Planiranje i Projektovanje Saobracaja

7/30/2019 Planiranje i Projektovanje Saobracaja

1/14

Internacionalni univerzitet Brko

Fakultet za saobraajno inenjerstvo

Bosna i Hercegovina

BRKO DISTRIKT

BOSNE I HERCEGOVINE

Internacionalni univerzitet

Brko

Osnovne akademske studije

Planiranje I projektovanje

(Seminarski rad)

Predmet: Planiranje i saobraajno projektovanje

Mentor: Student:

Aladin Ramovi

Br. Indeksa: OS 34/11


2/14

SadrajSadraj........................................................................................................................2

Uvod........................................................................................................................... 3

1.OSNOVE PROCESA PLANIRANJA............................................................................... 4

2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PLANIRANJA SAOBRAAJA...........................................5

3. POSTUPAK SAOBRAAJNOG PLANIRANJA................................................................9

5. PROGNOZIRANJE DRUTVENO-EKONOMSKOG......................................................11

RAZVOJA I PREVOZNE POTRANJE............................................................................11

Zakljuak..................................................................................................................13

Literatura.................................................................................................................. 14

2


3/14

Uvod

Planiranje i projektovanje saobraaja su aktivnosti koje se sastoje

od formalizovanih postupaka sa ciljem da se unaprijed sagledabudunost sa dovoljno izvjesnosti i pouzdanosti kako bi sedonijele potrebne odluke i preduzele odgovarajue mjere da sepobolja postojee stanje, realizuju pozitivni i umanje negativniefekti razvoja. Sa razvojem civilizacije sve vie se udaljavamo odmetoda subjektivne procjene s oslanjanjem na pouzdaneinformacije i primjenu nauno verifikovanih metoda planiranjepostaje preduslov efikasnog i racionalnog razvoja. Planiranje iprojektovanje u sutini pomau da se unaprijed uoinajvjerovatniji ishod donijetih odluka i preduzetih mjera a ukupnapouzdanost procesa zavisi od obima, vrste i pouzdanostiinformacija i ekzaktnosti primjenjenih metoda i postupaka.

3


4/14

1. OSNOVE PROCESA PLANIRANJA

Od samih poetaka savremenih sistema prevoza ljudi i roba(krajem 19.vijeka) pa do sredine 20.vijeka metodloki pristup jepodrazumijevao linijsku sekvencijalnu strukturu sastavljenu odetiri koraka, iako su i tada ve bili ustanovljeni povratni uticajisprovoenja mjera (realizacije ponude) na promjenu postojeegstanja potranje saobraajnih usluga.Jedan od bitnih razlogaovome je nemogunost viestrukog iterativnog ispitivanja brojnihvarijanata uslijed odsustva odgovarajue metodologije itehnologije planiranja. Ovakav pristup procesu je doveo dorelativno krutog razdvajanja na procese planiranja i proceseprojektovanja, odnosno cijeli proces planiranja je kao rezultatimao buduu potranju kao programski uslov za procesprojektovanja. Objektivno, radilo se o prilagoavanju ponudebuduoj potranji kroz postupke dimenzioniranja elementasaobraajnih mrea i dionica.

Dalja razrada osnovnog procesa planiranja izdaja etiri koraka:1. ANALIZA PROBLEMA u kojoj eljeno stanje definiemo krozciljeve razvoja a nedostaci se zasnivaju prije svega narezultatima analize postojeeg stanja. Dijagnoza se utvuje krozkroz direktne i povratne veze, odnosno podrazumjeva seiterativna provjera zakljuaka

2. PROJEKTOVANJE MJERA podrazumjeva detaljno definisanje

moguih mjera kao to su politike. Organizacione, upravljake,graevinske, eksploatacione, itd. Konani rezultat ovog korakatreba da bude dokumentovani prijedlog mjera.

3. DONOENJE ODLUKA podrazumjeva proces razmatranja iusvajanja optimalnih mjera kako ih je definisao planerski tim.

4


5/14

4. PROCES SPROVOENJA je zadnji korak u kontinuiranom procesui sastoji se u stalnom praenju da li su posljedice primjenesaglasne definisanim mjerama u procesu projektovanja.

2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PLANIRANJA SAOBRAAJA1

Opti drutveni interes za efikasno funkcionisanje saobraajnog sistema

posledica je uloge koju saobraaj ima u procesu drutveno-ekonomske

reprodukcije u irem smislu.

Navedeni znaaj saobraaja, visok nivo kapitalnih ulaganja u saobraaj,

neusklaeni odnosi ponude i potranje u saobraaju i negativne prostorne,

drutveno-ekonomske i prirodno-ekoloke posledice koje iz toga proistiu,

primorali su dravne institucije razvijenih zemalja da poetkom pedesetih

godina nastale probleme u saobraju poinju da izuavaju, analiziraju,

sistematizuju i reavaju na nov nain.

Saobraaj, sa svim svojim pojavnim oblicima, posledica je zadovoljenja potreba za

kretanjm ljudi i prevozom dobara. Istovremeno, saobraaj, kroz obezbeenje

pristupanosti, ima vanu razvojnu ulogu i uslov je (pretpostavka ili ogranienje)

za realizaciju i razvoj ostalih drutveno-proizvodnih funkcija i podruja, slika 2.

1 Milorad Opsenica, PLANIRANJE SAOBRAAJA SKRIPTA, Beograd, 2009

5

UZROK POSLEDICA

ZAHTEVI ZA KRETANJEMI PREVOZOM

KARAKTERISTIKESAOBRAAJA

SAOBRAAJ

U Z R O K

POSLEDICARAZVOJ PRETPOSTAVKA

OGRANIENJEMOGUNOSTI

LJUDSKE POTREBE I

AKTIVNOSTI U PROSTORU


6/14

Slika 2. Odnos razvoja aktivnosti i saobraaja

Visok intenzitet ulaganja u saobraaj ogleda se u injenici da saobraajna sredstva

i infrastruktura zahtevaju znaajna investicijska ulaganja na prilino dug rok i uz

relativno nisku stopu financijske rentabilnosti.

Stoga je neophodna drutvena intervencija ne samo u obezbeenju sredstava, ve i

za njihovu racionalnu upotrebu. Veliki gradovi su kao mesta sa najveom

koncentracijom stanovnitva i aktivnosti postali vrlo brzo arita saobraajnih

problema. Naime, industrijski razvoj, poveanje standarda stanovnitva, uvoenje

motornih vozila u urbane sredine i visok stepen individualne motorizacije, pored

intenziviranja svih aktivnosti i poboljanja transportnih usluga, izazvalo je i brojne

negativne efekte.

Neusklaenost odnosa izmeu saobraajne potranje i ponude, posebno kada je upitanju saobraajna infrastruktura, projektovana za sasvim drugaije zahteve

kretanja, nasleena nepovoljna prostorna struktura gradova, nepripremljenost

veine gradova za primenu novih tehnologija u saobraaju i potreba ouvanja

odreenih prostora kao kulturnih vrednosti, izaziva znaajne saobraajne

probleme.

Saobraaj poinje da predstavlja izvor materijalnih, vremenskih i drugih gubitaka i

konica razvoja mnogih funkcija i delatnosti. Ove slabosti saobraajnog sistema

rezultirale su zastojima na karakteristinim delovima saobraajnica, poveanjem

vremena putovanja i ostalih vremenskih gubitaka i trokova eksploatacije vozila,

smanjenjem nivoa usluge, pojavom problema stacioniranja motornih vozila

(posebno u centralnim delovima grada), poveanjem psihike napetosti vozaa i

6

Usklaivanje razvoja aktivnosti, zahteva(prevozna potranja) i mogunosti

(prevozna ponuda) planiranjem


7/14

putnika, saobraajnim nezgodama, bukom, aerozagaenjima i degradacijom

okoline.

U reavanju svih navedenih problema nezaobilazna je primena saobraajnogplaniranja. Saobraajno planiranje se kao zasebna disciplina u planiranju poela

razvijati pedesetih godina u Americi, a sa desetak godina zakanjenja pristup,

metode, tehnike i kriterijumi u planiranju saobraaja se prenose u zemlje zapadne

Evrope.

Od saobraajnog planiranja se zahtevalo da analizira postojeu saobraajnu

problematiku, predvidi zahteve budunosti u pogledu saobraaja i na osnovu toga

definira koncepciju i razvoj saobraajnog sistema, koji e obezbediti efeikasanprevoz ljudi i robe.

Prostorno planiranje ima za cilj svestrano ureenje prostora i sredine u kojoj ovek

ivi i radi. Osnovni zadaci prostornog planiranja su stvaranje funkcionalnog,

ekonominog, estetski oblikovanog i humanog prostora.

To je sistemska aktivnost kojom se utvruje optimalno organizovanje i oblikovanje

odgovarajuih prostornih funkcionalnih celina.

Poto su stanovanje, rad, rekreacija i kretanje (saobraaj) osnovne funkcionalne

manifestacije kolektivnog ivljenja ljudi, to se pod organizovanjem prostora

podrazumeva iznalaenje prostornog reenja za sve ove pojave, sa ciljem da se

uspostave optimalni odnosi, kako izmeu samih funkcija, tako i izmeu funkcija i

razvoja drutva u celini.

Planiranje saobraaja se moe definisati kao proces u kome se analiziraji i

definiu budua reenja i planske mere za reenje problema u saobraaju. Prema[3] planiranje saobraaja je specifian planerski proces kojim se utvruju potrebni

kapaciteti za zadovoljenje potreba prevoza u budunosti na nekom planskom

prostoru.

7


8/14

Cilj planiranja saobraaja jeste da se oceni u kojoj meri postojei saobraajni

sistem podruja zadovoljava saobraajne potrebe korisnika u pogledu bezbednosti,

brzine, pouzdanosti, kapaciteta, ekonominosti, udobnosti, pristupanosti ili

redovitosti ili u pogledu negativnih efekata koje postojei saobraajni sistem

proizvodi, te da se donesu odgovarajua reenja za poboljanje njegovogfunkcionisanja u budunosti.

Imajui u vidu da se pod saobraajem, u uem smislu, podrazumeva kretanje

transportnih jedinica - saobraajnih sredstava na mrei saobraajnica, a kretanje je

jedna od faza prevoza ljudi i dobara, saobraaj je direktna posledica realizacije

potrebe za prevozom.

Prema tome, saobraajno planiranje se zasniva naplaniranju potreba za prevozomljudi i dobara, na odreenom prostoru i u odreenom vremenskom (planskom)

periodu.

U planiranju saobraaja se polazi od prevoznih potreba i naina na koje su te

potrebe reene. Kretanje tokova putnika i dobara, prostorno razmetenih i

pretvorenih u tokove prevoznih jedinica - saobraajnih sredstava predstavljaju

osnovni zadatak - problem koji saobraajno planiranje treba da razrei, a

saobraajni sistem treba da realizuje.

Iz prethodnog proizilazi da je osnovna faza planiranja funkcionisanja saobraajnog

sistema utvrivanje tokova prevoznih jedinica i to na bazi procene tokova putnika i

dobara.

U planerskom smislu potrebe za prevozom su viedimenzionalna veliina, slika 4.

8

PREVOZNE POTREBE

ZATOSVRHA ILI CILJVRSTA TERETA TAOBIM PREVOZA KOLIKO

VREME KADAIZVOR ODAKLE

ODREDITE KUDA

PRAVACNAIN KOJIM PUTEMIME, KAKO


9/14

Slika 4. Prevozne potrebe kao viedimenzionalna veliina

3. POSTUPAK SAOBRAAJNOG PLANIRANJA

Do poetka sedamdesetih godina u strunoj praksi dominirao je tradicionalni

pristup saobraajnom planiranju. Ovakav pristup zanemarivao je ostale aspekte

ivota i aktivnosti na odreenom podruju. Jasno je da se saobraajni sistem ne

moe posmatrati izdvojeno od sistema ostalih funkcija na posmatranom podruju

iz prostog razloga to je postojei saobraajni sistem proizaao iz potreba

zadovoljenja tih funkcija i aktivnosti i da on povratno odreuje njihovu kvalitetu.

Sistemski pristup saobraajnom planiranju podrazumeva da se razvoj saobraajnog

sistema posmatra u interakciji sa demografskim i ekonomskim faktorima podruja,

koji zapravo i odreuju obim kretanja ljudi i dobara, odnosno dimenzioniu

prevozne zahteve.

Isto tako, saobraajni planeri ne mogu se baviti samo kretanjm ljudi i dobara,

odnosno ne mogu se baviti samo projektovanjem saobraajnih sistema koji e

zadovoljiti prevozne zahteve u prostoru i vremenu, a da pri tome ne vode rauna o

razvojnim mogunostima i potrebama drutva i uticaju saobraajnog sistema na

okruenje.

Saobraajno planiranje realizuje se kroz nekoliko meusobno povezanih faza.

Formalizacija postupka saobraajnog planiranja rezultat je velikog broja uraenih

saobraajnih studija i rada velikog broja strunih timova. Iako uraene studije nose

peat specifinosti problema koji su reavani, moe se tvrditi da je postupak

saobraajnog planiranja formalizovan do nivoa da se moe govoriti o jedinstvenom

9


10/14

sistemskom pristupu i metodologiji saobraajnog planiranja, koji je primenjiv u

svim vrstama saobraajnog planiranja.

Postupak saobraajnog planiranja se svodi na analizu dotadanjeg razvoja

saobraajnog sistema, na prognozu razvoja stanovnitva i ekonomskog razvoja

podruja, pretvaranje tih podataka u veliinu budueg saobraaja i prevozne

potrebe, te na generisanje, testiranje i vrednovanje varijanti budueg saobraajnog

sistema koji te prevozne zahteve treba da zadovolji.

Budui da oekivani prevozni zahtevi zavise pre svega od razvoja stanovnitva i

ekonomije, jasno je da prognoza budueg saobraaja ne moe biti tanija i

pouzdanija od same prognoze ovih uticajnih faktora.

S obzirom da se planiranje saobraaja bavi prognozom budunosti, treba naglasiti

da se nikada ne moe u potpunosti eliminisati neizvesnost, bez obzira na kvalitet

korienih podataka, modela i metoda.

U narednom delu teksta dato je nekoliko modela - postupka planiranja saobraaja.

10


11/14

5. PROGNOZIRANJE DRUTVENO-EKONOMSKOGRAZVOJA I PREVOZNE POTRANJE

Prognoziranje je jedan od najvanijih i najsloenijih procesa u planiranju i razvoju

sistema. U optem sluaju prognoziranje se moe definisati kao skup akcija koje se

poduzimaju radi odreivanja buduih stanja i izlaza sistema i uticaja okruenja u

kojem sistem egzistira i funkcionie. Sutinski zadatak prognoziranja je

sagledavanje tendencija razvoja neke pojave u budunosti i izbor racionalnih

puteva i akcija za realizaciju postavljenih ciljeva.

Analiza i ocena sadanjeg stanja sistema ili razvoja neke pojave i sagledavanje

verovatnog ponaanja tog sistema ili trenda razvoja pojave u budunosti.

omoguuju utvrivanje koncepcije razvoja sistema ili kontrolu razvoja poajave.

Cilj sagledavanja budunosti je svoenje iznenaenja na minimalnu meru.

U putnom saobraaju prognoziranje se realizuje u dve meusobno uslovljene faze.

U prvoj fazi vri se prognoza drutveno-ekonomskog razvoja podruja sa ciljem

da se predvide razvojne promene u buduem planskom periodu i da se ocenekarakteristike onih faktora koji e najvie uticati na prevoznu potranju (prevozne

potrebe) i generisanje kretanja.

Prognoziranje budueg drutveno-ekonomskog razvoja pretpostavlja prognozu

samog razvoja (prognoza porasta stanovnitva, zaposlenosti, standarda, strukture i

fizikih veliina proizvodnje i potronje, stepena motorizacije i namene povrina)

i prognozu prostorne raspodele tog razvoja (prostorni razmetaj i struktura

aktivnosti).

Rezultati ovog prognoziranja daju osnovne elemente za procenu uticaja faktora-

karakteristika budueg drutveno-ekonomskog razvoja na prevoznu potranju.

11


12/14

U drugoj fazi vri se prognoza prevozne potranje (prevoznih potreba).

Ovo je jedna od najvanijih faza planiranja saobraaja. Njoj su podreene sve

prethodne faze planiranja. U ovoj fazi se primenom modela prognoziranjaobezbeuju podaci o obimu, prostornoj raspodeli, strukturi i nainu kretanja ljudi i

robe na ulino-putnoj mrei, a u vremenskom periodu za koji se izrauje plan.

Detaljan opis planerskih modela dat je u [2, 5, 8], a u narednom delu date su

osnovne karakteristike sekvencijalnog pristupa prognoze prevozne potranje

primenom etverofaznog modela, slika 19. Ovaj model se najee koristi u naoj

planerskoj praksi.

12


13/14

Zakljuak

Proces planiranja saobraaja podrazumjeva da se saobraajnapotranja i ponuda razmatraju u sklopu najirih uzrono-posljedinih veza sa drutvenim, ekonomskim, prostornimrazvojem podruja. Sutinski korak u procesu planiranja je analizaproblema koji podrazumjeva objektivno utvrivanje ciljevarazvoja i definisanje mjera budui da je objektivno nemogueutvrditi granicu izmeu ovih pojmova. Termini planiranje i

projektovanje su u naoj praksi postali sinonimi, te je u sutininjihovo tumaenje pitanje konvencije. Uobiajeno je da se podpojmom planiranja podrazumjevaju aktivnosti preteno u oblastipotranje a pod pojmom projektovanja aktivnosti preteno uoblasti ponude saobraajnih usluga. Meutim, imajui u viduuzrono-posljedine veze razvoja saobraaja sa jedne iprostornog, ekonomskog i drutvenog razvoja sa druge strane,problem se ne moe ograniiti samo na pitanje ponude i potranje

saobraajnih usluga, ve se planiranje prostornog razvoja iprojektovanje saobraajnih mrea moraju razmatrati kaouslovljeni procesi.

13


14/14

Literatura

1. Milorad Opsenica: Planiranje saobraaja, Beograd 2009

2. Jovanovi N.: Planiranje saobraaja, SF, Beograd, 1990.

3. Vukanovi S.: Saobraajne mree I, SF Beograd, 1993.

4. Jovi J.: Planiranje saobraaja u gradovima, SF, Beograd, 1996.

14

Planiranje i Projektovanje Saobracaja

Documents

Transcript of Planiranje i Projektovanje Saobracaja