PETI DEO Dodatak - transparentnost.org.rs · 269 Peti deo Dodatak Dobri primeri u borbi protiv...

of 28 /28
PETI DEO Dodatak Dobri primeri u borbi protiv korupcije

Embed Size (px)

Transcript of PETI DEO Dodatak - transparentnost.org.rs · 269 Peti deo Dodatak Dobri primeri u borbi protiv...

  • 267

    ^etvrti deo Poglavlje 29 Nau~ene lekcije - izve{taj o napretku

    TI Source Book 2000

    PETI DEO

    Dodatak

    Dobri primeri u borbi protiv korupcije

  • 268

    ANTIKORUPCIJSKI PRIRU^NIK - SUPROTSTAVLJANJE KORUPCIJI KROZ SISTEM DRU[TVENOG INTEGRITETA

    TI Source Book 2000

  • 269

    Peti deo Dodatak Dobri primeri u borbi protiv korupcije

    TI Source Book 2000

    Dodatak

    Dobri primeri u borbi protivkorupcije1

    Napomena: Ovo je "`iva arhiva", koja se neprestano preispituje i dopunjava. Nijedan od ovdepredstavljenih dokumenata nije savr{en, ali svaki od njih ima odre|enu vrednost. Va{e komentare isugestije za druge dokumente koji bi mogli da na|u mesto u ovoj arhivi mo`ete slati autoru na [email protected], faksom na (+44.20) 7610-1550 ili ih uputiti po{tom kancelariji Tran-sparency International (TI) u Londonu, na adresu 16-18 Empress Place, London SW6 1TT, UnitedKingdom.

    1 Svi dokumenti o kojima se govori u ovom poglavlju su dostupni u internet izdanju ove knjige na engleskom jeziku, na veb-sajtuwww.transparency.org

    1. Pristup informacijama

    y y y y y Australija 1982: Zakon o slobodiinformisanja

    Cilj ovog zakona je odre|ivanje obima prava napristup informacijama koje se nalaze u poseduaustralijske savezne vlade. Zakonom je vlada oba-vezana da javnosti u~ini dostupnim informacije oradnjama koje preduzimaju ministarstva i drugi dr-`avni organi. Zakon posebno obezbe|uje da svakoko stupa u odre|ene odnose sa ministarstvima i dr-`avnim organima ima pravo na pristup informacija-ma koje se odnose na pravila i pravnu praksu koji seu takvom odnosu primenjuju. Zakonom je tako|eomogu}eno op{te pravo pristupa informacijama kojese u formi dokumenta nalaze u posedu ministarsta-va, pojedinih odeljenja dr`avne uprave i organa vla-sti, koje je ograni~eno jedino izuzecima koji su neo-phodni radi za{tite osnovnih javnih interesa, kao iprivatnih i poslovnih interesa drugih lica, a koje suprikupili ili koje poseduju organi vlasti. Zakon ta-ko|e sadr`i pravilo o tuma~enju, koje je stvorenokako bi se olak{alo i unapredilo obelodanjivanje in-formacija u kratkom roku i po niskoj ceni. U zako-nu se nalaze i odredbe koje se odnose na ispravkepodataka o li~nosti, `albe ombudsmanu i postupkupred administrativnim tribunalom za `albe.

    y y y y y Australija, Novi Ju`ni Vels, 1989: Zakon oslobodi informisanja

    Ovaj zakon odre|uje obim prava na pristup in-formacijama u posedu vlade i obezbe|uje da podacikoje vlada ima, a koje zalaze u privatnost gra|ana,ne budu nepotpuni, neta~ni, zastareli, odnosno ta-kvi da dovode u zabunu. Ovi ciljevi bi trebalo da seostvare tako {to se obezbe|uje da: a) informacije oradnjama koje vlada preduzima budu dostupne jav-nosti; b) svako ima zakonsko pravo da dobije pri-

    stup dokumentu koji se nalazi u posedu vlade, osimu slu~aju da postoji razumna potreba da takav pri-stup bude ograni~en, kako bi vlada mogla da funk-cioni{e na odgovaraju}i na~in; c) svako ima pravoda tra`i da se informacija koja se nalazi u poseduvlasti, a koja se na njega odnosi, izmeni ukoliko po-stoji neki od predvi|enih razloga. Zakon sadr`i i od-redbe o internoj kontroli odluka koje se odnose naobelodanjivanje informacija, kao i odredbe o postup-ku po `albi pred ombudsmanom i sudom.

    y y y y y Australija, Viktorija 1982: Zakon o slobodiinformisanja

    Predmet ovog zakona je sli~an saveznom zako-nu iz iste godine. Njime se obezbe|uje pristup in-formacijama u posedu vlade, kao i drugih organakoji su konstituisani na osnovu zakona dr`ave Vik-torija. Javnosti je omogu}en pristup informacijamao radnjama vlade i drugih organa uprave i omogu-}eno je op{te pravo pristupa informacijama koje seu formi dokumenata nalaze u posedu ministarstavai drugih organa dr`avne uprave.

    y y y y y Australija, Kvinslend: Zakon o slobodiinformisanja iz 1992. i Obja{njenja uzZakon o slobodi informisanja iz 1991.Ovim zakonom se pru`aju tri va`na prava: 1)

    op{te pravo na pristup svim dokumentima u poseduvladinih slu`bi, osim onih koji su izuzeti kako bi seza{titio rad vlade, poslovne tajne i poverljiva doku-menta o li~nosti, 2) pravo na uvid i ispravku poda-taka o li~nosti i 3) pravo na informacije o strukturi ifunkcijama vladinih slu`bi.

    y y y y y Belize, 1994: Zakon o slobodi informisanjaOvim zakonom se pru`a pravo pristupa zvani~-

    nim dokumentima vlade i drugih organa javne vla-sti, koje je ograni~eno kod dokumenata koji pripa-

  • 270

    ANTIKORUPCIJSKI PRIRU^NIK - SUPROTSTAVLJANJE KORUPCIJI KROZ SISTEM DRU[TVENOG INTEGRITETA

    TI Source Book 2000

    daju odre|enim kategorijama. Zakonom se tako|eomogu}ava pretra`ivanje spisa koji se odnose na vla-dine finansijske transakcije, ugovore i sli~no. @albena kr{enje odredaba ovog zakona razmatra ombud-sman.

    y y y y y Kanada: Zakon o pristupu informacijama iz1982 (dopunjen 31.12.1998)

    Ovim zakonom se omogu}ava svim kanadskimdr`avljanima i licima sa stalnim boravkom u toj ze-mlji, pristup informacijama koje se nalaze u spisi-ma pod kontrolom vladinih institucija u skladu saslede}im na~elima: vladine informacije treba da bu-du dostupne javnosti; izuzeci treba da budu ograni-~eni i jasno odre|eni; odluke o obelodanjivanju in-formacija u posedu vlade treba da preispituje organkoji se nalazi van nje (nezavisni poverenik i/ili Sa-vezni sud).

    y y y y y Hong Kong: Nacrt uredbe o pristupuinformacijama

    Ovaj propis je pripremljen pre nego {to je suve-renitet nad Hong Kongom pre{ao na Kinu, i trebaloje da bude predstavljen u Zakonodavnom ve}u kaoZakon o privatnosti. To je onemogu}io predsednikVe}a zbog tvrdnje da, budu}i da propis ima finan-sijske implikacije, treba da bude odobren od straneguvernera. U stvarnosti, sredstva za sprovo|enjeovog propisa bila bi minimalna. Nacrtom je predvi-|eno pru`anje op{teg prava na pristup informacija-ma koje se u formi dokumenata nalaze u posedu, na~uvanju ili pod kontrolom vladinih slu`bi ili javnihustanova. Tako|e bi bilo priznato pravo svakog licada tra`i izmenu dokumenta koji sadr`i nepotpune,neta~ne, zastarele ili podatke koji mogu dovesti uzabunu, a koji se na to lice odnose. Trinaest katego-rija dokumenata bi bilo izuzeto iz op{teg re`ima,uklju~uju}i dokumente koji se odnose na pravosu-|e, organe prisile i javnu bezbednost, me|unarodneodnose, li~ne stvari, poslovne tajne, nau~na istra`i-vanja i advokatsku tajnu. Poverenik za `albe (om-budsman) bi bio nadle`an za preispitivanje odlukakoje bi bile dono{ene na osnovu ovog propisa.

    y y y y y Irska, 1997: Zakon o pristupuinformacijama

    Ovaj zakon priznaje pravo svakog lica na pri-stup svim dokumentima koji se nalaze u posedu dr-`avnih organa, uz izuzetke propisane zakonom. Nji-me se propisuje procedura pristupa, pravo na izme-nu podataka o li~nosti koji su nepotpuni, neta~ni ilikoji dovode u zabunu, a odluke donete u primeniovog zakona preispituje poverenik za informacije.Tako|e, obezbe|eno je i pravo na `albu Vrhovnomsudu.

    y y y y y Ju`na Koreja: Zakon o obelodanjivanjuinformacija dr`avnih organa i javnih slu`bi

    Ovim se zakonom priznaje pravo gra|ana na in-formacije i obezbe|uju se na~ini za pristup podaci-

    ma u posedu dr`ave, lokalnih vlasti i institucija kojedr`ava finansira. Propisana je procedura za pru`a-nje uvida u informacije, a u slu~aju da zahtev budeodbijen, i pravo na `albu u trostepenom postupku.U prvom stepenu `alba se upu}uje organu koji jeodbio da pru`i uvid, zatim drugostepenom organunadle`nom po odredbama upravnog postupka, a utre}em stepenu sudu, na osnovu propisa o upravnimsporovima. Postoji osam vrsta informacija kod ko-jih je pristup informacijama isklju~en.

    y y y y y Novi Zeland, 1982: Zakon o slu`beniminformacijama

    Svrha ovog zakona, koji je zamenio stari iz 1951,mo`e se opisati na slede}i na~in: a) da se postepenouve}ava dostupnost slu`benih informacija naroduNovog Zelanda, kako bi se obezbedilo njegovo de-lotvornije u~e{}e u pripremi i sprovo|enju zakona idr`avne politike, kao i da se pospe{i javna odgovor-nost ministara i slu`benika; b) da svako mo`e, naodgovaraju}i na~in, da pristupi slu`benoj informa-ciji koja se na njega odnosi; c) da se slu`bene infor-macije za{tite u obimu koji je u skladu sa javniminteresom i o~uvanjem privatnosti. Ombudsman jeovla{}en da preispituje odluke koje donesu mini-starstva u primeni ovog zakona.

    y y y y y [vedska, 1989: Zakon o slobodi {tampe^lan 2 ovog zakona pru`a svakom {vedskom fi-

    zi~kom ili pravnom licu pravo na pristup slu`benimdokumentima. Zakonom se odre|uje zna~enje ter-mina "slu`beni dokument" i opisuju okolnosti u ko-jima se pravo na pristup mo`e na osnovu zakonaograni~iti.

    y y y y y Uganda, 1955: Ustav, ~lan 41 (pravo napristup informacijama)

    Ovom odredbom se garantuje pravo svakog gra-|anina na pristup informacijama u posedu dr`aveili bilo kojeg njenog organa, osim kada je verovatnoda bi izdavanje informacije moglo da ugrozi bez-bednost ili suverenitet dr`ave ili da bi moglo da ugro-zi pravo na privatnost drugog lica.

    y y y y y SAD: Zakon o slobodi informisanja (deo552 poglavlja 5 Kodeksa SAD)

    SAD su bile pionir u otkrivanju prava na pristupinformacijama. Izvorni zakon, koji je usvojen 1966,ustanovio je obavezu saveznih vlasti da dozvole pri-stup ve}ini dokumenata koji su u njihovom posedu.Istoimeni zakon iz 1974. je imao za cilj da popravipostupak, koji je prema prethodnim odredbama bionesprovodiv, u isto vreme ostavljaju}i sudovima daodrede da li je odre|eni dokument na odgovaraju}ina~in klasifikovan u grupu koja ne podle`e obaveziobelodanjivanja. Pored ovog, zna~ajni su i Zakon oprivatnosti iz 1974 (koji pru`a gra|anima pravo dapregledaju i isprave dokumente koji sadr`e podatkekoji se na njih odnose), Zakon o ispravnom izve{ta-vanju o kreditima (na osnovu kojeg gra|ani imaju

  • 271

    Peti deo Dodatak Dobri primeri u borbi protiv korupcije

    TI Source Book 2000

    pravo na uvid u dokumente koji se odnose na njih, akoje poseduju kreditne agencije), Zakon o otvore-noj vladi (kojim se dozvoljava pristup javnosti sed-nicama odre|enih vladinih tela) i Zakon o "duva~i-ma u pi{taljku" (koji je osmi{ljen tako da pru`i za-{titu od disciplinskih i drugih sankcija javnim slu-`benicima koji obelodane nepravilnosti u radu, od-nosno informaciju o kr{enju propisa, lo{em upra-vljanju, ve}im gubicima javnih sredstava ili zlou-potrebi ovla{}enja, ukoliko postoje razumni razlozikoji ih upu}uju da poveruju u istinitost takve infor-macije).

    2. Javna odgovornost dr`avnihfunkcionera

    y y y y y Ustav Filipina iz 1987.Ustav sadr`i 18 odredaba koje imaju za cilj da

    obezbede javnu odgovornost dr`avnih funkcionera.To su odredbe koje se odnose na postupak razre{e-nja najvi{ih funkcionera, uklju~uju}i i predsednika;osnivanje slu`bi ombudsmana i specijalnog tu`io-ca; povra}aj dr`avne imovine koju su njeni funkci-oneri pribavili na nezakonit na~in; deklaraciju imo-vine i obaveza; zabranu zaklju~ivanja ugovora o zaj-mu i drugih poslovnih finansijskih sporazuma iz-me|u visokih dr`avnih funkcionera i finansijske in-stitucije koja se nalazi u dr`avnom vlasni{tvu ili podnjenom kontrolom.

    3. Ra~unovodstvena profesija

    (u pripremi)

    4. Upravno pravo

    (videti: Sudska revizija)

    5. Antikorupcijske agencije

    y y y y y Australija, Novi Ju`ni Vels, 1988: Zakon oNezavisnoj komisiji za borbu protivkorupcije

    Cilj ovog zakona je osnivanje Nezavisne komi-sije za borbu protiv korupcije i odre|ivanje njenihfunkcija. Zakonom se tako|e defini{e "koruptivnopona{anje", koje komisija mo`e da istra`uje. Radiobavljanja istrage nezavisna komisija mo`e da sva-ko lice pozove na javno saslu{anje i da zahteva odnjega da pod zakletvom pru`i dokaze, odnosno dapredo~i neki dokument ili stvar. Ovim zakonom suosnovane i slede}e institucije: odbor za razmatranjerada komisije, koji ~ine ~lanovi parlamenta i odbo-ra zakonodavnog saveta i stalni skup{tinski odborza etiku. Cilj postojanja ovih odbora je pravljenjekodeksa pona{anja i davanje saveta u vezi sa eti~-kim standardima.

    Australija, Novi Ju`ni Vels: Na koji na~in seobezbe|uje odgovornost Nezavisne komisije za bor-bu protiv korupcije?

    Komisija je sama sa~inila tekst u kome se obja-{njava na koji je na~in ona odgovorna prema naro-du Novog Ju`nog Velsa. Odgovornost se obezbe|u-je preko parlamenta te dr`ave i odbora za razmatra-nje rada komisije, kroz redovno izve{tavanje komi-sije, kao i kroz kontrolu koju obezbe|uju ombud-sman i sudovi.

    y y y y y Bocvana, 1994: Zakon o korupciji iprivrednom kriminalu

    Na osnovu ovog zakona je osnovan Direktoratza korupciju i privredni kriminal, koji je, izme|uostalog, nadle`an za istrage u slu~ajevima kada po-stoji tvrdnja ili sumnja da je izvr{en prekr{aj obu-hva}en tim zakonom, kada postoji tvrdnja ili sum-nja da su prekr{eni zakoni koji se odnose na porezeili druge javne prihode, kao i onda kada se pona{a-nje nekog lica mo`e povezati sa korupcijom. Direk-torat tako|e ispituje radnje i postupke dr`avnih or-gana, sa ciljem otklanjanja onih koji su posledicakorupcije, obrazuje javnost o lo{im posledicama ko-rupcije i u~vr{}uje podr{ku javnosti za borbu protivkorupcije. Ovim zakonom su po prvi put propisananeka krivi~na dela, poput posedovanja imovine ~ijese poreklo ne mo`e objasniti.

    y y y y y Hong Kong, 1974: Uredba o nezavisnojkomisiji za borbu protiv korupcije

    Komisija je osnovana kao nezavisna institucija,pod neposrednom upravom i kontrolom guvernera.Rukovodioca komisije i njegovog zamenika posta-vlja guverner, dok rukovodilac bira ostalo osoblje.Komisija je zadu`ena za istragu u slu~ajevima pre-stupa iz Uredbe o spre~avanju podmi}ivanja, ispiti-vanje prakse i postupaka dr`avnih organa koje su uvezi sa koruptivnim pona{anjem, davanje saveta ra-di otklanjanja korupcije, obrazovanje javnosti o {tet-nosti korupcije i sna`enje podr{ke javnosti za borbuprotiv nje.

    y y y y y Hong Kong: Memorandum o Odeljenju zaspre~avanje korupcije

    Ovaj memorandum iz 1994. odnosi se na struk-turu Nezavisne komisije za borbu protiv korupcijeHong Konga. U njemu se tako|e govori o ulozi ko-ju lica van te organizacije imaju u vezi sa davanjemsaveta i vr{enjem ispitivanja.

    y y y y y Jamajka, 1983: Zakon o nadzornikuvladinih ugovora

    Slu`ba nadzornika vladinih ugovora je stvorenasa ciljem da u ime parlamenta vr{i nadzor nad 1)zaklju~ivanjem i sprovo|enjem vladinih ugovora,kako bi se obezbedilo da odluka o zaklju~ivanju bu-de doneta nepristrasno i uva`avaju}i razloge za i pro-tiv, da ugovori nisu zaklju~eni ili otkazani na neod-govaraju}i ili nepropisan na~in, da sprovo|enje sva-kog ugovora bude u skladu sa njegovim odredbamai 2) dodelom, izdavanjem, otkazivanjem ili obna-vljanjem dozvola, sa ciljem da se obezbedi da ovi

  • 272

    ANTIKORUPCIJSKI PRIRU^NIK - SUPROTSTAVLJANJE KORUPCIJI KROZ SISTEM DRU[TVENOG INTEGRITETA

    TI Source Book 2000

    postupci ne budu neodgovaraju}i ili nepropisni, kaoi da se u svakom slu~aju kada je to potrebno ispitada li je kori{}enje dozvole u skladu sa postavljenimuslovima.

    y y y y y Singapur: Zakon o spre~avanju korupcije(odeljak 241)

    Ovim zakonom iz 1960. ustanovljava se Biro zaistrage u slu~ajevima korupcije, propisuje se neko-liko krivi~nih dela i omogu}ava istraga i krivi~nogonjenje u slu~aju da do njih do|e. Zakon se prime-njuje na gra|ane Singapura, bilo da su oni u~inilikrivi~no delo u zemlji ili van nje.

    y y y y y Tajland, 1998: Nacionalna komisija zasuzbijanje korupcije (Poglavlje 10, deodrugi Ustava)

    ^lan 297 Ustava omogu}ava stvaranje Nacio-nalne komisije za suzbijanje korupcije, koju ~inepredsednik komisije i osam stru~njaka. ̂ lanove ko-misije imenuje kralj, a njen cilj je ispitivanje zlou-potrebe ovla{}enja i nepravi~nih postupaka nosila-ca javnih funkcija.

    y y y y y Uganda: Generalni inspektor vlade zazloupotrebe u javnim slu`bama

    Generalni inspektor je zadu`en za za{titu i una-pre|enje ljudskih prava i vladavine prava u Ugandi,uklanjanje korupcije i zloupotreba u javnim slu`ba-ma. On je ovla{}en da preduzme neophodne mere ucilju otkrivanja, ispitivanja i prevencije korupcije ujavnim slu`bama, kao i da obezbedi da budu izme-njeni metodi rada i postupci javnih slu`bi ako subili podlo`ni korupciji.

    6. Dr`avni tu`ilac

    y y y y y Australija, Kvinslend, 1993: Zakon odr`avnom tu`iocu

    Ovim zakonom je ustanovljena slu`ba dr`avnogtu`ioca Kvinslenda kao deo vlade i odre|ene su nje-ne funkcije i ovla{}enja. Tu`ilac ima status mini-stra. Kada dr`avni tu`ilac odlu~i da upotrebi ovla-{}enje koje mu omogu}ava da pokrene istragu bezprethodne odluke direktora javnog tu`ila{tva, ili na-suprot njegovoj odluci, on mora u roku od tri danada skup{tini predo~i izjavu u kojoj }e navesti razlo-ge za takvu odluku. Zakonom se tako|e tra`i da dr-`avni tu`ilac objavi u slu`benom listu i predo~i skup-{tini svako uputstvo u vezi sa funkcijama javnog tu-`ila{tva koje izda u pisanom obliku.

    7. Glavni revizor i standardi za reviziju

    y y y y y Australija: Savet australijskih i azijskihzemalja o glavnim revizorima,Memorandum o razumevanju u vezi sanadzorom me|u jednakima

    Proces nadzora me|u jednakima je osmi{ljen radipridr`avanja principa i osnovnih vrednosti kao {to

    su objektivnost, integritet, nezavisnost, kvalitet i da-vanje mi{ljenja na osnovu jasnog istra`ivanja i ana-lize. Nadzor me|u jednakima je potpuno ispitivanjerada revizorskih slu`bi, u cilju utvr|ivanja da li suone radile ekonomi~no i efikasno, da li su su biledelotvorne u vr{enju du`nosti i da li su primenilestandarde koji obezbe|uju odgovaraju}i kvalitet ra-da.

    y y y y y Me|unarodna organizacija vrhovnihinstitucija za reviziju (INTOSAI):Deklaracija iz Lime o smernicama za radrevizije

    Ova deklaracija je usvojena na Devetom kon-gresu INTOSAI, koji je odr`an u peruanskom glav-nom gradu Limi. Deklaracija se bavi pitanjima ne-zavisnosti revizije, njenim odnosom prema parla-mentu, vladi i administraciji, ovla{}enjima, metodi-ma rada, revizorima, razmenom znanja na me|una-rodnom nivou i izve{tavanjem.

    y y y y y Me|unarodna organizacija vrhovnihinstitucija za reviziju, 1992: Standardirevizije

    U junu 1992, INTOSAI je izmenila standardekoji su prvi put objavljeni 1989. Ove izmene posle-dica su prepoznavanja posebnih potreba onih zema-lja u kojima su vrhovne institucije za reviziju usta-novljene u obliku ra~unovodstvenog suda. O ovo-me postoji saglasnost me|u ~lanicama organizacije.Standardi su "`iv" dokument koji odra`ava u najve-}em mogu}em obimu trenutne trendove i pitanja uvezi sa metodologijom i praksom revizije.

    y y y y y Izrael, 1992 (5752): Zakon o internoj revizijiZakonom se tra`i da se u svakom dr`avnom or-

    ganu sprovodi revizija od strane internih revizora.Me|u njegove funkcije spada ispitivanje da li su ak-tivnosti organa bile u skladu sa zakonom, odgova-raju}om praksom upravljanja, moralom, ekonomi~-no{}u, efikasno{}u i da li su te aktivnosti doprinelepostizanju ciljeva zbog kojih su preduzete.

    y y y y y SAD: Standardi za reviziju u vladiOvo su izmene iz 1994, koje se odnose na ranije

    datu izjavu generalnog kontrolora SAD o standar-dima za reviziju u vladi.

    8. Supervizija u bankama

    y y y y y Bazelski odbor za superviziju u bankama,1977: Osnovni principi za delotvornusuperviziju u bankama

    Bazelski odbor je izdao listu osnovnih principaza delotvornu superviziju u bankama na osnovu odo-brenja guvernera centralnih banaka G-10. Lista sesastoji od 25 osnovnih principa koji treba da posto-je da bi sistem za superviziju bio delotvoran. Name-ra je da ovi principi poslu`e kao smernica za super-

  • 273

    Peti deo Dodatak Dobri primeri u borbi protiv korupcije

    TI Source Book 2000

    vizijska i druga javna tela u svim zemljama, kao ina me|unarodnom planu.

    9. Gra|anske povelje

    y y y y y Velika Britanija: Izjava o standardimaodeljenja za gra|anske povelje

    Gra|anske povelje su ustanovljene u julu 1991,kao desetogodi{nji program namenjen unapre|enjukvaliteta javnih slu`bi. Ove povelje predstavljaju iz-javu vlade o tome {ta narod mo`e da o~ekuje odjavnih slu`bi. Trenutno postoje 42 povelje na cen-tralnom nivou i vi{e hiljada na lokalnom. One seprimenjuju u svim javnim slu`bama - {kolama, ko-led`ima, bolnicama, u saobra}aju, op{tinskim slu-`bama, policiji, vatrogasnoj slu`bi, po{ti, slu`bamaza zapo{ljavanje, carinama, poreskim slu`bama i unekim privatizovanim preduze}ima (elektrodistribu-cija, vodovod, telekomunikacije, isporuka gasa). Upoveljama se postavljaju standardi za svaku javnuslu`bu i daje uputstvo o tome {ta treba raditi ukoli-ko oni nisu postignuti.

    10. Gra|ansko pravo

    (videti tako|e Krivi~no pravo)

    y y y y y JAR: Hitovo posebno istra`no odeljenjeIstra`na jedinica (koja je dobila ime po svom ~el-

    niku, sudiji Vilijemu Hitu) je imenovana u martu1997. Imenovanje je izvr{io predsednik JAR Nel-son Mendela, na osnovu Zakona o posebnom istra-`nom odeljenju i specijalnom sudu, broj 74 iz 1996.Koncept odeljenja je nov i on omogu}ava da se vo-di postupak u kojem }e se tvrdnje o korupciji istra-`iti i o kojima }e specijalni tribunal doneti odluku ugra|anskom postupku. Ovaj dokument je poslu`ioza stvaranje odeljenja, pokretanje istraga i podno{e-nje tu`bi.

    y y y y y JAR: Zakon o posebnom istra`nomodeljenju i specijalnom sudu, broj 74 iz1996.

    Ovim zakonom je stvoreno posebno odeljenjeradi obavljanja istrage o ozbiljnim zloupotrebama imalverzacijama u vezi sa upravljanjem dr`avnim in-stitucijama, dr`avnom imovinom i novcem, kao i sabilo kojom vrstom pona{anja koje bi pretilo daozbiljno na{kodi javnom interesu. Zakonom je ta-ko|e predvi|eno osnivanje specijalnog tribunala radipresu|ivanja u onim slu~ajevima koji se pojave kaoposledica istraga posebnog odeljenja.

    11. Me|unarodne i me|uvladineorganizacije: kodeksi pona{anja

    y y y y y Evropska banka za obnovu i razvoj, 1991:Kodeks pona{anja

    Ovaj kodeks je usvojio odbor guvernera banke15. aprila 1991, i on se primenjuje na sve funkcio-

    nere i slu`benike banke, kao i na eksperte i konsul-tante koji rade za banku, ako je to navedeno u njiho-vim ugovorima. Kodeks se odnosi na pitanja kao{to su poverljivost, poslovne veze, pokloni i po~a-sti, politi~ke aktivnosti, finansijski interesi, investi-cije, trgovinske aktivnosti i obelodanjivanje poda-taka.

    y y y y y Evropska banka za obnovu i razvoj, 1992:Obavezno uputstvo za primenu kodeksapona{anja broj 1

    Cilj ovog uputstva bilo je razja{njenje odre|e-nih odredaba kodeksa koje se odnose na du`nosti iodgovornost osoblja banke, kao i davanje smernicao tome koje }e pona{anje Banka smatrati za neod-govaraju}e ili neprihvatljivo.

    y y y y y Evropska unija: Kodeks pona{anja ~lanovakomisije

    U odredbi Ugovora koja se odnosi na Evropskukomisiju posebno se navodi da }e njeni ~lanovi u`i-vati nezavisnost koja im je neophodna da svoje du-`nosti vr{e na op{tu korist Zajednice. U obavljanjusvoje du`nosti, oni ne smeju da tra`e ili da primajuuputstva od vlada ili drugih tela. Op{ti interes tako-|e zahteva da se u svom javnom i privatnom `ivotu~lanovi komisije pona{aju na na~in koji omogu}avao~uvanje dostojanstva njihove slu`be. Cilj kodeksaje re{avanje ovog pitanja, pre svega kroz postavlja-nje ograni~enja aktivnosti koje ~lanovi komisije mo-gu da vr{e van nje, a da im nezavisnost ne bude ugro-`ena. Kodeks tako|e pokriva neka pitanja vr{enjadu`nosti ~lanova komisije. Me|u pitanjima kojimase kodeks bavi nalaze se: spoljne aktivnosti ~lanovakomisije, njihovi finansijski interesi i imovina, ak-tivnosti njihovih bra~nih drugova, kolektivna odgo-vornost i poverljivost, pravila za misije, pravila zaprijeme i profesionalnu reprezentaciju, primanje po-klona i odlikovanja i sastav njihovih slu`bi.

    y y y y y Evropska unija, 1999: Izvod iz Izve{tajamudraca

    Ovaj izvod se izme|u ostalog usredsre|uje na"zajedni~ko jezgro minimalnih standarda" koji oba-vezuju nosioce javnih funkcija u odsustvu posebnihpravila ili kodeksa pona{anja koji bi se na njih mo-gli primeniti. U o~ima "mudraca", {to je vi{i polo-`aj, to su i standardi pona{anja zahtevniji.

    12. Kodeksi pona{anja za sudije izaposlene u pravosu|u

    y y y y y Sudski savet Kanade, 1998: Eti~ki principiza sudije

    Ovaj dokument je pripremila radna grupa kanad-skog sudskog saveta, u koju su bile uklju~ene ~etirisudije Vrhovnog suda i jedan teoreti~ar. Cilj je bioda se da koncizan, ali sveobuhvatan skup principaza re{avanje mnogih te{kih pitanja sa kojima se su-

  • 274

    ANTIKORUPCIJSKI PRIRU^NIK - SUPROTSTAVLJANJE KORUPCIJI KROZ SISTEM DRU[TVENOG INTEGRITETA

    TI Source Book 2000

    sre}u sudije u svakodnevnom ̀ ivotu i radu, kao i dase stvori ~vrsta osnova za unapre|enje razumevanjauloge sudija u dru{tvu i eti~kih dilema sa kojima seoni ~esto susre}u.

    y y y y y Tanzanija, 1984: Kodeks pona{anjaslu`benika u pravosu|u

    Ovaj kodeks je usvojila Konferencija sudija i ma-gistrata odr`ana u Aru{i marta 1984. Kr{enje odre-daba kodeksa stvara osnovu za disciplinsko sankci-onisanje.

    y y y y y SAD, Vird`inija, 1999: Kanoni sudijskogpona{anja za dobro Vird`inije

    Ovi kanoni su usvojeni kroz interna sudska pra-vila. Njihov cilj je ustanovljenje standarda eti~kogpona{anja sudija. Dokument sadr`i op{te izjave, po-seban skup pravila po pojedinim pitanjima, kao ikomentare. Tekst kanona je autoritativan, dok ko-mentari pru`aju savete i smernice koje treba po{to-vati kako bi se ostvarili zacrtani ciljevi.

    13. Kodeksi pona{anja u privatnomsektoru

    y y y y y British Petroleum, 1993: Kodeks poslovnogpona{anja

    Ovaj kodeks je izdao predsedavaju}i BP 27. av-gusta 1993.

    y y y y y Evropska banka za obnovu i razvoj:Komplet smernica o standardima i dobrojpraksi u biznisu

    Prepoznaju}i da uspeh neke kompanije ne zavi-si samo od dobre strategije, stru~nog rukovodstva,dobrih proizvoda i pogodnog tr`i{ta, ve} i od odr`a-vanja odnosa sa drugima od kojih kompanija zavisi- kupcima, deoni~arima, zajmodavcima, zaposleni-ma, dobavlja~ima, op{tinama u kojima radi i orga-nima vlasti, Banka je formulisala ovaj komplet smer-nica kao ne{to {to dobronamerni zajmodavci i inve-stitori o~ekuju od kompanija da slede.

    y y y y y Korporacija FMC: Eti~ki kodeks i Smerniceza pona{anje u biznisu

    Eti~ki kodeks postavlja principe kojima treba dase rukovode zaposleni korporacije u svakodnevnomradu. Smernice odra`avaju politiku korporacije i nje-nih ispostava u zemlji i inostranstvu u vezi sa poli-ti~kim prilozima, pla}anju vladinih slu`benika, pla-}anjem provizije, odgovaraju}im procedurama u ra-~unovodstvu i podmi}ivanjem u trgovini.

    y y y y y Kompanija General Electric: Izjava oeti~koj praksi u biznisu

    Ovaj dokument se primenjuje na sve zaposleneu kompaniji, i odnosi se posebno na neke vidovepla}anja (kao {to su mito, uzvratna davanja, poklo-ni, prilozi i tro{enje za zabavu), kao i na politi~kepriloge.

    y y y y y Nezavisna komisija za borbu protivkorupcije Hong Konga: Korporativnikodeks pona{anja

    Komisija je pripremila ovaj dokument za onekorporacije koje su zainteresovane da formuli{u svojkodeks pona{anja. Njegov cilj je da prika`e prakti~-ne na~ine za uklju~ivanje smernica u kodeks i dademonstrira razne mogu}nosti i okolnosti za formu-lisanje kodeksa pona{anja. Dokument daje prikazraznih slu~ajeva, situacija i primera koji mogu po-slu`iti za uzor, a sadr`i i model na osnovu koga semo`e sa~initi kodeks pona{anja.

    y y y y y St.George's House, fondacija Windsor,fondacija Al Albait i forum arapskih ideja izAmana, 1993: Eti~ki kodeks ume|unarodnom poslovanju za hri{}ane,muslimane i judaiste

    Posle niza me|uverskih konsultacija tri mono-teisti~ke religije - hri{}anstva, islama i judaizma, gru-pa u~enih ljudi, sve{tenika i poslovnih ljudi pripre-mila je deklaraciju sa op{tim pregledom u~enja trireligije u vezi sa eti~kim pitanjima i poslovnom prak-som. Ona odra`ava koncept pravde, me|usobnogpo{tovanja, pomaganja i po{tenja koji je zajedni~kiu sve tri religije.

    y y y y y Me|unarodna trgovinska komora, 1996:Pravila pona{anja za suzbijanjeiznu|ivanja i podmi}ivanja

    MTK je organizacija koja ima 63 odbora {iromsveta i preko 7000 kompanija-~lanica iz 130 zema-lja. Ona te`i podsticanju me|unarodne trgovine i in-vesticija, kao i pravila pona{anja u me|unarodnomposlovanju. Cilj ovih pravila pona{anja je samore-gulacija u me|unarodnom biznisu. Ova pravila suop{te prirode i njima se odre|uje {ta se mo`e sma-trati dobrom trgovinskom praksom u oblastima nakoje se odnose pravila, ali ona nemaju snagu propi-sa. Stalna komisija koju je MTK ustanovila ima, iz-me|u ostalog, zadatak da obezbedi da preduze}a iposlovne organizacije primenjuju njena pravila.

    y y y y y Me|unarodna federacija radnika utekstilnoj i ko`arskoj industriji, 1997: Nacrtkodeksa o radnoj praksi

    Ovaj model kodeksa je federacija preporu~ilakompanijama, ugovara~ima, podugovara~ima i do-bavlja~ima.

    y y y y y Korporacija ITT: Kodeks korporativnogpona{anja

    Ovaj izvod iz kodeksa pona{anja korporacije seodnosi na pitanja korupcije i nezakonitih radnji, po-liti~kih aktivnosti, odnosa sa dr`avnim slu`benici-ma i trgova~kim agentima.

  • 275

    Peti deo Dodatak Dobri primeri u borbi protiv korupcije

    TI Source Book 2000

    y y y y y Nema~ka asocijacija proizvo|a~amedicinskih proizvoda i radna grupanema~kih ustanova zdravstvenogosiguranja, 1997: Kodeks pona{anja u vezisa istra`ivanjem, razvojem, proizvo|enjem,distribucijom i nabavkama medicinskihproizvoda

    Ovaj kodeks je zasnovan na propisima EU, i na-menjen je proizvo|a~ima, distributerima, zaposle-nima u medicinskim institucijama i drugim slu`ba-ma koje su u vezi sa istra`ivanjima, razvojem, izra-dom, distribucijom i nabavkama medicinskih pro-izvoda. Kodeks je osmi{ljen tako da obezbedi pozi-tivno nadmetanje u okviru sistema zdravstvenog osi-guranja, tako {to ustanovljava prakti~na pravila saciljem po{tovanja "visokih eti~kih principa", nala`eispunjenje zahteva u vezi sa medicinskim istra`iva-njima i medicinskom industrijom i u isto vreme po-ma`e da se "pove}a nivo transparentnosti i izbegnuprekr{aji i neodgovaraju}i razvoj doga|aja".

    y y y y y NYNEX: Kodeks poslovne etikeOvi izvodi se odnose na zabavu i poklone i pri-

    menjuje se na menad`ere i slu`benike. Kodeks ta-ko|e sadr`i odredbu koja se odnosi na izve{tavanjeo prekr{ajima, kao i o nezakonitim, neeti~kim ili pre-varnim radnjama u kompanijama NYNEX.

    y y y y y OECD 1997: Smernice za multinacionalnapreduze}a

    Ove smernice su preporuke zemalja ~lanicaOECD za multinacionalne kompanije koje rade nanjihovoj teritoriji. Smernice su sa~injene s obziromna probleme koji se mogu pojaviti zbog me|una-rodne strukture takvih preduze}a, i postavljaju stan-darde za aktivnost takvih preduze}a u raznim ze-mljama. Pridr`avanje ovih smernica je dobrovolj-no.

    y y y y y Grupa kompanija Shell KraljevineHolandije, 1997: Izjava o op{tim principimau biznisu

    Ovaj dokument koji je predsedavaju}i upravnogodbora izdao marta 1997. postavlja ciljeve, du`no-sti i ekonomske principe kompanije i usredsre|ujese na integritet u biznisu, politi~ke aktivnosti, zdrav-stvenu za{titu, bezbednost, za{titu okoline, odnosesa zajednicom, nadmetanje i komunikaciju.

    y y y y y Texaco: Smernice o korporativnompona{anju

    Ove smernice se odnose na neprikladna pla}a-nja i poklone, pona{anje u me|unarodnom poslova-nju, primenu Zakona protiv podmi}ivanja u inostran-stvu, poslovanje sa vlastima i izve{tavanje o nepra-vilnostima.

    14. Kodeksi pona{anja za strukovne inevladine organizacije

    y y y y y Konferencija Glasovi slobode, London1987: Povelja za slobodnu {tampu

    Ovu izjavu, koja sadr`i 10 principa usvojili sunovinari iz 34 dr`ave, okupljeni na konferenciji oproblemima cenzure, odr`anoj u Londonu 1987.Konferencija je odr`ana pod okriljem organizacijeSvetskih izdava~a za slobodnu {tampu, Me|unarod-nog instituta za {tampu, Interameri~ke novinske aso-cijacije, Severnoameri~ke asocijacije emitera i Me-|unarodne federacije periodi~ne {tampe.

    y y y y y Me|unarodna advokatska komora, 1956:Me|unarodni eti~ki kodeks

    Ova izjava sa 21 pravilom za pripadnike advo-katske profesije je prvi put usvojena 1956.

    y y y y y Me|unarodna advokatska komora, 1990:Standardi za nezavisnost advokatskeprofesije

    Ovaj dokument, usvojen 1990, osmi{ljen je saciljem da pomogne unapre|enju i obezbe|enju od-govaraju}e uloge advokata. Njegov cilj je da se do-pune osnovni principi UN o ulozi advokata. Dok suprincipi UN pre svega namenjeni vladama, u ovomdokumentu se pa`nja posve}uje pitanjima nezavi-snosti advokata sa stanovi{ta pripadnika same pro-fesije.

    y y y y y Me|unarodni centar za neprofitno pravo:Principi i regulativa u neprofitnom sektoru

    Izvr{ni direktor Me|unarodnog centra za pravou neprofitnom sektoru je u ovom izvodu iz doku-menta identifikovao odre|ene principe regulative uneprofitnom sektoru.

    y y y y y Nigerija 1996: Eti~ki kodeks za novinareOvaj kodeks su napisali Savez novinara Nigeri-

    je, Zajednica urednika Nigerije, Udru`enje vlasnikanovina Nigerije i Nigerijski novinski savet.

    y y y y y Transparency International: Pravila osukobu interesa

    Upravni odbor Transparency International je do-neo ovaj strate{ki dokument, koji se primenjuje napredstavnike TI i njegove ogranke u pojedinim dr-`avama.

    y y y y y Udru`enje novinara Ugande: Kodeksprofesionalnog pona{anja

    Ovaj kodeks je osmi{ljen sa namerom da poslu-`i za razre{avanje nesuglasica izme|u javnosti i{tampe i za propisivanje disciplinskih sankcija u slu-~aju nepo{tovanja propisanih standarda.

  • 276

    ANTIKORUPCIJSKI PRIRU^NIK - SUPROTSTAVLJANJE KORUPCIJI KROZ SISTEM DRU[TVENOG INTEGRITETA

    TI Source Book 2000

    y y y y y Ujedinjene nacije, 1982: Principi etikemedicinske profesije, posebno one koja jeod zna~aja za ulogu zdravstvenih radnikau za{titi zatvorenika i pritvorenih lica odmu~enja, nehumanog ili poni`avaju}egtretmana i ka`njavanja

    Generalna skup{tina UN usvojila je ovih 6 prin-cipa u rezoluciji 37/194 od 18. decembra 1982.

    y y y y y Ujedinjene nacije, 1990: Osnovni principi iuloga advokata

    Ovi principi su usvojeni na Osmom kongresu UNo prevenciji kriminala i tretmanu prestupnika, a po-tvr|eni rezolucijom Generalne skup{tine UN 45/121od 14. decembra 1990. UN su pozvale dr`ave da serukovode ovim principima kada formuli{u relevant-no zakonodavstvo i politiku, kao i da ih primenjujuu skladu sa svojim ekonomskim, socijalnim, prav-nim, kulturnim i politi~kim posebnostima. U rezo-luciji 45/166 od 18. decembra 1990, Generalna skup-{tina UN je pozvala vlasti zemalja da "po{tuju prin-cipe i da ih uzmu u obzir u skladu sa svojim prav-nim okvirom i postoje}om praksom".

    15. Kodeksi pona{anja za dr`avnefunkcionere, uklju~uju}i ministre i~lanove parlamenta

    y y y y y Afri~ki forum lidera, 1998: Nacrt kodeksapona{anja za parlamente Afrike

    Ovaj nacrt je usvojen na Konferenciji o demo-kratizaciji afri~kih parlamenata i politi~kih partija,koja je odr`ana u glavnom gradu Bocvane, Gaboro-neu, jula 1998, i kojoj su prisustvovali predstavniciparlamenata iz zemalja {irom kontinenta. Dokumentje ponu|en parlamentima Afrike sa o~ekivanjem inadom da }e pomo}i u procesu izrade kodeksa po-na{anja pojedinih zemalja u godinama koje dolaze.

    y y y y y Australija, 1995: Nacrt okvirnih eti~kihprincipa za ~lanove parlamenta i senatore

    Radna grupa je pripremila ove principe sa na-merom da pomogne ~lanovima oba doma australij-skog parlamenta u obavljanju njihovih du`nosti.Principi izra`avaju minimalne standarde pona{anjakoje, po mi{ljenju ~lanova radne grupe, australijskinarod s pravom mo`e da o~ekuje od svojih izabra-nih predstavnika.

    y y y y y Australija, 1995: Nacrt okvirnih eti~kihprincipa za ministre i rukovodioce udr`avnoj upravi

    Principi koji su sadr`ani u ovom dokumentu ima-ju za cilj da pru`e okvir za odnos ministara i visokihjavnih slu`benika prema parlamentu. Oni dopunja-vaju eti~ke principe namenjene ~lanovima parlamen-tarnih domova kao i relevantne akte tih tela.

    y y y y y Australija, Odbor za pravnu reformu: Nacrtkodeksa pona{anja funkcionera(slu`benika)

    Ovaj model kodeksa pona{anja, koji je pripre-mio Australijski odbor za pravnu reformu, sadr`i de-set op{tih principa. Odbor je tako|e dao sugestije uvezi sa osmi{ljavanjem odgovaraju}ih kodeksa po-na{anja za ~lanove parlamenta, njihovo osoblje, mi-nistre, osoblje zaposleno u ministarstvima, javne slu-`benike, pripadnike odbrambenih snaga, nosioce od-re|enih polo`aja, ~lanove tribunala, medije i lobi-ste. Odbor je sugerisao i na~ine za regulisanje suko-ba interesa i pitanja zapo{ljavanja po prestanku oba-vljanja funkcije, a dao je i predlog za izmenu kri-vi~nog zakona.

    y y y y y Australija, Zakonodavno ve}e NovogJu`nog Velsa: Nacrt kodeksa pona{anja

    Ovaj nacrt je pripremio stalni odbor zakonodav-nog ve}a zadu`en za pitanja privilegija ~lanova par-lamenta i njihove etike. Nacrt se odnosi na pitanjakao {to su: op{te pona{anje, li~no pona{anje, pridr-`avanje zakona, sukob interesa, upotreba javnog po-lo`aja za privatnu korist, prihvatanje poklona i bes-platnih putovanja, upotreba unutra{njih informacijaili slu`benih sredstava za li~nu korist, i ograni~enjaza zapo{ljavanje po prestanku funkcije.

    y y y y y Australija, Parlament dr`ave Viktorija:Registar interesa ~lanova parlamenta

    Ovo je obrazac koji je preporu~en za upotrebuprvi put nakon usvajanja Zakona o registru interesa~lanova parlamenta (1978).

    y y y y y Australija, Cirkular poverenika zazaposlene u javnom sektoru, broj 64:Kodeks pona{anja zaposlenih u javnomsektoru u Ju`noj Australiji

    Ovaj kodeks sadr`i osnovne principe dr`avne ad-ministracije (principi koji su u vezi sa nepristrasno-{}u, sukobom interesa, primanjem poklona, spre~a-vanjem gubitaka, pru`anjem jednakih mogu}nosti),principe rada za vladu (odgovornost ministru za po-vinovanje njegovim nalozima, obelodanjivanje in-formacija, javno komentarisanje, sloboda informi-sanja, "duvanje u pi{taljku", politi~ke aktivnosti naradnom mestu, kori{}enje vladinih motornih vozi-la) i pitanja krivi~nog prava (podmi}ivanje, korup-cija, zloupotreba slu`be, iznuda, pretnja i osveta).

    y y y y y Australija, Nezavisna komisija za borbuprotiv korupcije Novog Ju`nog Velsa,1999: Preporuke za reformu u pogleduputovanja ~lanova parlamenta

    Ovo je drugi izve{taj komisije po poslani~kimpitanjima na tu temu. U njemu se produbljuju rezul-tati analize upotrebe posebnih prava i povlastica ~la-nova parlamenta i daju preporuke za izmene u tomsistemu. Prvi izve{taj, iz aprila 1998. bavio se pona-{anjem Brajana Lengtona i 6 drugih ~lanova parla-

  • 277

    Peti deo Dodatak Dobri primeri u borbi protiv korupcije

    TI Source Book 2000

    menta u vezi sa kori{}enjem prava na slu`beno pu-tovanje.

    y y y y y Kanada, 1994: Kodeks o sukobu interesa izapo{ljavanju po prestanku slu`be zanosioce javnih funkcija

    Cilj ovog kodeksa je pove}anje poverenja jav-nosti u po{tenje nosilaca javnih funkcija i procesadono{enja odluka u vladi, kroz uspostavljanje jasnihpravila pona{anja o sukobu interesa i praksi zapo-{ljavanja posle prestanka javne funkcije. Tako|e sete`i smanjenju na najmanju meru mogu}nosti da do-|e do sukoba privatnog interesa i javne du`nosti, apredvi|aju se i na~ini da se takav sukob razre{i akodo njega do|e.

    y y y y y Kanada, Ontario, 1994: Akt o integritetu~lanova zakonodavne skup{tine

    Ovaj zakon propisuje pravila o pona{anju ~la-nova parlamenta i izvr{nog ve}a koja su osmi{ljenaradi spre~avanja sukoba interesa. Njime se tra`i dasva lica na koja se zakon odnosi podnesu izjave oimovini i dugovima, za sebe, bra~ne drugove i ma-loletnu decu. Zakon sadr`i i odredbu kojom se us-postavlja funkcija poverenika za integritet.

    y y y y y Fid`i, 1997: Kodeks pona{anja, odeljak 155Ustava

    Ovom ustavnom odredbom propisuje se pet pra-vila pona{anja koja se primenjuju na sve nosiocejavnih funkcija (uklju~uju}i i predsednika) i obave-zuje parlament da putem zakona obezbedi punu pri-menu pravila.

    y y y y y Nema~ka, 1998: Direktiva savezne vlade ospre~avanju korupcije u saveznojadministraciji

    Direktiva sadr`i uputstva svim slu`benicima vla-de o merama koje treba da preduzmu kako bi spre-~ili korupciju. Me|u merama se nalaze: analiza rizi-ka, pove}an nadzor i transparentnost, rotacija rad-nika na odre|enim poslovima, postavljanje kontaktosobe za prevenciju korupcije, ispitivanje unutar or-ganizacije, razdvajanje funkcija planiranja, odlu~i-vanja i pla}anja u postupku javnih nabavki, stan-dardi za javne tendere, uklju~ivanje antikorupcijskihklauzula u ugovore i obaveza tra`enja prethodne sa-glasnosti nadre|enih za prihvatanje poklona.

    y y y y y Hong Kong, 1992: Cirkular sektora zajavne slu`be o prihvatanju koristi ibesplatne zabave

    Ovim aktom se tra`i od slu`benika po{tovanjeguvernerovog Uputstva o prihvatanju koristi i bes-platne zabave iz 1992, koje se nalazi u aneksu, kaoi odgovaraju}ih odredaba drugih propisa o javnimslu`bama. U svom uputstvu, guverner je dao dozvolusvim kraljevskim slu`benicima da prihvate odre|e-ne vrste koristi u odre|enim okolnostima.

    y y y y y Indija, 1968: Sveindijska pravila za vr{enjeposlova u javnim slu`bama

    Ova pravila, koja se primenjuju na osnovu Za-kona o javnim slu`bama, va`e za sve javne slu`be-nike u Indiji. Pitanja kojima se ovaj akt bavi su: za-po{ljavanje bli`ih ro|aka, bavljenje politikom i iz-bornim aktivnostima, veze sa {tampom i radio - sta-nicama, davanje i primanje poklona, u~e{}e na jav-nim skupovima u ~ast drugih javnih slu`benika, pri-vatne trgova~ke aktivnosti, zapo{ljavanje na drugommestu i aktivnosti na berzi. Ovim aktom se tako|etra`i od javnih slu`benika da daju izjavu o svojojimovini i dugovima.

    y y y y y Indija, 1985: odredbe o razre{enju naosnovu napu{tanja stranke iz desetogodeljka Ustava i ustavnog amandmanabroj 52

    Na osnovu odredbi ovog amandmana, ~lanovicentralnog i dr`avnih parlamenata u Indiji, koji na-puste politi~ku stranku kojoj pripadaju, odnosno onikoji glasaju ili se uzdr`e od glasanja suprotno uput-stvima svoje stranke, prestaju da budu ~lanovi par-lamenta. Mada se mo`e re}i da odredba ovakve vr-ste ozbiljno ograni~ava ~lanove parlamenta da po-stupaju na osnovu sopstvenog mi{ljenja i savesti,treba ukazati da je ovaj amandman donet kako bi seprestalo sa praksom promene partija usled podmi}i-vanja.

    y y y y y Irska, 1995: Zakon o etici javnih slu`biNa osnovu ovog zakona nosioci nekih javnih

    funkcija (uklju~uju}i tu i ~lanove parlamenta) suobavezni da obelodane svoje interese. Tako|e jeomogu}eno osnivanje parlamentarnih odbora za in-terese ~lanova parlamenta u oba skup{tinska doma,kao i osnivanje komisije za ispitivanje postupaka kojisu u suprotnosti sa odredbama zakona.

    y y y y y Malta, 1995: Eti~ki kodeks ~lanovapredstavni~kog doma

    Ovaj eti~ki kodeks predstavlja dopunu Pravilni-ka o privilegijama i ovla{}enjima ~lanova predstav-ni~kog doma i ima za cilj ustanovljavanje standardaispravnog pona{anja kojih izabrani predstavnici tre-ba da se pridr`avaju. Kodeks predvi|a i osnivanjeregistra interesa ~lanova doma.

    y y y y y Novi Zeland, Komisija za javne slu`be,1997: Kodeks pona{anja u javnimslu`bama

    Ovaj kodeks daje "minimalne standarde za inte-gritet i pona{anje" u javnim slu`bama. Cilj je da po-slu`i kao osnov za kodekse koje }e doneti rukovo-dioci pojedinih odeljenja izvr{ne vlasti, shodno spe-cifi~nim okolnostima. Kodeks ustanovljava triosnovna principa kojih bi trebalo da se pridr`avajusvi javni slu`benici: a) zaposleni bi trebalo da ispu-njavaju svoje zakonske du`nosti profesionalno i saintegritetom, b) zaposleni bi trebalo da svoje du`nosti

  • 278

    ANTIKORUPCIJSKI PRIRU^NIK - SUPROTSTAVLJANJE KORUPCIJI KROZ SISTEM DRU[TVENOG INTEGRITETA

    TI Source Book 2000

    obavljaju po{teno, verno i efikasno, po{tuju}i pravajavnosti i prava svojih kolega, c) zaposleni ne sme-ju da na{kode ugledu poslodavca svojim privatnimaktivnostima. Ovim principima nije detaljno propi-sano pona{anje slu`benika, ali oni pru`aju op{tu sli-ku o tome kakvo se pona{anje od javnih slu`benikao~ekuje u njihovim odnosima sa vladom, neposred-no pretpostavljenima, kolegama i javno{}u.

    y y y y y Nigerija, 1999: Kodeks pona{anja zaministre i specijalne savetnike vlade

    Ovaj kodeks su potpisali svi ministri i specijalnisavetnici Savezne vlade Nigerije koje je na te funk-cije postavio predsednik Olusegun Obasand`o.

    y y y y y OECD, 1998: Principi za upravljanje etikomu javnim slu`bama

    Savet OECD je 23. aprila 1998. usvojio ove prin-cipe i preporu~io zemljama ~lanicama da preduzmuakcije kako bi obezbedile da institucije dobro funk-cioni{u i da sistem promovi{e eti~ko pona{anje ujavnim slu`bama.

    y y y y y Papua Nova Gvineja, 1975: Zakon odu`nostima i odgovornosti rukovodstva

    Ovaj zakon ima za cilj primenu kodeksa za ru-kovodstvo koji je propisan u Ustavu. U zakonu senabraja {ta su sve rukovodioci zemlje du`ni da ~ine(izme|u ostalog: da redovno podnose ombudsma-novoj komisiji deklaraciju o imovini, prihodima iobavezama za sebe, bra~ne drugove i decu). Om-budsmanova komisija je ovla{}ena da proverava ovedeklaracije i da, kada je to prikladno, izvesti javnogtu`ioca, da ispita pritu`be o sumnjama na to da seneko od rukovodilaca pona{ao suprotno propisima.Zakon je propisao pona{anja nespojiva sa rukovo-de}im funkcijama u dr`avi: kori{}enje slu`benog po-lo`aja za li~nu dobit, upravljanje kompanijom, vla-sni{tvo nad udelom kompanije, pla}eno anga`ova-nje, uzimanje provizije za sklapanje ugovora, pri-manje mita, prihvatanje zajma, nenamensko tro{e-nje dr`avnih sredstava i ostvarivanje li~ne predno-sti na osnovu uvida u slu`bene informacije.

    y y y y y Filipini, 1989: Kodeks pona{anja i eti~kistandardi za dr`avne funkcionere i zakon ozaposlenima (broj 6713)

    Cilj ovog zakona je da se ustanove eti~ki i stan-dardi pona{anja dr`avnih funkcionera i zaposlenihu javnim slu`bama, kao i da se propi{u sankcije zakr{enje zakona. Zakonom se tra`i javno obelodanji-vanje imovine, obaveza, finansijskih i poslovnih in-teresa i njihove vrednosti, kao i potpuno objavljiva-nje svake transakcije dr`avnog funkcionera koja jeu vezi sa javnim interesom. Zakon tako|e predvi|asistem olak{ica i nagrada za one koji se primernopona{aju u skladu sa normama kodeksa.

    y y y y y JAR, 1994: Kodeks pona{anja za izabrane~lanove stranke ANC

    Izvr{ni odbor Afri~kog nacionalnog kongresa jeusvojio ovaj kodeks 12. novembra 1994. Njega tre-ba ~itati u vezi sa statutom te partije; primenjuje sena sva lica koja su izabrana u narodnu skup{tinu,senat ili skup{tine provincija sa liste te partije ili kaonjeni ~lanovi.

    y y y y y JAR, 1996: Kodeks pona{anja u vezi safinansijskim interesima ~lanova narodneskup{tine i senata

    Ovaj kodeks, koji je pripremio Odbor za regula-tivu narodne skup{tine, usredsre|uje se na finansij-ske interese. Namera je da pona{anje nefinansijskeprirode bude predmet daljeg rada ovog odbora.

    y y y y y JAR, 1998: Propis o etici ~lanova izvr{nevlasti

    Cilj ovog propisa je da se predo~e eti~ki stan-dardi pona{anja koje treba da po{tuju ~lanovi vlade,zamenici ministara i ~lanovi provincijskih izvr{nihve}a, a sve na osnovu ~lana 96 (1) Ustava JAR.

    y y y y y JAR, 1999: Registar interesa ~lanovaparlamenta

    Od izabranih predstavnika naroda o~ekuje se daobelodane svoje udele u preduze}ima i finansijskeinterese, svako pla}eno zaposlenje, upravljanje ilipartnerstvo u preduze}u, pru`anje konsultantskihusluga, sponzorisanje, dobijanje poklona ili besplat-nih usluga, povlastica, neke vrste putovanja, nepo-kretnosti i penzije.

    y y y y y JAR, Samit o moralu 1998: Kodekspona{anja za osobe na odgovornimpolo`ajima

    Ovaj kodeks pona{anja potpisali su svi u~esnici"samita o moralu" koji je predsednik Nelson Men-dela sazvao oktobra 1998. sa ciljem da se povederasprava o "moralnoj krizi" ju`noafri~kog politi~-kog i dru{tvenog `ivota. Prisustvovali su predstav-nici svih ve}ih politi~kih partija i verske vo|e.

    y y y y y Tanzanija, 1995: Kodeks pona{anja javnihrukovodilaca

    Ovim aktom je ustanovljen eti~ki kodeks za pred-sednika i druge "javne rukovodioce". Kodeks sadr-`i relativno skromne zahteve u pogledu toga {ta sverukovodioci treba da navedu u godi{njoj deklaracijiimovine i obaveza; na primer, oni su du`ni da nave-du podatke i za bra~ne drugove i neven~anu decu,ali nisu du`ni da imovinu prijavljuju ukoliko ne po-stoji sumnja da su "iznenada do{li u posed bogat-stva koje je ogromno u odnosu na njihove vidljiveizvore prihoda". Iz obaveze prijavljivanja je isklju-~en i {irok spektar "imovine koja se ne mo`e dekla-risati".

  • 279

    Peti deo Dodatak Dobri primeri u borbi protiv korupcije

    TI Source Book 2000

    y y y y y Transparency International: Upitnik za vi{eslu`benike

    Transparency International je razvila ovaj upit-nik kako bi ga upotrebila na zatvorenim sastancimasa najvi{im javnim slu`benicima u glavnim delovi-ma izvr{ne vlasti, {to bi bio prvi korak u formulisa-nju ili izmeni antikorupcijske strategije.

    y y y y y Uganda: Kodeks pona{anja rukovodilaca(~lan 233 Ustava)

    Ustavnom odredbom se tra`i od parlamenta dau formi zakona donese kodeks pona{anja za ruko-vodioce. Pri tome bi parlament odredio krug ruko-vodilaca, kao i organe zadu`ene za sprovo|enje za-kona.

    y y y y y Velika Britanija, Kraljevski trezor, 1994:Kodeks najbolje prakse za ~lanoveupravnih odbora javnih tela

    Ovaj dokument postavlja kodeks najbolje prak-se za ~lanove izvr{nih odbora javnih tela koja nisu usastavu njihovih ministarstava. Dokument je pripre-mio Trezor, a namera je da poslu`i kao model kojibi sva javna tela usvojila uz neophodne modifikaci-je. Preporu~uje se da svi izvr{ni odbori javnih telauspostave komisije za reviziju.

    y y y y y Velika Britanija, 1996: Kodeks pona{anjaza ~lanove parlamenta

    Ovaj dokument je pripremila komisija za izbor,na osnovu rezolucije Zastupni~kog doma od 19. ju-la 1995, smernica za pona{anje ~lanova parlamentai 10 rezolucija Zastupni~kog doma koje se odnosena registraciju interesa i zastupanja njegovih ~lano-va.

    y y y y y Velika Britanija, Nolanova komisija, 1995:Sedam principa javnog `ivota

    Sedam principa koji se primenjuju na sve aspektejavnog `ivota: nesebi~nost, integritet, objektivnost,odgovornost, otvorenost, po{tenje i liderstvo.

    y y y y y Velika Britanija, 1996: Kodeks javnih slu`biOvaj kodeks postavlja pravni okvir za rad jav-

    nih slu`bi i vrednosti kojih javni slu`benici treba dase pridr`avaju. Model su originalno pripremili Tre-zor zastupni~kog doma i Komisija za izbor u jav-nim slu`bama. Kodeks je stupio na snagu 1 januara1996, i ~ini deo uslova za zapo{ljavanje svakog jav-nog slu`benika.

    y y y y y Velika Britanija, 1997: Kodeks pona{anja ismernice o postupcima za ministre

    Ovaj sveobuhvatni kodeks za ministre, koji sa-dr`i 135 ~lanova, izdao je premijer Toni Bler kaoizvor smernica i repera koji treba da poslu`e mini-strima da vr{e slu`bene du`nosti "na na~in koji je uskladu sa najvi{im standardima ispravnosti". Kodekspokriva pitanja odnosa ministara sa vladom, parla-mentom, njihovim slu`bama u ministarstvu, javnim

    slu`benicima, interesima izborne jedinice i politi~-ke partije, kao i pitanja putovanja ministara u ino-stranstvo, prezentacije politike, privatnih interesa ipenzije.

    y y y y y Velika Britanija: Du`nosti i odgovornostidr`avnih slu`benika u odnosu saministrom ("Armstrongov memorandum")

    Ova a`urirana verzija Armstrongovog memoran-duma iz 1985. odnosi se na du`nosti i odgovornostijavnih slu`benika u odnosu sa ministrom. U njoj seelaboriraju osnovni principi Kodeksa javnih slu`bikoji je izdat januara 1996.

    y y y y y Velika Britanija, Nolanova komisija, 1995:Nacrt kodeksa o proceduri imenovanja ujavnom sektoru

    Ovaj nacrt daje preporuke {ta bi trebalo predu-zeti da bi se definisao zadatak i osobine koje se tra-`e, tra`eno znanje, pravljenje u`e liste i predlaganjekandidata ministru, odabir najboljeg kandidata i po-tvr|ivanje imenovanja.

    y y y y y Velika Britanija, Nolanova komisija, 1995:Standardi najbolje prakse otvorenosti(vladinih slu`bi)

    Ovim standardima se od organa izvr{ne vlastizahteva usvajanje posebnih kodeksa o pristupu in-formacijama, otvaranje sastanaka za javnost ili pru-`anje mogu}nosti da se dobiju zapisnici sa sastana-ka, redovno objavljivanje planova i strategija, klju~-nih statisti~kih podataka, rezultata konsultacija, iz-ve{taja o ispitivanju pravilnosti rada, godi{njih iz-ve{taja o radu i o bud`etu.

    y y y y y Ujedinjene nacije, 1996: Me|unarodnikodeks pona{anja dr`avnih funkcionera

    Ovaj kodeks je deo Rezolucije 51/59 (Akcija pro-tiv korupcije) i usvojila ga je Generalna skup{tinaUN 12. decembra 1996, a zemljama ~lanicama pre-poru~ila da ga koriste kao sredstvo u borbi protivkorupcije. Kodeks postavlja tri osnovna principa, azatim se usredsre|uje na sukob interesa, obeloda-njivanje imovine, prihvatanje poklona i drugih po-vlastica, poverljive informacije i politi~ke aktivno-sti.

    y y y y y SAD, 1997: Uredba o etici u vlasti - kodeksgrada ^ikaga

    Ovaj propis predstavlja kodeks pona{anja kojise primenjuje na sve izabrane i postavljene slu`be-nike u gradu ^ikagu. Od njih se tra`i da ispune go-di{nju izjavu o finansijskim interesima. Propisomse tako|e obezbe|uje registracija lobiranja i stvarase Odbor za etiku koji je ovla{}en da primi, ispita iizvesti o pritu`bama na kr{enje odredbi ovog propi-sa.

  • 280

    ANTIKORUPCIJSKI PRIRU^NIK - SUPROTSTAVLJANJE KORUPCIJI KROZ SISTEM DRU[TVENOG INTEGRITETA

    TI Source Book 2000

    y y y y y Vanuatu, 1998: Kodeks za rukovodioce (aktbroj 2)

    Ovaj propis je zasnovan na ~lanu 10 Ustava Re-publike Vanuatu, i njime je stvoren kodeks koga trebada se dr`e rukovodioci te zemlje. Kodeks sadr`i od-redbe o sukobu interesa, primenjivosti obi~aja i de-klarisanju imovine i obaveza. Ombudsman je dobioovla{}enje da ispituje i izve{tava o pona{anju ruko-vodilaca, i da izvesti javnog tu`ioca o svakoj povre-di kodeksa, a komesara policije o svakoj pritu`bikoja je u vezi sa krivi~nim delom. Sankcije za kr{e-nje ovog propisa su nov~ane, zatvorske, razre{enjeiz slu`be, zabrana ulaska u slu`bu, gubitak prava poosnovu rada i oduzimanje dobiti ste~ene korupci-jom.

    y y y y y Zambija, 1994: Kodeks pona{anja za~lanove parlamenta i ministre

    Ovim aktom, donetim na osnovu odredbi Usta-va Zambije, ustanovljava se kodeks pona{anja zaministre, njihove zamenike i ~lanove narodne skup-{tine, i tra`i od ministara da jednom godi{nje dekla-ri{u svoju imovinu, obaveze i prihode predsednikuRepublike. Ovim aktom je komisija za istrage ovla-{}ena da ispituje tvrdnje o povredama normi. Po-stupak se vodi na osnovu izve{taja predsedavaju}egparlamenta ili predsednika, odnosno na inicijativusame komisije.

    .16. Sukob interesa

    (videti tako|e pod: Kodeksi pona{anja)

    y y y y y Australija, Novi Ju`ni Vels, 1983: Ustavnopravilo o izve{tavanju ~lanova parlamenta

    Ovim pravilom se tra`i od ~lanova parlamentaNovog Ju`nog Velsa da jednom godi{nje izveste osvojim nepokretnostima, izvorima prihoda, primlje-nim poklonima, pla}enim putovanjima, interesimai polo`aju u korporacijama, polo`aju u sindikatima,strukovnim i poslovnim udru`enjima, dugovima,raspolaganju imovinom i svakoj drugoj direktnoj iliindirektnoj koristi, povlastici ili obavezi, nov~aneili nenov~ane prirode, koja mo`e da dovede do su-koba izme|u privatnog interesa i javne du`nosti tog~lana. Izve{taji se bele`e u skup{tinskom domu i jav-nost mo`e da ih kontroli{e.

    y y y y y Litvanija: Zakon o uskla|ivanju javnih iprivatnih interesa u javnim slu`bama

    Svrha ovog zakona je da se spre~i sukob izme|uprivatnog interesa zaposlenih u javnim slu`bama ijavnog interesa zajednice. Lica koja vr{e javnu slu-`bu u centralnim ili lokalnim vlastima (politi~ari,stalni slu`benici i sudije), kao i kandidati za izbor iliimenovanje, moraju da sa~ine sveobuhvatnu godi-{nju izjavu o svojim privatnim interesima koja sezatim objavljuje u Slu`benom listu Litvanije. Za-kon postavlja odre|ene obaveze tim osobama, me-|u kojima su obaveza samoizuze}a, ograni~eno pra-

    vo predstavljanja, ograni~eno pravo primanja po-klona i usluga, obaveza navo|enja svake nove po-nude za posao i ograni~enje za zapo{ljavanje poslenapu{tanja slu`be. Nezavisna glavna komisija za eti-ku, koja je zadu`ena za primenu ovog zakona imamogu}nost da pokre}e sudske tu`be u cilju otkazi-vanja ili poni{tavanja ugovora o zapo{ljavanju i tran-sakcija koje su u suprotnosti sa odredbama zakona.

    17. Savet Evrope

    y y y y y Savet Evrope, 1990: Konvencija o pranjunovca, vo|enju istrage, izvr{avanjuzaplene i konfiskacije dobiti ste~enebavljenjem kriminalnim aktivnostima

    Ova konvencija je osmi{ljena kako bi putem me-ra na nivou pojedinih dr`ava i kroz me|unarodnusaradnju bila oduzeta dobit ste~ena vr{enjem kri-vi~nih dela.

    y y y y y Borba protiv korupcije u me|unarodnimposlovnim transakcijama (preporuka SE iz1997)

    Ova preporuka se bavi pitanjima kao {to su: pro-pisivanje krivi~nog dela podmi}ivanja stranih jav-nih slu`benika, poresko osloba|anje, ra~unovodstve-ni zahtevi, spoljna revizija i interna kontrola u kom-panijama, javne nabavke i me|unarodna saradnja.

    y y y y y Rukovode}i principi u borbi protivkorupcije iz 1997.

    Rezoluciju (97) 24 je usvojio Komitet ministaraSE 6. novembra 1997. Ona sadr`i 20 principa zaborbu protiv korupcije koje je razradila multidisci-plinarna grupa za korupciju (GMC). Vlasti u dr`a-vama su pozvane da primene te principe u doma-}em zakonodavstvu i u praksi. Ova rezolucija tako-|e upu}uje GMC da sa~ini nacrt koji bi poslu`iokao osnov za osnivanje odgovaraju}eg efikasnogmehanizma za nadzor nad pridr`avanjem ovih prin-cipa.

    y y y y y Savet Evrope, 1998: Krivi~nopravnakonvencija o korupciji

    Komitet ministara SE je usvojio ovu konvencijunovembra 1998. Njen glavni cilj je razvoj zajedni~-kih standarda u vezi sa odre|enim korupcijskim pre-stupima. Pored toga, ona se bavi sadr`inskim i pro-ceduralnim pitanjima koja su u bliskoj vezi sa timprestupima i te`i unapre|enju me|unarodne sarad-nje. Uz ovaj tekst ide i odgovaraju}e obrazlo`enje.

    y y y y y Savet Evrope, 1999: Gra|anskopravnakonvencija o korupciji

    Ovu konvenciju je usvojio Komitet ministara SE9. septembra 1999. Konvencija je prvi i jedinstvenitekst koji se bavi pitanjima gra|anskog prava i ko-rupcije. Ona se bavi pitanjima kao {to su: naknada{tete `rtvama korupcije, pravna odgovornost poje-dinaca i dr`ave za {tetu nastalu korupcijom javnih

  • 281

    Peti deo Dodatak Dobri primeri u borbi protiv korupcije

    TI Source Book 2000

    slu`benika, uzrokovana nemarnost, va`enje ugovo-ra, za{tita zaposlenih koji izveste o korupciji, jasno-}a i a`urnost ra~unovodstva i revizije, prikupljanjedokaza, sudski nalozi radi spre~avanja raspolaganjaimovinom pre kona~nosti presude i o~uvanje statu-sa kvo do okon~anja sudskog postupka, kao i pita-njem me|unarodne saradnje. GRECO }e motriti ko-liko zemlje potpisnice po{tuju odredbe konvencije.Konvencija je otvorena za potpisivanje svim zemlja-ma ~lanicama, zemljama koje nisu ~lanice ali su u~e-stvovale u izradi dokumenta, kao i Evropskoj za-jednici. Uz tekst konvencije ide i odgovaraju}e obra-zlo`enje.

    18. Akcioni planovi zemalja

    y y y y y Globalna koalicija za Afriku, 1999: Principiza borbu protiv korupcije u afri~kimzemljama

    Na sastanku na nivou ministara koji je odr`an uVa{ingtonu februara 1999, pod okriljem GKA, pred-stavnici 11 afri~kih zemalja su se saglasili o 25 prin-cipa koji bi trebalo da poslu`e kao osnova za kon-centrisane napore i saradnju u borbi protiv korupci-je i da na taj na~in poslu`e globalnoj borbi protivkorupcije.

    19. Krivi~no pravo

    (videti tako|e: Gra|ansko pravo)

    y y y y y Hong Kong, 1970: Uredba o prevencijikorupcije

    U ovom propisu se odre|uje nekoliko krivi~nihdela korupcije i propisuju se kazne za lica koja ihizvr{e. Me|u krivi~nim delima nalazi se i posedo-vanje imovine ~ije poreklo javni slu`benik ne mo`eda objasni, a me|u sankcijama se nalazi i konfiska-cija imovine. Propisom se omogu}ava istraga, pri-bavljanje informacija, pretra`ivanje prostorija, pri-vremeno oduzimanje putnih dokumenata i ograni-~ava raspolaganje imovinom. U uredbi se tako|e na-laze i odredbe o evidentiranju, a sudovima se dajepravo da zabrane dalje zapo{ljavanje osu|enih oso-ba.

    y y y y y Kenija, 1956: Zakon o prevenciji korupcijeOvim zakonom je odre|eno krivi~no delo ko-

    rupcije u slu`bi i propisana pove}ana kazna kada seprestup odnosi na ugovor sklopljen sa vladom. Stvarase pretpostavka postojanja krivice (dok se ne doka-`e suprotno) u slu~aju da osoba koja je zaposlena uvladi ili drugom organu vlasti primi novac, poklon,zajam, honorar, nadoknadu i sli~no. Postoji i odred-ba po kojoj davalac ovla{}enja mora da vrati iznoskoji primi njegov zastupnik. Zakonom je ustanovlje-na i antikorupcijska institucija, koja je zadu`ena zaprevenciju korupcije u javnom, paradr`avnom i pri-vatnom sektoru.

    y y y y y Malezija, 1997: Antikorupcijski zakonOvim zakonom je kao krivi~no delo utvr|eno

    davanje i primanje nadoknade koje predstavlja ko-rupciju, kao i podmi}ivanje slu`benika organa vla-sti (koji su odre|eni tako da obuhvate vladu, lokal-ne vlasti, odre|ene organizacije i dr. Ustanovljenaje antikorupcijska agencija koja je nadle`na za is-tragu, davanje uputstava, saveta i obrazovanje. Pra-vo na vo|enje istrage iz ovog zakona uklju~uje iobavezu advokata da pru`e tra`ene informacije, pri-slu{kivanje razgovora i zaplenu putnih dokumena-ta. Postoji i odredba koja omogu}ava oduzimanjeimovine koja je bila predmet prestupa. Ovaj zakonse primenjuje na gra|ane i stalne rezidente Malezi-je, bilo da su po~inili prestup u zemlji ili van nje.

    y y y y y Novi Zeland, 1910: Zakon o tajnimprovizijama

    Ovaj zakon, koji va`i jo{ od 1911, zabranjujezastupniku da ponudi ili da da, zatra`i ili prihvati,poklon ili drugu korist, radi ~injenja ili ne~injenja uvezi sa poslovima zastupanog.

    y y y y y Trinidad i Tobago, 1987: Zakon ospre~avanju korupcije

    Ovaj zakon defini{e korupciju u slu`bi i propi-suje sankcije za nju. Kori{}enje slu`benih informa-cija na {tetan na~in se tako|e smatra krivi~nim de-lom.

    y y y y y SAD, 1977: Zakon protiv podmi}ivanja uinostranstvu

    Ovim zakonom je zabranjeno firmama (kao i nji-hovim slu`benicima, direktorima, zaposlenima, za-stupnicima i drugima koji postupaju u njeno ime)da podmi}uju strane vladine slu`benike, politi~kepartije, partijske zvani~nike i kandidate za politi~kepolo`aje, radi dobijanja ili nastavka posla. Nezako-nitim se smatra i pla}anje neke osobe, ako se pritom zna da }e deo pla}ene sume biti ponu|en, dat iliobe}an nekom stranom zvani~niku kao mito ili usvrhu dobijanja ili nastavljanja posla. Strana kom-panija koja je proiza{la iz ameri~ke firme ne podle-`e odredbama ovog zakona, ali ameri~ka firma ipakmo`e da bude odgovorna i za njeno pona{anje, uko-liko odobrava, usmerava ili na drugi na~in u~estvu-je u spornim aktivnostima te firme. Zakon se ne pri-menjuje u slu~ajevima pla}anja koja su na~injenaradi olak{avanja ili ubrzavanja redovnih poslovastranih vlada koji se odnose na dobijanje odobrenja,dozvola i drugih administrativnih dokumenata, obez-be|ivanja policijske za{tite, telefonskih usluga, isnabdevanja vodom i energetskim izvorima.

    y y y y y Zambija, 1980: Zakon o koruptivnoj praksiOvim zakonom je propisano nekoliko krivi~nih

    dela koja se odnose na korupciju dr`avnih funkcio-nera, kao {to je posedovanje imovine ~ije se pore-klo ne mo`e objasniti. Zakon se primenjuje na gra-|ane Zambije bez obzira na to gde je delo u~injeno.

  • 282

    ANTIKORUPCIJSKI PRIRU^NIK - SUPROTSTAVLJANJE KORUPCIJI KROZ SISTEM DRU[TVENOG INTEGRITETA

    TI Source Book 2000

    Ustanovljena je i antikorupcijska komisija, sa funk-cijama i ovla{}enjima sli~na onoj koja postoji u HongKongu. Zakon sadr`i i odredbe koje se odnose nakrivi~no gonjenje ovih dela, kao i neka pravila odokazima. Zakon tako|e sadr`i odredbe koje se od-nose na zapo{ljavanje nakon napu{tanja slu`be zaodre|ene kategorije dr`avnih funkcionera.

    20. Carina

    y y y y y Savet za me|ucarinsku saradnju:Deklaracija Svetske carinske organizacije(Aru{a, 1993)

    U ovoj deklaraciji se iznosi da korumpirane ca-rinske slu`be ne donose dr`avi odgovaraju}i iznosprihoda, da nisu delotvorne u borbi protiv nezako-nite trgovine, da predstavljaju prepreku porastu me-|unarodne trgovine i privrednom rastu i da nemajupravo na javno priznanje ukoliko njihovo osobljeima naviku da kr{i zakon. Shodno tome, deklaracijaje utvrdila klju~ne faktore koji se moraju uzeti u ob-zir u kreiranju programa dru{tvenog integriteta u po-jedinim zemljama.

    21. Deklaracija imovine i prihoda

    (videti pod: Kontrola imovine)

    22. Definicija

    y y y y y Nezavisna antikorupcijska komisija NovogJu`nog Velsa (Australija): [ta je korupcija?

    y y y y y Blekov pravni re~nik

    23. Izbori

    y y y y y Sekretarijat Komonvelta, 1997: Dobraizborna praksa Komonvelta

    Ovaj dokument je proizvod diskusije odr`ane nadve radionice za glavne izborne slu`benike koje jeokupio sekretarijat Komonvelta. Osmi{ljen je da po-mogne tvorcima politike, slu`benicima koji sprovo-de izbore i drugima, u razvoju i ja~anju izbornogsistema. U njemu se govori o izbornoj administraci-ji, registraciji bira~a, odre|ivanju izbornih jedinica,formiranju politi~kih partija, predlaganju kandida-ta, objavljivanju prihoda i rashoda kandidata i stran-ke, sprovo|enju kampanje i izbora.

    y y y y y Sekretarijat Komonvelta, 1999: Doma}iposmatra~i na izborima

    Ovo je izve{taj sa radionice o doma}im posma-tra~ima na izborima. U njemu se ispituju svrha i de-lotvornost doma}ih posmatra~a i uloga posmatra~-kih tela u kontekstu op{teg procesa demokratizaci-je.

    y y y y y Hong Kong, 1955: Uredba o nezakonitimpostupcima

    Ovaj akt ima za cilj spre~avanje korupcije i ne-zakonitosti na izborima. U njemu se odre|uje neko-liko prestupa, me|u kojima su podmi}ivanje i neza-konito dogovaranje, a tu su i odredbe koje se odno-se na tro{kove izbora.

    y y y y y International IDEA, 1997: Eti~ka iprofesionalna izborna administracija

    Ovaj dokument sadr`i kodeks pona{anja za eti~-ko i profesionalno administriranje izbora. On jeosmi{ljen da pomogne slu`benicima koji sprovodeizbore daju}i im op{te smernice za rad. Naro~ito senagla{ava da izborna administracija mora da poka-`e po{tovanje zakona, da bude nepristrasna i partij-ski neutralna, transparentna i precizna, i osmi{ljenatako da slu`i bira~ima.

    y y y y y International IDEA, 1997: Eti~ni iprofesionalni posmatra~i na izborima

    Ovaj dokument sadr`i kodeks pona{anja za eti~-no i profesionalno obavljanje aktivnosti posmatra-~a na izborima. Njime se bli`e odre|uje kakvo sepona{anje o~ekuje od posmatra~a i pru`aju se smer-nice za "dobru praksu" u posmatranju. Kodeks imaza cilj da bude primenjiv na me|unarodne posma-tra~e, mada ve}ina njegovih odredbi mo`e da se pri-meni i na doma}e posmatra~e.

    24. Etika

    (videti tako|e: Kodeksi pona{anja - kontrolaimovine i `ivotnog stila)

    25. Evropska unija

    y y y y y Politika Unije protiv korupcije, 1997.Kroz komunikaciju izme|u komisije Evropske

    zajednice, Saveta i Evropskog parlamenta nastali suelementi sveobuhvatne politike unije protiv korup-cije. Potrebna je dalja, jo{ uskla|enija akcija u vezisa nekoliko pitanja, me|u kojima su potpisivanje iprimena prvog protokola Konvencije o za{titi finan-sijskih interesa Evropske zajednice i ukidanje pore-skih oslobo|enja u vezi sa podmi}ivanjem stranihslu`benika.

    26. Imunitet i privilegije

    y y y y y Barbados, 1964: Zakon o parlamentu(privilegije, imunitet i ovla{}enja)

    Ovim aktom se odre|uju i reguli{u ovla{}enja,privilegije i imunitet u dva doma parlamenta i me|unjegovim ~lanovima. Zakon tako|e ima za cilj dareguli{e pona{anje ~lanova i drugih lica u vezi saparlamentarnom procedurom, za{titu osoba koje suzaposlene u vezi sa objavljivanjem izve{taja parla-menta i ulazak u parlamentarne prostorije. ^lanovi

  • 283

    Peti deo Dodatak Dobri primeri u borbi protiv korupcije

    TI Source Book 2000

    32 i 33 propisuju da je tra`enje ili primanje mita odstrane ~lana parlamenta u vezi sa obavljanjem nje-govih du`nosti, krivi~no delo, kako za njega, tako iza lice koje mito nudi ili daje.

    y y y y y Kenija, 1964: Zakon o narodnoj skup{tiniOvim zakonom se odre|uju privilegije i imuni-

    tet ~lanova narodne skup{tine, koji se odnose na za-konito obavljanje njihovih du`nosti u skup{tini. Za-konom se tako|e zabranjuje ~lanovima parlamentada primaju mito, honorare, nadoknade, poklone isli~no u vezi sa usvajanjem ili protivljenjem usvaja-nju nekog propisa o kojem se vodi rasprava predparlamentom.

    y y y y y Zimbabve, 1971: Zakon o privilegijama,imunitetu i ovla{}enjima parlamenta

    Ovim zakonom se priznaju sloboda govora i ras-prave, kao i privilegije i imunitet koji se odnose na~lanove parlamenta i omogu}ava se njihovo spro-vo|enje.

    27. Me|unarodne konvencije isporazumi

    y y y y y Savet Evrope, 1990: Konvencija o pranjunovca, vo|enju istrage, izvr{avanjuzaplene i konfiskacije dobiti ste~enebavljenjem kriminalnim aktivnostima

    Ova konvencija je osmi{ljena kako bi od krimi-nalaca bila oduzeta dobit ste~ena krivi~nim delima,{to se posti`e kroz mere na nacionalnom nivou i me-|unarodnu saradnju.

    y y y y y Savet Evrope, 1998: Krivi~nopravnakonvencija o korupciji

    Komitet ministara SE je usvojio ovu konvencijunovembra 1998. Njen glavni cilj je razvijanje za-jedni~kih standarda u vezi sa odre|enim korupcij-skim prestupima. Pored toga, ona se bavi sadr`in-skim i proceduralnim pitanjima koja su u bliskoj vezisa tim prestupima i te`i unapre|enju me|unarodnesaradnje. Uz ovaj tekst ide i odgovaraju}e obrazlo-`enje.

    y y y y y Savet Evrope, 1999: Gra|anskopravnakonvencija o korupciji

    Ovu konvenciju je usvojio Komitet ministara SE9. septembra 1999. Konvencija je prvi i jedinstvenitekst koji se bavi pitanjima gra|anskog prava i ko-rupcije. Ona se bavi pitanjima kao {to su: naknada{tete `rtvama korupcije, pravna odgovornost poje-dinaca i dr`ave za {tetu nastalu korupcijom dr`av-nih slu`benika, uzrokovana nemarnost, va`enje ugo-vora, za{tita zaposlenih koji izveste o korupciji, ja-sno}a i a`urnost ra~unovodstva i revizije, prikuplja-nje dokaza, sudski nalozi radi spre~avanja raspola-ganja imovinom pre kona~nosti presude i o~uvanjestatusa kvo do okon~anja sudskog postupka, kao ipitanjem me|unarodne saradnje. GRECO }e motri-

    ti koliko zemlje potpisnice po{tuju odredbe konven-cije. Konvencija je otvorena za potpisivanje svimzemljama ~lanicama, zemljama koje nisu ~lanice alisu u~estvovale u izradi dokumenta, kao i Evropskojzajednici. Uz tekst konvencije ide i odgovaraju}eobrazlo`enje.

    y y y y y OECD 1997: Konvencija protivpodmi}ivanja stranih javnih slu`benika ume|unarodnim poslovnim transakcijama idrugi instrumenti

    OECD-ova konvencija predstavlja va`an koraku me|unarodnim naporima koji su usredsre|eni nato da se podmi}ivanje utvrdi kao krivi~no delo. Krozovu konvenciju, 29 zemalja ~lanica OECD (kojepredstavljaju 29 najbogatijih zemalja sveta) se sa-glasilo o tome da nu|enje, obe}avanje i davanje mi-ta (direktno ili preko posrednika) stranom javnomslu`beniku radi dobijanja ili odr`anja posla ili nekeneprikladne prednosti u me|unarodnom biznisu,predstavlja krivi~no delo.

    y y y y y Interameri~ka konvencija protiv korupcijeiz 1996.

    Ova konvencija, usvojena 29. marta 1996, bilaje prvi multilateralni antikorupcijski sporazum u sve-tu. Njena svrha je promocija i ja~anje mehanizamakoji su potrebni radi spre~avanja, otkrivanja, ka`nja-vanja i iskorenjivanja korupcije i unapre|ivanja,olak{avanja i regulisanja saradnje me|u zemljamapotpisnicama, u cilju obezbe|ivanja delotvornostimera i akcija koje se odnose na korupciju u obavlja-nju javnih funkcija. Me|u merama oko kojih su sezemlje potpisnice saglasile su: usvajanje standardapona{anja sa odgovaraju}im mehanizmima za nji-hovu primenu, zabrana podmi}ivanja stranih slu`be-nika, utvr|ivanje krivi~nog dela "nezakonitog bo-ga}enja", kao i odre|ivanje korupcije za krivi~nodelo koje podle`e ekstradiciji. Konvenciju je potpi-salo 25, a ratifikovalo 10 zemalja, tako da je stupilana snagu 6. marta 1997.

    28. Me|unarodne finansijske institucije

    y y y y y Azijska banka za razvoj, 1998: Politika zaborbu protiv korupcije

    Antikorupcijska politika ove banke je usredsre-|ena na tri klju~ne ta~ke: podr{ka tr`i{nog nadme-tanja i efikasne, delotvorne, odgovorne i transpa-rentne javne administracije u sklopu delovanja ban-ke na polju dobre vladavine i izgradnje kapaciteta;podr{ka obe}avaju}im antikorupcijskim naporimavlada zemalja ~lanica i unapre|enje kvaliteta radavlasti u vezi sa pitanjima upravljanja; obezbe|iva-nje da se projekti banke sprovode i njeno osobljepona{a po najvi{im eti~kim standardima.

  • 284

    ANTIKORUPCIJSKI PRIRU^NIK - SUPROTSTAVLJANJE KORUPCIJI KROZ SISTEM DRU[TVENOG INTEGRITETA

    TI Source Book 2000

    y y y y y Me|unarodni monetarni fond, avgust 1997:Uloga MMF u pitanjima upravljanja

    Ovaj dokument sadr`i smernice koje je usvojioizvr{ni odbor MMF u vezi sa ulogom MMF po pita-njima upravljanja. On odra`ava konsenzus o zna~a-ju dobrog upravljanja (uklju~uju}i tu i izbegavanjekoruptivnih postupaka) za ekonomsku efikasnost irazvoj. Imaju}i u vidu da MMF nema ovla{}enje dapreuzme ulogu istra`nih organa ili ~uvara finansij-skog integriteta u zemljama ~lanicama, osoblje MMFje usmereno da se bavi pitanjima upravljanja, me|ukojima su i ona vezana za korupciju, i svoj rad za-sniva na ekonomskim analizama koje je ovla{}enada sprovodi. Kada postoji razlog za verovanje da }eindividualni slu~aj korupcije imati zna~ajne makro-ekonomske implikacije, takvo pitanje }e biti pokre-nuto pred organima vlasti zemlje ~lanice. U vezi same|unarodnim transakcijama, osoblje MMF trebada sa jednakom pa`njom posmatra obe strane i dapreporu~i prekidanje prakse koja bi potencijalno mo-gla da zna~ajno poremeti ekonomske rezultate.

    y y y y y Me|unarodni monetarni fond: Kodeksdobre prakse o fiskalnoj transparentnosti -deklaracija principa od 16. aprila 1998.

    MMF je objavio ovu deklaraciju `ele}i da na-glasi zna~aj fiskalne transparentnosti za postizanjemakroekonomske stabilnosti i kvalitetnog razvoja.Kodeks se zasniva na slede}im ciljevima: a) uloga iodgovornost vlasti treba da bude jasno postavljena;b) informacije o radu vlasti treba da budu dostupnejavnosti; c) priprema, izvr{enje i izve{tavanje o bu-d`etu treba da bude preduzeto na otvoren na~in; d)integritet fiskalnih informacija treba da garantuju ne-zavisni ~inioci. Kodeks govori o principima i praksikoje vlasti treba da primene kako bi ostvarile oveciljeve.

    y y y y y Svetska banka: Korupcija i dobra vladavina- programska stanovi{ta iz oktobra 1997.

    U ovom aktu Svetska banka se zalo`ila da njenizve{taj "Pomo} dr`avama u borbi protiv korupcije- uloga Svetske banke" i prate}e smernice poslu`ekao sistemski okvir za novi pristup re{avanju pro-blema korupcije, kao osnovne prepreke dugoro~nomprivrednom rastu i dru{tvenom razvoju.

    y y y y y Svetska banka, 1997: Pomo} dr`avama uborbi protiv korupcije - uloga Svetskebanke

    U ovom izve{taju i prate}im smernicama, Svet-ska banka izme|u ostalog zahteva obelodanjivanjeisplata zastupnicima i javno ogla{avanje ve}ih kon-sultantskih ugovora, dopu{ta kori{}enje polaganjazakletvi o po{tenju i upro{}ava postupak za suspen-dovanje dodele sredstava, otkazivanje zajmova i po-stavljanje zabrana za firme koje kr{e propisane nor-me.

    29. Me|unarodna pravna pomo}

    y y y y y [vajcarska, Savezna policija: Uslovi zauzajamnu pomo} u vezi sa krivi~nimpredmetima

    U ovom dokumentu se opisuju uslovi i postupakza tra`enje pravne pomo}i od [vajcarske u krivi~-nim predmetima.

    y y y y y [vajcarska: Me|unarodna pravna pomo} uvezi sa krivi~nim predmetima

    Ovo delo Judit Naterer (Judith Natterer), asistent-kinje prof. dr Mark Pita (Mark Pieth), bavi se anali-zom odredaba {vajcarskog saveznog zakona o uza-jamnoj pravnoj pomo}i u vezi sa krivi~nim pred-metima.

    y y y y y [vajcarska: Vodi~ kroz {vajcarskebankarske tajne

    Ovo delo dr Petera F. Milera (Peter F. Mueller),predsednika organizacije "Etika i biznis", iz 1998,ispituje odredbe propisa koji se odnose na bankar-ske tajne u [vajcarskoj i obja{njava kako bi trebalopostupati sa zahtevima za me|unarodnu pravnu po-mo}.

    y y y y y SAD, 1986: Zakon o me|unarodnoj pravnojpomo}i

    Ovaj zakon je imao za cilj da na~ini delotvor-nim odredbe ugovora izme|u vlade SAD i VelikeBritanije (uklju~uju}i i vladu Kajmanskih ostrva) zaunapre|enje delotvornosti mehanizama zakonskeprisile vlasti SAD i Kajmanskih ostrva u gonjenju isuzbijanju kriminala putem saradnje i uzajamne po-mo}i u krivi~nim predmetima.

    30. Me|unarodne izjave

    y y y y y Globalni forum za borbu protiv korupcije,Va{ington 1999: Deklaracija oobezbe|ivanju integriteta slu`benikapravosu|a i bezbednosti

    Doma}in globalnog foruma 1999. bio je ame-ri~ki potpredsednik Al Gor, a prisustvovali su mupredstavnici vlada 90 zemalja. Globalni forum pre-poznaje da korupcija ne mo`e da koegzistira sa de-mokratijom i vladavinom prava i da korupcija nijeneizbe`na. O~ekuje se da }e dijalog zapo~et u Va-{ingtonu biti nastavljen na godi{njim ministarskimsastancima za borbu protiv korupcije.

    y y y y y Me|unarodna antikorupcijska konferencija1997: Deklaracija iz Lime

    Ova deklaracija je usvojena kao zaklju~ak Osmeme|unarodne konferencije za borbu protiv korup-cije, koja je odr`ana u Limi, septembra 1997, uz pri-sustvo preko 1000 gra|ana iz 93 zemlje. Me|u u~e-snicima su bile zna~ajne li~nosti iz me|unarodnihorganizacija i agencija koje pru`aju pomo}, pred-stavnici vlasti, slu`benici antikorupcijskih agencija

  • 285

    Peti deo Dodatak Dobri primeri u borbi protiv korupcije

    TI Source Book 2000

    i profesionalnih asocijacija, kao i novinari, teoreti-~ari, poslovni ljudi i predstavnici gra|anskog dru-{tva. Deklaracija poziva vlade, me|unarodne i regi-onalne organizacije, kao i gra|ane {irom sveta dausmere svoju energiju ka akcijama koje su pobroja-ne u deklaraciji, na me|unarodnom, regionalnom,dr`avnom i lokalnom nivou.

    31. Sudska pomo}

    (videti pod: Me|unarodna pravna pomo})

    32. Sudske odluke

    Napomena: imena u oko 140 sudskih slu~ajevarelevantnih za pitanje korupcije na koje je ovde skre-nuta pa`nja su izostavljena zbog nedostatka prosto-ra.

    33. Sudska revizija upravnih odluka

    y y y y y Komonvelt, 1993: Izjava iz Lusake ozakonitim vladama

    Ovaj dokument je originalno pripremljen i usvo-jen na radionici o upravnom pravu odr`anoj okto-bra 1992. u glavnom gradu Zambije, Lusaki. Potvr-|en je na sastanku ministara pravde zemalja Komon-velta na Mauricijusu novembra 1993, kao zna~ajanprilog razvoju upravnog prava. Izjava iz Lusake sa-dr`i principe koji odra`avaju dobru administrativnupraksu, i kakva se, u mnogim zemljama, primenjujeu sudovima.

    y y y y y Rezolucija Saveta Evrope (77) 31 o za{titiindividua u odnosu na akteadministrativnih vlasti od 28. septembra1977.

    Prepoznaju}i neophodnost da se obezbedi pra-vi~nost u odnosu izme|u pojedinaca i upravnih vla-sti, Komitet ministara je preporu~io vladama zema-lja ~lanica da se u svojim zakonima i administrativ-noj praksi rukovode principima koji su prilo`eni uzovu rezoluciju. Ovi principi su osmi{ljeni da bi za-{titili pojedince u odnosu na pojedine mere i odlukekoje vlasti preduzmu i koje direktno uti~u na njiho-va prava, slobode ili interese, a u vezi sa pravom dabudu saslu{ani, da ostvare pravo na pristup infor-macijama, da dobiju pomo} i pravo na predstavlja-nje, izjavu o razlozima za dono{enje odluke i napo-menu o pravnom leku.

    y y y y y Preporuka Saveta Evrope No.R(80)2 u vezisa kori{}enjem diskrecionih ovla{}enja odstrane administrativnih vlasti od 11. marta1980.

    Smatraju}i da bi bilo po`eljno postaviti zajed-ni~ke principe u svim zemljama ~lanicama za una-pre|enje za{tite prava, sloboda i interesa fizi~kih ipravnih lica protiv samovoljnog ili na drugi na~inneprikladnog kori{}enja diskrecionih ovla{}enja, a

    da se u isto vreme ne stvore prepreke za ostvarenjesvrhe zbog koje su administrativne vlasti dobile ta-kva ovla{}enja, Komitet ministara je preporu~io vla-dama zemalja ~lanica da se u svojim zakonima i ad-ministrativnoj praksi rukovode principima koji suprilo`eni uz ovu preporuku. Navedenih 11 principaza primenu diskrecionih ovla{}enja od strane admi-nistrativnih vlasti su klasifikovani na osnovne prin-cipe, procedure i kontrole.

    y y y y y Uganda, 1995: Pravo na pravi~nopostupanje (~lan 42 Ustava)

    Ovom odredbom Ustava se garantuje pravo sva-kog lica koje se pojavljuje pred slu`benikom ili or-ganom uprave da bude tretirano pravi~no i po{teno,kao i pravo takvog lica da se obrati sudu u vezi sasvakom administrativnom odlukom koja protiv ta-kvog lica bude doneta.

    34. Pravosu|e

    y y y y y Centar za nezavisnost sudija i advokata,2000: Okvir za politiku spre~avanja ieliminisanja korupcije i obezbe|ivanjenepristrasnosti sudskog sistema

    Ovaj dokument na 10 strana, koji se bavi pro-blemom korupcije u pravosu|u, rezultat je sastanka{esnaest eksperata koje je okupio Centar za nezavi-snost sudija i advokata iz @eneve februara 2000. Do-kument je namenjen vladama, me|unarodnim finan-sijskim institucijama, pripadnicima pravosu|a, advo-katima i drugim tvorcima politike. Oni su pozvanida preduzmu aktivne korake za spre~avanje i elimi-nisanje korupcije u pravosu|u. Postoji {est poseb-nih preporuka, me|u kojima se nalazi i kreiranje (odstrane pravosu|a) izjave o sudskoj etici, sa mogu}-no{}u izricanja sankcija kada je to neophodno.

    y y y y y Me|unarodna asocijacija za kaznenopravo, Me|unarodni odbor pravnika iCentar za nezavisnost sudija i advokata,1981: Nacrt principa za nezavisnostpravosu|a

    Ovaj nacrt principa za nezavisnost pravosu|a jepripremila ekspertska komisija, na sastanku odr`a-nom u Sirakuzi, na Siciliji, maja 1981.

    y y y y y Me|unarodna advokatska komora, 1982:Minimum standarda za sudskunezavisnost

    Ovi principi govore o odnosu sudija sa izvr{nomi zakonodavnom vla{}u, uslovima i vrstama imeno-vanja sudija, disciplinskim merama i razre{enju su-dija, a usvojila ih je Me|unarodna advokatska ko-mora na sastanku u Nju Delhiju, oktobra 1982.

  • 286

    ANTIKORUPCIJSKI PRIRU^NIK - SUPROTSTAVLJANJE KORUPCIJI KROZ SISTEM DRU[TVENOG INTEGRITETA

    TI Source Book 2000

    y y y y y Zemlje Azije i Pacifika, 1995: Pekin{kaizjava o principima za nezavisnost sudstvau regionu

    Ova izjava o principima predstavlja minimalnestandarde koje je neophodno po{tovati radi o~uva-nja nezavisnosti i uspe{nog funkcionisanja sudstva.Usvojena je na [estoj konferenciji {efova pravosu-|a zemalja Azije i Pacifika.

    y y y y y Ujedinjene nacije, 1985: Osnovni principinezavisnosti u pravosu|u

    Ovaj dokument je usvojen na Sedmom kongre-su UN o prevenciji kriminala i tretmanu prestupni-ka, septembra 1995, a prihva}en od strane General-ne skup{tine UN, novembra iste godine. Generalnaskup{tina je pozvala vlade da po{tuju ove principe ida ih uzmu u obzir u okviru svog zakonodavstva iprakse.

    y y y y y Ujedinjene nacije, 1989: Procedure zaefikasnu implementaciju osnovnih principao nezavisnosti u pravosu|u

    Ove procedure je usvojio ECOSOC, a potvrdilaGeneralna skup{tina UN. One se bave pitanjima kao{to su javnost, obezbe|enje resursa, periodi~no iz-ve{tavanje i tehni~ka pomo}.

    y y y y y Ujedinjene nacije: Nacrt univerzalnedeklaracije o nezavisnosti sudstva

    Ovaj nacrt deklaracije se nalazi u zavr{nom iz-ve{taju o nezavisnosti i nepristrasnosti sudstva, su-dija i njihovih saradnika i nezavisnosti advokata, kojije pripremljen na zahtev potkomisije UN za spre~a-vanje diskriminacije i za{titu manjina pod vo|stvomdr L.M. Singvija (E/CN.4/Sub.2/1985/18 i Add.1-6). Komisija za ljudska prava, na svojoj 45. sednici,Rezolucijom broj 1989/32 je pozvala vlade da uzmuu obzir principe postavljene u ovom nacrtu deklara-cije kod primene osnovnih principa UN za nezavi-snost sudstva.

    35. Slu`benici koji sprovode zakonskeprisilne mehanizme

    y y y y y Ujedinjene nacije, 1979: Kodeks pona{anjaza slu`benike koji sprovode zakonskeprisilne mehanizme

    Ovaj kodeks je usvojen na Generalnoj skup{tiniUN (Rezolucija 34/169), 17. decembra 1979, sa pre-porukom da mu vlade posvete du`nu pa`nju u okvi-ru nacionalnog zakonodavstva ili va`e}e prakse. ̂ la-nom 7 se zahteva da se slu`benici koji sprovode za-konske prisilne mehanizme uzdr`e od svakog aktakorupcije i da se protiv takvih pojava rigorozno bo-re.

    36. Pravni veb-sajtovi

    (u pripremi)

    37. Advokatska profesija

    y y y y y Me|unarodna advokatska komora, 1956:Me|unarodni eti~ki kodeks

    Ovo je izjava sa 21 pravilom za pripadnike advo-katske profesije prvi put je usvojena 1956.

    y y y y y Me|unarodna advokatska komora, 1990:Standardi za nezavisnost advokatskeprofesije

    Izjava o standardima je osmi{ljena tako da po-mogne unapre|enju i obezbe|enju odgovaraju}euloge advokata. Ona je komplementarna sa osnov-nim principima UN o ulozi advokata i detaljnija odnjih. Dok su principi UN upu}eni vladama, ovi stan-dardi razmatraju pitanje nezavisnosti advokatskeprofesije iz njihovog ugla posmatranja.

    y y y y y Ujedinjene nacije: Nacrt univerzalnedeklaracije o nezavisnosti sudstva

    Ovaj nacrt deklaracije se nalazi u zavr{nom iz-ve{taju o nezavisnosti i nepristrasnosti sudstva, su-dija i njihovih saradnika i nezavisnosti advokata, kojije pripremljen na zahtev Potkomisije UN za spre~a-vanje diskriminacije i za{titu manjina pod vo|stvomdr L.M. Singvija (E/CN.4/Sub.2/1985/18 i Add.1-6). Komisija za ljudska prava, na svojoj 45. sednicije Rezolucijom broj 1989/32 pozvala vlade da uzmuu obzir principe postavljene u ovom nacrtu deklara-cije pri primeni osnovnih principa UN za nezavi-snost sudstva.

    y y y y y Ujedinjene nacije, 1990: Osnovni principi oulozi advokata

    Ove principe je usvojio Osmi kongres UN o pre-venciji kriminala i tretmanu prekr{ilaca, a pozdra-vila ih je Generalna skup{tina UN kroz Rezoluciju45/121 od 14. decembra 1990. UN je pozvala vladeda se rukovode ovim principima u formulisanju od-govaraju}eg zakonodavstva i politi~kih smernica,kao i da na~ine napore da primene ove smernice uskladu sa prilikama svake od zemalja. U svojoj Re-zoluciji 45/166 od 18. decembra 1990, Generalnaskup{tina je pozvala vlade "da po{tuju ove principei da ih uzmu u obzir u okviru svojeg nacionalnogzakonodavstva i pravne prakse. "

    38. Lokalna vlast

    y y y y y Deklaracija iz Bratislave o reformi lokalnesamouprave iz 1999.

    Ovaj dokument sadr`i model koji je osmi{ljenna konferenciji predstavnika Transparency Interna-tional iz srednje i isto~ne Evrope. Model je osmi-{ljen sa ciljem unapre|ivanja usluga lokalnih slu`bii identifikovanja korena korupcije.

    y y y y y Povelja sa Viktorijinih vodopada iz 1997.Ova povelja, ~iji je cilj pove}anje integriteta lo-

    kalne administracije, usvojena je na obuci trenera

  • 287

    Peti deo Dodatak Dobri primeri u borbi protiv korupcije

    TI Source Book 2000

    za razvoj sistema integriteta u lokalnim slu`bamaisto~ne i ju`ne Afrike, koja je odr`ana na Viktoriji-nim vodopadima, u Zimbabveu, avgusta 1997. Po-velja usvaja sveobuhvatan pristup, tako {to sjedi-njuje brojne elemente u sistem integriteta koji je umogu}nosti da se odr`i i da pomogne izgradnji lo-kalne vlasti na zdravim temeljima.

    39. Pranje novca

    y y y y y Evropska unija: Direktiva Saveta ospre~avanju kori{}enja finansijskogsistema za pranje novca od 10. juna 1991.

    Savet Evropske zajednice je ovom direktivomzatra`io od zemalja ~lanica da donesu zakone, pra-vila i administrativne odluke, koje su potrebne radiuskla|ivanja sa predlo`enim merama u cilju spre-~avanja upotrebe kredita i finansijskih institucija zapranje novca.

    y y y y y FATF (jedinica za finansijsku akciju), 1990:^etrdeset preporuka

    FATF je me|udr`avna organizacija ~iji je cilj raz-voj i unapre|enje politike za spre~avanje pranja nov-ca. Ove preporuke predstavljaju osnovu za delova-nje protiv pranja novca, a osmi{ljene su tako da semogu primeniti svuda u svetu. Preporukama su po-kriveni aspekti krivi~nog procesuiranja i mehaniza-ma prinude, finansijski sistem, regulativa koja se nanjega odnosi i me|unarodna saradnja.

    y y y y y Me|unarodna trgovinska komora, 1998:Priru~nik za spre~avanje pranja novca

    Priru~nik je osmi{ljen tako da pomogne onimakoji nisu upoznati sa propisima protiv pranja novcai onima koji `ive u zemljama gde takvi propisi nepostoje. Priru~nik je prvenstveno namenjen banka-ma, ali je primenjiv i na druge finansijske instituci-je. U prvom delu daje se kratak pregled pranja nov-ca, definicija, rizici i tehnike. U drugom delu se po-stavlja okvir za samoza{titu, zasnovan na najboljimpoznatim postupcima, znanju poslovnih klijenata isrodnih institucija, kao i samoanalizi na osnovu me-todologije CCA (Com