BROJ 10

Jun 2014.

2 l jun

Majski dogaaji u itavom regionu verujem da nikoga nisu ostavili ravnodunim. Nakon prvog oka, neverice i suoavanja sa datom situacijom svi su po svojoj

savesti i mogunostima pomagali kako i koliko mogu, a velika solidarnost i ujedinjenost ljudi

je najpozitivniji mogui utisak iz itave ove teke situacije. Biramo da istaknemo ove pozitivne utiske, ne zato to one druge ne primeujemo nego zato to su ti drugi utisci i oseanja destruktivni, a mi elimo da pomognemo i sebi i drugima. Tako smo se u ovom broju malo vie pozabavili suoavanjem sa stresom,

anksioznou i strahovima. U nekoliko tekstova ponudili smo vam savete kako

da stresne situacije u ivotu preokrenete u svoju korist i nauite da se sa njima suoite.

Osim toga, nastavljamo sa naim stalnim temama i nadamo se da emo vam vratiti osmeh na lice barem dok ste na ovim stranicama.

Teodora Kovrlija, Plezir magazinplezirmagazin@gmail.comteodorakovrlija@gmail.com

Uvod

Sadraj

Najave dogaaja

08 Najave svirki Zdravlje

10 Floriterapija26 3x3

Ekologija

18 tednja34 Online

partanje

4 l jun

Sadraj

ivotni stil

36 Psiholoko kreativne radionice

Muzika

50 The Black Keys

Moda

54 Mladi talenti

62 Kola: Letnji koktel

66 Koko anel

72 Oh! crafts

Sadraj

Moda

90 arlota Kaziragi

96 Oni su je promenili: Tamara Baki

Dizajn

104 Mimology svet: svet po meri kreativaca

Nega

112 Strije: KAKO IH SPREITI

ILI IH SE REITI?

Putopis

120 Firenca grad umetnosti

Umetnost

128 Sandro Botieli Majstor alegorije

Moda

78 Editorijal: Umida88 U opingu s Minjom

Teodora Kovrlija

Sve to radim volim da radim pre-dano i temeljno. Kao mala sanjala sam da pravim animirane filmove,

ali nedostatak talenta za slikanje po-kvario mi je planove. Kao neto sta-rija odluila sam da u biti novinar i konano urednica nekog prestinog magazina. Nakon zavrenog Fakul-

teta Politikih nauka volontirala sam , usavravala se i prikupljala iskustva. Sa zavrenim fakultetom nala sam se u istoj poziciji kao i veina mladih u naoj zemlji i nisam elela da se-dim skrtenih ruku I ekam posao do u nedogled, a kao beogradsko

dete nenaviklo da se lakta odluila sam da preduzmem neto i stvorim

sebi radno mesto. elela sam da ostvarim svoju dugogodinju zami-sao i pokrenem online magazin koji

se nalazi pred Vama. Volim da matam, itam, pravim

planove i provodim vreme sa dragim ljudima. Uivam u malim stvarima,

imam puno hobija i interesovanja to e se neminovno odraziti na sadraj

asopisa.

Minja CvetkoviSvee diplomirana etnolokinja-antro-

polokinja koja je, uz malo sree i malo vie truda, dok vi ovo itate upisala i

master studije. U prolom ivotu je bila enska verzija Bukovskog, a danas je zaljubljenik u modu iz perioda od dva-desetih do ezdesetih godina dvade-setog veka, rokabili, sajkobili, vintage stvari, naunu fantastiku i tre horor

filmove. Kada prokrastinira od antropo-logije mode i pitanja postojanja malih

zelenih, menja boju kose, pita se zato nije ostvarila deiji san da postane Lara Kroft i mata o otvaranju sopstvenog

azila ili ivotu sa trinaest kuia barem. Racionalnost joj nije jaa strana, a e-sto je rastrzana izmeu manijakalno

paninog i hipi go with the flow ras-poloenja. Bliski ljudi i ljubimci su sve to joj je potrebno za dobar dan ali

ako dodate kafu, okoladu i neku do-bru knjigu uz to, velika je verovatnoa da ete je i kroz nekoliko sati zatei u

istom poloaju. Kada bi morala da bira, za ivotni motiv bi sledila Hanter S.

Tompsona i rekla da je ivot neupore-divo bolji kada ste prinueni da presta-

nete da ga uzimate za ozbiljno.

Nina SimonoviOsnovne studije je zavrila u

Niu kao najbolji student u ge-neraciji, a onda se uputila u

Beograd da se usavri na po-lju ruskog jezika, knjievnosti i kulture. U njoj se svakodnevno sukobljavaju idealista i sanjar. Mata da svoje velike ljubavi fotografiju, ruski jezik i pisanu

re spoji kroz rad fotografa (a moda i urednika, hmmm...) u prestinom modnom asopi-

su u Moskvi. I sve to, naravno, posmatrajui zalazak sunca sa Crvenog trga, drei Njega za ruku. Drugi je karakteriu kao specifinu, harizmatinu fuzi-ju pozitivne i kreativne energi-je; i kao nekog ko mnogo voli

da pravi savrene male kolae. A sama kae da smisao trai u malim stvarima, koje ujedno ine dan uspenim olji zele-nog aja uz te savrene kolae, preko potrebnoj dozi inspiracije, znaajnom pogledu, zagrljaju i iskrenom smehu. Vodi uspean

blog na adresi.

redakcija

saradnici

Marija Boki

u dui kreativac, ekonomista na papiru. Ljubitelj dobrih knjiga, umetnosti, video igrica, mode. U stalnoj

potrazi za novim znanjima, doivljajima i mestima. marija-fashionblog

Svetlana Divljakov

inenjer zatite ivotne sredine, urednica portala

www.ekokuce.comi strastvena oboavateljka ekoloke gradnje

o kojoj najvie voli da pie. Mata da jednog dana izgradi eko kuicu u svom voljenom

Novom Sadu u kojoj e sreno iveti sa dragim momkom, brkatim psom i papagajem

Sneana Tatljak Nikoli

dipl.farm.spec saradnica na temama nege

i brige o zdravlju i pravilnom tretiranju koe lica i tela

Isidora akula

Beograanka i student prava, koja je osnovala blog Fashion World by moi sa iz ljubavi pre-

ma modi. Veliki ljubitelj umetnosti, muzike i filma, iji je san da pro-putuje ceo svet i otkrije sve tajne

koje on skriva

MaKistaMaMD E S I G N

Design:

Merima Aranitovi i Marija Radojkovi -

floriterapija

Nada Delebdi

Marko Vajovi

8 l jun

najave svirkijun 2014.

Tom jones ArenA

15. junTom Dons je 2009. godine prvi put nastu-

pio u Areni i na koncertu koji je trajao preko dva sata, zagrejao je publiku svojim najveim hitovima iz gotovo poluvekovne karijere.Ovog puta, peva koji je svetski poznat zahvaljuju-i svojoj prepoznativljoj boji glasa, nastupie ponovo na istom mestu i to 15. juna. Ulazni-ce po cenama od 2200, 2500, 2800, 2900, 3200, 3900 i 4900 dinara mogu se nabaviti na svim prodajnim mestima mree Eventim, kao i na blagajnama Arene, Bilet centra, Doma omladine, kao i u Ue oping centru.

Iron maIden KAlemegdAn

17. junU okviru velike svetske turneje Maiden En-

gland poznati sastav Iron Maiden nastupie 17. juna na Kalemegdanu. Pored mnogobroj-ne publike iz Srbije, u Beogradu se oekuje i dolazak velikog broja fanova iz celog sveta i regiona budui da je ovaj koncert jedini na po-druju bive Jugoslavije. Cene ulaznica su naj-nie na turneji i iznose 4500 dinara za fan pit, 3500 za Parter 1 i 2990 dinara za Parter 2.

najave svirki

Tango In red major SAvA CentAr

28. junLjubitelji ovog strastvenog i zavodljivog ple-

sa bie u prilici da u njemu uivaju 28. juna u Sava Centru, a sledeeg dana i u Spensu u Novom Sadu. Trupa Tango in Red Major se sastoji od dvadeset izuzetno talentovanih umetnika voenih od strane prvih plesaa Gu-stava Rusoa i Samante Garsija. Cena karti, za sve one koji ne ele da propuste ovaj plesni spektakl, kree se od 1900 do 2500 dinara.

BIlly Idol KAlemegdAn

25. junU okviru festivala Calling, 25. juna na Kalemeg-

danu, u Donjem gradu beogradske tvrave, na-stupie Billy Idol, zajedno sa poznatim gitaristom Stivijem Stivensom. Zagrebaka grupa Psihomo-do pop imae ulogu da vas zagreje i pripremi za neke od najveih Bilijevih hitova poput Rebel Yell, Dancing With Myself i White Wedding. Cene ula-znica se kreu od 2500 dinara za parter i 3300 di-nara za fan pit iji je kapacitet ogranien na samo hiljadu mesta. Stajae mesto na VIP platformi je 3500 dinara.Takoe, budui da isti tim organizu-je i koncert grupe Iron Maiden svim fanovima koji imaju ulaznice za taj koncert obezbeen je popust od 500 dinara za kupovinu ulaznica za Billy Idol-a.

sTeven seagal SAvA CentAr

24. junLegenda akcionih filmova ovog puta

nastupa za vas sa svojim bluz bendom. Sigal neguje ljubav prema bluz muzici od ranog detinjstva, a mnogi bi se iznenadili injenicom da se muzikom bavi mnogo due nego glumom jer je prvu gitaru do-bio u svojoj dvanestoj godini i od tada bez prestanka svira. Danas ak poseduje i jednu od najveih kolekcija bluz gitara, a svirao je i sa najuticajnijim bluz legen-dama meu kojima suBB King, John Lee Hooker, Clarence Gatemouth Brown i drugi. Cena karti se kree od 2500 do 3500 dinara.

10 l jun

R e c i t e z b o g o m s t R e s u a n s k i o z n o s t i i

d e p R e s i j i

Floriterapija

Tekst: Merima Aranitovi i Marija Radojkovi

Imate li utisak da ste preiveli teak period u ivotu? Oseate se kao izduvan balon? Neraspoloeni ste, bezvoljni, bez energije? Pred sobom vidite samo probleme, a izlaza nema? Imate elju da se sklonite od sveta?

ini li vam se da klizite u aknsioznost?

Proe i maj. Prolee je ulo u svoju najlepu fazu, a ipak vam se ini da neto nije kako treba.

Ako vas tei - niste jedini.

~~~~~

p r i g r l i t e c v e t n e

e s e n c i j eU aprilu smo svi stavili ruiaste naoare,

sinulo je sunce, proradili hormoni, poele da se pune bate kafia. Pred nama je bio Uskrs, pa Prvi maj, neki su ve poeli da razmiljaju i o

godinjim odmorima, zimska garderoba je bila uredno spakovana za sledeu sezonu, kad nas

je odjednom zadesilo veliko nevreme. Krenule su kie. Danima. U trenutku smo skinuli one ruiaste naoare i suoili se sa ne ba lepom stvarnou.

Ljudi su nenadano ostajali bez domova, njiva, domaih ivotinja. Neki su to osetili na svojoj

koi, drugi su se posredno suoili sa injenicom da nita u ivotu nije trajno, zagarantovano i

nepromenjivo. I, naravno, koliko god smo svesni tih injenica, mali broj ljudi racionalno reaguje u

takvim situacijama. Veina reaguje stresom koji je u fazi dok smo suoeni sa opasnou dobar, jer nas tera da se borimo, da ne klonemo duhom. Dri nas budnim, pod povienom energijom, adrenalin je visok, nismo ni edni ni gladni, gledamo samo

kako da izvuemo ivu glavu. Ali, kada neposredna opasnost proe, ako osoba i dalje ostane u stanju

stresa dolazi do disbalansa u organizmu.

12 l jun

Floriterapija

Stres, anskioznost, depresija Da li ste esto prehlaeni? Da li vam je

opao imunitet? Imate problem sa koncentra-cijom, teko vam je da zapamtite i najjedo-stavnije informacije? Razmiljate negativno, oseate se umorno, preterano brinete, ne moete da se opustite?

Ovo su sve znaci da ste pod stresom. Srce vam lupa, imate utisak da ete se

uguiti, kolena vam otkazuju, noge su slabe i samo biste da se sklonite od sveta? Izbae-ni ste iz koloseka. Tuni. Bezvoljni. Nemate volje za rad. Teko vam je da zaspite, brojite ovce itavu no, a ujutru se izvlaite iz kreve-ta kao po kazni, pa se odvlaite na posao? Nervozni ste, vikali biste na sve oko sebe, ali nemate snage ni za to. Pogledate se u ogle-dalo i ini vam se da to niste vi?

Ili beite u san. Stalno spavate i trenutak kad vas ujutru probudi sat ini vam se kao kazna. Odlazite kao i onaj goreopisani ovek na posao - vi imate snage da se izviete na sve, ali u svemu vidite samo loe, boli vas eludac od svega, jedva ekate da se zavri radni dan da se dovuete do kue i kreveta.

Posle svega to se desilo, trebalo bi se vra-titi ivotnoj rutini, a ne ide vam od ruke. U godinama ste kada biste neto da menjate, ali jednostavno nemate snage. Svako vee obeate sebi da ete sutra uraditi neto novo i dobro za sebe, ali ujutru pomislite - moda od sutra. Danas nemam snage.

ini vam se da je neko svetu izbrisao boje. No, nije svet odjednom postao siv, samo ste vi moda trenutno u emotivnom disbalan-su koji izaziva kako emotivne, tako i fizike simptome.

Da li vam je sve ovo poznato?Svako od nas se barem jednom naao u

nekoj od ovih situacija. Svaki dan donosi neku stresnu situaciju, ali sa veinom, bez velikog napora, izlazimo na kraj. No, nekad nas deavanja poput ovih, majskih, jedno-stavno izbace iz koloseka. Nekada uspemo sami da izaemo iz zaaranog kruga koji nas polako vue u anskioznost i depresiju, ali nekada nam ipak treba pomo da se odu-premo i vratimo u normalu, da se balansira-mo.

A mora li tako?Ne mora. Priroda se brine da sve bude u

ravnotei - i za svaki disbalans ima reenje. Priroda vam daruje cvetne esencije koje su najnenija stvar za povratak u celovitost i zdravo stanje. Biljke su dugo na ovoj planeti u nepromenjenom stanju - mnogo due od nas - i svaka od njih u sebi nosi vitalnu ener-giju koja je u savrenom balansu. Floriterapija koristi upravo ta isceljujua svojstvo biljaka - od zdravih cvetova sainjava mone esencije koje prenose svoj energetski zapis na oveka dovodei ga u okrepljeno i isceljeno stanje.

Floriterapija koristi isceljujua svojstva biljaka. Od zdravih cvetova sainjava mone esencije koje prenose svoj energetski zapis na oveka dovodei ga u okrepljeno i isceljeno stanje

Kako da pomognete sebi?Ovaj tekst pisan je iz ugla dva praktiara

cvetnih esencija, te su i nai saveti usmereni upravo na ovaj vid pomoi i povratka u do-bru formu. Cvetne esencije su sjajan izbor kod tretiranja stresa, svih vrsta strahova, ne-sanice, anskioznosti i blaih oblika depresije. Na vama je da odluite da kaete zbogom loem stanju, stresu, nespavanju, strahu, depresiji. Praktiar cvetnih esencija vas vodi kroz proces balansiranja, neno, traei uzroke poremeaja i pravljenjem unikatnih kombinacija biljaka vraa vas u normalno i optimalno stanje. Uloga cvetnog praktia-ra jeste da vas saslua, bude vaa podr-ka, neko kome u svakom trenutku moete da se obratite, a on e vas na osnovu svog iskustva na najbolji nain voditi do isceljenja. Svaki ovek je poseban zato je i pristup svakom klijentu poseban i poverljiv.

Cvetne esencije izbora za navedena stanjaNaveemo vam samo neke od cvetnih

esencija iz iroke lepeze moguih. Kako smo ve u prolom broju naveli, floriterapija trai uzrok i ovde napominjemo da se uvek kom-binuje 5 do 7 esencija radi boljeg efekta i po-drke osnovnoj esenciji.

14 l jun

Kad vas boli zub, stisne nervoza u stoma-ku, ne moete da zaspite lekar vam pre-pie tablete. Vi ih popijete i tegoba nestane ali samo dok traje dejstvo leka jer savre-mena medicina ne tretira uzrok ve samo potisne posledicu. Umine bol, ali uzrok bola ostaje. Zaspite tu no, ali uzrok nesanici, ner-vozi, stresu ostaje. Prestane da vas mui e-ludac na nekoliko sati, ali im proe dejstvo, osnovni uzrok opet ispliva na povrinu.

Za razliku od alopatskih lekova, cvetne esencije deluju na uzrok. Da pojednostavimo stvar iz razgovora sa vama floriteapeut ot-kriva uzroke vae nesanice, umora, straha, bolova u miiima, gra u stomaku, razloge nedostatka energije, zato se oseate ba tako kako se oseate i na osnovu toga pravi kombinaciju koja deluje dubinski, deluje na uzrok i svoju energiju ugrauje na mesto gde postoji nedostatak, disbalans energije. Sva-

ka biljka ima svoju ulogu i u sadejstvu vraaju osobu u optimalno stanje. Recimo ako je problem nesanica, traimo uzrok nesanice (najee su to briga, strah, preveliki umor, nezadovoljstvo, velike promene u ivotu, bri-ga za druge, problemi u braku, gubitak po-sla...) dajemo esencije koje deluju na uzrok, uz to dodamo esencije koje daju snagu da se ovek izbori sa problemom, pa neto to e osobu smiriti i razbistriti joj misli i jo neto za prihvatanje novonastale situacije.

Ovo je vrlo pojednostavljen pristup, ali naa elja i jeste da demistifikujemo i pribliimo efekat i mogunosti cvetne terapije. Kad esencije odrade svoje, za razliku od onih le-kova sa poetka, vi vie nemate potrebu da pijete odreenu kombinaciju jer ste taj pro-blem reili. Terapija holistikim sredstvima traje neto due od leenja kod lekara savre-mene medicine, ali rezultati su dublji i trajniji.

k a ko d e l u j u c v e t n e e s e n c i j e ?

LArch koristi se protiv anskioznosti koja je izazvana sumnjom u sopstvene sposobnosti, osobama koje imaju manjak samopouzdanja

Agrimony koristan za anskioznost koja se krije iza vela veselosti

mimuLuS cvetna esencija

za poznate strahove

>

>

>

>

>

>

ASpen cvetna esencija za anksioznost

izazvanu nejasnim, neodreenimstrahovima

rocK roSe preporuuje se za akutnu, iznenadnu

anksioznost

>

gorocvet dobra esencija

za strah i nemir koji se moe javiti

usled fizike bolesti ili iscrpljenosti

eLm cvetna esencija

za ljude koji previe oekuju

od sebe,kao i za one

koji su trenutno posustali pod

teretom

16 l jun

BLAch cohoSh dobra cvetna esencija za izrazito tamno stanje uma, koje karakterie sumnja i neprestano preispitivanje

Sweet cheSnut za osobe koje

se oseaju naputeno

muStArD cvetna esencija za iznenadne napade

tuge kojioduzimaju ivotnu radost,

za skrhane bolom i depresijom, koji

sve vide crno

heAther pogodan za tretiranje anksioznosti izazvane

jakom uzrujanou

Scotch Broom cvetna esencija za osobe koje su depresivne zbog

nesrea u svetu

reD cLover esencija za one koji lako potpadnu pod

uticaj tuih sumornih pria,

protiv grupne panike

wiLD roSe obnavlja polet i elju

za ivotom

cherry pLum protiv anskioznosti i depresije koje su izazvane potrebom da se sve dri podkontrolomtoliko vrsto da nakraju dovede do sloma

oAK za one koji imajupreterani oseaj

odgovornosti i nikad ne staju dok

se ne slome podteretom

gorSe pomae da se prevladaju mrani trenuci, da se pronae nada

wiLLow cvetna esencija za osobe koje imaju oseajda im sudbina nije naklonjena

KADificA cvetna esencija protiv

straha od novog i nepoznatog, za osobe

koje su jako vezane za materijalne, logike i

opipljive stvari

chAmomiLe umiruje nakon

plakanja, nakon jakih i

negativnih oseanja

DiLL cvetna esencija za osobe kojima semnogo toga deavaodjednom, pretrpanostdeavanjima i informacijama

JAvor za podizanje tela i duha kada je osoba pod stresom

inDiAn pinK cvetna esencija

korisna kad trebaostati miran i paljiv

za vreme burnihspoljnih deavanja

roSemAry cvetna esencija za umirenje nakonjakog stresa i traume

Fotografije: google.com ; morguefile.com

Za kraj teksta smo ostavili reScue re-meDy lek napravljen od pet cvetova kao lek za prvu pomo. Ovu kombinaciju bi svako od nas trebalo uvek da ima uz sebe. Rescue remedy je idealan kada ste u oku, kada u-jete lou vest, desi vam se iznenada neto loe, probudi vas ruan san, uli ste neto to vas je uznemirilo, iznenada treba da se suoite sa nekim ili neim to vam priinjava neprijatnost. Ovo je kombinacija za krize, za trenutak oka da ublai, umiri, spusti, opu-sti. Rescue remedy je sjajan za prevazilae-nje stanja stresa ili oka, za prevenciju u svim onim situacijama koje vode u anskioznost, stres ili depresiju. U ovu kombinaciju ula-ze: Cherry plum, Clematis, Impatines, Rock rose, Star of Bethlehem.

Navedene cvetne esencije tretiraju kako emotivni disbalans, tako i fizike simptome koji prate stres, ansksioznost i depresiju, poput: glavobolje, napetosti u miiima, slabosti, nervoza u stomaku, pritisak u grudima i glavi, probleme sa disanjem ako su izazvani nekim od navedenih uzroka

Budite vedri, veseli i pobedite stres, anskioznost i depresiju. i, naravno, pratite nas na novoj adresi:

d v o j e i t a l a c a j u n s ko g b r o j a p l e z i r a

d o b i j a n a p o k l o n R e s c u e R e m e d y

cvetnaterapija.ritamdana.com

18 l jun

tednjom elektrine energije do nieg rauna i zdravije planete

Ekologija

Tekst: Svetlana Divljakov

Nedavne poplave koje su pogodile nau zemlju i itav region, ostavile su brojne posledice. Ljudi su ostali bez svojih domova, infrasruktura je oteena... I svi znamo ta se desilo za termoelektranom Nikola Tesla. Tada su mnogi savetovali da ponemo da tedimo elektrinu energiju jer postoji realna opasnost da emo imati restrikcije. Srea, do toga nije dolo. Ali, da li ste pritedeli bar neki vat struje?

20 l jun

U Srbiji se elektrina energija dobija iz termo i hidro elekrana. Termoe-lektrana je postrojenje u kome se fosilna goriva pretvaraju u toplotnu energiju koja se kasnje pomou tur-bina pretvara u mehaniku, a ona se koristi za pokretanje generatora za proi-zvodnju elektrine energije. Termoelektrane doprinose zagaenju vazduha. Hidroelektra-ne, iako imaju svojih mana, ipak su bolja op-cija, a i spadaju u obnovljive izvore energije. U Srbiji, naalost, jo uvek ne postoji elektra-na koja proizvodi potpuno istu, zelenu ener-giju. Ali, jedva je ekamo!

Elektrinu energiju treba tedeti uvek, bez obizira da li je krizna situacija u dravi ili ne. A razlozi za tednju su veoma jednostavni: sma-njujemo emisiju tetnih gasova iz termoelek-trana i meseni rauni za struju su nam nii.

Posmatrajui svoje blinje, porodicu i pri-jatelje, zakljuila sam da su ljudi postali raz-maeni i bahati prema struji. Ustvari, uopte ne razmiljaju o njenom korienju. esto vidim da je kompletna rasveta u kui ili stanu ukljuena, pa su istovremeno ukljueni i tele-vizor i raunar i brojni sitni ureaji, tj. mali po-troai. Ali, kada se svi oni posmatraju zajed-no, veliki su udar na elektro sistem. Da li to zaista mora tako? Da li emo se lepe ose-ati i bolje videti ako su nam u svim sobama ukljuene sijalice? I da li e nam biti zabavni-je, ili emo vie nauiti, ako su nam ukljueni i televizor i raunar?

I kada doemo u situaciju da moramo da tedimo elektrinu energiju jer postoji real-na opasnost da je niko nee imati, tj. da e doi do restrikcija, nema izvlaenja, nema kod nas se reka nije izlila. Mora se razumeti da, to to je jedna elektrana u krizi, znai da

je napajanje problematino za sve nas, ne samo za ljude koji su u poplavljenim delovi-ma zemlje.

Da bi koliko-toliko uticali na smanjenje emisije tetnih gasova iz elektrana, da bi izdvajali sve manje novca meseno na raun za struju i da nam ne bi teko pala tednja u kriznim situacijama (na-dam se da ih vie nikad nee biti), do-nosimo vam jednostavne savete kako da ve danas, lako i bez puno odricanja, utedite struju i takvo ponaanje vam pree u naviku.

Na samom poetku treba spo-menuti energetske razrede ureaja. Oznake sada moemo videti zale-pljene na svim ureajima, ima ih 7 i oznaavaju se slovima od A++, to je oznaka za energetski najefikasnije ureaje, do G to je ureaj najslabi-je energetske efikasnosti, tj on troi puno elektrine energije. Za frii-der energetskog razreda A++ treba izdvojiti vie novca pri kupovini, ali utoliko kupovina ovakvog ureaja sigurno garantuje manju potro-nju, pa samim tim i manje nov-ca za meseni raun. to znai da e vam se on relativno brzo isplatiti.

Friideri i zamrzivai su nezao-bilazni ureaji u svakom doma-instvu koji su tokom cele godine ukljueni i troe oko 15% ukupne elektrine energije. Prilikom kupo-vine novog friidera obratite pa-nju na njegov energetski razred i na potrebe vae porodice. Kada

friider ili zamrziva stigne u domain-stvo, treba ga postaviti na to hladnije

mesto, nikako blizu poreta, radijatora ili bojlera. Treba izbegavati i njegovu izloenost sunevom zraenju. to je hladniji prostor na koji ste postavili

friider ili zamrziva, to je vea ute-da energije. Svaki stepen manje moe smanjiti potronju elektrine energije i do 5%.

S vremena na vreme treba oistiti od praine zadnji deo friidera gde se oslobaa toplota. Zaprljane cevi znae otean prolaz toplote, to dovodi do vee potronje energije. Vodite rau-

na o vratima friidera, nemojte ih drati otvorena due nego to je potrebno. Povremeno treba proveriti i da li vra-ta dobro dihtuju. arke koje ih dre se vremenom istroe, pokvare ili diht guma ostari, pa vrata ne dihtuju kako treba, a to znai bespotrebno rasipanje energije.

Ukoliko termostat za regulisanje tem-perature podesite na najniu tempera-turu, to ne znai da ete na ovaj nain due sauvati kvalitet namirnica. Slo-bodno podesite termostat na sredinu, na taj nain moete utedeti 10-15% energije.

22 l jun

Ekologija

Nikada nemojte stavljati tek skuvanu i toplu hranu u friider. Time se friider greje i po-trebna mu je dodatna energija da odri radnu temperaturu. Ostavite hranu da se ohladi na sobnoj temperaturi, pa tek onda je stavite u friider. Kada treba da odmrznete neke na-mirnice iz zamrzivaa, stavite ih prvo u frii-der. Na taj nain e zamrznute namirnice pri-likom odleivanja hladiti ostale u friideru.

Ako imate starije modele friidera ili zamr-zivaa bez mogunosti samoodleivanja, vodite rauna o njima i redovno ih istite od naslaga leda. Time tedite energiju i produ-avate ivotni vek ureaja.

Standardna temperatura za zamrzivae je -18oC, a ukoliko smanjite temperaturu za samo 1oC, potronja energije se moe pove-ati za 15%.

Pored friidera i zamrzivaa, neizostav-ni ureaji u svakom domainstvu su rerne i poreti. Veina nas uiva u kuvanju, a sa ovih par saveta, kuvaete kao pravi zatitari ivot-ne sredine!

Na samom poetku, kada smislite ta ete i koju koliinu kuvati, obratite panju na veliinu erpe u kojoj ete priprema-ti obrok. Ako spremate malu koliinu hra-ne u velikoj erpi, nepotrebno ete rasipati energiju. Takoe, kuvajte na rigli ija velii-na odgovara veliini erpe. Na erpu uvek stavite poklopac i tako ete utedeti i do 20% energije. Toplota e se due zadrati u erpi, a smanjie se i kondenzacija na njoj. Kada voda prokljua, smanjite snagu ringle

na najniu moguu, a da zadrite kljuanje. Sa veom snagom ringle neete postii da se jelo bre skuva, ve samo da voda iz njega bre ispari.

Ako ste se odluili da neto ispeete u rerni, treba da znate da su posebno efikasne rer-ne sa ventilatorom koje mogu da utede 10-15% elektrine energije. Vrata rerne drite to krae otvorena jer se svakim otvaranjem, ma koliko ono kratko bilo, igubi oko 20% toplote. Kada mislite da je peenji pri samom kraju, slobodno iskljuite rernu. Ona due zadra-va toplotu, pa e se jelo sigurno ispei, a vi utedeti elektrinu energiju. Redovno istite rernu. Ako je zaprljana, troie vise energije.

Za mikrotalasne rerne vai da su energetski efikasnije od standradnih rerni jer tede ener-giju zbog kraeg vremena pripreme hrane. Utede mogu ii i do 50% i to za pripremu malih koliina hrane, a posebno prilikom po-dgrevanja.

Ako i vi, kao i ja, volite da pijete instant kafe i ajeve, za zagrevanje vode koristite elektri-no kuvalo. Ono je efikasnije od kuvanja/gre-janja vode na ringli jer je ceo proces mnogo bri. Ova kuvala imaju mogunost automat-skog iskljuivanja kada se voda zagreje, pa nema rasipanja energije. Jedino to morate jeste da ga istite od kamenca. Kao i kod ve-ine ureaja, nataloeni kamenac umanjuje efikasnost.

Postoji jedna zanimljiva pria vezana za kuvala u Velikoj Britaniji. Jednom nedeljno, kada se prikazivala popularna serija East Enders, elektrodistributivna mrea se posebno pripremala, jer se u jednom trenutku, nakon uvodne pice serije, u isti momenat se ukljuivalo 1.500.000 kuvala kako bi ljudi skuvali aj, a to je bio ogroman udar na mreu

24 l jun

Ekologija

Kau da televizor u stand by reimu tro-i i do 24% vie elektrine energije nego kada je ukljuen. Tako da je najbolje da ga iskljuite ako ga ne gledate. Isto vai i za raunar. Ako ipak mora da ostane uklju-en, iskljuite monitor jer on veliki potroa elektrine energije. Iskljuivanjem raunara i monitora produavate ivotni vek kompo-nenti a tedite i energiju. Ako ostavite mo-nitor ukljuen tokom cele noi potroiete energije dovoljne za zagrevanje est veera u mikrotalasnoj rerni.

I za kraj, zamenite standarrdne sijalice sa uarenim vlaknom tedljivim, ili jo bolje LED sijalicama. Istina je da su one skuplje, a o tome koliko su efikasnije i koliko je mese-ni raun nii sam i sama iskusila, pa vam ih iskustveno mogu preporuiti.

tedite energiju kad god ste u mogunosti i sve novo to nauite irite dalje, priajte sa porodicom i prijateljima. Jako je bitno da ura-dimo sve to je u naoj moi da sauvamo planetu.

POTREBNO VAM JE:

n Pomoranda

n Maslinovo ulje

n No

Malena i simpatina zamena za sveu

Ako se desi da vam nestane struje, a da u kui nemate nijednu sveu, ali imate pomorandu i maslinovo ulje,

onda je ovo idealan uradi sam projekat za vas.

26 l jun

Zdravlje naina da postignete ba

lans

Tekst: Nada Delebdi

Kad sam bila u osnovnoj koli, brat i ja smo imali zajedniki kompjuter. Seam se vrlo dobro, esto sam igrala igricu Prince of Persia i svaki put kad bih izgubila ivot, pritisnula bi Reset na kuitu. Brat je od toga doslovno ludeo. Kasnije je prelepio kartoni preko tastera Reset pa postavio ifru na kompjuter da bi me spreio. Igricu sam nedugo posle ostavila na miru jer mi nije bilo lako da se nosim sa porazima bez Resetovanja.

Meutim, posle je usledilo ono to se zove ivot, nekad siv nekad ut. Bila sam primorana da istraujem naine kako preiveti nesavrenost ovozemaljskog sveta.

U ovom broju Plezira vam ukazujemo na resurse koji su vam na dohvat ruke, a uz pomo kojih ete sa lakoom uspostaviti mir i balans u svom telu.

3x3

naina da postignete ba

lans

28 l jun

1. Terapija kunim ljubimcima

Prijateljstvo sa prirodom

Moda ste ve uli izreku: Batovanstvo je jeftinije od terapije, a jo dobijete i paradajz! I zaista, budui da savremeni ivot u gradu nosi sa sobom stres i napetost, aktivan boravak u bati moe da vas opusti a uz to je i koristan. Za batovanstvo vam je neophodna dobra volja, malo kreativnosti i teren za sreivanje.

Ako vi nemate batu ili vikendicu, sigurno znate nekog domaina koji bi se obradovao kad biste mu ponudili pomo u bati. Oe-

Rezultati nedavno sprovedenog istraivanja pokazali su da samo 5 minuta boravka sa kunim ljubimcima smanjuje nivo kortizola (hormon stresa) dok 30 minuta maenja sa ljubimcem pod-stie hormon sree oksitocin, a osim toga maenje pozitivno utie i na ljubimca. Maije drutvo smiruje i oputa, ali i umanjuje stres, koji je jedan od najeih okidaa infarkta. Vlasnici kunih ljubimaca takoe su tolerantniji prema drugima, drueljubiviji i imaju oputeniji stav prema ivo-tu. To im pomae da lake prebrode ivotne krize i izazove, a dobro drutvo dlakavih prijatelja takoe im pomae da ive kvalitetnije i due. Tako su psi idealni treneri, posebno starijima, jer ih podstiu na kretanje i boravak u prirodi pa su im vlasnici samim tim mentalno i fiziki u boljoj formi. Takoe i mladima, a posebno trudnicama, prija drutvo ivotinja. Ljubimci smanjuju rizik od alergija i astme kod beba jer kontakt budue mame sa ivotinjskom dlakom jaa imunitet neroene bebe.

3. BaTovansTvo kao TerapIja

U narodnoj medicini danas postoji itav pravac dendroterapija, leenje drveem ili uz pomo drvea.

Drvee zaista moe isceliti oveka i nahra-niti ga energijom. Najbolji u tome su hrast, breza i bor, gotovo isto tako su vredni kedar, bagrem, klen, jabuka, ljiva... Ali, ima i onih koji oveku mogu ukrasti energiju. To su razne vrste topola, poput ruske erjomuhe (ili amerika vinja, kako se jo zove kod nas).

Postoje zapisi da su jo u prethian-sko doba devojke odlazile kod drveta breze da bi nakupile pozitivne energiju da im udaja i ivot budu sreni.

Pravila komuniciranja s drvetom koje daje energiju isceljenja su vrlo prirodna i jednostavna: stanite licem prema dr-vetu-donoru na rastojanju 40 60 cm, za-tvorite oi i opustite se.

Pravilno disanje znai udah, zadrava-nje vazduha u pluima, izdah i period kad su

kujte da ete biti blatnjavi i znojavi ali i zado-voljni posle zavrenog posla u bati.

Batovanstvo nas oslobaa negativne energije i napetosti. U svetu je sve vie me-nadera koji biraju batovanstvo za hobi. Da-nas se ak tajkuni takmie, ne u tome ko ima skuplju jahtu, nego u tome koji ima skuplju i bolju kosilicu! Dok se bavite prirodom, prisut-ni ste u sadanjosti i time se oslobaate od briga i stresa.

plua ispranjena do sledeeg udaha. Svaka faza traje 4 8 sekundi, a moraju se sprovo-diti ravnomerno, bez prekida.

Tokom zadravanja daha dolazi do razliva-nja energije drveta koja se pretvara u vau bioenergiju. Komuniciranje s drveem ne treba trajati dugo, nekad ne vie od nekoli-ko minuta i to je najbolje raditi predvee, pre spavanja.

2.DenDroterapija - leenje Drveem

30 l jun

Studio SandPRO omoguava svima da se upoznaju sa fenomenom dinamikog sli-kanja peskom. Dolaskom na Masterklas dobiete as prezentacije, ali i lino ete uestvovati u onome to studio prua. Po-gledajte peane filmove, ujete priu o isto-riji razvoja slikanja peskom, peane anima-cije i to je najvanije, osetite i lino se uverite u snanu, oputajuu mo mekanog peska.

Telefon: 0613599035FACEBOOK: Studio Slikanja PeskomAdresa: Graanika 1, Stari grad www.pesakidete.rs

SANDPro PoKLANjA MASTercLASS zA DVoje, ITAocIMA PLezIrA,

U NAgrADNoj IgrI

Umetnost kao vid oslobaanja

od stresa

1.SanD arT Slikanje peskom predstavlja unikatnu meto-

du iz Rusije, prvenstveno namenjenu za razvoj srene i ispunjene dece ali i odraslih. Prostorija s peskom predstavlja mali model sveta koji nas okruuje, mesto gde se u spoljanjem svetu mogu uvebavati unutranje bitke i konflikti o-veka. Kada ih ispolji i kada pogleda na svoj unu-tranji svet sa strane, ovek kroz igru pronalazi reenja za sasvim realne ivotne probleme.

Ovo se dogaa zato to na svakom asu vi vie puta pravite sliku od peska briete je, stvarate novu, pa sve ispoetka... Tako nestaje strah od greaka i sumnje u sopstvene snage i ova tehnika vam daje spoznaju da sve moe proi, da se sve moe zavriti, a da e na me-sto starog, tj. onoga to se zavrilo, doi novo, to znai da se uopte ne treba plaiti nepo-znatog.

Osim toga, sam materijal, pesak, poseduje je-dinstvenu karakteristiku da uzemljuje negativne emocije, koje doslovno samim tim to odlaze kroz pesak", harmonizuju unutranje ovekovo stanje.

Igra s peskom pozitivno utie na emotivno stanje dece i odraslih, a to je ini odlinim sred-stvom za samostalni razvoj linosti.

Program je autorski i za sada jedini u svetu koji u jednoj metodi objedinjuje program kole slikanja i opterazvojni psiholoki program, koji je u svetu poznat kao Sand play.

2.arT TerapijaPravac koji spaja umetnost i psihologi-

ju zove se Art terapija. Leenje uz pomo umetnosti u svetu se primenjuje od pedese-tih godina prolog veka. Uesnici radionica prave predmete od gline, slikaju, vajaju.. Ka-snije, napravljene predmete, magnetie, olje prodaju na izlobama ime mogu da budu jo ponosniji na sebe.

Terapija je efikasna jer pomae u osnaiva-nju pojedinaca koji se bore sa svakodnevnim nedaama pa i u prevazilaenju usamljenosti.

Kod nas tek nekoliko godina se odravaju individualne i kolektivne radionice u Klini-kom centru Srbije, bolnicama u Vrcu i u Op-tini Zvezdara u Beogradu.

3.muziko- TerapijaLeenje muzikom nije nova stvar, jer se

muzikoterapija primenjuje od Antike Grke. Nai naunici su osvojili priznanje u Barseloni kada su doli do saznanja daodreene vrste muzike mogu da utiu na smanjenje viso-kog krvnog pritiska, pomognu dijabetiarima, ublae glavobolje, epilepsiju i spree infarkt kod sranih bolesnika.

Svaki pacijent dobija razliitu muziku kao terapiju u zavisnosti od toga koja mu odgo-vara, a do toga se dolazi odreenim testo-vima i analizama. Kako bi se izabrala delo-tvorna muzika, u obzir se uzimaju tonalitet, muziki anr i tempo pesme.Muzika koja lei je do sada prepoznata u osam muzikih an-rova: klasinom, instrumentalnom, lendskejp, evergrin, dezu, popu, roku i narodnom.

Vie o ovome: Muzikoterapija.rs

32 l jun

1.joga na pamanuO dobrobiti joge na unutranji mir je suvino i

govoriti. Pretpostavljam da su neki od vas ba ove godine podvukli crtu i reili da ovo leto efi-kasno rade na sebi, ne bi li vratili balans. Za vas koji se u ovome prepoznajete preporuujemo vam Joga kampove.

Svake godine, pa i ove se na Hrvatskom ostr-vu Pamanu organizuje Harmony program. On predstavlja sveobuhvatni pristup radu na sebi uz pomo vegetarijanske ishrane, ajeva koji se beru na ostrvu, seminara samorazvoja, jutarnjih vebi, plesnih radionica, druenja, razmene isku-stava i boravka u iskonskoj prirodi.

Sve ove komponente uzrokuju potpuno i-enje i balansiranje fizikog i energetskog tela, omoguavajui bolji protok ivotne energije i podstiui telo na samo-isceljenje.

Takav preokret u svesti je daleko laki u opu-tenoj atmosferi, u prelepoj prirodi, okruenju lju-di koji iskreno tee ka sopstvenom unutranjem miru i napretku. Rad na sebi, uz pomo voditelja radionice je jo laki.

Svake nedelje se smenjuju predavai iz raznih oblasti joge, zdrave ishrane, umetnosti. Spava se u atorima ili privatnom smetaju.

Vie o tome na Harmony.hr

3.joga na aDi bojaniPrvi kamp ovog udruenja je od 02.-09. avgu-

sta. Voa treninga je majstor i uitelj joge Predrag Gnjati, koji se bavi jogom ve dve decenije.

U periodu od 09. avgusta do 09. septembra or-ganizuju se netipini Joga kampovi pored kojih e biti organizovan i kajtsurfing, Wingsurfing, fitness i kola fotografije.. Koncept podrazumeva zajedni-ki smetaj gde je svako zaokupljen aktivnostima prema sopstvenom izboru. Nakon dnevnih aktiv-nosti, ekipa se lepo oputa i drui tokom veeri. itav Fitness&Yoga koncept podrazumeva aktivan odmor i sticanje razliitih vetina. Vie o tome na www.facebook.com/FitnessYogaAdaBojana

Nagradne igre e u narednom periodu biti or-ganizovane na sajtu Plezira i imaete mogunost da osvojite Masteklas pesak radionicu za dvoje i popuste na joga kampove.

Fizikom aktivnou protiv stresa 2.joga retreat na anjicama

Ovaj joga kamp se organizuje od 19.- 26.jula. asovi joge se organizuju na samoj obali mora, dva puta dnevno u jutarnjem i kasnopopodnev-nom terminu. Jogu vebate uz zvuke talasa i mi-ris mora, to doprinosi veem stepenu oputanja. esto ljudi pou na put sami pa tamo nau dru-tvo koje im prija. Smetaj je u privatnim kuama, ishrana u restoranu.

Vie info: Sinia raiTelefon : + 381 60 44 97 111

34 l jun

laylasays.blogspot.com je jedno divno, pozitivno virtuelno mesto, ba po mojoj meri. Adana pie

red recepata, red malih ivotnih trenutaka, a sve propraeno lepim fotografijama, minimalistikim dizajnom i prijatnom atmosferom koja vlada na blogu.

Filmovipreporuke.com je adresa za filmofile koji su u stalnoj potrazi za novim autorima, rediteljima, zanimljivim ostvarenjima. Sajt nudi mogunost pretrage po anrovima, zemlji porekla ili reditelju(ova kategorija nije preopirna). Ukoliko elite da brzo pronaete neto interesantno za gledanje, posetite ovu adresu.

Blacksheep.rs je domai portal koji vodi jedno crno stado kreativaca. Zanimljive teme, kvalitetni tekstovi i blogovi dobar su razlog da ee svratite na ovu stranicu.

Online partanje

Teodora Kovrlija

ysophisticates.blogspot.com je modni blog koji vodi Midheta Agi, devojka koja e vas svojim jednostavnim, sofisticiranim stilom osvojiti na prvi pogled. Njene blog se s razlogom ubraja u najkvalitetnije modne blogove u BiH. Midheta e vas osvojiti svojim armom i dopadljivim stilom, a garantujem da ete se na blog vraati po dozu inspiracije u danima kada ne znate ta biste obukle.

Blenderonline.rs je odlian nain da se podsetite nekih zanimljivih blogova na koje ste moda i zaboravili ili da predstavite svoj blog iroj javnosti. Procedura registracije je vrlo jednostavna, napravite svoj nalog ukliko imate blog ili sajt i moete ovde objavljivati svoje postove. Pregledne, lepo organizovane stranice izgledaju poput arenih tabli pinteresta, a irok spektar tema i autora je dovoljan razlog da ova stranica bude obavezna stranica za bookmark.

CupcakesandCashmere.com je blog devojke Emili koja je svoju ljubav prema modi, organizaciji i lepim detaljima uspela da pretvori u full-time posao. Ova online adresa je savrena doza inspiracije i po pitanju kreativnosti, dizajna, recepata, saveta za lepotu ali i onih kako da uivate u svakodnevnim malim trenucima.

Mylittlefriends.ru je online prodavnica mlade ruskinje Nae koja je kreativnost iskazala kroz runo raene deije igrake, jastuke i dekoraciju. Njeno delikatno stvaralatvo ali i odline fotografije moete pratiti i na Nainom Instagram proflu

SACCONEJOLLYs su porodica vlogera iz Irske koja trenutno ivi u Londonu. U svakodnevnim vlogovima pratite ivot Donatana, Ane, njihove preslatke dece Emilije i Eduarda i est pasa. Za savreno oputen zavretak dana, zagarantovan vam je osmeh na licu koji najee izmami razdragana Emilija.

Nina Simonovi

36 l jun

ivotni stil

Psiholokokreativne radionice

Fotografije: psiholko-kreativne radionice,

Milena uk

Nedavno su Srbiju i re-gion pogodile poplave kojima smo svi bili sve-doci, mnogi su poplava-ma direktno pogoeni, a mnogi su preiveli stres brinui za svoje prijatelje, poznanike i porodi-cu u ugroenim podrujima. O oslobaanju od stresa, mentalnom zdravlju i boljoj vezi ljudi sa linim eljama i oseanjima trebalo bi mnogo ee govoriti, meutim nikad nije kasno da promenite svoje navike i upoznate svoje elje, mogunosti i potencijale. U tome vam moe pomoi naa dananja sago-vornica Milena uk, koja je psiholokinja po struci, trenerica asertivnih vetina i autorka programa psiholoko-kreativne radionice.

Tekst: Teodora Kovrlija

Idealan pogon za InTrospekcIju i suoavanje sa svakodnevnIm sTresom I BrIgama na kreativan nain

38 l jun

Na ovim radionicama polaznici se motiviu da izraavaju svoje misli, oseanja i raspo-enja koristei se razliitim artistikim tehni-kama poput crtanja, slikanja, glume, vajanja, pravljenja kolaa i slino. Nije vano da li ste talentovani za umetnost, budui da na ovaj nain razvijate svoju kreativnost i oslobaa-te se od potisnutih emocija, bolje upoznaju-i sebe. Art terapija se godinama uspeno sprovodi u svetu kao veoma efikasna meto-da. Milenin program se zasniva u odreenoj meri na art terapiji budui da ona trenutno prolazi kroz edukaciju iz integrativne art psi-hoterapije, a sertifikovanih terapeuta u ovoj oblasti, u naoj zemlji, ima veoma malo. Mi-lena kombinuje svoje dugogodinje iskustvo i znanje iz razliitih oblasti psihologije, a pre svega u radu sa ljudima. Naime, kao vo-lonterka Centra za emotivnu podrku i pre-venciju samoubistva Srce, Milena je provela

tri godine. U tom periodu je stekla vetinu aktivnog sluanja, najpre kroz obuku, a po-tom i kroz praktian rad u pruanju emotiv-ne podrke osobama u krizi, to je glavna delatnost Centra. Osim ovog ona poseduje bogata iskustva u radu sa mladima u obla-sti neformalnog obrazovanja. Budui da joj je umetnost oduvek bila vana i kao kon-zumentu ali i kao nekome ko se oprobao u stvaranju, logian nastavak je bilo osnivanje ovog programa koji u sebi saima iskustvo, formalno i neformalno obrazovanje, kreativ-nost, inovativnost i spremnost da se pomo-gne ljudima. Kao rezultat svega navedenog Milena je odluila da sa slikarkom i multime-dijalnom umetnicom Monikom Sigeti osmisli i pokrene program psiholoko-kreativnih ra-dionica . One su osmislile interesantne pro-grame koji se jednom nedeljno odravaju u ateljeu Sigeti, u Novom Sadu.

ivotni stil

Nije vano da li ste talentovani za umetnost, budui da na ovaj

nain razvijate svoju kreativnost i oslobaate se od potisnutih emocija,

bolje upoznajui sebe

40 l jun

NeDAVNo je VeLIKI broj LjUDI U NAoj

zeMLjI I oKoLNIM zeMLjAMA DoIVeo

TrAUMATINo ISKUSTVo ProUzroKoVANo

PrIroDNIM NePogoDAMA. KojI je NAjboLjI

NAIN DA Se SUoe SA NoVoNASTALoM

SITUAcIjoM I KAKo IM Se Moe U ToMe

PoMoI?

Tokom prve psiholoke pomoi, ono to je najvanije u zbrinjavanju ljudi koji su direktno pogoeni prirodnom nepogodom jeste da im se obezbedi oseaj sigurnosti, pristup infor-macijama, povezivanje sa lanovima porodi-ce i zajednicom i psiholoka podrka u smi-slu utehe i da znaju da nisu ostavljeni sami. Jako je vano na vreme reagovati (odmah) kako bi se ljudi to pre oporavili. Meutim, ovaj prvi period je ve proao. Sada je vano pratiti da li ima ljudi koji su u meuvremenu razvili depresivne ili anksiozne simptome i ra-diti sa njima.

Dobro je da se ljudi to pre vrate svojim ku-ama (ukoliko je bezbedno) i da se vrate nor-malnim ivotnim tokovima. Takoe, treba ih ukljuiti u obnovu, angaovati ih, da ne budu u poziciji bespomonosti. Decu ne treba ni-kako odvajati od roditelja.

Moram da kaem da je ovo to se desilo zaista velikih razmera i da jedino koordinisa-nom akcijom svih ukljuenih strana, sa dra-vom kao organizatorom, moe da se sprei dodatni haos i maksimalno pomogne ljudima koji su ugroeni. Ovo je na neki nain test da se vidi koliko je drava dorasla da reaguje u vanrednim situacijama.

ivotni stil

Za ovo je potrebna hrabrost jer je ljudima teko da funkcioniu mimo okvira koji im je poznat - okvir daje sigurnost. Sutina je da okviri postanu fleksibilniji i da se ne bojimo da preispitujemo pravila ili uverenja koja imamo i na kraju menjamo ona za koje utvrdimo da nisu funkcionalna

42 l jun

ivotni stil

se ree ide, a koji podrazumeva da dove-demo u pitanje sve to smo do sada znali o sebi i svetu koji nas okruuje, da preispi-tujemo pravila i uverenja koja smo usvojili, a koja predstavljaju neki na referentni okvir i u velikoj meri utiu na nae dosadanje izbore i reakcije. Za ovo je potrebna hrabrost jer je ljudima teko da funkcioniu mimo okvira koji im je poznat - okvir daje sigurnost. Sutina je da okviri postanu fleksibilniji i da se ne bojimo da preispitujemo pravila ili uverenja koja ima-mo i na kraju menjamo ona za koje utvrdimo da nisu funkcionalna.

Postoje razni naini da se radi na sebi, na svom linom rastu i razvoju, bilo da se ita psiholoka literatura, poseuje psiholoki savetnik, coach ili psihoterapeut, bilo da se radi sa duhovnim uiteljem, da se pohaaju radionice ili treninzi namenjeni razvoju nekih specifinih vetina (komunikacijskih, emocio-nalne pismenosti i sl.), bilo da se ide na jogu,

Psiholoka pomo je samo jedan segment, ali prvo ljudima treba obezbediti osnovne uslove za ivot. Takoe, ne mogu psiholozi pomoi ukoliko im to odgovorni ne obezbe-de. Pouzdano znam preko grupa u iji sam rad ukljuena da se ogroman broj psihologa prijavio da dobrovoljno pomogne u danima i mesecima koji slede, ali ve dugo ne dobi-jamo informacije ta se trenutno deava po tom pitanju.

Ono to ne moe nikome da kodi, ukoliko ste u kontaktu sa nekim ko je bio pogoen poplavom, to je najobiniji ljudski i prijateljski gest, gde se interesujete za to ta se osobi desilo, kako se osea, ponudite razgovor, pi-tate da li moete da pomognete, nita ne na-meete i sl.

LjUDI eSTo IMAjU bojAzAN KADA Se

SPoMeNe oDLAzAK KoD PSIHoLogA. NAe

DrUTVo jo NIje NAVIKLo DA NA PoSeTe

PSIHoLogU gLeDA KAo NA NA UobIAjeNU

zDrAVSTVeNU ProceDUrU. MISLI LI

DA Se Kroz STVArANje I IgrU LAKe

oSLobAAMo I PoKAzUjeMo eMocIje?

Imam utisak da ipak postoji mali pomak kada je u pitanju briga o mentalnom zdrav-lju i da se ljudi sve ee odluuju da trae pomo strunjaka u ovoj oblasti kada shva-te da imaju neki problem koji ne umeju sami da ree. Ono to je i dalje prisutno je to da postoji odlunost da se neto menja kada gori pod nogama tj. kada neprijatne emo-cije stvaraju veliki pritisak, ali da se odustaje od rada na sebi i da se ljudi vraaju na sta-re obrasce ponaanja kada frka proe. U tom smislu je potrebno i dalje raditi na osve-ivanju da sutinske, dubinske, promene zahtevaju vreme. Zahtevaju pre svega jedno ivotno opredeljenje da se krene putem koji

Pomo nam je potrebna

kada ne znamo zato se loe

oseamo, kada to stanje dugo

traje ili kada ne znamo kako da

prevaziemo dato stanje.

sport, ples i sline aktivnosti koje ukljuuju i telo, bilo da se ui i praktikuje meditacija itd. Mislim da svako treba da krene od onoga ta mu najvie treba i ta mu najvie lei u datom trenutku. Tako su i ove radionice koje podrazumevaju igru i kreativno izraavanje samo jedan od pristupa da se neto novo naui o sebi, da se oslobodi od vika ili da se postojea energija kanalie na drugaiji, zdraviji nain. Od same osobe, njene spre-mnosti da radi na sebi i otvorenosti da proba nove stvari zavisi koji e pristup za nju biti laki za oslobaanje i pokazivanje emocija. Ono to je specifinost ovog pristupa, re-kla bih, je taj da se polaznicima daje dozvola da se igraju, ludiraju, da stvaraju iako nisu umetnici i da na taj nain bude i afirmiu bi-tan potencijal koji svi imamo, a koji je esto zanemaren.

KoLIKo je VANo DA Se PoLAzNIK U grUPI

oSeA KAo MeU SVojIMA KAKo bI

Se oPUSTIo? NA KojI NAIN SMANjUje

ANKSIozNoST KoD LjUDI KojI Se

MeUSobNo Ne PozNAjU , A TrebALo bI DA

Se PreD SVIMA oTVore?

Da, ovo je jako vano, naroito u grupama koje podrazumevaju otvaranje polaznika ili razmenu nekih linih iskustava koja su emo-cionalno obojena. Kad god se radi sa gru-pom postoje odreena grupna pravila koja se potuju, kao to je pravilo o poverljivosti, da se ne upada u re, da se trai dozvola od polaznika da li je otvoren za komentare osta-lih, o tome da se komentar daje na ponaa-nje ne na linost, da polaznik sam odreuje da li je i u kojoj meri spreman za otvaranje (nekad moe i da preskoi krug, tj. da uti ako mu tako prija tog momenta)... niko se ne tera ni na ta.

44 l jun

Ovo su neka standardna pravila, a svaka grupa moe da dodaje i neka svoja speci-fina pravila, sve je po dogovoru. Vano mi je pre ukljuivanja novih lanova da malo porazgovaram s njima da im objasnim o emu se ovde radi, da ih pripremim na to ta ih eka i da proverim prethodno iskustvo u grupnom radu i motivaciju za uee. Na osnovu dobijenih informacija i utiska, obra-am panju na polaznika tokom prvih susre-ta i reagujem ukoliko je potrebno (da osobu ohrabrim, naalim se da se opusti, provera-vam kako se osea i sl.).

Dodala bih jo i znaaj same grupe tj. ljudi koji je ine. Psiholoke radionice ili treninzi podrazumevaju da ljudi koji se ukljuuju u rad

grupe su odluili da rade na sebi, nije ih niko naterao na to, tako da kod njih ve postoji odreen nivo osveenosti. lanovi grupe su jedni drugima vaan izvor podrke i ohra-brivanja. Kada se jedan lan grupe otvori, to deluje na druge lanove. Oni iskazuju svoju empatiju ili doive potrebu da podele svoje slino iskustvo iako moda na poetku radio-nice nisu to planirali... Moja uloga je jako va-na na poetku, da uspostavim dobru grupnu atmosferu i dinamiku, usput da usmeravam i reagujem kada je potrebno, no grupa poi-nje da ima svoj identitet i ivot gde svaki lan ima svoje mesto, razvija se svojim tokom i tempom i zaista je divan oseaj biti deo tog procesa.

ivotni stil

Iz TVoje bIogrAfIje MoeMo DA VIDIMo

DA IMA ISKUSTVA U rADU U KrIzNIM

TreNUcIMA I IroKo zNANje KADA SU

ProbLeMI MoDerNog oVeKA Po SreDI.

KAKo PrePozNATI DA NeKo U NAeM

oKrUeNjU TrebA PoMo ILI DA je NAMA

PoTrebNA I TA UrADITI?

Ne bih se ovde zadravala na opisu unu-tranjeg stanja kada nam je loe. Svako zna kada ga neto boli ili ulja. Pomo nam je potrebna kada ne znamo zato se loe ose-amo, kada to stanje dugo traje i/ili kada ne znamo kako da prevaziemo dato stanje.

Naalost, umesto da aktivno tragaju za re-enjem problema ili da priaju o tome ta ih mui, da trae pomo, ljudi esto potiskuju, prave se da problem ne postoji i ekaju da se rei sam od sebe, anesteziraju se alkoho-lom ili psihoaktivnim supstancama, ubijaju se od posla ili pribegavaju drugim vidovima beanja. Teko je nekome pomoi ukoliko on sam ne vidi da mu je pomo potrebna ili da treba neto da preduzme da promeni posto-jee stanje. Ono to ne moe da teti je da ponudimo razgovor i podrku, da kaemo i pokaemo osobi za koju mislimo da joj treba pomo da brinemo i da smo tu za nju.

Meutim, mi ovde priamo samo o posle-dicama. Kao to sam ve pomenula, ljudi se najee i odluuju da trae pomo kada ve due vreme trpe ili kada poinju da pu-caju. Takoe, ne govorim ovde o nepovolj-nim spoljanjim okolnostima koje bi veinu pomerile iz koloseka. Osvrnula bih se na odreenu ivotnu filozofiju, nain ivota koji veina ljudi vodi, a koji meni deluje kao da se ivi polusvesno, bez istinske povezanosti sa sobom.

Verujem da svako od nas intimno zna da li je zadovoljan svojim ivotom; da li je srean i ispunjen. Kada bi svako od nas zastao, za-virio u svoju duu, znao bi ta mu dua ite i kojim putem da ide. Ono to primeujem kod modernog oveka je to da ne zastaje i ne slua svoju duu. Najee. Zanimljivo je da se ljudi esto zbune kada ih pitam: A ta bi ti eleo/la? ta voli da radi? ta te ispunjava? Ima li vremena za sebe? Kada se ivi polusvesno, kada ne sluamo svoju duu, to ima posledice dua pati.

U veini sluajeva, ljudi biraju ono to im je lake, ono to drugi ili drutvo oekuju od njih, ono to je najdostupnije, a ne ono to stvarno ele. Recimo, ostaju u disfunkcional-noj vezi/braku, a pritom ne rade na pobolj-anju odnosa; niti na postavljanju granica da sebe zatite ostaju na poslu na kojem doiv-ljavaju svakodnevni mobing ili koji ih gui, a pri tom ne trae nain da promene datu situ-aciju. S druge strane, neki pasivno ekaju da se pojavi ono to oni veruju da e ih usrei-ti (npr. posao # novac, srodna dua, velika ansa i sl.), nesreni su, a pritom zanemaruju ono to ve imaju ili oblasti ivota u kojima imaju prostor za akciju. Svoju nezadovoljenu potrebu za ljubavlju ili ostvarivanjem onoga ta je za njih vano, ljudi kompenzuju po-slom, gomilom obaveza, opingom, prejeda-njem, napijanjem, seksom bez emocija, koc-kanjem... i tako stvaraju privid ispunjenosti. Ali kada akcija stane, kada ostanu sami.... ostaje samo praznina. Ili imaju gomilu izgovo-ra zato ne rade to to bi eleli i time izali iz maine nezadovoljstva i nervoze u koju su upali - ili nemaju vremena ili nemaju novca ili ne mogu zbog dece ili su isuvie stari za

46 l jun

Po KoM PrINcIPU fUNKcIoNIU

PSIHoLoKo-KreATIVNe rADIoNIce I

NA KojI NAIN rAzLIKUje TreNUTNU

INSPIrAcIjU ILI UMeTNIKI DoIVLjAj oD

NeKIH PoTISNUTIH oSeANjA PrILIKoM

ANALIze rADoVA?

Susrete zapoinjemo tzv. krugom kada svaki lan podeli kako se osea i koji su dominantni unutranji doivljaji prisutni u poslednje vreme. To je standardni princip grupne terapije. Ukoliko neko tog dana do-ivljava konkretnu brigu, konflikt ili bilo ta to stvara uznemirenost, poremeaj uobiajenog balansa, nakon kruga radim kratku terapijsku intervenciju sa tom osobom, u grupi, ukoli-ko ona eli da radi na tome. Nakon toga se polaznici uvode u kreativni proces. Na sva-kom susretu imamo neku tehniku koju smo odabrali da koristimo kao vid izraavanja. Do sada smo radili crte, skicu, pisanje prie, fotografiju, kola, pravljenje scene uz omilje-nu pesmu, rad s bojama, ulaenje u uloge, kombinovane tehnike. Spisak tehnika je du-gaak i mnoge emo tek koristiti. Ponekad

Ono to nam nedostaje je izgradnja kulture u kojoj je briga o mentalnom zdravlju isto toliko vana i uobiajena kao i briga o telesnom zdravlju. Mentalno zdravlje ne podrazumeva samo odsustvo simptoma ve doivljaj zadovoljstva i ispunjenosti, doivljaj kvalitetnog ivota, razvoj potencijala koje imamo

promenu... u svakom sluaju postavljaju se kao da to ne zavisi od njih ve od nekih spo-ljanjih faktora.

Ono to nam nedostaje je izgradnja kulture u kojoj je briga o mentalnom zdravlju isto toli-ko vana i uobiajena kao i briga o telesnom zdravlju. Mentalno zdravlje ne podrazumeva samo odsustvo simptoma ve doivljaj zado-voljstva i ispunjenosti, doivljaj kvalitetnog i-vota, razvoj potencijala koje imamo. A nema mentalnog zdravlja bez prisnog kontakta sa samim sobom, bez razvoja emocionalne pi-smenosti, bez ideje da se ivi odgovorno prema sebi i drugima.

na licu mesta ubacim novu instrukciju kada osetim da bi grupi to prijalo ili bilo korisno za istraivanje. Poneked je uvoenje u kreativni proces jednostavno, samo uz instrukciju da, recimo, crtaju ta im se trenutno crta, a po-nekad se koriste neke vebice koje podrazu-mevaju imaginaciju, asocijacije i sl. Vebice za uvoenje u kreativni proces su nekad in-dividualne, a nekad podrazumevaju interak-ciju lanova grupe. esto na poetku ili kraju praktikujem sa grupom vebice koje nemaju veze sa konkretnim radom na tom susretu ve imaju veze sa oputanjem, sa radom na telu, sa improvizacijom, razvojem imaginacije i sl.

Kada polaznici zavre sa kreativnim radom, svako dobija ansu da predstavi ostatku gru-pe ta je to stvorio (nacrtao, napravio, foto-grafisao, napisao itd.). U tom predstavljanju su vana pitanja koja postavljam polazniku koja mu pomau da bolje razume ta je to izalo iz njega i da rad povee sa svojim ivotom, aktuelnim zbivanjima, strahovima i ostalim emocijama, konfliktima, ali i sa mo

Radionice podstiu razvoj imaginacije, kreativnosti, spontanosti. Polaznici imaju mogunost da na nekonvencionalan nain istrauju i bolje upoznaju sebe, suoavaju se sa potisnutim sadrajima i blokadama, te otkrivaju i afirmiu uporita unutar sebe tj. snagu koju ve nose u sebi, to jasnije usmerava ka eljenim odreditima u ivotu

48 l jun

guim reenjima, eljama, izvorima podrke i sopstvenom snagom. Tokom analize je naj-bitnije ta za polaznika predstavlja to to je stvorio. Ukoliko polaznik nema neki poseban emocionalni odnos prema nekom detalju na radu, ja ga neu forsirati da analizira taj de-talj ve ono sa im osea neku povezanost. Svaki rad je odraz nekog unutranjeg proce-sa onog koji stvara, tako da uvek ima ta da se istrauje.

eMU NAS TVoje rADIoNIce Ue?

Samo kreativno izraavanje je uvek kori-sno jer je oslobaajue i polaznici doivlja-vaju zadovoljstvo dok stvaraju. Rad u dobroj

grupnoj atmosferi takoe pozitivno deluje na raspoloenje, polaznici dele svoja iskustva, podravaju jedni druge, smeju se i zabavlja-ju se. Radionice podstiu razvoj imaginacije, kreativnosti, spontanosti. Polaznici imaju mo-gunost da na nekonvencionalan nain istra-uju i bolje upoznaju sebe, suoavaju se sa potisnutim sadrajima i blokadama, te otkri-vaju i afirmiu uporita unutar sebe tj. snagu koju ve nose u sebi, to jasnije usmerava ka eljenim odreditima u ivotu. Ovo je ono ta polaznici mogu dobiti na radionicama, a ta e nauiti, to zavisi od svakog individualno jer to to mogu da naue tie se njihovog li-nog iskustva i angaovanja .

Ukoliko vas zanima kako radionice izgledaju iz ugla jednog od uesnika, proitajte kratak intervju sa Draganom, polaznicom koja o iskustvu iz radionice moe ispriati iz linog ugla.KoLIKo SU TI PSIHoLoKo-KreATIVNe rADIoNIce

PoMogLe DA Se boLje IzrAzI I KoMe bI PrePorUILA

oVAj VID TerAPIje?

Radionice su me podsetile da postoje kreativni naini za suoavanje sa nesvesnim strahovima i strepnjama i frustra-

cijama. Opet sam poela da piem, fotografija je ponovo postala vaan deo mog ivota, ak se polako oslobaam

kompleksa da ne posedujem likovni talenat. Ovakvu te-rapiju preporuujem svima koji ele da rade na sebi, na

svom linom razvoju, i svima koji uivaju u bilo kom vidu umetnosti poput likovne, muzike, knjievne, filmske...

DA LI SI IMALA PreTHoDNog ISKUSTVA U UMeTNIKoM

IzrAAVANjU ILI SI TeK NA rADIoNIcAMA PoeLA DA

oTKrIVA ArI KreATIVNog IzrAzA?

Umetnost je ve dugo vremena vaan deo mog ivota, prouavala sam je, pratila kulturna deavanja, pisala sam

i fotografisala. Radionice su me osvestile i potvrdile da je bilo koji vid kreativnog izraavanja neto to treba da ne-

gujem, cenim, usavravam.

TA je To To bI IzDVojILA KAo NAjzNAAjNIje To SI

NA oVIM rADIoNIcAMA NAUILA?

Shvatila sam da moja definicija umetnosti glasi: Umet-nost je sve to nas okruuje, to moe biti i lepo i runo;

vano je samo da nas tera da oseamo i razmiljamo.

Muzika

Tekst: Marko Vajovi}

Prvih dana meseca maja dok smo se mi borili sa poplavama izaao je neopaeno (barem za nas) jo jedan album grupe The Black Keys Turn blue. Ameriki duo, sastavljen od gi-tariste i pevaa Dan Auerbach-a kao i Patrick Carney-a bubnjara ovog garage rock benda. Njih dvojca su se upoznali preko starije brae, Carney je bio mokljan, prao je sudove kako bi zaradio za stanarinu, dok je Auerbach bio igra amerikog fudbala, puio ono to danas deca gaje po balkonima i bio popularan tip. Zahvaljujui svom poslu Pat Carney je kupio ne-to od opreme, Auerbach je jednog dana doao sa svojom gitarom do njegovog podruma i muziki su kliknuli na prvu loptu. Ostalo je poezija. Ovaj bend nedavno izdao je jo jedno mini remek delo, u reiji producenta Brian Joseph Burton-a poznatijeg kao Danger Mouse.

52 l jun

Treba napomenuti da ovo nije njihova prva meusobna saradnja. Saradnja sa Brian Danger Mouse Burtonom zapoeta je jo 2008. godine na albumu Brothers. On je u fokus javnosti doao svojim The Gray Album-om koji predstavlja mix albuma Jay-Z-a The Black Album (2003.) kao i in-strumentale sa devetog studijskog albuma Beatles-a The White Album (1968.). Takoe je vredno pomena, produciranje drugog al-buma benda Gorillaz Deamon days (2005.) i manje poznatog Modern guilt (2008.) od Beck-a. Ne treba zaboraviti ni njegovu sa-radnju sa Gnarls Barkley alternativnim hip hop duom, na albumu St. Elsewhere (2006.). Dvojac iz Akrona, Ohajo nije imao dilemu ko e biti idejni tvorac njihovog novog projek-ta, jer je prethodni El camino (2011.) dobio samo rei hvale i to kako od kritike, tako i od ire javnosti, koja je gurala ovaj album do platinumskog uspeha.

Meutim, slinosti izmeu ova dva albuma ne treba traiti, niti troiti vreme na uporei-vanja, jer se novi okrenuo potpuno neoe-kivano, mranom, psihodelinom pravcu koji je suprotnost njihovom singlu Fever objav-ljenom 24. marta 2014. godine koji je po svemu sudei trebao da poslui kao mamac za one rokere koji su jo eljni igre na podiju-mu. Ostale stvari deluju hipnotino, pomalo blue, dakle melanholino, nikako turobno, na momente setno, ali ne i suicidno. Kolu-mnista magazina Rolling Stone David Fricke, koji je nagradio ovaj album sa 4 i po zvez-dice, nazvao ga je povratkom na osnove, na heavy blues koji su momci iz The Black Keys-a gajili na svom putu ka vrhu lestvice poetkom 2000ih, a to se moe osetiti u momentima kao to je uvod u stvar "It's Up to You Now".

Kyle Anderson iz Entertainment Weekly-a okadio je ovaj album sa B+, ne dajui mu ba ugodne kritike navodei izmeu ostalog, da Turn Blue zvui kao ekstenzija spored-nog Burtonovog (Danger Mouse) projekta olienog u indie rock bendu Broken Bells, te da zvui pomalo pospano i monohromat-ski. A tu je i kritika biveg lana nekada-njeg sastava The White Stripes, Jack Whitea. Naime, deca Jack Whitea su ila zajedno u kolu sa erkicom Dan Auerbacha. Nakon kritike da The Black Keys nisu nita drugo do plagijat i da kopiraju njegovu muziku, on je dodao i kako Moda nemam nameru da na-

dvojAC iz AKronA, ohAjo nije imao dilemu ko e biti idejni tvorAC njihovog novog projeKtA, jer je prethodni el CAmino (2011.) dobio samo rei hvAle i to KAKo od KritiKe, tAKo i od ire jAvnoSti, KojA je gurala ovaj album do plAtinUmSKog USpehA

Muzika

rednih 12 godina na roditeljskim sastancima sedim pored upka koji me kopira i gura u moj svet. Pa i to je kritika.

Turn blue svakako nije novi El camino, jer su pesme sa prethodnog ulazile u uho ve na prvo sluanje, dok se Turn blue tre-ba posluati vie puta, u emu je i njegova prednost, jer se svakim novim sluanjem iznova otkriva novi smisao. Moda e vam neke pesme zvuati poznato, naravno ukoli-ko poznajete ranije radove ovog dua, no ne obraajte panju na to, jer na putu ka uspe-hu treba koraati ve dobro utabanim sta-zama. Album obiluje prefinjenim sitnicama koje su se razvijale tokom prethodnih godina. Carney kae:Videli smo mnogo bendova koji su odjednom postali veliki, a onda pali. Meutim uspeh je kod nas stizao malo po malo. To nas je, mislim, dralo prizemnima.

Nedavno je poznata pevaica psihodeli-nog pop pravca, Lana Del Rey objavila je na svom Tweeter profilu da se raduje saradnji sa Dan Auerbachom na svom buduem albumu Ultraviolence, koji e se prema najavama pojaviti 13. juna ove godine. Auerbach e pokuati da svojim vokalnim sposobnostima, koje je ve pokazao u 11 pesama koliko ih je na albumu Turn Blue, iako u tom smislu nee biti angaovan, uputi mladu divu, ob-zirom da se Lana nije pokazala kao neko ko pleni glasom na ivim nastupima.

Ono to treba izdvojiti je svakako posled-nja stvar Gotta Get Away", koja je suta suprotnost svim ostalim i moda trenutak slabosti kreacionista, jer zvui kao da je epi-centar stvaralatva bio u autobusu na propu-tovanju kroz Ameriku, u kome su se sluali Lynyrd Skynyrd i Kid Rock. Otuda i ne udi da je moda i poslednja rupa na svirali, to pokazuje i mesto na albumu koje je zauzela. U tom smislu se moe izdvojiti njen glupavi refren poput I went from San Berdoo to Ka-lamazoo, just to get away from you". Da li je ovo pravac koji e negovati u budunosti? Nadam se - ne.

Od ovog albuma ne treba oekivati novi El Camino, to bi moglo razoarati mnoge, ali oni koji prate The Black Keys od najranijih dana znaju da oni ne vole da se ponavljaju, bar ne u onoj meri u kojoj bi to bilo prepo-znatljivo. Ponavljanjem, bi stroge kritiare Ro-lling Stone, Pitchfork ili NME magazina, na-terali da osujete njihov uspeh koji je svakako zagarantovan budu li se kretali ovim smerom koji e ih, ko zna, jednog dana odvesti ka za-sluenom mestu u Hall of Fame.

Moda

Fotografije: Andrijana Kovrlija, Monika Pavlovi, Villena Viscaria

Oni su mladi, talentovani i njihovo vreme tek dolazi. Na nedavno odranom Belgrade Alternative Fashion Event-u (BAFE) prodefilovalo je mnogo

talentovanih, mladih dizajnera iz itavog regiona. Meu njima je bilo onih sa dizajnerskim iskustvom za iji ste rad verovatno ve uli, ali i onih kojima je ovo

bila prva revija, a koji su sve prisutne oduevili talentom i kreativnou.

Gledajui njihove kolekcije niste mogli da ostanete ravnoduni, a opti utisak je da neka bolja vremena za modu na ovim prostorima sigurno dolaze.

Oekujemo da e za ove talentovane pojedince biti sve vie prilika da izlau svoje modele i rade na svom modnom izrazu, pa samim tim dou do svetske

popularnosti koju danas imaju neki od naih afirmisanih dizajnera. U razgovoru za Plezir o svojim impresijama, planovima i idejama su govorili:

Tekst: Teodora Kovrlija

Tekst: Minja Cvetkovi

georgione essi, katarina boikovi, stefan risti, lazar ili i villena viscaria

Stefan Risti

Georgione Essi

Lazar Ili

Katarina Boikovi

Villena Viscaria

georgione essi, katarina boikovi, stefan risti, lazar ili i villena viscaria

56 l jun

NeDAVNo je oDrAN bAfe. KAKo STe

zADoVoLjNI SVojoM PrezeNTAcIjoM,

orgANIzAcIjoM SAMog DogAAjA I KAKVI

SU VAI UTIScI KADA je SVe zAVreNo?

georgione essi: Prezentacijom sam vie nego zadovoljan s obzirom na kritike koje sam dobio, posebno od ljudi ija miljenja iskreno cenim. Za tim mladih ljudi ispod 30 godina sve pohvale, jako divni saradnici. Mislim da jo uvek nisam sumirao sve utiske, ali oseam da sam na pravom putu.

Katarina Boikovi: Svojom prezentaci-jom sam poprilicno zadovoljna. Nekoliko stva-ri sam propustila, ali, sve u svemu, dobro je bilo. Na kraju sam zaboravila da izaem na scenu od uzbuenja (toliko o tome). Moji dragi modeli, ujedno i prijatelji, uinili su ceo doga-aj jo boljim i lepim. Potpuno su se posvetili svom zadatku, iako je veini ovo bio prvi izla-zak na modnu pistu. Ovim putem bih se jo

jednom zahvalila na njihovoj podrci i pomoi! Organizacija samog dogaaja je bila zadovo-ljavajua. Sveukupno, bilo je odlino.

Stefan risti: Budui da po prvi put ue-stvujem na ovakvom modnom dogaaju jako sam zadovoljan svojom prezentacijom kao i samom organizacijom Belgrade Alternative Fashion Eventa koja je bila na jako visokom nivou. Sada kada se sve sleglo mogu rei da je reakcija posetilaca mnogo bolja i mnogo vea nego to sam oekivao i da mi je jako drago to sam bio deo jednog takvog dogaaja.

Lazar ili: Utisci su jo pomeani. Uvek mora bolje, ali zadovoljan sam. Hvala BAFE-u na pozivu. Nadam se da su ostali mladi kre-atori mogli neto da naue iz moje prezen-tacije jer je cilj ovakvih skupova iriti znanje i energiju, to ja ve godinama radim.

villena viscaria: Sve je prolo u savrenom redu, minkeri i frizeri su jako dobro odradili

Stefan Risti

svoj deo posla, modeli su izdrali mukotrpno utezanje u korsete i organizatori su uspeli da se snau u svom onom haosu. Sve u svemu, veoma sam zadovoljna nastupom i organiza-cijom dogaaja, nameravam da uestvujem i u predstojeim dogaajima.

NA NAIM ProSTorIMA DIzAjNerI NeMAjU

PUNo PrILIKA zA KoNTAKT S PUbLIKoM I

PrIKAzIVANje SVog rADA. PoSebNo MLADI

DIzAjNerI. DA LI STe IMALI PUNo oeKIVANjA

oD oVogoDINje bAfe?

georgione essi: Istina da nemaju, BAFE mislim da zaista postaje jedan od veih mod-nih dogaaja za afirmaciju mladih dizajnera.

Katarina Boikovi: Imala sam puno oe-kivanja, od sebe prvenstveno. Ovo mi je bila prva realizacija kolekcije u ivotu, a samim tim i prva revija. Sve sam sama krojila i ila, tako da sam oekivala da sve bude onako kako

sam planirala.Stefan risti: Ranije sam puno puta slu-

ao o fenomenalnoj organizaciji BAFE-a, tako da su moja oekivanja bila velika. BAFE daje ogromnu ansu da na rad predstavimo jav-nosti i tako nainimo prve korake ka profesio-nalnoj karijeri.

Lazar ili: Nisam imao neka spektakularna oekivanja, godine uenja, rada, revija i sa-radnji sa renomiranim ljudima iz javnog ivota Balkana su me nauile, da se ne takmiim sa drugima ve da imam svoju viziju neega i da je sprovedem u delo.

villena viscaria: Ne neto naroito mnogo, dobar deo publike je ve uo za mene i moj rad, te je je uee na BAFE-u bila samo jo jedna stepenica vie za mene.

Katarina Boikovi

Lazar Ili

58 l jun

IAKo zVUI KAo KLIe, Ne MoeMo A DA VAS

Ne PITAMo oDAKLe je PoTeKLA INSPIrAcIjA

zA KoLeKcIje I KoLIKo je TeKo DoI Do

INSPIrAcIje I NoVIH IDejA DANAS, KADA je

goToVo SVe, INI NAM Se, Ve VIeNo?

georgione essi: Inspiracija nikada nije na manjku, samo dobar koncept svega i velika kreativnost reavaju dati problem - Kako na-praviti neto novo, kada sve ve postoji. Inspi-racije pronalazim u sebi i ljudima koji me okru-uju tako je nastala i ova inspiracija za kolekciju pod nazivom I.D. koja se bori protiv drutva i drutvenog pogleda na drugaije ljude.

Katarina Boikovi: Inspiracija za kolek-ciju je potekla od moje muke strane linosti tj. od onoga to bih ja za sebe birala da sam mukarac. Naravno, u tome je mnogo pomo-gla omiljena muzika na slualicama, samot-njaki duh koji posedujem i sveukupni utisci od mrane strane linosti.

Stefan risti: Istina je da su mnoge stva-ri ve viene, ali u svetu postoji mnogo mla-dih dizajnera ije vreme tek dolazi. Kod mene je inspiracija uvek prisutna, ali kada elim da stvorim neto posebno sve to mi je potrebno jeste da budem u prirodi, daleko od ljudi In-spiracija za kolekciju ,,The Last Emperor bile su antike boginje i ene ratnice.

Lazar ili: Meni su uvek inspiracija jake i unikatne ene. Ja izradi haljine pristupam tako da finalni proizvod u punom sjaju moe poneti samo osoba kojoj je namenjena i samo jed-nom.

villena viscaria: Upravo tako. Ve vieno, a i ono to nije, pripisae se kopiranju neega to na to lii. Inspiracija je bitna isto koliko i teh-nika izrade i kvalitet proizvoda koji se nudi. Kod izrade korseta je, po mom miljenu, najbitnija

tehnika izrade. Stoga, trudim se da svaki kor-set bude prvo dobro uraen, udoban i ujedno da vri svoju funkciju, a inspiracija uvek dolazi nekako spontano, u toku rada uglavnom.

Ko SU VAI UzorI Iz SVeTA MoDe I IjeM rADU

oDAjeTe PrIzNANje?

georgione essi: Nemam konkretan uzor, divim se mnogima koji su ostavili traga u isto-riji mode.

Katarina Boikovi: Iskreno? Nije ba da pratim modu kao modu. Svidi mi se poneto ako uhvatim na FTV-u ili u aspopisima, ali ne pratim deavanja u potpunosti. Moda bi tre-balo da ponem... haha. Ozbiljno, mada mo-da mogu da kaem da su mi Jean Paul Gaul-tier i Gucci omiljeni brendovi. Uvek elim da pogledam njihove najnovije kolekcije.

Stefan risti: Moj uzor je najvei genije iz oblasti dizajna odee - Alexander McQueen. On je otiao izvan prirodnog i normativnog sa modnim komadima i time postao poznati trend-setter. Takoe bih izdvojio Rick Owens-a i Iris van Herpen iji me radovi iznova i iznova oduevljavaju. Volim futuristiki dizajn koji za-pravo predstavlja simbiozu novih tehnologija i tradicionalnih tehnika rada.

Lazar ili: Ne bih volio da zvui pretenciozno ali zaista nemam svog uzora kad su u pitanju modni dizajneri. Potujem rad dosta dizajnera al se na njih ne ugledam. Jedina osoba koju bih izdvojio iz svijeta "mode" jeste Rihanna i ona zauzima posebno mjesto kod mene kad je u pitanju modni izraz.

villena viscaria: Uglavnom modni dizajne-ri iji sam rad pratila tokom studiranja, to su: Ellie Saab, Zuhair Murad, Zac Posen i mnogi drugi.

Moda

Katarina Boikovi

Lazar Ili

Georgione Essi

Villena Viscaria

60 l jun

TA MISLITe o MoDNoj SceNI NA bALKANU?

georgione essi: Pitanje toliko jednostav-no, a opet kompleksno, mogao bih danima o naoj sceni . Reiu samo da dobri i vredni dizajneri su zatrpani samoproklamovanim di-zajnerima. Veliki problem.

Katarina Boikovi: Kojoj modnoj sce-ni? Haha...Malo se pria o tome, malo toga se deava. Ne znam ta da kaem. Volela bih da imamo vie mogunosti da se probijemo sa naznakom da smo sa Balkana. Fali nam mnogo uslova za tako neto, poevo od ma-terijala za rad, koje uglavnom moramo da ku-pujemo po jako visokim cenama ili naruuje-mo iz inostranstva, jer izbora uglavnom nema.

Stefan risti: Mogu rei da dananja mod-na scena Balkana odie kreativnou i energi-jom. Imamo puno mladih dizajnera koji ulau mnogo rada i truda u svoje kolekcije i zaista kvalitetno rade, ali ono to mi se konkretno ne dopada na naoj modnoj sceni jeste kopiranje svetskih modnih dizajnera. Mislim da bi svako ko planira da se bavi modnim dizajnom tre-bao da poradi na originalnosti modnog izraza.

Lazar ili: Moje miljenje jeste da napreduje. Jedina stvar koja mi smeta u modi na balkanu jeste da svaka druga ena kojoj je dosadno, a raspolae sa velikom svotom novca posta-je modna dizajnerka. No kad pogledam to sa druge strane to me na neki nain i zabavlja, jer da nema takvih ne znam ko bi me zabavljao i zasmijavao u slobodno vrijeme.

villena viscaria: Ima dosta inovativnih ideja i kreativnih ljudi, promovisanje istih je naalost vrlo slabo, ali smatram da e oni najkvalitetniji i najbolji uvek imati ansu da se proguraju i pokau ta znaju.

KADA bISTe IMALI PrILIKe DA STVArATe U

NeKoj oD ProLIH MoDNIH erA, KojA bI To

erA bILA?

georgione essi: Ne ivim i ne razmiljam u prolosti, ivim za budunost.

Katarina Boikovi: Hmm... izabrala bih tridesete godine prolog veka. Elegancija i si-lueta tadanjih ljudi, a pogotovo ena, me za-ista inspirie.

Stefan risti: Kada bih imao prilike da stva-ram u nekoj od prolih modnih era to bi defini-tivno bila moda 15. veka Gotika, zbog svoje jedinstvenosti, tame i sumornosti, ali u isto vreme velianstvenosti i otmenosti.

Lazar ili: Ovo je era koja se meni najvie dopada. Ne bih ja tu nita mijenjao sad za sad.

villena viscaria: 17ti -18ti vek najverovatni-je, krinoline, turniri i velike a la francez haljine.

Moda

Lazar Ili

KADA KreIrATe, DA LI U ToM TreNUTKU IMATe

U MISLIMA VIzIjU oSobe zA KojU STVArATe ILI

PUTATe DA VAS INSPIrAcIjA PoNeSe?

georgione essi: Uvek imam viziju osoba koje bi nosile to to stvaram, pa ih potom tra-im i stvaram u svom okruenju.

Katarina Boikovi: Uvek zamiljam oso-bu koja hoda u tom komadu, ivi i uiva. U glavi mi je stav, raspoloenje, celokupan izgled. Ta-koe volim da smiljam koje sve varijacije na samom komadu mogu da se izvedu u toku no-enja, tako da on izgleda potpuno drugaije.

Stefan risti: Kada kreiram odeu moj glavni cilj je da stvorim jaku enu koje e se svi plaiti. U odei koju kreiram vidim enu sa ari-stokratskim stavom, enu koja ponosno kora-a i baca senku na sve ostale u njenoj blizini. U svom radu pokuavam da stavim doznanja da je moda umetniki izraz, umetnost koja se pokazuje i nosi, a ne samo funkcionalnost bez sadraja ili komercijalna stvar.

Lazar ili: Uvek imam viziju jedne osobe na kojoj vidim haljinu i taj model uvek sauvam. Svaki sledei modifikujem po elji klijenta jer on naruuje haljinu.

villena viscaria: Da, uvek. Uvek zamislim kakve boje, materijali i dezeni najbolje pristaju osobi na osnovu njene grae, njenog linog stila pa ak i crta lica.

DA LI Ve rAzMILjATe o NoVIM KoLeKcIjAMA?

TA je SLeDee To e PUbLIKA IMATI PrILIKe

DA VIDI?

georgione essi: Naravno - da! Ali kao i sad, velika iznenaenja. Samo saekau pravi tre-nutak za njihovu realizaciju.

Katarina Boikovi: Da, naravno! Zapra-vo sam inspirisana starim vekom i to veoma. Ve sam isprobala sve to mi je palo na pamet kao mogue i sve funkcionie ba kako sam planirala. Jedva ekam da obezbedim dovolj-no sredstava da ponem sa radom.

Stefan risti: Krenuo sam da radim na no-voj modnoj kolekciji, to je jako zahtevan pro-ces. Nakon odabira skica krenuu sa realiza-cijom koja je najlepi deo i koja e najdue trajati. Kolekcija e biti obimnija od prethodne i svakako veliko iznenaenje za javnost.

Lazar ili: elje se ne govore na glas, tako da videete novu kolekciju.

villena viscaria: Da, trenutno radim na kolek-ciji Haunted & Haute iz koje ste imali prilike da vidite prvih nekoliko modela na BAFE-u, a ve za nekoliko dana e izai nekoliko novih modela.

Katarina Boikovi

Georgione Essi

62 l jun

Letnji koktel

Kola

Atelje Kilmer - rajf Ana z jewelry -narukvica

Dr Pasha - Svea

Teodora Kovrlija

Popcycle torbice za bicikl

Ana z jewelry -ogrlica

Atelje Kilmer - rajf i naoare

Rename nakit

64 l jun

Bubbles bath butique

Homemade macarons

Kola

iviluk izmice

m fly sister & metorbica

Homemade macarons

Sreno dugmence

66 l jun

Suvino je govoriti ko je bila Ga-brijel Koko anel, kakvu je ona modnu revoluciju sprovela, ili pak spominjati koju brojku danas do-stiu stvari potpisane njenim ime-nom. Ipak, koliko znate o tome ko je bila Koko pre nego to je postala svetski poznata dizajner-ka, kakve je materijale prvobitno koristila, zato neki izvori sugeriu da je poela kao dizajnerka za si-romane, sponzorua i da su njeni ljubavnici bili ti koji su najvie za-sluni za njen uspeh?

Tekst: Minja Cvetkovi

burne ljubavi i put slave

Koko anel

68 l jun

drugaija

samo Gabrijelino roenje bilo je obeleeno svojevrsnim skandalom i odstupanjem od tadanjih dru-tvenih normi bila je dete roeno u vanbranoj zajednici koja se sma-trala nedopustivom za to vreme. Sa samo dvanaest godina, nakon to joj je majka umrla od astme u trideset i treoj go-dini ivota, Gabrijel je sa dve sestre zavrila u sirotitu jer otac nije eleo da se brine o njima. Tamo je provela pet godina, a opatica-ma, koje su vodile rauna o njima, mogla je da se zahvali na poduavanju umea ivenja. U esnaestoj godini se zaposlila kao krojai-ca, ali kako joj dnevni posao nije bio dovoljan da bi namirila sve trokove, uvee je radi-la kao igraica i pevaica u tada poznatom kafeu La Rotonde. U njemu je i dobila nadi-mak Koko izvodei pesmu Qui qua vu Coco dans le Trocodro.

Kako bi bila nezamenjiva, ena mora uvek biti malo

drugaija

Iako je bila skromnih glasovnih mogunosti, zahvaljujui svojoj harizmi umela je da privu-e panju pripadnika visokog drutva, ali i da to mudro iskoristi. Svoj prvi susret sa uticaj-nim modnim drutvom imala je zahvaljujui ljubavniku Etjenu Balzanu, sa kojim je poela da ivi 1908. godine.

Nemogue je ne zapitati se kako bi se pri-a o Koko dalje odvijala da nije bilo njega koji je upoznao sa tadanjom modnom eli-tom i otvorio joj vrata koja su je odvela pravo na tron modnog sveta. Koliko god matovi-ta, odluna i talentovana Koko bila, ona je i sama bila svesna toga da nee uspeti bez neije finansijske podrke. Na samom poet-ku karijere mudro se izdvojila iz mase svojim strogim krojevima, mukobanjastim odelima i skromnim detaljima koji su ubrzo osvojili Etje-nove prijatelje i poznanice koje su elele da i one nose takozvane boater eire po

Na samom poetku karijere mudro se izdvojila iz mase svojim strogim krojevima, mukobanjastim odelima i skromnim detaljima

70 l jun

kojima je Koko bila poznata i koje je pravi-la. Iskoristila je ovu priliku i ubedila Etjena da koristi njegov apartman kao radionicu u kojoj je poela da radi kao modiskinja. Cilj joj je bio da se za nju prouje, da stekne finansijsku nezavisnost, a onda i da se osamostali, to je podrazumevalo ostavljanje tadanjeg lju-bavnika. Koko je upravo to i uradila. Etjena je ostavila zbog Artura Kapela, koji je bio njegov prijatelj. Artur je verovao u nju, voleo je, ali je isto tako poput Etjena finansirao njene pro-jekte. Godine 1910. Koko je otvorila prodav-nicu u kojoj je prodavala svoje eire. Prvu prodavnicu odee je otvorila u Dovilu 1913. godine u koju je privukla klijentelu bogatih izbeglica koji su doli u Dovil beei od rat-ne svakodnevice. Koko je tada ostvarila svoj san, ali je Kapel poginuo u saobraajnoj ne-srei 1916. godine, ubrzo nakon to se oe-nio drugom enom. Izvori kau da se Koko nije mnogo potresla zbog njegove enidbe, ve je nastavila da mu bude ljubavnica, ali njegova smrt je svakako uzdrmala i ostavi-la dubokog traga. Iako je za vreme trajanja njihove veze stekla finansijsku nezavisnost kojoj je teila i koju je ironino stekla finan-sijskom zavisnou, Koko se uvek viala sa dobro situiranim mukarcima. Iako e njihov taan broj verovatno zauvek ostati nepoznat, poznato je da ruski knez Dimitrij Pavlovi, kompozitor Igor Stravinski, pa i vojvoda od Vestminstera nisu bili imuni na njen arm, a glasine kau da je zavela i Pikasa i Dalija.

ena moe biti odevena ali

nikad previe elegantna

Njeni ljubavnici su ostavili traga i na njeno stvaralatvo. Dok je bila u vezi sa ruskim knezom, mnoge njene kreacije nosile su da-ak Rusije u sebi, zahvaljujui neutralnim bojama sa arenim detaljima u vidu tradicio-nalnog ruskog veza. Sa druge strane, tokom veze sa vojvodom promenili su se materijali koje je koristila i za koje se sam vojvoda po-starao da budu najkvalitetniji i najekskluzivniji.

Ukoliko pogledamo dananje cene komada koji na sebi imaju anel etiketu, teko je po-verovati sa kojim je materijalima Koko radila veim delom svoje karijere. Pre svega, po-stala je poznata po korienju jednostavnih i veoma jeftinih materijala koji su se najee koristili za izradu muke i sportske odee. Tako je Koko 1916. godine izradila poznati kardigan kostim, odnosno, komplet koji su inile suknja i krai blejzer/aket. Materijal od koga je kostim napravljen je vuneni ersej koji se do tada koristio iskljuivo za izradu sportskih dresova i donjeg rublja. Koko je ta-koe bila poznata po upotrebi neplemenitih materijala. Zapravo, popularizacija biuteri-

je u visokoj modi je bila njena zasluga. Iako je nekoliko godina ranije Pol Poare kreirao ovakav nakit, Koko je to uvela kao pravilo. Ona je redovno uz novu kolekciju dizajnira-la i odgovarajuu biuteriju u skladu sa op-tom demokratizacijom mode i idejom da bi ona trebalo da bude dostupna svima. Ima-jui ovo na umu, kao i prethodne injenice, vredi se zapitati ta je zapravo Koko elela? to je vie upoznajem vie sam i svesna da moda nikada neemo saznati ko je ona zapravo bila. Veliki deo svog ivota provela je trudei se da njena prolost ostane tajna, dok su joj budunost u velikoj meri kreirale njene afere, partneri i ljudi sa kojima se drui-la. Koko je nesumnjivo bila i ostala veliko ime u svetu mode i ena koja je u ensku modu uvela udobnost i praktinost. Isto tako, teko je rei koliko je zapravo ostala verna svojim principima i koliko bi se njene kolekcije i i-votni put razlikovali od onog kojim je pola da nije imala tu sreu da joj saputnici budu neki od najuticajnijih i najbogatijih ljudi na svetu?

Crna boja ima sve, a bela i previe.

Njihova lepota je apsolutna.

To je savren sklad

Fotografije: googleimages.com; tumblr.com; pinterest.com

72 l jun

Moda

Oh! crafts

Putevi su nam se ukrstili u jed-nom veoma kreativnom i pro-duktivnom okruenju pre vie godina, a ona ni dan danas ne prestaje da me iznenauje svojom bezgraninom matom

i sposobnou da jednostavnost prenese na vii nivo. Nevena iri je osoba koja sebe deklarie kao filologa zalutalog u HR vode. Meutim, njen svet je mnogo kompleksniji: u njemu ete nai runo izraene, damske, a opet moderno dizajnirane modne aksesoare, sve protkane njenim specifinim senzibilite-tom. Glavna karakteristika Oh!dizajna je spoj kontrasta prolog sa savremenim, krhkog sa samouverenim, praktinog sa lepim. Ne-vena je svoju linost prenela u svoj dizajn. Drago mi je to sam u mogunosti da vam predstavim ovu neverovatno nadarenu oso-bu, u nadi da ete prepoznati sebe u nekoj od njenih delikatnih rukotvorina. Keep calm and wear Oh!

Oh! craftsdizajn specifinog

senzibiliteta

Fotografije: Nevena iri

Tekst: Nina Simonovi

74 l jun

gDe Lee KoreNI oH!rUKoTVorINA?

Potiem iz porodice u kojoj se jako cene umetnost i kreativnost. Od detinjstva sam imala potpunu slobodu da svoju matu kana-liem na razne naine kroz slikanje, crtanje, kolae, fotografiju i poslednjih godina, kroz Oh!rukotvorine. Prvi komadi su nastali kao darovi za bliske osobe, da bih zbog jako po-zitivnih reakcija i dola do ideje da ih ponudim i drugim damama.

TA Se SVe Moe NAI U PoNUDI TVoje

MALe rADIoNIce?

Torbe, novanici i broevi, izraeni od naj-kvalitetnijih materijala: pamuka, somota, plia, svile i ipke. Takoe, u saradnji sa grafikim dizajnerima i slikarima u ponudi je bilo i maji-ca sa inovativnim i modernim printovima. U naletu prologodinje inspiracije, od mojih cr-tea nastala je i autorska kolekcija bedeva. Svaki komad je unikatan, poseban, a meni je drago to dame irom Srbije prepoznaju tu autentinost i raduju im se, ba kao to se radujem i ja kada usreim njih.

Iz TVoje PerSPeKTIVe I ISKUSTVA, DA

LI je eNSKoj oSobI LAKe DA Se

IzborI I oPSTANe U KorPorATIVNoM ILI

KreATIVNoM SVeTU?

Dobro pitanje. Jo od paganskih verova-nja, raznih religija, pa do moderne psihologi-je, smatra se da kreativnost jeste neto to pripada domenu enskog principa u oveku i arhetipski i bioloki je uroeno eni. Ja se u potpunosti tako oseam. Na polju kreativ-nosti za mene nema borbe, to je neto to dolazi spontano, samo od sebe i donosi is-kljuivo uivanje. S druge strane, jeste izazov dokazati se u, jo uvek dominantno mukom korporativnom okruenju i iziskuje vie truda i energije. Kao neko ko jeste deo poslovnog sveta poslednjih nekoliko godina u svojstvu menadera za ljudske resurse u inostranoj IT kompaniji, mogu da kaem da su obe sfere zanimljive, svaka na svoj nain, pruaju razli-ite mogunosti, saznanja i obogauju oso-bu potpuno drugaijim iskustvima. Po prirodi sam kreativac, ali istovremeno stojim vrsto na zemlji i orijentisana sam i ka praktinom, tako da ova kombinacija posla i kreativnog iskazivanja u kome sam svoja na svome, daje pravi balans mojoj linosti i ini me celo-vitom.

Na polju kreativnosti za mene nema borbe, to je neto to dolazi spontano, samo od sebe i donosi iskljuivo uivanje. S druge strane, jeste izazov dokazati se u, jo uvek dominantno mukom korporativnom okruenju

76 l jun

KAKo IzgLeDA STVArALAKI ProceS I KojI

VreMeNSKI PerIoD je PoTrebAN DA Se

jeDAN PreDMeT IzrADI?

Sve zavisi od ideje koja mi se rodi u datom momentu. A ideje se raaju u najneverovat-nijim situacijama: dok ekam zeleno svetlo na semaforu, red u pekari, perem sudove, a posebno u snu. Inspiriu me razni ljudi, knji-ge, filmovi, muzika. Nekada crtam skicu, po kojoj posle krojim nitove za eljeni dizajn aksesoara, a nekada radim direktno iz gla-ve, neplanski, pa gde me odvede... Ima ne-kih komada, na primer tani koje su efektnih printova i jednostavnijeg dizajna i one mogu biti gotove za jedan dan. Opet, ima nekih kompleksnijih, poput raznih broeva, bede-va, dekoracija za kosu ili tani i novanika sa naivenim aplikacijama iji proces nastajanja traje nedelju dana pa i due, jer je potrebno dosta vremena da s