PITANJA I ODGOVORIZA USMENI ISPIT IZ PREDMETA “BEZBEDNOSNI MENADŽMENT”

1. Definišite pojam bezbednostPojam bezbednost ima širi značaj i različito se definiše.Pod tim pojmom obično se podrazumeva:stanje,proces,organizacija,funkcija ili sistemBezbednost – ugrožavanjeDve osnovne definicije pojma bezbednost:

Prva: bezbednost je odsustvo ugrožavanja ( ili , bezbednost je stanje i proces u kome nema ugrožavanja,opasnosti,odnosno, nebezbednosti).Ovo je tzv.negativistička definicija,govori o nečemu čega nema pa je samim tim nepotpuna.

Druga:Bezbednost je vrednost (globalna,regionalna,nacionalna,državna, politička,moralna, lična itd.) koja omogućava da se realizuju određene potrebe i ciljevi.

Ovo je definicija u kojoj se afirmišu vrednosti na različitim nivoima:od globalne do lične.Postoje i definicije pojedinih nivoa bezbednosti. U jednoj studiji za potrebe UN se definiše:Bezbednost je stanje u kome države smatraju da nema opasnosti od vojnog napada ,političkog pritiska, ili ekonomske prisile,tako da mogu slobodno da se razvijaju i napreduju.

Ova definicija se odnosi na nivo nacionalne bezbednosti.

2. Definišite pojam menadžmentPojam menadžment ,je izveden od engleske reči manage,što znači upravljanje preduzećem ili javnim poslovima.U francuskom jeziku postoji reč menageur,što znači domaćin,onaj koji vodi domaćinstvo.Pod pojmom menadžment podrazumeva se pre svega :upravljanje(komandovanje,rukovodjenje),ali to je i skup kadrova koji upravljaju, a negde se pod tim pojmom podrazumeva i naučna oblast,koja se bavi upravljanjem.- Menadžment je star verovatno koliko i civilizacijaNekoliko primera:- 4000 g. P.n.e.,Egipćani:govore o planiranju i organizovanju- Aleksandar Veliki: korišćenje štaba- Makijaveli: definisao kvalitete lidera- 1850. g. Mil i drugi :upravljanje i kontrola- 1919. g. Moris Kuk : primena naučnog menadžmenta- 1947.g. Maks Veber: teorija organizacije- 2005.g. Piter Draker: čovek koji je izmislio menadžment

1

3. Definišite pojam bezbednosni menadžmentPojam bezbednostni menadžment( ili menadžment bezbednosti) je sintagma i sastoji se od pojmova bezbednost i menadžment.

Bezbednost u savremenim uslovima poprima stalno nove sadržaje, pa je i upravljanje tom delatnošću sve složenije i zato se sva dostignuća u opštem menadžmentu primenjuju i u oblasti BM.Savremeni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje, kao što su ratovi,teroristički napadi,pobune, ekstremizam,prirodne katastrofe i drugo, bitno utiču na ukupne interese od pojedinca do države, pa je porastao interes kako da se dobrim menadžmentom u sistemu bezbednosti umanje ili neutrališu negativni efekti.

Prema tome ,bezbednostni menadžment , u širem smislu, podrazumeva upravljanje bezbednosnim poslovima nekog organizacionog sistema.

U užem smislu BM se odnosi na upravljanje elementima sistema bezbednosti,kao što su: vojska, policija, OBS i bezbednostnim organizacijama privatnog sektora.U svim tim organizacijama pored BM postoje i drugi vidovi menadžmenta, kao što su finansijski, proizvodni, kadrovski itd.

4. Mesto bezbednosnog menadžmenta u sistemu naukaBM se u praksi već toliko razvio , da je potrebno i na teorijskom planu izvršiti njegovo uobličavanje, što još nije učinjeno u dovoljnoj meri.

Da bi neka disciplina dobila status nauke, potrebno je da ima poseban predmet,određeni broj specifičnih teorema i svoj metod.

BM je društvena naučna disciplina, koja se po svom predmetu( a to je upravljanje sistemima bezbednosti)razlikuje od ostalih bezbednosnih i opšte društvenih nauka.

BM je povezan sa mnogim drugim naukama kao što su :bezbednosne nauke, političke nauke,ekonomija,pravne nauke,vojne nauke,policijske nauke,organizacione nauke i drugo.

5. Navedite oblik ugrožavanja i detaljnije objasnite bezbednosne izazoveOblici ugrožavanja,kao antipodi bezbednosti, mogu se definisati kroz tri pojma: izazovi,rizici i pretnje.

Izazovi su pojave koje mogu da imaju potencijalan uticaj na stanje bezbednosti.To mogu da budu: zagađivanje životne sredine,monetarna kriza,trgovina drogama,izbeglice,etnički i verski raskoli i drugo.

Rizici predstavljaju viši stepen konkretne opasnosti.

Pretnje predstavljaju najviši oblik ugrožavanja bezbednosti.

2

6. Objasnite ulogu bezbednosnog menadžmenta u otklanjanju bezbednosnih izazova, rizika i pretnjiU strategijama nacionalne bezbednosti i strategijama obrane, izazovi,rizici i pretnje se dele na: vojne i nevojne.

U vojne se svrstavaju: agresija,oružani sukobi,vojne intervencije,oružane pobune i drugo.

U nevojne se svrstavaju : terorizam,organizovani kriminal,zloupotreba tehnologija i nauke u oblastima informatike, medicine i drugo.

Uloga BM u reagovanju na ove izazove, rizike i pretnje zavisi od vrste ugrožavanja i ambijenta u kome se to događa.

7. Navedite glavne predstavnike klasične teorije organizacije i objasnite ko je definisao linijski sistem rukovođenjaKlasične Teorije Organizacije

Ova teorija je bila aktuelna od početka 20.veka do Drugog svetskog rata.Težište: razvoj organizacije u privredi i javnom sektoru.

• Važniji autori u ovoj teoriju su: Frederik Tejlor, Anri Fajol, Henri Gant, Harington Emerson i Maks Veber.

Polazeći od iskustva u vojsci,Fajol je razradio linijski sistem rukovodjenja u industriji,koji podrazumeva čvrstu hijerarhiju,subordinaciju i jednostarešinstvo,što se pokazalo kao efikasno.

Slabost ovog sistema ogleda se u tome što u većim organizacijama rukovodilac ne može da drži sve procese pod kontrolom,pa se angažuju saradnici,što predstavlja tip linijsko-štabne organizacije.

Za razliku od Tejlora, na organizaciju je gledao odozgo na dole (deduktivna metoda),pa se smatra tvorcem makroorganizacije.

8. Navedite funkcije poslovanja po Anri FajoluKlasicne Teorije Organizacije

Anri Fajol , upravnik rudnika u Francuskoj, dao je značajan doprinos razvoju evropske teorije organizacije.

Poslovanje je podelio na šest funkcija: tehničku, komercijalnu, finansijsku, bezbednosnu, računovostvenu i administrativnu.To je i sada aktuelno, izdvaja se bezbenost što je prestavljalo začetak BM.

9. Navedite funkcije rukovođenja ( menadžmenta) po Anri FajoluKlasicne Teorije Organizacije

Fajol je koristio vojne metode rukovodjenja, pri čemu je definisao pet funkcija. Prva - planiranje, Druga - organizovanje, Treća – komandovanje.Četvrta - koordinacija,Peta - kontrola.

3

10. Ko je utemeljio linijsko – štabni tip organizacije i kratko ga objasniteKlasicne Teorije Organizacije

Harington Emerson, bio je Fajlov saradnik,ali i kritičar Tejlorove funkcionalne i Fajolove linijske organizacione strukture.

Emerson je tako postavio linjsko-štabnu organizacionu strukturu ( od Tejlora je uzeo linijske , a od Fajola funkcionalne elemente).

Afirmisao je ulogu specijaliste ,saradnika glavnog šefa u okviru štaba,s tim što se zadržava pravo donošenja odluka linijskih rukovodioca na pojedinim nivoima (primer – vojska: brigada, bataljon, četa).

11. Šta je suština biheviorističke teorije organizacijeNeoklasicne Teorije Organizacije

Klasične teorije u centar interesovanja stavljaju profit, dok neoklasične , ili nove teorije,polaze od čoveka kao subjekta organizacije. Prve teorije razvijali su pretežno inženjeri, a druge psiholozi i sociolozi.

Elton Mejo, predstavnik biheviorističke teorije, koja favorizuje humane odnose u organizaciji, odnosno polazi od ponašanja ljudi, kao uslov dobrog poslovanja.

Za razliku od Tejlor, Mejo smatra da su mašine dodatak ljudima.

Biheviorističke teorije su afirmisale ljudsku dimenziju upravljanja.Tvrdi se da u centar pažnje treba da se stave ljudi, oni donose odluke, njima treba da se prilagođava organizacija, tehnologija i dr.

Ova teorija se nije do kraja razvila , jer je tridestih godina nastupila kriza ,pa su potrebe ljudi potisnute.

12. Obasnite situacioni pristup rukovođenjuKvantativne Teorije Organizacije – Savremene Teorije Organizacije

Za razliku od biheviorističkih, pa i klasičnih teorija, koje favorizuju klasičan pristup, sredinom 20. veka javljaju se kvantitativne teorije, pre svega opšta teorija sistema,kibernetske i situacione teorije.

Situacioni pristup rukovođenju Suština ovog pristupa jeste da delovanje menadžera treba da zavisi od konkretne situacije, t.j da nema univerzalnih rešenja.Ovakav pristup ima primene u gotovo svim aspektima BM.

4

13. Koji u osnovni zadaci bezbednosnog menadžmentaOsnovni zadatak BM jeste izbegavanje ugrožavanja organizacije u celini ili njenih delova.

Do ugrožavanja može da dođe pod uticajem spoljnih činilaca, ali i kao posledica lošeg opšteg menadžmenta ili slabosti BM.

Deo problema može da se reši dobrim predviđanjem, kao važnim sadržajem planiranja.

Organizovanjem, vođenjem i kontrolom može se takođe sprečiti propadanje nekog sistema.

BM treba da omogući uvid u opasnosti ugrožavanja organizacije i onemogućavanja delovanja tih faktora.

Time se postiže: prvo, mnogi faktori ugrožavanja mogu se neutralisati pre nego što ispolje negativno dejstvo i drugo, ako nije moguće neku opasnost potpuno preduprediti, delovanjem BM mogu se ublažiti posledice.

Definisaje zadataka BM priozilazi iz strateških ciljeva koje ima neka organizacija. Promena ciljeva se često događa pod uticajem BM.

BM utiče dvojako na funkcionosanje organizacije: prvo, organizacija treba da štiti samu sebe, u čemu BM ima veliku ulogu, i drugo, specijalizovane organizacije koje se bave pitanjima bezbednosti, imaju posebnu ulogu u očuvanju organizacije za koju rade.

U celini, zadatak BM je zastita vitalnih vrednosti organizacije.

14. Koji su osnovni principi bezbednosnog menadžmenta ; objasnite detaljnije jedan princip po Vašem izboruPrincipi BM se definišu na različite načine.Za potrebe ovog predmeta analiziracemo sledeće osnovne principe: pravovremenost,pouzdanost, kompleksnost, usmerenost, objektivnost, racionalnost i koordiniranost.

Princip pouzdanostiNa primer, u okviru planiranja, veliki je značaj pouzadanih informacija.

Princip kompleksnostiNa primer, u okviru orgnizovanja, važno je da se obuhvate svi potrebni elementi i mere.

Princip racionalnosti Na primer, važno je da se potencijali BM koriste tako da se pokriju najvažniji objekti , ali i da ostane rezerva.

Pricip koordiniranostiNa primer, u okviru organizovanja važno je da usklade sve funkcije BM, ali i BM i ostali menadžmenti neke organizacije.

5

15. Objasnite značaj principa pravovremenosti za funkcije planiranja i vođenjaPrincip pravovremenosti:za planiranje-važno je prikupljanje podataka, procena, donošenje odluke, izrada planova;

za organizovanje, važno je da se na vreme preduzmu potrebne mere i stvore uslovi za realizaiju odluka;

za koordinaciju, važno je da se na vreme usklade svi elementi sistema od značaja za BM;

za vođenje, važno je da se na vreme realizuje ono što je odlučeno, organizovano i iskoordinirano;

za kontrolu, važno je da se na vreme uoče određeni problemi i preduzmu korekcije.

16. Objasnite principe bezbednosnog menadžmenta: usmerenost i objektivnostPrincip usmerenosti Na primer, u okviru kontrole, važno je da se obrati pažnja na kritična mesta.

Princip objektivnostiNa primer,u okviru planiranja, važno je da se donesu odluke koje će biti primerene situaciji.

17. Planiranje kao funkcija bezbednosnog menadžmenta : objasnite definisanje ciljevaPlaniranje se sastoji iz više povezanih faza: definisanje ciljeva,bezbednosna procena,odlučivanje i izrada planova.

Definisanje ciljevaDefinisanje cilja predstavlja početnu fazu planiranja,kojom se definišu prioriteti.

U javnom sektoru( vojska,policija),ciljeve postavlja država,mada neke mogu da definišu i rukovodioci, ali opet u okviru opšte politike.

U privatnom sektoru menadžer bezbednosti ciljeve dobija od menadžera organizacije.Neki ciljevi sami po sebi mogu da izazovu bezbednosne probleme,pa je zadatak BM da na to ukaže.

U praksi mnogi menadžeri izbegavaju jasno definisane ciljeve: prvo, to sužava polje delovanja; drugo,jasan cilj traži merljiv rezultat; trece,neki menadžeri ne poznaju dobro organizaciju koju štite,pa i ne mogu da postave jasne ciljeve;i cetvrto,neki menadžeri nemaju dovoljno pouzdanja,pa izbegavaju da postave jasne ciljeve.

18. Planiranje kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: objasnite vrste bezbednosnih procenaPrema vrsti organizacije: javne i privatne.

Prema karakteru: opšte,posebne i adhoc.Opšte javne BP donose najviši državni organi. Ozbiljne zemlje imaju SNB.Posebne BP odnose se na pojedine resore (MUP,vojska,OBS), ili delove teritorije (KiM).Adhoc BP odnose se na pojedine događaje, često iznenadne.

6

19. Planiranje kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: objasnite strukturu opštih bezbednosnih procenaOpšti koncept BP podrazumeva da se sagleda okruženje ( pri izradi SNB- spoljno i unutrašnje okruženje).

Analiza stanja se realizuje na osnovu prikupljenih podataka.Podatak (bezbednosni,obaveštajni) je skup novih činjenica po mestu,vremenu,vrsti i karakteristikama.

Stanje bezbednosti neke organizacije je rezultanta delovanja pozitivnih i negativnih bezbednosnih pojava.

Metode za izradu BP:Matematičko –statistička obrada.Analiza sadržaja bezbednosnih prilika.Korelaciona analiza.

20. Planiranje kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: objasnite proces donošenja odluka ( tri koraka)Odlucivanje je svakodnevni posao BM; misaoni proces koji uključuje znanje,ali i intuiciju ( početak rata,strategijski razvoj).

Frenk Harison: uspešni pobeđuju protivnike na tri načina: donose bolje odluke; brže reaguju;i bolje sprovode odluke ( Sun Cu Vu-”ne bojim se protivnika, nego svojih grešaka u odlučivanju”).

Prvi korak u procesu donošenja odluka jeste definisanje pitanja o kome treba doneti odluku.Pri određivanju okvira pitanja,treba:

1. Sagledati srazmeru odluke ( celovita ili po delovima).2. Videti šta je suština pitanja.3. Uticaj odluke na druga pitanja.4. Videti da li je pitanje pravo ili imaginarno.5. Sagledati ko može da bude nosilac odluke.6. Koliko je potrebno novca i vremena da se donese odluka.

Odgovori na ova pitanja su važni da se ne bi otišlo u pogrešnom smeru.

Drugi korak je prikupljanje informacija o pitanju koje treba rešiti.1. Prvo treba da se zna koji podaci već postoje.Razlika onoga što se “zna” i onoga što je “poznato”.2. Različiti izvori informacija.3. Tajne i javne informacije.4. Informacije se cene i klasifikuju i određuje im se namena.5. Posle definisanja pitanja i prikupljenih podataka, donosi se odluka.

Treći korak u procesu donošenja odluke jeste ocena povratnih informacija. Time se vrednuju posledice odluke.

1. Povratne informacije služe za korekciju postojeće ili donošenje nove odluke.2. Dobra odluka je blagovremena, celishodna i efektivna.

21. Planiranje kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: objasnite moguće greške pri donošenju odlukaPri donošenju odluke moguće su greške:

1. Izbor tzv.mentalne prečice( bez ozbiljne prethodne analize).2. Gubljenje vremena za obradu informacija (odbacivanje,irelevantnih informacija).3. Preterano poverenje u neke izvore4. Nekritičan odnos prema nekim informacijama

7

22. Planirane kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: navedite vrste planiranjaVideli smo da je planiranje proces izbora ciljeva i odlučivanje

U BM postoje dve vrste planiranja:1. Strategijsko. 2. Operativno.

Strategijsko, odnosi se na misije i vizije neke organizacije.Operativno, odnosi se na dnevne poslove( u vojsci i taktičko).

Strategijsko planiranje u BM realizuju najviši državni organi, često donošenjem strategija (bezbednosti, odbrane, SP i dr.).Strategijska dokumenta mogu da donose i MO ( NATO,EU).Gari Desler definiše pet koraka u strategijskom planiranju: 1. Definisanje misija koje treba da se ostvare.

2. Prevodjenje misija u strateške ciljeve ( operacionalizacija).3. Formulisanje načina kako da se ostvare strateški ciljevi.4. Primena strategije – akcija. 5. Kontrola.

Operativno planiranjeIma dve vrste planskih odluka:

1. Jednokratna, i2. Permanentna - u dužem periodu. U ovu vrstu planskih odluka spadaju: politika, procedure i

pravila. Ta podela je na nivou opštosti.

Pojam i vrste planovaPlan je administrativno – tehničko uobličavanje odluke.Planovi mogu da budu:

1. Po vremenu: dugoročni,srednjeročni,godišnji,kvartalni,mesečni,nedeljni idnevni.2. Po sadržaju: planovi razvoja, planovi rada,finansijski planovi,planovi angažovanja, obuke,

upotrebe, kontrole…3. Ima i drugih podela, u zavisnosti od organizacije.

23. Organizovanje kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: koji faktori utiču na organizaciju i njene promenePojam organizovanja

Organizovanje je skup mera koje se preduzimaju radi postizanja ciljeva organizacije.Desler: ”Organizacija se sastoji od ljudi koji poseduju specijalistička znanja, čija koordinacija doprinosi postizanju ciljeva organizacije.”Pojam organizacije se ovde shvata dvojako:

1. kao institucija(vojska,policija,OBS) i2. kao funkcija – proces.

Organizacija mora da bude tako izbalansirana da obezbedi:1. stabilnost , ali i2. fleksibilnost.

8

Adekvatne promene ( reforme) su neophodne da bi se organizacija održala.Propast organizacije može da usledi:

1. ako se promene ne vrše i2. ako nisu adekvatne( reformizam).

Faktori koji utiču na organizaciju i njene promene :1. priroda delatnosti,2. tehnološki nivo,3. organizaciona struktura,i4. stil upravljanja.

Koji faktori još deluju na reformu, na primer policije?Primer vojske: sve se reformišu, ima sličnosti, ali i razlika, što zavisi od misija, zadataka, okruženja, materijalnih mogućnosti,savezništva, tradicije itd.

24. Organizovanje kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: koja je ralika između formalne i neformalne šeme organizacijeSvaka organizacija ima neku šemu – organizacionu strukturu [strukturalizam).U vojsci se to često naziva lanac komandovanja. (Desler: linija autoriteta).

Pored formalne, postoji i neformalna šema organizacije (Hag: udruženi zločinački poduhvat- združena komanda).

Često u nekoj organizaciji pojedine osobe imaju veći ili manji uticaj od formalnog (tzv. siva eminencija ).Loše je ako se razviju i neformalne procedure (trgovina, kriminal, uloga BM).

Uloga klanova u organizacijama i druge vrste veza.

Menadžeri bezbednosti imaju veliki uticaj ( načelnik DB, organ bezbednosti...), što nije dobro i to treba da bude adekvatno.

Najbolje je da svako radi svoj posao i da ima realnu moć.

25. Organizovanje kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: koji su osnovni ciljevi organizacije (prema F.Harisonu)Ciljevi su najvažniji faktor koji utiče na izbor organizacionog modela.Frenk Harison: temeljni ciljevi organizacije: - podela rada, - delovanje org.jedinica u okviru cilja, - planiranje i - rukovođenje i sprovođenje.

9

Načela organizacije Anri Fajol ( šest funkcija poslovanja:tehnička, komercijalna, finansijska,bezbednosna,računovodstvena i administrativna; i pet funkcija rukovođenja: planiranje,organizovanje,k-dovanje,koordinacija I kontrola).

Fajol je definisao 14 načela organizacije:1. Podela rada2. Autoritet3. Disciplina4. Jedinstveno nagrađivanje5. Jedinstveno upravljanje6. Favorizovanje opštih interesa7. Nagrađivanje 8. Centralizacija9. Hijerarhija10. Rad11. Pravičnost12. Stalnost osoblja13. Inicijativa14. Izjednačavanje osoblja.

Većina autora ističe sledeća tri načela : - podela rada i specijalizacija, - povezivanje resursa organizacije i - koordinacija.

26. Organizovanje kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: navedite elemente organizacione šeme i objasnite detaljnije jedan po Vašem izboruOrg.struktura je rezultat procesa organizovanja, kojom se uređuju veze i odnosi između elemenata.

Org.jedinice su rezultat podele rada.

Org.struktra se predstavlja grafički- šema: sadrži kvadrate, horizontalne i vertikalne linije.U javnom sektoru: jasno određena struktura (Vojska,Policija,OBS).

Optimalno je do 20 veza.

U Vojsci je dobro razrađena organizacija: trojna,četvorna.

Org.šema definiše 5 elemenata org.strukture:1. Podela rada,2. Odnos menadžera i podređenih,3. Tip posla koji se obavlja,4. Kriterijumi grupisanja poslova i5. Upravljačke nivoe.

10

27. Organizovanje kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: koji su najpoznatiji organizacioni modeliOrganizacioni modeliZa BM su posebno važni :

1. linijski model organizacije,2. linijsko – štabni,3. funkcionalni,4. divizioni, hibridni i5. matrični.

28. Organizovanje kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: koje su dobre i loše strane linijsko – štabnog modela rganizovanjaLinijsko – štabni model (Emeson)Kombinacija linijskog i štabnog.

Linijsko komandovanje.Štabni elementi – specijalnosti, bez prava naređivanja.Štabovi:

1. specijalizovani i2. kompleksni.

Dobre strane linijsko štabnog modela:1. manje opterećenje glavnog rukovodioca,2. rešavanje problema je kvalitetnije, jer predloge podnose i stručnjaci.

Loše strane linijsko štabnog modela:1. odnosi “glavnog” i članova štaba mogu da budu složeni.

29. Organizovanje kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: koje su osnovne karakteristike divizionog modela organizacije i kako je tu organizovan bezbednosni menadžmentSuština je u tome da postoji niz autonomnih organizacijskih jedinica koje funkcinišu s velikim stepenom samostalnosti.

To se primenjuje kod velikih sistema, čiji su delovi i geografsko udaljeni, programi rada različiti itd.Dobre strane divizionog modela:

1. uvodi se odgovornost za srednji menadžerski nivo.Loše strane divizionog modela:

1. uvodi se uticaj lokalne politike na poslovanje,2. može da dođe do sukoba organizacija u nekom velikom3. sistemu i4. ovaj model je skup, zbog više administracije.

BM u ovom modelu može da bude tako organizovan da pokriva sve organizacije, kao jedna funkcionalna celina.

11

30. Koordinacija kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: navedite razlike koje iniciraju potrebu za koordinacijomKoordinacija je aktivnost usmerena na dovođenje elemenata strukture neke organizacije u skladan odnos.

Pojam koordinacije se vezuje i s pojmovima integracije, organizovanog usmeravanja,kooperacije, centralizacije,decentralizacije,koncentracije..i drugim pojmovima gde ima elemenata organizacionog usmeravanja više učesnika u jednom procesu.

Podela rada potencira potrebu za koordinacijom.Bez koordinacije pojedini delovi bi težili da ostvaruju samo svoje interese.Zato, svaki menadžerski nivo treba da ostvaruje koordinaciju po horizontali i vertikali.

Potreba za koordinacijom proizilazi iz sledećeg: 1. Razlike u stavovima u odnosu na ciljeve( MB- finansisti, rodovi vojske,javna i DB itd). 2. Razlike u stavovima prema vremenu (MB traži hitna rešenja –finansisti na duži rok itd). 3. Razlike u odnosima među ljudima(MB,vojska,traže rešenja bez mnogo rasprava,dok menadžeri koji se bave razvojem,traže duže rasprave, više ljudi). 4. Razlike u oceni stepena dostignutih ciljeva( neke delatnosti lako mere rezultate, druge ne, posebno u BM-OBS).

Koordinacija u BM naročito neophodna, unutar pojedinih elemenata, između njih , ali i šire.

Često se potenciraju problemi odnosa službi (civilne,vojne,obaveštajne –kontraobaveštajne, operativa – analitika).

31. Koordinacija kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: koje su vrste koordinacije, objasnite detaljnije jedan pojam po Vašem izboruU organizaciji postoje tri vrste koordinacije: horizontalna, vertikalna i bočna ( lateralna).Horizontalna podrazumeva razmenu informacija između elemenata na istom nivou hijerarhije.

Vertikalna je razmena informacija između različitih hijerarhijskih nivoa.

Bočna je karakteristična za razmenu informacija pri ostvarenju određenog projektnog zadatka.

U organizacijskom smislu koordinacija može da bude interna i eksterna.U BM, u složenijim operacijama, uvek učestvuju zajedno vojska, policija, službe.U javnom sektoru (vojska,policija)lakše je postići koordinaciju, nego u privatnom, jer tu mnoge stvari još nisu regulisane.

Prema formalnim karakteristikama koordinacija može da bude: usmeravanje rada, saradnja,objedinjavanje rada, zajednički rad,ispomoć i sadejstvo.

32. Koordinacija kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: šta podrazumeva uspešna koordinacijaUspešna koordinacija podrazumeva:Korišćenje osnovnih principa menadžmenta (hijerarhija,procedure,planiranje).

Rast potencijala koordinacije.Potencijal se povećava rastom brojavertikalnih i bočnih informacija.Može da se uspostavi i menadžer za vezu, ako se oceni da bi moglo da dođe do problema u funkcionisanju koordinacije.

Smanjenje potrebe za koordinacijom, naročito u modelu divizione organizacione strukture.

12

33. Koordinacija kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: koja je uloga bezbednosnog menadžmenta u prostornoj dimenziji koordinacijeProstorna Dimenzija KoordinacijeSvaka koordinacija obavlja se u nekom prostoru i vremenu.

Prostor je bitna dimenzija delovanja svake organizacije.Prostor može da ima lokalni, regionalni, nacionalni,međunarodni i globalni značaj.

Lokalne organizacije – opština, grad, tu je laka koordinacija.

Regionalna dimenzija- delovanje organizacija u jednoj administrativnoj celini ( Vojvodina)- malo složenije.

Nacionalna dimenzija – delovanje organizacija u jednoj državi- složeno.Međunarodne organizacije deluju na prostoru dve ili više država – veoma složeno ( kompanije,divizione model).Globalne organizacije- OUN,banke,kompanije.Tu je koordinacija najsloženija.

BM u globalnim razmerama je veoma složen – GSOUN.

Mirovne misije OUN - velika potreba za koordinacijom.Zajedničke vežbe – “plavi put”,”zajednički horizont”- usaglašene procedure, sve iskoordinirano po vremenu i prostoru.U tako složenim operacijama, mogu da se organizuju, pored menadžera(oficira) za vezu,zajednički timovi, pa i štabovi i delegacije za koordinaciju ( Tompa,Brisel – Beograd,koordinacije PzM NATO).NATO ostvaruje koordinaciju unutar komandi i štabova ,sedišta, sa Rusijom, u okviru SEAS, sa OUN i dr.

Vremenska Dimenzija KoordinacijeTu se definiše obično: početak, tok trajanja i završetak neke aktivnosti.

U BM, veoma važna vremenska dimenzija koordinacije.Ovo se postiže:unapred definisanim vremenima, signalima,i dr.

13

34. Vođenje kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: definišite vođenje kao funkciju bezbednosnog menadžmentaVođenje je izvršna faza menadžment procesa.U BM često se koriste pojmovi vođenje, rukovođenje, menadžment, upravljanje i komandovanje.U različitim organizacijama se koriste različiti pojmovi: u vojsci i policiji – rukovodjenje i komandovanje, u OBS – upravljanje i rukovodjenje, u privatnom sektoru – vodjenje i menadžment.

Vodjenje se može definisati dvojako: prvo, kao proces izdavanja direktiva i naredjenja, i drugo, kao sposobnost odredjene ličnosti da utiče na ponašanje ljudi.

Liderstvo ili vodjenje se zasniva na činjenici da je za uspeh posla veoma važna motivacija, sposobnost i napori zaposlenih.Menadžment je širi pojam od vodjenja, koji, pored rada s ljudima, obuhvata i druge aktivnosti, kao što su finansije, logistika, tržište i dr.

Razlike pojmova medžer i lider: MENADŽER može da se bavi samo nekim tehničkim pitanjima, a ako se bavi i ljudima, onda postaje LIDER, koji mora da ima i izvesnu harizmu. Najbolje je kada su menadžeri ujedno i lideri.

Dobar menadžer mora da oseti promene koje treba preduzeti, čak i ako nisu predvidjene nekim planskim dokumentom.

Upravljanje se obično shvata kao funkcija odredjivanja ciljeva organizacije, pa se više odnosi na top-menadžment.

Rukovodjenje je sistem metoda, tehnika i načela kojima se reguliše rad neke organizacije.

14

35. Vođenje kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: koja je razlika između pristupa personalnih karakteristika vođe i biheviorističkog pristupaGlavno je pitanje: zašto ljudi slušaju vodju.

Preduslovi da uopšte može da dodje do vodjenja: prvo, mora da postoje podredjeni koji su spremni da slušaju, drugo, vodjenje predstavlja preraspodelu moći izmedju vodje i članova grupe, treće, pored formalne moći izdavanja direktiva, vodja koristi i druge sposobnosti.

U odredjivanju suštine vodjstva, postoje tri pristupa: prvo, pristup personalnih karakteristika vodje, drugo, bihevioristički pristup i treće, kognitivni pristup.

PRISTUP PERSONALNIH KARAKTERISTIKA VODJEOvaj pristup se svodi na stav – da se vodje radjaju.

Vodja se proučava na dva načina: prvo, poredjenjem sa podredjenim članovima organizacije, i drugo poredjenjem uspešnih i neuspešnih vodja.

Primeri nekih vodja: Napoleon – nedostatak samopouzdanja, Hitler – zatvoren, Staljin – surov.Najbolje je da vodja ima kombinaciju sposobnosti, kao što su: inteligencija, inicijativnost, sposobnost kontrole i prilagodjavanja situaciji, ali i poštenje, lični primer, pravičnost itd.

BIHEVIORISTIČKI PRISTUPZa razliku od karakteristika ličnosti, bihevioristički pristup se bavi ponasanjem vodje, odnosno, onim sta on I kako radi.

Ponasanje, za razliku od karakteristika licnosti, moze da se uci.Ne postoji univerzalni tip ponasanja

Bihevioristicki pristup procava dva aspekta vodjstva:1. Funkcije vodjstva2. Stilove vodjstva

FUNKCIJE koje obavlja vodja mogu da budu: poslovne I socijalne.POSLOVNE FUNKCIJE znace resavanje problema.SOCIJALNE FUNKCIJE odnose se na ocuvanje grupe, organizacije.

36. Vođenje kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: koja je razlika između autokratskog i liberalnog stila vođenjaStilovi vodjenja mogu da budu: autokratski I liberalni.

Autokratski stil podrazumeva striktnu kontrolu, s ciljem da se posao obavi.

Liberalni stil vise paznje poklanja motivaciji nego strogoj kontroli.

37. Kontrola kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: definišite pojam kontroleIako je kontrola peta funkcija BM, to ne znači da se ona realizuje samo na kraju procesa.Cilj kontrole je da otkrije odstupanje od planiranog i da omogući korekciju.Kontrola je proces kojom se meri stepen realizacije planiranih ciljeva, utvrđuje odstupanje i stvaraju uslovi da se preduzmu korektivne aktivnosti.

Potreba za kontrolom proizilazi iz nesavršenih planova, kao i novih okolnosti i ljudi koji se pojave u nekom procesu.

15

38. Kontrola kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: koji su razlozi odstupanja realnih od planiranih učinakaRazlozi za odstupanje realnog od planiranog:

1. Prvo, promene u okruženju,političke,ekonomske,bezbednosne2. Drugo,psihološke karakteristike zaposlenih su promenljive3. Treće, lojalnost zaposlenih,takođe je promenljiva4. Četvrto,greške u izradi planova( loše urađena bezbednosna procena)

39. Kontrola kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: kakve treba da budu informacije u procesu praćenja ostvarenih rezultata i preduzimanja korektivnih akcijaDa bi se kontrola valjano obavila, potrebne su dobre informacijeZbog toga informacije moraju da budu kvalitetne, relevantne, sveobuhvatne i pravovremene.

Kvalitet informacija zavisi od metodologije, izvora, tehničkih sredstava i dr. One mogu da budu iz javnih izvora, operativnih veza istraživanja. U BM su najbolje informacije iz dobrih operativnih izvora.

Relevantnost informacija je važna da se ne ode u neke nevažne sfere. U BM je to važno da se uoče suštinski problemi ( kriminal i dr.) i na vreme preduzmu mere (rad oper. organa bezbednosti i čekanje dok se ne prikupe širi podaci?!).

Sveobuhvatnost informacija je povezana sa prethodnim, ona je važna, ali se nekada i ne mora čekati, jer mogu da nastanu štete.

Pravovremenost informacija, naročito u BM je veoma važna, jer zakasnele informacije najčešće ne vrede mnogo.

Informacija sve više postaje važan resurs menadžment procesa ( ima i tu preuveličavanja).

16

40. Kontrola kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: objasnite značaj definisanja standarda i metoda merenja rezultataSistem kontrole obuhvata četiri faze: definisanje standarda i metoda merenja rezultata; merenje; poređenje rezultata sa standardima; preduzimanje korektivne akcije

Definisanje standarda i metoda merenja rezultata

Standardi se definišu na osnovu planiranih ciljeva. ( Na primer, ako definišemo cilj da putnici na aerodromu moraju da budu detaljno pregledani za kratko vreme, onda mora da se definiše šta znači “kratko vreme” i šta znači “ detaljno”).Ako standardi nisu dobro definisani, može da dođe do izražaja pristrasnost menadžera.Oni treba da budu tako postavljeni da motivišu ljude, a ako su previsoki, deluju suprotno, a nije dobro ni da se prag postavi suviše nisko.

Standardi su promenljiva kategorija.Pored ciljeva na njih utiče i tehnologija, okolina, obučenost i dr.

Postoje razni standardi.1. Standardi troškova, izražavaju se u novcu,BM –budžet.2. Standardi kapitala, dovode u vezu uložen novac i profit.3. Standardi prihoda, dovode se u vezu sa prodajom.4. Standardi programa, dovode se u vezu sa vremenom planiranim za neki projekat.5. Neopipljivi standardi, odnose se na pojmove koji se ne mogu egzaktno izmeriti, kao što je

bezbednosna kultura, poslovna etika i sl.

Metodi za utvrđivanje standarda:

1. Istorijski metod, polazi od upoređivanja sadašnjih rezultata sa nekim prethodnim periodom.2. Komparativni metod, polazi od upoređivanja standarda sa nekom sličnom drugom

organizacijom. U BM ovo je otežano, naročito u javnom sektoru, jer se rezultati čuvaju kao državna ili vojna tajna.

3. Tehnički standardi, određuju se na osnovu prethodno utvrđenih standarda za određeni tip posla. Ovi standardi se slabije koriste u BM.

4. Subjektivni metod, zasniva se na iskustvu MB, na primer u policiji, sa onim što se događa u novoj organizaciji.

Merenje rezultata , predstavlja drugu fazu u sistemu kontrole, kojom se upoređuju ostvareni sa planiranim zadacima.

1. Frekvencija merenja zavisi od vrste posla.To može da bude dnevno, nedeljno, mesečno..Pred parlamentom najmanje jednom godišnje se podnosi izveštaj elemenata javnog sektora.

2. Merenje mora da bude pouzdano i stručno ( na primer, ako želimo da merimo rad policije u lokalnoj zajednici, mora da se stručno sastavi upitnik, izabere uzorak i vreme merenja).

3. Pogrešno merenje može da izazove nepovoljne rezultate.

17

41. Kontrola kao funkcija bezbednonog menadžmenta: objasnite preduzimanje korektivne akcijePreduzimanje korektivne akcije , kao četvrta faza, realizuje se kada dođe do značajnijeg odstupanja i utvrđivanja uzroka za te pojave.

Sadržaj korektivne akcije je različit: obuka, oprema, kadrovske promene, preventivne mere,a mogu da se koriguju i planovi, ako se utvrdi da su nerealni.

42. Kontrola kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: objasnite vodeći model kontroleKontrola može da bude različita:zakonitosti finansijskog poslovanja, bezbednosnih mera i sl.

Vodeći model kontrole se primenjuje još u fazi pripreme projekta radi predviđanja mogućih odstupanja i planiranja resursa za korektivnu akciju. Ovaj model kontrole traje čitavim tokom projekta, a primenjuje se često u BM ( oslobađanje talaca,borbene operacije, obezbeđenja – tu se odmah reaguje i preduzimaju korektivne akcije).

43. Kontrola kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: navedite nekoliko principa i jedan detaljnije objasniteKontrola može da bude: vodeća,” da –ne” i postakciona.

Kontrola po “ da – ne “ modelu, vrši se na kontrolnim tačkama.Tu se ne preduzima korektivna akcija, već se posao prekida ako nisu ispunjeni planirani ciljevi( bezbednost za vreme gađanja).

Ovaj model je primenljiv, na primer ,pri akcijama spasavanja, kada se proceni da bi spasavanjem jednog lica ,moglo da bude ugroženo više drugih, pri čemu se javljaju ozbiljne moralne dileme.

Postakcioni model kontrole, primenjuje se kada je projekat završen, pa se traži odgovor na pitanje , da li su rezultati i u kojoj meri odstupili od planiranih.Slabost ovog modela se ogleda u tome što se ne preduzimaju korektivne akcije u toku projekta, već se one primenjuju nakon analize, u novom poslu.

Primer za ovaj model jeste budžetska kontrola rada službi.

44. Kontrola kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: objasnite parlamentarnu kontrolu sistema bezbednostiKontrola rada službi bezbednosti , to je možda najčešće spominjana veza parlamenta i elemenata SB.Tu kontrolu vrši Odbor za odbranu i bezbednost.Ideja o uspostavljanju inspektora za nadzor rada SB nije još zaživela, verovatno i zbog toga jer se favorizuju stranački umesto profesionalnih kriterijuma.U našoj praksi ima preterivanja u pogledu tretmana uticaja SB,dosijea i sl.

18

45. Kontrola kao funkcija bezbednosnog menadžmenta: objasnite ulogu i nadležnost Odbora za bezbednost ( na osnovu odredaba novog Zakona o službama bezbednosti)Donošenje ustava : definišu se temeljne vrednosti društva koje se štite sistemom bezbednosti;određuju se osnove sistema bezbednosti,nadležnosti i odnosi pojedinih elemenata; reguliše se nadležnost najviših organa vlasti;položaj oružanih snaga,prava i slobode građana – sve ovo ima veze sa BM.

1. Odlučivanje o promeni granice , ima uticaja na UP

2. Raspiivanje referenduma i potvrđivanje međunarodnih ugovora, na primer, o integracijama u oblasti bezbednosti,takođe ima veze sa BM.

3. Odlučivanje o ratu i miru i proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, u direktnoj je vezi sa BM: s jedne strane,BM predlaže razne mere, a s druge strane, te odluke NS u najvećoj meri se odnose na angažovanje elemenata SB.Primer: Kumanovski sporazum.

4. Kontrola rada službi bezbednosti , to je možda najčešće spominjana veza parlamenta i elemenata SB.Tu kontrolu vrši Odbor za odbranu i bezbednost.Ideja o uspostavljanju inspektora za nadzor rada SB nije još zaživela, verovatno i zbog toga jer se favorizuju stranački umesto profesionalnih kriterijuma.U našoj praksi ima preterivanja u pogledu tretmana uticaja SB,dosijea i sl.

5. Donošenje zakona i drugih akata, u značajnoj meri se tiče i SB. Ni jedan elemenat SB ne može da funkcioniše bez normativnog utemeljenja, u vidu zakona ili drugog dokumenta.Tu su najvažniji zakoni o Vladi,odbrani,vojsci, UP,policiji,OBS,budžetu i dr.

6. Davanje saglasnosti na Statut AP , nema direktne veze.

7. Usvajanje strategije odbrane, u direktnoj je vezi sa vojskom i BM u toj oblasti.Kod nas je problem što nema SNB,mada i to može da se reši na predlog Vlade.

8. Usvajanje plana razvoja i prostornog plana, može da bude u vezi sa BM.

9. Usvajanje budžeta, u direktnoj je vezi a BM. Tim putem NS može da utiče na razvoj i funkcionisanje pojedinih elemenata SB. Razlike u praksi našeg parlamenta i nekih razvijenih zemalja pri usvajanju budžeta.Problem može da bude sa izdvajanjem i kontrolom sredstava za rad službi, posebno za deo potreban za operativni rad.

10. Amnestija , koju daje NS, može da bude u vezi sa SB i BM, posebno u sektoru UP.

11. U celini, zakonodavna vlast ima veliku ulogu u kreiranju i kontroli rada SB i BM.

Međutim,ima tu i ograničaenja, u čl.16 Zakona o osnovama uređenja SB, stoji šta članovi Odbora ne mogu da traže ( identitet saradnika,metode,akcije,saradnja sa stranim službama).

19

46. Kontrola kao funkcija bezbednosnog menadžmenta.: objasniti ulogu Predsednika Republike u kontroli elemenata sistema bezbednostiPredsednik Republike

1. Izražava državno jedinstvo,to je izuzetno značajno za SB,2. Predstavlja RS u zemlji i inostranstvu,3. Proglašava zakone,4. Predlaže kandidata za predsednika Vlade,5. Predlaže NS nosioce funkcija,6. Postavlja i opoziva ambasadore7. Prima akreditivna pisma stranih ambasadora,8. Daje pomilovanja i odlikovanja,9. Komanduje Vojskom,postavlja ,inapredjuje i razrešava oficire VS.Ovo je najdirektnija veza

Predsednika sa važnim elementom SB i BM.10. Ako se ima u vidu da Predsednik predsedava Savetom ya NB,kada se posmatra samo BM, može

se reći da je Predsednik prvi i najistaknutiji menadžer bezbednosti.11. Čak je i tekst zakletve Predsednika u vezi sa SB i BM:” Zaklinjem se da ću sve svoje snage

posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije RS,uključujući i KiM kao njen sastavni deo ,kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda,poštovanju i odbrani Utava i zakona,očuvanju mira i blagostanja svih građana RS i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti.”

47. Kontrola kao funkcija bezbednosnog menadmenta: objasniti ulogu Vlade u kontroli elemenata sistema bezbednosti

1. Druga grana izvršne vlasti.2. Vlada:

-utvrđuje i vodi politiku,-izvršava zakone,-donosi uredbe i druge opšte akte,-usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i -vrši nadzor nad njihovim radom,-vrši druge poslove.

3. Vlada je izvršilac zakona, ali i kreator bezbednosne politike,4. Većina nadležnosti koju ima Parlament, realizuje se na osnovu predloga Vlade.5. Kroz nadležnost da “utvrđuje i vodi politiku”, Vlada u najvećoj meri kreira politiku nacionalne

bezbednosti.6. U vanrednom i ratnom stanju, kada se mnoge stvari rešavaju uredbama,Vlada ima još veće

mogućnosti uticaja na elemente sistema bezbednosti.7. Ministri,pre svega, odbrane i unutrašnjih poslova, kao članovi Vlade,imaju izrazito veliki uticaj na

sistem bezbednosti.

48. Kontrola kao funkcija bezebdnosnog menadžmenta: objasniti ulogu sudske vlasti u kontroli elemenata sistema bezbednostiSudovi i tužilaštva su bitan element SB.

Te institucije su u direktnoj vezi sa nekim drugim elementima,kao što su policija i OBS.

Imaju važnu ulogu u borbi protiv kriminala.

S druge strane, sudska vlast se javlja i kao kontrolor rada OBS.

U širem smislu, preko kontrole upravnih i parničnih sporova, sudska vlast stiče uvid i u rad ostalih elemenata SB.

20

49. Koje su specifičnosti bezbednosnog menadžmenta u VojsciPrvo, stalno traganje za optimalnom organizacijom, pod uticajem novih saznanja .

Drugo,potreba da se realno predviđa budućnost.

Treće,pojava novih zadataka ( PT borba,mirovne misije)koje zahtevaju nove sposobnosti menadžmenta.

Četvrto, sistem komuniciranja je sve složeniji zbog pojave velikog broja informacija.

Peto,tehničko – tehnološki faktor se ubrzano razvija i nalazi primenu u vojsci.

Šesto,metode rada i rukovodjenja se stalno usavršavaju, pa se povećava potreba opštih i specijalističkih znanja.

Sedmo, ljudski resursi su podložni stalnim promenama, od fizičkih do obrazovnih,kulturnih i drugih karakteristika.

Osmo, znatan uticaj okruženja, od lokalnog do globalnog,što menadžment takođe mora da ima u vidu.

Funkcije rukovođenja,po Fajolu ( pet), međutim, razni autori pominju od dve do petnaest.Autori koji se bave vojskom, najčešće pominju pet funkcija: planiranje,organizovanje,komandovanje,koordinacija i kontrola.

50. Planiranje u vojsci : detaljnije objasniti procenu situacijeProcena situacije ( bezbednosna procena) - procena protivnika, - procena sopstvenih snaga, - procena ambijenta izvršenja zadataka, - procena vremena.Od vrsti procena: opšte javne, posebne i ad hoc – u vojsci se primenjuju sve tri, a najčešće posebne.Struktura procena načelno sadrži: 1. Opšti koncept 2. Analizu stanja 3. Donošenje zaključaka 4. Predviđanje kretanja 5. Definisanje zadataka

Opšti koncept – sagledava se kruženje.

Analiza stanja – na osnovu prikupljenih podataka.Vojska ima specijalizovane institucije za prikupljanje podataka: VOS i SB. To je stalan proces u svim uslovima.

Donošenje zaključaka i zamisli ( ko , kada,kako...).

Predviđanje( prognoza) razvoja situacije sa stanovišta zadataka.

Definisanje zadataka – to je rezultat procene situacije.To se različito prenosi,najčešće u vidu odluke.

21

51. Koje su specifičnosti organizovanja u vojsciOrganizovanje je kup mera koje se preduzimaju radi postizanja ciljeva organizacije ( MO,GŠ,Komande,jedinca, ustanova).

Sve što je isplanirano i o čemu je doneta odluka, treba organizovati da se izvrši zadatak.

Od modela koje smo pominjali: linijski,linijsko-štabni,funkcionalni,divizioni,hibridni i matrični,za vojsku je najtipičniji linijsko-štabni.

Metode organizacije štabnog rada: 1. Zatvorena grupa. 2. Metoda štafete. 3. Metoda grupne štafete. 4.Kombnovana metoda. 5 Timsi rad.

U svakoj metodi se prima zadatak,vrši proces organizovanja i pronalazi rešenje ( odluka).

52. Komandovanje u vojsci: osnovne karakteristike i problemiKomandovanje je tipična funkcija menadžmenta( rukovođenja) u vojsci,kojom se ostvaruju donete odluke,odnosno planovi i to od najvišeg nivoa ( predsednika),do najnižeg ( komandira).

U toj funkciji dominatno je jednostarešinstvo, što znači da pretpostavljeni može da bude samo jedno fizičko lice.Bilo je slučajeva dvostarešinstva( komandant i politički komesar), što je kasnije odbačeno.

Subordinacija , znači da naređenja pretpostavljenog obavezuju podređene, izuzev onih koje zakon predviđa da ne mora da izvrši ( zločin,izdaja).

Normativnost procesa komandovanja,što znači da su komande i naređenja propisana i tačno se zna njihov sadržaj, ko ih daje i na koga se odnose.

Dispozitivnost u zadacima, to znači da se u svakoj komandi prenosi neka odluka pretpostavljenog (“izvršite”, “preduzmite”,”sprečite”,”sprečavajte” itd)

Pravo komandovanja imaju samo lica koja su postavljena na neki položaj i ovlašćena za to. Ima pravo da komanduje samo određenim jedinicama..

Izdavanje naređenja – komandi, može da bude:usmeno,pismeno,direktno ili preko sredstava veze.

Akti komandovanja su: zapovesti, naredbe,naređenja,direktive,instrukcije,ukazi.Od stilova vođenja,koje smo razradili: autoritativni i liberalni,više je prisutan prvi.Od modela: Hersi-Blančardov ili Fidllerov,prisutna su oba.

22

53. Prostorna i vremenska dimenzija koordinacije u vojsciKoordinacija je aktivnost usmerena na dovođenje elemenata strukture neke organizacije u skladan odnos.Koordinacija se javlja u drugim funkcijama menadžmenta.Da bi se postigla usklađenost, potrebno je:

1. definisati vrstu aktivnosti,2. početak i završetak,3. etape,4. očekivane rezultate,5. način i metod,6. prostor,7. snage i sredstva i rezerve.

Za borbena dejstva karakterističan je pojam sadejstvo.Koordinacija se ostvaruje u vertikalnoj,horizontalnoj i dijagonalnoj dimenziji( pomenuli smo bočnu).

Dimenzije koordinacije: prostor i vreme.Prostor se definiše: pravcima,tačkama,objektima.Vreme se definiše precizno,časovima,minutima,...

54. Kontrola u vojsci: osnovna načelaKontrola je funkcija menadžmenta kojom se meri stepen realizacije planiranih ciljeva,utvršuju odstupanja i stvaraju uslovi da se preduzme korektivna akcija.

Odstupanja mogu da budu dopuštena i nedopuštena, kada se preduzima korektivna akcija.

Modeli kontrole koje smo pominjali: vodeći model,”da – ne” i postakcioni model, primenjuju se i u vojsci.

To važi za osnovne principe kontrole: pouzdanost, pravovremenost, objektivnost, fokusiranost, ekonomičnost, fleksibilnost, kvalifikovanost, organizovanost, konstruktivnost i sprovodljivost.

U vojsci postoje specijalizovani organi za kontrolu –inspekcije.

Važne odredbe za sve funkcije menadžmenta u vojsci, sadržane su u novom Zakonu o odbrani ( decembar 2007.),u članovima 1-20

23

55. Karakteristike planiranja kao funkcije bezbednosnog menadžmenta u obaveštajno – bezbednosnim službamaFaze planiranja: definisanje ciljeva, bezbednosna procena, odlućivanje i izrada planova.Definisanje ciljeva

1. Ciljeve postavlja država, u normativnoj i političko – doktriarnoj sferi.2. Ciljevi mogu da budu: dugoročni, srednjeročni,godišnji.......dnevni,namenski ( vezani za zadatak).3. Važno je da ciljevi budu jasni, primereni i ostvarljivi.

Bezbednosna procena1. Opšti koncept BP.2. Analiza stanja relevantnih pojava.3. Utvrđivanje stanja bezbednosti.4. Donošenje zaključaka.5. Prognoza.6. Definisanje bezbednosnih zadataka.

Odlučivanje 1. Odluke se donose po jasnim pravilima.2. Prvi korak, definisanje pitanja.3. Drugi korak, prikupljanje informacija ( obe službe)- odluka.4. Treći korak , ocena povratnih informacija.

Izrada planova 1. Po vremenu: dugoročni, srednjeročni.......dnevni.2. Po sadržaju: plan prikupljanja podataka, KO mera, zaštite, obuke, opremanja, saradnje.....

56. Karakteristike organizovanja kao funkcija bezbednosnog menadžmenta u obaveštajno – bezbednosnim službamaStalne promene u službama.Organizaciona šema:Prvo, OBS: - u MO – VOA ( Operativno, analitičko,logistika), u GŠ – J – 2 ( EIPED, trupno).

Drugo, SB: - u MO – VBA ( Operativno, analitičko, logistika), u GŠ – J- 8 ( VPP, Opštebezbednosni poslovi).

Uticaj OBS na druge elemente organizacije.

Od organizacionih modela, najčešći su linijsko – štabni , pa i divizioni ( Obc, CB).

57. Karakteristike vođenja kao funkcije bezbednosnog menadžmenta u obaveštajno – bezbednosnim službamaKoriste se i sinonimi: upravljanje, rukovođenje, menadžment i komandovanje.Pristupi vođenju:Prvo, pristup personalnih karakteristika vođe: inteligencija, inicijativnost, sposobnost kontrole, lični primer...

Drugo, bihevioristički pristup – stilovi vođenja: autokratski i liberalni ( kombinovani).

Od modela: Hersi – Blančardov i Fidlerov, više se primenjuje prvi.

24

58. Karakteristike koordinacije kao funkcije bezbednosnog menadžmenta u obaveštajno – bezbednosnim službamaPotrebna je i relizuje se između službi ( pa i stranih – PTB), unutar resora (MO), kao i same službe.Problemi odnosa službi – mistifikacija.

Od formalnih karakteristika koordinacije, prisutne su: usmeravanje rada, saradnja, objedinjavanje, zajednički rad, ispomoć i sadejstvo , skoro sve su karakteristične za OBS.

Dimenzije koordinacije: prostor, vreme.

Angažovanje oficira, timova i štabova za vezu.

Način realizacije koordinacije različit: sve prethodno dogovoreno, koordinacija u toku izvršenja operacija, zajednička analiza radi narednih zadataka.

59. Karakteristike kontrole kao funkcije bezbednosnog menadžmenta u obaveštajno – bezbednosni službamaPrilog : Zakon o osnovama uređenja SB u Republici Srbiji

25

60. Karakteristike planiranja kao funkcije bezbednosnog menadžmenta u policijiМисаоно стваралачки процес;Конструисање мислима, моделирање пре него што крене акција;Фазе:

1. Предвиђање: традиционални и научни приступ; 2. Одлука: логична, правовремена, сврсисходна, спроводљива, заштићена. Може

бити: тактичка, оперативна, стратегијска; основна, допунска, рутинскаИзрада плана од момента добијања (уочавања) задатка: Годишњи програм рада, годишњи план рада...

План за поједине акције, за откривање НН извршилаца, за посебне безбедносне ситуације

61. Karakteristike organizovanja kao funkcije bezbednosnog menadžmenta u policijiБез адекватне организације план је мртво слобо на папиру;И појединац се организује за рад;- Додатна организација у процесу;- ‘’Добар организатор, добар руководилац’’;

Фазе: 1. изналажење одговарајућих поступака2. стварање (прилагођавање) функционалне организације; 3. остваривање припрема за извршење задатка (моралне, организационо-техничке -

груписање снага и средстава, материјално-техничке и психофизичке и здравствене).

Организује се и рад руководства – у супротном настаје дезорганизација.

62. Karakteristike vođenja kao funkcije bezbednosnog menadžmenta u policijiПриступа се остваривању плана-одлука се даје на извршење;

1. Наставља се у акцији;2. Има смисла ако постоји претпостављени и потчињени;3. Обухвата: циљ, задатак, рок, место, средства и методе, овлашћења и одговорности,

контролу и помоћ;

Одлучивање и издавање задатака само својој линији рада (због једностарешинства);1. Могуће је проширење и смањење овлашћења;2. Додела задатака може бити: усмена, писмена и комбинована;3. Акти командовања: упутство, правилник, инструкција, налог, борбена заповест

63. Karakteristike koordinacije kao funkcije bezbednosnog menadžmenta u policijiУсклађивање делатности више људи или организационих јединица, релативно самосталних;- Фазе:

1. рашчлањивање радних процеса2. успостављање координације (по циљу, простору и временским обележјима)

Може бити: вертикална, хоризонтална и дијагонална;

Садејство се остварује у радним процесима.

26

64. Karakterisike kontrole kao funkcije bezbednosnog menadžmenta u policijiПланирано – реализовано;Ради потпуног, квалитетног, ефикасног, рационалног обављања унутрашњих послова;

Основно начело: Веровати, али и проверавати;

Квалитативна својства: 1. комплексна и стална; 2. објективна, аргументована и аналитичка; 3. стручна и економична; 4. благовремена и диференцирана; 5. јавна и подстицајна; 6. припремљена.

Контролом се Служба чува од деструкције, дезорганизације, али се и развија.

65. Karakteristike planiranja kao funkcije bezbednosnog menadžmenta u privatnom sektoru

66. Značaj i karakteristike koordinacije po vremenu i prostoru snaga sistema bezbednosti u kriznim situacijama67. Navedite glavne stavove Isaka Adižesa o menadžmentu68. Objasnite značaj stavova teorije dinamičkog angažovanja za bezbednosni menadžment69. Objasnite glavne stavove Frederika Tejlora u okviru funkcionalnog sistema upravljanja

27