Perspektiva u umetnosti renesanse

Matematika kroz istoriju

matematika je bila vrlo vana u svakodnevnom ivotu (ekonomija, trgovina, pomorstvo, privreda, medicina..)

antika matematika se, posebno, zasnivala na Euklidovoj geometriji, dok je srednjovekovna matematika poivala na arabljanskoj matematici

u srednjem veku je postojala odreena vrsta zavese koju e ukloniti epoha renesanse

Za vreme renesanse, prouavala se i na Padovanskom i na Bovanskom univerzitetu. Nije bila samo techne, ve je oznaavala put ka apstraktnom i onostranom, put ka otvaranju ka viim sferama misli.

Patronatski sistem, bez kog nije bilo umetnosti u periodu renesanse, zasnivao se na ideji magnificencia. U malim gradovima-dravama, u kojima vladari imitiraju Cezara, teilo se onoj kategoriji, jo Aristotelovskoj, velianstvenosti i veliajnosti. Upravo takva vizuelna kultura je pospeila razvoj matematike.

matematikom kao takvom se posebno bavi Marsilio Fiino otvorio platonisticku akademiju u firenci

Matematika i vizuelno

Nova znanja su doprinela razvoju graditeljstva, hidraulike i fortifikacionih sistema. A to je, kao bumerang, pospeilo intenzivni razvoj matematike i geometrije.

Umetnost srednjeg veka je prikazivala spiritualnu, duhovnu prejekciju, a umetnost renesanse ulazi duboko u projekciju sveta i u njegovom predstavljanju glavnu re ima perspektiva.

Perspektiva

predstavljanje trodimenzionalnog sveta na dvodimenzionalnu povrinu

prospettiva (italijanski) = per (kroz) + spicere (gledati)

videti kroz (...), gledati kroz (...)

renesansa je, u okviru ovoga, zainteresovana za sve vidove realnosti i transcendentnog

Sistem perspektive

Perspektiva se razvija u itav jedan sistem i oznaava organizovani princip kreiranja jednog piktoralnog prostora (knjiga: Alberti, De pittura, 1436)

Prvi deo (od ukupno 3 dela) Albertijeve knjige govori ba o perspektivi.

Govori o homo humanusu, kreatoru koji razmilja i dela, uestvuje u politikom ivotu, ugledan je graanin, obrazovan i, izmeu ostalog, poznaje i osnove geometrije.

Dalje Alberti govori slika je poput otvorenog prozora. Finestra aperta. Tvrdi da slika treba da se kreira kao ekstenzija onoga u emu je umetnik i onoga to on vidi. Ekstenzija njegove take gledita, njegovog trenutka, njegovog subjuktiviteta.

Pominje i sistem poda = PAVIMENTO. Oznaava itav sistem gde linije kreu sa povrine slike i seku se u nekoj taki na horizontu = TAKA NEDOGLEDA. Na taj nain se forimira jedna vrsta koordinatnog sistema u, u taj geometrizovan prostor, stavljamo oblike.

Sauvano je pismo na tu temu. Otac je eleo da koluje sina kao slikara i odlazi kod padovanskog slikara sa kojim pravi ugovor gde obavezuje slikara da naui njegovog sina sistemu pavimenta, proporciji i prokazivanju figura unutar tog sistema.

Kako da se stvari prikazuju trodimenzionalno?

Kako da se stvori konusna projekcija u oima slikara i u oima posmatraa?

Alberti nikada nije rekao da se prikazuje tano ono to se vidi. To bi bio previe naturalistiki zahtev za to vreme. On prihvata Aristotelov savet pesnika za prikaz prirode, gde vizuelno moze da se proisti historia.

Historia je profiltrirana generacijama koje pamte i za nju je potrebna idealna projekcija.

Dakle, De pittura nije obian prirunik. To je ceo intelektualni sistem, proistekao iz velikog obrazovanja.

Pjero dela Franeska, Bievanje Hristovo, 70ih godina 15. veka

Perspektivna shema koja ispravlja sve greke ljudskog oka kao aparata, jasni univerzalni zakoni harmonijskih formi.

Umetnik trai taku nedogleda i centrira se u odnosu na nju. Postoji opta volja, zajednii imenitelj, potreba da se sveta slika priblii posmatrau i da je on doivi kao ekstenziju svog sveta, ali u jednom idealizovanom vidu. Ali da nije u toj taki porobljen, ve ukljuen.

Ako je perspektiva neto to se ui, zato svuda nije ista? Individualitet perspektive kao simboline forme! (knjiga: Ervin Panovski, Perspektiva kao simbolina forma)

Pozornica za veliku dramu, ali nama nije tano jasno ta se tu zbiva?

Pit Mondrijan, Kvadrati

Radi se o istim sistemima, samo je reenje 5 vekova mlae

Mazao, Sveto Trojstvo, Santa Marija Novela (dominikanska crkva), 1426-1428 u Firenci

umetnik Mazao je bio u gildi lekara

reio je problem pre Albertijevog traktata, bez teorijske podrke kasnijih generacija. Njegov sistem je znatno komplikovaniji od Albertijevog pavimenta. taka nedogleda = stopala.

freska je bila dizana i preseljavana i danas se ne zna tano mesto na kom je stajala. To je vrlo vano da bismo znali kako je vernik tj. posmatra to video. Interlokutor = posrednik izmeu posmatraa i protagonista slike. Natpis iznad skeleta: Ja bejah to vi jeste, ti e biti ono to ja jesam.

Kada bismo znali funkciju ove svete slike u ovoj crkvi, to bi nam pomoglo da prokljuvimo na kom mestu je prvobitno stajala. Da li je to bila oltarska slika ili ne? Ne zna se!

Ovde moemo govoriti o poetku iluzionistikog slikarstva (tek posle nekog vremena detektujemo da se radi o dvodimenzionalnom prostoru) gde se slikanom arhitekturom stvara iluzija stvarnog prostora

Donator = ugledni firentinski graanin sa svojom enom. Donatorske freske nas uvode u socijalno polje umetnosti.

Paulo Uelo, Bitka kod San Roma (sredina 15. veka)

Tlo je pokriveno jednom restkastom sarom nacinjenom od razbacanog oruzja I komada oklopa I Ucelo na taj nacin resava pitanje perspektive.

Pjero dela Franeska, Montefeltro Madona

Direr, Sveti Jeronim u svom studiju

Peruino, Predaja kljueva, bocni zidovi Sikstinske kapele

Predaja kljuceva Raja Petru kao zastitniku Rima, na koga se pozivaju pape. Nastalo u peridu kada se razvijala nauka o perpektivi. Prikazan simbol perspkivnog razmisljanja gde se tacka nedogleda poklapa sa imaginarnim hramom.