jezik). Sad vam je jasniji njegov „pospani“ pogled i mrmljavi glas? Burni brak temperamentnih roditelja, malog je Slya i (mlađeg mu brata Franka) prebacivao s adrese na adresu, iz škole u školu, a sve skupa je kulminiralo razvodom roditelja u njegovoj devetoj godini života. Zahvaljujući lošim ocjenama u školi (gdje je nerijetko bio i verbalno zlostavljan od strane ostale djece na račun svojeg izgleda i govo-ra), Sylvester je kraće vrijeme bio prisiljen i raditi u majčinom salonu za uljepšavanje.

64 l mart

Film

Nakon završenog fakulteta, Stallone se okušao u glumi, a prva „gaža“ mu je bila u mekom porniću „The Party at Kitty and Stud’s“ (1970). Film je naravno bio, trećerazredno smeće no, za mladog Slya nije bilo biranja jer se s mršavim honorarom od 200 (!) dolara us-pio prehraniti, makar na par dana. Nakon slave koju je Stallone kasnije stekao s „Rockyem“, producenti su ovaj meki pornić nanovo monti-rali i plasirali u kina pod naslovom „Italian Stalli-on“. Ah ta lešinarska gramzivost.

Redale su se nakon „Kitty“ za našeg mla-dog Slya kojekakve epizodice i cameo nastupi (spomenut ću onu huligana iz metroa u kultnoj komediji Woodya Allena „Bananas“), po B fil-movima uz pokoji glumački bljesak (posebice kao Frank Nitti u „Caponeu“), a jedan od tih filmova je s vremenom stekao i kultni status („Death Race 2000“). Sve se dakako promje-nilo s filmom o kojem danas znaju i ptice na grani. Riječ je naravno o filmu „Rocky“ (1976). U Pleziru sam već rekao dosta o tom filmu, no nekako sam se nadao kako će Stallone/Roc-ky priča ove godine dobiti happy end u obliku pozlaćene statue. To se nažalost nije desilo. No, vratimo se našem nepozlaćenom junaku.

Nakon neočekivanog uspjeha sa spome-nutim filmom, Stallone se pokušao nametnuti kao ozbiljan dramski glumac predanim anga-žmanom u naslovima „F.I.S.T.“ (1978) i „Para-dise Alley“ (1978) (Stalloneov redateljski debi), al’ reakcija kritike i publike bila je poprilično mlaka. Već godinu dana kasnije, Stallone se vratio s nastavkom „Rockya“, uspjeh dakako nije izostao, a nakon relativno dobrih nastu-pa u akcijskom krimiću „Nighthawks“ (1981), ratnom sportskom spektaklu „Victory“ (1981) i trećem nastavku serijala o Rockyu, svijet je

1982. upoznao ratnog veterana Johna Ram-ba. Nova stranica u Stalloneovoj karijeri je otvorena!

Priča o Vijetnamskom veteranu koji se su-prostavio lokalnom šerifu i njegovim zamjeni-cima zbog njihovog brutalnog i nepravednog načina provođenja pravde, oduševila je i pu-bliku i kritiku, a ujedno i predstavila Stallonea kao novu zvijezdu akcijskog žanra. Temelji nove uspješne franšize su stvoreni. Do po-četka 90-ih imali smo prilike vidjeti još tri na-stavka Rockya i dva Ramba, a između te dvije megauspješne franšize Stallone nas je stigao i upoznati s legendarnim likom policajca koji ne vadi šibicu iz usta i reže pizzu škarama (op.a.“Cobra“), odnosno, šminkerom policaj-cem Tangom u buddy-buddy akcijskoj kome-diji „Tango & Cash“ (1989).

U 90-ima, interes publike za Stalloneovim fil-movima trajao je još nekih 5-6 godina kad su se u kinima redom pojavljivali njegovi hitovi po-put „Cliffhangera“ (1993), „Demolition Mana“ ili „The Specialista“ (1994), no kritika nije bila blaga i Stallone je iz godine u godinu sakupljao sve veći broj „Zlatnih Malina“ u kategoriji naj-goreg glumca. Kratki bljesak se desio 1997. s hvaljenom krimi dramom „Cop Land“ (po osobnom mišljenju, jedna od ponajboljih glu-mačkih rola u njegovoj karijeri), al’ to je bilo to. Novi milenij nije donio ništa bolje za našeg već pomalo umornog i razočaranog Slya i do 2006. su se u kinima (ili direktno na videu) redali isklju-čivo „flopovi“. Što se desilo te 2006. godine? -Novi Rocky, naravno.

Stallone je mudro iskoristio taj trijumfalni po-vratak pa je već 2008. u kina izbacio brutalni al’ i jako dobri, četvrti nastavak Ramba, a kad je vidio da je publika i to dobro sažvakala, pripre-

mio nam je ugodno iznenađenje sa akcijskim megahitom „The Expandebles“ (2010). Publi-ka je ponovno bila zaluđena Stalloneom i svi su se dobro zabavljali s igrom nagađanja koju li će Stallone zaboravljenu zvijezdu angažirati za nastavak. Naravno, već dvije godine kasni-je, publika je dobila ono što je željela, no bilo je vidljivo kako su fore isfurane već s prvim na-stavkom. Stallonea to nije zamaralo. Zarada u kinima je bila i više nego zadovoljavajuća, a in-teres publike je i dalje postojao. Sly je ponovno bio u igri i to je ono najbitnije.

Kroz narednih par godina, imali smo priliku pogledati ga u akcijskom krimiću Waltera Hi-lla „Bullet to the Head“ (2012), trileru „Escape Plan” (2013) (gdje je na veselje svih fanova žanra udružio snage sa Arnoldom Schwar-zeneggerom), boksačkoj komediji „Grudge Match“ (2013) i trećem nastavku „The Expan-deblesa“ (2014), a onda se na radost svih nas, dogodio „Creed“. Nagrade i pohvale su prštale na sve strane, no Oscar ga nije htio. Premda se nije dogodio trenutak kojeg su svi iščekivali (i očekivali), Stallone je za sve fanove bio i ostao, pobjednik!

66 l mart

Film

Drugi „tragičar“ ovogodišnje manifesta-cije za razliku od sirotog Stallonea ipak ima jednog „ćelavca“ u vitrini, al’ fanovi akcij-skog žanra (a i šire) su se nadali kako će ovaj put biti nagrađen za ono u čemu uistinu jest najbolji. Pričamo naravno o australskom ge-nijalcu Georgeu Milleru, a kako bi dobili punu sliku, vraćamo se u 1945. daleko u Australiju.

Premda u ranoj mladosti George nije pokazi-vao prevelik interes za filmom već je preferirao medicinu, na zadnjoj godini fakulteta (1971) s mlađim bratom Chrisom snimio je jednomi-nutni kratki film koji im je na kraju donio prvu nagradu na studentskom natjecanju. Miller je naravno nastavio s medicinskom izobrazbom koja je među ostalim uključivala stažiranje i brojna dežurtsva na odjelu hitne pomoći, a baš tamo je vidio mnoge užase i nezgode prouzro-čene prometnim nesrećama. Polako povezu-jete stvari? Millerova strast prema filmu je sve više rasla pa tako i upisuje filmsku radionicu na sveučilištu u Melbourneu gdje upoznaje stu-denta pod imenom Byron Kennedy. Zvuči vam malčice poznato? Čekajte, to je tek početak.

George i Byron su osnovali vlastitu produk-cijsku kuću „Kennedy Miller Productions“ i već su s prvim, dvadesetominutnim kratkim filmom „Violence in Cinema: Part 1“ (1971) šokirali, al’ ujedno i oduševili publiku što je na kraju rezultiralo uvrštenjem filma u natjecatelj-ski program festivala u Sidneyu. Nasilje pri-kazano u tom filmu bilo je tek uvertira za ono što stiže, a odgovor na to već znate i sami. Da, „Mad Max“ (1979). Treba li što reći o fil-mu koji po skromnom mišljenju autora ovog teksta sadrži neke od najboljih prizora potjere u povijesti filma? Filmu koji ima najluđu ban-du u povijesti? Filmu koji ima jednog od naj-cool junaka u povijesti? -Naravno da treba, al’ kad bi to učinio, onda bi ovaj tekst postao jedna pozamašna knjižurina.

Reći ću samo da je prvi „Max“ napravljen za šaku dolara (cca. 350,000-400,000 au-stralskih dolara), al’ s toliko ljubavi i želje da se većina današnjih tzv. redatelja može pokriti ušima od srama uz budžete koje imaju. „Fast & Furios“? Buahahaha! Miller i kompletna eki-pa su dali svaki dolar koji su imali, prodavali i koristili vlastite automobile za potrebe snima-nja, a rezultat? Nekih stotinjak milijuna dola-ra u svjetskoj distribuciji! -Pa mi recite da se upornost i želja ne isplate. I kad danas pogle-dam ovaj film (a pogledao sam ga barem 50 puta) i dalje mi nije jasno kako su to izveli. Na-klon do poda. Ufff....da je nešto više prostora i vremena no, idemo dalje.

„Mad Max“ je dakako kompletno uzdrmao temelje akcijskog žanra i pop kulture općenito i svi su samo pitali, kad će nastavak? Milleru su pljuštale ponude iz Hollywooda (čak i ona

Ipak, u Milleru je čučala ta neodoljiva želja za snimanjem novog Maxa, al' jednostavno, nije išlo. Prepreke poput terorističkog napada na „tornjeve blizance“ u New Yorku, stopale su projekt (Gibson je tad još bio u igri) i sve se više činilo kako od cijele priče neće biti ništa.

68 l mart

Film

za „Ramba“), no on je kao i publika želio samo novog Maxa. Srećom, nije se puno čekalo. Već 1981. godine, Miller nas je raznio s nastavkom koji je toliko nabrijan da vas adrenalin krpa još satima nakon gledanja. Max je dobio propor-cije mitskog junaka i ludilo je bilo na vrhuncu, a onda... sr*nje. Miller se zaigrao, prihvatio zov vražjeg Hollywooda te je nakon par poslića (re-žija na nekoliko TV serija i filmskom omnibusu „Twilight Zone“) 1985. snimio i treći nastavak pod imenom „Mad Max: Beyond Thunderdo-me“. -Auch! Ima tu nekoliko prizora za pamće-nje, no bilo je vidljivo da su Amerikanci preuzeli kontrolu i da je sve otišlo k vragu. Miller je po-stao plaćenik i „mašinerija“ ga je stisla. Kreativ-nost i ludilo je krenulo u Diznijevske vode.

Snimio je tako do sredine 90-ih zabavnu horor komediju „The Witches of Eastwick“ (1987) s vrckastim Jackom Nicholsonom u ulozi vraga i vrlo dobru dramu „Lorenzo’s

Oil“ (1992) koja mu je donijela nominaciju za Oscara u kategoriji najboljeg scenarija, a onda nam je Miller otkrio praščića Babea (!?). Da, dobro ste pročitali. Bio je to zaokret kakvom se nitko nije nadao niti očekivao, no, desio se. Miller se doduše prethodno borio sa studiom „Warner Bros“ oko otkupa prava na Maxa no, kad je dobio „pedalu“, okrenuo se hmm... praščiću. I da, taj mu je film do-nio nominaciju za Oscara u kategoriji najbo-ljeg scenarija. Poslije toga, kao da mu nije bila dovoljna uloga scenariste i producenta, Miller se za nastavak praščićevih avantura 1998. dohvatio i režije. O Bože! No, niti to nije bilo sve.

S dječjeg filma, Miller se prebacio na ani-maciju (u kombinaciji s mjuziklom) i kao rezultat toga 2006. je u kina stigao „Happy Feet“. Priča o rasplesanom pingvinu zaradila je hrpu dolara

Film

u svjetskoj distribuciji, a Milleru donijela i Oscara u kategoriji najboljeg dugometražnog animira-nog filma. Nevjerovatno, zar ne? Ipak, u Milleru je čučala ta neodoljiva želja za snimanjem novog Maxa, al’ jednostavno, nije išlo. Prepreke poput terorističkog napada na „tornjeve blizance“ u New Yorku, stopale su projekt (Gibson je tad još bio u igri) i sve se više činilo kako od cijele priče neće biti ništa.

Na našu sreću, Miller nije odustajao, tražio je lokacije i potencijalne Gibsonove nasljed-nike, a 2010. čak spomenuo i mogućnost paralelnog snimanja dva nastavka, no od te ideje se odustalo. Nakon višegodišnje i teme-ljite pripreme, snimanje je konačno započeto koncem lipnja 2012. u Namibiji. Uvjeti su bili nemogući, al’ baš to je očvrsnulo i povezalo ekipu što se i te kako može primjetiti u ko-načnici. Postprodukcija se dobrano razvukla što je potaklo na brojne špekulacije o Millero-

vom nezadovoljstvu snimljenim. To naravno nije bila istina, a razlog dugog postprodukcij-skog procesa ležao je u Millerovom perfekci-onizmu.

Kad je sredinom svibnja 2015. „Mad Max: Fury Road“ konačno stigao u kina, apsolutno svi su bili oduševljeni. Mnogi su bez ustruča-vanja glasno uskliknuli kako je Miller snimio možda i najbolji akcijski film u povijesti. Pretjeri-vanje? -Mene nemojte pitati, ja sam već sljed-benik. Ako se ne slažete u toj konstataciji onda morate makar priznati kako je Miller pronašao u Hardyu idealnu, podmlađenu verziju Maxa i svijetu otkrio jednu od najvećih heroina u povi-jesti filma, Furiosu (brilijantna Charlize Theron). A sad - kraj. Miller Oscara nije dobio i to ide na dušu Akademijinih glasača, no za nas filmofi-le, on je poput Stallonea bio i ostao pobjednik! Kao što i sam naslov ovog teksta govori, Os-cari su igra u kojoj svi pobjeđuju.

70 l mart

Umetnost

Intervju: Katarina Marković

Aleksandar Milković je talentovani, mladi glumac i stand up komičar iz Inđije. Diplomirao je glumu 2012. u klasi profesora Nikite Milivojevića na Akademiji umetnosti u Novom Sadu gde je završio i master studije. U Beogradu ga najčešće možete videti u pozorištu „Boško Buha“, a glumi i na scenama u Novom Sadu, Somboru, Vršcu, Inđiji i Šapcu. Iako je prvo upisao pravo, ubrzo je shvatio da je glumac u duši pa se posvetio svojim talentima i sada je slobodni umetnik. Kako kaže, ponosan je što je deo glumačke istorije sa bardovima poput Đuze Stoiljkovića i Bore Todorovića. Veliki je idealista pa je osnovao umetničko udruženje „Artfrakcija“, drži radionice glume srednjoškolcima, naučio je da svira usnu harmoniku, a ko zna šta ga još čeka „iza ćoška“.

LJUDEPOZORIŠTETREBA

DA pokreće

TRENUTNO GLUMIŠ U NEKOLIKO PREDSTAVA U

RAZLIČITIM POZORIŠTIMA I GRADOVIMA. KAKO

POSTIŽEŠ SVE I KOLIKO TI PRIJA DA IDEŠ IZ

MESTA U MESTO I MENJAŠ SCENOGRAFIJE?

Zvanično sam svuda. Živim u Novom Sadu gde igram predstavu „Nebeski odred“ u Srp-skom narodnom pozorištu. U Inđiji igram duodramu „Bračna igra“, u Somboru „Dže-pove pune kamenja“ a u Vršcu „Lažu i pa-ralažu“. U Beogradu sam uglavnom u po-zorištu „Boško Buha“ u predstavama „Mala sirena“, Čarobnjak iz Oza“, „Carev zatočnik“ i trenutno radimo komad „Zvezdarski vitez“ u režiji Đurđe Tešić, a po tekstu Marijane Arac-ki. Premijera treba da bude 19. marta.

ZANIMLJIVO JE DA SI PORED SVEGA, NAPRAVIO

I SVOJ STAND UP ŠOU. KAKO JE TO POČELO,

ŠTA TE JE INSPIRISALO?

O stand up-u sam počeo da razmišljam na

leto 2014. kada sam bio na Krfu. Tamo sam video grupu iz Srbije koja je došla na ostr-vo Vido. Stajali smo ispred mauzoleja koji je izgrađen palim srpskim borcima koji su se povlačili preko Albanije. Vodič je ispričao o čemu se tu radi pa su devojkama podelili ruže da bi ih ostavile na spomeniku. Umesto toga, većina je odlučila da su im ruže pre-više lepe, pa su ih ponele sa sobom. Tada sam rekao sebi: „Ovo je genijalno“. Inspira-cija je svuda. Ima je u stvarima koje radimo svaki dan, a nećemo da ih priznamo. Svi čitamo vesti preko aplikacija na telefonu. Nekad kliknem na vest kada na primer pro-čitam naslov: „U ovakvom izdanju je još ni-ste videli...“. Čudiš se ko bi to čitao, a ti si kliknuo. To jako puno ljudi radi. A kada neko javno to kaže, onda nam svima bude lakše jer možemo to da iskritikujemo i promenimo kod sebe.

Umetnost

Paviljoni u režiji Dušana Mamule

KAKO LJUDI REAGUJU NA STAND UP? ČINI MI

SE DA JE VEĆINI NAJVEĆI STRAH DA STANU

PRED PUBLIKU, BEZ SCENOGRAFIJE KAO

POKRIĆA. KOLIKO JE TO ZAHTEVNO?

Olakšavajuća stvar je da sam ja ipak glu-mac pa mi kontakt s publikom nije problem. Cilj je da ih iskritikuješ, a ne da im podilaziš. Kada sam počeo da pišem stand up, napi-sao sam desetak strana teksta od kojih sam odabrao najbolje. Nešto od toga je prestalo da bude aktuelno, nešto sam menjao, ubaci-vao. Sada imam šou koji se zove „Konkretno o svemu“.

KAKO NASTAJE LIK U POZORIŠTU? VERUJEM

DA JE DRUGAČIJI DOŽIVLJAJ KADA NEŠTO

IGRAŠ PRVI PUT ILI PETNAESTI? NI GLUMAC SE

NE OSEĆA UVEK ISTO KADA IZAĐE NA SCENU.

To je neminovnost sazrevanja. Počinjem da uviđam neke odlike svoje glume na fakultetu.

Obaveza glumca je da predstavi priđe kao da je igra prvi put. Treba da zastaneš, porazmisliš o čemu igraš, evociraš uspomene i vratiš se „u film“

Đavolijada u režiji Nikite Milivojevića

74 l mart

Tema

Inspiracija je svuda. Ima je

u stvarima koje radimo svaki dan,

a nećemo da ih priznamo

Umetnost

Često sam histerično igrao uloge, iz potrebe da odigram sve što mogu. I danas uhvatim sebe da sagorevam, iako sam četiri godine stariji. Obaveza glumca je da predstavi priđe kao da je igra prvi put. Treba da zastaneš, porazmisliš o čemu igraš, evociraš uspome-ne i vratiš se „u film“. Na Akademiji smo uči-li o tome šta moraš da očistiš iz sebe kada izlaziš pred publiku. Ali, meni je scena često i beg od realnog života. To je moj mali svet u kojem se bavim nekom drugom osobom, a svoj život ostavljam sa strane.

RADIŠ SA SREDNJOŠKOLCIMA U INĐIJI NA

RADIONICI GLUME. KOLIKO SU ONI KAO

TINEJDŽERI SPOSOBNI DA PRENESU EMOCIJE

KOJE MOŽDA JOŠ UVEK NISU OSETILI U

STVARNOM ŽIVOTU?

Učim ih da je suština da razmišljaju šta je problem lika koji igraju i čemu teži. Uživlja-vanje u emocije je problem i iskusnim glum-cima, a kamoli srednjoškolcima. Na primer, iskustvo logora koji su preživeli likovi u „Ne-

beskom odredu“. To nemam u svom isku-stvu, ali verujem da imam u svojoj genetici. Uzimam za primer Srbe jer smo osetili to na svojoj koži. Ako nisam ja bio u logoru, moj pradeda jeste. Njega nisam upoznao, ali ose-ćam povezanost. On je bio u logoru o kojem ja sad pravim predstavu. Onaj tamo lik mo-gao je da bude on.

ŠTA JE, PO TVOM MIŠLJENJU, SVRHA

POZORIŠTA? DA LI MISLIŠ DA ONO MOŽE DA

PROMENI NEŠTO KOD LJUDI, DA IM UKAŽE NA

NEKE NJIHOVE PROBLEME ILI DA KRITIKUJE

DRUŠTVO? ŠTA JE ZA TEBE IDEALNA ULOGA

POZORIŠTA ILI UMETNOSTI?

Ljudi umetnost shvataju kao olakšanje od teške svakodnevice. Život je težak, zašto ga činiti težim!? Jeste, ali je i lep. Igrali smo diplomsku predstavu „Život drugih, pisma sebi“ u Šapcu. Jedna devojka koja tamo radi rekla mi je da je njena kolegenica bila na predstavi i kad je došla kući, njen muž je se-deo u fotelji i gledao televiziju.

Nebeski odred u režiji Mie Knežević

76 l mart

Tema

Ja sam glupavi utopista. Nisam nikad ozbiljno razmišljao da negde odem. Kad uhvatim sebe da se žalim, pokušavam da se istreniram da to ne radim. Bolje da uzmem nešto da radim

Transibirska proza u režiji Žan Batist Demarignjija

Umetnost

Sela je preko puta njega i rekla mu: „Gleda-la sam jednu predstavu, htela bih da popri-čamo o njoj. Nikad nisam čula o čemu ti ma-štaš“. Brojna pitanja zaboravimo, a govore o našem identitetu. Pozorište treba da pokreće ljude.

DA LI OSEĆAŠ DA U SRBIJI IMAŠ POTENCIJAL

DA SE RAZVIJEŠ ILI BI I TI DA BEŽIŠ U

INOSTRANSTVO POPUT SVE VEĆEG BROJA

MLADIH?

Ja sam glupavi utopista. Nisam nikad oz-biljno razmišljao da negde odem. Kad uhva-tim sebe da se žalim, pokušavam da se istre-niram da to ne radim. Bolje da uzmem nešto da radim. Svi ti ljudi koji odlaze imaju razloge. Ovde je Njuz-net postao nepotreban, jer re-alnost je preuzela ulogu Njuz-neta. Počinjem da se žalim, pa ću se ovde zaustaviti.

DA LI TE PRIVLAČI RAD NA FILMU?

Da, naravno. Samo što me put za sad nije naveo na tu stranu. Do sada sam imao epi-zodnu ulogu u filmu drugarice sa klase koji je sada u postprodukciji. Ima mnogo talentova-nih glumaca, ali nema posla za sve. Mi smo vezani za jezik, osim ako u inostranstvu želiš da glumiš srpskog gangstera, gluvonemog ruskog mafijaša ili da se baviš pantomimom.

KADA POGLEDAŠ UNAZAD SA ISKUSTVOM

KOJE IMAŠ, DA LI TI JE ŽAO ŠTO NISI ZAVRŠIO

PRAVO?

Ne. Zato što u ovoj situaciji živim ono što volim. Možda bih bio novčano obezbeđeni-ji da sam završio prava i otvorio advokatsku kancelariju, ali moja klinačka priroda mi to ne dozvoljava. Ja sam onaj lik što bi u sudnicu

došao obučen kao klovn. Kad upadnem u dilemu, pomislim: „Glumu volim, prava baš i ne volim. Ako već treba da se posvetim ne-čemu, onda hoću da mi to znači“.

ŠTA BI, AKO POGLEDAŠ UNAZAD, VOLEO DA

SI URADIO? ŠTA TI JE CILJ U BUDUĆNOSTI I U

ČEMU BI ŽELEO DA SE OSTVARIŠ?

Mnogo ljudi se nada da neće postići u ži-votu samo neke obične stvari. Onda kad krene da ti se dešava „život“ uvidiš da si idealista. Skoro smo pričali šta bi bilo da je-dan Đuza Stoiljković nije bio iz ove zemlje i kakvu bi karijeru imao negde u inostranstvu. Gledali smo njegov poslednji film „Bez ste-penika“ i ja sam isplakao Đuzu kao ne znam koga. Sa njim sam ispratio glumčine Boru Todorovića, Nikolu Simića... Shvatio sam da sam deo jedne glumačke zajednice kroz koju su prošli veliki ljudi. Ne mogu da kažem da nemam želje. Kao da me je sramota da kažem, evo hoću i ja Oskara. Ali, neću nikog da cimam. Napraviću ulogu, ako bude do-bra, u mom svetu neko će za nju čuti.

DA LI TI JE NEKI GLUMAC UZOR?

Pomenuću njih nekoliko koji me iznova odu-ševljavaju. Jedan od njih je Marko Marković, član somborskog pozorišta. Ima neverovatnu harizmu i dobio je nagradu za najboljeg mla-dog glumca na Sterijinom pozorju pre nekoli-ko godina. Zatim Nikola Rakočević i Radovan Vujević koji iz svake uloge izvlače maksimum. Na primer, reditelj „Ničijeg deteta“, Vuk Ršu-mović se pojavio i napravio sjajan film. Niko nije pričao o njemu niti o filmu dok nije počeo da osvaja sve moguće nagrade. Koji budžet?! A čovek je napravio film.

78 l mart

Umetnost

Pripremila: Sara Savčić

Đ orđe Stojković LEKSIKON ISPISUJE:

POZORIŠTE JE MAGIJA TRENUTKA

U NAŠ LEKSIKON UPISAO SE ĐORĐE STOJKOVIĆ, MLADI GLUMAC ČIJE VREME NESUMNJIVO

DOLAZI. SA KOLEGAMA SA KLASE ĐORĐE JE FORMIRAO GRUPU KOLEKTIV SA KOJOM JE RADIO

NA PREDSTAVI “HOĆETE LI DA SE IGRAMO’’ ČIJA PREMIJERA SE USKORO OČEKUJE, KAO I JOŠ

JEDNA PREMIJERA U POZORIŠTU BOŠKO BUHA. KAKVI SU MU DALJI PLANOVI, ŠTA GA MOTIVIŠE I

KO JE ZA NJEGA UMETNIK ŽIVLJENJA OTKRIĆETE U NASTAVKU

80 l mart

NEŠTO ZA POČETAK?

“Korov uništava useve, a sujeta uništava lju-de. Samo nežni dar smernosti priprema veli-ku nagradu’’ – Sidharta.

BUDUĆI DA SI PROFESIONALNI GLUMAC,

OTKRIJ NAM, KO JE PRAVI ĐORĐE?

Đorđe je jedan pozitivan i srećan momak, zaljubljive prirode koji voli društvo, muziku i ples.

ODAKLE POTIČE ŽELJA ZA OVIM POZIVOM?

Još od detinjstva. U vrtiću i osnovnoj školi sam bio učesnik na svim priredbama. Kada su roditelji uvideli moje sklonosti, usmerili su moje želje i kvalitete u tačnom pravcu - u školicu glume.

PAMTIŠ LI KAKO SI OSTAO BEZ PRVOG

MLEČNOG ZUBA?

Mislim da je to bilo u Grčkoj, na letovanju, u Asprovalti. Igrao sam se sa drugom, jurili se po apartmanu i on mi je slučajno izbio zub. :)

POZORIŠTE, FILM, ILI MALI EKRAN?

Prvo pozorište, jer tu magija mora da se javi u trenutku, sve se dešava u jednom momen-tu i nema vraćanja kadra. Posle pozorišta naravno film, pa serija.

SLATKO, SLANO, ILI NEŠTO TREĆE?

Slano. Tačnije povrće i meso, zbog linije.

VERUJEM DA SE KREĆEŠ U SVETU VRSNIH

UMETNIKA IZ RAZLIČITIH SFERA, ALI KOGA

SMATRAŠ UMETNIKOM ŽIVLJENJA?

Zasigurno za ‘’umetnika življenja’’ smatram svog profesora i glumca Dragana Petrovića Peleta, a pored njega i Dragana Jovanovića. Na divan način povukli su crtu između posla, gužve, mnogobrojnih trzavica i stresa i privat-nog života, opuštanja i uživanja u istom.

Umetnost

Inspiracije nema uvek, zato uvek kopam po sebi i kada je ona u manjku, pomeram svoje granice, jer znam da će u jednom trenutku ta potrebna inspiracija isplivati

82 l mart

ODAKLE INSPIRACIJA I MOTIVACIJA ZA RAD I

IMA LI IH UVEK?

Motivaciju crpim iz sebe, iz privatnog živo-ta, iz stvari koje mi donose sreću. One mogu da budu različite, od ljubavi prema devojci, prema sestri, roditeljima, prijateljima, famili-ji, sestrićima i bratancima, do nekih jedno-stavnijih i prostijih stvari. Nekad je to muzika, nekad igra nekih starijih kolega, nekada je to uspomena na neko putovanje, određeni grad u kome je ostalo parče duše.

Inspiracije nema uvek, zato uvek kopam po sebi i kada je ona u manjku, pomeram svoje granice, jer znam da će u jednom trenutku ta potrebna inspiracija isplivati.

KAKO SE BORITI PROTIV NEPRAVDE U

OKVIRIMA PROFESIJE, ALI I ŽIVOTA? KAKAV JE

TVOJ STAV PREMA FILOZOFIJI "IDEMO LINIJOM

MANJEG OTPORA"?

Protiv nepravde se teško može boriti, jer je mnogo činilaca oko nas koje ne možemo promeniti. Na prvom mestu pokušavam da promenim sebe na bolje, što više mogu. I da uradim sve što je do mene. Uvek se vraćam na reči oca Tadeja, koje me umire: “Ne uzi-maj previše na sebe brige ovoga sveta, već čuvaj svoj mir i živi sa Bogom. Neka ide kako ide.’’

OMILJENI CRTANI JUNAK?

Kung Fu Panda. :D

MOŽE LI SE OD LJUBAVI PREMA ONOME

ŠTO RADIMO I ŽIVETI?

Ako se dovoljno radi na sebi i ako se do-voljno želi, ja želim i volim da mislim da može. Ali ako nas u nekom trenutku života, već pomenuti, uveri u suprotno onda se sna-

lazimo kako znamo i tražimo drugačiji put do uspeha.

KOJA SE SVE OSEĆANJA DOŽIVE NA SCENI?

Odgovor je jako opširan, ali ću pokušati da ga prilagodim pisanoj formi. To su ljubav, očaj, tuga, bes, patnja, žudnja...

PREPORUKA ZA PROČITATI,

POSLUŠATI, POGLEDATI?

Za pročitati: K. K. Hamfriz – ‘’VLAD, po-slednja ispovest.’’ Za poslušati: Yma Sumac, Grateful Dead

ŠTA TE JE POSLEDNJI PUT SLATKO

NASMEJALO?

Osmeh i mudrolije sestričine i bratanice.

KOME BI PORUČIO DA SE MALO KULTIVIŠE?

Verovatno onima koji imaju moć da odluču-ju o svemu.

HOĆE LI SE OSTVARITI NEKI LEPI PLANOVI

U SKORIJE VREME? ŠTA JE TRENUTNO

AKTUELNO?

Hoće, nadamo se. U Nišu, 17. marta u Niškom narodnom po-zorištu, u 20h imamo premijeru predstave “Hoćete li da se igramo’’ u kojoj igraju moje kolege sa klase: Anđela Jovanović, Mihajlo Jovanović, Miodrag Dragičević i ja. Režija je naša novonastala trupa ‘’Kolektiv’’. Predsta-vu smo napravili mi sami (po uzoru na tru-pu ‘’Kuguar’’), diplomirani glumci Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda, u klasi pro-fesora Dragana Petrovića Peleta. Premijera druge predstave ‘’Zvezdarski vi-tez’’, pozorišta Boško Buha, održaće se 19. marta u 12h. Režija Đurđa Tešić.

Umetnost

PORUKA ZA KRAJ?

Pesma Brane Petrovića “Kapetan prve klase” (pročitati)

84 l mart

Film

GLUMICA KOJA JE ŽIVELA PO SVOJIM PRAVILIMA

Ingrid Bergman

stinskom poznavaocu sveta filma jednostavno ne tražite da bira između genijalnih glu-maca i glumica koji su živeli ili žive. Navešće vam „ono ne-

što“ što svaka od tih ličnosti ima i što je čini posebnom tako da je nemoguće napraviti uži izbor. Zna se zašto je neko seks simbol, za-što diva, zavodnik ili najpoželjniji filmski par-tner. Najveći glumac svih vremena! Danas se nova lica pojavljuju i smenjuju velikom brzi-nom, i čini se da je dovoljno da budete pri-jatne spoljašnjosti i da vam broj pratilaca na Instagramu „prevali 200K“, pa da vas uvrste među kraljice ili kraljeve, ikone, ili vam pri-prišu druge slične titule. Ali „ono nešto“ kod većine tih lica izostaje. Nekad, pak, nije bilo tako. Biti zanosna, visoka Šveđanka, sa krat-kim zlatnim uvojcima nije bilo dovoljno Ingrid Bergman kada se pojavila u Holivudu kao evropska glumica. Ubrzo je svet filma shvatio koliko vredan dragulj ima u svojoj kruni.

Kada se svim gore navedenim fizičkim atri-butima doda savršena gluma, govor tela pred kamerom i neverovatna energija uz uro-đeni šarm i prirodnost, dakle „ono nešto“, dobijate jednu od vodećih heroina svetske kinematografije i trostruku dobitnicu Oskara. Možda su holivudski producenti u početku bili skeptični povodom njenog izgleda, koji je odudarao od tadašnjih standarda lepote, i neobičnog akcenta, ali su veoma brzo uvideli sa kakvom ženom i glumačkim potencijalom imaju posla.

Tekst: Sofija MirčetićIngrid Bergman

i

86 l mart

Ingrid je rođena u Švedskoj, 1915. godine ostala je bez majke sa samo dve godine, a u trinaestoj ju je napustio i otac, inače foto-graf, koji je velikim delom zaslužan za nje-nu ljubav prema kameri i šou biznisu još od malena. Detinjstvo joj nije bilo previše sreć-no jer je posle smrti roditelja izgubila i tetku koja je preuzela starateljstvo nad njom. Ipak, srećniji dani su dolazili, pre svega na profesi-onalnom planu. Gluma je došla kao lek. Do-bila je stipendiju za školovanje u Kraljevskoj školi dramskih umetnosti u Stokholmu, a još za vreme studija počelo je njeno filmsko an-gažovanje u rodnoj zemlji. Napustila je školu kako bi se potpuno posvetila karijeri i zaista, uspela je da stekne veliki ugled, a pored pr-vog filma Munkbrogreven (svetskoj publici poznat po američkom naslovu The Count

of the Old Town) svakako je poznatija njena uloga u ostvarenju Intermezzo koje je dobilo i američki rimejk. Sa samo osamnaest godina već je zarađivala i bila poznato lice doma-će filmske industrije. U 21. godini je stupila u prvi od tri braka. Sa Piterom Lindstromom je dobila ćerku Piju. Posle uspešnog Inter-mezza iz 1938. godine, kojim se predstavila svetskoj publici, otpočinje holivudska karijera netipične evropske lepotice, zvezde čuvene Kazablanke Majkla Kertiza, koja je imala sve kvalifikacije da bude diva nad divama, ali koja tu etiketu nikada nije pripisivala sebi. Recimo da je imala sve mogućnosti da se ponaša kao kraljica, a opet se nikada nije tako nosi-la. Prirodnost i spontanost bili su njene pre-poznatljive crte, nikako izlivi besa razmažene dive.

Film

Prirodna, nimalo sujetna, bez problema je pri-hvatala manju kabinu za presvlačenje, nonša-lantno je šetala gradom bez šminke, svraćala u kafee i odlazila u kupovinu, bez peviše pom-pe, kao da se ne radi o jednoj filmskoj glumici, pritom svetski poznatoj. Nije želela da sređuje obrve ili koriguje zube, volela je da uživa u hra-ni i uvek je uzimala kratak predah posle ručka. Nije joj bilo jasno zašto Amerikanci imaju stalnu potrebu da rade, rade i rade, stoga je usvojila italijansku kulturu obedovanja i uživanja u sla-doledu bez trunke griže savesti. Materijala o ži-votu slavne glumice ima puno. Snimci, intervjui, novinski članci... No, nije potrebno da ulazite u dublje istraživanje kako biste skicirali ličnost Ingrid Bergman. Biće dovoljno da “bacite po-gled” na nekoliko izjava njenih savremenika da vam postane jasno ko je bila i kakvom se život-nom filozofijom vodila.

Možda su holivudski producenti u početku bili skeptični povodom njenog izgleda, koji je odudarao od tadašnjih standarda lepote, i neobičnog akcenta, ali su veoma brzo uvideli sa kakvom ženom i glumačkim potencijalom imaju posla

88 l mart

Film

Kristofer Išervud, engleski pisac poznat po delu „Rastanak sa Berlinom“, navodi kako je imala tu neobičnu sposobnost da rečima i svojim odnosom prema vama učini da se osećate posebno, lepo i izuzetno. Išervud je pričao kako je bila svesna šta radi ali da to ni u kom slučaju nije izgledalo isforsirano i laž-no ili čak dvolično i manipulatorski, stičemo utisak da je umela da učini da se ljudi dobro osećaju u njenom okruženju, da je umela da pogodi reči. Ćerka, Izabela Roselini, kaže kako je njena majka zapravo bila prilično stidljva osoba, što vam verovatno zvuči pa-radoksalno s obzirom da je bila glumica, ali to samo ilustruje koliko dobra glumica je bila. Na sceni to nije bila stidljiva Ingrid, već neko drugi, Ilsa, Anastasija, Ana ili Greta. Samo pogledajte nekoliko fotografija ili kratkih film-skih isečaka i sve će vam biti jasno. Od lju-bavne zanesenosti, prego blage nervoze do gotovo shizofrenog stanja - njena gluma bila je besprekorna uvek. Grejs Keli, koja je ina-če obožavala Ingrid Bergman, nije bilo jasno odakle dolazi toliki glumački talenat. Neki bi rekli – rođena za glumu, a ona sama da joj je kamera stari dobar prijatelj. Visok nivo profesionalizma i ljubavi prema glumi opisu-ju njen odnos prema poslu. Svojevremeno je izjavila, parafraziram, da joj je šou biznis kao porodica, okruženje u kojem se oseća svoja. Podjednako dobro se ostvarila i na filmu, i na televiziji i u pozorištu, glumeći na pet različitih jezika, u Evropi i u Americi. Njene ćerke tvrde da je kod kuće ostavljala sve to i bila jedno-stavno - mama.

Keri Grant s kojim je imala prilike da dva puta zaigra na filmu, je opisuje kao temperamentnu, hrabru i odvažnu da živi po sopstvenim pravilima, ali što je još važnije - da prihvati odgovornost za svoje postupke

Keri Grant s kojim je imala prilike da dva puta zaigra na filmu, pri čemu je njihov polju-bac iz filma Notorious proglašen najstrastve-nijm, je opisuje kao temperamentnu, hrabru i odvažnu da živi po sopstvenim pravilima, ali što je još važnije - da prihvati odgovornost za svoje postupke. U tom kontekstu provejava skandal sa rediteljem Robertom Roselinijem, s kojim je kasnije stupila u brak i dobila dve ćerke. Iako je još uvek bila u braku, a Roseli-ni oženjen, premda odvojen od supruge, stu-pila je u romansu sa italijanskim rediteljem sa kojim je imala i filmsku saradnju. Naime, ona je bila inicijator početka zajedničkog rada kako je bila oduševljena njegovom dotadaš-njom produkcijom. Napisala mu je pismo i dobila potvrdan odgovor. Tako je otpočela saradnja koja je iznedrila filmove Stromboli, Putovanje u Italiju i Evropa ’51, ali i romansu koja će posle sedmogodišnjeg, prilično hlad-nog braka doživeti krah 1957. godine. Pede-sete godine su na Ingridinoj karijeri ostavile skandalozan pečat. Dobila je status besra-mne, čak i zle žene koja ostavlja muža i ćer-ku i beži u Italiju. Neosporno je da su njena karijera i ugled u Americi, prilično opali. Dugo je njeno ime provlačeno kroz naslove tabloi-da a ona sama bila na meti ne samo tračer-skih listova i razočaranih fanova, već i kolega i političkih ličnosti. Čak su joj zabranili da viđa ćerku nekoliko godina.

U tom periodu ona snima u Italiji, radeći sa svojim suprugom, a pomenuti filmovi nisu ostavili prejak utisak na filmsku kritiku niti pu-bliku, dok izvori navode kako joj Roselini nije dopuštao da radi sa drugim režiserima.

90 l mart

Ipak, čak ni žig srama koji su joj okačili nije sprečio njen veliki povratak u filmu Anastasija u produkciji Badija Adlera i režiji Anatola Li-tvaka, kojim je dobila svog drugog Oskara za najbolju glavnu žensku ulogu, dok je prvog zaradila ulogom u fimu Gaslight. Godine koje su usledile pokazale su da se javnost ohladi-la, kao i njena romansa sa Roselinijem izme-đu ostalog, a ona ponovo postala omiljena glumica. Godine 1974. dobija i trećeg Oska-ra, ovog puta za najbolju sporednu ulogu u filmu Ubistvo u Orijent ekspresu.

Film

Četiri godine kasnije razvela se i od trećeg muža, Larsa Šmita, s kojim je bila u braku od 1958. godine. Kasnih sedamdesetih Ingrid je zagazila u treću godinu otkako joj je dijagno-stifikovan kancer koji će joj odneti život 1982. Izabela Roselini je u svojim poznim godinama izašla sa pričom o poslednjim danima svoje majke koji su za nju bili veoma bolni.

„Bilo mi je teško da gledam kako jedan takav neverovatan karakter, osoba koja je živela punim plućima i njene ambicije bivaju sputani bolešću“, izjavila je Izabela koja se sa majkom pojavila u filmu Matter of Time. Bila je uvek za glumu, uvek je želela da stva-ra umetnost i strahovala je da će joj bolest onemogućiti da glumi. Stoički je podnosila višesatno snimanje bez obzira što je bila teš-ko bolesna. Kada je javnost saznala za njenu bolest, prkosno je otkrila ruku koju je zahva-tio tumor.

„Ingrid Bergman, trostruka dobitnica Oska-ra je preminula“, piše Njujork Tajms 31. avgu-sta 1982. List navodi kako je u intervjuu iste godine izjavila kako ne želi da je bolest spreči da uživa u životu do kraja, štaviše, glumica je poslednju ulogu, u A Woman Called Golda, snimila iste godine kada je i preminula. „Imala sam divan život,.. nikada nisam zažalila ni za šta što sam uradila.., ljudi treba da razdvo-je glumicu od žene.“ Prošle godine je Muzej moderne umetnosti u Americi (The Museum of Modern Art - MoMA), uz pomoć tri Ingri-dine ćerke, održao retrospektivnu izložbu povodom obeležavanja stogodišnjice od ro-đenja ove izvrsne glumice i dodali bismo, ne-verovatne žene.

92 l mart

Film

ALFREDHIČKOK

ALFREDHIČKOK

NEKRUNISANI KRALJ MAKABRE

FILMOVA

Tekst: Minja Cvetković

ALFREDHIČKOK

ALFREDHIČKOK

94 l mart

TemaFilm

Čak i ako niste ljubitelj crno-belih, vintage filmova i ne poznajete ki-nematografiju sredine dvadesetog veka, za jedno ime ste sigurno

čuli, a to je upravo Alfred Hičkok. Majstor u kreiranju savršeno napete, jezive atmosfere, genije za trilere i neprikosnoven u svom ka-rakterističnom izboru glumica, vodio je po-djednako tajanstven život kao i dela koja je stvarao. Iako je prema rečima pojedinih glu-mica Hičkok bio horor za saradnju i prema glumcima se ophodio kao prema potrošnoj robi, mnogi ga pamte kao reditelja sa uvrnu-tim smislom za humor, dobroćudne naravi. Naravno da vam cela redakcija Plezir maga-zina savetuje da vam se baš neki od njego-vih najpoznatijih filmova nađe na "odgledati obavezno" listi, ali pre toga, bacite pogled na neke od zanimljivih činjenica o Hičkoku koje možda niste znali.

Borio se sa mnogo fobija, od kojih su najizraženije bile one od policije i hrane koja se uobičajeno servira za doručak, naročito jaja. Jednom prilikom je izjavio: „Užasavam se jaja, i više od toga, odvratna su mi. Te bele okrugle stvari bez ikakvih rupi-ca i otvora na njima... Da li ste ikada videli nešto odvratnije od jajeta koje se limi i žu-manca koje se razliva? Krv je crvena i rado-sna. Ali žumance, žuto i odvratno. Nikada ga nisam probao.“

Za njegov strah od policije se veruje da je "krivac" incident kada je Hičkok imao se-dam godina. Njegov otac je mislio da je dobra lekcija da ga pošalje u policijsku sta-nicu sa porukom na kojoj je pisalo da bi ga trebalo zatvoriti u ćeliju na deset minuta, da bi se naučio pameti, što je policajac upravo uradio.

Mnogo godina kasnije Hičkok je rekao da nikada nije polagao vozački iz straha da ga ne bi zaustavila policija (premda mnogi izvori govore kako su ga, nasuprot ovome, često viđali da vozi svoju ćerku u školu).

Hičkok je bio prvi reditelj koji je u sop-stvenim filmovima pravio takozvano ca-meo pojavljivanje. Od pedeset i dva filma ko-liko ih ima (ne računajući nemi film iz 1927. godine koji je izgubljen) pojavio se u čak tri-deset i sedam. Uvek su to bili delići sekunde i to najčešće na početku filma, jer nije želeo da se publika previše zamara tražeći njega u filmu, tako da je često bio samo jedan od ljudi u masi. U filmu Lifeboat, koji je ceo sni-mljen upravo na čamcu, pojavljuje se u no-vinskom oglasu za mršavljenje.

96 l mart

Tema

Nije izumeo, ali je zaslužan za imenova-nje čuvenog MacGuffin pojma koji održa-va radnju filma, iako sve do kraja ne mora-mo da znamo šta je to tačno. Kao na primer u filmu Pulp Fiction, MacGuffin je zapravo misteriozni sadržaj aktovke, a u Indiana Jo-nes sagi predmet za kojim Harison Ford luta kroz film i pokreće čitavu radnju i niz akcija oko njega. Hičkok je ovaj koncept prvi put upotrebio u filmu The 39 Steps iz 1935. go-dine nakon čega je postao široko raspro-stranjen u industriji.

Pokušao je da sakrije Keri Granta u Lin-kolnovu nozdrvu. Da, svesni smo kako ovo zvuči, ali jedino Hičkok nije smatrao da je to možda malo bez poštovanja. Naime, tokom snimanja filma North by Northwest glavna akciona scena se odigrava na čuvenoj planini Rašmor gde je reditelj želeo da glumca sakri-je u Linkolnovu nozdrvu, a neprijatelj bi ga ot-krio tokom scene kijanja, prilikom koje bi on otkrio svoj položaj. Nadležni su ga vrlo brzo odgovorili od ovoga, jednostavno ga pitajući kako bi se on osećao da je situacija obrnuta i da Linkoln i Keri Grant obrnu uloge.

Hičkok je zajedno sa Ernestom Lehma-nom radio na scenariju za film The Blind Man, ali je projekat otkazan jer mu Volt Dizni nije dozvolio da snima u Diznilendu. Razlog? Dizni je bio veliki protivnik Hičkokovih filmova, naročito filma Psiho koji je apsolutno mrzeo.

Bio je veliki ljubitelj neslanih šala, a naj-više je voleo da ih sprovodi na članovima glumačke postave. Jednom prilikom je na-govorio člana svoje ekipe da provede noć na veoma mračnom i jezivom setu, nudeći mu nedeljnu platu za tu jednu noć. Nakon što je pristao i otišao, Hičkok mu je ponudio čašu brendija, da bi se kasnije saznalo da je u taj isti brendi sipao laksativ, a ujutru su čoveka pronašli kako jeca u... Pa, možete već da na-slutite u kakvom su ga stanju našli.

Još neke od njegovih šala uključivale su po-klon za šestogodišnju ćerku Melani Grifit – lut-ku koja je veoma ličila na njenu majku. Samo što je ležala u minijaturnom kovčegu, naizgled mrtva. Čitava poenta njegovih smicalica bila je da otkrije šta je to čega se ljudi istinski boje i da ih suoči sa tim, šaljući im tako punu kutiju paukova ili bubašvaba, na primer.

Film

Hičkok se plašio sopstvenih filmova. U intervjuu iz 1963. godine izjavio je da se jed-va natera da odgleda neki od svojih filmova: „Plašim se sopstvenih filmova. Nikada ih ne gledam. Ne znam ni sam kako ljudi podnose da ih gledaju“. Nakon što je novinar njegov strah okarakterisao kao potpuno nelogičan, Hičkok mu je odgovorio: „Ali šta je logično? Ne postoji ništa gluplje od logike“.

Bio je toliko fasciniran neverovatnim obrtom i krajem filma Psycho da je poku-šao da kupi svaki primerak knjige na kojoj je film zasnovan da publika ne bi otkrila kraj pre gledanja filma. Potrošio je približno devet hi-ljada dolara i naterao čitavu filmsku ekipu da potpiše ugovor o strogoj tajnosti scenarija.

Neke od njegovih najpoznatijih filmova niste mogli da gledate u bioskopu jer je Hičkok, odmah nakon prvog prikaziva-nja, otkupio prava na njih. Na taj način, ni-jedan bioskop nije mogao da ih prikaže, a da mu pre toga ne plati pozamašnu cifru. Ovo se pre svega odnosilo na hitove kao što su Vertigo, The Man Who Knew Too Much, Rear

Window, Rope i The Trouble With Harry. Na-kon smrti prava je ostavio svojoj ćerci Patriši u čijim su rukama bila narednih pet godina nakon čega ih je ponovo pustila u distribuci-ju. Od tada su poznata kao „Pet izgubljenih Hičkokovih“.

Hičkok nikada nije dobio Oskara za najbo-ljeg reditelja, uprkos tome što je za dvadeset godina rada imao pet nominacija. Akademija je grešku pokušala da ispravi 1968. godine dajući mu čuvenu Memorijalnu nagradu Irvin-ga G. Talberga za životno delo. Tokom preu-zimanja nagrade održao je jedan od najkraćih govora u istoriji, izgovorivši samo pet reči: „Thank you... very much indeed“.

98 l mart

Film

BRAT(SKA) RUSKA KINEMATOGRAFIJA

BRAT(SKA) RUSKA KINEMATOGRAFIJA

Tekst: Nina Simonović

100 l mart

Koreni ruske kinematografije sežu još do Ruske Imperije, a najveći procvat je definitivno doživela u sovjetskom periodu. Mnoge pomen na ruski film asocira pre svega na Ejzenštejna i Tarkovskog, i to s punim pravom. Sergej Ejzenštejn je pionir montaže, koji je čvrsto verovao da je ista srž filma kao i da se pomoću nje može upravljati emocijama publike i da se mogu stvarati filmske metafore. U tu svrhu razvio je tzv. 5 metoda montaže. Njegov nemi crno-beli film “Bojni brod Potemkin” iz 1925. predstavlja prekretnicu u celokupnoj tadašnjoj kinematografiji, a ’58. proglašen je za najbolji film svih vremena na briselskom svetskom sajmu, poznatijem i kao Expo 58. Drugi vizionar koji i dalje mnogima predstavlja sam vrh ruske sedme umetnosti je Andrej Tarkovski. Podrobnije o njegovom stvaralaštvu u nekom od narednih brojeva, jer se ne može sve ispričati u svega par rečenica.

Film

Veliki deo opusa zauzima-ju, pogađate, filmovi rat-ne tematike. „Staljingrad“ Bondarčuka se nalazi na prvom mestu najskupljih filmova ikada snimljenih u Rusiji. „Admiral“ Kravčuka

ga neumorno prati na toj listi, a ja sa velikim nestrpljenjem očekujem njegovog „Vikinga“ koji izlazi u decembru ove godine. Ako ste ljubitelj novije ruske kinematografije onda ste verovatno upoznati sa „Bitkom za Seva-stopolj“ Makrickog, rađenoj po životnoj priči Ljudmile Pavličenko, najuspešnije snajperi-stkinje iz Drugog svetskog rata, koji je digao mnogo prašine otkako je izašao.

Istorija, muzika i književnost se izgleda ne-umorno prepliću sa ruskim filmom. Istorija i književnost su mu dali dobro potkovanu

osnovu, muzika je bila tu da nadogradi i do-vrši započetu priču. Mnoge životne priče ru-skih književnika su ekranizovane, poput Je-senjina, Puškina i Dostojevskog. Još je veći broj književnih dela koja su direktno ili indi-rektno inspirisala režisere. No, da se vratimo na muziku, onu nit koja pokretnoj slici daje novu dimenziju. Nautilus Pompilius, Kino, Bi-2, Zemfira, Splin su velika imena ruske rok scene 80-ih godina koji su se družili i sa-rađivali sa režiserima i glumcima, a neretko se i sami pojavljivali u filmovima. Dovoljno je reći da u Moskvi postoji tzv. Zid Coja, ispisan stihovima i posvećen vođi grupe Kino Vikto-ru Coju, posle čije smrti se izgradio čitav kult tragično poginulog heroja. Dve njegove pe-sme su posle dvadesetak godina prepevane i opet iskorišćene za filmove, ovog puta za Staljingrad i Bitku za Sevastopolj.

102 l mart

Vjačeslav Butusov, frontmen grupe Nauti-lus Pompilius, napisao je gotovo celokupan saundtrek za film Balabanova „Brat“ iz ‘97. godine. Film otvara priča glavnog lika Danile, koji je negde na ulici čuo omiljenu pesmu ali ne zna izvođača (da, da, 90-ih godina smo zapravo morali da se pomučimo da saznamo ime benda ili pesme, umesto da samo iz-guglamo kao danas). Počinje da se raspituje čija je, saznaje za grupu Nautilus Pompilius i tako kreće njegova potraga po muzičkim radnjama sa njihovim najnovijim albumom. U jednom kadru slučajno uspeva čak i da pre-kine snimanje njihovog spota. Verujem da je moj prvi susret sa ruskim filmom bio upravo “Brat”, kada sam imala tek nešto više od 10 godina. Socijalistički realizam kojim se bavi,

već dobro poznat zbog prilika u kojima smo tada živeli, muzika i reči koje svojevremeno nisam razumela a delovale su tako pozna-to. Ne bih želela da pomislite da je ovaj film samo o muzici. On je očigledna kritika reži-ma, a sa druge strane prepun suptilnih na-goveštaja i metafora, upravo ono za šta se Ejzenštejn svojevremeno zalagao. Nijedan kadar nije slučajan, nijedno ime junaka nije slučajno. Tako je sa svim velikim ruskim fil-movima, ali i književnim delima.

Njima nije potreban zaključak. Samo ću reći: Tarkovski, Sokurov, Zvjaginjcev, Balaba-nov, Ana Melikjan, Bodrov, Bondarčuk, Ej-zenštejn, Kravčuk, Mihalkov... a vi se bacite na istraživanje nepreglednog carstva više no kvalitetne sedme umetnosti, koliko već danas.

Film

104 l mart

Parisienne a Belgrade

Model: Nina Simonović

Fotografije: Andrijana Kovrlija

SUKNJA U OBE PROMENE: SUKNJA TI&JA

BICIKL U OBE PROMENE: MOJ BICIKL

https://www.facebook.com/Suknja-ti-ja-595489543907814/?fref=ts

https://www.facebook.com/mojbiciklbeograd/?fref=ts

Parisienne a Belgrade

106 l mart

108 l mart

112 l mart

114 l mart

Dizajn

RUČNO IZRAĐENI BICIKLI SA KARAKTEROM


Moj bicikl

DUŠANKA I LJUBOMIR VUČKOVIĆ SU TVORCI MALE PORODIČNE MANUFAKTURE KOJA PROIZVODI UNIKATNE BICIKLE. BICIKLE IZ NJIHOVE RADIONICE ĆETE LAKO PREPOZNATI NA ULICI. MOJ BICIKL IMA SPECIFIČAN ŠARM JER JE SVAKI MODEL NAPRAVLJEN RUČNO SA POSEBNIM OSVRTOM NA SVAKI DETAL, A BICIKL MOŽE BITI PERSONALIZOVAN U MERI U KOJOJ TO KUPAC ŽELI. U NASTAVKU PROČITAJTE KAKO SU SE ODVAŽILI NA PROIZVODNJU BICIKALA, PO ČEMU JE NJIHOVA MANUFAKTURA SPECIFIČNA I KAKO DA ODABERETE JEDAN SHODNO VAŠIM POTREBAMA

KAKO JE NASTAO MOJ BICIKL, ŠTA VAS

JE POGURALO U SMERU KONSTRUKCIJE

VELOSIPEDA?

Moj bicikl je nastao iz želje da radimo nešto zajedno, nešto novo, a da nam je blisko, ne-što kreativno, a gde možemo da iskoristimo naša znanja i interesovanja. Jedan deo priče smo nasledili od mog oca, onaj tehnički, a drugi deo, onaj kreativni, smo dodali sami.

PREDNOSTI NESERIJSKE PROIZVODNJE I

UNIKATNOG DIZAJNA NA MALOM TRŽIŠTU KAO

ŠTO JE SRPSKO?

Činjenica da pravimo bicikle koji nisu deo serijske proizvodnje znači upravo to da smo okrenuti nekom pojedinačnom kupcu, ili bar posebnoj grupi ljudi, koja ceni pre svega vre-me i trud koji ulažemo da bismo napravili kvalitetan i lep proizvod. Ono što je najvažni-je kod ovakvog pristupa proizvodnji jeste to da nema kompromisa, kupac dobija ono što želi, ne mora da pristane ni na najmanji detalj koji mu se ne dopada.

ŠTA JE VAŽNO ZNATI PRE KUPOVINE BICIKLA,

KAKO VI SAVETUJETE MUŠTERIJE KOJE

NEMAJU MNOGO ISKUSTVA U ODABIRU

PRAVOG BICIKLA ZA SVOJE POTREBE?

Pre kupovine bicikla pre svega treba da znate zašto želite da kupite bicikl. Da li ćete ga voziti svaki dan na posao ili samo pone-

kad, po kakvom tipu terena i naravno treba da znate kakva vam vožnja najviše prija, što zapravo i određuje tip bicikla koji vam je po-treban. Mi pravimo uglavnom gradske bici-kle, sa manjim brojem brzina, čak i sa samo jednom brzinom. Naši bicikli su jednostavni i za vožnju i za održavanje, lagani su, bicikli za udobnu gradsku vožnju.

Mi pravimo bicikle koji su u svojoj osnovi retro, ali im boje, detalji i moderna tehnička rešenja daju neki moderniji pečat

Dizajn

KOLIKO KUPAC MOŽE DA UTIČE NA IZGLED

BICIKLA, DA LI POSTOJI MOGUĆNOST IZRADE

PO NARUDŽBINI ILI RADIJE PRILAGOĐAVATE

POSTOJEĆE MODELE?

Sama ideja i jeste da kupac može sve da bira. Iako smo specijalizovani za gradske bi-cikle sa manjim brojem brzina, po želji kupca možemo da napravimo nešto potpuno dru-gačije, samo je naravno pitanje šta od traže-nih delova može da se nabavi, kada i po ko-joj ceni. Do sada su nam se ipak javljali ljudi kojima se dopadaju bicikli koje već imamo u ponudi i bile su možda potrebne samo neke sitne izmene.

NAJNEOBIČNIJI I NAJDRAŽI PRIMERAK KOJI STE

DO SADA NAPRAVILI? NAJKREATIVNIJI ZAHTEV

KUPCA ZA IZRADU BICIKLA?

Nekih posebno neobičnih primeraka nije bilo, postoje ipak neka pravila koja morate da poštujete. Možda bismo izdvojili jednu od pr-vih porudžbenica ove godine, a to je tricikl.

VRSTE BICIKALA KOJI IZLAZE IZ VAŠE

RADIONICE I NJIHOVE KARAKTERISTIKE?

Kao što smo već napomenuli to su gradski bicikli sa malim brojem brzina, uglavnom jed-nom, tri ili šest. Najčešće koristimo Shimano Nexus zadnju glavu sa integrisane 3 brzine. Posebno su zanimljivi fixed gear bicikli koji su već pomalo specifični. To su bicikli kod kojih se pedale stalno okreću i neprestano mora-te da pedalirate, čak i kada idete nizbrdo, ali iskustvo je neprocenjivo.

PROFESIONALNI BICIKLI TEŽE OKO 6KG ŠTO

JE PROPISANI LIMIT IAKO JE CARVELO RCA

IZRADILA REMEK DELO TEŠKO SVEGA 4,5 KG.

KOLIKO JE VAŠA MANUFAKTURA BLIZU ILI

DALEKO OD IZRADE JEDNOG TAKVOG BICIKLA

I DA LI JE IZRADA OVAKVOG DVOTOČKAŠA

ZAHTEVNA I SKUPA ZA NAŠE USLOVE?

Takvi bicikli su, kao što ste i sami rekli, na-menjeni profesionalcima. Njihove cene su astronomske i mogu biti i do nekoliko dese-tina hiljada evra. Za njihovu izradu se koriste najmodernije tehnologije i materijali i na tome rade timovi vrhunskih inženjera. Dakle, od izrade takvog jednog bicikla naša skromna manufakturna radionica je udaljena nekoliko miliona dolara.

BICIKL KAO MODNI DETALJ? KOLIKO JE IZGLED

BICIKLA PODLOŽAN UTICAJU TRENDOVA?

Bicikl je zapravo jedna jednostavna meha-nička mašina koja se nije suštinski menjala praktično od svog nastanka. Naravno da sve podleže uticaju trendova, pa i bicikl. Ali te promene trendova nisu toliko uočljive i toliko bitne. Nećete svakih godinu dana da menjate nešto na svom biciklu jer više nije moderno. Mi pravimo bicikle koji su u svojoj osnovi re-tro, ali im boje, detalji i moderna tehnička re-šenja daju neki moderniji pečat.

DA LI U VAŠOJ PONUDI IMATE I BICIKLE ZA

DECU?

Nažalost ne, još uvek, mada dobijamo do-sta zahteva. Plašim se da bi dečiji bicikl u na-šoj varijanti bio preskup, a deca male bicikle brzo prerastu.

SEĆATE LI SE SVOG PRVOG BICIKLA I KOLIKO

SE RAZLIKOVAO OD BICIKALA KOJE DANAS

PROIZVODITE?

Da, pony. Evo baš smo pre par meseci re-staurirali jedan s početka 70-ih. Izgleda od-lično.

Za gradsku vožnju treba koristiti gradski bicikl jer to mu je namena. Prema našem mišljenju to je bicikl sa tanjim gumama, koje su predviđene za vožnju po asfaltu i u urbanim sredinama, sa malim brojem brzina i udobnim sedištem

DOLAZI NAM PROLEĆE I LEPO VREME,

MEĐUTIM BEOGRAD NIJE POPUT DRUGIH

EVROPSKIH PRESTONICA PRETERANO

NAKLONJEN BICIKLISTIMA, INFRASTRUKTURA

JE LOŠA A NA BICIKLISTE SE NE OBRAĆA

MNOGO PAŽNJE U SAOBRAĆAJU. BUDUĆI

DA STE U OVOM POSLU DA LI VIDITE NEKA

POBOLJŠANJA ILI IZGLEDE ZA POBOLJŠANJE

NA OVOM PLANU?

Mislim da ima poboljšanja, mada je to još uvek daleko od idealnog i možda nikada neće biti idealno, ali biciklista je sve više, sve su aktivniji, pa se nadamo da će se samom regulacijom saobraćaja vožnja automobila dovesti u red, što će automatski značiti bar malo sigurniju i jednostavniju vožnju bicikla.

ŠTA JE NA VAŠOJ PLEJ LISTI DOK PEDALIRATE?

Zapravo i ne slušamo muziku u vožnji. Bolje je obratiti pažnju na dešavanja oko vas.

NAJBOLJI BICIKL ZA GRADSKU VOŽNJU PO

VAŠEM MIŠLJENJU?

Za gradsku vožnju treba koristiti gradski bi-cikl jer to mu je namena. Prema našem mi-šljenju to je bicikl sa tanjim gumama, koje su predviđene za vožnju po asfaltu i u urbanim sredinama, sa malim brojem brzina i udob-nim sedištem.

KOJE BICIKLE VI VOZITE I KOJE VAM JE

OMILJENO MESTO ZA VOŽNJU?

Mi vozimo kruzere, kada uspemo da se or-ganizujemo i izdvojimo malo više vremena, pošto nam je veći deo dana zbog privatnih i poslovnih obaveza prilično ispunjen.

https://www.facebook.com/mojbiciklbeograd/?fref=ts

120 l mart

Moda

NATAŠA JE SVOJU LJUBAV PREMA BOJI I FORMI IZRAZILA KROZ KROJ I MATERIJALE SA PRINTOM. NJENE SUKNJE OSLIKAVAJU NEŽNOST I JAČINU ZAJEDNO, A DODATNU

LEPOTU PREDSTAVLJA TO ŠTO SVAKA SUKNJA PRIČA SVOJU JEDINSTVENU PRIČU UZ SVAKU DEVOJKU. JA SAM IH ŠETALA

KALDRMOM SA SVE BAGETOM I BUKETOM CVEĆA U RUCI, I KANALISALA SVOJU UNUTRAŠNJU FRANCUSKINJU.

AKO STE IPAK VIŠE ŽENA U PANTALONAMA, OVA KREATIVNA DEVOJKA JE SPREMILA NEŠTO I ZA VAS

Fotografije: Boris Radivojkov

I NEŽNE I JAKE U ISTO VREME

Intervju: Nina Simonović

122 l mart

PO PROFESIJI SI MASTER SLIKARSTVA, TE

NAM RECI KAKO SU SE BOJE, OBLICI I DEZENI

PRENELI NA DIZAJN TVOJIH SUKNJI I U KOJOJ

MERI SU OBLIKOVALI FINALNI PROIZVOD?

Smatram da je obrazovanje i vaspitanje čula kod čoveka jako bitan deo učenja. Sa vaspitanjem i obrazovanjem dolazi do uslo-žnjavanja znanja i veština kao i do otvaranja novih vidika za nov doživljaj lepog. Boje, obli-ci i dezeni na mojim suknjama usko su po-vezani sa mojim slikarskim fazama kroz koje sam prolazila u procesu učenja i saznavanja, kako o boji i slici tako i o svom unutrašnjem svetu. Dizajn mojih suknji oslikava neki od mojih svetova iznutra koje volim da vidim u puno boja i najrazličitijih oblika koji stalno ta-lasaju, vibriraju i osvežavaju.

U TVOJIM KOLEKCIJAMA PREOVLAĐUJU PENCIL

SUKNJE, KAO I ONE A KROJA. ZAŠTO SI SE

ODLUČILA BAŠ ZA NJIH? DA LI U NJIMA VIDIŠ

ULTIMATIVNI IZRAZ ŽENSTVENOSTI KOJI LASKA

FIGURI SVAKE DEVOJKE?

Što se tiče pencil suknji ideja je bila prigr-liti žensko telo, tj. žensku figuru i dati joj od-govarajući izraz, odmeren visinom i širinom pojasa, dužinom suknje, dubinom šlica… Namera je bila prigrliti telo, dati mu da diše a opet istaći sve ono što je na njemu lepo i sve to uraditi sa merom, počevši od dobrog iz-bora materijala, dobrog kroja pa do savršene izrade. Takozvani A kroj je jednostavna forma koja podržava veliku paletu materijala različi-tih struktura. Ovaj kroj je dobar prijatelj žen-skih figura!

Moda

Boje, oblici i dezeni na mojim suknjama usko su povezani sa mojim slikarskim fazama kroz koje sam prolazila u procesu učenja i saznavanja, kako o boji i slici tako i o svom unutrašnjem svetu

ŠTA MISLIŠ O ŽENI U PANTALONAMA? UZMIMO

ZA PRIMER MARLEN DITRIH I KATRIN HEPBERN.

KOLIKO JEDAN ODEVNI PREDMET POPUT

SUKNJE ILI PANTALONA MOŽE DA UTIČE NA

ISKAZIVANJE NJENE NEŽNE, TJ. JAČE STRANE?

Žena u pantalonama određenog kroja koji savršeno odgovara njenoj figuri za mene predstavlja upotpunjenje i logičan nastavak nje. Ono što treba znati i u čemu nije dobro pogrešiti, to je izbor odgovarajućeg kroja koji nam pristaje. Nekada je nošenje pantalona označavalo ženu koja ih nosi kao nekon-vencionalnu, čvrst ženski lik snažne volje i velikog samopouzdanja, kao i u slučaju ove dve lepotice. Mislim da se danas umnogome razlikuje potreba iz koje se žene odlučuju za nošenje odela ili suknje, i da danas, bilo da je izbor na suknji ili odelu, to označava njenu slobodu izbora i dobar ukus u kome uživa.

UPUTI NAS U SVOJ ŠARENI SVET MATERIJALA

I DEZENA. DA LI IH BIRAŠ I GRUPIŠEŠ PREMA

NAHOĐENJU, TRENUTNIM TRENDOVIMA ILI

IMAŠ NEKO SVOJE MERILO? DA LI SAMA KROJIŠ

ILI SI ISKLJUČIVO ZADUŽENA ZA DEO KOJI

PRETHODI MAKAZAMA, IGLI I KONCU?

Moje merilo i vodilja po kojoj se usmeravam glasi – jednostavnost sa začinom! Uglavnom dok crtam ili slikam mi dolaze razne ideje na pamet koje zapisujem i dalje razrađujem na crtežu. Trenutni trend jeste bitan kao orijen-tir, ali ne mislim da mu se treba povinovati u potpunosti ili čak uopšte. Originalnost, in-tuicija i hrabrost zajedno u kombinaciji daju ključ za uspeh. Uglavnom sam zadužena za ovaj deo koji prethodi igli i koncu, ali kada u nešto nisam sigurna da će ispasti kao na crtežu ili kao što sam zamislila rado se la-tim makaza, seckam, krojim, pravim šablon i onda optimizujem.

124 l mart

KAKO SE OPUŠTAŠ I ČIME PUNIŠ BATERIJE U

SLOBODNO VREME? KOJE SU TO SITNICE KOJE

TI ULEPŠAVAJU DAN I DAJU DODATNI BOOST

INSPIRACIJE?

Opuštam se uglavnom uz knjigu i u slo-bodno vreme, pored druženja sa prijateljima, puno vremena provodim u čitanju. Sitnice koje mi ulepšaju dan uglavnom budu neke male stvari koje me obraduju, npr. prva pro-cvetala visibaba ili nečiji uspeh u radu.

KAKO BI OPISALA SVOJE SUKNJE, KOME

NAJBOLJE PRISTAJU: DEVOJKAMA

SLOBODNOG DUHA KOJE SEBIČNO ČUVAJU

DETE U SEBI, „OZBILJNIM“ ŽENAMA OD

KARIJERE, ZALJUBLJENICAMA U TIMELESS

FRANCUSKI ŠIK, ILI MOŽDA SVIMA NJIMA PO

MALO?

Kada bih ja ocenjivala svoje suknje, možda bih na prvo mesto stavila devojke slobod-nog duha koje sebično čuvaju dete u sebi, a onda i zaljubljenice u uvek moderni i nikada zaboravljeni francuski šik, kao i ozbiljne dame od karijere, ali i mnoge druge žene koje ne-maju tačno određenje i vole modu!

GDE SE TI OVDE UKLAPAŠ? U ČEMU SE

PRIVATNO NAJBOLJE OSEĆAŠ I DA LI SAMA

RADIJE POSEŽEŠ ZA SUKNJAMA ILI RADIJE

BIRAŠ PANTALONE?

Ja sebe vidim kao sponu koja pomaže da se spoje i ostvare dve stvari: unutrašnji svet kreacije i ideje i spoljašnji svet koji po-drazumeva organizaciju i ostvarivanje ideja kroz izradu tj. proizvodnju. Nežnost i jačina zajedno, suknja & pantalone. :) Iskrena da budem, češće posežem za pantalonama, ali budući da sam stalno sa suknjama izbor je podjednak.

Moda

MOŽEŠ LI NAM REĆI VIŠE O SVOJOJ NOVOJ

KOLEKCIJI, KAKO VIDIŠ ŽENU U PREDSTOJEĆOJ

SEZONI PROLEĆE/LETO?

Moja sledeća kolekcija koja je spremna i koja će kroz par dana biti objavljivana na društvenim mrežama je upravo kolekcija žen-skih odela. Žena u pantalonama kao i žena u suknji je za mene ista žena, samo sa razli-čitom potrebom i osećajem onda kada bira suknju i kada bira pantalone.

Nova kolekcija odela kombinuje jednosta-van, prefinjen i pročišćen kroj sa puno po-javnih informacija u boji, oblicima i dezenima koje biram. Formula nove kolekcije, kao i poruka damama, je da možemo biti i než-ne i jake u isto vreme, da jedno ne isključuje drugo, već pomaže celovitosti i lepoti tela i bića. Žena u predstojećoj sezoni proleće/leto iz mog sveta izlazi kao buket najlepšeg i naj-nežnijeg cveća u jarkim bojama opojnog miri-sa i čvrstih stabljika!

https://www.facebook.com/Suknja-ti-ja-595489543907814/?fref=ts

126 l mart

Moda

PRIPREMITE SE! MODNI I MEJKAP TRENDOVI PRAVO S MODNIH PISTA!

Pripremila: Jovana Knežević

Nakon modnih nedelja u gra-dovima koji su centri modne industrije, konačno možemo videti koji će biti dominantni trendovi u narednom periodu. Osim što je nepohodno da

osvežite vaše ormare, iz industrije predlažu drugačiji izgled vaše šminke i frizure. Iako smo navikli da nove trendove pozdravlja-mo širom raširenih ruku, ova sezona donosi veće promene a novi trendovi su za nijansu smeliji i hrabriji nego što je to bio slučaj pret-hodnih godina. Od mekih materijala, sve-tlucavih senki, pa čak i retro stilova, sledeći modni i trendovi lepote su najinteresantnije crtice iz predstojeće modne sezone. Pogle-dajte, inspirišite se i pripremite za modnu 2016. godinu.

Prelivanje bojaSedamdesete su ovde da ostanu! Prelivanje boja je doživelo svoj pravi povratak na vašim haljinama, majicama, pantalonama. Obojite vaše proleće!

Plavi detaljiDoterajte vaš izgled uz prekrasne nebo, morske ili svetlo plave nijanse, kao na pistama Diane Von Furstenberg, Karen Walker, Marc Jacobs, Hugo Boss, i Jill Stuart.

128 l mart

NaboriKo kaže da su nabori više za

zimsku sezonu? Ovog proleća oni

će doneti zaokret, stil i klasu.

Moda

Polumesec torbePun meseče pomeri se! Polumesec torbe su u centru pažnje ove sezone!

Metalik senkeNaglašavanje očiju bilo kojom bojom sa metalik nijansom daće vašem izgledu potpuno smeo izgled, a smelost je upravo opis ove sezone.

PleteniceOno što je vodeći hit pre svega na društvenim mrežama jesu takozvane bokserske kikice. Pletenice, ma u kom obliku i formi, biće pravi izbor frizure za predstojeće tople dane.

ČipkaČipka je uvek i zauvek! Mekana, udobna, sexi. Ovaj klasik može od vas napraviti šta god poželite - smelu, seksi, zavodnicu, biznis damu ili otmenu damu na vama je izbor!

Crveni kodOd sjajnih Coca Cola crvenih usana na Nina Ricci do somot mrlja na Burberry Prorsum, ovako obojena usta najavljuju još jedan trend sezone. Obratite pažnju i na ten!

Online špartanje

media-marketing.com je stručan, inovativan i zanimljiv portal koji će vam pri-bližiti način funkcionisanja marketinga i mar-ketinga u medijima u savremenom društvu, upoznaće vas sa nekim veoma talentovanim, uspešnim ljudima u rubrikama mladi lideri i adwoman, u kolumnama najaviti i objasni-ti aktuelne trendove i štošta još. Ukoliko vas zanima bilo šta od navedenih oblasti verujem da će vam ovaj portal postati redovna dnev-na stanica.

blogdan.rs je blog koji već nekoliko go-dina unazad piše Bogdan Stevanović. Bog-dan piše duhovito, direktno, iskreno i otvore-no. Govori o ljubavi, predrasudama, muškim suzama i uopšteno raznim temama koje nas sve pogađaju. Često se zalaže za ženska pra-va i podržava žene više nego što one to čine međusobno. Ukoliko ga do sada niste čitali predlažem vam da pročešljate arhivu.

Pripremila: Teodora Kovrlija

http://www.media-marketing.com/

http://blogdan.rs/

ingriddivkovic.com piše čitko, neposredno i zanimljivo. Ingrid ruši predra-sude o ženama piscima, popularno zvanim spisateljice, na najefektniji mogući način – svojim pisanjem. Ova novinarka i blogerka na svom blogu priča o svojim malim i veli-kim avanturama, preispituje i čačka po svo-jim emocijama i govori otvoreno o stvarima koje je tište. Njen pozitivan pristup životu navešće vas da i sami preispitate mnoga svoja razmišljanja.

insajder.net nakon mnogo na-gađanja hoće li se ova kultna emisi-ja vratiti na TV programe, urednica i tim novinara su odlučili da pokrenu portal na kome će od sada emitovati svoje sadržaje. Sa nestrpljenjem oče-kujemo da vidimo šta nam je tim In-sajdera pripremio.

http://ingriddivkovic.com/

https://insajder.net/

132 l mart

DEVIANTART Posećujem ga svakog jutra isto kao i

Polovne automobile. Ako se baviš bilo kojim domenom vizuelnih umetnosti, čak i poezijom, ovde možeš da prezentuješ svoj

rad. Svakog dana urednici biraju 10-20 najboljih novih primera za Daily Deviation iz svake kategorije. Nije stručno vezano

za fotografiju, ali meni je veoma zanimljivo, tako da ih pratim već 12 godina.

ONLINE ŠPARTANJE

Priredila: Nina Simonović

E D I T I O N

YUGOPAPIR ima jednu od retkih FB stranica

na kojoj daju specifikaciju za svaki post koji objave. Suština je u

digitalizaciji tekstova iz popularne kulture poslednjih 40 godina, ako

ne i više. Sajt je veoma jednostavan i šalje poruku da je suština upravo u tim digitalizovanim tekstovima u

originalu. Super je što daje iluziju da sve što se objavi se dešava sada.

Koncentrišeš se samo na tekst i vrati te nazad u istoriju.

JOŠ JEDNO POSEBNO IZDANJE ONLINE ŠPARTANJA,

OVOG PUTA U SARADNJI SA MOMCIMA IZ REDAKCIJE AUTOSLAVIA. DA LI UVEK

PRIČAJU O AUTOMOBILIMA? APSOLUTNO. TAKAV IM JE I

REDAKCIJSKI IZBOR SAJTOVA, KOJI SU JEDNOGLASNO DONELI. ALI ZATO SU TU I NJIHOVI POJEDINAČNI

IZBORI, NEVEZANI ZA ČETVOROTOČKAŠE, DA

VAS EDUKUJU, INFORMIŠU I NASMEJU, MOŽDA I

IZNENADE.

Filip

Miloš

http://www.deviantart.com/

http://www.yugopapir.com/

http://www.autoslavia.com/

BELGRADER Počeli su kao Instagram i FB nalog

sa šerovanjem slika o Beogradu uz kratak opis za svaku. Konačni proizvod

je njihov sajt na kome predstavljaju Beograd kroz njegove ljude.

TRCANJE.RS ljudi koji stoje iza ovog sajta su moji

prijatelji, i oni su me pre dve godine naučili da pravilno trčim. Pokrenuli su trkačku zajednicu u Srbiji, imaju dobre trenere i trkački klub Belgrade running club. Promovišu zdrav život, a za još veću

pohvalu je inicijativa jednog od osnivača da svakom novom članu, ako su mu potrebne, poklone patike za trčanje.

OPSAJD Jedan paralelni sportski

univerzum, koji i dalje funkcioniše samo kao FB stranica. Radi se o sadržajima iz istorije fudbala,

najviše domaćeg ili našeg viđenja stranog. Sa opširnim tekstom

slike koja je uvek suština posta, ili sažetom rečenicom koja

je podjednako informativna i urnebesna. Uspevaju da iskopaju

fotografije i informacije koje su potpuno neverovatne.

ROKAFANA Uređuje je moj drugar koji je vrhunski

poznavalac muzike. Suština je u anegdotama i urbanim legendama

vezanim za muziku i njene stvaraoce. Kada učitaš novi kontekst za neku pesmu koju već znaš, potpuno je

drugačije posmatraš. Ja sam mnoge stvari, bendove i priče o nastanku

pojedinih pesama pročitao upravo ovde.

http://www.belgrader.today/

http://www.trcanje.rs/

https://www.facebook.com/opsajdfudbalfotoretro

https://www.facebook.com/rokafana/

134 l mart

PETROLICIOUS Ovaj sajt se bavi sličnom kulturom kao i naš, ali iz mnogo boljeg mesta - Kalifornije. Na

kraju je prerastao u svetski pokret obožavanja automobila, najčešće oldtajmera. Za razliku od nas, oni se više koncentrišu na video. Nama su bili inspiracija i generalno pokreću mlađu

generaciju, a odlikuju se retro-modernom web estetikom i pratećim sadržajem.

BUDZ3 Oni su takođe automobilski portal, ali se bave automobilima koji su „genetski modifikovani“. Radi se o trkačkim automobilima, i oni prate sve trke u regionu sa dobrim fotografijama

i tekstovima koji su mnogo slobodniji i dijametralno suprotni od naših. Mi imamo taj

romantizirani momenat, a kod njih se provuče i neka psovka što se odlično uklapa uz

senzibilitet cele priče i sajta.

KAKAV JE FILM Autor Goran je totalni car. Neguje

krajnje direktan stil kritike, a volim što pokriva i neke stare filmove, ali i neke potpuno sumanute za koje sam mislio da nigde neću pronaći njihovu kritiku.

Đorđe

REDAKCIJA

E D I T I O N

ONLINE ŠPARTANJE

http://petrolicious.com/

http://www.bud3.net/

http://kakavfilm.com/

A FORMULA ONE HISTORY Autor sajta je grafički dizajner

koji prati istoriju Formule 1 tako što na svakih 15 dana predstavi po jedan grafički dizajn Formule iz svake naredne godine. Krenuo

je od početka Formule, što je otprilike ‘52. i sada već stigao

do 70-ih godina. Ovo je projekat koji će trajati sve dok ne dođe

do savremenog trenutka. Izgleda perfektno i genijalno.

AUTOCAFFE Ovo je projekat jednog našeg drugara koji se

bavi istorijskim tekstovima i zanimljivostima o

automobilima. Sve u svemu, predstavlja jednu zanimljivu zbirku automobilske istorije.

Mi često u rubrici kult na Autoslaviji prenosimo

njegove tekstove.

POLOVNI AUTOMOBILI Uz ovaj sajt se sva

trojica ujutru budimo, što zbog prikazivanja oglasa na Autoslaviji što zbog

potencijalnog predstavljanja nekog oldtajmera. Bitan je faktor iznenađenja i

uzbuđenja kada otvoriš sajt i kreneš sa pretragom koja te zanima, jer nikad ne znaš šta možeš pronaći. Postoje već

desetak godina.

BRANA’S DIVINE WORLD Možda iznenađujući i neočekivan izbor, ali meni

je ona fenomenalna jer sve što radi radi odlično. Posebno mi se sviđaju njene enterijer priče, mislim da to niko drugi ne pokriva kod nas. Dopada mi

se i stil pisanja. Dovoljno je edukativno jer pokriva razne teme, a i prijatno me iznenadi dobrom

muzikom koju postavlja uz postove.

FORUM SVET SATOVA Retko online mesto koje i dalje odlično

funkcioniše u vidu foruma. Jeste izumiruća forma, ali okuplja veliko društvo zaljubljenika

u nešto što je veoma malo pokriveno na internetu.

http://www.aformulaonehistory.com/

https://www.facebook.com/autocaffe

http://www.polovniautomobili.com/

http://branasdivineworld.com/

http://www.svetsatova.com/forum/forum.php

136 l mart

Umetnost

KALIGRAFIJA

中国藝術艺术

Tekst: Danijela Milanović

U KINI KALIGRAFIJA ZAUZIMA ISTAKNUTO MESTO NA POLJU TRADICIONALNE UMETNOSTI.

NJENO ZNAČENJE NIJE VEZANO SAMO ZA KOMUNIKACIJU

VEĆ IZRAŽAVA I KREATIVNOST UNUTRAŠNJEG SVETA OSOBE

TIHA REFLEKSIJA

DUŠE

138 l mart

U prošlosti su ljudi mnogo pažnje posvećivali kaligra-fiji. Ona je bila osnov da se na carskim ispitima po-kaže literarna sposobnost kao i da se ostavi utisak na ispitivača. Deca viso-

kih činovnika su morala da nauče i da poku-šaju da imaju lep kaligrafski rukopis, čak su i carevi morali da budu dobri u kaligrafiji. Na primer, svestrani car Qianlong, iz doba Qing dinastije (1644-1911) nam je ostavio mnogo primera svog kaligrafskog umeća na stelama u hramovima i palatama.

Da bi se praktikovala kaligrafija potrebno je osnovno oruđe - takozvana “četiri blaga za učenje” (četkica za pisanje, mastilo, papir i stalak za mastilo) kao i što više koncentracije da bi se četkica što mekše kretala po papiru jer ako oklevamo mastilo u obliku tačke osta-je na papiru i naša kaligrafija nije dobra a ni lepa pa možemo reći da je spretnost, brzina i agilnost suština ove fine umetnosti.

Kada piše kaligrafski, pisac će zaboraviti na sve brige čak i na sebe samog, utiskuju-ći svoje misli u lepotu ove umetnosti. Zbog toga kaligrafija može biti upoređena sa Qi gongom, jer unapređuje temperament osobe i promoviše mirno stanje uma.

Kaligrafija, baš kao ogledalo, je tiha reflek-sija duše. Veruje se da ima polet, optimizam, umerenost ili pesimizam. Danas, iako su mnogi moderni načini zamena za originalnu kaligrafiju, što posebno ima veze sa četki-com za pisanje, ljudi i dalje vole tradicionalne forme i neumorno ih praktikuju. Za vreme tra-dicionalnih festivala, lep dvostih je uvek neiz-bežan deo prelepe dekoracije.

Kaligrafija se održala više od 2000 godina i razvila je više od pet vodećih načina pisanja, a svaki ima različitu tehniku. Čak i danas, ovi stilovi se prate i praktikuju kao hobi.

Umetnost

BAZIČNO POSTOJI PET STILOVA U KINESKOJ KALIGRAFIJI:

• Pečatni stil džuan-šu (篆书, zhuànshū), iz vremena dinastija Ćin, nastao iz zapisa na bronzi

• Činovnički stil, li-šu (隶书, lìshū), iz vremena dinastija Han, nastao iz pečatnog pisma

• Štampani stil, kai-šu, (楷书, kǎishū), dinastija Han (25-220 n.e.)

• Rukopisni stil, sjing-šu (行书, xíngshū), dinastija Han

• Travnati ili brzopisni stil, cao-šu (草书, cǎoshū), dinastija Han.

• Divlji ili ludi travnati stil, kuang-cao (狂草, kuángcǎo).

Svaki stil je prošao kroz promene i unap-ređenja kroz dugu kinesku istoriju u pogledu njihovih formi karaktera kao i umetničkog stila i strukture. Kineski karakteri nisu simboli, alfa-bet ili pismo. Oni se sastoje od poteza i radi-kala. Na početku, svaki stil je nastao kao stil za pisanje ne u umetničke svrhe, a zahvaljuju-ći umetnicima kaligrafima, svako razdoblje ki-neskih dinastija je obogatilo stilove i strukture karaktera svojom emotivnošću i kreativnošću.

Za praktikovanje kaligrafije potreban je ka-ligrafski set koji se sastoji od četkice, ma-stila, papira i stalka za mastilo. Prva četkica je pronađena u Periodu zaraćenih država (476-221 p.n.e.) i od tog perioda pa nadalje je menjala forme. Dlaka na četkici može biti zečija, vunena, konjska dlaka, dlaka lasice i tako dalje, dok štap četkice može biti na-pravljen od bambusa, žada, slonovače, kri-stala, zlata, srebra, porcelana, sandalovine, volovskog roga i tako dalje. Važno je naglasi-ti da postoje meke i tvrde četkice - svaka je napravljena za određeni kaligrafski stil.

Kada piše kaligrafski, pisac će zaboraviti na sve brige čak i na sebe samog, utiskujući svoje misli u lepotu ove umetnosti. Zbog toga kaligrafija može biti upoređena sa Qi gongom, jer unapređuje temperament osobe i promoviše mirno stanje uma

140 l mart

Umetnost

Delikatnost daje pisac ili slikar koji stva-ra kreaciju što je dovelo do toga da i same četkice budu ukrašene. Primer je četkica od slonovače sa dlakom lasice čiji je trup bio dug 0,8cm a na njemu isklesano osam figura besmrtnika i paviljona naizgled sme-štenih ispod oblaka. Sa ovakvom četkicom teško da je umetnik mogao da se zaustavi u svom kreativnom zanosu.

ŠTAPIĆI MASTILA Sa izumom papira i štapići su se unapre-

đivali. Od perioda Han dinastije (206 p.n.e. - 220 n.e.) šapići mastila su se pravili od borove čađi koristeći proceduru koja uklju-čuje mešanje sa lepkom na pari i topljenje. U prošlosti, car Qianlong iz Qing dinastije (1644-1911) obraćao je mnogo pažnje na proizvodnju štapića mastila i bio je ekspert da proceni kvalitet.

PAPIRPravljenje papira je jedan od četiri velika

izuma i jedan od velikih doprinosa koje su Ki-nezi dali svetu. Pre izuma papira, stari Kinezi su koristili čvorove da bi predvideli događaje. Zatim su pisali na zakrivljenim kostima, slo-novači, oklopu kornjače i bronzi. Mnogo go-dina su pisali na delovima bambusa. Postoji

zabeležena priča o tome kako je Konfučije koji je bio strastveni čitač nosio listiće bam-busa u lisičijoj koži i na taj način držao stra-nice od bambusa fiksirane. Za vreme ranog perioda Han dinastije bogati ljudi su pisali na beloj svili ali je to bilo daleko od domašaja većini jer je odeća od svile bila veoma skupa.

Cai Lun 蔡伦pinyin: Cài Lún je bio jedan od najzaslužnijih ljudi kod izuma papira. Cai je izumeo proces pravljenja papira. Postoji legenda koja kaže da je on dobio inspiraciju za pravljenje papira gledajući kako ose prave svoje gnezdo. Zahvaljujući ovom izumu Cai Lun će posthumno postati svetski poznat. Nakon tog perioda otkriveno je mnogo razli-čitih načina pravljenja papira.

PLOČA ZA MASTILOZbog svoje elegancije opstala je kroz vre-

me. Za ozbiljne kaligrafe i slikare, dobra, kva-litetna ploča za mastilo je podjednako važna kao i mastilo. Ploča za mastilo će uticati na kvalitet i teksturu mastila koje je na njemu smešteno. Četiri tipa ploče za mastilo su po-sebno zapažene:

*Duan ploča (端砚;端硯; pinyin: Duānyàn). Duan kamen je vulkanski težak, boja mu je od ljubičaste do crveno ljubičaste. Posebni rudnici iz kojih se vadilo kamenje za pravlje-nje ovih ploča su otvarani samo u određenim periodima.

*She ploča (歙砚; pinyin: Shèyàn). Ovaj ka-men je crne boje sa primesama zlatne i kori-stio se u doba Tang dinastije.

*Tao (he) ploča (洮(河)砚; pinyin: Táo(hé)yàn) je kristal i liči na žad.

*Chengni ploča (澄泥砚; pinyin: Chén-gníyàn) je keramička - industrijski napravljena ploča.

Da bi se praktikovala kineska kaligrafija mora se naučiti pravilan način držanja četki-ce, a to je povezano sa držanjem tela. Čet-kica mora da se drži na pravi način a prak-tikant mora da zna kako da koristi zglob i laktove dok piše. Pravilan položaj podra-zumeva prava leđa i izbalansirana ramena. Noge su razdvojene sa stopalima postavlje-nim čvrsto i ravno na zemlji. Telo bi trebalo da bude opušteno a praktikant da ne raz-mišlja o položaju. Položaj prstiju na rukama ima svoj ustaljeni redosled.

Kaligrafija je vizuelna umetnost vezana za pisanje. U ovoj veštini je takođe utkana mir-noća duha, fokusiranost misli i meditaci-ja. Svako ko ima želju da unapredi svoju smi-renost i obogati duh mirnoćom, poletnošću ili setom, predlažem da uzme četkicu u ruke. Pisanje kaligrafije je poput plesa. Pokreti teku a opojnost pokreta je tolika da vam sati pro-vedeni u radu prolaze kao minuti. Jer baš kao što sam rekla - kaligrafija je, poput ogle-dala, refleksija naše duše.

142 l mart

Putopis

ČAROLIJA U ZLATNOM GRADU

Tekst: Katarina Marković

Fotografije: Ema Stepanović,

Katarina Marković

jevrejskoj četvrti. Prag mu nije ostao dužan, pa se u češkoj prestonici nalazi njegova ulica, trg i muzej, koji su poslastica za sve ljubitelje ovog pisca.

Iako je bio februar u gradu je bila prijatna temperatura, a smenjivali su se sunce i oblaci. Sve je vrvelo od turista pa su ulice bile žive. Mi smo dopustili Zlatnom gradu, kako zovu ovu lepoticu Centralne Evrope, da nas pošteno osvoji, pa smo se gubili u kaldrmisanim romantičnim ulicama njenih četvrti Male strane, Hradčana i Starog grada. Usput smo obišli i veliki broj pivnica u kojima smo nazdravljali čuvenim češkim pivom i uživali u gastronomskim specijalitetima. Krenimo polako da zajedno utonemo u ovaj bajkoviti grad, a šetnju započinjemo u srcu Praga, na starogradskom trgu.

Prag je grad koji nikada nije bio rušen. Zato smo imali osećaj kao da smo u muzeju. Uprkos svim previranjima, ostao je autentičan, pa zato njegove ulice podsećaju na kulise

nekog srednjovekovnog filma. U prestonici Češke, gradu od 1, 2 miliona stanovnika, mogu se videti skoro svi stilovi arhitekture, a preovlađuje gotika. Grad ima potpuno očuvanih više od 110 gotskih tornjeva i osmatračnica, na koje smo nailazili iza svakog ćoška pa nije ni čudo zašto smo se osećali kao da smo duboko zalutali u istoriju. Na ulicama Praga oseća se pomalo melanholična i mistična atmosfera poput one iz knjiga Franca Kafke koji je rođen u praškoj

144 l mart

Putopis

Starogradska romantikaStarogradski trg iz 12. veka nas je

očarao. Većina turista okuplja se ispred Stare gradske većnice sa Astronomskom kulom iz 1410. godine. Kula je impresivna i oživljava svakog punog sata, kada kroz dva prozora na vrhu izlazi procesija figurica Isusa Hrista i dvanaest apostola. Preko puta Astronomskog sata uzdiže se Crkva naše gospe pre Tina iz 1365. koja je bila uzor Voltu Dizniju za dvorce u njegovim crtaćima. Starogradski trg je Prag u malom jer se tu pored pomenutih gotskih zgrada nalazi i nekoliko fantastičnih renesansnih građevina koje oduzimaju dah. Istovremeno, trg je pun žonglera, uličnih umetnika i sve vrvi od dešavanja.

Kule Crkve naše gospe pre Tina na Starogradskom trgu

Starogradski trg ispred Astronomskog sata

Idila Starogradskog trga

Kolopletom izuvijanih prelepih uličica punih suvenirnica stigli smo do Karlovog mosta, najstarijeg na Vltavi. Njega je podigao kralj Karlo IV u 14. veku, a krasi ga trideset baroknih statua. Most je posebno važan za zaljubljene parove jer postoji legenda da će par koji se poljubi na sredini zdanja biti večno zajedno. Prilazi građevini zato su ukrašeni katancima na kojima su zaljubljeni upisali svoja imena.

Pogled na Vltavu sa Karlovog mosta

Barokne figure na Karlovom mostu

146 l mart

Putopis

Malostranska serenadaKarlov most nas je uveo u čaroliju. Levo i

pravo od kamenog zdanja nalazi se idilična četvrt Mala strana (Mali grad) sa prelepim višespratnim šarenim kućama i kaldrmisanim ulicama. Tu se nalazi čuvena praška filmska akademija na kojoj su studirali režiseri Emir Kusturica, Goran Marković i drugi doajeni srpskog filma. Šetajući ulicama naleteli smo na zid Džona Lenona po kom fanovi širom sveta crtaju grafite i ostavljaju poruke muzičaru. Ispred zida jedan gitarista svirao je Lenonove pesme, što je upotpunilo ugođaj. Mala strana krije i najmanju ulicu na svetu u kojoj postoji semafor za pešake. Ponos četvrti je velelepna bazilika Svetog Nikole sa čijeg tornja se pruža neverovatan pogled na ceo grad. Kada smo se vijugavim stepenicama popeli na toranj, imali smo osećaj da držimo Prag na dlanu.

Pogled sa tornja crkve Svetog NikoleGitarista ispred Lenonovog zida

148 l mart

Putopis

Istorija u HradčanimaBilo kojom od prelepih strmih uličica od Male

strane se stiže u Hradčane, najveći dvorac na svetu. Hradčani potiču iz 9. veka i srce su i duša Praga, a u njima se danas nalazi kancelarija češkog predsednika Miloša Zemana. Prvo što smo videli kada smo zakoračili u kompleks bila je grandiozna katedrala Svetog Vida čija je izgradnja počela u 12. veku, a završena početkom 20. veka. Ona je simbol Češke i u njoj su krunisani svi češki kraljevi. Posetili smo i najstariju romaničku crkvu u Pragu, baziliku Svetog Đorđa, koja se nalazi unutar dvorca. Strme ulice Hradčana oduzimaju dah, a najveća tajna dvorca je Zlatna ulica. U njoj je jedno vreme u skromnoj kućici broj 22 sa sestrom Otlom živeo Franc Kafka. Uličica je mala i u njoj se nalaze siromašne kuće u kojima su u 17. veku živeli zlatari i alhemičari zbog čega se zove Zlatna. Ulaz u Zlatnu ulicu i ostale znamenitosti u Hradčanima se plaća jednom objedinjenom kartom i košta oko 13 evra. Posebnost zamka je što je na brdu, pa smo na svakom ćošku nalazili predivne vidikovce sa kojih smo gledali panoramu Praga.

Unutar katedrale Svetog Vida u Hradčanima

Pronašli smo i Novi svetNasuprot glavnog ulaza u Hradčane prostire se

trg okružen aristokratskim kućama. U srednjem veku, svi plemići su želeli da izgrade vilu tik do dvorca kako bi bili što bliže kralju. Jedna od najgrandioznijih palata je Švarcenbergova vila koja je građena u renesansnom stilu. U njoj se danas nalazi muzej i galerija koju preporučujem. Međutim, prava poslastica sledi iza trga jer vas očekuje malo poznati Novi svet, gde su u srednjem veku živeli najsiromašniji stanovnici Praga. To je četvrt za koju turisti ne znaju, a preporučuju je Pražani. Čim smo zašli u Novi svet, osetili smo neopisiv mir. Ulice su puste, što je pravo čudo u Pragu. Kuće su niske, obojene u vesele boje sa izraženim belim odžacima. Svuda u prozorima nalaze se figurice i vaze sa cvećem. Da smo mogli, večno bismo ostali tu.

Kada smo izašli iz lavirinta Novog sveta, pronašli smo manastir Strahov iz 1143. godine. Bogomolja ima jednu od najvećih biblioteka starih slovenskih knjiga u Evropi. U dvorištu manastira nalazi se sjajna manastirska pivnica “Strahov” u kojoj se proizvode piva po srednjovekovnoj recepturi. Mi smo probali tamno specijalno pivo iz 19. veka koje toplo preporučujem.

150 l mart

Mistična jevrejska četvrt i Franc KafkaKada smo obišli brdovite Hradčane,

Malu stranu i Novi svet, vratili smo se na Starogradski trg odakle smo produžili u Jevrejsku četvrt ili Jozefov. To je jedno od najstarijih naselja u Pragu i izlazi na reku Vltavu. Jevrejska četvrt je u srednjem veku bila geto, ali sada je ekskluzivni kraj sa šest očuvanih sinagoga i Starim jevrejskim grobljem. Pošto smo se slikali ispred spomenika Kafki, otišli smo u njegov muzej koji se nalazi u četvrti Mala strana. Kafkin muzej je doživljaj. Unutra vlada teskobna atmosfera, osvetljenje je slabo i čuje se melanholična muzika. Hodali smo po tamnim hodnicima i zavirivali u Kafkin život koji je potpuno posvetio Pragu. Posebno su me dirnula Kafkina pisma ocu sa kojim je bio u sukobu celog života. Izložena su i pisma njegovim ljubavnicama sa kojima nije mogao da se skrasi. Kada smo izašli iz muzeja, imali smo osećaj da mnogo bolje razumemo ovog velikog i pomalo nesrećnog pisca.

Putopis

Najstarija sinagoga u Jevrejskoj četvrti

Pivopije i gurmani na sedmom nebu

Prag je grad za pivopije pa ovde probaju pivo i oni koji ne vole napitak od hmelja. Zašto je to tako, uverili smo se već prvog dana kada smo iskapili tamni točeni “Kozel” i svetli “Pilsner urquell” u pivnici “U vejvode” (Kod vojvode). Pored nje, posetili smo i kafane “U zlateho Tygra” (Kod zlatnoga tigra),“U kalichi” (Kod vojnika), “U tri ruži” (Kod tri ruže) i mnoge druge i sve su sjajne i veoma pristupačne. Posebno smo se oduševili zanatskim pivima koja se proizvode u pivnicama i direktno se toče. Posle piva, prijala nam je hrana, a Pražani obožavaju meso. Zato smo se častili njihovim gulašem, dimljenim kolenicama i rebarcima, čorbama, a kao slatkiš nezaobilazne su knedle. Pražani često kombinuju slatko i slano, pa ako naručite jelo “Svičkova” dobićete šniclu sa prelivom od slatke pavlake i ribizli. Ja se nisam usudila da to probam.

Iz Zlatnog grada krenuli smo prepuni utisaka i sa željom da se obavezno vratimo. Ovaj put upoznali smo Prag na izmaku zime, koji je mističan, gotski, ali uvek druželjubiv. Vratićemo se u proleće i leto, da se sretnemo sa ovom lepoticom kada je ogreje sunce.

ZANIMLJIVOSTI O PRAGU:• 1, 2 miliona stanovnika ima Češka

prestonica na reci Vltavi• 80 odsto Čeha su ateisti, a u zemlji su

popularne verske sekte• Više od 100 gotskih tornjeva krase grad• Godine 1883. u jevrejskoj četvrti Praga

rodio se pisac Franc Kafka. On je jedno vreme živeo u Zlanoj ulici u Pragu

• Češki kompozitor Bedžih Smetana napisao je kompoziciju “Vltava” gledajući u reku sa prozora svoje vile pored Karlovog mosta

• Tridesetogodišnji verski rat koji je trajao od 1618. do 1648. počeo je u zamku Hradčani

• 7 milijardi dolara godišnje Prag zaradi samo od turizma, jer više od 8 miliona turista iz celog sveta godišnje poseti grad

• Češki predsednik Miloš Zeman javno propagira duvan i alkohol pa su ga poslanici nedavno upozorili da ne bruka zemlju

• Češka je od 2004. u Evropskoj uniji, ali ne i u evrozoni. Oni kažu da su zadovoljni svojom valutom krunom i ne žele da je menjaju

152 l mart

UMETNOST U PUŽEVOJ KUĆICI

Dizajn

Gugenhajm

UMETNOST U PUŽEVOJ KUĆICI

GugenhajmTekst:

Nemanja Kiso

PRILIKOM POSETE NJUJORKU, KADA KRENETE U MUZEJSKU TURU (POPULARNA MUZEJSKA MILJA) NAIĆI ĆETE NA GUGENHAJM, MUZEJ APSTRAKTNE UMETNOSTI KOJI JE I SAM PO SEBI JEDNO UMETNIČKO DELO KOJE MORATE OBIĆI. VODIM VAS U DALEKU AMERIKU, U POSETU I OBILAZAK OVOM ORIGINALNOM MUZEJU U ČIJI ENTERIJER ĆEMO ZAJEDNO ZAVIRTI. KREATOR OVOG POSEBNOG ZDANJA JE ČUVENI ARHITEKTA FRENK LOJD RAJT

154 l mart

KAKO JE MUZEJ DOBIO NAZIV GUGENHAJM? KO SU BILI GUGENHAJMOVI?Gugenhajmovi su jedna od uglednijih i bo-

gatijih porodica u Americi, svoje veliko bogat-stvo su učvrstili unosnim poslovima s rudnici-ma. Takođe, njihovi sinovi i unuci nisu samo nastavili započeto, već su se okrenuli politici i diplomatiji. Kasnije su osnovali fondaciju pod nazivom Solomon R. Guggenheim fo-undation koja je bila posvećena modernom slikarstvu. Želeli su isključivo najbolje za izgradnju muzeja moderne umetnosti i zato će se obratiti arhitekti Frenku Lojdu Rajtu. Od Rajta su zatražili da projektuje objekat u koji će smestiti kolekcije koje su se go-dinama uvećavale.

Dizajn

ČEMU JE TEŽIO ARHITEKTA RAJT I KAKAV JE BIO PROCES NASTANKA ČUVENOG MUZEJA?Rajt je težio ka tome da napravi objekat koji

ne bi mnogo odudarao od oblika koji posto-je u prirodi, ujedno i prostor koji bi odgova-rao savremenim potrebama društva. Počeo je da istražuje razne oblike i forme i brzo se odrekao učestalih kvadratnih i pravougaonih oblika. Ispitivao je mogućnost trougla, zatim i kruga te je došao na ideju da sagradi veliku spiralu koju je već ranije predlagao svom kli-jentu i koja je u tom momentu bila neizvodlji-va. Ostao je dosledan sebi i uspeo da ubedi

Gugenhajm fondaciju da od spirale može na-stati moderan muzej, te je tako ostvario svoju zamisao i napravio prostor nalik na puževu kućicu.

Kao inspiraciju za pomenuti cirkularni oblik muzeja Rajt je koristio izvrnuti zigurat, hram u drevnoj Mesopotamiji.

Njegovi prvi nacrti su nastali 1943. godine, to su poznati crteži perspektiva sa sitnim de-taljima koji su postali prava umetnička dela. Izgradnja muzeja je trajala više od petnaest godina, a kada je 1959. godine Rajt premi-nuo, muzej nije bio u potpunosti dovršen.

156 l mart

KAKO JE POSETIOCE INSPIRISALA POMENUTA SPI-RALA I KAKAV JE UTISAK OSTAVILA NA NJIH?Arhitekta je nastojao da napravi nešto

novo, neobičnu strukturu koja će podsećati na ljusku jajeta a to je po njegovom mišljenju bio idealan oblik za jedan muzej. U suštini to je velika rampa koja počinje od tla i penje se spiralno do krova povezujući pet koncentrič-nih krugova. Kod svakog kruga postaje sve šira, prostire se ka spoljašnjosti građevine tako da se čitavo zdanje širi na gore formi-rajući ogromnu kapsulu. Osvetljenje dolazi sa velikog staklenog krova, a posetioci kada uđu u muzej i kupe kartu, mogu direktno lif-tom da odu na peti sprat i sam vrh spirale. Slike koje su izložene imaju poseban nagib kao kod štafelaja s tim što se stiče utisak da su kosi zidovi ipak nezahvalni za veće forma-te. Sve u svemu, Rajt je dobio svoju spira-lu koja i mnogo godina po otvaranju zdanja mami uzdahe radoznalih posetilaca.

Dizajn

158 l januar

pratite nas

plezirmagazin.netplezirmagazin.com

https://instagram.com/plezir_magazin/

https://www.facebook.com/plezirmagazin.net?bookmark_t=page

http://plezirmagazin.net/

Plezir #31

Documents

Transcript of Plezir #31