PLEZIR #04 DECEMBAR

7/22/2019 PLEZIR #04 DECEMBAR

1/158

DECEMBAR 2013.

BROJ 4


2/158

Doekali smo najveseliji mesec u godini. De-

cembar je uprkos hladnoi obojen toplim bo-

jama, svetlou sveica i slatkim iekivanjem

praznika, porodinih okupljanja, ukusne hrane

i naravno poklona.

Tradicionalno, decembar je mesec u kome podvlaimo

crtu i sumiramo postignuto, zadajui sebi nove ciljeve.

Sabiramo sve one lepe i rune stvari koje su obeleileprethodnu godinu i spremno gazimo napred u neke

nove pobede.

Priprema ovog prazninog broja, bila je obe-

leena duhom predstojeih praznika.

Kao i u prethodnim brojevima, pripremili smo

vam mnogo interesantnih pria, dobrih sa-

govornika i kreativnih ideja kako da ulepatesamo ono vae vreme u kome se posveu-

jete sebi i svojim hobijima. Zavrili smo neke

zapoete prie iz prolog broja, otvorili neke

nove i upoznali se sa mnogo talentovanih

ljudi koji e vas sigurno inspirisati.

Kao i obino, nae fotografkinje potrudile su se,

kada su nam to tehnike mogunosti dozvoljava-le, da vam nae prie oboje svojim fotografijama.

U ovom broju, zahvaljujui saradnji sa sjajnim,

dareljivim ljudima o kojima ste ili ete tek u ma-

gazinu itati, smo vam pripremili mnogo zanimljivih

poklona. O svim nagraivanjima ete biti blagovremeno

obaveteni putem naeg sajta i Facebook stranice.

Nadam se da emo se i u sledeoj godini itati i da

emo zajedno rasti.

Srene praznike eli vam redakcija Plezir magazina

predvoena mojom malenkou.

Teodora Kovrlija, Plezir [email protected]

[email protected]

Uvod
mailto:Plezirmagazin%40gmail.com%0D?subject=%5CO/mailto:Teodorakovrlija%40gmail.com?subject=%5Co/mailto:Teodorakovrlija%40gmail.com?subject=%5Co/mailto:Plezirmagazin%40gmail.com%0D?subject=%5CO/


3/158

Sadraj

Njv dogj8 Najave svirki

Pranin kut10 Deda Mraz

18 Boina radost usvetskim izlozima

24 Praznina dekoracija

82Praznini oping

156 Uradi sam:Irvas

ivotn sti26 5 o'clock tea

32 Izvetaj sadobrotvornog sajma

36 Online partanje

38Audrey HepburnII deo


4/158

Sadraj

Eklg52 GMO: Istine i zablude

II deo

58 Zeleni krovovi

Md

64 Manekenstvo:Poeci (II deo)

Md72 Intervju: Vintage

raj malih barbika

84 Street style

92 U opingu s Minjom

42 Pick pocket nakit

48 Asteraki unikati


5/158

Sadraj

Putpi116 Minhen

Zdrvlj

122 Razvoj pokreta

130Meridijani

Neg136 Koristite li

kvalitetnu kozmetiku?

Umetno

142 Renoar

148 ivotinje sa ulice

154 Najava filmovadecembar

Ftgrfij96 ore Bukvi

+ editorijal

108 Marta Nikoli:Iznenadi me

112 Konceptualna

fotografi ja


6/158


7/158

Snj Lauki

Imam 21 godinu, uivam i ivim u le-pom Novom Sadu. Danju sam redovan

student grafikog dizajna, a nou vo-dim blog. Retko kad izlazim iz kue bez

fotoaparata i slualica u uima. Foto-grafija i muzika su definitivno stvari bez

kojih ne bih mogla. Fascinirana sambojama i letnjim haljinama na tufne.

Volim leto, prolee i prvi sneg. Sanjam

da jednog dana imam svoju kuicu uprirodi i narandastu maku. SillyWorldje blog na kojem postavljam slike svojesvakodnevnice i piem o svemu sto mi

u tom momentu deluje zanimljivo.sonja-sillyworld.blogspot.com

Mr Bki

u dui kreativac, ekonomista na pa-piru. Ljubitelj dobrih knjiga, umetno-

sti, video igrica, mode. U stalnoj po-trazi za novim znanjima, doivljajima i

mestima.marija-fashionblog

Svetln Divljkv

inenjer zatite ivotnesredine, urednica portala

www.ekokuce.comi stra-stvena oboavateljka eko-

loke gradnje o kojoj najvievoli da pie. Mata da jed-

nog dana izgradi eko kuicuu svom voljenom NovomSadu u kojoj e sreno i-veti sa dragim momkom,

brkatim psom i papagajem

Snen Ttlj Nikli

dipl.farm.specsaradnica na temama nege i bri-

ge o zdravlju i pravilnom tretiranjukoe lica i tela

AleksndrSkrup

Fotograf i student ekonomije. iviu Beogradu i sanja o tome da pro-putuje svet i zabelei ga kroz svoj

objektiv. Veruje da fotografija moeda uhvati ljudsku duu. U slobodnovreme vodi modni i lifestyle blog

MicroCosmos

Isidr kul

Beograanka i student prava, koja jeosnovala blog Fashion World by moi

sa iz ljubavi prema modi. Veliki ljubiteljumetnosti, muzike i filma, iji je san daproputuje ceo svet i otkrije sve tajne

koje on skrivaMrk Vjvi

imam 30 godina i zavrio samPravni fakultet. Rodjen u Beogra-du, zaiteresovan sam za ezoteriju i

mnogo bih voleo da imam ljubimca.Psa ili pticu. eleo bih priliku da sedokaem jer mislim da ideje menja-ju svet. Uzora nemam ali mi je ao

to je Mandela otiao. Hobi mi jeitanje i voleo bi da ivim skromno.Omiljena zemlja Belgija. Nemamnita protiv istopolnih brakova

Design:
http://sonja-sillyworld.blogspot.com/http://marija-fashionblog.blogspot.com/http://www.ekokuce.com/http://fashionmicrocosmos.blogspot.com/http://fashionworldbymoi.blogspot.com/http://fashionworldbymoi.blogspot.com/mailto:makistadesign%40gmail.com?subject=%5Co/http://fashionmicrocosmos.blogspot.com/http://www.ekokuce.com/http://marija-fashionblog.blogspot.com/http://sonja-sillyworld.blogspot.com/


8/158

8 ldecembar

NAJAVA SVIRKI

FUZZBOXFEST

21.12.U zemunskom klubu Fest nastupie zemunskibend Fuzzbox. Bend je nastao 1999. godine iskoro etrnaest godina sviraju u klubovima iromSrbije. Ljubitelji zvuka ezdesetih, sedamdesetihi osamdesetih godina, naroito izvoaa kaoto su Deep Purple, Jimmy Hendrix, AC/DC,

Led Zeppelin, ZZ Top, Rolling Stones, Doors...uivae u subotu 21. decembra.

NIKOLA VRANJKOVIGUN

26.12.ovek koji je ostavio traga na bend Block Outi nau RnR scenu, nastupie u etvrtak 26.

decembra u klubu Gun. Nastupie sa novomekipom muziara i predstaviti publici sadanjufazu njegovog stvaralatva. Ipak, izvee ipetnaest pesama iz Block Out perioda, meukojima su Rakorak, Protiv sebe, Najdui je

poslednji sat. Ulaznice po ceni od 700 dinaramoete kupiti u kafe klubu ikarica, koji senalazi u Skadarskoj 22.

NEVERNE BEBEKOMBANK ARENA

28.12.U sklopu turneje Pratam dvadeset godinasa Vama odrae se dugo oekivani koncertgrupe Neverne bebe. Svim ljubiteljima njihovogsenzualnog zvuka i fantastinih enskih vokala,grupa je povodom roendanskog koncertapripremila spektakl sa proirenom postavom

benda i produkcijom nevienom na koncertimadomaih izvoaa. Ulaznice se mogu kupiti nabiletarnici Kombank Arene i Eventim prodajnimmestima i to po ceni od 1500, 1900, 1950 i2250 dinara. Zanimljiva informacija jeste dageneralni sponzor Win Win poklanja vauer sakojim ostvarujete 11% popusta za kupovinu u

Win Win radnjama irom Srbije.


9/158

OBOJENI PROGRAMGUN,

27. i 28.12.Bend nastao 1980. godine, kao posledicanovotalasne slobodoumnosti, koji kao svojemuzike uzore navodi Joy Division, Slits,The Fall, Wire i mnoge druge, nastavlja sakoncertnim aktivnostima. Karte po ceni od800 dinara moete kupiti i kafe klubu ikarica

(Skadarska 22) i u prodavnici ploa PinballWizard Records (Makedonska 30).

DOEK NOVE GODINEVRTOGLAVICA

31.12.I ove godine klub Vrtoglavica organizujedoek Nove godine i to na 3 stejda. Na

taj nain, posetioci e imati prilike da birajuizmeu Gothic & Electro zvuka, Chilloutzone i prateeg programa ili Rock and RollForever ritma. Cena karata e se menjati irasti to smo blii novogodinjoj noi. Prva

koliina karata je putena u prodaju i to popromotivnoj ceni od 300 dinara, a uz kartu

na samom ulazu u klub dobijate i shot zazagrevanje. Dodatne informacije moete dobitina Facebook stranici kluba.

KANDA, KODA

I NEBOJAGUN1.1.

Ukoliko vam ostanesnage nakon doeka

Nove godine, nepropustite jubilarnideseti prvojanuarskikoncert ove legendarne grupe u klubuGun. Nedavno je Galerija New Moment biladomain promocije njihovog novog spotakojim su najavili svoj sedmi studijski album.

Do tada, uivajte u hitovima kao to su Prekidistvarnosti, Najsvetliji dan, Do Stramere, imnogim drugim. Ulaznice po ceni od 800dinara moete kupiti u kafe klubu ikarica uSkadarskoj 22.

IRISH NIGHTT PUBSVAKE NEDELJE

Ukoliko steljubitelji dobrogpiva i veseleirske muzike,

ne propustiteodlazak nedeljomuvee u T Pub.Svirke poinju u22:30 asova,a svake nedeljesvira drugi klupski bend koji izvodi hitove grupa

Ortodox Celts, Irish Stew, Blood or Whiskey imnogih drugih.


10/158

Ekolog

10 loktobar

u koga vi verujete?

Deda Mraz,Sveti Nikola i Boi Bata

Tekst: Teodora Kovrlija


11/158


12/158

12 ldecembar

Urazliitim kulturama i razliitimperiodima smenjivale su selegende kojima bi zajedni-ki imenitelj bio vera u dobrogstarca koji dobroj deci u vre-me praznika donosi poklone.

Izgled i ime ovog junaka bilo je uslovljenoduhom vremena, uplivom religije, socijalnim ikulturnim uticajima. Negde se doekivao Sve-ti Nikola, negde Deda Mraz, Santa Claus iliBoi Bata. Da li je u pitanju isti lik, modifiko-van u skladu sa razliitim tradicijama? I jeste i

nije.U elji da istraim uobiajene urbane le-gende poput one da je Deda Mraz zapravoniko drugi do Sveti Nikola, ili da je Deda Mrazstvorila kompanija Koka Kola, naila sam napuno neloginosti i nedoslednosti. Nadam seda u ovim tekstom uspeti da pojasnim ko je

potekao iz koje tradicije i kako smo doli do

dananjeg opteprihvaenog dekice u crvenomkaputu koji dobroj deci deli poklone.

Krenuemo od lika Deda Mraza. Deda Mraznastaje pod uplivom vie razliitih linosti i tra-dicija. Smatra se da se najvie preuzelo od likai karaktera hrianskog sveca Nikole Mirlikij-

skog (Sveti Nikola), zatim od paganskog ger-mansko-nordijskog Boga Odina i rusko-sloven-skog mitskog starca Mraza.

Paganski Bog Odin je esto, u skandinavskojpoeziji, nazivan i opisnim imenima Sgrani,Sskeggr, Langbarr koja u prevodu zna-e dugobradi. Kod germana je Odin esto

spominjan i kao predvodnik grupe lovaca kroznebo tokom germanskog praznika Jola. Naj-karakteristiniji od obiaja paganskih Germanakoji je opstao do danas je ukraena novogodi-nja jelka.

Sveti Nikola je iveo za vreme velikog Vizantij-skog carstva kao arhiepiskop Miriklijski (IV vek).

iveo je na teritoriji dananje Turske. Legenda


13/158

kae da je Nikola u toku svog ivota bio veomacenjen, velikoduan i potovan zbog ega jenakon smrti proglaen za sveca. Po jednoj odmnogobrojinih legendi, Nikola je rano ostao bezroditelja iji je imetak nakon njihove smrti na-sledio. U njegovom mestu, iveo je i ovek koji

je izgubio carsku slubu i svu imovinu. Imao jetri erke kojima je ve bilo vreme da se udaju,meutim kako otac nije imao novca za njihovmiraz odluio je da trguje lepotom i mladousvojih erki kako bi zaradio. erke su bile pre-straene i svake noi su se molile da se dogodineko udo koje e im promeniti ivot. Njihove

molitve je uo Nikola i odluio da se priunjakui i dok svi spavaju kroz dimnjak ubaci vrei-ce sa zlatnicima. Devojke su ostavile arape naognjitu da im se osue i prilikom pada kroz di-mnjak, zlatnici su upali u arapu najstarije er-ke. Na taj nain, njena sudbina je promenjena izahvaljujui dobijenom novcu ona je mogla da

se uda. Ista stvar se desila i sa druge dve er-

ke, kojima je Nikola na ovaj nain pomogao.O Svetom Nikoli ispriene su brojne prie i

legende koje ga predstavljaju kao zatitnikadece, siromanih putnika i moreplovaca.

Tokom desetog veka postaje najpopularnijinarodni svetac u vizantijskom carstvu.Sveti Nikola, koji je razdelio svoje bogatstvo

siromanima, smatra se inspiratorom dariva-nja za Boi a kasnije i Novu godinu. Praznikposveen Svetom Nikoli se slavi u celom hri-anskom svetu. (6. decembra - katolici,

19. pravoslavci)


14/158

14 ldecembar

Legenda kaeda moderni Deda

Mraz ivi u Laponiji sa

svojom enom, gospoomMraz. Cele godine, zajedno sapatuljcima (elfovima) oni pravepoklone, koje potom dele dobroj

deci irom sveta za NovuGodinu i Boi. Deca musvake godine piu pisma

u kojima govore ta bieleli da dobiju napoklon.


15/158

lik, odomauje u srpskim obiajima za sveganekoliko generacija. Popularna deija boinapesmica glasi "Boi, Boi bata, nosi kitu zla-

ta..." iz ega domai lingvisti izvode naziv ovogpopularnog lika. Izvorno, mali Bog, Boi, stiespolja, trupe, stresajui tako sneg sa nogu.Ne znajui znaenje rei "bata" (trupe), decasu to Boi bata" iz pomenutog stiha razume-la kao da se radi o nekom dobrom "bati", kojiim donosi darove. On ima tamnu ubaru i ko-

ni prsluk, a na ramenu nosi dak od jute, punraznih poklona. Boi Batu bi najee glumiodomain, tj. najstariji u porodici. On bi se kosti-mirao i dolazio spolja, kroz sneg, truptao ispredulaza u kuu i kucao, dok su deca eljno ie-kivala poklone.

Pretpostavlja se da svaki kraj u Srbiji imao

neku svoju, drugaiju, verziju ili obiaj vezanza ovu boinu tradiciju. U gradskoj srediniizgled Boi Bate poinje da se sve vise menjapo ugledu na zapadnog Santa Klausa. Ovo seobjanjava injenicom da je vei deo srpsketampe izlazio u Vojvodini, koja je tada bila deoAustrougarske. Negde se Boi Bata odrao,

kao jedini junak, a negde su se pojavljivali i Bo-i Bata i Deda Mraz.Kasnije, dolaskom komunizma deci se ume-

sto religioznog Boi Bate namee Deda Mraz.Boi Bata se zadrao samo jo ponegde, poselima, vezan za Boi, a Deda Mraz je dola-zio" za Novu Godinu. Danas je Boi Bata go-

tovo iezao iz obiajne prakse.

Obiaj je da deca ostavljaju uvee arape naprozor, a ujutru u njima pronalaze poklone.

Sa druge strane, Sant Niklaus (Saint Niklaus),

ili Santa Klaus, je naziv za svetog Nikolu u ger-manskim jezicima, od Nemake, do Skandi-navije. Upravo u ovim oblastima se pre dva-triveka rairio lep obiaj da roditelji na dan SvetogNikole daruju decu, govorei da im te poklonedonosi sam sveti Nikola, naravno, deci koja sutokom godine bila dobra i posluna.

Slovenski Deda Mraz (djd Moroz) je "stvoren"u 19. veku, u Rusiji. Pre toga je postojala ruskalegenda o zlom starcu koji donosi zimu i mraz,a sa sobom odvodi nevaljalu decu. Vremenom,on je pretvoren u novu, pozitivnu linost, na-lik svetom Nikoli, ali po imenu "djed Moroz", iliDeda Mraz. On je, donosio dobroj deci darove

za Boi. Ne samo da se od negativne i po-malo pretee asocijacije pretvorio u pozitivnupojavu, nego je prestao da bude lokalna linost- uavi u iroku primenu".

Dolaskom komunista na vlast Deda Mraz jeu Rusiji (u okviru tadanjeg suzbijanja uticajareligije) najpre bio zabranjen, kao relikt prolih

vremena, zbog povezanosti sa religijom. Ipak,kasnije je ponovo dozvoljen, samo to je "pro-pisano" da vie ne dolazi za Boi, nego zaNovu godinu.

U Srbiji je do II svetskog rata postojalo vero-vanje u Svetog Nikolu i Boi Batu.

Boi Bata, takoe, nastaje u 19. veku i po-

javljuje se samo u Srpskom narodu. On se kao


16/158

16 ldecembar

Kako je nastao Deda Mraz kakvog danas po-znajemo?Ameriki karikaturista Tomas Nast je nainio

seriju ilustracija u listu Harper's Weekly. Deda

Mraz se pojavljivao u odei razliitih boja, da bise crvena ustalila tek kada se tako obuen po-javio na boinim estitkama 1885. godine.

Urbane legende tvrde kako je dananjegDeda Mraza izmislila kompanija Koka Kola. To,naravno nije istina. Veza koja postoji izmeupomenute kompanije i lika dekice zaista stoji,

ali se ogleda u tome da je kompanija lik dobro-

udnog dedice preuzela i prilagodila ga svojimpotrebama. 1931. Koka Kola je zaposlila umet-nika Hudona Sanbloma da kreira Deda Mrazaza potrebe novogodinje marketinke kampa-

nje. Kao model mu je posluio jedan penzioni-sani putujui prodavac Koka Kole. Ovaj DedaMraz se prvi put pojavljuje u listu "Sandej ivningpost". Sledeih 35 godina Sanblom je radionove kampanje za Koka Kolu, svake godine jezatitno lice bio Deda Mraz. Kako se pred svakiBoi Deda Mrazov lik pojavljivao na proizvo-

dima Koka Kole prirodno je da se formirao za-

16 ldecembar


17/158

kljuak kako je on izum te kompanije.Legenda kae da moderni Deda Mraz ivi uLaponiji sa svojom enom, gospoom Mraz.Cele godine, zajedno sa patuljcima (elfovima)oni prave poklone, koje potom dele dobroj deciirom sveta za Novu Godinu i Boi. Deca musvake godine piu pisma u kojima govore ta bi

eleli da dobiju na poklon.irom sveta se vozi u leteim sankama u kojeje upregnuto osam irvasa od kojih svaki imasvoje ime, a najpoznatiji je Rudolf koji, zahvalju-jui svom crvenom svetleem nosu, Deda Mra-zu osvetljava put. Deda Mraz obino eka dasvi zaspu, a zatim ulazi kroz odak i deci sputa

poklone u arape, izme ili ispod okiene jelke.

Kako je Sveti Nikola postao Santa Claus?U 16. veku u Evropi je legenda o svetom Nikoli

postala veoma nepopularna. Meutim, kako jeneko deci morao da isporuuje poklone za Bo-

i, u Bitaniji je tu ulogu preuzeo Father Chri-stmas, lik iz deije bajke, u Francuskoj PereNoel, u Nemakoj Cris Kind. U Americi je upoetku bio poznat kao Kris Kringl, ali je poduticajem Holandskih doseljenika koji su nego-vali legendu o Sv. Nikoli, postao Sinterklaas, ilikako danas kaemo Santa Claus.

U 19. veku prie o Sv. Nikoli ponovo postajupopularne.Interesantno je i to da u Srbiji Deda Mraz

deci dolazi za Novu godinu ali ne pravoslavnutj. Julijansku ve kalendarsku (po Gregorijan-skom kalendaru), kao i to da je Boi Bata, ra-nije dolazio za Boi (odakle mu dolazi i ime), a

ne na dan svetog Nikole.

B i


18/158

Novogodinji praznici nam se pribliavaju i euforija postajegotovo opipljiva. Kupovina poklona polako uzima maha, a

trgovci se trude da nas privuku na sve naine. irom sveta,poznate robne kue ine sve kako bismo odabrali ba njih

za kupovinu. Svake godine ulau mnogo truda i mate da bisvoje izloge to bolje ukrasili i time obezbedili mesto meu

najboljima. To za njih vie ne predstavlja zabavu ve pravotakmienje i borbu za svaku pojedinanu muteriju

Boinaradost

na svetskim

izlozimaTekst: Isidora @akula


19/158

Jedna od najpoznatijihluksuznih robnih kuau Londonu, Herods(Harrods) ove godine seopredelila za maginutemu, Harrods Express.

Inspirisani klasinim britanskim

vozom na paru, svaki izlog pod-sea na kupe, u kojima su sme-

teni glamurozni modeli. Najvi-

e panje privukla je haljina od

Swarovski kristala, sa potpisom

Ralf i Ruso (Ralph & Russo),

ija vrednost iznosi 80,000. U

ostvarenju ove zamisli uestvo-

valo je preko 50 ljudi koji su je

napravili za ukupno 3 nedelje.

Heros

London

t


20/158

20 lseptembar

uvena GalerijaLafajet (GaleriesLafayette) u Pari-zu, pripremila namje pravu bajku.Inspirisani dugo

oekivanim filmom, Lepotica i

zver, ukrasili su pet interaktiv-

nih izloga po scenama iz filma.

Otvaranju su prisustvovali La

Seydoux i Andr Dussollier glav-

ni akteri ovog filma. Ostalih 12izloga priaju priu o lutki Lily i

medvedu Martinu koji su dobili

misterioznu pozivnicu. Njihova

odea i pria nastali su kolabo-

racijom Litl Mark Dzejkobsa (Li-

ttle Marc Jacobs), Moulin Roty-a

i Bear Story-a.

Let

Pariz


21/158

D anska rob-na kua Bi-jenkorf pri-premila jesjajne izlo-ge. Njihovatema, Stvoriti no (Bring

on the night), prolaznike je

uvela u svet fantazije i za-

bave sa peinama, umama

i oblacima.

Binor

Danska


22/158

22 ldecembar

N jujorki BergdorfGudman (BergdorfGoodma), je sva-ki izlog predstaviotako da simbolizujeneki praznik, a tema

nosi naziv Praznici na ledu (Ho-

liday on Ice). U izlogu inspirisanim

praznikom koji proslavlja drvee

(The Arbor day) nalazi se enska

lutka obuena u kreaciju Aleksan-

der Mkvina (Alexander McQueen)

ukraena kristalnim listovima i cve-

tovima. Za Dan Dravnosti izabrali

su kreacije Rodartea (Rodarte) i Tom

Brauna (Thom Browne New York).

Za Prvi April izlog je na matovit na-

in obrnut naopake , tako da na-

samari prolaznike, a enski model

nosi kreaciju Oskara de la Rente

(Oscar de la Renta). Pastelne roze

nijanse krase izlog inspirisan Danom

zaljubljenih, a pored nakita i rua, u

izlogu se moe videti enska lutka

u kreaciji ijambetista Valija (Giam-

battista Valli). Poslednji izlog, inspiri-

san Noi vestica, krasi enska lutka

obuena u onix ljubiastu haljinu u

potpisu Nim Kana (Naeem Khan), a

sama pozadina je zadivljuljua i ine

je ukleta kua od crnog leda i pau-

kova mrea od Swarowski kristala.

Ber

o

Njujork


23/158

T ema Blumingdejls (Blooming-dales) prazninih izloga je vrloarolika i svaki izlog pred-stavlja neku dravu sa njenimkarakteristinim obelejima.Saks Peta avenija (Saks Fif-

th Avenue) nam je pripremio pravi sneni

spektakl. Po prvi put izlozi su animirani i

priaju priu o legendarnom Jetiju. Njihova

verzija je modernija i komercijalno nastroje-

na, a poinje pravljenjem snega u Sibi-

ru pa sve do njegovog puta ka slavi koju je

stekao postavi glavni umetnik zaduen za

pravljenje snenih pahulja u Njujorku. Samu

zgradu krasi novogodinja projekcija u 3D

formatu.

Fotografje: thebwd.com

Blmin

els

Njujork


24/158

PRAZNINA

INSPIRACIJA

24 lseptembar

Praznici su nam sve blii, a ideja za dekoraciju kue po mom miljenju nikad

dosta. Ukoliko ste poput mene jedva doekali decembar da izvadite svoje

omiljene ukrase i prionete na posao, verujem da ete posle ovih slika jedva

doekati da se uhvatite makaza, papira i svega onoga to vam moe koristiti urealizaciji vaih zamisli. Poslednjih godina kreativci su pronalazili nove naine

kako da ukrase netipine jelke ili naprave zamene za klasine jelke i uz malo

truda naprave bajkovitu dekoraciju. Od mnotva kreativnih odabrala sam

omiljene ideje od kojih u neke sigurno isprobati u svojoj reiji. Fotografije

sam prikupila u poslednjih nekoliko meseci na svom Pinterest nalogu.

Teodora Kovrlija
http://www.pinterest.com/sugarhoneybaby/http://www.pinterest.com/sugarhoneybaby/


25/158

ivotn sti


26/158

26 ldecembar


27/158

D

a li znate da je aj poeo dase ispija jo 2737. godinep.n.e. u Kini? Da li znate da suga prvenstveno pili samo pri-padnici kineskih dinastija zbognjegovog lekovitog svojstva?

Da li znate da je aj napitak koji se najvie kon-zumira na godinjem nivou irom Zemlje? Hajdeda razbijemo stereotip da aj i to inajee nanu,piju iskljuivo prehlaeni ljudi...

Kultura ispijanja ajaaj je pronaen pre vie hiljada godina u Kini,

gde je prvo bio napitak namenjen dinastiji isvetenstvu, dok nije postao dostupan i niimslojevima stanovnitva. U Kini se oljicom ajaizraava potovanje ili izvinjenje i moete uvre-diti domaina ako istu odbijete. Svoje lepe ma-

Tekst: Nina Simonovi

nire kada dobijete aj pokaite udaranjem dvaputa o sto kaiprstom i srednjim prstom.

Kada se aj preneo u Japan, budisti su razvilisopstvenu, duhovnu ceremoniju ispijanja istog.Pili su ga kako bi ostali budni i meditirali. Da-nas u Japanu veliku ulogu ima zeleni aj, koji senajee pije uz njihovu kuhinju. Pre nego to usvoj aj dodate mleko ili eer, domainu poka-ite potovanje tako to ete probati aj u ne-promenjenom obliku.

U Rusiji je najzastupljeniji crni aj. Tamo etega piti drei kocku eera meu zubima, pret-hodno rastvarajui ve skuvani aj istom klju-alom vodom.

ivotn sti


28/158

28 ldecembar

aj je u Englesku stigao u XVII veku, gde gaje dinastija uinila kraljevskim napitkom. Ubrzoje ispijanje iz porcelanskih oljica u pet popod-ne postalo tradicija. Britanci najvie piju crni ajsa mlekom, a nakon meanja kaiicu je po-trebno postaviti na tacnu iza oljice.

Vrste aja i nain pripremeLjudi na naem podneblju najee konzu-

miraju aj koji se moe kupiti u supermarketi-ma - aj u kesicama. Meutim, najkvalitetnijiaj dolazi u rinfuzi, koji Englezi nazivaju loosetea. U emu je razlika? aj u kesicama imamanje listove, esto i prah koji nastaje od tre-nja listova aja, te na taj nain daje slabiji ukusi isputa vie tanina koji doprinosi gorini. Loo-se tea sadri mnogo vee, esto i cele listovekoji su runo birani. Takoe se moe koristiti idva puta za pravljenje ovog napitka. Dobar ajje kao dobro vino ako elite da uivate u nje-govoj punoj aromi, opredelite se za kvalitetniji,runo biran i obraen shodno njegovoj vrsti.

Beli ajje najmanje obraen od svih vrstaaja. Mladi izdanci listova se beru, a potomsamo napare i osue. Potapanjem u vodi dobi-ja svetlu boju, suptilan i delikatan ukus. Sadriznatno manje kofeina od ostalih vrsta ajeva,ali isto tako i mnogo vie antioksidanasa te sezbog toga ubraja u najzdraviju vrstu aja. Zbog

svih ovih karakteristika, ali i zbog toga to jerea vrsta, neznatno je skuplji. Najvie se proi-zvodi u Kini, Japanu i regionu Darjeeling u Indiji.Podvrste nose nazive poput: Beli Bour, ZlatniMesec, Srebrna Igla... Priprema za jednu oljuaja (250ml): prelijte 1,5 kafenu kaiicu ajavodom zagrejanom na 80C i procedite nakon4-5 min.

Zeleni ajje verovatno najrasprostranjeniji inajpoznatiji. Kada se listovi uberu i osue, parese na visokoj temperaturi kako bi se spreilafermentacija istih. Redovnim ispijanjem, dopri-


29/158

nosi sveukupnom zdravlju, jer sadri antioksi-danse koji sniavaju lo holesterol, visok krvnipritisak i nivo eera u krvi, pomae u preven-ciji kancera, podie imunoloki sistem, ubrzavametabolizam dok istovremeno odrava zdravbalans tenosti u organizmu. Zbog svega ovo-ga se preporuuje da svoju jutarnju oljicu kafezamenite zelenim ajem. Ne treba piti vie od3 oljice zelenog aja dnevno. Priprema za jed-nu olju aja (250ml): 1 kafenu kaiicu prelijtevodom zagrejanom na 80C i procedite nakon1-2 min.

Dobar aj je kao dobro

vino ako elite dauivate u njegovoj

punoj aromi, opredelite

se za kvalitetniji, runo

biran i obraen shodnonjegovoj vrsti

ivotn sti


30/158

30 ldecembar

Bolje biti tri danabez hrane, negojedan dan bez aja.Kineska poslovica


31/158

prelijte vodom zagrejanom na 90C i proceditenakon 2-3 min. Mnogima smeta njegova otarukus, pa se moe razblaiti s malo mleka.

Rooibus aj nastaje od junoafrikog crve-nog grma, prilagoenog surovim vremenskimuslovima u tom regionu. Ima prirodnu slatku ipomalo oraastu aromu, a karakterie ga to touopte ne sadri kofein u sebi. Rooibus sadrijake antioksidanse, preporuuje se ljudima kojiimaju problema sa glavoboljom, nesanicom,elucom, astmom i koom sklonom iritacijamai alergijama. Sadri gvoe, kalijum, kalcijum,mangan, magnezijum... Priprema za jednu olju

aja (250ml): 1,5kafenu kaiicu pre-lijte kljualom vodomi procedite nakon5-6min.Ako elite jai ukus

bilo kog aja, jedno-stavno poveajte koli-inu aja ali nikako neproduavajte vremepotapanja jer ete nataj nain samo dopri-neti gorini. Takoe,

sve ove vrste se mogu meati sa drugim biljnimajevima ili suenim voem, kako bi se dobilenove, kompleksnije i punije arome.Ako imate loose tea, uvajte ga u teglicama

ili kutijicama koje ne proputaju vazduh. Takoete dugo moi da uivate u svim njegovimblagodetima. Ujedno vam je to i prilika da upo-slite svoju matu, napravite linu organizaciju idekoraciju police za aj.

Deo fotograja: pinterest

Oolong aj ima karakteristinu ukasto-cr-venkastu boju koja nastaje usled fermentacijei oksidacije listova. Ime je dobio prema svompronalazau Vu Liangu. Predstavlja savrenbalans izmeu zelenog i crnog aja, uvajui usebi ono najbolje iz obe vrste. Najvie se kon-zumira u zemljama jugoistone Azije i Japanu.aj se moe prelivati toplom vodom vie puta,s tim to svaka naredna infuzija ima slabiju aro-mu od prethodne jer sadri manje kofeina. Pri-prema za jednu olju aja (250ml): 1,5 kafenukaiicu prelijte vodom zagrejanom na 90C iprocedite nakon 3 min.

Crni ajje karakte-ristian po komplek-snom, jakom ukusu itamnoj boji, koja na-staje usled duge fer-mentacije listova ovogaja. Sadri veliku ko-liinu kofeina, prirodanje izvor antioksidanasa,vitamina C, E i K. Crniaj je koristan za krv-ne sudove i spreavabolesti srca, nastanaki razvoj tumorskih elija. Ima pozitivan efekatna metabolizam masti i insulin, kao i kognitivnesposobnosti. Kofein iz crnog aja smanjuje ri-zik nastanka Parkinsonove bolesti, poboljavakratkotrajnu memoriju i fiziku izdrljivost. Po-stoji vie podvrsta crnog aja, gledajui pre-ma geografskom poreklu: Darjeeling iz Indije,sa junih padina Himalaja; Assam iz seve-ro-istone Indije; Ceylon iz ri Lanke; Yunnan iz istoimene kineske provincije... Priprema zajednu olju aja (250ml): 1,5 kafenu kaiicu

ivotn sti


32/158

32 ldecembar


33/158

P

oslednjih trinaest godina, jednomgodinje, beogradski sajam jemesto na kom se odrava ma-nifestacija izrazito humanitarnogkaraktera Dobrotvorni bazar.Organizator je Meunarodni klub

ena (IWC Beograd), a sav prihod od prodajekarata i izloenih artikala ide u humanitarne svr-he. Meu etrdeset i osam zemalja uesnica,koliko ih je bilo ove godine, na tandovi-ma su se mogli videti suveniri, proizvodi po

kojima su zemlje prepoznatljive, a imali stepriliku i da probate njihova tradicionalnaje la, poseti te buvlju pi jacu, antikvarnicu,pekaru/poslastiarnicu, uestvujete u lutri-ji , uivate u kulturno zabavnom programuili da se pridruite najmlaima u Deijemkutku.

Tekst: Minja Cvetkovi

Fotografje: Aleksandra Skorupan

Izvetaj sa

Dobrotvornogsajma

ivotn sti


34/158

34 ldecembar

Prologodinju manifestaciju je posetilo okopet hiljada ljudi i prikupljeno je 12,5 miliona di-nara za samo 6 sati koliko sajam radi. Proce-

njuje se da je uestvovalo preko hiljadu volon-tera zaduenih za rad na tandovima.

Usput smo imali priliku da porazgovaramo isa predstavnicama tanda Srbije, da saznamona koje se sve projekte deli ukupna zarada,koje su najvee potekoe prilikom organizova-nja jedne ovakve manifestacije i kako su zado-

voljni ueem:Ovaj dobrotvorni dogaaj se organizuje ve

trinaest godina od kojih Srbija uestvuje za-dnjih sedam godina. Svrha je dobrotvorna, aciljne grupe kojima se bavimo su deca bez ro-ditelja, samohrane majke, stara lica bez poro-dine nege, rtve porodinog nasilja i osobe sa


35/158

invaliditetom, dakle, marginalizovanom popu-lacijom nae zemlje kojoj je pomo zaista po-trebna. Broj zemalja koji uestvuje je izmeu 40

i 45, a ove godine imamo 48, to je vie negoikad i dogaaj postaje sve vei i vei. to sesrpskog tanda tie posao je izazovan, govorilisu da je to nemogue da nai ljudi doniraju bilota, da volontiraju, da rade besplatno neto, alito nije istina, svi su bili vrlo pozitivni.

Ukoliko niste imali prilike da do sada po-

setite Dobrotvorni sajam, pozivamo vasda sledee godine odvojite malo vremenai doete, probate tradicionalnu hranu natandovima razliitih zemalja ili obraduje-te sebe i vama drage osobe suvenirima, aistovremeno i iskoristite priliku da pomo-gnete najugroenijima.

Ekokue.comjeOnlin partanj
http://www.ekokuce.com/http://www.ekokuce.com/


36/158

36 ldecembar

zanimljiv sajt na kome

ete saznati sve to bi

moglo da vas zanima

o zelenoj gradnji,ekologiji i mnogim

drugim interesantnim

temama koje imaju

veze sa unapreenjem

i zatitom ivotne

sredine.

Teodora Kovrlija

Slurp O Rama & Cutensilsje

jo jedan domai blog koji redovno

poseujem. Blog vodi Ivana, poznatija

kao Mali Iv, koja svojim pozitivnim

pristupom dizajnu, receptima, muzici i

ivotu uopte, uspeva da vas navede davidite neto lepo i u bezveznim danima.

Blog obiluje sjajnim idejama, savetima

i fotografijama iza kojih se vidi da stoji

puno truda, mate i ljubavi. Trenutno

je aktuelan serijal postova posveen

prazninoj dekoraciji u kojima e sigurnouivati sva deca meu nama.

Beograanije Facebook

Tulips and Lipsticksje

odlian domai blog koji

di j d l d d
http://maliiv.blogspot.com/http://maliiv.blogspot.com/https://www.facebook.com/beogradjani011?fref=tshttp://tulipslipsticks.blogspot.com/http://tulipslipsticks.blogspot.com/https://www.facebook.com/beogradjani011?fref=ts


37/158

g j

stranica koju sam nedavno

otkrila i koju od tada

redovno poseujem.Stranicu je osnovao Ognjen

Stambolovi, momak koji

na svojim fotografijama

pokuava da zabelei

autentini duh Beograda sa

svim njegovim stanovnicima

i gostima i njihovim

zanimljivim priama.

vodi jedna mlada dama,

Milica Rani, koja o modi

i ivotnom stilu ima puno

toga lepog da ispria. Njenentuzijazam i ljubav prema

modi se oseaju u svakoj

napisanoj rei.

ivotn sti
https://www.facebook.com/beogradjani011?fref=tshttps://www.facebook.com/beogradjani011?fref=ts


38/158

38 ldecembar

Tekst: Nina Simonovi


39/158

ivotn sti

ivotn sti


40/158

40 ldecembar

Za Audrey 50-e i 60-e su bilegodine neverovatne kreativne

energije i umetnikog razvo-

ja, ime je doprinela njena po-

sveenost radu i usavravanju.

Gracioznost i jednostavnost

koje je nosila u sebi joj pomau da postane

muza brojnim modnim kreatorima i fotografi-ma tog perioda.

50-e su bile odskona daska za njenu kari-jeru. Nakon nekoliko sporednih uloga, zasijalaje na Brodveju sa glavnom ulogom u koma-du Gigi. Uloga princeze Ane u filmu Praznik

u Rimu (1953) uvrstila je njenu popularnost idonela joj prvi Oskar za najbolju glumicu. Nasnimanju ovog filma upoznala je Vilijema Vajle-ra, Gregori Peka i Edit Hed, osobe sa kojima enegovati dugogodinje prijateljstvo. Kostimo-grafkinja Edit Hed je zasluna za stvaranje pre-poznatljivog izgleda koji je Audrey imala u svo-

jim prvim filmovima, izgleda koji su ubrzo poelida prate svi modni asopisi.

Sa Sabrinom (1954) stigla je jo jedna potvr-da njenog talenta od strane publike i kritike, alii poznanstvo sa mladim francuskim dizajneromivanijem, ije haljine je nosila u pomenutomfilmu.

Najednom, od devojice koja se u ratnim go-dinama borila za svoje snove, postaje uzor mla-


41/158

dim devojkama irom sveta svojom jednostav-nou i elegancijom. Sa karijerom u usponu,postaje muza najpoznatijim modnim i portret-

nim fotografima tog perioda.Jo jednom svoje zdravlje podreuje nastupi-

ma i usavravanju to je ponovo dovodi do ne-uhranjenosti. Meutim, taj period joj je doneoi veoma lepe trenutke sa Melom Fererom, zakoga se udala 1954. godine. Suprunici zajed-no glume u ekranizaciji Tolstojevog klasika Rat i

mir.Krajem 50-ih, usled pada na snimanju, ne

samo da je zadobila teke fizike povrede veje zbog toga izgubila i bebu. Ruan period jeveoma kratko trajao, te joj se sudbina ve po-etkom 60-ih opet osmehuje i dobija sina pr-venca ona. Mogue da je posledica prethod-

no proivljene porodine tragedije, ali vie jecenila vreme provedeno sa porodicom i prijate-ljima

61. nam je donela Doruak kod Tifanija, asofisticiranost i stil njenog lika Holi Golajtli se idanas, posle vie od pedeset godina, vrstovezuje uz pojavu i lik Audrey Hepburn. Zbog

tog filma je mala crna haljina, delo ivanija,dobila svoj vanvremenski status klasika.

Kako su se 60-e bliile kraju, tako je i brakAudrey i Mela postajao neizvesniji. Mel je vriosve vei pritisak nad njom da vie radi i snima.Audrey je htela da vei deo svog vremena po-sveti sinu i porodici, uporedo preivljavajui jo

dva pobaaja. Par se konano razveo 1968.,nakon ega se Audrey preselila u Rim sa si-nom. Nova decenija i novi grad su joj donelinovi poetak, novu ljubav i novu ansu da seostvari u ulozi majke...

nastavak u sledeem broju

Fotografje: Pinterest, Google.com

Diaj


42/158

42 ldecembar

nakit i detalji za sve prilike

Intrervju: Teodora Kovrlija


43/158

Sve stvari koje tamo moete pronaiprole su kroz ruke Slavice ivano-vi koja u potpunosti stoji iza celogprocesa, od ideje do realizacije,zavrno sa fotografisanjem. Uko-

liko ste poseivali Slaviin virtuelnidnevnik, poznato vam je da ova devojka pose-duje mnogo umetnikih talenata.

RECI NAM MALO VISE O SEBI, KO JE SLAVICAIVANOVI?

Imam 27 godina i ivim u Bijeljini. Ve godina-

ma se bavim izradom nakita i torbi. Mislim dadan ne traje dovoljno dugo. Volim da putujem.Imam dvije make. Uivam u zimskim etnjama.

KADA SI POELA SA IZRADOM NAKITA, TORBI IUKRASA?

Prije vie od 10 godina. Na poetku sam pra-

vila samo torbe, ali vremenom sam se navukla ina neke druge stvari.

KOJE MATERIJALE NAJEE KORISTI I KAKONABAVLJA DELOVE?

Kada su u pitanju torbe najee koristimkou ili neku kombinaciju materijala, dok za na-

Ljubitelji unikatnih, runo izraenih predmetapoput torbi, nakita i sada aktuelnih prazninih

ukrasa sigurno e pronai neto po svomukusu na online shop-u Pickpocket

kit nemam neko odreeno pravilo Sve zavisi

Diaj


44/158

44 ldecembar

kit nemam neko odreeno pravilo. Sve zavisiod toga ta elim da napravim tako da i materi-jal i tehniku izrade prilagoavam ideji.

KAKO IZGLEDA PROCES NASTANKA NAKITA ILIUKRASA?

Prilino haotino. Posebno zato to radimdvije potpuno razliite stvari. Sa jedne strane jegrub i prljav proces obrade koe i rad na torba-ma, sa druge precizna i delikatna izrada nakita.

TA TE NAJEE INSPIRIE?Mislim da inspiracija sama dolazi. Vie je to

neka stalna potreba za stvaranjem i onda mi seini da me i najmanje sitnice pokreu.

KOLIKO SU TI BITNI AKTUELNI TRENDOVI I IME SE

RUKOVODI KADA SMILJA NOVE KOLEKCIJE?Ne razmiljam mnogo o trendovima. Stalno

otkrivam nove materijale, nove naine na kojemogu da koristim materijal i nove alatke, takoda se proces nastanka kolekcije pretvori u istra-ivanje mogunosti. Nikad ne znam gdje u dazavrim i kako e finalni proizvod da izgleda.

DA LI POSTOJI NEKO IZ REGIONA IJI RAD BA CENIKADA JE DIZAJN NAKITA U PITANJU?

Nikolina Kostur i njen Rename nakit.

BAVI SE I FOTOGRAFIJOM, KOLIKO OVA DVA HOBIJA

IMAJU DODIRNIH TAAKA?Definitivno imaju. Onoliko koliko je bitan sam

dizajn i kvalitet izrade odreenog proizvoda, to-liko je bitan i nain na koji e sve biti predstav-ljeno. Kvalitetna fotografija i grafika obradamogu itavu priu podii na jedan vii nivo.

KAKO JE BLOG KOJI VODI UTICAO DA SE IZDVOJI


45/158

KAKO JE BLOG KOJI VODI UTICAO DA SE IZDVOJIMEU MLADIM KREATIVCIMA KOJI IMAJU SLINAINTERESOVANJA?

Moda je moj blog malo drugaiji u smislu dana jedan indirektan nain prua uvid u moj svijet iu sve ono to volim. Nije toliko fokusiran na mojeradove koliko na neko generalno raspoloenjekoje je meni inspirativno. Kao takav je zanimljivodreenom broju ljudi i na neki nain je uticao naformiranje miljenja o meni i mom radu.

DA LI IMA NEKE KOMADE OD KOJIH NE MOEDA SE ODVOJI I KOJI NISU NA PRODAJU IZSENTIMENTALNIH RAZLOGA?

Imam, nekoliko. Za neke stvari znam da, akopoelim, mogu ponovo da ih napravim za sebe.Meutim, postoje i one koje su zbog materijala

i naina izrade apsolutno jedinstvene i ljubo-morno ih uvam.

KOJI JE PRVI KOMAD KOJI SI NAPRAVILA I DA LI GA IDALJE NEGDE UVA?

Prva stvar za koju se sjeam da sam je na-pravila je teksas torba za raznim zakrpama i

bedevima. Mislim da sam imala nekih petna-est godina. To su zapravo i bili ti neki momentikada sam shvatila da sve to zamislim mogusama sebi da napravim.

KAKVI SU DALJI PLANOVI ZA BUDUNOST?Ne volim mnogo da planiram. Pretpostavljam

da u raditi to to radim sve dok me ispunja-va. Naravno, razne stvari mi se motaju po glavi,tako da e sigurno biti nekih novih projekata.

BLIE NAM SE PRAZNICI, DA LI PRIDAJE ZNAAJNOVOGODINJOJ EUFORIJI I KOLIKO PANJEPOKLANJA DEKORACIJI KUE?

Diaj


46/158

46 ldecembar

Kada nastupi decembar ja se pretvorim u di-jete. Volim apsolutno sve to ima veze sa pra-

znicima. Naalost, poslednjih godina najvieobaveza imam ba u ovo doba godine i ne sti-em da budem euforina. Uvijek isplaniram vri-jeme za dekorisanje, ali se na kraju sve to pre-tvori u desetominutno bacanje ukrasa na jelku.

KAKO TI ZAMILJA IDEALNE PRAZNIKE?

Prilino jednostavno. Uukano. Uz hranu,filmove i drage ljude.

KAKO BIRA POKLONE ZA DRAGE LJUDE? DA LI VIEVOLI DA DAJE ILI PRIMA POKLONE?

Volim i jedno i drugo. Poklone najee bi-ram brzinski. esto ne stignem sve da pri-

premim na vrijeme pa poklone dijelim danimaposle predvienog vremena. Trudim se dabudem organizovanija, pa emo vidjeti ta ebiti ove godine.

DA LI POSTOJI POKLON KOJI E UVEK PAMTITI?Da, svakako, vie njih. Zapravo, uvijek pam-


47/158

tim osjeaj izazvan znakom panje i injenicomda tamo negdje postoje ljudi koji vas ba dobro

poznaju.

KAKO IZGLEDA TVOJA NOVOGODINJA JELKA?Prilino jednostavno, s obzirom na to da

imam elju da svata neto stavim na nju. Naj-bitnije mi je svijetlo, sijalice danima biram, aukrasi su najee iveni ili napravljeni od drve-

ta u nekim neutralnim tonovima.

GDE ITAOCI MOGU DA TE PRONAU?Nakit i torbe se najlake mogu pregledati na

facebook profilu.Tu je jo i moj blog pickpoc-ketdesign.blogspot.com, zatim Pinterest za in-spiraciju, Instagram za brze vijesti itd.

Od poetka ove godine, svi koji su u Bijeljini ilisu tu u prolazu, mogu sve uivo vidjeti i ispro-bati u ateljeu Mansarda.

Plezir magazin i Slavica e uskoro deliti poklone. Pratite

redovno sajt i stranicu magazina kako biste bili blagovre-

meno obaveteni o detaljima vezanim za poklanjanje.

Diaj

Z di
https://www.facebook.com/pickpocketdesign?fref=tshttps://www.facebook.com/pickpocketdesign?fref=ts


48/158

48 lseptembar

Zvezdiceza srenijepraznike

D t M ij i Ed dl il d d j


49/158

Dve sestre, Marija i Eda, odluile su da udrue svoje

kreativne ideje i pokrenu proizvodnju sitnica i nakitakoji e i njima i ljudima u njihovoj okolini vratiti osmehe

na lice. Ozbiljne poslove profesora i poslovnog sekretara

u slobodno vreme zamenjuju izradom veselih figurica

sneka belia, jelkica i pingvina

Intervju: Teodora Kovrlija

Fotografje: Asteraki

KO SE KRIJE IZA IMENA ASTERAKI UNIKATI?Iza imena Asteraki stoje dve sestre, Marija i

Eda Krstini.

KAKO STE ODABRALE IME, ZATO BA ASTERAKI?

Asteraki () na grkom jeziku znaizvezdica. Marija je diplomirala grki, tako da jeona donela tu re u kuu. Ova re je bila prvi ijedini predlog kada smo birale ime za na nakiti ukrase. Zvui originalno, a ima i lepo znaenje.

KADA JE POELA VAA AVANTURA SA

KREIRANJEM NAKITA I UKRASA?

Jo kao male, bavile smo se kreativnimstvaranjem. ile smo haljinice za lutke, crta-le, pravile narukvice prijateljstva, ramove zaslike koje smo ak i prodavale u lokalnoj knji-ari. Na tata je imao veliki uticaj na nas, jer

je i on uvek neto crtao i pravio . Konkretno,pravljenjem nakita poele smo da se bavimojo kao tinejderke, a ukrasima pre 2 godine.

PRAVITE NAKIT, UKRASE I FIGURICE, U EMU ODSVEGA NAVEDENOG NAJVIE UIVATE?Najvie volimo da pravimo ukrase za jelku, jer

nam je period oko Boia i Nove godine omi-

Diaj

ljeno doba godine. Volimo sneg, jelke, ukrase,druenje sa porodicom i prijateljima u toploj,

l j i iti j t f i N i k i


50/158

50 ldecembar

veseloj i pozitivnoj atmosferi. Nai ukrasi suveseli, areni, raznoliki i verujemo da svakoga

mogu obradovati i upotpuniti svaiju jelku.

KOJE MATERIJALE NAJEE KORISTITE? KAKOIZGLEDA PROCES PROIZVODNJE?Ukrase izraujemo runo od polimerne gline,

zatim ih peemo i uglavnom lakiramo. Prilikomizrade nakita koristimo isti postupak, osim to

koristimo i perlice, trakice, metalne priveske isve ostalo to nam se dopadne od repromate-rijala. Ukrase najvie volimo da pravimo zajed-no uz olju toplog kakaa ili aja, dok u pozadinisvira lagana muzikica, a imamo i pravog malogpomonika nau kucu, koja obino tako za-dovoljno drema pored nas.

KAKO E IZGLEDATI VAA NOVOGODINJA JELKA?Naa novogodinja jelka bie ukraena

NARAVNO Asteraki ukrasima, ali i ukrasima

koje smo nasledile od bake, kao i onim kojesmo donele iz raznih evropskih gradova. Ta-koe nam i prijatelji poklanjaju neobine i lepe


51/158

koe nam i prijatelji poklanjaju neobine i lepeukrase za NG, pa je tako naa jelka u stva-

ri jako bogata, jer svake godine dobije punonovih ukrasa. Prole godine smo razmiljale okupovini jo jedne jelke, tako da bi jedna bilaokiena samo Asteraki ukrasima, a druga svimostalima.

DA LI SE TEKO ODVAJATE OD KOMADA KOJE

NAPRAVITE, JEL IMATE OMILJENI KOJI NIJE NAPRODAJU?Raduje nas pomisao, a na kraju i injenica da

nai ukrasi krase i druge jelke, a ljudi reaguju ivie nego pozitivno. Uveseljavamo i izmamljuje-mo osmehe, a pritom i zaradjujemo, to je sva-kako idealna kombinacija :)

KOJI VAM JE OMILJENI PRAZNINI MOTIV, GDEPRONALAZITE INSPIRACIJU ZA UKRASE?Inspiraciju za ukrase nalazimo u prvim pahu-

ljama, snegu i u svemu to je veselo i lepo. Nekiod omiljenih prazninih motiva su nam svakakosneko beli, pingvini i gingerbrad man.

DA LI IMATE OBIAJ DA REZIMIRATE POSTIGNUTONA KRAJU GODINE I KAKVI SU PLANOVI ZANAREDNU GODINU KADA JE ASTERAKI U PITANJU?Planovi za sledeu godinu su zanimljive i lepe

kreacije nakita za letnji period, kao i naravnoukrasa za NG. elja nam je da Asteraki ukraa-

vaju to vie jelki i da i dalje uveseljavaju ljude.

GDE ITAOCI MOGU DA VAS PRONAU?Moete nas nai na facebook-u

U duhu praznika Asteraki i Plezir magazin vam pripremaju

poklone. Pratite redovno objave na sajtu gde vasnarednih dana oekuju ukrasi za ak tri itaoca

Ekolog
https://www.facebook.com/asteraki.unikatninakithttps://www.facebook.com/asteraki.unikatninakit


52/158

52 ldecembar

GMOISTINE ZABLUDE2 deKAKO JE SVE POELO, PATENTIRANJE GMO SEMENA


53/158

Tekst: Teodora Kovrlija

Iako je genetski inenjering star pre-

ko 30 godina on se jo uvek smatra

novom tehnologijom. Mogunosti su

neiscrpne ali se efekti i dobri i loi, ne

mogu sagledati u tako kratkom peri-

odu. Posledice manipulisanja genimamogu se spoznati tek kroz nekoliko genera-

cija potomaka.

Velike korporacije iza kojih stoje velike drave,ure da to pre komercijalizuju nova otkria, nevodei rauna kako e se novi organizmi odra-

ziti na ivotnu sredinu.

Nakon to su napravljeni, tvorci ovih unap-reenih organizama poeleli su da patentirajusvoje izume. Meutim, tu se javlja pre svegaetiki problem, kako patentirati neto to jeprodukt prirode ili ivo bie?

NAKON PRVOBITNOG OTPORA,AMERIKI SUD JE NAPRAVIOVELIKI PRESEDAN I DOZVOLIO

PATENTIRANJE IVIH ORGANIZAMA.Prelomni trenutak za budui eksplozivni rast irazvoj biotehnoloke industrije desio se 1980.u SAD kada je u sluaju Dajmond protiv a-krabartija (Diamond vs Chakrabarty), tesnomveinom (5:4), Vrhovni sud presudio u koristpatentiranja ivih organizama (u ovom sluaju

to se konkretno odnosilo na genetski modifiko-vanu bakteriju), pod obrazloenjem da je vla-snik patenta uveo novi genetski materijal u e-liju bakterije i na taj nain stvorio neto to nijeproizvod prirode, te je shodno tome podlonopatentiranju.

Na temelju te odluke, pet godina kasnije(1985.), Sluba za patente i robne marke SAD(U.S. Patent and Trademark Office, USPTO)odlukom u sluaju Ex Parte Hibberd otvorila jevrata patentiranju biljaka koje se razmnoavajupolnim putem. To je, dalje, omoguilo da se bilj-ke tretiraju kao pronalasci, farmeri onemogue

Prvi put su 1972. spojeni DNK dva razli~itaorganizma to ozna~ava po~etak nove nau~ne

discipline nazvane genetski inenjering.

Ekolog

da uvaju i presauju seme i sprei slobodnonauno izuavanje bilo koje patentirane vrste.

kuju se najveim delom, ako ne i u potpunosti,nalaze na teritorijama siromanih zemalja i do-


54/158

54 ldecembar

nauno izuavanje bilo koje patentirane vrste.

Posle ovoga industrija je poela ubrzano daproizvodi i patentIra gotovo sve. Poelo je odgenetski modifikovanih organizama, a danas jemogue patentirati gene, novopronaene ali ive postojee samo izmetene u nove uslove.Postavlja se pitanje gde su granice. Da li kroznekoliko decenija moemo da oekujemo da

se ljudski geni i DNK na istovetan nain takoepatentiraju i masovno proizvode?

Divlji srodnici biljaka koje se genetski modifi-

nalaze na teritorijama siromanih zemalja i dostupni su za korienje bez nadoknade. Pret-

postavimo da se gen izolovan iz divlje biljkeugradi u novu GM biljku, novostvorena GMkompanija patentira i kasnije prodaje dra-vi seme iz koje je besplatno dobila gen. Ovopredstavlja direktnu eksploataciju i na indirek-tan nain privatizaciju javnih resursa.

VRH APSURDA GENETSKOGPATENTIRANJA JE VELIKI BROJPARNICA KOJE VODI UGLAVNOMKOMPANIJA MONSANTO PROTIV

POLJOPRIVREDNIKA URAZLIITIM ZEMLJAMA.

Krajem devedesetih godina prologveka Monsanto je uao u Indiju navelika vrata sa genetski modifikova-nim semenon Bt pamuka. Uz sve-srdnu podrku medija i lokalnih (ai federalnih) uprava, Monsanto je

krenuo sa prodajom ovog semenaza koje je tvrdio da daje vei pri-nos i da je otporno na tetoine isuu. Uz seme se, naravno, pro-davao i Monsantov herbicid.

Meutim, pokazalo se da su data

obeanja neodriva u praksi, suaje ugroavala prinos, a i cene pa-muka su globalno padale. Seme GM

Bt pamuka bilo je 10 puta skuplje odsemena tradicionalnog pamuka a mora-

lo je, za razliku od tradicionalnog semena,da se svake godine ponovo kupuje bilo zbog

KOMPANIJE KOJEKOMERCIJALNOPROIZVODE

GMO,SU MONSANTO,

DUPONT, DOW ITD.

ugovora, bilo zbog ugraenogterminator gena (seme je dizaj-


55/158

g ( j jnirano tako da se sledee godi-

ne samounitava i ne moe dase koristi).

U cilju promcije GM semenadrava je zabranila distribucijuiz domaih banki semena, takoda su polako izbaena iz upo-trebe tradicionalna semena po

indijskim selima. Da bi opstali,seljaci su poeli da diu kreditekod banaka, a sve ee nisumogli da ih otplauju.

Od 1997. poeo je enormnirast broja samoubistava meu indijskim selja-

cima. U periodu od 1997. do 2008. procenjujese da je samoubistvo izvrilo oko 200.000 po-ljoprivrednika, to predstavlja najvei talas sa-moubistava u istoriji

Dr Vandana iva (Vandana Shiva), lider pokre-ta za izbacivanje Monsanta iz Indije, napisala je

u svom lanku Samoubilaka ekonomija kor-porativne globalizacije iz 2004. da, umesto dasiromani seljaci imaju pristup besplatnim tradi-cionalnim semenima, oni moraju svake godineda se zaduuju da bi kupili seme, sve dok dugne postane neotplativ, to ih navodi da proda-ju svoje bubrege ili izvre samoubistvo. Iako

Monsanto tvrdi da nema veze sa ovim samou-bistvima, mnogi analitiari tvrde da ima. Ovdetreba imati u vidu i indijski zakon o nasleivanjukoji vai za hindu zajednicu (a njih najvie i ima).Taj zakon predvia da dug umrlog ne nasleu-ju potomci. To znai da banke i Monsanto nemogu na osnovu duga preuzeti imanje onoga

koji je umro ili se ubio, ve imanje nasleuju su-

pruga i deca bez duga.Kompanije koje komercijalno proizvode GMO,

kao to su Monsanto, DuPont, Dow itd., te-sno sarauju ili su u partnerskim odnosima sakompanijama koje se bave proizvodnjom hra-ne, kao to su Nestle, Pepsi, Coca-cola, Heinz

i mnoge druge, tako da zagovornici GM hraneine veliki i moni lobi.

GMO U SRBIJI

Vikiliks je objavio poruku u kojoj je pisalo da jesrpska skupina u maju 2009. usvojila veoma

restriktivan zakon po kome je zabranjeno gaje-nje, korienje i tranzit GMO i da taj zakon nijekompatibilan sa STO (Svetskom TrgovinskomOrganizacijom). Poto su iz ambasade izrazili za-brinutost zbog doneenog zakona dobili su uve-ravanja od Ministra za poljoprivredu Sae Draginada e sve uraditi da se zakon promeni do jula. U

Ekolog


56/158

56 ldecembar

poruci je reeno da ambasada ima informacije izministarstva da Dragin nee dozvoliti da se zakonpromeni jer eli da zatiti domae proizvoaeprirodne soje. Takoe je reeno da su amerikoj

ambasadi ministri Mlaan Dinki i Jasna Matiobeali da e pogurati promenu zakona, Dinki jeobeao i angaman premijera Cvetkovia.

I DANAS SE KRIJUMARI GM SOJA,AK I GM KUKURUZ ALI NEMAPOUZDANIH PODATAKA U KOM OBIMU.KADA SE OTKRIJU GM USEVI, ONI SENA LICU MESTA UNITAVAJU.

Ukoliko se gajenje i korienje GM hrane oza-koni u Srbiji, da li e Monsanto i kod nas daprimeni Brazilski recept i naplati licencu za svu

GM soju i GM voe, koji su krijumareni ili uve-zeni na crno?

U EU, zakon za zatitu potroaa je usposta-vio standard, koji vai i kod nas, da ako neki

proizvod ima 0,9 odsto GM mora biti obeleen.

EU je dozvolila uvoz ovih proizvoda, ali poduslovom da prou kroz stroge kontrole i dabudu jasno obeleeni, to na pr. u Americi nijesluaj jer se ovi proizvodi smatraju nekodlji-vim po ljudsko zdravlje pa ih nije potrebno od-

vajati i obeleavati.

2000. godine je naa tadanja vlada prihva-tila donaciju Amerike od 50.000 tona genetskimodifikovane soje. Danas se procenjuje da jepod sojinom samom vie od nekoliko hiljadahektara.

UKOLIKO SE GAJENJE I KORIENJE GM HRANEOZAKONI U SRBIJI, DA LI E MONSANTOI KOD NAS DA PRIMENI BRAZILSKI RECEPT


57/158

Poslednjih desetak godina u Srbiji se proizvodigenetski modifikovana soja kojom se hrani sto-ka. Ovakvu soju seljaci seju na svojim njivamaiskljuivo zbog niih trokova proizvodnje. Taj

problem traje ve nekoliko godina i neodlunostdrave da uniti te useve doprinela je tome dase broj hektara pod GM sojom sve vie iri.

Do sada se verovalo da sa GM sojom graa-ni Srbije dolaze u dodir samo preko uvoznogmesa i mesnih preraevina, ali redovne inspek-

cije Ministarstva poljoprivrede pokazala je daovu kulturu gaje mnogi ratari irom Srbije.

Jedini nain da se sprei da genetski modifiko-vana hrana dospe do rafova u prodavnicamajeste intervencija nadlenih na njivi koja do sadanije bila dovoljno revnosna.

I KOD NAS DA PRIMENI BRAZILSKI RECEPTI NAPLATI LICENCU ZA SVU GM SOJU I GM VOE,KOJI SU KRIJUMARENI ILI UVEZENI NA CRNO?

ZAKLJUAK:O GM organizmima, naalost, ne

znamo dovoljno da bi mogli da sa si-gurnou kaemo da nisu tetni poljudsko zdravlje, a eksperimenti raenina pacovima to i pokazuju.

Pozivanje na pravila EU i njihov zah-tev da ukoliko ne prihvatimo GMO ne-emo moi da uemo u uniju, nije do-bar argument jer je 50 odsto zemaljaEU zabranilo proizvodnju i korienjeovih organizama.

Obeanje kako e nai poljoprivredniciprofitirati od GM semena, takoe nestoji, jer su trokovi proizodnje GM pro-izvoda iz godine u godinu sve vii, (ra-unajui legalno plaanje semena sva-ke godine i velike koliine herbicida zaunitenje korova) dok je cena tih istih

proizvoda na berzi sve nia. (i u odno-su na konvencionalno gajene i u od-nosu na organski uzgajane proizvode)

Postavlja se pitanje ko bi na krajuimao koristi od ozakonjenja GMO uSrbiji?

Ekolog


58/158

58 ldecembar


59/158

ZELENI KROVOVIOD PRIVILEGIJE PLEMSTVADO MODERNOG

ARHITEKTONSKOG ELEMENTA

Tekst: Svetlana Divljakov

Ekolog


60/158

60 ldecembar

eleni krovovi su sve popularniji umodernoj arhitekturi mada nisu

ta su zeleni krovovi?Zeleni krovovi su krovne povrine koje su


61/158

Zmodernoj arhitekturi, mada nisu

velika novost. Oni potiu jo iz an-tikog doba. Krovni vrtovi su senajpre mogli videti na Bliskom isto-ku gde su graevine tradicional-

no imale ravne krovne povrine. Zatim i u starojGrkoj i Rimu. U doba renesanse su se pojavili udelovima Evrope sa blagom klimom. Vremenom

su se sve vie prilagoavali klimatskim uslovimapodneblja u kome su se nalazili, pa su se razvija-la tehnika i arhitektonska reenja koja su omo-guavala da se, umesto u saskijama na krovovi-ma, biljke gaje direktno na krovnoj povrini. U tovreme, zeleni krovovi su bili privilegija plemstva,kraljevskih porodica i bogatih ljudi.

Trava na krovovima se gajila i na Islandu iSkandinaviji gde su, zbog specifinih klimat-skih uslova, postali deo tradicionalne arhi-tekture. Ovi narodi su vremenom primetili daje termika izolacija kua koje su prekrivenetravom toliko dobra da im nije bilo potrebno

intenzivno grejanje. Moda su oni i prvi narodikoji su shvatili pravu vrednost zelenog krova i lep i koristan.

U poslednjih 20 godina su uspostavljeniprincipi zelene arhitekture, pa i principi grad-nje zelenog krova. Za to vreme dolo je domnogih saznanja, a njihova primena rezultuje

pojavom sve vie prelepih zelenih krovova i-rom sveta.

Zeleni krovovi su krovne povrine koje su

delimino ili potpuno prekrivene vegetacijomkoja se nalazi iznad sloja vodootporne mem-brane.

Postoje dva tipa ovakvih krovova.Prvi je ekstenzivni i to je krov koji se ne

upotrebljava kao prostor za boravak, nego

se koriste samo njegove tehnike i estetskeprednosti. Sastoji se od podloge, potpornogsloja, vodootporne membrane, zatitnog slo-ja koji titi krov od korova, drenanog sloja,sloja zemlje i vegetacije. Na ovaj tip krova seuglavnom sadi nisko rastinje kao to su tra-va, aromatino i livadsko bilje koje ne zahteva

puno odravanja.Za razliku od ekstenzivnih krovova, inten-zivni se koriste kao i svaka druga zelena po-vrina, pa su dosta zahtevniji za izgradnju iodravanje. Na njima ljudi mogu da provodevreme okrueni bunjem, drveem i viim ra-stinjem koje zahteva esto ubrenje i minera-

le za rast biljaka. Visoke biljke moraju i fizikida se osiguraju, jer jaki vetrovi mogu da ihiupaju. Ovakvi krovovi imaju vie slojeva izatitinih membrana, a sloj zemlje u koji sebiljke sade je znatno deblji u odnosu na ek-stenzivni krov.

Ekolog


62/158

62 ldecembar62 ldecembar

Zato su zeleni krovovitoliko dobri?

U blizini Singapura na malom ribarskomostrvu Sentosa, ponosno stoji kua Meera,


63/158

Pored toga to objektu daju posebanarm, ovi krovovi imaju brojne prednosti.Od ekolokih, kao to su poboljavanjeglobalne mikroklime u gradovima, sma-njenje nivoa buke, preiavanje kinicei vazduha unutar objekta, oni su i ivotniprostor za razne ivotinje i insekte. Odlina

su termika izolacija objekta, zadravaju to-plotu zimi, a hlade leti. Pruaju dodatni pro-stor za boravak u prirodi, mogu biti i bataza uzgajanje jestivih biljaka.

Zeleni krovovi kaodeo tradicije Norveana

Kao to je ve reeno, zeleni krovovi su uSkandinaviji tradicionalni deo arhitekture.Najbolji pokazatelj su primeri irom Norve-

ke gde se mogu videti stotinama godina starekue koje su obavezno prekrivene travom.

U doba Vikinga i tokom srednjeg veka, vei-na kua se zidala od drveta, krov se izraivao

od kore breze i po pravilu prekrivao travom.Pojavom gvoa i drugih savremenih mate-rijala, travnati krovovi gube na popularnosti.Danas se norveani trude da sauvaju ovutradiciju i obnavljaju sve stare kue koje suprekrivene travom. Vremenom se sve vie ljudiopredelilo da, umesto konvencionalnim, svoju

novosagraenu kuu prekrije zelenim krovom.Takoe, razne kulturne institucije i komercijal-ne zgrade su se odluile za ovaj tip krova.

Ostrvska kua sa zakrivljenim zelenim kro-vom i terasnim batama

, p j ,

iji zeleni krov ostavlja bez daha. Prednji i za-dnji deo ove etvorospratnice su iskorieniza gradnju terasnih bati, a najvii nivo kueje prekriven velianstvenim zakrivljenim zele-nim krovom.

Zeleni krovovi i na

gradskim autobusimaZelene povrine u urbanim sredinama suveoma bitne za ist vazduh i zdravlje ljudi, paje pejzani arhitekta Mark Granen iz panije,doao na ideju da krov gradskog autobusaprekrije zelenilom.

On je napravio sistem pod nazivom Fito Ki-

netik koji koristi laganu hidroponinu penudebljine 7cm koja je znatno laka od zemlje ismanjuje ukupnu teinu zelenog krova. Ovapena je i veoma savitljiva, pa se lako moepostaviti na razne krovne povrine. Za na-vodnjavanje biljaka koristi se kondenzacija odklima ureaja u autobusu koja se inae prosi-

pa, a moe se zalivati i runo.Prototip autobusa sa zelenim krovom setrenutno moe videti kako dovozi i odvozi po-setioce do prirodnog rezervata u gradu Gorinina severoistoku panije.

ModOn s j promenil


64/158

64 ldecembar


65/158

Zaecimanekenstva

kao zanimanjanastavak

ModOn s j promenil


66/158

66 ldecembar

U prolom broju ste imali prilike da upoznate netoliko glamurozne poetke manekenske profesije

do polovine dvadesetog veka.

N

akon toga, britanska dizajner-

ka Meri Kvant je bila jedna od

najzaslunijih osoba za mane-

kenski bum koji se desio odezdesetih godina, naroito u

Londonu koji je vaio za grad

sa najnaprednijim pristupom ovoj profesiji. Zami-

slite predstavljanje kolekcije uz manekenke koje

su razuzdano igrale uz dez muziku i u trenutku

se zamrzle u statinim pozama, a onda se prise-

tite da je posao manekenki, sve do tada, od njihzahtevao da budu odmerene, staloene i hladne.

Meri Kvant je utrla novi put kojim se ova pro-

fesija razvijala, naroito u vreme kada je dolo

do masovne proizvodnje ready to wear na-

spram haute couture odee, koja je zahtevala

drugaiju vrstu prezentacije i gde su maneken-ke morale da budu ivahne i da deluju pristu-

pano. Promena se nije desila samo u nainu

na koji su prezentovale odeu. Sve do ezde-

setih godina manekenke su bile slabo plae-

ne, a onda su odjednom poele da zarauju i

po hiljadu dolara za reviju u Milanu i neto vie



67/158

za one u Parizu. Takoe, konano je dolo donama poznate povezanosti fotografa i mane-kenki. Postalo je sve tee povui jasnu granicu,kakva je postojala nekada, izmeu profesijemodela i manekenke, a za to su najzaslunije

bile ikone poput Tvigi i Din rimpton ije su fo-tografije postale medijski hit. Zahvaljujui njima,mladi su pohrlili u butike da bi iskopirali njihovizgled i promena imida je poela da se ispla-uje.Vie nisu bile personifikacija devojki iz visokog

drutva ve uzor mladima, naizgled pristupa-

ne i drueljubive, to je doprinelo boljoj prodajikolekcija.Tvigi, sa svojom piksi frizurom i niim rastom,

koji je bio netipian za manekenke prethodnihera, sa samo esnaest godina smatrala se nosi-ocem promena u profesiji, a procenjuje se da jezaraivala oko sto trideset dolara na sat, dok je

ModOn s j promenil


68/158

68 ldecembar

Sve do ezdesetih godina manekenke su bileslabo plaene, a onda su odjednom poele da

zarauju i po hiljadu dolara za reviju u Milanui neto vie za one u Parizu

prosena zarada za to vreme bila dvadeset e-

tiri dolara nedeljno. Ukoliko je neka manekenkauzor mladima i njihov idol, vea je verovatnoada e oni koji se na nju ugledaju eleti i da izgle-daju ba kao ona. Tu dolazimo do vanog pita-nja manekenske grae, predstavljanja njihovogtela kao savrenstva i uspostavljanja standardakoji su za neke devojke teko ostvarivi, ako ne i

nemogui bez zdravstvenih posledica.Promocija idealne manekenske figure zapo-ela je kada i izrada ready to wear kolekcija.

Ukoliko imate masovno proizvedenu odeukoja se izrauje zahvaljujui gotovim obrascimai manekenke koje je reklamiraju, dolazi do ho-mogenizacije idealnog tipa tela, odnosno, nje-

govog oblika i teine. Iako smo svi svesni uti-

caja i posledica koje ovaj trend ima, injenica jeda su manekenke tada postale dosta mravijenego to su to bile na samom poetku kada senjihova profesija tek ustaljivala.Tokom sedamdesetih godina tea ekonom-

ska situacija uticala na to da manekenke narevijama neguju malo otriji, opasniji izgled, a

trend mravosti se i dalje nastavio. Ipak, ovaera je unela i nekoliko vanih promena. Osimtoga to su se u ovom periodu otvorile neke oddanas najpoznatijih modnih agencija, poput ElitModels-a i Selekt Model Menadment-a, afri-ko-amerike manekenke poput Beverli Don-son su postale izuzetno popularne, a dolo je i


69/158

do razvoja model-skautinga.

Ovo se desilo zahvaljujui skandinavskim ze-mljama koje su imale veliki broj visokih, plavo-kosih i plavookih modela, a premalo klijenata.Tada je na scenu stupila Ford Models agencijai meu prvima zapoela praksu skautinga, od-nosno, regrutovanja potencijalnih manekenki usvoju agenciju.

Pored skandinavskih zemalja, ovo je bilapraksa koju su esto praktikovali i u Brazilu,radi angaovanja egzotinih modela.

U drugoj polovini ove decenije (70-e), SportIlustrejted je objavio svoje izdanje posveenokupaim kostimima, a modeli su bile kalifornij-ske lepotice sa oblinama i zdravijeg izgleda od

onog koji se tada negovao. Upravo ovo izdanje

magazina bilo je kamen temeljac za razvijanjeprofesije supermodela.Tokom osamdesetih godina dvadesetog

veka, za veinu manekenki, njihova profesijaje bila jedino to su radile i od ega su zarai-vale. Putovale su irom Evrope radei revije zapoznate dizajnere, bile su neko oko koga su se

agencije otimale, a mnoge od njih su poele darade i za kozmetike kue u promociji parfemaili kozmetike.

Dok su na jednom kontinentu bili popularniandrogeni izgled i kratka kosa, na drugom sumanekenke izgledale izuzetno enstveno i saizraenim oblinama. U oba sluaja, popularnost

ModOn s j promenil


70/158

70 ldecembar

Tvigi i Din rimpton nisu bile personifikacijadevojki iz visokog drutva ve uzor mladima,

naizgled pristupane i drueljubive, to je


71/158

i zarada su podjednako rasli pa su one uspe-nije zaraivale i po dve stotine dolara na sat to-kom osamdesetih godina.

Manekenke su i zvanino postale slavne li-

nosti tokom poetka naredne decenije. Su-permodeli devedesetih godina su redovno bilimeta paparaca i zauzimale prostor u svim trarubrikama, a svima je poznata famozna izjavaje Linde Evaneliste da supermodeli ne ustajuiz kreveta za manje od deset hiljada dola-ra dnevno. Ovakve izjave, kao i ugovor

u vrednosti od skoro milion dolara kojije Kristi Turlington potpisala sa Mejbili-nom, dobri su primeri za razumevanjezbog ega se reputacija modela vratilana staro. Publika ih vie nije doivljavalakao prijateljski nastrojene devojke izsusedstva, kao to je bio trend

ezdesetih godina, pre semoe rei da su opet postalenedostine devojke iz visokogdrutva.

Kejt Mos je sredinom deve-desetih bila najzaslunija zapromovisanje takozvanog he-

roinski ik izgleda koji se forsi-rao tokom njene saradnje saKelvinom Klajnom. Posledicaovog stila je bilo razdvaja-nje profesije na komercijalnimodeling i modeling za edi-torijale. Dok je ovakva vrsta

izgleda prolazila na snimanju editorijala, za po-trebe komercijalnog modelinga zapoljavani sumodeli poput Tajre Benks i Hajdi Klum.

Krajem ere, kada je pop muzika bila na vr-

huncu i kada su slavne muzike zvezde biletinejderi, dolo je do zahteva da i manekenkebudu to seksipilnije. Proboj komercijalnih ma-nekenki poput Adrijane Lime i Alesandre Am-brosio je donekle odgovorio na zahteve novog,

mladima okrenutog, trita. Ipak, njihovaslava nikada nije dostigla razmere su-

permodela na poetku devedesetihgodina.Iako je problem manekenskih pro-

porcija i njhovog uticaja uzeo mahajo ezdesetih godina, trebalo je da

proe mnogo vremena pre nego tose neto po tom pitanju uradi i da

se sprei zaarani krug izgladnji-vanja manekenki da bi bile uspe-ne, kao i izgladnjivanje onih kojise na njih ugledaju. Tako je tekprole godine Vog odbio da sa-rauje sa manekenkama kojeimaju ispod esnaest godina i

za koje je oigledno da imajuporemeaj u ishrani. Mnogeagencije su ispratile ovaj pri-mer i isto postupile, prepisavinova pravila, a da li e to unetineke promene na bolje, ostajenam da vidimo.

doprinelo boljoj prodaji kolekcija

Mod


72/158

72 ldecembar

Intervju: Minja Cvetkovi


73/158

Fotografje: Sonja i Selma

u

potrazi za talentovanim i kreativ-nim ljudima, naili smo na "male

d " S j Mili i S l

Mod


74/158

74 ldecembar

umodne uase" Sonje Mili i SelmeSelimovi. Ne dozvolite da vasopis zavara, odea koju njih dveredizajniraju je sve samo ne takva.

Ukoliko do sada niste imali prilike da se upozna-te sa radom ove dve mlade dame, ostanite uznas i proitajte ta one imaju da kau o svojim

poecima, omiljenim mestima za kupovinu, bar-bikama i drugim stvarima...

POZDRAV SONJA I SELMA. VERUJEM DA LJUBITELJIVINTAGE ODEE I RETRO STILA VE ZNAJU ZAVIRTUELNU RADNJU VAIH MALIH MODNIH UASAPOD NAZIVOM LITTLE BARBIE SHOP OF HORRORS, A

ZA ONE KOJI DO SADA NISU IMALI PRILIKE DA SE SANJOM UPOZNAJU, TA MOGU DA OEKUJU?Little Barbie Shop of Horrors je virtualni modni

duan namijenjen svim djevojkama koje dijeleslian modni izraaj sa nama. U njemu su pre-zentirane odjevne kombinacije koje nas dvijesklapamo u naem stilu, na nain kako i same

kombinujemo odjeu koju nosimo. Radi se osecond hand garderobi, koju po potrebi redi-zajniramo i prilagoavamo sebi i potencijalnimkupcima. Nekada su to vintage, nekada retrokomadi, ali uvijek odjevni predmeti koje vrijediposjedovati u ormaru.

KONCEPT NA KOM SE BAZIRA VAA RADNJA JE,IZMEU OSTALOG, REDIZAJNIRANJE SECOND HANDODEE. GDE NABAVLJATE TU ODEU I KOJI SU TOKOMADI KOJI VAS NAJEE INSTANT PRIVUKU?

Buvljak je mjesto na kojem nalazimo najinte-resantnije odjevne predmete. Najee je tobuvljak u Tuzli. Kako smo obje zaljubljenice u

starine, od predmeta za pokustvo do odjee imodnih dodataka; buvljaci su za nas turistikeatrakcije koje posjeujemo na svakom putova-nju. Pored buvljaka, odjeu nabavljamo i u 2ndhand shopovima u Tuzli, kojih je sve manje.

Ekscentrini komadi su nam najdrai, pone-kad vrlo nenosivi. Mi ih nazivamo i muzejskimprimjercima.

Posebno drage su nam stvari ex Yu proizvod-nje, koje su esto izuzetnog kvaliteta. Za nasimaju i sentimentalnu vrijednost, odiu duhomprolosti, vraaju nas u djetinjstvo i podsjeaju


75/158

I dalje postoji veliki broj djevojaka kojima je lake

prigrliti neki novi trend, nego iskombinovati neto

to e ispoljiti njihovu osobnost. Nedavno smo

imali primjer gdje se tartan (ili ti karirano) vrationa velika vrata, ulice je doslovno prekrio jedan

veliki karirani stolnjak

na nae mame i bake, koje smo posmatrale sa

divljenjem kako to samo djevojice znaju

sta. Nakon kupovine i pripreme odjevnih pred-

meta slijedi fotografisanje i finalna obrada fotofij k j i j k d i

Mod


76/158

76 ldecembar

divljenjem, kako to samo djevojice znaju.

IMATE LI NEKI SAVET ZA ONE KOJI TEK KREUU POHODE PO BUVLJACIMA I SECOND HANDRADNJAMA?

Ponesite sitan novac.Kada krenete na buvljak nemojte planirati i

oekivati da ete pronai komad odjee kojivam je potreban ili koji dugo traite, jednostav-no se prepustite srei.

Ne budite sitniavi! Sjetite se da se radi oodjei koja ve iza sebe ima priu, kao takvanije uvijek u savrenom stanju, pa je esto po-trebno intervenisati na istoj.

Imajte na umu da bi za mnogo vei novac ku-pili predmet znatno loije kvalitete, izraene odvjetakih materijala, masovne proizvodnje i ki-neskog porijekla.

etnja po buvljaku za nas je uitak. U jednojruci kafa to go u drugoj ruci ceger, muzika uuima i osmijeh na licu.

NAKON NABAVLJANJA ODEE, KAKO DALJE TEEPROCES NJENOG REDIZAJNIRANJA? KOLIKO VAM

VREMENA TO ODUZIMA I DA LI PRE KUPOVINEODREENOG KOMADA U GLAVI IMATE IDEJU KAKOETE GA MODIFIKOVATI ILI JE TO NETO TO DOLAZIPOSLE?

Nekada su to sitne intervencije, kao sto jemijenjanje dugmadi; a ponekad je potrebno upotpunosti promijeniti prvobitni model (na pri-mer, od haljine veliine 46 dobiti veliinu 38).

Ideje za redizajniranje se javljaju odmah prili-kom kupovine, u suprotnom ne bi ni kupovalepredmete koji nas ne zaintrigiraju na licu mje-

meta, slijedi fotografisanje i finalna obrada foto-grafija, koje uzimaju nekada vie vremena negoprva faza. Proces od kupovine pa do prodajejednog 2nd hand komada je mnogo dui negoto se prvobitno ini.

KOLIKO JE TEKO ODVOJITI SE OD SAVRENOREDIZAJNIRANOG VINTAGE KOMADA?

S vremena na vrijeme, vrlo teko se odvojimood savrenog vintage komada, lamentirajuijedna drugoj o nesvjesnosti ena o dananjemkvalitetu odjee. Mjesecima prije nego to jeodluimo staviti u prodaju, posmatramo tu pre-divnu haljinu, koja zasluuje posebnu panju i

ljubav od budue vlasnice i nadamo se da etu panju i dobiti.

DOBILE STE DOSTA POHVALA I PITANJA NA RAUNFOTOGRAFIJA. ZNAMO DA STE SAME ZASLUNEZA NJIHOV IZGLED I FINALNU OBRADU, ALI DA LISU VAM SE U MEUVREMENU JAVILI FOTOGRAFIZAINTERESOVANI ZA SARADNJU, DA TAJ DEO POSLAPREUZMU NA SEBE?Veinu fotografija radimo same. Pored digital-

ne kamere, vrlo rado koristimo i analogne fo-to-aparate koje posjedujemo. Iako su digitalniaparati mnogo komforniji za upotrebu, iz ljubaviprema analognim fotografijama, s vremena navrijeme rado eksperimentiemo sa naom ma-lom kolekcijom starih foto-aparata. Te fotografi-je su nam posebno drage.

U meuvremenu smo radile nekoliko foto sho-oting-a sa profesionalnim fotografima, neki odnjih su nai bliski prijatelji. Vrlo rado se odaziva-mo na saradnju. Uskoro imamo novi projekt.


77/158

Mod


78/158

78 ldecembar

Posebno drage su nam stvari ex Yu proizvodnje,

koje su esto izuzetnog kvaliteta. Za nas imaju i

sentimentalnu vrijednost odiu duhom prolosti


79/158

U JEDNOM OD PRVIH INTERVJUA KOJI STE DALE,PROITALA SAM DA BARBIE U IMENU RADNJESUGERIE NA UNIFORMISANOST KOJA SE MOE

VIDETI NA ULICAMA. DA LI SMATRATE DA SESTANJE OD TADA PROMENILO ILI I DALJE VLADAPARADOKS DA U DOBA KADA IMAMO NAJVIEMOGUNOSTI ZA INDIVIDUALNOST VIAMO NAJVIEUNIFORMISANOSTI?

Situacija se nije mnogo promijenila u posljed-nje dvije godine. I dalje postoji veliki broj dje-vojaka kojima je lake prigrliti neki novi trend,nego iskombinovati neto to e ispoljiti njihovuosobnost. Nedavno smo imali primjer gdje setartan (ili ti karirano) vratio na velika vrata, uliceje doslovno prekrio jedan veliki karirani stolnjak.Osoba koja ne mari mnogo za prolaznost modei koja se onako poigrava komadima odjee, de-zenima, detaljima, bez obzira na trenutak kadaje neto apsolutno IN, je osoba koja ima izgra-en stil. Ne zbog svjesne namjere da bude kon-tra drugih ili da bude neto posebno, nego zatoto je to svojstveno prirodi njene linosti.

KOLIKO VAM VREMENA TREBA DA SASTAVITESVAKU KOMBINACIJU I DA LI LJUDI VIE KUPUJUPOJEDINANE KOMADE ILI CELOKUPAN OUTFIT KOJISTE NAPRAVILE?

Nekim projektima pristupamo mnogo teme-ljitije. Paljivo kombinujemo komade odjee ibiramo prikladne asesoare. Kada je rije, naprimer o rasprodaji, utroeno vrijeme i trud suznatno manji, to je vidljivo i na krajnjem rezul-tatu. Mi volimo da mislimo, a i pretpostavljamoda ljubitelji naeg malog duana modnih ua-sa, ve imaju izgraen stil i posjeduju odreenudozu kreativnosti; pa bilo da kupe pojedinanekomade odjee ili itave kombinacije, sigurnesmo da to nose na svoj jedinstven nain.

DA LI STE DO SADA IMALE NEKA NEGATIVNA ISKUSTVANA RAUN KUPOVINE I PRODAJE SECOND HANDODEE I SMATRATE LI DA JE ONA PRIHVAENA UDRUTVU ILI DA LJUDI I DALJE MALO ZAZIRU OD NJE?

Postoje djevojke koje nose 2nd hand odje-u i one koje ne nose, to je vrlo jednostavno.Veina djevojaka koje kupuju od nas, su naestalne muterije, pa komplikacija nema. Mi smozadovoljne, ali i pozitivno iznenaene odazi-vom.Trenutno najvei problem nam predstavlja po-

tarina, koja najee iznosi 1/3 ukupne cijeneunutar zemlje. Kako je za susjedne zemlje iznospotarine previsok, odluile smo da ne aljemovan BiH, na nau veliku alost, jer postoji mno-

sentimentalnu vrijednost, odiu duhom prolosti,vraaju nas u djetinjstvo i podsjeaju na nae

mame i bake, koje smo posmatrale sa divljenjem,

kako to samo djevojice znaju

Mod


80/158

80 ldecembar

go ljubitelja i pratitelja naeg shopa van naezemlje. Nadamo se da emo pronai neko rje-enje uskoro.

IME SE SONJA I SELMA JO BAVE? NA SELMINOMBLOGU CHEMANA ACCESSOIRES SMO IMALI PRILIKEDA VIDIMO DA JE POSTALA MAMA, A SONJA KREIRAODEU I MODNE DODATKE, PA KAKO SVE TO USPEVATEDA USKLADITE SA OBAVEZAMA OKO RADNJE?

Sonja je ove jeseni back to school, bukval-no. Sonja je diplomirani ininjer tekstila, kakove nekoliko godina traga za poslom u svojojstruci, odluila je da se profesionalno nadogra-di i da se u budunosti okua u radu sa dje-com. Little Barbie Shop of Horrors nee biti za-postavljen! Pored toga radi malene, simpatineilustracije, koje s vremena na vrijeme oslika naplatnu ili podijeli sa prijateljima na drutvenimmreama.

Kao to ste spomenuli, Selma je ove godinepostala mama, ne koristi porodiljsko odsustvo,jer angaman u LBSoH za nju predstavlja hobi, ane obavezu ili teret. Jo jedan ispit, koji joj pred-

stavlja obavezu i teret, dijeli je od diplome prav-nice. Pored bloga kojeg vodi ve par godina, ui-va u malim uradi sam projektima, nekada su tomodni dodaci a nekada dekorativni predmeti.

SELMA, DA LI MISLI DA JE BLOG, NA KOM ISAMA PROMOVIE RETRO INSPIRISANU ODEUI REDIZAJNIRANE SECOND HAND KOMADE UZKOMBINACIJU SA FOTOGRAFIJAMA KOJE ODIUDUHOM PROLOSTI, DOPRINEO POPULARNOSTILITTLE BARBIE SHOP OF HORRORS-A?

Chemana Accesossoiresje blog kojim eliminspirisati posjetitelje na skroman, ali kreativani sadrajan nain zivota; stavljajui naglasak nadetalje, koje ine ivot ljepim, odjeu zanimlji-vijom, stil upeatljivijim, ivotni prostor toplijim.

Sudei po statistikama veliki broj posjetiteljamog bloga su ujedno i posjetioci naeg virtuel-nog shopa i vice versa.

I ZA KRAJ, KAITE NAM NA KOJI NAINZAINTERESOVANI MOGU DA DOU DOODEE KOJU REDIZAJNIRATE?
http://chemana.blogspot.com/http://chemana.blogspot.com/


81/158

Little Barbie Shop of Horrors

malebarbike.blogspot.com

[email protected]

Pranin opin
https://www.facebook.com/HorrorBarbieshttp://malebarbike.blogspot.com/mailto:little.barbie.shop%40gmail.com?subject=%5Co/mailto:little.barbie.shop%40gmail.com?subject=%5Co/http://malebarbike.blogspot.com/https://www.facebook.com/HorrorBarbiesmailto:little.barbie.shop%40gmail.com?subject=%5Co/http://malebarbike.blogspot.com/https://www.facebook.com/HorrorBarbies


82/158

5.

6.

8.

4.

3.

1.

7.

11.

2.

Teodora Kovrlija

13.

10.


83/158

1.Tana by Ana urdilovi2.Prirodna kozmetika za mukarce 3.Prirodnakozmetika za ene 4.Unikatni rokovnici5.Donda lutkica (Tajni ivot arapa)6.Donda lutkica (Tajni ivot arapa) 7.Kutije za aj ili zaine ( Matilda So Chic)8.olja za aj ( Matilda So Chic) 9.Usb jelen (gadget4gif) 10.Cediljka za aj(Kliker gif shop) 11. Zidni sat (Kliker gif shop) 12. Dojstik za tablet (gadget-4gif) 13. Ogrlica (Marinush jewelry) 14. Ogrlica (Marinush jewelry) 15. Ogrlica(Marinush jewelry) 16. Knjiare Vulkan 17. Knjiare Vulkan 18. Tana by Anaurdilovi

14.

9.

16.

17.

12.

18.

Mod


84/158

street


85/158

streetstyle


Mod

KAKAV JE TO STIL


86/158

86 ldecembar

KAKAV JE TO STIL

U STREET STYLE-U

Uposlednje vreme smo preza-sieni terminom street style.Sam pojam esto podrazume-va itav spektar osobina, a ja-sna definicija je nepoznata.

Da li je to ulini stil, kombinovanje dizajnerskihi vintage komada, oblaenje u skladu sa dea-vanjem, odea za svakodnevnu priliku sa edgypreokretom, da li svi imamo street style ili samopojedinci, da li je to subjektivni doivljaj ili nije,sve su to pitanja koja se pri pomenu ovog fe-nomena nameu.

Sofi Vudvard u svojoj studiji The Myth odStreet Style je povezala ovaj stil sa njegovomistorijom, uticajem modnih magazina, najnovijihtrendova, individualnou i shvatanjima odee.Svoje istraivanje, u trajanju od vie od etirigodine, obavila je u Notingemu, a ja u vam ukratkim crtama predstaviti rezultate do kojih jedola i na taj nain moda odgovoriti na nekaod gore postavljenih pitanja i pruiti uvertiru u


87/158

to ta vas eka u nekom od narednih brojeva.Prema uvreenom miljenju street style pred-

stavlja prelaz iz jasno definisanih subkulturnihstilova, koji su dominirali ezdesetih i sedam-desetih godina, u vrstu stilskog kolaa kakvuimamo danas gde je jasne kategorije izuzetnoteko, pa skoro i nemogue utvrditi.

Street style je kroz istoriju bio povezan sa mu-zikim scenama i lokacijama, poput Kemdenau Londonu, kao sinonim za kreativnost i indivi-dualnost kroz koju je izgraen britanski stil.

Moda se diktirala odozdo na gore, pozna-ti dizajneri su pozajmljivali ideje od pripadnikasubkultura koji bi na ulici pokazivali svoje uradisam kreacije, irokane ili glam rok platforme.

Danas, kako kae Sofi, kada izaemo na uliceLondona da posmatramo kako su se ljudi obu-kli esto emo se razoarati zbog jednostavnei dosadne odee koju nose. Razlog zbog kogse ovo deava jeste to u dananjem vremenuna stvari gledamo kroz mitsku prolost streetstyle-a, kada je on bio pozornica pankerima,hipicima, gotiarima i mnogim drugim alterna-

Mod


88/158

88 ldecembar

tivcima. Zbog ovoga esto oekujemo da nai-emo na vrstu ekscentrinosti i izraene indivi-dualnosti koja ukoliko izostane ostavlja prostorrazoarenju.

Da bi objasnila evoluciju street style-a, kao inae razumevanje istog, Sofi je na njega gle-dala kao na mesto na kome se sudara viefaktora - glavna ulica sa buticima koji se u njojnalaze, modni magazini, preferencije potroaai njihova socijalna pozadina. Iako ulica pred-stavlja pre svega geografsku lokaciju, ona jepovezana sa ljudima koji kroz nju svakodnevnoprolaze, pa je iz tog razloga obratila panju i nato da li se street style moe ulino lokalizovati,odnosno, da li posebne ulice imaju svoje po-

sebne stilove. U naem kontekstu, pitanje jeda li bi se ljudi drugaije oblaili kada bi trebaloda idu kroz najprometniju ulicu njihovog gradaumesto kroz ulicu koja vas vodi samo od stanado najblie prodavnice.

Kada govori o povezanosti modnih maga-zina sa street style-om ona istie da popular-ni mejnstrim magazini, poput Gracije i Ela, nastranice posveene ulinom stilu stavljajuljude obino odevene koji za svoju kombina-ciju kau da je sastavljena od vintage komadanajee kombinovanih sa komadima iz radnjekoja se u tom trenutku smatra trendi, poputTopopa. Magazini ne predstavljaju osobe kojepromoviu otkaene, neobine stilove, ve naj-

Prema uvreenom miljenju street style predstavlja prelaz

iz jasno definisanih subkulturnih stilova, koji su dominirali

ezdesetih i sedamdesetih godina, u vrstu stilskog kolaakakvu imamo danas gde je jasne kategorije izuzetno teko,

pa skoro i nemogue utvrditi.

ee one koji na dobar nain nose ono to jetrenutno u modi. Zbog toga Sofi zakljuuje daje verzija street style-a koja se predstavlja u a-sopisima prela iz subverzivne, revolucionarne,


89/158

p pu mejnstrim. Ovde se dolazi do paradoksa jersu mnogi Sofini ispitanici pod pojmom streetstyle podrazumevali stil koji je suprotnost mejn-strimu, ali sa druge strane, isti taj ulini stilje deo mejnstrima kroz njegovo predstavljanjeu magazinima ili na blogovima gde ljudi noseodeu koja prati najnovije modne trendove idolazi iz popularnih modnih kua. Zahvaljujuiovoj injenici ona nudi objanjenje za manjakindividualnosti kada se radi o street style-u.Ovi butici, da bi bili uspeni, prodaju kolekcijenamenjene stilu alternativnijih pojedinaca. Naovaj nain, u H&M radnjama mogli ste da ku-pite dopadljive retro komade nalik onim iz pe-desetih. U isto vreme, prodavali su se i komadikoji odgovaraju poslednjim modnim trendovimapoput patika sa platformom. Ova praksa seprimenjivala u veini slinih butika zadovoljitimejnstrim, istovremeno pruiti i pridobiti i nekeod alternativaca. Kao posledica toga izdvajase jednolinost u ponudi butika koja rezultirauniformisanou potroaa. Tako su se na ve-ini street style fotografija koje je Sofi napravilavidele vojnike jakne, starke, uske farmerice,Moskino kai ... Ovakav izgled je esto via-la i na mestima koja su vaila za alternativnija,

poput indi rok klubova. ak i tokom stvaranjaalterntivnog izgleda mnoge ideje, kao i samaodea, bili su preuzeti iz mejnstrima. Ali, pre-vie brzopleto i lako bi bilo rei da to sve iniistim. Pria se menja kada se ispitaju namereonih koji tu odeu nose. Iako esto obueni

Pod najnovijim modnim trendovima

prezentuju se miks vintage i

brendiranih stvari koji ljudi prate i

predstavljaju ne samo kao street style,ve i kao poslednju modu. Na taj nain,

Mod


90/158

90 ldecembar

u ono to potpada pod najnovije modne tren-dove, mnogi ljudi, koje je Sofi za potrebe radaintervjuisala, izjasnili su elju da svojim odeva-njem iskau raznolikost i individualnost. To razli-kovanje za njih nije dolazilo noenjem radikalnodrugaije odee, ve njenim drugaijim kombi-novanjem, ali najpre izborom mesta na kojimaodeu kupuj

PLEZIR #04 DECEMBAR

Documents

Transcript of PLEZIR #04 DECEMBAR