Plan Management PRP LO & BND Sr Final

8/16/2019 Plan Management PRP LO & BND Sr Final

1/58

PREKOGRANIČNI

PRIRODNI REZERVATLABUDOVO OKNO&

BALTA NERA - DUNĂRE

- elementi zajedni!"# $lanamenad%menta -

Ot"m'(ie )**+


2/58

PREKOGRANIČNI PRIRODNI REZERVATLABUDOVO OKNO & BALTA NERA , DUNĂRE

- elementi zajedni!"# $lana menad%menta -

- N"em'a( )**+ -


3/58

.ad(%aj/0 De"0 KONTEK.T I UVOD

1.1.Kratak opis dokumenta “Elementi zajedničkog plana menadžmenta prekograničnrezervata prirode Labudovo okno & Balta era ! "unare#$ %ilj i objekti (str.4 )

1.2 asti'ene povr(ine obu)va'ene u *+* L, & B" (str.5 )

1.- akonski osnov postojanja *+* L, & B" (str.6 )

1. *ro%es elabora%ije dokumenta Elementi */ L, & B" (str. 8)

1.0 *rimena budu'eg zajedničkog plana menadžmenta *+* L, & B" (str.11 )

) De"0 OPI.

2.1 ,psti opis (str.12 )

2.1.1 Položaj (str.12 )2.1.2. Resursi za menadžment i infrastrukturu (str. 13 )

2.2. izička sredina (str.13 )2.2.2 Geoloija ! eomorfoloija (str.13 )

2.2.3 Pedoloija (str.14 )2.2.4 "idroloija (str.14)2.2.5 #limatoloija (str.14 )

2.- ,pis biolo(ke sredine (str.14 )2.3.1 $tani%ta (str.14 )

2.3.2 &eeta'ija (str.15 )2.3.3 auna (str.16 )

2.. "ru(tveno ekonomski aspekti$ aktuelno kori('enje zemlji(ta (str. 1)2.4.1 *ti'aj lokalni+ zajedni'a na Rezer,at (str.1 )

2.4.2 -stale interesne rue (str.1/ )2.4.3 0ktuelno kori%enje zemlji%ta (str. 2)

2.4.4 -lak%i'e u ,asitnom radu (str.23 )

10 De"0 O2EN3IVAN3E

-.1. ,%enjivanje bioraznovrsnosti i pejzaža (str.24 )

-.2. ,%enjivanje kulturne i istorijske ba(tine (str. 26)

-.-. ,%enjivanje vaspitanja i pove'anja svesti (str.2 )

-.. ,%enjivanje kori('enja resursa (str.28 )

-.0. ,%ena turizma i rekrea%ije (str.34 )

-.. ,%ene istraživanja (str.35 )


4/58

-.3. ,%ena odnosa sa lokalnim zajedni%ama (a.36)

-.4. ,%ena kapa%iteta menadžmenta (str. 3)

ANEK.


5/58

/4 De"0 KONTEK.T I UVOD /0/0 K(ata! "$i5 d"!6menta 7Elementi zajedni!"# $lana menad%menta $(e!"#(anin"

(eze(ata $(i("de La'6d"" "!n" & Balta Ne(a , D6na(e84 ilj i "'je!ti*rekogranični rezervat prirode Labudovo okno & Balta era ! "unare 5*+* L, & B"

predstavlja vlažnu zonu lo%iranu na teritoriji +umunije i 7rbije u pograničnoj zoni$ na u('u ere"unav$ stvaraju'i )omogen ekosistem delte reke ere$ delte koja je nastala 8ormiranjeakumula%ionog jezera )idroelektrane *ortile de ier 5"erdap6.

9 +umuniji rezervat prirode Balta era ! "unare pripada *arku prirode *ortile de ier 5vi:::.portilede8ierpn.ro6 prirodno za(ti'ena povr(ina ustanovljena akonom broj 0;2> ,deljak za(ti'ene zone.

9 7rbiji vlažna zona Labudovo okno deo je 7pe%ijalnog rezervata prirode “"eliblats pe(čara# 5"unele "eliblato6 istovremeno zauzimaju'i pojas dugačak 4 km na desnoj obali "unav

koji ne pripada +ezervatu.Labudovo okno je ustanovljeno kao +amsarsko vlažno područje 5vidi :::.ramsar.or:::.iun%.org6.

"okument lementi zajedniko lana menadžmenta rekoranino rezer,ata rirod a7udo,o okno 9alta :era ; P? - 9:P? - 9:<

predlaže stabilni okvir integra%ije problema očuvanjaza(tite prirodne i kulturne sredine$ sa onima koji utiču na ekonomsko so%ijalni razvoj zone *+* L, B" i instrument za dijalog izme=u institu%ija koje upravljaju prirodnim i ljudskim resursim5bogatstvima6 ovog podneblja$ a ak%ije u dokumentu 8ormulisane su uzimaju'i u obzir prirodnkulturna$ so%ijalna i ekonomska bogatstva iz zone *+* L, & B".

Cilj dokumenta Elementi >P? - 9:


6/58

ormiranje preko ekolo(kog vaspitanja$ in8ormisanja$ obja(njavanja i ispitivanja povoljnoodnosa i pona(anja posetila%a u du)u potrebe za(tite bogatstava rezervata$ kao i dugoročnorazvojaC

,državanje i promovisanje$ u zoni rezervata$ dugoročni) aktivnosti kako bi se iskoristresursi kao i odstranjivanje oni) sa negativnim uti%ajem na sredinuC

,bezbe=enje oportunizmkako bi se turizam kaorekrea%ija razvijala skladu sa potrebamodržavanja i za(t bogatstva rezervataC

ajednički naučmenadžment *+* L, B"$ garantovanjeobezbe=ivanjem ljudsk8inansijski) i logističk

resursa kako bi se ostvar%iljevi i lokalno$ na%ionalni me=unarodno priznan%elog rezervata za vlažoblast po +amsarskkonven%iji.

/0)0 Za5ti9ene $"(:i"'6;a9ene 6 PRP LO & BND

Prirodni rezervat Bal

Nera – Dunare9 skladu sa predvi=anjim

akona broj 0;2


7/58

Vlažno područje Labudovo okno

9 skladu sa ,dlukom Alade+epublike 7rbije objavljenom u7lužbenom listu broj -;2


8/58

G "ekret 143;1HH< o rati8ika%iji 7porazuma 9E7F,$ 5Fonventie 9E7F,6 o zastiti svetsk prirodnog i kulturnog bogatstva

G akon broj 1-;1HH- za pristup +umunije 7porazumu u pogledu održavanja divlje biljnogživotinjskog sveta i prirodni) stani(ta Evrope$ koji je usvojen u Bernu 1H. septembra 1H3H.

G akon broj 3H ;1HH- za rati8ika%iju 7porazuma o zabrani i sprečavanju nezakonitog uvoz

izvoza i trans8era svojine 5vlasni(tva6 na kulturna dobra.G akon broj H;1HH za pristup +umunije 7porazumu o me=unarodnoj trgovini divlji)$ biljni)životinjski) vrsta $ koji su na pragu nestajanja$ koji je usvojen u Aa(ingtonu -. marta 1H3-.

G akon broj 04;1HH za rati8ika%iju 7porazuma o bioraznovrsnosti$ potpisan u +io de Ianei5+io de @aneiro6 0. juna 1HH2.

G akon broj 12;1HH0 za usvajanje 9kaza za(tite od nepogoda.G akon broj 2;1HH ! Jumski kodeksG akon broj 1


9/58

*ark prirode *ortile de ier ! koji u svom sastavu ima i rezervat prirode Balta era ! "unarupravljan je u skladu sa akonom broj 2;2,aso%ija%ije čiji je osnovni % prekogranična saradnja pograničnoj zoni /+"F osnovana je 2


10/58

>mplementa%ijom projekta u okviru te)ničkog sekretarijata "9FD F,,*E+D>,osnovana je zajednička radna grupa radi pobolj(anja menadžmenta prirodno za(ti'eni) povr(i+?*/ **5?L>/ D*6 pogranične zone mikroregije "unav ! era ! Kara(. ajedničku radngrupu sačinjavaju spe%ijalisti kako iz +umunije tako i iz 7rbije$ a članovi su lokalni) vlasti i ,? !

odgovorni za za(titu prirodn

bogatstava mikroregije.9 periodu mart ! oktob2


11/58

- La(i5a L6ta ! služba za(ti'eni) povr(ina Dgen%ije za za(titu sredine +e(i%a- Elena 2i"ma#a G služba za(ti'eni) povr(ina Dgen%ije za za(titu sredine +e(i%a- =laden .le$ei ! inspektor ekolog mesnog saveta Aeliko ?radi(te- 3a5mina T6(t6(ea ! predsednik organiza%ije JK,LD *L97 Bela Frkva- =i;ai Pa5!6 ! pro8esor$ volonter ekolo(kog dru(tva EK, B+E? Ar(a%

- D(a#an .aji G predsednik ekolo(kog dru(tva EK, B+E? Ar(a%- Velj!" .t"jan"i ! direktor ?imnazije za )emiju i medi%inu Ar(a%- D(a#ana Velji ! pro8esor )emije u ?imnaziji )emije i medi%ine Ar(a%- Lj6'im!a Blazei ! pro8esor ?imnazije Aeliko ?radi(te- I"an G;e"(#;e 2;i(an ! predsednik aso%ija%ije 7*E, KD+DJ- =a(iela P"$"ii .t6(za ! biolog ! ?EF era- =a(iana 2"("del G biolog ! >ndustrijski (kolski %entar ova /oldava- Ananie G"5a ! biolog ! ?imnazija E8timie /urgu G Bozovi%i- G;e"(#;e L"$atita ! pro8esor$ volonter ?EF era- =a(i"a(a 2;e(e;e5 ! pro8esor$ volonter ?EF era- L"(edana .ein ! pro8esor$ zamenik direktora Jkola 7opotu ou > ! A>>> razreda

- T"mi5la P"$"ii ! prevodila%- Delija B"#dan ! prevodila%- T(aian T6(t6(ea G pro8esor ?imnazije "ositej ,bradovi' Bela Frkva

*ri realiza%iji dokumenata pre(lo se nekoliko značajni) etapa 16 >denti8ika%ija i 8ormulisanje prin%ipa koji predstavljaju osnovu realiza%ije plana menadžmenta 26 ormulisanje prve varijante dokumenta*lan menadžmenta realizovan je u skladu sa zakonodarstvom +umunije i 7rbije imaju'i u vid

planove$ politiku i promovisane strategije na teritoriji po raznim domentima aktivnostiC potre promovisanja neki) mera usmereni) ka očuvanju bioraznovrsnosti i trajnog razvoja u zoni + B& L, po(tuju'i slede'e prin%ipe

!" Prin$ip op)te* jedintveno* mnjenja@edinstveno poznavanje vrednosti problema parka dozvoljava e8ikasnu ak%iju u selek%iji najbolj

mera koje da su u skladu sa nastojanjima odgovorni) 8aktora kao i lokalnog stanovni(tva i %ilje parka prirode na srednji i duži period. *ostojanje zajedničkog op(teg mnjenja kad je odre=ena pojavu pitanju$ predstavlja glavni uslov za poliinsitu%ionalno sagledavanje neki) aspekata od koji) zavodgovaraju'e 8unk%ionisanje parka prirode.

+" Prin$ip trajno* razvoja, pobolj)anje kvaliteta života i obezbe-ivanje ko.erentno

menadžmenta

Dktivnosti iz zone *+* L, & B" imaju u vidu pobolj(anje upravljanja prirodnim i kulturni bogatstvom zone i to promovi(u'i aktivnosti smanjenog uti%aja na sredinu i uslovima u kojima razvoj lokalni) zajedni%a jedan od glavni) stremljenja i osnivanja ove prirodno za(ti'ene povr(ine.

/" Prin$ip po)tovanja lokalne autonomije

*o(tovanje ovog prin%ipa predstavlja neme(anje uprave *arka prirode *ortile de ier i Aojvodina(ume kod administrativni) i 8inansijski) problema koji se tiču lokalni) i županijski) save pod uslovom da po(tuju postoje'e zakone o režimu prirodno za(ti'eni) povr(ina.


12/58

. Prin$ip predotrožnoti i tranparentnoti pri odlu$i 0kod odluke17vaku ak%iju ili odluku$ nezavisno od karaktera$ treba analizirati sa tačke gledi(ta dobiti i %e

koje i) uslovljavaju$ ali i kroz prizmu negativni) e8ekata na sredinu i lokalne zajedni%e."obiti na kratke rokove ne treba da predstavljaju kriterijum za usvajanje odluka. *rin% predostrožnosti mora da bude osnova svi) odluka koje se tiču na direktan ili indirektan nač

prostranstva *+* L, & B" kako bi se zaustavio porast degrada%ije povr(ina$ čija obno predstavlja značajna ulaganja koja u ovom momentu ne mogu i'i na teret lokalnim vlastima.

2" Pri$ip konervianja prirodne i kulturne ba)tine

*rirodna i kulturna ba(tina imaju veliki značaj$ imaju'i u vidu$ kao prvo$ ekolo(ku$ genetskdru(tvenu$ ekonomsku$ naučnu$ vaspitnu$ kulturnu$ rekrea%ionu i estetsku vrednost.,snovna potreba za očuvanje bioraznovrsnosti i kulturne ba(tine je za(tita #in situ#$ održavanjeobnavljanje degradirani) elemenata.

. Prin$ip inte*ra$ije tanovni)tva u aktivnotima uprave Parka prirode Portile de 3ier i 4Vojvodina)ume

7tav stanovni(tva prema budu'em statutu *+* L, & B" glavni je problem koji može done pote(ko'e u primeni jednog zajedničkog plana menadžmenta. Korist zajedničkog plana menadžmentreba da se re8lektuju u blagostanju lokalnog stanovni(tva i u nji)ovoj produktivnoj raznovrsnosti.

5" Prin$ip održavanja , pobolj)anja i oporavka de*radirano* ekoitema i pejzaža

"avanje pojedini) neopravdani) privilegija ljudskim aktivnostima i zloupotreba iskori('avan prirodni) sredina doveli su do o(te'enja neki) pro(ireni) povr(ina$ neke od nji) u(av(i u kategorneproduktivni) zona. +eintegra%ija ovi) povr(ina u ekonomski krug traži značajna sredstva kolokalne zajedni%e ne mogu snositi.

4. Prin$ip korela$ije ak$ija a realnim tanjem i primenjivanjem mera od trane or*ana"

,dluke i ak%ije treba da budu u skladu sa osobenostima problema$ sa karakteristikama dru(tvenso%ijalne sredine$ sa 8inansijskim mogu'nostima$ sa predvi=enim uti%ajem aktivnosti$ itd.*rimenom neki) teoretski) mera za re(enje neki) od problema sa kojima se suočavaju ljudske lokalnzajedni%e mogu imati neželjive e8ekte koji 'e se odraziti na prirodni$ dru(tveni i ekonomski plan.

6" Prin$ip po)tovanja po*ranično* režima

*o(tovanje *+* L, & B" predstavlja prednost 5mogu'nost prekogranične saradnje u domenza(tite i očuvanja sredine i dru(tveno ! ekonomskog razvoja ljudski) zajedni%a6$ a ima i nedostatauslovljeni) pograničnim režimom kojeg su dužne da po(tuju zajedni%e sa tog prostora. ,vi nedostamogu se umanjiti sti%anjem statuta rezervata bios8ere i evroregije za prostor oko te strane "unava.

/0? P(imena '6d69e# zajedni!"# $lana menad%menta PRP LO & BND>mplementa%ija zajedničkog plana menadžmenta *+* L, & B" mo'i 'e da se ostva

primenom podrobnog plana ak%ija 5godi(nji radni planovi6 godi(nje sastavljeni od zajedničknaučnog ve'a$ uprava *arka prirode *ortile de ier i @* Aojvodina(ume imaju'i u vidu kak predvi=anja planova menadžmenta ** !a i +ezervata “"eliblatska pesčara# tako i predvi=an7porazuma iz +amsara.

*otrebno je uzeti u obzir i konkretnu postoje'u situa%iju sa teritorija obe zemlje na nivomenadžmentski) resursa.


13/58

,dgovornost primene svi) predvi=anja zajedničkog budu'eg plana menadžmenta pripaupravama *arka prirode *ortile de ier i @* Aojvodina(ume. >mplementiranje plana menadžmenostvari'e se u saradnji sa institu%ijama sa terena $ čije je implementiranje bitno i to

G Iupanijski saveti Kara( ! 7everina i /e)edin%CG ,dgovovni za za(titu sredine 5a%ionalne Dgen%ije za sredinu$ Iupanijske i regional

agen%ije za sredinu i ?arda sredine6 CG ,p(tine i lokalni savetiG Ekonomski agentiG 9prave +egija za razvoj i EuroregijaG *oli%ijski inspektorati i pogranična poli%ijaCG (kole i ,?CG

) P"#lalje0 OPI.

)0/0 OP.TI OPI.

)0/0/0 P"l"%aj+ezervat prirode Balta era

"unare se nalazi na jugozapa+umunije$ na teritoriji županKara( ! 7everin $ na samon u('reke ere sa "unavom$ na povr(iod 1< km2$ u op(tini 7okolova%C

G od ove /oldana%ionalni put "*ožežena ! 7okolova%

G od ,ravi%e županijski p

"@ ajda( ! 7okolova%.Alažno područje Labudovo

okno sme(teno je u istočnoj 7rbijna jugoistoku Banata$ u neposrednoj blizini naselja "ubova%$ +am i 7tara *alanka. ajvažnija naselju zoni su Bela Frkva i Kovin.

?lavni prilazni putevi su G od Bele Frkve put Aračev ?aj ! 7tara*alankaCG od Aelikog ?radi(ta put atonje ! +am

%ajednički intereni elementi 7

Pejzažne ,rednosti proizi(le spajanjem prirodnog okvira i ljudskog opstanka jo( iz paleolita

neolitia. Prirodne ,rednosti

G veliki broj vrsta mnogobrojni) životinja od me=unarodnog$ na%ionalnog i interesa Evropsekonomske zajedni%e.

G postojanje vlažni) zona koje predstavljaju važne stani(ta za(ti'eni) vrsta pti%a na svetskonivou.

G pove'ana raznovrsnost stani(ta #ulturne i antrooene (oja,e nastale ljudski+ dejst,om) ,rednosti


14/58

G ragovi naselja iz paleolita$ mezolita i neolitaG 7vedočanstva koja potvrduju istorijat stanovanja tvr=ave$ manastiri$ %rkve$ konstruk%ije

izuzetnim ar)itektonskim karakteristikama ku'e$ vodeni%e$ ure=aji od kamena itdCG *ostojanje velikog broja etnički) raznolikosti sa različitim tradi%ijama i običajima 5+umun

7rbi$ em%i$ +omi 6 i bez interetnički) kon8likata

:aune ,rednostiG vrste biljaka i životinja od me=unarodnog$ na%ionalnog i značaja za Evropsku ekonomskzajedni%uC

G stani(ta od me=unarodnog$ na%ionalnog značaja$ ali i značaja za Evropsku ekonomskzajedni%uC

G kulturne i antropske vrednostiCG postoje'e istraživačke stani%e na ovom prostoru.G+"!"+" 8euri za menadžment i in9ratrukturu

9prava *arka prirode *ortile de ier osigurava potrebno osoblje za održavanje rezervata prirod

Balta era ! "unare.7ada(nje sedi(te 9prave nalazi se u istoj zgradi sa sedistem Jumarskog gazdinstva ,r(ova$ uliBanatului$ broj H2$ ,r(ova$ županija /e)edin%.7truktura 9prave *arka prirode *ortile de ier je slede'e

1. "irektor parka2. ,dgovorni za čuvare ! turizam.-. Ekonomista. ,dgovorni za odnose sa zajedni%ama i ekolo(ko vaspitanje.0. Biolog. 7pe%ijalista u te)nologiji in8orma%ije,vome treba dodati dve agen%ije za zemlji(te u zoni rezervata prirode Balta era ! "unare..

/enadžment parka podržava osoblje Jumarskog gazdinstva ova /oldava.>n8rastrukturu i potrebne 8ondove za odvijanje aktivnosti menadžmenta osigurava a%ionaluprava (uma ! +omsilva. 9prava je dotirana sa dva terenska vozila$ kan%elarijskom opremomin8orma%ijskom te)nologijom$ mobilnim tele8onima$ itd.

+ezervat prirode Balta era ! "unare$ opslužuje %entar za in8ormisanje u sedi(tu op(tin7okolova% i in8ormativni %entar era sme(ten je u gostiono%i “alazak sun%a# u Bazja(u. unutra(njosti rezervata postavljeni su in8ormativni panoi namenjeni stanovni(tvu i turistima.Dktivnostima u in8ormativnim %entrima upravljaju$ uprava *arka prirode *ortile de ier$ ?EF era,p(tina 7okolova%.

)0)0 "l"#ija

?eolo(ki supstrat 5podloga6 8ormiran je od naslaga a zasi'en vodom. +it ere je pro(irenakon (to je podignuta 5sagra=ena6 brana *ortile de ier$ kao posledi%a porasta nivoa "unava plavljena terena poljoprivrednog zemlji(nog 8onda 5orani%e i pa(nja%i6 sa područja op(tine 7okolovanaselja 7tara *alanka 5op(tina Bela Frkva6.


15/58

Rezervat prirode Ba$ta Nera 2 Dunare

)0)010 Ped"l"#ijalo je 8ormirano od jednog slo

grube %rni%e$ tresetnog materijala mineralno ! zemljastog materijala kategorije nedreniranog zemlji(

pokrivenog malom količinom vode.)0)00 id("l"#ija*+* L, & B" obu)vata deo mrtvrukav%a ere i nekada(nje poljoprivredterene koji se protežu duž reke$ od u('a"unav$ pa uzvodno prema naseljim7okolova%$ Banatska *alanka i Aračev ?aj

bog varija%ije 5kapa%itet poten%ijala reke ere i "unava$ k posledi%e otapanja snega u prole'e i kivelikog intenziteta$ u pojedinim vremenski

periodima$ nivo vode rita raste a dolazi i ddelimični) poplava neki) poljoprivrednterena u neposrednoj blizini.

+it ere obu)vata u manjoj mmočvare sa staja'om$ slatkom vodomkojima se tokom su(ni) leta smanjuje nivdok neke povr(ine ostaju čak i bez vod/reža podzemni) voda je blizu ili na sam povr(ini zemlje.

+eka era u zoni *+* L, & B pretstavlja grani%u izme=u +umunije

7rbije. )0)0?0 Klimat"l"#ija Klima je umereno kontinentalna uti%ajem mediterana$ sa srednjotemperaturom od 4 ! 1<


16/58

"a$i5 sp6

7are5 sp6

. -1< dunavski) zajedni%a sa Pmp)aea alba$ rapa nataus$ up)ar luteum i *otamogetonataus.

0. -2< tokova reka iz ravničarski) zona do planinski) sa vegeta%ijom iz +anun%ulion 8luitantiFallitri%)oGBatra%)ion

. H1E,Q Dluvijalni) 5namorski)6 (uma gde ima Dlunus glutinosa i raRinus eR%elsior 5Dlno

*adion$ Dlnion in%anae$ 7ali%ion albae63. H2D, (umaraka gde sre'emo 7aliR alba i *opulus alba.9 skladu sa +amsarskom konven%ijom u 7rbiji su identi8ikovani spe%i8ični )abitati tipa /$ p $ ,

s$ H

)010)0 Ve#etaija+itska vegeta%ija u('a ere je )idro8

5potreba vi(e vlage6 i razvila se 5prvenstveno $ nakonaročito posle 8ormiranja akumula%ionog jezera

*ortile de ier.,vu vegeta%iju sre'emo i dalje duž leve oba"unava sve do rečni) dolina +adimne$ 7usk

Banatske *alanke i Aračev ?aja.,d postoje'i) drvenasti) vrsta pominjem

7aliR alba$ 7aliR 8ragilis$ *opulus alba$ Dlnglutinosa$ raRinus angusti8olia$ Ferasus avium$ a ožbunasti) Ligustrum vulgare$ +osa %anina$ Dmorp8ru%ti%osa$ Fornus sanguinea. Blizu obale posto pojas barski) makro8ita 8ormirani) od vrsta rogozvežljike$ trske i (a(e. a vodi jo( sre'emo razne vrs biljaka sa plutaju'im lis'em kao trozuba%$ sočivi5vodena le'a6 Lemna minor$ a od potopljen5potopljeni)6 vodena kuga$ resina$ Feratop)Pllum

itd.,d lijana identi8ikovane su Aitis sPlvestri

Oumulus lupus$ a od travnati) biljaka ESuisetuarvense$ >ris pseuda%orus$ itd.

+etke zeljaste biljke su ,rnit)ogaluumbellatum i Ferastium semide%andrum. *lankton je veoma raznovrstan i varirazavisnostiod perioda godi(nji) dobaa.

Arste biljaka (to ulaze u sastav plankto pripadaju plavim$ zelenim algama$ a takode i onim bogatim si%ilijumom.

9 7rbiji je utvr=eno 1< grupa i podgrupvodene i poluvodene vegeta%ije podeljene na klase 5grupe6$ vrste i (est 5alian%e6 udružen5*,L>F$2


17/58

P8a$a#ro#ora5 p9gmaeus

Lemno minorisG Dzolletum 8ili%uloides Br. ! Bl. 1H02FFeratop)Plletum demersi 57oV 236 Oild 1H0

Flasa *,D/EED R. Et *rsg. 1H2 uključuje aso%ija%ije/Priop)PlloG*otametum 7oV 1H-

Pmpaeetum alboGluteae o:inski 1H24 subass. nup)aretosum 7oV$ 1H3-rapetum natantis /Wller et ?Xrs 1H<

Klasa *O+D?/>EED R. Et *rsg. 1H2 uključuje aso%ija%ije7%irpoG*)ragmitetum U. Ko%) 1H2 subass. p)ragmitetosum 7%)male 1H-H7%irpoG*)ragmitetum U. Ko%) 1H2 subass. s%)oenople%tetosum la%ustris 7oV 1H037%irpoG*)ragmitetum U. Ko%) 1H2 subass. tPp)etosum 7oV 1H3-D%oroG?lP%erietum aSuati%ae 7lavni' 1H0Eleo%)aritetum palustris 7ennikov 1H1H

a pa(nja%ima dominantnu vegeta%iju predstavlja ri8olio ! Dgrostietum stoloni8erae. *a(nja

zauzimaju značajne povr(ine ravničarske zone naselja 7te8anovo u podnožju pe(čani) duna.Oidro8ilne (ume sre'emo na jugoistoku rezervata "eliblatska pe(čara. 9 čitavoj zoni rastu pmanjim grupama stabla nekoliko vrsta topole$ kao (to su bela topola 5*opulus alba6$ %rna topo5*opulus nigra6$ siva topola 5*opulus %anes%ens6$ i ponekad breza 5Betula verru%osa6.

/očvarna područja predstavljaju stani(te za retke vrste poreklom iz Dzije kao (to je D%oru%alamus i Frataegus nigra poreklom iz *anonske ravni%e.

ako=e se mogu na'i 7on%)us palustris$ FPperus serotinus$ FPperus glomeratus$ 7%irptriSueter$ Pmp)ea alba$ up)ar luteum i 7tratiotes aloides.

9 udoline izme=u dina rastu ?entiana pneumonant)e$ >ris sibiri%a$ ,p)rPs sp)aegodes i 7alrosmarini8olia.

,d plutaju'i) 5plivaju'i)6 ili potopljeni) biljaka treba napomenuti *otamogeton$ sa svoj

devet vrsta *. Frispus$ *. luitans$ *. atans$ *. Lu%ens$ *. ?ramineus$ *. *er8olistus$ *. *usillus$ izP 5*oli%$ 2


18/58

,d mali) vrsta sisara sre'emo velik(umskog pa%ova$ vodeni pa%ov$ krti%a.

9 7rbiji spe%i8ičan životinski svet predstavljaju sisari$ pti%e$ ribe$ vodozem%i$gmizav%i i insekti.

ajreprezentativnije vrste jesuGsisari 7palaR leu%odon$ 7permop)ilus%itellus$ Fanis lupus$ LPnR lPnR$ Lutra lutra/Po%astor %oPpus.

Gpti%e predstavljaju najraznovrsnijisegment 8aune. "etaljno predstavljanje pti%auključeno je u dotalku Dneksu broj Y.

Gribe FPprinus %arpio$ EsoR lu%ius$7ilurus glanis$ 7tizostedion lu%iopera i D%ipenserut)enus od komer%ijalnog značajaCFtenop)arPngodon idella$ OPpop)t)almi%)t)Ps

molitriR$ Dristi%)t)Ps nobilis$ Farassius auratusgibelio$ *seudorasbora idella$ OPpop)t)almi%)tPs molitriR$ Dristi%)t)Ps nobilis$ Farassius auratusgibelio$ *seudorasbora parva iz takozvanog kineskog kompleksaC >%talurus nebulosus$ Lepomisgibbosus. "etaljno predstavljanje životinjskog sveta uklučeno je u Dneksu broj Y>

Gvodozem%i i gmizav%i *elobates sPria%us$ Bombina bombina$ Bu8o viridis$ *odar%is tauri%a$La%erta viridis$ Dblep)arus kitaibelii$ Foluber %aspius$ atriR tessellata$ *elobates 8us%us$ riturus%ristatus$ kompleR +ana es%ulenta 5+. Lessonae$ +.ribidunda$ +. Kl.es%ulenta6.

Ginsekti ose iz porodi%a *sammo%)aridae$ 7p)e%idae$ 7%olidae i /utilidae$ bube iz porodi%eFPnidae$ tvrdokril%i iz porodi%a 7%arabaeidae i Fi%indellidae i entPria 8rP:aldszki $ endemska vrstaza rezervat "eliblatska pe(čara.

)00 DRUCTVENO EKONO=.KI A.PEKTI4 AKTUELNO KORICEN3E ZE=L3ICTA

)00/0 Utiaj l"!alni; zajednia na Reze(at

'p)tina :okolova$

7okolova% je sedi(te op(tine$ a naselja koja mu pripadaju su Bazjas$ Lugovet$ *rnjavor$ lati5Bazias$ Fampia$ *irneaura$ latita6.7okolova% je naselje čiji prvi pisani dokumenti potiču iz 132. godine.7tanovni%i su 7rbi.

,p(tina 7okolova% ima 2


19/58

radi%ionalni zanati u op(tini su zidarski$ stolarski$ kovački$ kolarski$ kožarski. Naelje Bazja)

Kad kaže( Bazja($ odma) se seti( na dve stvari naučene u (koli kod Bazja(a "unav ulazi nteritoriju +umunijeC u Bazja(u je izgra=ena prva pruga u +umuniji. a srbe pak$ u Bazja(u jemanastir 7veti 7ava.

"anas je Bazja( selo i pripada sa administrativne tačke gledi(ta op(tini 7okolova%. jegova istorija prepli'e se sa istorijom manastira. *retpostavke istoričara su da je ovde prvsagra=en manastir$ a zatim selo$ jer su selja%i dovo=eni$ kako bi obra=ivali manastirsku zemlj"obilijali su mesto za ku'u i ba(tu $ a mogli su da svoju stoku čuvaju na pa(nja%ima i da seku drva manastirski) (uma$ a jedno vreme nisu pla'ali ni poreze.

ažalost$ turske najezde su negativno uti%ale naselje jer su me(tani ili ubijani u brdima ili odvo=ezajedno sa kalu=erima u ropstvo. akon (to Bana,ltenija prelaze pod austrijsku vlast 1314. i nakostvaranja grani%e duž reke mnogi prnjavor%i stupali u 7rpsko !+umunski >> puk. 13H0. Bazj

postaje značajno pristali(te na "unavu. Ekonomsznačaj munjevito raste$ naročito posle izgradnje pruge koja je počela 143. *rvi voz je sa polazstani%e po(ao 1. novembra 140.$ a 14


20/58

dru(tvenog rekrea%ionog %entra 5)oteodmarali(ta$ ugostiteljske radnje$ sportsigrali(ta i objekte$ prostori za muzičke dramske priredbe$ izgradnju novi) stambenzgrada i ku'a za odmor6.

Banatska *alnka predstavlja malu raskrsniizme=u Bele FrkveGKovina i 7tare *alank+ama$ skelom$ i predstavlja najkra'i put ovodela Aojvodine prema *ožarev%u i Fentraln7rbiji.

Naelje 8am

aselje +am je sme(teno na desnoj obali"unava i pripada op(tini *ožareva%. 9 blizininaselja nalaze se ru(evine rimskog kastrumaLederata 5>. Aek *.O.6 i srednjevekovna tvr=av+am iz YA. Aeka.

Naelje Dubova$ aselje "ubova% broji 124- stanovnika$ve'inom srba i nalazi se na levoj obali "unava. *ripada ,p(tini Kovin. 7taro je naselje poznato i podnazivom 7tari "ubova%$ sme(teno na samoj obali "unava.

+00)0O5tale inte(e5ne #(6$e?lavni interesne grupe u postojanju i evolu%iji *+* L, & B"

G Jumska uprava +e(i%aG Dgen%ija za za(titu životne sredine /e)edin%iG Ekolo(ka grupa za saradnju eraG Dgen%ija za za(titu životne sredine Kara( 7everinG Iupanijski savet Kara( ! 7everin

G Iupanijski inspektorat pogranične poli%ije Kara( ! 7everinG 9prava Aoda BanatG 7.F. Oidroele%trika 7.D.$ 8ilijala *ortile de ier G Jumarsko gazdinstvo ova /oldavaG ,p(tina ova /oldavaG ,p(tina 7okolova%G Iupanijsko udruženje sportski) lova%a i ribolova%a Kara( ! 7everin [email protected].*.7.6G 9prava *arka prirode *ortile de ier G /uzej planinskog dela Banata ! +e(i%aG Jkolska industrijska jedini%a ova /oldavaG ,snovna (kola od > ! A>>> razreda 7okolova%

G 9druženje 7peo Kara( ! 7everinG +egionalna stani%a +adio emi(var G 9prava @* [[Aojvodina(ume[[G Lokalni savet op(tine Bela FrkvaG uristička organiza%ija op(tine Bela FrkvaG ,rganiza%ija Jkola *L97 Bela Frkva

'spa3a krava 2 Dubovački rit : Labudovo Okno;


21/58

)0010A!t6eln" !"(i:9enje zemlji:

Poljoprivredno zemlji)te

9 +umuniji poljoprivredno zemlji(te op(ti7okolova% na povr(ini od .333 )a ima sledenamene 2.zgradnja brane bez sistema koji 'e osigurkretanje migra%ioni) vrsta morski) jesetriC

'spa3a koza u Bazja3u

"portski ribo$ov#i u Bazja3u


22/58

G +ibokra=a$ ribolov i u periodima zabraneCG Kori('enje pojedini) te)nika i alata

ribolov$ zabranjeni) uredbamaCG +ibolov riba ispod dimenzija koje zak

predvi=aC

G epo(tovanje zakonski) uredbi o zabra privrednog ribolova na "unavu nizvodno u('a ere u dužini od 1 kmC

G Kori('enje voda akumula%ionog jeze*ortile de ier i u periodu mrestaC

G 7pu(tanje nivoa voda akumula%ionog jezera da se nije obezbedilo potrebno vreme ra povlačenja riblje popula%ije uzrasta od jed

do dve godine iz pli'i) voda priobalne vegeta%ije u vode mati%e "unava.+adi smanjenja stanja degrada%ije ribljeg 8onda potrebna je stalna kontrola od strane D**

9prave @* Aojvodina(uma u vidu tačne primene važe'i) akona kad je ribolov u pitanju kao

utvr=ivanje neki) jedinstveni) kriterijuma zabrane kako za rumunsku tako i za srpsku stranu. Lov

?lavne vrste od lovnog interesa u zoni rezervata jesu lisi%a 5&ules ,ules6$ poljski ze% 5 eeuroaeus6$ 8azan 5 P+asianus 'ol'+i'us6$ jerebi%a 5 Perdi@ erdi@6$ prepeli%a 5Aoturni@ 'oturni@6$ velidivlja patka 5 0nas latBr+Bn'+os6.

a(tita lova ne može se zamisliti kao samostalna delatnost za samo lovačku 8aunu. /ora biti korela%iji i sa stavom prema ostalim vrstama$ sa stanjem stani(ta i okolne sredine$ sa kojima se nalazi me=ubnim odnosima$ uti%aju'i jedna na drugu. anemarivanje ovi) veza ma koliko bile diskretne u istmeri i odlučuju'e$ mogu zaustaviti sve ostale korake ka slede'im etapama poznavanja biologije$ ekologi pona(anja lovni) vrsta iz zone parka.

Lovni 8ondovi$ koliko oni kojima upravljaju (umarske direk%ije$ tako i one rukovo=ene od stran

županijski) agen%ija za lov i sportski ribolov$ odgovaraju'e su kori('ene i nije bilo prijava 5dis8unk%ijne8unk%ionisanja u slučaju ove aktivnosti. i pored svega toga$ za održavanje odgovaraju'eg stanja lovn bogatstva name'e se da nji)ovo o%enjivanje bude ostvareno uče('em i proverom$ predstavnika D**@*Aojvodina(ume$ koji 'e da obezbede i nadgledaju primenu akona u ovom domenu$ tako=e i da saop(kvote ulova.

;uritičke aktivnoti u zoni P8P L' ( BND

uristički) aktivnosti koje se mogu obavljati u zoniG Krstarenja "unavomCG aučni turizam 5za stani(ta i za(ti'ene vrste biljaka i životinja$ ar)eolo(ki lokaliteti i etnogra8s

kolek%ije6.

G *osmatranje pti%a 5 bird:at%)ing6G 7portski ribolov 5na "unavu ! som$ (aran$ kečiga$ smu=$ itd.$ a na rekama iz unutra(njo

pastrmka$ klen$ mrena$ itd.6G radi%ionalne svečanosti i slavlja 5zavetine$ slave$ prazni%i manjina$ kulturno ! umetnički

8estivali6G radi%ionalna ku)inja 5 riblji spe%ialiteti$ kozje meso$ mlečni proizvodi$ povr'e$ slatki(i6G +ečni 5autički sport6 sportovi na "unavu 5veslanje$ kajak$ kanu$ skijanje na vodi$ paraglajdeG Bi%iklističke staze i 5planinski bi%iklizam6 montain ! bike

Privrednini ribo$ov#i u "taroj Pa$an#i


23/58

G Ekumenski turizam 5religiozni objekti6

> pored svega ovoga$ u +umuniji turizam jo( uvek razvija u skladu sa njegovim postoje'i prirodnim poten%ijalom. 7me(tajni) jedini

nema u dovoljnoj meri$ neke su bez odgovarajuopreme$ a sve to doprinosi ograničavanaktivnosti u zoni. ažalost$ u zadnje vrem postoji rizik$ razvoja neorganizovanog turizm)aotičnog i ograničenog na ribolov i boravakslobodnom vremenu na obali "unava$ a to obli%i turizma koji mogu na(koditi prirodno bogatstvu zone *+* L, & B".

> ako je to pogranična zona $ gde je promlako kontrolisati$ ne postoji monitoring turističkaktivnosti. *ostoje spe%ijalni propisi koji

odnose na 8otogra8isanje i snimanje$ j pogranični režim name'e bezbroj ograničenjatom smeru$ ali i) je te(ko kontrolisati.

a sada$ seoski turizam nije alternativa zbniskog životnog standarda$ smanjene količi poljoprivredni) proizvoda$ malog brotrgovinski) %entara$ nji)ovog de8i%itarnsnabdevanja$ ali i manjka interesa stanovni(tve)ničko ! komunalna dota%ija pogotovo seoskim sredinama koje se grani%e sa rezervatomslabo su razvijene ili nepostoje'e. /reže

snabdevanje vodom pokrivaju samo deo nasekoja se graniče sa rezervatom$ a kanaliza%iona mreza u seoskim sredinama ne postoji. akode$ ne postospe%ijalno ure=ena mesta za parkiranje$ jer obim dana(njeg drumskog saobra'aja to ne nalaže.

edostatak minimalni) ulaganja 5parkirali(ta$ toaleti$ sportska oprema itd.6 doprinosi ograničenatraktivnosti zone.

uristička in8rastruktura je slabo razvijena. @edina mogu'nost sme(taja u zoni je turističgostioni%a u op(tini 7okolova% i *ožežena.

9 7rbiji ova zona pruža velike mogu'nosti za razvoj turizma$ posebno ekoturizma. okovi"unava$ Kara(a$ ere i kanal "unav ! isa ! "unav$ idealni su za nautički turizam i sportski ribolovdok je zona doline i pa(njaka pogodno mesto za ja)anje $ bi%iklizam i (etnje po prirodi.+azvoj ovakvi) aktivnosti i seoskog turizma moglo bi ubrzati razvoj lokalni) zajedni%a$ ali to je uzavisnosti i od odgovaraju'e in8rastrukturne opremljenosti.


24/58


25/58

10 De"0 O2EN3IVAN3E

10/0Oenjianje 'i"(azn"(5n"5ti i $ejza%a

*rekogranični rezervat prirode Labudovo ,kno & Balta era ! "unav obu)vata veli

raznovrsnost prirodni) i poluprirodni) stani(ta koji stvaraju mozaik raznoliki) ekosistema.Blaga klima sa submediteranskim uti%ajima$ zajedno sa geolo(kom strukturom i )idrogra8ijom predstavljaju povoljne uslove za stvaranje i očuvanje razni) tipova ekosistema velike naučvrednosti$ kao i izuzetni) pejzaža.

a glavni 8ond evroazijski) vrsta kao i %entralno!evropski)$ termo8ilni elemensubmediteranskog porekla kao i lokalni 5balkanski)6$ doveli su do pojave nove veoma bogateraznovrsne vegeta%ije.

Aeliki značaj se pridaje i postojanju velikog broja endemski) i reliktni) vrsta.Ae'inska 8auna su evroazijske$ submediteranske$ balkanske i %rnomorske vrste.9tvr=en se veliki broj$ vrsta za)valjuju'i geomor8ologiji teritorije i njene pozi%ije$ koja

za(ti'ena od )ladni) severni) vetrova a pod uti%ajem je blaže klime sa juga$ (to je omogu'i

mnogobrojnim mediteranskim i južnoazijskim elementima da nasele ove krajeve.9 Dneksu 1 i 2 predstavljeni su ekosistemi i spe%i8ična 8lora i 8auna iz +ezervata prirode Bal era ! "unav.

9prava *arka prirode *ortile de ier i @* Aojvodina(ume$ u saradnji sa regionalniodgovornim li%ima za za(titu životne sredine iz obe zemlje$ stanovni(tvo$ ekonomski agenti i Lokalsaveti promovisa'e slede'e mere radi smanjenja i;ili odstranjivanja opasnosti po životinjske vrste *+* L, & B"

G ,graničavanje ribokra=e i lovokra=e$ u interesu Evropske ekonomske zajedni%e 5pove'an patrolni) kampanja u zonama pove'ani) slabi) tačaka$ kažnjavanje li%a ili ekonomski) 8aktokoji se bave nedozvoljenim ribolovom$ itd6C

G ,dstranjivanje problema vezani) za razvoj u “zarobljeni(tvu# i; ili trgovina vrstama životin

od interesa za Evropsku ekonomsku zajedni%u$ aktivnost koja se može sprovesti kampanjammass ! medija o isti%anju ilegalnog karaktera i posledi%a do koji) se može do'i$ na nivoljudski) zajedni%a$ napora lokalnog stanovni(tva$ saradnjom sa pograničnom poli%ijom raograničenja 8enomena )vatanja životinja$ uni(tavanja stani(ta$ itd.

aučno ve'e *arka prirode *ortile de ier i 7pe%ijalnog rezervata prirode#"elibratska pesčarazajedno 'e sastaviti Frveni listu biljni) i životinski) vrsta iz *+* L, & B"$ spisak kojeg 'e s periodično ažurirati.

9 ovom momentu park je u velikoj meri dostupan$ (to predstavlja opasnost za bioraznovrsnousled neovla('enog sakupljanja i nabavljanja neki) divlji) vrsta biljnog i životinjskog sveta.ato je krajnje neop)odan$ sistem monitoringa stanja biljnog i životinjskog sveta$ naročito ugrozeniretki) i endemski) vrsta zna%ajni) za Evropsku ekonomsku zajedni%u.

aučno ve'e *arka prirode *ortile de ier i 7pe%ijalnog rezervata prirode#"elibratska pesčar podeli%e indikatore za o%enjivanje kvalitetastani(ta iz *+* L, & B".7tanje biljnog i životinjskog sveta$ indikatorski) biljaka bi'e periodično o%enjivana.

epovoljna ekonomska situa%ija lokalni) zajedni%a *+* L, & B" je glavni 8aktor pritiskna prirodnu sredinu$ u prvom redu zbog činjeni%e da je glavni izvor opstanka ostalo stočarstvouslovima opadanja povr(ine pa(njaka.,vakvoj situa%iji dodajemo i izostanak vaspitanja o za(t


26/58

životne sredine i gubitak tradi%ija zajedni%a iz okoline parka$ koja je od izuzetnog značaja$ pogotovza za(ti'enu prirodnu zonu.

7manjenje nivoa opasnosti za pojedine biljne vrste iz *+* L, & B" predstavlja bitan uslov izbegavanje nagla(enog nestanka pojedini) vrsta. 9 tom %ilju uprava *arka prirode *ortile de ier i @Aojvodina(ume u saradnji sa

G Lokalnim savetima podeli'e pa(njake na zone i utvrditi kapa%itet nji)ovog kori('enja kaozone zabranjene za ispa(u.G Jumska gazdinstva utvrdi'e maksimalne kvote sakupljanja za medi%inske biljke$ vrste koje

koriste u is)rani i za ukras$ itd.G Dgen%ije za za(titu sredine o%eni'e uti%aj na biljne vrste uslovljen ekonomskim aktivnostima

,be uprave zajedno sa naučnim ve'ima o%eni'e probleme vezane za sakupljanje ugroženineotporni) biljaka$ koje su na ivi%i nestanka promovi(u'i mere koje se name'u radi pobolj(anja stanovi) vrsta biljnog i životinjskog sveta.

aučna ve'a dveja za(ti'eni) prirodni) dobara 5*"6 zajedno sa istraživačkim i (kolskiustanovama nastavi'e aktivnosti monitoringa životinjski) vrsta od interesa za Evropsku ekonomsk

zajedni%u. 9tvrdi'e se tako=e$ zone biljnog i životinjskog sveta i najpoželjniji) stani(ta za razne vrstkako bi bile predložene kao zone za spe%ijalno očuvanje ili povr(ine za spe%ijalnu za(titu rečne 8lore8aune.

ekontrolisani$ privredni ribolov$ sportski ribolov kao masovni 8enomen$ naročito ribokra5električnom strujom$ mono8ilne mreže$ itd6 predstavljaju stalnu pretnju vodenim ekosistemim egativnim direktnim uti%ajima dodaju se indirektne$ a to su otpa%i koje ostavljaju ribari i reme'enmira 8aune pti%a.

"rugi negativni 8enomen sa reperkursijama na prirodnu i pejzažnu raznovrsnost predstavlja)aotični razvoj turističke in8rastrukture i nekontrolisanog turizma.

>zgradnja vikendi%a na samoj obali "unava direktna je pretnja bioraznovrsnosti$ kako agresijona obalne ekosisteme tako i na rečne ekosisteme izlivanjem otpadni) voda pravo u "unav.

"va upravljača zajedno sa naučnim ve'ima utvrdi'e$ u zavisnosti od tipa ugroženosti$ mere pobolj(anje kvaliteta stani(ta 5ograničenje upotrebe pesti%ida$ ekolo(ke rekonstruk%ije nekdegradirani) zona$ zabrana ili ograničenje pojedini) antropogeni) aktivnosti$ itd.6 i predloži'e mere za(titu stani(ta i vrsta$ od interesa za Evropsku ekonomsku zajedni%u$ kroz nji)ovo uključenjuspe%ijalne povr(ine za očuvanje ili ograničenjem negativni) e8ekata antropogeni) aktivnosti.

9prava *arka prirode *ortile de ier i @* Aojvodina(ume u saradnji sa regionalnim vlastima za(tiživotne sredine dve države$ zajedno sa lokalnim savetima promovisa'e aktivnosti za smanjenantropogeni) pritisaka i održavanje vlažni) zona regionalnog$ na%ionalnog kao i značaja za Evropskekonomsku zajedni%u 5ograničenje problema vezani) za odlaganje otpadaka$ itd.6.

,dstranjenje ili smanjenje antropogeni) pritisaka na za(ti'ena prirodna dobra ostvari'e seG *re svega o%enom o uti%aju na prirodnu sredinu od strane svi)$ 8izički) i pravni) li

zainteresovani) da svoje aktivnosti obavljaju sa umanjenim uti%ajem na prirodnu sredinu za(ti'enim prirodnim dobrimaC

G 7aradnjom sa regionalnim vlastima odgovornim za za(titu životne sredine iz obe zemlje kojim pripada područje *+* L, & B"$ kako bi kaznili sve ekonomske 8aktore i 8izička li%a ko(tetno utiču na životnu sredinu na za(ti'enim povr(inamaC

G 9tvr=ivanje i obeležavanje minimalne razdaljine 50< m6 od spoljne grani%e svi) za(ti'en povr(ina gde nisu dozvoljene aktivnosti za kori('enje ili intenzivno unovčavanje resursaC


27/58

G *obolj(anje sigurnosnog sistema za(ti'eni) prirodni) dobara.

aučna ve'a dvaju za(ti'eni) prirodni) dobara predloži'e %entralnim vlastima za za(titu životsredine u obe zemlje za uvr(tavanjem pojedini) vrsta ili stani(ta iz *+* L, & B" u kategoriju o5značaja6 interesa za Evropsku ekonomsku zajedni%u$ na%ionalnog i me=unarodnog značaja.

,ve mere doprine'e pobolj(anju statusa očuvanja vrsta i stani(ta. aučno ve'e i istraživačke ustanove sačini'e liste i klasi8ika%iju elemenata geolo(kgeomor8olo(ke$ paleontolo(ke$ speleolo(ke i )idrogeolo(ke ba(tine *+* L, & B".

*onovno o%enjivanje dinamike za(ti'eni) elemenata 5monitoring6 potrebno je prilago=avanje mera za održavanje u realnim uslovima. ako$ smanjenje areala za (irenje 5pro(irenj pojedini) vrsta$ degradiranje$ za(ti'eni) elemenata$ itd. pretpotstavlja identi8ika%iju uzroka stvaranovog 8enomena i promovisanje odgovaraju'i) mera radi izbegavanja$ gubljenja značaja za(ti'en povr(ina. ako=e $ migriranje stani(ta pojedini) vrsta pretpostavlja ponovno o%enjivanje teritorza(ti'ene povr(ine. *eriodična o%enjivanja dinamike za(ti'eni) elemenata treba da ostvare o%en povr(ine. *eriodično pro%enjivanje dinamike ze(ti'eni) elemenata treba da ostvare oba naučna veili li%a i ustanove upu'ene u to$ saglasno('u oba naučna ve'a.

9prava *arka prirode *ortile de ier i @* Aojvodina(ume u saradnji sa regionalnim vlastimkoji rade na za(titi životne sredine$ obe zemlje$ upravni%i pojedini) za(ti'eni) dobara$ Lokalni saveitd. promovisa'e aktivnosti radi odstranjenja i; ili smanjenja 8aktora koji doprinose degrada%elemenata abiotičke sredine.

9prava *arka prirode *ortile de ier i @* Aojvodina(ume u saradnji sa Lokalnim savetimanevladinim organiza%ijama 5A,6 može identi8ikovati i urediti mesta vidikova%a koji 'e doprine porastu valoriza%ije pejzaža iz *+* L, & B". *obolj(anje turističke valoriza%ije za(ti'eni) dobaostvari%e se demilitariza%ijom turistički) trasa koje bi uključile za(ti'ene elemente iz nji)ovsadržaja$ ure=ivanje uz minimalna ulaganja za prijem gostiju 5klupe$ stolovi6.,siguranje minimalza(tite za(ti'eni) elemenata$ garantovanjem bezbednosti turista u opasnim zonama$ održavan postoje'i) dota%ija u okviru za(ti'eni) zona$ itd.

ako=e$ značajno je da se pomenu i mogu'nosti integra%ije %iljeva za održanje biodiverziteta onima (to se odnose na ekolo(ko vaspitanje$upoznavanje sa aktivnostima kako bi se održala kulturtradi%ija a time i promovisanje turizma$ itd.

10)0 Oenjianje !6lt6(ne i i5t"(ij5!e 'a:tine

*+* L, & B" je prostor izuzetne istorijske vrednosti$ koji me=utim nije odgovarajuvalorizovan$ (to vodi do degrada%ije brojni) objekata kulture. *ro%ena trenutnog stanja potrebna radi utvr=ivanja prisutnosti elemenata pokretne i nepokretne kulturne ba(tine$ zone kao i u turističksvr)e. Dk%iju 'e sprovoditi Lokalni saveti u saradnji sa upravama dva za(ti'ena prirodna dobra.

Etničko 8olklorne i kulturne mani8esta%ije$ 8orme su turistički) atrak%ija ali i stvarankulturnog identiteta zone *+* L, & B".

,be uprave sastavi'e godi(nje planove u saradnji sa Lokalnim savetima$ kalendar etn8olklorni) mani8esta%ija$ koje 'e biti prosle=ene na lokalnom$ regionalnom ili na%ionalnom nivou$doprine'e i organizovanju ovi) kulturni) mani8esta%ija.

urističko promovisanje kulturni) lokaliteta predstavlja jedno od re(enja za razvoj turizmazoni *+* L, & B"$ ali i za dobijanje 8ondova za minimalno ure=enje ovog prostora.

+ealiza%ije turistički) programa treba da uzmu u obzir ne samo promovisanje prirodnvrednosti ve' i kulturni)$ koji izdvajaju ovaj prostor u odnosu na ostale. 9 ovom kontekstu potrebno j


28/58

stvaranje identiteta$ koji bi bio promovisan$ putem turistički) programa koji se odnose na antičkesredovekovne tvr=ave$a pogotovo na one koje mogu biti podržani oživljavanjem spe%i8ični) zanaovoga prostora 5tkanine$ drveni predmeti$ itd.6

*oslednji) godina$ u zoni *+* L, & B"$ pre%iznije na obali "unava 5u naseljenom deluizvan zone namenjene stambenoj izgradnji6 uzela je ma)a tenden%ija gradnje vikendi%a$ bez ikakvo

odre=enog$ ar)itektonskog stila.Ae'ina sa nedostatkom estetike (to progresivno vodi gubitku pejzažnvrednosti zone.9prava$ zajedno sa Lokalnim vlastima ima'e u vidu da pri odobrenju projekata za gradnj

promovi(u onekoje iako ne pripadaju spe%i8ičnom ar)itektonskom stilu$ ne odudaraju od pejzažnelemenata.

1010 Oenjianje a5$itanja i $"e9anja 5e5ti

*obolj(anje komunika%ije izme=u uprava dva za(ti'ena prirodna dobra 5*"6$ ali i ve'e uče(stanovni(tva u ak%ije ostvarene na prostoru *+* L, & B" $ne može se realizovati bez porasvaspitnog nivoa. ormiranje kvali8ikovanog osoblja u perspektivnim domenima za zonu *+* L,

B"$ predstavlja jedan od načina za obnovu zone$ ali i očuvanje njeni) vrednosti.9 uslovima$ u kojima institu%ionalizovana nastava i dalje predstavlja glavni oblik vaspitanmla=eg stanovni(tva$ uprave dva za(ti'ena prirodna dobra 5*"6$ u saradnji sa (kolskim regionalniodgovornim li%ima kao i odgovornima za za(titu životne sredine$ sastavi'e program aktivnosti koga sprovesti (kolske ustanove iz zone *+* L, & B". Filj promovisanja gra=anskogC ekolo(kovaspitanja imaju'i u vidu najpre uvo=enje neki) materija$ pa čak i stručno usavr(avanje 5(umarstvturizam$ itd.6 odgovaraju'e %iljevima menadžmenta *+* L, & B". ,vo je mogu'e ostvariti ako uzme u obzir postoje'i problemi u datom momentu na teritoriji$ ali i sveobu)vatne vizije uprava dvza(ti'ena prirodna dobra$ naspram problema koji predstoje$ da budu realizovani.

9prave dva za(ti'ena prirodna dobra promovisa%e godi(nja$ u saradnji sa (kolskim ustanovami drugim institu%ijama$ umetnička i sportska takmičenja ili sa nekom drugom tematikom 5odlagan

otpadaka$ za(tita biljaka$ za(tita životinja$ za(tita (uma6 radi promovisanja +ezervata u red svi) vrstngrupa. ,va ak%ija može dovesti do pove'anja interesa za *+* L, & B"$ ali i podsta'i (kole d promovi(u kurseve čija bi se tematika odnosila na pomenuti rezervat.

9prave dva za(ti'ena prirodna dobra organizova'e u saradnji sa Lokalnim i (kolskim vlastimekolo(ka logorovanja radi obučavanja učenika sa sklonostima iz domena prirodni) nauka$ dok 'esaradnji sa lokalnim vlastima i institutima visokog (kolstva organizovati letnje univerzitete kao osnovvolonterstva i promovisanja naučnog turizma.

9 ostvarivanju %iljeva menadžmenta$ su(tinu predstavlja odnos sa punoletnim stanovni(tvomzajedni%a zone *+* L, & B". 9prave dva za(ti'ena prirodna dobra treba da promovi(u aktivnoza uspostavljanje vlasti lokalne uprave$ pogranične poli%ije$ itd. radi smanjenja problema izazvan promovisanjem pojedini) ak%ija za za(titu.

9prave dva za(ti'ena prirodna dobra sasta'e se najmanje jednom godi(nje sa svakokategorijom korisnika prirodni) resursa$ kako bi prona(li najbolja re(enja da se izbegne prekomerniskori('avanje i degrada%ija prirodni) stani(ta. +azgovori 'e se voditi u saradnji sa Lokalnim savetimi evidentira'e se gubi%i koje beleže korisni%i resursa$ zbog ira%ionalne upotrebe. 9 okviru ovsastanaka značajna je saradnja neki) poznati) naučnika$ kako bi se pove'ao kredibilitet poslatin8orma%ija.


29/58

,stvarivanjem aktivnosti pove'anja svesti stanovni(tva$ treba da se vodi računa i o odvijanspe%ijalni) doga=aja od izuzetnog značaja za stanovnike zone *+* L, & B"$ kako bi se pobolj(imidž uprave *D* !a i @* Aojvodina(ume$ ponosa me(tana$ itd.

*osebno mesto u odvijanju vaspitni) aktivnosti$ a takode i pove'anja svesti uprave dza(ti'ena prirodna dobra$ zauzimaju in8ormativni %entri$ koji 'e promovisati aktivnosti zajedno

(kolama i domovima kulture$ pogotovo pri promovisanju ekolo(kog vaspitanja i pobolj(anju imid*+* L, & B" ispred lokalnog stanovni(tva i turista.>n8ormativni %entri treba da poseduju in8orma%ije$ slike$ materijale za prezentovanje 5razgledni% bro(ure$ karte6$ koje mogu nabaviti ili upotrebiti poten%ijalni posetio%i ili osoblje %entara. "ota%in8ormativni) %entara ostvari'e se dota%ijama projekata$ na%ionalnog i me=unarodnog 8inansiranja$i 8ondova uprava dva za(ti'ena prirodna dobra.

amisao ovi) materijala realizova'e uprave dva za(ti'ena prirodna dobra$ organiza%ije 5A,istrazivačke institu%ije$ itd.

9vo=enje stalne službe pri in8ormativnim %entrima sa obučenim osobljem$ poseban je probleu kontekstu kad ne postoje 8ondovi za nji)ovo održavanje. *rojekti sa na%ionalnim i me=unarodni8inansiranjem$ ali i volonterske aktivnosti$ mogu biti jedno od re(enja održavanja i operativnos

aktivnosti koje su se odvijale u in8ormativnim %entrima.*rogla(enje "ana *rekograničnog rezervata prirode Labudovo okno & Balta era ! "unaima kao %ilj pove'anje popularnosti zone u redovima lokalnog stanovni(tva i njegova spoznaja ne knekog novog 8aktora pritiska$ ve' kao lokalni i regionalni ponos.

,rganizovanje$ od strane uprave dva za(ti'ena prirodna dobra i drugi) institu%ija$ raznmani8esta%ija sa tematikom koja se odnosi na “*ark prirode *ortile de ier i 7pe%ijalni prirodrezervat [["eliblatska pe(čara# ili za(tita životne sredine 5"an planete emlje$ "an životne 7redin"an "unava$ ?reen "aPs. itd6$ ostvari'e se$ koliko je to mogu'e$ sredstvima in8ormisanja u lokalnimregionalnim mass ! medijima.Jtampanje članaka u novinama i časopisima od lokalnog$ regionalnog$ na%ionalnog i me=unarodnznačaja predstavlja metod porasta stepena in8ormisanosti stanovni(tva o vrednostima zone$ uprav

D* !a i @* Aojvodina(ume.100Oenjianje !"(i:9enja (e56(5a,p(ta spoznaja$ prisutna koliko na nivou 8aktora odlučivanja$ toliko i (irokog javnog mnjenj

jeste da ekonomske aktivnosti treba usmeravati isključivo ka dobijanju trenutni) pro8ita$ kako bi ostvario maksimalni pri)od (to se tiče ak%ija ostvarivanja %iljeva *+* L, & B".

Dktivnost menadžmenta *+* L, & B" pretpostavlja udeo velikog broja lokalni)Alasti koje 'e sara=ivati sa upravama dva za(ti'ena prirodna dobra$ za ostvarivanje$ ispunjenje nek%iljeva zasti'enog dobra$ a tako=e i razvoj (ire zone.

>ako kori('enje sara=ivački) me)anizama u aktivnostima menadžmenta$ mogu uslovznačajna ka(njenja pojedini) ak%ija$ one 8avorizuju doprinos re(enja pri)va'eni) od ve'izainteresovani) 8aktora$ (to pove'ava (ansu za uspe) aktivnosti menadžmenta.

,vo je veoma važno za promovisanje u slučaju uprava dva za(ti'ena prirodna dobrza)valjuju'i odnosu lokalnog stanovni(tva prema nametnutim ak%ijama$ sa na%ionalnog nivouslovljene problemima nastalim kod )idroenergetskog sre=ivanja$ *ortile de ier.

*ostizanje %iljeva *+* L, & B" zavisi u ogromnoj meri od ekonomske situa%ije lokalnzajedni%a. edostatak mogu'nosti za 8inansiranje programa za razvoj$ Evropske ekonomske zajedni%može da postane veliki ograničavaju'i 8aktor u obezbe=ivanju uspe)a aktivnosti plana menadžmenta


30/58

POL3OPRIVREDA

9 +umuniji$ u zoni +ezervata$ poljoprivreda je postojana obezbe=uju'i samo minimu potrebni) pre)rambeni) proizvoda. ako=e$ smanjena produktivnost terena povlači za sobom pojavneki) situa%ija$ nji)ovog neodgovaraju'eg gazdovanja.

?eomor8oloski pro%esi su pod uti%ajem antropogeni) aktivnosti i one doprinose degrada%stani(ta biljaka i životinja u zoni rezervata$ ali i na smanjivanju produktivnosti poljoprivredni) terena9 zoni +ezervata zabranjena je ispa(a$ postavljanje torova$ mesta za =ubrenje njiva$ čuvanjem ovana njima i prelaženja na ispa(u ; napajanje bez saglasnosti uprave parka.

9 7rbiji$ u Labudovom ,knu$ sa liste me=unarodno značajni) vlažni) područja prem+amsarskoj konven%iji$ poljoprivredna delatnost je zastupljena u vidu ekstenzivnog stočarstva. *a(njase nalaze na lokalitetima Ddvokatske livade i 7tevanova ravni%a$ u drugom stepenu za(tite.Kapa%it pa(njaka za goveda iznosi


31/58

>ajednika ro'ena

Lovnim 8ondom treba upravljati sa velikom odgovorno('u u %ilju očuvanja biolo(kelemenata u sopstvenim stani(tima kao i u %ilju održavanja ekolo(ke ravnoteže$ zadovoljivistovremeno lovačke za)teve a i druge$ so%ijalno ! ekonomske.

Ljudska želja za lovom proizvela je niz mera o za(titi lovni) vrsta ali i spe%i8ični) stani(ta(tita prirode i divljači su konvergentne aktivnosti sa %iljem očuvanja bioraznovrsnosti za budugenera%ije. ,vo stremljenje$ na nivou upravljanja divljači$ ostvaruje se rigoroznom selek%ijom brigom$ )ranom$ naseljavanjem$ ponovnim naseljavanjima i totalnim odustajanjem od lova pojedinretki) vrsta. "o odre=eni) rezultata dolazi se vaspitnim kampanjama i pove'anjem svesti u du)očuvanja ovi) vrednosti$ radi upoznavanja i kori('enja prin%ipa moderne ekologije.

a(tita se može ostvariti stalnim čuvanjem terena namenjenom lovu$ kako odgovaraju'iosobljem 5čuvari lova$ inspektori lova6 tako i putem terenski) nadzornika iz uprava oba za(ti'en prirodna dobra.

a(tita divljači i nji)ove životne sredine predpostavlja i niz mera i brzi) ak%ija$ sezonski) trajni)$ od koji) je najglavnija G suzbijanje ribokra=e. eovla('eni ribolov može preokrenuti bilo ko

predvi=anje 5planiranje6 u pogledu evolua%ije$ porasta$ za(tite i valori8ika%ije brojnog stanja.7uzbijanje nezakonitog ribolova treba da bude prioritetna i trajna obaveza 5dužnost6 ne samoni) koji su u službi lovstva nego i čitavog dru(tva. 9prava 'e zajedno sa upravni%ima lovni) 8ondovučestvovati u ak%ijama suzbijanja nezakonitog ribolova.

9prave oba za(ti'ena prirodna dobra godi(nje 'e proveravati po(tovanje utv=eni) lovni) kvoza svaku godinu$ učestvova'e u pro%enjivanju brojnog stanja divljači nakon upu'eni) za)tevintervenisa'e kada god se pojave problemi vezani za prekomerno iskori('avanje i sank%ionisakriv%e bilo to 8izička li%a ili institu%ije.

RIBOLOV9 +umuniji je ova tradi%ionalna aktivnost pod uti%ajem ekonomski) i so%ijalni) problema.*ro%ena aktualnog stanja ribljeg 8onda je aktivnost koju neop)odno treba da promovi(e naučn

ve'e *arka prirode *ortile de ier$ radi naučnog utemeljenja odluka u ovom domenu. +a promovisanja treba pokrenuti pojedine na%ionalne i interna%ionalne 8ondove namenjene naučnoistraživanju.

*rilikom potpisivanja godi(nji) ugovora izme=u ribolova%a i upravnika ribljeg 8onda "unav potrebno je odrediti maksimalne kvote ulova$ a proveravanje načina na koji se ove aktivnosti odvijajda može biti kontrolisana od uprave *arka prirode *ortile de ier.

"e8i%itaran sistem kontrole pe%anja od strane a%ionalne agen%ije za ribolov i Dkvakulturkao i nedostatak maksimalni) kapa%iteta ribolova kojeg je nametnula a%ionalna kompanija upravljanje ribljim 8ondom $ uslovljava dosta te(ku situa%iju u ovom ekonomskom sektoru$ (to 'e odraziti na kvalitet života ljudski) zajedni%a u zoni rezervata prirode Balta era ! "unare. +azvribarstva u zoni +ezervata ne može se ostvariti a da ne budu osnovani punktovi za primarnu prerad pa čak i 8inalnu u jedini%ama datog pro8ila $ sme(teni u parku.

9prava *arka prirode *ortile de ier može promovisati ideju realiza%ije ovakvi) aktivnoskako na nivou lokalni) zajedni%a tako i na nivou ekonomski) egenata zainteresovani) za ulaganja ovoj teritoriji. ,d velikog je interesa promovisanje riblji) proizvoda koja imaju logo +ezervata.


32/58

9 7rbiji$ ribolovno područje "unav >>> obu)vata vodene povr(ine u drugom stepenu za(titnamenjene za sportski ribolov$ dok se na povr(inama u tre'em stepenu za(tite praktikuje i privredribolov. +ibolov je uskla=en sa programom ribarstva$ a prodaju se dnevne i godi(nje ribolovne dozvol ajvažnije vrste riba su som$ (aran$ (tuka i smu=$ dok su najzastupljenije bele ribe i babu(ka.

>ajednike ro'ene 9 zoni *+* L, & B" utvr=uje se porast pritisaka na spe%ijalno za(ti'ene vodene povr(inkroz nezakoniti privredni i sportski ribolov.

7prečavanjem pojave ilegalni) delatnosti na najbolji se način izbegavaju kon8liktne situa%ijeovom području. 9prave dve za(ti'ene povr(ine organizova'e u sredinama koje zavise od ribolovsastanke gde bi se upoznala sa problemima koji su ve' nastali na ribljem 8ondu zbog prekomernribolova i gubitaka zbog nedozvoljenog ribolova$ sastanke organizovati pre ribolovne sezone$ i psklapanju godi(nji) ugovora. ,d velikog je interesa promovisanje mogu'nosti izdavanja dozvola ribolov na kra'e periode od strane lokalni) vlasti.

*otrebno je i suzbijanje ilegalnog ribolova na prepad u kojima učestvuju zaposleni u upravamdva za(ti'ena prirodna dobra$ pogranične poli%ije$ i drugi) upu'eni) institu%ija u oduzimanju

uni(tavanju svi) kori('eni) sredstava kod ilegalnog ribolova. *repade treba sprovoditi u periodzabrane ribolova. ajve'i problemi vezani za ribolov mogu se re(iti isključivo putem saradnje rumunske i srpske stranusvajanjem mera za ozakonjenje ribolova.

INDU.TRI3A*lan menadžmenta nema za %ilj stvaranje okvira za ometanje industrijskog razvoja$ ve'

želja da postane sredstvo za promovisanje pojedini) aktivnosti koje bi po(tovale vrednosti prirodnsredine i koje bi uslovile potsti%anje razvoja lokalni) industrija i tradi%ionalni) zanata. 9prave obza(ti'ena prirodna dobra$ preduze'e sve potrebne mere za osnivanje aso%ija%ija koje bi predstavljainterese svi) ekonomski) zastupnika iz zone *+* L, & B"$ (to može predstavljati jedan od način

za privlačenje novi) investi%ija i pobolj(anje saradnje izmedu institu%ija i ekonomski) zastupnika +ezervata.*redostrožnost je je8tinija od popravni) mera koje bi usledile gubi%ima. bog toga ra

izbegavanja (irenja degradirani) zona potrebno je pažljivo pristupiti problemima životne sredine jo(8azi izrade projekata.

*ro%ena uti%aja na životnu sredinu treba da bude propra'ena promovisanjem realni) meza(tite ili;i oporavka prirodne sredine koja bi se primenjivala po jasno utvr=enom kalendaru$ a kad mogu'e i u vreme trajanja dotičnog %ilja.

Eksploatisanje mineralni) resursa 5pesak$(ljunak6 dozvoli'e se samo u onim zonama u kojimse ne nanosi (teta za(ti'enim objektima iz zone *+* L, & B"$ ili ekonomskim aktivnostima na%ionalnog interesa.

7vaki lokalni naučni savet uputi'e regionalnim vlastima zaduženim za za(titu životne sredinspisak sa tačkama u kojima se predlaže nastavak ovakvi) aktivnosti i nji)ov značaj 5 upotreblokalnog stanovni(tva ili za održavanje i razvoj in8rastrukture6.

9prave oba za(ti'ena prirodna dobra i regionalne vlasti$ zadužene za za(titu životne sredinusvoji'e;saop(ti'e mesta isključenja$ tamo gde ove nemaju nikakvog dodira sa režimom očuvanja$ a odbijene da%e se obrazloženjem.


33/58

+adi dono(enja ispravne odluke$ uprave oba za(ti'ena prirodna dobra mogu zatražiti ekonomski) zastupnika zainteresovani) za eksplota%iju mineralni) resursa bilo koji dokument pro%eni uti%aja na za(ti'eno prirodno dobro.

+egionalne vlasti zaduzene za za(titu životne sredine$ kad im to uprave dva za(ti'ena priroddobra zatraže$ odredi'e mere za ekolo(ku obnovu degradirani) povr(ina putem eksplota%ije mineraln

resursa.9prave dva za(ti'ena prirodna dobra odba%i'e sve projekte koji mogu uti%ati na pove'andegradirani) povr(ina iz zone *+* L, & B".5pogodeni) povr(ina klizi(tima$ buji%ama$ odronimitd 6.

KO=UNALNE U.LUGE

7tatus za(ti'enog prirodnog dobra zone *+* L, & B" name'e dvema upravama aktivnočiji je %ilj razvoj kvaliteta života lokalni) zajedni%a iz zone *+* L, & B".u +umuniji$ nizak nivo te)nički) dota%ija kad su u pitanju komunalne usluge 5snabdevanje vodom

kanaliza%ija$ skladi(tenje otpadaka$ pa i snabdevanje električnom energijom6 predstavlja 8aktor pritisna za(ti'eno prirodno dobro$ odre=uje nizak nivo kvaliteta života i koči podsti%aj novi) ekonomskaktivnosti.

>ako danas u svim naseljima iz zone +ezervata postoje predvi=anja kojima se zabranjunekontrolisano odlaganje otpadaka$ 8enomen kojeg je dosta te(ko obuzdati u ovom prostoru. 9vo=enobaveza realiza%ije ugovora izme=u op(tina i udruženja javne čisto'e za odno(enje otpadakdoprine'e smanjenju ovog 8enomena$ a rezultira'e smanjenjem uti%aja otpadaka na kvalitstani(ta5pogotovo rečni)6.

9 7rbiji$ oblast Labudovo ,kno ne obu)vata naseljena mesta$ ali su u neposredoj blizini se"ubova%$ 7tara *alanka i gradi' +am.9 samoj oblasti$ na lokalitetu 7tevanova ravni%a$ nalaze se aktivna sala(a. >n8rastruktura na ovom prostoru ne postoji. ajve'i problem predstavljaju visoke poplavn

vode "unava$ koje duboko u područje unose i talože izuzetne količine plutaju'eg otpada i plastičnambalaže. >ajednike ro'ene

Lokalni saveti u saradnji sa dvema upravama i regionalne vlasti zadužene za za(titu životsredine podeli'e i pažljivo čuvati zone izložene nekontrolisanom odlaganju otpadaka.a re(avanje problema vodosnabdevanja$ uprave dve prirodno za(ti'ene povr(ine ima'e u vidodržavanje smanjenog pritiska na izvore vode. ako=e 'e imati u vidu i odstranjivanje kori('eni) vou uslovima koji ne'e (tetno uti%ati na kvalitet 8aktora sredine.9prave dva za(ti'ena prirodna dobra podrža'e sve projekte za re(avanje novi) urbanistički) dota%iju onoj meri u kojoj ne'e ugrožavati za(ti'ene zone ili ogromni porast pritiska naživotnu sredinu.Dk%ije ekolo(kog vaspitanja treba podržavati i na administrativnom nivou realiza%ijom %entara zre%iklažu ponovnog iskori('avanja otpadaka$ koji 'e biti dostupni naseljima iz zone *+* L, & B",va ak%ija 'e doprineti smanjenju otpadaka sa deponija ili sa nekontrolisani) punktova. Dk%iju promovisati uprave dva za(ti'ena prirodna dobra u saradnji sa lokalnim i regionalnim vlastima.

IZGRADN3A

uristički poten%ijal zone *+* L, & B" nije udvostručen odgovaraju'om turističkoin8rastrukturom koja bi garantovala primanje turističkog priliva koji je u porastu.


34/58

@edno od najznačajniji) pritisaka na režim dva za(ti'ena prirodna dobra je tenden%ija promennamene terena i realiza%ije izgradnji vikendi%a kako u naseljenom delu tako i u onom delu naselja vazone namenjene za izgradnji na osnovu takozvane valoriza%ije turističkog poten%ijala.

9 +umuniji pro(irivanje naseljenog dela naselja dozvoljeno je samo nakon odobrenja *lanovza generalni urbanizam naselja$ od uprave *arka prirode *ortile de ier.

a izgradnju u naseljenom delu op(tina na prostoru *arka prirode *ortile de ier nije potrebnodobrenje 9prave i aučnog Ae'a parka jedino u slučaju za)teva za izgradnju na samoj obali "unavili njegovi) pritoka na razdaljini manjoj od 2


35/58

9 7rbiji$ in8rastrukturne investi%ije u oblasti Labudovo okno u direktnoj su zavisnosti +amsarske konven%ije$ prostornog plana za 7+* “"eliblatska pe(čara#$ srednjoročnog plana za(titerazvoja +ezervata$ saglasnosti starao%a J? ^_BDD__ *ančevo$ uslova avoda za za(titu prirode 7rbijanalize uti%aja na životnu sredinu i drugi) zakona u vezi za(tite prirode.

10?0Oena t6(izma i (e!(eaijeona *+* L, & B" je područje s realnim turističkim poten%ijalom$ za)valjuju'i postojan

prirodni) i kulturni) vrednosti$ od na%ionalnog i evropskog značaja.9 +umuniji$ velika udaljenost od naseljeni) %entara i pogranični režim$ kao i nedosta

zabeleženi na nivou komunika%ija 5smanjene gustine$ nesigurnog stanja$ stepena nedovoljnog pokri'itd.6 prouzrokovali su spor razvoj i nesigurnost turizma.

urizam ipak ostaje$ jedna od alternativa razvoja zone +ezervata prirode Balta era ! "unarkoji bi se razvijao u raznim obli%ima ekoturizam$ naučni turizam$ tranzitni$ itd. +azvoj ove grane može postojati sigurno bez pobolj(anja turističke in8rastrukture koja se odnosi na sme(tajkapa%itete$ zabavu$ prilazne puteve$ sanitarne dota%ije.

*rirodni poten%ijal +ezervata prirode Balta era ! "unare$ može da bude samo jedan o8aktora privremene atrak%ije turističkog priliva$ u uslovima u kojima te)ničke dota%ije nedostaju ili nedovoljne.a promovisanje turizma u zoni +ezervata prirode Balta era ! "unare potrebno pobolj(anje mreže pri)vata turista i promovisanje njeni) usluga. @edan od prioriteta predstavučvrs'ivanje materijalne osnove za pri)vat turista.

9 7rbiji$ nizak stepen in8rastrukturnog opremanja i nedovoljna zainteresovanost postoje'kategorija turista$ kao i nedovoljna propaganda i neodgovaraju'i kapa%iteti za poten%ijalno zainteresovainostrane turiste učinili su ovaj kraj slabo pose'enim.7urova klima sa letnjim žegama i jakim vetrovimod jeseni do prole'a upu'uju na spe%i8ične vidove turizma namenjene pravim prirodnja%ima.9 8aidejnog projekta je izgradnja marine kod 7tare palanke.aselje +am sa ugostiteljskim objektomru(evinama riskog kastruma Lederata i srednjovekovnom tvr=avom +am$ predstavljaju zanimlji

turističku destina%iju. >ajednike ro'ene+azvoj turizma i orijentisanje turističkog priliva treba da vodi računa o kapa%itetu izdržljivos

sredine izbegavaju'i degrada%iju prirodni) i kulturni) vrednosti. urizam ne treba da postane 8aktstresa prirodne sredine i ljudske zajedni%e s ovog područja. 9prave dve prirodno za(ti'ene povr(itreba da interveni(u i preduzmu mere$ u skladu sa ovla('enjima$ svaki put kad turističke aktivnos postanu 8aktor pritiska na prirodne i dru(tvene sredine.

9prave dva za(ti'ena prirodna dobra ne'e nametati planove ak%ija za razvoj turizma$ ve' napraviti strategiju turizma zasnovanu na poznavanju ba(tine koja bi svoje vrednosti istakla prekturizma$ na prostoru +ezervata usmeravaju'i se ka implementa%iji kontrolisanog turizma. uristič ponuda stvori'e alternative razvoja ovog prostora i mogu'nosti usmeravanja turistički) aktivnokako bi se izbegle direktne ili indirektne (tete u prirodnim i dru(tvenim sredinama. +ealiza%iturističke ponude radi promovisanja naučnog turizma 5biljni$ životinjski$ geolo(ki$ etno8olklornspeleolo(ki 6 sprove('e uprave dva za(ti'ena prirodna dobra.

*romovisanje turistički) ponuda realizova'e se preko razni) materijala koje su objavile upradva za(ti'ena prirodna dobra$ ili putem mapa za prezentovanje$ ura=ene za potrebe razni) sastanaka.

+azvoj turistički) ponuda predstavlja aktivnost koju tek treba sprovesti. *rotagonisti 'e bturističke agen%ije i drugi zainteresovani 8aktori uz neposrednu upravu dva za(ti'ena prirodna dobr budu'i da je ovo jedan od metoda revitaliza%ije lokalne ekonomije$ zone uprave dva za(ti'ena prirod


36/58

dobra. 7aradnjom uprave sa turističkim agen%ijama može se realizovati promovisanje pojedinizuzetni) turistički) aktivnosti 5nautički sportovi$ bi%iklizam6 i krstarenja "unavom. *romovisanturizma u zoni *+* L, & B" ne može se ostvariti bez porasta povoljnosti po nji).

7eoski turizam$ za sada$ ne predstavlja jaku alternativu za ovaj prostor zbog niskog životnostandarda u zoni$ smanjenje količine poljoprivredni) proizvoda$ malog broja trgovinski) %entara

nji)ovog de8i%itarnog snabdevanja. /e=utim ono može predstavljati važan izvor pri)oda u budu'nos pod uslovom da se ulaže u vaspitanje stanovni(tva i pobolj(anje dota%ija doma'instava.*odela$ označavanje i medija%ija turistički) trasa$ doprine'e popularnosti ovog prostora

mogu'im uti%ajima u porastu turističkog priliva$ rad kvali8ikovanog osoblja 5terenski agenti parka lokalni turistički vodi'i$ pri)va'eni od strane uprava oba za(ti'ena prirodna dobra6 bi'e garan%i porasta kvaliteta turistički) usluga promovisani) u zoni *+* L, & B".

"o primene kontrolisanog turizma u čitavoj zoni +ezervata$ izvr(i'e se demilitariza%ijaure=ivanje zona zabranjeni) za turizam$ a to su prostori sa visokom gustinom naseljenosti poskokazona gde se striktno radi na očuvanju pojedini) izuzetni) elemenata ba(tine +ezervata.

"a bi donele pravilnu odluku 9prave dva za(ti'ena prirodna dobra mogu zatražiti ekonomski) zastupnika zainteresovani) za eksploatisanje mineralni) resursa bilo koji dokument

pro%eni uti%aja na životnu sredinu.10 Oene i5t(a%ianja

9 +umuniji$ aktivnosti naučnog istraživanja u zoni +ezervata prirode Balta era ! "unar bi'e odabrane od uprave *arka prirode *ortile de ier i naučnog ve'a. 9 slučaju da se ustanovi aktivnosti koje 'e se odvijati$ (tetno utiču na životnu sredinu ili lokalne zajedni%e$ ne'e dobiodobrenje.

7vi naučni rezultati do koji) do=u 8izička ili pravna li%a na prostoru +ezervata prirode Bal era ! "unare une'e se u bazu podataka uprave *arka prirode *ortile de ier$ po(tuju'i autors pravo i ostala prava koja im pripadaju. *romovisanje %iljeva i ak%ija za održivi razvoj povezani su

velikoj meri i sa poznavanjem sada(nje postoje'e situa%ije na nivou ekonomski) aktivnosti koeksploti(u prirodne resurse u zoni +ezervata prirode Balta era ! "unare. ,vo se može ostvariti sam privlačenjem institu%ija za istraživanje radi realiza%ije studija na ovom prostoru.

,rganizovanje jedinstvene baze podataka koja bi obu)vatila objavljene naučne studije koje odnose na +ezervata prirode Balta era ! "unare$ prvi je korak upoznavanja aktuelnog stanjaoblasti. Baza podataka 'e biti ostvarena na klasičan način 5papir6$ kao i elektronski obu)vativnaslove$ autore$ institu%ije koje su koordonirale studije$ mesto izdavanja$ datum izdavanja i analiziranoblast.

9 7rbiji$ naučnoGistraživački rad i monitoring 8aktora životne sredine u oblasti Labudovo oknvr(e se uz saglasnost starao%a J? [[BDD[[ *ančevo i uslove avoda za za(titu prirode 7rbije. Baz podataka za oblast Labudovo okno se nalazi u bibliote%i i kompjuterima @* Aojvodina(ume i avoda za(tiu prirode 7rbije$ dok se pojedini radovi iz različiti) oblasti mogu na'i i u 8ondovima 8akultetnaučni) institu%ija$ istrazivački) stani%a i državni) organa.

>ajednike ro'ene>denti8ika%ija prioritetni) oblasti naučnog istraživanja treba da teži re(avanju problema vezan

za upravljanje prirodnim resursima$ očuvanju biolo(ke raznolikosti i razvoju ljudski) zajedni%a. >zb prioritetni) oblasti odre=uje prav%e istraživanja koji 'e podržati u najve'oj meri uprave dva za(ti'e


37/58

prirodna dobra$ ne izuzimaju'i ostale istraživačke aktivnosti. >zbor prioritetni) oblasti realizovazajedničko naučno ve'e.

Kontrola naučni) aktivnosti u za(ti'enim zonama ima u vidu očuvanje integriteta ekosistemakontrolisanu ljudsku interven%iju. 7ve 'e se ovo realizovati uvo=enjem od strane +ezervata priroBalta era ! "unare$ sistema legitima%ija za pristup u za(ti'ene zone$ koji bi bio dostupan jedin

naučnim institu%ijama priznatim na me=unarodnom$ na%ionalnom ili regionalnom nivou od stran+umunske Dkademije i 7rpske Dkademije auka. *osredovanje na ovim prostorima treba da budograničeno.

aučna aktivnost koju 'e odvijati uprave dva za(ti'ena prirodna dobra treba usmeriti naredni) 0 5pet6 godina na

G identi8ika%iju sredstava za smanjenje ljudskog pritiska na vrste i stani(taG pro%ena ekolo(kog poten%ijala i biolo(ke eksploata%ije za(ti'eni) povr(ina koje su na prosto

+ B" & LD.*osebnu pažnju treba pruziti identi8ika%iji )abitata biljaka i životinja za koje je zainteresovan

Evropska ekonomska zajedni%a u %ilju pravilnog razgraničavanja spe%ijalni) povr(ina očuvanja rad aučno istraživanje uprava dve *+* L, & B" nadgleda'e i upučiva'e zajedničko naučno ve'e ko

godi(nje odre=uje glavne nadležnosti uprave dve prirodno za(ti'ene povr(ine u zoni *+* L, & B" 9prave 'e aktivno učestvovati u aktivnostima naučni) %entrala$ u meri u kojoj naučni programvode ka re(avanju pojedini) i%ljeva u zoni *+* L, & B".

9prave dva za(ti'ena prirodna dobra promovisa'e zajedno sa %entralama za istraživanistraživački) programa ili programa za razvoj zajedničke in8rastrukture.

9prave 'e podsti%ati ak%ije koje imaju za %ilj osnivanje meteorolo(ki) stani%a i drug punktova monitoringa kvaliteta komponenata životne sredine i podrža'e aktivnosti monitorinkomponenata životne sredine 5voda$ vazdu)$ tlo6 i dru(tveno ekonomske 5razvoj ljudski) zajedni% promovisane od strane na%ionalni) institu%ija koje odvijaju ovakve aktivnosti i aktivno 'e se uključu slučaju kada dotične institu%ije traže podr(ku.

10+0Oena "dn"5a 5a l"!alnim zajedniama

/e(tani iz zone *+* L, & B" stvorili su tradi%iju od eksploata%ije neobnovljeni) obnovljeni) prirodni) resursa.

9 tradi%ionalna zanimanja može se uvrsiti obra=ivanje zemlje$ uzgoj životinja$ ribolov prodaja proizvoda životinjskog i biljnog porekla na pija%ama u zoni. ,čuvani su mnogi otradi%ionalni) oblika života.

Ku'e$ oru=e$ kao i stvari koje se svakodnevno koriste napravljeni su od lokalni) materijatradi%ionalnom te)nikom.

9 zoni su se jo( uvek zadržali tradi%ionalni običaji spe%i8ični za razne dogadaje 5prazni%svadbe$ kt(tenja$ sa)rane6. /ani8esta%ije lokalni) osobenosti ! %rkvene slave su prave parade narodnno(nji.

*ojedini 8aktori koji bi mogli negativno uti%ati na održavanje lokalni) spe%i8ično predstavljeni su takozvanim modernim uti%ajem kao i pojavom pojedini) li%a veliki) 8inansijskmogu'nostim koji ulažu u zonu ne po(tuju'i tradi%iju.

7a malim izuze%ima$ 8enomen industrijaliza%ije nije vidljivo ugrozio ovu zonu. Aalori8ika% posebnog prirodnog okvira (to impresionira biljnim i životinjskim svetom$ pejzažnom raznovrsno(glavna je prednost za ekonomski razvoj ovog prostora.


38/58

9prave dva za(ti'ena prirodna dobra sara=iva'e sa op(tinama i lokalnim savetima radi sastavljanjauvo=enja u praksu programa za stvaranje prostora za kampovanje i drugi) turistički) ure=en prostora.

7a druge strane$ upoznavanje stava lokalni) zajedni%a prema za(ti'enim dobrima je veom bitna$ jer bez nji)ove podr(ke$ e8ikasnost za(ti'eni) dobara je drastično je smanjena. >zve(taje

pro%eni treba godi(nje da ostvare uprave dva za(ti'ena prirodna dobra$ pamte'i nastale kon8liksitua%ije degradiranja za(ti'eni) elemenata$ način nji)ovog re(avanja$ pogo=ene prostore i elemente pro%ene degradiranosti i mere koje se name'u$ itd.

9prave dva za(ti'ena prirodna dobra u saradnji sa ostalim lokalnim vlastima odredi'e jasnodgovornosti koje pripadaju svakoj od institu%ija u upravljanju za(ti'eni) područja iz zone *+* L, B". ame'e se ustanovljenje lokalni) zajedni%a preko vrednosti koje se ovde nalaze$ kao i preko načinkako se mogu očuvati tradi%ije i lokalne vrednosti$ zato (to se mogu koristiti za pobolj(anje životnuslova$ situa%ija u kojoj su aktivnosti vezane za eksploatisanje resursa mogu biti smanjene pozitivnim posledi%ama očuvanja bioraznovrsnosti. @edan od domena u kom 'e *+* L, & B podržati lokalne zajedni%e$ jeste zaustavljanje migra%ije mla=eg stanovni(tva iz seoski) sredina

obližnje gradove.*orast interesa zajedni%a za očuvanje bioraznovrsnosti u uslovima očuvanja lokalni) tradi%imože se re(iti promovisanjem preko razni) oblika turizma$ situa%ija koja bi dovela do održivorazvoja zone.

10F0 Oena !a$aiteta menad%menta

*risustvo ve'eg broja upravnika ; vlasnika terena u zoni *+* L, & B" ne predstavlja ve problem pri utvrdivanju načina$ odnosno ak%ija kojima 'e se ostvariti %iljevi od velikog značaja u zon

a e8ikasan menadžment zone *+* L, & B" važno je da prve godine po usvajanjdokumenta lementi zajedniko lana menadžmenta rekoranino rezer,ata rirode a7udo,okno

& 9alta :era ;


39/58

>ako u najve'oj meri zona *+* L, & B" obu)vata relativno stabilne ekosisteme$ prirodrizi%i ili ljudske aktivnosti mogu da doprinesu izmeni ili preispitivanju aktivnosti menadžmenta $ (to mogu'e jedino u slučaju kad je sistem menadžmenta dovoljno 8leRibilan$ a ekipe menadžmenta +umunije i 7rbije odgovaraju'e opremljene$ motivisane i predodre=ene za ispunjenje %iljemenadžmenta.

a realiza%iju pojedini) aktivnosti u zoni *+* L, & B" potrebno je uključenje volontera pčemu je potrebno obezbediti minimalne uslove$ razne pogodnosti i opremu. a osnovu zajedničkog godi(njeg programa aktivnosti koji su sastavile dve 9prave

dokumenta Elementi zajedničko* plana menadžmenta preko*ranično* rezervata prirode Labudovokno ( Balta Nera – Dunare, uradi'e se analiza rezultata i problema na koje su nai(le struktuupravljanja *+* L, & B".

7vake godine uprave dva za(ti'ena prirodna dobra$ zajedno 'e sastaviti godi(nji izve(aktivnosti$ kojeg 'e izložiti prilikom sastanka zajedničkog naučnog ve'a zone *+* L, & B"insistiraju'i na problemima sa kojima se srelo pri raznim upotrebama resursa.

7amopro%enjivanje ne'e potvrditi samo stepen ispunjenja aktivnosti predvi=eni) u planmenadžmenta$ ve' i zabeleženi) promena na nivou spreme osoblja$ te)nički) dota%ija$ uče('e

na%ionalnim i interna%ionalnim projektima i saradnju sa drugim institu%ijama$ itd.


40/58

ANEK.I

ANEK. /

a'itate 5$ei>ie (eze(atiei nat6(ale Balta Ne(a , D6na(e identi>iate in R"maniaip )abitata premaklasi8ika%ijiu +umuniji

Kodekss)odnomrezi*+>+,"D

ip )abitat na%aj u pro%enGtima 5\6

+eprezenGtativnost

+elaGtivna povrsiG

7tanjezastite

?lobaln pro%eGnjivanje


41/58

2


42/58

ANEK. 0I

Na'("jene (5te $tia 6 ane!5i '("j / i Di(e!tiama 5aeta +H@*H E("$5!e Unijeidenti>i!"ane 6 R6m6niji

K"d Ime .tan"ni5t"

+esidenta 7eli%e a%inrazmnoGzavanja

imoGvanje

Etapa

D < < 2 Ga,ia ar'ti'a YD - H - P+ala'ro'ora@ Bmeus YD < 2 2 D@o7rB'+us minutus YD < 2 - :B'ti'ora@ nB'ti'ora@ YD , 2 0rdeola ralloides YD < 2 retta arzetta

D < 2 3 retta al7a YD < 2 H 0rdea ururea YD < 2 1 9otaurus stellaris YD < - 1 Ai'onia 'i'onia YD < - < Ai'onia nira YD < - 4 ABnus 'Bnus YD < 4 ?erus al7ellus YD < 0Euila +elia'a YD < H 2 "ieraaetus enatus YD < 4 < Air'aetus alli'usD < 3 2 ?il,us mil,us YD < 3 - ?il,us mirans YD < 4 - Air'us ma'rourus YD < 4 1 Air'us aeruinosus YD < 3 2 Pernis ai,orus YD 1 < - al'o ererinus YD < H 3 al'o ,esertinus YD al'o su77uteo YD A+lBdonias leu'oterus YD 1 H 3 A+lBdonias nier YD 1 H - $terna +irundo YD 0t+ene no'tua YD $tri@ alu'o YD 2 2 < $tri@ uralensis YD 0sio otus YD -tus s'os YD FBto al7a YD 2 2 Aarimulus aeuroaeus YD Aoturni@ 'oturni@ Y


43/58

D Grus rus YD A+aradrius du7ius YD 1 - 2 Re'ur,irostra a,osetta YD 1 - 1 "imantous +imantous YD 1 Frina lareola Y

D Frina +Boleu'os YD 2 2 H 0l'edo att+is YD ?eros aiaster Y YD 2 - 1 Aora'ias arrulus Y YD *ua eos Y YD in@ torEuila YD Pi'us ,iridis YD 2 - Pi'us 'anus YD


44/58

D Parus luu7ris YD Parus ater YD Parus 'aeruleus YD Parus maior YD Aert+ia familiaris Y

D $itta euroaea YD -riolus oriolus Y YD - - 4 anius 'ollurio Y YD - - H anius minor YD anius e@'u7itor YD $turnus roseus YD FrolodBtes trolodBtes YD 0'ro'e+alus alustris Y YD 0'ro'e +alus arundina'eus Y YD o'ustela lus'inoides Y YD "Bolais i'terina Y

D Passer +isaniolensis YD Aarduelis '+loris YD Aarduelis 'arduelis YD Aarduelis sinus YD $erinus serinus YD Ao''ot+raustes 'o''ot+raustes YD m7eriza 'itrinella YD m7eriza 'ia YD m7eriza 'irlus YD m7eriza s'+oeni'ulus Y

• abrojane vrste na ovoj tabeli uzete su iz monogra8skog rada #*ti%e Banata# 5*asari dinBanat6 3a"( RA.A3.KI & And(ei KI..4 !"je 5ad(ze Kod *riroda 2


45/58

+esidenta 7eli%e

a%inrazmnoGzavanj

a

imoGvanje

Etapa

D < < 0 Podi'es 'ristatus YD < < 4 Podi'es niri'ollis YD < < Podi'es riseiena YD Podi'es auritus YD < < Fa'+B7atus rufi'ollis YD < 1 3 P+ala'ro'ora@ 'ar7o Y YD < 2 4 0rdea 'inerea YD < - ABnus olor YD < - H 0nser fa7alis Y

D < 1 0nser al7ifrons YD < - 0nser anser YD Fadorna tadorna Y

0nas latBr+Bn'+os

0nas 're''a

0nas EuerEuedula

0nas streera

0nas a'uta

D < 0 < 0nas eneloe YD < 1 0Bt+Ba fuliula YD < 2 0Bt+Ba marila Y

D < - $omateria mollissima YD < ?elanita fus'a YD < 0 ?elanita nira YD < 3 9u'e+ala 'lanula YD < Alanula +Bemalis YD < 3 < ?erus meranster YD < H ?erus serrator YD Pernis a i,orus YD 0Euila 'lana YD "ieraaetus enatus YD ?il,us mil,us Y

D ?il,us mirans YD Air'us 'Baneus YD 9uteo laous YD < 4 3 9uteo 7uteo Y YD < 4 4 0''iiter 7re,ies YD < H al'o tinnun'ulus YD al'o 'olum7arius YD < H H al'o su77uteo Y


46/58

D 1 4 2 arus 'anus YD 1 4 arus arentatus YD arus 'a'+innans YD 1 4 - arus fus'us YD 1 H 4 A+lBdonias leu'oterus Y

D A+lBdonias +B7rida YD A+lBdonias nier YD $terna +irundo YD 2 < 3 Aolum7a oenas YD Aolum7a alum7us YD 2 1 < $tretoelia turtur YD 2 < H Au'ulus 'anorus YD 2 1 4 0t+ene no'tua YD 2 1 -tus s'o s YD Aarimulus aeuroaeus YD 0le'toris rae'a Y

D 1 1 - Aoturni@ 'oturni@ YD Fetrastes 7onasiaD Grus rus YD 1 1 4 Rallus aEuati'us YD Porzana ar,a YD Porzana usilla YD Porzana orzana YD Are@ 're@ YD 1 - A+aradrius du7iusD 1 2 &anellus ,anellusD Re'ur,irostra a,osetta Y

D "aematous ostraleus YD A+aradrius du7ius YD Plu,ialis sEuatarola YD &anellus ,anellus YD "imantous +imantous YD 9ur+inus oedi'nemusD :umerius +aeous YD 1 2 Frina totanus YD Frina lareola YD Frina +Boleu'os YD 2 - < ?eros aiaster Y

D Aora'ias arrulus YD 2 - 2 *ua eos YD 2 - - in@ torEuila YD ullula ar7orea YD 2 3 0lauda ar,ensis YD 2 0 -


47/58

D 2 0 3 0nt+us ratensis YD 2 0 0nt+us tri,ialis YD 2 0 4 0nt+us 'er,inus YD 2 3 1 us'inia mear+Bn'+os YD P+oeni'urus o'+ruros Y

D P+oeni'urus +oeni'urus YD 2 3 3 -enant+e oenant+e YD -enant+e +isani'a YD - 4 - Furdus merula Y 2 4 Furdus ilaris YD Furdus torEuatus YD 2 4 Furdus ilia'us YD 2 4 0 Furdus +ilomelos YD $ l,ia 7orin YD $Bl,ia nisoria YD - 1 1 $Bl,ia atri'ailla Y

D - < H $Bl,ia 'ommunis YD $Bl,ia 'urru'a YD P+Bllos'ous 'ollB7ita YD - 1 3 Reulus reulus YD Reulus ini'aillus YD - 1 H ?us'i'aa striata YD i'edula al7i'ollis YD i'edula ar,a YD - 2 2 i'edula + oleu'a YD $a@i'ola ru7etra YD $a@i'ola torEuata ru7i'ola Y

D Parus luu7ris YD Aert+ia 7ra'+Bda'tBla YD Aert+ia familiaris YD - - 3 -riolus oriolus YD anius 'ollurio YD anius minor YD - < anius e@'u7itor YD - 0 1 $turnus ,ularis YD Prunella modularis YD 0'ro'e+alus s'+oeno7aenus YD 2 H 0'ro'e+alus alustris Y

D 0'ro'e+alus s'ira'eus YD 0'ro'e+alus arundina'eus YD o'ustela flu,iatilis YD o'ustela lus'inoides YD "Bolais allida YD "Bolais i'terina YD Passer +isaniolensis YD rinilla montifrinilla Y


48/58

D - 3 2 PBrr+ula Brr+ula YD $erinus serinus YD Ao''ot+raustes 'o''ot+raustes YD - 3 4 m7eriza 'ia YD m7eriza 'alandra Y

D - 3 3 m7eriza 'irlus YD m7eriza s'+oeni'ulus YD m7eriza +ortulana Y

ANEK. 0I

Naedene (5te (i5a(a 6 Ane!56 '("j ) 6 Di(e!tii .aeta H)@1@ E("$5!e Unije Ane!5 '("j )4U!az ?+@)**+0identi>i!"ane 6 R6m6niji0

K"d Ime .tan"ni5t"+esidenta 7eli%e

a%inrazmnozavanja

imoGvanje

Etapa

1 - 0 2 Aanis luusH Y1 - 0 0 utra lutraH Y

ANEK.0

Naedene (5te "d"zemaa i #mizaaa 6 ane!56 '("j ) 6 Di(e!tii .aeta H)@1@ E("$5!eUnije Ane!5 '("j )4 U!az ?+@)**+ identi>i!"ane 6 R6m6niji0


a%inrazmnoGzavanja

imoGvanje

Etapa

1 1 Friturus 'ristatus Y1 1 - 3 9om7ina 7om7ina Y1 1 H - 9om7ina ,arieata Y

9ufo ,iridis Y "Bla ar7orea Y Pelo7ates fus'us Y Rana dalmatina Y

1 2 2 < mBs or7i'ularis Y1 2 1 3 Festudo +ermanni Y


49/58

a'erta ailis Y a'erta ,iridis Y :atri@ tessellata YAoronella austria'a YAolu7er juularius 'asius Y

la+e lonissima Y&iera ammodBtes Y

ANEJA 0V

Naedene (5te (i'a 6 ane!56 '("j ) 6 Di(e!tii .aeta H)@1@ E("$5!e Unije Ane!5 '("j )4U!az ?+@)**+ identi>i!"ane 6 R6m6niji0


a%in

razmnozavanja

imoG

vanje

Etapa

*m7ra krameri Y1 1 - < 0sius asius Y1 1 - 4 9ar7us meridionalis Y2 0 1 1 Go7io kessleri Y2 0 - - Ao7itis elonata Y1 1 H Ao7itis taenia Y

>inel zinel Y1 1 - Aottus o7io Y

?isurnus fossilis Y

ANEK. 0VI

Naedene (5te 'e5!imenja!a 6 ane!56 '("j ) 6 Di(e!tii .aeta H)@1@ E("$5!e Unije Ane!5'("j )4 U!az ?+@)**+0 identi>i!"ane 6 R6m6niji0


a%in

razmnoGzavanja

imoG

vanje

Etapa

rioaster 'ata@

B'aena disar rutilus

#irinia ro@elana

Parnassius mnemosBne


50/58

ANEK.0VII

Naedene (5te 'ilja!a 6 ane!5i '("j ) 6 Di(e!tii .aeta H)@1@ E("$5!e Unije Ane!5 '("j )

U!az ?+@)**+0 identi>i!"ane 6 R6m6niji0

K"d Ime .tan"ni5t"Pp)a s)uttle:ortii7alvinia natansEleo%)aris %arnioli%a

ANEK. 0I

O5tale azne (5te >l"(e i >a6ne 6 R6m6niji0 Kate*orija Nau$ni naziv

B & = 8 3 < P

I Fraa natans

I "idro'+aris morsusJranae

I $al,ia ,er7ena'a

I &itis sil,estris

I Alematis ,ital7a

I Ai'+orium intB7us

I 0'orus 'alamus

I leo'+aris alustris

I &eroni'a lonifolia

I Bt+rum sali'aria

I $Bm+itum offi'inale

I 0saraus offi'inalis

I $ali@ al7a

I $ali@ triandrae

I Poulus al7a

I A+ara s.

I Ru7us s. I Poa alustris

I FB+a anustifolia

I FB+a latifolia

I P+ramites 'ommunis

I P+ramites australis

I 0lisma lantaoJaEuati'a

I 9utomus um7elatus


51/58

I Potamoeton s.

I $tratiotes alloides

I otus uliinosus

I ?edi'ao ara7i'a

I 0mmania ,erti'illata

I Dris seuda'orus I &er7as'um +lomoides

I ?ent+a uleium

I ?ent+a lonifolia

I ?ent+a aEuati'a

I 0rtemisia a7sint+ium

I '+inos s'+aero'e+alus

I 0neli'a ar+aneli'a

I "eli@ omatia

I D+i'lides odalirius

I Pailio ma'+aon

I Goneteri@ r+amni

I &anessa atalanta

I &anessa 'ardui

I Dna'+is io

I 0lais urti'ae

I :Bm+alis antioa

I :Bm+alis olB'+ronos

I 0atura iris

I ?elanaria alat+ea

I 9rintesia 'ir'e

I "irundo medi'inalis I 0sta'us asta'us

I Podar'is muralis

I Podar'is tauri'a

I a'erta ,i,iara

I a'erta ratin'ola onti'a

I 0nuis frailis

I :atri@ natri@

I $alamandra salamandra

I Rana temoraria

I Friturus ,ularis

I 9ufo 7ufo

I Rana ridi7unda

I Rana lessonae

I Aer,us ela+us

I Aareolus 'areolus

I &ules ,ules

I Aanis aureus


52/58

Plan Management PRP LO & BND Sr Final

Documents

Transcript of Plan Management PRP LO & BND Sr Final