UNIVERZITETDEMAL BIJEDI MOSTARNASTAVNIKI FAKULTETODSJEK:HEMIJA

SEMINARSKI RADPredmet: Heterocikliki spojeviTEMA: PETOCLANI HETEROCIKLICNI SPOJEVIPIROLI, FURANI I TIOFENI

SADRAJ1.SAETAK.........................................................................................................................32.UVOD................................................................................................................................43.HETEROCIKLINA JEDINJENJA................................................................................54.STRUKTURA PIROLA,FURANA I TIOFENA..............................................................65.PIROL................................................................................................................................8 5.1. Dobivanje pirola.............................................................................................................85.2. Hemijske osobine pirola................................................................................................105.3. Fizike osobine pirola....................................................................................................115.4. Znaaj pirolovih jedinjenja.............................................................................................116.FURAN..............................................................................................................................146.1. Dobivanje furana............................................................................................................146.2. Hemijske osobine furana................................................................................................156.3. Fizike osobine furana....................................................................................................167. FURFUROL......................................................................................................................168. TIOFEN.............................................................................................................................188.1. Dobivanje tiofena............................................................................................................188.2. Hemijske osobine tiofena................................................................................................198.3. Fizike osobine tiofena....................................................................................................20 9. ZAKLJUAK....................................................................................................................2110. LITERATURA.................................................................................................................22

1. SAETAKU ovom seminarskom radu obradili smo grupu organskih spojeva koji nose naziv heterocikliki spojevi, osvrui se posebno na grupu peterolani heterociklikih spojeva. Najjednostavniji peterolani heterociklicki spojevi su pirol, furan i tiofen, a svaki od njih ima jedan heteroatom sto je potrebno da ih uvrstimo u heterociklike spojeve. Kako su ova tri spoja najjednostavnija iz grupe peterolani heterociklusa a samim tim i znajna kako u hemijskom tako i u bioloskom svijetu neto posebno e mo se osvrnuti na njihovu strukturu, postupke dobijanja, hemijske i fizike osobine.

Kljune rijei:1. heterocikliki spojevi2. heteroatom3. aromatinost4. pirol5. furan6. tiofen

2. UVODHeterocikliki spoj je onaj koji ima prsten nainjen od raznolikih atoma a ne samo atoma iste vrste.Do sada smo razmatrali prstenove organskih spojeva koji su se sastojali iskljuivo od ugljikovih atoma npr. benzen, cikloheksanol, ciklopentadien. Takvi spojevi se zovu homocikliki ili alicikliki. Meutim postoje prstenovi u kojima se uz ugljikov atom nalaze i drugi atomi od kojih su najei : azot, kisik ili sumpor. Te su takvi spojevi nazvani heterocikliki spojevi.Moda su najvaniji a takoer i najzanimljiviji oni heterocikliki spojevi koji imaju aromatska svojstva. Pa zato emo usredoit panju na neke od njih (iz skupine peterolani heterociklikih spojeva) a posebno na njihova aromatska svojstva. Pirol C4H5N spada u heterociklina jedinjenja sa peterolanim prstenom u kojem se kao heteroatom nalazi azot.Furan (furfuran) C4H4O spada u heterociklina jedninjenja sa petolanim prstenom, u kome se kao heteroatom nalazi kisik.Tiofen, C4H4S je po svome sastavu slian furanu, ali sadri etarsku vezu od sumpora umjesto kiska.

3.HETEROCIKLINA JEDINJENJAU ovu klasu spadaju takva jedinjenja iji su prstenasti sistemi izgraeni ne samo od ugljenikovih atoma ve i od atoma drugih elemenata, a naroito: kisika, sumpora i azota, jer atomi ovih elementa po svojoj veliini uglavnom priblino odgovaraju veliini C-atoma, a uglovi izmeu njihovih veza su priblini po veliini uglu tetraedra.Pored tri najuobiajenih heteroatoma, heterociklina jedinjenja mogu da sadre atome fosfora, sicilijuma, raznih metala, kao i drugih heteroatoma. Najvei broj prirodnih jedinjenja su heterociklina jedinjenja. Veliki broj ljekova su takoer heterociklina jedinjenja. Na primjer, antibiotici, kokain, vitamin B6, zatim B12, sulfanilamidi i dr.Heterociklina (od grke rijei koja znai razliit) jedinjenja sadre najveim djelom prstenaste sisteme od pet ili est lanova, slino karbociklinim (homociklinim) jedinjenjima. U prstenu heterociklinih jedinjenja moe da bude jedan ili vie heteroatoma. Pri obiljeavanju prstena, broj jedan dobiva veinom heteroatom, a ostali atomi prstena dobivaju redom brojeve koji se obiljeavaju u suprotnom smjeru kretanja kazaljki na satu. Ako prsten sadri razlite heteroatome, onda broj jedan dobiva kisik, zatim po redu dolazi sumpor, pa azot ( OSN). Znatan broj heterociklinih jedinjenja ima neobino veliku fizioloku funkciju kako u organima biljaka tako i u organima ivotinja. Tako na primjer, ugljene hidrate moemo klasifikovati kao kiseonina heterociklina jedinjenja, a nukleinska kiselina u neke aminokiseline, zatim peptide i proteine kao azotna heterociklina jedinjenja, jer sadre element azot u prstenastim sistemima.Nomenklatura i osobine heterociklinih jedinjenja:Kod veeg broja ovih jedinjenja, naroito onih koja su ve due vrijeme poznata, nomenklatura je trivijalna. Na primjer furan, pirol, piridin itd.Po novoj IUPAC-ovoj nomenklaturi imena heterociklinih jedninjenja su sastavljena od prefiksa kojim se oznaava heteroatom: za N aza, za O oksa, za S tia, za P fosfa itd, ispred kojih se dodaju prefiksi: di, tri itd., prema broju heteroatoma koji se nalaze u prstenu. Zatim dolazi oznaavanje broja lanova u prstenu: irin ili iran za trolani prsten, et za etverolani, ol za petolani i in za estolani prsten. Na kraju se dodaju sufiksi za zasiena i nezasiena jedinjenja kao to se primjenjuje u obinoj nomenklaturi organskih jedinjenja.Mnoga heterociklina jedinjenja se nalaze u katranu kamenog uglja, u ulju iz kostiju, a isto tako u biljnim i ivotinjskim prirodnim proizvodima, zajedno sa ostalim ciklinim jedinjenjima, pa se odatle mogu i dobiti.

4.STRUKTURA PIROLA, FURANA I TIOFENAHeterociklina jedinjenja nepokazuju neke posebne karakteristine reakcije koje bi bile zajednike za sve heterocikline spojeve jer nepostoji hemijsko ponaanje koje bi moglo da se okarakterie kao heterociklino. Ova jedinjenja pokazuju slinost sa aromatinim ali i sa alifatinim jedinjenjima. Da li e neko heterociklino jedinjenje da ima aromatian (jedinjenje koje je stabilno kao benzen,jedinjenje koje stupa u elektrofilne supstitucije,halogenovanje, nitrovanje, sulfovanje) ili vie alifatian karakter zavisi od prirode heteroatoma, veliine prstena i broja dvostrukih veza.Najjednostavniji peterolani heterocikliki spojevi su: pirol, furan i tiofen, a svaki od njih ima jedan heteroatom.Prema openitim strukturama (I,II i III) ovi spojevi bi trebali imati svojstva konjugiranog diena i amina, etera ili sulfida (tioetera). Osim to podlijeu nekim reakcijama adicije, ti heterocikliki spojevi nemaju oekivana svojstva. Tako npr. tiofen nepodlijee oksidaciji koja je tipina za sulfide, a pirol nije bazian to je karakteristino svojstvo amina.

Pirol FuranTiofen I II III

Umjesto toga heterociklini spojevi i njihovi derivati vrlo esto podlijeu elektrofilnoj supstituciji: nitriranju, sulfoniranju, halogeniranju, Friedel-Craftsosovoj reakciji aciliranja pa ak i kopuliranja sa dijazonijevim solima. Topline sagorjevanja u kazuju na stabilnost usljed rezonancije u iznosu od 22-28 kcal/mol, to je manje od vrijednosti za benzen (36 kcal/mol) ali je znatno vie od vrijednosti za veinu konjugiranih diena (3kcal/mol). Osnovni petolani heterociklini sistemi (pirl, furan i tiofen) imaju raspored u ravni (odnosno planarni su), sadre dvostruke veze i pokazuju aromatian karakter.Aromatinost je hemijska osobina kojom konjugovani prsten nezasienih veza, slobodnih parova ili praznih orbitala pokazuje stabilizaciju jau nego to bi se oekivalo kao posledica same konjugacije.Aromatine supstance su benzen i sva ona jedinjenja koja su u hemijskom ponaajnju slina benzenu. Kriterij za aromatinost:-Molekul mora da bude ciklian.-Svaki atom prstena mora da ima p orbitalu, koja se preklapa sa drugim p orbitalama na obe strane (koja je kompletno konjugovana).-Molekul mora da bude planaran.-On mora da sadri paran broj pi elektrona; mora da zadovolji Hukelovo pravilo: (4n+2) pi elektrona, gde je n cijel broj koji poinje od nule.Kod heterociklinih aromatinih jedinjenja jedan ili vie atoma u aromatinom prstenu nije ugljik. To moe da umanji aromatinost prstena i tako povea njegovu reaktivnost.

5.PIROLPirol C4H5N spada u heterociklina jedinjenja sa peterolanim prstenom u kojem se kao heteroatom nalazi azot.

5.1.Dobivanje pirolaPirol, C4H5N (od grke rijei pyrros, vatreno crven) postaje u maloj koliini suhom destilacijom raznih organskih supstanci koje sadre azot, ima ga u ulju iz kostiju, a isto tako i u katranu kamenog uglja.-Sintetikim putem moe da se dobije dejstvom amonijaka na dialdehid ilibarne kiseline:

-Redukcijom sukcinimida u prisustvu cinkovog praha:

-Industrijski se proizvodi sintezom iz furana i amonijaka, u prisustvu Al2O3 kao katalizator:

-Ili pomou reakcije:

-Po Knorovoj pirol sintezi dobiva se njegov derivat 2,4 di metil-pirol reakcijom a amino kiselina sa nekim ketonom ili keton estrom u prisustvu kiseline ili baze kao katalizatora.

Prema navedenim sintezama moe da se zakljui da pirol ima slinu strukturu kao furan, samo to se kod njega mjesto kisika nalazi jedna imidna grupa.

5.2. Hemijske osobine pirolaPirol pokazuje vrlo slabe bazne osobine, (K=2,5 10-14) zbog delokalizacije nevezujueg elektronskog para N-atoma; pod utjecajem kiselina pretvara se u smolu, moe da se sulfonuje i nitruje. Pokazuje neke osobine anilina i fenola, ima, dakle, aromatini karakter; vodonikov atom njegove imidne grupe moe da se zamjeni metalom kalijumom, to ukazuje da on dejstvuje i kao slaba kiselina.Pirol, kao furan i tiofen, moe se lako hidrogenovati, pri emu na kraju gradi pirolidin.

Rezonantni oblici pirola daju uvid u reaktivnost ovog jedinjenja. Poput furana i tiofena, pirol je reaktivniji od benzena u elektrofilnoj aromatinoj supstituciji, jer ima sposobnost stabilizacije pozitivno naelektrisanih karbokatjonskih intermedijara.Pirol je reaktivniji od benzena. On moe da vri eletrofilnu supstituciju. Pirol podlee elektrofilnoj aromatinoj supstituciji predominantno u 2 i 5 pozicijama. Na primjer:

Jedna od znaajnih reakcija pirola jeste njegova kondezacija sa form-aldehidom i mravljom kiselinom. U alkalnoj sredini gradi se hidroksi-metilat-pirola, a u kiseloj se gradi dipiril-metan.

5.3. Fizike osobine pirolaPirol je bezbojana tenost, etarskog mirisa, teko se rastvara u vodi, kljua na 131oC, na vazduhu brzo dobiva mrku boju. Para pirola i njegovih derivata boji smrevo drvce, ovlaeno hlorovodoninom kiselinom, kao vinja crvenom bojom po ovome je dobio ime. Ovo slui kao osjetljiva reakcija na pirol i njegove derivate.Kao i mnogi drugi amini, pirol potamni pri izlaganju vazduhu i svetlosti, i neohodno je da se destilie neposredno pre upotrebe.

5.4. Znaaj pirolovih jedinjenjaPirol spada u znaajna jedinjenja, jer njegov skelet sadre mnoge organske supstance koje imaju veliki biohemijski i fizioloki znaaj. Njegov prsten nalazi se u nekim alkaloidima, na primjer nikotinu; on ulazi u sastav hemoglobina i hlorofila, kao i nekih amino-kiselina, na primjer, prolina i hidroksi-prolina.Hemoglobin i hlorofil Hemoglobin zajedno sa hlorofilom spada u hromoproteide. Ova jedinjenja osim proteinskog dijela sadre i prostetinu grupu koja je derivat porfirina.HemoglobinAko porfirin sadri u svom sastavu eljezo to jedinjenje se naziva hem. Hem je prostetika grupa hemoglobina. Kao to se vidi iz naziva hemoglobin se sastoji iz dva dijela: hema i globina. Hem je izgraen iz etiri pirolova prstena koji su vezani CH mostovima.U sredini hema nalazi se jon eljeza. Proteinski dio hemoglobina je globin izgraen iz 4 polipeptidna lanca.

Znai da jedna molekula hemoglobina sastoji se iz etiri polipeptidna lanca i etiri hema.Sintezom ocetne kiseline i glicina nastaje jedan pirolov prsten. Takva 4 pirolova prstena zajedno tvore protoporfirinski spoj koji potom na sebe vee atom eljeza i time nastaje jedna molekula hema. Kad se 4 molekule hema spoje s jednom molekulom globina nastaje hemoglobin.eljezo hemoglonbina je uvijek dvovalentno:vee za sebe molekularni kiseonik (O2) u pluima i raznosi ga po cijelom tijelu. Koiseonik se i u atmosferi nalazi u molekularnom obliku , kroz itav na organizam od plua do svake pojedine elije nalazi u molekularnom obliku, kroz itav na organizam od plua pa do svake pojedine elije transportuje se u molekularnom obliku. Od plua do svih tkiva naeg organizma pomou hemoglobina prenosi se 97% kiseonika. Preostala 3% kiseonika prenosi se rastvoren u krvnoj plazmi.Druga znajna uloga hemoglobina je prenoenje ugljinog dioksida od tkiva do plua. Hemoglobin u kojem je vezan ugljini dioksid naziva se karbaminohemoglobina.Od karbaminohemoglobina treba razlikovati karbopksihemoglobin, koji nastaje pri trovanju ovjeka ugljinim monoksidim. Ugljini monoksid se vee za dvovalentno eljezo hemoglobina i tako dolazi do guenje jer CO ima vei afinitet prema hemoglobinu nego kiseonik.Hlorifil Hlorofil je zeleni pigment u biljkama uz pomo kojeg se odvija proces fotosinteze. Fotosinteza je proces u kojem se iz anorganskih tvari (ugljikova dioksida i vode) i energije suneva zraenja izgrauju organske molekule (eeri), uz nastanak kisika. Osnovnu strukturu hlorofila ini porfirinski prsten (makrociklika struktura), a etiri su duikova atoma pirolskih prstenova koordinirana na atom magnezija. Hlorofil je strukturno slian hemu u hemoglobinu, s razlikom da je sredinji atom u klorofilu magnezij, a u hemu eljezo.

Struktura porfirinskog prstena hlorofila razlikuje se od strukture hema i po tome to je jedan od pirola djelomino reduciran, na jedan od pirola je spojen ciklopentanski prsten, a oba su kisela bona lanca kod hlorofila estericirana, dok su kod hema slobodni. Jedan od tih kiselih lanaca hlorofila je metilni ester, a drugi ester fitola. Taj dugolanani alkohol sastoji se od etiri izoprenske jedinice, to ga ini vrlo hidrofobnim. Dakle, upravo je taj dugi hidrokarbonski (fitolni) lanac vezan na porfirinski prsten zasluan za topljivost klorofila u mastima, ali ne i u vodi. U biljkama postoje dvije vrste hlorofila, hlorofil a i hlorofil b, a nalaze se u omjeru 3:1. Malu razliku koju ine pokrajnji lanci omoguavaju apsorpciju svjetlosti neznatno razliitih valnih duina. Naime, hlorofil a sadri metilnu skupinu i plavo-zelene je boje, dok hlorofil b sadri formilnu skupinu i uto-zelene je boje. Ovi hlorofili su vrlo djelotvorni fotoreceptori upravo zbog njihove strukture, tj. sadre mreu naizmjence poredanih jednostrukih i dvostrukih veza.

6.FURANFuran C4H4O spada u heterociklina jedninjenja sa petolanim prstenom, u kome se kao heteroatom nalazi kisik.

6.1.Dobivanje furana-Furan se dobiva destilacijom katrana etinara, a najvie katalitikim dekarboniranjem furfurola.

-Njegovi derivati mogu da se prirede sintetikim putem iz enolnog oblika 1,4-diketona

6.2.Hemijske osobine furanaFuran je aromatian jer je jedan od slobodnih parova elektrona na atomu kiseonika delokalizovan u prstenu, ime se formira 4n+2 aromatini sistem (po Hukelovom pravilu) slino benzenu. Zbog aromatinosti molekul je ravan i nema diskretne dvostruke veze. Drugi slobodni elektronski par atoma kiseonika je u ravni prstena. Sp2 hibridizacija omoguava jednom slobodnom paru kiseonika da se nalazi u p orbitali i da stoga interaguje unutar pi-sistema.Kao posledica aromatinosti, furanovo ponaanje se veoma razlikuje od tipinih heterociklinih etera kao to je tetrahidrofuran.-On je znatno reaktivniji od benzena u reakcijama elektrofilne supstitucije zbog elektron-donirajuih efekata kiseonikovog heteroatoma.Furan bre podlijee supstituciji 1011 puta bre od benzena pri istim uslovima.Pregled rezonantnih doprinosa ukazuje na poveanu elektronsku gustinu prstena, to dovodi do poveane elektrofilne supstitucije.

Neke elektrofilne supstitucione reakcije furana:

Katalitikom reakcijom furana i amonijaka gradi se pirol, a fruan i vodonik-sulfida gradi se tiofen i obrnuto:

6.3. Fizike osobine furanaFuran je bezbojna tenost, ima miris koji podsjea na miris hloroforma, kljua na 31,3oC, ovrava na -30oC. Hidrogenovanje furna vri se teko, tek u prisustvu katalizatora nikla ili paladijuma, dejstvom halogena ne vri se adicija, ve supstitucija. Pod utjecajem hlorovodine kiseline furan i neki njegovi derivati pretvaraju se u smolu. Pare furan oboje ovlaeno smrevo drvce hlorovodoninom kiselinom smaragdno zelenom bojom.Furan spada u cikline etere. On je reaktivniji od benzena, pirola i tiofena. Njegov dipolni momenat je 2,335 10-30C m(0,7D). On je toksian i kanceroge. Furan se koristi kao poetni materijal za sintezu drugih hemikalija.

7.FURFUROL Furfurol (furfural) je najvaniji derivat furana, a dobiva se zagrijavanjem mekinja ili slame s razblaenom H2SO4; u industrijskim razmjerama dobiva se iz kukuruznih konjaki. Tu se pentoze, gubitkom vode, pretvaraju u furfurol. Ime je dobio po latinskoj rijei furfur = mekinje.

Deberajner je 1838. godine izolovao furfurol, koji je prethodno dobio tretiranjem sumpornom kiselinom kako obian eer tako i skrob. Pentozani se hidrolizuju u pentoze,a zatim se njihovim dehidratisanjem i ciklizacijom gradi furfurol:

Furfurol je bezbojna tenost karakteristinog mirisa, kljua na 162oC, ovrava na -38,4oC, u vodi se umjereno rastvara, na vazduhu brzo potamni, sa anilinom, u prisustvu siretne kiseline, oboji se crveno. Furfurol ima karakter aromatinog aldehida, slian je po ponaanju benz-aldehida.

Ovako se preko furfurola najee dobija furan.Furfurol se upotrebljava za dobijanje boja, adipinske kiseline i heksametilendiamina, koji se primjenjuje u proizvodnji najlona zatim kao rastvara pri dobivanju vjetakog kauka.

8.TIOFENTiofen, C4H4S je po svome sastavu slian furanu, ali sadri etarsku vezu od sumpora umjesto kiska.

8.1. Dobivanje tiofenaTiofen je naen kao kontaminant u benzenu. Primeeno je da isatin formira plavu boju kad se pomea sa sumpornom kiselinom i sirovim benzenom. Za formiranje plavog indofenina se dugo verovalo da je reakcija benzena. Viktor Mejer je uspeo da izoluje supstancu odgovornu za ovu reakciju u benzenu. To novo heterociklino jedinjenje je bio tiofen.Tiofen i njegovi derivati se javljaju u petroleumu, u pojedinim sluajevima u koncentracijama i do 1-3%. Tiofenski sadraj petroleuma i uglja se odstranjuje procesom hidrodesulfirizacije (HDS). U HDS, teni ili gasni materijal se prevodi preko molibdenum disulfidnog katalista pritiskom H2. Tiofen podlee hidrogenolizi i formiraju se ugljovodonici i vodonik sulfid. Na taj nain, tiofen se konvertuje u butan i H2S. Prevalentniji i problematiniji u petroleumu su benzotiofen idibenzotiofen.Tiofen se nalazi u katranu kamenog uglja, dobiva se destilacijom katrana, zajedno sa benzenom, njegovi derivati tiotolen (metil-tiofen) i tioksen (dimetil-tiofen) uvijek se nalaze s toluenom i ksilenom.-Tiofen moe da se dobije sintetikim putem, provoenjem acetilena preko zagrijanog pirita, FeS2 na 300oC.

-Znaajno za dobivanje tiofena iz natrijum-sukcinata i P2S2, a naroito zagrijavanjem butana sa sumporom:

Na slian nain mogu da se dobiju, sintetikim putem, i homologe tiofen. -Tako, na primjer, iz dimetil-ilibarne kiseline i P2S2, postaje 3,4-dimetil-tiofen:

-Iz izoprena i sumpora moe da se dobije (na 300-400oC) metil-tiofen:

Osjetljiva reakcija na tiofen je pojava plave boje (indofeninska reakcija), zagrijavanjem tiofena sa izatinom i koncentrovanom H2SO4. Ovako se moe dokazati njegovo prisustvo u benzenu.

8.2.Hemijske osobine tiofenaTiofen se smatra aromatinim, mada teorijske kalkulacije sugeriraju da je njegov stepen aromatinosti manji od benzena. Elektronski parovi sumpora su znatno delokalizovani u pi elektronskom sistemu. Posledica njegove aromatinosti je da tiofen ne manifestuje osobine konvencionalnih tioetara. Na primer atom sumpora je otporan na alkilaciju i oksidaciju.Tiofen moe da gradi raznovrsna jedinjenja kao i benzen; reaktivniji je od benzena, ali je manje reaktivan od furana i pirola, naroito prema jakim kiselinama. Zato se on moe sulfonovati i nitrovati u jako kiselim rastvorima.Neke reakcije tiofena:

Za razliku od sulfida, tiofen ne podlee oksidaciji. Karakteristina reakcija kako za furan i za tiofen jeste njihova reakcija sa Hg(CH3COO2) (merkuracija) ak i na hladno.

IOFENl lanim prstenomedinjenja u kojem se kao heteroatom nalazi azot

8.3.Fizike osobine tiofenaTiofen je bezbojna tenost, u vodi se ne rastvara, kljua na 84oC, a benzen na 80,1oC, otuda je teko odvojiti ova dva jedinjenja frakcionom destilacijom iz katrana. Ali kako se tiofen lake sulfonuje od benzena, to se ovim procesom njih dva odvajaju jedan od drugoga. Naime, tretiranjem na hladno smjese benzena i tiofena sa kocentrovanom H2SO4, vri se sulfonovanje samo tiofena.

9.ZAKLJUAKKao to smo vidjeli u predhodnim poglavljima heterociklike spojeve nalazimo u biolokom svijetu posvuda. Ugljikohidrati su heterocikliki spojevi; to su hlorofil i hemin koji daju zelenu boju listu i crvenu boju krvi te omoguavaju ivot biljkama i ivotinjama.Heterociklika jedinjenja sainjavaju reaktivna mjesta u mnogim enzimima, koenzimima. Konano , nasljednost proizilazi iz redosljeda vezanja nekoliko heterociklikih prstena na duge lance nukleinskih kielina.Heterocikliki meuprodukti se sve vie koriste kao zatitne skupine kod raznih sinteza jer se lako pripravljaju, i kad zavre svoj zadatak isto se tako lahko uklanjaju.

10.LITERATURA1. Stanimir R. Arsenijevi, Organska hemija (osmo dopunjeno izdanje) 2001.2. Robert T. Morrison, Robert N. Boyd, Oganska kemija3. Stanley H. Pine, Organska kemija ( kolska knjiga) Zagreb 1994.4.http://sh.wikipedia.org

2