PLAVA GROBNICAInterpretacija: Koji je tragicni istorijski cin bio pesnikova inspiracija ?Pria o Srbima na Krfu datira od kraja 1915. godine, kada je Srpska vojska zadala katastrofalan poraz austro-ugarskoj vojsci, koja je bila poniena i izbaena iz Srbije. U trenutku kada nemaki car Viljem izdaje zapovest da se srpska vojska odluno porazi, Srbija biva naputena od svih svojih saveznika, osim Crne Gore. Pod pritiskom velikih nemakih, austro-ugarskih i bugarskih ofanziva, srpska vojska je bila prisiljena na povlaenje preko Crne Gore i Albanije. Strahote koje je srpski narod preiveo u tom povlaenju retke su u istoriji. Vie od sto pedeset hiljada srpskih vojnika stiglo je na Krf. Sledee potresne injenice o srpskom egzodusu se nalaze na zidovima muzeja Srpske kue, velelepne dvospratnice u centru grada Krfa:Iako opkoljena sa gotovo svih strana, srpska vojska se borila nadovenom snagom, odstupajui stopu po stopu pod borbom. Sa vojskom se povlaio i narod. Posle pada Kragujevca, Nia i Skoplja, poelo je opte povlaenje srpske vojske ka Kosovu.Na malo ostrvo Vido, kamenito i bez vegetacije, koje su Grci vekovima zvali Ostrvo zmija, dole su 21. januara 1916. godine moravska, pirotska i aanska vojna bolnica. Meu prvima stiglo je vie hiljada deaka-regruta, na smrt iscrpljenih i obolelih od dizenterije, tifusa, zapaljenja plua i gladi. Liili su na ive leeve, nije bilo atora, leali su na goloj zemlji, pod kiom, koja je danima neprekidno padala. Prvih dana je neprekidno umiralo i do 300 nesrenika. Umrli srpski vojnici u prvo vreme su sahranjivani na kamenitoj obali ostrva Vida u plitkim grobovima (1200), a kada su poeli masovno da umiru, amcima su sa francuskog sanitetskog groba prevoeni i potapani u vode Jonskog mora, Plavu grobnicu. Smatra se da je na ostrvu Vidu i u Plavoj grobnici sahranjeno preko 10.000 srpskih vojnika i regruta, jedna kompletna divizija. Na ostrvu Vidu je 1936. godine podignut veliki Mauzolej-kosturnica u koji su smetene kosti vojnika sahranjenih ovde.Srpsko vojniko groblje na Zejtinliku se nalazi u Solunu i u njegovom sklopu su smeteni grobovi srpskih, francuskih, italijanskih, engleskih i ruskih vojnika poginulih u borbama i proboju Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu. Kompleks groblja je podignut na prostoru na kome se od 1916. godine nalazila Glavna vojna poljska bolnica srpske vojske, u sklopu koje je nastalo i groblje za preminule koje je vremenom preraslo u dananji kompleks.Zejtinlik je dobio ime po turskoj rei za ulje (zejtin). Na tom prostoru, nadomak Soluna, je u doba otomanske imperije bila pijaca za prodaju ulja (tj. zejtina). Iako je prestala prodaja zejtina na tom prostoru, naziv se odrao meu lokalnim stanovnitvom do Prvog svetskog rata.

Koja osecanja pesnik izrazava ?Pesma je rodoljubivo I himnicno pevanje o heroizmu , ali I o tragic srpskog naroda u jednom istorijskom trenutku (Prvi svetski rat) . Plava grobnica inspirisana je upravo tom kolektivnom tragikom vlastitog naroda, kada je mnostvo izmucenih I bolescu satrvenih tela , nakon prelaska preko Albanije ,moralo da zavrsi u dubinama Jonskog mora , kada jemore postal velika grobnica.Pesma Plava grobnica je u obliku apostrofe (obraanja). Ona ima etrnaeststrofa, a svaka strofa se sastoji od etiri stiha. Stil pevanja je dirljiv i uzvien, a osnovno oseanje koje preovladava je rodoljublje.Zastupljeno je i oseanje sete, tuge i alosti.Milutin Bojic iskazuje svoj odnos prema narodu i domovini , prema onome sto je epsko I po junastvu izrasta u nesto graciozno. On hvali svoj narod , divi se njegovom ponosu I bolu , gledajuci ga kako se viteski uzdize iznad tog bola. Naglasava snagu , izdrzljivost I hrabrost srpskog coveka. On ushicen stoji nad njegovim podvizima i u sebi pati zbog tragicnosti koju mu je istorija nametnula. Ta kolektivna tragedija u njegovim pesmam poprima obelezja svetilista , postaje hram divljenja I placa , hram od bola I ponosa. Kako ih izrazava ? Ko su vaskrsli svedoci ovog nevidjenog cina , sto su na carskim galijama doplovili da prisustvuju opelu ? Sta je ove starinske junake probudilo iz vecnog mira ?Pesma Plava grobnica je u obliku apostrofe (obraanja). Ona ima etrnaeststrofa, a svaka strofa se sastoji od etiri stiha. Stil pevanja je dirljiv i uzvien, a osnovno oseanje koje preovladava je rodoljublje.Zastupljeno je i oseanje sete, tuge i alosti.Milutin Bojic iskazuje svoj odnos prema narodu i domovini , prema onome sto je epsko I po junastvu izrasta u nesto graciozno. On hvali svoj narod , divi se njegovom ponosu I bolu , gledajuci ga kako se viteski uzdize iznad tog bola. Naglasava snagu , izdrzljivost I hrabrost srpskog coveka. On ushicen stoji nad njegovim podvizima i u sebi pati zbog tragicnosti koju mu je istorija nametnula. Ta kolektivna tragedija u njegovim pesmam poprima obelezja svetilista , postaje hram divljenja I placa , hram od bola I ponosa. Pesma je poznata po svom refrenu:Stojte, galije carske! Sputajte krme mone!Gazite tihim hodom!Refren se ponavlja etiri puta u toku pesme i na taj nain je kompoziciono deli na celine.U prvoj celini dat je opis mora, morskog dna i tiine. Odmah se kae da je tu na dnu jedna mnogobrojna, herojska grobnica. Pesnik opisom morskog dna kao da priziva tiinu, koja je i potrebna u jednom tako sveanom, dostojanstvenom, i nadasve, traginom trenutku. I priroda kao da saosea sa tugom i bolom lirskog subjekta:Zar ne oseate kako more mili,Da ne rui veni pokoj palih eta?Ne samo to nam daje jednu sliku plavog morskog dna prekrivenog koljkama, algama i drugim podvodnim biljem, pesnik pokuava da u naoj predstavi izazove i zvune utiske zato poziva galije da mu ne naruavaju mir, jer ak i morski talasi mile da ne bude veno zaspale namuene ete. Takoe, imamo i druge ulne doivljaje prosto se moe osetiti jeza i hladnoa na koi dok itamo, a jo vie ako naglas izgovaramo stihove da je ta grobnica:Tiha kao pono vrh ostrvlja juna,Mrana kao savest, hladna i oajna.Onda imamo drugu celinu, koja je takoe najavljena refrenom. Pesnik opet u apostrofi priziva galije da zastanu na grobu brae moje. Druga celina predstvlja jedan iskorak u daleku budunost. Lirski subjekat kao da sa strane stoji i premotava traku unapred i vidi kako e proi mnogo vekova, zatpae se stari grobovi, jer ivot ide svojim tokom, nove generacije trae prostor za sebe. Meutim , ovo groblje e ostati veno takvo kakvo je i bilo, jer mora da svedoi o jednoj stranoj tajni i bajci za sva vremena koja se ne sme zaboraviti. Ono to Boji ovde kae:Sahranjeni tu su nekadanji venciI prolazna radost celog jednog rodajeste istorijska injenica, ne samo pesnika fikcija i oseanje. Naalost, tokom prelaska preko Albanije i kasnije na Krfu, mnogi su preminuli, a meu tim rtvama bila je i skoro itava jedna generacija mladih koji su bili regrutovani za vojsku.Posle treeg refrena i molbe da se ne naruava tiina ovog dostojanstvenog trenutka, nudi se neka vrsta utehe za svu ovu tugu i za one koji su svoj mir nali u plavoj grobnici. Jer oni su mrtvi, ali negde daleko njihova krv jo uvek tee, jedan deo njihove vitalnosti i snage na neki nain jo ivi, jer ive njihova deca i potomci ovenani slavom svojih predaka. Imamo jedan zaista lep paralelizam gde se kontrastira ovde i tamo, ivot i smrt, pokoj i slava:Jer, tamo daleko, poprite se zariOvom istom krvlju to ovde poiva:Ovde iznad oca pokoj gospodari,Tamo iznad sina povesnica biva.Pesma je po vrsti elegija, lirska pesma u kojoj preovlauju oseanja sete, tuge i alosti. Sastoji se od etrnaest strofa katrena. Rima je ukrtena i od nekih drugih bitnih obeleja imamo ve pomenuti refren, kojim se postie pravilna ritminost u pesmi, ali je on i neka vrsta graninika jer strofe izmeu dva refrena imaju svaka svoju tematsku celinu: opis mora i, morskog dna, tiine i hladnoe, pogled u prolost, ali u u budunost, prizivanje nade i utehe. Od stilskih figura treba istai:refren; inverziju:galije carske, krme mone, opelo gordoapostrofu, kojom poinje svaki refren jer se pesnik obraa galijama kao da su iva bia;kontrast: ovde tamo, ivot-smrt;metaforu: sam naslov plava grobnica morsko dno koje je nesrenim sluajem postalo grobnica jedne generacije i jednog naroda.

Milutin Boji - Plava grobnica

Plava grobnica je objavljena u zbirci Pesme bola i ponosa 1917. u Solunu, neposredno pred pesnikovu smrt. Pesme ove zbirke, nastajale u toku rata, inspirisane su golgotom srpskog naroda, koja je zapoela 1914. godine, nastavljena povlaenjem preko Albanije i masovnim umiranjima na Krfu. To su pesme bola zbog stradanja sopstvenog naroda, ali i pesme ponosa to je tajj narod podneo sva stradanja i bio spreman da, odmoren i osveen, krene u oslobaanje svoje zemlje. Plava grobnica, jedna od najboljih i najpoznatijih iz ove predsmrtne Bojieve zbirke, ima istorijsku osnovu: peva o nesvakidanjem groblju u dubinama Jonskog mora, pored obala ostrva Krfa gde je od januara do marta 1916. godine sahranjeno 4.847 srpskih vojnika.

Pesma ima osobenu strukturu. Svih etrnaest strofa su katreni, al se meusobno razlikuju po vrsti stiha: deset strofa se sastoji iz dvanaestrakih stihova, a u etri strofe smenjuju se etrnaesterci i sedmerci (14 - 7 M - 7). etrnaesterake strofe imaju zajedniki polustih prvoga stiha Stojte, galije carske ali i jo mnogo zajednikih elemenata (iskazi, slike, ton), koji variraju iz strofe u strofu, zadravajui ono to je zajedniko: himnini ton, patos, emocionalnost. Strofe "Stojte, galije carske!" kljune su strofe jer bi bez njih govor ostalih strofa bio nepotpun i estetski i smisaono neefikasan. Njih odlikuje sakralnost i ritualnost, a smenjivanje herojskog prkosa iz etrnaesteraca i sveanog mira i tiine sedmeraca, doprinosi osobenoj ritminosti i odravanju emocionalne tenzije tokom cele pesme. Po tim osobinama ove strofe imaju refrensku funkciju, istovremeno tvorei tri jasno odelite smisaone celine i svojevrstan intonaciono - emocionalni prsten (1. strofa = 14. strofi). Po tome su ove strofe kljune u strukturi pesme, a ostale strofe samo su dopuna, objanjenje, ilustracija, komentar, obrazloenje onoga to je reeno u refrenskim strofama. Da je upravo to u njihovoj umetnikoj funkciji pokazuju poetne rei prvih stihova dvanaesterakih strofa: "tu", "zar", "to", "jer", "zato".

Svaka od poetskih celina sastoji se iz dva dela. Zapoinje etrnaesterakom strofom koja unosi retoriki naboj, sakralnu atmosferu, sveani ton i grobljanski mir. Retoriki naboj izbija iz intonacije, ali je pojaan i imperativnim oblicima:

Stojte, galije carske! Sputajte krme mone!Gazite tihim hodom!

Sakralnu atmosferu predoavaju iskazi "opelo drim" i "svetom vodom"; iz takve atmosfere, prirodno, proizilazi sveani ton i oseaju se grobljanski mir i tiina. Izreeni zahtevi (nekad kao zahtev, nekad kao molba) - STOJTE, SPUTAJTE, GAZITE - i predoena atmosfera dobijaju potvrdu i obrazloenje u narednim strofama koje su oblikovane od dvanaesterakih stihova. Tek u ovim strofama nalazi se razjanjenje kome se dri opelo, zato je voda sveta, zbog ega se insistira na miru i tiini:

Tu na dnu, gde koljke san umoran hvataI na mrtve alge tresetnica pada,Lei Groblje hrabrih, lei brat do brata,Prometeji nade, apostoli jada.

U narednim strofama slika "groblja hrabrih" dalje se konkretizuje: morska dubina je "grobnica tuna" i "hram tajanstva" palih eta, a u vazduhu se osea kako "velika dua pokojnika luta". Emotivni dinamizam ostvaren je oblikom "Zar ne oseate" koji znai direktno obraanje, skretanje panje na ono to se deava, aktualizovanje lirske situacije.

Druga poetska celina okrenuta je budunosti u kojoj e stradanje "brae moje" i "ovo groblje" biti svetla prolost, ponos, veni bol ali i podsticaj. Vodea etrnaesteraka strofa je neto modifikovana: dok je u prvoj strofi teite u pozivu na mir i tiinu, kojima e se izraziti pijetet prema stradalnicima, u ovoj, estoj strofi, upuuje se poziv galijama carskim "Na groblju brae moje/zavite crnim trube". U tom pozivu je elja da se crninom izrazi pijetet prema onima koji su tu sahranjeni, ali i elja da trube zaneme i ne narue tiinu plave grobnice. A dela (rtve) onih koji su sahranjeni u moru zraie kroz "mnogo stolea" i buduim generacijama ("velika smena") sluiti kao nauk i uzor. Znaenje plave grobnice ("ovo groblje") za budunost 'celog jednog roda" sadrano je u stihovima:

Ali ovo groblje, gde je pogrebenaOgromna i strana tajna epopeje,Kolevka e biti bajke za vremena,Gde e duh da trai svoje korifeje.

Stradanje naroda je "strana tajna epopeje", to je neshvatljiv podvig dostojan velikih herojskih epopeja; ono je neverovatno i nestvarno kao bajka, ali e veito trajati u pamenju kao bajka koja ide s kolena na koleno. U toj bajci e budua pokoljenja traiti i nalaziti svoje korifeje (uzore, ideale i idole) koji e ih napajati snagom, zanosom i samopouzdanjem.

Zavrna poetska celina opet vraa u aktuelni trenutak zagledanosti lirskog subjekta u plavu grobnicu i njegovog redukovanog dijaloga sa zamiljenim carskim galijama koje bi se moglo pojaviti na vidiku. Sada je tu zahtev da utrnu buktinje, da hujno veslanje umre i da galije, poto se opelo svri, pobono i neujno klize u crnu no i daljinu. Ali ovaj zahtev za tiinom, sada, nije vie izraz elje da se time oda pota "prometejima nada i apostolima jada", nego da kroz tiinu, "mrtvi uju huk borbene lave":

Jer tamo, daleko, poprite se zariOvom istom krvlju to ovde poiva:Ovde iznad oca pokoj gospodari,Tamo iznad sina povesnica biva.

Tamo daleko, u otadbini, uje se huk borbenog pokreta i nasluuje svetlost oslobodilakog poprita. Dok ovde, nad grobnicom oeva, gospodari samrtna tiina, tamo, u otadbini, sinovi stvaraju istoriju. To saznanje menja emocionalno stanje lirskog subjekta, pa sada slui opelo "bez rei, bez suza i uzdaha mekih", a u njegovoj dui sjedinjuju se tiha molitva i bojni zov "doboa dalekih". Nad plavom grobnicom vie ne lebdi samo tuga i bol zbog stradanja, nego se budi nada i uverenje da e biti izvojevani pobeda i sloboda.

Na kraju se opet uje retoriki uzvik Stojte, galije carske i skoro doslovno ponavlja prva strofa. U ovoj poslednjoj strofi kljune su dve stvari: ponovljena elja da galije "klize tihim hodom" i time odaju potu onima koji su sahranjeni u dubinama Jonskog mora; svest da je ovo more jedinstvena grobnica kakvu ni svet ni nebo nisu videli, a samim tim je i opelo nesvakidanje. Jonsko more je tako ostalo sveta voda i svedoanstvo prometejskog stradanja jednog naroda.

Opelo gordo drim u doba jeze noneNad ovom svetom vodom.- svetilite strano mesto stradanja junaka, jedinstveno u istoriji nekog naroda.

Prometeji nade, apostoli jada pali vojnici, rtve rata sa nadom u bolje sutra i bolji ivot svoje dece.

I doi e nova i velika smena,Da dom sjaja stvara na gomili raka. budua generacija, koja ivi slobodno.

Kako vruim kljuem krv penua njinaU deci to kliku pod okriljem slave. narod iji su preci ovakvi heroji su neunitivi, patriote i pozvani na odgovornost da zatite svoju zemlju, slobodu i potomstvo.

Tiha kao pono vrh ostrvlja juna,Mrana kao savest, hladna i oajna. poreenje tiho, mrano i tuno groblje

Prometeji- titani, divovi koji su vodili borbe protiv sile i nepravdeApostoli jada- muenici iliti- nestajatiJaz- rupa bez dna, provalijaMrc- mrtvacRaka- grobEpopeja- epska duga pesma, ep, spevKorifeji predvodnici slobodarskog duha, veliki borci za odbranu zemlje; heroji sa Cera, Gueva i Suvobora, a sada na dnu mora, koji lee pomeani sa koljkama i mahovinomOpelo - itanje molitve nad mrtvima

"Ali ovo groblje, gde je pogrebena ogromna i strana tajna epopeje,kolevka e biti bajke za vremenagde e duh da trai svoje korifeje" - metafora - Stradanje naroda je strana tajna epopeje, to je hrabar podvig dostojan pravog junaka. Ono je neverovatno i nestvarno, kao bajka u kojoj e budue generacije traiti svog idola (korifeju).

Atmosfera - Pesnik zahteva totalnu tiinu, iz potovanja prema hrabrim junacima.Motivi pesme:- POTOVANjE heroja.- DIVLjENjE zbog herojstva i portvovanosti.- PORTVOVANOST junaka radi spasa svoje drave.- TUGA i BOL zbog smrti.- SMRT- PONOS, jer su na ponos nai preci.- BORBENOST

"Gordo" - epitet - ovaj epitet se koristi da pokae ponos srpskog naroda."Zrak meseca eta" - personifikacija - meseeva svetlost vidi ta se deava."Tu, gde se vali ljube!" - personifikacija - talasi se sudaraju na puini, tamo gde poivaju posmrtni ostaci hrabrih vojnika."Ko na um beskrajna" - metafora - beskrajno plavo more poredi se sa veliinom ljudskog uma."Kako ne vide nebo jote" - poreenje - ova stilska figura koristi se da uporedi znaaj opela poginulim junacima sa jainom svih manje bitnih dogaaja.Stojte, galije carske!- Rei su upotrebljene da bi pokazale znaaj dela koja su uinili oni, koji poivaju na dnu mora.

Tu na dnu- Poginuli i umrli zbog svoje otadbine sahranjeni su u morskim dubinama, jer nisu mogli da budu dopremljeni u rodnu grudu.

Na groblju brae moje- Mnogi nai oevi, dede, braa i sinovi su borei se za slobodu svoj ivot izgubili i sahranjivani su daleko od svoje kue.

Beskrajna tiina- utanjem se odaje potovanje preminulima.

Opelo- Svetenik e svojom molitvom zatraiti rajsko carstvo za sve nedune i tragino preminule.

Najupeatljivija stilska figura u pesmi je metafora:sveta voda i hram tajanstva ima znaenje groba,prometeji nade i apostoli jada-znaenje heroja.

U pesmi se javlja i imperativ: Stojte!... Sputajte!... Buktinje nek utrnu!... Gazite tihim hodom!Smrt velikih heroja trai uzvienost u dranju, dostojanstvo, potovanje, a toga nema bez tiine, pobonog mira.

-Tema: Opelo poginulim ratnicima, jer pesnik dri opelo tj. molitvu poginulim ratnicima koji su sahranjeni u moru.

Opelo gordo drim u doba jeze none "Nad ovom svetom vodom. -

Zato hou mira, da opelo Bez rei , bez suza i uzdaha mekih Da miris tamjana i dah praha zdruimUz tutnjavu muklu doboa dalekih. -Strofa ima po 4 stiha. Takva strofa se zove katren. Rima je ukrtena.

Ovu pesmu Milutin Boji posvetio je stradanju srpskih ratnika.Ovaj dogaaj je vaan, jer su se srpski vojnici borili da bi sauvali srpstvo i nama obezbedili ivot.

Glagolski oblici u tekstu :U pesmi se pronalazi prezent (primer) " opelo gordo drim , lei , paste ... Ovaj glagolski oblik pribliava itaocima ovaj tragini , istorijski dogaaj , oponaa kao da se sve deava sada.Takoe se pojavljuje imperativ (primer) " Stojte galje carske! ; Sputajte krme mone! ; Gazite tihim hodom! " Pisac oponaa svetenika koji insistira (zahteva) na tiini i da se ispotuje opelo mrtvim junacima.

"Stojte galje carske! Sputajte krme mone! Gazite tihim hodom! Opelo gordo drim u doba jeze none Nad ovom svetom vodom."Ovaj refren se ponavlja jer je bitan da podseti na insistiranu tiinu i mir , zbog potovanja prema mrtvim srpskim junacima poginulim od gladi , bolesti , iscrpljenosti u ratu.

8