p e t a k , 1 2 . a v g u s t 2 0 1 6 .

Foto:

BRIG

ITTE L

ACOM

BE

Sarajevo film festival po~inje ve~eras projekcijomkultnog filma Taksista u re`iji Martina Skorsezea, koji }epredstaviti slavni glumac Robert de Niro. U ~ast 40.godi{njice prikazivanja upravo restauriran, film koji jesvojevremeno nagra|en Zlatnom palmom u Kanu, bi}eprikazan istovremeno u Narodnom pozori{tu i Ljetnomkinu gde }e De Niru biti uru~eno Po~asno Srce Sarajevapred 3.000 filmskih zaljubljenika. Dvostruki dobitnikOskara tako }e postati prvi dobitnik ovog priznanja za`ivotno delo za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.

Nagrada Po~asno Srce Sarajeva, koju je dizajniralafrancuska dizajnerka i rediteljka Agnes B, dodeljuje se od2005. pojedincima koji su dali doprinos razvoju SFF, ali iregionalnog filma. Prethodni dobitnici nagrade su,izme|u ostalih, And`elina D`oli, Benisio del Toro, GaelGarsija Bernal, Stiv

Bu{emi, Atom Egojan, Jafar Panahi, Majk Li, Bela Tar i Danis Tanovi}.Ove godine priznanje }e dobiti i britanski reditelj Stiven Frirs (na fotografiji

desno). Autor filmova Filomena, Kraljica, Opasne veze, na 22. SFF predstavi}e svojnovi film Neslavno slavna Florens u kome glavne uloge igraju Meril Strip i Hju Grant.

Po~asno Srce Sarajeva na 22. SFF bi}e uru~eno i Volfgangu Amadeusu Brulhartu,koji je od 1996. do 1998. obavljao funkciju zamenika ambasadora i kulturnog

savetnika u Ambasadi [vajcarske u Sarajevu i bio inicijatorobnove kulturne scene ovog grada. Njemu }e nagrada bitiuru~ena u znak priznanja za njegov veliki doprinos i podr{kuObala Art centru, kao i za inicijativu za izgradnju Meeting Pointakao kulturnog centra, koji je danas prepoznat kao mesto susretai zvani~an bioskop SFF.

Posve}eno Amatu EskalanteuSarajevo film festival }e u okviru programa Posve}eno ugosti meksi~kog reditelja,scenaristu i producenta Amata Eskalantea, koji }e predstaviti ostvarenja koja su ga svrstalame|u vode}e filmske stvaraoce dana{njice.

Amat Eskalante, ro|en1979, samouki je filmskistvaralac iz Guanahuatoa,Meksiko. Na filmu je po~eo daradi sa petnaest godina.Nakon dva kratka ostvarenjare`irao je prvi dugometra`niigrani film Sangre, koji jeprikazan u okviru selekcijeIzvestan pogled Filmskogfestivala u Kanu 2005, gde je inagra|en FIPRESCIpriznanjem. Njegov drugidugometra`ni igrani film LosBastardos tako|e je prikazanu Kanu 2008, u istomprogramu.

Eskalanteov tre}i film Heli osvojio je 2013. nagradu za najbolju re`iju u Kanu. La RegiónSalvaje (The Untamed) je njegov novo ostvarenje koje }e se pojaviti ove godine.

U prethodnim izdanjima program Posve}eno ugostio je i predstavio retrospektivenajzna~ajnijih reditelja dana{njice, poput Majka Lija, Stivena Frirsa, Du{ana Makavejeva,Gaspara Noe, Aleksander Pejna, Abela Ferare, Bele Tara, Ulriha Zajdla...

Srce Sarajeva od 2004.Zvani~ne nagrade Srce Sarajeva dodjeljuju se odjubilarnog, 10. SFF – u svim takmi~arskimkategorijama: igrani, dokumentarni i kratki film.Nagrade su Srce Sarajeva za najbolji igrani film,Specijalna nagrada irija, Srce Sarajeva zanajboljeg glumca i glumicu, Srce Sarajeva zanajbolji kratki film, Srce Sarajeva za najboljidokumentarni film, kao i Specijalna nagrada

`irija zatakmi~arskiprogram –dokumentarnifilm.

O dobitnicimanagrada ukategoriji igranifilm ove godineodlu~iva}e iri

kojim predsedava palestinski reditelj EliaSuleiman, a ~lanovi su Zeynep Atakan –producentkinja (Turska), Nikola \uri~ko –glumac (Srbija), Thomas Hailer – kuratorMe|unarodnog filmskog festivala u Berlinu(Nema~ka), Angeliki Papoulia – glumica (Gr~ka).@iri dokumentarnog programa ~ine Tine Fischer– osniva~ica i direktorka Festivala Cph:Dox(Danska), Fernand Melgar – reditelj i producent([vajcarska), Alexander Nanau – producent,reditelj i filmski snimatelj (Nema~ka/Rumunija).U iriju kratkog filma su Fatima Djoumer –me|unarodni odnosi i doga|aji Europa Cinemas(Francuska), Du{an Kasalica – reditelj (CrnaGora) i Jure Pavlovi} – reditelj (Hrvatska).

Srpski filmovi iautori na22. SFFTakmi~arska selekcija koja u fokus sta-vlja regiju, koja danas obuhvata ~ak20 dr`ava, ima}e i predstavnike iz Sr-bije. To su Vla`nost Nikole Ljuce, kojije svetsku premijeru imao u Berlinu,da bi bio nagra|en i na beogradskomFestu, i Svi severni gradovi Daneta Ko-mljena, upravo prikazanog ovih danana Filmskom festivalu u Lokarnu. Obafilma }e u Sarajevu imati svoju regio-

nalnu premijeru, s tim da }e Komlje-nov prvi dugometra`ni film biti prika-zan van konkurencije. Osim toga, Lju-ca }e predstaviti i svoj novi projekatIgrale se delije, u okviru industrijskogprograma SFF CineLink, a istu prilikuima}e i Nikola Le`ai}, sa novim pro-jektom Religija no}nih {etnji.

I takmi~arska selekcija dokumen-tarnih filmova donosi ostvarenja izSrbije – Zid smrti, i tako to MladenaKova~evi}a, Dubina dva OgnjenaGlavoni}a i etiri paso{a Mihajla Jev-ti}a. Glavoni}ev film o masovnojgrobnici u Batajnici deo je i progra-ma Suo~avanje s pro{lo{}u. TranzicijaMilice Tomovi} uvr{tena je u takmi-~arski program kratkih filmova, a uokviru drugih, netakmi~arskih selek-

cija bi}e prikazana i nagra|ivana Do-bra ena Mirjane Karanovi}, kao i no-vi film Milo{a Radovi}a Dnevnik ma-{inovo|e. Od manjinskih srpskih ko-produkcija tu su i crnogorsko-srpskifilm Igla ispod praga Ivana Marinovi-}a, dokumentarni bosansko-srpskifilm Gora u re`iji Stefana Male{evi}a,kao i hrvatsko-srpski film S one stra-ne Zrinka Ogreste. U programu Sara-jevo Talents u~estvova}e ~etvoromladih i perspektivnih filmskih pro-fesionalaca iz Srbije – glumica Jele-na Puzi}, producentkinja Nevena To-mi}, glumac Stefan Vuki} i produ-cent Adi Dizdrarevi}. Tako|e me|u~lanovima `irija glavnog takmi~ar-skog programa je i glumac Nikola\uri~ko.

PRIZNANJA

Po~asnoSrceSarajevaRobertude Niru

Foto:

JOCE

LYN

BAIN

HOGG

Vla`nost

p e t a k , 1 2 . a v g u s t 2 0 1 6 .

TAKMI^ARSKASELEKCIJA

22. SFF

IIIII

akmi~arski program 22. Sa-rajevo film festivala u fokusu}e imati region u {irem smi-slu koja i ovaj put uklju~uje

20 zemalja, a u selekcijama igrani, doku-mentarni i kratki film bi}e prikazano ukup-no 39 filmova koji }e se boriti za nagraduSrce Sarajeva. Od 11 u izboru igranih filmo-va, osam }e se boriti za priznanja, dok }etri biti prikazana van konkurencije. Osimtoga, takmi~arski program SFF ima}e i dvesvetske premijere – filmova iz Austrije Sled-benica i Crne Gore Igla ispod praga.

Prema re~ima Elme Tataragi}, selek-torke Takmi~arskog programa za igrani ikratki film, te selekcije u Fokusu, ovogodi-{nji program u prvi plan je izbacio mladeautore, a naslovi koji su se na{li u selekci-jama skoro u potpunosti izostavili su te-me ratnog i postratnog dru{tva, kao idru{tava u tranziciji.

– Ta~no je da se filmovi iz ovogodi-{njem Takmi~arskog programa ne baveratnim, postratnim niti tranzicijskim te-mama, {to jeste posebno za ovu godinu.Ipak, to ne zna~i da filmovi nisu dru{tve-no anga`ovani. Mo`da ~ak jesu i vi{e an-ga`ovani nego ranije jer zahvataju svijetmnogo globalnije nego {to je to bio slu-~aj prethodnih godina. Filmovi su izuzet-no raznovrsni ove godine i u tematskomsmislu, i stilski i u vizuelnom smislu, ali i u`anrovskom. Ove godine u programu seje na{ao recimo film iz Austrije Sljedbeni-ca koji se potpuno odvija u Argentini agovori o klasnom dru{tvu i seksualnojslobodi. Film iz Crne Gore Igla ispod pra-ga jedna je pronicljiva komedija u kojoj jeglavni lik pravoslavni pop. Rumunjski filmPsi ve} je u Kanu okarakteriziran kao ve-stern, a drugo rumunjsko ostvarenje Ra-njena srca kostimirani je film ~ija se radnjade{ava 30-ih godina pro{loga vijeka. IzTurske dolaze potpuno dva razli~ita filma:porodi~na drama Livada i drama sa ko-mi~nim elementima Album. Drama iz Bu-garske, Bezbo`nica nudi izuzetno jak psi-holo{ki portret junaka, dok Vla`nost, re-ditelja iz Srbije Nikole Ljuce, tematizira pi-tanje {ta je to brak ili veza uop}e danas ida li je mogu}a – ka`e Elma Tataragi}.

Ima li mogu}nosti za kinematografi-je biv{ih dr`ava SFRJ da budu nagra-|ene i prime}ene izvan granica, ako sene bave ratom i ratnim posledicama?

– Naravno da ima. Recimo film Vla-`nost je zgodan primjer za to. Svjetskupremijeru imao je na festivalu u Berlinu.Dobar primjer je i rumunjska kinemato-grafija koja se uop{te ne bavi ratom (sre-}om ga nisu imali za razliku od biv{e Ju-goslavije), a ipak su izuzetno uspje{ni usvijetu filma. Klju~ je dobar film.

Ovogodi{nji program je u prvi planizbacio mlade autore. Da li je to bilanamera od po~etka?

– Mi smo mlad festival i od samog po-~etka jedan od na{ih ciljeva bio je posta-ti dom i platforma za mlade autore. Tosmo postavili kao prvotni cilj Takmi~ar-skog programa, ali i sa CineLinkkoprodukcijskim marketomgdje posebnu pa`nju obra}amona prve i druge igrane filmove, anaravno tu je i program TalentsSarajevo koji je posebno namije-njen ba{ onima koji su na po~et-ku svojih filmskih karijera.

Kako ina~e izgleda sam pro-ces selekcije filmova? Kolikonaslova pogledate, ~ime se vo-dite prilikom kona~nog izbora?

– Filmove pratim cijelu godi-nu, po filmskim festivalima, na za-tvorenim projekcijama, kod redi-

telja i producenata u monta`i, a naravnotu je i uobi~ajena prijava filmova. Svakegodine pogledamo oko 200 igranih dugo-metra`nih, 450 kratkometra`nih igranih ioko 350 dokumentarnih filmova. To jeproces koji traje, zahtijeva vrijeme, i pose-ban anga`man. Pri selekciji se rukovodimociljevima festivala kao {to je na{a posve}e-nost mladim autorima, kvalitetom filmaprije svega, ali uzimamo u obzir da je na{festival otvoren publici te i to imamo u vi-du pri finalizaciji svake selekcije.

Na koji na~in se takmi~arski programSFF menjao tokom godina i kako vi vi-dite njegovu budu}nost?

– Promjene se mogu osjetiti i sadr`aj-no i formalno. Dakle sama filmska pro-dukcija u regiji je izuzetno napredovala uposlednjih 14 godina. Produkcijska vri-jednost filmova je neuporediva, a ro|enaje i potpuno nova generacija ne samo re-ditelja, ve} i scenarista, producenata i op-}enito filmskih autora. To je dalo i sadr`aj-ne pomake, od kojih smo ve} spomenulione koji se ti~u tematskog okvira koji jesve {iri i raznovrsniji. Ponovo se u regijuvra}a `anr {to je uvijek znak zrelosti.

SFF u fokus stavlja regionalnu kine-matografiju koja se vremenom {irila.Mo`e li se danas zaista govoriti o jedin-stvenom regionu koji ~ine 20 dr`ava,na polju kinematografije? [ta je zajed-ni~ko filmovima svih ovih zemalja?

– Ono {to je zajedni~ko za regiju koja jeheterogena po veli~ini dr`ava, po jezicimakoji se govore u pojedinim zemljama, po

samom tr`i{tu, jeste daje ona sada u rukamanove i mlade generaci-je producenata i auto-ra. U proteklih 15 godi-na zemlje regije su sepotpuno adaptiraleevropskom na~inu pro-duciranja filmova, a toje bio dug proces jer jetaj na~in produciranjabio potpuna nepozna-nica prije 25 godina.Regionalni producentisu zapravo jak stub da-na{nje regionalne kine-matografije i njegova

bitna poveznica me|u ovih 20 dr`ava ko-je festival pokriva. To pokazuje i sve ve}asaradnja izme|u dr`ava regije a dobar pri-mjer za to je koprodukcija filma Sieraneva-da jednog od najzna~ajnijih reditelja da-na{njice, Rumuna Cristia Puiua.

Zahvaljuju}i velikim delom i SFF uposlednjoj deceniji otkriven je jedanod bisera savremene kinematografija– rumunski film. Koje zemlje danasprednja~e po svojim zanimljivim auto-rima, temama, stilom?

– Osim Rumunije koja ve} desetak go-dina zaista prednja~i u kvalitetu filmova,moramo spomenuti Gr~ku, Tursku i Gru-ziju. Ma|arska je tako|er imala dosta sjaj-nih filmova i autora, a od zemalja biv{eJugoslavije Bosna i Hercegovina je uvijekiznena|ivala svojim filmskim uspjesima,posebno ako uzmemo u obzir koliko ma-lo se snima i ula`e u kinematografiju uBiH. Danas tako|er mo`emo govoriti ouspjesima kinematografija Srbije i Hrvat-ske, posebno unazad par godina.

A kakva je situacija u BiH na polju fil-ma? Koliko se filmova snima, kako iz-gleda finansiranje?

– Situacija nije sjajna. Postoji samo je-dan fond i to Fondacija za kinematografijusa godi{njim bud`etom od 800.000 evra(u Federaciji BiH). Nikad nije izvjesno kadaje taj jedan konkurs te to dovodi na{e pro-ducente u nepovoljan polo`aj. U Republi-ci Srpskoj je jo{ te`a situacija jer ne posto-ji fond za kinematografiju koji funkcioni{e.

Ipak, uprkos tome snima se dosta filmo-va, najvi{e dokumentarnih i kratkih. Ovegodine u Bh. Film programu prikazat }emo~ak 29 dokumentarnih filmova! Ali {to seigranih filmova ti~e koji nose produkcijuove godine, ako izuzmemo manjinske ko-produkcije, imamo gotov samo jedan film– Smrt u Sarajevu Danisa Tanovi}a. To je za-ista jako jako, malo. Bez obzira na to Bh.Film program ove godine donosi 76 zani-mljivih naslova {to je zaista izuzetno.

Dok druge dr`ave samo pri~aju o to-me, BiH ima etablirane enske autore?

– Apsolutno ta~no. I kad govorimo oautoricama ne smijemo samo govoriti orediteljicama. Tu je izuzetan broj scenari-stica, scenografkinja, kostimografkinja, teproducentica. U proteklih 25 godina udio

`ena na filmu je ~ak 20 odsto {toje tri puta vi{e od evropskogstandarda, a 10 puta vi{e odpredratne situacije.

Kojim filmovima se radujeteu programima koje niste vi se-lektovali?

– Na`alost, nemam vremenagledati filmove tokom festivala, aliradujem se projekcijama filmovaDobra `ena Mirjane Karanovi} teprogramu Posve}eno AmatuEscalanteu. Jo{ dosta toga bihmogla spomenuti, jer ja da ne ra-dim ne bih izlazila iz kina!

MIRSAD PURIVATRA:Drugi dom zamlade autore iz regiona

arajevo film festival va`i za festivalotkri}a. To zna~i da smo od svojihpo~etaka te`ili tome da budemofestival koji }e predstavljati i imati u

svom fokusu regionalnu kinematografiju, mladeautore, i da }emo raditi na ja~anju i uvezivanjuregionalnih kinematografija. Uvijek smo davalipodr{ku mladim talentovanim autorima, ne samogotovim autorima ~ija ostvarenja biramo uselekcijama u trci za Srce Sarajeva, ve} ihpodr`avamo, umre`avamo, promoviramo i kroz na{edukativni segment – Talents Sarajevo. Mnogi od njihsu upravo nakon SFF zapo~eli svoje internacionalnekarijere. Tokom godina smo tu ulogu drugog domaza mlade, perspektivne filmske autore iz regijeprihvatili kao klju~nu i najljep{u karakternu crtuna{eg Festivala – ka`e direktor SFF Mirsad Purivatra.

Na 22. izdanju SFF, tokom devet dana, bi}eprikazano ukupno 222 naslova iz 61 dr`ave,podeljeno u 18 razli~itih programa, na sedam lokacija.

Do samo nekoliko dana pre po~etka Festivalanije se znalo koji }e film otvoriti ovogodi{njumanifestaciju. Zna~i li to da publika dovoljnoveruje va{em izboru?

– Upravo tako. Tokom proteklih godina izgradilismo i odli~an odnos sa na{om publikom, a i kad jeprogram u pitanju mogu neskromno re}i da smoispunili o~ekivanja publike svaki put dosad, tako danam bezuvjetno vjeruju. Naime, bez obzira {to nisuznali o kojem filmu je rije~, niti da li }e do}i i gost dapredstavi svoj film, publika je ve} prvog danaprodaje ulaznica kupila ili rezervirala cijelo kino zano} otvaranja. Sada to vi{e nije tajna, 22. SFF otvorit}e kultno ostvarenje Martina Skorsezea Taxi Driver,koji je u ~ast 40. godi{njice prikazivanja upravorestauriran. Film }e biti prikazan istovremeno uNarodnom pozori{tu i Ljetnom kinu. Po~asni gost koji}e predstaviti ovaj film bi}eRobert De Niro kojem }ebiti uru~eno Po~asnoSrce Sarajeva za`ivotno djelo, pred3.000 filmskihzaljubljenika uSarajevu. Velikaje ~ast imati DeNira kao prvogdobitnikaPo~asnog

Srca Sarajeva. Od trenutka na{eg prvog susreta,prije desetak godina na Tribeca Film Festivalu,po~eli smo raditi na tome da jednog dana do|e uSarajevo. Taj dan je do{ao i veoma smo uzbu|enizbog toga. Kao filmski profesionalac i velikizaljubljenik u film vjerujem da ovo govorim, nesamo u svoje, ve} i u ime publike i mojih kolega.

[ta jo{ publiku o~ekuje na 22. SFF?– Festival nastavlja i dalje u istom pravcu kao i

svih godina dosad, a to je da budemo festivalotkri}a, podr{ke i promocije novih mladihregionalnih autora i talenata. To je na{ cilj kojemsmo vjerni evo ve} 21 godinu. Kad je programskidio u pitanju, mogu slobodno najaviti da jeselektorska ekipa 22. SFF pripremila najbolje izdanjedosad, zanimljiv pregled filmova iz regije, Evrope isvijeta. Posebno zadovoljstvo predstavlja nam~injenica da }emo kroz na{e takmi~arske programepredstaviti nove mlade autore. Tako|er, ove godinena{ CineLink }e predstaviti dvije nove platforme zapodr{ku filmskim stvaraocima i unapre|enjeprodukcije i koprodukcije, platformu za razvoj~itave audio vizuelne produkcije u biv{oj Jugoslaviji.Rije~ je o projektima CineLink Drama i True StoriesMarketu u okviru CineLink Industry Days.

SFF u fokus stavlja regionalnukinematografiju. [ta karakteri{e savremeniregionalni film?

– S obzirom da pokrivamo podru~je zemalja kojepripadaju takore}i tom socijalisti~kom bloku, ve}inatema koje pratimo u filmovima sa ovog podru~ja jo{uvijek je ivot pojedinca. Tranzicija je bila te{ka ibolne za sve ove zemlje i njihove gra|ane, i ona jo{uvijek traje i ostavlja posljedice na ivot svakeporodice. Sve to vidimo u ve}ini tih filmova, teme suvezane za pojedinca i njegov odnos spram dru{tvakoje se susre}e sa tranzicijskim problemima. Kadgovorimo o na{oj u`oj regiji, ex-yu regiji, raduje nas~injenica da dobre vijesti i uspjesi sti`u i iz ovihzemalja. Kvalitetne filmove sa ovih prostora uevropskoj i svjetskoj produkciji izdvajaju sami talenatautora koji svojim kvalitetnim filmskim jezikom teteme pretvaraju u izuzetna umjetni~ka filmska djela.

Zahvaljuju}i velikim delom SFF, u poslednjojdeceniji otkriven je jedan od bisera savremenekinematografija – rumunski film. Koje zemljedanas prednja~e po svojim zanimljivimautorima, temama, stilom?

– Osim pomenute rumunske ve}ina drugihzemalja je tako|er do`ivjela zna~ajan razvoj.Pomenut }u samo gruzijsku kinematografiju, naprimjer. Ova zemlja ima {iroku platformu, {irokubazu za kinematografiju, raspola`e velikim brojemautora koji rade na razli~itim filmskim jezicima.Uspjeli su da stvore jaku kinematografiju koja jesistemski organizovana i djeluje na {irokoj bazi.Veoma su predani otkrivanju talenata i pru`anjupodr{ke. U ostalim zemljama se radi o pojedincimakoji se istaknu zahvaljuju}i svojim individualnimsposobnostima.

SFF nisu samo filmovi. Koji noviteti se moguvideti u programima namenjenim filmskimprofesionalcima i budu}im autorima? [ta suprojekti Dealing with the past/Suo~avanje s

pro{lo{}u i Market istinitih pri~a/True StoriesMarket?

– Ponosni smo na kontinuirani razvojna{eg CineLink projekta koji }e u

ovogodi{njem, 14. izdanju, predstavitidvije nove platforme za podr{ku

filmskim stvaraocima i unapre|enjeprodukcije i koprodukcije,

platformu za razvoj ~itave audiovizuelne produkcije u biv{oj

Jugoslaviji. Dealing with thepast/Suo~avanje s pro{lo{}u jeveoma va`an projekat odkojeg o~ekujemo mnogo. On

je dio nove platforme, Marketaistinitih pri~a/True Stories Market,

koja je zami{ljena kao otvoreni izvor moderiranihpri~a, svjedo~anstava i vizuelnih sadr`aja direktnovezanih za nedavnu historiju biv{e Jugoslavije. NaMarketu }e biti prikupljeni materijali dostupnirediteljima i producentima kao izvor inspiracije zanjihove eventualne filmske projekte koji bi prenijeliove pri~e {iroj javnosti i na taj na~in pridonijeliprocesu izlje~enja i pomirenja. Sarajevo je grad kojiima pravo i zadatak da pokre}e teme koje jo{ uvijeknisu obra|ene, teme sa kojima se jo{ uvijek nismosuo~ili, a koje bi mogle da poslu`e kao inspiracijafilmskim autorima. To su svjedo~enja, dokumentikoji govore o proteklom periodu u biv{oj Jugoslaviji,koji bi trebalo da poslu`e kao otvoreni izvor ideja zastru~njake i profesionalce koji su u stanju da ihtransformiraju, koriste}i se filmskim jezikom na na~inda doprinesu promociji izgradnje mira, kako u na{ojregiji, tako i {irom svijeta.

Tako|er, CineLink }e predstaviti ove godine jo{jedan novi projekat. Rije~ je o projektu CineLinkDrama. Osmi{ljen je kao odgovor na rastu}ievropski i svjetski trend proizvodnje televizijskihsadr`aja nastalih ukr{tanjem vrhunske filmskeprodukcije i visokokvalitetnih TV serijala. Smatraju}ida postoji veliki potencijal za razvoj ovog `anra, tzv.filmo-televizije, u Jugoisto~noj Evropi, okupit }emona jednom mjestu autore, producente i finansijereiz regije i svijeta, u `elji da doprinesemo iproizvodnji i promociji kvalitetnih TV serijala

proizvedenih na podru~ju biv{eJugoslavije.

Imaju li vlast i dru{tvo u BiHdovoljno razumevanja ipodr{ke za SFF?

– Ako vam ka`em da je pro{legodine Federacija BiH kaznila SFFrezanjem bud`eta od 40 odsto, asve u cilju podr{ke lokalnihdoga|anja, rekao bihprovincijalnih priredbi, sve jejasno. Iako je SFF projekat koji uglavni grad BiH dovede, ne samofilmske stvaraoce, neke odnajve}ih autora dana{njice, ve}okuplja i ogroman broj turista,zapo{ljava ~itavu jednu armijuljudi, popunjava smje{tajnekapacitete u gradu, i da mo`e bitisvojevrsna pokreta~ka snaga zarazvoj cijele BiH, ipak nam se nedaje nikakva posebna pa`nja uodnosu na neke lokalne maledoga|aje.

Udio podr{ke svih institucija vlasti u bud`etu SFFje bio ispod 20 odsto. Grantovi koji nam sedodjeljuju nisu ni po ~emu izuzetni kad se poredesa onima koje dobiju neki drugi kolektivi ili uvelikomanji kulturni projekti u BiH. Najve}i dio bud`etaSFF, oko 80 odsto dolazi od partnerskih,sponzorskih ugovora, prihoda od ulaznica i odrazli~itih evropskih fondova. Dakle, vrlo je jasno dana{a vlast, tj, niti jedan njen nivo, nema sluha nesamo za Festival, ve} uop{te za kulturu. To na`alostnije slu~aj samo u BiH ve} u cijelom na{em regionu.Mi zapravo svake godine kre}emo od nule. Ipak, utro{kove ulazimo svjesno jer ne `elimo dozvoliti daFestival i ove godine ne bude na pro{logodi{njemnivou i nivou koji je prepoznat {irom Evrope.

[ta je, po vama, budu}nost ovog festivala ikako do nje do}i?

– Mi i dalje ostajemo opredijeljeni u svojimciljevima razvoja regionalne kinematografije, upovezivanju i koprodukciji. Otkrivanje mladihtalentiranih autora sa na{ih prostora je na{ prioritet.To podrazumijeva pru`anje podr{ke, promocije iulaganje u njihov razvoj i uklju~ivanje u regionalnekoprodukcije. Regija raspola`e nevjerovatnimpotencijalom, uz izuzetne talente imamo veomazanimljive pri~e i vrijeme u kojem ivimo. Tako|er, SFFsa svojim edukativnim i industrijskim segmentomrazvijat }e i ubudu}e platformu za ja~anje razvojabrojnih projekata koje sa eljom o~ekujemo da buduprikazani i kod nas kada budu zavr{eni.

103); debitantski Psi/Câini, re`ijaBogdan Mirica debitantski(Rum/Fra/Bug/Katar, 2016, 104); Srca so`iljkom/Inimi Cicatrizate, re`ija RaduJude (Rum/Nema~ka, 2016, 136);debitantski Vla`nost, re`ija Nikola Ljuca(Srb/Holandija/Gr~ka, 2016, 113);

Izvan konkurencije: Debitantski Svisjeverni gradovi, re`ija Dane Komljen(Srbi/BiH, CG/Fra, 2016, 100);Transmania, re`ija Dalibor Matani},

Sonja Taroki}, Hana Ju{i}, Bobo Jel~i},Zvonimir Juri}, Vlatka Vorkapi}, JasnaZastavnikovi}, Filip [ovagovi}, IvanSalaj, Tanja Goli}, Petar Ore{kovi},Stanislav Tomi}, Edi Mu`ina, IvanSikavica, Sara Hribar (Hrvatska, 2016,

93); U istom vrtu/In the Same Garden,re`ija Ali Asgari, Adrian Sitaru,Alexandre Rockwell, Rolf De Heer,Gurvinder Singh, Chema García Ibarra,Roger Deutsch, Sergey Bodrov, AndrejLandin (Tur/SAD/Rum/Austrija/Indija/[panija/Italija/Ma|arska/[vedska, 2016, 125).

KRATKI FILM

Svetske premijere: [epajovako/Csoszogj úgy, re`ija Petra Szocs(Ma|, 2016, 14 minuta);

Me|unarodne premijere:Djevojka koja pada/Devojkata {to pagja,re`ija Vladimir Lukash (Makedonija,2015, 10); Zovem se Costin/Ma cheamaCostin, re`ija Radu Potcoava (Rum,2016, 14);

Regionalne premijere: 4:15poslijepodne, smak svijeta/4:15 p.m.sfârsitul lumii, re`ija Gabi Virginia Sarga,Catalin Rotaru (Rum, 2016, 15);Cosmorama, re`ija Eren Aksu (Tur, 2015,8); Limbo, re`ija Konstantina Kotzamani(Gr~/Fra, 2016, 29); Lisica/Alepou, re`ijaJacqueline Lentzou (Gr~, 2016, 28);Superbia, re`ija Luca Tóth (Ma|/^e{kaRepublika/Slova~ka Republika, 2016,16); Tranzicija, re`ija Milica Tomovi}(Srb, 2016, 21); Zvir, re`ija MiroslavSikavica (Hrv, 2016, 14 minuta).

DOKUMENTARNI FILM

Svetske premijere: Granice/Borders,re`ija Damjan Kozole (Slovenija, 2016,10 minuta); Scream for Me Sarajevo,re`ija Tarik Hod`i} (BiH, 2016, 100); Srceod drveta, re`ija Namik Kabil (BiH, 2016,36), Svetlana, re`ija Pero Pavlovi} (BiH,2016, 25);

Me|unarodne premijere: Baglar,re`ija Berke Bas, Melis Birder (Tur, 2016,81); Bubnjevi otpora/Daullet eRezistencës, re`ija Mathieu Jouffre(Kosovo, 2016, 65); ^etiri paso{a, re`ijaMihajlo Jevti} (Srb/Hrv/Nem, 2016, 83);Iza lica zrcala, re`ija Katarina ZrinkaMatijevi} (Hrv, 2016, 42); Kino otok,re`ija Ivan Ramljak (Hrv, 2016, 35); Tamodole/Unten, re`ija \or|e ^eni},Hermann Peseckas (Austr, 2016, 87); Zidsmrti, i tako to, re`ija Mladen Kova~evi}(Srb/Hrv, 2016, 62); Zvijer je jo{ uvijek`iva/The Beast is Still Alive, re`ija MinaMileva, Vesela Kazakova (Bug, 2016, 91);

Regionalne premijere: Idu}astanica: Utopija/Epomenos stathmos:Oytopia, re`ija Apostolos Karakasis (Gr~,2016, 91); Kino, ljubavi moja/Cinema,Mon amour, re`ija Alexandru Belc(Rum/^e{, 2015, 70); Korida, re`ija Sini{aVidovi} (Austr, 2016, 87); Mladihrva~i/Genç pehlivanlar, re`ija MeteGümürhan (Tur/Hol, 2016, 90); Mojvlastiti rat/My Own Private War, re`ijaLidija Zelovi} (BiH/Hol, 2016, 57); Samoda{ak/Doar o rasuflare, re`ija MonicaLazurean-Gorgan (Rum, 2016, 67);Zasljepljuju}a svjetlost sun~evogzalaska/The Dazzling Light of Sunset,re`ija Salome Jashi (Gruzija/Nem, 2016,74 minuta).

BH. PREMIJERE

Film Ognjena Glavoni}a Dubina dva(Srb, 2016, 80); Voz zazrelost/Reményvasút, re`ija KláraTrencsényi (Ma|, 2015, 79 minuta).

RE^ DIREKTORA

RE^ SELEKTORKE

S

T

Ponosni smo nakontinuiranirazvoj na{egCineLinkprojekta koji }e uovogodi{njem,14. izdanju,predstaviti dvijenove platformeza podr{kufilmskimstvaraocima iunapre|enjeprodukcije ikoprodukcije,platformu zarazvoj ~itaveaudio vizuelneprodukcije ubiv{oj Jugoslaviji

“

Takmi~arski naslovi koji su se na{li u ovogodi{njim selekcijama SFFskoro u potpunosti izostavili su teme ratnog ipostratnog dru{tva, kao i dru{tava u tranziciji

“

VLASTI U CIJELOM NA[EM REGIONU NEMAJUSLUHA ZA KULTURU: MIRSAD PURIVATRA

Zanimljivo je da trenutno radite na filmu „[avovi“ u re-`iji Miroslava Terzi}a. O ~emu je ta~no re~?

– Scenaristica sam filma [avovi koji je dobio podr{ku od Film-skog centra Srbije krajem 2015. i jako sam sretna {to }emo usko-ro snimati film. Na njemu radim ve} ~etiri godine, a re~ je zaistao divnoj saradnji sa rediteljem Mi{om Terzi}em. Inspirisan je isti-nitom pri~om a tematizira jedan od slu~ajeva ukradenih beba uporodili{tima u Srbiji. Tako|er smo upravo zavr{ili i makedonskifilm Teone Mitevske Dan koji nije imao ime, na kojem sam kosce-naristica, a sa novim scenarijem God Exists and Her Name is Pe-trunija u{li smo na venecijanski koprodukcijski market. Na festi-valu (Sarajevo) }u prikazati i moj autorski ekperimentalni filmSje}am se i to u Bh. programu.

Film o ukradenim bebama u porodili{tima Srbije

ELMA TATARAGI]:Mladi autori u prvom planu

IGRANI FILM

Svetske premijere: debitantski filmIgla ispod praga, re`ija Ivan Marinovi}(Crna Gora/Srbija, 2016, 93 minuta);Sljedbenica/Die Liebhaberin, re`ija LukasValente Rinner (Austrija/J.Koreja/Argentina, 2016, 100);

Me|unarodne premijere: Livada,re`ija Cemil Agaciklioglu (Turska, 2016, 85);

Regionalne premijere: debitantskiAlbum/Albüm, re`ija Mehmet CanMertoglu (Tur/Francuska/Rumunija,2016, 104); debitantskiBezbo`nica/Bezbog, re`ija RalitzaPetrova (Bugarska/Fra/Danska, 2016,

Album

SljedbenicaPsi

Livada

U istom vrtu

Srca s o`iljkom

Svi sjeverni gradovi

Transmania

remijerno, u okviruTakmi~arskog programa22. izdanja SFF, bi}eprikazan film Igla ispod

praga crnogorskog autora IvanaMarinovi}a. Ova crna komedija kojagovori o stanovnicima sela napoluostrvu koji su na pragu da prodajuveliku zemlju i time re{e sve svojeprobleme, u ~emu im smeta pop kojiodbija da proda svoj deo, snimljena jeu manjinskoj koprodukciji sa Srbijom.Glavne uloge igraju glumci iz celogregiona – Nikola Ristanovski, JelisavetaSeka Sabli}, Bogdan Dikli}, Leon Lu~ev,Ljubomir Bandovi}...

[ta zna~i SFF za kinematografije uregionalnu?

– Ovaj festival najve}i je industrijskicentar u ovom dijelu svijeta kad jekinematografija u pitanju. Evropskafilmska elita dolazi u Sarajevo sanamjerom da vidi {ta se uradilo i {ta }e setek uraditi u regionalnoj kinematografiji.Tako da SFF omogu}ava regionalnimfilmskim stvaraocima da u tih nekolikodana budu u potpunosti u centru pa`njesvih u~esnika, {to se ne dobija lako ni usporednim programima nekih ve}ihfestivala.

Kako izgleda zatvoriti krug,budu}i da je projekat u faziscenarija nagra|en na CineLinkprogramu SFF, da bi kona~niproizvod premijeru imao utakmi~arskoj selekciji? Kako jegeneralno izgledao taj dugi proces?

– Prvo smo se pojavili u SarajevoTalent Campus u Pack & Pitchprogramu. Kasnije je do{ao CineLinkmarket gdje smo nagra|eni i evo sadaTakmi~arski program. Mimo toga bilismo i u Script Station Berlinala, kao i naelitnoj radionici JFL u Jerusalimu gdjesmo tako|e nagra|eni. Nakonsnimanja slijedio je Work in Progress uKarlovim Varima i Agora market uSolunu. Svi ti programi su bili jedinina~in da niskobud`etni debitantskifilm iz jedne male i siroma{nekinematografije dobije na kredibilitetu.

I za druge dr`ave biv{e SFRJ filmje manje ili vi{e gotovo nemogu}ipoduhvat. Kakva je situacija u CrnojGori? [ta je najve}i problemkontinuiteta kinematografije?Za{to ste se vi nakon studija uinostranstvu vratili u Crnu Goru dase tu bavite filmom?

– Crnogorske prilike nisu zapore|enje sa regionalnimkinematografijama. Hrvatski HAVCfantasti~no radi i mnogo ula`e. UMakedoniji je godi{nji bud`et zakinematografiju ne{to o ~emu mimo`emo samo da sanjamo. Filmskicentar Srbije je svojevremeno imaoproblema sa bud`etom, ali situacija sezna~ajno popravila ove godine. CrnaGora tek treba da oformi svoj Filmskicentar, i nadamo se da }e se to desititokom ove godine. Uglavnom, mnogotoga se mora uraditi kako bismo sepribli ili kom{ijama.

Moj projekat je u nekoliko navrataodbijan na razli~itim fondovima zbognepostojanja Filmskog centra u CG.

Utisak je bio da je nemogu}e imatireciprocitet ulaganja izme|u CG idrugih dr`ava, {to ba{ i ne odgovaraistini. Filmovi ~esto postanu kolateralna{teta fondovskih politika. Sre}an sam{to u FCS nije bilo takvih dilema, iposebno mi je drago {to su podr`aliIglu ispod praga jer je saradnja izme|ucrnogorskih i srpskih autora odavno navisokom nivou. Tako|e, MinistarstvoKulture CG je u poslednjih 10 godinapodr`alo veliki broj srpskih filmova.

Vratio sam se u Crnu Goru jer elimda se bavim temama i pri~ama koje mese su{tinski ti~u. Da me zavi~aj nijeinspirisao jo{ odmalena, nikad ne bihimao elju da se bavim filmom. A osimtoga, sumnjam da ja mogu da ispri~ambolju pri~u o Pragu i esima, ili oItalijanima nego {to to mogu oni sami.

Bez obzira na problemeposlednjih godina, Crna Gora imadugu filmsku tradiciju pre svegaotelotvoreno u filmovima @ivkaNikoli}a. Na koji na~in se „Igla ispodpraga“ uklapa neke prepoznatljivekarakteristike mediteranskog filma?

– @ivko Nikoli}bio je i ostao na{najve}i autor jer senajvi{e bavioistinom i istinitimprikazom svojezemlje i mentaliteta.Nadam se da i umom filmu imaistine na tom nivou.[to se ti~e pristupafilmu moje osnovesu u ~e{kom novomtalasu, italijanskomneorealizmu i u

ameri~kom nezavisnom filmu. Zanimame {ta }e publika prepoznati u Igli ispodpraga, za sada sam ~uo veomazanimljive interpretacije i ~itanja.

Komedija je potcenjena u svetuautorskog filma, i naj~e{}e se vezujeza bioskopske repertoare a ne ifestivale. Za{to ste se vi odlu~ili zaovaj anr? [ta vam je komedijaomogu}ila da ka`ete?

– Slobodan [ijan je skoro u jednomintervjuu objasnio zbog ~ega jesituacija takva – ~esto se kvalitetnakomedija stavlja u istu ravan sanajprizemnijim podila`enjem masama.Ironija je u tome da je napraviti dobru,suptilnu i inteligentnu komediju svesamo ne jednostavno. Na kraju dana, u

susretu sa publikom se lako vidi da likomedija funkcioni{e ili ne.

Tokom rada na scenariju hvataosam se u ko{tac sa situacijama itemama koje mene li~nouznemiravaju. Poku{ao sam daostanem iskren i prema sebi i premasvom okru`enju. Ispostavilo se da jesve {to opisujem dosta apsurdno i danam je realnost urnebesna, ako seposmatra sa distance. Dabome, mojsenzibilitet me na to naveo, mo`da bineko drugi potpuno druga~ije do`iviostvari, ali meni se ~ini da namstvarnost, ne samo u Crnoj Gori ve} i uregionu, ina~e, postaje prili~nogroteskna i smije{na ~im izbjegnemoupadanje u patetiku i samosa`aljenje.

Zaplet filma vezan je za kraj izkoga dolazite. [ta vas je privukloovoj pri~i o mentalitetu?

– Iako se u pri~i radnja vrti okojednog sve{tenika mizantropa, i grupeseljana koja poku{ava da pre`iviprodaju}i zemlju, u svim tim likovimavidim prije svega samog sebe. Svakadilema koju iznose likovi kroz situacije

bila je u nekom trenutku i moja li~nadilema. Samim tim, nisam od te pri~emogao da pobjegnem. @elio sam i daiskoristim poluostrvo koje je veomapitoreskno i romanti~no. Idila tihlokacija mi je poslu`ila da izgradimnarativni kontrast tako {to sam pejza`eukrstio sa potpuno apsurdnimodnosima i sukobima izme|u ljudi.

Gluma~ka ekipa je impozantna.Kako ste uspeli da na svomdebitantskom dugometra`nomfilmu dobijete neka od najve}ihgluma~kih imena u regionu?

– Sretan sam jer su mi svi oni bili prviizbor za uloge koje sam im ponudio.Glumce je privukao kvalitet scenarija ilikova koje su igrali. Stvorio se odli~anbalans izme|u veli~ina kakvi su Dikli},Seka Sabli}, Ristanovski, Leon Lu~ev iLjuba Bandovi} i izuzetno talentovanihcrnogorskih glumaca, od kojih jenekolicina imala prve uloge na filmu.Najljep{e u svemu tome je {to smo sezaista naradili, ali umor se brzo zaboravijer nikome nije ostao utisak da smo se utom radu mu~ili. Naprotiv.

p e t a k , 1 2 . a v g u s t 2 0 1 6 .IV

Urednik dodatka: Dragan Sto{i}Tekstovi: Marija Krtini}Korektura: Marjana Stevanovi}Prelom: Zoran Spahi}

POSEBNO IZDANJE LISTADANAS

PProgram podr{ke filmskoj industri-ji SFF – CineLink (Dani filmske indu-strije) vode}e je mesto za promoci-ju filmskih radnika iz Jugoisto~neEvrope i okupljanje evropskih film-skih radnika uop{te. Vizija SFF je dazadovolji postoje}e i oblikuje budu-}e potrebe filmskog biznisa u Jugo-isto~noj Evropi. Program svake go-dine ugosti vi{e od 1.000 u~esnika inudi niz aktivnosti iz razli~itih obla-sti filmske industrije kroz svoje me-|usobno povezane segmente: Ci-neLink koprodukcijski market, Cine-Link Work in Progres, CineLink Dra-ma, Regionalni Forum, Docu RoughCut Boutique, Market istinitih pri~a,Talents Sarajevo, Pack&Pitch i AvantPremiere. Sve na jednom mestu, sveme|usobno povezano.

CineLink koprodukcijski marketi CineLink Work in Progress progra-mi iza sebe imaju impresivnu listupodr`anih projekata koji su ostva-rili zna~ajan me|unarodni uspeh,poput [aulovog sina Lasla Neme-{a, koji je ove godine nagra|enOskarom za najbolje ostvarenjevan engleskog govornog podru~-ja. Ove godine na CineLink kopro-dukcijskom marketu u~estvujudva projekta iz Srbije – Igrale se de-lije, novi film Nikole Ljuce, koji sesa svojim debitantskim filmomVla`nost takmi~i za glavne nagra-de festivala, kao i Religija no}nih{etnji Nikole Le`ai}a, autora koji jepre nekoliko godina osvojio SrceSarajeva sa ostvarenjem Tilva Ro{.

[ta je „Religija no}nih {etnji“?– Ukratko, moj novi projekat ko-

ji se trenutno nalazi u fazi finansira-nja. Pri~a je sme{tena u Iran 1983. igovori o jugoslovenskom in`enje-ru koji radi na izgradnji prvog ve-troparka u Iranu i kojem posle {estmeseci u goste sti`u ena i sin.

O ivotu jugoslovenskih radni-ka u afri~kim i arapskim zemlja-ma dosad nikad nije snimljen je-dan film (ako izuzmemo Ljubav-ni `ivot Budimira Trajkovi}a kojise posredno bavi ovom temom).Za{to je vas privukla ova pri~a?Koliko se dugo njome bavite?

– Moj otac je po~etkom 80-ih ra-dio u Iranu, kasnije u par navrata i uIraku i Al iru, dok smo majka, sestrai ja ostajali u Jugoslaviji, tako da meta tema porodi~nih odnosa na da-ljinu prakti~no oduvek interesova-la, a do konkretne ideje sam do{ao,mislim 2011. i od onda je razvijam.

Tilva ro{ je jedan od filmovakoji su pokrenuli novi talas srp-skog filma. Koliko }e se novi filmrazlikovati, tematski ili stilski,od prethodne pri~e?

– Potpuno. Tilva Ro{ je film sadosta tvrdim konceptom i pri~om

koja se oslanja isklju~ivo na auten-ti~nosti realnih karaktera, Religijaje zami{ljena kao daleko klasi~nijifilm, kako narativno, tako i stilski.Bitno mi je da koncept ne optere-}uje pri~u, pa bih mogao da ka-`em da sam u ovom smislu tokomrazvijanja koncepta u razmi{ljanjubio najbli`i filmovima Pitera Vira spo~etka 80-ih, Obala komaraca iliGodina opasnog `ivljenja, ali i du-hovitoj analiti~nosti me|uljudskihodnosa u ozbiljnim filmovima Vu-dija Alena, recimo, Mu`evi i ene.

Film je nedavno podr`ao iFilmski centar Srbije. Kada }epo~eti njegova realizacija i {tasve podrazumevaju pripremapre po~etka snimanja? Ko su~lanovi ekipe?

– Film je dobio prva sredstva odFCS, {to je jako bitno, zato {to sadamo`emo da pristupimo finansira-nju projekta u inostranstvu. Plan jeda se finansijska konstrukcija za-tvori do kraja slede}e godine da bisamo snimanje krenulo po~etkom2018. Zasad je, ~ini mi se, jo{ prera-no govoriti o ~lanovima ekipe.

[ta pokazuje va{e iskustvo,da li je te`e snimiti drugi film ne-go prvi? Koliko vam je uspehdebitantskog ostvarenja pomo-gao a koliko odmogao da bistedo{lo do drugog filma?

– Drugi jo{ nisam snimio, pa nemogu da ka`em, ali ~ini mi se danije bilo Tilve Ro{, ne bih ni mogaoda razmi{ljam o tome da bilo ko-me ponudim glomazan projekatkao {to je Religija. Prvi film je vero-vatno najlep{e iskustvo koje redi-telj mo`e da ima, svi su u`asno do-bronamerni, svi ele da pomognu,jer je svima jasno da nemate poj-ma {ta radite i da se ako svi ne zap-nu iz petnih ila, verovatno ne}e nidesiti. Drugi film bi ve} trebalo daje posao kojim se bavite. Nema po-pu{tanja i gre{ke se te`e pra{taju.

[ta za regionalnu kinemato-grafiju i posebno autore iz Srbi-je zna~i SFF, a kome je svojevre-meno Tilva ro{ osvojio glavnunagradu?

– SFF je najve}i regionalni festi-val, ima ozbiljnu infrastrukturu iodli~no je medijski pokriven, {to jenama bilo stra{no va`no na po~et-ku festivalskog ivota Tilve Ro{. Mi-slim da je ta nagrada za Tilvu bilamnogo zna~ajnija nego internaci-onalna premijera u Lokarnu, kojije nadaleko ve}i i zna~ajniji festivalod Sarajeva. CineLink je odli~anprogram koji je pomogao raznimautori iz Srbije da u~ine svoje pro-jekte vidljivim stranim koprodu-centima i da ih na kraju i realizuju,tako da, o SFF samo re~i hvale.

BEZ POPU[TANJA

PREMIJERA

NIKOLA LE@AI]: Drugi film bi ve} bioposao kojim se bavite

IVAN MARINOVI]:Filmovi su ~esto kolateralna {teta fondovskih politika

Igla ispod praga

^ini mi se danam stvarnost,ne samo u CrnojGori ve} i uregionu, postajeprili~nogroteskna ismije{na ~imizbjegnemoupadanje upatetiku isamosa`aljenje

“