Naslov originalaPearl S. Buck „AVILION OF WOMENPreveo NENAD JOVANOVIÆ

:“ lAUZINICI lnv.br“Bio je njen èetrdeseti roðendan. Gospa Vu je sedela pred uspravijenim ogledalom kovèežiæa za èešljanje i posmatrala svoje spokojno lice. Upore-ðivala ga je u duši sa licem koje je gledala u tom istom ogledalu kada joj nije bilo više od šesnaest godina. Toga dana digla se rano iz svoje braène postelje, jer je svakad bila ranoranilica, i obukla svoju novu haljinu, ušla u tu istu odaju i zauzela isto mesto pred toaletnim stolom. Sedela je i onda smireno, sa nepokretnošæu koja joj je lako padala, i gledala nepomiènih oèiju u svoj mladi lik.- Je li moguæe da izgledam danas isto kao i juèe? - zapitala se tog prvog jutra posle venèanja.Razgledala je pomno i potanko svoje lice, široko i nisko èelo, obnaženo od juèe kada su joj lišili šiške njenog devojaštva, svoje bademaste oèi, tanki nos, oblinu svojih obraza i brade, i mala crvena usta, toga jutra doista jarko crvena. Tada je u sobu ule-tela njena nova sobarica, Jinga.- Oh, gospoðice, oh gospoðo - promucala je zadihano. - Mislila sam da jutros neæete tako poraniti. - Obrazi mlade Jinge žarili su se od crvenila koje ih je naglo oblilo.A obrazi gospoðini bili su biserasto beli kao i obièno. Samo su joj usne bile crvene. - Volim rano da ustajem - odgovorila je svojim uobièajenim umiljatim glasom, glasom za koji joj je te noæi mladi èovek, koga nikad pre nije videla, rekao da je kao glas u ptice pevaèice.- U tom èasu - dvadeset èetiri godine docnije - kao da je znala èega se seæa njena gospodarica, Jinga je progovorila iza teške stolice od crvenog dr-veta. Ruke su joj bile zauzete nameštanjem crnih bièeva sjajne i prave kose gospe Vu, ali je veæ toliko godina èešljala svoju gospodaricu da je mogla mirno diæi oèi s posla i pogledati njeno prekrasno lice u ogledalu.- Milostiva gospo, ništa se niste izmenili za ove dvadeset èetiri godine - reèe Jinga.- Mislite li i vi na ono jutro? - odvrati gospa Vu. Oèi joj se ozariše prijateljskom toplinom susrevši se u ogledalu sa Jinginim. Služavka je okrupnjala otkad se udala za glavnog kuvara, pre dvadeset godina, ali je gospa Vu ostala vitka kao što je uvek bila.Jinga se nasrne ja glasno. - Bila sam stidni ja od vas onog jutra, milostiva gospo - reèe zatim. - Oj, joj što sam bila stidna tada, bez velika uzroka, u stvari, zar nije tako gospoðo? Ta stvar što se dogaða izmeðu ljudi i žena, potpuno je prirodna, je l“te, ali mi je onda izgledala kao neka èarolija!Gospa Vu se smešila ne odgovarajuæi. Puštala je Jingi na volju da govori šta hoæe, ali kad ne bi že-lela da nastavi razgovor, zaæutala bi samo, a osmeh bi joj postao rasejan. Jinga zaæuta takoðe. Pretvarajuæi se da je nezadovoljna sa izgledom glatko poèešljane crne kose pod svojim prstima i napuæivši usne, ona pusti jedan pramen da bi ga odmah zatim digla i namestila. Kada to bi gotovo, udenu u punðu dve igle od nefrita, po jednu sa svake strane, a potom namoèi ruke mirisavim uljem i opet zagladi ionako glatko poèešljanu glavu gospe Vu.- Stavite mi oboce od nefrita - reèe gospa Vu svojim jasnim lepim glasom. Bio je tako ženstven da nije ništa odavao, ni oseæanje, ni misao.- Znala sam da æete danas hteti njih da stavite! - uzviknu Jinga. - Veæ sam ih spremila.Otvorila je kutijicu presvuèenu svilom koja je bila ukrašena cveæem, izvadila odatle oboce i uvukla ih pažljivo u male uši gospe Vu. Pre dvadeset6èetiri godine, mladi g. Vu ušao je u tu istu sobu upravo u èasu kada je ona bila završila sa presvlaèenjem svoje gospodarice u svezu preobuku - ogrtaè širokih rukava od mekog crvenog satena, preko nabrane suknje od crna satena, na èijim su nabori-ma spreda i straga bile izvezene ptice i cveæe. G. Vu je držao u ruci tu istu kutiju. Njegove lepe oèi bile su pune ponosnog zadovoljstva. Kutijicu je predao u ruke Jingi, jer je bio i suviše dobro vaspitan da bi pred služavkom razgovarao sa svojom nevestom. - Stavite ih gospodarici u uši - rekao joj je samo.Jinga se glasno zadivila besprekornoj bistrini nefrita, držeæi oboce jedan trenutak pred oèima ne-veste. Te su oèi bacile kratak pogled na muža, a zatim se opet oborile sa umiljatom sramežljivošæu. - Hvala vam - rekla je šapatom.On je klimnuo glavom i posmatrao zatim stojeæi kako joj Jinga uvlaèi u uši nove oboce. Gospa Vu mu je gledala lice u tom istom ogledalu, puno, naoèito lice samovoljnog i ponositog mladog èoveka.- Ej - rekao je sa uzdahom zadovoljstva. Oèi su im se srele u ogledalu. Ona se obradovala njegovoj lepoti, a on njenoj. - Idite i donesite mi vruæeg èaja - rekao je naglo Jingi, a služavka se trgla na zvuk njegovog glasa i brzo otrèala.Ostali su opet sami kao što su bili prekonoæ. Nadneo se nad nju i stavio joj ruke na ramena. Nekoliko trenutaka je nepomièna pogleda posmatrao njeno lice u ogledalu.- Da ste bili ružni - rekao je - ubio bih vas noæas u postelji. Mrzim ružne žene.Ona se na to nasmešila, ne mièuæi se pod njegovim rukama. - Ali zašto da me ubijete? - zapitala je svojim lepim glasom. - Bilo bi dovoljno pustiti me i poslati kuæi.

Bila je duboko uzbuðena toga jutra. Da li æe biti isto tako pametan kao što je lep, taj njen muž? Bilo bi to, možda, i suviše tražiti. Ali ako bude takav?U tome trenutku, dvadeset èetiri godine docnije, Jinga je prozborila: - Nefrit pristaje vašoj putilepše nego ikad. Koja bi se druga žena od èetrdeset godina mogla time pohvaliti? Nije nikakvo èudo što gospodar nije nikako hteo druge žene.- Ne govorite baš tako glasno - rekla je gospa Vu. - On još uvek spava.- Trebalo bi da se rano probudi na vaš èetrdeseti roðendan, gospoðo - odgovori Jinga i protrlja nos šakom. Smatrala je da poznaje dobro g. Vua, posle tolikih godina provedenih u njegovoj kuæi, a u jedno je bila sigurna: uprkos svojoj zaljubljenosti, on ipak nije dovoljno cenio svoju prekrasnu ženu, koju je volela æela kuæa. Da, od nekih šezdeset duša pod krovom, koja nije volela gospu Vu, poèev od stare milostive do najmlaðeg unuèeta i najnižeg sluš-èeta? Ako bi se u prostorijama za poslugu neka nova sluškinja usudila da gunða zato što je gospodarica primetila smeæe sameteno iza vrata, Jinga bi je povukla za uši i dobro prodrmala.- Ovo je dom porodice Vu - govorila bi svojim zvonkim glasom u takvim prilikama. - Ovo nije prostaèka kuæa kojekakvih Vanga ili Hua.Glavni kuvar bi se uvek raskesio na to. Znao je on dobro otkad se oženio da ne znaèi ništa u Jin-ginim oèima u poreðenju sa njenom gospodaricom. U toj kuæi èak ni dve jetrve nisu imale šta rðavo da govore. One uzane ruke, koje je gospa Vu držala tako èesto ovlaš skrštene na krilu, upravljale su kuæom sa blagošæu i èvrstinom.- Sada bih doruèkovala - progovori tad gospa Vu. - Posle jela æu razgovarati sa svojim najstarijim sinom. Obuæi æete me za gozbu u podne. Ali pripazite na svog gospodara i javite mi kada se probudi.- To æu naravno uèiniti, milostiva gospoðo - odgovori Jinga i sagnu se da podigne èešalj koji je ispustila iz ruke. Bio je istesan od sandalovog dr-veta, èijim je mirisavim uljem gospa Vu uvek mazala kosu. Jinga smaèe sa èešlja nekoliko dugaèkih vlasi, omota ih brižljivo oko prsta i spusti u lonèe od plavog porculana. Èuvala je te vlasi za dane duboke starosti svoje gospodarice, kada æe možda i8njenoj punði zatrebati da se malo popuni, makar i veštaèki.Gospa Vu se diže sa stolice. Bila je spremna za taj dan. Èetrdeseti roðendan jedne žene u bogatoj i starinskoj porodici bio je dan pun dostojanstva. Seæala se veoma dobro kako je njena svekrva provela sliène èasove pre dvadeset dve godine. Toga dana, stara gospa sveèano je predala ženi svoga sina upravu nad velikom kuæom i njenom mnogobrojnom èeljadi. Pune dvadeset dve godine gospa Vu je držala upravu u vlastitim rukama, umešno održavajuæi spoljni vid ustaljenih navika i obièaja tako da stara nije primeæivala promene, mnoge promene koje je snaha istovremeno uvodila tokom godina. Na primer, pre nego što je zapovedila da se uklone suviše nabujali bokori božura iz istoènog vrta, pod prozorima tih istih prostorija, pustila je da prethodno promrznu preko zime. A kad toga proleæa njihovi snažni crveni izdanci nisu proklijali kao obièno, gospa Vu je staroj gospi skrenula pažnju na to i pomogla joj da doðe do zakljuèka da su božuri izvesno iscrpli zemlju pod sobom i vazduh u tom vrtu, i da bi stoga bilo bolje tu zasaditi drugo štogod, za jedno ili dva kolena.- Narcise? - predložila je ljupko gospa Vu, kojoj je tad bilo osamnaest godina. - Orhideje? Ili jasmin možda? Moja je jedina želja da vama ugodimo, majko? - Ali je stavila orhideje usred reèenice. One su joj bile najmilije. Ako ih pomene meðu ostalima, nadala se, stara gospa æe pomisliti da joj snaha za njih ne mari.- Orhideje - rekla je stara gospa. Volela je ona svoju snahu, bez sumnje, ali je volela još više da pokaže svoju vlast.- Orhideje - saglasila se gospa Vu. Za pet godina je imala najlepši vrt orhideja u gradu. Provodila je mnogo vremena meðu njegovim lejama. Sada, prvih dana šestog meseca u godini, nežni, sre-brnastosivi cvetovi orhideja poèinjali su da cvetaju. Osmog meseca u godini u punom cvatu biæe skerlet-ne, a u devetom mesecu žute.Prošla je kroz svoju posebnu sobu za primanje i izišla u vrt. Ubrala je dva siva cveta bez mirisa i unela ih u sobu, gde je doruèak èekao na nju, veæ spremljen. Bio je to lak obrok, jer joj se ujutru nikad nije mnogo jelo. Èaj, upihtijani pirinaè, u malom poklopljenom æupu od uglaèana drveta optoèena srebrom, i dva-tri tanjiriæa suvog usoljenog mesa na èetvrtastom stolu usred sobe. Sela je za doruèak i uzela meðu prste svoje štapiæe od slonove kosti, èije je gornje krajeve spajao tanak srebrni lanèiæ.Jedna služavka ušla je smešeæi se. Nosila je obema rukama poslužavnik sa valjušcima od pšeniènog brašna, kuvanim u pari i još vrelim - radi dugog veka. Bili su umešeni u vodu kajsija, koje su znamenje besmrtnosti, i svi orošeni taèkicama crvene boje.- Dugo nam poživeli, gospodarice, dugo! - uzviknula je služavka grubim i srdaènim glasom. - Milostiva izjutra ne voli slatkiše, znam, ali ih mi sluge moramo donositi radi obièaja i dobre sreæe. Umesio ih je lièno sam kuvar.- Hvala vam - rekla je blago gospa Vu - hvala vam svima.Iz uètivosti, uzela je i prelomila jedan od va-ljušaka koji su se još pušili. Bio je napunjen slatkim tamne boje, naèinjenim od mlevenih badema i žutog šeæera. - Izvrsni su - rekla je i poèela da jede.Ohrabrena tim recima, žena se naže napred. - Ne bi trebalo da vam govorim - prozbori poluglasnim šapatom - ali èinim to stoga što mislim na dobro ove kuæe. Onaj stari glavni kuvar, zamislite, on vam naplaæuje,

gospodarice, trostruku cenu za gorivo. I da je bar neko naroèito gorivo, nego obièna suva trava. Èula sam pravu cenu juèe na pijaci, visoka je sad, doduše, jer nova trava još nije pri-spela, ali se za osamdeset para u gotovom može dobiti èitav kati* najboljeg goriva koje se da zami-

* Jedan Mneski kati = 604,8 grama.10sliti. A on, meðutim, naplaæuje po dvesta u gotovom! Kao, misli, može mu se, zato što je Jinga vaša sobarica. - Bistre crne oèi gospe Vu zagledale su se hladno u daljinu, držeæi na odstojanju svaku dalju poverljivost.- Setiæu se toga kad mi podnese raèune - rekla je. I glas joj je bio hladan. Žena je ostala još jedan trenutak, a potom se udaljila.Gospa Vu spusti odmah na sto prelomljeni va-ljušak i dohvati štapiæima zalogaj ribe.Zatim je opet utonula u misli. Nije joj bila na-mera da toga dana ustupi položaj Mengi, ženi svog najstarijeg sina. Pre svega, ona sama imala je èetiri sina, od kojih su dvojica veæ bila oženjena. Stara gospa imala je samo jednog i tako se nije ni postavljalo pitanje ljubomore izmeðu mladih žena. Osim toga, žena njenog najstarijeg sina bila je veoma mlada. Lijangmo se oženio po starinski. Ona mu je izabrala ženu, a ta je žena bila kæi njene najstarije prijateljice, gospe Kang. Nije mislila da ga ženi tako rano - bilo mu je tada tek devetnaest godina, ali je njen drugi sin, Æemo, koji je uèio škole u Šangaju, zavoleo devojku dve godine stariju od sebe i uporno zahtevao da ga žene u osamnaestoj godini, dok mu najzad nije uèinjeno po volji. To je znaèilo da je Rulen po godinama bila starija od svoje jetrve, ali uza sve to mlaða po svom položaju u kuæi.Gospa Vu je prebacivala sebi što nije dovoljno pripazila na Cema i smatrala je da je sama sebi kriva za tu nepriliku; odakle joj je jedini izlaz bio da zadrži svoje mesto još koju godinu, prepuštajuæi vremenu, koje vezuje i dreši svakojake èvorove, da naðe leka toj nezgodi.Tako je pala odluka da toga dana ne saopštava nikakve promene u kuæi. Primièe njihove poklone, mislila je, i prisustvovaæe velikoj gozbi koja se pripremala. Biæe ljubazna prema unuèiæima, koje je žarko volela. U svemu što se bude èinilo, odluku æe11pokorno prepuštati staroj gospi, koja æe se u podne diæi iz postelje samo zato da bi došla na gozbu.Za samu gospu Vu to je bio dan kome je odavno gledala u susret sa pomešanim oseæanjem olakšanja i tihe sete. Prvi deo njenog života svršio se, a drugi se spremao da poène. Nije se plašila starosti, jer je za nju i starost imala svojih poèasti. Njeno dostojanstvo rašæe iz godine u godinu, uporedo sa poštovanjem koje uživa u svojoj porodici i meðu svojim prijateljicama. Nije se plašila ni gubitka le-pote jer su promene, koje je s vremenom dozvolila, bile tako neosetne da joj je lepota još uvek bila vidnija od godina. Nije više bila zaodevena cvetnim bojama svoje mladosti, ali su tananost njenih crta i nežnost njene puti zraèile nepomuæenim sjajem u srebrnastom plavetnilu i sivozelenim prelivima njene odeæe. S godinama njena lepota nije venula, nego je bivala sve tananija i uzvišenija. Zato što je znala da je još uvek lepa, bila je spremna da uèini toga dana ono što je odavno bila namislila. Poruž-nela žena oklevala bi, možda, pod utiskom svoga poraza u beskrajnoj, konaèno bezizglednoj borbi s vremenom, ili zato što bi se povinovala mutnim oseæanjima ljubomore. Ali ona nije imala potrebe da bude ljubomorna, a èin na koji se spremala bio je smišljen plod njene jasne i spokojne volje.Završila je doruèak. Sva ostala èeljad u porodici još je spavala, izuzimajuæi unuèad, koju æe dadilje u nekom uglu prostranog imanja zabavljati dok im se roditelji ne probude. Ali decu pred nju nisu nikad izvodili, osim kada bi ih ona pozvala. Bila je stoga pomalo iznenaðena kada je za nekoliko trenutaka primetila neko komešanje u dvorištu koje se pružalo odmah do njenog. Zatim je èula neèiji glas koji je govorio:- Nije svaki dan èetrdeseti roðendan moje najbolje prijateljice! Šta mari ako sam došla prerano?Prepoznala je odmah glas gospe King, majke svoje starije snahe Menge, i krenula žurno na kapiju svoga dvorišta.12- Izvolite unutra, molim vas - uzviknula je i pružila obe ruke u susret gošæi, držeæi u jednoj one dve srebrnastosive orhideje koje je opet uzela sa stola.Ali, gegajuæi se u hodu, gospa Kang je veæ prelazila preko dvorišta, iduæi prema svojoj prijateljici. Ugojila se u toku onih istih godina koje je nežna lepota gospe Vu prebrodila bez vidnog traga, ali je bila i suviše plemenita da ne bi volela svoju prijateljicu uprkos tome.- Eilijen - uzviknula je - hoæu li ja to danas biti prva da vam poželim dug život i besmrtnost?- Prva - rekla je gospa Vu, smešeæi se. Sluge se nisu raèunale, naravno.- Onda nisam došla prerano - rekla je gospa Kang i prekorno pogledala Jingu, koja je pokušala da je zadrži. U kuæi je bilo pravilo da niko ne sme u/nemiravati gospu Vu za doruèkom, zato što više nije htela da jede kad bi je neko tako prekinuo. Jinga se nije zbunila. Niko se nije plašio gospe Kang, a Jinga bi prkosila i samom gradonaèelniku da bi izjutra osigurala jedan èas mira svojoj gospodarici.- Milije mi je videti vas nego ikog drugog - rekla je gospa Vu. Obuhvatila je svojim vretena-stim prstima punaèke prste svoje prijateljice i odvela je tako, držeæi je za ruku, u vrt orhideja. Tu su se smestile u dve

naslonjaèe od bambusovine, pod opuštenim granama jedne žalosne vrbe. Do nogu im se pružala glatka površina malog jezerceta ovalnog oblika, u èijem se dnu krio negde koren jedne kite vodenih krinova. Dva plava krina plovila su na površini. Gospa Vu nije marila za lotose. Cvetovi su im bili suviše grubi, a miris težak. Siæušne zlatne ribice promicale su strelimice izmeðu plavih krinova i zastajale s vremena na vreme, sa uzdrhtalim njuškicama na površini vode. Kad tu ne bi našle koju mrvicu, raspršile bi se u tren oka sunuvši na sve strane, a za njima su se vijorila peraja poput pramenova magle ili drugih belih nabora.13- Kako je sin vašeg najstarijeg sina? - zapitala je gospa Vu svoju prijateljicu. U godinama tokom kojih je gospa Vu rodila svoja èetiri sina, koje je sreæno othranila, i još troje dece koja su pomrla i meðu kojima je samo jedno bilo devojèièa, gospa Kang je rodila jedanaestoro dece, od kojih šestoro ženske. U kuæi gospe Kang nije bilo traga miru i pokoju koji su carovali u ovome dvorištu. Njena gojazna, dobroæudna pojava bila je stalno okružena buènom vrevom dece, robinjica i posluge. Pa ipak, uprkos svemu, gospa Vu je volela svoju prijateljicu. Majke su im živele u prijateljstvu i kad bi jedna od njih dolazila drugoj u posetu, dovodila je i svoju kæerèicu. Dok bi se majke kockale celog dana i do poznog doba noæi, one bi se zabavljale za svoj raèun i vremenom se tako zbližile kao da su sestre.- Nije mu ništa bolje - rekla je gospa Kang. Njeno okruglo crveno lice, koje se sijalo od zadovoljstva kao zapaljen fenjer, najednom se rastužilo.- Pitam se kako bi bilo da ga odvedeni u stranu bolnicu. Šta vi mislite?- Je li to pitanje života i smrti? - zapitala je gospa Vu, razmišljajuæi o tom bolnom sluèaju.- Moglo bi lako biti, za nekoliko dana - odgovorila je gospa Kang. - Ali, kažu da strani lekar ne ume da kaže kakva je bolest dok ne raseèe èo-veka da vidi šta mu je. A mali Sreæko je tako malen - tek mu je peta, znate, sestro. Ja mislim da mu je život još suviše nežan da bi ga smeli tako nožem rezati.- Prièekajte bar do sutra - rekla je gospa Vu.- Nemojte da kvarimo današnji dan. - Zatim je dodala, plašeæi se da ne ispadne sebièna: - U meðuvremenu poslaæu vam po Jingi èanak mesne èorbe naèinjen po starom zapisu moje prababe, i to baš protiv kašlja kao što je njegov. Leèila sam njome èesto svog prvog i treæeg sina, a i njihovog oca nekoliko puta. Vi znate da ga je neki kašalj muèio zimi, i lane i preklane.- Vi ste uvek zlatni, Eilijen - rekla je zahvalno gospa Kang. Bilo je rano i u vrtu je bilosveže, ali je ona ipak izvukla iz rukava malu lepezu i poèela da maše njome, smešeæi se pri tom. - Vruæe mi je èim sneg okopni - primetila je.Sedele su jedan trenutak æuteæi. Onda je gospa Kang pogledala svoju prijateljicu sa ljubavlju i bez ljubomore. - Eilijen, nisam ni sama znala šta bih vam donela na poklon za roðendan. I tako sam vam donela ovo.Mašila se u prostrana nedra svoje široke haljine od plavog satena i izvukla odatle malenu kutijicu koju je predala svojoj prijateljici.Gospa Vu je prepoznala kutijicu èim se našla u njenoj ruci. - Ah, Mejhen, hoæete li stvarno da mi date svoj biser?- Da, hoæu. - Jedva primetna senka preletela je u magnovenju preko nelepog, dobrog lica gospe Kang. Kao lak trzaj od potajnog, trenutnog bola.Primetivši je, gospa Vu je zapitala: - Zašto?Gospa Kang je oklevala, ali samo za trenutak. - Kad sam ga stavila poslednji put, otac moga sina rekao je da izgleda kao kapi rose na dinji. - Gospa Kang se nasmešila. Zatim su joj suze udarile na oèi. Nije obraæala pažnju na njih, te su se kotrljale polagano niz njene obraze i kapale na debeli saten preko njenih grudi, ne upijajuæi se u njegovo tkanje.Gospa Vu ih je videla, ali se to nije primetilo na njoj. Nije se ni pomakla s mesta. U rukama je držala kutijicu sa biserom. Puštala je èesto gospu Kang da govori o svojim teškoæama sa g. Kangom. Nijedna od njih nije nikad govorila o g. Vuu, izuzev reè-dve koje bi uzgred kazala gospa Kang.- Eh, Eilijen - rekla bi ona tako - otac vašeg sina zadaje vam tako malo muke. Dosad nisam nikad èula da je njegova noga ikad stupila u neku èajdžinicu. A moj èovek, ah, jeste, i on je dobar, takoðe. Jeste, samo ...Tu bi gospa Kang uvek zastala i uzdahnula.- Mejhen - rekla je jednom gospa Vu pre mnogo godina - zašto ga ne biste pustili da uživa15dokle god se bude vraæao kuæi pre jutra? - Nikad nije zaboravila pogled kojim su je pogledale èestite oèi njene prijateljice. - Ljubomorna sam - izjavila je gospa Kang. - Tako sam ljubomorna da me roðena krv peèe kao vatra živa kad samo pomislim na takve stvari.Gospa Vu, koja nikad nije znala šta je to ljubomora, uæutala bi na te reci. To je bilo oseæanje koje ona nije mogla da razume ni u srcu svoje prijateljice. Razumevala je to još manje kada bi se setila g. Kanga, obièno bogatog trgovca, koji èak nije bio ni naoèit. Bio je lukav, ali ne uman. Nije mogla zamisliti nikakvo zadovoljstvo u braku s njim.- Odavno sam htela nešto da vam kažem - rekla je tad, pošto je poæutala koji tren. - Kad sam poèela da razmišljam o tome, mislila sam prvo da æu od vas tražiti saveta. Ali, eto nisam. Sada je, mislim, prekasno za savete. To je veæ postalo izve-snost.

Gospa Kang je sedela mašuæi lepezom i èekajuæi da ona produži. Suze su joj se osušile od lakog po-vetarca lepeze. Lako je plakala i smejala se baš zbog svoje preterane dobrote. Mirila se smerno s drugim mestom koje je zauzimala u tom prijateljstvu i koga je bila svesna. Nije to bilo samo zato što nije bila lepa, nego i stoga što je i sama u dubini duše verovala da ništa ne ume da radi tako dobro kao gospa Vu. Tako je njena kuæa bila retko èista i nikad u redu, pored svih njenih napora, mada je bila isto prostrana i lepa kao i kuæa njene prijateljice. Uprkos svemu njenu trudu, kuæom je upravljala slu-žinèad, i tako je na njenom ognjištu postalo navika da se više pazi na udobnost nego na zahteve lepog ponašanja. To bi osetila kad doðe ovamo u posetu, mada to nije primeæivala živeæi pod svojim krovom. Ali je èesto sebi govorila da prisustvo gospe Vu svakom dobro èini, i to je, možda, bio glavni razlog zbog koga je navraæala deset puta èešæe u tu kuæu nego što je gospa Vu poseæivala njenu.- Ma o èemu vi to meni govorite? - zapitala je najzad.Gospa diže svoje dotle oborene oèi. Bile su krupne i bademaste, a njihove crne ženice ocrtavale su se veoma jasno na bistrini beonjaèa, što im je davalo izgled veèite mladosti na kojoj vreme ne ostavlja traga. Prozborila je spokojno, jasno izgovarajuæi reci. - Mejhen, resila sam da od oca svoga sina tražim danas da uzme milosnicu.Gospa King zinu od èuda. Izmeðu njenih punaè-kih usana sinuse njeni sitni beli zubi, koji su bili sva njena lepota. - Je li on, i on takoðe ... - izusti jedva, sva zadihana od uzbuðenja.- Nije to što pitate - rekla je gospa Vu. --Nije, nije ništa slièno tome. Naravno, nisam ga nikad pitala šta radi na gozbama svog muškog društva. To nema nikakve veze sa mnom ili sa mojim domom. Ne, to je samo njega radi, a i mene.- Ali kako to ... vas radi? - zapitala je gospa Kang. Misleæi na svoje odnose s Kangom, osetila se iznenada nadmoænom u tom èasu, kao da prvi put može pogledati sa visine na svoju prijateljicu. Njoj takav korak nikad ne bi mogao pasti na pamet, a ni njemu, u to je bila sigurna. Milosnica koja bi ve-èito sedela pod njenim krovom, kao èlan porodice, njena deca koja bi se tukla sa ostalom decom u kuæi, takva jedna da se nadmeæe s pravom ženom u borbi oko njenog èoveka i gospodara - sve bi to bilo gore od muževih poseta javnim kuæama.- To je moja želja - rekla je gospa Vu. Gledala je nepomiènih oèiju u bistru dubinu mirnog jezerceta. Orhideje koje je uzabrala sat ranije ležale su joj na kolenu, još sveže. Bila je tako mirna da je u njenom prisustvu cveæe živelo mnogo èasova, ne venuæi.- Ali, hoæe li on pristati na to? - upitala je ozbiljno gospa Kang. - On vas je uvek voleo.- Najpre neæe pristati - odvratila je spokojno gospa Vu.Pošto je saslušala, gospa Kang je, sa svoje strane, ubrzo osetila potrebu da se raspita za bezbroj stvari. Pitanja su joj neodoljivo navirala iz usta, ta-2 Paviljon žena17ko reæi spotièuæi se jedno o drugo. Lepeza joj je ispala iz ruke. - Ali ko æe izabrati devojku, vi ili on? I, Eilijen, ako ona bude imala dece, hoæete li to moæi da podnosite? Oj, jao meni, zar nema uvek neprijatnosti u kuæi kad su dve žene pod krovom jednog èoveka?- Ne mogu se žaliti na to ako je uzme po svojoj želji - rekla je gospa Vu.- Eilijen, neæete ga, valjda, vi prisiljavati na to? - zapita je gospa Kang moleæivo.- Nikada ga nisam silila ni na šta - odgovorila je gospa Vu.Na kraju se neko nakašljao, te su obe gospe pogledale u tom pravcu. Bila je to Jinga. Stajala je na pragu. Njeno okruglo i veselo lice imalo je lukav izraz, èije je znaèenje gospa Vu odmah razumela.- Ne govorite mi samo da je došla sestra Šija! Otkud samo kod tolikih dana da izabere baš današnji za svoju posetu? - uzviknula je odmah. Njen umiljati glas bio je obojen pokajnièkom veselošæu.- Ne znam, ali je to zbilja ona - rekla je Jinga. Zastala je da bi se nasmejala, a onda je pokrila usta rukom. - Oj, gospode, èuæe me - pro-šaputala je. - Ali, gospo, kunem vam se, ta ne zna šta znaèi ne. Rekla sam da imate i gostiju ...- Nisi, valjda, kazala da mi je roðendan! - uzviknula je gospa Vu. - Ne bih želela da je pozivam.- Nisam toliko glupa - odgovorila je Jinga. - Ali sam joj kazala da je gospa Kang ovde.- Ja idem.- izjavila je na to gospa Kang i užurbala se. - Danas nemam vremena da slušam ta strana jevanðelja. Uistinu, Eilijen, svratila sam samo da bih vam predala svoj poklon, mada ne znam gde mi je glava. U kuæi ima toliko poslova koje treba posvršavati.Ali je gospa Vu pružila svoju vitku ruku, govoreæi: - Mejhen, vi ne smete otiæi. Morate ostati ovde kraj mene. Slušaæemo je u društvu i biæemo obe ljubazne s njom. Ako ne bi otišla za pola sata, vi se onda možete diæi i oprostiti se.18Gospa Kang je popustila, kao što je uvek èinila, jer nije bila u stanju da odbije nešto osobi koju je volela. Sela je opet, sa izrazom beskrajne dobroæudnosti na licu, a Jinga je otišla i vratila se ubrzo, vodeæi sa sobom jednu ženu, strankinju oèevidno.- Mlada sestra Šija! - rekla je glasno najavivši posetu.

- Oh, gospa Vu, oh, gospa Kang! - uzviknula je mala sestra Šija. Bila je to bleda žena, visoka i tanka, srednjih godina i rodom iz Engleske. Glavu joj je pokrivala retka sivkastožuta kosa, koja je podseæala na pesak, a oèi su joj bile kao u ribe. Nos je imala tanak i orlovski, a usne plave kao æivit. U svojoj zapadnjaèkoj haljini od pamuène tkanine na pruge èinila se starija nego što je bila, ali se odmah videlo da lepa nije mogla biti ni kad je najbolje izgledala. Obe kineske gospe odavno su došle do tog zakljuèka. Ali obe su je volele zbog njene dobrote i sažaljevale zbog njenog usamljenog života u gradu gde je bilo tako malo stvorenja njenog soja i vrste. Kad bi došla da ih vidi, njih dve nisu nalazile zgodne izgovore pod kojima bi mogle da se otarase njenog prisustva. Moglo bi se, štaviše, reæi da su u tome obe bile i suviše meka srca. Meðutim, pošto je sestra Šija bila devica, pred njom se nije moglo govoriti o milosnicama.- Sedite, molim vas, mala sestro - rekla je gospa Vu svojim lepim glasom. - Jeste li doruè-kovali?Sestra Šija se nasmejala. Mada je veæ mnogo godina živela u gradu, ona se još nije oseæala potpuno udobno u društvu „gospoða", niti je nauèila da se ponaša neusiljeno u njihovom prisustvu. Neprekidno se srne jala za vreme razgovora. - Oh ... Ustajem rano da bih išamarala seljake - rekla je. Uèila je revnosno kineski iz dana u dan, ali nije imala sluha i govorila je stoga još uvek kao žena sa Zapada. Maloèas je pobrkala dve reci koje su slièno zvuèale. Gospe su se zgledale, susprežuæi svoje èuðenje, mada su bile navikle da èuju brkanje pojmova u govoru male sestre.MVNA BIBLIOTEKA JIZSNI19- Da biste išamarali seljake? - ponovila je gospa Kang.- Da bi se ugledala na seljake - promrmljala je gospa Vu i rekla: - Te dve reci veoma lièe jedna na drugu, doduše.- Oh, zar sam tako kazala? - uzviknula je mala sestra, smejuæi se. - Oh, izvinite, baš sam glupa.Ali gospa Vu je videla da joj krv udara u lice, prekrivajuæi crvenim peèatima njenu bledu kožu, i razumela je zabunu od koje je tako burno zakucalo to bojažljivo tuðinsko srce.- Jinga, donesi malo èaja i nekoliko kolaèiæa.- Donesi nekoliko od onih roðendanskih za dug i sreæan vek - rekla je i dodala, odustajuæi od svoje prve namere da ne poziva strankinju na roðendansku svetkovinu: - Zašto ne bih rekla mojoj stranoj prijateljici da mi je roðendan?- Oh, vama je roðendan! - uzviknula je mala sestra Šija. - Oh, pa ja nisam znala ...- A otkud biste znali? - zapitala je gospa Vu.- Meni je danas èetrdeset godina.Mala sestra Šija zagledala se zamišljeno u domaæicu, sa nedoumicom i nekom èežnjivom setom u oèima. - Èetrdeset? - ponovila je. Sklopila je ruke od èuda i nasmejala se svojim bezizraznim smehom.- Šta - zamucala je - šta, gospa Vu, èetrdeset, pa vi izgledate kao da vam je dvadeset.- A koliko je vama godina, mala sestro? - upita je uètivo gospa Kang.Gospa Vu je pogledala svoju prijateljicu sa blagim prekorom u oèima. - Mejhen, nisam vam to nikad kazala, ali prema obièajima na Zapadu, nije uètivo raspitivati se za godine jedne žene. To mi je rekla žena moga drugog sina koja je živela u San-gaju i poznaje strance.- Nije uètivo? - ponovila je gospa Kang. Njene okrugle crne oèi gledale su s nerazumevanjem.- Zašto ne bi bilo?- Oh, ha, ha! - kliknula je smejuæi se mala sestra. - Ne mari, ovde sam tako dugo, navikla sam se...20Gospa Kang je posmatrala gošæu blagim, pomalo ljubopitljivim pogledom. - Koliko vam je godina, dakle? - upitala je opet.Mala sestra Šija najednom se uozbiljila. - Oh, tridesetak - izustila je brzo i glasno.Gospa Kang nije dobro razumela. - Trideset šest - ponovila je ljubazno.- Ne, ne, nije trideset šest, ne toliko. - Mala sestra Šija se opet smejala, mada sa jedva osetnim prizvukom negodovanja.Gospa Vu je primetila taj prizvuk. - Slušajte - rekla je - nisu važne godine. Život je uopšte dobra stvar. Treba ga živeti godinu po godinu i uživati u svakoj godini.Èitanje tuðih misli bilo je jedan od darova koji su krasili gospu Vu. Shvatila je da je pitanje godina neprijatno za tu ženu sa Zapada zato što je devica. Stara devica. Usedelica! Videla je veæ jednom nešto slièno, u porodici svoje majke. Najmlaða sestra njene babe po majci ostala je usedelica zato što je èo-vek za koga se spremila da poðe umro uoèi venèa-nja. Porodica se divila njenoj vernosti, mada je istovremeno prisustvo te postarije neudate žene, koja je venula na njihove oèi, dražilo svakodnevno ostale ukuæane. Konaèno je i ona našla svoj mir i spokoj-stvo povukavši se u samostan. Možda je i ta žena sa Zapada bila na svoj naèin neka monahinja.U svojoj velikoj ljubaznosti, gospa Vu je rekla tada: - Gosti æe mi uskoro doæi, mala sestro, ali bi nam vi mogli održati malu propoved pre nego što oni doðu. - Znala, je koliko je strankinja volela da propoveda, da joj, u stvari, ništa nije bilo milije.

Mala sestra Šija pogledala je sa zahvalnošæu domaæicu i mašila se rukom u duboku crnu torbu koju je uvek nosila uza se. Izvukla je odatle podebelu crnu knjigu u izlizanom kožnom povezu i jednu crnu futrolu, odakle je izvadila naoèare. Natakla ih je na svoj zamašni nos i otvorila knjigu.- Oseæam se pobuðena, draga gospa Vu - rekla je ozbiljnim glasom - da vam prièam danas prièu o èoveku koji je gradio kuæu na pesku.21<)(i! |>.i K.uig se digla. - Izvinite me - rekla je Nvn|im |akim, pomalo bezbojnim glasom. - Ostavi-l.i im ni1,vršene tolike poslove po kuæi.I“uklonila se i napustila dvorište svojim teškim, Èvrstim korakom.Gospa Vu, koja je takoðe bila ustala sa svog tnesta, sela je opet èim je ona otišla i dozvala Jingu, kojoj je naredila da se obeæana mesna èorba za unu-k.i gospe Kang odmah odnese njenoj kuæi. Zatim se blago nasmešila na malu sestru Siju. - Prièajte mi Ita je vaš gospod rekao èoveku koji je gradio kuæu na pesku - rekla je uètivo.- Draga gospo Vu, on je i vaš gospod, takoðe - izustila je šapatom mala sestra Šija. - Treba samo da ga prihvatite.Gospa Vu se nasmešila. - To je veoma ljubazno s njegove strane i vi mu to nekako morate reæi - rekla je, još uvek uljudno. - A sada produžite, mila moja.Dok je izgovarala te reci, u dostojanstvu gospoðe Vu bilo je neèeg tako nepristupaènog da su od toga ustreptali svi živci male sestre Sije, koja je odmah poèela da èita. Zbog njenog nepravilnog izgovora, teško je bilo slediti nit prièe, ali je gospa Vu slušala ozbiljno, oèiju uprtih u razigrane zlatne ribiæe. Jinga je dvaput dolazila na dvorišnu kapiju i znacima poruèivala nešto preko pognute glave revnosne èitateljke, ali se gospa Vu nije odazvala njenim pozivima, nego je samo lako zatresla glavom. Digla se, meðutim, èim je mala sestra Šija završila prièu. - Hvala vam, mala sestro - rekla je. - To je bila prijatna prièa. Doðite, molim vas opet, kad budete imali vremena.Ali se mala sestra Siia, koja je nameravala da oèita i neku molitvu, digla nerado i sva se uše-prtljila, petljajuæi nespretno s torbom, naoèarima i teškom knjigom.- Zar neæemo oèitati i jednu malu molitvu? - Izgovarajuæi pogrešno, tražila je u stvari „kolaè" umesto „molitvu", što je na trenutak zbunilo gospu Vu. Kolaèi su bili veæ posluženi, koliko se njoj èi-22

nilo. Zatim je shvatila omašku svoje gošæe, ali se nije nasmešila, jer je bila veoma ljubazna žena.- Pomolite se za me kod kuæe - rekla je. - U ovom trenutku imam drugih dužnosti.Govoreæi, krenula je ka izlazu iz dvorišta, a Jinga se iznenada pojavila i preuzela na sebe staranje o maloj sestri Šiji, tako da je gospa Vu opet ostala sama.Prišla je ponovo jezercetu i stala ga posma-trati sa obale. Njena vitka prilika ogledala se jasno od glave do pete u zelenkastoj vodi. Primetila je da su joj orhideje još u ruci. Digla je tu ruku i ispustila cveæe koje je popadalo u vodu. Jato zlatnih ribica sjatilo se sa svih strana. Neka je njušnula, neka gricnula odbaèene orhideje, a onda su se sve razbegle kud koja.- To je samo cveæe - rekla im je ona i nasme-jala se malo. Uvek su bile gladne! - Kuæa sagraðena na pesku? Ona nikad ne bi mogla bita tako luda. Kuæa u kojoj je ona živela stajala je tu veæ stotinama godina. Tu je živelo i umiralo dvadeset poko-lenja porodice Vu.- Majko, žalim što nisam došla ranije da vam poželim dug i sreæan život. - To se s praga èuo glas njenog najstarijeg sina. Okrenula se na tu stranu.- Uði, sine moj - rekla je.- Želim vam, majko, dug i sreæan život! - rekao je Lijangmo sa ljubavlju. Poklonio se pred majkom kada je ušao, napola šale radi. Porodica Vu nije bila dovoljno starovremska da bi se držala starinskog obièaja po kome se o roðendanima starijim odavalo poštovanje padanjem na kolena pred njima, ali je poklon bio dat u znak spomena na taj obièaj.Gospoða Vu je prihvatila pozdrav ljupkim poklonom.- Hvala vam, sine moj - rekla je. - A sada sedite, želim da razgovaram s vama.Sela je i sama opet u jednu od naslonjaèa od bambusovine i dala mu rukom znak da sedne udrugu, a on je seo na kraj sedišta, iz poštovanja prema njoj.- Kako dobro izgledate, sinko - rekla je po-smatrajuæi njegovo lepo, mlado lice. Bio je, ako je moguæe, još naoèitiji nego što je bio njegov otac u istim godinama, jer je nasledio delom i njenu istanèanu lepotu.Bio je odeven tog jutra u dugaèku haljinu od sirove svile èija je boja podseæala na neke bledo-zelene vode. Njegova tamna kratka kosa bila je zaèešljana unazad, a tamnomaslinasta koža glatka od zdravlja i dobre hrane. Iz oèiju su mu žarili mir i zadovoljstvo.„Sreæno sam ga oženila", rekla je u sebi gospa Vu. - A detence, unuèe moje? - zapitala je glasno.- Jutros ga nisam video - odvratio je Lijan-gmo. - Ali, da je bio bolestan, ja bih veæ èuo za to.I nehotice je odgovorio osmehom na osmeh svoje majke. Meðu njima je vladala velika ljubav. Uzdao se u njenu pamet mnogo više nego u svoju, te je usled toga, kad je ona zatražila da se oženi, kako u porodici ne bi

bilo pometnje i neprilika do kojih bi moglo doæi kad bi njegov mlaði brat stupio u brak pre njega, odmah rekao: „Izaberite mi neve-stu, majko. Vi me poznajete bolje nego što se sam poznajem." Bio je potpuno zadovoljan sa Mengom, svojom lepom ženom, i sinom koga mu je rodila u prvoj godini braka. Sada je opet bila trudna.- Èuvao sam za današnji dan neke dobre novosti - rekao je u tom trenutku.- Ovo i jeste dan za dobre novosti - odgovorila je gospa Vu.- Majka moga sina zanela je po drugi put - saopštio je ponosito. - Njen mesec je veæ dvaput prošao bez mene, te je sada sigurna. Rekla mi je pre tri dana, a ja sam kazao da æemo saèekati majèin roðendan i tek onda obavestiti porodicu.- To je uistinu dobar glas - radovala se toplo gospa Vu. - Morate joj reæi da æu joj poslati nešto na poklon.24Pogled joj u tom èasu pade na kutijicu sa biserom koju je bila spustila na mali porculanski sto. - Evo poklona - uzviknula je. Uzela je kutijicu sa stoèiæa i otvorila je. - Ove biserne minðuše dala mi je pre jednog sata njena roðena majka. Ali biser je za mlade žene, mislim, pa bi mi prilièilo da ih darujem kæeri našoj. A kad sad opet svrneš do Menge ... ali ne, i ja æu s tobom poæi do nje. Nego, pre svega, sinko, bih li i ja štogod mogla pora-diti oko gostiju i gozbe?- Ništa, majko - odgovorio je. - Sve æemo mi to posvršavati namesto vas. Vaša deca hoæe da vam pruže jedan dan odmora i radosti. Vi se neæete èak ni raspitivati ni za šta nego samo uživati. Gde je otac?- Sumnjam da æe ustati pre podneva, èak i na moj roðendan - rekla je gospa Vu smešeæi se. - Ali ja sam, doduše, rekla da ne mora. On toliko više uživa u domu kad se ne digne rano, pa æe tako i danas na gozbi biti èio i sreæan.- Vi ste previše dobri sa svima nama - rekao je Lijangmo.Posmatrala ga je èvrstim pogledom svojih prekrasnih oèiju kao da nije èula šta je kazao. - Sine moj - rekla je - pošto æe nas, nesumnjivo, uskoro prekinuti, reæi æu vam odmah šta kanim da uèinim. Resila sam se na jednu stvar, ali ipak oseæam da vama, kao svom najstarijem sinu, dugujem da kažem šta smeram. Evo u èemu je moja odluka: po-zvaæu vašeg oca da uzme milosnicu.Izgovorila je te nepojmljive reci svojim mirnim, lepim glasom. Lijangmo ih je èuo, ali ih odmah nije tazumeo. Onda mu je njihov smisao sinuo i pukao pred oèima i zaglušio ga tada kao grmljavina. Njegovo puno i lepo lice pobledelo je i dobilo boju kreèa.- Majko! - rekao je zgranuto. - Majko, je li on, je li moj otac ...- Svakako da nije - rekla je ona. Ali joj je upalo u oèi i zabolelo je što je i Lijangmo takoðe25prvo postavio to pitanje. Zar je bilo moguæe da je njen muž svima izgledao kao èovek koji bi lako mogao da... Odbacila je od sebe tu nedostojnu misao. - Vaš otac je još uvek tako pun mladosti, mada mu je èetrdeset pet godina, i još i sada tako naoèit da nije nikakvo èudo što i vi, sine moj, postavljate to pitanje - rekla je ona. - Ne, on je bio i ostao savršeno veran.Zaæutala je za trenutak, a onda je nastavila, sa senkom bojažljivosti u svom spokojnom ponašanju, što njen sin nikada ranije nije imao prilike da pri-meti: - Ne, ja imam svoje razloge za ovu odluku. Ali bih volela kad bih mogla biti sigurna da æete vi, moj najstariji sin, pristati na njen dolazak i pomoæi kuæi da je prihvati, kada se sazna za to. Biæe, naravno, razgovora i malo uzbune oko toga. Uzbuna ne srne doæi do mojih ušiju. Ali vi je morate èuti i saèuvati dostojanstvo vaših roditelja.Mada još bled kao krpa, Lijangmo se veæ bio pribrao. Luk njegovih crnih obrva opet se mirno savijao nad njegovim oèima, koje su bile kao u njegove majke. - Naravno, to je stvar meðu vama dvoma, mojom majkom i mojim ocem. Ali, ako mi dozvoljavate da prekoraèim granice svoga mesta u porodici, molim vas da ne postavljate taj zahtev mome ocu ako to nije njegova želja. Mi smo sreæna porodica. Otkud bismo mogli znati šta æe strana žena uneti u kuæu? Njena deca biæe istih godina kao vaši unuci. Zar to neæe dovesti do brkanja pokolenja? Ako je veoma mlada, zar neæe žene vaših sinova biti ljubomorne na njen položaj kod moga oca? Plašim se da veæ mogu predvideti mnoge jade i nevolje.- Vi, možda, ne možete da razumete u svojim godinama odnose izmeðu ljudi i žena moga naraštaja - odgovorila je gospa Vu. - Ali sam se ja resila na ovaj korak baš zato što sam uvek bila sreæna s vašim ocem, i on sa mnom. Molim vas, sine moj, vratite se na svoje mesto. Ja od vas tražim jedino da poslušate svoju majku u ovoj kao što ste èinili u svima ostalim stvarima. Vi ste bili moj najbolji26sin. Ono što vi kažete uticaæe i na vašu mlaðu braæu. Ono što kaže Meng uticaæe na mlaðe žene. Vi morate da pomognete i njoj takoðe.Lijangmo se u duši pobunio protiv njenog zah-teva i borio se s njim. Ali je u njega pokoravanje majci bilo tako duboko ukorenjena navika da se i toga puta odmah povinovao njenoj zapovesti. - Trudiæu se što umem bolje, majko, ali æu vam reæi, bez pretvaranja, da mi je ovo što ste mi sada kazali ispunilo žalošæu ovaj dan.Nasmešila se malo: - Pošteðujem vas, u stvari, od veæe žalosti u ostale dane - rekla je zatim. A potom je videla da je ono što je kazala zagonetka za èoveka toliko mlaðeg od nje i tako je ustala sa svog sedišta i uzela kutijicu s biserom.

- Hodite - rekla je - obiæi æemo i videti Mengu, a ja æu joj predati svoj poklon.On se digao kad i ona i stajao je kraj nje, mlad i snažno graðen kao što je bio i njegov otac, toliko veæi rastom od nje da mu nije bila ni do ramena. Ispružila je svoju malu ruku i položila je na njegovu mišicu, pokretom tako prožetim ljubavlju i tako retkim u nje da se on trgao, duboko iznenaðen. Ona nije lako podnosila dodir drugog ljudskog stvorenja, makar to bilo i njeno dete. Pogledao je odozgo na nju i susreo se sa njenim pogledom naviše.- Na vama sam - rekla je razgovetno - sagradila svoju kuæu kao na steni.Meng se igrala sa svojim sinèiæem u dvorištu sopstvene kuæe koja je bila u krugu tog velikog doma. Bila je sama s njim i njegovom dojkinjom, koja je èuèala na petama i posmatrala ih. Obe mlade žene, majka i dojkinja, obožavale su deèaèiæa od jutra do mraka. Noæu bi spavao dojkinji na rukama.27U tom zajednièkom obožavanju obe žene su nalazile duboku prisnost jednog samoniklog posestrimstva. Sa sreæom u srcu izlivale su tako svu ljubav i pažnju koju je dete zahtevalo.Telo mlade Meng bilo je kao stvoreno za raðanje dece, a grudi su joj bile pune mleka. Ali niko, pa ni ona sama, nije ni pomišljala da dozvoli odoj-èetu da grize i isteže njene male dojke i tako kvari njihovu èvrstinu. Našli su Lijen, kojoj je pove-reno dojenje deteta. Bila je to mlada jednog od za-kupaca na zemljama Vua. Njeno sopstvene dete, ta-koðe muško, hranila je njegova staramajka, kašom od brašna, vode i pirinèa, umesto majèinim mlekom. Usled toga, ono je bilo mršavo, maleno i žuto, dok je dojenèe mlade Lijen bilo gojno i rumeno. Mladoj Lijen su dozvoljavali da odlazi kuæi jednom mese-èno gde bi ona plakala kad bi ugledala svoje dete i uzimala ga na sisu, nudeæi ga jednom od svojih dojki, koje su bile jedre i bujne. Mleko je prskalo iz njenih nabreklih bradavica, ali je dete okretalo glavu. Mleko nije nikad ni okusilo, te sisati nije ni umelo. Zbog grudi koje bi je zabolele, Lijen ne bi mogla izdržati ceo dan pod vlastitim krovom. Domu Vua pohitala bi uvek, htela-ne htela, veæ sredinom popodneva. Tu bi je èekalo njeno dojenèe, deruæi se besno od gladi.Kad bi ga ugledala, ona bi zaboravila na svoje tanušno, požutelo dete. Raširila bi ruke, smejuæi se, a krupni gojazni muškarèiæ vrištao bi za njom sa krila svoje majke. Onda bi mu Lijen priletela u skoku širom raskopèavajuæi nedra. Kleknula bi uza nj, kraj gospe Meng, a dete bi joj pograbilo dojku kao èašu, obema rukama i sisalo velikim gutljajima. Meng i Lijen bi se smejale zajedno i obe oseæale deèije zadovoljstvo u roðenom telu.Gledajuæi u obe žene dok su posmatrale dete, teško bi bilo reæi po njihovim licima koja je od njih majka. Dete, uistinu, nije èinilo nikakve razlike meðu njima. Smejalo se razdragano na obe. Uèilo je da hoda i povodilo se od jedne do druge dok28bi uèinilo ono nekoliko koraka, smejuæi se i padajuæi èas na jednu, èas na drugu.Meng je uvek bila sreæna, ali je poslednjih dana njena sreæa bila veæa nego ikad. Izuzev Lijangmu, nikom nije kazivala da oèekuje i drugo dete. Posluga je znala za to, naravno. Njena sobarica prva je bila koja ju je podsetila da joj je i drugi mesec prošao bez traga svoje redovne mene. Novost je veæ slavljena potpuno u prostorijama za poslugu. Ali u velikom domu sluge su poput nameštaja; upotrebljavaju se, ali se ne primeæuju.Lijen je znala šta se sprema i, znajuæi to, bila je veselija nego ikad. Kuæa sa mnogo mladin doj-kinja bila je sreæna kuæa. Postepeno je prestala da voli svoje roðeno dete. Sva njena žarka životinjska ljubav prenela se na njeno dojenèe. Njen dom je bio siromašan i nemio, hrana krajnje oskudna. Jezik u njene svekrve bio je žuèan, a ruka pohlepna za platom koju je Lijen donosila kuæi. Mada je Lijen volela svoj dom i mada je plakala celoga dana i æele noæi kada ju je majka njenog muža otpremila u kuæu Vua, zavolela je vremenom dobru hranu, do-konost, lagodan život pod tuðim krovom. Od nje se nije tražilo ništa osim da doji zdravo muško dete. Nagonili su je da jede, da pije, da spava. Sklono svakom zadovoljstvu èula, njeno mlado telo odgovorilo je toplom privrženošæu na obilje i ugodnosti koje su mu nuðene sa tolikom Ijubaznošæu. To je sada bio njen dom, a svoje odojèe je sada volela više od svoga deteta. U slatkoj punoæi zadovoljstva kojim je bila prožeta toga jutra, želela je stalno da kaže svojoj maloj gospodarici koliko se raduje drugom detetu koje oèekuje, ali je oklevala. Te bogate, dokone, raznežene mlade žene izgledale su spremne da ljubazno dozvole svakome prisnost i slobodu, ali bi pogdekad neoèekivano planule od srdžbe, bez ikakvih uzroka. Stoga se samo i dalje smejala i obasipala pohvalama malog deèaèiæa.- Božanstveno detence - govorila je s ljubavlju. - Nigde mu ravna nisam videla, gospodarice.29Meng je jedva dospela da se nasmeši, ali ne i da joj odgovori, kada su se zaèuli koraci.Dete je pritrèalo svojoj dojkinji i posmatralo pažljivo iz njenog zagrljaja svoju staramajku i svog oca. Meng je ustala.- Ne uznemiravajte se, Meng - rekla je gospa. - Sedite dete. Odmarajte se, molim vas. Hodi ovamo, hodi do mene, sine moga sina.Lijen je gurnula napred malog deèaka i pome-rala se za njim na petama, palac po palac, tako da je stalno ostajao u zaklonu njenih ruku. Tako se najzad našao kraj gospe Vu, stojeæi joj uz koleno, i zagledao se u nju svojim krupnim crnim oèima po-suvraæenih uglova. Stavio je prste u usta, odakle ih je ona otklonila nežnim pokretom.- Zlatan deèaèiæ - promrmljala je. - Jeste li mu veæ izabrali ime.

- Nismo. Ne žuri nam se, a i nema potrebe za to - odvratio je Lijangmo. - Ne treba mu dok ne poðe u školu.Pogledala je malog deèaka kraj svojih nogu. Stajao je u sredini meðu njima - toplo i živo središte kruga kome su pripadali svi oko njega. Pa ipak, sanjarila je ona zamišljeno, nije ono samo, nije taj mali bezazleni stvor bio taj koji je tako silno gospodario nadama, polaganim u njega. Kad bi umro, drugi bi zauzeo njegovo mesto. Ne, on je bio znamenje života koji se nastavlja. Znamenje i utoèište svih njihovih snova.Odvratila je pogled sa malog, èarobno privlaènog lica i setila se zašto je došla.- Meng, Lijengmo mi kaže da imate novu radost u kuæi - rekla je. - Došla sam da vam se zahvalim i da vam donesem nešto na poklon.Meng se zacrvenela, što joj se lako dešavalo i bez naroèitog povoda, i okrenula malu glavu, koja je u tom èasu podseæala na kaj siju rumenu sa obe strane. Jedina mana njenoj lepoti bila je njena30kosa, sklona kovrdžanju, uprkos mirisavog sandalo-vog ulja kojim je staino pokušavala da je zagladi. Sada se njeno zadovoljstvo mešalo sa strahom da joj se kosa opet zakudrila pred oèima majke njenog Lijangma. Bojala se gospe Vu, mada ju je i volela. Na njenoj dražesnoj glavi nikad nije videla ni dlaku na pogrešnom mestu. Onda je pružila obe ruke da primi poklon i zaboravila na svoja strahovanja.- Biseri moje majke! - izustila je šapatom.- Ona ih je dala meni, ali sam ja prestara za biser - rekla je gospa Vu. - Ali, eto, sve biva u ovoj kuæi. Vi ste danas objavili sreæan dogaðaj koji oèekujete, a kod mene se sreæom našao ovaj biser da bih vas imala èime darivati.- Uvek sam želela taj biser - rekla je Meng. Otvorila je kutijicu i zagledala se u mekani sjaj drevnog adiðara.- Uvucite ih u uši - naredio joj je Lijangmo. Meng je poslušala. Još tamnije rumenilo obliloje njene nežne obraze. Svi su je posmatrali, èak i njen sinèiæ. Ali su njeni vretenasti prsti spretno u-vukli oboce u oba uva.- Stavljala sam ih èesto i uvek molila majku da ih zadržim - priznala je.- Sada ste ih zaslužili - rekla je gospa Vu i dodala, obraæajuæi se svome sinu: - Gledaj kako su biseri postali ružièasti. Bili su srebrnosivi.To je bilo istina. Na nežnoj koži mlade Menge, biseri su imali boju bledorumenih ruža.- Ej, je - uzviknula je Lijen. - Ne sme izgledati prelepo jer æe inaèe beba biti devojèica.Smejali su se, a gospa Vu je zakljuèila smejanje govoreæi na odlasku, kad se digla sa svog mesta: - Ja bih se obradovala i devojèici. Na kraju krajeva, žensko treba svetu koliko i muško. Mi to zaborav-I jamo, ali to je istina, zar nije, Meng?Ali Meng je bila suviše bojažljiva da bi odgovorila na takvo pitanje.31Bio je èas roðendanske gozbe. Gospa Vu je zauzela svoje mesto, levo od stare gospe, koja je zbog godina i kolena dobila najpoèasnije sedište. G. Vu je sedeo desno od svoje majke, a s druge strane do njega sedeo je Lijangmo. Æemo, drugi sin, sedeo je levo od gospe Vu, a Èemu sleva bio je treæi sin, Fen-gmo. Èetvrti sin Jenmo bio je još dete. Bilo mu je tek sedam godina. Ali, smatrali su ga ipak dovoljno odraslim da bi mogao živeti u prostorijama svoga oca, uz koga je sada stajao, obgrljen njegovom rukom. Tako se jedan po jedan svaki èlan porodice našao na svome mestu. Niže sinova su sedele dve snahe - Meng sa svojim detetom na krilu - a jedna služavka stajala je u blizini da ga odnese ako bi postalo nemirno.Stara gospa se ponosila svojim praunuèetom, ali bi lako izgubila strpljenje, dok je strpljivost gospe Vu bila beskonaèna.Doista, èovek je imao utisak da je ništa ne može uznemiriti. Na njenom glatkom licu, koje je imalo boju bisera, odražavalo se zadovoljstvo sa kojim je posmatrala veliki porodièni skup. Za ostalim stolovima - bilo ih je šest, a svaki redom je bio postavljen za osam osoba - bili su strièevi i tetke, roðaci i prijatelji i njihova deca, a za jednim stolom je predsedavala gospa Kang. Svi su još pre roðendana poslali poklone gospi Vu. Darovi su bili raznovrsni - bilo je tu vaza, kutija urnii i slatkiša, kolaèa, mnogi svilen svitak na kome su nale-pljena slova iseèena od zlatne hartije govorila kit-njastim izrazima o dobrim željama darodavca. Bilo je još mnogo drugih poklona. G. Vu je darovao dva topa teškog svilenog brokata, a stara gospa dve kutije prvorazrednog èaja kao svoj lièni poklon.Porodièni poklon bio je skupocen. U njeno ime poruèili su kod najboljeg umetnika u gradu sliku koja je prikazivala božicu dugog života. Zdraveæi32se prvo sa gospom Vu i èestitajuæi joj roðendan, svi gosti su jednodušno hvalili njenu lepotu. Slika je visila na poèasnom mestu, do sitnica verna drevnom predanju. Božica je držala u ruci besmrtnu breskvu. Kraj nje je stajao jelen, crveni šišmiši leteli su joj oko glave u znak blagoslova, a o pojasu je visila èutura sa eliksirom života. Umetnik nije zaboravio èak ni životodavne trave, kojima je okitio njenu palicu, vezujuæi ih oko nje. Na zidu iza gospe Vu stajao je ravnostrani èetvorougao od crvena satena, pošiven slovima od srme, koja su znamenje duga života. Na jarkoj svilenoj pozadini, pravilno srezana glava gospe Vu ocrtavala se u svoj stro-gosti svoje utanèane lepote.

U ime gospe Vu, Lijangmo je odgovorio na sve pozdrave i dobre želje gostiju. Pre nego što su gosti posedali, on i Meng su prišli svakom stolu i kao najstariji sin i snaha u kuæi, zahvalili su se gostima umesto svoje majke.Sve je to, dakako, obavljeno neusiljeno, ali ipak sa izvesnom sveèanošæu, što je pokazivalo da porodica ceni stare obièaje i shvata nove. Gospa Vu bi se svakog èasa digla sa svog sedišta i prošetala izmeðu gostiju, da se uveri jesu li svi èestito i prikladno usluženi. Kad god bi to èinila, gosti su se dizali i molili je da se ne uznemirava, a ona bi ih opet molila sa svoje strane da ponovo sednu.Pošto je to uèinila dva puta, g. Vu se treæeg puta nagnuo preko stola i rekao - Molim vas da više ne ustajete, majko moga sina. Zauzeæu vaše mesto kad se posluže slatkiši.Gospa Vu se naklonila i malo osmehnula u znak zahvalnosti, a onda je primetila da je stara gospa uzela preveliki komad piletine i da joj mast sa peèenja kaplje na haljinu. Uzela je svoje štapiæe i pri-držala komad dok staroj gospi nije uspelo da ga celog strpa u usta. Èim je opet mogla progovoriti, stara gospa je to uèinila sa svojom uobièajenom žestinom. - Jinga! - viknula je glasno.Èekajuæi uvek u blizini svoje gospodarice, Jinga joj je prišla odmah. - Jinga! - viknula je na nju3 Paviljon žena33stara gospa - kažite onoj gomili sala koja se predstavlja kao vaš muž, da živinu mora šeæi na manje ^omade. Misli li on, možda, da mi imamo ralje kao lavovi ili tigrovi?- Reæi æu mu, milostiva gospoðo - odvratila je Jinga.Ali, stara gospa se veæ smirila i zapala u najbolje raspoloženje, jer se bila dobro najela, te je poèela da se obraæa svima skupa, podignutim, mada bezbojnim i staraèkim glasom.- Stranci jedu ogromne komade mesa - rekla je preletajuæi ukrug pogledom æelu sobu. - Sama nikad nisam videla, ali sam èula da se u njih stavlja na sto èitav ovcij i but ili komadina govedine velika kao deèja glava, a oni onda zabadaju noževe u to mesište i odsecaju svaki po parèe. Nabadaju ga na omanje gvozdene vile kojim ga zatim turaju sebi u usta.Svi su se nasrnej ali. - Danas ste dobro raspoloženi, majko - rekao je g. Vu. Nikad nije ni pokušavao da ispravlja netaène izjave svoje majke. Pre svega, što nije želeo da je žalosti, a zatim, što èitava stvar nije bila ni od kakve važnosti, pa stoga ni vredna truda.U tom trenutku su uneli zaslaðeni pirinaè zaèinjen sa osam vrsta skupocenog voæa, što bese znak da je polovina gozbe na izmaku. Svi su se ponašali kao da se dive velièanstvenom izgledu raskošne poslastice. Jinga je ugledala svoga muža koji je stajao napola sakriven iza vrata da bi èuo pohvale gostiju. Gospa Vu ga je videla takoðe i nagnula se ka Jingi.- Reci mu da doðe - zapovedila je.Jinga se sva zajapurila od zadovoljnog ponosa, ali se iz pristojnosti pretvarala da nipodaštava muža.- Milostiva, ne trudite se zbog njega, ne vredi on ni prebijene pare - rekla je glasno.- Ali to mi èini zadovoljstvo - odvratila je gospa Vu, ostajuæi pri svome zahtevu.Tako je Jinga, tobože nerado, rukom dala znak mužu da pristupi, a on je ušao i stao pored gospe34Vu, ponosito gladeæi rukom svoju prljavu kecelju; jer nijedan dobar kuvar nema èistu kecelju - èega je on oèito bio veoma svestan.- Moram da vam se zahvalim na ovom slatkom pirinèu i njegovih skupocenih osam plodova ¦- rekla je gospa Vu na svoj ljubazni naèin. - Uvek je izvrstan, ali je danas bolji nego ikad. To je za mene znak vaše vrednosti i dobrote vašeg srca. Setiæu se toga pre nego što proðe ovaj dan.Kuvar je znao šta to znaèi: podelu darova slugama na kraju gozbe, i to iz njene ruke, ali se iz pristojnosti pretvarao da je stvar shvatio drukèije. - Nemojte, molim vas, misliti da je dobar - rekao je. - Nije vredan pomena.- Nosi se odavde, klipane! - zašištala je Jinga poluglasnim šapatom, ali su joj se oèi sijale od ponosa. Tako je on otišao veoma zadovoljan, a Jinga je iza njegovih leða pokušavala da ne izgleda ponosnija nego što je odgovaralo njenom položaju.Onda je g. Vu morao da ustane i ispuni svoje obeæanje. Prišao je svakom stolu ponaosob i zamolio goste da se obilno posluže roðendanskim slatkišima.Zamišljeno, gospa Vu ga je pratila oèima. Je li samo uobražavala da se malo više zadržao kod stola gospe Kang, gde je kraj majke sedela njena lepa i mlada treæa kæi?- Slatkiša, slatkiša! - zatražila je žalostivim glasom stara gospa, te je gospa Vu ispružila svoju vitku ruku, pridržavajuæi drugom rukav, da se ne uprlja, i uzela porculansku kašiku kojom je štedro napunila èanak stare gospe.- Kašika, gde je moja kašika? - promrmljala je stara gospa, a gospa Vu je stavila kašiku u staraèku ruku.Nastavila je potom da zamišljeno posmatra g. Vua, dok su svi ostali za stolom æutali uživajuæi u retkoj poslastici. G. Vu se, bez sumnje, kraj stola lepe kæerke njene prijateljice zadržao malo duže nego kod ostalih. Dete je bilo savremeno, i suviše3*

35savremeno, jer joj je kosa bila podseèena u visini ramena i zakovrèena na tuðinski naèin. Pohaðala je godinu dana jednu školu u Šangaju, pre nego što je neprijatelj zauzeo taj grad. Sada bi èesto rastuži la majku i oca svojim nezadovoljstvom što živi u tom malom mestu zabaèene unutrašnjosti.Gospa Vu je posmatrala kako diže glavu i sa-mosvesno odgovara na neku primedbu g. Vua. G. Vu se nasmejao i krenuo dalje, a gospa Vu je zagrabila kašikom parèe slatkiša. Kada se g. Vu vratio, pogledala je u njega svojim duguljastim bistrim oèima.- Hvala vam, oèe moga sina - rekla je, a glas joj je bio milozvuèan kao i obièno.Duga i prijatna gozba produžila se svojim tokom. Posle slatkiša je sledilo meso, a onda je, najzad, doneseno šest èanaka sa poslednjim posluže-njem. Umesto pirinèa kuvar je zgotovio dugaèke i tanke rezance, jer je gozba bila roðendanska, a dugaèki rezanci su znamenje duga života. Uvek pro-biraèica u jelu, gospa Vu je odbila meso, ali je rezance iz obièaja morala bar da okusi. Prilježni kuvar naèinio ih je još duže nego obièno - ali ih je ona ljupkim pokretima vesto namotavala na svoje štapiæe.Stara gospa, meðutim, nije imala toliko strpljenja. Levom rukom prinela je ustima prepuni èanak i štapiæima trpala u usta rezance, usisavajuæi ih poput malog deteta. Stara gospa je uvek slatko jela. - Noæas æe mi biti muka - rekla je svojim prodornim staraèkim glasom. - Ali se vredi malo i pomuèiti, kæeri moja, zbog vaše roðendanske gozbe.- Jedite, majko, dok vam prija - odvratila je gospa Vu.Sa malim vinskim èankom u ruci, gosti su s<e dizali jedan za drugim i napijali zdravice. Gospa Vu im nije odzdravljala. Sedela je æuteæi i posma-trajuæi g. Vua, koji je ustao umesto nje i u njeno ime zahvalio se svima na dobrim željama. Samo je gospa Kang, uhvativši pogled svoje prijateljice, bez36reci digla svoju èašu, a gospa Vu je isto tako nemo digla, te su ispile vino u znak meðusobnog tajnog razurnevanja.Pošto se dobro najela, stara gospa se udobno namestila u sedištu, odupiruæi se leðima o visoki naslon, i stala da posmatra svoju porodicu. - Li-jangmo je nešto bolestan - izjavila je.Svi su pogledali u Lijangma, èiji je osmeh bio doista tako usiljen kao da se ne oseæa dobro. - Nisam bolestan, staramajko - rekao je žurno. iMeng se zagledala u muža sa nemirom u oèima. - Doista izgledate èudno - rekla je tiho. - Èudni ste bili celog prepodneva.Na to su braæa i njihove žene pogledali svi u njega, a on je zatresao glavom. Gospa Vu nije ništa kazala. Znala je veoma dobro da je Lijangmo takav zato što nije u stanju da se pomiri s onim što mu je kazala toga jutra. Istog trenutka Lijangmo joj je pogledao u lice sa izrazom molbe u oèima, ali se ona samo malo nasrnešila i pogledala na drugu stranu.Kada je tako okrenula glavu, primetila je prepredeni i prepametni pogled svoje druge snahe. Ce-mova žena Rulan nije progovorila ni reci od poèetka do kraja gozbe, ali joj pitanja i odgovori nisu bili potrebni da bi razumela šta se dešava oko nje. Gospi Vu je bilo jasno da je Rulen videla moleæivi sinov pogled, a takoðe i njen odgovor. Ali sam Æemo nije hajao za ono što se dogaðalo. Bio je to nestrpljiv mlad èovek. Zavaljen u stolici, koju je veæ bio odmakao od stola, on je u tom trenutku nemirno lupkao nogom o pod. Njemu se oèito èinilo da je roðendanska gozba dovoljno potrajala.Neko dete koje se pre jelo negde je najednom stalo povraæati na patos od cigala, uz glasan šum koji je podseæao na prosipanje pomija, što je izazvalo kraæe komešanje meðu slugama.- Dovabite pse - savetovala je gospa Kang, ali se Jinga, žureæi se na poprište nesreænog sluèaja, izvinila što je ne može poslušati.- Naša milostiva gospoða ne dozvoljava psima da se zavlaèe pod stolove - objasnila je uz put.- Vidite li, majko - napuæivši se dobacila je lepa treæa kæi gospe Kang. - Rekla sam vam da to više niko ne èini, to je tako starinski. Uvek se stidim kada vi to radite kod kuæe.- Dobro, dobro - rekla je gospa Kang - a sada æuti i nemoj mi više pred svetom prièati o tvom sramu.- Devojke ne treba toliko da prièaju - rekao je g. Kang, ali se nasmešio pri tom, jer je veoma voleo malu Linaj zato što je bila najlepša od svih njegovih kæeri.Stara gospa se digla posræuæi. - Idem u postelju - rekla je. - Vidim veæ da æe mi biti zlo, a i za to se valja pripremiti.Gospa Vu je takoðe ustala. - Idite doista, majko - rekla je. - Mi æemo ostati sa gostima u drugoj sobi.Saèekala je dok su dve sluškinje izvele staru gospu. Svi gosti su veæ bili na nogama. Zatim je pogledala u g. Vua.- Hoæete li da odvedete naše goste u veliku dvoranu? - predložila mu je ljubazno. - Gospoðe æe preæi u moju za sedenje.Rekla je to odlazeæi, a gošæe su krenule za njom, dok su muškarci pošli za g. Vuom. Tako se društvo podelilo kao dva rukavca iste reke koji otièu na razne strane. Dadilje su odnele u naruèju ono nekoliko usnule dece, svako na spavanje u paviljone njihovih roditelja.

Gospa Vu je zastala na vratima. - Odnesite malog bolesnika u spavaæu sobu od bambusovine - naredila je jednoj dadilji - tamo je sveže. Mora malo da odspava. - Dete, koje je dotle glasno kenjkalo, najednom se uæutalo na zvuk njenog glasa.Gozba je bila gotova, ali je gospa Vu i pred ženama u svojoj sobi za sedenje zadržala otmeno dostojanstveno držanje. Govorila je malo ali se njeno æutanje nije primeæivalo, jer je uopšte bila æutljiva žena. Njoj bi se nagonski obraæale samo kad je trebalo doneti neku odluku, pošto su znale da je u toj38kuæi ona ta koja donosi sve odluke. Ma kako glasila odluka, ona bi je saopštavala u nekoliko jednostavnih, jasnih reci, glasom koji je uvek bio ljubak i ujednaèen - blag kao žubor vode koja klizi nad šljunkovitim dnom.Oko nje je razgovor tekao èas življe, èas mirnije, poput smene plima i oseka. Za razonodu je bilo naj mijeno malo pozorišno društvo èiji su èlanovi izvodili svoje veštine pred roðendanskim skupom. Deca su ih posmatrala sa uživanjem, a starije žene posmatrale su ih u razgovoru i pijuckale vruæ èaj od najbiranijeg lišæa, ubranog pre nego što su pale letnje kiše. U prisustvu mlaðih žena nije bio moguæ nikakav razgovor meðu starijima, pa je gospa Kang malo odspavala. Jednom je gospa Vu rekla Jingi:- Idi vidi je li naša stara gospa bolesna.Jinga je otišla, ali se ubrzo vratila smejuæi se.- Bilo joj je muka i sve je povratila - rekla je gospi Vu. - Ali još uvek tvrdi da joj nije žao muke kraj onakve gozbe.Svi su se nasmejali, a gospa Kang se probudila na zvuk njihovog smeha. - Vreme je da idemo kuæi - rekla je gospi Vu. - Ne smemo da vas zamaramo, sestro, jer æete vi da nam poživite bar sto godina.Gospa Vu se nasmešila i ustala, a gošæe su jedna po jedna poèele da joj prilaze i da se opraštaju s njom. Slatkiši i drugi pokloni, kao i napojnice gostiju u novcu, bili su unapred pripremljeni za poslugu. Jinga je sve to unela toga èasa na jednom velikom poslužavniku, a sluge su ušle da bi svaki primio dar koji mu je bio namenjen. Poklonili su se uètivo pred gospom, ruku skrštenih na prsima, a gospa Vu je ljubazno odgovorila i predala darove svakom od njih ponaosob. Prethodno, te sluge su se u kuhinjama takoðe pogostile.Tako je, najzad, opet bila sama, pa se na trenutak predala umoru, koji je dotle krila i sputavala. Tanani mišiæi na vratu, grudima i oko pasa, koji su držali njeno vitko telo u ljupkom i uspravnom stavu39olabavili su i ona je u taj mah klonula kao cvet bez vode, dobijajuæi gotovo izgled koji bi odgovarao njenim godinama. Zatim je opet ispravila svoja nežna ramena. Bilo je još prerano za umor. Danu još nije bio kraj.Sat docnije ustala je i prošetala sedam puta po sobi gore dole. Potom je prišla prozoru i naslonila se na oniski ragastov. Prozor je bio visok i širok, a rešetke na njemu isturene. Dole se pružalo dvorište gde je toga jutra sedela najpre sa gospom Kang, a zatim sa Lijangmom. Setila se njihovog užasava-nja nad onim što se spremala da uèini i nesvesno se nasmeŠila svojim ljupkim osmehom, koji nije bio ni setan ni veseo.Jinga se u tom trenutku pojavila na okrugloj „Meseèevoj kapiji" dvorišta i primetila njen osmeh. - Milostiva, tu na meseèini izgledate kao neka mlada devojka! - doviknula joj je.Osmeh gospe Vu nije se promenio, ali se okrenula i sela za toaletni sto. Jinga je ušla i svukla je polagano do tanke košulje od bele svile, skidajuæi komad po komad odeæe. Zatim je raspustila dugaèke kose gospe Vu i poèela èvrsto i snažno da ih èešlja gustim èešljem od sandalovog drveta. Videla je njeno spokojno lice u ogledalu i primetila koliko joj te noæi oèi izgledaju krupne i crne.- Jeste li umorni, milostiva gospoðo? - upitala je Jinga.- Nisam uopšte - odgovorila je gospa Vu. Ali je Jinga produžila: - Ovo je bio dugaèaki naporan dan za vas. A sad, milostiva gospoðo, vama je èetrdeset godina i za vas poèinje drukèiji život, pa mislim da više ne bi smeli toliko da radite. Upravu u kuæi i radionicama trebalo bi da predate vašem najstarijem sinu, ženi vašeg sina mogli40biste prepustiti da upravlja kuhinjama, a žena vašeg drugog sina mogla bi voditi nadzor nad slugama. Vi odsad treba da sedite u dvorištu i da èitate i gledate vaše cveæe i mislite kako dobro živite pod ovim krovom i kako vam sada žene vaših sinova raðaju sinove.- Možda imate pravo - odgovorila je gospa Vu. - Mislila sam i sama o sliènim stvarima. Jinga, tražiæu od oca moga sina da dovede sebi neku ženicu.Rekla je to tako mirno da je jedan èasak bila svesna da joj reci nisu odmah shvaæene. Èešalj je zatim zastao u njenoj kosi. Osetila je kako joj se na potiljku steže ruka mlade Jinge, èiji su prsti obuhvatili njenu kosu.- Nemate potrebe da govorite - rekla je gospa Vu. Èešalj je opet stao brzo da se kreæe. - Èupate mi kosu - rekla je gospa Vu.Jinga je bacila èešalj na pod. - Neæu da se staram ni o jednoj gospoði osim vas! - prasnula je ljutito.-¦ To se ne traži od vas - odgovorila je gospa Vu.Ali je Jinga pala na kolena na ploèani pod kraj gospe Vu i tako je jecala i brisala oèi krajièkom kaputiæa od satena kojim se toga dana ponovila. -¦ Oh, gospodarice - kliknula je ridajuæi. - Je li vas on nagoni na tako što, kruno moja svetla? Zar je zaboravio svu vašu dobrotu i lepotu vašu? Kažite mi samo jednu stvar ...

- To je moja vlastita volja - rekla je èvrsto gospa Vu. - Jinga, dižite se sa zemlje. Ako uðe ovamo, pomisliæe da sam vas tukla.¦- Vi! - uzviknula je Jinga sa jecanjem u glasu. - Vi, koja ne biste ni muvi zla uèinili. Ta ne biste digli ruku ni na komarca koji vam roðenu krv siše! - Digla se ipak i dohvatila èešalj i stala opet èešljati kosu svoje gospe, šmrèuæi i kako-tako zadržavajuæi suze.Gospa Vu je poèela staloženo da govori svojim spokojnim glasom. - Kazujem vama prvo, Jinga,41zato da bih vam mogla reæi kako da se ponašate meðu slugama. Meðu vama ne sme da bude glasan raz-govor ni osuðivanj e ovoga ili onoga. Kada ta mlada žena doðe ...- Ko je ona? - upitala je Jinga.¦- Ja to još ne znam - rekla je gospa Vu.- A kada dolazi? - prekinula je opet Jinga svoju gospodaricu.- To opet još nisam odluèila - rekla je gosp^a Vu. - Ali kada doðe, ona treba da bude primljena kao žena poèastvovana u ovoj kuæi, malo niža od mene, a malo viša od žene ikojeg moga sina. Neæe to biti glumica, ni pevaèica, niti kakva slièna osoba, nego èestita žena. Sve treba da se uèini onako kako red i obièaj nalažu. A više svega, niko ne sme reæi ni reci protiv oca moga sina ili protiv mlade žene, jer æu ja biti ta koja æu je pozvati da doðe.Jinga to nije mogla podneti. - Milostiva gospoðo, pošto smo tolike godine provele zajedno, hoæe li mi biti dozvoljeno da vas upitam zašto to èinite?- Pitati možete, ali vam ja kazati neæu - rekla je mirno gospa Vu.Jinga je æuteæi završila èešljanje dugaèke kose svoje gospodarice, koju je zatim namirisala, sple-la u pletenice i uvila u punðu, jer se gospa Vu spremala za kupanje, da bi onda nadzirala nalivanje vode u kupatilu. Tu je stajao dubok, okrugao škaf sa zelenim prugama, a dvojica vodonoša su na spo-ljna vrata unosila u velikim, drvenim vedrima vruæu i hladnu vodu, sipala jednu pa drugu, a onda opet izlazila. Jinga je rukom probala vodu i usula u nju nešto mirisa iz jedne boce, a onda je, noseæi netaknut sapun i èiste svilene peškire, ušla u drugu sobu.- Kupatilo vam je spremno, milostiva gospoðo - rekla je kao što bi kazala svake noæi.Skinuvši i poslednju donju odeæu, gospa je prešla tako preko sobe i ušla u kupatilo, potpuno naga, vitka kao neka mlada devojka. Uzela je Jingu za ruku i zakoraèila u škaf. Sedela je u vodi pre-krštenih nogu, dok je Jinga nežno kupala njeno kao42detinje belo telo. Voda je bila bistra, a prekrasna put gospe Vu izgledala je bela kao slonova kost prema tamnom zelenilu porculana. Voda joj je dopirala do ramena otprilike. Sedeæi tako smoèena u njenoj mirisavoj toplini, gospa Vu je razmišljala o mudrosti svoje odluke. Telo joj stvarno nije nikad lepše bilo. Njene male dojke lièile su na lotosove pupoljke pod vodom; možda zato što joj g. Vu nije dozvolio da doji svoju decu.Kad je izišla iz vode, Jinga je umotala svoju gospodaricu u svilen èaršav, posušila je i navukla joj svezu, svilenu noænu košulju, a zatim joj obre-zala i uredila nokte na rukama i nogama. A onda, kada je sve bilo gotovo, otvorila je vrata spavaæe sobe. Bila je još prazna jer g. Vu ne bi nikad dolazio dok Jinga ne bi otišla. Bilo je, naravno, noæi kada uopšte ne bi došao, ali takvih je bilo malo. Gospa Vu se pope prvo na dugaèku, rezbari] om ukrašenu stolicu pored kreveta, a odatle u visoku postelju sa svilenim nebom.- Treba li navuæi zavese na krevetu? - upitala je Jinga. - Meseèina noæas tako blešti?- Nemojte - rekla je gospa Vu - pustite me da gledam meseèinu.I tako su zavese ostale okaèene na svojim golemim srebrnim kukama, a Jinga je proverila jesu li na svome mestu èajnik i srebrna lulica, koju je gospa Vu gdekad popušila noæu kad bi je muèila nesanica, i da li su šibice pored svece.- Laku noæ i do viðenja do sutra - rekla je gospa Vu.- Do viðenja do sutra, milostiva gospoðo - rekla je Jinga i udaljila se.Gospa je ležala sasvim nepomièna i ispružena pod svilenim èar šavom i mekanim letnjim, svilom postavljenim jorganom. Meseèina je obasjavala zid koji se dizao nasuprot postelje. Sijala je doista jasno te noæi, tako jasno da je mogla videti obrise slike na svitku koji je tamo visio. Bila je jednostavna, ali naslikana rukom umetnika. I to umet-nika koji se više izražavao prostorom nego bojom.43Nagovestio je samo, sa nekoliko poteza kièice, str-men i greben jednog brda i malu, pogurenu ljudsku priliku koja se verala uza stranu. Niko ne bi mogao reæi je li to bio èovek ili žena. Bilo je to samo jedno ljudsko stvorenje.Pogdekad - ili se to samo èinilo gospi Vu - mala prilika je izgledala kao da se uspela više na svom putu uzbrdo nego kad bi je gledala drugom prilikom. Nekad se, opet, èinilo da se vratila nazad nekoliko milja. Znala je, naravno, da je to zavisilo u celosti od ugla pod kojim bi svetlost padala kroz prozor. Te noæi je ivica prozora presecala sliku na dve nejednake polovine, jednu u senci, drugu osvet-ljenu, tako da je ljudska prilika izgledala veoma blizu vrha brda. Ali je ona znala ipak da je taèno tamo gde je uvek bila, ni više ni niže.Ležala je ne misleæi, ne seæajuæi se, nego prosto postojeæi u svoj punoæi svoga biæa. Nije èekala niti se nadala. Ako ne doðe noæas, mislila je, ona æe ubrzo zaspati i kazati mu ono drugom prilikom. Jer su trenuci

za svaku priliku izabrani i predodreðeni. Ako ih èovek silom lovi, oni su uvek pogrešni. Sva spoljna snaga njene odluke okupiæe se u pogodnom trenutku i onda æe to uistinu biti onaj pravi.Èula je u taj mah èvrste korake g. Vua, koji je prelazio preko dvorišta. Prošao je kroz predsoblje i ušao u njenu sobu za sedenje. Zatim su se otvorila vrata i on je stajao u svojoj spavaæoj sobi. Pio je vina. Njene osetljive nozdrve zapahnuo je miris ku-vanog vina - alkohol koji se isparavao u njegovom dahu i na pore kože. Ali to ju je uznemirilo, jer on još nikad nije pio previše, a te noæi je, naravno, po-sedeo malo s prijateljima, uz piæe i razgovor. Na kraju sveèanosti, kakav je bio današnji dan, šta je moglo biti prirodnije od takve sedeljke. U ruci je držao lulu i spremao se da je pusti na sto. A onda je oklevao jedan trenutak, stojeæi i držeæi je još u ruci.- Jeste li umorni? - upitao je odjednom.- Nisam uopšte umorna - odgovorila je ona mirno.44Odložio je lulu, odrešio zavese od njihovih kuka i odgræuæi jednu od njih popeo se u krevet.Posle dvadeset èetiri zajednièke godine, u njihovom životu bilo je, naravno, izvesnih ustaljenih navika. Volela bi kad bi ih mogla izmeniti u neèemu, jer je to bila poslednja noæ koju æe on provesti s njom. Ali je veæ bila promislila o nekoj novini te vrste i odluèila se protiv toga. Kad bi je prihvatila, bilo bi joj samo još teže ubediti ga u mudrost svoje nakane - to jest ukoliko mu je neko ubeðivanje bilo potrebno. Pokušavala je èak da se pripremi i za moguænost da mu se njen predlog dopadne. U tom sluèaju sve bi išlo lakše. Ali je bilo veoma moguæe i da mu se neæe dopasti. Postojala je takoðe moguænost da æe do kraja odbijati da prihvati njenu odluku. Ali je ona mislila da neæe odbiti, da æe svakako pristati naposletku, makar i posle dugotrajnog odbijanja.Stoga je pomno pazila da bude taèan prošek onoga što je uvek bila. To jest, nije bila ni hladna ni vatrena. Bila je ljubazna, bila je nežna. Starala se da nièemu ne bude mane, ali i nièeg više ni suviše. Puna mera, ali ne izobilje, zadovoljiti, ali ne presititi, to je bio njen prirodni dar u svima stvarima.Bila je, meðutim, donekle zbunjena kada je našla da je on sam u neèemu drukèiji nego obièno. Izgledao je uznemiren i pomalo rasejan.- Danas ste bili lepši nego ikad - rekao je šapatom. - To svi kažu.Nasmešila se na njega, gledajuæi mu u oèi koje su toga èasa bile iznad njenih, jer joj je glava bila položena na jastuk. Bio je to njen uobièajeni ljupki osmeh, ali je u polusvetlosti jedine svece na malom stolu do kreveta videla da se u njegovim tamnim oèima bleska i žari plamen kakav u njima zadugo nije videla. Sklopila je oèi i èula mlake udare svoga srca, koje je najednom zakucalo brže i silnije. Hoæe li zažaliti zbog svoje odluke? Ležala je sle-deæa dva èasa mekano opružena, kao ubran cvet,45postavljajuæi sebi mnogo puta isto pitanje. Hoæe li joj biti žao? Zar joj neæe biti žao?A kad su minula ta dva èasa, znala je da neæe zažaliti. Ustala je kad je on usnuo, otišla tiho u kupatilo i okupala se opet u prohladnoj vodi. Nije se vratila u postelju gde je on ležao ispružen, duboko dišuæi u snu. Dohvatila je lulicu, napunila je slatkim duvanom i zapalila. Zatim je prišla prozoru i stala da posmatra nebo. Mesec je bio gotovo zašao. Išèeznuæe za koji èas, tonuæi iza dugaèkog grebena krovova tog starinskog doma. Mir je ispunjavao æelo njeno biæe. Nikad više neæe spavati u toj sobi, nikad više dokle bude živa. Bila je veæ izabrala svoj novi stan. Odmah uz dvorišnu zgradu stare gospe dizala se druga, sada prazna, u kojoj je nekad ži-veo otac g. Vua. To æe biti krov pod koji æe se preseliti, pod izgovorom da æe tako moæi da pripazi na staru gospu i po danu i po noæi. Bilo je to divno skrovište, u samom središtu èudnog spleta zidina, dvorišta i vrtova koji su saèinjavali taj prostranidom.Živeæe tu sama i u miru; inokosno srce u viru života koji æe se i dalje talasati oko nje.Zaèula je glas sa velike postelje g. Vua, koji je iznenada zevnuo i probudio se. - Treba da se vratim u svoj stan - rekao je. - Vi ste danas imali naporan i dugaèak dan i treba da spavate.Kad god bi on to rekao - a govorio je to uvek- jer je bio uljudan èovek, u ljubavi kao i na poslu- ona bi uvek odgovorila: - Ne mièite se, molim vas, mogu ja i ovako da spavam veoma dobro.Ali te noæi to nije kazala. Odvratila je samo ne okreæuæi glave: - Hvala vam, oèe mojih sinova. Možda imate pravo.To ga je tako iznenadilo da je sišao sa kreveta i poèeo da pipa po podu tražeæi svoje papuèe. Ali nije mogao da ih naðe, te mu je ona brzo pritekla u pomoæ, spustila se na kolena i našla ih, a zatim ga obula tako, kleèeæi. A on je, poput velikog deteta, naslonio iznenada glavu na njeno rame i obgrlio je rukama oko pasa.46- Mirisniji ste od jasminova cveta - šapnuo je tiho.Nasrne jala se blago u njegovom zagrljaju. - Jeste li još uvek pijani? - zapitala je.- Opijen - rekao je opet šapatom - opijen, opijen!Prigrlio ju je opet tešnje, a ona se poplašila. - Molim vas - rekla je - mogu li vam pomoæi da ustanete? - Uspravila se, snažno, najednom kao da je od èelika, podižuæi i njega zajedno sa sobom.

- Da vas nisam uvredio? - zapitao je on. Bio je veæ potpuno budan. Videla je da su mu se tamne oèi razbistrile.- Niste - rekla je ona. - Kako biste me mogli uvrediti posle dvadeset èetiri godine našeg zajednièkog života? Ali stigla sara na kraj jednog puta.- Stigli ste na kraj jednog puta? - ponovio je on.- Danas sam navršila èetrdesetu - rekla je ona. Znala je odjednom da je to onaj trenutak - sada - treba mu saopštiti odluku baš toga èasa, u gluvo doba noæi kada sva kuæa oko njih spava dubokim snom. Odmakla se od njega dok je on sedao na krevet, pa zapalila i ostale svece, pored one koja je veæ gorela. Njihovi treperavi jezici sinuli su jedan za drugim, i soba je uskoro bila puna svetlosti. Sela je kraj stola a on je ostao sedeæi na postelji, oèiju uprtih u nju.- Pripremala sam se mnogo godina za ovaj dan - rekla je. Sklopila je ruke na kolenima. Sedela je tako u dugoj beloj svilenoj košulji, na meseèini, sa rukama na kolenima, prikupljajuæi sve dobre sile svoga biæa. On se pak pognuo napred, ruku sklopljenih meðu kolenima, gledajuæi je još uvek ukoèena pogleda.- Bila sam vam dobra žena - rekla je.- Nisam li i ja vama bio dobar muž? - zapitao je on.- To, uvek - odvratila je. - Znajuæi kako obièno protièe život izmeðu ljudi i žena, mogli bi-47smo reæi da se bolja sreæa od naše ne bi dala zamisliti. Ali, polovina moga života sada je prošla.- Samo polovina - rekao je on.- A kraj vašoj polovini ipak je još daleko - produžila je ona. - Nebo je stvorilo tu razliku izmeðu ljudi i žena.Slušao je kao što bi slušao sve što bi ona govorila, kao da je znao da su njene reæi pune nekog dubokog, skrivenog znaèenja koje je prevazilazilo okvir njihovog svakodnevnog smisla i premašalo, možda, i same granice njegovog poimanja.- Vi ste još mlad èovek - nastavila je ona. ¦- Vaše vatre još gore snažnim plamenom. Vi treba da imate još sinova. A ja sam obišla svoj krug.Njegovo opušteno telo se ispravilo, a na njegovom lepom, punom licu ukazao se izraz strogosti. - Je li moguæe da razumem šta hoæete da kažete? -zapitao je.- Vidim da zbilja razumete - odgovorila jeona.Gledali su se u sjaju i tami minulih godina - jedne èetvrtine stoleæa gotovo - koje su proveli zajedno u ovoj kuæi gde su u tom èasu spavala njihova deca, gde je spavala stara gospa, svojim lakim, staraèkim snom, koji je veæ bio oèekivanje smrti.- Ja neæu druge žene. - Glas mu je bio hrapav. - Nisam nikad pogledao druge žene. Vi ste bili lepši od svake žene koju sam ikad video i sada ste još uvek lepši od ikoje druge žene.Oklevao je, dok su mu se oèi spuštale sa njenog lica na njene ruke. - Video sam danas onu mladu devojku i pomislio, kada sam je video, koliko ste vi lepši nego ona!Znala je odmah na koju je devojku mislio. - Ah, Linaj je lepa - složila se sa preæutnim smislom njegovih reci. U duši je ponovila svoju odluku. Kad razgovor dospe do pitanja ko æe mu birati drugu ženu, ona æe je izabrati. Bilo bi zlo po kuæu kad bi se pokolenja izmešala, a Lijangmo je veæ bio oženjen sa Mengom, sestrom lepe Linaj, a one su obe bile kæeri njene najprisnije prijateljice.48On je napuæio svoje glatke, pune usne. - Ne - rekao je on. - Ja se neæu saglasiti sa vašom name-rom. Šta bi kazali moji prijatelji? Nikad nisam bio èovek koji trèi za ženama.Nasmejala se blago i bila zaprepašæena, dok se smejala, što je osetila da ju je nešto ujelo za srce na njegove reci, kao lak ubod bodeža koji ne bi probo kožu. Ako je veæ mogao pomisliti kako æe to izgledati u oèima njegovih prijatelja, onda æe uskoro biti ubeðen, pre nego što je mislila.- Raðanje dece ne prilièi ženi preko èetrdeset godina - rekla je. - Vaši prijatelji bi vas osuðivali i zbog toga, takoðe.- Je li baš potrebno da rodite još jedno dete? - odvratio je on.- To je uvek moguæe - odgovorila je ona. - Volela bih biti pošteðena od podviga koji bi vas doveo u neprilike.On je govorio o svojim prijateljima, a ona o stidu. Njihove misli išle su još uvek svaka svojom stazom. Moraæe, avaj, još dublje da mu se zarije u srce i da u njemu išèupa iz korena cvet svoga lika, ukoliko se nije preduboko razgranao.Pogledao je u nju. - Jeste li potpuno prestali da me volite? - zapitao je.Nagnula se napred, njemu u susret. To je bilo ono za èim je èeznula. Reci od srca koje idu upravo u srce. - Volim vas, nisam vas nikad više volela - rekla je svojim prekrasnim glasom. - Vaša je sreæa jedino što želim.- Kako to može biti moja sreæa? - upitao je on žalosno.- Vi znate da sam uvek držala vašu sreæu u svojim rukama - odvratila je ona. Digla je obe ruke kao da u njima drži neèije srce. - Držala sam je ovako sve od èasa kada sam vam prvi put ugledala lice na naš venèani dan. Držaèu je ovako dok ne umrem.

- Moja sreæa bila bi pokopana s vama zajedno kad biste umrli pre mene - rekao je on.4 Paviljon žena49- Ne, pre nego što umrem, ja æu je položiti u druge ruke, u ruke koje æu ja za vas pripremiti - rekla je ona.Videla je kako njena moæ nad njim uzima polagano maha. Sedeo je nepomièno, sa oèima na njenim rukama. - Oslonite se na me - rekla je šapatom, još držeæi ruke kao neki sasud.- Uvek sam se oslanjao na vas - odvratio je on.Ona je tada opustila ruke niz telo. A on je tvrdokorno nastavio: - Ne obeæavam, ne mogu tako brzo ...- Ne treba ništa da obeæavate - rekla je ona. - Ne bih vas silila èak ni kada bih mogla. Zar je sila ikad moj naèin? Ne, ostaviæemo to sad po strani. Vratite se u postelju i pustite me da vas pokrijem. Noæ biva sveza zato što je zora tako blizu. Vi morate da spavate i nemojte se buditi rano.Smeštala ga je u postelju kao da joj je sin, još mali, upravljajuæi njegovim pokretima lakim pri tiskom svojih ruku èas na njegova ramena, èas na ruke, èas na šake. Pokoravao joj se protiv svoje volje, ali joj se ipak pokoravao. - Imajte na umu da vam nisam ništa obeæao - ponavljao je uporno.- Ništa - saglasila se ona - ništa. - Navukla je pokrivaèe preko njega i odgurnula jednu za-vesu da bi imao vazduha, a spustila drugu da bi bio zaklonjen od jutarnje svetlosti, kad naiðe.Ali ju je on držao èvrsto za ruku. -Gde æete spavati? - zapitao je.- Oh, postelja mi je veæ prostrta - rekla je napola u šali. - Sutra æemo se videti. U kuæi se neæe ništa promeniti. Biæemo prijatelji, obeæavam vam, bez straha i stida koji bi nas razdvajali...Pustio ju je da ode, umiren njenim obeæanjem i umiljatom toplinom njenoga glasa. Umela je uvek da uljuljka njegove sumnje. Nikad ne bi poverovao u celosti sve što je ona htela da kaže.Kada je utonuo u san, ona se udaljila i pošla, hodeæi tiho i sama kroz nekoliko malih dvorišta dok nije stigla do svog novog stana, kraj odaja stare50gospe. Po njenom nareðenju, te su prostorije godinama èišæene i spremane, otkad je umro stari gospodar, a nekoliko dana uoèi te noæi postarala se da nova posteljina stoji u priprivnosti na krevetskom dušeku.Uvukla se u tu svezu postelju. Uèinila joj se hladna i suviše nova. Drhtala je nekoliko èasaka od zime i èudnog, smrtnog umora koji je najednom osetila. Zatim je usnula. Spavala je bez snova, kao da je, prekoraèivši taj usamljeni prag, stupila u neku vrstu smrti.IIAli jutro udara peèat na dela noæi. Tek na suncu biva jasno šta je pravo, a šta krivo. Sutradan po svom èetrdesetom roðendanu, gospa Vu se probudila sa oseæanjem neke nove lakoæe u duši. Bacila je pogled na svoju novu sobu, poznatu, ali ne prisnu. Bila je sasvim drugaèija od one u kojoj je godinama spavala. Onu je ukrašavala mlada žena, žena koja je živela u braku sa svojim mužem i od koje se oèekivalo da mu raða decu. Na zavesama bilo je vezeno voæe, sa drugim znamenjima plodnosti. Prostorija koju je napustila prošle noæi bila je taèno onakva kao onog dana kada je stara gospa uputila preko njenog praga nevestu svog jedinca sina. Stara gospa je kupila tako jak saten i svilen konac tako trajnih boja za vezeno nebo nad krevetom da ni posle dvadeset èetiri godine nije bilo nikakva izgovora da se nabavi novo. Jedini predmet koji je gospa Vu dodala braènoj sobi bila je slika onog ljudskog stvorenja koje se uspinje na breg. Sada joj je bilo neobièno bez te slike. Moraæe da je prenese još istog dana, sa svojim haljinama i toaletnim priborom. Bez tih stvari njena stara soba biæe veoma pogodna za novu mladu milosnicu. Voæe i druga znamenja plodnosti mogu joj se prepustiti mirne duše!Tako je gospa Vu ležala sama u svojoj novoj postelji. Bio je to još prostraniji krevet od onoga koji je ostavila.51Ležeæi na njemu, gospa Vu je obazrivo ispitivala roðeno srce. Je li patila pri pomisli da æe druga ležati u njenoj braènoj postelji, pod svilenim pokrivaèima ružièaste boje? Oseæala je nešto slièno potmulom, pritajenom bolu, ali u tome nije bilo nièeg prisnog ni liènog. Pa ipak je to bio golem bol, bol od koga ljudski stvor mora da pati kad nebo u svojoj nedokuèivoj mudrosti donese odluku na štetu duše èoveka pojedinca. Znala je, tako, da bi za nju bilo neizrecivo dobro i utešno da je njen suprug mogao biti pripravan da stupi u drugu polovinu života zajedno s njom. Bilo bi to èudesno ispunjenje njene žudnje da je i on mogao, zakljuèivši i sam prvi krug svoga života i bez žrtve, istog èasa kad i ona, dopreti na raskršæe na koje je sama izbila.Borila se dugo sa svojim mislima, tonuæi sve dublje u njihove tamne vode. Zašto li nebo nije uèinilo ženu dvaput dugoveènijom od èoveka, tako da bi joj plodnost i lepota trajale do konca njegova života i uvele tek sa poslednjim èasom zaèetnika njihove strasti i njihove dece? Zašto bi potreba muškog stvorenja da mu seme padne na rodnu njivu trajala predugo da bi se u jednoj ženi mogla do kraja ispuniti?„Žena stoga", mislila je, „mora da bude usam-ljenija od èoveka. Deo svoga života mora provoditi u samoæi, te je i od neba pripremljena za to."Ali razum joj je savetovao da se kloni tako jalovih pitanja. Ko bi mogao da menja zakone nebeske? Ceneæi život samo, nebo je dalo mužu da bude seme njegovo, a ženi da bude zemlja na koju æe ono pasti. Zemlje ima u izobilju, ali kakva korist od zemlje bez semena? Žudnja u èoveku živi nadalje i pošto mu se kosti u kreè preobrate a krv u vodu pretvori, i to je zato što je nebu raðanje preèe od svega, da èoveèanstvo ne bi izumrlo. Stoga se mora posejati i potonja semenka iz bedra muškog stvorenja; a da bi i to poslednje seme moglo roditi

snažan plod, kad èovek stane zalaziti u starost, njegovo seme treba da plodi bolju i rodniju grudu. Prema tome, i samom nebeskom zakonu prkosi svaka žena koja se52ne da otrgnuti od èoveka kad proðe vreme njenoj plodnosti.Iduæi tako hladovitim stazama razuma, oseæala je kako u sve veæoj daljini, u nekoj dalekoj krajini njene duše, tiho kopni golemi bol, ustupajuæi mesto olakšanju i spokojstvu. Oseæala se doista vraæena samoj sebi i gotovo kao u doba kada je bila devoj-ka. Kako li æe èudno i prijatno biti ležati noæu i znati da može spavati do jutra, ili, kad bude budna, da to može biti bez straha da æe iza sna trgnuti nekog drugog! Njeno telo bilo joj je vraæeno. Zagrnula je rukav i zagledala se u put svoje ruke. Uèinilo joj se da nikad nije bila jedri ja i soènija. Hranjena i negovana, zadojena ubuduæe oseæanjem nove slobode, doživeæe svakako duboku, veoma duboku starost. Ali da bi mogla živeti sreæno, moraæe da bude obazriva u svima svojim odnosima, a više svega u svojim odnosima s njim. Ne sme dozvoliti sebi da bude odseèena od njega. To izvesno neæe biti lako kad veza meðu njima više ne bude telesna, nego samo jedna veza duše i uma. Moraæe, stoga, da ima u vidu druge puteve njegove zavisnosti od nje, a ipak paziti pošteno da to ne budu putevi koji bi ga odvojili od došljakinje.- Moram nekako vršiti svoju dužnost prema svima - promrmljala je i spustila opet rukav niz svoju lepu ruku.Ko treba da bude ta mlada žena? Gospa Vu je i ranije mnogo mislila o njoj. Sada je opet poèela da misli na tu ženu još neodreðena lika. Oèevidno treba da bude neko veoma razlièit od nje. Mora biti mlada, ali ne mlaða od snaha, jer bi to unelo nepriliku u kuæu. Dvadeset dve godine bile bi najpode-snije doba. Ne sme biti suviše dobro vaspitana jer je gospa Vu bila uèena žena. Ne srne biti savremena, jer se savremena mlada žena ne bi zadovoljila položajem milosnice i uskoro bi zaželela da makne sebi s puta gospu Vu i stala zahtevati da sve vreme i srce g. Vua samo njoj pripadaju, a to bi bilo postid-no u kuæi i sinovima na zazor ponaosob. Stariji èo-vek može uzeti sebi milosnicu ne krnjeæi svoga do-53stojanstva, ali ne srne pasti pod njenu vlast, a najmanje biti bespomoæna stvar u njenoj ruci i puka igraèka njene volje. Naoèita, naravno, mora da bude, ali ne toliko naoèita da bi zaludila mlade ljude po kuæi, pa ni samog g. Vua, uostalom. Biæe dovoljno ako bude naoèita toliko da bi bila dopadljiva. I pošto je lepota gospe Vu bila od jedne vrste, lepota te mlade žene treba da bude od druge. To jest, ona treba da bude punaèka i rumena, a ne bi ništa smetalo i kad bi bila pokrupnih kostiju!Sve je to, razmišljala je gospa Vu, ukazivalo na mladu ženu seoskog odgoja. Osim toga, žena sa sela znaèila je zdravlje i odsustvo rðavih navika, i ve-rovatno bi raðala zdravu decu. Dece æe, naravno, morati da bude, jer nijedna nije zadovoljna bez dece, a gde njih nema, žena biva æudljiva, mrzovoljna, misli samo na sebe, a muža progoni svojim zahtevima. Milosnica, svakako, ne srne umanjiti sreæu g. Vua. „Morala bi biti glupa pomalo," razmišljala je gospa Vu, „da bi se zadovoljavala s onim što joj on bude davao, a da ne pita šta je izmeðu njega i mene."U glavi joj se stala ocrtavati jasna slika te mlade žene. Videla je zdravu, priglupu, lepuškastu mladu ženu, oblapornu, koja pre nije živela u bogatoj kuæi - tako æe u njihovoj biti pomalo bojažljiva - mlaðe, jednostavno èeljade koje ne bi bilo ni tvrdoglavo ni ponosito, i ne bi pokušavalo da sopstveni strah uguši grdnjom i treskanjem.- Takvih prostih mladih žena moralo bi biti mnogo - pomislila je vedro gospa Vu.Èim je ustala i posvršavala svoje dnevne poslove, odluèila je da pošalje po staru ženu koja je posredovala kad se dovodila Meng. Jer se gospa Vu poslužila provodadžikom èak i kad je bila u pitanju kæi gospe Kang, da gospa Kang, u svojoj ljubaznosti, ne bi zatražila premalo, od èega bi docnije patio brak njihove dece zato što to ne bi bilo pravedno. „Tu staru Liju Ma treba dozvati ovamo," mislila je gospa Vu, „a ja æu joj jednostavno kazati šta se taè-no hoæe. To je isto tako odreðeno kao porudžbina54ove ili one robe." Tako je razmišljala, i to bez cinizma.Zatim je pustila misao da odluta u sobe gde æe ubuduæe živeti do kraja svog života. Neæe ih mnogo menjati. Oduvek je volela onog starog èoveka koji je bio njen svekar. On nije imao kæeri, te je bio dobar prema njoj, a kada je video da je isto tako oštroumna i uèena koliko lepa, to ga je uistinu veoma obradovalo. Prelazio je preko starinskog obièaja koji je branio svekru da govori sa ženom svoga sina. Štaviše, slao je toliko puta po nju da bi mu èitala štogod iz starih knjiga u njegovoj biblioteci. Nauèila se još za njegova života da i sama zalazi u biblioteku i èita knjige. On je izdvojio izvesne meðu njima kao neprikladne za mladu ženu i ona ih nikad nije dirala. Sada, meðutim, pošto je prošla polovina njena života, i pošto je bila sama, mogla je i njih èitati.Pomisao na biblioteku punu knjiga koje su sada njene prièinjavala joj je vedro i spokojno zadovoljstvo. Tokom srednjih godina svoga života nije imala vremena da mnogo zagleda u knjige. G. Vu nije uživao u èitanju i stoga nije voleo da je vidi sa knjigom u ruci. Toga dana, pošto je toliko godina drugima poklanjala svoje telo i svoj duh, njoj se èinilo da je odavna mori žeð koju može ugasiti samo bistra voda sa tih drevnih izvora, voda koju bi pila koliko i kad god joj srce zaželi.

A nove odaje bivale su iz èasa u èas sve više njene. Stari gospodar bio je odavno mrtav tako da je prestao da postoji kao stvor od krvi i mesa ne samo na ovome svetu nego i u svetu njene uspomene. Kad bi sada mislila na njega, on je bio samo star i mudar duh, spokojan staraèki glas. Stoga u tim sobama nije bilo nièeg što bi htela menjati, jer nije oseæala da se tu ikad kretalo i disalo biæe od krvi i mesa. Zavese na postelji bile su od tankog svilenog zagasitoplavog brokata i nisu govorile ni o starosti, ni o plodnosti. Zidovi su bili okreèeni i bledožuti od starosti. Grede na krovu nisu nikad podlagane ta-55vanicom. Vrata i ragastovi na prozorima, stolice i stolovi, bili su teški i sjajni, od prostog uglaèanog drveta koje je krasio samo mutni sjaj mrkog laka iz Ningpoa, te smese od boje i ulja koja pokolenji-ma može da potraje u jednoj kuæi, ne bledeæi i bez klobuèanja. Pod je bio od velikih, èetvorouglastih, sivih opeka, tako starih da su bile izdubljene kraj kreveta i na vratima koja su vodila u biblioteku. Jedna od triju soba bila je spavaæa, a treæa je bila dugaèka soba za sedenje, koja je gledala na jedno dvorište. Samo u dvorištu æe, možda, izmeniti štogod, ali malo. Krošnje drveæa bile su se sastavile kao da su srasle jedna s drugom i nisu propuštale dovoljno sunca, a kamenje pod njima bilo je klizavo od mahovine u koju je zaraslo.Neko je zakucao na vrata. - Izvolite! - pozvala je ona.Ušla je Jinga, koja je izgledala preplašena. - Nisam znala gde ste - promucala je. - Išla sam svukud. Bila sam u vašoj staroj sobi i probudila gospodara, a on se naljutio na me.- Odsad æete me ovde nalaziti svakog jutra, sve dok ne umrem - rekla je mirno gospa Vu.Šapatom i zavojitim putevima, iduæi od usta do usta, novost se tokom dana polagano širila po kuæi. Sin je rekao ženi, jedna je žena kazala drugoj, Jinga je rekla kuvaru, a glavni kuvar kazao paraku-varu, i tako do kraja dana u kuæi nije bilo žive duše koja ne bi znala da se gospa Vu preselila u sobe starog gospodara. Preko sluga vest je dospela do liène sobarice stare gospe, pa tako i do nje same, ali ona u to nije htela da veruje. Gospa Vu namerno nije ništa poverila svekrvi. Znala je da æe stara gospodarica èuti vest od svoje sobarice, što je bilo dobro, jer æe prvi gnev iskaliti na nekome ko je ionako bio samo sluga. Pošto ta bura mine, staru gospu staæe da raspinju sumnje jer neæe znati s kim bi se prvo posvaðala, da li sa sinom ili sa njegovom ženom. Ako doðe prvo do gospe Vu, to æe znaèiti da nju okrivljuje za taj nemili dogaðaj. Ako li pak ode prvo do sina, to æe znaèiti da u njemu gleda krivca.Svodeæi meseène raèune u sobi za sedenje svoga svekra, koja je sada bila njena, gospa Vu je oko podne ugledala staru gospu koju je njena sobarica prevodila preko dvorišta. Drveæe je veæ bilo poseèe-no i odneseno, a kamenje oèišæeno od mahovine i oribano. Stara gospa zastala je da vidi šta je uèinjeno. Oslanjala se jednom rukom na ruku svoje sobarice, a u drugoj je držala svoj dugaèki štap sa drškom u vidu zmajeve glave. Sunèana svetlost preplavila je nekad hladovito dvorište, a ribe u bazenu na sredini, zaslepljene, bile su zaronile i zabile se u mulj, tako da je voda opustela. Ali dva vodena konjica, blistava i plava, poigravala su nad staklastom površinom jezerceta, opijena novinom sunca u tom skrovitom kutku.- Posekli drvo koje s pravom zovu „Ponos Kine" - rekla je stara gospa kao da je optužuje za neko teško nedelo.Gospa Vu se veæ bila digla i pristupila staroj baki. Nasmešila se na te njene reci. - To drveæe nièe tako lako - rekla je - i raste tako brzo. Ovo ovde nije ni saðeno. Naprosto je samo izraslo izmeðu dva kamena.Stara gospa je uzdahnula i pošla ka vratima. Kada ju je gospa Vu prihvatila za lakat, odgurnula je njenu ruku gotovo kivno. - Ne dirajte me - rekla je mrzovoljno. - Veoma sam ljuta na vas.Gospa Vu nije odgovorila. Ušla je za starom gospom u sobu za sedenje. - Niste mi kazali da se selite ovamo - rekla je stara gospa svojim hrapavim i visokim staraèkim glasom. - Meni se nikad ništa ne kazuje u ovoj kuæi. - Govoreæi spustila se na jedno od sedišta u sobi.- Trebalo je da vam kažem - saglasila se gospa Vu. - Veoma sam pogrešila što to nisam uèinila. Moram vas zamoliti da mi oprostite.Stara gospa je nešto progunðala i zapitala strogim glasom: - Jeste li se posvaðali s mojim sinom?- Uopšte nisam - odgovorila je gospa Vu. - U stvari, mi se nikad i ne svaðamo.5657- Nemojte pokušavati da mi zaslaðujete stvar lepim recima - zapovedila je stara gospa* - Ja se ne plašim istine.- Ne mislim ništa da zaslaðujem lepim recima, majko - odvratila je gospa Vu. - Juèe sam navršila èetrdeset godina. Odavno sam bila odluèila da se u taj dan, kada jednom doðe, povuèem od svojih supružanskih dužnosti i naðem svom gospodaru nekog ko je mlad. Njemu je tek èetrdeset peta. Ostalo mu je još mnogo godina.Sa prekrštenim mršavim rukama na glavi zmaja, stara gospa je sedela i ukoèeno zurila u ženu svoga sina. - Da li voli neku drugu? - upitala je. - Ako je ludovao po javnim kuæama, ja æu mu - ja æu ga ...- Ne, nije tu posredi nikakva druga žena - odvratila je gospa Vu. - Vaš sin je najbolji èovek koji se da zamisliti i bio je uvek dobar prema meni. Dovoljno sam sebièna da bih htela saèuvati živu i netaknutu lepu ljubav koja nas je spajala. Toga ne bi moglo biti kad bih ja strepela od straha da æu u ovim godinama opet roditi i svakako ne može biti ako se moje vatre gase dok njegove gore i dalje.

- Ljudi æe reæi da se on upustio u kojekakve ludosti i da ste se vi osvetili - rekla je stara gospa strogo. - Ko æe vam verovati da ste se povukli od svoje volje, ukoliko niste prestali da ga volite?- Nisam prestala da ga volim - rekla je gospa Vu.- Šta je ljubav izmeðu èoveka i žene ako ne dele istu postelju? - dobacila je stara gospa.Gospa Vu je æutala poduže pre nego što je odgovorila na to. - Ne znam - odgovorila je najzad.- To sam se uvek pitala i sad æu moæi pronaæi šta je.Stara gospa je frknula od ljutine. - Nadam se da svi mi neæemo stradati zbog toga - rekla je glasno. - Nadam se da tim putem neæe uæi u ovu kuæu novi izvor neprilika!- To mora biti moja briga - priznala je gospa Vu. - Krivila bih iskljuèivo samo sebe kad bi se tako nešto dogodilo.58- Gde je ta nova žena - upitala je stara gospa. Bila je još ožalošæena, ali je oseæala da joj se gnev stišava i protiv njene volje. Istina je da nijedna žena ne voli da zatrudni pošto napuni èetrdesetu. Ona je doživela tu zlu sreæu, ali je dete sreæom umrlo pri poroðaju. Pa ipak se jasno seæala, kao da je bilo juèe, a ne pre više od trideset godina, dubokog srama kojim je bila obuzeta kada je videla da je zanela u tim godinama. Do tada je želela da dobije još koje dete, ali se ta èežnja ugasila sa njenom èetrdesetom godinom. Svaðala se sa mužem od prvog do posled-njeg meseca tog nezadovoljnog išèekivanja neželjene prinove.- Idite i naðite sebi bludnicu - govorila je zlosreænom èoveku. - Idite i naðite sebi mladu de-vojku koja je uvek spremna na tako što, ko zapeta puška!Stari gospodin je bio ožalošæen tim i sliènim primedbama i posle toga nije više nikad ni blizu prilazio, ali je takoðe nije više ni voleo kao nekad. Nju bi èesto dražila njegova povuèenost jer je bio ljubazan i stidljiv, kao što veæ bivaju ljudi kad proèitaju mnogo knjiga, ali je posle toga postao još æutljiviji u odnosima s njom. Ona je, meðutim, ipak znala da je èitava stvar bila samo nesreæan sluèaj i da s njom više nije želeo od srca poroda, ništa više no i ona sama. I sad bi je ispunilo nejasno oseæanje krivice kad bi se setila svoje tadašnje srdžbe na njega. Ono što se desilo bilo je, na kraju krajeva, samo delo prirode, ništa više, pa zašto je onda osuðivala svog dobrog starog èoveka?Stara gospa je uzdahnula. - Gde je ta žena? - upitala je opet, zaboravljajuæi da je maloèas postavila to isto pitanje. - Još je nisam našla - rekla je gospa Vu. Pretvarajuæi se da dvori svoju staru gospodaricu - èas dolivajuæi joj èaja, èas mašuæi joj lepezom, èas opet pomièuæi neki paravan da sunce ne bi padalo na nju - robinja stare gospe prisluškivala je sve što se govorilo. Ali je gospa Vu i to pretresla u pameti i u sebi pomislila da je tako na-59Lposletku najbolje da sluge èuju sve iz pravog izvora.- Biæe je teško naæi - rekla je stara gospa tvrdoglavo.- Ja mislim da neæe - odgovorila je gospa Vu. -“Znam taèno kakva treba da bude. Ostaje samo da se ne uzme nikakva druga.- Pri svem tom - produžila je stara gospa, - smatram još uvek da je moj sin svemu kriv i da sam dužna prekoriti ga za to.- Nemojte, molim vas - rekla je gospa Vu. - Prekoriti ga ma zbog èega bilo, znaèilo bi samo uèiniti da se oseæa krivim na neki naèin, a do njega zbilja nema nikakve krivice. Ne smemo dozvoliti da on prebacuje koješta samom sebi zato što je meni èetrdeset godina. To bi bilo krajnje nepravedno.Stara gospa jeknu od muke. - O, nebesa, što naèiniste èoveka i ženu od dve razne zemlje!Gospa Vu se nasmešila. - Nebesa možete kriviti. Ja vam u tom neæu protivreèiti.Izgledalo je da posle toga nema više šta da se kaže. Stara se seæala do sitnice svog sluèaja pod sliènim okolnostima, pre mnogo godina. Ona bi se ljutila da je otac njenog sina uzeo mlaðu ženu, mada je buèno zahtevala od njega da postupi tako. Ova žena, supruga njenog sina, bila je, možda, mudrija.Zaboravila je odjednom na šta je mislila, što joj se èesto dešavalo otkako je ostarela. Osvrnula se oko sebe. - Hoæete li sve da menjate u ovim sobama? - zapitala je.- Ništa neæu menjati - rekla je gospa Vu - izuzev što sam donela onu sliku iz svoje stare sobe. Uvek sam je volela. - Slika je veæ visila preko puta mesta na kome je sedela, jer je jutros odmah posle doruèka naredila Jingi da uzme nekog slugu koji bi je doneo i obesio. Odluèila je da je ne stavlja u spavaæu sobu, kao u svom starom stanu. U toj prostoriji æe samo spavati.Stara gospa se digla i prišla slici. Zagledala se u nju stojeæi, oslonjena na štap. - Je li se to èovek ili žena penje uz brdo? - zapitala je.60- Ne znam - rekla je gospa Vu. - Možda nije ni važno šta je.- Usamljeno stvorenje! - promrmljala je stara gospa. - Usamljeno usred svih tih brda! Uvek sam mrzela brda.- Ja pretpostavljam da ne bi bilo tu kad“bi mu smetala samoæa! - rekla je gospa Vu.Ali stara gospa bi stala oseæati da je ogladnela kad god bi se rastužila. A nad slikom se zbilja rastužila.Okrenula se ka gospi Vu, gledajuæi je žalostivo. - Gladna sam - zavapila je. - Satima nisam ništa jela.

Gospa Vu je rekla sobarici: - Odvedite je natrag u njene sobe i dajte joj da pojede što god zaželi.Kad je stara gospa otišla, ona je opet zasela za svoje raèune. Do kraja toga dana, niko više nije dolazio u njenu blizinu. Æela kuæa bila je nesreæna i zanemela. Pitala se da li æe g. Vu doæi da je vidi i primetila sa iznenaðenjem da pomisao na njega budi u njoj neko èudno oseæanje bojažljivosti i stida. Ali ni on, takoðe, nije dolazio do nje. Èinilo joj se da pogaða taèno šta se dogaða u velikoj kuæi. Sinovi i njihove žene proveli su sigurno dobru polovinu toga dana u razgovoru o neobiènom dogaðaju, prepiruæi se šta treba uèiniti i kazati, i savetujuæi se sa svojim roðacima i njihovim ženama. Jer nisu nikako mogli da se sporazumeju, nijedno od njih nije moglo da je poseti, a pošto joj se stariji nisu približavali, deca su takoðe držana po strani. Što se tièe slugu i sluškinja oni su se iz puke i prirodne opreznosti uæutali i predali poslu, rešeni da budu mirni kao bube, sve dok se vazduh u kuæi ne proèisti. Samo je Jinga celoga dana dvorila svoju gospodaricu, mada su joj oèi bile crvene kad god bi ušla u sobu, svakako od suza koje je prolivala èim bi se našla nasamo. Ali se gospa Vu pretvarala da ništa ne vidi. Provela je ceo dan nad svojim raèunima,61kojima je bila dozvolila da se nagomilaju u vreme priprema za njen roðendan.Prouèavala je jednu knjigu za drugom; prvo kuæne raèune, koje je vodio domostrojitelj, zatim raèune za odeæu, popravljenu i novu, pa za kuæne opravke i zamenu prestarelog ili upropašæenog po-kuæanstva novim, koji su uvek podugaèki u kuæi sa tolikom èeljadi, i konaèno raèune poljoprivrednih dobara. Pradedovske zemlje porodice bile su prostrane i plodonosne. Porodica je živela od njihova prinosa i od zarade u radionicama. Ni g. Vu niti ikoji od njegovih sinova nisu nikad napuštali postojbinu da bi našli posla u nekom drugom mestu. Neki od daljih roðaka, doduše, nastanili su se po drugim gradovima kao trgovci, bankari ili zanatlije, ali bi se èak i oni vraæali porodiènoj zemlji na neko vreme, da se tu oporave, kad bi im to dozvo-ljavao njihov posao. Gospa Vu je upravljala i kuæom i zemljom. G. Vu se veæ godinama ogranièavao na proèitavanje raèuna, i to jednom godišnje, na pre-lazu iz stare u novu godinu. Ali je gospa pregledala kuæne raèune dvaput meseèno, a raèune sa imanja po jednom svakog meseca. Znala je taèno koliki je bio prinos pirinèa i pšenice, jaja, povræa i goriva. Upravitelj imanja obaveštavao ju je o svakoj pro-meni i svakoj nedaæi. O tome bi pokadšto porazgo-varala sa g. Vuom, a pogdekad i ne bi. To je zavisilo od stepena njenog umora. Kad bi bila jako u-morna, svršila bi stvar sama.Toga dana je ostala na tom poslu od ranog jutra do mraka, odmarajuæi se samo dok je nadgledala vešanje slike i seèu drveæa. Oko nje je vladala mrtva tišina u celoj kuæi, kao da je ona jedino živa duša pod krovom. Èinilo se da joj se u tom miru odmaraju i duša i telo. Ne bi ga želela svakog dana, naravno. To bi znaèilo i suviše rano zakoraèiti u smrt. Ali posle èetrdeset godina žive zajednice s tolikim svetom, prijalo joj je što provodi ceo jedan dan potpuno sama, bez ijednog glasa koji bi se digao da je nešto zapita ili da od nje nešto zatraži.62Raèuni su bili taèni i zadovoljavajuæi. Rashodi su bili manji od prihoda. Žitnice još nisu bile prazne, a nova žetva biæe uskoro požnjevena. Smoènice su bile pune hrane, sveže i usoljene. Lubenice su bile sazrele i visile na hlaðenju u dubokim bunarima. Upravitelj je zapisao svojim sitnim, zmijolikim slovima: „Devetnaest lubenica, sedam žuta, a ostalo crvena srca, visi u dva severna bunara." Mogla bi narediti da joj jednu izvuku noæas pre spavanja. Lubenice su dobre za bubrege.Kad su se raèunske knjige zatvorile, utonula je sa slašæu u tišinu i usamljenost, kao u prohladnu i bistru vodu. Oseæala je da se oslobaða umora sa svakim predahom, kao da joj nepokretni, ali svezi vazduh spira iz pluæa zagušljive tragove nekih otrovnih isparenja. Bila je mnogo umornija nego što je mislila, pritisnuta nekim umorom koji nije toliko bio telesni koliko duševni. Bilo bi joj teško pobliže reæi èak i gde se to spustila njegova olovna težina, koja je tištala jedan neznani krajièak njene duše. Um joj izvesno nije bio zamoren. Bio je dobar, žedan napora i željan puta na kome bi se razigrao. Èinilo joj se da se svojim umom nije služila veæ dugo, izuzev za svoðenje raèuna i rešavanje domaæih prepirki i poslovnih sporova, ili, pak, da bi odluèila treba li neko dete da ide u ovu ili onu školu. Ne, njen se umor krio negde u najskrivenijoj dubini njenog biæa, na samom vrelu njene ženstvenosti, u toj utrobi koja se spremala da usahne. Davala je život pune dvadeset èetiri godine, dok se zaèeta deca ne bi rodila, a i pošto bi se rodila, a sada æe ona opet bilo raðati bilo zaèinjati svoje potomstvo. Majka i staramajka, ona je bila zaokupljena raðanjem. To je sada prošlo.U tom trenutku je èula neèiji korak. Bio je to jasan i odseèen bat po kamenju, kojim je lako hodala neèija noga, približavajuæi se. Pitala se za trenutak ko li je to - èija li je kožna obuæa? Koja je to od žena u kuæi nosila kožne cipele? Jer su to bili koraci neke žene. A onda je pogodila ko bi to mogao biti. Rulen, svakako, mlada iz Šangaja, žena63Cema, njenog drugog sina. Uzdahnula je, odrièuæi se unapred svoje tišine i svoje samoæe, makar i na kratak èas. Ali je prekorela samu sebe zbog toga. Niko ne srne misliti da se povukla iz kuæe. Bolje je da u tim sobama vide žižu celog doma, zato što je ona meðu njihovim zidovima.- Hodi ovamo Rulen - zovnula je glasno snahu. Njen ljupki glas bio je vedar. Dižuæi pogled susrela je tamne oèi mlade žene, koje su je ispitivaèki gledale u lice. Stajala je na pragu, visoka i vitka. Njena dugaèka prava haljina bila je stegnuta u pasu, po ugledu na polutuðinske krojeve iz Šan-gaja. Prsa su joj bila pljosnata. Nije bila lepa jer je imala izboèene jagodice. Lice gospe Vu imalo je glatku i jajoliku oblinu klasiène lepote. Široko pri oèima, lice mlade Rulen sužavalo se iduæi ka bradi. Usta su joj bila èetvrtasta i nekako zlovoljna.

Gospa Vu nije nièim pokazivala da je primetila njenu zlovolju. - Uðite i sedite, dete moje - rekla je. - Svršila sam upravo sa našim porodiènim raèunima. Bogati smo, zemlja nam je bila milostiva.Mlada žena nije bila naoèita, ali je ipak imala trenutaka kad bi i njeno lice sinulo lepotom svoje vrste, mislila je gospa Vu, gledajuæi je kako odluèno seda u jednu naslonjaèu, kao muško. Bila je lišena uglaðenosti i uljudnosti svojstvene svima drugim mladim ženama u kuæi. Èinilo se, naprotiv, kao da èisto uživa da bude gruba i uvek odseèna kao što je bila. Gospa Vu je posmatrala snahu sa smirenim ljubopitstvom. Bilo je to prvi put da ostaje nasamo s njom.- Treba da pripazite na svoja prekrasna usta, èedo moje - rekla je tad na onaj svoj ljubazan, be-strastan naèin, koji je zbunjivao sve mlaðe osobe, jer nije bio ni podsmešljiv ni pouèan.- Šta mislite pod tim? - zamucala je Rulen. Usne su joj zadrhtale kad su se rastvarale.- Sad su to ljupka uzdrhtala usta - rekla je gospa Vu. - Ali se usta u žena menjaju s godinama. Kad oèvrsnu, vaša æe postati ili još ljupkija ili, naprotiv, gruba i uporna.64Njen spokojni glas nije odavao da li joj je to žao ili milo, nego je samo saopštavao šta treba oèekivati. Da je odražavao ma koje od tih raspoloženja, Rulen bi, možda, izjavila da joj je svejedno šta æe biti s njenim usnama. Ali zbunjena tim bestrasnim mirom, ona je, naprosto, stisnula na trenutak svoje crvene usne i natuštila svoje crne obrve.- Jeste li došli da porazgovarate sa mnom o neèemu? - zapitala je gospa Vu. Bila se premestila na udobnije sedište, napustivši drvenu stolicu prava naslona, na kojoj je do maloèas sedela za stolom. I druga je bila drvena takoðe, ali joj je naslon bio zaobljen. Ona se, meðutim, nije oslanjala na njega. Sedela je i dalje uspravno, puneæi svoju lulicu. Onda ju je pripalila i odbila jedan za drugim, kao i obièno, dva lagana dima.- Majko naša! - poèela je Rulen plahovito. Bila je vidno uzbuðena. Gušila se prosto od reci koje su joj navirale na jezik, ali ipak nije znala kako da poène.- Šta je, èedo moje? - rekla je gospa Vu blago.- Majko - poèela je opet Rulen - uzrujali ste sve redom u kuæi.- Zar jesam? - upitala je gospa Vu. Glas joj je bio pun muzike i èuðenja.- Jeste, zbilja - potvrdila je Rulen. - Æemo je rekao da ne dolazim i ne govorim s vama. On kaže da je to dužnost Lijangma kao nastarijeg sina. Ali Lijangmo neæe. On kaže da to ne bi ništa koristilo. A Meng se opet ne razbira od plaèa. Ali ja ne plaèem. Ja sam kazala da neko mora poæi i porazgovarati s vama.- I niko nije došao osim vas - odvratila je gospa Vu sa jedva primetnim osrnehom na licu.Ali joj Rulen nije uzvratila osmehom. Bojažlji-vost i odluènost bili su muèan boj na njenom suviše ozbiljnom mladom licu. - Majko - zaustila je ona opet - oseæala sam oduvek da me ne trpite i stoga bi bilo prirodno kad bih ja bila poslednja koja bi došla do vas.5 Paviljon žena65- Varate se, dete - rekla je gospa Vu. - Nema nikog na svetu koga ne bih trpela, makar to bila i ona jadna tuða žena, mala sestra Šija.Rulen se trgla. - Vi me zaista ne trpite - poèela je da dokazuje. - Znam ja to. Starija sam od Cema, eto zašto me ne trpite. I nikad mi niste oprostili što smo se nas dvoje zavoleli u Šangaju i odluèili da se venèamo, umesto da vas pustimo da udešavate naše stvari.- To mi se, naravno, nije dopalo - saglasila se gospa Vu s njom. - Ali kad sam o svemu razmislila, videla sam da želim jedino sreæu svoga Cema, a kad sam vas videla, znala sam odmah da je sreæan, i tako sam i s vama bila zadovoljna. Vi niste krivi što ste stariji od njega. To je neprijatno u kuæi, ali sam ja nekako upravljala uprkos tome. Èovek sa svaèim može da izaðe na kraj.- Ali kad bih ja bila kao što su Meng i ostali - rekla je Rulen burno i plahovito, kao što joj je veæ bio naèin - ne bi mi sada bilo tako teško zbog ovoga što ste uèinili. Majko, vi ne smete pustiti oca da uzme drugu ženu.- Nije reè o tome da ja njega puštam da nešto uèini - rekla je gospa Vu, još uvek blago. - Ja sam resila da je tako za njega najbolje.Rumeno lice mlade žene pobledelo je naglo na te reci. - Znate li vi šta èinite, majko?- Mislim da znam šta èinim - rekla je gospa Vu.- Ljudi æe nam se smejati - odgovorila je Rulen. - To je po starinski, uzeti milosnicu.- Za šangajski svet, možda - rekla je gospa Vu glasom koji je davao na znanje mladoj Ruleni da nije uopšte važno šta misli šangajski svet.Uporna u svom oèajanju, Rulen je zurila u nju ukoèenim pogledom. Ta spokojna žena, koja je bila majka njenog supruga, bila je tako lepa, tako savršena da je bila van domašaja svake srdžbe, svakog prigovora. Znala je da je Èemu najpreèa reè njegove majke i da Rulenina, ako je protiv njene, kod njega nikad ne može pretegnuti. Vlast njegove maj-66

ke nad njim bila je tako potpuna da se protiv nje nije èak ni bunio. Verovao je da sve što èini njegova majka ispada konaèno na njegovo dobro. Toga dana kada su žene besnele na samu pomisao da se u kuæu uvede nova

žena, i dok je Lijangmo samo æutao, Æemo je slegao ramenima. Igrao je šaha sa Jenmom, svojim mlaðim bratom.- Ako naša majka hoæe milosnicu - rekao je ¦- za to postoji neki razlog, jer ona bez razloga nikada ništa ne èini. Jenmo, na vama je red.Jenmo je igrao ne hajuæi za uzbunu oko sebe. Od sve braæe najviše je voleo Cema, jer je s njim igrao svakog dana. Bez njega bi Jenmo bio usamljen u toj kuæi punoj žena i dece.- Razlog! - uzviknula je Rulen prezirno.- Pripazite na vaš jezik - rekao je Æemo strogo i ne dižuæi oèiju sa šahovske table.Nije se usudila da ga ne posluša. Mada je bio mlaði od nje, imao je neèeg od spokojstva svoje majke, i to mu je davalo neku neodoljivu moæ nad njenom plahovitošæu i strastvenošæu. Ali ona se ipak potajno odluèila da sama poseti gospu Vu.Stisnula je pesnice na kolenima, upiruæi u nju ukoèen pogled. - Majko, sada je, u stvari protivno zakonima da èovek uzme naložnicu, znate li vi to?- Kakvim zakonima? - upitala je gospa Vu.- Novim zakonima - uzviknula je Rulen - zakonima Revolucionarne stranke!- Ti su zakoni - rekla je gospa Vu - poput novog ustava, još samo na hartiji.Videla je da se Rulen zaèudila kad je ona upo-trebila reè „ustav". Nije oèekivala da gospa Vu zna za ustav.- Mnoge od nas su uporno radile da se ukine naložništvo - izjavila je ona. - Išle smo u povorci ulicama Šangaja po najveæoj letnjoj žezi, okupane u znoju koji nam je æurkom tekao niz telo. Nosile smo zastave kojima smo odluèno zahtevale jedno-ženstvo u braku, kao što je na Zapadu. Ja sam lièno nosila plavu zastavu na kojoj su belim slovima5*67bile ispisane reci „Dole milosnice". I kada sada neko U mojoj roðenoj porodici, majka mog vlastitog muža, èini stvar koja je tako starinska, tako ... tako rðava, jer je rðavo, majko, vraæati se na stare, svi repe obièaje ...- Dete moje - zapitala je gospa Vu svojim slatkim razboritim glasom - šta biste vi uèinili kad bi Æemo zaželeo jednog dana drugu ženu, neku, recimo, koja ne bi bila toliko odluèna i duhovita kao što ste vi, neku blagu i ugodnu?- Ja bih se odmah razvela od njega - rekla je Rulen ponosito. - Ne bih ga delila ni sa kojom drugom ženom.Gospa Vu je pripalila svoju malu lulu i udahnula još dva dima. - Život jednog èoveka saèinjen je od mnogo delova - rekla je - što on, najzad, i sam primeti kad žena poène da stari.- Ja verujem u jednakost èoveka i žene - ostala je Rulen pri svome.- Eh - rekla je gospa Vu - dve jednake stvari ne moraju biti iste. One mogu biti jednake po važnosti, jednako potrebne za život, ali ne moraju biti iste.- Mi tako ne mislimo danas - rekla je Rulen.- Ako se žena zadovoljava s jednim èovekom, i èo-vek treba da se zadovoljava s jednom ženom.Gospa Vu je spustila lulu. - Vi ste tako mladi,- rekla je razmišljajuæi - da se pitam, kako bih vam to mogla objasniti. Vidite li, dete moje, zadovoljstvo je važno, zadovoljstvo jednog èoveka, zadovoljstvo jedne žene. Kada neko dostigne punu meru svoga zadovoljstva, zar onda treba da kaže onom drugom „Vi sada morate stati jer sam ja zadovoljan?"- Ali Lijangmo nam je rekao da otac neæe druge žene - rekla je Rulen tvrdoglavo.Gospa Vu je pomislila: „Ah, Lijangmo je razgovarao danas sa svojim ocem!" Osetila je na trenutak sažaljenje prema svom mužu, predatom tako na milost i nemilost svojim sinovima, bez ikakve vlastite krivice.68- Kad poživite dvadeset pet godina sa jednim èovekom kao njegova žena - rekla je ljubazno - onda je život s njim dospeo do granice svakog znanja.Uzdahnula je i zaželela najednom da se ta mlada žena udalji. Pa ipak ju je volela više nego ikada pre. Trebalo je imati hrabrosti pa doæi ovamo ovako sama i izgovoriti tolike opore, smele, budalaste reci.- Dete - rekla je, naginjuæi se mladoj Ruleni - nebesa su, mislim, milostiva prema ženama, na kraju krajeva. Ne možemo veèito raðati decu, do po-slcdnjeg dana. Ko bi to izdržao? I stoga nebo kaže, u svojoj milosti, kad ženi bude èetrdeset godina: ,,A sada, jadna dušo u jadnom telu, ostatak tvog života pripadaæe samo tebi. Delila si se nadvoje opet i opet, a sad uzmi što ti je ostalo i sastavi se opet u svoju celinu, e da bi tako život bio dobar prema tebi tebe radi, i bio ti mio ne samo zbog onoga što daješ nego i zbog onog što dobijaš." Provešæu ostatak svog života pribirajuæi svoj roðeni um i sopstve-nu dušu. Paziæu brižljivo na svoje telo, ne zato da bi se ikad više dopadalo nekom èoveku, nego zato što mi je ono duši stan, pa sam zavisna od njega.- Mrzite li sve nas? - zapitala je mlada žena. Pri tom je široko otvorila oèi, i gospa Vu je prime-tiia prvi put da su to veoma lepe oèi.- Volim vas sve više nego ikad - rekla je gospa Vu.- I našeg oca takoðe? - pitala je Rulen.- Njega takoðe - rekla je gospa Vu. - Zašto bih inaèe tako žarko želela njegovu sreæu?

- Ne mogu da vas razumem - rekla je mlada žena posle jednog trenutka æutanja. - Mislim da ne znam šta ste maloèas hteli da kažete.- Ah, vi ste tako daleko od moga doba - odvratila je gospa Vu. - Imajte strpljenja sa mnom, dete, da biste saznali šta hoæu.- Èinite li vi stvarno ono što hoæete? - upitala je Rulen sa prizvukom sumnje u glasu.- Da, stvarno - odgovorila je gospa Vu blago.69Rulen se digla. - Sada mi ostaje samo da se vratim otkuda sam i došla i da im to kažem - rekla je na polasku. - Ali ne verujem da æe iko od njih moæi da vas shvati.- Recite im svima da imaju strpljenja sa mnom - rekla je gospa Vu, smešeæi se na nju.- Pa, ako ste vi sigurni... - rekla je Rulen, oklevajuæi još uvek.- Potpuno sigurna - rekla je gospa Vu.Obradovala se opet samoæi i tišini kada je Rulen otišla. Nasmešila se malo pri pomisli na porodicu koja je sedela sva na okupu, ali bez nje, i èiji su se èlanovi, u dubokoj zgranutosti i potištenosti, pitali svi redom šta da se radi zato što je ona prvi put otkad znaju za nju uèinila nešto samo sebe radi. Ali, smešeæi se, ona je istovremeno oseæala duboki mir kojim je sva bila ispunjena. Ne èekajuæi na Jingu, jer je bilo još dva sata do uobièajenog trenutka njenog odlaska na poèinak, okupala se, obukla svoju noænu odeæu od bele svile i legla u ogromnu staru postelju sa tamnim zavesama. Kada je ušla sat docnije u njene odaje, Jinga se prepala od tišine koju je zatekla i otrèala u spavaæu sobu. Tu je ugledala svoju gospodaricu kako leži na postelji iza nenavuèenih krevetskih zavesa, malena i tiha. Priskoèila je krevetu sa strahom u srcu i zagledala se ukoèena pogleda u taj nepokretni lik.- Oh, nebesa - jeknula je Jinga - naša milostiva je umrla!Ali gospa Vu nije bila mrtva, nego je samo spavala, mada je Jinga nikad pre nije videla da tako spava. Èak ni njen krik nije probudio usnulu gospu. „Nju, koju zorom budi lepršanje jednog ptièjeg krila pod strehom!" èudom se èudila Jinga. Stala je èasak zagledana u èednu lepotu kojom je žarilo lice gospe Vu. Zatim se malo odmakla od postelje i navukla teške zavese.- Umorna je do dna duše - promrmljala je Jinga. - Umorna je zato što je hraniteljka svemu živome u ovoj golemoj kuæi, kao da su svi sisanèad, ne budi primenjeno.70Zastala je na vratima koja su vodila u dvorište i srdito se osvrnula levo i desno. Ali niko nije dolazio, a pogotovo ne g. Vu.U Lijangmovim odajama, dvojica starijih sinova i njihove žene razgovarali su dok vodeni sat nije pokazao da je minula prva polovina noæi. Dvojica mladih muževa bili su mahom æutljivi. Oseæali su se zbunjeni i zazorni svoga oca radi. I on je bio èo-vek i muž poput njih. Da li æe biti tako i izmeðu njih i njihovih žena kad zaðu u srednje godine? Sumnjali su u sebe i krili svoju sumnju.Od dveju mladih žena, Meng je bila æutljiva. Bila je i suviše sreæna u svom liènom životu da bi bilo ièeg zbog èega bi se ma s kim svaðala. Smatrala je Lijangma za najlepšeg i najboljeg meðu ljudima i èudila se neprekidno što je bila tako sreæna da su joj ga dali zanavek. Na njemu nije bilo nièega što joj se ne bi dopalo. Njegovo krepko mlado telo, slatka blagost njegovog ophoðenja, njegova nepokolebljiva ljubaznost, njegovo beskrajno strpljenje, njegova veèita spremnost na smeh i šalu, luk u kome su se njegove usne svijale jedna u drugu, njegovo glatko lice, gustina njegove zaglaðene crne kose, nežna èvrstina njegovih ruku, njegovi suvi prohladni dlanovi - sve je to ona dobro znala, sve je to svakad ispunjavalo njeno srce radošæu i toplinom. Nalazila je da je on bez mane. Predavala mu se ui-stini svom dušom i svim telom svojim, i radovala se videæi da su joj i život i sreæa u njegovim rukama, jer nije više ni želela samostalna postojanja izvan i mimo njega. Biti njegova, dvoriti ga danju, savijati i spremati njegovu odeæu, donositi mu hranu svojom rukom, nasuti mu èaj i pripaliti mu lulu, osluškivati svaku njegovu reè, sva se posvetiti njegovom leèenju, i kad bi ga samo glava malo zabole-la, probati neko jelo njemu namenjeno da bi videla da li je ukusno, i njegovo kuvano vino, da bi mu proverila toplinu, to su bile njene radosti i njene prijatne dužnosti. Ali je raðanje dece bilo iznad svega toga. Njena jedina želja bila je da mu rodi71mnogo dece. Ona je bila smerno i sreæno oruðe njegove besmrtnosti.Toga èasa, kao i svakad u njegovom prisustvu, mislila je na njega i èula glasove ostalih kroz zla-æanu maglu svoje radosti i uživanja u njemu. Moguænost da njegov otac uzme milosnicu èinila je Li-jangma samo još savršenijim u njenim oèima. Niko nije bio ravan njemu, Lijangmu. Bio je bolji od svog oca, mudriji i verniji. A Lijangmo je bio zadovoljan njome.Dok je Rulen govorila, Meng je slušala, misleæi na Lijangma. Kad joj se Rulen obratila sa pitanjem:- Meng, vi ste žena najstarijeg sina, šta vi mislite?- Meng se okrenula ka Lijangmu da bi od njega saznala šta misli.Rulen je to znala, navravno, i prezirala je Men-gu što nema sopstvenog mišljenja. I ona je, takoðe, volela svoga mladog muža i govorila poèesto Èemu, kad bi bili sami, da ga voli tim više što nije budala kao Lijangmo. U potaji je žalila što Æemo nije stariji sin. Bio je snažniji od Lijangma, vatreniji, hitriji, mršav i

oštra jezika. Lijangmo je lièio na oca, ali je Æemo lièio na majku. Volela ga je mnogo èak i kad bi se svaðala s njim. Ali bi se veoma èesto svaðala s njim, mrzeæi samu sebe još za vreme prepirke. Svaka svaða završavala bi se njenim burnim pokajanjem, a to pokajanje poticalo je od njenog upornog potajnog straha koji je krila i od same sebe, straha što je starija od Cema i što je znala da ga je volela pre nego što je on nju zavoleo. Da, to je bila njena potajna sramota - što mu je poklonila svoje srce još u školi gde su se prvi put sreli, a njeno srce nagonilo je da ga traži pod svakojakim izgovorima, èiju je lažnost rðavo prikrivala, tvrdeæi da ne razume neku knjigu, èas moleæi ga da joj pozajmi pribeleške sa nekog predavanja koje je, tobože, izgubila, izmišljajuæi, jednom reci, šta bilo, samo da bi se s njim sastala. Prva ponuda prijateljstva došla je sa njene strane, a njena ruka je bila prva koja se pružila da bi se dotakla njegove.72Pravdala se smelo pred njim i pred samom sobom, govoreæi da je tako samo zato što je ona nova žena, a ne neka starinska, što se ne plaši ljudi, nego veruje, govorila je, da su ljudi i žene jedno te isto. Ali je æelo vreme bila svesna da je Æemo mlaði i da pre nje nije poznao žene, i da je bio u stopu gonjen njenom ljubavlju i predao se njenoj strasnoj èežnji, ali ne celim biæem svojim. - Vi se bojite vaše sta-rovremske majke! - uzviknula je ona jednom.Na to je on odgovorio zamišljeno: - Jeste, bojim se, zato što uvek ima pravo.- Niko nema uvek pravo - izjavila je Rulen.- Vi ne znate moju majku - odgovorio je Æemo, smejuæi se. - Æak i kada bih želeo da nije u pravu, ja znam da ima pravo. Ona je najmudrija žena na svetu.Te je reci izgovorio bezazleno, ali je time zario nož u srce mladoj Ruleni, nož koji se nikad više nije dao išèupati. Došla je u dom Vuovih spremna da mrzi majku svoga Cema i da bude ljubomorna na nju, i srdila se docnije bez kraja i konca kad je videla da je ne može mrzeti niti biti ljubomorna na nju. Jer ljubaznost gospe Vu, hladna prema svima podjednako, nije davala maha nikakvom ispadu, ni na delu ni u srcu. Ako je osetila mržnju mlade Ru-lene, ona to nije nièim pokazivala, te je mlada žena uskoro uvidela da gospa ne mari ni za ljubav ni za mržnju.A ni ljubomorna nije mogla biti ta mlada. Prilikom jedne svaðe, ona je prkosno prebacila Èemu, govoreæi mu u lice: - Zašto volite toliko vašu majku? Ona vas ne voli tako mnogo.Našto je Æemo odvratio sa hladnokrvnošæu: - Ja ne želim da me iko voli previše.Tako je u letu uhvatio na njega uperenu strelu i odapeo je sam toliko silno da se zabola duboko u srce i u dušu mladoj ženi, ostavljajuæi je svu uzdrh-talu. Ali je nju bilo lako raniti, jer joj je srce bilo uvek otvoreno i spremno da se ozledi, a ponos sav ustreptao u svojoj prevelikoj osetljivosti.73- Vi mislite, èini mi se, da vas ja volim previše! - planula je ona tada na Cema.Ali on nije hteo da odgovara na to. Bio je to èovek dobrodušna lika, širok u ramenima i uzan u pasu. Svi su sinovi bili lepi, izuzev Jenma, koji je još bio predebeo, ali je Æemo po neèemu izgledao otmeniji od sviju ostalih. Taj otmeni izgled udarao je na muke plahovitu Rulenu. Je li to bilo znamenje njegove duše ili samo sluèajan plod sklopa kostiju na njegovoj lobanji, ili njegove nežne puti i glatke zlaæane kože koja ih je prekrivala? Ona to nije znala a on je krio istinu od nje, ili je ona samo mislila da on to èini.- Kažite mi šta mislite - zapitala bi ga èesto. Gdekad bi joj rekao, a gdešto ne bi hteo da jojkaže. - Ostavite mi malo liènog života - odgovarao bi tada oporo.- Vi me ne volite! - uzvikivala bi ona preèesto.- Zbilja? - odgovorio bi on, a ona bi stegla svoj zagrižljivi i žuèni jezik, èije bi joj se uzde svaki èas istrzale iz ruku. Pa ipak je bilo trenutaka kada bi je doista voleo sa svom nežnošæu koju je tražila, ali otkud bi ona znala koji su to trenuci? Kad bi ostala sarna, besnela je na njegovu vedrinu i predavala se na milost i nemilost svoje ljubavi i èeznula da se oslobodi njenog jarma zato što je pod njim bivala niža i zavisna od njega. Ali kako bi se mogla osloboditi lanaca kojima se sama saplela? Oluja je harala æelom njenom dušom. Mrtvi su ležali snovi o njenom životu, oni kojima se nekad zanosila. Ta je kuæa bila njena tamnica. Pa ipak, ko joj je bio tamnièar do li ona sama?Krila je što je bolje mogla tu oluju u kojoj je vekovala, ali je svu nije mogla zatajiti. Bila je žustre naravi koja bi zaèas planula, a prezir joj je bio žuèan. Služinèad bi grdila bez velika povoda, a ona u toj kuæi nije bila navikla na neuljudnost, pa su je stoga služili gore nego ostale u porodici. Smejali se na njen raèun u kuhinjama, a poneko od sluga bi joj, dabome, uvek prièao o tom smehu. Tako je74ona èesto bivala zle volje i onda bi mislila, u sebi i glasno, da je u toj kuæi sve redom neudobno i staro.- U Sangaju smo imali i vodovod i elektrièno osvetijenje - govorila bi i žalila se na kupatila u koja se voda donosi èabrovima, na svece i uljane svetiljke. Ali ko bi na to obraæao pažnju? Ona je bila samo jedna od šezdesetak duša pod krovom Vua, i žena koja još nije imala od srca poroda.Te noæi, kada se predugo žalila na njegova oca, Cema su najzad zamorila njena jadikovanja i njene grdnje. Zevnuo je i protegao se, a onda prsnuo u smeh.

- Jadni naš otac - rekao je veselo. - Na kraju krajeva, on je taj koga bi trebalo žaliti, kad bismo vas slušali, Rulen. Mi æemo tu ženu viðati samo u prolazu, a njemu æe taj teret biti na leðima danju i noæu. Hodite, lepotice, ponoæ je. Ležite u postelju i odmarajte se, a pustite i mene da se odmorim.Ustao je, stresao malo odeæu, provukao ruke kroz kosu, pozvao ju je zviždukom kao da mu je kuèe, i udaljio se. A šta bi drugo ona mogla uèiniti nego krenuti za njim u braène odaje?IIIPosle mirno prospavane noæi, gospa se probudila ujutru èila i spokojna. Jedna od blagodeti njene prirode bila je što je, još budeæi se, uvek videla jasno ocrtan, kao meseèinu na tamnom moru, put kojim je odluèila da ide. Tako je bilo i toga dana.„Onu ženu moram odmah izabrati", rekla je u sebi. U porodici neæe biti mira ni pokoja dokle god bude trajalo išèekivanje novine koja treba da je zadesi. Poslaæe stoga još istog dana po onu staru posrednicu i raspitati se koja bi mlada žena sa sela, iz kruga njenih poznanica mogla doæi u obzir kao manje-više prikladna i zgodna prilika za taj sluèaj. Sama se veæ bila prisetila svih koje je poznavala i porazmislila o njima, ali nije našla nijednu koja bi joj u svemu odgovarala. Sve su bile ili previsoka ili75preniska roda i položaja, jedne kæeri bogataša, koje bi sigurno bile ponosite i èinile svakojake neprilike, ili toliko tuðinskog odgoja da bi mogle lako tražiti èak i da im se ona skloni s puta i otera sa svog novog mesta i dužnosti u kuæi Vua. Druge su opet bile kæeri siromaha, koje bi bile podjednako ohole i ta-koðe izvor sliènih neprilika. Ne, nijedna od tih nije dolazira u obzir. Valjalo joj je naæi neku mladu ženu koja nije imala nièeg ni previše ni premalo, te stoga ne bi bila podložna ni strahu ni zavisti.Kada je toga jutra Jinga ušla u njenu sobu s èajem i slatkišima, gospa Vu joj je kazala posle pozdrava: - Govoriæu sa onom starom Liju Ma odmah posle doruèka.- Da, milostiva gospoðo - rekla je Jinga žalosno.Æutke je pomagala gospi Vu pri ustajanju i oblaèenju. Išèetkala joj dugu kosu, kao svila meku i poèešljala je, a onda je otišla i vratila se ubrzo sa doruèkom gospe Vu. Nije izustila ni reci za sve to vreme, a ni gospa Vu nije ništa govorila. Puštajuæi da ga Jinga oblaèi, njeno vitko, prekrasno telo bilo je mlitavo kao lutka u rukama verne sobarice. Ali je ipak jela za doruèkom i u duši se oseæala zadovoljna.Bila je tek popila poslednji gutljaj èaja kada je Jinga uvela staru Liju Ma. Posrednica je, naravno veæ znala zašto su je zvali. Držala je u svakom bogatom kuæanstvu plaæene uhode koje su je revnosno obaveštavale kad god bi u jednom od tih domova došlo do nesuglasica izmeðu ljudi i žena. Za svoðenje èoveka i žene, njen šopavi, široki nos imao je isto tako oštar njuh kao nos lovaèkog psa za divljaè. I tako je znala, pre nego što je došla, da treba naæi milosnicu za g. Vua. Ali bila je i suviše iskusna da bi ièim pokazala pred gospom Vu da je nešto na-èula o svemu tome.Ali gospa Vu se snalazila pronicljivo i na stazama i bogazima ljudskih biæa, i stoga je bila sigurna da je Liju Ma upoznata sa njenom namerom, kao što bi doèula redovno sve što bi meðu poslugom76neke poznatije kuæe išlo od usta do usta i od uva do uva, te je ostavila posrednicu u uverenju da vesto vara još jednu uglednu ženu.- Poranili ste, milostiva gospoðo - prozborila je Liju Ma, ulazeæi zadihano. Bila je to poma-lena, ugojena žena, koja je u mladosti provela neko vreme u jednoj èajdžinici. Odebljala je veoma rano i našla da može bolje zaraðivati dovodeæi ljudima druge žene umesto sebe, te se tako udala za nekog malog trgovca, donoseæi mu u miraz novac koji je prištedela, i odala se zanatu provodadžike za dobre porodice.- Volim rano jutro - odgovorila je gospa Vu umiljatim glasom.Nije ustajala sa svoga mesta jer je Liju Ma bila niža od nje i položajem i poreklom, ali je ljubaznim pokretom ponudila staru ženu da sedne, dok joj je Jinga nasula èaja, a zatim se udaljila.Liju Ma je glasno sricala svoj èaj. Nije ništa pri-metila povodom selidbe gospe Vu u to dvorište. Rekla je, umesto toga, svojim promuklim glasom: - Lepši ste nego ikad. Vaš gospodar je veoma sreæan.Rekla je to u želji da se zaobilazno, ali svakako što pre zametne razgovor o milosnicama, kao predmetu njene posete i njenog redovnog zanimanja. Na to æe, mislila je, gospa Vu uzdahnuti i reæi da joj njena lepota, avaj, nije ni od kakve pomoæi.Liju Ma je onda izvukla odnekud èetvrtasto parèe bele pamuène tkanine u koje se iskašljala, znajuæi dobro da nipošto ne bi smela pljunuti na pod u toj kuæi. Svakome je bilo poznato da je gospa Vu osetljiva u tim stvarima, kao neka strankinja.- Mislim da biste lako mogli želeti neku zgodnu mladu devojku za vašeg treæeg sina, pa sam po-nela nekoliko slika. - Držala je na krilu duguljast zavežljaj pravougaona oblika, uvezan u plavu pamuènu maramu koju je razdrešila. Unutra se nalazio stari strani èasopis sa slikama filmskih glumica. Otvorila ga je i izvadila odatle nekoliko snimaka.- Sada bih imala tri mlade devojke, sve veoma dobre prilike - rekla je zatim.77- Samo tri? - promrmljala je gospa Vu, sme-šeæi se.

Doista, ta stara Liju Ma uvek je morala da je nagoni na smeh, mada bi mu se gospa Vu predavala samo u duši i potajno. Njena roba bila je strast izmeðu ljudi i žena, te je ona s njom trgovala isto tako otvoreno i poslovno kao da je to pirinaè, recimo.- Ne mislim da kažem da su te tri sve što imam - požurila se da odgovori Liju Ma. - Imam ja izvesno u gradu isto tako dobrih pitomica kao i ma koja druga provodadžika. Ali ove su mi najbolje što imam. Sve tri su iz dobrih porodica koje æe rado dati lep miraz uz devojku, u gotovom i u najskupo-cenijem nameštaju, a bogme i venèanu spremu i haljine.- Dozvolite mi da pogledam tu stranu knjigu - rekla je gospa Vu. Oseæala je da je podilazi neka èudna strepnja, gotovo strah kada je došao trenutak da bira ženu koja æe zauzeti njeno mesto. Korak koga se poduhvatila bio je, možda, krupniji nego što je i sama znala.- Nijedna od tih mladih žena nije moja - rekla je Liju Ma. - One su samo elektrièna senka nekih žena u Americi.- Znam ja to - rekla je gospa Vu, smejuæi se svojim prigušenim smehom. - Rado bih videla samo šta stranci smatraju lepim na jednoj ženi.Uzela je od Liju Ma šarenu svesku od hartije, koju joj je ova pružala. Bila je uprljana, ali ne izgužvana, jer je kod posrednice bila na visokoj ceni.Nijedna od njih nije umela da èita na tom stranom jeziku i tako su im imena ostala nepoznata.Gospa Vu je prevrtala listove èasopisa, zagledajuæi pažljivo jedan veseli lik za drugim. - Sve lièe jedna na drugu - promrmljala je. - Ali svi stranci, naravno, lièe jedan na drugog.Liju Ma se glasno nasmejala. - Mala sestra Šija, svakako, ne izgleda kao te tu - rekla je. - Te ih ja lako udala, ali malu sestru Siju ne bih ni do-veka! - Svako živi u gradu znao je malu sestru Siju,b78a šale o njoj preprièavale su se preko tezge, po radionicama, po dvorištima i èajdžinicama. Svi su priznavali da je dobra srca, ali su joj se uza sve to i dalje podsmevali sa uživanjem. Sestru je branio samo njen sluga, neki postariji èovek.- Ne prièajte mi da možete razumeti šta govori - zadirkivao bi tako starca prodavaè ribe na pijaci, mereæi malo sitne ribe maloj sestri za ruèak.- Mogu - kleo bi se èièa. - Kad znam šta hoæe da kaže, mogu je èak i lako razumeti.- Mala sestra Šija je monahinja - odgovorila je gospa Vu provodadžiki. - Strana monahinja. Monahinje nisu žene. Gde li ste samo našli ovakvu knjigu?- Kupila sam je - rekla je Liju Ma ponosito. - Jedan moj prijatelj odlazio je u Šangaj pre pet--šest godina, a ja sam mu kazala da bih želela takvu knjigu. Doneo mi je kad se vratio s puta. Platila sam pet dolara za nju.- Zašto ste hteli da imate jednu knjigu o stranim ženama? - zapitala je gospa Vu.- Neki muškarci vole da gledaju takva lica - objasnila je Liju Ma. - To im budi strast, znate, a meni daje posla. A onda su vam to i novi ljudi koji hoæe savremene žene, pa mnogi od njih pokaže na jednu od ovih i rekne „Hoæu jednu kao što je ova", a ja onda pronaðem negde devojku koja se može do-terati tako da lièi što je više moguæe na izabranu.Gospa Vu je brzo zaklopila knjigu i vratila je provodadžiki. - Dajte mi da vidim te tri slike - rekla je.Uzela ih je ne dotièuæi prljavu ruku stare Liju Ma i razgledala ih je jednu po jednu.- Ali i ova tri lica lièe jedno na drugo - prigovorila im je.- Blistave oèi, sjajna kosa, mali nosevi i rumene usne, a kad im skinete haljine, kakva je razlika izmeðu jedne i druge žene? - Trbuh joj se tresao od smeha pod širokom haljinom èija je svila bila istrošena na mnogo mesta. - Ali to ne smemo reæi muškarcima, mila moja, jer bi onda bilo svršeno79s mojim poslom. Mi ih moramo ubediti da se svaka devojka razlikuje od druge bar koliko nefrit od bisera, i da su sve grdne dragocenosti, naravno! - Trbuh joj se opet zatresao od grohotnog smeha.Gospa Vu se nasmešila jedva primetno i položila snimke na sto. Mlada lica, sva lepuškasta, sva uokvirena glatkom crnom kosom, gledala su pravo u nju. Prevmula ih je i položila licem naopako.- Imate li kakvih devojaka èije porodice žive daleko odavde? - zapitala je.- Recite mi taèno šta hoæete - rekla je Liju Ma. Oseæala je da se primièu presudnom èasu svoga dogovora, u koji se unela svim silama svoje prepredene i poslovne pameti.- Æini mi se da vidim ženu kakvu bih htela- rekla je gospa Vu, oklevajuæi.- Onda nam neæe mnogo trebati da je naðemo- rekla je Liju Ma sa revnosnom uslužnošæu - ma gde bila na ovom belom svetu, samo ako je živa i zdrava, a ne veæ negde na nebesima.- Jednu mladu ženu, znate - nastavila je gospa Vu, sa istim oklevanjem u glasu. Pred porodicom je govorila bez ikakvog ustezanja o mladoj ženi kakvu je tražila, ali je znala da ne može ništa sakriti pred tom starom ženom tvrda srca i okorele duše, kojoj je trgovina sa muškarcima i ženama bila unosan zanat i redovno zanimanje.

Upiruæi joj u lice oštri pogled svojih sitnih oèiju, Liju je èekala da vidi šta æe dalje reæi gospa Vu. Ali ova je okrenula glavu u stranu i zagledala se u dvorište. Bilo je lepo jutro, a maloèas pometena kaldrma kupala se u suncu, sva u bledoplavim, svetložutim i ružièastim prelivima.- Neku zgodnu ženu tražim - rekla je slabim glasom gospa Vu - veoma zgodnu, ali ne lepoticu. Devojku, ženu, t(5 jest, od dvadeset dve godine otprilike, okruglih obraza i mladu, i meka srca kao u de-teta, zaljubljivu i spremnu stoga da zavoli ma koga, a ne samo jednog èoveka... neku, u stvari, koja ne bi volela preduboko nijednog èoveka i koja æe zabo-80raviti mnogu neprijatnost zbog nove haljine ili dobre poslastice, koja voli decu, naravno, i dobre je naravi, i èija je porodica daleko odavde, tako da ne bi veèito plakala za kuæom i tražila da ode do svojih...- Imam taèno ono što hoæete - rekla je stara Liju Ma pobedonosno, a onda je okruglo lice poprimilo sveèan izraz. - Avaj - rekla je - siroèe je ta devojka na koju mislim. Vi ne biste hteli da se jedan od vaših sinova oženi sa siroticom koja ne zna ni ko su joj roditelji. Ne, ne, to bi unelo zlu krv u kuæu.Gospa Vu je odvratila pogled sa dvorišta i spustila ga na lice stare provodadžike. - Ne tražim devojke za Fengma - rekla je mirno. - Za njega sam smislila nešto drugo. Ne, ta devojka treba da bude naložnica mome gospodaru.Liju Ma se pretvarala da je užasnuta i duboko iznenaðena tim recima. Napuæila je svoje debele usne, potegla opet svoju pamuènu maramu i obrisala njome svoje sitne, zejtinjave oèi.- Avaj - promrmljala je - zar i on! Gospa Vu je zatresla glavom. - Nije, varate se- rekla je. - Namera je od mene potekla, samo od mene. On joj se protivi, i to veoma mnogo. Ja sam ta koja uporno tražim da se to ostvari.Liju Ma je skinula maramu sa oèiju i turila je opet u svoja široka nedra. - U tom sluèaju - rekla je žustro - ono siroèe je možda baš ono što nam treba. Vrlo je snažna i radina.- Ne tražim ženu koja bi mi bila služavka - prekinula je gospa Vu staru posrednicu. - Slugu po kuæi imam koliko hoæu, a o meni se Jinga uvek starala i otrovala bi svaku suparnicu na tom poslu. Ne, neæe nam odgovarati ako je služavka.- Ona nije služavka - rekla je uznemireno Liju Ma. - Hoæu samo da kažem da je tako puna dobre volje, tako blaga, tako umiljata ...- Ali ona mora biti potpuno zdrava i èila - naglasila je opet gospa Vu.6 Paviljon žena81- Pa to i jeste - odgovorila je Liju Ma. - U stvari, ona je takoðe sasvim zgodna, i ja sam je mogla udati davno pre ovoga da nije bila siroèe. Ali ovako, znate kako je, milostiva gospo moja. Dobre porodice neæe tikvu bez korena za svoje sinove, a one koje bi bile voljne da je prime u kuæu suviše su niska roda i staleža za nju. U stvari, milostiva gospo, mislila sam da je smestim na neko vreme u neku èajdžinicu ne bi li našla kakvog postarijeg èoveka koji bi je hteo uzeti za milosnicu. Ali mora da je samo nebo bdilo nad njenom sreæom kad se tako zgodno sluèilo da vi tražite neku baš kao što je ona upravo u èasu kada je lepša i zdravija nego ikad.- Imate li neku njenu sliku? - zapitala je gospa Vu.- Avaj, nemam, nikad mi nije palo na pamet da nabavim njenu sliku, a ni njoj da se slika - rekla je Liju Ma. - Istinu govoreæi - odnekud se opet iskrala pamuèna tkanina u koju se stara iskašljala - devojci je jedina mana što je priprosta i neuka. A onda ... bolje je da vam odmah kažem najgore. Ona vam ni èitati ne zna, gospo moja milostiva. U staro doba, to bi se smatralo za vrlinu, ali se u današnje vreme od devojaka traži, naravno, da znaju èitati isto kao i mladiæi. Takvi su vam ti strani obièaji koji su se uvukli u našu zemlju.- Ja ne marim ako ne zna èitati - rekla je gospa Vu.Na te reci Liju Ma se nasmešila sa tolikim zadovoljstvom da joj se od bora namreškalo æelo lice. Pljesnula se dlanovima po oba svoja debela kolena.- Onda je, gospo, stvar svršena! - uzviknula je. - Dovešæu je kad god zapovedite. Ona je na selu kod svoje pomajke, na jednom majuru.- A ko joj je maæeha? - upitala je gospa Vu.- Ma niko i ništa - odvrati revnosno Liju Ma.- Nisam htela ni da vam govorim ko je. Našla je to dete, gospo, jedne hladne noæi, izvan gradskog zida. Neko je tamo ostavio jedno neželjeno žensko èedo. Stara žena je išla kuæi sa gozbe kod svog bra-82ta, koji je toga dana navršio tridesetu godinu. On vam drži neku malu piljarnicu u... Ne, neæu ni da vam govorim o tome. Potpuno je beznaèajno šta je on i èime piljari. Ona je, dakle, èula detinji plaè i ugledala devojèicu. Pravo govoreæi, ona ne bi uzela sebi devojèicu, šta bi onako sirota sa još jednim ustima koja je valjalo hraniti, da nije imala sina i da joj nije palo na pamet, kad je ugledala devojèicu, da bi joj jednog dana mogla dobro doæi kao žena za njenog sina i uštedeti joj tako troškove oko nalaženja devojke iz tuðe kuæe. Otkud je jadnica mogla znati da æe joj se sin razbole ti i umre ti pre nego što se mogne oženiti? Odnela ga je kuga. I tako joj je devojka ostala na rukama, a muža za nju nigde ni s glave.

Gospa Vu je saslušala tu prièu gledajuæi netremice u lice svojoj sagovornici. - Hoæe li se potpuno odreæi devojke kada je ustupi? - upitala je zatim.- Ona bi bila voljna - rekla je Liju Ma. - Veoma je siromašna, a devojka joj, na kraju krajeva, nije roðeno dete, nego tuða kost u kuæi.Gospa Vu je okrenula leða dvorištu. Sunce je odskoèilo iznad zida, a senke bambusa na kaldrmi skratile su se i zgusnule, postajuæi gotovo crne. - Bilo bi dobro da je vidim - rekla je zamišljena. Stavila je na usnu svoj vretenasti kažiprst kao što bi èinila kad god bi se zamislila. - Ali ne, zašto bih to èinila? - produžila je. - Vama ne bi ništa koristilo da me varate, a osim toga, kao što ste maloèas rekli, jedna je devojka kao i druga, izuzev što se tièe æudi i prirode, o kojima smo se veæ dogovorile.- A koliko biste hteli da platite, milostiva gospo? - zapitala je tada Liju Ma.- Trebalo bi da je obuèem, naravno - rekla je gospa Vu, razmišljajuæi.- Da, ali kako joj ona stara nije majka, ona neæe mariti šta æete vi uèiniti po toj stvari - rekla je Liju Ma. - Ona æe jedino tražiti dobre pare u gotovom, pune šake srebra, štono kažu.„• 83- Sto dolara ne bi bilo premalo za jednu seosku devojku - rekla je gospa Vu mirno. - Ali ja æu platiti više od toga. Platiæu dve stotine.- Dodajte još pedeset, milostiva gospoðo - rekla je Liju Ma moleæivo. Znoj je poèeo da probija njenu tamnu kožu. - Onda ženi mogu dati dve stotine okruglo. Za to æe pustiti devojku da ode još danas.- Neka bude onda - rekla je gospa Vu nenadano i primetila odmah ožalošæenu gramzivost kojom su se zasijale sitne staraèke oèi koje su joj zabrinuto i ukoèeno piljile u lice. - Ne treba da žalite što niste više tražili - rekla je. - Ja znam šta je darežljivost, ali i šta je pravo.- A ja znam vašu pamet, milostiva gospoðo - rekla je Liju Ma uslužno. Skupila je nespretnim pokretima svoje slike. Zatim je prozborila posle kraæeg æutanja: - Zbilja ne želite neku zgodnu ženicu i za vašeg sina, milostiva? Snizila bih malo cenu ako su u pitanju dve devojke odjednom.- Ne želim - odgovorila je gospa Vu nekako strogo. - Fengmo može da èeka. On je veoma mlad.- To je istina - saglasila se Liju Ma. Zakljuèeni posao naterivao joj je na oèi istinske suze radosnice. Gorela je prosto od želje da povlaðuje svakoj reci koju je izgovarala gospa Vu. - Jeste, jeste, milostiva gospo, tako je, stari su ti koji ne mogu da èekaju. Staru gospodu treba prvo uslužiti, milostiva. Vi uvek imate pravo. Nièije srce za vas nema tajne.Uvezala je opet u maramu svoju knjigu sa slikama i digla se na noge. - Da vam odmah dovedem devojku?- Dovedite je veèeras u sumrak - rekla je gospa Vu.- Dobro - rekla je Liju Ma - dobro, to je najzgodnije vreme. Tako æe pred sobom imati ceo dan da se okupa i kosu izmije, a i haljine opere, bogme.- Recite joj da ovamo ništa ne donosi - rekla je gospa Vu - ni u ruci ni u kakvoj kutiji. Pred84mene treba da iziðe praznih ruku, noseæi samo haljinu koju bude imala na sebi.- Tako æe i biti, obeæavam vam, obeæavam - blebetala je Liju Ma i udaljila se, blebeæuæi tako i klanjajuæi se na svojim stopalima koja su lièila na trupce, zato što su ih u detinjstvu rðavo povijali.Gotovo istog èasa u sobu je ušla Jinga sa sveže nasutim èajem. Nije ništa govorila, a ni gospa Vu nije ništa kazala. Posmatrala je æuteæi sobaricu dok je ova brisala sto i stolicu na kojoj je sedela stara svodilja i uzimala æasu za èaj, kojom se ona poslužila, vrhom prstiju kao da je zagaðena. U èasu kada se devojka spremala da iziðe i iznese tu æasu, gospa Vu je progovorila.- Jedna mlada žena doæi æe na kapiju veèeras kad stane padati mrak.Jinga je stajala nepokretna, slušajuæi reci svoje gospodarice, sa prljavom æasom izmeðu palca i kažiprsta.- Dovedite je pravo k meni - naredila je gospa Vu - i unesite u ovu sobu jedan mali krevet od bambusovine. To æe joj noæas biti postelja.- Molim, milostiva - promrmljala je Jinga. Grlo joj se stezalo i glas najednom prepukao. Tako je istrèala iz sobe.* *^ Dan je polako proticao, a noæ se primicala sve bliže. Gospa Vu je imala naviku da se posle ruèka povuèe u svoju spavaæu sobu i tu odmara jedan sat. Ali, kada je toga dana ušla u tu veliku hladovitu prostoriju, videla je da ne može ni da spava ni da se odmara. Nije to bilo stoga što bi joj soba još bila strana. Naprotiv. U ovim svojim novim odajama ona se toliko oseæala kod kuæe da se i sama èudila otkud su najednom tako prijatne i udobne. Njenom nemiru nije bila kriva soba. Nije on dolazio spolja, nego iznutra odnekud, iz nje same.85- Danas neæu leæi - rekla je Jingi.Jinga je upirala u nju ukoèen pogled, sa nekom zlom slutnjom u svojini vernim oèima. - Bolje bi bilo da malo odspavate danas posle podne, milostiva gospo - rekla je. - Sumnjam da æete noæas dobro spavati, s tom strankinjom pod našim krovom.- San mi uopšte nije potreban, èini mi se - rekla je gospa Vu. Njeno se raspoloženje izmenilo kada je primetila slutnju u oèima mlade devojke. Oseæala se nestašnom i samovoljnom. Ispružila je ruku, dotièuæi se blago

devojèinog ramena, kao da æe je gurnuti iz šale. - Idite, ostavite me nasamo, Jinga - zapovedila je. - Naæi æu sebi knjigu, sama æu se veæ zabaviti.- Kako god želite, milostiva - odgovorila je Jinga, okrenula se sa neuobièajenom naglošæu i ostavila gospu Vu da stoji nasred sobe. Ali gospa Vu nije ni primeæivala šta ona èini. Stajala je, sa vre-tenastim kažiprstom na rumenoj, nežnoj usni, srne-šeæi se. Onda je odseèno klimnula glavom i uputila se u biblioteku. Njeno malo, uzano stopalo uleglo je u izdubljeni kamen na pragu, gde su pre nje ulegale desetine drugih nogu, davno mrtvih,- Ali sve su to bili muškarci - mislila je srne-šeæi se još i oseæajuæi udubljenje pod svojom nogom.Èinilo joj se da je slobodna i vesela kao još nikad u životu. Tu nije bilo ni žive duše koja bi vi-dela šta ona èini. Pripadala je samo sebi u tom èasu. Dobro, dakle, najzad je i njoj došlo vreme da èita jednu od zabranjenih knjiga.Stari gospodin nije nikad krio od nje gde na njegovim policama stoje takve knjige. Štaviše, pošto je otkrio da ume èitati i pisati, uveo je jednog dana mladu ženu u biblioteku i tu joj pokazao policu gde su ležale, svežanj do svežnja, u svojim plavim pamuènim omotima. - Ove knjige, èedo moje - rekao joj je na onaj svoj ozbiljan naèin - ove knjige nisu za vas.- Je li zato što sam žensko? - upitala je ona. On je klimnuo glavom. A onda je dodao: - Alija takoðe ni svom sinu nisam dozvoljavao da ih èita86dok nije napunio petnaestu godinu i ostavio detinj-stvo za sobom.- Je li ih moj gospodar sve proèitao? - zapitala je ona tada.Uèinilo joj se da je to dovelo u nepriliku starog gospodina. - Ja pretpostavljam da jeste - rekao je. - Nisam ga nikad pitao, doduše, ali mislim da njih èitaju svi mladi ljudi. Stoga ih i držim ovde. Rekao sam svom sinu: - Ako veæ morate da èitate ove knjige, saèekajte dok vam bude petnaest godina i èitajte ih ovde, u mojoj biblioteci, a ne u potaji, krijuæi ih po svojim udžbenicima.Ona mu je tada postavila još jedno od svojih jasnih pitanja. - Oèe naš, mislite li da moj um neæe nikad nadmašiti pamet koju je moj gospodar stekao do kraja svoje petnaeste godine?To ga je pitanje još više zbunilo. Ali je to bio èestit starac, sklon otvorenosti u svakoj prilici, iako je bio uèen èovek, te je stoga odgovorio ovako, mada posle izvesnog oklevanja i mršteæi pri tom svoje visoko bledožuto èelo:- Za jednu ženu, vaš um je srazmerno odlièan. Rekao bih, kæeri moja, da biste vi s takvim mozgom, kad biste bili muško, dospeli i do carskih ispita, položili ih sa poèastima i postali, bez sumnje, jedan od dostojanstvenika ove zemlje. Ali vam mozak nije u muškoj glavi. On je pod ženskom lobanjom. Prožima ga krv jedne žene, srce jedne žene bije kroza nj, te se on, stoga, kreæe u krugu onoga što jedan ženski život mora da bude. Ne valja to kad u ženi mozak preraste telo.Da nije bila tako ljupko stvorenje, njeno sledeæe pitanje moglo bi se uèiniti nepristojno. Ali je znala da je stari gospodar voli i da razume šta je ona. Zato ga je pitala opet: - Znaèi li to, oèe naš, da je u žene telo važnije od mozga?Na to je stari gospodar uzdahnuo. Spustio se u veliku naslonjaèu od crvena drveta, kraj dugaèkog stola za èitanje. Misleæi na njega, i ona je toga èasa sedela u istoj stolici, pretresajuæi uspomene na taj tako davno minuli dan. On je tada pogladio svoju87kratku belu bradicu - seæala se - a u oèima mu se ukazalo nešto slièno seti. - Kao što je život dokazao - rekao je on - istina je da je u žene telo važnije od uma. Samo ona može stvarati nove ljudske stvorove. Kad nje ne bi bilo, ljudski rod bi prestao da postoji. Kao u neki putir, nebesa su ulila taj otrov u njeno telo. Stoga je ono neizrecivo dragoce-no za èoveka. Njegova se sudbina ne može ispuniti ako žena ne raða. Njegovo je seme, ali samo ona može uèiniti da ono procvate i doraste do ploda, u drugom biæu podobnom njemu samom.Slušala ga je pažljivo. I sada je sama mogla da vidi kako je izgledala toga dana kada joj je bilo šesnaest godina, stojeæi pred tim starim mudrim èove-kom. Postavila je još jedno pitanje:- Pa zašto onda imam mozak, kad sam samo žensko?Stari gospodar je polako zatresao glavom, pos-matrajuæi je. Oèi su mu namignule, što mu se retko dešavalo. - Ne znam - odgovorio je. - Vi ste tako krasni da vam izvesno ne treba i mozak pored tela.Oboje su se nasmejali i njen smeh je bio mladalaèki i kao žubor gorskog vrela, a njegov suv i staraèki, zatim se on opet uozbiljio.- Meðutim, priznajem da sam i ranije mnogo razmišljao o tome što ste me sada pitali, naroèito otkad ste vi došli u moju kuæu. Izabrali smo vas našem sinu za ženu zato što ste bili lepi i dobri i zato što je vaš deda bio nekad carski namesnik u ovoj pokrajini. Sada vidim da ste vi, pored toga, i pametni. Drago kamenje povrh æupa zlata, tako reæi. Meðutim, ja znam da vam tolika pamet nije potrebna u mojoj kuæi. Malo pameti æe vam veæ zatrebati, bez sumnje, za voðenje raèuna i nadgledanje posluge, pa i radi vlasti nad mlaðima od vas. Ali vi umete da razmišljate i da se pitate o uzrocima i poreklu stvari. Šta æete uèiniti s tim sposobnostima? To ne bih umeo reæi. Da ste vi neka žena od manje vred-nosti, ta vaša pamet bi me zabrinjavala, jer biste mogli postati neprilika u ova èetiri zida koji moraju da budu vaš svet. Ali vi nikad neæete dovesti u ne-

priliku ovaj krov zato što ste obdareni i mudrošæu, mudrošæu krajnje neobiènom za tako mlado stvorenje. Vi umete da vladate sobom.Stajala je nepokretno pred njim. On je to pri-metio. - Sedite, dete - rekao je. - Umoriæete se. Osim toga, vi ubuduæe neæete biti dužni da ostajete na nogama u mom prisustvu.Ali ga je ona jedva èula, toliko se bila udubila u ono što su govorili jedno drugom. Stajala je i dalje pred njim, držeæi pred sobom opuštene ovlaš sklopljene ruke. Veæ joj je bilo na jeziku sledeæe, unapred sroèeno, gotovo pitanje.- Hoæe li me moj gospodar manje voleti zato što sam takva kao što vi kažete?Stari gospodar se duboko uozbiljio na te reci. Gladio je zamišljeno svoju belu bradu. Seæala ga se i sada, kao da gleda toga èasa njegove staraèke, uzane i suve ruke, èija je koža bila zategnuta na tankim kostima kao poluprozraèan list od zlata.- Eh, to sam se upravo i sam pitao! - prozborio je najzad, duboko uzdahnuvši. - To pitanje uma, um je tako veliki dar i tako težak teret. Um, više nego siromaštvo i bogatstvo, deli ljudska biæa na dva nejednaka tabora i stvara im prijatelje i neprijatelje. Glupa osoba plaši se umna stvora i mrzi ga. Ma kolika bila dobrota umnog stvorenja, ono mora znati da njome neæe zadobiti ljubav osobe èiji je um manji od njegovog.- Zašto? - upitala je ona. Obuzimao ju je èudan strah. Tada je još bila pomalo nadmena u duši. Bila je svesna vrednosti svoga razuma i uzdala se u njega. A stari gospodar rekao joj je, eto, najednom da æe je mrzeti zbog toga.- Zato što je - rekao je stari gospodar bez ikakvih znakova uzbuðenja na licu ili u glasu - samoljublje prva ljubav u srcu èoveka. Nebo je stavilo tu ljubav na prvo mesto zato da bi èovek želeo da živi ma kakvi ga jadi sustizali. A kada je nekom ranjeno samoljublje, nikakva druga ljubav ne može opstati kraj te rane, jer preduboka rana na89samoljublju budi u duši želju za smræu, što je tako-ðe miljenje na nebesa.- Hoæe li me onda mrzeti moj gospodar? - upitala je ona opet.Bilo joj je jasno da stari gospodar zna da je ona pametnija od njegovog sina i da je upozorava, mada joj to nije izrièno kazao.- Dete moje - rekao je stari gospodar - nema èoveka koji bi mogao podnositi ženu mudriju od sebe ako ona živi u njegovoj kuæi i spava u njegovoj postelji. On može govoriti da je obožava kao neko više biæe, ali je obožavanje suvoparna hrana za svakidašnji život. Covek ne može pretvoriti u hram sop-stvenu kuæu, niti božicu uzeti za ženu. Nema u njemu dovoljno snage za to.- Oèe naš, ne bi li ipak bilo bolje da èitam i te rðave knjige? - zapitala je tako nenadano da se stari gospodar trgnuo. Bila je iznenaðena, a onda i malo neprijatno dirnuta kada je primetila izvesno nepoverenje u njegovim oèima. Sve do toga èasa gledao joj je pravo u lice svojim uobièajenim blagim pogledom. Sada se, meðutim, da bi joj izbegao oèi, okrenuo ka stolu i zagledao u èajnik na njemu.Prišla je stolu. - Dozvolite mi da vas poslužim - rekla je i nalila æasu èaja. Pijuckao je èaj trenu-tak-dva pre nego što je odgovorio na njeno pitanje. Zatim je rekao, još uvek ne gledajuæi u nju: - Dete, vi me, možda, neæete razumeti. Ali verujte mi, makar me i ne shvatili. Bolje je da ne èitate te knjige. Ljudi više vole žene koje ne znaju previše. Vi ste veæ i onako umni, toliko umni za vaše godine. Vama ne trebaju te knjige. Svoj duh, koji je sada svež i èist, posvetite zadatku da uèinite sreænim moga sina. Uèite se voleti na izvoru, dete moje, a ne iz knjiga.Njoj se na trenutak uèinilo da to nije nikakav odgovor. Zatim je, gledajuæi u njega i oslanjajuæi se rukama na sto kraj koga je stajala, najednom stekla utisak da se u tom staraèkom liku krije najmudrija duša na svetu i da mu je bolje verovati dok njena mudrost ne bude ravna njegovoj.90- Poslušaæu vas, oèe - rekla je, i tako ga je slušala više od dvadeset godina.Ali toga èasa, dok je sedela sama u toj sobi, gde su se nekad vodili njihovi prisni razgovori u dvoje, na stolici koja je nekad bila samo njegova, njoj se èinilo da je njena mudrost najzad dostigla njegovu i da je stoga do kraja ispunila svoj zavet poslušnosti. Oslobodila se naposletku, dakle, èak i mudre ruke starog gospodara!Digla se i prišla zabranjenim knjigama, a srce joj je pri tom èudno zalupalo. Znala je imena nekih meðu njima, imena romana i prièa o kojima su joj uvek govorili da ih istinski obrazovan èovek ne èita, jer nisu dostojni ni njegovog znanja ni njegovog ukusa.Samo stvorenjima nižeg reda i grube prirode, koja ne mogu podneti zraène visine duha i misli, može se dozvoliti da traže razonodu u takvim knjigama. Pa ipak, njih èitaju svi ljudi, pa èak i uèeni! Èitao ih je i sam stari gospodar i dozvolio i svom sinu da ih èita, znajuæi da bi ih svakako èitao, i bez njegova dopuštenja.- Zar jedna žena - zapitala se sada gospa Vu - ne treba da zna ono što znaju svi muškarci?Dohvatila je nasumce jednu knjigu sa police. Bila je to dugaèka knjiga. Mnoge tanke sveske ležale su u kutiji presvuèenoj platnom, koja im je služila kao zajednièki povez. Imala je poznat naslov, za koji je èula odavno. Meðu ženama u domu njene majke, a zatim u domu Vu, kojih je bilo mnogo, kao što je bilo i prirodno za tako velike kuæe; bilo ih je vazda nekoliko koje su se izražavale grubo, a gdekad i prostaèki. Na ovaj ili onaj naèin,

sve su bile èule za prièu o Hsi Men Èingu i njegovih šest žena. Pred njenim oèima ocrtavala su se slova u na-slovu prve sveske, krasno ispisana tankom kièicom: „Šljivin cvet u zlatnoj vazi".„Knjige izgledaju kao da su èesto èitane", pomislila je, a njenim licem preleteo je èudan osmeh, ozarivši ga na kratak èas nekom gorkom veselošæu. Èitava pokolenja muškaraca iz doma Vu èitala su91ih, bez sumnje, ali je ona bila, možda, prva žena koja je ikad držala u ruci neku od njih.Prenela ih je na sto i stala prvo razgledati slike kojima su bile ukrašene. Bile su oèigledno delo istinskog umetnika. Njihovi èulni potezi bili su duboko umetnièki. Zagledala se sa naroèitom pažnjom u lice samog Hsi Men Èinga. Umetnik je prevazi-šao samog sebe izražavajuæi nizom slika propadanje jednog èoveka. Mlado, naoèito i veselo lice Hsi Men Èinga, èija je mladost našla svoje ovaploæenje u strasnoj ljubavi prema puti lepih žena, postalo je s godinama nagrðeno i ogavno, kao lice u èoveka koji je umro davljenièkom smræu i koji se sav pod-naduo od truleži. Gospa Vu je zamišljeno posmatra-la svaku sliku i pojmila duboki smisao pripovesti pre nego što je stigla do poslednje. Bila je to prièa0 èoveku koji je živeo bez uma i duše, svog roðenog uma i svoje roðene duše. Bila je to prièa o telu jednog èoveka, u kom se njegova duša zalud borila1 otimala, gladovala i umrla.Poèela je da èita. Èasovi su se nizali jedan za drugim. Èula je Jingu, koja je iz nekog razloga prošla kroz drugu sobu, ali nije znala da je Jinga u jedan mah s vrata pogledala u biblioteku i na trenutak uprla zaèuðen pogled u nju, a zatim se udaljila. Postala je svesna proteklog vremena tek kada se u sobu ušunjao mrak koji je veæ padao i kad više nije mogla da vidi. Onda se ogledala oko sebe kao da ne zna gde je.- Nije trebalo slušati starog gospodara - rekla je poluglasno. - Trebalo je davno proèitati ovu knjigu. - Ali, pošto je jednom prekinula èitanje, osetila je da ga ne bi produžila ni za šta na svetu. Bila je prezasiæena. Muèilo joj se. Složila je sveske u njihovu kutiju, utakla u njenu petlju malu kopèu od slonove kosti, i vratila ih na njihovu policu. Onda je obema rakama pokrila lice i prošetala tako gore--dole, nekoliko puta s kraj na kraj sobe. Ne, mislila je, bilo je ipak bolje što nije èitala te knjige dok je bila mlada. Videla je sada, pošto je sveske vratila u njihov povez, da je ta knjiga bila puna zla.92Jer darovitost njenog pisca bila je tolika da je èitalac u njoj mogao naæi što god bi sam zaželeo. Bila je zla od prvog do poslednjeg slova za one koji su bili željni zla. Za one koji su bili mudri, to je bila knjiga puna mudrosti, ali gorke i žalosne. Da, stari gospodar je imao pravo. Mladima se takva knjiga ne bi smela davati u ruke. Da li bi i ona, uostalom, mogla pojmiti njenu mudrost pre dvadeset godina? Zar joj se ne bi, naprotiv, toliko zgadilo sve to da noæu dobrovoljno ne bi mogla leæi u postelju? Stari gospodar je ipak bio duboko uman èovek. Duša veoma mladih stvorenja nije dovoljno pripremljena za preveliko znanje. Njima ga treba predavati sporo i srazmerno gc linarna života. Treba prvo živeti, a onda tek saznavati, da bi znanje bilo bezopasno.U tome trenutku njeno sanjarsko razmišljanje prekinula je Jinga, koja se opet pojavila na vratima. Lièila je na crnu senku, snažno ocrtanu na sivoj pozadini sumraka. U dvorištu iza nje stajala je još jedna senka.Onda je Jinga progovorila. - Milostiva gospoðo, došla je stara Liju, devojka je ovde.Ruke gospe Vu poletele su opet ka njenim obrazima. Stajala je tako nekoliko trenutaka, ne dajuæi glasa od sebe, a onda je opet opustila ruke. Prišla je stolici i sela.- Zapalite svecu - zapovedila je sobarici - i uvedite je ovamo, ali samu. Ne želim da vidim Liju Ma.Èuteæi, Jinga se sklonila u stranu. Gospa Vu je ugledala devojku koja je stajala na vratima. Plamen svece osvetijavao je æelu njenu pojavu, ali blagim sjajem. Gospa Vu je videla pred sobom lice i stas koji su se podudarali gotovo u svemu sa likom njene uobrazilje. Zdrava devojka rumenih obraza gledala je u nju svojim okruglim, detinjastim oèima, krupnim i veoma crnim. Njena crna kosa bila je na potiljku uvijena u punðu, a èelo je prekrivala šiškama, kao što je obièaj u žena na selu. Nosila je nešto u ruci, umotano u maramu na kojoj je bio svezan èvor.93- Šta vam je to u ruci? - zapitala je gospa Vu. - Ja sam im kazala da ništa ne donosite. - Devoj ka se èinila tako bezazlena, tako detinjasta da joj je mogla kazati samo te jednostavne reci.- Donela sam vam nekoliko jaja - odgovorila je devoj ka. - Mislila sam da æe vam se, možda, dopasti, a neèeg drugog nisam ni imala. Veoma su sveza. - Imala je prijatan glas. Govorila je srdaèno, ali pomalo bojažljivo.- Hodite ovamo da vidim ta jaja - rekla je gospa Vu.Devojka joj je pristupila stidljivo, iduæi na prstima kao da se èuva i plaši svog šuma koji bi mogao poremetiti duboku tišinu u sobi. Gospa Vu je bacila pogled na njene noge. - Vidim da vam noge nisu povijane - rekla je pri tom.Devojka je izgledala zbunjena. - Nije bilo nikog da ih zavija - odgovorila je. - Osim toga, morala sam uvek da radim u polju.Zatim je progovorila Jinga: - Ona ima veoma velike noge, milostiva gospoðo. Bez sumnje je išla bosa kao što èine seoska deca, pa su joj noge ogru-bele.Devojka je stajala, gledajuæi zabrinuto i bojažljivo èas u lice sobarice, èas gospi Vu.- Hodite, pokažite mi jaja - zapovedila je opet gospa Vu.

Devojka je ušla u sobu i pažljivo položila na sto svoj svežanj. Zatim je odrešila maramu i stala da vadi jaja jedno po jedno, redovno zagledajuæi svako. - Nijedno se nije razbilo - kliknula je najzad zadovoljno. - Plašila sam se da æu se spotaknuti u mraku i polupati ih. Ima ih petnaest...Zaæutala je, a gospa Vu je shvatila da ne zna kako bi joj se obratila i kojim bi je imenom zvala.- Zovite me slobodno: Starija sestro - rekla je.Ali je devojka bila i suviše stidljiva za to. Ponovila je: - Petnaest jaja, a nijedno nije starije od sedam dana. - To su ponude glavom vama name-njene.94- Hvala vam - rekla je gospa Vu. - Izgledaju uistinu veoma sveza.Veæ je bila primetila nekoliko stvari na devojci, za tih nekoliko trenutaka otkako je stajala blizu nje. Dah joj je bio èist i podseæao neodreðeno na poljsko cveæe, a njeno mlado telo odisalo je zdravljem i sve-žinom. Zubi su joj bili zdravi i beli. Dok je drešila maramu, gospa Vu je videla da su joj ruke lepo krojene, mada im je koža bila preplanula i gruba. Pod opranim kaputom i èakširama od plave pamuène tkanine ocrtavalo se njeno jedro telo, puno, ali ne i debelo. Vrat joj je bio gladak, a lice lepuškasto i èedno.Gospa Vu se i nehotice nasmešila na nju. - Mislite li da biste voleli ostati ovde? - zapitala je. Oseæala je pomalo sažaljenje prema tom mladom stvorenju, kupljenom u seljaka kao neka domaæa životinja. Otkrila je u njoj nešto nežno i dobro, upr-kos njenim suncem opaljenim obrazima i gruboj odeæi.Devojka je nagonski naslutila blagost oseæanja kojim je gospa Vu u tom trenutku bila ispunjena prema njoj. U njenim tamnim, bistrim oèima sinula je odanost, naglo kao iskra ukresana u mraku. - Liju Ma mi je rekla da ste dobri. Kazala mi je da vi niste kao druge žene. Da vama treba da se dopadnem na prvom mestu, pre nego ikom od ostalih, i ja æu se truditi da tako doista i bude. - Glas joj je bio topao i zvonak.- Onda mi morate kazati sve èega se seæate iz vašeg života - odgovorila je gospa Vu. - Ništa mi ne smete sakriti. Ako ste èestiti i pošteni, ja æu vas mnogo voleti, veoma mnogo. - Primetila je toplu odanost kojom su bile ozarene oèi mlade devojke i osetila, na vlastito iznenaðenje, nešto slièno grizi neèiste savesti.- Sve æu vam isprièati - obeæala je devojka. - Ali zar ne treba da prvo odnesem jaja u kuhinju?- Ne - rekla je gospa Vu, nastojeæi da prikri-je osmeh koji su izazvale te reci. Koliko bi se slu-žinèad zaèudila takvoj poseti. - Jinga æe ih odneti95u kuhinju. Vi treba da sednete na ovu stolicu meni preko puta, pa æemo se porazgovarati.Devojka je opet uvezala jaja u maramu i sela na kraj ponuðene stolice. Ali je izgledala nekako potištena.- Jeste li gladni? - upitala je gospa Vu.- Nisam, hvala - odgovorila je devojka bojažljivo. Sedela je gledajuæi pravo, sa rukama sklopljenim na krilu.Gospa Vu se opet nasmešila. - Slušajte - rekla je - recite pošteno: jeste li gladni?Devojka se najednom nasmejala, zvonkim sme-hom koji je zaklokotao poput vode naglo otoèene na tesan grliæ. - Glupa sam kao noæ - rekla je iskreno. - Ne uman da lažem ni iz uètivosti. Znate, Liju mi je kazala da moram reæi: „Ne, hvala", ako me budete pitali jesam li gladna, da ne bih veæ prvi dan izgledala proždrljiva.- Niste li veèerali pre polaska? - zapitala je gospa Vu.Devojka se zacrvenela. - Mi nemamo mnogo hrane - rekla je. - Moja pomajka je rekla ... moja pomajka je mislila ...Gospa Vu je prekinula njena zbunjena objašnjenja. - Jinga! - zapovedila je - donesite nešto za jelo.Devojka je uzdahnula. Namestila se udobnije na stolici, olabavljenih mišiæa, i okrenula tako da bi sedela licem prema gospi Vu. Ali nije gledala u nju.„Nema mane", mislila je gospa Vu, „izuzev što je, možda, malo previsoka stasa. To bi moralo znaèiti da je severnjaèkog soja. Možda joj je porodica izbegla iz postojbine posle neke stihijske nedaæe, poplave Žute reke, možda, ili gladi, pa bila prinuðena da napusti jedno žensko dete."- Liju mi je rekla da ste siroèe - kazala je glasno gospa Vu. - Znate li šta o svojoj roðenoj porodici?Devojka je zatresla glavom. - Bila sam novoroðenèe kad su me ostavili. Znam mesto gde su me položili, jer mi ga je pomajka pokazala mnogo puta96kad bismo išle u grad na pijacu. Ali mi je govorila da na meni nije bilo nikakva znaka, osim što nisam bila umotana u pamuk, nego u svilu. Bila je to samo otrcana svila.- Imate li uza se tu svilu? - zapitala je tada gospa Vu.Devojka je opet klimnula glavom. - Otkud ste znali? - zapitala je sa bezazlenim èuðenjem.- Mislila sam da æete hteti da ponesete sa sobom jednu stvar koja je vaša - rekla je gospa Vu.Odgovorila je osmehom na pogled mlade devoj-ke, koja je razrogaèila oèi od èuda.- Kako ste umeli da pogodite šta se dešava u srcu jedne strankinje? - pitala je uporno devojka i dalje.- Pokažite mi tu svilu - odvratila je gospa Vu. Nije želela da upuæuje devojku u puteve neposrednog saznanja, kojima je volela da se služi njena misao.Bez oklevanja, kao da se uistinu resila da se u svemu pokorava gospi Vu, devojka je zavukla ruku u nedra i izvadila odatle presavijen komad svile. Bila je oprana i èista, nekad crvena, verovatno, ali u meðuvremenu

toliko izbledela da je sada bila jedva ružièasta. Gospa Vu je uzela tkaninu i razmota-la je. Bio je to komad ženske odeæe, kratak kaput, uzan ali dugaèkih rukava.- Ako je pripadao vašoj majci, onda je i ona bila visoka - primetila je gospa Vu.- Kada vi kažete, sigurno je tako - uzviknula je devojka.Gospa Vu je razgledala vez. Odeæa je bila starinska kroja, a oko vratnik i razrez sa strane pro-šiveni vezenom trakom. Široki rukavi bili su obrubljeni isto takvim trakama.- To je lep, umetnièki vez - rekla je gospa Vu- sitan lanèani bod iz Pekinga.- Vi mi kažete više nego što sam ikad znala- izustila je devojka šapatom.- Ali to je sve što vam mogu kazati - rekla je gospa Vu. Savila je opet kaputiæ i pružila ga devojci.7 Paviljon žena97Ali devojka joj nije u susret pružila ruke da ga prihvati. - Èuvajte ga vi za mene - rekla je. - Meni ovde ne treba.- Èuvaæu ga ako želite - rekla je gospa Vu.- Ako mi dozvolite da ostanem ovde - odgovorila je devojka moleæivim glasom - neæe mi više nikad zatrebati.Ali gospa Vu još nije bila voljna da joj to obeæa. - Niste mi još kazali ni vaše ime - rekla je.Promena na licu mlade bila je isto tako vidna kao u nekog razoèaranog deteta. - Ja i nemam istinskog imena - rekla je ponizno. - Pooèim i pomajka nisu mi nikad ni nadeli neko odreðeno ime. Oni ne umeju ni èitati ni pisati, a ni ja, takoðe.- Ali nekako su vas zvali, ipak - rekla je gospa Vu.- Zvali su me Malo Siroèe kad sam bila malena, a Veliko Siroèe kad sam porasla - rekla je devojka.- To, naravno, nije nikakvo ime - saglasila se ljubazno gospa Vu. - Kad vaš bolje upoznam, ja æu vam dati ime.- Hvala vam - rekla je devojka ponizno.U tom èasu ušla je Jinga, noseæi dve æase je* štiva, koje je stavila na sto. Dok ih je služavka polagala pred došljakinju, gospa Vu je pogledate u svaku ponaosob. Vratila bi ih da je Jinga donela u njima hranu za služinèad. Ali je Jinga bila pametna. Poslužila je devojku jelima koja ne bi sasvim prilièila jednom èlanu porodice, ali su izvesno bila predobra za èeljad iz kuhinje. Jedna je èasa bila puna æufteta od piletine, a druga svinjetine s kupusom. Donela je takoðe èanak pirinèa, èajnik i æasu za èaj, i postavila pred gošæu štapiæe za jelo. Nisu to bili porodièni štapiæi od slonovaèe i srebra, nego obièni bambusovi iz kuhinje. Bili su od crveno obojena drveta, kakvim se deca služe.- Poslužite je - rekla je gospa Vu.Do tih reci Jinga je oklevala, ali je izreèenu zapovest odmah poslušala, æuteæi i stisnutih usana.98Devojka nije ništa primetila. Prihvatila je obe-ma rukama èanak s pirinèem koji joj je pružala Jinga, dižuæi se malo sa sedišta kao što je dolikovalo pristojnom èeljadetu sa sela, izjavljujuæi „da je sve to i previše za nju". Gospa Vu je uskoro videla da je devojka bila na živoj muci, jer se borila izmeðu poštene gladi i želje da bude uètiva, te se digla i našla neki izgovor da je ostavi nasamo.- Vratiæu se brzo - rekla je - a vi, drago dete, jedite slatko i nemojte da se ustruèavate.S tim recima se udaljavala i prešla u svoju sobu za sedenje. Tu je veæ stajala postelja od bambusovi-ne, koju je Jinga prostrla za devojku. Gospa Vu je zamišljeno pogledala skromni ležaj. Pustiæe devojku da spava tu nekoliko noæi. Tu bi je, možda, trebalo i zadržati, mislila je, dokle god ne shvati svoje me-sto u porodici i dok ona sama - gospa Vu - ne bude razumela devojku. Izmeðu njih dve mora da se uspostavi duboko uzajamno razumevanje pre nego što joj dozvoli da napušta njena dvorišta i zalazi u ostala, jer bi, inaèe, u kuæi moglo doæi do neprijatnosti. Bila je svesna da je posao koga se poduhvatila pun tegobe koje traže osetljivu ruku, i da mu mora pristupiti umešno i obazrivo. Stajala je nepomièno nekoliko trenutaka, sa palcem i kažiprstom na donjoj usni. U danima svoga devojaštva vo-lela je u proleæe da pomaže pri izradi svile na porodiènim imanjima. Pošto bi se svilene bube uèaurile, dolazio je trenutak, koji je valjalo taèno pogoditi, jer bi kratko potrajao, kada su se èaure morale staviti u korita vrele vode da se ne bi pretvorile u leptire i izgrickale nit. Ona bi uvek osetila kada je nastupio pravi èas za taj posao. Seoske žene divile su se njenoj pronicljivosti, kao nekom èudu. Seæala se sada dubine svoje izvesnosti, zasnovane u jedan mah na svemu i ni na èemu.- Sada - rekla bi ona, a seljanke bi onda smoèile u korita rukoveti pirinèane slame s èaurama pripijenim uz njene vlati. A onda bi i ona, poput ostalih osetlj ivini i tananim prstima pronalazila99vlažnu, tanku svilenu nit i stala raspredati èaure jednu za drugom.Toga èasa, toliko godina docnije, njoj se èinilo da se u njoj opet budi vidovitost njene rane mladosti. Osetljiva moæ njenog predoseæanja nipošto je ne srne izneveriti u toj prilici, jer bi joj, inaèe, g. Vu prigovarao dokle god bude živa.

Prešla je iz sobe za sedenje u spavaæu, gde je stala polagano da hoda gore-dole, klizeæi neèujno poploèanim podom u svojoj lakoj obuæi od svile.Devojka joj se èinila otvorena kao neko dete. Predavala se odmah svim srcem i svom dušom, koji su joj na prvi dodir ležali razotkriveni pred svaèijim oèima, kao rascvetala ruža kraj puta. Ali to je samo znaèilo da je još nerazvijena i da se treba pitati u šta æe se razviti? Glupa nije bila. Njen hitri pogled odavao je nehotice uroðenu oštroumnost. Usne su joj bile nežne i pune. Nije li, možda, bila suviše pametna. Bio je tu, zatim, i onaj komad svilene odeæe, onako lepo vezene. Skromna porekla nije mogla biti, izuzev ako joj je majka bila služavka u bogatoj porodici. Da, postojala je izvesna moguænost da je ta devojka bila dete sluškinje u obiènoj porodici, koja je zanela s jednim od sinova, možda, a onaj svileni kaputiæ samo jedan od iznošenih stvari njene gospodarice, koji je dobila na poklon. A možda ga je nosila i neka žena iz èajdžinice, koja je njime zaogrnula neželjeno dete.- Nemoguæe je reæi šta je ova devojka - promrmlja za sebe gospa Vu.Bi li htela primiti u kuæu tako nepoznato biæe? Na to nije mogla da odgovori. Zamalo se opet vrati la u biblioteku. Devojka je sedela sama i izgledala preplašena u toj velikoj prostoriji, duboko utonuloj u senku. Držala je na kolenima sklopljene ruke. Obrok je bio gotov i Jinga je veæ sklonila posuðe. Veliko Siroèe je ustalo kada je ušla gospa Vu, sa licem ozarenim radosnim oseæanjem olakšanja.- Šta treba da èinim sada, starija sestro? - zapitala je. Poslužila se tim imenom sa poverenjem koje je, i protiv volje, zagrejalo spokojno srce gospeionVu, koje se èuvalo da ne pokloni prerano svoju naklonost.- Šta radite obièno u ovo doba? - zapitala je.- Idem uvek u postelju èim poveèeram - odgovorila je devojka. - Zalud svecu gori ko po noæi sedi.Gospa Vu se nasmejala. - Onda je, možda, bolje da idete u postelju - rekla je. Pokazujuæi joj put, pošla je ispred nje u sobu gde je prostrta uzana postelja èekala mladu seljanku. - Ovo je vaša postelja, a iza onih vrata naæi æete sobu gde se možete pripremiti za spavanje.- Ali ja sam gotova - odgovorila je devojka. Dobro sam se oprala i umila pre nego što sam došla ovamo. Svuæi æu gornje haljine i to je sve.- Onda æemo se videti sutra - odgovorila je gospa Vu.- Do viðenja do sutra - odgovorila je devojka. - Ali molim vas, starija sestro, ako ushtednete štogod po noæi, izvolite me zovnuti.- Zvaæu vas ako mi zatrebate - rekla je gospa Vu i otišla u svoju sobu.Pošto je i sama legla, zadugo nije mogla da zaspi. Oko ponoæi se digla iz postelje i prešla u drugu sobu, gde je zapalila svecu i posmatrala devojku pri spavanju. Nije se prevrtala u snu, pa ni micala èak. Ležala je na desnoj strani, sa obrazom na ruci. Di-sala je lako zatvorenih usta i rumena lica. U snu je bila još lepša nego budna, što je primetila i gospa Vu. Primetila je ona takoðe da se devojka ne mièe i ne hrèe. Pokrivaèi su joj bili navuèeni do pojasa i nisu bili izgužvam. Spavala je u svom pamuènom donjem rublju, ali je okovratnik bila otkopèala, otkrivajuæi svoj obli vrat, a grudi delimièno. Jedna dojka je bila æela obnažena. Gospi Vu se uèinilo da je mlada, èvrsta i okrugla.U meðuvremenu je devojka i dalje spavala svojim dubokim snom bez pokreta. To je bilo dobro. Sama gospa Vu imala je oduvek lak san, budeæi se èim bi se g. Vu okrenuo u postelji, posle èega redovno ne bi više mogla usnuti. Ali ovo je bila devojka101koja æe svakad èvrsto spavati æele noæi i buditi se podjednako sveza svakog jutra. Gospa Vu je zaklonila svecu rukom i nadnela se nad devojèino lice. Još uvek onaj isti svezi i zdravi dah. Uspravila se i vratila u svoju sobu. Useknula je svecu izmeðu palca i kažiprsta i legla opet u postelju.Probudili su je pre svitanja jedva èujni zvuèi iz susedne sobe. Škripnuo je krevet od bambusa, nešto je šušnulo. Prenula se iza sna, potpuno budna odjednom, kao uvek, i ležala je slušajuæi. Je li se to devojka pripremala da umakne u to doba? Ustala je i navukla haljinu, zapalila svecu i opet izišla. Devojka je sedela na stolici, èetkajuæi svoju dugaèku kosu. Bila je obuèena, èak i obuvena, u belim èarapama od pamuène tkanine.¦- Kuda idete? - zapitala je gospa Vu.Devojka se trgla na zvuk njenog glasa i ispustila na pod veliki drveni èešalj, koji je držala u ruci. Raspuštena kosa prekrivala joj je lice s obe strane.- Ne idem nikud - rekla je. Digla se na noge i uprla pogled u gospu Vu. Njene tamne oèi sijale su se u vihoru senki crne kose. - Ustajem.- Ali zašto ustajete u ovo doba - upitala je gospa Vu.- Vreme je da se ustaje - rekla je devojka zaèuðeno. - Èula sam kukurikanje jednog petla.Gospa Vu se nasrne jala iznenada, smehom koji joj nije bio uobièajen. - Nisam mogla ni sanjati zašto se dižete. Ali, naravno, vi ste devojka sa sela. Ovde nemate potrebe, dete, da se budite tako rano. Èak i sluge æe poèeti da se bude tek za jedan sat. A mi se budimo sat posle njih.- Moram li opet leæi u postelju? - zapitala je devojka.- A šta biste drugo mogli uèiniti? - zapitala je gospa Vu.

- Pustite me da pometem sobe - rekla je devojka - a i dvorište bih mogla pomesti.- Dobro, èinite šta vam je volja - odgovorila je gospa Vu.102- Biæu mirna - obeæala je devojka - a vi opet ležite i spavajte, starija sestro.Tako se gospa Vu vratila u krevet, odakle je èula šum metle koju je devojka našla u hodniku. Pomela je i dvorište i sobe, a koraci su joj bili lagani i obazrivi dok se kretala okolo. Zatim je gospa Vu neosetno opet usnula. Probudila se kasno. Sunce je veæ obasjavalo pod u njenoj sobi, a Jinga stajala èekajuæi kraj njene postelje.Digla se brzo. Svakodnevni obred njenog oblaèenja poèeo je još jednom. Jinga nije pominjala de-vojku, a gospa Vu nije govorila. U sobama je vladala tišina. Nije èula ništa.Tišina je postala tako duboka da je gospa Vu najzad progovorila. - Gde je devojka? - zapitala je Jingu.- Tu je, u dvorištu, šije nešto - odgovorila je Jinga. - Htela je da radi pošto-poto, pa sam joj dala neke donove za deèije cipele.Po lakom preziru kojim je bio obojen glas mlade služavke, gospa Vu je videla da ugled došljaki-nje nije porastao u njenim oèima zato što je žele-la da radi po kuæi kao neka sluškinja. Gospa Vu nije više progovarala. Nije želela da joj se naklonost povede za æudima srca mlade Jinge.Doruèkovala je æuteæi i onda izišla u dvorište. Tu je sedela devojka, na mekom tronošcu, u senci bambusa. Šila je. Prsti su joj spretno probijali iglom jedan debeli sukneni ðon. Umesto naprstka služila se bakarnim prstenom koji je bio na taknut na njen srednji prst. Ustala je kad je videla gospu Vu i saèekala je na nogama, ne progovorivši prva.- Sedite, molim vas - rekla je gospa Vu. Sela je i ona, na malo baštensko sedište od porculana.Ono je sluèajno bilo postavljeno tako da je sedela leðima okrenuta okrugloj kapiji dvorišta, dok je devojka sedela licem prema vratima. Tek što je sela i podigla iglu, digla je opet oèi sa svog posla i ugledala nekog na kapiji. Gospa Vu je videla kako se njene krupne oèi dižu i spuštaju i tamni rumenilo na njenim obrazima koji su imali boju breskve.103Gospa Vu se okrenula, oèekujuæi, zbog njenog ponašanja, da to bude neki èovek, možda kuvar.Ali to nije bio kuvar nego Fengmo, njen treæi sin. Stajao je na kapiji, sa jednom rukom na do-vratku, upiruæi pogled u devojku.- Fengmo, šta želite? - zapitala ga je gospa Vu. Osetila je da je naglo obuzima neki èudan gnev zato što je naišao neoèekivano. Znala je i sama da je on bio sin koga je najmanje volela. Bio je svojevoljan, manje umiljat nego Lijangmo i Æemo, manje sklon igri i šali nego mali Jenmo. Dok je bio mali, više je voleo društvo služinèadi nego društvo svoje porodice, a ona je mislila da je to znak njegove niže vrednosti. Na izgled, s njim je postupala isto kao i sa ostalima, ali je u duši znala da ga voli manje nego ijednog od njih. On je, bez sumnje, oseæao tu razliku jer joj je retko izlazio pred oèi pošto je navršio petnaest godina, i to jedino kad bi poslala po njega.- Zašto ste došli, Fengmo? - zapitala je opet kad joj on nije odgovorio. On je nastavljao da pilji u mladu devojku, a ona je u jedan mah, kao da je osetila njegov pogled, podigla dotle oborene oèi, pogledala ga je letimièno, a onda ih opet spustila na svoj posao.- Došao sam da vidim, da vidim kako ste, majko - zamucao je Fengmo.- Ja sam potpuno dobro - odgovorila je hladno gospa Vu.- A i zbog neèeg drugog - rekao je Fengmo. Gospa Vu je ustala. - Onda hodite u biblioteku. Ušla je unutra iduæi ispred njega, ali nijednood njih nije selo kada su se tu našli nasamo. Ume-sto toga, Fengmo je pokazao rukom na devojku: - Majko - rekao je - je li to ona?- Fengmo, zar ste došli da me to pitate? - rekla je gospa Vu strogo. - To nije vaša stvar.- Jeste, majko - rekao je on strasno. - Pomišljate li, majko, šta znaèi to za me? Prijatelji æe mi se smejati i zadirkivati me.104- Jeste li došli da mi to kažete? - zapitala je gospa Vu.- Jesam - uzviknuo je Fengmo. - Bilo je dovoljno zla i pre ovoga. Ali sada, sada sam je video ... ona je tako mlada, a moj otac... on je ... on je star.- Vratite se odmah u svoje odaje - rekla je gospa Vu isto onako hladno kao i maloèas. - Nije lepo od vas što ste ovamo upali nezvani, ne pitajuæi prethodno po nekom od posluge hoæe li mi vaša po-seta biti ugodna u ovom trenutku. Što se tièe vašeg oca, ne prilièi se mlaðem da sudi starijem od sebe.Bila je naviknuta na upornost Fengma. Zaèudila se stoga kada je videla da se pokolebao. Videla je tamnu rumen koja je obasula njegovo lice i prime-tila da mu usne podrhtavaju. On se okrenuo bez reci i napustio sobu i dvorište ne osvræuæi se, glavom bez obzira.Ali je gospi Vu bilo duboko neprijatno što su se njih dvoje videli. Mada je kršila èesto stare obièaje, a kršila ih je bez oklevanja kad god bi to smatrala za shodno, postojano se pridržavala onoga koji je u njegovim ranim godinama odvajao muško dete od ženske èeljadi. U njenoj kuæi, sinovi su odvojeni od svih žena po navršenoj

sedmoj godini. Ona èak nije ni korila sluge zbog njihovih neznalaèkih odgovora na pitanja deèaka. Èula je jednom Fengma kako pita domostrojitelja: - Zašto mi više ne dozvoljavaju da se igram s mojim dvema rodakama?- Deèaci i devojèièe se ne mogu igrati zajedno jer im se inaèe noge potprište - odgovorio je do-mostrojitelj, šaleæi se samo upola.Obièno veoma žustra kad god bi trebalo ispraviti neznanje nekog èeljadeta u kuæi, gospa Vu je oæutala tog puta i pustila stvar da proðe bez pre-kora sa njene strane.A sada je Fengmo video devojku pre nego što je zauzela svoje mesto u kuæi, a i devojka je videla njega. Ko zna u kakav bi se požar mogla izmetnuti iskra toga prvog susreta? Hodala je gore-dole po bi-105blioteci. Kad god bi prošla kraj otvorenih vrata, mogla je da vidi glavu mlade devojke prilježno nagnutu nad onim ðonom, i njenu ruku koja je zabadala i izvlaèila iglu. Njena odluka se stvorila najednom. Ta se stvar mora resiti odmah. Devojku æe zadržati. Ali ona mora taèno shvatiti u èemu se sastoji njena dužnost. Izišla je i bržim korakom nego obièno i sela opet na staro mesto.- Resila sam se - poèela je naglo. - Vi æete ostati u ovoj kuæi.Devojka je digla oèi sa svoga posla, držeæi u ruci iglu kojom se upravo pripremala da probode sukno, ali koja je bila zastala u vazduhu, ne dovr-šivši bod. Ustala je iz poštovanja prema gospi Vu.- Mislite da vam se dopadam? - zapitala je tiho i bez daha.- Da, ako budete vršili svoju dužnost - rekla je gospa Vu. - Vi ste došli ovamo da biste služili mome gospodaru, da biste zauzeli moje mesto... u izvesnim stvarima.- Razumem - rekla je devojka isto onako potmulim glasom kao maloèas. Oèi su joj bile èvrsto uprte u lice gospe Vu.- Morate da znate - nastavila je gospa Vu - da je naša kuæa u mnogom pogledu još starinska. Ovde nema odlaženja i dolaženja izmeðu dvorišta muškaraca i žena.- O, ne - složila se brzo devojka. Ruke su joj se spustile u krilo, ali su joj oèi ostale nepomiène.- U tom sluèaju - rekla je gospa Vu odseèno, što je èudno odudaralo od uobièajenog naèina njenog govora - nema nikakvog razloga da se stvar ne zakljuèi.- Ali zar ne treba da ja imam svoje ime? - zapitala je devojka sa bojažljivom zabrinutošæu. - Zar æu bez imena biti u ovoj kuæi?Bilo je neèega žalostivog i dirljivog u tom pitanju, što je zakljuèila i sama gospa Vu. - Jeste - rekla je - vi morate imati ime i ja æu vam ga dati. Zvaæu vas Èijuming. To znaèi Ozarena Jesen.106Tim imenom jasno obeležavam vašu dužnost. U njega je jesen, a vi ste zrak koji æe je obasjavati.- Èijuming - ponovila je devojka. Kao da hoæe da okusi na jeziku još jednom, dodala je: - Ja sam Èijuming.IVG. Vu nije dolazio u blizinu gospe Vu, a ona je pustila da tako i ostane. Posle toliko godina provedenih s njim znala je i sama šta se dešava u njegovoj duši. Da je bio odluèno protivan ostanku devojke pod njegovim krovom, on bi došao do gospe Vu i rekao joj svoje mišljenje, odluèno i plaho-vito, a možda i u smehu. Ali njegovo povuèeno držanje dokazivalo je u njenim oèima da je voljan dovoðenju devojke u njegovo dvorište i da se pred gospom Vu potajno stidi svoga preæutnog pristanka. Poznavala ga je dovoljno da bi slutila da se u duši možda èak i gadi pomalo nad samim sobom, ali suviše malo da bi mu to bilo od pomoæi u borbi sa njegovom sklonošæu.I tako, kao što nikad nije bio kadar da se ne polakomi za dobro zaèinjenim jelom na stolu, tako neæe biti u stanju, ma koliko žudeo za savršenstvom, da uskrati sebi zadovoljstva koje bi mu mogla pružiti jedna mlada žena. Nije on bio ni neprijatelj ni gospodar svoga sladostrašæa, mada je godinama bio u stanju da se zadovoljava sa gospom Vu kao svojom ženom. Ali je gospa Vu bila svesna, mada nije bila sujetna, da bi mogao biti zaveden i na drugu stranu da je ona bila manje lepa i manje savesna kao žena. Brižljivo se starala da bude uvek zadovoljan u svemu. Kad bi osetio želju da sazna ma šta što bi se moglo naæi u knjigama, ona bi se obavestila i kazala mu šta je pronašla. Kad bi pokazao ljubopit-ljivost za nešto strano, ona bi se uputila i u to i rekla šta bi èula i proèitala. Tokom svih onih godina koje su proveli zajedno, nijedna njegova želja nije ostala nezadovoljena. Ali je ona znala takoðe,107i to je nije bolelo, da je to bilo stoga što je ona prouèavala njegove želje i što bi im, kada su bile maglovite, razgovorom i razbiranjem o njima pažljivo i umešno pomagala da se rasvetle, pa èak i pred njim samim jasno ukazu.Ni ona nije bila nezadovoljna njime. Nije se najednom razoèarala u njemu. U poèetku je njegovo æudljivo ljubopitstvo smatrala za buðenje jednog duha èiji je razvoj bio ometan zato što mu je njegova majka èinila na volju preko svake mere otkad se rodio. Stara gospa nije nikad davala starom gospodaru nikakvu vlast nad njihovim jedinim dete-tom, za kojim je ludovala više nego što prilièi, jer je samo ono ostalo u životu od sve dece èije je raðanje preturila preko glave. Stara gospa se prvo svaðala, otvoreno i žestoko, kada je stari gospodar izrazio želju da svog sina uzme pod svoje okrilje i stegu. To se dogodilo kada je deèaku bilo sedam godina. Do toga vremena, pokoravajuæi se obièaju koji se poštovao u svim sliènim porodicama, stari gospodar

je dozvoljavao da mu sin živi u odajama i dvorištima svoje majke. Ali je tada rekao staroj gospi da je deèaku vreme da preðe u dvorište svoga oca.Stara gospa nalazila je jedan za drugim izgovore da se tome ne povinuje. Deèak je kao imao oset-ljivo grlo i stoga je morao da bude negde gde bi se na njega i noæu moglo pripaziti; onda je, opet, slabo jeo i morao se nutkati pri jelu. Kad je stari gospodar strogo zahtevao da ga posluša, ona se rasplakala, a kad se naljutio, ona se rasrdila još više od njega. Ali je on umeo biti tvrði od kamena, te je ona, najzad, bila prinuðena da mu se povinuje. Kad mu je bilo devet godina, dete je preseljeno u jednu malu odaju do spavaæe sobe svoga oca, a stari gospodar je uzeo u svoje ruke uèenje i odgoj jedinca.Ali je ta mala soba imala, avaj, i sporedna vrata, na koja se lepi, samovoljni deèak mogao iskrasti noæu i odšunjati do svoje majke! Strpljivo i nežno, stari gospodar je pouèavao sina, ali bez ikakvog dej-stva. Umesto vladanja samim sobom, èemu ga je on108uèio, ona ga je i nehotice, iz prevelike ljubavi, uèila samovolji i lenjosti, pomažuæi mu da se igra i kada je trebalo da uèi. Hranila ga je skupim poslasticama, a kad bi se njegov detinji trbuh pretrpao i za-boleo ga, davala rnu je da popuši lulu opijuma da bi mu ublažila bolove. Samo dobro zdravlje i veèito nemiran duh spasli su deèaka od pušenja toga otrova, ne dozvoljavajuæi da mu to preðe u neizleèivu naviku. Tako se desilo da je stari gospodar, kada mu je sin napunio dvadesetu, uvideo da je volja stare gospe nadvladala njegovu i predao joj sina.- Sine moj - rekao je na kraju toga susreta - vi ste se opredelili za ženu, stavljajuæi je iznad èoveka, za vašu majku umesto za vašeg oca, za lagodnost umesto za postignuæa. Neka bude tako. Sada ostaje da vam se za ljubav naše kuæe naðe žena koja æe dati snage vašoj slabosti.Mladiæ je bio zaplašen dubokom ozbiljnošæu glasa kojim mu je otac govorio tom prilikom i požurio se da ode što je pre mogao do majke, kao što je èinio uvek kad bi se neèeg prestrašio, i zaboravi za nekoliko èasaka u njenoj blizini neprijatno uzbuðenje - koliko retko i koliko kratkotrajno - koje ga je trenutno bilo obuzelo.Gospa Vu je dovedena u njihovu kuæu uskoro posle toga. Desetog dana po venèanju, stari gospodar je poslao po nju, poruèujuæi joj da doðe u njegovu biblioteku, i porazgovarao tada s njom o svome sinu: - On æe biti ono što vi od njega naèinite. Neki se ljudi grade sami, ali æe on uvek biti delo ženskih ruku. Ali vi ne smete dozvoliti da on to sazna. Ne prebacujte mu nikad njegovu slabost, jer bi tada postao nepovratno slab. Ne dozvolite mu nikad da oseti da bi bio beskoristan kad vas ne bi bilo, jer æe, inaèe, postati beskoristan jednom i za-svagda. Moraæete da pronaðete ono nekoliko snažnih niti koje se još kriju u njegovoj prirodi, i od njih da izatkate osnovu njegova života. Kad naiðete na koju slabu nit, ne uzdajte se u nju. Utkajte potajno na mesto nje svoju sopstvenu.109Bila je tada veoma mlada, a njen muž lep i veseo, a ona, pored toga, opijena brakom. Nièega se nije plašila.- Volim ga - rekla je jednostavno starom gospodaru.Pogledao ju je iznenaðeno jer je bilo protivno obièajima da jedna žena govori tako smelo. Ali je glas kojim je kazala te neobiène reci bio veoma ne-žan i ljubak, a ona æela izgledala tako osetljiva i èedna izgovarajuæi ih da on nije imao srca da je prekori.Umesto toga, oborio je samo glavu i rekao: - Onda imate u svojoj ruci najoštrije oružje kojim jedna žena može da raspolaže.Proteklo je, možda, deset godina dok je gospa Vu došla do punog razumevanja èoveka za koga je bila udata i koga je još nežno volela. Izbila je na sve granice i stavila ruku na sve meðe njegove duše, ali tako sporo, tako postepeno, da nije nikad osetila bol razoèaranja. A te granice i meðe opasivale su malen prostor. Sada je uviðala da je bila lišena ko-rena sva radoznalost i sva pitanja koja su je isprva uzbuðivala, zatim, što je u tome videla znake buðenja jednog darovitog, ali zapuštenog uma. Za njega su to bili samo razni naèini i oruða njegove razonode. Putevi bez ikakvog cilja na kraju. Uvek je postojala moguænost da mu postavljeno pitanje iznenada dodija i da ga prestane slediti, i da ona tada opet mora da otkriva put kojim æe sledeæi vetar duvati.To je bilo vreme kada je ona sama prekoraèila granice do kojih je on mogao domašiti, i dozvolila da se njene meðe razmaknu dokle god su htele. Ali mu o tom nije govorila. Doista, zašto bi to i èinila, kad on ne bi razumeo šta mu kazuje? Dovoljan deo nje kretao se unutar granica njegovog poimanja, tako da je on mislio da je ona još uz njega.Sada je resila da mora otiæi do g. Vua i reæi mu sama da je devojka pronaðena i da je spremna. On je, svakako, od slugu veæ èuo za novost, ali mu to ipak mora i ona kazati. Ne srne biti nikakva od-110laganja, jer je Fengmo video devojku. Viðenje sa jednom mladom ženom ne mora znaèiti ništa za mlada èoveka, ali može da znaèi i sve. U plimi mladosti vazda nastupa èas kad svaki slièan susret, ma kako sluèajan bio, može da bude opasan kao zakazan sastanak. Ako g. Vu bude u prikladnom raspoloženju, poslaæe mu Èijumingu èim je bude mogla spremiti i otpremiti.Èijuming se oseæala veoma sreæna tog sunèanog letnjeg jutra. Gospa Vu je bila poslala Jingu u jednu bogato snabdevenu radnju po dobru pamuènu tkaninu ukrašenu cveæem, i neku bolju svilu, te je jedan trgovaèki

pomoænik doneo uskoro na izbor èitave topove sliène robe, od koje je gospa Vu sada izabrala sve što je potrebno da bi se za Èijumingu mogle pokrojiti tri potpune presvlake nove odeæe. Želela je da zadovolji devojku i dozvolila joj je stoga da pokaže sama koje su njene omiljene boje i šare. Bilo joj je milo kada je devojka odabrala sitne šare i blage boje. Bilo joj je još milije kada se devojka odmah prihvatila posla da bi sama sašila haljine od kupljenih tkanina.Èijuming je stajala za stolom gde je prvo raza-strla pamuènu tkaninu sa cvetnom šarom. Zatim je zastala, držeæi u vazduhu podignute gvozdene ma-kaže.- Treba li da ih skrojim tako da budu sliène vašim haljinama, starija sestro? - zapitala je. Njena odeæa bila je širokih rukava i kratka kaputa, kao u žena sa sela.- Jinga æe vam pomoæi da naèinite kroj koji prilièi ovoj kuæi - odvratila je gospa Vu.I tako je Jinga razmerila tkaninu i obeležila je komadom bela kredo vita kamena, a onda je srezala po kroju vitkog i oblog tela mlade Èijuminge.A dok se to dogaðalo, devojka je stajala u zanosu nepomuæenog zadovoljstva. - Još nikad u životu nisam imala haljinu od nove tkanine - rekla je šapatom.Pošto je srezana sva parèad haljine, uvukla je konac u iglu i stavila na kažiprst bakarni prsten,111koji joj je služio kao naprstak, i zasela za posao opijena radošæu. Šila je polagano i pažljivo, a Jinga je posmatrala da bi utvrdila da li je bod dovoljno sitan i ujednaèen. Gledajuæi Èijumingu, gospa Vu je opet osetila kako je žiga oko srca ono èudno ose-æanje neodreðene krivice, kao da se pripremala da uèini nešto nažao toj devojci. Odluèila je da odmah poðe i naðe g. Vua. Rukom je dala znak Jingi da preðe s njom na trenutak u susednu sobu. Tu, gde je devojka nije mogla èuti, gospa Vu je rekla sobarici:- Morate joj pomoæi. Postarajte se da joj bude brzo gotova jedna presvlaka donjeg rublja, kao i jedna gornja haljina. Možda æu je otpremiti odavde još sutra, ali æe to zavisiti od toga šta æe doneti i na šta æe me uputiti današnji dan.- Molim, milostiva gospoðo - rekla je Jinga, pazeæi da ni licem ni glasom ne pokaže bilo zadovoljstvo bilo žalost.Gospa Vu je potom izišla iz svog dvorišta, prvi put otkako se tu preselila. Uz put je zastala po dužnosti, da bi videla staru gospu. Zatekla ju je u dobrom zdravlju. Sedela je na suncu pred svojim vratima, neobièno vesela i vedra, a jedna služavka trljala je uljem njena stopala i èlanke koji su toga dana sluèajno bili malo nateèeni.- To je od rakova - rekla je stara. - Od rakova mi uvek natièu noge. Ali kad sam veæ jednom nogom u grobu, zašto bih se zbog toga odricala rakova? Moje noge i èlanci mi ionako malo vrede. Pila sam takoðe mnogo vina uz rakove, da bih spra-la otrov.Stara gospa bila je potpuno zaboravila, oèito, da je zbog naložnice bila ljuta na svoju snahu, a gospa Vu je nije podsetila na to. Zastala je da bi po-smotrila natekle noge stare gospe i naredila služav-ci da ih trlja odozdo naviše, tako da bi se krv penjala umesto da silazi. Zatim je produžila svojim putem.Oèekivala je da æe zateæi g. Vua u svojim starim dvorištima, umesto u njegovom, pa je tamo i otišla.112To je bilo dvorište u kome su tih dana venule njene srebrne orhideje. Sagnula se da bi videla ima li biljnih vašiju na lišæu, ali nigde nije primetila ni jedne. To je bio trenutak u kome je ugledala g. Vua, koji je sedeo pod krovom, u kuænim haljinama. Vero-vatno zbog vruæine, imao je na sebi bele svilene pantalone široke oko èlanaka i svilen kaput, raskopèan na glatkim prsima. Mahao je lepezom od be1 -svile, na kojoj su bili naslikani zeleni bambusi, i držao u ruci æasu za èaj. Na stolu su bili prazni ta-njiriæi od doruèka. Primetila je zabunu i izvesnu zlovolju na njegovom dobro uhranjenom lepom licu, i po staroj navici rekla mu je veselo: - Vreme je, mislim, da opet posadimo božure u ovom dvorištu. Šta vi kažete na to, oèe mojih sinova?- Nisam nikad mario za te male sive orhideje- odgovorio je on. - Više volim nešto u boji.- Postaraæu se još danas da ih povade i da zasade božure namesto njih - produžila je ona. - Ako im kupimo saksije, to im neæe smetati da i dalje cvetaju.On je, ipak, ustao, prešao sitnim korakom iz sobe u dvorište i stao kraj nje, posmatrajuæi orhideje. - Crvene i ružièaste božure - rekao je kao da objašnjava stvar o kojoj je zrelo promislio <- i jedan beo, recimo, na svakih pet crvenih i ružièastih.- Dobra srazmera - složila se ona. - A gde je Jenmo? - zapitala je. Njen najmlaði sin bio je obièno negde u blizini svoga oca.- Poslao sam ga juèe na selo - odgovorio je g. Vu sa izvesnom sveèanošæu u glasu. - Premlad je za ovu pometnju u kuæi.- To ste pametno uèinili - rekla mu je ona.- Vi ste uistinu uman èovek. - Pogledala ga je sa izrazom tople naklonosti u oèima. Bio je visoka stasa, pomalo gojazan, jer je voleo dobar i ukusan zalogaj. - Kako ste jutros? - upitala ga je. Izgledate kao knez blažene zemlje Èu.- Dobro - odgovorio je - veoma dobro. - Ali je ona primetila na njemu izvesnu nestrpljivost. Nasmešila se.

8 Paviljon žena113- Nisam vas zaboravila - rekla je. Njen ljupki glas bio je sav prožet nežnošæu.- Oseæam se kao da jeste - progunðao je on. Razdrljio je kaput i hladio se jedan trenutak lepezom po golim grudima, mašuæi njome brzo i snažno. - Bio sam veoma usamljen, èekajuæi da se na nešto resite. Ja sam dobar suprug, Eilijen! Drugi èovek ne bi otrpeo ovako dug rastanak. Toliki dani! Dosta je toga, doista vam kažem!- Nisam vas ni za trenutak zaboravila - rekla je ona. - Tražila sam revnosno, i našla najzad. Mlada žena je ovde.Jarko rumenilo oblilo je lice g. Vua. - Eilijen- rekao je - ne govorite opet o tome.- Vi ste morali èuti da je ona ovde - nastavila je gospa Vu svojim jasnim glasom.- Ne obraæam nikakve pažnje na razgovore služinèadi - rekao je on, držeæi se veoma gospod-stveno pri tom. Ali je ona znala da je to samo njegova predstava o samom sebi. Slušao je on, u stvari, sve što mu je prièao njegov lièni sluga i smejao se njegovim šalama, jer je taj èovek bio roðeni šaljiv-èina i pajac i dobro znao da njegov gospodar voli da se nasmeje.Sa ljupkim pokretima gospa Vu se spustila u jednu baštensku stolicu. - Mlada žena je uistinu zgodna - promrmljala je tiho. Sa uobièajenim spo-kojstvom, njene nežne ruke spustile su se u krilo.- Zdrava, mlada, lepuškasta, èedna ...- Zar u vas nema ni trunke ljubomore? - prekinuo je on u po reci njeno izlaganje, oporim glasom. Stajao je jasno obasjan suncem, a njoj se dopala slika koju je ono naèinilo od njega - sjajna crna kosa, glatka koža boje poput zlata, lepo krojene usne i krupne smele oèi.- Vi ste tako lepi - rekla je smešeæi se - da bih možda i bila ljubomorna kad ona ne bi bila takvo dete, tako jednostavna, manja od makova zrna meðu nama dvoma.- Ne mogu da razumem zašto ste prekonoæ postali tako èudovišno hladni - požali se on. - Eili-114jen, prošle nedelje bili ste... kao i uvek. Ove ne-delje...- Navršila sam èetrdeset godina - rekla mu je ona, smešeæi se još uvek. Zatim ga je ponudila pokretom ruke da sedne kraj nje. - Hodite - nagovarala ga je umiljato - sedite ovde.Tek što je seo, ugledao je Fengma, koji je prolazio kraj vrata. Pogledao je unutra, video da mu roditelji sede jedno kraj drugog, i brzo se udaljio.- Fengmo - zovnula ga je ona. Ali je mladiæ nije èuo i nije se vratio.- Moramo da ženimo ovog našeg treæeg sina - rekla je gospa Vu. - Kako bi bilo, šta mislite, da odmah porazgovaram sa gospom Kang, možda još sutra, i da zaprosim malu Linaj u njegovo ime?- Vi ste uvek birali žene našim sinovima - odvratio je on.- Æemo je sam izabrao svoju - podsetila ga je ona. - Zelela bih da izbegnem tu grešku sa Fengmom.- Imate pravo - rekao je on. Bilo joj je drago kada je videla da mu je glas ostao ravnodušan pri pomenu lepe Linaj. Bio je zaboravio na nju. Mislio je samo na sebe. Odluèila je da govori s njim bez okolišenja, kao da mu je naruèila novo odelo ili nove cipele.- Ukoliko nemate ništa protiv, poslala bih vam devojku sutra - rekla je.Žarka rumen je opet kao plamen liznula uz obraze g. Vua.Stavio je palac i kažiprst u mali džep na kaputu i izvukao odatle paklo stranih cigareta, pa izvadio jednu i pripalio. - Znam da ste tako ðavolski uporna žena da bih se mogao ubiti lupajuæi glavom o zid vaše želje - promrmljao je odbijajuæi guste dimove. - A zašto da se ubijam?- Je li moja tvrdoglavost ikad umanjila vašu sreæu? - zapitala je ona. Glas joj je treptao od prigušenog smeha. - Nije li to uvek bila upornost vas radi?115- Ne govorite mi o toj stvari - rekao je on. Odbio je naglo èitav oblak dima. - Nikad mi više ne pominjite tu devojku!- Nemamo nikakvog razloga da razgovaramo0 njoj - saglasila se s njim gospa Vu. - Poslaæu vam je sutra uveèe.Ugledala je drugu priliku na kapiji dvorišta i prepoznala svog najstarijeg sina, Lijangma. I on je nailazio u prolazu, ili se bar tako èinilo.- Lijangmo! - pozvala ga je ona. Ali je Li-jangmo takoðe otišao i nije se vratio.G. Vu se naglo digao. - Setio sam se sada da sam jednom èoveku zakazao sastanak u èajdžinici - rekao je gospi Vu. - Upravitelj imanja misli da bi nam trebalo kupiti onu njivicu što je moj deda, pre tri pokolenja, poklonio jednom od naših slugu koji mu je spasao život. Njegovi naslednici su pripravni da je prodaju. Kad bismo to iskoristili, imanje bi opet bilo zaokrugljeno kao negda.- Bilo bi to veoma dobro - rekla je ona - ali petina ne bi smela da staje više od sedamdeset pet dolara.- Mogli bismo mu, možda, dati i osamdeset dolara - rekao je g. Vu.- Bila bih sreæna kad ne bi bilo više - rekla mu je ona. - Moramo misliti na svoju decu.- Neæe biti više od osamdeset - obeæao je g. Vu. Okrenuo se i ušao u kuæu, a ona se digla sa svog mesta i spremila da produži svojim putem. Ali se

t. Vu zaustavio i okrenuo na samom pragu. Pogle-ao je u nju. - Eilijen - doviknuo je - ja ne mogu primiti na sebe krivicu ni za šta!- Ko æe vas da krivi? - odgovorila je ona. - I, uzgred budi reèeno, zaboravila sam da vam kažem njeno ime. Zove se Èijuming. Ona æe biti svet-lost vaše jeseni.Na te reci g. Vu je otvorio usta, zatvorio ih -1 udaljio se bez reci.Zamišljenih oèiju gospa Vu se zagledala u svoje orhideje. „Hteo je da mi dobaci neku kletvu", pomislila je, „ali nije znao kako bi to uèinio."116Osetila je iznenada neku neodreðenu bojažlji-vost i duboku èežnju da se vrati u svoje tihe odaje, ali je znala da joj je to branila dužnost prema njenim sinovima koji su je sigurno oèekivali. Mora ih posetiti sve redom, jednog za drugim.Zatekla je Lijangma u susednom dvorištu oko koga su bile rasporeðene odaje njegove porodice i njegove. Bio je to sreæan dom pun živosti. Lijang-mov sinèiæ igrao se sa dadiljom u dvorištu. Prišao je gospi Vu èim je ušla. Ona ga je pomilovala po obrazima i sagnula se da omiriše njegovu èistu de-èiju put.- Mali moj dundica - rekla je nežno. - Ah, obrašèiæi ti tako slatko mirišu.Lijangmo je èuo njen glas i izišao iz kuæe. Bio je obuèen za ulicu. - Evo me, majko. Spremao sam se upravo da iziðem i vidim kako napreduje pirinaè. Vreme je da se proraèuna vrednost žetve.- Odložite svoj izlazak, sine moj - rekla je ona. Uzela ga je ispod ruke koju joj je ponudio, a on ju je onda odveo do baštenske stolice pod jednim borom, koji je tako kresan i vezivan da je zasvodio sedište kao nebo postelju.- Došla sam da vas zamolim da odete sa svojim ocem u èajdžinicu. On misli da otkupi njivu koja je pripadala porodici kroz tri pokolenja. Sin sadašnjeg sopstvenika je pušaè opijuma, kao što vam je poznato, te je to zbilja dobra prilika da opet prikljuèimo tu zemlju našem posedu. Ali vi morate otiæi na razgovor sa vlasnikom i postarati se da se za nju ne ponudi više od sedamdeset dolara. Vaš otac pominje osamdeset. Ali se ona može dobiti za sedamdeset po petini jutra. Ljudi nas pljaèkaju zato što misle da smo bogati, a niko nije dovoljno bogat da bi se dao pljaèkati.- Otiæi æu, majko, naravno - rekao je on. Vi-dela je da zbog neèeg okleva i znala odmah da bi želeo da se raspita za Èijumingu. Ali se ona bila èvrsto resila da ne razgovara o devojci ni sa jednim sinom. Ne bi bilo dobro dozvoliti jednom kolenu da pretresa drugo.117<m- Gde je Meng? - zapitala je. - Nisam je vi-dela od svog roðendana. Zelela bih da je pitam, a i vas takoðe, sinko, šta mislite da li bi Linaj bila zgodna prilika za Fengma?- Linaj? - Lijangmo nije mislio na to. - Ali hoæe li Fengmo dozvoliti da vi o tome rešavate?- Ako ne bude hteo, pustiæu ga neka se sam odluèi da uzme Linaj za ženu - rekla je gospa Vu i propratila te reci svojim ljupkim, poluglasnim smehom. - Nikad ne silim nikog ni na šta.Meng je u tom trenutku izišla iz kuæe. Glavna joj je mana bila što je izjutra bila uvek pospana i aljkava sat-dva pošto bi se digla iz postelje. Kada je toga jutra èula gospu Vu, sedela je u noænoj ode-æi i nepoèešljana. Pohitala je u stražnju odaju i pristojno se obukla i doterala. Izišla je odatle sveza i lepa kao neuzabrana ruža - koja više nije bila pupoljak, ali se takoðe još nije bila potpuno rascve-tala. Zamorena trudnoæom, ona je tih dana ostavljala utisak neke beskrajne blagosti i mekoæe. Njene krupne oèi bile su vlažne, a usne napola rastvorene. Uši su joj krasile biserne minðuše koje je dobila na dar od gospe Vu.- Majko - rekla je namesto pozdrava - jeste li nam došli?- Kako vam lepo pristaje biser - rekla je gospa Vu. Pogledala je Lijangma. - Idite, sine moj - zapovedila je ljupkim glasom, znajuæi da æe se on, kao i uvek, povinovati njenoj roditeljskoj vlasti, mada ona nikad nije izgledala stvarna; toliko je bila neusiljena lakoæa kojom se gospa Vu služila.- Meng i ja æemo malo poprièati.Kada je Lijangmo otišao, ona je stala da posma-tra snahu od glave do pete. - Povraæate li još ujutro? - zapitala je sa prijateljskom toplinom.- Tek sam poèela - odvratila je Meng. - To jest, muèi mi se, ali naprazno.- Još desetak dana, pa æe i to uistinu poèeti - rekla je gospa Vu. - Zdravo dete, naroèito ako je muško, uvek nagoni majku na povraæanje dobra tri meseca.118- Ova mala repica doista se tako ponašala - rekla je Meng, napuæivši svoju crvenu donju usnu na svog sinèiæa, koji je upravo jahao na dadilji kao na konju.Gospi Vu je uvek trebalo malo vremena da bi se približila stvarnom predmetu razgovora sa tom snahom. Nijedno od dece gospe Kang nije imalo krupnoæu tela i širinu duha svoje majke. Gospa Vu je razmišljala o tome, gledajuæi punaèku malu pojavu svoje snahe i njene prekrasne male ruke i lice. Bilo je to kao da se njena prijateljica podelila na devetoro u svojoj deci. Dajuæi život svojoj deci, gospa Vu nije bila svesna nikakve deobe sopstvene liènosti. Ona ih je stvarala kao potpuno nova, samostalna biæa, koja su bila odvojena od nje

od èasa svog roðenja. Ali Mejhen se nikad nije odvajala od svoje dece. Pripijala se uz svako od njih kao uz sa-stavni deo svoga tela i svoje krvi.- Meng, èedo moje - poèela je tada gospa Vu- dolazim vam da tražim saveta. Šta mislite, kako bi bilo da isprosimo u vaše majke vašu sestru Linaj za našeg Fengma? Oni su gotovo istih godina, vaša sestra je, mislim, èetiri meseca mlaða od Fengma. Ona je lepa, a i Fengmo dobro izgleda. Oboje su zdravi. Horoskope još nisam prouèila, ali znam da su meseci njihovog roðenja blagodetni i prikladni. Ona je voda, a on kamen.- Koliko bih volela da mi sestra bude ovde! - uzviknula je Meng. Pljesnula je rukama, zveknuvši prstenjem. A onda je opustila ruke. - Ali, maiko, > moram nešto da vam kažem. Linaj misli da je Fengmo starinski mladiæ.- Ali zašto? - zapitala je zaèuðeno gospa Vu.- On nikad nije odlazio od kuæe na školovanie. Živeo je samo pod ovim krovom otkad zna za sebe- objasnila je Meng.- Bolje bi bilo da ni vaša majka nije puštala Linaj u školu one godine u Šangaj - rekla je gospa Vu. - Strogost je uèinila tvrdim prekrasan lik njenih usana.119- Naravno, Fengmo bi još mogao otiæi od kuæe na školovanje - rekla je Meng. Zevalo joj se, pa je pokrila usta svojom malom rukom, koja je bila punaèka i ukrašena rupicama.- Neæu da šaljem Fengma u tuðinu pre nego što sazri. Moja je želja da lik svakog mog sina iz-vaja ova kuæa, a ne neka strana škola - odgovorila je gospa Vu.Meng se nije nikad prepirala. - Treba li da upitam Linaj? - rekla je samo.- Ne - odgovorila je dostojanstveno gospa Vu. - Ja æu lièno da razgovaram sa njenom majkom.Gospa Vu je bila za trenutak ljuta na Meng. Ali, pre nego što je mogla razmisliti o tome, prime-tila je izraz iznenaðenja koji je preleteo detinjastim licem njene snahe.- Oh, nebesa - uzviknula je ona, i sklopila ruke na trbuhu.- Šta vam je? - upitala je gospa Vu.- Da li to veæ oseæam dete, tako rano? - zapitala je sveèano Meng.- Opet muško - proglasila je gospa Vu. - Kad se zakoprca tako rano, to je muško.Njoj ne bi prilièilo da gubi strpljenje sa svojom snahom kad se nalazila u tom stanju, pa se stoga savladala. Od mladih nije trebalo tražiti ništa osim ispunjavanja dužnosti njihove ženstvenosti, što je Meng nesumnjivo èinila.Digla se da krene. - Treba da uzmete malo mesne èorbe, èedo moje - rekla je. - Èorba s pirin-èem je najbolja. Kad se dete mièe, to znaèi da je gladno.- Hoæu - rekla je Meng - mada sam upravo doruèkovala. Gladna sam danju i noæu, majko.- Jedite - rekla je gospa Vu. - Jedite dok ne budete siti i vi i dete.Otišla je. Hodeæi kroz prekrasna stara dvorišta, osetila je opet, kao što joj se èesto dogaðalo, da joj duša napušta njeno telo i utapa se u reku vremena i života, koja se zvala porodica Vu, u koju je stupila pre toliko godina, puštajuæi njenoj struji da je nosi120na svojim talasima i svojim zavojitim putevima. Život i brak, raðanje i opet raðanje - struja je tekla svojim tokom. Zašto bi se srdila na Meng, koja nije mogla misliti ni na šta drugo osim na raðanje?„Sa svojim sinovima, i ja sam dala toj reci života deo njenih voda i nekoliko zaokreta njenog toka", rekla je u sebi gospa Vu. Odsad joj je jedina dužnost bila da èuva èistotu drevne reke u svakom pokolenju i da uklanja prepreke sa njenog puta. Podigla je glavu i duboko udahnula jutarnji vazduh. Izuzimajuæi tu dužnost, bila je slobodna.Ostajao je još razgovor sa Cemom. Fengma nije želela da vidi pre nego što sazna raspoloženje lepe Linaj. Jenmo je bio otišao. Njeni zadaci za taj dan biæe privedeni kraju èim poseti Cema i Rulenu. Ce-movo dvorište bilo je od sviju najmanje privlaèno. Stupajuæi u taj skuèeni i pretrpani prostor, ona se još jednom pokajala što mu se tako osvetila za njegov brak. Bile su tu svega dve odaje, a i one su gledale na sever. Sunce ih zimi nije grejalo, a preko leta su bile vlažne.Zatekla je Cema u veæoj odaji. Brisao je neko strano teèno mastilo koje je bio prosuo iz boce. Vi-dela ga je pre nego što je opazio njen dolazak i pri-metila odmah da je zle volje. Taj njen sin bio je èesto rðave volje. Tada bi mu usta bivala naniže povijena, a oèi svirepe. Takav je bio i toga dana.Gospa Vu je stupila na prag odaje.- Kako ste, sinko? - rekla je namesto pozdrava. - Jeste li sami?- Rulen je bolesna - odgovorio je, bacajuæi na pod mastilom umrljanu krpu.- Bolesna? To mi niko nije rekao. - Gospa Vu je prešla visoki prag i ušla u sobu.- Nije izgledala dobro, pa sam joj rekao da ostane u krevetu -- rekao je Æemo.- Svratiæu do nje da je vidim - rekla je gospa Vu.Odgurnula je zavesu od crvene svile, koja je vi-sila na ulazu u susednu prostoriju, i ušla. Bilo je to

121prvi put otkad je Rulen dovedena da je gospa Vu ušla u tu sobu. Videla je da se tu mnogo toga pro-menilo. Umesto na postelji, gde ih više nije bilo, za-vese su zastirale prozor. Na zidovima su visile neke strane slike, a na policama duž zidova bilo je podosta i stranih knjiga.Rulen je ležala na toj postelji bez zavesa, koja je izgledala obnažena, i opustošena. Glava joj je ležala na visokom jastuku, okružena vencem njene kratke kose koja je ostavljala otkriveno æelo njeno lice, pa èak i uši. One su bile malene i lepe kao dve školjkice. Gospa Vu ih je odmah primetila.- Nisam vam još nikada videla uši - rekla je ljubazno. - Veoma su lepe. Vi treba da nosite min-ðuše. Poslaæu vam jedan par zlatnih.Rulen je pogledala gospu Vu svojim crnim sjajnim oèima. - Hvala vam, majko - rekla je sa krot-košæu koja joj nije bila uobièajena.Stoga je i zabrinula gospu Vu. - Plašim se da ste veoma bolesni - uzviknula je.- Umorna sam - priznala je Rulen.- Da niste, možda, u drugom stanju? - zapitala je gospa Vu.Ali je Rulen zatresla glavom. - Umorna sam samo - ponovila je. Stala je da nabira svileni pre-krivaè svojim smeðim prstima.- Onda se odmorite, dete moje - rekla je gospa Vu. - Dobro se odmorite. U ovoj kuæi nema posla u kome vas kogod drugi ne bi mogao zameniti.Klimnula je glavom smešeæi se i prešla u drugu sobu, kod Cema. On je pisao tuðinska slova, jedno za drugim, sa stranim perom u ruci. Kad se ona vratila, ustao je sa perom meðu prstima.- Šta to pišete? - zapitala je gospa Vu.- Uèim engleski - rekao je on.- Ko vas uèi? - pitala je ona dalje.On se zacrveneo. - Rulen - odgovorio je. Ra-zumela je odmah da se stidi toga i zato je brzo rekla nešto drugo.- Rulen je umorna. Treba da se odmori.122- Ja æu je veæ naterati na to - rekao je vatreno. - Ona previše radi. Juèe je prisustvovala sastanku Nacionalnog odbora za obnovu u Domu Gradskog veæa i izabrana je za predsednicu Odbora. Vratila se kuæi potpuno iscrpena.- Opet Nacionalna obnova? - Glas gospe Vu podseæao je na jasne i èiste zvuke majušnog srebrnog zvona. - Ah, to je veoma zamorno.- To sam joj i ja rekao - saglasio se Æemo. Ona je klimnula glavom, pa otišla posle toga iušla u svoje dvorište sa nehotiènom žustrmom; Cijuming je sedela na jednoj stolici u dvorištu i šila svoje nove haljine. Gospa Vu je zastala kraj nje, a devojka se upola podigla sa svog mesta. Blagim pritiskom ruke koju je položila na njeno rame, gospa Vu je spreèila devojku da ustane. - Ostanite kod svoga šivenja - zapovedila je gospa Vu. - Sutrašnji dan biæe znaèajan. Vi se morate pripremiti za njega.Devojka se opet spustila u stolicu i dohvatila iglu koja joj je ispala iz ruke i ostala viseæi na koncu. Nije progovorila ni reci. Saginjuæi glavu, poèela je opet da šije brzim i spretnim pokretima prsta i ruke. Spuštajuæi pogled na pognutu mladu glavu, gospa Vu je videla rumen, jarku kao bresk-vin cvet, koja je iskrsla izmeðu devojèinih ramena i oblila njen obli vrat i potiljak, sve do korena njene meke, crne kose.* * *Do kraja sledeæeg dana gospa Vu je do sitnica smislila kako æe Cijuming biti dovedena u dvorište g. Vua. Uzbune æe biti najmanje, raèunala je, ako se to obavi mirno i po noæi. Za neko slavlje nije bi lo nikakva razloga. To je bila stvar g. Vua i njena - njihovog pokolenja, te bi svaka uloga u tome, koja bi bila dozvoljena mlaðem naraštaju, mogla samo da ga dovede u nepriliku.123Sutradan je, stoga, naredila Jingi da pomogne devojci u izvesnim sitnim pojedinostima njenog ode-vanja, u èemu æe Èijuming svakako biti puka neznalica. Sama je provela dan u biblioteci. Nije nimalo želela da se opet prihvati zabranjenih knjiga. Oseæala je, štaviše, da ih možda nikad više neæe ni otvoriti. Kakve bi veze još ona mogla imati sa èo-vekom i muškarcem? Izabrala je, umesto toga, neku istorijsku knjigu i poèela da èita o vremenu kada nebo i zemlja još nisu bili razluèeni, nego ujedno sliveni u vasionskoj smesi haosa.Dan joj je prošao kao da je napustila svoje telo i lutala prostorima. Niko nije dolazio u njenu blizinu. Znala je da je æelo kuæanstvo èekalo da vidi kako æe glasiti njena volja i da niko neæe navraæati u njene odaje dok se ne resi sudbina došlja-kinje. Niko nije znao šta bi rekao pre nego što se razmrsi zbrka, koja je bila zahvatila srce i žarište porodice. Njen jedini posetilac bio je upravitelj, koji je u predveèerje javio da bi rado podneo izveštaj o kupovini one zemlje. Poruèila mu je da doðe. Kada se pojavio, na pragu biblioteke, digla je pogled sa knjige koju je èitala i pozvala ga da uðe, ne sklapajuæi je. On je stupio unutra, stao pred nju i izvadio iz nedara presavijen tabak hartije.- Milostiva gospoðo - rekao je - doneo sam tapiju o kupovini njive Vanga. Platili smo osamdeset po petini jutra. Da se naš gospodar držao po strani, ja bih mogao sterati cenu na sedamdeset, ali se on setio da je zemlja nekad data na poklon, pa nije hteo da bude tvrda srca.

- Uzeæu tapiju - rekla je ona, ne pominjuæi nijednom reæi njegovu žalbu na g. Vua. Ispružila je ruku, a on je u nju stavio tapiju.- Je li to sve? - upitala je. Taj èovek je, bez sumnje, znao šta se dogaða u kuæi. Primetila je kada je u jedan mah brzo preleteo pogledom oko sebe kao da mu oko traži neko novo lice.- Je li to sve? - ponovila je ona.Njegov pogled je prestao da luta, ali on ipak, buduæi grub i priprost èovek, nije umeo da sakrije124šta je mislio. Videla je kako se opuštaju uglovi njegovih debelih usana, kako su mu ženice zbunjeno zaigrale, i proèitala je misli koje je gledala ispisane na njegovom licu, isto tako jasno kao da ih èita u onoj zabranjenoj knjizi.- Dakle? - zapitala je oštro.On je oborio oèi pred njenom oštrinom. - To je sve, milostiva gospoðo - rekao je. - Izuzev što æu, ako vi ne branite, pasuljem zasejati novu zemlju. Dockan je za svaki drugi usev.- Pasulj, a onda ozimu pšenicu - naredila je ona.- To sam i ja mislio - saglasio se on.Ona je klimnula glavom i shvatila onda da je on oèekivao neki mali poklon na ime kupovine. Digla se, izvadila iz unutrašnjeg džepa jedan kljuè i uta-kla ga u bravu drvenog kovèega, koji je stajao uza zid. Otvorila ga, izvadila je odatle gvožðem okovanu drvenu kutiju, koju je takoðe otvorila, i uzela iz nje šaku srebrnih dolara, od kojih je izbrojala deset na njegove oèi.- Uzmite ovo, molim vas, kao znak moje zahvalnosti - rekla je uljudno.Digao je ruku i uzmakao korak unazad, vrteæi glavom kao da odbija poklon, a onda ga je uzeo. - Hvala vam, milostiva gospo, hvala vam - ponavljao je uzamance, iduæi natraške, dok nije tako i na vrata izišao. Videla ga je kako se ispravlja u dvorištu i osvræe desno i levo prilazeæi kapiji.Dopadalo joj se što joj Èijuming nije izlazila pred oèi. Devojka se krila, kao što joj je i prilièilo. I to joj je trebalo pripisati u zaslugu. Gospa Vu je zaklopila knjigu koju je maloèas položila otvorenu na sto i vratila je u njen povez, a zatim prešla u sobu za sedenje. Jinga je veæ donela veèeru i za nju i za došljakinju. Gospa Vu je pogledala jela koja su bila namenjena devojci. Onda se sagnula nad njima i omirisala ih.- Niste stavljali u njih ni crni ni beli luk, niti išta drugo od jakih mirisa? - zapitala je sobaricu.125- Ja znam šta valja - odvratila je Jinga kratko.- Ni bibera? - pitala je i dalje gospa Vu. - Od toga se dobija gorušica.- Ništa što dete u kolevci ne bi moglo pojesti - odvratila je Jinga. Njeno umiljato lice naprezalo se da izgleda neljubazno i ravnodušno, da bi njena gospodarica videla da ona i dalje osuðuje njen postupak. Gospa Vu se nasmešila na svoju sobaricu, uprkos njenim srditim oèima i napuæenim ustima.- Jinga, vi ste sušta vernost - rekla je. - Ali ako uistinu želite da služite kod mene, onda znajte da ja èinim samo ono što želim.Ali Jinga nije htela da odgovori na to. - Milostiva gospoðo, vaša veèera je u vašoj sobi - rekla je opet kratko.Tako je gospa Vu veèerala sama u svojoj sobi, sa uobièajenom otmenošæu i sporošæu, posedela potom još malo za stolom, dok nije popušila svoju lulicu. Zatim je išetala u dvorište gde je baštovan celog dana bio zauzet presaðivanjem orhideja. Ona mu je dala taèna uputstva gde treba da ih razmesti. Taj je posao sada bio gotov. On je potrgao cveæe i pupoljke i odsekao spoljne listove, ali je na svakoj stabljici ostao po jedan mladi list, umotan oko svoje peteljke, i šiljak, kao nerazvijena zastava na koplju. Njene orhideje æe ostati u životu. Dvorište, meðutim, gde su jutros još bile u cvetu, bilo je sada zasaðeno rascvalim božurima.Kada se spustio mrak, èekala je jedan èas i ušla u kuæu tek pošto su protekli ti prvi trenuci noæi. Èijuming se bila okupala, poèešljala i obukla nove haljine. Sedela je usrpavno na ivici uzane postelje, sa sklopljenim rukama u krilu. Njeno mlado lice bilo je ukoèeno i bezizrazno. Ali ispod njene kose, zaglaðeno preko ušiju, gospa je videla da je obliva znoj, koji je æurkom tekao u dva uzana potoèiæa. Sela je kraj devojke.- Ne smete da se plašite - rekla je. - On je veoma ljubazan èovek.126Devojka je brzo pogledala ispod oka, jedva podižuæi spuštene kapke, a zatim opet oèi.- Treba jedino da ga slušate - rekla je gospa Vu. Ali se oseæala nekako svirepom još dok je izgovarala te reci. Meðutim, zašto bi joj se èinilo da je svirepa? Devojka nije više bila dete. Njoj je umro èovek u kome je jednom gledala svog buduæeg muža. Da je ostala da živi u kuæi svoje pomajke, èemu bi se mogla nadati i kakav udes izgledati izuzev da je udaju, kao mladu udovicu nikada venèanu, za nekog drugog seljaka, èija je žena umrla i ostavila ga s mnogo dece na vratu? Ova sudbina bila je sigurno bolja od te?Tako se gospa trudila da bude tvrda srca. Ali je devojka krišom digla ruku i obrisala znoj sa obraza, i to bez reci.- Biæe bolje da je vodite odmah - rekla je naglo gospa Vu svojoj sobarici Jingi, koja je stajala èekajuæi.Jinga je pristupila devojci i uhvatila je za rukav, ali samo palcem i kažiprstom. - Hodite - rekla je.Èijuming se digla. Njene pune crvene usne rastvorile su se i ona je poèela tiho da dašæe i da se opire. Oèi su joj se raširile i bile crnje nego obièno.

- Hodite - rekla je Jinga oporo. - Zašto ste, inaèe, dovedeni u ovu kuæu?Devoj èin pogled preleteo je sa sobarièina na gospodarièino lice. A onda je, ne videæi ni na jednom od njih ništa što bi joj ulivalo nadu da æe izmaæi onome što joj je predstojalo, pognute glave krenula za sobaricom i izišla tako na troja vrata, sobna, kuæna i dvorišna.Ostavši sama, gospa Vu je sedela neko vreme potpuno nepokretna, ne mièuæi nijednim deliæem svog na izgled obamrlog tela. Ni u glavi se nije kretala nikakva misao. Bila je sva nemoæan plen slepog oseæanja i pustila je oseæanju da srlja svojim tokom poput mutne jesenje bujice niz stenovitu padinu. Je li patila, je li je išta bolelo? Znala je da nije. Je li za èim žalila? Ne, nikakve žalosti nije bilo u njenom127srcu. Gubila se u praznini kakvu, možda, duša èo-veèja treba da iskusi tek u smrti.Podigla je glavu. Usne su joj drhtale. Nije li to upravo takva pustoš gde gamiže neroðena duša u utrobi svoje majke? Kao što se duša raða prvi put, možda æe i ona biti sada opet roðena, preporoðena? Ustala je, izišla u dvorište i pogledala podignuta lica u tamu neba.Noæ je bila crna, a èetvorougao neba nad dvorištem zastrt oblacima kroz koje nije sijala ni jedna zvezda. Kiše æe biti pre jutra. Ali je ona uvek dobro spavala u kišnoj noæi.Jinga se vratila i prošla kraj nje, ne videæi je u tami. Ušla je u praznu kuæu i trgla se, preplašivši se od njene praznine.A gospa Vu je èula tada kako govori poluglasno:__Oh, nebesa? Gde li je sada otišla? Gospodarice ...gospodarice! - Pri dvema poslednjim recima, slu-žavkin glas pretvorio se u vrisak.- Tu sam, glupaèo - rekla je spokojno gospa stupajuæi na prag. - Izišla sam u dvorište da vidim hoæe li padati kiša.Jinga je bila zelena kao trava. Rukom je priti-skala srce. - Oh, gospodarice - izustila je jedva, teško dišuæi. - Ja sam, mislila... ja sam mislila ...Gospa Vu se nasmejala. - Kad biste samo hteli prestati da mislite, bili biste mnogo sreæniji. Treba da se ostavite mišljenja na me, Jinga. Nemate vi za to nikakve potrebe.Jinga je uzdahnula opustivši ruke. - Hoæete li da legnete sada, gospodarice, kao i obièno?- Zašto da ne? - upitala je gospa Vu svojim ljupkim glasom. - Poèinje da pada kiša. Veæ joj èujem kapi na krovu.Popela se sat docnije u svoju prostranu postelju. Legla je sveže okupana, u svežoj presvlaci od bele svile.Jinga je najednom zajecala. - Koja je nevesta tako lepa kao vi? - uzviknula je izmeðu dva jecaja.128Glava gospe Vu ležala je na jastuku, ali se podigla na te reci. - Kako se usuðujete da plaèete kada ja to ne èinim? - rekla je.Gutajuæi suze i gušeæi jecanje, Jinga je odrešila i navukla zavese na postelji. Iza tog velelepnog zaklona od raskošne svile, gospa Vu je skrstila ruke na prsima i sklopila oèi. Nad glavom je èula kišu koja je lila niz crepove krova, ujednaèeno i umirujuæi.Što se tièe Èijuminge, ona je prvo koraèala po mraku, smerom koji joj je bio tuð. Od èasa kada je stupila unutra, ona još nikad nije bila izišla iz dvorišta gospe Vu. Otpremljena odatle, ona se sada ose-æala lišena svakog skloništa i krova nad glavom, po drugi put siroèe, kao što je postala veæ jednom onda kad su je ruke žene, na kojima je nošena, spustile na zemlju ispod gradskog zida i tu ostavile. Ali tada nije bila svesna svoje nevolje, kao ovog puta.Meðutim, njen život je bio takav da se odavna nauèila da æuti, ma šta bilo, jer je ionako niko ne bi èuo kad bi dozivala u pomoæ. Palcima i kažiprstom Jinga je još držala njen rukav i upravljala njenim koracima, vukuæi je jedva primetno. Ali joj ona nije ništa govorila.A Jinga je, takoðe æuteæi, hodila kaldrmom iz jednog dvorišta u drugo. U dvorištu stare gospe bila je tišina jer je to staro stvorenje legalo u postelju o zalasku sunca. Negde u pravcu zapada zaplakalo je neko dete. Bilo je to dete najstarijeg sina. Jinga je èula ili mislila da èuje sa severne strane jecanje jedne žene. Zastala je da bi oslušnula. - Slušaj - rekla je. - Ko to plaèe u noæi?Èijuming je digla glavu.- Sada ga više ne èujem - rekla je Jinga. - Bila je to, možda, samo ucveljena golubica.Krenule su dalje. Srce došljakinje poèelo je da lupa. Sva su joj se èula napregla. Na koži je ose-æala vlagu vazduha. Da, uistinu, èula je i ona ženu koja je jecala. Ali koja je to žena jecala u ovim dvorištima? Ona to nije pitala. Šta bi mogla uèi-9 Paviljon žena129niti kad bi znala èiji je to plaè? Njena bespomoænost ukazala se pred njenim oèima u svoj svojoj velièini i prestrašila je, pa je i ona htela da zaplaèe. Morala je progovoriti, dozvati živu dušu, èuti glas koji odgovara njenom, ma to bilo i iz grla te služavke pred njom.- Èudno je, mislim, što su mene hteli - izustila je zadihano. - Pre bih pomislila da æe on hte-ti neku žensku iz èajdžinice, neku, znate, koja bi umela ... Ja sam živela samo na selu ...- Naša gospodarica ne bi trpela takvu devojku u našoj kuæi - rekla je hladno Jinga.

Stigli su na kraj svoga puta pre nego što je Èijuming dospela da opet progovori. Dvorište je bilo puno božura. Jedan fenjer osvetljavao ih je odozgo, a njihovi cvetovi žarili su se u zatalasanim sen-kama, gomilice, ali naizmenièno, kao ugljevlje nad kojim piri povetarac isprekidana daha.- Ovde nikog nema - saopštila je Jinga. Išla je napred, a Èijuming za njom. Ugledala je veliku sobu, najveæu koju je ikad videla. Nameštaj je bio raskošan i tamne boje, a na zidovima su visile slike. Svilene zavese na vratima lepršale su se lagano ta-mo-amo na noænom vetru. Njihov skerlet odskakao je od zidova koji su imali boju slonove kosti. Stupi-a je unutra bojažljivo. Tu æe odsad živeti - ako mu se dopadne.Ali gde je on bio?Nije pitala, a Jinga nije govorila o njemu. Držeæi se isto onako hladno kao malopre, Jinga joj je pomogla da se svuèe i spremi za noæ. Smilovala se tek kada je devojka sela na ivicu kreveta i kada je primetila bledilo njenog lica.- Morate imati na umu da je ovo èasna i poštena kuæa - rekla je glasno. - Ovde nemate èega da se plašite ako budete vršili svoju dužnost. On je ljubazan, a ona je isto toliko umna koliko je ljubazna. Biæe te sreæni meðu ženama, pa zašto se plašite onda? Imate li dom kuda biste mogla odbeæi ili majku da vas natrag primi?130iÈijuming je zavrtela glavom, a rumen joj je udarila u lice. Opružila se i sklopila oèi. Jinga je navukla zavese i udaljila se.Iza zavesa, Èijuming je ležala sama i sva obuzeta strahom. Šta li æe je zadesiti za sat-dva? Zidovi goleme kuæe zatvarali su je sa svih strana. Odnekud je èula klepetanje ploèice mak-džonga. To su se kockale sluge - ili sinovi, možda? Ili je to bio on, sa svojim prijateljima? Je li ikad igde naložnica u kuæu dovedena na ovakav naèin, i ne videvši onog kome je namenjena? Bilo je kao da je supruga, a ne naložnica. Ali žena je bila ona starija gospoða, a ne ona. I kako bi ikad mogla biti tako lepa kao ta žena i kako bi mu se mogla svideti posle one kojoj je svaki pogled blistao lepotom?- Tako sam gruba - pomislila je. - Grube su mi èak i ruke! - Digla je u tami svoje ruke i pustila opet da padnu. Bile su grube i zapinjale opuštajuæi se niz skupocenu svilu jorgana.Setila se žene koja je jecala. Ko su bila ostala èeljad u kuæi. Sinovi i žene sinova, sve èlanovi porodice, s kojima mora naæi naèin da živi u miru da je ne bi omrzli. A ostale sluge, da li bi mogle biti ljubazne kao Jinga? I kako èovek zove sluge? Hoæe li njoj, koja ne bi imala èime da plaæa usluge koje bi od njih tražila, biti dozvoljeno da se sama služi?- O, da mi je opet naæi se u svom krevetu - jeknula je prigušeno. Spavala je celog veka u sobièku, neposredno do sobe svoje pomajke. Njena postelja bile su daske položene na dve klupe, a noæu je mogla èuti disanje vola i ono malo živine, koja je spavala na jednoj motki u njegovoj štali, kad bi se vrpoljila ili lepršala krilima. Preko dasaka bio je prostrt pamuèni jorgan. Umotavala se u njega, pa joj je tako služio istovremeno kao pokrivaè i kao dušek. Ujutro bi je pokadšto budio ptièji izmet koji bi joj kanuo na lice, jer su se vrapci gnezdili pod rožnicima njihova krova.Onda je mislila na deèaka uz koga je rasla, koji je bio sin njene pomajke, ali joj nikad nije bio brat.9*131Otkad je znala za sebe, znala je takoðe da je u kuæu uzeta zato da bi mu bila žena. Nije ga volela zato što ga je poznavala suviše dobro. Bio je seljaèe kao i sva ostala muška deca u selu. Misleæi na njega, videla je pred sobom njegovo okruglo lice i debele obraze kao što su bili njeni kad je i sama bila još malo devojèe. A on se, onda, protegao s godinama i izrastao visok i tanak, a kad je umro, ona je upravo poèinjala da se stidi pred njim. Umro je pre nego što je dospela da sašije svoju devojaèku spremu. Umro je tako mlad, pre nego što je i mislila o njemu kao o svom zaruèniku i sutrašnjem mužu. Pomajka je nju krivila za njegovu smrt.- Vi ste navukli prokletstvo na kuæu - govorila bi èesto docnije. - Kud vas ne ostavih da umre-te pod onim gradskim zidom. Vi niste bili suðeni mome sinu.Seæala se koliko su je vreðale i bolele te reci. Ona seljaèka kuæa bila je njen jedini dom, a ona seljanka njena jedina majka. Inaèe, ta žena nije bila bez srca. Ali istog èasa kada je kazala one reci, Èi-juming je znala da je opet samo nahoèe i da ne pripada toj kuæi. Kada je došla Liju Ma i kada je posao zakljuèen, ona nije rekla ni reci.„Šta sam, dakle, mogla èiniti nego doæi ovamo?" zapitala se na to. Èula je u tom trenutku neèiji korak i krv joj se sledila u žilama. Zgrabila je svileni jorgan, navukla ga do brade i zagledala se ukoèeno u navuèene zavese. One su se onda rastvorile. Videla je lepo lice, punih obraza, ni staro ni mlado, pocr-venelo od piæa. Miris vina ispunio je skuèenu æeliju postelje. Piljio je u nju poduže, a onda tiho sklopio zavese. Dugo nije èula nikakva glasa. Je li otišao? Nije smela ni da se makne. Ležala je èekajuæi u gustoj tami zatvorene postelje. Ako mu se nije dopala, sutra æe biti otpremljena iz kuæe. Ali kuda bi mogla iæi? Ako je otpreme, hoæe li joj dati malo novaca? Šta se dešavalo sa naložnicama koje se ne bi dopale svome gospodaru? Preplašila se toliko takve sudbine da joj se sada sve èinilo bolje od toga.132

Uspravila se napola naglim pokretom. Sedeæi u postelji, razgrnula je zavese jednom rukom i pogledala napolje. On je bio tu, u sobi. Sedeo je u jednoj velikoj naslonjaèi. Bio je skinuo gornju odeæu i ostao u rublju od bele svile. Ali kako se mogao kretati tako tiho da ga nije èula?Pogledi su im se susreli. Ona je onda brzo sklopila zavese, opružila se i pokrila lice rukama. On je prilazio postelji! Æula je njegov težak ali oprezan korak po poploèanom podu. Svilene zavese rastvorile su se kao da ih je neko pocepao s kraja na kraj, a zatim je osetila kako je trgao sebi obe njene ruke kojima je dotle skrivala lice.VGospa Vu se probudila iz najdubljeg sna kojim je ikad spavala. Bilo je jutro, a ona je prespavala æelu noæ ne budeæi se nijednom. Nije se mogla setiti da joj se kad dogodilo nešto slièno tome. Na novoj sveci, koju je Jinga stavila kraj kreveta prošle noæi, fitilj je još uvek bio beo.Oseæanje potpunog odmora bilo je prvo èega je postala svesna. Umora više nije bilo ni u njenom telu ni u njenoj duši. Ali je u tom oseæanju olakšanja bilo i neèeg dobro poznatog. Kad se u duhu obazrela na mnogostruke puteve svog bogato ispunjenog života, uspomene su povrvele jedna za drugom, ali u srednjem i neprekidnom nizu. Æelo njeno pamæenje puklo joj je pred oèima, kao prostran, ali jasno osvetljen predeo, vidljiv svuda do zrenika.Tako se oseæala posle roðenja svakog svog de-teta. Tokom tih desetih meseci meseèeve godine, u njenoj utrobi je teret bivao teži iz dana u dan, sa-pinjuæi je sve tešnje i prodiruæi sve dublje u kutove i zakutke celog njenog biæa, sve dok se ne bi morala upeti svim silama svoje brižljive vlasti nad samom sobom da bi mogla od jutra do mraka da zadrži ot-meni i ljupki stav koji je davao boju i èar njenom životu, raspoloženju koje je stvarala oko sebe i vaz-133duhu u kome se kretala. Zatim bi došlo roðenje de-teta. Ali za nju to nije toliko bilo poroðaj koliko po-vraæaj sopstvenog tela. Kada bi bolovi naglo umi-nuli i kada bi èula onaj oštri krik razluèenog èeda, pomisao na sopstvenu slobodu bila je uvek prvo što bi joj palo na um. Èim bi joj doneli dete, oprano i umiveno, ona bi ga zavolela zbog onog što je samo bilo i znaèilo, a nikako stoga što je bilo deo nje same - od njenog mesa i krvi. Ona uistinu nije imala nikakve želje za deobom svoje liènosti. Htela je samo da bude opet jedinstvena, nièim podvojena celina.Tako je i tog jutra osetila istu celovitost, ali dublju i potpuniju. Sva njena dužnost bila je ispunjena do kraja. Niko u toj kuæi nije oskudevao ni u kojoj od svojih potreba.... Ali tada joj je pao na um njen treæi sin Fengmo. Avaj, njena sloboda neæe biti potpuna dokle god se i on ne oženi!Ustala je iz kreveta s tom mišlju na pameti. Na svoja mala i uzana stopala navukla je vezene papuèice od crnog satena, koje je Jinga uvek stavljala na dugaèku klupu do kreveta. Noge gospe Vu bile su nešto uže nego što bi, možda, po prirodi bile. Bilo je to stoga što joj ih je njena majka veæ u petoj godini poèela da uvija.Njen otac putovao je tada po stranim zemljama sa knezom Li Hung Èangom. Ona je razgledala slike svoga oca snimljene u tim stranim zemljama, a njena dadilja joj prièala o njegovoj mudrsti i njegovoj dobroti. Majka bi joj takoðe èesto govorila o njemu, ali uvek zato da bi je vratila na put kad bi uèinila neku grešku ili zapala u neku zabludu. - Šta bi vaš otac rekao na to? - kazivala bi èesto njena majka. Zato što joj nije moglo odgovoriti, jer to zbilja nije znalo, malo devojèe je uvek napuštalo manju ili veæu stranputicu kojom je bilo pokliznulo. Kada ga je majka pozvala jednog dana preda se, a ono ugledalo u njenim rukama dugaèke bele zavoje od pamuène tkanine, devojèe je udarilo u plaè. Ona je videla kada se isto dogodilo njenoj starijoj sestri, onoj sestri koja se nekad tako veselo igrala, koja je134umela da trèi i skakuæe sa tolikom radošæu, dok je posle toga dogaðaja sedela po ceo dan æuteæi nad svojim vezom, izbegavajuæi èak i da stane na svoja bolna, uvijena stopala.Majka je zaæutala da bi uprla strog pogled u svoju drugu kæer. - Šta bi kazao vaš otac kad bi došao kuæi i video da su vam se noge raspuzile kao u neke seljanke? - zapitala je.Jecanje se utišalo. Devojèe je žalostivo zacvi-lelo još jednom ili dvared i dozvolilo da mu povezu noge.Gospa Vu više nikad nije zaboravila to muèenje koje je potrajalo dobar mesec dana. Onda je došlo pismo koje je javljalo da otac dolazi kuæi. Izdržala je još mesec dana, njega radi. Kad je došao kuæi, njoj je uspelo da savlada bol koji joj je prièinjavao svaki korak i da mu pristupi, služeæi se kako tako svojim malim, umotanim stopalima. Je li ikad bilo radosti ravne onoj koja je tome usledila? Pre nego što je dospela da mu vidi lice ili da ga zovne po imenu, njemu se oteo srdit i oštar povik, a njegove snažne ruke podigle su je i zagrlile.- Skidajte te zavoje sa deèijih nogu - zapove-dio je. Nastala je grdna huka i buka. Ona se nikad nije mogla setiti nijedne reci iz te prepirke svojih starijih, ali nikada nije zaboravila žestinu te porodiène oluje. Njena majka je plakala, a staramajka vrištala od jeda. Èak je i deda vikao iz sveg glasa. Ali nju je otac uzeo na koleno i oslobodio namuèene deèije nožice, odmotavajuæi svojom rukom zavoje kojima su bile sputane. Još uvek se mogla setiti tih muka, veselja, uživanja u ponova steèenoj slobodi, radovanja nesputanim pokretima svojih nogu. Uzeo je u ruke jednu, pa drugu, i protrljao ih blago da bi im vratio krv koje su bile lišene, a krv

je, stru jeci u doskora priklještene žile, prvo pekla kao žeravica, a onda stala da je ispunjava osecanjem ne-zapamæenog blaženstva.- Nikada više, nikada - promrmljao je.Ona se privila uz njega, plaèuæi. - Šta bi bilo da vi niste došli kuæi? - izustila je u njegova ne-135dra. Došao je taman na vreme da je spase. Nekoliko meseci docnije opet je mogla da trèi. Ali za noge njene sestre bilo je prekasno. Kosti su bile polomljene.Posle toga, novine i poremeæaji u dotadašnjim navikama i redu njihovog kuæanstva nizali su se jedan za drugim pune tri godine. Otac je stekao nova shvatanja i privikao se na drukèije obièaje u stranim zemljama koje je pohodio. Pored ostalog, uporno je zahtevao da ona nauèi èitati. Kada je, tri godine docnije, umro od kolere krajem jednog žarkog leta, za ponovno vezivanje nogu bilo je prekasno. Za neznanje takoðe, uostalom, jer je ona veæ znala da èita. Dozvoljeno joj je èak da nastavi èitanje, jer je bila zaruèena, a stari gospodar se radovao što je umela da èita i što joj noge nisu sputane. - Veoma smo sreæni - govorila je njena majka - što smo našli bogatu porodicu koja je tako popustljiva.Setila se oca u trenutku kada je obuvala svoje papuèice. Javilo se u njoj takoðe i nešto od onog de-tinjeg, radosnog oseæanja ponovo steèene slobode. Nasmešila se, i tako je Jinga, koja je upravo ulazila u sobu, zatekla svoju gospodaricu sa osmehom na usnama.- Ah, gospodarice - rekla je prekorno Jinga.- Vi ste jutros presreæni, èini mi se! - Pogledala je u nju, pa se i sama nasmešila i nehotice, kraj sve svoje želje da se ponaša sa sveèanom ozbiljnošæu. - Doista izgledate kao nestašno dete - rekla je.- I ne pokušavajte da me razumete, dobra dušo- rekla je veselo gospa Vu. - Zašto biste uzalud lupali glavu? Budimo naprosto kao što smo uvek bile. Recite mi, je li danas lepo vreme?- Kao da kiše nikad bilo nije - odgovorila je Jinga.- Onda me obucite za posetu - rekla je gospa Vu. - Otiæi æu da vidim gospu Kang èim doruèku-jem. Treba da porazgovaram s njom o jednoj stvari. Šta mislite da li bi njena Linaj bila zgodna prilika za našeg Fengma?136- Dva èvora na istom užetu - odgovorila je Jinga zamišljeno. - Pa, gospodarice, bolje je ponoviti dobre stvari nego jednom uèiniti rðavu. Naš najstariji gospodar sreæan je i presreæan sa najstarijom kæerkom gospe Kang. Ali je drugi mladi gospodar istukao svoju ženu prošle noæi.- Æemo je istukao Rulenu? - uzviknula je gospa Vu.- Èula sam je kako jeca - reèe Jinga. - Mora da je dobila batina.Gospa Vu je uzdahnula. - Zar nikad neæu imati mira pod ovim krovom?Doruèkovala je brzo, ustala iza stola odmah posle toga i otišla pravo u Cemovo dvorište. Ali je Æemo ustao još ranije i bio veæ otišao od kuæe. Ru-len je još bila u postelji i spavala, izjavila je služavka. Gospa Vu nije htela da pita sluškinju zašto je njen sin istukao svoju ženu, pa joj je stoga rekla naprosto: - Kažite mome sinu da svrati veèeras do mene.Zatim se uputila u nadgledanje kuænih poslova, kao što je obièavala da èini svakodnevno, i svratila u kuhinje i sva porodièna dvorišta. Vratila se u sopstveno dvorište tek pošto je obišla svaki deo kuæe, negde hvaleæi, a negde koreæi, prema tome šta je gde bilo pravo i potrebno.Izišla je dva sata docnije kroz kapiju doma Vu. Pre dve godine, otprilike, g. Vu je kupio automobil, ali su ulice u gradu bile tako tesne da se gospa Vu nikad nije rado služila tim stranim pronalaskom. Bilo joj je neprijatno gledati ljude iz naroda kako se pribijaju uza zidove kuæa da bi se sklonili ispred kola koja su zauzimala gotovo æelu širinu ulice. Istovremeno, ona nije volela da se vozi ni u rikši, koju joj je g. Vu svojevremeno poklonio, jer je bila i suviše otvorena svaèijem pogledu. Za pohode po gradu najviše joj se ipak dopadala jedna stara no-siljka - sastavni deo pokuæanstva koje je donela u miraz. Rekla je stoga Jingi da je može pratiti u rikši.Tako se i toga dana ponovio bez promena odavno ustaljeni obred njenih izlazaka u grad. Jedan od137èetvorice nosaèa odgurnuo je zavesu na nosiljci i gospa Vu je ušla unutra i sela, a on je pustio zavesu da padne. Kroz mali stakleni prozor na toj zavesi, ona je mogla da vidi sve što bi je na ulicama moglo zanimati, a da sama ipak ne bude viðena.Dok su je tako èetiri nosaèa nosila ulicama koje su vrvele od sveta, ona je smatrala da ne èini nikom ništa nažao. Težina njenog tela bila je lagan teret za te ljude, a nosiljka tako uzana da nikog nije prisiljavala da skreæe sa svog puta. Štaviše, njoj se dopadao uljudni uzvik glavnog nosaèa, na-menjen prolaznicima koji bi mu se našli na putu: - Zadužite me vašom ljubaznošæu - zadužite me vašom ljubaznošæu! - Tako bogataši treba da budu uljudni prema siromasima i svaki èovek prema nižem od sebe. Gospa Vu nije nikad trpela nikakvo ugnjetavanje. Otkad je ona postala gospodarica u kuæi Vua, nijedan sluga nije vreðan niti ijedan rob bijen. Mada bi se pokatkad nametnula potreba da se otpusti neki neveran ili nesposoban sluga, taj razlog se pri tom ne bi nikad pominjao, nego bi se pronalazio drugi, koji je za njega bio uteha i ohrabrenje, mada je znao da je lažan, jer je èuvao njegov ugled u oèima njegovih drugova. Bila je stoga utoliko ne-sreænija dok je razmišljala o onom što joj je Jinga kazala - da je Æemo izbio Rulenu.

„Neæu da verujem u to", mislila je, „dokle god sama ne ispitam je li to istina." Tako joj je, privremeno bar, taj teret pao sa duše.Udaljenost izmeðu kuæa Vua i Kanga nije bila mala. Bio je to put koji je presecao gotovo ceo grad. Ali se gospi Vu nije žurilo. Uživala je u suncu koje je obasjavalo ulice, još vlažne od noæne kiše. Kaldrma je bila oprana i èista, a dobro raspoloženi prolaznici radovali su se vedrini jutarnjeg neba. Pijace su vrile od živahna prometa i poslovanja, a seljaci su veæ pristizali u grad, sa tovarima svežeg zelenog kupusa, korpama jaja i snopovima trave za ogrev. Sav taj život, koji je vrveo i strujao pred njenim oèima, uvek bi delovao umirujuæe na gospu Vu. U gradu je dom Vua bio samo jedna od mnogih138kuæa. Bilo je prijatno misliti da su kraj nje postojale i sve one ostale, gde su ljudi i žene živeli zajedno i gde su se raðala i odgajala njihova deca i deca njihove dece. A u celoj zemlji i državi bilo je još mnogo takvih gradova i širom sveta mnogo drugih zemalja i država gde su ljudi i žene na razne naèine živeli istim životom. Volela je da prebira takve misli. Tako je njen život dobijao svoju pravu srazmeru. Šta je bio jedan jad meðu tolikim drugim poput njega ili jedna radost u æelom jednom svetu sliènih radosti?Nepun sat posle polaska nosiljka se spustila pred kapijom doma Kangovih. Jinga je, naravno, bila poslala slugu koji je unapred javio za dolazak gospe Vu, tako da su je veæ oèekivali. Oba krila velike kapije, premazane crvenim lakom, otvorila su se širom, a jedan sluga stajao je spreman da joj bude na usluzi. Jinga je hitro iskoèila iz rikše da bi pomogla gospi pri silaženju sa nosiljke. Pod rukom je nosila putni kovèežiæ sa toaletnim priborom, da bi joj gospodarica imala pri ruci sve što joj je potrebno ako bi zaželela da se poèešlja ili napudra.Onda su ušle na kapiju, ali su veæ na putu kroz prvo dvorište ugledali gospu Kang koja im je izlazila u susret da bi pozdravila svoju prijateljicu.Gospe su pružile i stisnule jedna drugoj obe ruke, a onda je gospa Kang uzviknula razdragano: - Baš je dobro što ste došli, sestro! - Želela je da èuje potanko, iz usta same gospe Vu, o svemu što se dogodilo. Znala je - jer su sluge obeju kuæa dolazile i odlazile poslom i bez posla - da je gospa Vu ostvarila svoju nameru. Znala je èak da je Èiju-ming dovedena prošle noæi u dvorište g. Vua.- Došla sam da govorim s vama o mnogim stvarima, sestro - odgovorila je gospa Vu. - Ali sam stigla prerano i plašim se da vam ne budem na smetnji.- Kako možete da kažete tako nešto! - odvratila je gospa Kang. Ispitivala je radoznalim pogledima sveže i ljupko lice svoje prijateljice. Ali se139ono nije bilo nimalo promenilo. Njene spokojne oèi, izraz pribranosti oko prekrasnih usta, biserno bleda koža, sve je to bilo lepše nego ikad.- Kako ste mi lepi uvek - rekla je nežno gospa Kang, svesna svoje još neišèetkane i nepoèešljane kose, mada nimalo ožalošæena time.- Ja se dižem rano - rekla je gospa Vu. - A sad idimo unutra, pa æu ja prièekati dok se vi poèešljate.- Ne obraæajte pažnju na moju kosu - rekla je gospa Kang. - Ja se èešljam po podne. Jutro mi proleti nekako kao dlanom o dlan, ne znam u èemu, draga.Osvrtala se i smejala govoreæi. Kao da je iskrsnulo iz zemlje, više od desetoro dece zaèas se okupilo oko nje. U toj uzavreloj gomilici, drugo pokoljenje mešalo se sa treæim. Ona se sagnula i uzela na ruke najmanje, koje još nije umelo da hoda, ali je dodirivalo zemlju nožicama, viseæi na pamuènoj tkanini kojom je bilo opasano i èija je dva kraja držala jedna robinjica. Dete je bilo neumiveno i pomalo prljavo, mada u kaputiæu od svile, ali ga je gospa Kang omirisala sa žarkom ljubavlju, kao da je malopre okupano i tesno ga prigrlila uza se.Obe prijateljice ušetale su zajedno u kuæu i prošle kroz dva dvorišta dok nisu dospele do odaja gospe Kang. Tu je domaæica spustila na pod dete koje je sve dotle nosila u naruèju, i mašuæi rukama stala da tera decu i robinjice koji su je pratili u stopu. - Gubite se! - povikala je krepko. Videæi kako su se rastužili zbog toga, turila je ruku u široka nedra i izvukla odatle šaku sitnog novca. Tut-nula ga je u ruke najstarije robinjice. - Idi i kupi kikirikija za vas sve. U ljusci! Da se ne bi brzo pojeli! - zapovedila joj je, a ona je revnosno otrèala da je posluša.Nasrne jala se grohotom i blaženo, gledajuæi decu kad su potrèala kao bez glave na ulicu. Onda je opet uhvatila za ruku gospu Vu i odvela je u svoju odaju, gde je zatvorila vrata za sobom.140- Sad smo same - rekla je. Sela je èim je smestila gospu Vu, i nagla se napred, sa rukama na kolenima. - Isprièajte mi sve - rekla je.Ali je gospa Vu pogledala svoju prijateljicu oèima u kojima se iznenaðenje mešalo sa nedoumicom.- Èudna je to stvar - rekla je posle kratke stanke - ali mi se èini da nemam šta da vam kažem.- Kako je to moguæe? - kliknula je gospa Kang. - Ja sam puna pitanja kao koka jaja. - Ta devojka, ko je ona, da li vam se dopada? Da li se njemu dopala?- Meni se dopada - rekla je gospa Vu. Sada, kada je njena prijateljica zaæutala, ona je bila svesna da toga jutra namerno nije mislila na g. Vua i na Èijumingu. Da li mu se dopala? Prinudila se da produži ne odgovarajuæi na to pitanje koje je sik-nulo kao zmija u njenom srcu.

- Nadenula sam joj ime Èijuming. To je priprosta ali dobra devojka. Sigurna sam da æe mu se dopasti. Dopadaæe se svakom, uostalom, jer nema na sebi nièega što bi odbijalo. Niko u kuæi neæe biti ljubomoran na nju.- Ah, nebesa! - kliknula je u èudu gospa Kang. - I vi mi to govorite ka da ste najmili novu dojkinju za nekog unuka! Molim vas lepo, kada je moj otac uzeo naložnicu, moja majka je plakala od jutra do mraka i pokušala da se obesi, a mi smo morali da je èuvamo danju i noæu. A kada je uzeo drugu naložnicu, prva je progutala svoje minðuše, i tako je to išlo dok sa petom nije prestao da dovodi nove. Sve su se mrzele meðusobno i gložile se oko njega. - Krupni smeh gospe Kang odjeknuo je opet grohotom. - Obièavale su da love po kuæi njegove cipele, obièavao je da ostavi cipele u sobi kod one koju je nameravao da poseti te noæi. A onda bi ih poèesto ukrala neka druga. Naposletku, mira radi, èovek je ravnomerno podelio svoje vreme na sve njih.141- Mora da su bile budalaste žene te naložnice - rekla je spokojno gospa Vu. - Ne mislim da je to bila i vaša majka, Mejhen. Potpuno je prirodno da je ona mogla verovati srcu jednog èoveka. Ali naložnice!- Nikad nije bilo žene kao što ste vi, Eilijen__rekla je gospa Kang sa toplim oduševljenjem. -Ali, recite mi, bar, jeste li mogli spavati prošle noæi?- Prošle noæi - rekla je gospa Vu - spavala sam veoma dobro zbog kiše koja je rominjala po krovu.- Oh, kišne kapi na krovu! - uzviknula je gospa Kang i stala da podvriskuje od smeha, kiko-æuæi se tako burno da je ubrzo bila prinuðena da sa oba rukava briše suze koje joj je smeh naterao na oèi.Gospa Vu je saèekala, smešeæi se, dok je to prošlo. A onda je rekla ozbiljno: - Ali ima jedno pitanje o kome uistinu želim da govorim s vama, Mejhen.Gospa Kang bi se uozbiljila kad god bi èula taj prizvuk u glasu svoje prijateljice. - Neæu se više smejati. Šta je to?- Vi znate moga sina Fengma - rekla je gospa Vu. - Mislite li da bi ga trebalo poslati na školovanje?Bilo je to smišljeno i veoma umešno postavljeno pitanje. Kad bi gospa Kang odgovorila da to nije potrebno, ona bi odmah prosila Linaj. Kad bi, naprotiv ...- To potpuno zavisi od toga šta on misli da postane - odgovorila je gospa Kang. Njeno veliko okruglo lice najednom se naboralo.- On nikad nièim nije pokazivao šta bi hteo __rekla je gospa Vu. Do sada je, naprosto, samo rastao. Ali kad joj sin navrši sedamnaestu, majka mora poèeti da pazi na njega.- Naravno - složila se gospa Kang. Napuæila je usne pri pomisli na Fengma - na njegov nadme-142ni stav, na njegovo telo vitko poput maèa, na uzanu, ponosito dignutu glavu.- Uostalom - nastavila je otvoreno gospa Vu - zašto vam ne bih rekla istinu? Mislila sam da bi se naše dve loze mogle opet nakalemiti na jak èokot. Fengmo i Linaj, šta biste vi rekli na to?Gospa Kang je dvaput pljesnula rukama. - Dobro, da bi to dobro bilo! - kliknula je. Ali je onda opustila svoje punaèke ruke. - Ali ta Linaj - rekla je ožalošæeno. - Ja mogu reæi odmah da bi to bilo dobro. Ali je jedna stvar šta æu ja kazati, a sasvim druga šta bi ona mogla odgovoriti. I otkud bih ja to znala?- Niste je nikako smeli puštati da ide u stranu školu - rekla je gospa Vu. - Kazala sam vam to i onda, uoèi njenog odlaska.- Imali ste pravo - rekla je žalosno gospa Kang. - Sad joj kod kuæe ništa nije dovoljno dobro. Žali se na sve i svašta. Prepire se sa ocem kad pljune na pod, jadan èovek. Hoæe da redamo po zemlji æase za pljuvaèku. Uèinili smo to veæ, uostalom. Ali se deca igraju s njima, pa svaki èas ispuste i razbiju po koju. Linaj se ljuti takoðe zato što hoæe da se odojèaði vežu povoji i preko zadnjice. Ali sa trinaestoro unuèadi pod ovim krovom, od kojih još nijedno nije kadro da se ne umokri kad ne treba, otkud bismo mogli udariti svakom kojekakve krpe na neku stvar, kad veæ moram tako da se izrazim? Naši stari uèili su nas mudrosti u èakširama bez tura. Zar da nipodaštavamo njihovu mudrost? Ionako držim tri pralje u kuæi.- Osim sopstvene, nju u našoj kuæi ne bi uznemirivala nièija druga sitna deca - rekla je gospa Vu. A žena se uèi pameti u dodiru sa svojom decom.Bila je i suviše ljubazna da bi rekla gospi Kang da je u toj stvari potajno saoseæala sa mladom Linaj. Dojkinje i sluškinje u toj kuæi stalno su pridržavale nad podom neku deèicu koja su mokrila, tako da èovek katkad nije znao gde bi nogom stupio. U svojoj kuæi gospa Vu nije ni od koga trpela slièan nered i razbaškarenost. Sobaricama je bilo oduvek143strogo nareðeno da sitnu decu, kad zatreba, odnose u odreðene kutove ili iza izvesnih drveta.Gospa Kang je pogledala svoju prijateljicu sa izrazom sumnje na licu. - Radovala bih se kad biste je dobili - rekla je. - Njoj je potrebno da se uda, a njenom duhu da se zabavi oko neèeg stvarnog. Ali ja vas i suviše volim da vam ne bih kazala njene mane. Oseæam da æe ona zahtevati od Fengma tuðinsku uèenost èak i ako bude voljna da poðe za njega. Ona æe misliti da je sramota što ne govori nijedan strani jezik.- Ali s kim bi ga govorio? - zapitala je gospa Vu. - Biste li vi i on sedeli zajedno i razgovarali na stranim jezicima? Toliko budalasto.- Svakako da bi bilo - složila se gospa Kang.

- Ali je to pitanje ponosa, znate, za današnje mlade žene, da brbljaju na nekom stranom jeziku.Dve gospe su se zamišljeno pogledale. A onda je gospa Vu rekla otvoreno: - Ako Fengmo, ovakav kakav je, ne bude zadovoljavao vašu Linaj, onda više neæemo govoriti o toj stvari. Rat je u vazduhu, i ja ne želim da mi sinovi odlaze u gradove na obali. Ovde smo sigurniji jer su ovi krajevi daleko od mora.- Èekajte - razvedrila se nenadano gospa Kang. - Našla sam rešenje - rekla je. - U gradu ima jedan strani sveštenik. Zašto ga ne biste uzeli vašem Fengmu za uèitelja. Onda bih ja mogla reæi mojoj Linaj, kad budem razgovarala s njom, da Fengmo uèi strane jezike.- Stran èovek? - rekla je gospa Vu sa sumnjom u glasu. - Ali kako bismo dozvolili da nam on zalazi u kuæu? Zar to ne bi izazvalo neprijatnosti? Ja èujem da su svi ti zapadnjaci veoma sladostrasni i plahoviti.- To je sveštenik - rekla je gospa Kang. - On je iznad svake pomisli na tako šta.Gospa Vu je utonula u još dublje razmišljanje.- Dobro - rekla je najzad - ako Linaj bude uporna u svom zahtevu, to bi bilo bolje nego slati Fengma daleko od nas, u neku stranu školu.- Tako je doista - saglasila se gospa Kang.144Gospa Vu se digla sa svog mesta. - Onda æete vi razgovarati sa malom Linaj, a ja æu govoriti sa Fengmom.- A ako Fengmo ne bude hteo? - zapitala je gospa Kang.- On æe veæ biti rad, ne brinite - rekla je gospa Vu - jer æu ja izabrati pravo vreme za taj razgovor. Sa muškarcem, bio on star ili mlad, važno je izabrati pogodan èas.- Vi to najbolje znate - promrmljala je gospa Kang. Obe gospe su ustale i išetale iz sobe ruku pod ruku. U dvorištu ih je èekao postavljen stoèiæ na koji su veæ bili izneseni èaj i kolaèi.- Neæete li ostati još koji èasak i poslužiti se neèim, sestro? - zapitala je gospa Kang.Ali je gospa Vu zatresla glavom. - Oprostite mi, molim vas, što ne mogu da primim vaš ljubazni poziv - rekla je. - Mislim, zbilja, da bih sada morala da idem kuæi. Znate, možda je baš danas pravi èas da razgovaram sa Fengmom.Nije volela da kaže èak ni gospi Kang da bi Fengmo mogao biti uzrujan zato što je video Èiju-mingu pre nego što je otišla u dvorište njegovog oca. Oprostila se i ostavila nešto sitna novca na ime dara sobarici koja je pripremila èaj, a Jinga se pojavila iz prostorije za služinèad, gde je u meðuvremenu æaskala sa svojim društvom. I tako je gospa Vu opet otišla kuæi.Meðutim, prva osoba koju je ugledala po povratku nije bio Fengmo, nego jedno strano stvorenje - mala sestra Šija. Kao što su sve sluge u svima kuæama po gradu znale šta se dogaðalo pod krovom Vua i pod krovom Kanga, jer su to bile dve najuglednije porodice u gradu, tako je isto znala i gospa Vu da je kuvarica male sestre Sije takoðe èula veliku novost i prièala o njoj svojoj gospadarici.Mala sestra Šija prelazila je upravo preko glavnog dvorišta iza kapije kada je ugledala gospu Vu. Zastala je odmah i uzviknula: - Oh, gospa Vu, upravo sam èula... to nije istina, je l“te?10 Paviljon žena145- Izvolite kod mene - rekla je ljubazno gospa Vn. - Zar ovo nije lep dan? Nebo nije èesto ovako vidio u ovo doba godine. Sedeæemo napolju, a Jinga ikiiii mora doneti nešto za jelo. Mislim da je blizu I >< kI ne. - Odvela je sestru Siju preko glavnog dvorišta i uvela je u ono koje je odnedavno bilo njeno.- Izvolite šesti, molim vas - rekla je. - Moram otiæi u svoje sobe za trenutak, a vi se odmarajte u meðuvremenu. Uživajte u ovom divnom prepod-nevu.Smešeæi se i klanjajuæi se umiljato više puta, gospa Vu se povukla u svoje odaje. Jinga je ušla za njom, zlovoljna izgleda.- Mora da æe opet biti kiše - promrmljala je.- Ðavoli hodaju po svetu.- Æut“ - rekla je gospa Vu. Ali se smešila i sela pred ogledalo. Zagladila je jednu vlas koja se bila pomerila sa svog mesta, stavila malo pudera na lice i zamenila jednostavne zlatne minðuše od ne-frita, u vidu cveta. Potom je oprala i namirisala ruke i opet otišla napolje.Bledo lice male sestre Sije bilo se iskrivilo od saoseæanja. Ona se digla sa stolice sa nespretnom brzinom, koja joj je bila uobièajena.- Oh, dobra moja prijateljice - uzdahnula je- kakvo iskušenje za vas! Ne bih nikad ni sanjala... g. Vu je izgledao toliko drukèiji od ostalih ljudi... mislila sam uvek ...- Veoma mi je milo što ste došli danas pre podne - rekla je gospa Vu vedro, s onim svojim toplim osmehom na licu. Vi mi možete pomoæi.Sedele su jedna prema drugoj. Mala sestra Šija nagnula se napred, kršeæi grèevito isprepletene prste svojih sklopljenih ruku. - Sve æu uèiniti za vas- rekla je šapatom - sve što hoæete! Draga gospa Vu, Gospod kažnjava gdekad one koje voli...Gospa Vu je široko otvorila svoje krupne oèi.

- Želite li da mi propovedate jevanðelje danas pre podne, mala sestro? - zapitala je. - Ako to uistinu hoæete, odložiæu malo ono što sam imala da vam kažem.146- Samo da bih vas utešila - rekla je mala sestra Šija - samo da bih vam pomogla.- Ali meni je veoma dobro - rekla je gospa Vu iznenaðeno.- Ja sam èula, mislila sam... - zamucala je mala sestra Šija, veoma zbunjena.- Ne smete obraæati pažnju na prièe služinèa-di - rekla je gospa Vu blago. - Sluge uvek žele da budu donosioci nekih uzbudljivih vesti. Kad bi bilo po njihovom, mi bismo danas svi bili bolesni a sutra mrtvi, da bismo opet vaskrsli prekosutra.Mala sestra Šija pogledala je oštro u gospu Vu. Je li to bila neka šala? Odluèila je ipak da se ne ljuti. - Onda to nije istina? - zapitala je.- Ja ne znam šta to nije ili jeste istina - odvratila je gospa Vu. - Ali vas uveravam da se u ovoj kuæi ništa ne dešava bez moga znanja i dopuštenja.Sažalila se nad tamnom rumeni, èije su mrlje bile prošarale inaèe bledo tuðinsko lice, koje je po-smatrala u tom trenutku. - Vi ste uvek ljubazni - rekla je blago. - Hoæete li mi pomoæi?Mala sestra Šija klimnula je i nemoæno spustila svoje rasklopljene ruke. Oko njenih bclih usana i oèiju nazirala se senka razoèaranja.Gospa Vu je dodirnula svoje lepe usne namirisanom svilenom maramom. - Oseæam da je mom treæem sinu potrebno dalje obrazovanje - rekla je svojim umiljatim glasom, èija je blagost uvek ostavljala utisak da odmerava rastojanje izmeðu nje i onoga s kim je govorila. - Resila sam stoga da naðem podesnog stranca koji bi ga nauèio da govori jedan strani jezik i da èita strane knjige. Na kraju krajeva, ono što je bilo dovoljno za naše pretke, danas više nije dovoljno za nas. Mora više ne dele narode, a nebo nije više samo krov nad našom glavom. Možete li mi reæi ima li u gradu neki stranac koga bih mogla zamoliti da pouèava Fengma?Mala sestra Šija bila je toliko iznenaðena tom molbom, koja nije imala nikakve veze s onim što je bila èula, da je za trenutak ostala bez reci.10*147- Èula sam da ovde živi neki strani sveštenik koji bi se mogao primiti te dužnosti - produžila je gospa Vu. - Možete li mi nešto reæi o njemu?- Sveštenik? - promrmljala je mala sestra Šija.- Tako sam èula - rekla je gospa Vu.Izraz duboke sumnje ocrtao se na bledom licu male sestre Sije. -*¦ Ako je to onaj koga, verovatno, imate na umu - rekla je - ja mislim da ga vi ne biste uzeli za uèitelja svom sinu.- Zar on nije uèen? - zapitala je gospa Vu.- Šta je mudrost èoveka, prijateljice draga? - zapitala je sa svoje strane mala sestra Šija. - Ta on vam je isto što i bezbožnik!- Zašto to kažete? - pitala je opet gospa Vu.- Smatram da on nije istinski vernik - rekla je mala sestra Šija sa dubokom ozbiljnošæu.- Možda ima svoju veru? - rekla je gospa Vu.- Postoji samo jedna istinita vera - izjavila je ubeðeno mala sestra Šija.Gospa Vu se nasmešila. - Hoæete li ga zamoliti da me poseti? - zapitala je.Videla je sa iznenaðenjem tamno rumenilo koje je najednom oblilo nelepo lice njene gošæe.- On je neoženjen - rekla je mala sestra Šija.- Ne znam šta bi pomislio kada bih ga ja posetila.Gospa Vu je pružila ruku i dotakla se nežno košèatih prsta koji su ležali u krilu male sestre Sije.- Niko ne bi mogao posumnjati u vašu èestitost i poštenje - rekla je.Stidljivost strankinje nije mogla da odoli toplini tih ljubaznih reci. - Draga gospo Vu - rekla je - uèiniæu što god hoæete da bih vam pomogla.U njenom glasu zatreptalo je oduševljenje, ali ga je gospa Vu ugasila jednim ljupkim pokretom, jer je iznad svega mrzela svako nepotrebno uzbuðenje. - Vi ste tako dobri - rekla je samo. Pljesnula je rukama, na što je u sobu ušla Jinga, noseæi po-služavnik sa èajem i slatkišima.Gospa Vu je posvetila pola èasa užini svoje gošæe i svojoj. Zatim je preduzela korake da bi pomo-148æu svoje uslužnosti pospešila odlazak male sestre Sije.- A sada - rekla je slatko kao što je samo ona umela - biste li voleli da oèitate neku molitvu pre nego što odete?- Volela bih zbilja - rekla je mala sestra Šija.Sklopila je oèi, priklonila glavu i poèela da izgovara žarku besedu, upuæenu nekom nevidljivom biæu. U ljupkom stavu, gospa Vu je æuteæi sedela dok se to nije završilo. Ona nije sklapala oèi. Umesto toga, sa blagonaklonim razumevanjem je posmatrala lice male sestre Sije. Koliko je prazna bila ta duša. Koliko sama,

koliko daleko od kuæe! Prešla je preko mora da bi èinila svoja dobra dela. Svi su znali za nju, za njene nedeljne skupove, na kojima je uèila šivenju gradske prosjakinje. Svi su znali da živi siromašno i poklanja najveæi deo svega što se naðe u njenim rukama i posedu. Ali kako je usamljena žena u tom jadnom stvorenju! Gledajuæi ga, gospa Vu je oseæala da se duboko u njenom srcu budi topla bole-æivost prema njegovoj nesreænoj sudbini. Mala sestra Šija bila je neznalica, naravno, njeni saveti nisu se mogli poslušati, ali je bila dobra i usamljena duša.Kada je otvorila oèi, mala sestra Šija bila je iznenaðena toplinom kojom su bile ovlažene krupne, prekrasne oèi gospe Vu. Pomislila je za trenutak da je njena molitva naišla na èudesan odziv. Sam bog je, možda, tronuo srce te neznabožaèke žene?Ali se gospa Vu digla i dala na znanje tim èvrstim pokretom da se oprašta sa malom sestrom. - Sveštenika æete mi uskoro poslati, je l“te? - rekla je, a njeno pitanje je zvuèalo kao zapovest.I protiv svoje volje, mala sestra Šija pokorila se i obeæala da hoæe.- Ne znam kako da vam se odužim? - izjavila je uljudno gospa Vu. Dozvolite mi bar, mala sestro, da vam kažem ovoliko: u naknadu za ljubaznost koju æete pokazati starajuæi se da naðete uèitelja za mog treæeg sina, ja vas molim da se molite za mene kad god vam je volja. - Tako se oprostila sa svojom gošæom.149Celog toga dana gospa Vu nije nijednog trenutka zaboravljala šta joj je Jinga kazala - da je prošle noæi èula jecanje njene snahe Rulene. Ali, pouèena iskustvom, gospa Vu je znala odavno da poslove jednog velikog kuæanstva treba obavljati jedan po jedan i redom. Ona je, pre svega, imala na umu taj red. Pokušala je da vidi Cema, ali su to nebesa spreèila. Prema tome, èas toga susreta još nije bio kucnuo. Zato je, kao što se s vremenom nauèila da èini, rešavala uz put manja pitanja, razmišljajuæi istovremeno o krupnim stvarima.Stoga je poslala po kuvara, poruèivši mu da donese meseène raèune, èemu je još pre dva dana bilo vreme, ali je on odložio taj posao pod utiskom pometnje koju je oseæao u kuæi. Gospa Vu je proèitala raèune i zamerila visokoj ceni goriva.Jinga je uvek brižljivo pazila da prisustvuje podnošenju kuhinjskih raèuna, jer je verovala da njen muž, mada odlièan kuvar kome je teško naæi mana, nije bio pametan ni u èemu drugom. Kada je gospa Vu stala da govori o gorivu, ona je odmah znala da je stvar prijavio neko od posluge i pretpostavila da je to bila jedna sredoveèna služavka, koja je nekad nudila kuvaru svoju ljubav. Ali je Jingin muž smatrao da ima preèeg posla nego da trèi za nekom drugom ženom, a služavka se onda ostrvila i otada stalno pronalazila neke greške i propuste Jin-ge i njenog muža.Kada je gospa Vu pomenula gorivo, Jinga je do-viknula svome mužu: - Klipane jedan, kazala sam vam da ga ne kupujete na pijaci kod Zapadne kapije! Tamo je sve skuplje!- Ovako rano ne bi uopšte trebalo kupovati nikakvo gorivo - rekla je gospa Vu. - Gorivo sa naše zemlje treba da nam bude dovoljno do osmog meseca, kada nova trava veæ može da se kosi.- Upravitelj je uzorao neke livade - odvratio je kuvar.150Gospa Vu je smatrala da tu stvar ne treba dalje raspredati. Prihvatila je njegovo izvinjenje, pošto je izrekla prekor koji mu je namenila, i uruèila mu raèunske knjige, koje je prethodno zaklopila. Potom je prišla kovèegu s novcem. Izvadila je odatle koliko je bilo potrebno za podmirenje dugova od prošlog meseca i dovoljno za plaæanje u gotovom tokom sledeæega. Porodica je imala ukupno preko šezdeset duša, stoga ta svota nije nikad bila mala.Na redu je bio sluga koji se starao za održavanje, opravke i nabavke odeæe. S njim su ušle i dve švalje. Gospa Vu je raspravljala s njima o letnjoj odeæi potrebnoj za sluge i porodicu, o obnavljanju posteljine i sliènim pitanjima. Kada je to bilo gotovo, u sobu su ušle drvodelje, da bi sa gospodaricom procenili troškove opravki na dva krova, koji su bili procurili, i zidanje nove sporedne zgrade, koja bi služila kao skladište raznih zaliha.Gospa Vu je posveæivala prisnu i punu pažnju svima poslovima te vrste. Imala je izuzetno razvijenu sposobnost da se svom dušom preda svemu što je radila, tako da za nju ništa drugo ne bi postojalo dokle god bi to trajalo. Kada bi jedan posao bio svršen, sledeæi na redu zaokupljao je sve njene duhovne snage. Tako bi se tokom dana prihvatila jednog zadatka za drugim. Vratila se sopstvenim mislima tek u sumrak, kad su kuæni poslovi bili privedeni kraju. Sve su se obrtale oko Fengma.„Odmakla sam danas veoma daleko na putu odluke o njegovom životu", pomislila je. Nije se još dizala iz velike naslonjaèe za stolom u biblioteci, za kojim je radila celog dana. Mada je sada bila èvršæe nego ikada rešena da se on oženi lepom Li-naj, najosnovnija pravednost zahtevala je, pri svemu tome, da porazgovara s njim o svojoj odluci i da mu ostavi bar toliko slobode da se u prvi mah opre njenim zahtevima. Pozvala je Jingu, koja je spremala postelju za noæ u susednoj sobi.- Idite i kažite Fengmu da doðe ovamo - rekla je. Zaæutala je za trenutak, oklevajuæi, dok je Jinga èekala da produži. - A pošto pozovete moga151sina - nastavila je najzad gospa Vu - zamolite drugu gospoðu da prisustvuje noæas porodiènoj veèeri.Jinga je napuæila usta i udaljila se, a gospa Vu je ostala sedeæi i èekajuæi, sa palcem i kažiprstom na donjoj usni. U tom trenutku Fengmo je, verovat-no, bio u svojoj sobi, jer se približavalo vreme veèeri. Ako Fengmo

bude zadovoljan njenom odlukom, veèeraæe noæas u porodici umesto sama, kao što je èinila poslednjih nekoliko dana. Bilo je vreme da iziðe iz usamljenosti i opet zauzme svoje mesto meðu njima.Nekoliko èasaka docnije èula je Fengmov korak. Poznavala je korak svakog svog sina. U Lijangma je bio spor i èvrst, Cemov brz i nejednak, a Jenmo je svagda trèao nekud. Fengmov hod, meðutim, imao je ritam koji je bio svojstven samo njemu, i u kome je posle tri brza koraka redovno dolazio jedan sporiji.Pojavio se ubrzo na vratima biblioteke. Bio je u svojoj školskoj uniformi od tamnog sukna. Na glavi je imao kapu sa štitom od istog sukna, a na kapi traku sa imenom svoje škole - takozvane Srednje škole za Nacionalnu obnovu.Gospa Vu se nasmešila na svog sina i dala mu rukom znak da uðe.- Sta znaèi zapravo ta Nacionalna obnova? - zapitala je u Šali.- To je samo jedno ime, majko - odvratio je Fengmo. Seo je na stolicu kraj stola, skinuo kapu i zavrteo je kao toèak meðu prstima obeju ruku.- Vama to ništa ne znaèi? - zapitala je opet smešeæi se gospa Vu.Fengmo se nasmejao. - Sada ima teškoæa sa algebrom - odgovorio je. - Kada ih savladam, ra-zumeæu možda bolje šta je to Nacionalna obnova.- Algebra - rekla je zamišljeno gospa Vu. - U Evropu je presaðeno nekoliko sliènih nauka koje su ponikle i razvile se u Indiji.Fengmo je bio iznenaðen. Od svoje majke nije nikad oèekivao neko znanje iz knjiga, a ona je to152znala i uživala da ga zaèudi ponekom uèenom napomenom.- Izgledate bledi - rekla je. - Uzimate li vaše sredstvo za jaèanje, onaj lek od jelenjeg roga u prahu?- Ima gori ukus od trule ribe - požalio se Fengmo.Gospa Vu se nasmešila svojim ljupkim osme-hom. - Onda ga nemojte uzimati - rekla je popustljivo. - Zašto biste gutali nešto što vam je tako odvratno?- Hvala vam, majko - rekao je Fengmo, ali je opet bio iznenaðen.Gospa Vu se nagnula napred i spustila sklopljene ruke u krilo. - Fengmo - rekla je - vreme je da razgovaramo o vašem životu.- Mome životu? - Fengmo je pogledao pažljivo u svoju majku i prestao da vrti svoju kapu.- Jeste - ponovila je gospa Vu - o vašem životu. Vaš otac i ja smo se veæ savetovali o tome.- Majko, nemojte misliti da æu pristati da mi vi birate ženu - rekao je Fengmo vatreno.- Naravno da neæu - rekla je brzo gospa Vu. - Pomenuæu vam jedino imena izvesnih devo jaka i pitati vas da li vam se dopada koja od njih. To je sve što mogu uèiniti. Imala sam u vidu, naravno, vaš ukus i vaše sklonosti, kao i položaj naše porodice. Ostavila sam po strani svaku pomisao na devojke kao što je druga kæi porodice Èen, koja je odgojena po starinski.- Nikad ne bih uzeo za ženu takvu devojku - izjavio je Fengmo.- Naravno da ne biste. Ali postoji još jedna teškoæa - rekla je gospa Vu mirno kao i obièno. - I devojke danas mnogo traže. Nije to više kao nekad, kada sam ja bila devojka. Ja sam sve sliène stvari ostavljala rukama svoje majke i svoga strica, koji je u porodici zauzeo mesto mog pokojnog oca. Ali devojke sada, mislim one devojke koje su vama po æudi, Fengmo, neæe mladiæe koji ne umeju da govore bar jedan strani jezik.153- Uèim pomalo engleski u školi - odgovorio je Fengmo sa visine.- Ali ne možete da govorite veoma dobro tim jezikom! - odgovorila je gospa Vu. - Ja ga sama ne znam, ali sam zbilja èula kako mucate i zapinjete kada pokušavate da svoju misao kažete tim stranim zvucima. Ja vas ne osuðujem zbog toga, ali je stvarno tako.- Koja me to devojka neæe? - zapitao je srdito Fengmo.Vesto i brzo, gospa Vu je iskoristila njegovu srdžbu za postizanje svoga cilja kao lagan èun koji se uhvati za grive razbesnelih talasa i prepušta im se kada ih pojase da bi ga izneli na žalo, umesto potopili. - Treæa kæi gospe Kang, lepa Linaj - rekla je. Srdžba Fengmova bila je za nju dovoljna zaloga uspehu, mada ranije nije primetila ništa što bi nagoveštavalo da su jedno drugom zapali za oko. Doista, njene reci odmah su pobudile njegovu pažnju.- Ta devojka! - promrmljao je. - Suviše je ponosita. Njen izgled mi je mrzak.- Ona je stvarno veoma lepa - odvratila je gospa Vu. - Ali to nije važno. Ja ne govorim o njoj ponaosob, nego je pominjem kao jednu meðu ostalima. Ako vama nalazi prigovora i sama Linaj, koja poznaje našu porodicu i naš položaj, možemo li ciljati na nešto više?- Mogli biste me poslati u neku stranu školu - dobacio je vatreno Fengmo.- Ja to neæu uèiniti - odgovorila je ona svojim lepim glasom, koji je bio ljubak i umilan, ali isto tako neumitan kao kretanje Sunca i Meseca. - Od danas za nekoliko godina biæe rata širom celog sveta. U takvo vreme, svi moji sinovi moraju biti kod kuæe.Fengmo ju je pogledao sa izrazom dubokog iznenaðenja na licu. - Otkud biste mogli znati takve stvari, majko?- Ja nisam luda, mada je lud sav svet oko mene - rekla je mirno gospa Vu. - Kada se predu-154

zimaju izvesni koraci a niko ih ne spreèava, onda tome slede dalji koraci, u istom smeru.Mladiæ je æutao, oèiju uprtih u lice svoje majke. Bile su crne i krupne poput njenih, ali nisu imale njihovu dubinu. Bio je još suviše mlad. Nije govorio, kao da se naprezao da shvati stvari o kojima je ona govorila.- Èula sam da u gradu živi neki strani sve-štenik koji je veoma uèen èovek - produžila je ona. - Moguæe je da bi vas on za izvesnu nagradu nauèio da govorite neke druge jezike. Imate li volje za to? Strani jezici bi vam mogli dobro poslužiti jednog dana. Ne mislim samo na brak kada ovo kažem. Promena æe biti neizbežno u vremenima kojima idemo u susret.Mada jasan kao kristalan i skladan kao pesma, njen glas je ipak bio pun dalekosežnih slutnji. Ljubav i strah mešali su se u dubokom oseæanju koje je vezivalo Fengma za njegovu majku. U njegovim oèima, ona je uvek imala pravo. Ono nekoliko puta što nije poslušao, ona ga nije kažnjavala, ali je on uza sve to bio kažnjen. Sporo i putem mnogog gorkog iskustva, on je postepeno uvideo da je iz njenih reci govorila mudrost koju nije bilo lako osporiti.Ali, zato što je bio još veoma mlad, on se i toga puta jedan trenutak opirao njenom savetu.- Sveštenik? - ponovio je. - Ja ne verujem u religije.- Ja ne tražim od vas da verujete - odgovorila mu je ona. - Nije reè o tome.- On bi pokušao da me obrati u svoju veru - rekao je Fengmo natmureno. - Mala sestra veèito pokušava da obrati u svoju veru svakog živog u kuæi. Tutka mi u ruku kojekakve verske letke kad god proðe pokraj mene.- Zar vi morate podleæi pokušajima obraæenja? - zapitala je gospa Vu. - Zar ste tako slabi? Morate se nauèiti da primite od ljudi ono što je u njih najbolje, ne hajuæi za ostalo. Poslušajte me, pokušajte da radite sa sveštenikom mesec dana, pa155ako posle toga budete rekli da prezirete uèenje kod njega, ja æu se saglasiti s vama.Tajna njene vlasti u kuæi sastojala se u tome što nikad nije dopuštala da izgleda neumoljiva. Ostavljala je ljudima vremena, a izdajuæi zapovesti obeæavala da im je kraj dogledan, pa bi onda iskorišæa-vala vreme, utièuæi na tok dogaðaja u svoje svrhe.Fengmo je opet poèeo polako da vrti svoju kapu meðu rukama. - Mesec dana, dakle, - rekao je - ne više od mesec dana ako mi se ne dopadne.- Mesec dana - saglasila se gospa Vu. Zatim se digla sa svog mesta. - A sada, sine moj, otiæi æemo zajedno na porodiènu veèeru. Vaš otac je vero-vatno veæ poèeo bez nas.U kuæanstvu Vua ljudi i žene jeli su za zasebnim stolovima. Stoga se Fengmo rastao od svoje majke na pragu velike trpezarije i otišao na jedan kraj sobe, gde su veæ sedeli njegov otac, njegova braæa i roðaci, a gospa Vu se uputila, sa svojom uobièajenom ljupkošæu, ka stolovima za kojima su bile smeštene žene. Sve su ustale kada je ona stala da im se približava. Videla je odmah da je Èijuming zauzela svoje mesto meðu njima. Devojka je sedela bojažljivo po strani od ostalih i držala na kolenu jedno malo dete. Ustala je sa detetom na rukama i uspela da njime zakloni svoje lice. Ali, pre nego što je dospela da to uèini, gospi Vu je uspelo da joj jasno vidi æelo lice. Bila je ozbiljna, ali je to bilo prirodno, jer se nalazila u tuðoj kuæi. Bilo je dovoljno što je tu.- Sedite, molim vas - rekla je gospa Vu, obraæajuæi se uljudno svima i nikom ponaosob. Zauzela je svoje mesto na najvišoj šeæiji i uzela u ruku svoje štapiæe za jelo. Meng je služila ostale, te je gospa Vu položila opet na sto svoje štapiæe. - Produžite namesto mene, Meng, molim vas - rekla je. - Bila sam celog dana zauzeta kuænim poslovima, pa sam sada malo umorna.Smešeæi se naslonila se na jastuk iza sebe i po svom obièaju rekla po koju reè svakoj od svojih snaha, kao i sinèiæu najstarije, koga je dadilja držala156u krilu. Dete je bilo nemirno, pa je gospa Vu dohvatila svojim štapiæima komadiæ mesa i stavila mu ga u usta. Zatim se obratila neposredno mladoj Æi-juming.- Draga gospoðo - rekla je ljubazno - treba da jedete ono što vam se sviða. Riba je obièno dobra.Èijuming je podigla oborene oèi i zacrvenela se do ušiju. Ustala je i malo se poklonila, još uvek èvrsto držeæi u naruèju ono malo dete. - Hvala vam, starija sestro - rekla je slabim glasom. Spustila se potom na svoje mesto i nije više nijednom progovorila do kraja veèere. Kada je sluga postavio pred nju æasu sa pirinèom, ona je prvo nahranila dete.Ali, obraæajuæi joj se onako ljubazno, gospa Vu je svima dala do znanja da Èijuming ima odreðeno mesto u kuæi i da došljakinja mora ubuduæe biti ukljuèena u život porodice. Svi su èuli tih nekoliko reci kojima je usledio trenutak æutanja. A onda su mlaði poèeli da govore, sluga sa slugom, dadilja sa detetom, da bi zabašurili æutanje.Gospa Vu se poslužila jelom koje joj je ponuðeno i poèela da jede sa otmenom sporošæu, kao i obièno. Ono malo unuèe, kome se maloèas ulagivala birajuæi mu ukusne zalogaje, stalo je odjednom glasno da zahteva da doðe k njoj i da joj sedi na krilu. Meng ga je nešto prekorila, govoreæi: - Vi sa vašim skroz prljavim licem i rukama?Gospa Vu se trgla kao da se prenula iza sna. - Je li to k meni hoæe? - zapitala je.

- Tako je prljav, majko - rekla je Meng.- Pustite vi njega samo do mene - rekla je gospa Vu. Ispružila je ruke, podigla dete, koje je bilo krupno i poteško, i stavila ga sebi na koleno. Zatim je, sa nagonskom gadljivošæu, uzela par èistih štapiæa za jelo i stala da bira jedan za drugim komadiæ mesa u æasama nasred stola, kojima je nudila dete. Nije govorila, ali se smešila na svaki njegov zalogaj.Dete joj nije uzvraæalo osmehom, sedelo je uživajuæi kao u slatkom snu, otvarajuæi svoja mala usta157i žvaæuæi svaki komadiæ sa tihim zadovoljstvom. Bilo je to uobièajeno dejstvo gospe Vu na decu. Po-stizala je bez napora da se oseæaju sreæna što se nalaze kraj nje. Toga puta, kao i u drugim sliènim prilikama, unuèe je bilo za nju izvor dubokog i spokojnog zadovoljstva. Ono je bilo živi znak potpunog izvršenja njenih dužnosti prema svojoj kuæi i bezazleno prisustvo koje je blažilo njenu potajnu usamljenost pod tim krovom. Ona, doduše, nije znala da je usamljena i poricala bi to izvesno kada bi joj neko rekao da jeste, èudeæi se grdno kako je iko može tako pogrešno razumeti. A ipak je bila i suviše sama da bi iko mogao doseæi njenu dušu. Njena duša prerasla je njen život daleko izvan èetiri zida u kojima joj je živelo telo. Uzdigla se odavno visoko iznad njega i otada veèito bludila daleko izvan èetiri zida u kojima je živelo njeno telo, da bi èas krstarila beskrajima sveta, èas tonula u prošlost, èas se opet vinula u buduænost, na nedoglednom putovanju vremenom i prostorom oko koga su se plele i rasplita-le mnoge njene misli. Ali, s vremena na vreme, ona se takoðe vraæala kuæi, pod svoj krov. Vratila se tako i toga èasa. Bila je najednom potpuno svesna toga deèijeg prisustva i njegovog dubokog znaèenja. Pokolenja su nepokolebljivo išla svojim nedogled-nim putem, èvrstim i ujednaèenim korakom. Njeno se bližilo kraju, a njegovo je tek na polasku bilo.- Sine moga sina - rekla je šapatom i nastavila da ga nudi komadiæima mesa koje je stavljala u njegova mala rumena usta, željno otvorena da bi primila ono što im je ona mogla dati toga èasa. Ali ga je vratila njegovoj majci pošto ga je nahranila.Završila je veèeru pre ostalih. Digla se moleæi ih da produže i polagano otišla u svoju sobu. Kad je prolazila kraj g. Vua i njegovih sinova, oni su je pozdravili dižuæi se upola sa svojih mesta, a ona je produžila svojim putem, naklonivši glavu nekoliko puta i sa osmehom na usnama.Opet je spavala èvrsto æele noæi, ne prenuvši se iza sna nijednom.158*Za Èijuming, ono pola èasa prisustva gospe Vu bio je njen obred venèanja. Prošla noæ je ostavila devojku u zabuni i nedoumici. Je li mu se dopala ili nije? G. Vu joj nije kazao ni reci i pre zore napustio je zajednièku postelju. Ona je, posle toga, spavala do podne. Celog popodneva niko nije dolazio u njenu blizinu, izuzimajuæi jednu sluškinju. Onda je naveèe došla Jinga i pozvala je da se pridruži porodiènoj veèeri. Požurila se da se spremi za susret sa ostalim ukuæanima. Kada je došlo vreme tome, prokrala se docnije od ostalih u trpezariju i brzo uzela ono dete od njegove dadilje. Ono nije za-plakalo. Deca nisu nikad plakala kad bi bila kraj nje. Na selu je èesto èuvala poneko dete koje bi majka morala trenutno da napusti. Gospe koje su pre-konoæ postale njene roðake, pozdravljale su je sada jedna za drugom, polunemarno i polubojažljivo, a ona im je odgovarala samo lakim naklonom glave. Nije mogla da govori, a ni da jede na poèetku.Ali, kada je gospa Vu napustila sobu, osetila je najednom da je gladna kao vuk. Okrenuvši se malo u stranu, da ne bi licem bila okrenuta prema ostalima, pojela je što je brže mogla dve æase pirinèa i mesa.Kada je veèera bila gotova, stajala je èekajuæi dok su se Meng i Rulen digle i krenule iz trpezarije, oseæajuæi da je sve dublje obuzima nesavladljiv stid. Meng je, u svojoj uroðenoj ljubaznosti, zastala na trenutak da bi porazgovarala s njom. - Doæi æu sutra da vas vidim, druga gospoðo - rekla je.- Ja ne zaslužujem toliku pažnju - odgovorila je slabim glasom Èijuming. Nije bila u stanju da pogleda u oèi zakonitoj snahi, ali se oseæala utešena i sreæna. Podigla je, najzad, oborene oèi, a Mengi se uèinilo da je toga èasa videla u njima æelo jedno bojažljivo i ojaðeno srce.- Doæi æu i povešæu i dete - obeæala je. Èijuming je izišla sa ženama i decom, krijuæise meðu njima od muškaraca. Ali su je oni svi po-159smatrali, iz potaje i svaki na svoj naèin. G. Vu je te noæi došao rano u dvorište božura, kad ona još nije bila u postelji. Šila je svoje nedovršene haljine kada je zaèula njegov korak. Digla se kada je ušao i okrenula lice u stranu. On je seo, dok je ona ostala stojeæi, nakašljao se, stavio ruke na kolena i pogledao je.- Vi - poèeo je ne zovuæi je po imenu - vi ne smete da me se bojite.Nije bila kadra da mu odgovori. Stiskala je grèevito haljinu koju je držala obema rukama i stajala pred njim kao da se živa skamenila.- U ovoj kuæi - zaustio je opet g. Vu - postoji sve što treba da biste bili sreæni. Majka mojih sinova je dobra. A tu su i mlade žene, žene mojih sinova, i žene mlaðih roðaka i mnoga deca. Vi ste, èini mi se, dobre naravi i svakako ste uslužni. Vi æete biti veoma sreæni ovde.Ona još nije odgovarala. G. Vu se nakašljao i otpustio malo kaiš. Jeo je veoma slatko te veèeri i oseæao pomalo da mu ponestaje daha. Ali još nije bio dorekao ono što je želeo da kaže.

- Vaše dužnosti mene radi biæe malobrojne - nastavio je. - Volim dugo da spavam i da ustanem dockan. Ne budite me ako sam ovde. Po noæi, volim èaj kada se probudim, ali ne crveni èaj! Vruæe sam krvi i ne podnosim dva jorgana èak ni zimi. Nauèi-æete veæ sve te stvari i neke druge još, bez sumnje.Haljina joj je ispala iz ruke. Pogledala ga je i zaboravila svoju bojažljivost. - Vi me hoæete, dakle? - Postavila mu je to pitanje iz puke èežnje da negde pod nebom naðe zaklona.- Svakako - rekao je. - Zar vam to nisam rekao ovog èasa? - nasmejao se, a njegovo glatko, lepo lice zažarilo se iznenada od plamena koji je buknuo u njemu. Ona je to videla i razumela. Ali te noæi nije htela da se plaši. Bila je to mala cena koju je trebalo platiti, veoma mala cena koju je trebalo platiti jednom ljubaznom èoveku da bi najzad i ona imala svoj dom.160VIMala sestra Šija bila je uvek prilježna u vršenju svoje dužnosti, ali gospa Vu nije ni od nje oèekivala toliku brzinu. Doista, sedam do osam dana docnije, Jinga je trèeæi ušla u njenu sobu. Njene male okrugle oèi blistale su od iznenaðenja.- Milostiva, milostiva! - uzviknula je. Gospa Vu, koja je šetala izmeðu svojih orhideja,zastala je sa izrazom nezadovoljstva na licu. - Jin-§a! - rekla je odluèno. - Zatvorite usta. Izgledate ao riba na udici. A sada mi kažite o èemu je reè. Jinga je poslušala svoju gospodaricu, ali je gotovo odmah opet poèela: - Najveæi èovek ... koga sam ikad videla... neki stranac! Kaže da ste vi poslali po njega.- Ja? - kazala je gospa Vu zaèuðeno i sa ne-vericom. Zatim se prisetila. - Možda i jesam - rekla je.- Milostiva gospoðo, meni niste ništa kazali - prebacila joj je Jinga. - Rekla sam vrataru da ga nipošto ne pušta unutra. Nikad nismo imali strana èoveka u ovoj kuæi.- Ja vam ne kazujem sve - odvratila je gospa Vu. - Pustite ga odmah da uðe.Jinga se povukla, zapanjena od èuda, a gospa Vu je nastavila svoju šetnju meðu orhidejama. Cveæe se primilo i veæ živelo podmlaðenim životom, mada je presaðeno pre tako kratkog vremena. Uostalom, moglo se i oèekivati da æe dobro napredovati ti tom hladovitom dvorištu. Pitala se da li su i novi božu-ri tako napredni. U tom trenutku dubok, zvonak glas zaèuo se sa okrugle kapije na dvorištu.- Gospoðo!Ona je oèekivala da æe se neznanac javiti, ali je bila iznenaðena silinom i zvuènošæu njegova glasa. Dižuæi pogled sa orhideja, ugledala je visokog èoveka širokih ramena u dugaèkoj, suroj mantiji opasanoj uzetom. Bio je to sveštenik. Stegao je desnom rukom krst koji mu je ležao na grudima. Ona je znala da je krst hrišæansko znamenje, ali je to11 Paviljon žena161nije zanimalo. Njenu pažnju privlaèila je velièina i snaga ruke koja ga je držala.- Ne znam kako da vam se obratim - rekla je svojim ljupkim glasom, koji je bio poput zvuka malog srebrnog zvona - inaèe bih odgovorila na vaš pozdrav. Hoæete li uæi?Sveštenik je naklonio svoju veliku glavu i stupio u dvorište. Jinga je ušla za njim, sva bleda od straha.- Izvolite ovuda, u moju biblioteku - rekla je gospa Vu. Sklonila se u stranu na ulazu, da bi sveštenik mogao uæi ispred nje. Ali je on pustio krst iz ruke i lakim pokretom ukazao na vrata. - U mojoj zemlji - rekao je smešeæi se - dama uvek ulazi prva.- Zbilja? - promrmljala je ona. - Ali je istina da bi, možda, bilo bolje da vam pokažem put koji je meni svakako poznatiji.Stupila je unutra i sela na svoje uobièajeno me-sto, nudeæi mu pokretom ruke stolicu na drugoj i strani stola, njoj preko puta. Jinga se prišunjala do praga, gde je zastala, napola skrivena iza dovratka, upiruæi radoznale poglede unutra. Ali je gospa Vu odmah primetila malu sobaricu. - Nemojte da se krijete, Jinga - zapovedila je. Zatim se obratila svešteniku sa jedva primetnim osmehom na licu. - Ova budalasta devojka nije nikad videla èoveka vašeg uzrasta i stoga, valjda, ne može da odvoji oèi od vas. Oprostite joj, molim vas.Svešenik je odgovorio ovim èudnim recima: - Bog mi je možda dao ovo ogromno telo radi razonode onih koji me gledaju. Pa neka, smeh je dobra stvar. - Njegov krupni glas ispunio je æelu sobu svojom muklom tutnjavom.- Tako mi neba - prošaptala je Jinga, upra-vivši pogled u grede na tavanici - ovo je kao grmljavina.- Jinga, idite i donesite vruæeg èaja - zapovedila joj je gospa Vu da bi je stišala, a Jinga je otrèala neèujno, kao preplašena maèka.162Sveštenik je sedeo nepomièno, ispunjavajuæi svojim ogromnim telom do poslednjeg palca æelu veliku, izrezbarenu naslonjaèu u koju se bio smestio. Ali je gospa Vu veæ primetila da je uza sve to bio suv, gotovo mršav èovek. Krst na njegovim grudima bio je zlatan. Koža mu je mrka, a krupne zagasite oèi, duboko upale u svoje duplje, setne i veoma bistre. Njegova pomalo kovrdžava kosa nije bila ni duga ni kratka. Imao je crnu bradu tanke dlake. U tom tamnom okviru, usne su mu izgledale neobièno crvene.

- Kako treba da vam se obraæam? - zapitala je gospa Vu. - Zaboravila sam da pitam malu sestru Siju kako se zovete.- Ja nemam vlastitog imena - odgovorio je sveštenik. - Ali mi je dato ime Andre. Dobro je koliko i svako drugo. Neki me zovu otac Andre. Ali bih više volio, gospo, kad biste me zvali brat Andre.Gospa Vu nije prihvatila ni odbacila njegovu želju. Nije ponovila ni njegovo ime ni naziv koji je obeležavao sveštenu prirodu njegovog zvanja. Ume-sto toga postavila je još jedno pitanje. - A koje ste vere?- Ne govorimo danas o mojoj veri - odgovorio je brat Andre.Gospa Vu se malo nasmešila na to. - Mislila sam da svi sveštenici hoæe da govore o svojoj veri.Brat Andre je nekoliko trenutaka posmatrao svoju sagovornicu, gledajuæi joj pravo u lice. Upr-kos snazi koja je izbijala iz njegovih oèiju, u tom pogledu nije bilo nièeg smelog. Štaviše, njegov uporni pogled nije ni zaplašio ni neprijatno iznenadio gospu Vu. Bio je bezlièan kao svetiljka koju èovek drži da bi nekom pokazao neznan put.- Reèeno mi je da želite da razgovarate sa mnom, gospoðo - rekao je brat Andre.- Ah, pa to i hoæu - rekla je gospa Vu. Ali je potom zaæutala. Primetila je po mnogo èemu da je Jinga, odlazeæi u kuhinje, veæ raširila vest o èudovištu koje im je stiglo u posetu. Æula je šapu-n*163tanje i komešanje oko vrata. S vremena na vreme, sa mesta na kome je sedela ugledala bi u magnove-nju po koje dete kako proviruje na vrata i odmah se skriva. - Hodite, deco, hodite da vas vidim - pozvala je prijateljskim glasom. Na pragu se oèas okupila gomila dece. Lièili su na cveæe u jarkoj svet-losti tog sunèanog jutra, cveæe kojim se gospa Vu ponosila u tom èasu.- Hoæe da vas vide - objasnila je.- Zašto da ne? - odvratio je on i obrnuo se prema njima. Deca su na to ustuknula, ali su se opet približila kada je on ostao nepokretan i sa osmehom na licu.- On ne jede malu decu, bez sumnje - rekla im je gospa Vu. - Možda jede samo voæe i povræe, kao budisti.- Nije možda, nego je doista tako - rekao je brat Andre.- Zašto ste tako veliki? - zapitalo je bez daha jedno od dece. Bio je to sin jednog od mlaðih roðaka porodice Vu.- Tako me bog stvorio - odgovorio je brat Andre.- Ali ja pretpostavljam da su i vaši roditelji bili visoki - rekla je gospa Vu.- Ne seæam se više svojih roditelja - rekao je blago brat Andre.- Kako se zove vaša zemlja? - zapitao je jedan deèak. Išao je u školu i znao ponešto o raznim zemljama.- Ja nemam svoje zemlje - rekao je brat Andre. - Moja je domovina tamo gde živim, gde god to bilo.- Vi ste ovde veæ mnogo godina - rekla je gospa Vu. - Savršeno govorite naš jezik.- Govorim mnogo jezika da bih mogao razgovarati sa svim ljudima - odvratio je on.- Ali u ovom gradu živite veæ dugo? - pitala je i dalje uporno gospa Vu. Taj èovek poèeo je da budi u njoj krajnju radoznalost.- Svega godinu dana - odgovorio je on.164Ali su deca veæ bila smelija. Prišla su mu sasvim blizu. - Šta vam je to na lancu oko vrata? - zapitalo je jedno od njih, upiruæi u krst svoj mali kažiprst, tanak i zlaæan.- To je moj krst - odgovorio je brat Andre. Dohvatio je, govoreæi, teški jednostavni krst i pružio ga prema njima.- Mogu li ga malo uzeti u ruke? - upitalo je dete.- Možete ako hoæete-odgovorio je brat Andre.- Ne - rekla je oštro gospa Vu. - Ne dirajte to, dete.Brat Andre se okrenuo prema njoj. - Ali, gospo, to nije opasno.- On ga neæe dotaæi - odgovorila je ona hladno. Brat Andre je pustio krst da mu opet padne na grudi i æuteæi sklopio na kolenima svoje velike ruke.Jinga je ušla sa èajem, krèeæi put kroz gomilu dece.- Vaše vas majke zovu - rekla je glasno. - Majke vas zovu sve redom.- Vratite se svojim majkama - rekla je gospa Vu, ne dižuæi glas. Deca su se odmah okrenula i raz-begla.Brat Andre pogledao je gospu Vu s poštovanjem koje se naglo odrazilo u njegovim dubokim oèima. - Deca vas se ne plaše, ali vas slušaju - rekao je.- To su dobra deca - rekla je ona, oèevidno zadovoljna što je on tako dobro shvatio njen odnos prema njima.- Vi ste takoðe dobri - rekao je on mirno. - Ali nisam siguran da ste sreæni.Te reci, izgovorene tako spokojno, ujele su je za srce, kao da je iz potaje probodena nožem, ne znajuæi taèno odakle je udarac došao. Poèela je odmah da porièe njihovu taènost. - Ja sam, naprotiv, potpuno sreæna. Udesila sam svoj život taèno onako kao što želim. Zatim, ja imam sinove ...On je podigao svoje duboke i pronicljive oèi, ali nije ništa rekao. Saslušao je pažljivo njene reci i èekao šta æe dalje kazati. Neobiènost te æutljive i pot-

165pune pažnje pokolebala je njeno samopouzdanje. - To jest - produžila je - potpuno sam sreæna, izuzev što oseæam potrebu za nekim širim znanjem. Ali ne znam ni sama koje je to znanje.- Možda i ne bi bilo toliko znanje koliko razu-mevanje onoga što veæ znate - rekao je on.Kako je došlo do toga da govori o sebi s tim strancem? Razmišljala je trenutak o tom pitanju, a onda ga je ostavila po strani, bez odgovora.- Nisam vas zbog sebe zvala da doðete ovamo__rekla je - nego zbog mog treæeg sina. Želela bihda govori jedan strani jezik.- Koji jezik? - zapitao je on.- Koji je najbolji? - upitala je ona.- Francuski je najlepši - rekao je on - a ita-lijanski najviše pesnièki, dok je ruski najsnažniji, a nemaèki najèvršæe sazdan. Ali se na engleskom obavlja više poslova nego ma na kom drugom jeziku.- Onda je najbolje da uèi engleski - rekla je gospa Vu odluèno. Podigla je oèi i upravila ih na njegovo lice, èija joj je tamna boja još jednom upala u oci. - Kolika æe biti vaša nagrada?- Ja ne primam nikakvu nagradu - rekao je mirno brat Andre. - Meni novac uopšte ne treba.- Sveštenik kome uopšte ništa ne treba? - Njen osmeh je bio pun ironiène neverice.- Meni novac uopšte ne treba - ponovio je brat Andre, naglašavajuæi ono „meni", i dajuæi time na znanje da se to tvrðenje tièe iskljuèivo njega lièno.- Ali me dovodite u nezgodan položaj ako me prinuðavate da uzimam nešto ne dajuæi ništa u za-menu za to - rekla je gospa Vu. - Ne bih li mogla dati novaca za vašu veru, za dobra dela?- Ne, veri je bolje bez takvih darova - odgovorio je brat Andre. Razmišljao je jedan trenutak, a zatim nastavio: - Veoma je moguæe da æe s vremena na vreme biti potrebno uèiniti nešto u vašem gradu, kao što bi bilo, na primer, naæi sklonište gde bi se mogla smestiti nahoèad. Uzeo sam i sam nekoliko nahoèadi i staraæu se o njima dok ne naðem166

dobre ljude koji bi pristali da im budu namesto roditelja. Kada bude stvari te vrste, koje bi trebalo uèiniti, ja æu doæi do vas, gospoðo, i tada æe vaša pomoæ biti moja nagrada.- Ali to su stvari koje æe se èiniti za naš grad, a ne za vas - rekla je ona. - Zar nema nièega što bih za vas mogla uèiniti?- To æe biti za mene uèinjeno - odgovorio je on. Njegov glas odjeknuo je u sobi kao zvono, a ona mu nije protivureèila. Iz dvorišta, gde se bila povukla, Jinga je došla na vrata i pogledala unutra, ali se opet udaljila kada je videla da njih dvoje još sede na istim mestima i razgovaraju kao i maloèas.- Kada æemo poèeti sa èasovima? - zapitala je gospa Vu. Oseæala se nesposobna da protivureèi tome èoveku.- Odmah, ako želite - odgovorio je. - Meni je svako doba jednako.- Biste li mogli dolaziti svake veèeri? - zapitala je ona. - Moj sin je preko dana u narodnoj školi.- Dolaziæu kad god hoæete - odgovorio je on. Ona se onda digla i dozvala Jingu. - ReciteFengmu da doðe ovamo. - Stajala je na kuænom pragu, sa vrtom na jednoj strani, a bibliotekom na drugoj. Imala je jedan trenutak èudno oseæanje da stoji izmeðu dva sveta. Stupila je u dvorište, a sveštenik je ostao sam, sedeæi nepomièno u svojoj naslonjaèi. Stajala je osluškujuæi, kao da oèekuje da æe je zovnuti. Ali nije èula ništa. Jedan slavuj sleteo je na zid oko dvorišta, kao što je èinio svake veèeri gotovo u isti èas. Veoma otegnuto je otpevao lestvicu od èetiri tona. Onda je video gospu Vu i odleteo. Bilo joj je gotovo žao što je pozvala stranca pod svoj krov. Ko bi znao kakve bi èudne stvari mogao predavati, služeæi se svojim stranim recima! Bila je suviše brza - i u donošenju i u izvršenju svoje odluke. Odšetala je opet do vrata i bacila letimièan pogled unutra. Da li æe se uvredi ti što ga je ostavila, smatrajuæi da je to bilo grubo s njene strane? Ali kada je pogledala unutra, videla je da mu je gla-167va pala na prsa i da su mu oèi sklopljene. Da li je spavao? Ne, usne su mu se micale. Zaplašena neèim - iako ni sama ne bi umela reæi èime - povukla se s praga sa oseæanjem lake jeze, i obradovala se kada je ugledala Fengma koji je upravo ulazio na kapiju, nasuprot ulazu, u èijoj se blizini ona nalazila u tom trenutku.- Fengmo! - zovnula ga je.Okrenula je glavu i videla stranèevu kako se podiže i kako se otvaraju i žare njegove crne oèi.- Fengmo, hodite ovamo! - zovnula je opet sina.- Evo me, majko - odgovorio je Fengmo. Bio je pred njom za tren oka, mlad i sitan u poreðenju sa golemim rastom sveštenika. Bila je iznenaðena videæi kako je, u stvari, mali, on koga je oduvek smatrala visokim. Uzela ga je za ruku i odvela u biblioteku.- Ovo je moj treæi sin, Fengmo - rekla je bratu Andreu.- Fengmo - ponovio je sveštenik. Uljudnost je zahtevala da kaže „treæi mladi gospodar", ali je on naprosto ponovio njegovo ime - Fengmo. - Ja sam brat Andre - rekao je takoðe, i seo. - Sedite, Fengmo - dodao je. - Meni je nareðeno da vam predajem jedan strani jezik, za koji vaša majka kaže da mora biti engleski.- Ali samo jezik - postavila je svoj uslov gospa Vu.

U trenutku kada je trebalo poèeti sa èasovima, ona se pitala da li uistinu nije pogrešila kada je tome èoveku poverila duh svoga sina. Jer, pouèavati nekog èoveka znaèi steæi vlast nad njegovim duhom.- Samo jezik - ponovio je brat Andre. Pri-metio je strah u recima gospe Vu i odmah mu našao odgovor. - Ne treba da se plašite, gospoðo. Ja sam èastan èovek. Duh vašeg sina svetinja je za me.Gospa Vu je bila potpuno zbunjena pronicljivo-šæu tog stranca. Ona nije oèekivala tako utanèane nagone u tako grubom telu. Dotada nije poznavala nijednog tuðinca - izuzimajuæi, naravno, malu se-168stru Siju, koja je bila samo jedna detinjasta žena. Poklonila se lako i opet otišla u baštu.Sat docnije, sveštenik se pojavio na vratima biblioteke. Razgovarao je sa Fengmom, služeæi se jezikom koji je ostavljao utisak nerazumljive zbrke slogova tuðinskog zvuka. Izgovarao ih je jasno i sporo, a Fengmo ih je slušao kao da ne èuje ništa drugo na svetu.- Zar ste ga tako brzo nauèili? ... - zapitala je gospa Vu. Sedela je pod drveæem u naslonjaèi od bambusovine, ruku sklopljenih u krilu.- Gospoðo, on me još ne razume - odgovorio je brat Andre. - Ali ja predajem govoreæi samo jezikom koji ðak treba da nauèi. Za nekoliko dana, on æe se i sam služiti tim recima. - Potom se obratio Fengmu. - Do sutra - rekao je. Poklonio se gospi Vu, pa izišao na kapiju svojim dugaèkim staloženim korakom.Odlaskom tog ogromnog sveštenika sve je opet poprimilo svoj osveštani izgled i srazmere.- Dakle, sine moj? - rekla je gospa Vu.Ali je Fengmo izgledao zbunjen, kao èovek zase-njen iznenadnim bleskom jarke svetlosti. - Nauèio me je mnogo šta za ovaj jedan èas.- Ponovite mi reæi koje vas je nauèio - rekla mu je ona.Fengmo je rastvorio usne i izustio neke nerazumljive slogove.- Šta to kažete? - zapitala je ona.Fengmo je zatresao glavom i izgledao još uvek duboko zbunjen. - Ne znam, to mi nije kazao.- Sutra vam mora reæi - rekla je ona pomalo strogo. - Neæu da se u mojoj kuæi govore reci koje niko od nas ne može da razume.* *Kao na krilima, prièe o sveštenièkom golemu iz tuðine raširile su se ubrzo po celoj kuæi, pa je za njih èuo i g. Vu. Sredinom popodneva sutrašnjeg169dana, gospa Vu ga je ugledala opet na kapiji svoga ¦ dvorišta. Odabirala je u tom trenutku svilene konce za švalju koja se spremala da izveze nove cipele za decu.- Otpremite tu ženu - rekao je g. Vu. kada joj je pristupio. Gospa Vu je videla odmah da ga je nešto naljutilo. Skupila je svile i rekla švalji: - Vratite se za sat-dva.Žena se udaljila, a g. Vu se spustio u jednu na- % slonjaèu, izvadio je svoju lulu i pripalio. - Èuo sam da ste Fengmu uzeli stranog uèitelja, mada meni o tome ni reci niste kazali - rekao je on.- Trebalo vam je kazati, priznajem - rekla je umiljato gospa Vu. - Pogrešila sam što to nisam uèinila. Ali, zbilja, nisam mislila da biste mogli že-leti da vas zbog toga uznemiravam, a ja sam, opet, smatrala za potrebno da Fengmo baci oko na Linaj.- Zašto? - upitao je g. Vu.Ona je odavno znala iz iskustva da je istina najbolji put za ženu u njenim odnosima sa èovekom. G. Vua nije nikad varala ni u èemu, pa nije ni pomišljala da ga prevari u toj prilici. - Fengmo je sluèajno video Æijumingu pre neki dan, dok je bila“ ovde - rekla je. - Ne mislim niukoliko da su se zagledali jedno u drugo, ali Fengmo preživljuje sada one trenutke svoje mladosti kada mu se slièna stvar može desiti sa svakom mladom i lepuškastom ženom. Stoga sam raspirila plamen sa druge strane. Ne bi bilo ni zgodno ni prilièno kad bi se ticao neke žene u ovoj kuæi.Kao i obièno, istina je duboko pomutila raspoloženje g. Vua i ona je videla graške znoja koje su odavale njegovu zabunu i orosile mu èelo i kosu do korena. - Voleo bih da ne zamišljate tako lako sliène stvari - rekao je. - Veèito vam je na umu sparivanje nekog èoveka sa ovom ili onom ženom. Vi imate rðavo mišljenje o ljudima. Ja to oseæam da ste i od mene naèinili starog jarca, bar u vašim oèima.- Ako sam uèinila da se tako oseæate, onda sam ja veoma nespretno stvorenje i treba da vas molim170za oproštaj - rekla je ona svojim srebrnastim glasom. Sedela je sa neizrecivom ljupkošæu, zbog koje mu se èinila isto tako dalekom i nepristupaènom kao da je i nema u sobi. I sama je bila potpuno sve-sna toga. Znala je odavno da je priznanje veæi izvor snage od ma kakvog otpora, i da brzo priznanje greške omoguæava èoveku da se zaogrne plastom nepobedive ispravnosti.Ali je videla da se on još oseæa uvreðen, a sama se u dubini duše i potajno oseæala uniženom što je doista bila tako nespretna da je ozledila njegov ponos. - Volela bih kad biste mogli videti kako danas izgledate - rekla je s onim svojim osmehom èija je ljupkost svakog umela da oèara. - Èini mi se da vas nikad nisam videla tako lepog. Izgledate deset godina mlaði nego pre nekoliko dana.On se zacrveneo i nasmejao. - Zbilja? - zapitao je.

Primetio je nežnost u njenim oèima i nagnuo se preko stola prema njoj. - Eilijen, vama još nijedna nije ravna - uzviknuo je. - Posle vas mi je svaka žena poput jela bez ukusa. Uèinio sam ono samo zato što ste vi to uporno zahtevali.- Ja to znam - rekla je ona - i zahvaljujem vam na tome. Tokom celog našeg zajednièkog života, vi ste èinili samo ono što sam ja želela. I kada sam sad zatražila tako mnogo od vas, vi ste i to uèinili.Bio je toliko ganut da su mu suze udarile na oèi. - Doneo sam vam nešto na poklon - rekao je. Zavukao je ruku u džep i izvadio nešto uvijeno u svilenu hartiju koju je razmotao. Bila su to dva ukrasa za kosu - leptiri i cveæe od nefrita, i sitni biseri, optoèeni zlatom. - Video sam ih juèe. Pod-seæali su me na vas. Ali ja ionako uvek na vas mislim. - Obrisao je znoj sa èela. - Èak i noæu - promucao je ne gledajuæi joj u lice.Ona se uozbiljila na te reci. - Noæu ne smete misliti na me - rekla je. - To ne bi bilo pravo prema jadnoj Èijumingi. Na kraju krajeva, vi ste joj sada sve u životu i na svetu.171On je i dalje izgledao nesreæan.- Zar vam se ne dopada? - zapitala je ona svojim ljupkim glasom.- Oh, dopada mi se - izustio je nerado. - Ali vi... vi ste ovih dana tako daleko od mene. Hoæemo li do kraja svog života ostati ovako rastavljeni kao što smo sada? Vi ste vazda srce i suština mojega ... - Njegova puna donja usna podrhtavala je.Gospa Vu je bila toliko dirnuta da se i nehotice digla sa svog mesta i prešla na njegovu stranu stola. On ju je obgrlio obema rukama i zario glavu u njena nedra. U njoj je uzdrhtalo nešto duboko i davno zapretano. Pobojala se sama sebe, a ne njega. Zar da slabost jednog trenutka upropasti sve što je postigla s toliko truda i muke?- Vi - promrmljao je. - Vi ste nefrit i biser, miris sandal-drveta i tamjana ...Izvila se veoma nežno iz njegova zagrljaja tako da su joj samo ruke ostale u njegovim. - Biæete sreæniji nego što ste ikada bili - obeæala mu je.- Hoæete li mi se vratiti? - zapitao je on.- Da, ali novim putevima - obeæala je ona. Opasnosti i kolebanju bio je kraj èim mu je opet mogla sagledati lice. Nekad obesno izvijene usne bile su sada labave i opuštene, kao odapet luk. Po-smatrajuæi taj tužni prizrak neèega što je davno bilo, njoj se èinilo da joj se æelo telo kameni od studeni i po nekoj zloj maðiji zanavek pretvara u tom trenu u neosetljiv stub od hladna mramora.- Što se tièe Fengma i njegovog uèitelja - rekla je potom - nemojte da se uznemiravate zbog njih. Linaj, èini se, želi da mladiæ govori engleski. Ona kaže da je on uopšte suviše starinski. Ali pazite šta vam kažem: neæe proteæi ni mesec dana, a on æe biti za ženidbu sa lepom Linaj!- Zavernice jedna - rekao je g. Vu, smejuæi se. - Kako samo umete da snujete i odreðujete živote drugih stvorenja. - Tako mu se vratilo njegovo dobro raspoloženje. Digao se i otišao, vrteæi u smehu glavom.172Kada je ušla u njenu sobu nekoliko èasaka doo-nije, Jinga je zatekla svoju gospodaricu duboko uto-nulu u jedno od onih zagonetnih æutanje kojima bi se povremeno predavala. Na zvuk njenih koraka, gospa Vu je podigla glavu.- Jinga - rekla je - uzmite nekoliko kalupa mog namirisanog sapuna i odnesite ih gospi Èiju-ming. - Recite joj da ne upotrebljava nikakav drugi.- Kako god vi kažete, milostiva gospoðo - odgovorila je Jinga kiselo.U taj mah, gospa Vu je primetila lulu g. Vua. Pokazala je prstom na taj predmet upravo kad se Jinga okretala da poðe. Njen inaèe umiljati glas bio je oštar i srdit.- Jinga! - doviknula je. - On je zaboravio svoju lulu. Odnesite mu je.Jinga se okrenula bez reci, dohvatila lulu i od-nela je.Gospa Vu je privela kraju slaganje boja svojih svila tek krajem predveèerja, kada se u sobi veæ bilo toliko smraèilo da ih je jedva raspoznavala. Spremila se upravo da zovne nekoga ko bi zapalio svece, kada je Fengmo iskrsnuo iz mraka. Bio je skinuo školsku uniformu i obukao haljinu od ble-dožutog brokata èiji su ukrasi bili vezeni svilom iste boje. Njegovo èetvrtasto èelo bilo je otkriveno, jer mu je kratka kosa bila glatko zaèešljana unazad.- Haljina izgleda bolje od onih èakšira - rekla je ona. Govoreæi, prouèavala je njegovo èelo. Bilo je to lepo èelo, ali se po njemu ne bi moglo reæi kakvog je kova mozak koji se iza njega krije. Fengmo je bio tek na pragu svog muževnog doba.- Možete li da se setite reci koje ste sinoæ nauèili? - zapitala ga je ona smešeæi se. Pripalio je jednu od onih stranih cigareta koje su mnogo pu-šili i on i Æemo. Njoj se iz nekog razloga èinilo da173mu dobro pristaje dim koji se u kolutovima dizao iz njenog užarenog vrška. On nije sedeo, nego se ne-smireno vrteo tamo-amo po biblioteci, ali je prekinuo svoju æudljivu šetnju da bi se odazvao njenoj želji, ponavljajuæi jasno niz reæi tuðinskog zvuka i nepoznata smisla.- Možete li veæ da ih razumete? - zapitalaje ona.On je zatresao glavom. - Ne, ali æu ga veèeras pitati šta znaèe - odgovorio je.

Zastao je osluškujuæi. - Evo ga dolazi - uzviknuo je. Èuli su oboje bat njegovih dugaèkih koraka po kaldrmi, utoliko snažnije što je stranac bio obuven u teške, kožne cipele. Zatim su ga ugledali na kapiji u pratnji vratara koji se povukao kada je video da se gospa Vu diže sa svoga mesta.- Jeste li jeli štogod? - pitala ga je gospa Vu, pozdravljajuæi se s njim.- Ja jedem samo u podne - rekao je brat An-dre. Smešio se ljubazno, gotovo bojažljivo. Dok je stajao pred njom, gospi Vu se opet èinilo da se æela soba, Fengmo i ona sama smanjuju u senci njegovog golemog stasa. Ali je on izgledao kao da nije svestan ni svoje visine niti ièeg svoga.- Fengmo mi je ponovio strane reci koje je sinoæ od vas nauèio, samo ne znam šta znaèe - rekla je gospa dok su sve troje zauzimali svoja mesta.- Nauèili ste reci koje je nekad izgovorio jedan èovek iz Engleske - rekao je brat Andre. - To jest, on se rodio u Engleskoj i tamo živeo i umro, ali mu je duša lutala širom sveta.Zaæutao je na trenutak kao da razmišlja, a potom je preveo tuðinske reci u stihovima koji su imali prizvuk setne i jednoliène popevke:Ne pada samo na okna sa istokaSvetio danje kad zora sineS lica se sunce sporo, presporo vineA na zapadu sjaje veæ sva zemlja i mora duboka.Gospa Vu i Fengmo su slušali, gutajuæi svaku reè, kao žedan kap vode sa dlana.174- To nije veronauka? - zapitala je gospa Vu, sa podozrenjem u glasu.- Ne, to je pesništvo - rekao je Fengmo.- Nauèio sam vas prvim engleskim recima kojima su mene nauèili - rekao je brat Andre, srne-šeæi se na njega. - Bilo je to u Italiji, još dok sam bio mali. Ni ja ih u poèetku nisam razumevao.- Tako, dakle, ovo isto sunce obasjava ceo beli svet - rekla je zamišljeno gospa Vu i nasmejala se.- Smejaæete mi se, brate Andre, ali, mada sad znam da nije tako, meni se u dnu srca oduvek èinilo da ovo sunce samo nama pripada.- Sunce pripada svima nama - rekao je brat Andre - a mi održavamo njegovu svetlost, svi mi, s izlaska i sa zalaska njegova, sa istoka i sa zapada.Imala je utisak da se zidovi sobe rastaèu na vatri njegovih reci i kao magla išèezavaju na jarkom suncu, da se razmièu i beže unedogled zidovi dvorišta meðu kojima je provela ceo svoj život. Èinilo joj se u tom èasu da je pred njom blesnula i ugasila se gotovo istog trenutka jasna slika celog sveta, punog zemalja i naroda, opasanog morima èije talase diže ista plima i spušta ista oseka.Zaželela je da ostane i prisustvuje sledeæem èasu brata Andrea, ali je znala da se Fengmo ne bi ose-æao prijatno kada bi to uèinila. Digla se da krene.- Pouèavajte moga sina - rekla je odlazeæi.- Šta li misli Linaj sada kad Fengmo uèi engleski? - zapitala je gospa Vu gospu Kang. Bilo je to kasno jedne veèeri kada je njena prijateljica došla da je poseti pošto se slegla huka i buka jednog užurbanog dana. Gospa Vu je odlazila gospi Kang svega nekoliko puta u godini, dok je gospa Kang poseæivala gospu Vu dva-triput svakih sedam dana. I to je bilo jedno od onih èudnih obeležja njihovog prijateljstva, koja su se njima dvema èinila sasvim prirodna.- Èudim se roðenoj kæeri, draga moja - odgovorila je gospa Kang. - Ona kaže da æe se udati za Fengma ako joj se bude dopao pošto s njim porazgovara nekoliko puta i pošto engleski nauèi do-175voljno da bi mogao govoriti tim jezikom. Pa to dete nema nikakva srama kad može otvoreno zahtevati da ga vidi, i to još nekoliko puta! Jednom, dok sam još bila sasvim mlada devojka, licem na Novu godinu, g. Kang je došao sa svojim ocem da bi nam èestitao praznik. Seæam se da sam tom prilikom, po nagovoru jedne nevaljale sobarice, provirila kroz rešetku na prozoru i videla ga. Posle sam se udala za njega, ali to nisam smela da mu kažem pre nego što nam se rodio prvi sin. Za sve to vreme, stidela sam se toga postupka kao da sam poèinila neki neoprostivi greh.Zaèuo se kratak smeh gospe Vu, slièan zvuku srebrnog zvonca zaljuljanog tihim povetarcem. - Taj jedini pogled prièinio je, bez sumnje, nepopravljivu štetu.- Zavolela sam ga od sveg srca tog istog èasa- rekla je gospa Kang bez ikakvog stida toga puta.- Ah, taj isti èas - produžila je gospa Vu.- Eto vidite, zato i jeste mudro pripremiti se za takve trenutke. Srca mladih stvorenja su kao vatre spremne da planu. Za njihov plamen sve je veèno spremno: drvo i potpala. Ali kako bismo mogle ude-siti sastanak izmeðu njih dvoje, ili više sastanaka?Dve prijateljice sedele su u svežini pozne veèeri. Na sto, blizu njih, Jinga je bila stavila ra-seèenu lubenicu. Njeno žuto srce, prošarano blistavim crnim semenkarna, bilo je rosno i slatko. Gospa Vu je pokazala rukom na polovinu koja je bila bliža njenoj prijateljici.- Uzmite malo lubenice - ponudila je ljubazno. - To æe vas osvežiti. Veèeras izgledate umorni.

Te ljubazne reci izazvale su bolnu zabunu na gojaznom licu gospe Kang. Uzdrhtalom rukom, ona je izvukla iz nedara svilenu maramicu sa cvetnom šarom, prekrila njome lice i poèela da jeca iz tog zaklona, ne krijuæi da plaèe, pošto su bile same.- Slušajte, Mejh“en - rekla je duboko iznenaðena gospa Vu - recite mi bar zašto plaèete?Ispružila je ruku i smakla maramicu sa lica svoje prijateljice. Suze gospe Kang veæ su se mešale176sa smehom. - Toliko se stidim - promucala je drhtavim glasom - ali vam ne mogu reæi zašto, Eili-jen. To morate sami pogoditi.- Niste valjda ... - rekla je gospa Vu strogo.- Jesam, jao meni - odvratila je gospa Kang. Njene sitne i sjajne oèi, inaèe tako vesele, gledale su sa tugom u kojoj je bilo neèeg smešnog.- Vi, u vašim godinama, sa tolikom decom koju veæ imate? - uzviknula je gospa Vu.- Ja sam od onih koje zatrudne èim vide mu-ževu cipelu kraj svog kreveta - rekla je gospa Kang.Gospa Vu nije mogla da joj odgovori. Bila je i suviše dobra da bi joj mogla kazati šta misli ili je osuðivati što se nije ugledala na njen primer.- Èudna je stvar - rekla je gospa Kang, èas uvræuæi, èas presavijajuæi suzama ovlaženu maramicu - da se više plašim one moje Linaj nego sviju ostalih. Ona je svakad gotova da mi nešto zameri. Ponavlja mi stalno da sam predebela, i da kosu treba drukèije da èešljam, i da je sramota što ne umem èitati, da je kuæa prljava, i da u njoj ima previše dece. Ako Linaj ostane kod mene i ako joj budem morala kazati.- Linaj moramo dovesti ovamo, i to što brže- rekla je gospa Vu, mada se istog èasa pitala u dnu duše da li je dobro primiti pod svoj krov tvrdoglavu devojku koja osuðuje i kara i svoju roðenu majku.- Vi æete je, možda, nauèiti redu - rekla je gospa Kang žalostivo i zabrinuto. - Vas se plaši, èini mi se. Ali se ne plaši ni mene ni svog oca.- Pri pomisli na svog muža, nasmejala se iznenada, kraj svih suza. - Jadni èovek - rekla je brišuæi oèi. - Èupao je kosu od muke kada sam mu jutros kazala kakva nas je nevolja zadesila. Išèupao je dve pune šake i rekao: - Ostaje mi jedino da se sam selim u drugi grad i tamo otvorim radnju.Gospa Vu nije odgovorila na to. Kao da je u tom æutanju videla izraz hladnoæe, njena prijateljica zagledala joj se u lice i izjavila, polusetno, polupre-12 Paviljon žena177predeno. - Možda ste vi sreæni, Eilijen, zato što ne volite svoga muža.Te su reci ujele za srce gospu Vu. Zajedljivost njene prijateljice bila je retka i neobièna pojava na koju ona do tada nije imala prilike da se navikne. - Možda razlika nije u ljubavi, nego u vlasti nad samom sobom - odgovorila je hladno. Zatim je dodala, dohvatajuæi krišku rashlaðene zlatnožute lubenice: - Možda je stvar samo u tome što nikad nisam volela da mi se ljudi smeju. Vi ste, na kraju krajeva, jaèi od mene, Mejhen.- Nemojte da se svaðate sa mnom - rekla je gospa Kang moleæivo. Ispružila je svoju punaèku i vruæu ruku i položila je na prohladnu i uzanu ruku gospe Vu. - Ista nas briga muèi, Eilijen. Ona tišti sve žene, mislim. Vi je rešavate na jedan, ja na drugi naèin.- Ah, je li vaš naèin neko rešenje? - zapitala je gospa Vu. Oseæala je, govoreæi, kako joj srce smekšava njena istinska i postojana ljubav prema prijateljici i obuhvatila je svojim vitkim prstima njenu debelu i dobru ruku.- Ne bih mogla pregoreti da uèinim ono što ste vi uèinili - odvratila je gospa Kang. - Vi ste, možda postupili mudro, ali ja ne bih mogla biti tako mudra kada bi to znaèilo staviti nekog treæeg izmeðu mog starog i mene.Ko bi mogao pomisliti da æe se tog èasa srce gospe Vu zgrèiti od neobjašnjiva bola? Mada je stiskala ruku svoje prijateljice, osetila se iznenada tako usamljena da se sva sledila od straha.Stajala je na samom vrhu puste planine, okružena ledom i studeni, izgubljena usamljenica. Htela je da vikne, ali joj se grlo stezalo od užasa, a glas oduzeo. Sumrak je skrivao izraz njenog lica. Gospa Kang nije mogla primetiti njegovo bledilo. Zaokupljena svojim mislima, ona nije mogla ni slutiti da se u tom èasu telo gospe Vu koèilo od samrtnog straha kome je sve više podlegala.Usred tog èudnog užasa, gospa Vu je ugledala brata Andrea. Kao snažan vetar jutarnju maglu, go-178rostasni, uspravni lik sveštenika pocepao je veo njene usamljenosti, a nužda da razgovara s njim nije dozvolila da opet podlegne toj zagonetnoj mori.- Hodite, brate Andre - rekla je zahvalno. - Poslaæu po svog sina.Pustila je ruku gospe Kang dok je to govorila, ustajuæi. - Mejhen, brat Andre je uèitelj našeg Fengma. Brate Andre, dozvolite da vam predstavim svoju prijateljicu, koja mi je kao sestra.Brat Andre se poklonio ne gledajuæi u gospu Kang, ali sa ljubaznim izrazom na licu, i prešao u biblioteku. Videle su pri svetlosti sveca kako tu seda i vadi iz nedara knjigu koju je odmah poèeo da èita.- Kakav džin! - dobacila je šapatom gospa Kang. - Zar ga se ne plašite?

- Dobar džin - odvratila je gospa Vu. - Pazite, Fengmo može da naiðe svakog èasa. Ne bi bilo zgodno kada bi izgledalo da o njemu govorimo. Hoæete li da uðemo unutra.- Moram da idem kuæi - odgovorila je gospa Kang. - Ali bih vas nešto zapitala pre nego što odem: treba li Linaj da razgovara sa Fengmom ili ne treba?- Pitaæu njega - rekla je gospa Vu - pa æu prvo ja njega dovesti vašoj kuæi, ako on to želi, a potom vi možete jednog dana doæi ovamo i nju povesti sa sobom. Dva viðenja bi trebalo da im budu dovoljna da bi saznali šta žele.- Vi uvek imate pravo - rekla je gospa Kang i udaljila se, pošto je stisnula obe ruke svojoj pri jateljici.*Te veèeri gospa Vu je zadržala Fengma posle èasa. Uèenik i uèitelj sedeli su dugo nad svojim knjigama. Prolazeæi kraj vrata, sakrivena tamom, gospa Vu je bacila jedan pogled u biblioteku. U pažljivom pogledu Fengma i dubokoj ozbiljnosti

12*179brata Andrea bilo je neèega što je zaplašilo èak i njen spokojni duh. Hoæe li taj sveštenik omaðijati i preoteti dušu njenog deteta prekom snagom i velièinom svoga biæa.Èudna slabost, koju je iznenada osetila, prinudila ju je da se spusti u jednu od bambusovih stolica u dvorištu. Bila je sreæna što je u tami. „Koliko se trudimo," pomislila je, ,,i koliko puta zalud! Kako sam mogla zamisliti kada sam poruèila tom sve-šteniku da doðe i pouèava moga sina da je on toliko pun svoga boga da se sav žari i šija i sve privlaèi njegovom prestolu?"Znala je da se Fengmova duša nalazila u èasu svoga buðenja kada je mogla podleæi èinima jednog boga, ako ne podlegne maðiji neke žene. Nije že-lela da joj sin bude sveštenik, i to iz mnogih razloga, ali pre svega zato što je telo jednog svešte-nika jalovo, a jalovost je mrska nebesima i u suprotnosti sa njihovom vajkadašnjom voljom. Kad bog ukrade dušu iz neèijeg tela, telo se onda sveti i izopaèava dušu, sakati je i upropašæava. Telo i duša su brat i sestra. Nijedno ne srne pobeæi od drugoga. Ako posle dvadeset pet godina, kad jednom bude okružen roðenim sinovima i kæerima, Fengmo zaželi da postane sveštenik, kao što su uèinili mnogi ljudi koji žive po hramovima, neka mu bude - neka služi svojoj duši, pošto bude odslužio svome telu. Ali ne sada!Treba li da uðe i razveje èini èija se mreža plete na njene oèi? Oklevala je na pragu, još uvek nepri-meæena. Zatim se povukla. Ona, majka i samo majka, nije bila dovoljno jaka da bi se mogla uspešno odupreti tome gorostasnom svešteniku. Ako ni iz kojeg razloga, Fengmo bi se obrnuo protiv nje zato da bi pokazao svoju samostalnost. Ne, da bi uspela, njoj treba da pritekne u pomoæ neka mlada žena, neka vesela devojka, ljubak mamac od krvi i mesa. Linaj mora doæi što pre.Kada je èas bio gotov, ona je doviknula iz mraka: - Brate Andre, velika vam hvala što tako dobro pouèavate moga sina. Do viðenja sutra.180Sa tim recima se digla i izišla pred njih. Obojica su zaæutali kao da im njeno prisustvo izgleda neprilièno. Brat Andre se poklonio i brzo otišao, vihoreæi svojom mantijom i senkama koje je ona bacala za sobom. Fengmo se spremao da krene za njim, ali ga je gospa Vu uhvatila ispod ruke i èvrsto se pripila uz njega.- Sine moj - rekla je - ostanite sa mnom koji èasak. Imam da vam kažem veoma èudne stvari.Osetila je po mišiæima na njegovoj ruci, koji su se odjednom grèevito napeli, da se Fengmo sprema da odbije njenu molbu i sama je izvukla svoju ruku ispod njegove. - Dragi sine, ja sam pogdekad sasvim sama. Veèeras je jedan od takvih trenutaka. Zar ne biste mogli ostati sa mnom koji èasak?Koji bi sin mogao odbiti molbu svoje majke, molbu izreèenu takvim glasom? Uhvatila ga je opet ispod ruke i povukla u dvorište. - Hodite da po-sedimo na ovoj lepoj veèernjoj svežini - rekla je. - Hoæete li mi dozvoliti da govorim i biti tako dobri da mi ništa ne odgovarate dok ne završim?- Hoæu, majko, ako je to vaša želja - rekao je Fengmo. Ali je ona oseæala njegovu želju da je napusti, njegovu èežnju da se oslobodi njenog prisustva. Ah, kako je lako mogla da odgonetne skrivene znake koji su odavali njegovo raspoloženje!- Fengmo - rekla je, a glas joj je bio podoban pesmi koja se noæu kadgod èuje iz daljine. On je nije mogao videti, nego samo èuti. Njeno prisustvo svodilo se na taj nežni zvonki glas, èiji su srebrnasti talasi neodoljivo osvajali pažnju. - Ne znam kako bih vam kazala - rekla je. Èuo je tih, pomalo zbunjen smeh. - Vi ste veæ odrastao èovek. Pretpostavljam da moram oèekivati... da, u svakom sluèaju, ne smem biti sebièna. Linaj hoæe da razgovara s vama. Ja mislim da bi takva stvar bila nemoguæa u vreme kada je Lijangmo bio vaših godina. Ne veru-jem da bi Meng mogla i pomisliti da tako što traži. Ali, Linaj se umnogome razlikuje od Menge, a vi se takoðe znatno razlikujete od Lijangma.181Sve je to izgovoreno ljupkim glasom, èiji je sre-brnasti žubor dolazio odnekud iz mrkle noæi oko njega. Bilo je teško verovati da je to glas njegove majke. Bio je tako mlad, tako bojažljiv, napola na-smejan, stankama isprekidan.- Otkud znate šta hoæe Linaj? - zapitao je nabusito.- Rekla mi je danas njena majka - odgovorila je ona.

Zavaljena u naslonjaèi, podignuta lica, oèiju zagledanih u kadifenu crninu noænog neba, gospa Vu je merila i ocenjivala svaku reè svoga sina i svaki prizvuk u njegovom glasu. Oseæala je duboko uzbuðenje, kao da se suprotstavila sili koja je prevazi-lazila njene snage. Ali æe ipak pobediti, znala je da æe pobediti. Sila kojom se poslužila držala je u svojoj vlasti Fengmovo telo, a telo èoveka jaèe je od njegove duše.- Možda je to veoma pogrešno s moje strane - rekla je polužalostivo, dok je Fengmo æutao i dalje - ali je moj prvi utisak da je Linaj toliko smela da je ne bih želela imati pod svojim krovom.Te reci nisu promašile svoj cilj. Kao iz puške, iz tame je odjeknuo žustro plahovit Fengmov odgovor. Nagnuo se prema njoj. Oseæala je na licu njegov svezi, mladalaèki dah.- Majko, vi ne razumete!- Ne razumem? - Te veène i dobro poznate reci svagdašnje mladosti ispunjavale su je opet ose-æanjem sigurnosti. Svi sinovi govore tako svojim majkama.- Danas se sastaju mnogi mladi ljudi i žene - izjavio je Fengmo. - Nije to više kao što je nekad bilo ... kada ste vi bili mladi, pa èak ni kao u vre-me kad se Lijangmo ženio.- Možda imate pravo - uzdahnula je ona. - Ja bih htela da budete sreæni, to je sve. Ne bih želela da vidite Linaj ako biste više voleli da to ne èinite. Rekla bih u tom sluèaju njenoj majci da bi takav sastanak bio neprilièan. A ona bi onda znala da vi uopšte ne marite za Linaj.182- Videæu se sa njom, naravno - rekao je Fengmo samosvesno, gotovo zapovednièki. - Zašto bih se suprotstavljao tome?- Fengmo - rekla je ona istim moleæivim glasom - nemojte navoditi Linaj da uobražava koješta. Ima mnogo mladih žena koje bi volele da uðu u našu kuæu. Uzgred budi reèeno, razmišljajuæi sada o njoj, setila sam se da mi se uvek èinila pomalo razroka.- Ako jeste, ja æu to veæ jasno videti, ne brinite - izjavio je na to Fengmo.- Treba li, onda, da kažem njenoj majci da æemo vi i ja za nekoliko dana ...- Zašto vi, majko? - zapitao je on, izgovarajuæi veoma jasno te reci.- Fengmo! - viknula je ona oštro. - Previše vam neæu popuštati. Kako biste mogli videti devoj-ku nasamo?- Naravno da æu je videti nasamo - otpovr-nuo je Fengmo pomalo srdito. - A šta biste vi hteli. Da me tamo vodite za ruku kao malo dete?- A šta æe biti ako ja kažem da uopšte neæete iæi? - zapitala je gospa Vu odrešito.- Ne govorite to, majko - odvratio je Fengmo sa podjednakom odrešitošæu. - Ne bih želeo da vas ne poslušam.Razgovor se prekinuo jer ona nije odmah odgovorila na njegovo pitanje. Ali je æutanje bilo samo trenutno. Dižuæi se iz naslonjaèe, gospa Vu je rekla: - Vi ostajete, dakle, uporno pri svom zahtevu da odete i vidite Linaj ?- Da, otiæi æu da se vidim s njom - rekao je Fengmo tvrdoglavo.- Idite, dakle - rekla je gospa Vu, prolazeæi žurnim korakom kraj njega, na putu u svoju sobu. Tu je zatekla Jingu, koja je èekala na nju. Jinga je èula njihove povišene glasove.- Milostiva gospoðo, šta... - zapitala je. Ali je gospa Vu podigla ruku, dajuæi znak daæuti. - Èekajte! - šapnula je - slušajte!183Stajale su slušajuæi æutke, ona spokojno, a Jin-ga široko otvorenih usta. Gospi Vu su blistale oèi, a lice sjalo od veselog smeha. Èule su oštri bat srditih Fengmovih koraka niz kaldrmu dvorišta.Držeæi se prekrštenim rukama za oba ramena, kao da je od dragosti sama sebe zagrlila, gospa Vu se glasno nasrne jala.- Gospoðo - poèela je opet Jinga - u èemu je stvar?- Oh, njie ništa naroèito - rekla je veselo gospa Vu. - Htela sam da on nešto uèini, a on se sada uputio da to uradi, i to je sve!Fengmo sutradan nije dolazio u njenu blizinu, ali je prekosutra opet došla gospa Kang. Prijateljice su se brzo rukovale.- Sastali su se - rekla je gospa Kang.- Kako je protekao sastanak? - zapitala je smešeæi se gospa Vu.- Srne jala sam se i plakala u isti mah - odgovorila je gospa Kang, uzvraæajuæi joj osmehom.- Sedela sam podaleko, pretvarajuæi se da ne obraæam nikakvu pažnju na njih. Želeli su da odem i nisu mogli da govore od puste želje da mi ugledaju leða. Bili su zanemeli, oseæali su se bedno oboje, pa ipak se nisu mogli uzdržati da se ne gledaju. Izišla sam svega na nekoliko èasaka, a kada sam se vratila njih dvoje su izgledali taèno kao i pre toga. Niiedno se nije bilo ni pomaklo. Jednako su još piljili jedno drugom u lice. Zatim se on digao i otišao, a pre toga su rekli jedno drugom do viðenja!- Samo tu jednu obiènu reè? - zapitala je gospa Vu.- Jeste. Ali da ste ih samo èuli kako su je izgovorili! - odgovorila je gospa Kang. - Eilijen, vi æete mi se možda srne jati, ali sam zbog toga otišla i pronašla svoga starog da bih malo posedela kraj njega. On je pomislio da ste pošašaveli, bez sumnje- rekla je gospa Vu, smešeæi se.

- 6h, zbilja jeste - rekla je gospa Kang, pr-snuvši u smeh - a ja mu nisam ništa kazala, jer nisam htela da ga opet uzbuðujem!

- Kao da bi to sada moglo imati štetnih poslenica - rekla je gospa Vu podsmešljivo.- Eh, Eilijen, nemojte da se smejete! - rekla je gospa Kang uzdišuæi. - Kad sam videla ta dva mlada stvorenja ... toliko sreæe ... s tolikim neprilikama pred sobom ... ah, drugo moja, mladima se ne sme govoriti istina!- Sa venèanjem ne treba dugo èekati - rekla je gospa Vu.- Što pre to bolje! - složila se gospa Kang s njom. - Ne valja paliti vatru pod praznim loncem.Fengmo se nije približavao svojoj majci ni toga ni iduæih dana. Nije ga videla sve dok brat Andre nije došao na sledeæi veèernji èas.Dok je on predavao, ona se šetala gore-dole ispred vrata. Fengmo ga je molio da mu prevede na engleski neke reci. Hteo je da piše neko pismo. Bacila je jedan pogled na lice brata Andrea. Bilo je puno dobrote i strpljenja, ali nekako unezvereno. Jednu po jednu, od slova do slova, izgovarao je i ispisivao reci za koje ga je pitao Fengmo. Ne razu-mevajuæi, gospa Vu je slušala strana slova i slogove koji su se nizali jedan za drugim - èudne, tuðinske zvuke koji su izgledali lišeni svakog znaèenja. Ali nije bilo važno da li ih je ona razumevala. Fengmo ih je razumeo, a razumeæe ih i Linaj isto tako. On je oèevidno žarko želeo da joj napiše pismo na engleskom. Gospa Vu se sme jala tiho u mraku. Onda se pred bratom Andreom osetila postiðena lakoæom svoje pobede. Otišla je i nije ga videla te noæi. Ume-sto toga, pošla je rano u postelju i na spavanje.VIIJednog lepog dana krajem devetog meseca, Linaj je kao nevesta prešla prag kuæe porodice Vu i stupila tako u svoj novi dom. To doba godine bilo je zgodno za venèanje. Strukovi pirinèa savijali su se pod težinom sazrelih zrna i sve je bilo spremno za184185žetvu. Leto je bilo na izmaku, ali jesen još nije za-rudela.Porodice mladenaca sastale su se da u zdravlju i veselju proslave novu braènu vezu koju su uspostavili meðu njima. Svi su se radovali tome sreænom dogaðaju, a naroèito Lijangmo i Meng. Na njenom malom telu jasno su se zapažali znaci odmakle trudnoæe. Bila je gladna danju i noæu i nije joj više bilo muka. Izgledala je prekrasno i sva se sijala od sreæe u èasu kada je poželela dobrodošlicu svojoj sestri. Na roditeljskim dogovorima, obe majke su resile da udovolje željama svoje dece i ne prireðuju sta-rovremensko dugaèko venèanje kao prilikom zakljuèivanja braka izmeðu Lijangma i Menge. Trodnevne gozbe i svetkovine bile bi predugaèke za nestrpljenje ta dva deteta novog doba - Fengma i lepe Li-naj. Oboje su želeli kratki obred novih vremena - obeæanje dato pred starijima, smatrajuæi da je ono potpuno dovoljno u svakom pogledu.Tako je i uèinjeno, a gospa Vu se odužila gradskom svetu, ožalošæenom što mu se izmaklo oèekivano gošæenje, zakupivši na tri dana èitavu jednu gostionicu. To ih je spasio gomile buènih zvanica, koja bi im inaèe prošla kroz kuæu, kao i svakojakog truda i neprijatnosti, što bi to neminovno povuklo za sobom.- Ima i neèeg dobrog u ovim novinama - rekla je gospa Kang na kraju venèanog dana. Ljudi su opet bili u dvorištu gospodina Vua, a žene u dvorištu gospe Vu. Ženama su služene najslaðe ðakonije, a muškarcima snažnija jestiva. Fengmo i Linaj bili su se povukli u sopstveno dvorište. Sreænim sluèajem, neki stari roðak je umro mesec dana ranije i tako su ostale prazne dve sobe, koje su opravijene i okreèene po nareðenju gospe Vu.- U svakom sluèaju nemamo polomljena name-štaja i prljavih patosa kao posle Lijangmovog ven-èanja - složila se gospa Vu sa primedbom svoje prijateljice.Oseæala se sreæna te noæi, kao što je bila uvek kad bi se udao ili oženio neko iz porodice. Èinilo186joj se da je sa novini brakom njena sloboda postala još potpunija. Po sopstvenoj želji, Fengmo veæ ne-delju dana nije imao èasova, a brat Andre nije navraæao u kuæu. Gospa Vu se nije usprotivila tome.Bio je to èas kada se ona nije plašila moæi brata Andrea. Bilo joj je svejedno da li æe ili neæe ikad više doæi. Ona je spasla Fengma i saèuvala ga za porodicu.Dvorište je bilo osvetljeno fenjerima od crvene hartije, koji su iz mraka privlaèili èitave rojeve noænih leptiriæa. Mnoge od njih bile su mala siva stvorenja - krilate trunke, prahom posute. Ali, s èasa na èas, u rumenoj svetlosti ponekog fenjera za-lepršala bi crna i zlatna ili bledožuta i na vrhovima jarko zelena krila velikog noænog leptira. Tada bi sve žene povikale uglas i nijedna se ne bi mogla smiriti dok leptir ne bi bio uhvaæen i èiodom pri-boden na vrata gde su svi mogli glasno da se dive njegovoj lepoti, sedeæi udobno i grickajuæi poslastice. Naroèito je stara gospa uživala u toj igri, plje-skajuæi obema rukama od zadovoljstva kad god bi se ponovila.Jedna velika leptiriæa uhvaæena je upravo u èasu kada je Èijuming ulazila u dvorište. Kao i uvek, gospa Vu je odmah primetila njen ulazak i uzdržala se, kao i obièno, od svakog znaka koji bi to mogao odati. Veèito æutljiva, mlada žena je zauzela postepeno svoje mesto u kuæi Vua. Pred gospom Vu niko nije govorio o njoj ni dobro ni zlo. Ali je gospa Vu uvek bila svesna njenog prisustva. Pogde-kada, noæu, kada bi se probudila, pitala se da li je pravo postupila, i brzo se otresala tih misli.

I te veèeri je primetila Èijumingu èim je ušla. Smršala je i bila suviše bleda, ali u svojoj krhkosti i lepša nego što je nekad bila.- Moram je pitati kako se oseæa - prebacila je sama sebi, nehotice, što to ranije nije uèinila. - Kad se svrši venèanje, poslaæu po nju.Ali je onda opet, kao što bi uvek èinila, ostavila Èijumingu po strani, sa svima mislima koje su pratile njenu sliku, a Èijuming se æutke zabavila187oko posluženja gostiju, sipajuæi im vruæ èaj. I ona je uèestvovala u poslovima i svetkovanju toga, ali gotovo krišom, u poslu oko dece ili jestiva i drugih sliènih stvari. S vremena na vreme, poneko bi joj doviknuo: - Odmorite se, druga gospoðo! - Ali je Èijuming odgovarala uvek istim recima: - Samo da svršim još ovo!Kad su svi stali posmatrati novu leptiriæu, i ona je otišla da baci jedan pogled na nju. Imala je bledožutu boju limuna koju zovu „Budina ruka" i dugaèke crne pipke. Ovi su zatreptali kada su je nabijali na èiodu. Velika krila zalepršala su i na trenutak se videlo da su pege na njima, koje su izgledale smeðe, u stvari zelene i zlatne. Potom se leptiriæa smirila.- Kako brzo umiru - rekla je Èijuming najednom.Sve žene su se okrenule na zvuk njenog glasa, a ona se trgla i pokunjila, èudeæi se i sama što je progovorila. Smešeæi se svojim setnim i bojažljivim osmehom, stojeæi je èekala dok su ostale opet posedale. Zatim se æuteæi i iza njihovih leða pro-krala do gospe Vu i pipnula njenu æasu za èaj.- Èaj vam je hladan - rekla je. - Dopustite da ga podgrejem.- Hvala vam - rekla je gospa Vu. Sedela je potpuno nepomièno dok se Èijuming saginjala obavljajuæi svoj posao.Kada se devojka sagnula, ona je osetila miris sandal-drveta i zagledala se devoj ci u lice dok ga je udisala. Tamo je zatekla samo izraz poniznosti.- Da li bih mogla porazgovarati malo s vama noæas, starija sestro? - zapitala je poluglasno.- Svakako da možete - odgovorila je gospa Vu. Nije znala šta bi drugo kazala, jer nije mogla ni pomisliti da odbije njen zahtev. Osetila je istovremeno kako se brzo gasi radost kojom je èas pre bila ispunjena. Kakva li je to nova neprilika lebdela nad njom, prekrivajuæi je svojom senkom? Pila je polako èaj, gutljaj po gutljaj, i æutala dokle god se gosti nisu razišli.188A kada su oni otišli, s njom je, pored njene sobarice, ostala samo Èijuming.- Idite odavde - rekla je gospa Vu Jingi - i vratite se malo docnije.Nije hela da uvodi Èijumingu u kuæu. Vazduh u dvorištu bio je miran i svež. Pod fenjerima su lebdeli nepomièni cvetovi poznatih skerletnih orhideja. Meng joj je toga dana donela prvo lotosovo seme. Bela srèika mahuna nije imala nikakva mirisa ni ukusa.Sela je posle odlaska gostiju i uzela jednu od velikih, mekanih mahuna. Èijuming je stajala malo pogurena, oklevajuæi.- Sedite, molim vas - rekla je gospa Vu. - Razmišljala sam o ovim semenkama lotosa. Gricka-æemo ih u razgovoru.Ali je Èijuming rekla: - Hvala vam, ali ja ih neæu jesti.- Ješæu ih onda ja, slušajuæi vas - odgovorila je gospa Vu. Njene nežne ruke rascepile su mahunu napola. Ruke gospe Vu izgledale su uvek kao da u njima nema nikakve snage. Pokazalo se opet da je to bio pogrešan utisak. Bile su one jake i te kako, na svoj poseban i skriveni naèin. Srž u mahuni bila je žilava i vlaknasta, ali je popustila pod njenim prstima, kada su se žarili da bi išèupali jednu od mnogih semenki koje je krila. Zatim je zelenu ljusku sa belièastog jezgra ogulila svojim malim oštrim zubima, koji su bili isto tako zdravi kao u vreme kada su rasli.- Dozvolite mi da ih oljuštim za vas - zamolila je Èijuming.Ali se gospi Vu gadilo pri pomisli da bi se ruke došljakinje mogle doticati jezgra koje bi ona potom stavila u svoja usta. - Dozvolite mi da ih sama lju-štim - odvratila je, a Èijuming nije ponovila svoju ponudu, kao da je naslutila oseæanje koje se krilo iza tih reci.Ni jedna nije ništa rekla dok je Èijuming po-smatrala kako gospa Vu èepa nadvoje mahunu i lju-šti semenke koje je ona sadržavala, i slušala kako189zubi njene sagovornice krèkaju soèno jezgro semen-ki. A onda je gospa Vu, kao da se nasitila semenki tek što ih je okusila, bacila najednom na kaldrmu obe polovine naèete mahune.- Vi ste trudni - rekla je isto tako naglo. Poslužila se uobièajenim izrazom prostih žena.Èijuming je podigla oborene oèi i pogledala gospu Vu. - Jeste, ja sam u drugom stanju - priznala je. Upotrebila je reci kojima se služe žene u velikim kuæama kada se oèekuje naslednik.Gospa Vu nije ispravila ni sebe ni Èijuming. Rekla je oštro istim jasnim glasom: - Vi ste veoma brzi.Èijuming nije ništa odgovorila na to. Sedela je pognute glave, a ruke su joj ležale na krilu, nesklo-pljene i sa dlanovima okrenutim naviše, nemirnih prstiju.- Pretpostavljam da se on raduje - rekla je gospa Vu isto onako oštro kao i maloèas.

Èijuming je upravila u nju pošteni pogled svojih krupnih oèiju. - On ne zna za to - rekla je. - Nisam mu kazala.- Èudno - primetila je gospa Vu. Srdila se na Èijumingu i bila istovremeno zaprepašæena sop-stvenom srdžbom. Dovela je devojku u kuæu sa odreðenom svrhom koju je devojka ispunila. Zašto bi se srdila na nju? Ali, pritajena kao sklupèana otrovnica, srdžba je vrebala u dnu njenog srca i siknula pri prvoj njenoj reci, trujuæi jezik kojim je govorila. - Naložnice se obièno žure - rekla je - da isprièaju ljudima o svojoj trudnoæi. Zašto ste vi drukèiji od ostalih žena?Došljakinji grunuše suze na oèi. Pri svetlosti cveæem ukrašenog fenjera nad njenom glavom, gospa Vu je mogla videti kako joj blistaju u oèima.- Htela sam vama da kažem - rekla je Èijuming, tiho poluslomljenim glasom. - Mislila sam da æe vam biti milo, ali sam vas samo naljutila. Sada bih najviše volela da se ubijem.Te oèajnièke reci dozvale su pameti gospu Vu. Naložnice u velikim kuæama poèesto bi kidisale na190sebe, vešajuæi se ili gutajuæi prstenje, ili jeduæi sirov opijum, ali se to uvek smatralo za kuænu sramotu. Kao što je uvek èinila, požurila se i u toj prilici da zaštiti kuæu od nevolje i zazora. - Ne govorite tako ludo - rekla je. - Zašto da se ubijate kad ste samo izvršili svoju dužnost?- Mislila sam da æete se obradovati, pa bih tada i ja mogla da se radujem - produžila je Èijuming isto onako ucveljeno. - Mislila sam da æu moæi ogrejati ruke na vašoj vatri. Ali gde æu sad naæi vatru na kojoj bih se ogrejala?Gospa je poèela da se plaši. Ona je smatrala za prirodno da je Èijuming prosta devojka seoskog odgoja, koja æe se radovati kao i svaka ženka, ljudska i životinjska, prvim znacima roðene plodnosti. Krava ne misli na bika, nego na tele. Ako je ikad imala na umu život same Èijuminge, tešila se mišlju da æe naložnica biti nagraðena detetom i da æe se detetom i zadovoljiti.- Ne govorite koješta, molim vas - odvratila je gospa. - Zar se ne radujete sebe radi? Zar ne pomišljate da æete imati malu živu igraèku s kojom æete se moæi poigrati, nekoga ko æe se smešiti na vas, roðeno detence kome æe biti potrebna vaša ljubav i koje æe se radovati vašoj ljubavi. Ako bude muško, vama æe porasti èast i ugled koji uživate u kuæi. Ako li, pak, bude žensko dete, ja vam obeæavam da s moje strane neæete biti izloženi nikakvim prigovorima. Doèekivala sam dobrodošlicom svako dete roðeno u ovoj kuæi, bilo ono sin ili kæer. Kad mi je roðena kæerèica umrla pre nego što je progovorila, plakala sam kao da sam sina izgubila.Èijuming nije odgovorila na to. Umesto toga, uprla je svoje tužne oèi u gospu i èekala šta æe dalje reæi.- Ne smete govoriti o samoubistvu - produžila je gospa žustro. - Vratite se sada u svoje odaje i ležite u postelju. Recite mu, ako vam doðe, da imate dobrih vesti za njega.Govorila je hladno da bi dozvala pameti mladu ženu, ali je duboko u srcu oseæala studen planin-191skog vrhunca, koja se opet spuštala na nju. Èeznula je za samoæom. Ustala je da se oprosti. Ali Èijuming pade nièice pred nju i uhvati se grèevito za skute njene haljine.- Dozvolite mi da ostanem noæas ovde - molila je. - Pustite me da prespavam ovde kao prve noæi koju sam provela u ovoj kuæi. A vi... vi mu kažite umesto mene, molite ga... molite ga da me ostavi na miru!Sada se gospa Vu uistinu preplašila. - Vi ste sišli s uma - rekla joj je strogo. - Setite se ko ste. Došli ste ovde kao devojka bez oca i majke, nahoèe koje je na ulici našla žena jednog seljaka. Obudo-veli ste pre nego što ste dospeli da se venèate. Danas ste prva posle mene u ovoj porodici, druga gospa u najbogatijoj kuæi ovog grada. Nema te porodice u ovoj oblasti koja ne bi bila sreæna i presreæna kada bi joj se kæer udala za nekog iz ove kuæe. Odeveni ste u svilu. U vašim ušima su minðuše od nefrita, a ruke vam se sijaju od zlatnog prstenja. Vi se ne možete vratiti u moje dvorište. Kako bih mogla tako što objasniti ostaloj èeljadi? Idite odmah natrag, kuda spadate, u dvorište za koje ste kupljeni.Èijuming je ispustila skute haljine koju su do tog èasa grèevito stiskali njeni prsti. Digla se i pošla ka izlazu oklevajuæi, korak po korak. Ledena oporost gospe Vu razbila se iznenada, kao naprsla èaša, pred prizorom koji je pružalo oèajno lice mlade žene.- Vratite se u njegovo dvorište, dete - rekla je blago, svojim uobièajenim glasom. - Ne plašite se. Mlade žene su katkad zaplašene i neraspoložene za vreme prve trudnoæe, mada to nisam oèekivala od vas koji ste odgojeni na selu. Gledajte da zaspite rano i pretvarajte se da se niste probudili ako ga èujete kad bude ulazio u vašu sobu. Znam sigurno da æe vas pustiti da spavate kad vidi da vam nije do buðenja. On je veoma dobar i ljubazan èovek, ve-rujte. Ja bar znam kakav je. Zašto ga se plašite? Ali jedno æu uèiniti za vas, kazaæu mu sutra šta ste mi rekli. Toliko mogu da uèinim.192Kao da se uistinu osetila okrepijena i ohrabrena tim ljubaznim recima, Èijuming se zahvalila šapatom i neèujno iskrala iz dvorišta. Gospa Vu je gasila fenjere, jedan po jedan, dok u dvorištu nije zavladala potpuna tama. Prešla je umorna koraka u svoju sobu, a Jinga je došla da je spremi za spavanje. Nije se usuðivala da išta pita svoju gospodaricu kad bi joj lice imalo izraz kao te noæi, izraz tako tužan i tako hladan.Navukla je zavese oko æutljive prilike na postelji i uputila se u boèna dvorišta posluge. Tu su ljudi, žene i deca još jeli ostatke venèane gozbe, a Jinga je volela dobre zalogaje. Napunila je svoju æasu svakovrsnim jestivom, pa otišla i sela na prag jednih vrata, gde se sa uživanjem najela, slušajuæi pri tom svakojake brbliarije

mnogobrojne posluge koja je živela u toj velikoj kuæi. Ona je bila iznad sviju njih, izuzev Peng Era, koji je bio lièni sluga gospodarov. Peng Er je takoðe sedeo i gostio se. Njegovo debelo lice sijalo se od znoja. Na kolenu mu je stajalo najmlaðe dete, mala curica koja je mogla imati dve ili tri godine. Kad bi on zastao da pre -dahne, ona bi otvorila usta i dreknula, a on bi pri-neo njenim ustima æasu i svojim štapiæima za jelo gurao u njih hranu.- Peng Er - doviknula mu je glasno iz mraka neka žena. - Spava li gospodar svake noæi u dvorištu božura?- Ja svakog jutra nosim tamo èaj - odgovorio je on isto tako glasno.- Jinga - doviknuo je isti veseli glas. - A kako je u dvorištu orhideja?Ali Jinga nije udostojila odgovora to pitanje. Ispraznila je brzo svoju æasu i zagrabila vode iz jednog æupa, plaknula usta i ispljunula vodu u mrak, u smeru odakle je dopro podrugljivi glas.To je svima muškarcima, ženama i deci u dvorištu bio znak za rasturanje. Svi su se plašili sobarice Jinge. U toj kuæi, ona je sedela suviše blizu pre-stola.13 Paviljon žena193Gospa Vu se probudila u zoru. Oseæala je neki teret na duši i probudila se boreæi se sa njegovom morom. Noæ nije dobro provela. Spavala je i budila se, i opet spavala, ne tonuæi nijednog trenutka potpuno u zaborav sna. Živeæi u žarištu toga doma, njoj bi se pokatkad noæu èinilo da oseæa æelu porodicu kao što srce oseæa æelo telo. Poèela je da se priseæa. Bila je to Fengmova prva braèna noæ. Svaka venèana noæ bila je puna neizvesnosti i brige. Jesu li njih dvoje postali uistinu muž i žena? Je li to prošlo dobro ili rðavo? To æe znati tek kad ih vidi, ali to mora uèiniti bez žurbe. Dokle god stvar ne krene svojim stalnim tokom i dan ne bude odmakao do pogodnog èasa, ona æe ostati u neizvesnosti.Uzdahnula je, a zatim se setila drugog tereta koji joj je pritiskao dušu. Drugoj gospi je dala obeæanje koje bi najviše volela povuæi. Ali, kako bi to mogla uèiniti? To je mladoj ženi, bez sumnje, æele noæi bila nada za koju se hvatala kao utopljenik za slamku. Kada je videla da joj se gospodarica probudila, u sobu je ušla Jinga, donoseæi zle glase, kao da joj ionako nije bilo dosta brige.- Stara gospa je bolesna - rekla joj je Jinga. - Oseæa, kaže, da je pojela bubašvabu na juèerašnjoj gozbi i da joj ta bubetina sada gmiže po trbuhu. Èini joj se, veli, da je velika kao miš, da joj je legla na jetru i da joj para creva svojim kandžama. Naravno da to ne može biti bubašvaba. Ma kakve inaèe bile njegove mane, moj muž nikad ne bi mogao biti tako nepažljiv.- Oh, nebesa - promrmljala je gospa - kao da ionako nisam imala dovoljno briga!Ali, imajuæi pred oèima svoju dužnost, koja joj je ipak bila preèa od svega, gospa Vu se požurila, a Jinga se na nju ugledala, tako da je veæ za nekoliko èasaka stigla u susedno dvorište gde je stara gospoða ležala visoko na svojim jastucima. Upravila je na snahu duboko upale, zamagljene oèi. -194Pomozite, pomozite mi brzo. Ja umirem - rekla je slabim glasom.Gospa Vu se prestrašila kada je videla stanje u kome se stara gospa nalazila toga jutra. Juèe je bila živahna kao nestašno dete, hvalisala se za to što je dobila na madžongu i jela sve što bi joj došlo pod ruku.- Zašto me nisu ranije zvali? - zapitala je sobaricu stare gospe.- Nema ni pun sat otkako je stara gospa ovako pozelenela - rekla je žena da bi se izvinila.- Je li povraæala? Je li imala stolicu? - raspitivala se gospa Vu.Na to je odgovorila stara gospa, piskavim glasom. - Povratila sam dovoljno za tri trudnoæe - rekla je - a što se tièe moje stolice, èini mi se da mi je sva utroba u noænom sudu. Nahranite me dobro, snaho. U meni više nema nièeg do vode i vet-rova.- Možete li da jedete? - zapitala je gospa Vu.- Moram nekako napuniti stomak - izjavila je stara gospa hrabro, mada slabim glasom.Ohrabrena tim recima, gospa Vu je naredila da donesu retke èorbe od pirinèa, u koju je svojeruèno naribala malo vruæeg isiota, posle èega je uzela jednu kašiku i stala da nudi staru gospu tom meša-vinom.Stara gospa je uvek bila dirljiva kad bi se raz-bolela. Njena bleda staraèka usta bila su uvela i bespomoæna kao u deteta. Gospa Vu je videla njihovu unutrašnjost kad god bi se otvorila da progutaju kašiku èorbe. U njima više nije bilo nijednog zuba, a desni su bile ružièaste i èiste. Koliko li je reci izgovorio taj ružièasti jezik koji se sada sav skupio i bio tako èudno mali! Stara gospa je oduvek bila preke æudi i psovala je svakog ko bi joj izišao pred oèi kad se naljuti. Taj jezik je bio njeno najjaèe oružje. Njega se plašio i stari gospodar. Ali je on, bez sumnje, èuo sa njega i drugih reci, a što se tièe gospodina Vua, u kome je stara gospa oduvek videla glavni smisao svog života, prvi smeh i mnoge13*195deèije pesmice koje je nauèio potekli su iz tih istih, sada staraèkih usta.- Bolje mi je - rekla je najzad stara gospa, uzdišuæi. - Treba samo paziti da mi stomak bude stalno pun. U mojim godinama, telo nema nikakve otporne snage. Život je tada kao vatra od suve trave. Gori samo dok se prilaže.- Spavajte malo - rekla je gospa Vu, umirujuæi je.

Na to su se oèi stare gospe širom otvorile i oši-nule snahu veoma oštrim pogledom. - Zašto mi stalno govorite da spavam? - zapitala je. - Zaspa-æu ja uskoro zauvek.Gospa Vu je bila duboko potresena kada je vi-dela da staroj gospi naviru na oèi suze koje su zaèas zamaglile ljutitu oštrinu njihovog pogleda. Stara gospa je plakala! - Kæeri moja, šta mislite da li ima ikakva života posle ovoga? - promrmljala je zabrinuto.Ispružila je šaku, koja je lièila na kandžu goleme, nemoæne ptice, i dograbila gospu Vu za ruku. Stara kandža je bila vrela od vatruštine.Gospa Vu, koja se bila digla, sela je opet kraj uzglavlja bolesnice. Celog svog života stara gospa nije bila ništa drugo do pohlepno, sladostrasno telo. Bila je žena sasvim sreæna, koja je odbacivala od sebe sve što ne bi bila kadra da razume. Bogata, dobro odevena, moæna u toj velikoj kuæi. Zar je bilo ièega u èemu bi mogla oskudevati? Ali, zato što je živela samo svojim mesom, nju je hvatala strava u èasu kada je videla kako ono vene i sahne, bližeæi se neumitnom kraju. Kuda bi išla kad je izneveri njeno roðeno telo?- Nadam se da posle ovoga postoji drugi život - rekla je oprezno gospa Vu. Da je htela, lako bi prevarila staru gospu kao što se vara neko dete, ali se nije mogla pomiriti s tim. Stara gospa nije bila dete. Ona je bila stara žena na pragu smrti.- Verujete li da æu se ponovo roditi u drugom telu, kao što kažu sveštenici u hramu? - zapitala je stara gospa.196Bilo je to prvi put da ona govori o sliènim stvarima. Gospa Vu je razmišljala nekoliko trenutaka, nastojeæi da joj pošteno odgovori na njeno pitanje. Ali ko bi mogao proniknuti magle buduænosti? - Ne bih vam umela reæi, majko - kazala je najzad. - Ali je moje uverenje da život nikad ne propada bez traga.To je bilo sve što joj je mogla reæi. Nije htela da joj kaže ono u šta je uistinu verovala - da æe oni koji samo telom žive, sa telom i umreti. Brata An-drea mogla je zamisliti živa i bez tela, ali staru gospu ne.U meðuvremenu je starica veæ zapadala u san, uprkos svojoj rešenosti da ostane budna. Njeni stari kapci, smežurani kao u stare ptice, sami su se spuštali na oèi. Disala je duboko. Njena košèata ruka ispala je iz meke ruke gospe Vu. Gospa Vu je otišla, zadržavši se samo toliko koliko je bilo potrebno da šapatom kaže služavci: - Oporaviæe se i ovoga puta. Ali nastojte da joj sklanjate ispred oèiju snažniju hranu da je ne bi poželela.- Naša stara gospa je svojeglava - promrm-Ijala je služavka da bi se unapred odbranila od svakog prekora - i ja ne volim da je ljutim.- Uèinite kao što sam vam rekla - kazala je strogo gospa Vu.Približavajuæi se gospodinovu dvorištu, radovala se potajno što je u svemu zlu, pred kojim se našla, bilo i neèeg dobrog, utoliko što joj je bolest stare gospe pružala još jedan razlog pored stvarnog zbog koga se uputila u tu posetu. Bila je poslala Jingu da unapred javi njen dolazak. Kad je stigla na kapiju dvorišta, zatekla je tamo Jingu koja je èekala na nju da bi joj kazala da je g. Vu bio izišao po nekom poslu i da se upravo vratio kuæi. Poslao joj je po Jingi poruku sa molbom da sedne i odmori se dok se on presvuèe.Tako je ona, da bi ga saèekala, opet ušla u dobro poznato dvorište gde je provela tolike godine svoga života. Presaðeni božuri bili su veoma napredni. Bili su precvali. Listiæi sa njihovih krunica opa-197li su do poslednjeg, ali im je lišæe bilo gusto i tam-nozeleno. U jezercu je neko bio zasadio lotos, èiji su krupni koralni cvetovi ležali otvoreni na površini vode. Usred svakog cveta trepereli su zreli prašnici, spremni za ploðenje i prekriveni zlaæanim prahom. Vazduh u dvorištu bio je sav natopljen mirisom. Gospa Vu je izvadila maramicu i prekrila njome lice. Miris je bio pretežak.Prošla je kroz dvorište i uèla u glavnu odaju. Stari nameštaj bio je na svom mestu, mada mu je bilo ponešto dodato. Bilo je suviše patuljastog drveæa u saksijama. Na zidove je neko povešao nekoliko uokvirenih stranih slika. Ništa nije bilo onako kao u njeno vreme. Sa nezadovoljstvom je primetila prašinu smetenu pod stolice i po æoškovima. Digla se i prišla teškim vratima, ukrašenim drvorezom, u èija su krila bile uglavljene drvene rešetke. Bila su širom otvorena. Stala je da zagleda u æošak izmeðu jednog krila i zida.Uto je ušao g. Vu, zakopèavajuæi svoj sivi svileni kaput. - Ima li neèeg za tim vratima, majko mojih sinova? - zapitao je svojini uobièajenim srdaènim glasom.Pogledala ga je i malo pocrvenela. - Prašina - rekla je. - Moram da govorim sa domostrojiteljom. Æelu ovu sobu treba èestito oèistiti.G. Vu se osvrnuo oko sebe kao da prvi put vidi svoju roðenu sobu. - Možda i treba - rekao je. - Vi ste njoj potrebni, u stvari - dodao je posle kraæeg æutanja. Ali je to rekao veselo i srnejuæi se, kao da je zadirkuje. Ona se uozbiljila i nije mu odgovorila.Seli su oboje. Posmatrala je kradomice njegovo lice. Izgledao je dobro uhranjen, a luk njegovih usana bio je opet pun vedrine. To je bilo ono što je ona htela i snovala. Ali zašto je onda oseæala duboko u sebi svirepu želju da kaže ili uèini nešto što æe ga zaboleti?- Majka vam je bolesna - rekla je bez oko-lišenja. - Jeste li odlazili da je vidite?198Osmeh je išèezao sa njegovog lica. - Nisam, na žalost - rekao je. - To je bilo prvo što sam jutros nameravao da uèinim, ali su me uz put zadržali kojeèim, pitajuæi me te ovo, te ono ...- Ona je veoma bolesna - ponovila je gospa Vu.

- Ne mislite valjda... - rekao je on.- Ne, ne ovoga puta - rekla je ona. - Ali kraj nije mnogo daleko. Njenu dušu veæ muèi pitanje šta æe biti posle smrti. Sama me je pitala da li verujem u drugi život posle ovoga. A to su pitanja koja znaèe da telo poèinje da mre i da je duša u strahu.- Šta ste joj kazali? - pitao je on. Njegovo lice dobilo je najednom sveèan izraz.- Rekla sam da se nadam, ali otkud bih mogla znati pouzdano? - odgovorila je ona.To ga je naljutilo, iz razloga koji su joj u prvi mah izgledali neobjašnjivi. - Kako ste svirepi! - uzviknuo je. - Kako ste mogli odati vašu sumnju pred jednim starim stvorenjem? - Raskopèao je kaput oko svog punaèkog vrata, izvukao lepezu iza zatiljka, gde je stajala zataknuta za okovratnik, i poèeo žustro da maše njome.- Šta biste joj vi kazali? - pitala je ona.- Ja bih rekao da verujem - povikao je on. - Rekao bih joj da je na Žutim izvorima èeka svaka sreæa. Kazao bih ...- Možda bi bilo bolje da idete i da joj doista kažete, umesto što meni ovde objašnjavane šta biste umeli reæi - rekla je ona. Nije nikad podizala glas kada je bila ljuta. U takvim prilikama glas joj nije više podseæao na malo srebrno zvonce, nego na vitak maè, zažaren do belog usijanja, èiji vrh preteæi palaca i plamsa oko glave zbunjenog protivnika.Ali on je prkosno isturio donju usnu. - Reæi æu joj istinu - odgovorio je.Sedeli su æuteæi jedan trenutak, boreæi se sa burom koja im je besnela u duši. Ona je sedela savršeno mirno, sa opuštenim rukama u krilu, glave malo pognute na vitkom vratu. On je sedeo nepokretno, èvrsto kao stena - bar na izgled - mièuæi199samo rukom koja je stalno mahala lepezom. Oboje su se èudili što se ljute jedno na, drugo i nijedno ne bi umelo reæi zašto to èini.Gospa Vu je prva prekinula æutanje. - Imam još nešto da vam kažem. - Glas joj je još bio sre-brnast.- Govorite - rekao je on.Ona se opet opredelila za otvorenost i istinu. - Èijuming je dolazila do mene prošle noæi i molila me da vam kažem da je trudna. - Opet se poslužila prostim izrazom. Nije podigla glavu ni pogledala u njega, nego je sedela i dalje, nepokretna i ljupka kao i na poèetku razgovora.Èula je kako je lepeza pala klizeæi niz svilu njegove odeæe. Cutao je dugo. Najzad je ona podigla oborene oèi. Piljio je u nju, smešeæi se sa bojažljivom podrugljivošæu drugorazrednog glumca i trljajuæi teme desnom rukom, koja se vrtela ukrug oko njega, pokretom èiji je smisao razumevala savršeno dobro i koji je izražavao èudnu mešavinu postiðe-nosti, zadovoljstva i dobrodušnog podsmeha povodom neèega što ga je potajno i laskavo zabavljalo.Nasrne jao se glasno kada su im se pogledi susreli. - Otrujte me - rekao je. - Stavite mi siæana u pirinaè ili zlatnog praha u vino. Doista nemam stida. Ali, majko mojih sinova, bilo je to samo zato što sam vas poslušao... ni zbog èega drugog.Èinilo joj se da bi svakog èasa mogla prsnuti u nesavladljiv smeh. Uglovi njenih usana poèeli su da se trzaju, a oèni kapci da podrhtavaju. - Nemojte se pretvarati da vam nije drago - rekla je. - Vi dobro znate da se ponosite time.- Avaj, i suviše sam muževan - rekao je on.Nasmejali su se uglas, kao veæ toliko puta tokom svog zajednièkog života, i taj smeh je bio most nad jazom koji ih je delio, most na kome su se opet sreli. U tom smehu ona je odjednom osetila da ga ne voli. Mejhen je imala pravo. Ona ga ne voli, nikad ga nije ni volela, pa kako bi ga onda mogla mrzeti u tom trenutku? Bilo je kao da joj je poslednji okov pao sa duše. Koliko li je puta samo podizala spale200okove i sama ih sebi opet stavljala na dušu. Ali to se više neæe desiti. Za tim više nije bilo potrebe. Oslobodila ga se potpuno, jednom zasvagda.- Slušajte - rekla je, kada im se smeh stišao. - Morate biti dobri prema njoj.- Ja sam uvek dobar prema svakome - izjavio je on ubeðeno.- Budite ozbiljni bar u ovom trenutku, molim vas - rekla je ona. - To æe biti njeno prvo dete. Nemojte da je muèite svojim posetama. Ne prilazite joj dokle god bude zidu okretala lice kada se vi pojavite u njenoj ložnici.Pogledao ju je vrteæi glavom. - Moglo bi se pokazati da jedna naložnica nije dovoljna - našalio se zadirkujuæi je, i isplazio pri tom vršak jezika kojim se dotakao gornje usne.Ali joj on nije više mogao naneti ni štete ni uvrede. Stoga se samo nasmešila na njegove posled-nje reci. - Sada možete otiæi do svoje majke - rekla je. - Recite joj da æete opet dobiti sina. To je bolje nego da joj prièate o njenoj duši.* * *Ali staru gospu nije mogla da razvedri èak ni vest koju joj je doneo njen sin. Tek što je gospa Vu stigla u svoje dvorište, pošto se malo zadržala da bi se poigrala s decom, Jinga je dotrèala zovuæi je da se vrati.- Staroj gospi je gore - doviknula je. - Stara gospa se plaši i zove vas, gospodarice! Tamo je naš gospodar, koji vas takoðe moli da doðete.

Gospa Vu se okrenula bez reci i pohitala natrag do bolesnice.Kraj uzglavlja stare gospe sedeo je g. Vu, koji je milovao njenu staraèku, gotovo obamrlu ruku.- Njoj je opet gore! - uzviknuo je kada je video gospu Vu. - Avaj, moja stara udarila je putem sa koga nema povratka!201Mada je zraèak svesti zaplamsao u njenim ustakljenim oèima, stara gospa nije više bila u stanju da progovori. Otvorila je samo usta umesto toga, a lice joj se smežuralo kao da æe zaplakati. Ali iz oka nije kanula ni jedna suza, a iz grla se nije mogao oteti nikakav glas. Samo je gledala ukoèeno i žalostivo u lice svoje snahe.Gospa Vu je shvatila odmah da se stara gospa plaši smrti više nego ikad. - Donesite malo vina - šapnula je Jingi, koja je ušla za njom u bolesnièku sobu. - Moramo je zagrejati, moramo naæi naèina da opet oseti svoje telo. Donesite kantonskog vina. Zagrejte ga brzo. I pošaljite vratara po lekara.Stara gospa nastavila je da gleda u gospu Vu, dozivajuæi je bez glasa u pomoæ svojim ukoèenim, moleæivim pogledom, sa licem koje se bez suza grèilo kao da plaèe.- Jinga æe sada doneti malo vruæeg vina - rekla je gospa Vu svojim prijatnim i umirujuæim glasom. - Odmah æete se oseæati bolje. To æe vas ojaèati. Ne plašite se, majko. Nemate èega da se plašite. Sve je oko vas kao i obièno. Deca se igraju pred kuæom, na suncu. Sluškinje šiju i spremaju po kuæi. U kuhinjama kuvari pripremaju veèeru. Život teèe svojim tokom kao uvek, i kao što æe veèno biti. Naši preci sagradili su ovu kuæu, mi smo je održavali iz godine u godinu, a posle nas æe naša deca poæi našim stopama. Život je veèan, majko, ništa ga ne može ugasiti.Njen raspevani glas, zvonak i soèan, ispunjavao je utehom i umirenjem tišinu bolesnièke sobe. Stara gospa èula je njene reci. Malo-pomalo, crte su joj omekšale i promenile se, kao da joj je neka blaga i nevidljiva ruka neprimetno skinula sa lica tragiènu masku jada i straha. Usne su joj opet podrhtavale. Disala je lakše, dok je maloèas, s onim ukoèenim grèom suvog plaèa na licu, izgledala kao sa-mrtnica kojoj staje dah.Jinga je uskoro dojurila, donoseæi vruæe vino u malom krèagu sa dugaèkim grliæem, koji je gospa Vu prinela rastvorenim usnama bolesnice. Kap202po kap, vruæi napitak slivao se polako u osušena usta stare gospe.Bolesnica je progutala prve kapi. Zatim je došao drugi, pa treæi gutljaj. U oèima joj je sinuo jedva primetan zraèak zadovoljstva. Popila je još jedan gutljaj i promrmljala nekoliko reci.- Mogu da osetim...Zatim je u njenim oèima blisnuo i ugasio se gotovo istog trena pogled pun iznenaðenja i srdžbe. U utrobi je još oseæala toplinu popijenog vina kada je prestalo da kuca njeno samovoljno srce. Stresla se i zagrcnula. Vino je pokuljalo na poluotvorena usta i razlilo se po jorganu, na kome se ukazalo nekoliko tamnih mrlja. Tako je umrla stara gospa.- Jaoj, majko moja! - jeknuo je izbezumljenog. Vu.- Uzmite krèag - zapovedila je oštro gospa Vu svojoj sobarici. Ona se, pak, nadnela nad postelju da bi tankom svilenom maramom, koju je izvukla iz rukava, obrisala usne stare i podigla obema rukama njenu glavu. Ali se glava nemoæno klatila na mlitavom vratu, te je opet položena na uzglavlje.- Ispustila je dušu - rekla je tada gospa Vu.- Jaoj, moja majko! - jeknuo je opet g. Vu. Poèeo je da plaèe otvoreno i glasno, a ona ga je pustila da to èini. Za pokojnicu je trebalo brzo uèiniti izvesne stvari. Kod stvorenja kao što je bila stara gospa nije se moglo oèekivati da æe sedam duhova odmah napustiti svoju zemaljsku ljusku. Duhovi stare gospe morali su se odmah isterati i obuzdati da ne bi, osloboðeni veza njenog mesa i njene krvi i pušteni u svet, navukli na kuæu kakvu muku i nevolju. Trebalo je pozvati sveštenike. U dubini svoga srca, gospa Vu nije imala vere u te sveštenike, ni u njihove bogove. Stajala je oborena pogleda, dok je g. Vu, i dalje plaèuæi, milovao ruku svoje majke. Zaèudila se kada je u sebi otkrila snažnu želju da pozove brata Andrea i njemu poveri zadatak da istera zle duhove iz kuæe. Ali nije bilo mnogo nade da bi to zadovoljilo porodicu. Kada bi se u kuæi raz-203bolelo neko dete, makar i godinu dana docnije, bilo bi prigovora da je do nesreæe došlo zato što se niko nije postarao za duhove tela upokojene gospe. Ne, porodice radi, ona je morala da se pridržava starih obièaja.Obratila se Jingi recima: - Pozovite svešteni-ke. Telo æe balsamovati kada tome doðe vreme.- Postaraæu se za sve što je potrebno - obeæala je Jinga i udaljila se.- Hodite, oèe mojih sinova - rekla je gospa. - Ostavimo je malo na èasak. Služavke æe je oprati i obuæi, a sveštenici æe doæi da je oslobode duhova njenog tela. Balsamovanje æe takoðe biti izvršeno na vreme. Vi se morate ukloniti odavde.Ustao je poslušno, pa su oboje zajedno izišli iz sobe. Hodala je polagano kraj njega, a on je produžio da jeca i da briše oèi rukama. Ona je uzdi-sala ne plaèuæi. Nije zaplakala veæ mnogo godina, i sada joj se èinilo da æe joj oèi veèito ostati suve. Ali kada je èuo njene uzdahe, on ju je uzeo za ruku i tako su, držeæi se, prešli u njegovo dvorište. Tu je ona posedela kod njega i pustila da joj prièa o svojim uspomenama na majku, kako ga je ona toliko puta spašavala od oèeva gneva i kazni koje mu je bio namenio i kako bi, kada bi ga otac prisilio

da uèi, krišom ulazila u njegovu sobu i donosila mu vina, kolaèa i oraha, i vodila ga o praznicima u po-zorišta, i pozivala u kuæu, kada bi bio bolestan, pelivane i putujuæe glumce da ga razonode, i davala mu da povuèe koji dim iz lule za opijum kada bi ga zaboleo zub.- Bila je to dobra majka - rekao je. - Uvek vesela i uvek spremna da me razveseli. Ona me je nauèila sreæi i zadovoljstvima u životu.Gospa Vu je æuteæi slušala njegovo prièanje, ali ga je nagovorila da nešto pojede i popije, više popije nego pojede. Prezirala je pijanèenje, ali je smatrala da ima trenutaka kad ne treba prezati ni od vina da bi se zatupila oštrica nekog bola. A on je pio skupoceno kuvano vino koje je ona naredila da se204donese. Što je više pio, jezik mu se sve više zaplitao, pa je ponavljao jednu stvar po dva i tri puta, sve dok mu, najzad, glava nije pala na grudi.Onda se ona digla, hodajuæi neèujno, otišla u sobu koja je nekada bila njena. Provirila je ispod sa-tenskih zavesa na krevetu. Tu je, priljubljenu uza zid, ugledala sa zatiljka crnokosu glavu i obris jednog vitkog ramena.- Èijuming - zovnula je tiho. - Spavate li? Èijuming se okrenula, a gospa joj je videla oèikoje su ukoèeno gledale iz mraka.- Èijuming, nema potrebe da ovde spavate noæas - rekla je gospa Vu. - Naša stara gospa otišla je na Žute izvore, a on je pijan od vina i tuge. Ustaj-te, dete.Poslušno, æuteæi, Èijuming se polako spustila sa postelje.- Kuda treba da idem? - zapitala je ponizno.Gospa Vu je oklevala. - Ja mislim da biste mogli otiæi u moje dvorište - rekla je najzad. - Ja neæu spavati noæas. Moraæu da bdim nad odrom stare gospe.- Oh, dopustite da i ja doðem na bdenje - šapnula je Èijuming. - Meni se ne spava.- Ali vi ste mladi. Za ljubav onoga što nosite pod srcem, vi ne smete bunovati æele noæi - odgovorila je gospa Vu.- Pustite me da budem uz vas - molila je Èijuming.Gospa Vu nije mogla da je odbije. - Pa dobro, neka bude tako - rekla je.I tako je gospa Vu, pošto je saèekala dok su g. Vua smestili u postelju, i pošto je sama navukla krevetske zavese, krenula da zauzme mesto koje joj je te noæi pripadalo u porodiènom krugu. Oni koji su dotle bdeli nad pokojnicom otišli su na spavanje, ali sluge nisu spavale, kao ni stariji roðaci, uostalom. Stara je okupana i obuèena, a gospa Vu je pazila da sve bude uèinjeno kao što treba, dok je Èi-205juming stajala blizu nje, æutljiva ali spremna da dohvati ili doda joj ovo ili ono. Devojka je bila spretne ruke i hitra oka, i umela je da svakom iz oèiju èita njegove želje pre nego što bi kazao šta hoæe. Pa, ipak, gospa Vu je videla da Èijuming ne oseæa nikakve žalosti. Za nju to nije bila smrt. Lice joj je bilo ozbiljno, ali ne i tužno, i ona se nije pretvarala da plaèe kao što bi neka druga mogla èiniti.- Srce joj još nije u ovoj kuæi - mislila je gospa Vu, posmatrajuæi je. - Ali æe ga dete, kada jednom doðe, vezati za ovaj prag.Tako je jedno pokolenje obišlo svoj životni krug i išèezlo iz kuæe, a gospa Vu je postala glava porodice unutar zidina starog doma, kao što joj je g. Vu bio glava izvan njih.Stara gospa nije odmah pokopana. Kada je traženo mišljenje geomanata, oni su izjavili da æe jedan dan sredinom jeseni biti prvi sreæan i pogodan èas za taj èin. Pošto su obavljeni uobièajeni obredi, zapeèaæeni kovèeg od èempresova drveta, u kome je stara gospa veæ poèivala veènim snom, prenesen je u hram unutar zidina porodiènog doma. Niko, èak ni meðu decom, nije oseæao da je stara gospa daleko od svojih. U igri, deca bi èesto otrèala do hrama i bacila koji pogled unutra.- Bako, bakice, prabako naša - dozivala bi tiho. - Èuješ li nas, mila naša prabako? - A onda bi prisluškivala. Ponekad ne bi ništa èula. Ali èesto kad bi vetar šumeo u granju i kloparao vratima na kuæi, ona bi govorila jedno drugom da su èula staru gospu kako im odgovara iz svog kovèega.- A šta govori? - pitala je jednom gospa Vu neku malu devojèièu, kæerku jedne prve roðake.Detence se uozbiljilo: - Ona kaže: „Deèice, idite i igrajte se, budite sreæni." Ah, stara majka, glas joj je bio slab i tanak, kao da se èuje iz daljine. Je li ona zadovoljna u kovèegu?- Potpuno zadovoljna - uveravala je gospa Vu. - A sad je poslušaj, idi i igraj se, budi sreæno, èedo moje.206Posle smrti stare gospe æela kuæa kao da je neko vreme utonula u mrak i tišinu. Bilo je kao da je sa njenim nestankom svako živo pokolenje u porodici osetilo koliko je odmaklo putem na kome nema vraæanja, u vremenu i na granama porodiènog stabla. Sa njenom smræu život je uèinio nagao skok napred i tako su se svi našli bliže kraju. Kada je protekla prva žalost i pošto je svukao odeæu od dare, koju je nosio za to vreme, g. Vu više nije bio potpuno onaj stari. Njegovo puno lice izgledalo je starije i ozbiljnije. Dolazio bi pogdekad u dvorište gospe Vu i tada bi njih dvoje razgovarali o porodici kojoj su bili glava i jedno i drugo. Grizao se, uobražavajuæi da je bio manje dobar sin nego što je trebalo. Kad bi pretresli stanje useva i nemile poreze i

namete države i feudalnih veleposednika, i raspravili da li treba da se upuste u ovaj ili onaj trošak, i pošto bi poprièali o deci i unucima, g. Vu bi zapao u sumorna razmišljanja o svojoj majci.- Vi ste uvek bili dobri prema njoj - govorio bi tada gospi Vu. - Ali ja sam èesto zaboravljao i da postoji.Da bi ga utešila, gospa Vu je odgovorila jednom prilikom: - Kako bi živ èovek mogao zaboraviti svoju majku? Ona vam je dala dah kojim dišete i zato je svaki vaš dah seæanje na nju. Ona vam je poklonila telo u kome živite i zato svaki èin toga tela znaèi seæanje na nju, bilo da jedete, ili pijete, ili spavate. Ja ne tražim od svojih sinova da se veèno vrte oko mene, uveravajuæi me glasno: „Ah, majko, ti si nam ovo" ili: „Ah, majko, ti si nam ono." Meni je dovoljna nagrada da budu živi i zdravi, da se ožene i budu sreæni, da i oni podobijaju sinove. Oni su moj život, sav i potpun. Tako je i sa našom starom gospom. Ona živi u vama i u vašim sinovima.- Mislite li zbilja da je tako? - rekao bi on pošto bi saslušao njene reci, koje bi ga uvek utešile, tako da bi opet odlazio i ostavljao je.207Ona bi, pak, ostavši sama, premišljala dugo o mnogim stvarima. Više nego ikad pre, njen život je tih dana bio podeljen nadvoje - onaj deo koji je provodila i drugi jedan kojim je živela u sebi. Nekad bi preovlaðivao jedan, nekad opet drugi. Kad bi u kuæanstvu vladao mir, ona je sreæno živela u samoæi. Kad bi izbila neka neprilika, ona bi se ume-šala i pokušavala da je otkloni što je bolje znala i umela.* *Primetila je sredinom te jeseni da se u kuæi zameæe leglo buduæih neprijatnosti, na poèetku sitno i bezazleno na izgled, mada je ona znala da æe se raz-rasti i namnožiti kao zla šiška na mladu drvetu, ako ga za vremena u klici ne uguši.Linaj i Fengmo poèeli su da se svaðaju. Videla je sluèajno zlu krv koja je izbijala meðu njima, jednog dana kada je pregledala kuæu. Kraj sve svoje samosvesne lepote, Linaj je bila aljkava dok bi se nalazila u sopstvenom dvorištu. U poèetku, gospa Vu nije htela da govori o tome, zato što je Linaj bila kæi njene prijateljice i što je znala da gospa Kang, sa svojom velikom porodicom nije mogla stalno održavati besprekornu urednost i èistoæu u celoj kuæi. Nije se trebalo èuditi ako bi njene kæeri bile manje brižljive u tom pogledu od same gospe Kang.Ali, i Meng je takoðe bila kæi gospe Kang, pa je gospa Vu otišla do nje, voleæi više da se posave-tuje sa starijom sestrom nego da kori mlaðu.Zatekla je Mengu pri èešljanju njene dugaèke kose, mada je jutro bilo dobro poodmaklo. Svetlost je bila blaga i nebo sivo, a sva kuæa tiha kao da je još u polusnu. Gospa Vu nije prigovorila Mengi što je sad tek poèela da se èešlja, ali je mislila da bi starijoj sestri koristilo, možda, kad bi znala da se mlaðoj zamera njena neurednost.Meng je užurbano obuhvatila rukom bièeve svoje rašèešljane kose kada je ugledala gospu Vu. -208Jeste li to vi, majko? - uzviknula je. - Umirem od sramote što se još nisam poèešljala! Ali sad æu ja zaèas smotati punðu.- Nemojte zaèas, dete moje. Uèinite to pažljivo i kao što treba - odvratila je gospa Vu i sela, a sobarica je produžila da èešlja dugu i mekanu crnu kosu njene snahe. Rulen i Linaj nosile su kratku kosu, a Meng dugu, po starinski.- Koliko vam dana još ostaje? - zapitala je gospa Vu.- Jedanaest, po mom raèunu - odgovorila je Meng. - Nadam se, majko, da æete mi pomoæi svojim savetom. Mnogo sam se napatila, znate, s prvim detetom.- Ja sam svoju decu raðala u polju - rekla je veselo sluškinja - gde sam mužu pomagala pri oranju!Sluškinja je bila žena sa imanja porodice Vu. Obe su je viðale po kuæi otkad su znale za sebe. Preko leta, ona je uvek odlazila na imanje i vraæala se u kuæu tek kad bi žetva bila završena, i tu služila preko zime. To je èinila zato što je bila udovica pa je morala biti pod starateljstvom svojih gospodara, ali je toliko volela zemlju da se isto tako morala vratiti na nju bar jednom godišnje.- Neæete se namuèiti toliko sa drugim detetom - rekla je gospa Vu Mengi. - Ali se ne može oèekivati da žene odrasle meðu èetiri zida raðaju decu isto onako lako kao one koje žive u prirodi.- Hoæe li Linaj bolje raðati decu od mene? - upitala je bezazleno Meng.- Ne, ona neæe proæi ništa bolje - rekla je žena. - I suviše je uèena.Gospa Vu se nasmejala. - To nije potpuno taè-no, dobra dušo - rekla je. - Ja sam, možda, isto toliko uèena kao Linaj, pa sam ipak lako izrodila svu svoju decu. Ali priznajem da sam uopšte imala mnogo sreæe u životu.- Ah, vama su nebesa uvek na pomoæi kao da ste se u košuljici rodili - složila se žena.14 Paviljon žena209- Linaj kaže da uopšte ne želi da ima dece - rekla je nenadano Meng. - Ona kaže da bi najviše volela da se nije udala za Fengma.Gospa Vu se trgla i zaèuðeno pogledala svoju snahu. - Meng, pazite šta govorite - uzviknula je.- To je istina, majko - rekla je Meng. A onda je, okrenuvši se sluškinji, ljutito lupila nogom o pod. - Ne vucite me za kosu, glupaèo! - povi-kala je.

- Tome je kriva vaša sestra kojom ste me uplašili - odgovorila je žena. - Nikad, nikad nisam èula za ženu koja ne bi htela dece, izuzimajuæi neku naložnicu, koja se bojala da bi joj se stas pokvario od poroðaja. Ali u ovoj kuæi raða èak i naložnica.Gospa Vu nije slušala taj razgovor sa jednom od sluškinja. - Meng, došla sam da progovorimo koju reè o aljkavosti vaše sestre i da vas pitam šta bi joj trebalo kazati tim povodom, ali to što mi vi kažete mnogo je ozbiljnije od kojekakve prašine pod stolom. Trebalo je ranije posvetiti malo veæu pažnju njihovom braku. Ali ja sam bila suviše zauzeta poslovima oko smrti stare gospe. Otkud znate to što ste mi kazali?- Rekla mi je sama Linaj - odvratila je Meng. Ni jedna od dveju gospi nije ni pomišljala na prisustvo sluškinje. Doista, šta je tu imalo da se krije? Svako èeljade može da vidi što god život donese jednoj kuæi i treba da haje za to, a i sluge imaju svoje mesto pod krovom koji im je nad glavom.- Recite mi šta vam je kazala Linaj - zapo-vedila je gospa Vu.- Ona kaže da mrzi ovako velike kuæe kao što je ova - rekla je Meng. - Kaže da bi najviše volela da se nije udala u takvu kuæu. Da Fengmo pripada porodici a ne njoj, da ona takoðe pripada kuæi, i protiv svoje volje, a ne njemu. Ona hoæe da ode odavde i da živi zasebno, u svojoj kuæici i slobodici, veli.Gospa Vu nije mogla da pojmi nešto slièno. - Sama? Ali od èega bi živeli? Ko bi ih hranio?210- Ona kaže da bi Fengmo mogao da radi i prima platu samo kad bi bolje znao engleski.- Ona bi htela da on zna bolje engleski?- Da bi mogao doæi do novca od koga bi njih dvoje živeli sami - odgovorila je Meng.- Ali ovde ih niko ne uznemirava - izjavila je gospa Vu. Bila je duboko uvreðena tom klicom mraène pobune koja je izbila pod njenim krovom, kao da je ugledala tamnu mrlju na besprekorno èistom podu svoje sobe.- Ona, znate, misli na porodiène obièaje - rekla je Meng. - Praznike, pomene i roðendane, dužnosti snaha, sluge koje vode brigu o deci, i sve ostale sliène stvari. Ona kaže da Fengmo uvek prvo pomišlja na porodicu, pa tek onda na nju.- Tako i treba da bude - izjavila je gospa Vu.- Treba i ona tako da radi. Zar je ona neka javna žena koja ne spada ni u èiju kuæu, pa ni u ovu?Videæi da se gospi Vu nije dopalo ono što je èula, Meng nije progovorila ni reci. Žena je takoðe oseæala da je stvar suviše krupna i ozbiljna da bi se neko od posluge mogao mešati u to. Dovršila je èešljanje svoje gospodarice, stavila joj je u kosu dva biserna ukrasa, oèistila je èešalj od kose koju je omotala oko prsta a onda izišla napolje i oduvala je u vetar.Tako su gospa Vu i Meng ostale same. - Jesu li i vama dolazile na um takve misli? - upitala je gospa Vu strogo to punaèko i lepuškasto stvorenje.Meng se nasmejala. - Suviše sam lenja, majko- rekla je iskreno. - Dopada mi se život u ovoj kuæi. Njena èistoæa i red održavaju se bez mojih deset prstiju. Ja se radujem kad mi sluškinja uzme na ruke dete ako se zaplaèe i sreæna sam od jutra do mraka. Ali ja, doduše, nisam nikad išla u školu i svejedno mi je da li æu ili neæu èitati knjige, a otac moga sina kazuje mi sve što treba da znam. Kakvo bih veæe znanje mogla poželeti od onog koje on želi da imam.- Lijangmo je dobar prema vama? - zapitala je gospa Vu.14*211Jarka rumen oblila je nežne obraze lepe Menge.- On je dobar prema meni u svakom pogledu --izjavila je. - Tako dobrog èoveka nikad nije bilo. Hvala vam, majko.- Zar Fengmo nije dobar prema Linaj? - upitala je gospa Vu.Meng je oklevala jedan trenutak pre nego što je odvratila. - Ko bi mogao reæi èija se ruka diže prva da udari kad se dvoje ljudi upuste u svaðu? - zapitala je. - Ali ja mislim da je Rulen svemu kriva. Ona je veèito s mojom sestrom. Ona i Linaj razgovaraju o svojim muževima, pa svaka dodaje manama svoga muža nedostatke onog drugog.Gospa Vu se setila jecanja plahovite Rulene, one noæi koja se sada èinila tako daleko. - Je li i Rulen nezadovoljna? - zapitala je.Meng je slegla ramenima. - Linaj je moja sestra - odvratila je, pošto je oklevala èasak ili dva.- Ja nikad ne razgovaram sa njenom prijateljicom.- Vi je ne volite! - uzviknula je gospa Vu. Èinilo joj se da luta mraènom šumom i tone duboko u nešto èije postojanje u samoj kuæi nije ni slutila. Kako je èudovišna izgledala svaða meðu onima koji na kuænom ognjištu treba da smene nju i g. Vua!- Ja ne volim Rulenu - rekla je Meng glasom koji je ostao isti, bez ièega što bi nagoveštavalo mržnju.- Moraju li žene uvek da se svaðaju? - zapitala je gospa Vu strogim glasom.Meng je opet slegla ramenima. - Ne voleti nekoga ne znaèi svaðati se s njim - rekla je zatim.- Ne volim Rulenu zato što se uvek ponaša kao da je uvek ona u pravu, a drugi nikada. Tako se ponaša i prema Èemu, majko. Èudim se da to niste pri-metili. Govorila sam toliko puta Lijangmu da vam to kaže, ali mi je on

uvek odgovarao da neæe da vas uznemirava. Ali je stara gospa znala za to, ona bi èesto pljesnula Rulenu kad bi se tako ponašala.- Udarila ženu moga sina! - uzviknula je gospa Vu. - Zašto mi to nije rekao?212- Æemo nije dozvoljavao svojoj ženi da vam kaže - rekla je Meng. Poèinjala je veæ da uživa u preprièavanju tih porodiènih zgoda i nezgoda. - Rulen je previše uèena - produžila je. - Uèenija je od Linaj, i stoga je Linaj sluša. Veèito govore o stvarima koje žene ne treba da znaju.- O kakvim stvarima? - zapitala je gospa Vu.- Pa o ustavu i narodnoj obnovi i nepraviènim ugovorima u svima tim stvarima - rekla je Meng.- Vi znate nešto o tome, èini mi se - rekla je gospa Vu, smešeæi se jedva primetno.- Lijangmo zna, ali ja ne - rekla je Meng.- Zar vi ne želite da znate ono sito Lijangmo zna? - zapitala je gospa Vu.- Ima suviše drugih stvari o kojima nas dvoje želimo da razgovaramo - odgovorila je Meng.- Kakvih stvari? - zapitala je opet gospa Vu. Ali Meng nije recima odgovorila na to. Umestotoga, na licu joj se ukazao osmeh, na obrazima sme-jalice, a glavu je okrenula u stranu.Gospa Vu se zadovoljila tim nemim odgovorom. Digla se ubrzo i vratila u svoje dvorište, zaokupljena tim prvim glasovima o novoj uzbuni, koja se spremala u kuæi. Nije bila uzbuðena. Oseæala je sa= mo neki èudan umor, kao gladan èovek koji se našao u napornoj trci. Ah! ti mladi. Svi ti ljudi i žene èiji životi zavise od nje. Onda doista nije imala dovoljno snage da se bori s njima. Njena mudrost bila je suviše drevna za njih - mudrost životnog puta koji teèe pravo od roðenja do smrti, nigde ne skreæuæi. Mislila je na brata Andrea. On je posedovao mudrost koja je daleko prevazilazila tesni obruè njena èetiri zida. Zovnuæe Fengma, mislila je, i savetovati mu da nastavi uèenje. A kad brat Andre bude opet dolazio, ona æe s njim moæi da deli jade i nevolje tih mladih ljudi koji su se oslanjali na nju.Poslala je Jingu po Fengma, a on je odmah došao, jer se sluèajno nalazio kod kuæe, a nije imao šta da radi. U njegovom izgledu bilo je neèega što se nije dopalo gospi Vu. Da nije bio zakonito oženjen213èovek, ona bi pomislila da živi raspusno. Izgledao je nezadovoljan i natmuren, pa ipak prezasiæen jelom i drugim èulnim uživanjima.- Fengmo, sine moj - rekla je svojim prijatnim glasom - bila sam suviše zauzeta ovih dana otkako smo izgubili našu staru majku. Nisam pitala kako ste vi. Videla sam vas i Linaj na vašim mesti-ma u porodici, ali vas nisam posmatrala same. A sada, sine, porazgovarajte s vašom majkom.- Nemamo o èemu da razgovaramo, majko - rekao je Fengmo nehajno.- A vi i Linaj? - zapitala je blagim glasom, pokušavajuæi da ga podstakne da joj se poveri.- Mi smo sasvim dobro - odvratio je on.Pogledala ga je æuteæi. Videla je pred sobom visoka mlada èoveka, tanka u pasu, vitkih èlanaka i gležanja. Bio je sitnih kosti, ali izvanredno snažan. Lice mu je bilo èetvrtasto, a pune usne lako bi se nadule i opustile sa izrazom zlovolje.Nasmešila se. - Izgledate gotovo isto kao nekad dok ste još bili derište u pelenama - rekla je neoèekivano. - Èudnovato je koliko se malo muškarci izmene od roðenja do pozne zrelosti, dok se žene toliko promene. Pogdekada, kad vas gledam, meni se èini da je svaki od vas isti onakav kakav je bio kada su mi ga prvi put položili u naruèje!- Majko, zašto smo se rodili? - zapitao je on. Ona se i sama dovoljno èesto pitala to isto, alise uznemirila kada je to pitanje èula iz usta svoga sina. - Zar nije dužnost svakog pokolenja da uvede u život sledeæe? - odvratila je ona.- Ali zašto? - pitao je on uporno i dalje. - Zašto bi uopšte iko od nas morao da postoji?- Zar možemo prestati da postojimo, sada, pošto smo jednom stvoreni? - odgovorila je ona.- Ali ako ja postojim samo zato da bih stvorio nekog sebi slièna, a on opet zato da stvori nekog kao što smo nas dvojica, od kakve je to onda koristi za mene lièno? - nastavio je on. Ali pri tom nije gledao u nju. Pred sobom je držao napola ispružene i214ovlaš sklopljene svoje tanke, mlade ruke. - Zar ja nemam svoje ja - rekao je sporo, reè po reè - koje nema nièeg zajednièkog s vašim, majko, i nièeg zajednièkog sa detetom koje treba da potekne od mene?Nju je bilo strah. I ona je postavljala slièna pitanja, i u njoj su se javljala slièna oseæanja, ali zato ipak nije nikad ni sanjala da æe ih otkriti i u svome sinu.- Avaj! - uzviknula je. - Bila sam vam rðava majka. Vaš otac nikad nije imao takvih misli. Ah, teško meni kakvi ste, kao da sam vam ubrizgala neki otrov u dušu.- Ali, ja sam se uvek nosio ovakvim mislima - rekao je on.- To mi još nikad niste kazali - uzviknula je ona opet.- Ja sam mislio da æe to proæi - odgovorio je on. - Meðutim, one mi i dalje stalno padaju na um.Njeno lice dobilo je izraz duboke ozbiljnosti. - To ne znaèi, nadam se, da se i vi Linaj ne slažete dobro - rekla je na to ona.

On se namrgodio. - Ja ne znam šta hoæe Linaj. Nesmirena je.- Previše ste kraj nje - izjavila je ona. - Nije dobro kad su muž i žena veèito zajedno. Vidim da ona ne dolazi da sedi sa ostalim ženama kao što èini Meng. Nikada ne napušta vaše dvorište. To je, naravno, zamara. Takva dokolica lako se pretvara u teret i nemir ...- Možda - rekao je on kao da mu je to svejedno.A ona je nastavila da ga posmatra sa dubokom zabrinutošæu.- Fengmo, kako bi bilo da opet pozovemo brata Andrea? Meni se èini da ste bili veoma sreæni dok ste se viðali s njim?- Sada to možda više ne bih bio - odvratio je on bezvoljno.- Znate šta? - rekla je ona èvrstim glasom. Znala je odavno iz iskustva da se odsustvu volje215mora suprotstaviti nepokolebljiva èvrstina. - Ja æu ga pozvati.On nije odgovorio na to.- Fengmo - poèela je ona opet - ako vi i Li-naj želite da napustite ovu kuæu, ja vam to neæu braniti. Ja želim sreæu svojih sinova. Vi imate pravo što pitate zašto biste bili samo beoèug u. lancu po-kolenja. Ja imam i drugih sinova. Ako želite da idete odavde, govorite. Recite mi to otvoreno.- Ne znam ni sam šta bih hteo - rekao je on isto tako bezvoljno.- Mrzite li vi Linaj? - zapitala je ona. - To može biti samo ako ste potpuno nesreæni. Koliko ima otkako ste se oženili njome? Svega tri kratka me-seca. Ona nije noseæa, a vi ste potišteni. Šta to znaèi, Fengmo?- Majko, nije to pedalj kojim biste nas mogli meriti - izjavio je on.Ali je ona bila suviše oštroumna da mu ne bi umela odgovoriti. - Nije to jedina mera na osnovu koje mislim da vas ocenjujem - rekla je - ali znam da je telesna ljubav ugaoni kamen braka i da neke druge ne može ni biti ako nje nema. Ako su muž i žena vezani telom, druge veze doæi æe same po sebi, a ako i ne doðu, njih dvoje æe ipak živeti kao jedno telo, ako veæ ne kao jedna duša. Meso i krv su kamen i malter temelja na kojima njih dvoje grade svoju kuæu. Duša, um, i sve ostalo, to je samo krov, ukras, ono što èovek dodaje jednoj lepoj kuæi. Ali sve se to ruši bez onih temelja.Fengmo je pogledao svoju majku. - Kako se onda moglo dogoditi da moj otac dovede sebi nalo-žnicu?Ona nije mogla otrpeti toliku grubost. - Sve ima svoje vreme - rekla je strogo - a jedno vreme prelazi u drugo.On je znao da je prekoraèio granice slobode koju sin u razgovoru s majkom može sebi da dozvoli. Protrljao je svoju kratko podšišanu kosu i spustio zatim obe ruke niz obraze.216- Pa dobro, pozovite brata Andrea - rekao je najzad. Razmišljao je opet jedan trenutak, a onda kazao: - On æe biti moj jedini uèitelj! Prestaæu da idem u narodnu školu.- Neka bude tako, sine moj - rekla je ona.VIIITako je brat Andre opet došao u kuæu Vua. On ni jednom reèju nije pomenuo vreme koje je proteklo otkad je poslednji put bio pod njihovim krovom, niti ma šta što se otada dogodilo. Fengmo je naveèe došao na èas i potom opet otišao. Ali je gospa Vu ljubazno zovnula brata Andrea kad je prelazio preko dvorišta posle èasa. Sedela je na mestu gde je razmišljala i sanjarila svake veèeri u jesen, dok napolju ne bi suviše zahladnelo. Hladno je bilo i te noæi, ali, zato što se nerado rešavala na oproštaj sa letom, ona je pokušavala da presedi tako još koje veèe, kao da se hvata za skute poslednjim lepim danima, ne dajuæi im da joj umaknu. Jinga se žalila na njenu upornost, govoreæi da u to doba niko ziv ne bi smeo da sedi pod vedrim nebom, a u biblioteci je raspalila mangal sa ugljem da bi preduhitrila prehladu koja je, po njenim recima, svaki èas mogla da zaskoèi njenu neopreznu gospodaricu.- Dobri brate Andre - zovnula je gospa Vu uèitelja.Visoka prilika brata Andrea zastala je u hodu. Okrenuo je glavu i ugledao je.- Jeste li me zvali, gospoðo? - zapitao je.- Jesam - rekla je ustajuæi. - Ako imate malo vremena, posvetite ga meni, molim vas, da bismo porazgovarali malo o onom mom treæem sinu. Nisam zadovoljna njime.Brat Andre je naklonio svoju krupnu glavu.- Donesite èaj, Jinga - rekla je gospa Vu sobarici - i ostanite onda ovde da biste mogli pripaziti na žar u mangalu. - Setila se da je brat Andre sveštenik i želela je, stoga, da ga poštedi od ne-217ugodnosti koju bi za njega mogao predstavljati razgovor u èetiri oka s jednom ženom.Ali, ako se oseæao nelagodno, on to nije nièim pokazao. Seo je na stolicu koju mu je ponudila pokretom ruke i èekao da ona produži. Njegove duboke oèi bile su uprte u njeno lice, ali je ona znala da ne misli na nju. Takvim bi se oèima moglo s neba gledati na nekog pod sobom.- Zašto je Fengmo nesreæan? - upitala je bez okolišenja.- Zato što je dokon - odgovorio je prosto brat Andre.- Dokon? - ponovila je gospa Vu. - Ali on ima svoje dužnosti. Ja svake nove godine dodeljujem njihove dužnosti svakom od svojih sinova, kao i svakoj snahi, uostalom. Ove godine, moj najstariji sin je odgovoran za nadzor nad našim imanjem na selu, pod mojom upravom. Æemo mora da se stara za nabavke i prodaju, a

Fengmo se upuæuje u radnje gde prodajemo naše žito u gradu. Otkako je izišao iz škole, on se bavi tim poslom po nekoliko sati na dan.- Pa ipak je dokon - rekao je brat Andre. - Fengmo je dete neobiènog uma. Istraživaèki duh, reklo bi se. On brzo uèi. Vi ste mi naredili da ga uèim engleski. Ali kraj sveg engleskog jezika koji uèi, njemu danas treba još nešto. Ja sam se uverio da on nije ništa zaboravio. Znanje koje sam preneo na njega pre nekoliko meseci pustilo je korena u njegovoj duši i razraslo se u èitavu mrežu izdanaka poput vinove loze, izdanaka koji u vazduhu traže nešto za što bi se uhvatili, da bi se uspeli još više, i gore na visini cvetali i plodom raðali. Fengmo æe uvek biti dokon, iako mu ispunite svaki bogovetni sat u danu, dokle god ne naðe stvar koja æe zaokupiti sve sile njegovog uma i njegovog duha.Gospa Vu je pažljivo saslušala njegove reci. - Vi nastojite da me nagovorite na nešto, je l“te: hteli biste dozvolu da ga uèite vašoj veri - rekla je, gledajuæi ga lukavo.- Vi ne znate šta je moja vera - odgovorio je brat Andre.218- Znam - rekla je ona. - Mala sestra Šija èitala mi je èesto štošta iz vaših svetih knjiga i objašnjavala mi kako se vi stranci molite bogu, i ostale sliène stvari.- Niti je moja vera njena, niti njena na moju lièi - odvratio je taj èudni èovek.- Objasnite mi svoju - zapovedila mu je ona.- Neæu da je objašnjavam jer ne mogu - rekao je. - Sestra Šija vam može èitati neku knjigu i govoriti na koji se naèin treba moliti, ali to nije moja knjiga niti moj naèin molitve. Ja èitam mnoge knjige i nemam odreðenih molitava.- Pa gde se onda krije vaša vera? - zapitala je ona.- U hlebu i vodi - odgovorio je on - u spavanju i hodu, u èišæenju moje kuæe i gajenju moga vrta, i u hrani koju dajem izgubljenoj deci kada ih naðem i uzmem pod svoj krov, u èasovima koje dajem vašem sinu i u onima koje provodim sedeæi kraj uzglavlja bolesnika, i u pomoæi onima kojima valja mreti, da bi mogli umreti u miru.- Volela bih da sam vas zovnula kad je umrla naša stara gospa - rekla je ona neoèekivano. - Oseæala sam èudnu želju da vas pozovem. Ali sam se bojala da bi porodica ipak htela da doðu svešte-nici iz našeg hrama.- Ja se ne bih protivio prisustvu vaših sve-štenika - rekao je brat Andre. - Ne gonim nikad nikoga ko može da pruži utehe svom bližnjem. Svima nama treba utehe.- I vama? - zapitala je ona radoznalo.- I meni, svakako - rekao je on.- Ali vi ste tako usamljeni - uzviknula je. - Vi nemate nikog svoga, nikoga od svoje krvi.- Svako je od moje krvi - rekao je brat Andre. - Nema nikakve razlike izmeðu jedne krvi i ma koje druge.- Zar je vaša krv ista kao i moja? - uzviknula je gospa Vu.- Meðu njima nema nikakve razlike - rekao je on. - Sva je ljudska krv od iste tvari.219- Zašto ste vi samo sveštenik? - zapitala je ona. Znala je da je to grubo, pa se požurila da ga zamoli za oproštenje. - Morate mi oprostiti. I suviše sam ljubopitljiva. Znam da sveštenika nikad ne treba pitati zašto je postao sveštenik. Ali oseæam da niste poèinili nikakav zloèin i da vam ne treba nikakvo utoèište.- Ne tražite oproštaja od mene - rekao je brat Andre. - Doista, i sam jedva znam kako sam postao sveštenik, izuzev ako nije stoga što sam prvo bio astronom.- Vi ste zvezdoznanac? - uzviknula je ona sa dubokim iznenaðenjem.- Gospoðo, niko ne poznaje zvezde - odgovorio je on. - Ali ja prouèavam njihov uspon i spuštanje na nebu, njihov izlazak i zalazak.- Bavite li se time i sada? - zapitala je ona. Stidela se svoje radoznalosti, èudne želje da sazna o njemu što više, ali nije mogla da je obuzda.- Èinim to doista, gospoðo, kad posvršavam svoje dnevne poslove, izuzev ako je noæ oblaèna - odvratio je on. Njegovo otvoreno i spokojno držanje povredilo je samoljublje gospe Vu. Odgovarao je na pitanja zato što ih je postavljala i zato što nije imao šta da krije, ali tako kao da ga se ona ništa ne tièe.- Vi ste veoma usamljeni - primetila je, me-njajuæi naglo predmet razgovora. - Radite celog dana meðu siromasima, a noæu meðu zvezdama.- To je istina - složio se on mirno.- Zar nikad niste zaželeli kuæu, ženu i decu? - zapitala je.- Gospoðo, jednom sam voleo jednu ženu - odgovorio je on. - Trebalo je da se venèamo. Onda sam se povukao u samoæu. Više mi nije bila potrebna. Nisam je više voleo.- To je bilo veoma nepravedno prema njoj, mislim - rekla je gospa Vu dostojanstveno.- Jeste, bilo je - saglasio se on - i ja sam to oseæao, ali sam smatrao da joj moram reæi istinu.220Onda sam postao sveštenik da bih zadovoljio svoju potrebu za usamljenošæu.- Ali šta je sa vašom verom? - zapitala ga je ona.Njegove tamne oèi pogledale su je pravo u lice.

- Sa mojom verom? Ona je u prostoru i u beskraju, u suncu i na zvezdama, u oblacima i na vetru.- Zar tamo nema nikakva boga? - zapitala je ona.- Ima - rekao je on. - Ali ja nisam video njegovo lice.- Pa kako, onda, možete da verujete u njega.- On je takoðe u onome što je oko mene - odvratio je brat Andre. Govorio je o velikim stvarima sa dubokom ozbiljnošæu i prostim recima. - On je u vazduhu i vodi, u životu i smrti, u èoveèanstvu.- Ali vaša nahoèad - navaljivala je i dalje pitanjima. - Ako volite svoju samoæu i ako vam niko ne treba, zašto ste onda uzeli pod svoju zaštitu tu decu sluèaja?On je bacio jedan pogled na svoje ogromne, žu-ljevite ruke èoveka koji ne preza od napornog, tele-snog rada. - Ove ruke takoðe moraju da žive i da budu sreæne - rekao je kao da su to stvorenja koja imaju neki svoj, samostalan i zaseban život i koja mu ne pripadaju. - Meso takoðe mora da se uposli da bi duši ostavilo njenu slobodu.Gospa Vu je gledala u njega netremice sa sve veæom radoznološæu. - Ima li još ljudi kao što ste vi? - zapitala je.- Niko na ovom svetu nije ni s kim istovetan- rekao je brat Andre. Njegovo suncem opaljeno lice dobilo je topao, gotovo nasmešen izraz, kao da ga je iznutra obasjala neka najednom upaljena sve-tlost. - Ali mislim, gospoðo, da bi vaš sin, mladi Fengmo, mogao postati ovakav kao što sam ja... Da, možda æe zbilja biti slièan meni.- Ja to zabranjujem! - rekla je odseèno gospa Vu.- Ah! - izustio je kratko brat Andre i nasme-šio se. Njegove zagonetne oèi, ozarene onom unutra-221šnjom svetlošæu, upravile su za trenutak na nju svoj blistavi i topli pogled, a onda joj je rekao zbogom. Ona je ostala sedeæi, oèiju uprtih u onaj mali roj zvezda koje su se mogle videti iz uzanog okvira njenog dvorišta. Jinga je dvaput dolazila i korila je što se još nije sklonila pod krov.- Ostavite me - rekla joj je gospa. - Moram da razmislim o izvesnim stvarima.- Zar ne možete da razmišljate u svom krevetu umesto na ovom hladnom noænom vazduhu? - odvratila je Jinga prekorno.Kada joj gospa Vu nije odgovorila, ona je otišla i donela jednu krznom postavljenu haljinu, u koju je umotala njene noge do iznad kolena. Gospa Vu je još uvek sedela nepomièno. Zabaèene glave i napola opružena u svojoj naslonjaèi, oèiju uprtih u zvezde. Zidovi dvorišta usecali su svoj tesni èetvorougao u nebu kao i na zemlji, ali su gore i dole, ispod i iznad njih, kružile u letu njene misli, koje bi èas zaronile u dubinu, èas se opet vinule u visinu.U zemlji pod kuæom granalo se ljudsko korenje - neviðeni, neznani koreni svih onih koji su živeli tu, bilo kao izdanci porodice Vu, bilo pod njenim okriljem. Tu su se raðali i tu umirali. Temelji su bili neuzdrmani. Ali oni nisu bili ni prvi ni jedini na tom mestu. Njima su prethodili ko zna kakvi drugi, još manje znani i tuði, svakako. Stari gospodar prièao joj je da je èuo od svog oca, a ovaj opet od svojega, kako su zidari, kada su udarani temelji domu Vua, uzidali ugaoni kamen u ruševine i krš od porculana, kuhinjskih ognjišta i zdrobljena cre-pa, jer do zemlje nisu mogli doæi. - Nièiji temelji ne mogu dopre ti do žive površine naše zemlje - rekao joj je tada stari gospodar. - Naši preci sazidali su pet gradova jedan za drugim i sve jedan nad drugim. Èovek je zidao na kostima i ognjištu svoga prethodnika, a drugi æe graditi na našim kostima i na našim temeljima.U stotinama vekova kojima je išla u susret, kuæa Vua zauzeæe svoje mesto u podzemnom bregu ruševina, meðu temeljima buduæih kuæa, a druge oèi222gledaæe na zvezde koje odvajkada trepere nad njom. Poimala je svu usamljenost brata Andrea, ali razu-mevala najednom i zašto je zadovoljan u njenoj sen-ci. Zagledana u zvezde, uzdrhtala je na ivici njegove usamljenosti kao na ivici nekog bezdana.- Gospoðo! - oèajno je doviknula Jinga iz kuæe.Ali gospa Vu nije èula njen glas.Jinga se najzad ozbiljno prepala. Prišla joj je blizu na prstima i pogledala joj u lice. Bilo je vedro, hladno i nepomièno. Njene krupne crne oèi upirale su i dalje u nebo ukoèen pogled. U sumraku nad dvorištem, koji je obasjavala tankim mlazom samo svetlost svece u biblioteci, njeno lice izgledalo je gotovo prozraèno u svojoj mleènoj belini.- Duša joj je nekud odletela, avaj! - promrm-ljala je Jinga, a onda pritisnula usta obema rukama. U strahu pred onim što je videla, uzmakla je korak unazad, a potom se okrenula i na prstima prešla preko dvorišta.Gospa Vu je kao kroza san èula laki šum njenog kretanja, ne mareæi ili ne znajuæi zašto se Jinga preplašila. Ona se oslobodila zidova koji su je opasivali. Oni nisu, kao što joj se nekad èinilo, dopirali do zvezda i usecali èetvorougao u nebo nad njenom glavom. Umesto toga, vinuvši se iznad njih, ona je videla æelu zemlju pod svojim nogama, svih sedam mora, zemlje i narode za koje je znala samo iz knjiga, oba stožera Zemaljske kugle pod njihovim kapama od veènog snega i leda, žarki pojas i njegov bujni život, sav od ovoga sveta.„Sa zvezda se", mislila je, „vide, bez sumnje, sve stvari."

Prvi put u životu èeznula je da se oslobodi ta èetiri zida i putuje svuda po svetu, da sve vidi i sve upozna.„Ali zvezde bi ipak ostale neznane", pomislila je. „Kako bi se samrtan èovek mogao vinuti do zvezda?"Setila se stare gospe, èija je liènost veæ bila razluèena u slobodnu dušu i prah zatvoren u kov-223èegu. Ali duša stare gospe mogla je lebdeti samo oko njenog zemnog staništa.„Èim budem slobodna", razmišljala je dalje gospa Vu, „napustiæu odmah ovu kuæu. Diæi æu se pravo u visine i leteti, leteti sve više, dok ne saznam od èega su naèinjene zvezde."Sanjareæi tako, gospa Vu je zaboravila da je Jinga prešla preko dvorišta i udaljila se, i nije pri-metila, takoðe, kada se opet vratila sa trojicom sinova. Lijangmo, Cerno i Fengmo došli su zajedno i zastali gledajuæi zaèuðeno u svoju majku. Prvo je progovorio Lijangmo.- Majko! - Trudio se da govori blagim glasom, jer se plašio da joj je duša napustila telo, a kada se to dogodi, duša se ne srne nièim zastrašiti - jer bi mogla i da se ne vrati. Treba je prizivati ulagivanjem, ubeðivati je slatkim i laskavim recima. Jer je telo kavez, a duša je ptica, pa kada se jednom vrata otvore, a ptica pobegne na slobodu, zašto bi se vraæala u kavez? Stoga se mora dovesti u iskušenje i zavarati mamcem kome ne može odoleti.- Draga majko - produžio je Lijangmo isto onako blago - vaša deca su ovde ... Vaša deca èekaju na vas...Ali je gospa Vu bila u zanosu i nije èula nikakav glas.Sinovi su se zgledali u dubokom strahu.- Zovite oca - zapovedio je Lijangmo Èemu. Æemo je pohitao da ga posluša. Ža nekoliko èa-saka, koje su ostali proveli æuteæi, da odbegla duša ne bi umakla još dalje g. Vu je ušao u dvorište žurnim korakom. Iza njega, neprimeæena, ušla je i Èi-juming.- Kako se to desilo? - upitao je Jingu.- Strani sveštenik ostavio ju je u ovom stanju - odgovorila je Jinga.Zgledali su se još jednom u strahu koji ih je opet obuzeo.- Majko mojih sinova! - obratio joj se g. Vu blagim glasom kao i Lijangmo. Njegovo puno lice bilo je bledo kao krpa.224Gospa Vu nije odgovorila.- Eilijen! - pokušao je on opet da je dozove. Nije se usuðivao da je dotakne. Šake su mu visile0 èlancima mlitavo kao dva mesnata i povelika bela cveta.A Èijuming nije progovorila ni reci. Klekla je do nogu gospe Vu i skinula joj uzane satenske cipele i bele svilene èarape, a zatim poèela da joj trlja bosa stopala. Bila su hladna, pa ih je stoga pritisnula na svoje grudi. - Probudiæete je prebrzo - upozoravao ju je zabrinuto g. Vu.- Neæu, jer se mene ne plaši - rekla je Èijuming. Gledala ih je kleèeæi, oca i sinove, u kuæi u koju je dovedena voljom nebesa.- Ona se nikog ne plaši - rekao je g. Vu dostojanstveno.- Mene se ne plaši zato što ne mari za me - glasio je èudan odgovor mlade naložnice. Izgovori la je te reci gledajuæi oborenih oèiju u bosa uzana stopala koja je držala u rukama.U tome èasu gospa Vu je odvojila oèi od zvezda. Spuštajuæi se, njen je pogled pao na njena tri sina. - Vi ste to - rekla je. - Sva trojica. Šta hoæete?Èijuming se požurila da je opet obuje. Gospa Vu je izgledala kao da je ne vidi. Ali je g. Vua videla.- Zašto ste vi ovde? - zapitala ga je hladno1 nepristupaèno.Svi su mogli videti da joj se duša nerado vraæala meðu njih.- Majko, ja mislim da Meng može da se porodi svakog èasa - rekao je brzo Lijangmo.- Majko - umešao se Æemo - želeo bih da nauèite Rulenu kako se mese medeni kolaèi.- Majko - oglasio se Fengmo - danas sam vas nešto slagao.Jedan po jedan, svi su je dozivali da se vrati. Došao je red i na g. Vua.- Majko mojih sinova, vi ste potrebni ovoj kuæi. Jeste li zaboravili da je vreme odvajanja pšenice za setvu na imanju?15 Paviljon žena225Tako se ona najzad vratila. - Ah, vi - rekla je - zar vašim brigama nikad neæe biti kraja?- Ne - rekao je Lijangmo. - Nikada!Nespretnim pokretima, pipajuæi, ona je odmotavala haljinu u koju su joj kolena još bila uvijena, i digla se najzad, puštajuæi je da klizne na zemlju. Spustila se sa zvezda i bila opet u svojoj, istoj kuæi. Pogledala je zbunjeno oko sebe.- Gde je Jinga? Umorna sam, moram da spavam. Sutra, sutra ...Muškarci su se povukli iz dvorišta u sobu za sedenje gospe Vu. Jinga je odvela svoju gospodaricu u spavaæu sobu. Samo se Èijuming iskrala u mrak.Otac i sinovi sedeli su æuteæi, gledajuæi jedan u drugoga i prisluškujuæi ne bi li èuli šta se dogaða u susednoj prostoriji, sve dok se Jinga nije pomolila odatle i kazala im: - Sada je van opasnosti. Zaspala je.

Oni su tada otišli. - Možete li ovo objasniti, oèe? - upitao je Lijangmo g. Vua na izlazu iz dvorišta. - Njena duša nikad ranije nije napuštala ovu kuæu, je l“te?- Ne znam šta ju je snašlo najednom - pro-gunðao je g. Vu. - Bila je stalno nekako èudnovata posle svog èetrdesetog roðendana.Ali Fengmo je zavrteo glavom. - Nijedan od vas ne razume našu majku kao ja. Ja znam kako se ona oseæa. Ona oseæa da ima krila i da joj nikad nije bilo dozvoljeno da leti, eto kako se ona oseæa.Njegov otac, Lijangmo i Æemo samo su ga pogledali kao da je sišao s uma. Oprostili su se ozbiljna držanja veæ sledeæeg trenutka, zaželevši jedan drugom laku noæ.Gospa Vu se probudila narednog jutra u velikom strahu od onoga što joj se dogodilo prošle noæi. Ništa još u njenom životu nije bilo tako slatko kao226oni trenuci potpune slobode, kada je njena duša ostavila daleko za sobom njeno telo. Znala, je da bi ta sloboda mogla postati opojno piæe za dušu, sladak otrov, èijem iskušenju ne bi mogla odoleti, kao ni pijanica vinu. Jer, dok joj je duša lebdela meðu zvezdama, ona je bila zanemarila sve ostalo i srna-kla sa pleæa, kao oveštao plašt, sav teret te velike kuæe. Odbacila je tada sve njene brige i ostavila ih za sobom, isto onako pouzdano kao što monahinja izmièe trudu i mukama ostalih žena, isto onako sigurno kao što se sveštenik oslobaða bremena muža i oca. Osetila je toga jutra srdžbu na brata Andrea što ju je on doveo u iskušenje da se doèepa takve slobode, a sebe se plašila zato što je jednom podlegla njenoj privlaènoj sili. Kada se probudila, ose-æanje krivice blio je isto tako duboko kao da se U potaji podala ljubavniku.Digla se odmah iz postelje, puna strogosti prema samoj sebi. Pozvala je oštro na odgovornost Jin-gu, zbog nekoliko sitnih grešaka. Pokazala je prstom na prašinu smetenu iza velike naslonjaèe koja se retko kad pomicala s mesta, i na pauèinu koja je visila iza jedne uglaèane grede. Posle doruèka je pregledala raèune sa kuvarom i dala mu uputstva za kuvanje i nabavke namirnica, i to za mnogo dana unapred. - Sada, kad zima više nije daleko - rekla je - vreme je da nam prestanete davati èorbu od dinje, krastavce i druge sliène stvari za rashlaði-vanje. Vreme je da nam poènete služiti peèenu svinjetinu, prženu govedinu i pasulj, i da povræe poè-nete kuvati sa mesom.On je razrogaèio svoje sitne oèice na te reci. -i Ma gde ste vi to jeli, gospoðo, ovih dana, kada niste videli da veæ èinim sve što vi sad govorite? Zar meni posle tolikih godina treba još kazvati šta treba kuvati u koje doba godine?Bio je iznenaðen oštrinom gospe Vu, jer je bio odlièan kuvar i kao takav zauzimao u kuæi siguran i uvažen položaj, a kraj toga je bio drzak kad god bi mu se svidelo, što je bivalo èesto jer je imao preku æud svih dobrih kuvara. Ali oštrina gospe Vu nije15*227se ublažila. - Odlazite - rekla je. - Nemojte vi meni prièati šta èinite, a šta ne èinite.Toga dana, ona sebi nije ostavila ni trenutka slobodnog vremena. Èim bi jedan od slugu ili ukuæana otišao, drugi bi dolazio. Još se nije bila stišala posle razgovora sa kuvarom kad je ugledala g. Vua kako ulazi u njeno dvorište, ranije nego što se obièno dizao iz postelje.- Hodite, oèe mojih sinova - rekla je. - Pregledala sam raèune sa kuvarom. Gdekad mi se èini da bi ga trebalo menjati. Jezik mu postaje sve duži i duži.- Ali on je ovde jedini kuvar koji prireðuje rakove onako kako ja volim - odvratio je uznemireno g. Vu. - Vi znate da sam pretražio sedam ili osam gradova dok sam ga našao, i da sam ga onda oženio vašom sobaricom da bih ga vezao za kuæu.- Jinga je takoðe bezobrazna - rekla je gospa Vu.G. Vu se. duboko uznemirio jer je retko imao prlike da èuje sliène izjave iz njenih usta. Seo je i izvukao iz rukava svoju lulu, koju je napunio du-vanom i pripalio. - Slušajte, majko mojih sinova - rekao je - vi se jutros ne oseæate dobro. Imate èak i kolutove oko oèiju.- Sasvim sam dobro - odvratila je jetko gospa Vu.Gospodin Vu je povukao dva dima i spustio lulu. - Eilijen - rekao je tiho, ogledavši se prethodno levo i desno da bi video neæe li ga neko èuti - vi grešite veoma što se odvajate od mene. Muškarcu i ženi nema zdravlja jednom bez drugoga. To je živa istina. Nije to samo pitanje potomstva. To je takoðe stvar ravnoteže, duževne i telesne. Molim vas, pogledajte se samo kako izgledate. Zubi vam nisu ispali, kosa vam je crnja no što je ikad bila, meso jedro, a krv zaèas gotova da plane. Zar ste zaboravili kako smo se dobro ...- Prestanite - rekla je odseèno. - Vi znate da ja nisam žena promenljive æudi. Uredila sam svoj život što sam bolje znala i umela. Da vi, možda, niste228nezadovoljni svojim životom kad dolazite ovamo i tako govorite sa mnom?- Doista biste mi bili dobrodošli - rekao je on iskreno - jer vas volim više nego ikoju drugu i moraæu tako da vas volim do svoje smrti, ali nisam mislio na sebe kad sam ono maloèas govorio.- Nemate potrebe da mislite na mene - ostala je ona uporno pri svome.

- Ali ja moram da mislim na vas - izjavio je on. Pomišljao je na trenutak, što mu se èinilo èudovišno, da se, možda, po jednoj zagonetnoj izopa-èenosti prirode predala dušom, ako ne telom, onom stranom svešteniku. Ali se stideo da joj saopšti tu svoju misao. Znao je koliko je utanèan njen ukus u svim stvarima. Pored toga što je bio sveštenik, onaj èovek je bio stranac. Èak i dok je bio mlad i nestrpljiv, g. Vu je znao da je bolje za njega kad obuzda svoju nestrpljivost i okupa se, namiriše svoje telo i poštara se da mu dah bude èist pre nego što doðe u njenu blizinu. A tuðinci su zaudarali do kosti, zbog grube sirovosti svoje krvi i svog mesa, obilnosti svoga znoja i gustine svoje kudrave kose. Odbacio je onu èudnovatu misao što je pre mogao, da je ona ne bi pogodila svojom maðijskom i nagonskom vidovitošæu i prekorela ga zbog nepravde koju joj tim nanosi.Pribegao je stoga jedinoj stvari za koju je znao da æe uvek neodoljivo privlaèiti njenu pažnju. Stao se pretvarati da je mrzovoljan i žaliti da se ni sam ne oseæa dobro.- Ah, imate pravo. I ja sam ostareo - uzdahnuo je. - Creva mi krèe, a noæu se budim po dva-triput. Izjutra sam umoran.Ali je ona još uvek bila svirepa. - Uzimajte malo mesne èorbe za veèeru, i spavajte sami nekoliko noæi.On je, onda, odustao od daljih napora da je umi-lostivi. Sedeo je æuteæi, isturene brade, a ona lupkala nogom o kameni pod i uzdisala. Zatim je ustala da mu naspe èaja. On je video kako joj drhte tanki prsti dok je pridržavala poklopac na èajniku, ali nije229ništa kazao. Pio je èaj, a i ona je takoðe pila iz èanka koji je nasula za sebe, a zatim se digao i otišao. Meðutim, još nije bio stigao ni do vrata kad mu je doviknula onim svojim glasom koji je gdekad bio ne samo zvonak nego i tvrd kao srebro. - Zaboravili ste opet svoju lulu!Okrenuo se, crven u licu kao rak. - Zaboravio sam je, doista - rekao je.Ali je ona stajala na pragu i pokazivala prstom na lulu kao da je to neka neèista stvar, a on se vratio pokunjen istim putem, kao deèak koji je dobio batine, i brzo zgrabio zaboravljeni predmet, a zatim prošao žurna koraka kraj nje, napuæenih usana i crvenih obraza. Ona je stajala jedan trenutak gledajuæi za njim, a u grudima ju je nešto žignulo na jednom mestu kao od bolnog, nevidljivog udarca.Ali, pre nego što je mogla da obrati pažnju na to, u sobu je upala sestra Šija. „Ah", pomislila je, „otkud baš ona u tom èasu?" Gospi Vu se èinilo da nikad neæe doživeti jutro kada bi joj poseta strane žene mogla biti manje dobrodošla, ali šta je mogla uèiniti nego je pozvati da uðe i ponuditi joj mesto da sedne?- Tako vas dugo nisam videla - rekla je sestra Šija, govoreæi brzo i izražavajuæi se pogrešno na kineskom jeziku, kao i uvek. Gospa Vu se nauèila da razumeva njene misli i bez razumevanja njenih reci, jer mala sestra nije umela da vlada ni svojim dahom ni svojim jezikom. Zvuèi su se kotrljali sa njenih usana nasumce i jedan preko drugog, mukli kada je trebalo da budu oštri, a oštri kada je trebalo da budu mukli, a dizanje i spuštanje njenog glasa nije imalo nikakve veze s njenim recima.- Da niste bili bolesni, mala sestro? - zapitala je gospa Vu.- Nisam - odgovorila je mala sestra - ali mi se èinilo nekako ... u poslednje vreme... da sam na smetnji.- Otkud biste vi mogli biti na smetnji? - pro-mrmljala je uètivo gospa Vu.230- Vi ste tako ljubazni - rekla je mala sestra. Primila je u svojoj bezazlenosti kao istinu ovlašnu uètivost svoje domaæice. - Danas sam došla zbog neèeg sasvim naroèitog. Draga gospoðo, znate, ja sam nešto smislila i ako vi to odobrite ...- Šta ste mislili? - zapitala je gospa Vu.- Vi znate onog sveštenika - odgovorila je mala sestra pitanjem.- Uèitelja moga sina - promrmljala je gospa Vu.- On drži dom za nahoèad - rekla je mala sestra. - Mislila sam odavno da bi trebalo naæi ženu koja bi mogla vršiti neku vrstu nadzora nad devoj-èicama u toj kuæi. On ima samo jednog starog slugu. A njih bi trebalo uèiti neèem, draga gospoðo. To je sigurno i vaše mišljenje. Razmišljala sam da li biste vi hteli pitati... to jest, hoæu da kažem, ja bih želela, a s vašim odobrenjem naravno, da mu ponudim svoje usluge... da budem uèiteljica toj deci.- Zašto ga to sami ne pitate? - odvratila je gospa Vu.- Vi biste to morali znati - rekla je ozbiljno mala sestra Šija. - Mi nismo iste vere.- Koliko li vera imate vi stranci? - zapitala je glasno gospa Vu. - Svaki èas èujem za neku novu veru meðu vama.- Postoji samo jedan istiniti bog - rekla je sveèano mala sestra Šija.- Verujete li vi u tog boga? - zapitala je gospa Vu.Mala sestra Šija otvorila je široko svoje bledo-plave oèi. Digla je ruku i zagladila uvojak bledo-žute kose koji joj je padao niz obraz. - Zašto bih inaèe napustila svoju kuæu i svoju postojbinu i došla u ovu èudnovatu zemlju?- Zar je naša zemlja èudnovata? - zapitala je gospa Vu, sa izvesnim iznenaðenjem.- Meni je èudnovata - rekla je mala sestra Šija.231- Je li vam vaš bog rekao da doðete ovamo? - zapitala je opet gospa Vu.- Doista jeste - odvratila je mala sestra Šija.

- Jeste li èuli njegov glas? - upitala je gospa Vu.Mala sestra Šija se zarumenela. Stavila je na grudi svoje duge, blede ruke.- Osetila sam ga... èula sam ga ovde - rekla je.Gospa Vu je posmatrala svoju gošæu ozbiljnim pogledom. - Ali zar vaši roditelji nisu nikada pokušali da vas udaju? - zapitala je.Mala sestra Šija pritisnula je još jaèe grudi svojim bledim rukama. - U mojoj zemlji, roditelji ne uglavljuju brakove. Ljudi i žene venèavaju se iz ljubavi.- Jeste li ikada voleli? - zapitala je gospa Vu svojim spokojnim glasom.Ruke male sestre Sije spustile su se u njeno krilo koje je bilo prekriveno sivom pamuènom tkaninom.- Naravno - rekla je jednostavno.- Ali se niste udavali - zapitala je gospa Vu.- U mojoj zemlji - izustila je bolno sestra Šija - èovek je taj koji mora da pita ženu hoæe li poæi za njega.Gospa Vu je æutala. Lako je mogla postaviti sle-deæe pitanje jer joj je i nehotice palo na pamet posle toga odgovora, ali je bila suviše dobra da bi to uèinila. Znala je da niko nikad nije prosio malu sestru Siju.Ova je hrabro digla svoje oborene oèi, mada su bile zamagljene. - Bog je imao druge namere sa mnom - rekla je vedro.Gospa Vu se blago nasmešila na nju i rekla: - Kao da ja vas ne znam!Uzela je svoju majušnu srebrom okovanu lulu i pripalila, ali ju je odložila èim je povukla dva dima, jedan za drugim. - Ovde, u mojoj zemlji - progovorila je najzad - mi ne prepuštamo tako važnu stvar, kao što je brak, mladiæima i devojkama ili232bogu. Brak je nešto poput hrane i piæa ili krova nad glavom. Sve su to stvari za koje stariji treba da se pobrinu, jer æe inaèe neko imati previše, a neko opet gladovati. U mojoj kuæi, ja smišljam obroke za sve ostale, èak i za sluge. Svako ima pravo na svoj deo. Neka su jela, naravno, omiljenija nego druga. Ali kad bih svakom dopuštala da bira svoju hranu, deca bi jela samo slatkiše, a otac moga sina jeo bi samo rakove i kojekakva masna jela. Što se tièe slugu, oni oblaporni meðu njima jeli bi previše, ne ostavljajuæi ništa stidljivim, koji bi gladovali. Stoga ja dodeljujem izvesnu odreðenu kolièinu jela svakom služinèetu i svaki dan odreðujem ko æe šta jesti. Tako se svi hrane pod mojom paskom.Mala sestra Šija potajno je isprepletala i kršila prste. - Ne znam ni sama kako smo došli do toga da govorimo o tim stvarima - rekla je. - Ja sam došla ovamo da vas nešto pitam, ali sam stvarno zaboravila šta je to bilo.- Zaboravili ste zato što nije bilo ono što vam je stvarno bilo na umu - rekla je blago gospa Vu. - Ali ja æu vam odgovoriti na pitanje koje ste na-govestili na poèetku našeg razgovora. Slušajte, draga sestro Šija, vi treba da ostavite na miru brata Andrea. Verujte mi, on je kao golema visoka stena, tvrda zato što je visoka. Èuvajte se te litice, kao što leptiriæa treba da se èuva plamena koji je privlaèi. Izubijaæete se, vaše meso æe se izranjaviti, srce æe vam krvariti, a mozak se prosuti kao uzavrelo mleko, a on neæe ni znati za to. Bavite se vi i dalje samo svojim bogom, to vam ja savetujem.Mala sestra Šija bila je bleda kao kreè. Poble-dele su joj èak i usne. - Ja ne znam šta vi hoæete da kažete - poèela je mucajuæi. - Pogdekad dolazim na pomisao da ste vi veoma zla žena. Vama opet padaju na pamet neke èudne misli, misli koje meni podmeæete ... ja nikad ne mislim na takve stvari ...- Nemojte da se stidite svojih misli - rekla je blago gospa Vu. - To su dobre misli jer ste vi dobra žena. Ali ste veoma usamljeni. To je vaša zla kob. Život se nije pobrinuo za vas. Vaša je zemlja ta koja233je èudnovata i svirepa. Èak ni vaši roditelji nisu se pobrinuli za vas kada to život nije uèinio. Mala sestro Šija, ja bih se sama postarala da vas udam za nekoga kada bi to bilo moguæe. Ali ovde nema èo-veka vašeg soja.Mala sestra Šija saslušala je æuteæi te reci, ali je onda otvorila usta kao da æe nešto kazati, i odmah ih opet zatvorila, zagrcnula se i udarila u srdit plaè.- Vi ste odvratni! - doviknula je gospi Vu. - Vi... Vi... Ja nisam takva... Svi ste vi jednaki, vi Kinezi ... Mislite samo na takve ... grozne stvari.Gospa Vu je bila duboko iznenaðena. - Mala sestro Šija - rekla je - ja govorim o životu, životu èoveka, životu žene. Ja vas žalim, pomogla bih vam kad bih mogla ...- Ja neæu vaše pomoæi - rekla je jecajuæi mala sestra Šija. - Ja hoæu samo da služim bogu.- Jadna dušo - promrmljala je tiho gospa Vu- onda idite i služite svome bogu.Ustala je i nežno uzela za ruku malu sestru Siju. Odvela ju je tako do vrata i tu se oprostila s njom. Resila je da je više nikad ne vidi. Spustila se u naslonjaèu, vedra, ali oèiju još zamišljenih i punih sažaljenja, kada je Jinga uletela u sobu trèeæi.- Šalje me prvi mladi gospodar. Njegova žena poèela je da se poraða - uzviknula je.- Ah - rekla je gospa Vu - pošaljite po njenu majku. Ja æu u meðuvremenu odmah otiæi do nje. - Ustala je i otišla u svoju spavaæu sobu, gde je brižljivo oprala ruke i presvukla se, obukavši èist ogrtaè od plavog platna namesto svilenog u kome je dotle bila. Potom je namirisala ruke i lice i otišla u Lijangmovo dvorište.

Obradovala se novosti. Ništa nije moglo biti uzbudljivije u jednoj kuæi od raðanja deteta. Sama nije uživala u poroðaju, ali se svaki put posle toga oseæala kao preporoðena i prožeta nekom novom èisto tom. Za Mengu se nije plašila. Meng je bila mlada i zdrava i kao stvorena za raðanje.Bio je to dan kao što su svi poroðajni dani. Glavna prostorija u odajama njenog najstarijeg sina234bila je puna uzbuðenih sluškinja i daljih i bližih roðaka. Èak su i deca bila uzbuðena i smejala se, pokušavajuæi da nose kofe sa vodom i èajnik. Veliki dom bio je veæ prepun, ali su svi ipak sa radošæu pozdravljali dolazak još jednog deteta na ovaj svet. Sveèanost ovom prilikom bila je još veæa nego inaèe, zato što je Meng bila supruga najstarijeg sina.- Bilo bi najbolje kad bi opet bio sin - govorila je jedna starija roðaka u èasu kada je gospa Vu ušla u dvorište. - Ako bi se sluèajno nešto dogodilo prvome, tu bi onda bio drugi. Kuæa sa mnogo sinova teško se zatvara mrtvim kocem.Tada je gospa Vu ušla u sobu, te su se sve prisutne digle na noge. Zauzela je najpoèasnije sedište koje je stajalo prazno, jer je bilo njoj namenjeno. Poluglasni žamor pozdrava ispunio je sobu u kojoj je najednom zamukao sav ostali razgovor. Kao druga po starini meðu snahama, Rulen se digla i stala da sipa èaj. Èak i ona je æutala.- Ah, ti si to, Rulen - rekla je gospa Vu.Bacila je na mladu ženu brz, oštar pogled. Izgledala je bleda - tako bleda. Kad god bi je videla, setila bi se i nehotice da je glasno plakala jedne noæi. Zatim je gospa Vu primetila Linaju, koja je se-dela malo po strani od ostalih. Krèkala je zubima suve semenke od lubenica i pijuckala ljuske na pod. Gospa Vu se jedva uzdržala da je ne prekori. Oèekivala je gospu Kang za nekoliko minuta i smatrala stoga da je bolje izbegavati sve što bi moglo da uzruja njenu kæer. Devojka je stajala kada je ose-tila pogled gospe Vu na sebi.- Ah, tu si i ti, Linaj - rekla je gospa Vu.Zatim je poèela da se raspituje kako teèe poroðaj. - Kako je? - pitala je babicu, koja je dotrèala iz spavaæe sobe kad je èuia komešanje koje je izazvao dolazak gospe Vu.- Sasvim dobro - odgovorila je babica. Bila je to snažna žena krupna glasa, prosta, ali dobra srca, koja je savesno vršila svoju dužnost gde god bi je pozvali, ali se naroèito radovala poroðaju kome je prisustvovala ovom prilikom, jer se dogaðao u bo-235gatoj kuæi pa je znala da æe i njeni darovi biti bogati, naroèito ako dovede na svet zdravo i èitavo muško dete.- Sigurno je muško - rekla je. Njeno široko lice sijalo se od zadovoljstva. - Milostiva našeg prvog sina nosila ga je visoko.Ali se jecanje porodilje pretvorilo nenadano u glasan vrisak koji se jasno èuo, pa je babica istrèala iz sobe.Gospa Kang je dojurila za nepuno pola èasa. Bila je veæ bezoblièna, iako je obukla široke haljine. U sobi je zavladala tišina èim je ona prešla preko praga na ulazu. Ljubopitljivost i sauèešæe uæutkali su svaki razgovor. Ona je to osetila i pokušala da recima prikrije svoju postiðenost.- Mile moje sestre! - kliknula je. - Sve ste ovde. Baš ste dobre što se tako od srca brinete za moje dete!Zatim se obratila gospi Vu. - Recite mi vi, najstarija sestro, kako je mom dragom detetu?- Èekala sam na vaš dolazak - rekla je gospa Vu. - Uðimo zajedno.Ušle su zajedno u sobu gde je Meng ležala na uzanoj postelji. Znoj joj je curio i vlažio njenu dugaèku kosu. Dve gospe su joj prišle, po jedna sa svake strane, i uhvatile je za ruke.- Majko - izustila je Meng teško dišuæi - majko ... gore je nego prošlog puta.- Doista nije - tešila je gospa Kang. - Biæe mnogo brže gotovo.- Ne govorite! - zapovedila je gospa Vu oboma. - Sada je vreme trudu i naporu, a ne recima.Meng se grèevito hvatala za prohladnu, tanku ruku gospe Vu i za punaèku, vruæu ruku gospe Kang. Èeznula je za grudima svoje majke, želela je da nasloni glavu na njih i da plaèe, ali se nije usuðivala da se time ne bi ogrešila o svoje dužnosti prema majci svoga supruga. Sobu je najednom ispunio zadah vruæe krvi, a babica se užurbala i imala pune ruke posla.236- Evo ga dolazi, mali gospodar života! - uzviknula je. - Vidim mu teme.Meng se stresla i kriknula, uvræuæi obe ruke koje je grèevito stezala. Ali su obe ostale èvrste, kao da su od kamena. Pognula je glavu i ugrizla se za roðenu ruku - onu koju joj je majka držala, a gospa Kang je onda podigla tu ruku i snažno je pri-tisla na svoje grudi.- Zašto se ranjavate? - uzviknula je. Ali se Meng jednim grèevitim trzajem celog tela izvila na-uznak i ukoèila u živi uzdrhtao luk, koji je izgledao kao da æe svakog èasa prepuknuti od bola.Usta su joj se širom otvorila kao da æe joj se vilice razglaviti i iz njih se otelo glasno jecanje, koje se u magnovenju izmetnulo u prodoran vrisak. Gospa Kang je ispustila njenu ruku, odgurnula babicu u stranu, ispružila obe ruke i prihvatila dete.- Opet muško - rekla je s poštovanjem. Dete je upravo bilo duboko uzdahnulo prvi gutljaj vazdu-ha i ispustilo ga je na te reci sa glasnim krikom kao da je èulo šta ona kazuje.

Gospa Vu se nasmešila na malo smežurano i ljuti to lice novoreðenèeta. - Ljutite li se što ste se rodili? - zapitala ga je kao da ga nežno zadirkuje. - Èujete li ga, Meng, grdi nas sve redom. - Ali Meng nije odgovorila. Bila je osloboðena i ležala je sklopljenih oèiju, kao zgažen cvet na zemlji, posle kiše.Te noæi gospa Vu i gospa Kang sedele su zajedno. U kuæi je sve išlo dobro. Dete je bilo zdravo. Mlada majka je spavala. Obe mirne i zadovoljne, prijateljice su se odmarale od briga i napora. Da bi poštedela svoju prijateljicu od svakog muènog ose-æanja, gospa Vu celog dana nije pominjala trudnoæu gospe Kang, èiji je naduti trbuh nekako besramno izgledao na njenom prezrelom telu.237Uskoro, meðutim, dok su one tako sedele i razgovarale o porodiènim stvarima, prebiruæi uzgred i prepliæuæi s njima uspomene iz svoje mladosti, jedna dugaèka senka pala je preko praga na otvorenim vratima. Bio je to brat Andre, koji je dolazio da bi održao svoj èas sa Fengmom, kao i obièno.- Strani sveštenik? - zapitala je gospa Kang.- On još dolazi da pouèava Fengma - rekla je gospa Vu. Èinilo joj se da je davno minula ona prošla noæ kada joj je duša uzletela visoko nad zidove te stare kuæe. Ali je ove noæi bila opet èvrsto usidrena u licu porodice, opet uhvaæena i ponovo sapeta postojanjem onog siæušnog stvorenja koje se rodilo toga istog dana. Bila su to još jedna usta, još jedna duša za koju je ona bila odgovorna.- Nekog sveštenika ili monahinju mogu razu-meti isto toliko koliko stran jezik - rekla je gospa Kang.Gospa Vu se nasmešila na nju. - Vi - rekla je - vi...Gospa Kang se nasmejala obešenjaèki i potapšala se po naduvenom trbuhu. - Kad sam sama - priznala je - ja sam sreæna. Radujem se što æu imati još jedno dete.Sa zaprepašæenim iznenaðenjem gospa Vu je ugledala na licu gospe Kang nešto od onog istog božanskog zadovoljstva koje je prošle noæi videla na licu brata Andrea. Njihovo prijateljstvo kretalo se uvek u zajednièkom krugu njihove ženstvenosti - jednostavnih oseæanja i svakidašnjih briga žene i majke. Gospa Vu je znala da joj prijateljica èak ni èitati nije nauèila. Gospa Kang bi smatrala, uistinu, da je èitanje gubitak vremena, kad se umesto toga mogu raðati deca.- Mejhen - rekla je gospa Vu sa razneženom podsmešljivošæu - vi ste nezajažljivi. Što ne ostavite raðanje dece mlaðim ženama. Izgledaæete zbilja kao da raðate svoje roðeno unuèe. Zar neæete nikad prestati?- Avaj - uzdahnula je gospa Kang, stideæi se tobože - meni to prièinjava toliko zadovoljstvo!238- Zar uistinu nikad ne poželite ništa osim života koji vodite? - zapitala je radoznalo gospa Vu.- Nikad - odgovorila je gospa Kang. - Kad bih samo mogla nastaviti da raðam po jedno dete svake godine, jer... od kakve sam koristi ako prestanem da donosim taj plod?Tada je preko praga pala vitka i otmena senka mladog Fengma.Gospa Vu se zagledala u talasastu igru njenog prolaska.Ali je rekla jednostavno: - Fengmo je došao na èas.Obe žene gledale su sada njegovu senku koja se udaljavala, klizeæi ukoso niz kaldrmu dvorišta.- Linaj - zaustile su obe i zastale u po reci, èekajuæi jedna na drugu, neæe li doreæi šta je naumila.- Produžite - rekla je gospa Kang.- Ne, vi ste njena majka, pravo je da vi prvo kažete što ste hteli - odvratila je gospa Vu sa iz-vesnom upornošæu.- Ne, ja neæu - rekla je gospa Kang.- Dobro - rekla je gospa Vu posle trenutne poèivke. - Onda æu ja produžiti. Fengmo nije sre-æan s vašom kæeri, Mejhen. Šteta je što je niste nauèili kako da ga usreæi.- Fengmo! - kliknula je gospa Kang. Gospa Vu je bila iznenaðena bojom njenog glasa. - Fengmo nije sreæan! - ponovila je gospa Kang, sa iz-vesnim prezirom. - Eilijen, dozvolite mi da vam kažem, Linaj je ta koja nije sreæna!- Mejhen - rekla je gospa Vu svojim najsre-brnastijim glasom - setite se šta ste onomad i sami govorili.- Da - rekla je gospa Kang - vi mislite da ste Fengma svemu dobro nauèili. Ali Linaj nije sreæna s njim. Za brak je potrebno dvoje. Zar se može tapšati jednom rukom? Vi niste nauèili Fengma šta je njegova uloga u braku.- Ja? - rekla je gospa Vu oštro.239- Jeste, vi - odgovorila je gospa Kang. - Li-jangmo je kao i njegov otac. On je od prirode muškarac i èovek od glave do pete, i stoga je Meng sreæna s njim. A Fengmo je kao vi!- To znaèi da zahteva nešto iznad proseènog - rekla je gospa Vu sa gorèinom u glasu.Gospa Kang je podrugljivo zavrtela glavom. - Neka to, onda, traži izvan svoje kuæe. Neka uzme u obe šake svoju knjišku uèenost i lati se nekog posla u kome bi je mogao utopiti, zajedno sa svojom mrzovoljom i nezadovoljstvom. To nema nikakve veze sa mojom kæeri.- Mejhen, vi me vreðate! - uzviknula je gospa Vu.- Najbolje je da Linaj doðe kuæi na neko vre-me - odvratila je gospa Kang. - Vi i Fengmo možete da izuèavate svoje knjige i živite bez nje dok ne uvidite njenu vrednost.

Gospi Vu se èinilo da vidi kako se ljulja i puca to prijateljstvo koje joj je bilo toliko drago, poput zida koji bi svakog èasa mogao da se sruši. - Zar nas dve da se svaðamo, Mejhen? - uzviknula je.Gospa Kang je odgovorila vatreno: - Bila sam uvek dobra prijateljica i nisam vas nikad osuðivala, mada sam videla da se nosite mislima kojima ženska glava nije dorasla. Ali sam oduvek znala da ste za sreæu suviše mudri, suviše oštroumni. To sam rekla i ocu vašeg sina ...- Zar ste vas dvoje razgovarali o meni? - u-pitala je gospa Vu. Glas joj je bio nekako suviše miran.- Samo vas radi - odvratila je gospa Kang. Ustala je u govoru, skupila skute svojih širokih haljina i napustila èvrstim korakom gospu Vu.Kasno te noæi, pošto je gospa Vu legla u postelju, Jinga je zapitala: - Je li vam poznato, milostiva, da je gospa Kang noæas odvela svojoj kuæi ženu vašeg treæeg sina?- Jeste - rekla je gospa Vu.Sklopila je oèi kao da æe zaspati. Ali nije usnu-la. Nije verovala da æe joj gospa Kang upasti u kuæu240i uzeti natrag svoju kæer, kao da Linaj još uvek njoj pripada. Ležala je nepomièno. Te noæi je jedva okom trenula, toliko je bila ljuta.Da je bila manje umna, obièna žena, gospa Vu bi se naprosto srdila na svoju prijateljicu i ostala sigurna u sebe, ali ona nije bila takva žena. Krivila je samu sebe i osuðivala nebrizijivost svog ponašanja. Znala je odvajkada da je njeno prijateljstvo sa gospom Kang vezano za kuæu i porodicu - cvet ponikao na tlu jednostavnih svakidašnjih stvari i u svemu od ovoga sveta. Od proste zemlje ilovaèe, kao telo èovekovo. Zašto se nije zadovoljila time umesto da otvara vrata za zamagljene vidike koji su prestrašili njenu prijateljicu? Svaèija se duša preplaši kada je prinuðena da se uzdigne preko svojih snaga - da uzleti ako je navikla da ima samo èvrsto tlo pod nogom. Sada je svojom brižljivošæu - prebacivala je sebi - proširila jaz koji je pucao izmeðu Fengma i Linaj. Jer je, svakako, veoma krupna i ozbiljna stvar kad se mlada žena odvede iz kuæe svog muža i vrati opet pod roditeljski krov, u skro-vište svoga detinjstva. Fengmo æe otiæi i dovesti je nazad. Poslala je po Fengma.Pojavio se uskoro, bled, ali miran na izgled.- Sine - rekla je. - Poslala sam po vas da bih vam priznala svoju roðenu grešku. Posvaðala sam se sa majkom vaše Linaj. Kao glupe žene, mi smo obe branile svaka svoje dete, i ona je zato odvela kuæi kæer. Ovo moram da vam kažem da biste znali da Linaj nije kriva za to. Mi je sada moramo pozvati da nam se vrati.Na njen užas, Fengmo je zatresao glavom. - Ja je neæu pozivati, majko - izjavio je. - Neka ostane pri tome. Linaj i ja nismo roðeni jedno za drugo.- Tako šta ne treba ni kazati - rekla je gospa Vu. Srce joj je kucalo tako brzo da ga je prosto ose-æala kako lupa o debelu svilu njena ogrtaèa. Jutro je bilo hladno, pa je bila obukla postavljenu odeæu. - Svaki èovek i svaka žena mogu da se slože ako imaju pameti. Brak je porodièna stvar, Fengmo. To je pitanje stege. Èovek ne sme da misli samo na sebe.16 Paviljon žena241- Majko, ja znam da su vas tako uèili - odgovorio je Fengmo. - A vi ste opet nas uèili tome istom. Kad bih bio vaš jedini sin, ja bih to možda prihvatio, po dužnosti. Ali ja imam dva brata ispred sebe. Majko, dajte mi slobodu, pustite me da idem svojim putem.Gospa Vu se pognula onako sedeæi, sklopljenih ruku. - Fengmo - rekla je - recite mi šta se dogodilo izmeðu vas i Linaj. Ja sam vaša majka.- Ništa - rekao je Fengmo, sa prizvukom upornosti u glasu.Ali je gospa Vu doslovno shvatila njegov odgovor. - Ništa - ponovila je preneraženo. - Neæete valjda da kažete da ste vas dvoje delili istu postelju i da se ništa nije dogodilo?- Oh, majko - zastenjao je od muke Fengmo. - Zašto mislite da je to jedino što se može dogoditi izmeðu èoveka i žene?- Možda nije jedino ali jeste prvo - ostala je uporno pri svome gospa Vu.Fengmo je stisnuo usne. - Pa dobro, majko, neka vam bude - rekao je. - To je bilo prvo, kao što vi kažete. Ali sam ja, vidite li, oèekivao još nešto.- Šta ste oèekivali? - zapitala je ona.Raširio je jednim zamahom svoje dugaèke mršave ruke. - Neku vrstu razgovora, nešto slièno ra-zumevanju, drugovanje, nešto posle onog uvoda. Hoæu da kažem, kad je èovek gotov sa telom, šta onda?- Ali, otkud æete u vašim godinama ikad biti gotovi s telom? - zapitala je gospa Vu. Poèela je da uviða da dotle nije razumevala Fengma. Smatrala je za prirodno da su svi ljudi samo mužjaci. Smejala se jednom jednoj stranoj prièi koju je èitala, staroj prièi iz Grèke, o ženi zaljubljenoj u èoveka, koji nije bio njen muž, zato što mu je dah bio mirisan. Ta je žena znala pre toga samo svoga muža, kome je zaudaralo iz usta, pa je mislila da je to osobina sviju muškaraca i da svi nose takav dah u grudima. Shvatila je najednom da je bila isto tako luda kao ona žena kada je mislila da su svi ljudi isti. Sama242je rodila sina koji je bio nešto više od mužjaka. Bila je time toliko iznenaðena da je sedela neko vreme nepomièno, gledajuæi u njega.

Ali je Fengmo izgledao kao da nije svestan njenog zamišljenog pogieda. Sedeo je povijen u pasu, oslanjajuæi se laktovima na raširena kolena, sa rukama koje su sklopljene visile meðu njima.- Oseæam da vam ništa ne mogu zapovediti da uèinite - rekla je muklo i poluglasno. - Vidim sada da sam uèinila nasilje nad vašim biæem.On je pogledao svoju majku i video suze u njenim oèima.- Šta nazivate slobodom? - pitala je ona. - Recte mi i ja æu vam je dati.- Voleo bih da odem od kuæe - rekao je.Te su je reci ujele za srce. Ali je odgovorila na njih pitajuæi prosto: - Kuda biste voleli da idete?- Brat Andre je rekao da æe mi pomoæi kada budem hteo da idem preko mora - rekao je Fengmo.- A da brat Andre nikad nije prešao prag ove kuæe - pitala je osetivši najednom grizu savesti - da li biste ikad pomislili na to?- Doista bih - odgovorio je on - ali ne bih znao kako bih to izveo. Brat Andre mi je pokazao put kojim treba da krenem.Ona nije ništa kazala na to. Sedela je nema i zamišljena. A onda je uzdahnula, izustivši tiho najzad: - Veoma dobro, sine moj. Idite slobodno.IXNepun mesec dana docnije, jednog dana kada su kroz vazduh promicale retke pahuljice prvog snega, Fengmo je otišao od kuæe. Sva èeljad se okupila na kapiji da bi ga još jednom videli pre odlaska. Ulica koja je prolazila kraj kapije svršavala se na reci. Muškarci, i osim njih samo gospa Vu, otpratili su putnika do obale. Mnoge ruke su mu pomagale oko prtljaga, a mnoge, opet, dok se ukrcao u zaljuljani èamac na vesla, da se odveze njime do malog parnog16*243brodiæa i prebaci tako na reèni parobrod. Parobrod æe ga, svi su to znali, prevesti do mora i velikog broda koji ga je tamo èekao. Bisernosivo nebo lebdelo je nepokretno i nisko nad zemljom koja se belela od snega. Èamac se odbio od obale, a voda stala da zaliva, topi i odnosi pahuljice na veslima u pokretu. Za Fengmom se orilo „zbogom" iz mnogih grla. Gospa Vu nije ništa doviknula za njim. Stajala je - mala uspravna prilika umotana u krzno - i posma-trala sina kako se udaljava od obale svoje postojbine. Bila je zaplašena i tužna, ali se tešila ponavljajuæi u sebi: „Sada je slobodan."A onda se umotala još èvršæe u svoju bundu i vratila u svoja èetiri zida.Posle Fengmovog odlaska, brat Andre je prestao da dolazi dok ga gospa Vu nije zamolila da nastavi sa svojim èasovima, s tim da mu Linaj bude ðak na-mesto Fengma.- Kada se moj sin vrati iz tuðine - rekla je ljupko i mirno bratu Andreu - volela bih da mu žena zna nešto od onoga što æe on tada znatiNarušeni Fengmov brak okrpljen je na ovaj naèin: gospa Vu je otišla jednog dana u dom Kango-vih i razgovarala veoma obazrivo sa Linaj, u prisustvu njene majke. Rekla joj je da Fengmo odlazi i lièno je pozvala da se vrati da bi, ako je moguæe, ostala s Fengmovim detetom pod srcem kad on bude odlazio.- Ja èinim ovo ne samo za ljubav naše kuæe - rekla je gospa Vu - nego i vas radi, da ne biste ostali bez poroda kraj živa muža.Govoreæi prouèavala je lice svoje snahe - sebièno, lepuškasto lice, mislila je. Dobre majke uvek imaju sebiène kæeri. Mejhen je bila predobra. Èinila je svoju decu suviše sreænom. U domu su videli nebo, a u majci svoju rodnu grudu.- Nije dobro da mlada žena ne ostane trudna, kad joj muž odlazi od kuæe - produžila je gospa Vu.Gospa Kang se od srca složila s tim. Posle zavade s prijateljicom, ona se ubrzo pokajala zbog svoje srdžbe. U tome joj je pomogla Linaj. Kada je od-244vela kuæi svoju kæer, gospa Kang je iz dna duše sa-žaljevala njenu sudbinu, ali je veæ posle nekoliko dana poèela da gleda u svojoj Linaj samo jednu samovoljnu mladu.Ona više nije bila devojka, nego udata žena. Pa ipak, ponašala se opet kao u vreme kada je bila samo odraslo žensko dete u bogatoj kuæi. Ustajala je kasno i lutala besposlena po dvorištima, ne maknuvši ni prstom da bi se prihvatila kakvog posla. Ni maramicu koja bi joj ispala iz džepa nije podigla svojom rukom, nego je zvala sobaricu da doðe i doda joj njenu dragocenu krpicu.Zbog kojekakvih sitnih stvari, gospa Kang je ubrzo stala da kori svoju kæer i pomišlja da je Fengmo, možda, ipak imao na šta da se žali. Kad je èula da Fengmo odlazi u tuðinu, i ona je takoðe žarko zaželela da mu se Linaj vrati što pre.- Vi ne spadate više u ovu kuæu - govorila je kæeri poèesto. - Vi spadate u kuæu Vua.- Kako bih mogla stvoriti ženu i suprugu od te vitke, zloèeste devojke? - pitala se potajno gospa Vu. - I to ne samo za ljubav moje kuæe nego i njene sreæe radi?Tako joj je brat Andre opet pao na um. Setila se njegove strpljivosti i njegove dobrote, koje su se nekako odražavale i u držanju njegove goleme prilike, i na njegovom crnom anj as tom licu. Ali da li bi on mogao biti uèitelj jednoj mladoj ženi?

- Morate se vratiti u kuæu svoga muža, i to još danas - izjavila je najzad gospa Kang, i otpremila Linaj od kuæe isto onako revnosno kao što ju je nekad dovela natrag. Linaj je otišla æuteæi. Nije bila glupa. Sama je jasno osetila promenu koja je nastupila u njenoj majci. Znala je da je konaèno isterana iz svog raja - svoga neba i svoje zemlje. Srce joj se cepalo od bola, ali se bez reci vratila u dvorište Fengmovo. On je, pak, bio krajnje zauzet pripremama za svoj odlazak. Ali, zato što je znao da odlazi na slobodu, bio je veseo i bezbrižan kada se našao s njom. Nije više bilo naroèito važno da li je ona tu ili nije, kad se sam spremao da ode od kuæe.245- Vratila sam se - rekla mu je ona.On nije rekao da se raduje tome, a ona ga nije pitala je li tako. Ni jedno nije oèekivalo ljubav od drugoga. Sa poslušnošæu, koja je u nje bila nešto sasvim novo, pomogla mu je da presavije i poslaže odela i oprašila je njegove knjige. Spavali su zajedno te noæi. On joj je prišao, a ona se podala bez otpora, delom iz oseæanja dužnosti prema kuæi, de-lom zato što su oboje mladi i željni ljubavi. Ujutru su se rastali, opet bez reci. Pristojnosti radi, ona r „-“e izlazila iz dvorišta.- Do viðenja! - rekao je on.- Nek vam je sa sreæom i neka vas nebo uz put èuva i brani - odvratila je ona i stojeæi naslonila se na vrata i gledala za njim dok nije zamakao u susedno dvorište. Neko jedva primetno oseæanje ne-sigurmr „ zazeblo ju je malo u grudima, baš oko srca, ali ipak ne bi nipošto priznala da je greška do nje ma u kom pogledu.„Pospana sam", pomislila je zevajuæi široko otvorenih usta i ne krijuæi rukom njihovu rumenu unutrašnjost. Vratila se u prostranu braènu postelju i umotala se u svilene pokrivaèe. Usnula je zaèas i spavala kao svilena bubica u svojoj èauri. Ali gospa Vu probudila ju je iz tog sna èim je Fengmo otišao. - Ustajte, Linaj - rekla je - spavali ste dovoljno dugo. Sada treba da se probudite i poènete s vašim vaspitanjem.- S mojim vaspitanjem? - promucala je slabim glasom zbunjena Linaj.- Pre podne æete uèiti kuvanje i vez - rekla je gospa Vu. - Uèiæe vas jedna starija roðaka. Zatim æete na jedan èas pre ruèka dolaziti k meni. Ja æu vam predavati naše stare pisce. Popodne æe vas brat Andre uèiti stranim jezicima. Naveèe æete pomagati sobaricama koje odvode decu na spavanje. Morate nauèiti kako se neguju deca.Linaj se prenula i pogledala u svekrvu iz svojih svilenih pokrivaèa. Njene krupne oèi bile su iznenaðene i preplašene, a meka kosa sva nahero. - Sada? - zapitala je.246- Sada odrnah - rekla je gospa Vu odluèno. U ruci je držala tanak bambusov štap kojim je lupkala o pod. - Umite se. Oèešljajte se. Onda doðite do mene.Vratila se u svoje dvorište, usta stisnutih suviše strogo da bi to prilièilo njenoj lepoti. „Ovo èinim za Fengma", mislila je. „A kad s ovim bude svršeno, onda æu opet misliti na svoju slobodu."Ali je toga popodneva ostala kraj Linaj kada je došao brat Andre, zato što nije imala poverenja u nju. Linaj nije smela biti dokona. Ali, èasti i pristojnosti radi, ti èasovi koje je strani sveštenik provodio s njenom snahom u odsustvu njenog sina mogli su se održavati samo pod njenim nadzorom. Znala je ona dobro da je brat Andre nevina duša kojoj su tuðe sve zemaljske strasti, ali ko bi drugi osim nje verovao da je ono golemo telo samo ljuska bez èula i greha?Tako je ona sedela svakog dana na najvišem se-dištu u biblioteci, držeæi meðu rukama svoj štap sa drškom u vidu zmajeve glave, koji je ona nosila otkako je umrla stara gospa. Ali, dok je mlada žena napredovala naprežuæi se bez volje strmim putevi-ma kakvih ima u svakom uèenju, duh gospe Vu le-teo je ispred nje kao na krilima i lutao stotinama sporednih staza svagda punih novih otkriæa i èarobnih èudesa.Tako je došla do saznanja da se zemlja i mora prostiru na velikoj lopti koja jezdi obræuæi se meðu zvezdama i planetarna, i pojmila putanje sunca i me-seca, struje vetrova i æudi oblaka. Ali sve to nije bilo ništa prema èudesnom zadovoljstvu koje je ose-æala pošto je poèela da razumeva razne ljudske jezike. Jer je volela ovo da èini: izabrala bi jednu reè, neku reè kao što je život ili smrt, ljubav ili mržnja, hrana, voda, vazduh, glad ili san, kuæa, cvet, drvo, trava ili ptica i nauèila bi tu reè na svim jezicima koje je znao brat Andre. Ti su jezici bili glasovi èoveèanstva. Uèila je sve pod izgovorom da pomaže Linaj pri uèenju.247Uèeæi, oseæala je kako sve stvari u kojima je protekao njen život dobijaju odreðeni smisao. Do tada, ona se pokadšto pitala zašto da gori i sagori u neprekidnom kolu raðanja i smrti, i opet raðanja i opet smrti. Meðu ona èetiri zida, dok je èovek plodio utrobu žene, a žena raðala da se dom Vua ne bi ugasio, ona se pogdekad pitala zašto bi bilo važno ako jedna kuæa izumre. Poneke godine, kad bi se rodilo premnogo ženske dece ili kad bi prevremen poroðaj doneo na svet neko nedonošèe, ona se èesto oseæala potpuno obeshrabrena. Naroèito onih godina, kada je željno oèekivala svoj èetrdeseti roðendan, odbijala je roðenoj duši odgovor na ta pitanja. Mala sestra Šija našla se sluèajno kraj nje jednog takvog dana.- Mogu li da vam èitam iz ove blagoslovene knjige, gospoðo? - zapitala je mala sestra.Gospa Vu je toga dana bila smrtno umorna, jer je kraj svega drugog saznala da je opet trudna. Ali je uvek bila suviše uljudna da bi odbila ponudu ili molbu jedne gošæe. - Èitajte, ako vam to prièinja-va zadovoljstvo. - odgovorila je.A onda je mala sestra Šija otvorila svoju svetu knjigu i stala èitati glasno, na svoj pogrešan deti-njasti naèin, reci poput ovih:

- Šta je èovek da se obazireš na njega i dani Èoveka da ih se seæaš? Jer su dani èoveka kao trava...- Dosta - povikala je gospa Vu. Glas joj je prasnuo iznenada, kao pucanj. Bilo je to tako neobièno da se mala sestra Šija zagledala u nju razro-gaèivši oèi od èuda.- Zar su te reci uteha duši? - zapitala je gospa Vu. - Jesu li to reci jednog boga? Ja bih pre rekla da su ðavolje, doista! Kad bih poslušala te reci, mala sestro, ja bih se obesila. Ne èitajte mi više iz te svoje knjige, da mi na život ne biste kidisali.Ali je potom dugo razmišljala o tim recima itada ih se opet setila. Jeste, ono je bilo istina. Mesoljudsko je kao trava. Kad joj se ono dete rodilonrtvo, setila se tih reci dok je držala na rukama

njegovo malo, nepomièno telo. Ali toga dana, dok je slušala glasove èoveèanstva kako klièu na raznim jezicima ali uvek istu reè, osetila je zadivljeno da se nalazi pred novom èudesnom zagonetkom.- Izgovaraju li svi ljudi takoðe jednu reè koja znaèi boga? - pitala je brata Andrea.- Svi ljudi - odgovorio je ozbiljno, a onda su se sa njegovih usana zvuèno stali nizati slogovi koji šu odzvanjali u njenim ušima kao bubnjava. „Bog - bog - bog - bog" ... na dvadeset jezika - i sve su to bili jezici èoveka.- Klièemo ovom drevnom nebu sa svih krajeva zemlje - rekla je zamišljeno dok su bubnjevi odjekivali u njenoj duši.Nije mogla da spava u noæima kao što je ta bila. Dozvolila bi æuteæi Jingi da je spremi za spavanje i popela se na visoku postelju od crvena drveta. Iza njenih crvenih zavesa predavala bi se svojoj duši i razmišljala o svemu što je nauèila. Brat Andre je postao za nju izvor uèenosti i znanja, dubok izvor široko razmahnutih obala. Noæu je smišljala desetine pitanja kojima je tražila odgovor. Pokatkad, kad bi njihova mnogobrojnost poèela da joj zamara pamæenje, digla bi se i zapalila svecu, uzela u ruku svoju kièicu od kamilje dlake i svojim lepim rukopisom zabeležila na hartiji pitanja koja su je muèila. Sledeæeg popodneva, kad bi brat Andre došao, èitala bi ih jedno po jedno i slušala pažljivo sve što bi on govorio.On je odgovarao na pitanja krajnje jednostavno, ali je to bilo zato što je bio tako uèen. Njemu nije bilo potrebno, kao manje znaèajnim ljudima, da govori mnogo o jednoj stvari pristupajuæi zaobilazno njenoj bitnosti. Umesto toga, poput drevnih sledbe-nika Lao-Cea, on je umeo da sažme u nekoliko reæi ovejanu suštinu istine, da okreše lišæe i obere plod sa stabla zagonetke, da mu skrcka ljusku i oguli unutarnju koru, raseèe soèno srce i išèupa seme i raspolovi ga - dolazeæi pravo do skrivenog jezgra, èistog i nepomuæenog.248249A um gospe Vu bio je tako izoštren u to doba njenog života, tako slièan britkom maèu u svojoj pronicljivosti, da bi sagledala u jedan mah ne samo jezgro stvari, koje bi se ukazalo pred njom, nego i sve što bi odatle ponicalo. Dok bi on govorio a ona slušala te malobrojne reci, mlada Linaj sedela je izmeðu njih dvoje široko otvorenih oèiju, jasno pokazujuæi svojim držanjem da sve to daleko prevazi-lazi njeno poimanje i ni izdaleka ne budi njenu radoznalost. Njen um je još spavao u svojoj mladosti, kao u mekoj èauri.Ali se brat Andre divio i èudio gospi Vu. - Živeli ste izmeðu ova èetiri zida celog svog života - rekao je on jednog dana - pa ipak kad govorim kao što sam dosad govorio samo jednom ili dvojici od moje braæe u nauci, vi znate šta hoæu da kažem.Na to je ona odgovorila: - Govorili ste mi o èarobnom staklu koje poveæava male stvari. Èestica prašine, rekli ste mi, može se uèiniti velikom kao pustinja, a pustinja upoznati ako se èestica pojmi. Ova kuæa je èestica praha po kojoj sve razumem. Ceo život je meðu njena èetiri zida. - Primetila je neprijateljski izraz na mladom licu Linajinom.- Kažete li vi to da smo mi prašina, majko? - zapitala je mlada žena.- Ne, dete - odvratila je gospa Vu. - Ja kažem da ste vi ceo život.Pogledi gospe Vu i brata Andrea susreli su se nad tom mladom glavom. - Pouèite ovo dete - rekla je ona.- Majko, ja nisam dete - napuæila se Linaj. Gospa Vu se samo nasmešila na to. Toga popod-neva, dok je brat Andre skupljao svoje knjige, ona je zapitala: - Smem li vas zamoliti da vam i ja budem uèenica? - zapitala je ponizno.- Poèastvovan sam vašom željom - odgovorio je on na svoj uobièajeni, ozbiljni naèin.- Onda jedan èas, možda, pošto završite svoje predavanje Linaj i?On je naklonio glavu. Otada je svake veèeri po jedan èas odgovarao na pitanja gospe Vu. Poštujuæi250strogo pravila pristojnosti, uprkos svojim godinama, gospa Vu je naredila Jingi da sedi na stolici najbližoj vratima dok ona razgovara sa bratom Andreom.- Gospoðo, moram da vam postavim jedno pitanje i molim vas da me oterate ako vas naliuti - rekla je Jinga jednog dana.- Zašto bih se ljutila na vas sada pošto ste tolike godine govorili što god vam se dopadalo? - zapitala je gospa Vu.

Spustila je na krilo knjigu koju je èitala, ali je zadržala palac meðu njenim stranicama, spremna da produži èitanje èim završi razgovor s Jingom.- Ja znam da vam neæe biti milo ovo što se spremam da vam kažem - poèela je Jinga. - Ali, dok ste vi lutali okolo po svetu s onim velikim sve-štenikom, u kuæi je zavladala neèuvena zbrka. Dojilji drugog sina vašeg najstarijeg sina ponestaje mleka. Dete mršavi. Noæu se èuje svaða iz dvorišta vašeg drugog sina. Sobarica njegove žene kaže da joj gospoða još nije zanela. A druga gospa i naš gospodar ... ah, gospoðo, neæu da se mešam u vaše stvari. Ali vam moram reæi da je pogrešno za gospoðu kao što ste vi da se povlaèi meðu knjige, kao što vi èinite. Nije bilo baš tako loše što su nas uèili naši preci da žene ne srne ju da èitaju i pišu.Jinga je izgovorila svoju žalbu bez poèivke, kao napamet nauèenu pesmicu, dok je gospa Vu slušala sa jedva primetnim osmehom na licu. Ali njen je palac iskliznuo iz knjige, koju je zatim sklopila i položila na sto. - Hvala vam, dobra dušo - rekla je napokon.Digla se sa sedišta i otišla u svoju spavaæu sobu. Jutro je bilo sveže, pa je obukla krzneni kaput pre nego što je izišla napolje. Orhideje u dvorištu ve-nule su od mraza, lišæa utonula u zemlju i u slamu251kojom su bile obložene. Ali su bobice, koje su se grozdile na indijskom bambusu, bile veæ skerletne i otežale. Na steni uz njih sedeo je jedan kos i zobao ih, pa je Jinga, koja je išla za svojom gospodaricom, poletela ka ptici da bi je preplašila. Pošto je njena gospodarica primila tako strpljivo njene prekore, Jinga se oseæala krivom, misleæi da je njena drskost prevršila meru, i pokušavala je da zabašuri grešku svojim uobièajenim brbljanjem. Gospa Vu je slušala ne odgovarajuæi. Dok je prolazila kroz prazno dvorište stare gospe, njoj je palo na um da bi bilo dobro kada bi Lijangmo preveo porodicu u te odaje, gde bi bila u njenoj blizini, tako da bi lakše mogla motriti na njegovu decu. Onda bi mogla preseliti Cema i Rulenu u sadašnji Lijangmov stan, èije bi veæe prostranstvo možda doprinelo miru meðu njima.Dan je bio lep. Hodeæi po suncu, okružena njegovom jarkom svetlošæu, kojom je sve oko njega bilo ozareno, ona je oseæala blaženstvo koje ni sama nije razumevala. Ta èetiri zida oko toga parèeta zemlje bila su puna ljudskih briga, ali se ona oseæala sposobna da im se suprotstavi, pa èak i da im naðe leka, zato što nije više uèestvovala u njima. Njena rastava od postelje presekla je sve spone koje su je sputavale. Prebirala je u nedoumici svakojake misli o toj snažnoj i nevidljivoj vezi tela sa telom, èije presecanje oslobaða ne samo telo nego i dušu. A njena duša hodila je bezbrojnim putevima koji su se otvorili pred njom širom æele zemlje.I tako je stupila u Lijangmovo dvorište kao što bi negde božica mogla uæi, da odluèuje i nareðuje, a ne da bi delila neèiju brigu i sudbinu.Ali se odjednom zaèuo vrisak rasplakanog de-teta, što joj je bolno paralo uši. Zaboravila je sve ostalo i žurno ušla u kuæu. Tu je sedela Meng, a do nje mlada dojilja koja je držala na sisi gladno dete. Niz njene blede obraze tekle su suze. Dete je opet pokušavalo da sisa, ali je okrenulo glavu i vrisnulo od ljutine kad je još jednom ostalo bez ijedne kapi mleka.252- A šta sad? - zapitala je gospa Vu. - Kako vam je to usahnulo mleko?Mlada žena je položila deèaèiæa u naruèje njegove majke i sva se predala plaèu.- Jeste li joj davali èorbe od rakova sa rovi-tim jajima? - zapitala je gospa Vu svoju snahu.- Sve smo pokušavali - odvratila je Meng. - Mislila sam prvo da nije ništa, da je to posledica prehlade koju je imala, ili da se prejela, pa smo de-tetu jedared ili dvared davali kašu od pirinèanog brašna namesto redovnog obroka. Ali to traje veæ dva dana, a dete stalno gladuje i tali se kao sveca. Veæ je sama kost i koža, kao što vidite.Tada je ušla dojkinja starijeg deteta. - I ja sam se ponudila da ga podojim - rekla je - ali je moje mleko prestaro za to dete. Povraæa ga. - Izgovorila je te reci sa oèevidnom samodopadljivošæu. - Meni još nikad nije presušilo mleko, starija gospo, pa otkud bih ja onda mogla znati šta bi trebalo uraditi u ovakvom sluèaju?- Idite odavde - zapovedila je gospa Vu, koja je odmah prozrela sujetnu razmetljivost njenih reci i znala je od ranije kao ženu pohlepnu na poklone.Mlada dojkinja je plakala i dalje bez prestanka, a gospa Vu je sela, sklopila ruke na štapu sa zmaj-skom drškom i pogledala je.- Mleko vam je presušilo zato što ste žalosni - rekla je. - Koja vas briga mori?Mlada žena prvo nije htela da odgovori. Gledajuæi preda se, obrisala je rukavima oèi, ali je ubrzo morala da ponovi isti pokret jer su joj suze opet navrle i stale da teku niz oba obraza.- Èudno je da imate dovoljno vode za vaše suze, a za mleko koje treba mome sinu nemate, èini mi se, ni kapi - rekla je Meng bezobzirno, pristajuæi na muku ucveljenoj ženi.- Æutite - rekla je gospa - i ona je ljudsko biæe. Govorite, dobra dušo.Ohrabrena tim recima, mlada žena je promucala drhtavim glasom, tako slabim da se jedva mogao èuti: - Nisam èestito ni videla svoje roðeno. Ne253znam kako mu je... ovde sam blizu mesec dana. Sledeæe nedelje navršava se mesec dana od roðenja mog malog, roðenog, a ja jadna ne znam ni kako mu je.Po izgledu sudeæi, to je strahovito naljutilo Mengu. Njene crvene usne napuæile su se, a crne oèi široko otvorile: - Kako možete da mislite na svoje dete i pustite da vam mleko presuši? - povikala je.

- Æutite - rekla je opet gospa Vu. - Treba narediti da joj dete dovedu ovamo.- Da ga doji zajedno s mojim? - kriknula je Meng.- Da bi se spasao vaš sin - odvratila je gospa Vu.Mlada dojkinja pala je na kolena pred gospu Vu. - Oh, starija gospo - zavapila je - vi niste svirepi ... a meni su rekli da ste vi svirepi...- Ko je rekao da sam ja svirepa? - zapitala je gospa Vu.- Upravitelj ... imanja... - rekao je da vas moram poslušati... da vas svako u svemu mora da sluša. Ja nisam htela da doðem ovamo, milostiva gospoðo. Ja imam svoju kuæicu, moj muž radi na vašoj zemlji, mi imamo svoje dete... devojèica je, to je istina, ali nam je zato prvo dete. Toliko sam se ponosila njome. Mleka sam imala u izobilju. Upravitelj je rekao da moram doæi ovamo jer æe inaèe ote-rati moga muža sa zemlje koju smo uzeli u zakup.- Ja ga nièim nisam ovlastila da tako govori - rekla je gospa Vu. - Rekla sam mu samo da naðe dojkinju.- On svima na selu uteruje strah u kosti, strah od vas - produžila je mlada žena. - Zbog njega se vas plaše svi na imanju, starija gospo.Gospa Vu je bila duboko zbunjena tim recima, ali nije htela da jedna služavka vidi njenu zabunu. U jednom velikom kuæanstvu, oni koji zapovedaju ne smeju se predavati na milost i nemilost onima koji slušaju. Priklonila je glavu i rekla blago: - Danas æu poruèiti da se vaše dete dovede ovamo.254Može da spava blizu vas, ali ne u istoj sobi gde i moj unuk.- Spasiæete jedan život - rekla je žena padajuæi na kolena pred gospu Vu i udarajuæi èelom0 cigle poda.Ali je dete opet zacvilelo, pa se žena digla i uzela ga u naruèje. Dok su joj se suze sušile na obrazima prinela ga je dojci. Dete je ustima dohvatilo njenu bradavicu i zasisalo, a mleko je poèelo da teèe.- Vi ste zadržavali mleko - povikala je Meng. ¦- Niste ga hteli pustiti da teèe.Ali je žena pogledala mladu gospoðu sa bojažljivim èuðenjem. Bila je to seljanka nelepa lica. - Nisam, milostiva gospoðo - rekla je. - Ja nisam znala kuda se delo moje mleko niti znam sada otkuda se vratilo, izuzev što mi se svalio kamen sa srca, pa mi laknulo kad je starija gospa rekla da æe mi doæi moja curica i tako mi mleko opet poèelo da nadolazi.Ali is Meng još bila ljuta. - Suviše ste glupi, vi prostaèka dušo!Gospa Vu se digla. - Pošto život vašeg sina zavisi od nje, za vas bi, možda, bolje bilo da se ne srdite na nju, kæeri moja - rekla je. - A vi, ženo, kad vam dete doðe, ne zaboravljajte svoju dužnost prema mom unuku.Mlada žena pogledala je ponizno u gospu Vu. - Neæu zaboraviti, starija gospo - rekla je tihim glasom. - Uvek æu njega prvog hraniti.U njenom glasu i pogledu krilo se nešto što je zaustavilo korake gospe Vu. Èinilo joj se da je ose-tila nešto mrko i silno ispod njihove spoljne mirnoæe. Ali nije pitala šta je to. Nikad se nije upuštala predubokomu brige i nevolje izvan svoje porodice, da se ne bi zaplela u njihovu zamršenu mrežu.1 tako se opet obratila Mengi.¦- Daæu odaje naše stare gospe mom najstarijem sinu i vama. Tako æu moæi da budem blizu svojih unuka.255Meng nije izgledala obradovana tom novošæu, a gospa Vu je potvrdila svoju odluku. - Poslaæu još danas sluge da vam pomognu pri selidbi - rekla je i krenula dalje, ne saèekavši odgovor svoje snahe, da bi pronašla svoga sina Cema.U to doba dana moglo se oèekivati da æe on biti daleko od kuæe i na svom poslu, koji je bio da na pijacama nadzirava prodaju proizvoda sa njihovih imanja. Ali se on još vrteo po svom dvorištu. Gospa Vu ga je videla kako ispira usta kao da je upravo nešto jeo.Ona je ušla, a on je žurno ispljunuo vodu i odložio èašu koju je držao u ruci.- Poranili ste, majko - rekao je.- Obilazim kuæu, sinko - rekla je. - Kod vas sam svratila da bih vam kazala da æu vama dati Lijangmovo dvorište, dok æe on dobiti odaje stare gospe, gde æe moji unuci biti blizu mene.- Kazaæu Ruleni - rekao je Æemo. Na pomen toga imena, njoj se uèinilo da mu je licem preletela laka, hladna senka, pa je prozborila otvoreno, kao što je obièavala kad bi ugledala neprijatnost na pomolu. - Kažu mi da Rulen plaèe noæu.- Ko vam to kaže? - upitao je on kratko.- Sluge - odgovorila je ona - a velika je sramota kad sluge preprièavaju neprilike u porodici.- Imali ste pravo, majko - rekao je on. - Po-grešio sam što sam se njome oženio.- Zar je veæ došao kraj ljubavi meðu vama dvoma? - zapitala je gospa Vu.Ali na to on nije hteo da kaže ni da ni ne. Hodao je po majušnom dvorištu, šesnaest koraka uzduž, deset popreko. - Nemamo šta da kažemo jedno drugom ili, bolje reèeno, svaka reè koju izgovorimo dovodi do svaðe - odgovorio je najzad.- Otkuda to da ona još nije zatrtidnela? - zapitala je gospa Vu. - Do svaðe meðu ljudima i ženama dolazi uvek kad nemaju dece.

- A otkud bih ja mogao da kažem? - odgovorio je on i slegao ramenima. - Ona ne može da za-nese. To sigurno nije moja krivica.256- Gde je svaðe, tu nema zaèeæa - rekla je gospa Vu. - Srca uzburkana gnevom suše sokove tela i truju krv. Reka životnih snaga izmeðu žene i èo-veka treba da ostane bistra kao kap rose. - Pogledala je svog lepog sina. - Mužu i ženi vazda je lako posvaðati se - produžila je. - Njihova prirodna razlika tako je velika da se razdvajaju svako na svoju stranu, kao ulje i voda, ako se ne sjedine da bi stvorili novi naraštaj. Žena bez deteta je stvorenje protivno prirodi. Ona se buni protiv neba i zemlje, a muž za nju nije ništa. Vi treba da budete strpljivi s njom dok ne zanese. Kada to jednom doðe, vi æete videti da je ona postala druga žena.- Zar ja nisam ništa za Rulenu? - zapitao je on nabusito.- I suviše vas voli - odgovorila je gospa Vu- i zato vas mrzi. Njena ljubav ne raða nikakva ploda. To je draži. Ona nema od vas ni odbrane, ni utoèišta. Nema mesta gde bi se skrila od vas da bi postojala kao zasebno biæe, kao ona sama.Videla je da je duboko uvreðen onim što je govorila. - Treba da otputujete nekuda - produžila je. - A onda, kada se vratite, budite nežni, a ne na-busiti. Ne podseæajte je da je starija od vas, niti da je prvo ona vas tražila a tek onda vi nju.- Otkud vi znate da je ona mene tražila? - zapitao je on. Prestao je da koraèa da bi se radoznalo zagledao u nju. - Kako to da uvek sve znate? - zapitao je, upola u šali, upola pokajnièki.- Tako. Što nisam šlepa kraj oèiju - odvratila je. Naslonila je svoju oblu bradu na ruke koje su ležale sklopljene na zmajevoj glavi njenog štapa.- Ona vas $e plaši i mrzi svoja strahovanja, i voli vas, a boji se svoje ljubavi. Da, idite odavde i ostavite je sa mnom. Postoji jedan red u odnosima izmeðu ljudi i žena, red koji ste vi i Rulen prekršili. Pogledajte Mengu, u nje sve stvari teku kao što nebo zapoveda, pa kakav je stoga sklad u njenoj kuæi! Njeni sinovi pristižu jedan po jedan, a Lijangmo je zadovoljan njome. Ni jedno od njih ne voli previše17 Paviljon žena257ono drugo, a oboje zajedno stvaraju svoj novi naraštaj.- Meng je starinska - rekao je Æemo nestrpljivo. - A i glupa je pomalo. Rulen bar nije glupa.- Žena nema potrebe ni da bude ni da ne bude glupa - odvratila je gospa Vu, takoðe sa nestrpljenjem. - Sve je to stvar srazmere. Èovek i žena u braku treba da budu u skladnoj srazmeri jedno sa drugim, stoga sam ja izabrala Meng za Lijangma. On je pametniji od nje, ali je ona dovoljno pametna da bi ga mogla razumeti kad nešto kaže. U vašem braku, vi ste suviše ravni jedno drugom i stoga se nadmeæete.- Vi ste pametniji od mog oca - rekao je Æemo. Dobacio joj je pogled tako oštar i blistav da je ona osetila izvestan nemir pred èudnom proniclji-vošæu koja je u njemu izbijala na površinu.- Ah, ja sam se pameti uèila, pa se i nauèila - rekla je brzo. - Bila sam dovoljno pametna da uvek izbegnem neprijatnosti koje bi inaèe mogle izbiti izmeðu vašeg oca i mene. Zbog toga sam poslala Èiju-mingu u njegovo dvorište. Tako æe on i stareæi produžiti da bude sreæan.- A vi? - ispitivao je Æemo svirepo, èinilo joj se, kao da joj nožem èeprka po živoj rani.- Ja sam takoðe i dalje sreæna - rekla je mirno.Tada je Rulen izišla iz kuæe kao da se više nije mogla pretvarati da nije èula sve što se govorilo u malom dvorištu pred njenim prozorom. Gospa Vu je dobro znala da je ona sve èula, ali se i ona pretvarala da i ne pomišlja na to. - Upravo sam rekla Èemu da se vi, kæeri moja, ako izvolite, možete preseliti u prostranije Lijangmovo dvorište, jer njih selim u dvorište do moga, gde æu bolje moæi da pazim na svoje unuke.- Mi vam se zahvaljujemo, majko - rekla je Rulen, ali bez traga zahvalnosti u glasu ili pogledu. Bila je nebrižljivo odevena u ružnu haljinu na koc-258ke, naizmenièno sive i zelene, i izgledala starija nego što je, u stvari, bila.„Èim Æemo ode od kuæe", mislila je gospa Vu, „ja æu je nauèiti da ne izgleda tako ružno." Produžila je da sedi i posmatrala je zamišljeno svoju snahu, a Æemo je, primetivši kuda ona gleda, našao nove mane na svojoj ženi.- Mrzim tu haljinu - rekao je plahovito.- Kupi mi drugu - otpovrnula je ona prkosno, zabacujuæi unazad svoju kratku kosu.Gospa Vu je odmah ustala. Nije htela da sedi i gleda njih dvoje kako se svaðaju, da se ne bi našla prinuðena da ih miri. Ali potpuno nije mogla da prikri je negodovanje koje je u njoj budio taj prizor.- Æemo odlazi odavde na neko vreme - rekla je Ruleni. - S mojom dozvolom. Živite u miru jedno sa drugim ovih nekoliko dana do njegova puta. Požurite sutra sa selidbom vaših stvari u novo dvorište.- Ako Æemo ode, i ja æu s njim - rekla je Rulen.Držala se veoma pravo u svojoj ružnoj haljini, sa rukama èvrsto sklopljenim na levoj slabini. Gospa Vu je stajala isto tako uspravno, sa rukama na dršci svoga štapa.- Vi neæete otiæi - prozborila je, izgovarajuæi razgovetno svaku reè. - Ostaæete ovde sa mnom. Vi imate mnogo da nauèite, a ja æu vam biti uèiteljica.

I opet nije saèekala odgovor svoje snahe, nego se okrenula i izišla iz dvorišta, ne osvrnuvši se nijednom.„Ah, žene mojih sinova", mislila je, „koliko li mi samo dodijavaju! Kud ne uzeh rano u kuæu malene devojèice i ne vaspitah ih da budu èestite žene mojim sinovima! Kud ne savih mlada stabla prema našoj potrebi! Ovako, dovodeæi strankinje da mi raðaju unuke, sama sam pustila nepriliku u roðenu kuæu."17*259Osetila je opet èežnju za veèerom i mirom, kada æe, sa bratom Andreom kao putovoðom, moæi da ostavi svoje telo za sobom i odleti nekud, duša sušta i obnažena, nekud u široki, beli svet.U dvorištu koje je ona napustila, Rulen je gledala svog mladog muža mraènim pogledom, istovremeno gnevnim i patnièkim. - Vi hoæete da odete i da me ostavite - promrmljala je.- Ta je zamisao potekla iskljuèivo od moje majke - rekao je Æemo nehajno. Zabacio je glavu i zagladio dugaèak uvojak koji mu je bio pao na èelo. A ona je gledala one njegove blede ruke i osetila kako joj se srce trza kao opeèeno, poput ranjene zveri, na nevidljivoj sponi kojom je za njega bila vezana i zbog koje je sada mrzela samu sebe.- Ja æu pobeæi - rekla je mrko.On se nasmejao. - Sa mnom neæete. Ne bih imao hrabrosti da se vratim kuæi kada biste to uèinili.- Vi se plašite svoje majke! - povikala je ona.- Plašim se, doista - složio se on.Ta saglasnost bez otpora bila je njegovo smišljeno oružje u borbi s njom. Veèito je tako popuštao u svaði, ostavljajuæi je obezoružanu, bez ièega za šta bi se prihvatila.- Više bih volela ne imati sinova nego da se plaše mene - izjavila je ona.- Pa vi i nemate sinova - rekao je on svojim spokojnim glasom.Ta stara poruga slomila joj je srce. Ma koliko se naprezala, otrov njene žaoke bio je suviše snažan da bi mu našla leka. - Æemo, zar me uistinu mrzite? - zapitala je šapatom. Prišla mu je bliže dok je izgovarala te reci, a on joj je odozgo gledao u lice.260- Zašto me uvek napadate i vreðate, zašto mi ne date mira? - rekao je on kroz stisnute zube.- Mira od mene! - uzviknula je ona.- Ne, samo mira - rekao je on - naprosto mira.- Mira zato da biste me mogli zaboraviti - rekla je ona, cepteæi od gnevne strasti.- Sada znam zašto vam je stalo do toga da me naljutite - odvratio je on. Nasmejao se kiselo. - Vi me ljutite zato da biste me prinudili da obratim pažnju na vas makar i zbog toga.Išèupao joj je priznanje koga se toliko èuvala, istinu koju je krila i od same sebe. Da, kada je prestao da misli na nju danju i noæu, kada je poèeo da je zanemaruje posle venèanja, ona je silom izazivala njegovu srdžbu da bi ga opet privukla sebi. 2elela je ma šta iz njegove ruke - èak i patnju, jer nije bilo tog jada i muèenja koje joj ne bi bilo milije od njegove ravnodušnosti.Videla je da okreæe glavu od nje i noge su joj se podsekle od straha. - Moram se spasti od njega - mislila je. - Moram se nekako osloboditi ljubavi. Sve je ovo suviše gorko za mene.Èudno je bilo da je baš u tom èasu, kada je že-lela da se oslobodi od njega, pomislila na gospu Vu. Sva od nagona kakva je bila, protrèala je kraj njega i kroz dvorišta i nije se zaustavila dok je nije našla u biblioteci, gde je sedela pušeæi na svoju lulicu.- Majko! - povikala je - pustite me da i ja idem na slobodu!Ove reci odjeknule su u ušima gospe Vu kao krik njene sopstvene duše. Ali ona nièim nije odala svoje zaprepašæenje. Spustila je lulu na sto i zagledala se pažljivo u visoku priliku svoje snahe. - Smirite se - rekla je. - Sedite i zagladite tu kosu koja vam je pala na oèi. Zbilja, dok mi je još na pameti, moram da vam kažem još nešto. Ne oblaèite više nikad tu haljinu. Vi treba uvek da nosite vesele boje. To dobro stoji crnkama kao što ste vi, jer ubla-261žava tamnu boju njihove kože. A sada mi recite kako ja to mogu da vas pustim na slobodu?- Hoæu da idem iz ove kuæe ... daleko od Cema - rekla je Rulen. Ona nije poslušala gospu Vu koja joj je pokretom ruke pokazala gde da sedne, nego je ostala na nogama i nije ništa èula od svega onoga što joj je ona kazala. Obe žene gledale su jedna u drugu.- Kazala sam vam da Æemo odlazi - rekla je gospa Vu. - Njega æete se osloboditi.- Hoæu da ga se oslobodim zauvek - povikala je Rulen. - Bolje bi bilo da se nikad nisam ni udala. Mrzim ono što oseæam za njega. Ja sam robinja toga oseæanja. On me pretvara u ženu kakvu on hoæe, a ne kakva ja hoæu da budem.- Zar njega treba kriviti za to? - zapitala je gospa Vu.- Pustite me da idem odavde - ponovila je Rulen.Ta èudna i srdita mlada žena poèela je opet da se dopada gospi Vu, i protiv njene volje. - Kuda æete da idete? - zapitala je. - Šta može da postoji za jednu ženu izvan kuæe njenog muža? Možete li biti slobodni èak i ako vas oslobodim ove kuæe? 2ena bez muža ... ona biva prezrena od sviju. Žena postaje slobodna samo posredstvom muža i deteta.

Rulen je gledala u nju sa užasom u oèima. - Recite mi kako da se oslobodim - izustila je šapatom.Neodoljivo, kao naviranje plime, gospa Vu je osetila da joj u srcu buja duboko i toplo sažaljenje prema toj mladoj ženi. - Avaj, èedo moje - rekla je blago - to vam ne mogu reæi jer ni sama ne znam.- Zar nikad niste voleli nikoga? - nastavljala je uporno mlada žena.Gospa Vu je oborila oèi i nije odgovorila. Poèela je da oseæa da je Æemo na neki naèin uèinio nažao toj ženi. Ali otkud je mogao znati šta je ona mislila? On je bio samo onakav kakav je, i šta je mo-262gao da èini ako to njoj nije bilo dovoljno? Poèela je da shvata koliko je bila sreæna što sebi nije dozvolila da voli svoga muža i suviše žarko. Jedno vreme, dok je bila veoma mlada, ta je opasnost donekle postojala. Ali njena utanèana osetljivost, koja se granièila sa gadljivošæu, bila je velika izbiraèica i pokazala se kao njena najbolja zaštita. Gadljivost je bila tuða njenoj prirodi.- Kad biste imali dete - rekla je najzad - lako biste ga se mogli osloboditi. Ili bar podeliti svoju ljubav na dvoje. Dete mnogo traži, a majka je prinuðena da mu to daje. Ili biste mogli, ako ne budete imali dece, da se odate nauci, ili slikanju, ili neèem sliènom. Vi morate podeliti svoje srce, dete moje. Vi ste dozvolili svima svojim silama da teku rekom èije je korito duboko i tesno. Sad iskopajte prokope i rukavce i razgranajte svoju ljubav na mnoge strane, neka otièe malo i drugim putem i razliva se tu i tamo.- Prinudni rad - rekla je Rulen gorko.- Ako to bude potrebno - rekla je blago gospa Vu. - Ali to je jedini put koji vodi vašem miru. Vi æete, inaèe, svisnuti od jada. Jer æe vas on omrznuti, u to možete biti sigurni. On veæ i sada cepti od gneva, od gneva koji je na ivici mržnje. Stoga sam mu i naredila da ode od vas na neko vreme.Rulen je vrhom jezika ovlažila svoje blede usne. - Jesu li svi muškarci kao on? - zapitala je šapatom.- Muškarci su poput sitne ribe, jedan kao i drugi - rekla je gospa Vu svojim ljupkim, srebr-nastim glasom. - Žene postaju slobodne kada to otkriju.- Zašto ja onda volim samo Cema? - zapitala je Rulen svadljivo.- Zbog nekih sitnih opsena njegovog izgleda - rekla je gospa Vu istim ljupkim glasom - zbog naèina na koji mu se obrve mièu, oblika njegovih usta, /bog kroja njegovih ramena i zbog toga kako mu kaput leži na njima, zbog njegovih ruku ...263- Otkud znate? - šapnula je Rulen zaprepašteno.Gospa Vu se nasmejala. - Nebo postavlja stotine zamki da bi održalo naš rod - odgovorila je. Nije mogla da se ljuti na tu mladu ženu. Jer, šta je bila ona do jadno, u klopku uhvaæeno stvorenje? Sada, kada je videla koliko je Rulen volela Cema - tako bolno i tako mnogo da je to bilo dostojno sažaljenja - ona joj je sve praštala.Ispružila je svoju tanku ruku, rastavila Ruleni-ne i potapšala ih jednu za drugom. - Više ne smete biti nesreæni - rekla je tešeæi je. - Ne volim da iko bude nesreæan pod našim krovom. Vidite li, meni život proðe u naporima da vas sve usreæim. Šta vam treba, dete, da biste ovde bili sreæni?Rulen nije mogla odoleti nežnoj ubedljivosti koja je zarila sa tog prekrasnog lika, mekoæi i blagosti toga glasa koji je bio skladan kao pesma. Dozvolila je njihovoj maðiji da je povuèe za sobom dok poput deteta nije stala gospi uz koleno. - Pustite ga neka ide - rekla je gospa Vu svojim umi-rujuæim glasom. - Ne plaèite kad poðe. Pomozite mu da spremi svoje kovèege i veselo mu poželite zbogom, ma koliko vam srce plakalo. Spavajte èvrsto noæu i ne budite se. Neka se on bori sa nesanicom, èedo moje, a ne vi.- Ali ako ne budem mogla da spavam bez njega? - zapitala je Rulen prostodušno.Gospa Vu se glasno nasmejala, uživajuæi u njenoj iskrenosti. - Ustanite i prošetajte se po dvorištu - rekla je. - Sada je noæni vazduh veoma hladan, pa æe vas vaš topli krevet brzo uspavati kad vam bude zima, èak ako i sami legnete u postelju.Netremice, postojana pogleda, obe žene gledale su jedna drugoj u oèi. Gospa Vu je sagledala mladu, vrelu dušu, uzdrhtalu od jada, i taj je prizor uèinio da poteku sva skrivena vrela njenog sauèešæa. Plima jedne odanosti, koja je bila dublja od njene vernosti porodici Vu, obgrlila je svojim toplim talasima tu mladu dušu i okupala je blagim melemom svojih voda, jer je i to bila duša jedne žene.264- Biæete slobodni kad u svoje ruke vratite svoju zarobljenu dušu - rekla je gospa Vu. - Vi možete biti isto tako slobodni meðu ovim zidovima kao što biste mogli da budete pod kapom nebeskom ce-log sveta. A kako biste mogli biti slobodni, ma koliko daleko odlutali, kad biste u sebi nosili i dalje neprekidno misao na njega? Vidite gde vam je me-sto u reci života. Pustite njene vode da teku vašim žilama, sveže i snažne. Ne pokušavajte da je zarobite slabaèkom branom svojih ruku, jer æe ona probiti branu i umaæi vam tako. Pustite ga neka ide na slobodu, pa æete i vi biti slobodni.- Ja ne mogu da živim bez ljubavi prema njemu - promucala je Rulen slabim glasom.- Onda se obesite noæas - rekla je mirno gospa Vu - jer vas neæe voleti, to vam jemèim, ako prvo ne pustite da se oslobodi. Ljubav samo na slobodi živi.- Ja bih mogla da budem robinja kad bi me voleo - rekla je Rulen.

- Vi niste robinja - uzviknula je gospa Vu. - Vi nastojite da gospodarite pomoæu svoje ljubavi. On to oseæa, a neæe da bude tako. On mora da se oslobodi od vas zato što ga volite previše. Oh, luda ženo, kako bih vam mogla pokazati kako da budete sreæni?Onda je Rulen pala na kolena. - Ja vas razu-mem - rekla je jecajuæi. - Znam šta mislite... i ... plašim se da to uèinim!Ali joj gospa Vu nije htela dozvoliti da plaèe. - Dižite se, dižite se - rekla je ustavši i sama, da bi odmah zatim podigla Rulenu i naterala je da stane na noge. - Ako se plašite - rekla je strogo - onda je izmeðu mene i vas sve svršeno. Ne izlazite mi više pred oèi. Neæu više imati vremena za vas. Da, pustiæu vas da odete odavde zanavek.Posmatrajuæi to èarobno, neustrašivo, vitko stvorenje, Rulen je osetila kako joj u grudima sve tiše kuca njeno nesmireno, ogorèeno srce. Èinilo joj se u tom èasu da je ta usamljena hladna žena jedino sreæno žensko stvorenje koje je ikad znala. Njena265roðena majka bila je žena bez mira i pokoja, veèito nezadovoljna, a njene sestre svadljive i nespokojne, kao što su nespokojne sve žene u Šangaju. Ali ta gospa Vu bila je tiha i duboka kao vir u planinskoj reci.- Poslušaæu vas, majko naša - rekla je ponizno.Kada je ona otišla, gospa Vu je pomislila, sa spokojnim èuðenjem nad samom sobom, da je otpremila od kuæe dva roðena sina zbog dveju mladih žena od kojih ni jednu nije volela, i da je sama podmetnula pleæa pod dvostruko breme njihovih života.- Ja, koja toliko žudim za svojom slobodom! - uzviknula je.I, dok se tako èudom èudila svojim protivureè-nostima, naišla je Jinga, te se ona predala u njene ruke da je spremi za spavanje.- Ne mogu sebi da objasnim svoje postupke, neobjašnjiva sam sama sebi - rekla je sutradan gospa Vu bratu Andreu. Prethodno mu je kazala za odlazak Cema.- Je li objašnjenje potrebno? - pitao je brat Andre, sa jednim od svojih uobièajenih osmeha.Prameæivala je èesto taj osmeh na njegovom licu. Poèinjao je u gustišu njegovih obrva i brade poput svetla èiji se žar zaèinje u mraènoj šumi. Ogromnost glave toga èoveka, velièina i krupnoæa njegove gorostasne prilike, njegova kosmatost, sve bi je to nekad ispunilo strahom. Sada je bila naviknuta na to.- O èemu razmišljate? - zapitao je na svoj èudni i polubojažljivi naèin.- Vi èesto kažete da smo svi mi na ovoj zemlji krvni srodnici - odgovorila je ona - ali kako onda objašnjavate vaš sopstveni izgled?- Šta vam je èudno na meni? - zapitao je on, još uvek svojim polubojažljivim glasom.266- I suviše ste veliki - rekla je ona mirno - i previše kosmati.- Sebe ne možete da objasnite, možda biste mogli objasniti mene? - odvratio je brat Andre.Svetla u šumi veæ su sijala jarko. Ona bi svaki èas ugledala bleskanje njegovih belih zuba u pomrèini njegove brade i iskre smeha u mrkom ugljevlju njegovih oèiju.- Èitala sam da su stranci kosmati zato što su bliže životinjama - primetila je.- Možda - odgovorio je on. Otvorio je svoja velika usta i nasrne jao se grohotom... U dubinama noæi, kada bi ležao sam na svojoj tesnoj postelji od bambusovine, hvalio je boga što nije sreo gospu Vu kada je bila mlada devojka. „Ne bih odgovarao za svoju dušu, o bože", rekao je mrko u tami jedne sa-motnièke noæi. Ali sada je bio gospodar svog ogromnog tela i ona mu je bila samo razonoda.- U tome sluèaju - produžio je posle kraæeg æutanja - zar ne bi bilo taèno kazati da je bog, pošto je prvo naèinio mene, usavršio svoj prvobitni nacrt i naèinio vas?Sada se i ona nasmejala. Duboki grohot njegova smeha komešao se sa tananim, srebrnastim zvucima njenoga. Napolju, u dvorištu, jedna robinja prala je skupoceno rublje gospe Vu, a Jinga je sedela kraj nje i govorila joj kako i šta da radi. U jednom trenutku Jinga je primetila da robinja gleda nekud naviše, sa èuðenjem u oèima.- Ne utrljavaj sapun u svilu, ti, prosjaèko ko-leno - povikala je Jinga - i gledaj šta radiš! - Ali se pitala i sama kako to da onom mrkom, visokom svešteniku uspeva da se milostiva gospodarica od srca smeje na njegove reci. Od sebe nije krila to svoje èuðenje.Bila je istina, zbilja, da je lepota gospe Vu, upr-kos njenim neprijatnostima u kuæi, poèinjala ponovo da se rascvetava, prekrasnim cvetom u kome je bilo neèeg tajanstvenog i maðijskog. Doèekivala je svaki dan sa nasladom i radošæu. Nestrpljivom su je èinile jedino dužnosti po kuæi, ali je u tome gospo-267darila svojim nestrpljenjem i svršavala svaki posao sa nepromenljivom savesnošæu, podvrgavajuæi se ste-zi, koja nije znala za predah i popustljivost. Ali je Jinga, kojoj nije mogao uteæi ni najprolazniji dašak ma kakve promene na njenoj gospodarici, dobro znala da je ništa u kuæi više ne zanima.Ni èasa nije pomišljala niti bi se usudila pomisliti da izmeðu sveštenika i gospe Vu postoji neka nedozvoljena veza. Savest njene milostive gospoðe bila je za to suviše nesavitljiva u svojoj strogosti. Pored toga, bila je hladnija i spokojni ja nego ikad, zvuk njenog glasa bio je èistiji, još bliži zvuku kovanog srebra, a njen pogled jasniji, pribraniji nego nekad - pa ipak veseliji.

Jednom prilikom, kada je brat Andre dan-dva bio neèim spreèen da doðe i kada je u nekoliko mahova slao poruke da bi to javio gospi Vu, Jinga je pažljivo posmatrala svoju gospodaricu, ali je ona bila potpuno ravnodušna. Sedela je u svojoj biblioteci isto tako zadovoljno kao da je i njen uèitelj uz nju. Kako bi se mogle objasniti takve stvari?Robinja se zakikotala prigušeno. - Došao je red i na porodicu Vu - šapnula je. - Jeste li èuli?- Šta bih to imala da èujem? - rekla je Jinga gnevno i negodujuæi. - Ja ne slušam maèiju dreku.- Poznato vam je, pretpostavljam, da naš gospodar zalazi u kuæu cveæa, dok naša gospodarica sedi sa stranim sveštenikom i sluša njegove pouke?- Naš gospodar to ne èini - izjavila je Jinga. Nagla se napred, ne ustajuæi sa niske stolice odbambusa na kojoj je sedela, zamahnula levicom i pljesnula služavku po obrazu na kome je njena ruka ostavila crvene peèate. Devojci su sinule oèi od besa. Ali je onda podmetnula Jingi i drugi obraz.- Ošamarite me opet - rekla je - jer je istina da ide, kao i stari Kang, uostalom. Idu obojica zajedno. Šta biste drugo i oèekivali?Jinga se samo pretvarala da nije ništa èula, a uistinu je znala da se šapuæe o tome, mada je strah koji su sve ostale sluge imale od nje bio toliki da bi svi uæutali èim bi se ona pojavila na vratima.268„Onaj stari Kang", pomislila je u sebi, „on je taj koji ga na zlo navraæa." A onda se predala sumornim mislima o prirodi sviju muškaraca i došla do zakljuèka kako nema tog raspusnièkog podviga za koji èak i njen kuvar ne bi bio sposoban.U dugaèkoj, tihoj prostoriji gospa Vu je zaboravljala na vlastitu kuæu. Sedela je gledajuæi netremice u mrko i hrapavo lice brata Andrea, a on je, omaðijan tim pogledom, uèio tu dušu kao što nikad nije uèio nijednu drugu. Bila je to jasna, gotovo prozraèna duša, tako mudra i tako mlada ipak. Ži-vela je samo u toj kuæi i od svog skuèenog života nauèila tako mnogo da njenom zrelom razumevanju ništa nije bilo nedostupno. Njen je um bio kao kristalna èaša savršene izrade, uglaèana do poslednjeg reza, èaša koja samo èeka da bude napunjena.Kako je mogao ne prièati joj o svemu što je znao? Izlivao je u prekrasni kristalni sud sve znanje koje je do tada stajalo nekazano zato što nikog nije bilo ko bi mario da ga deli s njim. Kazivao joj je povesti sveta, uspon naroda i njihov pad, o raðanju zemalja i država. Govorio joj je o otkriæu elektriciteta i radijuma; objašnjavao joj talase u vazduhu koji prenose oko sveta reè èoveka i njegovu muziku.- Imate li spravu za hvatanje tih reci i te muzike? - pitala je ona toga dana.- Imam - rekao je on. - Naèinio sam sam jednu spravu te vrste.- Hoæete li mi je doneti? - zapitala je ona vatreno.On je oklevao. - Na žalost, prièvršæena je za zidove mnogim žicama. Možete li, biste li došli u moj siromašni dom i videli je? - odgovorio je pitajuæi i sam.Razmišljala je o tome. Kako bi mogla otiæi u kuæu jednog tuðinca, makar i sa pratnjom? Osetila je odjednom da se stidi. - Možda - rekla je i okrenula glavu u stranu.- Nemojte se uznemiravati - rekao je on. - Nema u meni nièega što bi trebalo da vas uznemiri. Muškarac je u meni mrtav. Ubio ga je bog.269Otišao je s tim èudnim recima, a ona se ose-æala okrepljena i utešena, kao i uvek pošto bi on otišao. A u njenoj duši talasalo se i šumelo more slika i misli èije joj je vidike otvorio. Sedela je misleæi, sa jedva nagoveštenim osmehom na usnama, pušeæi svoju malu lulu, lutajuæi u duši širom sveta0 kome joj je on govorio.„Pitam se da li æu ikad otiæi dalje od kapija ovog grada", razmišljala je ona u dubini svog srca. „Pitam se da li æu ikad ploviti na onim brodovima1 leteti na onim krilima."Prvi put otkad je znala za sebe, tugovala je zbog kratkoæe života. Preostajalo joj je svega još èetrdeset godina, u najbolju ruku. Šta je mogla da uèini za èetrdeset godina? Provela ih je veæ isto toliko ne prekoraèivši svoga praga.„Šta znam èak i o roðenom gradu?" razmišliala je. „Da i ne govorim o našoj zemlji i narodu koji se šire svud oko mene, usred ovih mora i planina." Tako je èarolija sveta zavladala dušom gospe Vu.I tako je prolazio dan za danom. Ona je dolazila meðu svoje i kretala se u njihovom krugu, sme-šeæi se i ništa ne videæi. Oni su se okupljali za ruèkom i veèerom, a ona sedela meðu njima i nije videla nikog od njih, mada ih je sve gledala.Jednoga dana, dok je èistila nakit svoje gospodarice, Jinga je grubo nasrnula na taj zaèarani krug. Bilo je to jednog dana usred zime. Gospa Vu je bila postavila na sto nekoliko ljiljana, u zdelu na èijem se dnu belela pregršt šljunka, a nekoliko sunèanih zraka ušlo je sluèajno toga èasa kroz drvene rešetke na prozorima i palo na ljiljane i drago kamenje.- Gledaj kako su slièni nakit i cveæe, biseri, smaragdi, topazi, sa žutim, belim i zelenim bojama ovih cvetova - uzviknula je gospa Vu.Jinga je pogledala na grivnu u svojim rukama. - Vi tako dobro umete da primetite takve stvari da se ne mogu naèuditi kako ne vidite šta se dogaða u vašoj kuæi - rekla je.

270- Šta ja to ne vidim? - zapitala je gospa Vu, gotovo snebivajuæi se, gotovo kao da je nešto skrivila. Mislila je na svoje dve snahe.- Našeg gospodara - rekla je Jinga.- A šta je s njim? - zapitala je brzo gospa Vu.- Kuæe cveæa - rekla je Jinga kratko.- On to nikad ne bi mogao da uèini - rekla je gospa Vu.- On to èini - produžila je uporno Jinga. - Ne velim da je to neka velika stvar, jer to rade mnogi ljudi, ali šta æe biti ako u kuæu dovede nešto èega ovde ne bi trebalo da bude?Gospa Vu je duboko razmišljala jedan trenutak. - Zamolite našu drugu gospu da doðe ovamo - rekla je.Jinga se digla i otišla, sa izrazom vesnika koji odnosi važne poruke, a gospa Vu je stala da prebira svoj nakit i da ga razgleda komad po komad. Izuzimajuæi grivne koje joj je majka dala za venèanje, svaka od tih dragocenosti govorila joj je o g. Vuu. Bile su tu minðuše koje joj je darovao ujutro posle prve braène noæi kao uzdarje i znamenje svoje radosti i uživanja u njoj; prstenje sa smaragdima koje je doneo iz jedne strane radnje u Šangaju, a ona nikad pre nije videla smaragda; adiðar koji je drugom prilikom doneo iz Hongkonga; ptica od dijamanata, opet jednog dragog kamena koji je tada videla prvi put u životu. I rubini koje je doneo iz neke daleke pokrajine i ukrasi za kosu iz Junana. Bile su tu i sitnice koje su pokatkad umele da zagolicaju njenu maštu kad bi joj zlatari dolazili na noge po njenoj zapovesti. Dve mrežaste leptiriæe na ukosnicama, od srebrnog filigrana i belog nefrita, koje su je pod-setile na onu noæ kada su ih žene hvatale i pribadale èiodama na vrata. Jednu je ukosnicu naroèito dugo zagledala, obræuæi je polako meðu prstima. Bila je od filigrana iz Kantona, tanana i tako osetljiva na svaki dodir da je stalno podrhtavala u ruci. Pipci su joj bili od srebrne žice, kao vlasi tanki i ukrašeni zrncima nefrita na iglièastim vršcima, i treptali kao da je leptiriæa živa.271Èijuming je ušla u tom trenutku. Bila je otežala od trudnoæe, a lice joj se bilo izmenilo. Oèi su joj bile veæe, a usta crvenija.Gospa Vu joj je pružila ukosnice sa leptiricama. - Ove æu vama dati - rekla je. - Više ih ne upotrebljavam.Onda je i Èijuming pružila ruku i uzela ukosnice i stala da ih posmatra æuteæi. - Previše su otmene - rekla je. - Ne bih znala kako da ih nosim.- Zadržite ih ipak - rekla je gospa Vu. Prevrtala je kažiprstom po dragocenostima u kutiji. Oseæala je želju da pokloni sve što joj je dao gospodin Vu, ali je znala da to ne sme uèiniti. Zatim je ugledala dva cveta naèinjena od rubina i bisera. Drago kamenje je bilo okruglo i prilièno grubo se-èeno i brušeno. - I ovo - rekla je. - Uzmite to. Dobro æe izgledati u vašim ušima. Pretpostavljam da vam on daje nakit?- Ne daje - rekla je Èijuming, polagano. - Ali meni nakit i ne treba.Gospa Vu je uzela svoju lulicu i napunila je, ali ju opet odložila èim je iz nje povukla dva dima. Jedan mekan puhor pepela pao je na sto, a Èijuming se nagnula i stresla ga jednom rukom na drugu.- Zbilja - rekla je gospa Vu - ide li on katkad u kuæe cveæa?Èijuming se zacrvenela do ušiju. - Èujem da ide - rekla je prosto. - Ali mi to ne kazuje.- Zar ne možete sami videti je li tako? - raspitivala se i dalje gospa Vu. - Ne vidite li šta oseæa za vas i koliko?Èijuming je oborila oèi. - Za mene je previše koliko god bilo - rekla je. - Zato što ga ja ne mogu voleti.Izgovorila je te reci sa turobnom èvrstinom. Èuvši ih, gospa Vu je osetila, èudeæi se duboko tome, veliko sažaljenje prema gospodinu Vuu.- Meðu nama reèeno - rekla je - nas dve smo rðavo postupile s njim. Uèinile smo mu nažao,272ja svojim godinama, a vi svojom mladošæu, Jeste li pokušavali da ga zavolite?Èijuming je podigla svoje tamne, èestite oèi. - Oh da, jesam - rekla je prosto. - Zar to nije moja dužnost?- To vam je dužnost, uistinu - odvratila je gospa Vu.- Znam i sama da je tako - rekla je Èijuming. Zatim je dodala sa istom poniznom tugom: - Slušam ga u svemu. Toliko bar èinim.- Zna li on da ga vi ne volite? - glasilo je sledeæe pitanje gospe Vu.- Zna, jer me je pitao, a ja sam mu kazala - rekla je Èijuming.- Ah, avaj, to niste smeli da uèinite! - uzviknula je gospa Vu. - Šta bi se dogodilo kada bi sve žene tako otvoreno govorile istinu svojim muževima i gospodarima?- Ja sam glupa, pa ne umem drukèije - rekla je Èijuming.- I tako on ide u kuæe cveæa - rekla je zamišljeno gospa Vu. A onda je duboko uzdahnula. - Šta æemo, neprilikama izmeðu èoveka i žene nema kraja. A kada dete treba da se rodi?- Narednog meseca - rekla je Èijuming.- Radujete li se? - zapitala je napreèac gospa Vu.Kad god ne bi govorila, Èijuming je uvek zapadala u isti stav. Držala bi u krilu ovlaš sklopljene ruke, oborenih oèiju i opuštenih ramena. Kad bi joj neko kazao štogod, ruke bi se stisnule jaèe, a oèni kapci podizali.- Kad ono doðe, imaæu i ja nešto svoje u ovoj kuæi - rekla je i opet pogledala u zemlju.

Gospi Vu se èinilo da od nje nema više šta da sazna. - Vratite se u dvorište - rekla je. - Ja æu govoriti s njim i videti kud ga srce vuèe.Strpljiva i jednostavna izgleda kao i obièno, Èijuming se digla, poklonila jednom i otišla. Ali se vratila veæ sledeæeg trenutka i ispružila ruku.18 Paviljon žena273Nakit se sijao na njenom smeðem dlanu. - Zaboravila sam da se zahvalim za ovo - rekla je.- Ne zahvaljujte mi se - odgovorila je gospa Vu. - Nosite ih pa æe mi to biti hvala.- Hvala vam zbilja i doista, starija sestro - rekla je Èijuming i opet se izgubila.Toga dana, gospa Vu je poruèila bratu Andreu da se izvinjava što ga ne može primiti i u pozno veèe, pre noænog obeda, poslala Jingu da najavi njen dolazak kod gospodina Vua. On je primio njenu poruku, ali je odmah sam došao do nje.- Dozvolite mi da vas posetim, majko mojih sinova - rekao je uljudno. Iznenadila se videæi da je tanji i manje rumen nego što je bio, pa je zato sebe stala da osuðuje. Digla se na noge da bi ga pozdravila, a onda su oboje seli jedno prema drugom. Njena zabrinutost rasla je sve više što ga je duže gledala. Nije izgledao dobro. Njegove oèi, inaèe uvek tako sjajne i razigrane kao na zejtinu, gledale su tupo a njegove pune usne bile su blede.- Rðavo izgledate - rekla je. - Da niste bolesni?- Nisam ni najmanje - odvratio je on.- Ali niste sasvim dobro - produžila je uporno ona.- Jesam, dovoljno dobro - odvratio je on.- A druga gospa? - nastavila je ona da se raspituje.- Èini mi najbolje što ume - rekao je on dižuæi ruku kao da se zahvaljuje na neèemu èega veæ ima dovoljno.- Ali ona vam nije dovoljno dobra!G. Vu je izgledao zbunjen. - Da vam feažem, majko mojih sinova. Teško je sve to za jednu mladu ženu. Vidite, ja nisam više tako mlad.Ona se resila da iziðe sa istinom na sredu. - Ali ja èujem da vi poseæujete kuæe cveæa - rekla je.On je slegao ramenima i nije izgledao ni najmanje posramljen. - Idem gdekad sa starim Kan-gom, da - priznao je on. - Vidite, lakše je naprosto kupovati žene nego oèekivati od njih da vas vole.274Tu nema pretvaranja, znate. Teška je stvar to pretvaranje. S vama se nisam nikad pretvarao, Eilijen, tako sam vas uistinu voleo. S ovom drugom, meðutim, niti mogu da volim niti da ne volim! ... - Trljao se rukom po temenu i izgledao sav zbunjen. - Bolje je jednostavno otiæi u neku kuæu cveæa.- Ali dete treba da vam se rodi narednog me-seca - podsetila ga je ona.- Dobro, znam - rekao je on trljajuæi opet glavu kao u nekoj zabuni i nedoumici. - Èudnovata je stvar da ga ja ne smatram kao svoje dete. Na kraju krajeva, nas dvoje, vi i ja, imamo naša èetiri sina.- Meni se onda èini da ta Èijuming nije ni od kakve kor siti u ovoj kuæi - rekla je ona posle kraæeg æutanja.Protrljao je opet glavu. - Dobro, pa možda i nije - složio se on.- Ja mislim da niste dobro postupili s njom - rekla je ona strogo.On je pogledao kao da se izvinjava. - Bio sam veoma ljubazan s njom.- Niste joj davali nikakvih poklona - izjavila je ona.On je izgledao iznenaðen. - To je taèno, zaboravio sam. Stalno zaboravljam na nju.Gospa Vu je postajala nestrpljiva. - Recite mi, molim vas, šta vi tražite od jedne žene?To pitanje ga je dovodilo u nepriliku, sudeæi, bar, po njegovom izgledu. - Koje žene? - upitao je.- Koje god hoæete - rekla je ona. Gospodin Vu je osetio njeno nestrpljenje. Želeæiuvek žarko da joj uèini po volji, pokušao je da razmisli o tom pitanju.- Pa - rekao je - ja... - Osetio je da je rðavo poèeo, pa se vratio na poèetak. - Nije reè toliko o tome šta ja hoæu od jedne žene, nego o tome šta meni treba. To jest, hoæu da kažem, ja volim da se smejem... vi to znate. Volim da èujem nešto zanimljivo ... vi ste mi prièali mnoge zanimljive stvari. A vi znate, takoðe, da sam se smejao mnogim stvarima koje ste mi prièali. Vidite li sve to... -18*275Glas ga je izdao i prekinuo se, i tako je zakljuèio svoje izlaganje tim maglovitim i neodreðenim pogo-vorom.- Ne mogu ni ja veèito da vas zabavljam - rekla je ona oštro.- Ne, naravno da ne - složio se on predusret-Ijivo. - I tako ja, vidite, idem u kuæe cveæa.- Šta se dogaða tamo? - zapitala je gospa Vu. Èudila se i sama radoznalosti koju je oseæala pri pomisli na to.- Ništa naroèito - rekao je. - Obièno pojedemo i popijemo štogod. Kockamo se, a devojke nam sviraju na lautu i tome slièno.- Devojke - ponovila je ona. - Koliko ih ima tamo?- Pet-šest... koje god budu slobodne - rekao je on. - Kang i ja, znate, mi smo dobra srca, pa one obièno ... - Glas mu se opet prekinuo.

- A onda? - pitala je ona i dalje.On je poèeo opet, sa izvesnim naporom. - Pa onda, vidite, veèe proðe veoma brzo. Devojke su pune prièa i dosetki.Prouèavala je njegovo ljubazno lice. Bilo je prošarano borama koje joj se nisu dopadale. Sa njihovom pojavom èilela je mladolikost koja je njoj izgledala tako trajna. Uzdahnula je, oseæajuæi da je sve više obuzima nestrpljenje.- Biste li voleli da dovedete u kuæu neku od tih devojaka? - zapitala je nenadano. - Ja to ne bih odobravala, ali pitam šta je vaša volja.On je izgledao iznenaðen. - Zašto bih to èinio? - zapitao je.- Vi stvarno idete tamo samo zabave radi - izjavila je ona.- Možda - složio se on.- Kako ste detinjasti!- Ja nisam tako pametan kao vi, Eilijen - rekao je on ponizno. - Ja nikad nisam mogao da èitam knjige. A sad nemam mnogo potrebe da radim. Lijangmo se stara za sve. Mada su Æemo i Fengmo otišli, on ipak dobro izlazi na kraj s poslovima. Ja276nisam mnogo potreban. - Zaæutao je na trenutak, a onda je rekao sa poniznošæu koju ona zbog neèeg prosto nije mogla da podnese: - Ako ima šta što bih, po vašem mišljenju, trebalo da uèinim, ja æu to uèiniti. Želeo bih da èinim sve što treba.Ona nije imala ništa da kaže. Bila je istina da nije bilo nièeg zbog èega bi on bio potreban. Se-deo je tu, naoèit i ljubazan, pun dobre volje i deti-njast - takav da nije imala srca da mu prigovara.Kad su se rastajali, ona je videla sa žalošæu da je on opet veseo zato što je razgovarao s njom. Znala je da ga se neæe moæi osloboditi dokle god bude živa. Putevima njenog tela, on se uvrežio u njenoj duši. Nije bilo dovoljno što ga nikad nije volela. Ljubav nema nikakve veze sa odgovornošæu.- Oh, nebesa - povikala je gospa Vu kao da se bori s nekom morom - zar æu se uvek oseæati odgovornom za njega?Oseæala je kako nemoæno lepršaju dotle širom razvijena krila, na kojima je njena duša kružila prostorima, i kako zajedno s njom, podrhtavajuæi kao polomljena, tonu u susret zemlji.XIzišavši iz dvorišta gospe Vu, g. Vu je otišao pravo u kuæu cveæa, uprkos njenim zamerkama. Odlazio je tamo prvo u pratnji g. Kanga, donekle protiv svoje volje, a izvesno protiv svoje savesti. Zatim se uhvatio ukoštac sa obema i izišao kao pobednik iz te borbe. Njegova volja pokorila se tako potpuno, pa se sada unapred radovao svojim nevinim poseta-ma toj kuæi, a u njegovoj suzbijenoj savesti carovali su pometnja i privremeno æutanje.Èijumingu nije razumevao. Nije bila tako pametna kao gospa Vu, koju je on obožavao, postojano kao što bi neki sveštenik mogao obožavati božicu Kvanon, kojoj bi u hramu danomice služio. Èiju-ming nije bila ni božica ni žena. Kada bi s njom postupao kao s božicom, ona bi se živa smela od za-277bune. Pored toga, ona nije sasvim ni bila božica. A kad bi s njom postupao kao sa ženom, oseæao je da je to vreða, i onda bi se on sam zbunio i ne bi umeo da produži. Stvari meðu njima bile su došle dotle da on nije znao kako da postupa s njom i stoga ju je ostavljao na miru.To iskustvo uèinilo je da je on više nego ikad obožavao gospu Vu, koja je bila kadra, kao što je on naknadno shvatio, da bude naizmenièno božica i žena, ali nikad oboje u isto vreme. Ali, pošto je ona odluèno odbijala da se vrati u stanje žene i bila rešena da ostane božica zanavek i neprekidno, njemu nije ostalo ništa drugo nego da traži neku ženu izvan svoje kuæe.Nju je našao u licu jedne male, punaèke, veèno buène i nasmejane devojke u Kuæi božura, koja je gledala na Ulicu slepog lautara. Kuæa je bila stara, spolja èajdžinica, a iznutra kockarnica i javna kuæa, takoðe. Devojke su bile uvek èiste, mlade i vesele. G. Kang ga je uveravao da je tu godinama bio mušterija i da u toj kuæi nikad nije zatekao devojku koja ne bi ispunjavala ta tri privlaèna uslova. Osim toga, u svom poslovanju, njeni vlasnici rukovodili su se oèito naèelom da je preterana gramzivost rða-va trgovina. Ako bi neki gost želeo samo da se na-gleda neke devojke pri jelu i piæu, njemu se pružala moguænost da se ne upušta u dalje obaveze. Ako je želeo da ona pravi društvo nekom njegovom gostu, i to je moglo da bude. Moglo bi se èak reæi, doista, da se nešto više nije moglo ni poruèiti bez izvesnog posebnog dogovora i uglavljivanja, jer je za stolovima uvek bilo po nekoliko mušterija te vrste koji su manje-više strpljivo èekali na red. Ali se g. Vu bez teškoæa ispeo odmah na èelo njihovog spiska, blagodareæi svom položaju u gradu, u kom je njegova porodica bila jedna od najuglednijih.Toga dana on je stupio u veselo ukrašeni trem sa držanjem dobro poznatog gosta i bio pozdravljen sa svih strana. Vlasnik je glasno doviknuo svom pomoæniku uobièajeno uputstvo.- Kažite Jasmini da je g. Vu ovde.278

Kao cenjena mušterija i prijatelj preduzeæa, g. Vu se uputio u jednu od unutrašnjih prostorija, gde mu je odmah poslužen èaj, a za nekoliko èasaka i laka zakuska koja se sastojala od vina i jedne zde-lice malih valjušaka. On se prihvatio jela, ali nije bio stigao ni do polovine kada je Jasmina stupila u sobu.Posipala je mirisom svoju dugu crnu kosu kada su je zovnuli i tako je ušla sa dva uvojka preko ušiju. Zato što se zvala Jasmina, upotrebljavala je istoimeni miris i toliko se razmetala njime da je on postao neka vrsta njene sopstvenosti, dok su joj kosu obièno kitili jedan ili dva cveta od kojih je poticao. Štedro napudrano, lice joj je bilo gotovo potpuno belo, usne veoma crvene, a oèi široko otvorene i crne kao trnjinice. Bila je jedra, a usta su joj se uvek smešila. Došla je trèeæi na svojim malim stopalima. Ispela se na naslon sedišta, koje je zauzimao g. Vu, i pripila se uz njega, protrljavši nekoliko puta svoj namirisani obraz o njegovo lice.On se pretvarao da je ne primeæuje, pa se napuæila. - Gladna sam - zacvilela je plaènim glasom uvreðena deteta. On je zagrabio kašikom malo èorbe od valjušaka. Ozbiljna lica, poèeo je da je hrani, a ona se pri tom naginjala napred poput deteta koje hrane. Tako su udvoje æuteæi ispraznili zdelu, posle èega je on odgurnuo naslonjaèu od stola, a ona mu skliznula u krilo.- Šta ste radili danas? - poèeo je da se ra-spituie g. Vu.Ona je posmatrala svoje skerletno crvene nokte.- Oh ... èekala na vas, drugo ništa ne radim.- Ne mogu biti ovde æelo vreme - rekao je g. Vu. - Zauzet sam. Ja sam poslovan èovek. Ja imam svoje radnje, svoje prodavnice na pijacama i tolika imanja. Sve ja to moram da nadgledam. Oni moji ne mogu bez mene ništa da uèine.- Vi radite previše - požalila se ona. - Meni se èini da bi vaši sinovi bili dužni da vam pomognu.- Oh, moji sinovi - progunðao je on - oni misle samo na sebe i na svoje porodice. Sada su dvo-279jica mlaðih otišla od kuæe, a najstariji... Pa, on se trudi, ali mu ne mogu sve poveriti.Uživao je u težini njenog malog oblog tela koje se naslanjalo na njegovo rame. Voleo je miris jasmina u njenoj kosi. Èak i njen dah je bio namirisan. Setio se pitanja gospe Vu. Da li bi je hteo dovesti u kuæu? Kad bi bio inokosan i sam sebi prepušten, to bi izvesno bilo slatko zadovoljstvo, ali ovako, s kuæom na vratu, nije mogao pregoreti ni usuditi se da dovede pod krov svojih predaka jednu devojku iz kuæe cveæa. To je branila sen njegova oca.Kao da mu je pogaðala misli, Jasmina se priljubila još èvršæe uz njega i obgrlila ga rukom oko vrata. - Volela bih kad bih mogla doæi i živeti kod vas - rekla je. - Bila bih veoma dobra. Ne bih uznemiravala nijednu od vaših velikih gospi. Ostajala bih sama æelo vreme, dokle god vi ne doðete.- Ne, ne - rekao je on užurbano. - Tamo mi ne trebate. Ja volim da iziðem iz kuæe i da vas ovde posetim. Kad biste došli u kuæu, vi biste naprosto postali njen sastavni deo, a ja ne bih imao kuda da idem za svoje lièno zadovoljstvo. Èovek mora ponekad da pripada samo sebi.Ona je imala gotov odgovor na to. Njena stara majka, koja je u mladosti i sama provela niz godina u jednoj kuæi cveæa, nauèila ju je kako æe se najbolje pobrinuti za sebe. „Budi naložnica, ako možeš", rekla je stara gospa Lotos, „ali, ako to ne uzmogneš, onda gledaj da doðeš do vlastite kuæe."- Ne biste li mi mogli kupiti jednu malu kuæu, g. Vu? - zapitala je. - Ne bih puštala unutra ni jednog muškarca osim vas i èekala bih na vas danju i noæu. Onda biste mogli živeti za svoj raèun kad god vam se dopadne.G. Vu je veæ razmatrao tu moguænost. Njemu se nije dopadalo samopouzdanje s kojim su dovikivali njegovo ime u toj kuæi cveæa kada bi se pojavio na vratima. On je bio, na kraju krajeva, glava doma Vua i veæi gospodin od svakoga u redovima gradskog plemstva.280Ali je gospa Vu vodila knjigu kuænih rashoda, a kako bi on od nje mogao tražiti tako znatnu svotu kakva bi bila potrebna da bi Jasmini mogao kupiti kuæu?- Vidite li, cvetiæu moj - rekao je on nežno- majka moga sina je divna žena. Ona vodi kuæne raèune. - Šta bih joj mogao reæi kad bih hteo da kupim kuæu za vas?- Zar ne biste mogli prodati komad svoje zemlje, a njoj ne govoriti o tome? - zapitala je Jasmina. Uspravila se na njegovim kolenima i pogledala ga moleæivo. Imala je sitan deèji glasiæ, koji je dirao pravo u srce.- Ja je još nikad nisam prevario - rekao je g. Vu, doveden u nepriliku tim predlogom.- Zar ona zna za mene? - zapitala je zaèuðeno Jasmina.- Otprilike - odgovorio je g. Vu.- Šta znaèi otprilike? - pitala je Jasmina.- To znaèi donekle.- Kako može znati donekle? - pitala je opet Jasmina. - Ili zna ili ne zna.- Pa onda recimo da zna - odvratio je g. Vu.- Uvek je bolje pretpostavljati da zna nego da ne zna.Jasmina je opet pokušala da slomi njegov otpor. Zarila je glavu u udubljenje izmeðu njegova vrata i ramena. - Bojim se da sam u drugom stanju - šapnula je. - Zato i tražim kuæu. Ne mogu se ovde poroditi.

G. Vu se usplahirio. Skinuo ju je sa kolena i postavio na noge, a ona je stajala tu pred njim, pokrivajuæi lice rukama. - Slušajte - rekao je strogo- bilo je drugih pre mene. Ma koliko mladi, de-vica niste bili.Ona je skinula ruke sa lica. Njegovo belilo bilo je netaknuto. - Ali moja dada æe vam posvedoèiti da nije bilo ni jednog otkad ste poèeli dolaziti. Ovo je sad u treæem mesecu, a vi ste došli pre toga.Okrenula je glavu u stranu i obrisala oèi rubovima svojih rukava. - Ništa za to. - Njen deti-281njasti glas bio je tužan. - To mi je sudbina. U de-vojaka kao što sam ja ... to se dešava gdekad i protiv njihove volje. Naroèito kad stvarno vole jednog èoveka. To je moja greška.Da je ostala uporna, da je zahtevala tvrdoglavo, on bi, možda, i otišao da se više nikad ne vrati. Ali, bio je to èovek meka srca.- Slušajte - rekao je - bila to ili ne moja krivica, vi znate i sami da u takvim sluèajevima pomažu izvesne stvari koje se uzimaju za èišæenje. Evo neèega što æe vam pomoæi.Zavukao je ruku u novèanik, ali ona nije htela da uzme novac koji joj je nudio. Odgurnula je obe-ma ruèicama njegovu ruku.- Nemojte, molim vas - rekla je. - Ja æu roditi. Ja hoæu da dobijem dete.- Vi to ne smete - ostao je g. Vu pri svome. Glasni uzvici iz trema prekinuli su ih u tomtrenutku. - Gospodine Vu, gospodine Vu! - vikao je sopstvenik. Vrata su se naglo otvorila, a g. Vu je ugledao na pragu svog liènog slugu Peng Era.- Gospodaru, gospodaru! - povikao je Peng Er - zovu vas kuæi, Druga gospa se obesila o stari nar.- Jaoj, moja mila majko! - promrmljao je g. Vu. Skoèio je na noge i odjurio žurnim korakom, ostavljajuæi bez zbogom Jasminu, koja je stajala nasred sobe i gledala za njim mrgodeæi se od ljutine.Poplava zbrke i uzbune u kuæi izlila se i preko zidina koje su opasivale æelo imanje i saèekala ga na ulici. Neko je dozvao sveštenike, a oni su lupali u svoje gongove i naricali za izgubljenom dušom ne-sreæne naložnice. Utrèao je na otvorenu kapiju, koju niko nije èuvao, i pohitao u dvorište božura. Tu su bili sveštenici, a tu se bila okupila i sva kuæna èeljad da leleèe i plaèe i zove po imenu Èijumingu. Progurao se izmeðu njih. Ona je ležala usred gomile, na kamenim ploèama dvorišta. Gospa Vu je kleèala kraj nje i rukom joj pridržavala glavu. Ali je bleda glava naložnice visila gospi preko ruke kao da je potpuno bez života.282- Je li mrtva? - viknuo je g. Vu.- Ne daje nikakve znake života - odvratila je gospa Vu. - Poslala sam po stranog sveštenika. Kad su toliki drugi ionako ovde, zašto ne bi bio i on?Brat Andre se pojavio toga istog trena. Gomila se razdvojila pred njim kao more pred vetrom. Ostali sveštenici nisu mogli ni reci da progovore od ljubomore. U samom sedištu toga zanemelog kruga brat Andre je pao na kolena i Èijumingi žabo u ruku iglu, koju je zadržao u njenom mesu.- Ne pitam vas šta èinite - rekla je gospa Vu. - Znam da je mudro ma šta to bilo.- To je nadražljivo sredstvo - rekao je brat Andre. - Ali je možda prekasno i za to. - Sklonio je iglu tako brzo da niko nije ni primetio taj pokret, osim gospodina i gospe Vu.Ali nije bilo prekasno. Naložnici su zadrhtale usne. Dok su oni posmatrali njeno lice, zatreptali su joj takoðe i kapci na oèima. - Ah, živa je. I dete je živo onda.- Ali zašto se obesila? - uzviknuo je g. Vu.- Ne pitajmo dok nam sama ne bude mogla kazati - odvratila je gospa Vu. - Ali saopštite sve-štenicima da joj se duša povratila. Nagradite ih dobro, oèe mojih sinova. Neka misle da su imali uspeha, pa æe otiæi, a mi æemo biti na miru.G. Vu je poslušao njen savet. Pozvao je sveštenike i odveo ih u spoljno dvorište. Kraj naložnice su ostale žene iz porodice, starije roðake, da bi hvalile sveštenika, a Meng, Rulen i Linaj da bi tiho posmatrale lice Èijuminge, mada su toliko vremena živele s njom u istoj kuæi. Pripadala je njihovom naraštaju, a ipak je bila povezana sa starijima, pa nisu mogle da budu slobodne u dodiru s njom, i tako su je postepeno zaboravile.Ali se tim postupkom približila njihovom krugu. Bila je nesreæna, nije htela da pripada starijima. Pobudila je pažnju tih mladih ženskih srca. U Men-ginom srcu ta se pažnja mešala sa sažaljenjem, u Linaj inom sa radoznalošæu, a u Ruleninom sa pobunom. Svaka na svoj naèin, one su sve èvrsto resile283da upoznaju Èijumingu i dokuèe zašto je ono uèinila.Ali ni za jedno od tih oseæanja nije bilo vremena, jer se jasno pokazalo, èim je Èijuming došla sebi, da æe se njeno dete roditi prevremeno. Nju je valjalo preneti u postelju, a nekog poslati po babicu, ne èaseæi ni èasa.To je bilo uèinjeno, a brat Andre se spremao da ode, kada je najednom progovorila Èijuming.- Videh li ja to stranog sveštenika? - izustila je šapatom.- On se sprema da poðe - rekla je gospa Vu. Stajala je kraj odra plodnosti dok su sluškinje opremale Èijumingu za poroðaj.- Recite mu da doðe ovamo ... samo na trenutak - zamolila je Èijuming.

Gospa Vu se zaèudila. Ona nije znala da Èijuming poznaje visokog tuðinca. Ali, pošto je mlada žena bila tako blizu smrti, nije se usuðivala da joj uskrati ispunjenje njene želje. Otišla je lièno i zaustavila brata Andrea u èasu kada je on veæ bio krenuo ka izlazu. - Ona hoæe da vas vidi - rekla je. - Uðite na trenutak.I tako se brat Andre okrenuo i pognuo glavu da bi mogao uæi na niska vrata koja su vodila u sobu gde je Èijuming ležala na ogromnoj postelji. G. Vu je ostao napolju. Skamenio se sav najednom u dubokoj smuæenosti. U kakvu je nezgodu uvukao æelu porodicu! Bio je ubeðen da se Èijuming obesila zbog Jasmine. Na svoj tihi naèin pregorela je svoj život da bi osudila njegovo neverstvo.Kad se brat Andre nagnuo nad uzglavlje, Èijuming je progovorila, ali tako slabim glasom da je nije mogao èuti. Onda se prignuo još više i èuo ove reci:- Ako se rodi devojèica, uzmite je vi ako umrem ... To je samo nahoèe.- Otkud bi u kuæi moglo da se rodi nahoèe? - zapitao je on blago.- Ali i ja sam nahoèe - rekla je ona - i tako æe i ona biti dete nahoèeta.284Na to je sklopila oèi i predala se bolovima. On je otišao ozbiljna lica i nikom nije kazao šta mu je rekla, a njen glas je bio tako slab da niko drugi nije èuo njene reci.U pozno doba te iste noæi, Èijuming je rodila žensko dete, jedno stvorenje tako sitno i slabaèko da ga je gospa Vu uzela i uvila u pamuk i stavila u nedra da bi ga održala u životu. Onda je brzo otišla u svoje odaje prepuštajuæi Èijumingu primalji i Jingi, i u svojoj sobi položila dete u postelju, gde je legla kraj njega da bi ga grejala. Tada je ušla jedna sluškinja da vidi treba li joj štogod.- Zagrejte nekoliko crepova i donesite ih ovamo - rekla je gospa Vu. - Ovo je dete pupoljak koji samo velika nega može da otvori.- Oh, gospodarice - rekla je žena - zašto je ne bismo pustili da umre? To je samo žensko, i to slabunjavo, koje æe, i ako odraste, veèito ostati bo-lešljiv stvor, na teretu sebi i drugima u kuæi?- Èinite što vam kažem - rekla je gospa Vu. Žena se udaljila mrmljajuæi, a gospa Vu je pogledala majušno stvorenje. Još je disalo.Dva dana docnije, brat Andre je prièao gospi Vu o èudnoj molbi mlade naložnice. Dete nije umrlo. Nije moglo da sisa jer se prerano rodilo, ali je progutalo nekoliko kapi majèinog mleka koje su mu kašièicom polagano šalili u usta. Èijuming je imala mleka, mada od slabosti nije mogla ni da govori. Nije se odazvala èak ni kada joj je gospa Vu kazala da je dete živo.- Dete svakako nije nahoèe - rekla je dostojanstveno gospa Vu bratu Andreu. - Ono se rodilo u našoj kuæi.- Znao sam da æete vi to kazati - odgovorio je on - a ja vam, opet, kažem da ste u pravu. Ali zašto ona mlada majka govori da je ono nahoèe?- Ona je to bila dok nije ovamo došla - odgovorila je gospa Vu. Oklevala je jedan trenutak, a onda je èudeæi se samoj sebi stala da prièa bratu Andreu nešto o èemu mu nikad nije govorila, kako je ona bila ta koja je u kuæu dovela Èijumingu.285Brat Andre je slušao oborenih oèiju, držeæi svoje velike ruke sklopljene na kolenima. Nikad nije mogla videti te ruke a da se ne pita zašto su tako ogrubele i žuljevite. Sada je to uputila glasno: - Zašto su vam ruke tako žuljevite?On je bio naviknut na njene nagle prelaze sa predmeta na predmet. - Zato što obraðujem zemlju da bih ishranio onu decu - rekao je on. Njegove ruke nisu se micale pod njenim nepokretnim pogledom.Ona je nastavila svoju prièu, oèiju uprtih u njegove ruke.- Pošto ste sveštenik, ja pretpostavljam da vi ne možete razumeti ni muškarca ni ženu - rekla je ona kada je završila svoju prièu.- Zato što sam sveštenik, ja mogu da razumem i èoveka i ženu - rekao je on.- Onda mi recite gde sam pogrešila u onome što sam uèinila. - Podigla je pogled sa njegovih ruku, uprla ga u njegovo lice i pitala se zašto je kraj tolikih ljudi na svetu izabrala baš njega da mu otvori æelo svoje srce - stranca roðena u nekoj zemlji preko mora, èije vode i vetrove ona nikad neæe upoznati.A on joj je odgovorio: - Vi niste uzeli u obzir da èovek nije samo od mesa i da èak i takav èovek kao što je vaš muž treba da živi u slozi sa bogom. Vi ste prezirno postupili s njim.- Ja? - uzviknula je ona. - Ali ja sam mislila samo na njegovo dobro i na njegovu sreæu.- Vi ste mislili samo kako æete mu napuniti želudac i prostreti mekanu postelju - rekao je brat Andre prosto. - Što je još gore od toga, vi ste mu kupili mladu ženu kao što biste kupili oku svinjetine. Ali je jedna žena, ma koja žena, više nego to, i to važi, treba da znate, za sve žene. Triput ste se ogrešili teško. U tome je vaša krivica.- Krivica? - ponovila je ona.- Prezreli ste svog muža, u srcu ste gajili prezir prema svojoj sestri, jer vam je svaka žena kao286sestra roðena, i gledali u sebi nešto jedinstveno i uzvišeno nad svim ženama. To su gresi koji su poremetili spokojstvo vašeg doma. I ne znajuæi zašto, vaši sinovi su bili nespokojni i njihove žene nezadovoljne i niko nije bio sreæan, uprkos svemu što ste snovali. Šta vam je bila svrha, gospoðo?

Suoèivši se s tim jasnim i spokojnim pogledom, ona je uzdrhtala. - Samo da budem slobodna - promucala je slabim glasom. - Mislila sam, da bih mogla biti slobodna.- Šta razumete pod slobodom? - pitao je on.- Veoma malo - rekla je ona skrušeno. -¦ Naprosto da budem gospodar svoje liènosti i svoga vremena.- Vi mnogo tražite za sebe lièno - odgovorio je on. - Vi tražite sve.Oseæala se bliže suzama nego ikad u nizu mnogih godina. On je razbio spokojstvo u srži njenog biæa, njeno oseæanje sopstvene besprekornosti. Bila je obuzeta strahom. Ako u toj kuæi ni ona sama, na koju su se oslanjali tako dugo, nije bila u pravu, šta æe se onda dogoditi sa svima njima.- Šta da èinim? - zapitala je slabim glasom.- Zaboravite svoje ja - rekao je on.- Ali ja sam godinama, oduvek - pravdala se ona - tako brižljivo vršila svoju dužnost.- Uvek sa mišlju na sopstvenu slobodu - rekao je on.Ona to nije mogla poreæi. Sedela je nepomièno, ruku skrštenih na bisernosivom satenu svoje haljine. - Uputite me - rekla je najzad.- Umesto na svoju slobodu, mislite na to kako biste mogli osloboditi druge - rekao je on blagim glasom.Ona je podigla glavu.- Od sebe - rekao je, blago još uvek.Ona nikad nije bila pobožna žena i pogledala ga je stoga s izvesnom sumnjom u oèima. - Je li vi to propovedate pouke kojima vas uèi vaša strana vera? Ako je tako, znajte da ih ja ne mogu razumeti.287- Ja ne propovedam nikakvu stranu veru - rekao je on.- Hoæete li, možda, da budem kaluðerica? - uzviknula je ona.- Ništa ja neæu da vi budete - odgovorio je on spokojno.Uspravio se u svoj svojoj ogromnoj visini, na-smešio se na nju po svom obièaju i udaljio bez zbogom. Taj odlazak bez oproštaja, koji bi joj izgledao grub u onom drugom svetu kome je nekad iskljuèivo pripadala, sada je naprosto davao gospi Vu utisak da nema nikakva prekida izmeðu trenutaka koje su proveli zajedno i sledeæeg, kada æe se opet sresti, ma kada to bilo.Sedela je neko vreme ne mièuæi se. Prodiruæi kroz drvene rešetke na prozorima, sunèani zraci su na svim ploèama poda ocrtavali njihov izduženi, ali još uvek pravilni obrazac, poput neke èipke satkane od svetlosti i senke koja je ležala nepomièno kao prikovana. Vazduh je bio miran i svež, ali soba nije bila hladna. Uz unutrašnji zid, na sredini izmeðu dva ugla, stajao je preko puta stola veliki mangal, iz èijeg su ražarenog ugljevlja, zapretanog pepelom, izbijali bezbojni zraci topline od kojih je treperio vazduh iznad njega. Ništa, razmišljala je, nije bilo lako kao što je ona pretpostavljala. Sloboda nije bila stvar koja bi se dala snovati i dokonati voljom i veštinom. Ugledala je slobodu nadomak ruke, kao breskvu na nekoj niskoj grani u svom vrtu. Ona je bila ta koja je odgajila voæku i dograbila njen plod kada je rodila, ali je videla da je zelen i opor.Uzdahnula je i èula onda plaè navoroðenèeta u susednoj sobi, i otišavši tamo, uzela ga je u naruèje. Donela ga je u sobu gde je bila i sela uz mangal. Neko oseæanje ugodnosti - da li od toplote ili od živog oslonca njenih ruku - moralo je prostrujati deè-jim telom, jer je prestalo da plaèe i ležalo mirno gledajuæi u lice gospi Vu.„Ne volim ovo dete", mislila je gospa Vu. „Možda nikad nisam ni volela nikoje dete. Možda u tom i288jeste moja nevolja što nikad nisam bila kadra da volim ikoga."Ali je lièilo na nju da je bez ljubavi pažljivo držala dete na rukama i zatim, kada je naišla Jinga i uzela ga, nadgledala je dok se namirilo i obradovala èak što je slatko jelo.Posmatrajuæi to, rekla je Jingi: - Vrati mi dete da ga odnesem majci. Ovo zrnce od ženice živeæe, znaj, i neæe dati svojoj majci da se otrgne od života.Tako je èasak docnije po suncu prenela u naruèju dete do svog starog dvorišta, u odaju gde je Èiju-ming ležala na velikoj postelji, èije su zavese još bile ukrašene znamenjima plodnosti. Èijuming je ležala sklopljenih oèiju i stisnutih usana. Lice joj je bilo samrtnièki bledo. Ruke su joj ležale na svilenom jorganu, otvorene i nepomièno opružene. Mnogo su se bile promenile te ruke. Za ciglih nekoliko meseci. Bile su grube i snažne od rada kada je došla, a sada su bile tanke i bele.- Donela sam vam vaše detence - rekla je blago gospa Vu. - Dobro se najelo, pa je sada dovoljno snažno da bi moglo ležati na vašoj ruci.Kada se Èijuming nije ni makla na te reci, gospa Vu joj je podigla ruku i obgrlila njome dete pošto ga je položila kraj nje, a zatim ga pokrila. Ruka Èijuminge priljubila se èvršæe oko odojèeta. Otvorila je oèi. - Morate mi oprostiti što vam se nisam sinom odužila - rekla je ponizno.- Zar ja ne znam da kæeri jednako kao i sinovi dolaze sa nebesa? - odgovorila je gospa Vu. - Pored toga, u naše dane dobre su i kæeri, takoðe.Onda se setila šta je kazao brat Andre i brzo produžila: -> Ne smete oseæati da imate neke dužnosti prema meni. Ništa vi meni ne dugujete.Èijuming je izgledala iznenaðena time. - Ali zašto sam onda ovde? - zapitala je.

Gospa Vu je sela na ivicu kreveta. - Meni je kazano da sam vam nanela veliku nepravdu, sestro moja. Istina je da sam vas dovela ovamo kao što bih mogla kupiti oku svinjetine. Kako sam se mogla usuditi da se ponašam tako prema jednom ljudskom19 Paviljon žena289biæu? Sada vidim da ni jednog èasa nisam pomislila na vašu dušu. Šta bih mogla uèiniti da ispravim svoju krivicu prema vama?Izgovorila je te reci bez podizanja i spuštanja svoga ljupkog glasa. Na licu naložnice ukazao se izraz dubokog straha. - Ali kuda bih, jadna, mogla da idem? - promucala je.Gospa Vu je videla da je Èijuming uopšte nije razumela, nego je mislila da joj kazuje uljudno, kao što obièavaju da èine bogataši i moguænici ovog sveta, da je nekorisna i nepotrebna.- Ne želim ja da vi odete odavde - rekla je gospa Vu. - Ja kažem samo da sam vam nanela nepravdu. Da biste bolje videli šta mislim, dozvolite mi da vas nešto zapitam. Kad biste mogli postupiti po svojoj volji, kad ne bi bilo nikoga o kome treba voditi raèuna, šta biste uèinili sa sobom?- Kako bi moglo ne biti nikoga na koga bi se trebalo obazirati? - zapitala je Èijuming u nedoumici. - Tu je naš gospodar i tu ste vi. A kraj vas dvoje poštovanih i uvaženih, tu je i æela porodica.- Zašto ste molili stranog sveštenika da uzme vaše dete ako umrete? - zapitala je gospa Vu.- Nisam htela da vam dodijavam sa ženskim detetom - rekla je Èijuming.- Zašto ste pokušali da umrete pre suðenog dana? - zapitala je opet gospa Vu.- Zato što mi je Jinga rekla da mi se na stasu vidi da æu žensko roditi, pa sam odonda u duši bila rešena da odemo obe zajedno, kako nikom ne bismo zadavale nikakve muke.- Smrt može isto tako da zadaje muke kao i život - rekla je gospa Vu.- Moja ne - odgovorila je bezazleno Èijuming - jer ja nemam nikakve vrednosti ni za koga.Na to gospa Vu nije umela da odgovori. Ustala je, oseæajuæi se potpuno bespomoæna u tom èasu. - Okanite se takvih misli - uzviknula je. - Kad biste umrli, vaspitanje ovog deteta bilo bi velika muka, a290vi znate da ja nikad nisam bila od onih koji misle da se žensko može pustiti da umre.- Vi ste dobri - rekla je Èijuming i opet sklopila oèi. Suze su joj navirale ispod spuštenih trepavica. Gospa Vu ih je videla, ali je videla takoðe da se ruka Èijuminge veoma èvrsto obavila oko deteta, pa se udaljila, smatrajuæi to za dobar znak.Prelazeæi preko dvorišta, srela je g. Vua, koji je upravo dolazio sa ulice. Našli su se neoèekivano licem u lice, a ona je odmah primetila da je on èas pre èinio nešto što ona ne bi odobrila, jer mu se lice zacrvenelo, a po èelu su mu izbile sitne graške znoja.- Majko mojih sinova! - uzviknuo je.- Maloèas sam svratila kod vas da vidim našu drugu gospu - rekla je ona ljubazno. - Moramo razmisliti o njenom sluèaju. Pokušala je da umre zato što se plašila da æe dete biti žensko i da æe njih dve biti na teretu u kuæi.- Kakva glupost! - uzviknuo je on. - Kao da smo mi neki prost svet, koji bi vodio raèuna da li su u kuæi jedna usta više ili manje!- Vratiæu se nazad s vama - rekla je gospa Vu. - Vaša mudrost mi je potrebna. - Vratili su se zajedno i ušli u prostranu èetvorougaonu sobu, gde su proveli tolike èasove svog zajednièkog života. Do njih je bila spavaæa soba gde je ležala Èijuming, sa svojim detetom na ruci, ali nije bilo nikakve opasnosti da bi neko mogao èuti njihov razgovor. Visoko nad njihovim glavama, izukrštan gredama, dizao se sumraèni prostor koji ih je delio od krova i gutao svaki ljudski glas.- Sada, kad veæ imamo u kuæi ženu, koja je ipak živo ljudsko stvorenje - rekla je gospa Vu - šta da uèinimo sa njenim životom i sa onim koji je ona donela na svet? Govorim vam ovo jer vidim da vam se ne dopada. Ali je ovde. Doista, moram vas moliti da mi oprostite.G. Vu se oseæao neugodno. Obukao je toga jutra krznom postavljen ogrtaè, a dan je ispao topliji od19*291jutra. Osim toga, vruæina bi ga lako spopadala, èak i zimi.- Stid me je što sam ja, posle tolikog vašeg staranja za mene... - zaustio je mucajuæi. - Da, ona je dobra, bez sumnje. Ali znate kako je. Dobrota je odlièna stvar kod jedne žene. Ali...- Bila sam veoma sebièna - rekla je ona jednostavno. Sedela je kao i obièno, ruku sklopljenih u krilu. Nije gledala u njega. Umesto toga, upirala je zamišljen pogled u senku na podu. Bile su to senke zimskog bambusa, koji je rastao s obe strane suncem obasjanih vrata i èije je strelasto lišæe igralo na vetru. Mislila je na brata Andrea i shvatila je najednom šta je hteo da kaže. Slobodna neæe moæi da bude dokle god se potpuno ne posveti drugima, a to može uèiniti samo ako preuzme na sebe stvar koju je najviše mrzela.- Vidim da sam pogrešila - rekla je, ne dižuæi oèi. - Neka sve bude onako kao što vi želite. Otpremiæemo Èijumingu odavde, ako hoæete. A ja æu se vratiti ovamo. Zaboraviæemo, vi i ja, ove po-slednje mesece.Èekala je na radosni uzvik kojim æe on, mislila je, pozdraviti njenu ponudu, ali on nije došao. Kada je æutanje postalo neprijatno, ona je podigla oèi i videla da mu znoj curi sa zajapurena lica. Nasmejao se od muke kada je

primetio da ga posmatra i otkopèao okovratnik plahovitim pokretom, da bi odmah zatim izvukao svilenu maramicu, kojom je stao da briše oznojeno lice.- Da sam znao - jeknuo je - da sam mogao sanjati...Nju je nešto ledeno stezalo oko srca. On je više nije hteo. Bilo je, dakle, istina ono što je èula. Sam je našao neku drugu.- Prièajte mi o njoj - rekla je blago. Zastajkujuæi i mucajuæi, prekidajuæi se u recinekoliko puta da bi se zbunjeno nasmejao smehom koji je lièio na stenjanje, on joj je rekao da se pita ne bi li trebalo smestiti Jasminu u zasebnu kuæu.292- Neæu da dodajem još jednu tolikim brigama koje imate pod ovim krovom - rekao je.Ona je otvorila malo šire svoje duguljaste i ljupke oèi. - Zar bi vaša sreæa mogla poveæati moje brige? - zapitala je svojim najsrebrnastijim glasom. - Pustite je da doðe ovamo i živi pod našim krovom. Zašto bi vam dom bio pocepan nadvoje?On se digao, prišao joj i uzeo je za ruku. Ležala je na njegovom mesnatom dlanu, sveza i meka. - Vi ste dobra žena - rekao je sveèano. - Nije dato svakom èoveku da ima što hoæe i da istovremeno živi u miru pod roðenim krovom.Ona se nasmešila i izmakla svoju ruku.Ali, dugo pošto su se rastali, èudila se duboko studenoj jezi koja joj je maloèas sledila srce u jeku zadovoljstva kojim je bila prožeta. Da li æe ona izabrati ženu koja æe zauzeti njeno mesto ili æe on sebi da izabere drugu ženu - to su bile dve sasvim razlièite stvari. Snebivala se iznenaðeno nad zamršenim klupkom koje život ume da naèini od odnosa izmeðu èoveka i žene. Mislila je da je potpuno slobodna - da je ništa više ne veže za njega - zato što ga više nije volela. Ali, otkud je bila slobodna ako se mogla osetiti uvreðena u svom ponosu kada je saznala da se ugasila i njegova ljubav prema njoj. Brat Andre je imao pravo. Mislila je samo na sebe, uvek i samo na sebe.* * *- Kako bih samo mogla od sebe da se oslobodim? - zapitala je brata Andrea.- Mislite samo na druge - odvratio je on.- Znaèi li to da uvek moram popuštati drugima? - zapitala je ona.- Ako bi nepopuštanje znaèilo da mislite na sebe, onda morate da popustite - rekao je on.- Otac moga sina hoæe da dovede još jednu ženu u kuæu - rekla je ona. - Treba li i pred tim da priklonim glavu?293- Vaš je greh bio ono što je dovelo ovamo onu prvu ženu - rekao je on.Na to se rasrdila na sebi svojstven naèin. U srcu joj je buknula srdžba èiji se èasoviti plamen zapalio jetko, kao kad iskra padne na dva-tri zrnca baruta.- Sad opet govorite kao sveštenik - rekla je zajedljivo. - Vi ne možete razumeti šta znaèi za jednu ženu kada je protiv svoje volje prinuðena da se telom podaje jednom èoveku iz godine u godinu. - Oseæala je u sebi èudnu želju da ga zarazi èemerom svoga jada i svoje gorèine i produžila, ne štedeæi ga ni od èega. - Vi ne znate šta to znaèi predavati svoje osetljivo telo u grube ruke, gledati tuðu pohotu kako se raspaljuje, i oseæati studen ko-ja obuzima roðenu krv i meso - oseæati srce kako se grèi od gaðenja i dušu koja se previja kao crv od gnušanja, pa ipak bivati prinuðena na zagrljaj, podavati se tuðoj nasladi, za ljubav mira u kuæi.Izraz spokojne èistote na njegovom licu ostao je nepromenjen. - Ima mnogo naèina da se telo prinese na žrtvu, duše radi - rekao je.Ona je uzdahnula. - Treba li da dozvolimo onoj drugoj ženi da doðe ovamo?- Nije li bolje da bude pod vašim krovom sa vašim pristankom nego pod drugim bez njega? - odvratio je on.- Nikad ne bih mogla pomisliti da æe mi jedan strani sveštenik dati takav savet - rekla je ona opet zajedljivo.Otvorila je knjigu bez daljeg razgovora i stala da prouèava jevrejske psalme pod njegovim rukovodstvom. Dok su tako trenuci promicali tiho jedan za drugim, ona je bivala sve dublje ganuta prikrivenim smislom koji je u njima postepeno sagledala. Tu je ljudsko srce, oseæala je, vapilo za neèim što bi moglo da obožava. A šta je obožavanje negoli uzda-nje i nada da život i smrt imaju smisla zato što ih je nebo snovalo i stvorilo?- Je li naše nebo vaš bog i je li vaš bog što je naše nebo? - zapitala ga je.294- Oni su jedno te isto - odgovorio je on.- Ali mala sestra Šija rekla mi je da nisu - otpovrnula je ona. - Ona nam je uvek govorila da verujemo u jednog istinskog boga, a ne u naše nebo. Ona je tvrdila da to nije jedno isto.- U svakom hramu ima po nekoliko budala - rekao je on blagim glasom. - Postoji samo jedan istinski bog. On ima mnogo imena.- Je li onda ma gde na Zemaljskoj kugli, na ma kojim obalama, oni koji veruju ma u kog boga ve-ruju u tog jednog?- I tako su braæa - rekao je on, slažuæi se s njenim recima.- A ako ja ne verujem ni u koga? - zapitala je ona svojeglavo.

- Bog je strpljiv - rekao je on. - Bog èeka. Ne postoji li veènost?Ona je osetila neku èudnu toplinu koja je strujala kroz njega i kroz nju. Ali nije poèinjala, niti se završavala u njoj. Èinilo joj se da je njih dvoje samo prenose, s jednog kraja zemlje na drugi.- Nebo je strpljivo - ponovila je ona. - Nebo èeka.Rastali su se s tim recima. Brat Andre je uvezao svoje knjige u oveštalu crnu maramu i stavio ih pod ruku. Ona je stajala na vratima biblioteke i posmatrala ga dok je prelazio preko dvorišta. Njegova golema prilika poèinjala je da se guri, kao da mu je proseda glava bila teret koji je pritiskao njegova Široka ramena. Ili je to, rekla je samoj sebi, bilo možda stoga što je sve više išao sa oèima uprtim pravo u stazu pred sobom. Retko bi kad dizao glavu da vidi šta je ležalo na kraju puta.Okrenula se i vratila u biblioteku kao što je obièavala da èini posle tih èasova uèenja i razgovora. Sedela bi katkad èitav sat da bi joj se urezale u pamet stvari o kojima joj je govorio brat Andre, da bi opet proèitala ono što su zajedno èitali, razgledala slike koje bi joj ostavio, razmišljala o recima koje bi joj rekao.295Ali je toga dana sedela nepun sat kad su se za-orili glasovi èija je jeka dopirala iz spoljnih dvorišta. Digla je glavu i oslušnula. Ma šta to bilo, pomislila je, Jinga æe doæi i kazati šta je. Ali joj ta pomisao èestito nije ni sinula u pameti kada je veæ ugledala Jingu kako trkom ulazi u njeno dvorište. Jeèala je i plakala, zarila glavu u kecelju i nastavila da se trese od plaèa.Gospa Vu je skoèila na noge. Knjiga, koju je držala u rukama, pala je na pod. Mora da se dogodilo neko veliko zlo. Pomislila je na Lijangma, svog najstarijeg sina. Ali je on toga jutra bio otišao od kuæe kao i obièno. Pomislila je na g. Vua. Ali je Jinga toga trena kroèila preko praga. Opet je kece-Ijom pokrila lice i zavapila: - Avaj, strani sve-štenik!- Šta je s njim? - zapitala je gospa Vu oštro.- Maloèas je otišao odavde.- Premlatili su ga na ulici - jeknula je Jinga.- Lobanja mu je skroz razmrskana.- Premlatili ga? - ponovila je gospa Vu, glasom koji je lièio na nejasno treperenje daleka odjeka.- Da, oni mladiæi - produžila je jecajuæi Jinga. - Zelena družina ... zlotvori jedni! Pljaèkali su menjaèevu radnju, a sveštenik video menjaèa kako plaèe i nebo proklinje, pa zastao da bi ga spasao, a mladiæi su u tom izišli napolje, pa i njega izudarali po glavi.Gospa Vu je malo šta znala o zelenoj družini. Jedva je ikad i èula za nju. Ali je znala da su to bili mladi probisveti koji su tumarali carskim drumovima i krstarili gradskim ulicama. „Otkup zelenoj družini", bio je jedan od redovnih troškova obele-ženih u raèunima upravitelja njihovog imanja.- A gde je brat Andre? - uzviknula je ona.- Odnesen je svojoj kuæi i leži u postelji. Ali ovde je vratar koji kaže da vas on zove - rekla je Jinga.- Moram poæi - rekla je gospa Vu. - Pridr-žite mi ogrtaè.296- Naruèiæu nosaèa - uzviknula je Jinga.- Ne, za to nema vremena - rekla je gospa Vu. - Uzeæu rikšu na kapiji.Nekoliko èasova docnije, æela je kuæa znala da je gospa Vu prvi put u svom životu otišla u stranu kuæu - u dom tuðinskog sveštenika. Sedela je uspravno u rikši i rekla trkaèu koji joj je okretao leða: - Platiæu vam dvostruko, ako udvostruèite uobièajenu brzinu.- Platite trostruko, pa æu biti triput brži - doviknuo joj je on preko ramena.Daleko iza nje Jinga se vozila u drugoj rikši, mada gospa Vu - jednom u životu - nije mislila šta æe ljudi reæi na ono što èini. Samo jedna misao vrtela joj se u glavi - da mora nekako stiæi do njegova uzglavlja dovoljno brzo da bi mu još jednom mogla èuti glas i da bi joj on mogao pokazati put koji bi sledila do kraja života.Sa tom mišlju je iskoèila pred prostu, neoboje-nu drvenu kapiju, i ušla ne obaziruæi se ni na šta i ni na koga. Doèekala ju je jedna stara žena, koja je plakala.- Gde je naš stariji brat? - zapitala je. Starica se okrenula i odvela je u nisku kuæu odcigala, kroz otvorena vrata, preko dvorišta - punog dece koja su se bila okupila u gomilu i jecala, do jedne sobe.Tu je ležao brat Andre, na uzanom krevetu od bambusa. Oko njega su stajali odrpanci sa ulice, ljudi i žene. Razmakli su se pred gospom Vu da bi mogla priæi njegovoj postelji, a on je otvorio oèi kao da je osetio njeno prisustvo. Glava mu je bila povezana nadvoje-natroje belim ubrusom od gruba platna, ispod koga mu je niz obraz tekla krv natapajuæi jastuk pod njegovom glavom.- Evo me - rekla je. - Recite mi šta treba da èinim.Nije mogao da progovori nekoliko trenutaka. Nekoliko dugih trenutaka. Umirao je. Ona je mogla da sagleda prazninu u dnu njegovih crnih oèiju, a zatim je tu ugledala èudan i dalek sjaj. Da li je to297bio odblesak njegove volje koja se prikupljala po-slednjim silama? Upro je u nju ukoèen pogled, dok su mu se usne rastvarale, a grudi nadimale udišuæi duboko.- Nahranite moje jaganjce - rekao je razgo-vetno.

Onda je videla dolazak smrti. Dah je stao, kapci još jednom ustreptali, volja se ugasila. Njegovo veliko telo streslo se, a ruke raskrilile i nemoæno pale tako da su se obesile niz obe strane kreveta i lupile0 hladni poploèani pod. Ona se prignula da bi prihvatila i podigla njegovu desnu ruku, a jedan od onih odrpanaca prišao je i digao sa zemlje njegovu levu ruku, i tako su se oboje našli jedno prema drugom, stojeæi i držeæi te dve ruke. Preko lesa, ona je pogledala u oèi nepoznatom èoveku. Bio je oèito ni-ko i ništa, sluga i prosjak. Pogledao je u nju bojažljivo i nežno spustio ruku brata Andrea na njegove smirene grudi, a ona je desnu preko nje položila. Deca su došla u sobu trèeæi i sjatila se oko kreveta koji je sada bio mrtvaèki odar, sva plaèuæi i uglas dozivajuæi: - Oèe ... oèe! - Videla je da su to sve ženska deca ispod petnaest godina i da su starija nosila mlaðu koja još nisu umela da hodaju. Naslanjala su se na brata Andrea i milovala mu bradu, dohvatala skutove svojih haljinica i brisala mu krv sa lica, jednako plaèuæi i gorko jecajuæi.- Ko ste vi? - upitala je spokojnim glasom, koji se i njoj samoj uèinio nekako èudan i stran.- Mi smo njegova jagnjad - zagrajale su uglas devo j èièe.- Ali zalutala - rekao je odrpanac. - Malu je uzimao sa one ledine ispod gradskog zida, gde se svaki èas po koje dete naðe napušteno. A velika su odbegle robinjice. Prihvatio je svako na koje bi naišao.Ona je oseæala potrebu da se isplaèe u samoæi1 nad sobom zato što joj je on umro. Ali deca su se pripijala uz njegovo mrtvo telo, a ruke su im se savijale oko njega, grleæi ga kao da bi ga ogrejale.298- Oh, njemu je zima - jecala je jedna mala devojèica. Na obrazima su joj se sijale suze. Prislonila je njegovu ruku uz svoj vlažni obraz. - Ruka mu je tako hladna.Gospa Vu je stajala nepomièno usred te èudne porodice. Onda joj je palo na um da još ne zna sve što se dogodilo.- Ko ga je doveo do kreveta? - zapitala je muklim glasom.Odrpanac se kucnuo po prsima. - Ja. Video sam kad je pao. Na ulici se sve živo bilo poplašilo. Zeleni razbojnici pobegli su kad su videli da umire. Menjaè je zatvorio kapke na radnji i ušao u svoju kuæu. Ali ja sam samo prosjak. Èega bih se bojao? Taj strani sveštenik èesto bi mi udelio koju paru, naroèito zimi. Gdekad me noæu i kuæi dovodio, pa bih ovde i prenoæio. A i hranu mi je davao.- Vi ste ga preneli ovamo! - rekla je ona.- Ja i ova braæa prosjaci - rekao je on. Ona je videla oko sebe pet do šest ljudi u krpama. - Prevelik je da bi ga mogli nositi jedan ili dvojica.Spustila je pogled na mirno lice brata Andrea. Došla je nadajuæi se nekolikim recima koje bi bile samo njoj upuæene. A on je umesto toga rekao: - Nahranite moju jagnjad. - Decu koju je usvojio. Bila su još uvek tu, oko njega, sva do jednoga, ali opet napuštena. Preletela ih je pogledom i susrela se s njihovim oèima, koje su se jedne za drugim u nju upirale.Devojèice su je posmatrale sa nagonskom pro-nicljivošæu dece, prenoseæi svoje nade sa nemog lika brata Andrea na njenu nepokretnu, ali živu priliku.- Šta da uèinim za vas? - rekla je neodluèno.- Gospoðo, šta vam je kazao naš otac da èinite? - zapitala je zabrinuto jedna mršava mala devojèica. Držala je na ruci bucmasto veselo detence.Na to pitanje moglo se odgovoriti samo istinom. Gospa Vu je tako i uèinila. - Rekao je da vas hranim - rekla je.299Deca su se zgledala. Mršava devojèica prebacila je dete na drugu ruku. - Imate li dovoljno hrane za sve nas? - zapitala je ozbiljno.- Imam - rekla je gospa Vu.Stajala je i dalje, gledajuæi u tu žensku decu.- Nas ima dvadeset - progovorila je opet ona mršava devojèica. Meni je petnaest godina... kako bi koja navršila šesnaestu, on se pobrinuo za njenu buduænost.- Pobrinuo za buduænost? Kako to? - zapitala je gospa Vu.- Kad napune šesnaest godina, on im naðe muževe i udomi ih - rekla je starica koja se u meðuvremenu vratila u sobu.Govorile su kao da je još uvek živa ona golema nema prilika koja je ležala na postelji.Gospa Vu je pogledala brata Andrea. Oèi su mu zatvorene, a ruke skrštene na grudima.- Odlazite iz ove sobe! - rekla je oporo. - Svi do jednog! Ostavite ga na miru.Izišli su poslušno, prosjaci, deca i starica. Samo je ona ostala.Ukruæena, na vratima je stajala Jinga. - Idite odavde - rekla je gospa Vu.- Ja æu stajati pred vratima - odgovorila je Jinga.Gospa Vu je zatvorila vrata. Njeni postupci iza-zvaæe ogovaranje. Zašto bi jedna gospoða želela da ostane nasamo s jednim stranim sveštenikom, makar on bio i mrtav? Ali ona nije hajala za to. Za nju on više nije bio ni stranac ni sveštenik. Od svih biæa koja je srela, on je bio jedino koje je obožavala. Od starog gospodara mnogo je nauèila, bez sumnje. Ali se stari gospodar bojao mnogih stvari. Brat Andre se nije bojao nikoga i

nièega. Nije se plašio ni života ni smrti. Dok je bio živ, ona o njemu nikad nije mislila kao što žene misle o muškarcima, ali ga je sada, posle njegove smrti, gledala kao muškarca koji leži mrtav. U mladosti je to morao biti izvanredno lep èovek. Njegovo gorostasno telo koje je ležalo ispruženo pred njom imalo je srazmere velièanstve-300nosti. Smrt je ozarila nekom prozraènom èistotom njegovu bledu kožu.Poznala ga je najednom, tek u tom posmrtnom èasu. - Vi ste onaj koga volim! - rekla je šapatom, u bolnom iznenaðenju.Ali, poznavši ga tako i prihvativši ga, osetila je odmah zatim kako se iz korena preobražava æelo njeno biæe. Mada se nije ni s mesta makla, krv je potekla njenim žilama brzo i šumno, kao olujna bujica, paleæi joj srce svojom vrelinom. Æelo njeno telo bridelo je i treperilo pod udarcima tog nevidljivog i neèujnog vihora. Ali mozak je bio jasan, a ceo njen lik odisao je novom lakoæom i snagom. Digla je glavu i obazirala se po sobi. Njena èetiri zida još su stajala oko nje, ali se ona oseæala slobodna kao da je ništa više ne deli od najdaljih zrenika. Slobdna i netaknuta u svojoj novoj potpunosti. Kao sneg celac. Na svom odru, njegovo telo je ležalo kao što je ležalo otkad je umro, ali je ona, gledajuæi ga sada, znala da je on sam pobegao iz svoje tamnice. Bila je nevernica do dna duše. Godinama nije ulazila ni u kakav hram niti palila tamjan pred nekim bogom. Njen otac je oèistio njenu dušu od sujeverja svojstvenog ženama, a stari gospodar dovršio je njegovo delo. Nije verovao u tom trenu u jednog nevidljivog boga. Pa ipak, znala je izvesno da onaj koga je poznala u smrti nije prestao da postoji.- Andre - zovnula ga je po imenu tiho i raz-govetno, i nikada ga više neæe zvati bratom. - Vi živite u meni. Trudiæu se svim silama da saèuvam vaš život.U èasu kada je izustila te reci, mir je preplavio njeno biæe. Bio je tako dubok, prožimao ju je takvim spokojstvom, ispunjavao tolikim blaženstvom, da je prvi put u životu pojmila da nikad pre nije znala šta je to mir. U toj goloj sobi, stojeæi nepokretna pred njegovom napuštenom ljuskom, saznavala je šta je to sreæa.Ali ta sreæa nije bila zanos. Bila je snaga èije se delovanje veæ zaèinjalo u njenom duhu i u njenom telu. Bilo je izvesnih stvari koje je morala uèiniti301i koje su joj najednom postale savršeno jasne. Njegovo mrtvo telo mora biti pokopano, ali ne u prisustvu sveštenika niti uz molitve. Ono malo stvari koje je posedovao treba podeliti, i to ona lièno treba da uèini. A onda æe jednostavno produžiti da èini ono što je on èinio, ma šta to bilo.Izišla je mirno iz te sobe i prešla u drugu gde su je èekali Jinga i ona stara žena, prosjaci i deca. Sela je na jednu od nekoliko drvenih stolica koje su se nalazile u toj prostoriji.- Da vidimo sada šta æemo sa njegovom sahranom - rekla je. - Je li ostavio ikakva uputstva?Svi su se zagledali. Deca su bila preplašena i nisu ništa kazala. Starica je jecala i brisala oèi kece-ljom. - Njemu umiranje nije bilo ni na kraj pameti- uzviknula je - a ni mi nismo pomišljali na takvu stvar kao što je njegova smrt.- Je li igde imao srodnika? - zapitala je gospa Vu. - Ako jeste, ja pretpostavljam da bi njima trebalo poslati njegovo telo.Za kakve srodnike niko nije znao. On je naprosto došao ovamo pre bogzna koliko godina i više nije odlazio odavde.- Je li dobijao pisma? - zapitala je gospa Vu.- I kad jeste, nije ih èitao - rekla je starica.- Ostavljao ih je da leže okolo neotvorena, a ja bi ih uzimala posle nekog vremena i ušivala u donove deèjih cipelica.- A zar on nikad nije pisao? - produžila je gospa Vu.- Nikada - rekla je starica.- A vi, znate li nešto? - zapitala je prosjaka- nije li nekad vama štogod govorio?- Nikad ni o kome svom - odvratio je prosjak koji je po neèemu izgledao kao neki predvodnik te æutljive družine. - Govorili smo samo o ljudima u gradu i okolnim selima, kojima bi bila nužna kakva pomoæ.Gospa Vu je razmišljala o tim oskudnim obave-štenjima. Andre je pripadao samo njoj. Nije bilo nikog drugog ko bi na njega polagao neko pravo. Ona302æe mu kupiti mrtvaèki kovèeg, prost i crn. Što se tièe groblja, pokopaæe ga u svojoj zemlji. Pomislila je na jedno svoje omiljeno mesto, na padini jednog brega, koji su u polukrugu opasivala neka od njenih pirinèanih polja. Tu je rasla jedna od onih smreka lepezasta lista i žuta ploda koju u njenom kraju zovu džingko, staro neko drvo u èijem se hladu odmarala uvek kad bi izlazila na to imanje da nadzire proletnju setvu.Digla se. - Otiæi æu danas po podne i narediti da mu se tamo iskopa grob.Dok se dizala sa svog mesta, deca i starica po-smatrali su je zabrinuto, a ona je shvatila zašto se brinu. Što æe biti s njima, mislili su svi. A o èemu bi drugom mogli da misle?- Da li ova kuæa njemu pripada - rekla je obaziruæi se po goloj sobi.

Starica je zatresla glavom. - Ovo je iznajmljena kuæa - rekla je - dobili smo je veoma jevtino zato što je ukleta. Zbog lasica koje su se ovde odne-kuda nakotile i koje su, kao što znate, zlim dusima stan, pa tako niko neæe da živi pod njenim krovom. Ali su se njega zli dusi bojali, te smo mi ovde živele bez svake opasnosti i uz veoma mali trošak.- On nema nikakva imanja? - zapitala je ona.- Ništa izuzev dve preobuke. Jednu je nosio dok bih ja drugu prala. Ima, doduše, još nekoliko knjiga i onaj svoj krst. Jednom je imao i veoma lep kip prikovan na drveni krst, i bio ga je obesio na zid, u svojoj sobi iznad kreveta. Ali je jedne noæi pao i slomio se, a on drugog nikad nije ni dobio. Imao je još jedne brojanice, ali se jedno od dece igralo njima, pa se nit prekinula, a on ih više nikad nije nanizao. Neka zrna su se nekud otkotrljala i izgubila, a on je onda kazao da mu više i ne trebaju.Dok je starica govorila, pogled gospe Vu lutao je po sobi.- Šta je u onoj crnoj kutiji? - pitala je, upiruæi kažiprst u crno sanduèe neviðena oblika, èija joj namena nije bila jasna.303Starica je pogledala na tu stranu. - To je èarobna kutija sa glasovima - rekla je. - Glasove bi slušao po noæi.Gospa Vu se setila da joj je prièao o tome. Prišla je kutiji i prislonila uvo uz njeno drvo, ali nije ništa èula.- Ona ne govori ni s kim drugim - objasnila je stara žena.- Ah, onda æemo je pokopati s njim - rekla je gospa Vu.- Ima još jedna stvar koja je bila njegova svojina, a i ona je takoðe neka èarolija - rekla je starica oklevajuæi. - Rekao nam je da je nikad ne diramo.- Gde je? - zapitala je gospa Vu.Starica se podvukla pod krevet i izvukla odatle dugaèku drvenu kutiju, koju je odmah otklopila. Unutra je ležala sprava koja je lièila na frulu.- Prislanjao bi je na desno oko kad god bi noæ bivala vedra i gledao tako u nebo - rekla je.Gospa Vu je shvatila odmah da je to bilo oruðe pomoæu koga je posmatrao zvezde.- To æu poneti - resila je glasno. - A sada mi donesite njegove knjige - rekla je - a njegove haljine i krst neka mu se u grob polože. Što se tièe ove kuæe, ona æe biti vraæena sopstveniku. Recite mu umesto mene da su zli duhovi isterani i da je sada od zla oèišæena. Može je opet izdati za dobre pare.Sva su se deca bila sjatila oko starice i slušala bez daha te reci, æuteæi i u strahu. Njihovog doma više nije bilo. Ostala su bez igde ièega.Gospa Vu ih je gledala smešeæi se. Sa nežnošæu kakvu dotle nikad nije iskusila, pogaðala je na šta su mislila.- Što se vas tièe, svih vas, a i vas takoðe, stara sestro, vi æete doæi u moju kuæu i tu æete živeti.Deèica su duboko odahnula, gotovo u jedan mah. Bila su van opasnosti. Prihvatila su svoj novi osigurani život sa lakoæom i poverenjem detinjstva i odmah živnula.304¦- Kad, kad? - poèela su da zagore.- Trebalo bi, ja mislim, da ostanete do sutra ovde kraj njega - rekla je ona. - Onda æemo svi zajedno otiæi na grob. Ali se ovamo neæemo vraæati. Odvešæu vas svojoj kuæi.- Srce zlatno - jecala je starica - srce naše predobro i zlatno! On æe znati za to, budite sigurni da æe znati!Gospa Vu se nasmešila ne odgovarajuæi ništa na to. - Imate li dosta pirinèa za njihove obroke?- zapitala je. - Deca æe jesti ovde još danas i sutra ujutro. Na ruèku æe biti kod mene.- U kuæi je vazda bilo hrane za jedan dan, dok je on bio živ - rekla je jecajuæi starica. - Hrane uvek imamo bar za jedan dan.- Onda æu opet navratiti tek sutra - rekla je gospa Vu.Pustila je decu da se tiskaju uz nju jedan trenutak, znajuæi dobro da su bila navikla da se sjate i šæuæure uz njega i oseæaju njegovo telesno prisustvo, pa da im stoga treba ista živa okrepa i umirenje i s njene strane. Zatim je rekla blagim glasom:- Do viðenja, male moje, do sutra - i napustila kuæu gde je njegovo telo ležalo mrtvo, i izišla na ulicu, novo, drugo stvorenje, razlièito u svemu od žene kakva je bila kada je ušla unutra.Vratila se u svoje dvorište i sedela dugo sama. Sama sa svojom izmenjenom liènošæu. Pomirila se s Andreovom smræu. Da je ostao živ, jednom bi sigurno došao trenutak kada bi ona otkrila da ga voli. A tada bi pred njom bila samo dva izlaza izmeðu kojih bi mogla da bira. Morala bi ili iznalaziti izgovore zbog èega više nikad ne može da ga vidi, ili mu se podati svom svojom dušom, kazujuæi mu svoju ljubav. A znala je da bi taj drugi izlaz bio istovremeno i njihov rastanak.Satima je sedela budna i sama te noæi, ne dozvoljavajuæi Jingi da uðe i položi je u postelju. Nije htela da leži u postelji. Htela je da sedi, živa, bodra, samotna, prebiruæi od dna pa do vrha ceo prostrani svet svog novog saznanja. Volela je jednog20 Paviljon žena

305èoveka, stranog i tuðeg, èoveka koji nijedanput nije ni ruke ispružio da se dotakne njene, èiji se dodir ne bi dao ni zamisliti. Nasmešila se u tami posle dužeg vremena. Kuæa oko nje bila je mraèna i tiha, ali je kraj nje gorela sveca, a srce pod grlom govorilo glasno.- Da sam vam pružila ruku - rekla je - biste li sa strahom ustuknuli ispred nje?Ali je znala da se Andre nije plašio nikoga. Bio je tu, istina, onaj njegov bog. A bogovi èoveka su neprijatelji žene, pomislila je gospa Vu. Osetila je ljubomoru prvi put u životu.- Mi nemamo vlastitih bogova - rekla je u sebi.Ali za žene su istiniti bogovi nemoguæi. Razmišljala je o ženama iz svoga kruga, koje su se oda-vale pobožnosti i molile bogovima. Mala sestra Šija nije prestajala da govori o svom bogu. Ali mala sestra Šija nije ni imala nièeg drugog o èemu bi govorila, ni muža, ni dece, ni prijatelja, ni porodice. Po-begla je od te praznine i krenula u poteru za neèim što bi je ispunilo i našla sebi boga. Ne, za ženu je jedini istinski ispit da li æe, sve imajuæi, poput nekih muškaraca sve i odbaciti, i poæi da traži i naæi boga. U æelom svom životu od svih koje je najbolje poznavala ili ikad dobro znala, nijedna nije uistinu tražila boga. To jest nijedna poput Andrea u èasu kada je kao mlad èovek ostavio ženu koju je voleo, i prezreo bogatstvo koje je mogao imati i slavu koju je mogao steæi svojom uèenošæu, i posvetio bogu sav svoj život.Bezglasna povorka njenih snova zaustavila se za trenutak pri pomisli na ženu koju je Andre voleo u mladosti i onda odbacio jer je samoæu voleo više. Mora da je bila mlada i lepa takoðe. Osetila je opet ljubomoru, ne zato što je Andre voleo tu ženu, nego zato što je ta neznana i davno zaboravljena žena mogla da ga gleda dok je bio mlad a još ne sve-štenik.„Volela bih da sam ga videla dok je bio mlad ... mlad gorostas", pomislila je gospa Vu. Sedela je sa-306vršeno mirna, u mukloj tišini, sa rukama sklopljenim jednom preko druge, a na njenim prstima svet-lucao je mekani sjaj njenog prstenja. Da, jedan pogled na Andrea, dok je bio mlad, mogao je svakako biti velika radost za jednu ženu. Bio je naoèit i u srednjim godinama, a u mladosti je po uzrastu i oblièju morao biti lep kao mladi bog. Onda joj je bilo žao žene koju je on odbacio. Sada je, bez sumnje, bila udata i mnogu decu je imala možda, jer žena ne umire zato što jedan èovek raskine s njom, ali je negde u dubini srca još mislila na Andrea, sa ljubavlju ili sa mržnjom. Ako je to bila žena sitnièava srca, onda ga je mrzela, a ako je, naprotiv, bila ši roka srca, nije ga osuðivala i još ga je volela. Ili, možda, ipak nije više mislila na njega. Možda je bila umorna naprosto i davno se prošla svakog ose-æanja kao što to mogu žene koje se neštedimice troše i srcem i telom. Slabost je žene da su joj srce i telo nerazluèno spojeni, poput potke i osnove, pa kad se telo daje nemilice, i srce se lagano iskrza, izuzev ako u njemu nema ljubavi, onakve ljubavi kakvu je ona prema Andreu oseæala. Smræu je osloboðena tereta koji bi mogao postati njegovo telo. Da je ostao živ, oboje bi, možda, izgubili duše u zamkama ploti. Zaèudila se osetivši u tom èasu da joj je æelom snagom prostrujala topla i silovita bujica vrele krvi koja je iznenada zapevala u njenim žilama.„Ipak sam žena uprkos svemu", pomislila je podsmevajuæi se pomalo samoj sebi. I sama pomisao na Andreovo snažno telo bila je dovoljna da onako obogati æelo njeno biæe. Kako li je tek bio opasan po mir kada je kao èovek od krvi i mesa stajao pred njom! Nagonski je osetila zahvalnost prema onim razbojnicima iz zelene družine, koji su uklonili takvu opasnost sa njenog puta. Ah, primetivši kroz vrata kako je prekrasna meseèina obasjavala njene or-hijede, pod bambusima u dvorištu, pokajala se zbog te misli. Bilo je svirepo radovati se što su Andreu oèi bile zanavek skopljene.„Ne radujem se ja što ste vi mrtvi", objašnjavala mu je, „nego što smo oboje pošteðeni od jedne20*307velike nesreæe i tako možemo da saèuvamo svoju veliku radost. Vi, bez sumnje, znate da vas volim."Izgovarajuæi šapatom te reci, oseæala je duboko da bi je on razumeo. Ništa manje ne bi joj ni moglo dati tako neposredno oseæanje potpunog blaženstva i vedrine. Znala je da bi Andreu skrnavljenje njegovog sveštenièkog èina nanelo isto toliko bola koliko bi njoj zadalo gaženje njenih dužnosti prema porodici. Propovedali bi jedno drugom nužnost odricanja, ali bi se to moglo ostvariti samo pod uslovom da se njih dvoje nikad više ne sastanu. Ovako nije bilo potrebno nikakvo odricanje. Misliti o njemu mogla je koliko bi joj srce zaželelo - i bez opasnosti.„Ali, naravno, ja sam se promenila", mislila je. Sedela je još uvek nepokretna tela, ali pitajuæi se u èemu se promenila. To, doista, još nije znala. Mo-raæe da otkriva sama sebe. Srce joj je bilo izmenje-no. „Sebi samoj sam tuða sada", mislila je, iznenaðeno donekle. „Ne znam kako æu se ponašati niti kako æu se oseæati."Ostala je nepomièna u istom stavu ceo jedan èas posle tog otkriæa. „Ne znam ni po èemu kako æu se ponašati", pomislila je opet. „Vrela moga biæa su drukèija. Neæu više živeti po propisima dužnosti, nego po zakonima ljubavi." Tako je pomoæu ljubavi otkrila samu sebe.Osetila je opet onu èudnu toplinu, èija je plima prožimala æelo njeno biæe, ispunjavajuæi je vedrim i smirenim zadovoljstvom.Pomisao na spravu za gledanje zvezda došla joj je na um baš u tom èasu. Bila je naredila da je donesu kuæi kada je kretala iz njegovog doma, da bi stigla zajedno s njom, i sada je bila u biblioteci. Otišla je po nju i

izvadila je iz kutije naprežuæi se, jer je bila teška, i postavila je na nogare koji su se mogli sklopiti i rasklopiti i koje je takoðe našla u kutiji. Onda je pred vratima pokušala da kroz nju po-smatra nebo.Oèekivala je da æe istog èasa videti oblièja zvezda i golemi lik meseca na putanji kojom je hodio308te noæi. Ali, na svoje razoèaranje, mada je noæ bila vedra, nije videla ništa. Prevrtala je spravu u rukama, upravljala je èas u jednom, èas u drugom pravcu, pokušavajuæi da otkrije njenu tajnu, ali uzalud. Nebo je za nju ostalo zatvoreno.Uzdahnula je i sklonila spravu na njeno mesto. Taj komad gvožða i stakla zahtevao je od nje znanje koje nije imala. „Ovo pripada samo njemu", pomislila je. „Pokopaæu ga s njim, zajedno sa kutijom iz koje govore glasovi noæi."S tom odlukom je legla u postelju i usnula.* * *Strancu je prireðena takva sahrana kakvu nisu pamtili u tom drevnom gradu. Gospa Vu nije mogla dozvoliti da lièi na neki porodièni pogreb. Ali mu je ukazala èast kao ukopu uèitelja jednog od svojih sinova. Deca su bila odevena u belo platno bez obruba. Prosjaci koji su preneli brata Andrea kuæi zahte-vali su da i njima daju belu odeæu žalosti. Žalost gospe Vu nije bila obeležena nikakvim spoljnim znakom.U meðuvremenu, pošto je prethodno malo porazmislila o tom koraku, ona se raspitala da li bi o stranèevoj smrti trebalo obavestiti ostale malobrojne tuðince u gradu. Mala sestra Šija, da, trebalo bi joj javiti možda, a i stranom lekaru svakako.Gospa Vu nije još nikad bila videla tog stranog lekara i nije želela da ga vidi ni u toj prilici. Slušala je da lekari iz tuðine idu uvek sa noževima u rukama, spremni da seku èim se neko razboli. Gde-kad bi se pokazali vesti u rezanju otoka i izraslina, ali su im bolesnici èesto umirali pod nožem, a puta i naèina da se od stranca lekara traži naknada za pretrpljeni jad i nevolju nije uopšte bilo, kao što se moglo uèiniti i postiæi ako bi koji domaæi vidar ubio ljudsko stvorenje umesto da ga izleæi. Iz toga309razloga, ljudi u gradu retko su se obraæali stranom lekaru, izuzev kad bi smrt veæ bila sigurna.Poslala je po jednom sluzi poruku onoj nekolicini stranaca u gradu, a on se vratio govoreæi kako su mu rekli da je brat Andre za njih tuðinac, jer nije njihove vere, i da neæe doæi.Pored svega toga, pogreb je protekao onako kako je smislila gospa Vu. Nije obavljen sledeæeg dana, kao što je ona prvobitno nameravala, zato što se dovoljno velik kovèeg nije mogao naæi, pa se moralo èekati dok se ne sadelje naroèiti, za tog pokojnika iz tuðe zemlje.Radeæi danju i noæu, tesar mrtvaèkih sanduka uspeo je da ga naèini za dve noæi i jedan dan. Povorka je krenula u rano jutro, pre nego što je oži-veo promet u gradu. Na èelu povorke, u svojoj nosiljci, bila je gospa Vu, a ostali su išli pešice iza nje i Andrea u njegovom kovèegu. Ona je lièno nadzirala polaganje njegovog velikog tela u kovèeg.Dok su nadnièari dizali Andrea da bi ga zatim položili u kovèeg, ona je stajala kraj njih i svojom rukom, pre nego što su oni zakovali poklopac, sme-stila unutar kutiju sa glasovima i spravu za gledanje zvezda. Bila je opet prenela spravu u njegovu kuæu da bi mogla biti zakopana zajedno sa njim. Stajala je tako mirno i bez glasa, ne odlažuæi ni pokretom ni reèju uglavljivanje teškog poklopca. Gledala ga je kako leži, neizmenjena i spokojna lika kao da spava, podavala se nad njegovim telom svojoj bezizglednoj èežnji i ništa nije govorila, a onda se poklopac spustio i ona ga više nije videla.Nije ni plakala. Zašto bi se odavala svojim plaèem? Slušala je zakivanje klinaca u drvo i videla kako se uže vezuje za dugaèke motke. Morali su naj-miti dvadeset ljudi za prenos tog gorostasnog kovèega, te su ga nadnièari preneli kroz ulice i gradsku kapiju do onog brega na zapadnoj strani grada, a odatle je ona predvodila povorku iduæi ispred pokojnika, a ostali su je sledili, dok tako nisu stigli do drveta džingko, gde je zemlja na padini bila spremna da primi njegovo upokojeno telo.310Niko nije govorio dok su kovèeg spuštali u raku koja je veæ bila iskopana. Deca su plakala, a starica lelekala, ali je gospa Vu stajala nepomièno æuteæi, dok je zemlja, gruda za grudom, zatrpavala grob i dok se, zatim, naèinila humka.U jedan mah, srce joj se steglo u grè èije su kandže bile hladne i tvrde kao gvožðe, jer je pomislila da ga nikad više neæe videti - izuzev u svom seæanju, gde æe zanavek živeti.Kad je sve bilo svršeno, povorka se vratila u grad. Gospa Vu je opet išla ispred ostalih. Decu je odvela svojoj kuæi, te od toga dana više nisu bila beskuænici.XISledeæeg jutra, preleæuæi pogledom s predmeta na predmet po sobi u kojoj je provela toliko èasova, ona je znala, naravno, da je svet taèno isti onakav kao i svakog drugog jutra. Umesto da se probudila sa umorom u telu i duši i potajnom èežnjom da ne zapoèinje još jedan dan, oseæala je u sebi nov polet, pun radosne preduzimljivosti.Ta nova, neoprobana snaga navirala je iz vrela koga u njoj ranije nije bilo. Ono što je prema mužu u mladosti oseæala, bilo je svakako neka vrsta ljubavi. Bilo je nemoguæe ne voleti g. Vua dok je bio mlad. Bio je i suviše

naoèit, i suviše zdrav, i suviše dobroæudan da ne bi probudio èežnju krvi i stekao njenu naklonost, koju je on samo delom izazvao. Ali ta ljubav nije imala nikakve veze s njom samom. Bila je isto tako nagonska kao odraz nekog mišiæa. Srce uistinu nije ništa više do stožer mišiæa u sredini tela.Ona je to znala. Jednom je posmatrala svog starog deda kada je uzeo u ruke još živo srce mrtvog tigra. Bilo je to u vreme kada se još verovalo da èo-vek koji pojede tigrovo srce dobija njegovu snagu. Videla je u seæanju taj prizor isto tako jasno kao da se toga èasa odigrao pred njenim oèima. Bila je tada311devojèica od osam do devet godina. Brðani sa njihovih imanja uhvatili su tigra u stupicu. Režao je kada su ga uneli u dvorište, svega upetljanog u mreže od konopaca. Bio je vetrovit, sunèan dan. Ukuæani su svi istrèali da bi videli ulovljenu zver. Bila je golema i išarana prugama u boji starog zlata. Kada ih je ugledala, razjapila je širom svoje crvene ralje i siknula im u susret kao neka velika maèka, u bezizglednoj mržnji. Žene su vrisnule, a ona je stajala bez glasa, zagledana ukoèenim pogledom u dva divlja, žuta oka. Kao da je osetio njenu moæ nad sobom, tigar je zatvorio ralje, zureæi u njenu de trnju priliku. Kao obnevidela, ona je koraknula napred i veæ bila naèinila jedan korak kada se zaèuo povik njenog deda. Jedan od brðanina skoèio je na zver i zario joj bodež pravo u srce. Seèivo je škripnulo parajuæi krzno, a zver je posrnula i sruèila se na-zatke. Brðanin je digao išèupano srce, æelo i još ustreptalo, i pružio ga dedu, držeæi ga u visini njegovih oèiju.Ali, ono što je sada oseæala prema Andreu nije imalo nikakve veze sa lupanjem nekog ustreptalog srca.Tiha i snažna, ta je ljubav bila kao sunèana svetlost u podne. Ona je ogrevala i krepila, prožimajuæi do najtananijih niti njeno biæe. Bilo je dovoljno da njeni postupci izviru iz topline i svetlosti tog unutrašnjeg sunca, pa da bude dobro i pravo sve što bi uèinila. Ljubav je pronicala njen mozak kao što je prožimala njeno telo. Andre nije bio mrtav. On je bio živ i bio je s njom zato što ga je volela. Uzdržanost njenog tela bila je i prošla. Bila je nepotrebna. Ona, koja je celog veka bila nevernica do srži u kostima, koja se podsmevala sveštenicima i licemernim igrama èuvida po hramovima, koja je toliko puta upirala oèi u nebo ne nalazeæi traga nikakvom božanstvu u njegovoj lepoti i sjaju, kojoj su dusi prirode bili samo detinjasta maštanja, ona je sada bila sigurna da je Andre živ i s njom.„Volela sam ga dok je prolazio ovim dvorištima, odlazeæi i dolazeæi, ali to nisam znala", mislila je.312„Morala sam da vidim mrtvo njegovo telo da bih saznala kako ga volim."A onda se pitala, jer je bila žena, da li je i on nju voleo. I, našavši se pred tim pitanjem da li joj je ljubav bila uzvraæena, prvi put se osetila usamljena.„Kako bi to ikada mogla znati kad ne mogu da èujem njegov glas", mislila je. Okrenula je glavu ka dvorištu i žalila za batom njegovih koraka niz kaldrmu, koraka kojih više neæe biti. Ali je onda, sluk-teæi i ne èujuæi ništa doli cvrkut ptièica po bambusima, ugledala kako se polako na tamnoj zavesi njenog pamæenja ocrtava njegovo odskora zemljom zatrpano lice. Njegove oèi, njegov bradati lik na-smešenih usana, podsmešljiva oštroumnost, koja je bila uobièajeni izraz njegovog lica, pojavili su se tako živo pred njenom uzdrhtalom dušom da je svojim osmehom uzvratila njegov. Glasa mu nije mogla èuti, ali je najednom bila sigurna da je i Andre uistinu nju voleo. Voleo je, mada iza zidina svog sveštenièkog èina, koje su ga držale rastavljena od nje dok je bio u životu. Sada više nije bio sveštenik, a zidovi su išèezli. Nije bilo nikakva razloga da ga ne dozove ma u kom trenutku, nikakva razloga da on ne prekoraèi prag njene duše i ne èekajuæi na poziv. Njegovo telo bilo je mrtvo, ali je njeno postalo sredstvo kojim je mogao da protièe njihov zajednièki život.Pomislila je da bi sada mogla imati novu mudrost kakvu sama nikad nije imala.„Kako sam bila glupa", razmišljala je, upiruæi oèi u plave zavese na krevetu. „Koliko li su samo zbunjeni onim što sam uèinila svi ti ljudi i žene po mojoj kuæi!"A šta je to uèinila? Pokušala je sa bezobzirnom sebiènošæu da se povuèe u samoæu i oslobodi tako svih veza koje su je s njima spajale. Htela je da budu sreæni, svaki na svoj naèin, ali niti je htela da se uznemirava i brine kako bi ih usreæila, niti je bila u stanju da im kaže kako da budu sreæni. Pružila im je hranu i odeæu, održavala stegu i red,313pa ipak je vladala zbrka u celoj kuæi i sve išlo naopako i niko nije bio sreæan. Srdila se na njih zato što nisu bili sreæni. Sada je videla koliko je to bilo ludo.U tom èasu, Jinga je ušla u sobu za izrazom Ijutitog nezadovoljstva na licu. - Zar se jutros ne mislite dizati iz postelje, milostiva gospoðo? - zapitala je. Glas joj je bio svadljiv.- Dan je kišovit - rekla je gospa Vu smeše-æi se.- Otkuda znate, milostiva? - pitala je Jinga kiselo. - Niste èak odgrnuli ni svoje zavese.- Znam po vašem glasu - odvratila je gospa Vu - a oblaka ima, uostalom, i na vašem licu.- Nisam nikad mogla ni pomisliti da æu morati da gledam jednu uliènu devojku u našoj kuæi - ot-povrnula je Jinga - niti da æe sinovi ove kuæe lutati po belom svetu, dok ovde, povrh svega, valja hraniti jednu odbaèenu naložnicu.- Jasmina je dakle došla? - rekla je gospa Vu.- Eno je u zadnjem dvorištu. Èeka - odvratila je Jinga. Užurbala se spremajuæi toaletni sto svoje gospodarice, ali je produžila svoju prièu. - Pitali su me šta da èine s njom. Ja ne znam šta bih s njom uèinila. - Pri tom je ljutito napræila donju usnu. - Devojka kaže da je oèekuju. Kazala sam joj da je ja nisam oèekivala.

Gospa Vu je ustala iz kreveta. Njena mala i uzana stopala našla su se zaèas u njenim cveæem izvezenim papuèicama. - Je li došla sama? - zapitala je.- Jedna krezava stara žena došla je s njom, ali je brže-bolje nekud odlutala. Oh, ostala je nama na vratu, to je sigurno - rekla je Jinga veoma kiselo.Gospa Vu nije više govorila. Okupala se æuteæi, a zatim je svoju haljinu od srebrnosivog brokata obukla preko rublja od meke bele svile. Jinga joj je pažljivo poèešljala kosu, a donja usna bila joj je pri tom i dalje zlovoljno napræena.314- Donesite mi doruèak - zapovedila je gospa Vu. Sela je za sto nekoliko trenutaka docnije i slatko doruèkovala. Oseæala je neku novu glad èak i za jelom, što joj se èinilo zabavno i pomalo smešno. Zar joj nisu prièali da ljubav preseca volju za jelom? Zatim se setila da to èini samo ljubav koja ne nailazi na odziv.,,A mene Andre voli", pomislila je pobedonosno.Nije prošlo ni po sata, a ona se veæ digla iza stola i spremila da poðe u zadnje dvorište da vidi devojku Jasminu.- Zar je neæu dovesti ovamo, milostiva gospoðo? - zapitala je Jinga. - Uobraziæe se ako vi izi-ðete pred nju.- Ne - rekla je gospa - ja æu otiæi do nje. - Sada je želela da što manje ljudi dolazi u njeno dvorište. „Neka niko ne uznemirava duh moga Andrea, kome je to stan", mislila je u sebi. Onda je, hodeæi dalje svojim putem, osetila kako joj stopala staju kao ukopana na mramornom pragu Me-seèeve kapije, kao da ih je neko rukama stegao i za kamen prikovao. Došla joj je na um nova misao.„Ali Andre nije nikada ni pred kim zatvarao svoju dušu", pomislila je. „On bi prišao toj devojci otvoreno i bez ustruèavanja da bi izvideo šta bi mogao uèiniti za nju. Njegov duh, koji je ovde, biæe mi na pomoæi."Obratila se Jingi, govoreæi: - Možete je i ovamo dovesti, naposletku - rekla je.I tako je ona opet sela, a Jinga se udaljila. Svaki sluèajni prolaznik, koji bi kroz kapiju pogledao unutra, mogao bi je videti kako sedi, nepomièno, poput vitkog srebrnog kipa, pognute glave i sa osmehom na svom bledom licu, koje je imalo boju badema. Ali niko nije prošao tuda, nego se Jinga vratila za nekoliko trenutaka, hodeæi ispred mlade devojke omanjeg rasta, rumene i jedre.Gospa Vu je podigla oèi i ugledala Jasminu. Bila je svesna istog èasa da je to jedna od žena prema kojima je nagonski oseæala najveæu odvratnost, snažno i priprosto stvorenje od ovoga sveta, sirovo315i strasno. Odvratila je oèi od nje i osetila kako joj je duša posrnula na pragu izmeðu juèerašnjih snova i stvarnosti toga jutra. Njena osetljiva put naježila se do kosti.Onda je osetila kako nevidljivo prisustvo An-drea utišava i gasi jetko plamsanje njene pobune i njenog gaðenja. Tu je opet bilo njegovo lice, tamno na svetloj zavesi njenog pamæenja. Upiruæi oèi u njegov lik, poèela je da ispituje devojku blagim, nežnim glasom. Jinga je odmakla nekoliko koraka i zastala, slušajuæi i zureæi u njih dve. To uopšte nije bio uobièajeni glas gospe Vu, srebrn i jasan. U njemu nije bilo nikakve tvrdoæe. Pa ipak to nije bio glas kojim je gospa Vu obièno govorila sa decom. Taj glas je bio nešto novo.- Recite mi zašto hoæete ovamo da doðete i živite - zapitala je gospa Vu.Jasmina je pogledala u kamenje pod svojim nogama. Volela bi da je obukla svoj plavi kaputiæ i èakšire od pamuène tkanine namesto odeæe od zelene svile koju je imala na sebi.- Hoæu da se smestim pre nego što se dete rodi - odvratila je.- Zar æe biti i dete? - zapitala je gospa Vu. Jasmina je digla glavu da bi je pogledala u lice,ali je odmah zbunjeno oborila oèi. - Da! - rekla je glasno.- Nema tu ništa od deteta - odvratila je gospa Vu.Jasmina je opet digla glavu i otvorila usta kao da æe se pobuniti protiv te uvrede, piljeæi u oèi gospi Vu. Njihov pogled je bio ukoèen, a u zenicama je blistalo prodirno svetio. Ali su joj odmah zatim suze grunule na oèi.- Deteta, dakle, neæe biti - rekla je gospa Vu.- Milostiva gospoðo, mi nismo dužni da je izdržavamo! - povikala je Jinga.Gospa Vu je podigla svoju duguljastu ruku. - To ja treba da resim - rekla je. - Odlazite odavde, Jinga, molim vas.- Zar da vas ostavim s tim muækom? - zapitala je Jinga.- Stanite tu ispred Meseèeve kapije - rekla je gospa Vu.Èekala je dok Jinga nije otišla, a onda je pokretom ruke ponudila devojci da sedne na jednu baštensku stolicu od porculana. Jasmina je sela trljajuæi oèi èlancima obeju šaka i gutajuæi suze. Gospa Vu je poèela da govori.- Slušajte - rekla je Jasmini - krupna je i ozbiljna stvar uæi u kuæu jednog èoveka, naroèito kad je oko njega mnogobrojna i èasna porodica kao što je naša. Vi možete doæi ovamo i razoriti svaku sreæu pod ovim krovom. A možete opet isto tako uæi unutra i poveæati svaku sreæu svojim prisustvom. Sve to zavisi od ciljeva i namera koje se uistinu kriju u vašem srcu. Ako dolazite zbog pirinèa i krova nad glavom, molim vas da mi to kažete. Ja æu vam oboje obeæati i osigurati. To možete dobiti i besplatno, bez potrebe da ih ovde kupujete svojim telom.Jasmina je pogledala lukavo u gospu Vu. - Ko to igde daje ženi išta ni za šta? - zapitala je.

Gospa Vu se sama sebi èudila. Da se to dogodilo pre mesec dana, ona bi prezirala grubost te de-vojke. A sada ju je naprosto razumela.- Vi niste nikad imali besplatno ni stan ni hranu - promrmljala je. - Vama je teško meni ve-rovati.- Ja ne verujem nikome - rekla je. Izvukla je iz nedara jarko crvenu maramu od svile. Jedan njen kraj bio je prièvršæen za jedno dugme, a drugi je uvrnula oko svojih prsta.- Dakle, vi zbilja dolazite ovamo da biste našli neko utoèište? - rekla je gospa Vu.Jasmina je zatresla glavom. - Nisam to htela da kažem - izjavila je. Podigla je svoje debele oène kapke, a u njenim okruglim crnim oèima zasijao se lukav pogled. - Utoèište su mi obeæavali i drugi ljudi.317- Ali ipak ima nešto zbog èega ste ovamo došli- ostala je gospa Vu pri svome. - Je li zbog èasti da pripadnete našoj porodici, mada biste živeli u dvorištu iza kuæe?Plamena rumen liznula je najednom uz devoj-èine obraze, tako da se crvenilo njenog lica jasno videlo kroz debeli sloj belila kojim je bilo prekriveno. - Dopada mi se moj èile ... - promrmljala je na šatrovaèkom jeziku svoje ulice.Gospa Vu je znala da ona govori o g. Vuu, ali je nije osuðivala. „To se istina iskrada iz devojèinog srca", mislila je, „gola istina. Gola kao od majke roðena."- On je mnogo stariji od vas, dete moje - rekla je gospa Vu.- Ja volim stare ljude - rekla je devojka drhteæi.- Zašto drhtite? - zapitala je gospa Vu. - Nemate zašta da drhtite preda mnom.- Nisam još nikad srela èoveka koji bi bio tako plemenit - rekla je devojka preplašeno. - On je veoma plemenit.- Plemenit? Šta mislite pod tim? - zapitala je gospa Vu. Ona nikad ne bi kazala za g. Vua da je plemenit. Plahovit, nestrpljiv, samovoljan, glup, dobroæudan pokatkad, sebièan uvek - sve su to bile reci koje su mu dolikovale, ali plemenit - to ne.- Mislim ... plemenit - rekla je Jasmina. Podigla je ruku. - Vidite, ova grivna - rekla je - to je pravo zlato. Neki mlad èovek dao bi mi bakarnu, pa pozlaæenu i kleo bi se da je od pravog zlata. Trajala bi mi koliko dok me ne bi ostavio. A èile? A, kod njega nema toga. Njegova je skroz zlatna.- Zagrizla je u grivnu, a onda pokazala gospi Vu tragove svojih zuba. - Vidite?- Jeste, to je zlato - saglasila se gospa Vu s njom.- On je tako strpljiv - nastavila je devojka vatreno. - Kad se ne oseæam dobro, on ne navaljuje na mene. Mladi ljudi ne mare ni za šta. Oniuzimaju ono što hoæe. A taj stari èovek me uvek pita kako se oseæam.- Zbilja? - rekla je cpspa Vu. To nije bio onaj gospodin Vu koga je ona znala.Devojka je opet sela i stala okretati grivnu oko ruke. - Ako ne budem imala deteta... - zausti la je.- Dete nije važno - rekla je gospa Vu.Jasmina je gledala u nju iskosa dok je ona govorila dalje. - Važno je hoæete li vi nešto dodati ili oduzeti sreæi u ovoj kuæi?Jasmina je revnosno digla glavu. - Ja æu vam doneti sreæu, obeæavam vam, milostiva gospoðo ...- Sutra æu se odluèiti - rekla je gospa Vu. Ustala je izgovarajuæi te reci, a Jinga je žurno ušla u dvorište i odvela devojku.Kad je ona otišla, gospa Vu je ušla pod krov hodeæi pravo stazom sunèane svetlosti, koja je nekoliko èasaka pre sinula niz ploènik i vodila do ulaza u kuæu. Svetlost joj je zasenila oèi, ali je gre-jala noge. „Dobro sam izvršila svoj zadatak", pomislila je, èudeæi se samoj sebi, ali sa izvesnim divljenjem. „Otkud sam samo umela tako dobro da se snaðem?"A zatim je razumela otkud. Ako je Jasmina stvarno volela g. Vua, ta se ljubav takoðe mora dozvoliti. Da li je i gospodin Vu voleo Jasminu? Ako jeste, onda bi njihova zajednica bila uistinu još jedna sreæa u kuæi. Sva nesreæa u tolikim kuæama dolazi odatle što u njima nema ljubavi.- Kad se odmorim - rekla je Jingi, koja je ušla otresajuæi ruke od prašine - otiæi æu do dvorišta oca moga sina.- Idite, milostiva gospoðo - rekla je Jinga. Izgledala je veselija. - Možda æe vam ipak uspeti da ga ubedite i urazumite. Mi imamo veæ i previše žena u ovoj kuæi.- Hoæete li ostati ovde? - pitala je Jasminu maloèas, prateæi je do uliène kapije.- Ne znam - promucala je Jasmina poluglasno. - Ona mi je kazala da æe mi sutra reæi.318319- Naša se milostiva uvek brzo odluèuje - rekla je Jinga. Nije dovršila svoju misao - da æe sutra ispasti „ne" ako njena gospodarica nije odmah kazala „da". Pustila je devojku napolje na zadnju kapiju, koju je za njom zatvorila i po vrhu traka-taljkom prièvrstila.- Idem ja onda, milostiva, da ga obavestim o vašem dolasku - rekla je potom. U oèima joj se opet svetlucala njena uobièajena drskost. Gospa Vu je to videla i razumela, pa se nasmešila.Kao i obièno, gospa Vu se probudila potpuno bistre glave i vedra srca.

Celog se života borila za spokoj stvo i vedrinu duše. Naèinila je od sebe zatoèenicu zatvorenu granicama sopstvene volje, nametnutim roðenom telu. Njena volja zapovedala je njenom telu da se vlada na odreðen naèin u odreðenom èasu, bez obzira na njene èežnje ili gaðenje. Ali sada je oseæala da joj više neæe biti potrebno ni na šta da se sili.„Andre", rekla je u sebi, „èudno je, zar ne, da ste vi morali umreti da bih ja to saznala?"„Nije èudno", došla joj je na um misao koja je bila njen odgovor. „Meðu nama je bilo samo moje veliko telo. Vi ste morali da gledate u lice i u crte sa kojima stvarno nisam imao nikakve veze. Njih su mi pukim sluèajem zaveštali moji preci, koji su mi zbilja bili tuðinci. Mada sam bio voljan da pojmim koliko su mi strani i da ih napustim, ja sam ipak rob njihovog mesa i njihove kosti. Sada sam potpuno svoj - ja sam."„Andre", kazala mu je u sebi - njemu koji je bio u njoj: „treba li možda još da vas zovem bratom".„Nikakvo ime ne treba više našem odnosu." Tako je u njenom srcu glasio njegov odgovor.Krasnija nego ikad, gospa Vu je ležala ispružena u svojoj postelji.320Plašila se razgovora koji se u celosti vodio u njenom roðenom duhu. Sklona sumnji i neverici kao što je oduvek bila, ona bi se smejala svakom natprirodnom priviðenju, pa ma to bilo i priviðenje onoga koga je tako žarko volela. Ali nekog priviðenja ili glasa nije ni bilo. Isposnièki jednostavna soba bila je u svemu ista kao u èasu kada je ona sklapala oèi da bi usnila. Glas Andrea koji je odgovarao na njena pitanja èula je naprosto u roðenom mozgu. Bila je to, možda, samo fiksna ideja, opsena njenog duha, krvarenje žive rane, nanesene njegovom smræu i njenim otkriæem da ga voli. Pojmiti za ciglih nekoliko èasova da voli èoveka koji je upravo izdahnuo, to je bio potres dovoljan da zaljulja i nebo i zemlju pred oèima živog ljudskog stvora. Ne bi bilo nikakvo èudo da joj se mozak grèio i savijao od bolova, kao nadvoje preseèen u svojoj izbezumljenoj pometnji. Seæala se da joj je Andre prièao kako se misli gone kroz æelije koje saèinjavaju sivo tkivo našeg mozga. Njeno saznanje da ga je prepoznala, proletevši svim æelijama njenog mozga kao zvezde padalice kroz rovitu zemlju, moralo je poremetiti tokove kojima su celog života proticale sve njene misli.„Ja ne znam ni sama šta æu odsad biti", pomislila je.Osluškivala je ne bi li èula glas koji joj je veæ odgovarao. Umesto toga, setila se najednom kako bi izgledao kada bi se smešio. Videla je svetlost koja je navirala iz tamne dubine njegovih oèiju i uzvratila svojim osmehom na njegov.Jinga je ušla u sobu i izgledala duboko uznemirena neèim. - Predvorje je puno prosjaèke dece- rekla je uzrujano. - Ona bludnica opet sedi u tremu. Kaže da ste vi poslali po nju.Gospa Vu se nasmejala. - Oseæam da bih jutros mogla pojesti èitavu veknicu pšeniènog hleba - primetila je.Jinga je pažljivo pogledala svoju gospodaricu.- Vi ste se promenili, milostiva gospoðo. Izgledate21 Paviljon žena321nekako drukèije. Koža vam je ružièasta kao u de-teta. Da nemate groznicu?Prišla je uzglavlju ogromne postelje i uzela malu ruku gospe Vu, da bi je prislonila sebi uz obraz.- Nije to nikakva groznica - rekla je gospa Vu - nego zdravlje samo.Izvukla je blagim pokretom svoju ruku iz njene i zbacila sa sebe svileni jorgan, kojim je bila pokrivena. Zatim je, ustavši, pustila Jingu da je umije i obuèe. Ali je odbacila da stavi na sebe sivu svilenu haljinu, koju je Jinga pripremila za nju. Umesto nje izabrala je jednu koja je imala boju uvele ruže, i koju je bila sklonila uoèi svog èetrdesetog roðendana, misleæi da nikad više neæe nositi haljine sliènih boja.Toga jutra joj je pristajala kao nikad ranije. Kada je poslednji put imala na sebi tu haljinu, njoj se èinilo da njeno bledilo izgleda žuækasto u poreðe-nju sa rumenim prelivima tkanine. A sada je, naprotiv, imala utisak da njihov odsev poigrava na njenom licu, dajuæi življu boju njenoj koži.„Pogrešila sam što sam je spremila", pomislila je gledajuæi se u ogledalo. Zagolicana, njena uroðena sujeta opet se budila. „Šteta što me nikad nije video ovako odevenu", rekla je u sebi. Nasmešila se na svoju sliku u ogledalu. Pogledala je ispod oka Jingu da vidi je li primetila štogod od svega toga. Ali je Jinga bila zauzeta spremanjem sive haljine, koju je upravo savijala, nameštajuæi šav uz šav i rukav uz rukav.Gospa Vu je prešla u biblioteku. Obièan zdrav razum govorio joj je da njen život lièi na zamršeno klupko nerešenih pitanja, ali ona to nije oseæala. Na dvorištu je èekalo dvadesetoro dece, u tremu je sedela ona mlada bludnica, a g. Vu je više nego ikad predstavljao ozbiljnu odgovornost. A tu su bile još i ona novoroðena devojèica i njena majka Èijuming, pa njeni roðeni sinovi i žene njenih sinova. Ali u njoj nije bilo ni traga njenom uobièajenom pre-zanju od neposrednog dodira sa ljudskim biæima. Oseæala je prvi put u životu da joj niko nije mrzak322ni odvratan. Celog života ljudska biæa su je odbijala“ pomalo i ona se svakad borila protiv toga. Niko joj nije bio potpuno po æudi. Majku nije marila zbog njenog neznanja i praznoverica.Oca je volela ili bi bar rekla da ga je volela, ali ni njega nije marila zato što je njegovo srce bilo daleko od nje i što mu nikad nije mogla bliže priæi. I, mada je g. Vu bio lep mlad èovek kada se udala za njega, na njemu je takoðe nalazila osobine koje su je potajno odbijale. Bila je svesna oblika i mirisa èak i kad bi delila njegovu

strast i oseæala da je njegov dodir vreða još dok bi ga dozvoljavala. Stari gospodar bio joj je mio, bez sumnje, ali je bila od prirode tako osetljiva da nije mogla zatvoriti oèi pred svojstvima koja su je odbijala, mada je nalazila ono što joj se dopadalo. Imao je dobro srce i jasan um, ali su mu zubi bili krnjavi, a dah zaudarao.„Da je Andre bio živ kad sam otkrila da ga volim, pitam se da li bih mogla ..."Pre nego što je mogla iskazati do kraja svoju misao, naišla je druga da joj odgovori: „Vidite kako je smrt mudra! Ona sklanja telo èoveka, a duh mu ostavlja slobodan."„Ali kad bih bila mlaða", podsetila ga je ona, „da li bi onda sam vaš duh mogao da me zadovolji?"Oborila je oèi i zagledala se u glatke sive ploèe sobnog poda. Da li je mogla, dok je bila mlada, za-voleti èoveka iz tuðine? Jer je Andre, naravno, bio tuðinac, èovek druge krvi i iz druge zemlje. Pokušala je da ga zamisli mlada i u zanosu strasti - kao što izgleda muškarac kad gori od strasti, ali joj se sva krv uzbunila od neke èudne srdžbe.„Nemojte!" To je bio krik koji se prolomio u njenoj duši.„Ne, neæu", obeæala je.Jinga je ušla sa doruèkom i brižljivo razmestila u pravilne redove zdelice u kojima je bio poslužen. Gospa Vu je dohvatila svoje štapiæe za jelo.- Jesu li nahranjena ona deca u dvorištu? - zapitala je.21*323- Svakako da nisu, milostiva gospoðo - rekla je Jinga strogo. - Niko nije naredio da se priredi toliko hrane.- Onda vam ja to sada nareðujem - rekla je gospa Vu blagim glasom. - Neka se odmah zgotovi pirinaè, kupi hleb i skuva èaj za njihov ruèak.- Sreæa je što ne pada kiša - rekla je Jinga. - Lepo bismo se proveli kad bismo morali primiti pod krov takav svet.- Ovde ima mesta za svakoga - rekla je gospa Vu.Zaprepastila se kada je videla da se Jinga najednom rasplakala i istrèala iz sobe jecajuæi, pri-tiskajuæi na oèi skutove svog plavog kaputa. - Vi ste se promenili, vi ste se promenili - uzviknula je pri tom.Ali se postarala da velike zdele pirinèa budu postavljene u dvorištu taèno u podne, pa je gospa Vu, kad je izišla, zatekla sve devojèièe za ruèkom. Jele su u slast, a veæe su uz put hranile najmlaðe meðu njima, trpajuæi im pirinaè u otvorena usta. Ona stara žena, koja im je bila paziteljka, digla se na noge punih usta i doviknula deci da moraju pozdraviti gospu Vu kao svoju roðenu majku.- Sada, kad više nemate oca, ja æu da vam budem majka - rekla je gospa Vu smešeæi se. Siroèad su je gledala sa ljubavlju, a gospa Vu je negde u skrivenim dubinama svoga biæa uistinu prvi put u životu osetila iskonski bol raðanja. Osetila je da joj se æelo njeno biæe èepa nadvoje, ali samo zato da bi se istog èasa stopilo ujedno sa drugom ljudskom prirodom, daleko širom od njene. To su bila njena i Andreova deca.- Sve su ovo moja deca - rekla je, èudeæi se nad samom sobom i pitajuæi se otkuda takve reci iz njenih usta. Na zvuk njenog glasa, deca su joj prile-tela ne znajuæi šta bi pre od velike milošte, grleæi je, milujuæi njenu haljinu, priljubljujuæi se uz nju. Ona ih je posmatrala i videla njihovu lepotu i njihove sitne nedostatke i mane. Ali nije oseæala nikakve odvratnosti.324- Vaš otac je èinio za vas sve što je mogao - rekla je smešeæi se - ali vam je majka takoðe potrebna. - Dodirnula je zagnojen i crven ožiljak na obrazu jednog deteta. - Boli li vas još? - zapitala je.- Pomalo - odvratilo je dete.- Od èega je to? - zapitala je gospa Vu. Dete je oborilo glavu. - Od cigarete kojom meje opržila moja gospodarica ...- Oh, a zašto? - pitala je gospa Vu.- Bila sam robinjica kod nje ... pa jednom nisam dotrèala dovoljno brzo kad me je zovnula ... - odvratilo je dete.Položila je svoju ruku u ruku gospe Vu. - Hoæete li mi nadenuti neko ime? - zapitala je moleæivo. - On se spremao da mi ga naðe, ali je umro pre nego što je dospeo na to. Sve ostale imaju imena.- One æe mi kazati svoja imena, a ja æu onda lakše znati kakvo bih vam dala - odvratila je gospa Vu.Jedna po jedna, one su joj kazale svoja imena, a u svakom je imenu zvonio glas Andrea, koji ga je nadenuo i izgovorio.Milosrðe, Vera, Smernost, Blagodet, Istina, Milost, Svetlost, Pesma, Zvezda, Meseèev Zrak, Sunèani Zrak, Zora, Radost, Jasnost - tako su glasila imena koja je davao starijima. Mlaðima je davao imena od šale i milja, Maèkica i Žuna i Ružin Listiæ i Žirèe, Srebro i Zlato. „Zato", rekao je, „što srebra i zlata nije imao ni truna", objasnila su ta dva mala stvora, „dok mu nas dve nismo došle."Sve su se nasmejale takvoj besmislici. - On je nas tako nasmejavao svakog dana - reklo je Zlato. Bilo je to punaèko malo stvorenje koje je èvrsto držalo za ruku svoju drugaricu Srebro.- Jeste li vas dve sestre? - zapitala je gospa Vu, smešeæi se.- Sve smo mi sestre - odjeknulo je gotovo u jednom mahu iz dvadeset grla.

- Naravno - saglasila se gospa Vu. - Baš sam glupa.Dete sa ranicom sasvim se pribilo uz nju. - A moje ime? - pitalo je.Gospa Vu je spustila pogled na njegovo nežno lire. Bilo je prekrasno, pravi pupoljak od deteta, puno lepote na prvom pomolu. Ime je samo došlo na pamet gospi Vu. - Zvaæu vas Ljubav - rekla je.¦- Ja sam Ljubav - ponovilo je dete.U tom trenutku, dvorište je veæ bilo okruženo obruèem æutljivih posmatraèa. Sluge u kuæi nalazile su ovaj ili onaj izgovor da proðu tim putem, da bi zastale uz put i piljile radoznalo u neobièni prizor, ali deca raznih èlanova porodice i dalji roðaci nisu smatrali za potrebno da opravdavaju svoje prisustvo nekim izmišljenim poslom. Stajali su naprosto zijajuæi u tu novu gospu Vu. Naposletku, Jasmini je dodijalo èekanje u predvorju, pa se i ona digla i došla u dvorište, a za njom i njena sluškinja. Jasmina je bila prikupila sve svoje sile, u èvrstoj nameri da bude veoma odluèna i zahteva svoje pravo, kao žena koja je pod srcem nosila buduæu radost u kuæi - jednog sina doma Vua.Ali, umesto stroge, ponosite gospoðe, koju je oèekivala da æe videti, ona je toga jutra ugledala pred sobom ljubaznu, prekrasnu ženu koja se sme-jala okružena jatom malih prosjakinja. Gospa Vu je pogledala na njenu stranu da bi videla ko to tako žurno promièe iza stubova verande i tako su im se pogledi susreli.- Kao što vidite, ja imam mnogo dece - rekla je gospa Vu, smešeæi se - ali vas nisam zaboravila. Kad smislim gde æe da spavaju i da se igraju, ja æu porazgovarati i s vama.Okrenula se prema roðacima. Meðu njima nije bilo ni sinova, ni njihovih žena. Bili su to samo stari roðaci i roðake, neæaci i neæake, koji su se, ne znajuæi gde da se sklone, bili vratili u kuæu svojih dedova, da bi tu našli miran kutak gde bi danju mogli posedati, i uzglavlje na koje bi noæu mogli položiti glavu.- Gde æemo smestiti moju decu? - zapitala je veselo.326- Sestro moja - odgovorila je jedna stara udovica - ako hoæete da uèinite dobro delo, neka im kuæa bude naš porodièni hram!Mada je to pitanje nije zabrinjavalo, gospa Vu ga je ipak postavila naprosto zato što nije znala gde bi sklonila toliku decu. Stoga je odmah prihvatila savet stare udovice. - Baš ste pametni - rekla je zahvalno. - Bolji dom im od našeg hrama doista ne bismo mogli naæi. Tamo æe imati i dvorišta za igru, i jezerce, i vodoskok. Porodièni bogovi imaæe sada šta da rade.Pošla je ispred siroèadi i pokazujuæi im put, u sunèanom sjaju toga vedrog dana, dok su deca ska-kutala za njom, a ona stara žena hramala iza njih. U dnu dvorišta porodice Vu dizao se velik stari hram, koji je sagradila još pre dvesta godina jedna od rodonaèelnica. Želela je da ode u kaluðerice posle smrti svoga muža, ali ne i da napusti svoj dom i živi u nekom javnom hramu. I tako je tu, u senci zidova svoje kuæe, sazidala sebi prekrasan hram gde je živela sa bogovima i doživela blizu sto godina. Otada je staranje za hram poveravano svešteniku koji nije smeo imati manje od pedeset godina, zbog mnogih mladih žena u kuæi.Mada nije bila pobožna, gospa Vu je dozvolila svešteniku koga je zatekla da ostane na svom mestu i održava hram i svake desete godine plaæala je novu pozlatu bogova i odreðenu svotu za tamjan jednom godišnje.Èlanovi porodice, koji bi to želeli, mogli su tu da se mole bogovima, a u kuæi se smatralo kao pre-imuæstvo što žene, blagodareæi tome, nemaju potrebe da odlaze u javne hramove napolju i da tamo, bogovima se moleæi, budu izložene sablažnjivim nasrtajima kakvog sveštenog raspusnika.To je bio hram u koji je ona sada odvela devoj-èice. Zastala je na trenutak na širokom kamenom pragu. Po jedan sa svake strane, nad njom su se na kapiji dizala dva boga, jedan crn, a drugi beo.„Ali da neæe ovi bogovi uvrediti Andrea?" pitala se u sebi. „Njegova vera nema bogova poput ovih".327Uèinilo joj se da èuje njegov gromki smeh kako odjekuje meðu obojenim gredama visoko nad glavama bogova.Odgovorila mu je osmehom i držeæi za ruku de-te koje je nazvala Ljubav, prekoraèila je visoki drveni prag i ušla u hram. Vazduh je bio natopljen mirisom tamjana i krinova. Tamjanom su kadili bogovima, a krinovi su cvetali u dvorištu.Stari sveštenik, èuvši korake, došao je žurno, gotovo trèeæi iz svoje kuhinje. Prilagao je tamo travu kuvajuæi sebi ruèak, pa su mu lice i ruke bili èaðavi. Zverao je iznenaðeno èas u decu, èas u gospu Vu. - Donosim vam darove - rekla je ona. - Kažite mu svoja imena, deco.Jedno po jedno, deca su kazala svako svoje ime, nežnim i veselim glasovima.- A ovo je - zakljuèila je gospa Vu tu èitu-lju - Ljubav. Sve su to darovi za ovaj hram.Stari sveštenik je veæ bio èuo šta se dogodilo. Shvatio je to kao želju gospe Vu da dobrim delima zasluži milost i priznanje nebesa i stoga to nije mogao zabraniti, ma koliko mu to teško padalo. Poklonio se i sklopio svoje èaðave ruke i stao se spoticati o jednog boga za drugim, uzmièuæi nazatke ispred gospe Vu, koja je hitala sve dublje u unutrašnjost hrama, dodeljujuæi deci prostorije èiji su jedini stanovnici do tog èasa bili bogovi koji su tu stajali neuznemiravani i nepokretni tolike godine, zureæi nemo i ukoèeno u dvorišta porodice Vu.

- Ova æe soba biti za vas najmanje - rekla je ona - zato što je ovde božica milosti, pa æe ona da vas èuva po noæi umesto mene. A ova æe biti za vas starije, zato što tu ima dovoljno prostora za sve vas. Vi æete, naravno, pomagati pri èišæenju i spremanju, trudeæi se da bude uvek veoma èista i u najveæem redu.A onda je osetila da se uz nju pribija dete koje se zvalo Ljubav. - Pustite me da idem s vama - moljakalo je žalostivo. - Praæu vam haljine i posluživati vas za stolom. Ja mogu sve da radim.328Srce gospe Vu planulo je žarom èija je toplina ispunjavala nežnošæu æelo njeno biæe. Ali bila je pravedna. Znala je da Andre nikad ne bi pokazao da mu je neka od njih milija od koje druge ili od sviju. Zatresla je glavom. - Morate ostati ovde i pomagati ostalima - rekla je. - To bi isto želeo i vaš otac. - A onda je shvatila da to nije uèinila samo iz oseæanja pravednosti, nego zato što nije želela nikog uza se, nikoga ko bi delio njen život s njom.- Gde æemo spavati, majko? - zapitala su deca gospu Vu.- Doveèe æe ovde biti i postelja, ne brinite - rekla je. - Ali prvo se morate igrati celog dana.A onda ih je, videæi da su sreæna, ostavila s bogovima.Jasmina je puæila svoja crvena usta i upirala srdit pogled u jedan ugao svog šarenog, cveæem ukrašenog svilenog rupca, koji je jednim krajem bio prièvršæen za stakleno dugme na njenom levom ramenu, odakle je obièno visio poput vratne marame. Iza njega bi krila lice ili se igrala s njim kad ne bi želela da gleda u osobu s kojom je govorila.- Teško mi je govoriti o svemu ovome - rekla je gospi Vu.- Tu svakako nema bogzna šta da se kaže - odvratila je gospa Vu.- Tu ima i te kako mnogo da se kaže - dobacila je Jasmina drsko. - Ako sad nemam deteta, ja æu ga jednom imati. - Stavila je ruke na trbuh.Gospa Vu je pogledala pažljivo svoju sagovor-nicu. - Vi biste morali biti sposobni da rodite veoma lepo i krupno dete - rekla je. - Izgledate snažni.Jasmina se zbunila. - Ali kakav æe biti moj položaj u kuæi? - zapitala je.- Kakav položaj želite? - zapitala je gospa Vu.329- Ja treba da budem treæa žena - rekla je Jasmina oštro. Bilo je èudno da tako mlado i lepuška-sto stvorenje može biti oštro. Ali njene okrugle sjajne oèi, njen pravi mali nos, njeni rumeni obrazi i puna mala usta, sve je to odjednom postalo jarko i oštro.- Zašto da ne? •- rekla je gospa Vu prijateljski.- Vama to ne bi smetalo? - Jasmina je šapatom izustila te reci. Oštrina je išèezla sa njenog lica, èije su crte omekšale u tren oka.- Zašto da mi smeta? - zapitala je gospa Vu jednostavno.- Hoæete da kažete da ja mogu da živim ovde . i. u ovoj velikoj kuæi... i da me zovu treæa gospa ... a kada se moje dete ...- Ja ne bih htela da ijedno dete u ovoj kuæi bude nezakonito - rekla je gospa Vu. - To bi bilo nedostojno našeg imena. Vi ste sasud koji prima seme. Vama æe se ukazati èast koja vam za to pripada.Jasmina je zurila u nju razrogaèivši svoje crne oèi, a onda je poèela da plaèe, jecajuæi glasno i prostaèki. - Ja sam mislila da æete me vi mrzeti - rekla je dišuæi teško i isprekidano. - Ja sam bila spremna na vašu srdžbu. Sada ne znam šta da radim.- Nema nièeg što biste imali potrebe da radite - rekla je gospa Vu mirno. - Ja æu narediti jednoj sobarici da vas odvede u vaše odaje. Malene su, znate, i svega dve, a leže levo od dvorišta moga gospodara. Njegova druga gospa živi desno od njega. Nemate potrebe da se sreæete. Ja æu sada otiæi i sama kazati svome gospodaru da dolazite.Oklevala je èasak, a onda rekla sa otmenom iskrenošæu: - Vi æete se uveriti da je on veoma pravedan. Ako ostavi svoju lulu na vašem stolu, znajte da mu je to poruka da æe vam doæi u ložnicu. Ako ode odnoseæi je sa sobom, nemojte se ljutiti. To je usluga koju lièno tražim u zamenu za ukazano utoèište. Nemojte unositi jed i svaðu u našu kuæu.Pogledala je u staru ženu, koja je sve to vreme tupo i bez reci sedela pored Jasmine. - A ova, je li to vaša majka?Žena je otvorila usta da nešto kaže, ali ju je Jasmina pretekla i rekla: - Ona pripada kuæi iz koje dolazim.- Pustite je onda neka ide otkud je i došla - rekla je gospa Vu. Spustila je ruku u nedra i izvadila odatle nekoliko srebrnjaka koje je stavila na sto. Bili su tako veliki i sjajni da ženi nije ostalo ništa drugo nego da se digne i duboko pokloni, što je ona i uèinila veoma ponizno i više puta.Ali sve je to prekinula Jasmina, koja je pala na kolena pred gospu Vu i èelom udarila o pod pred njenim nogama. - Meni su govorili da ste pravedni, ali sada znam da ste i dobri!Gospa Vu se zacrvenela do ušiju. - Da ste došli nekog drugog dana, možda bih samo bila ljuta - rekla je pošteno. - Ali se današnji dan razlikuje od sviju dana koji su mu prethodili.Ustala je ne dižuæi devojku na noge, i udaljila se iz sobe brzim korakom.

„Ja sam rðava žena", rekla je u sebi. „Meni je svejedno koliko æe žena doæi u ova dvorišta. Moje je srce puno."Zastala je, oèekujuæi neki odgovor. Ali nikakva odgovora nije bilo, izuzev ako je odgovor bio, možda, potpuni mir u njenom roðenom srcu. „Da sam vas otkrila dok ste bili živi, da li bi onda meðu nama vladalo ovakvo æutanje?"On ipak nije odgovorio, a ona se nasmešila na njegovo æutanje. Èak i njegov bestelesni duh plašio se ljubavi. Navike njegovog života ostale su netaknute.Tišina se prekinula veæ sledeæeg trenutka. Ulazeæi u glavno dvorište, ugledala je tri èoveka koji su tamo stajali kao da nekog oèekuju. Bili su to dobro obuèeni ljudi pristojna izgleda. Okrenuli su joj leða kada je stupila u dvorište i pretvarali se da je ne vide, kao da je naišla neka mlada žena. Bila je to laskava pohvala njenoj mladolikosti, ali je ona330331preko toga prešla kao da nije ni primetila obzire koje su joj ukazivali.- Ja sam gospoða Vu - rekla je. - Možete li mi reæi da li nešto tražite ovde?Okrenuli su se prema njoj postrance, a odgovorio joj je najstariji, i ne gledajuæi u nju iz velike uljudnosti.- Mi smo i tražili gospu Vu - rekao je. - Došli smo da pitamo treba li nekako osvetiti onu mrtvu glavu. Æela družina predstavlja opasnost po naš grad, ali njeni èlanovi do onomad još nikada nisu ubili èoveka. Istina je da je on bio samo stranac i sveštenik, ali ako danas poènu da ubijaju strance i sveštenike, sutra æe ubijati i nas. Zar ne bi trebalo da grad traži pravdu u ime poginulog stranca? Ako bi, hoæe li onda gospa Vu biti ta koja æe podiæi optužbu?Na te reci nešto se u njoj pobunilo i protiv same pomisli na to.Videla je Andreove oèi, koje su plahovito odbacivale osvetu, i prozborila bez premišljanja: - On sigurno ne bi hteo da iko sveti njegovu glavu - rekla je. - Govorio je èesto o praštanju onima koji ne znaju šta èine. Ali ko su ti razbojnici?- Gradski mladiæi koji nisu ni za šta, pustolovi, besposlièari, koji hoæe da se uzdignu u životu, ali ne putem poštenog rada, nego zadajuæi strah svetu oko sebe - odgovorio je stariji sa srditim negodovanjem.- Ima li mnogo takvih ljudi - zapitala je ona iznenaðeno.Posetioci su se nasmejali, ali gotovo neèujno, iz poštovanja prema njoj. - Sada ih ima poviše - rekao je jedan.- A zašto baš sada? - zapitala je ona.- Vremena su rðava - rekao je jedan od druge dvojice. Bio je to malen, uveo èovek, kome je lice bilo naborano, ali kosa još crna. Stajala je pred njima jarko obasjana snažnom sunèevom svetlošæu, u svilenoj haljini boje docvale ruže, a oèi nepoznatog èoveka posmatrale su je sa divljenjem. Ona to nije332videla. Bila je suviše daleko od svega toga. Potpuno zaštiæena od divljenja ma kog èoveka i van njegovog domašaja.- Šta to èini vremena rðavim? - zapitala je. Znala je dovoljno kakva su vremena, ali je ipak pitala.- Milostiva gospoðo, vi ste živeli iza ovih visokih zidova - progovorio je opet najstariji èovek. - Vi ne možete znati kakva je pometnja u svetu. Pometnja je izvor i uzrok zloæa stranih zemalja, odakle rat stalno preti ljudima. Niko od nas ne može umaæi tome. A ta pometnja unosi svuda nemir u omladinu. Mladi se pitaju zašto bi se potèinjavali starim obièajima, koji se uskoro moraju promenili. Nemajuæi da pruže nikakvih novih obièaja, oni odbacuju staro i koèe dolazak novog vremena i tako žive bez zakona.Ona ih je pogledala svu trojicu. Ma koliko sumnjala u sve ostalo, u Andreove želje bila je sigurna.- On se neæe svetiti - rekla je.Oni su se poklonili i otišli, a ona se uznemirila tek posle njihovog odlaska. Pošla je da naðe g. Vua da bi mogla videti kakvo je njegovo raspoloženje toga dana i hodeæi razmišljala je o recima one trojice. Da li je trebalo slati sinove od kuæe u tim nemirnim vremenima.„Kad bih bila sama", pomislila je, „možda bih se plašila."Ali nije bila sama. Utešena tom mišlju, setila se svoga obeæanja da æe obavestiti g. Vua o dolasku Jasmine i krenula odmah ka njegovim odajama.* * *Ušavši na Meseèevu kapiju, ugledala je g. Vua kako kopka zemlju na terasi božura, bakrom okovanim krajem svoje dugaèke lule od bambusa. Bio je odeven u postavljenu haljinu od tamnoplavog satena, a na nogama je imao kadifene cipele sa svilenom333postavom. Bio je mršaviji nego ranije. U mladosti je bio krupan i mišiæav, a u srednjim godinama uistinu debeo èovek. Nikada nije bio tanak, nego je izgledao kao da mu se salo kali iznutra i da mu stoga postepeno mlitavi njegova glatka, smeða koža.- Jeste li dobro, oèe mojih sinova? - zapitala ga je uètivo.- Veoma dobro, majko mojih sinova - odvratio je i produžio da zabada u zemlju svoj kamiš.- Upropastiæete svoju lulu - primetila je. ^

- Ispitujem korenje božura da vidim je li èvrsto - odvratio je on. - Kiše je bilo toliko da bi, plašim se, moglo poèeti da truli.- Oticanje vode sa svih terasa dobro je osigurano. Sada su dovoljno oceðene - rekla je ona. - Naredila sam da se poploèaju, seæate li se, one godine kada se Æemo rodio. Visinu zidova podigli smo tako da bih orhideje mogla videti iz kreveta.- Vi se svega seæate - rekao je on. - Hoæemo li sedeti napolju ili unutra? Možda bi bilo bolje unutra? Vetrovi su podmukla stvar. Motaju se pri zemlji, pa se od njih èoveku za èas noge slede.Primetila je sa iznenaðenjem da se ne oseæa nimalo èudno u društvu g. Vua. Bez sumnje, svoja oseæanja prema Andreu ne bi mu ni u kom sluèaju smela poveriti. On bi mislio da je izvan sebe. - Jedan stranac? - Sveštenik? Mrtav èovek?!Pošla je za g. Vuom u glavnu odaju, gde je sunèana svetlost plavila prostran èetvorougao na ploèama kraj otvorenih vrata. Njena oseæanja prema njemu bila su u svemu ista kao što su uvek bila. Sažalila se do dna duše nad g. Vuom pri pomisli na to. Doista, bilo je to veoma tužno za njega da ona nije bila kadra da ga voli. Doista, ona je toga èoveka lišila punoæe njegova žvota. Ništa od svega što mu je dala, ni njeno telo ni njeni sinovi, nije mu moglo biti dovoljna naknada za njeno zatvoreno srce koje ga nije volelo. Njeno jedino opravdanje bilo je da su ona i g. Vu dati jedno drugom, bez sopstvene volje, i da je ona èinila najbolje što je mogla sa takvom sudbinom. Ali da ga je slobodno sama izabrala,334da je pošla za njega od svoje volje, ne bi to sebi nikad mogla oprostiti. Doista, ništa èoveku ne može pružiti dovoljne naknade za odsustvo ljubavi u srcu žene koja je njegova supruga.„Stoga mu sada nekako moram pružiti ljubav", pomislila je.- Razgovarala sam maloèas sa devoj kom Jasminom - rekla je mirno. Sela je levo od stola koji je stajao uza zid, u proèelju sobe, a on se spustio na svoje uobièajeno sedište s desne strane. Tako su obièavali da sede naveèe dok su živeli u braku, razgovarajuæi o poslovima u toj kuæi koja je oboma pripadala.G. Vu je bio živo zauzet svojom lulom, koju je vrteo u ruci i zagledao sa svih strana. Svojom uobièajenom pronicljivošæu, ona je videla da je se on plaši. Nekada, to bi je otkriæe možda zabavilo. Nije joj bio mrzak strah koji su drugi imali od nje, jer je u njemu videla samo odavanje dužne poèasti i prvenstva njenom položaju i nadmoæi njene liènosti. Ali je sada sa tugom gledala lako drhtanje njegovih pu-naèkih ruku i oèi koje su se krile od njenih. Gde ima straha, tu ljubavi ne može da bude. Razumela je, sa èudnim stezanjem srca koje je nije zabolelo, da ni nju g. Vu nije nikada stvarno voleo, jer se inaèe sada ne bi bojao nje.- Recite mi šta oseæate prema toj devojci - zapitala ga je.Na zvuk toga glasa, tako blagog i nežnog, on je pogledao u nju preko stola, a ona je primetila u njegovim oèima neku vrstu stidljivosti, kakvu dotle kod njega nikad nije ni slutila. - Ja znam kako ta devojka izgleda u vašim oèima - rekao je. - Naravno, ona je stvorenje nižeg reda u svakom pogledu. To mogu i ja da vidim. Ali je meni nje veoma žao. Kakve je prilike imala da postane bolja, napo-sletku? Jadno dete. Tužna je prièa taj njen život!- Isprièajte mi njen život - rekla je gospa Vu blagim glasom.Velika kuæa bila je tako tiha kao da pod starim krovom nema nikog živa osim njih dvoje.335i.. Zidovi su bili debeli, a dvorišta se nizala jedno za drugim, vodeæi jedno u drugo. U toj prostranoj sobi teški stolovi i stolice stajali su kao što su stajali vekovima, a ta dva ljudska biæa bila su samo dva beoèuga u dugom lancu ljudi i žena koji su ži-veli pod ogromnim gredama tog visokog krova. Ali tu je veæ bilo i neèeg novog. Poredak starog života bio je narušen.- Da, devojka Jasmina svakako nije ništa izvanredno - produžio je g. Vu kao da se izvinjava.- Ako je osvojila vašu ljubav - rekla je gospa Vu, s onom istom èudnom i novom blagošæu u glasu -- onda je izvanredna.G. Vu je izgledao iznenaðen i zabrinut. - Ose-æate li se dobro, majko mojih sinova. Èini mi se da vam je glas slabiji nego što je nekada bio.- Oseæam se bolje nego ikad u životu - odgovorila je gospa Vu. - Prièajte mi još štogod o toj devojci koju sada volite!G. Vu je oklevao. - Ja nisam siguran da je volim - rekao je. - To jest, moja oseæanja prema njoj ne lièe ni po èemu ni na šta što sam ikad oseæao za vas. Ja nemam prema njoj poštovanja koja sam gajio i gajim prema vama. Ja joj se ne divim. Ona nema nikakva znanja. Ja ne bih tražio njenog sa-veta ni u èemu.Osetio se ugodnije jer je na licu gospe Vu video više topline i u oèima više ohrabrenja nego obièno. Ona se, dakle, uopšte nije ljutila na njegove reæi, mislio je. - Vaš je zdravi razum dostojan divljenja, rekao je on. - Hoæu li produžiti?- Uèinite to, molim vas, oèe mojih sinova. Kažite mi kakva oseæanja budi u vama. Onda æu vam moæi pomoæi i da saznate da li je uistinu volite.- Zašto vam je stalo do toga? - zapitao je on.- Možda stoga što sam se ogrešila o vas ude-šavajuæi da vam dovedu Èijuming - rekla je.- Vi ste imali dobre namere - rekao je on uljudno.

- Postupila sam sebièno - rekla je ona, sa još veæom blagošæu u svom srebrnastom glasu.

Bilo je to prvi put da je priznala svoju grešku u ma èemu što je uèinila, i to ga je duboko ganulo.- Nema više žena kao što ste vi - rekao joj je glasom u kome se nazirao odjek njegove nekadašnje bujnosti. - Ja i sad kažem da bez vašeg èetrdesetog roðendana nikad ne bih ni znao za drugu ženu.Ona se opet nasmešila. - Na žalost, žene imaju da biraju samo izmeðu tog èetrdesetog roðendana i... - Da ga je volela, radije bi izabrala smrt nego dolazak Jasmine u svoju kuæu.- Ne pominjite smrt - rekao je on - još uvek uljudno. - Ali, da, zbilja, vi me pitate kakva oseæanja ta devojka budi u meni. Pa evo ... znate, pored nje se oseæam snažan. Da, to je dejstvo koje ima na mene.- Snažan? - ponovila je gospa Vu.- Ona je tako malena, tako slaba, takva neznalica - rekao je g. Vu. Oko njegovih usana titrao je tromo širok i raznežen osmeh. - Niko se nikad nije èestito starao za nju. Ona je dete, u stvari. Stvorenje koje nikad nije imalo gde da se skloni. Niti ikoga da je uistinu razume. Izgleda i obièna, ali se u njenom srcu kriju uistinu dobra svojstva. Ona nije razumete li, neko stvorenje velike pameti. Ali ima dubokih oseæanja, njoj treba èovek koji bi je stalno upuæivao šta da radi.Gospa Vu je slušala te reci sa dubokim iznenaðenjem. Ona nikad pre u životu nije èula g. Vua da govori o neèem drugom osim o svojim željama i potrebama.- Vi je zbilja volite! - uzviknula je.U njenom glasu bilo je i divljenja, a odziv gospodina Vua na to bio je skladna mešavina ponosa i iskrenosti. - Ako se može nazivati ljubavlju ono o èemu sam vam maloèas prièao, onda je zbilja volim - odgovorio je.Još nikad nisu bili tako bliski jedno drugom kao toga èasa. Ona nije znala da mu srce može i tako da zakuca. I on se preobrazio i postao drugi èovek. Shvatila je sa iznenaðenjem dubinu te pro-336337mene. Nije bilo nikakvo èudo što je èovek poput Andrea probudio zapretane sile ljubavi u dubinama njenog biæa. Ali da ta Jasmina, ta obièna, mala ulièna devojka, to stvorenje sazdano od neznanja i bezazlene sirovosti, može zapaliti u srcu g. Vua nešto slièno istim silama, to je bilo više nego èudo. Èude-sno, tako reæi.- Vi mi ne zamerate? - rekao je g. Vu. Okrenuto ka njoj, njegovo lice bilo je nežno i moleæivo.- Ja se radujem - rekla je ona brzo.Digli su se istog trena i sreli usred onog sunèanog èetvorougla na podu. Njena toplina plinula mu je u susret, a njegova se odazvala. On ju je uhvatio za ruke, njegove oèi zagledale su se u njene ženice, bili su jedno biæe za jedan kratak èas. Ona je èeznula da mu kaže zašto se raduje i zašto su tako meðusobno bliski. Èeznula je da on sazna koliko ona razume èudo iz bajke koje se odigralo u njemu i koje je bilo njegova ljubav, ljubav koja je èudesna ma kome pripadao lik iz koga je ponikla, velikom èoveku ili devojci iz javne kuæe. Svešte-niku ili bludnici, svejedno. Èudo je bilo isto. Ono je isto tako doseglo nju, nju koja je bila skrivena u tajni svojih dvorišta kao što je zadesilo njega, njega koga je moralo da traži po ložnicama jedne javne kuæe, i promenilo ih oboje iz osnova. Ali je znala da mu nikad ne bi mogla objasniti èudesnost toga njihovog zajednièkog udesa. Ona mora samo pomoæi da se do kraja ispuni èudo iz bajke koje je njemu palo u deo.- Na æelom svetu nema žene kao što ste vi - rekao je on.- Možda i nema - složila se ona i polagano izvukla svoje ruke iz njegovih.To je bio èas u kome ih je zatekla Jinga. Po uvreženoj navici, ona je prvo provirila iza vrata da bi izvidela šta rade. Bila je zaprepašæena, ali odmah zatim i oèarana kad je videla da se drže za ruke. To je izvesno znaèilo da su se izmirili i da338æe ona devojka iz javne kuæe biti otpremljena! Uz-maknula je korak nazad i nakašljala se, a onda se pojavila pred njima, sa jednom hitnom porukom.- Gospoðo, jedan èovek dojurio je trkom na kapiju i doviknuo da se gospa Kang poraða i da joj je rðavo, i da g. Kang moli za prisustvo vaše milosti kao njene posestrime i prijateljice.Gospa Vu se digla iz naslonjaèe u koju se vratila èim se Jinga nakašljala. - Oh, nebesa - pro-mrmljala je - tako li je, dakle! Je li onaj èovek rekao u èemu je nevolja?- Dete nikako neæe da se rodi - rekla je Jinga bolno. - Neæe da napusti utrobu svoje majke.- Moramo odmah poæi - uzviknula je gospa Vu. Prišla je žurno vratima i tu zastala za trenutak da bi opet oslovila g. Vua. - A vi, oèe mojih sinova, umirite se i budite bez brige. Ona mlada devojka može mirno da doðe u vaše dvorište. Ja æu lièno uæutkati zle jezike. Tražim samo jedno - neka Èi-jumingi bude dozvoljeno da napusti vaše dvorište.- Ja sam, uistinu, sasvim voljan da ona ostane ovde - rekao je dobrodušno g. Vu. - Ona je veoma dobra i kuda bi otišla, kada biste je sad otpustili?- Ja je neæu otpuštati - odgovorila je gospa Vu. - Njenu sudbinu rešiæu dok se vratim. Neka se zasad preseli u moje dvorište. - Onda se obratila Jingi. - Èuli ste šta kažem, Jinga. Neka bude tako. - Jinga se dotle veæ pribila uspravno uza zid, zabijajuæi nokte u njegove cigle. ¦- Zar æe ona bludnica ostati ovde? - jeknula je.- Ona više nije bludnica - odgovorila je gospa Vu strogo. - Ona je izabranica moga gospodara.

S tim recima se žurno udaljila, tako da je veæ za nekoliko èasaka sedela u svojoj nosiljci, koju su nosaèi digli na ramena i krenuli tako s njom niz ulicu.- Izvolite s puta ... Izvolite s puta... - vikali su nosaèi pevajuæi, hodeæi èvrstim korakom, a gomila se razdvajala ispred njihova hitnog poziva, otvarajuæi put.22*339XIIU kuæi Kangovih vladala je potpuna zbrka. Gospa Vu je to èula i videla èim se njena nosiljka spustila u prednjem dvorištu. Mlade ropkinje i izme-æarke trèale su na sve strane, vièuæi i koreæi se uzajamno, a sluge su stajale æuteæi i zbunjeno. Kad je ugledao gospu Vu, domostrojitelj joj je pritrèao i zamolio je, duboko se klanjajuæi, da odmah poðe u unutrašnje dvorište. Ona je pošla. Sluškinje su se uæutale èim su je primetile. Sve su oèi bile uprte u nju, pune nade koju im je ulivala. Svi su se uzdali kako u njenu pamet, koja je bila dobro poznata, tako i njenu duboku naklonost prema njihovoj gospodarici.- Ona èita mnoge knjige - širio se meðu ženama šapat koji je išao od uva do uva. Iz knjiga bi lako mogla znati, nadali su se, šta sada treba da uèini.G. Kang je sedeo plaèuæi u glavnoj odaji unutrašnjeg dvorišta. Gospa Vu ga je viðala èešæe kroz mnogo godina, ali mu nikad nije kazala ni reci, niti je èula iz njegovih usta slovo koje bi njoj bilo upuæeno. Klanjali su se jedno drugom sa suprotnih krajeva mnogih odaja na venèanjima Menge i Linaj, iskazali jedno drugom poèast naroèitim poklonima kojima su se izmeðu sebe pozdravljali prijatelji i prije. Ali ga je ona znala samo preko svoje prijateljice, njegove žene.To je, meðutim, znaèilo da ga je poznavala veoma dobro. Znala je šta voli da jede, koliko mu prija plovka zaèinjena vinom i belim lukom, i da ne trpi jaja iz kreèa, da ume pojesti za jedan obed po sedam burekèiæa nadevenih svinjskim mesom, i da se ne može opiti bez oke vina, i da se u pijanstvu nikad ne razbesni, nego samo zadrema. Znala je da se ponosi što ima toliku decu, ali i da odmah tera iz sobe svako koje zaplaèe u njegovom prisustvu. Znala je da papuèe ostavlja gotovo svake noæi pod krevetom svoje žene, a kada to ne èini da je u nekoj kuæi cveæa i da mu žena tada preplaèe pola noæi, a on se onda340izjutra grdno rasrdi na nju. Znala je da ima crn mladež iznad srca, što je znak duga života, i znala je da ga od vetrova zavija u crevima i da ga svrbe oèni kapci, kad sa severa zaduvaju vihori koji nose pesak iz pustinje, i znala je, takoðe, da mu na obrazima izbije crven osip kad jede rakove, koje je ipak jeo èesto i slatko. To jest, gospa Vu je znala sve moguæe0 tom èoveku, koji je u tom èasu sedeo sa punim rukama na debelim kolenima, plaèuæi zato što mu je žena na samrti. Ali on sam o njoj nije znao ništa, osim ono što je bilo znano æelom gradu, da je birala1 izabrala naložnicu svome mužu kad je navršila èetrdesetu godinu.Digao se kad je video da ulazi, sav u suzama kojima je odblesak njegove kože davao žutu boju i koje su æurkom tekle niz njegove debele obraze. - Ona ... ona je ... - zaustio je mucajuæi.- Znam - rekla je gospa Vu, sklanjajuæi pogled u stranu da ga ne bi morala gledati. Opet joj je dolazilo da se èudi svojoj prijateljici što može da voli toga èoveka, ali se setila da je sad i sama znala kako ljubav ume da bude èudna. Prišla je brzo sa-tenskim zavesama koje su delile tu prostoriju od spavaæe sobe. - Ušla bih odmah, ako dozvolite - rekla je.- Uðite ... uðite ... preklinjem vas ... spasite joj život - uzviknuo je jekteæi od plaèa.Ona je brzo ušla u spavaæu sobu gospe Kang. Vazduh je bio natopljen vruæim mirisom neèiste krvi. Plamen uljane svetiljke treptao je, kao u peæini, na zavesama velike postelje u kojoj je ležala, a neka stara žena bila je nagnuta nad njenim telom. Dve sluškinje æutale su u neposrednoj blizini postelje, jedna do nogu a jedna kraj uzglavlja. Gospa Vu je odgurnula jednim pokretom ruke onu što se bila skupila kraj uzglavlja, gledajuæi pažljivo u samrt-nièko lice svoje prijateljice.- Mejhen - rekla je tiho.Gospa Kang je polako otvorila oèi. - Vi ste to - šapnula je - došli ste... - Lice joj se nabralo žalostivo: - Ja umirem ...341Gospa Vu je veæ držala za ruku svoju prijateljicu, pipajuæi joj bilo. Bilo je veoma slabo uistinu, te ona nije odgovorila na reæi porodilje.- Prestanite da vuèete dete - zapovedila je primalji.Stara žena se trgla. - Ali ovo je muško! - po-vikala je.- Ostaviie nas nasamo - zapovedila je opet gospa Vu. - Izlazite odavde, sve do jedne.Njen vitki stas ispravio se kao odapeti luk dok je govorila te reci.Sve su se žene zablenule u nju. - Preuzimate li na sebe odgovornost? - uzviknula je stara primalja i napuæila usne.- Preuzimam - odgovorila je gospa Vu. Èekala je stojeæi dok su one izlazile. Nadnelase nad svoju prijateljicu kad je u sobi zavladala potpuna tišina. - Mejhen, èujete li me? - izustila je razgovetno.Oèi gospe Kang bile su se sklopile, ali se su opet otvorile na te reci, mada sa velikim naporom. Nije progovorila, ali je gospa Vu videla zraèak svesti u njihovim dubinama.

Ona je nastavila: - Vi æete ovde ležati mirno dok ja odem da vam donesem malo mesne èorbe koju æete popiti. Dok vi budete pili, ja æu se malo odmoriti. To æe vas okrepiti. Kad opet budete imali dovoljno snage, ja æu vam onda pomoæi da rodite svoje dete. Nama dvema to neæe biti teško.Kapci na oèima zatreptali su i sklopili se. Kao senka, jedva primetan osmeh minuo je usnama gospe Kang. Gospa Vu je toplo pokrila porodilju i otišla u drugu sobu. Primalja je ljuta otišla kuæi, ali su sluškinje još bile tu, sipajuæi èaj g. Kangu, hla-deæi ga brezom i nudeæi ga da se odmori. Okrenule su se kad je ona ušla, ali im nije ništa rekla. Obratila se g. Kangu.- Potrebna mi je vaša pomoæ - kazala mu je.- Hoæe li ostati živa? - povikao je on.- Ako mi vi pomognete - odgovorila je ona.- Uèiniæu što god hoæete, što god! ...342- Æutite - prekinula je ona njegovo brbljanje. Onda je zapovedila jednoj služavci: - Donesitemi zdelu najbolje èorbe koja vam je zgotovljena.- Gotova nam je goveða, pileæa i riblja èorba.- Onda riblju èorbu - odluèila je ona - i stavite unutra dve kašike žutog šeæera. Neka bude vrela.Ona se opet obratila g. Kangu.- Vi æete je uneti, a ne neka od služavki.- Ali ja ... - zabrzao je on nerazgovetno - ja sam nespretan, uveravam vas.- Vi æete je uneti - ponovila je ona.Vratila se u sumraènu sobu porodilji i opet opipala bilo gospi Kang. Bilo je kao i malopre, ni jaèe ni slabije. Stajala je zatim nekoliko trenutaka èekajuæi i ubrzo èula teški korak g. Kanga, koji je na prstima stupio u sobu. Nosio je obema rukama zdelu vrele èorbe.- Èorbu æemo presuti u èajnik - odluèila je ona. Prosula je brzo èaj u bakarnu pljuvaonicu, pa je onda, uzimajuæi mu zdelu iz ruku, prelila èorbu u èajnik.Zatim se okrenula prema krevetu.- Mejhen - rekla je - vi treba samo da gutate.Srknula je gutljaj èorbe da vidi nije li prevruæa, pa gospi Kang prislonila na usne nosaè od èajnika i pustila èorbu da joj polagano curi u usta. Gospa Kang nije otvarala oèi, ali je popila polako jedan za drugim pet do šest gutljaja.- Sad se odmorite - zapovedila je gospa Vu. G. Kangu nije ništa rekla. Ne, ostavila ga je dastoji i da ih posmatra. Stavila je èajnik na sto, za-vrnula svoje rukave od satena, i kao keceljom opa-sala se ubrusom koji je visio preko jedne naslonjaèe. On je posmatrao njene pokrete, oèiju razrogaèenih od užasa.- Nije zgodno da ja budem prisutan - rekao je šapatom.Ali mu je ona domahnula da priðe, a on je poslušao sa dubokim užasavanjem. Bio je zaèetnik343mnoge dece, ali nikad nije video šta je ženi time uèinio. Igrao je svoju ulogu zaèetnika, kao dobar glumac, bezbrižno i sa uživanjem.Gospa Vu je odgurnula pokrivaè i nagnula se nad svoju prijateljicu.- Mejhen - rekla je jasno i razgovetno - nemojte nipošto da se naprežete. Pustite vaše telo da se odmara. Ja æu raditi za vas.Ali, unatoè njenim recima, gospa Kang je zaste-njala èim se ona dotakla njenog ranjavog mesa, G. Kang je pokrio usta rukama i okrenuo glavu na drugu stranu.- Držite je za ruke - rekla je gospa Vu. - Dajte joj malo vaše snage.Njemu nije bilo drugo nego da je posluša. Pokorio se neodoljivoj moæi njenih oèiju, èiji je strogi pogled bio uprt u njegovo lice. Pristupio je korak bliže i uzeo ženu za ruke. To i samo to je moglo uèiniti da gospa Kang opet otvori oèi. Doista, oseæa-juæi da su joj ruke u onima koje je tako dobro znala, ona je polako podigla svoje otežale oène kapke.- Vi - izustila je isprekidano - vi ste to, oèe mojih sinova!U èasu kada ga je ona prepoznala, gospa Vu je obavila oko deteta svoje vitke i snažne ruke, a gospa Kang je vrisnula.Znoj je skroz-naskroz probio g. Kanga. Stajao je i grèevito stezao ruke svoje žene. - Kad biste samo sad ostali živi - mrmljao je kroz zube - kunem se, kunem se...- Nemojte se kleti... ni na šta - izustila je ona teško dišuæi. - Ja se radujem ... to je vaše dete.- Preèi ste vi meni od sve dece skupa - po-vikao je on. - Ako vi umrete, ja æu se obesiti.Znoj mu je potokom curio niz lice.- Vi me, dakle, zbilja volite? - Glas joj je bio tako slab i zadihan, disanje toliko svedeno na nemoæno dahtanje da se gospa Vu na trenutak i sama prepala zadatka koga se poduhvatila.- Srce srca moga - govorio je plaèuæi g. Kang. - Nemojte umreti ... nemojte mi umreti ...344- Ja neæu umreti - izgovorila je glasno gospa Kang.

Gospa Vu je u istom èasu istrgla dete iz njene utrobe. Krv je šiknula u mlazevima, ali je gospa Vu zaustavila krvoliptanje punim šakama pamuka koji je primalja ostavila spreman na postelji.G. Kang je još grèevito stiskao ruke svoje žene. - Je li gotovo? - mumlao je.- Sve je gotovo - rekla je gospa Vu.- Dete? - šapnula je gospa Kang.Gospa Vu je umotala malo išèupano telo u ubrus koji je sa sebe otpasala. - Dete je mrtvo - rekla je mirno - ali vama dvoma to dete nije potrebno.- Svakako da nije - mrmorio je nerazgovetno g. Kang. - Mejhen, ja vas molim... neæemo više dece. Nikad, nikad, ja vam obeæavam.- Æutite - rekla je gospa Vu strogo. - Nemojte davati obeæanja koja ne možete održati. - Pipnula je èajnik. Bio je još vruæ. Prislonila je nosaè na usne svoje prijateljice. - Pijte - rekla je. - Obeæali ste da æete ostati živi.Gospa Kang je opet stala da guta. Oèi je opet zatvorila, ali joj je bilo, kada ga je gospa Vu opipala, tuklo za dlaku snažnije.Pokretom ruke gospa Vu je dala znak g. Kangu da pusti ruke svoje žene. - Ona mora da spava - naložila je. - Ja æu sedeti kraj nje. A vi, molim vas, odnesite dete da se sahrani.Uzela je teret mrtvog deteta na svoje ruke i pre-nela ga na ruke g. Kanga, a on ga je zadržao.- Neka ovo dete bude dokaz i potvrda onoga što ste joj rekli - kazala je gospa Vu. - Seæajte se navek njegovog tereta na vašim rukama. Seæajte se345Ida je ono umrlo zato da bi spasio život svoje majke... za vas.- Seæaæu se - obeæao je g. Kang. - Obeæavam vama da æu se seæati.- Nemojte davati obeæanja koja ne možete održati - rekla je opet gospa Vu.Presedela je tamo ceo dan i svu noæ koja je usledila. Sluškinje su joj donosile hranu i vruæeg èaja, ali ih ona nije puštala bliže od vrata. G. Kang je ulazio da joj se zahvali i da pogleda ženu, koja je spavala. Jer je gospa Kang spavala èvrstim snom, ne otvarajuæi oèi ni kad bi pila svoju vruæu èorbu. Gospa Vu je stavila u èorbu trave od kojih se gusne krv, da bi spreèila dalje krvarenje, i dodala tome prah od neke plesni koja spreèava trovanje. Bile su to stvari koje je našla u svojim starim knjigama i koje nisu bile opštepoznate.Meng i Linaj bile su se vratile svojoj majci, ali gospa Vu èak ni njima nije dozvoljavala da joj ulaze u sobu. Puštala je unutra samo vazduh kroz prozor, ali to tek onoliko koliko je potrebno za disanje njene prijateljice i nje same, jer je vetar bio svež, a ona nije dala da se unosi mangal, da ne bi gasovi drvenog uglja zagadili vazduh.Pod svojim svilenim pokrivaèima, gospa Kang je spavala, oprana i èista, nutkana svaki sat-dva èorbom i Jekovima, i vraæala se u život, svakog sata sve bliže spasenju. Drugog dana ujutro, kada joj bilo njene prijateljice nije više zadavalo nikakve brige, gospa Vu je najzad napustila sobu porodilje. Pred vratima je èekajuæi još uvek sedeo g. Kang, potpuno sam. On se sve to vreme nije umivao, niti je jeo i spavao. Na njemu više nije bilo ni traga izveštaèe-nosti, uljudnosti i pretvaranja. Bio je umoran i za-plašen. Od celog njegovog biæa, njemu je bila ostala samo njegova istinska priroda sa koje su brige i umor zgulili svu spoljnu pozlatu njene uobièajene uglaðenosti. Videæi u kakvom je stanju, gospa Vu se sažalila nad njim i spustila u drugu naslonjaèu nedaleko od njega.346- Ja vam dugujem njen život - rekao je g. Kang oborene glave.- Njen se život više ne srne dovesti u ovakvu opasnost - rekla je gospa Vu blagim glasom.- Obeæavam ... - zaustio je opet g. Kang, ali je gospa Vu digla ruku da bi ga uæutkala. - Hoæete li moæi da ostanete verni tome obeæanju i kad njoj opet bude dobro? - stala je da pita. - I, ako budete mogli, kako æete ga ispunjavati? Jesam li je zato vraæala u život da bi bila jadna i žalosna što vi lutate od jedne kuæe cveæa do druge? Hoæe li joj biti neka uteha što je vi pošteðujete od dece samo zato da bi vaše seme padalo nedozvoljeno u drugu zemlju, van braka i zakona? Nesreæa je što vas ona voli tako mnogo, iako vi nju ne volite.- Ja je doista volim - uveravao je g. Kang.- Ali koliko? - navaljivala je gospa Vu i dalje na njega. - Da li dovoljno da biste joj život uèinili sreænim i prijatnim?On je zurio u nju ukoèena pogleda, a ona mu uzvraæala pažljivo i pribranim pogledom svojih veoma krupnih i tamnih oèiju. - Bolje je da umre ako veèito treba da bude jadna i žalosna - rekla je mirno.- Ja je neæu žalostiti - rekao je on. Njegov se pogled pokolebao. Cupkao je donju usnu sa dva prsta. - Nisam znao ... - rekao je - nisam pomišljao ... Ona mi nikad nije rekla ...•- Šta? - upitala je gospa Vu. Znala je, ali ga je za dobro njegove duše prinudila da nastavi svoju prièu.- Ovo u životu nisam nikad slutio - promu-mlao je. - Kako teško dolazi na svet... preskupo staje.- Previše - složila se ona. - Ali je njena ljubav bila veæa od njegove cene.- Je li svaki put ovako patila? - upitao je on.- Kako? - nastavila je ona da ga ispituje.

- Pa, bila je na pragu smrti...- Žena koja se poraða uvek je na pragu smrJ - odvratila je ona. - Poroðaj je sada za nju postaopitanje života i smrti. Vi morate da birate: hoæete li da živi ili da još jednom rodi? Oboje ne možete više imati.Pokrio je rukom oèi. - Hoæu da ona živi - promrmljao je - uvek ... uvek ...Dok je on krio oèi, ona se æuteæi digla i izišla iz sobe. Možda ga nikad više neæe videti. U njihovom krugu, ljudi i žene živeli su odvojeno jedni od drugih, pa je bilo veoma moguæe da ona nikad više ne dospe u njegovu blizinu. Nije to, uostalom, bilo ni potrebno. Ljubav je uterala strah u kosti tom grubom, jednostavnom èoveku, njegova roðena ljubav prema svojoj ženi.I tako je gospa Vu otišla kuæi, veoma umorna i zgaðena poprilièno nad svim što je videla i uèinila. Stupiti opet u svoje dvorište, èisto i tiho, bilo je isto što i umiti dušu bistrom vodom njihove netaknute usamljenosti. Tu je Andre bio s njom, tu je hodio i govorio. Je li zajednica koju je oseæala s njim imala ièeg zajednièkog sa sirovim srcem gospodina Kanga i njegovom ljubavlju prema svojoj ženi?Ušla je u biblioteku. Prijatna toplina obavila ju je sa svih strana, kao da je ušla u staklenu baštu. Jinga je bila raspalila mangal. Zagrejani vazduh treperio je nad ugljevljem. Kroz drvene rešetke na prozoru udno prostorije sunce je svojim zracima preplavilo veæi deo sobe.Da nije upoznala toplinu ljubavi u roðenom srcu, ona nikad ne bi mogla spasti život svojoj prijateljici. Zar bi, inaèe, mogla odoleti užasima ploti, mirisu krvi, zadahu smrti, rugobi uplakanog lica g. Kanga, gaðenju od njegovog mesnatog tela, gnušanju nad prljavštinom njegovog duha, zar sve to ne bi slomilo njenu volju i sputalo njenu snagu? Ali, uzvisivši se ljubavlju nad roðenu prirodu, ona je znala da æe istrajati.Jinga je ušla u sobu i stala da je grdi. - Ah - povikala je - milostiva gospoðo. Vi ste ... milostiva ... pogledajte vaš kaput... zaboga, pa on je poprskan krvlju ... a vi ste tako bledi...Pogledala je niza se i videla krvave mrlje na svojoj odeæi od satena. Ona, koja je bila tako oset-Ijiva i gadljiva, sada je samo promrmljala: - Bila sam zaboravila na sebe.Ne srne se misliti da je gospa Vu razumevala potpuno promenu koja se odigrala u njenom biæu. U stvari, oseæala je da u jednom èasu nikad ne zna gde leži staza koja æe je odvesti do iduæeg èasa. Nije imala nikakve unapred odreðene osnove. Ali je oseæala da koraèa stazama svetlosti. Dokle god se njene stope budu držale staze, sve æe biti dobro s njom. Zakoraèi li u senke na jednoj ili drugoj strani staze, biæe izgubljena. A svetlost koja je obasjavala stazu bila je njena ljubav prema Andreu. Kad bi joj ustre-balo da zna kakav treba da bude sledeæi korak koji je valjalo uèiniti, dovoljna je bila pomisao na An-drea da bi to saznala.I tako je iduæeg dana, kada joj je Jinga donela malo devojèe, èija je majka bila naložnica Èijuming, osetila veliku nežnost prema tom detetu. Preko tog deteta, ona je ukljuèila Èijumingu, jednu strankinju, u kuæu Vua. Dok je pre to dete smatrala kao novo breme, a èitavo pitanje Èijuminge samo kao zamršenu muku i nepriliku, sada je oseæala da tu nema nikakva tereta i nikakve muke i zabune. I sa majkom, i sa detetom, postupila je onako kako bi Andre hteo da to uèini.- Gde je Èijuming? - zapitala je Jingu.348349- Radi u kuhinji i po vrtovima - rekla je Jinga.- Je li sreæna? - upitala je gospa Vu.- Ta nikad neæe biti sreæna - odgovorila je Jinga. - Mi treba da je otpremimo odavde. Ko svud i svakad luta tužna lica, taj u kuæu zlu sreæu donosi. Od toga se provaruje mleko u grudima dojilja, a deca postaju razdražljiva.- Poruèite Èijumingi da navrati k meni - rekla je gospa Vu.Bilo je to sutradan ujutro po njenom povratku iz doma Kanga. Èim se digla iz postelje, poslala je glasnika da se raspita za zdravlje njene prijateljice, a on je doneo dobre vesti. Gospa Kang je dobro spavala æele noæi, krv u ranama se zgrušala, a krvolip-tanja više nije bilo. Toga jutra je pojela èanak kaše od pirinèa, pomešan sa žutim šeæerom. Posle je opet usnula.Dan je bio miran, a nebo sivo. Oblaci su krili sunce koje je juèerašnjeg dana jarko sijalo, a vaz-duh je mirisao na maglu koja se dizala nad rekom. Gospa Vu je omirisala vazduh, ali tako otmeno i krišom, da to niko ne bi mogao primetiti.Blizu nje je u pletenoj kolevci ležala mala de-vojèica koja se igrala svojim ruèicama. Gubila bi ih svaki èas, sa izrazom èuðenja na svom lišcu. A onda bi ih, mašuæi, opet videla, i uprla pogled u njih, ali ih je ponovo izgubila. Posmatrajuæi tu igru, gospa Vu se u jedan mah nežno nasmejala.„Kako su mali naši poèeci", mislila je. „Ovako sam i ja nekad ležala u kolevci - i Andre takoðe." Pokušala je da zamisli Andrea kao dete, malo dete, i pitala se ko li je i kakva mu je bila majka. Ona je, bez sumnje, znala od poèetka šta je njen sin.Èovek koji drugima donosi blagoslov celog svog života.Iz sive magle i tišine jutra pomolila se Èiju-ming. Ušunjala se neèujno, jedva odškrinuvši velika vrata, zatvorena zbog jutarnje studeni. Gospa Vu je podigla oèi sa kolevke kad je ona ušla. Sva siva, tiha i hladna, mlada žena je bila kao setno oli-350

èenje te jutarnje magle. Lice joj je bilo kao skamenjeno, a usne blede, kao i teški kapci nad crnim oèima.- Pogledajte ovo svoje dete - rekla je gospa Vu. - Nasmejala sam se gledajuæi ga. Svaki èas gubi i nalazi svoje ruèice, ali samo zato da ih odmah ponovo izgubi.Cijuming je prišla kolevci, stala kraj nje i pogledala dete, a gospa Vu je videla da ga ne voli. Bilo joj je tuðe. Da je to bio neki drugi dan ili drugo vreme, gospa Vu ne bi sebi dozvolila da govori o tome ili bi okrenula glavu i pomislila u sebi da se nje ništa ne tièe da li ta neuka devojka voli ili ne voli svoje dete. Ali je toga dana upitala: - Je li moguæe da ne volite svoje roðeno dete?- Ja ne oseæam da je moje - odgovorila je Cijuming.- Ali vi ste ga rodili - rekla je gospa Vu.- To je bilo protiv moje volje - rekla je Cijuming. Obe žene su zaæutale posmatrajuæi bezazleno stvorenje koje, sreæom, nije moglo razaznati šta su govorile.

Nekad bi gospa Vu, možda, prekorela majku što ne voli svoje dete, ali je sada æutala da bi èula glas ljubavi.- Bilo je jednom jedno dete - prièao joj je Andre - roðeno od mlade majke i nepoznata oca, pa zraèilo takvim sjajem svud oko sebe da ga ljudi i žene još obožavaju kao boga zato što je bilo èedo ljubavi.- A zašto je otac bio nepoznat? - upitala je ona.- Zato što majka nije nikad izgovorila njegovo ime - odgovorio je Andre.- Ko se brinuo o njemu i hranio ga? - upitala je ona.351- Neki dobar èovek po imenu Josif, koji ih je oboje obožavao i ništa nije tražio za sebe.- A šta se dogodilo sa svetlim detetom? - upitala je ona.- Umro je mlad, ali ga drugi ljudi nisu nikad zaboravili - odgovorio je Andre.Seæajuæi se njegovih reci, njoj se èinilo da je svetlost sinula i u njenoj duši. Zašto Èijuming ne bi volela to dete, izuzev ako je to bilo stoga što nije volela oca, g. Vua? A otkud je znala da ne voli g. Vua, osim ako je znala nekoga koga je uistinu volela?- Ko je taj koga vi volite? - zapitala je iznenada naložnicu.Nije se zaèudila gledajuæi crvenilo koje je obli-valo lice mlade žene, mada su se zarumenele èak i njene male uši.- Ja ne volim nikoga - rekla je, slagavši tako oèito da se gospa Vu nasmejala.- Slušajte, molim vas, kako bih vam mogla ve-rovati - rekla je - kad istinu i vašu tajnu odaju vaši obrazi, pa èak i uši. Plašite li se da pustite i vaše usne da je kažu? Vi ne volite ovo dete, to znaèi da ne volite njegovog oca. U redu, neka bude tako. Ljubav se ne može probuditi na silu, ni ulagivanjem ni nestašnom igrom. Ona dolazi s neba, nezvana i netražena. Ako se to i s vama zbilo, zašto bih vas krivila za to? Ja znam kakvu sam grešku sama poèinila. Ali, kada sam vas dovela ovamo, ja ni sama nisam razumevala ljubav. Mislila sam da se ljudi i žene mogu pariti kao mužjaci i ženke meðu životinjama. Sada znam da èovek i žena mrze jedno drugo kada se spare samo kao životinje. Jer mi nismo životinje. Mi se možemo sjediniti jednim dodirom ruke ili pogledom oèiju. Mi možemo da volimo èak i kada je meso mrtvo, a krv se davno sledila u ži lama. Nije plot ta koja nas meðusobno vezuje.Bile su to tako èudnovate izjave, toliko èudovišne za usta gospe Vu, èije su reci bile uvek jednostavne i bliske svakidašnjoj stvarnosti, da je Èijuming mogla samo da gleda u nju kao što bi gledala352u priviðenje. Ali gospa Vu izvesno nije bila nikakvo priviðenje. Oèi su joj bile sjajne, a æela puna životne snage, uprkos lomnoj vitkosti njenog stasa. Ona je imala neki novi život, bez sumnje, toliko je Èijuming mogla videti.- Dete - rekla je gospa Vu - recite mi ime koje se krije u vašem srcu.- Umirem od stida - rekla je Èijuming. Savijala je rub svog kaputiæa izmeðu palca i kažiprsta.- Ja neæu dozvoliti da umrete od stida - rekla je blago gospa Vu.I tako je Èijuming, popuštajuæi njenom nagovaranju, i sa mnogo oklevanja i nesigurnosti, stala najzad da govori, ali isprekidano, svega po nekoliko reci najedanput. - Vi ste me dali za naložnicu... starome ... ali... - Opet je zaæutala.- Ali ima neko drugi i vi biste više volile da su vas njemu dali - pomogla joj je gospa Vu, a Èijuming je klimnula glavom.- Je li on u ovoj kuæi? - pitala je dalje gospa Vu.Èijuming je opet klimnula glavom.- Je li to jedan od mojih sinova? - zapitala je gospa VuNa to je Èijuming podigla oborene oèi. Pogledala je gospu Vu i poèela da plaèe. - To je Fengmo - rekla je gospa Vu i znala izvesno da je to on, a Èijuming je produžila da plaèe.Kako je bilo nerazmrsivo to klupko, kako tužna ta pometenost u odnosima izmeðu ljudi i žena pod njenim krovom, pomislila je u sebi gospa Vu. Sve je to bilo plod njene roðene ludosti, ludosti koja je bila lišena ljubavi!

- Ne plaèite više - rekla je Èijumingi. - Sve je to moj greh, a ja sam ta koja moram nekako da ga okajem. Ali mi još nije jasno šta se mora uèiniti.Na to je Èijuming pala nièice i položila glavu na svoje ispružene ruke. - Rekla sam da æu umreti od stida - promrmljala je. - Pustite me da umrem. Ovakvo stvorenje kao što sam ja nije ni od kakve koristi.23 Paviljon fena353- Nema stvorenja koje ne bi moglo biti od koristi - odvratila je gospa Vu, podižuæi sa zemlje mladu naložnicu. - Radujem se što ste mi kazali istinu. Dobro je da ja to znam. A sada vas molim jedno: èekajte strpljivo ovde, u ovoj kuæi. Svetlost æe obasjati moje sadašnje neznanje i ja æu tada znati šta moram da uèinim za vas. U meðuvremenu, po-mažite u brizi oko nahoèadi koju sam uzela. Meni æe biti od velike koristi ako se vi budete brinuli za njih umesto mene. Kad su veæ tu, o njima se valja starati, a ja nemam dovoljno vremena da vodim brigu o njima.Cijuming je obrisala suze kad je gospa Vu po-menula devojèice. - Ja æu paziti na nahoèad, milostiva gospoðo - rekla je. - Zašto da ne? To su moje sestre. - Sagla se i uzela na ruke dete iz ko-levke. - Poneæu ovo dete sa sobom, ono je takoðe nahoèe ... siroèe, rekla bih, pošto majka ne može da ga voli... jadnog crva.Gospa Vu nije odgovorila. Doista nije znala gde bi se mogla naæi sreæa koja bi usreæila Cijuming.*Iz srednjih dvorišta kuæe gospa Vu je motrila na porodicu, dok su dani odmicali jedan za drugim i slivali se u nedelje, i nizali se jedna za drugim nedelje i tkale neumitnu preðu meseci.„Kad bih bila zla", pomislila je jednog dana, „mogla bih se uporediti sa paukom koji plete svoju mrežu oko svih stvorenja u ovoj kuæi."Jedna ptica je pevala u bambusima. Èula je njen glas i prepoznala ga, mada je bio neobièan. Dvaput godišnje, smeði indijski slavuj prolazio je putem koji je vodio preko njihovog kraja. Glas mu je bio zvuèan, ali opor. Obeležavao je poèetak proleæa, i to je bilo sve.Nastavila je da razmišlja. „A otkud ja to znam da nisam zla? Otkud da je uistinu dobro ono što ja za dobro smatram?"354Kao što je bila navikla, postavila je pitanje svojoj uspomeni na Andrea.Jednog dana, tog se veoma dobro seæala, njih dvoje su sedeli u biblioteci, gde je sama sedela toga èasa, on sa jedne strane velikog stola, ukrašenog rez-barijama, a ona sa druge, ne preko puta jedno drugom, da se ne bi morali gledati u lice, nego sa stolom izmeðu sebe i oboje licem okrenuti vratima koja su vodila u dvorište. Dan je bio isto tako lep, vaz-duh krajnje providan, a sunèeva svetlost tako jarka da su boje na kamenju, kojim je dvorište bilo poploèano, inaèe sivkaste, pokazivale prelive plavog i ružièastog i koju nit srebra mestimièno. Cvetovi njenih orhideja imali su tamnu boju skerleta. Ribice u jezercu promicale su kao zlatne strele i naletale kao zasenjene na sunèeve zrake koji su koso poni-rali u vodu.Andre joj je prièao drevnu bajku o padu èoveka u iskonski greh. - Do toga ga je dovela - rekao je on - ruka jedne žene, Eve, koja je dala èoveku zabranjeno voæe.- Ali otkud je ta žena mogla znati da je voæe zabranjeno? - pitala je gospa Vu.- To joj je došapnuo jedan zao duh, u oblièju zmije - rekao je Andre.- Zašto baš njoj, a ne èoveku? - glasilo je njeno pitanje.- Zato što je znao da su joj duh i srce upravljeni na produženje života, a ne na èoveka - odgovorio je on. - Duh i srce èoveka bili su upravljeni na njega samog. Odajuæi se snu da su i vrt i žena njegov posed, on je bio sreæan. Zašto bi još padao u iskušenje? Imao je sve. Ali se žena uvek mogla dovesti u iskušenje pomišlju na bolji vrt, na širi prostor, na poveæanje njihovog poseda, zato što je znala da æe iz njenog tela poniæi mnoga druga biæa, te je snovala i kovala zavere u svom srcu. Žena nije mislila na sebe, nego na one koje æe stvoriti, na plod svoje utrobe i njegov bezbrojni rod. Za njihovu ljubav je pala u iskušenje. I uvek æe padati u iskušenje, njih radi.23*355Ona ga je pogledala. Kako se dobro seæala duboke i setne mudrosti koja je zraèila iz njegovih crnih oèiju! - Otkud tako dobro poznajete žene? - upitala ga je.- Otuda što živim sam - rekao je on. - Ja sam se rano oslobodio njihove moæi.- A zašto ste se oslobodili? - pitala je ona dalje. - Zašto ste se povukli iz reke života? Zar nama svima nije mesto u njenim vodama? Zar iko može imati pravo da ih se oslobodi?U nizu meseci otkad ga je poznavala, to je bio jedini put kada je primetila senku sumnje u njegovim oèima. - Vi ste postavili jedno pitanje na koje nikad nisam bio sposoban da odgovorim - odvratio je on. - Oslobodio sam se prvo iz taštine. Da, to znam i priznajem. Kada sam bio kao i ostali ljudi, na putu da se oženim i osnuj em porodicu, mislio sam da me voli jedna žena. Ali bog mi je dao da pronièem ljudska biæa i suviše brzo za svoju sreæu. Video sam u njoj Evu, koja kuje osnove za druga ljudska biæa koja se spremala da stvara, uz nešto malo pomoæi s moje strane, naravno, ali biæa koja bi uza sve to sazdala u sopstvenom telu. A ja sam video malenkost svoje uloge, jedno tako kratko zadovoljstvo èula, i sav svoj život potom utrošen na kopanje i prekopavanje, poput Adamovog, da bi naš vrt bio veæi i njegovi plodovi obilniji. I tako sam se zapitao da li

sam to ja ono što ona voli, a odgovor je bio: možda... ali samo za trenutak, zato što joj treba neko ko bi joj služio. Pomislio sam stoga u sebi: „Zašto ne bih radije služio boga koji od mene ne traži ništa osim da radim pravedno i hodim ovim svetom u poniznosti pred njim?" Toga dana postao sam sveštenik.- A jeste li bili sreæni? - zapitala ga je ona sa nestašnom zlobom.- Bio sam svoj gospodar - odgovorio je on ...Sama u biblioteci, gde je uvek sedela posle njegove smrti, zato što joj se tu, gde je toliko èasova proveo, njegovo prisustvo èinilo najosetnije, razmišljala je o èoveku i ženi. „Ženu Evu", mislila je,„ne treba osuðivati zato što je u nju usaðena beskonaèna želja za produženjem života. Prepušten sebi, èovek nikad ne bi otišao dalje od sebe. Dok se ona, u svom neznanju i nevinosti, služi njime u svom beskrajnom stvaranju daljeg života. Oboje su oruðe, ali samo žena zna da je oruðe i predaje se potpuno životu." - U tome je - rekla je ona Andreu - razlika izmeðu èoveka i žene, pa èak i izmeðu vas i mene.Dok je ona sedela u sobu je navirao tiho blag i mirisan vazduh, a vetar nije dunuo ni u jedan mah. Malen gušter plava repa izišao je iz pukotine izmeðu zida od cigala i kamenog poda i leškario blaženo na uskoj stazi sunèane svetlosti. Ona je sedela tako mirno da mu se èinila kao sastavni deo sobe, te se on, na svoj oskudan naèin, veselio okreæuæi glavu èas na ovu, èas na onu stranu, šibajuæi svojim jarko obojenim repom. Oèi su mu bile sjajne i prazne. Nije se micala. Verovalo se da te male bezopasne životinje donose sreæu, jer biraju sebi dom samo kraj jednog ognjišta kada osete da je veèno.Nastavila je da prebira svoje misli, sedeæi nepomièno, dok se gušter igrao pred njenim nogama. ,,U tome se, dakle, krije nesreæa koja deli èoveka od žene. Èovek veruje u svoj lièni znaèaj, a žena zna da sama za sebe ništa ne znaèi, nego samo ukoliko ispunjava svoju ulogu u stvaranju buduæeg, daljeg života. I zato što ljudi vole žene kao deo sebe, a žene nikad nisu volele muškarce, izuzev kao deo onoga što mora da se stvara, vazda se zameæe i vodi ista borba koja èoveka èini veèito nezadovoljnim. On ne može posedovati ženu zato što nju veæ poseduje sila koja je jaèa od njegove želje."„Zar ona nije i njega stvorila? Možda to i jeste ono što joj nikad ne prašta, nego je mrzi i potajno se bori s njom, te gospodari njome i tlaèi je, i u kuæe zakljuèava i vezuje joj noge i sputava struk, uskraæuje platu i nadnicu, nauku i zanate, na udo-vištvo osuðuje kad sam umre i spaljuje gdešto u prah i pepeo, tvrdeæi da to èini njena vernost."357Gospa Vu se glasno nasrne jala èoveku, a gušter je hitro pobegao u svoje skrovište.Jednom kada je Andre sedeo u naslonjaèi preko puta nje, ona mu je kazala: - Je li muškarac samo muško, a žena samo žensko? Ako je tako, oni se nikad ne mogu složiti, jer on živi za svoje biæe, a ona živi za život vasione, a to su suprotne stvari.Andre je odgovorio sa velikom ozbiljnošæu: - Bog je zaveštao svakom od nas u liènu svojinu jednu neotuðivu baštinu, to jest jedan deo našeg biæa koji je naprosto èoveèanski, ni muški ni ženski. Zove se duša. Ne menja se i nepromenljiv je. Može da obuhvati takoðe mozak i njegove radnje.- Ali mozak u žene nije isti kao u èoveka? - zapitala je ona.- Isti je samo kad se oslobodi potrebe tela - odgovorio je Andre. - I tako lako može biti da ga žena upotrebljava samo za vršenje svojih dužnosti ženke, a èovek loveæi žene sebe radi. Ali mozak je oruðe i može da se upotrebi u svaku svrhu koju ljudsko stvorenje zaželi. Ako ja seèem kupus oštrim nožem, to ne znaèi da ja taj nož ne mogu upotrebiti za rezanje lika sina èovekova. Ako je sin èoveka u mom srcu i u vidokrugu moje duše, onda æu ja upotrebiti svoje oruðe, mozak, za izradu njegovog lika ... takvog koji bi ga jasno prikazao.- Duša je, dakle, onaj deo našeg biæa koji nije ni muški, ni ženski - ponovila je ona.- Tako je - odgovorio je Andre.- A šta je duša po svome suštastvu? - navaljivala je ona i dalje sa pitanjima.- To je ono što ne nasleðujemo ni od kog drugog stvorenja - rekao je on. - To je ono što je dalo moje vlastito ja, što me skrojilo malo drukèijeg od svih onih koji su se rodili pre mene, ma koliko lièio na njih. To je ono što mi je dato u liènu svojinu, od boga dar.- A ako ja ne verujem u boga? - zapitala je ona.- Nije važno da li vi verujete ili ne verujete - odgovorio je on. - Vi možete videti i sami da ste358kao niko drugi na ovome svetu, i ne samo vi, nego i najsmernije i najmanje lepo stvorenje takoðe pose-duje tu dragocenu baštinu. Ako je imate, vi znate da ona postoji. Dovoljno je to znati. Verau darodav-ca može da èeka. Bog nije nerazuman. On zna da mi volimo da vidimo svojim oèima i èujemo svojim ušima ono u šta treba da verujemo, da volimo kada to možemo držati u svojim rukama. Tako i dete zna samo ono što mu mogu reæi njegovih pet èula. Ali ima i drugih èula, i ona se razvijaju uporedo sa rastom našeg biæa, a kada se potpuno razviju, mi se pouzdamo u njih isto onako kao što smo se ranije pouzdavali samo u svoja obièna èula.Seæajuæi se tih njegovih reci, pogledala je preko stola. Naslonjaèa je bila prazna a glasa nikakva nije èula. Ali je njegovo lice sa ozbiljnim osmehom bilo isto tako jasno vidljivo, a njegov glas isto tako dubok kao nekad kada ga je pre njegove smrti gledala i slušala.- Tek poèinjem da razumevam - promrmlja-la je. - Ali poèinjem uistinu. I volim te svom dušom svojom.- Zar ne bi bilo moguæe da postoje ljubav i prijateljstvo meðu dušama?

- Moguæe je - rekao je on.Gospa Vu je bila žena bliska stvarnosti, pa je stala da primenjuje ono što je nauèila. U toj kuæi, koja je bila njen svet, bila su dva poremeæena biæa... to jest dva biæa koja nisu stajala u ispravnom odnosu sa kuæom, pa stoga ni sa svemirom. To su bile Rulen i Linaj.Bez žurbe i dozvoljavajuæi mnogim danima da prolaze mirno svojim tokom, ona se istovremeno približavala danu koji je u duši bila izabrala za razgovor s njima, rešivši da prvo govori sa Rulenom, koja je bila starija.Bili su protekli mnogi meseci otkad su Æemo i Fengmo napustili roditeljski dom. Pisma su gospi Vu stizala redovno, jer su obojica bili dobri sinovi. Ta su pisma bila upuæena ocu, a ne njoj, pa bi ih ona, pošto bi ih prva proèitala i razmišljala neko359vreme nad njima, slala g. Vuu. A on ih je, pošto bi ih i sam proèitao, slao Lijangmu, koji je sve više preuzimao sve dužnosti na imanjima i po radnjama, pripremajuæi se za dan kada æe biti glava porodice, te bi ih i on proèitao i onda sklonio meðu porodiène spise.Iz tih pisama, gospa Vu je jasno razaznala da njih dvojica idu suprotnim putevima u svom razvoju. Fengmo je želeo da ide u inostranstvo na školovanje. Ona mu je to dozvolila i poslala mu novac koji mu je za to bio potreban. Žurilo mu se donekle, pisao je, s obzirom na to da su se prekomorski pu-tevi zatvarali zbog rata koji se primicao, te je stoga, ako je mislio da ga sukob ne zateèe na obali, morao otploviti, ne vraæajuæi se prethodno kuæi dugaèkim kopnenim putem.Da je bio jedinac, to mu gospa Vu ne bi nikad dozvolila, ali ovako, imajuæi tolike druge sinove kraj njega, ona nije navaljivala da navrati kuæi krajem zime, i prešao je sreæno, ne zapadajuæi ni u kakvu opasnost, nekoliko mora, te su otada njegova pisma nosila stranu poštansku marku i peèat. Oboje su bili amerièki, ali za to gospa Vu nije ništa ha-jala. Sve strane zemlje bile su za nju podjednako zanimljive, pa èak i jedno te isto, ako su ležale preko èetiri mora. Fengmo je nastavio da uèi ono što je sa Andreom zapoèeo. Gospi Vu je bilo lakše pri duši kada je videla da te nauke nemaju nièeg zajednièkog sa sveštenstvom i sa verom. Nisu imale nikakve veze sa bogovima, nego svaku moguæu vezu sa ljudima.Ali Æemo nije tražio da ide preko mora. Umesto toga otišao je u prestonicu i tu našao dobro mesto, blagodareæi bogatstvu i uticaju svoje porodice. To nije zaèudilo preko mere ni g. Vua ni samu gospu Vu, jer se njoj još èinilo sasvim prirodno da njihova porodica bude svuda poznata, ma koliko inaèe bili široki vidici njenog sina. A onda je Æemo u jednom pismu objasnio stvarni razlog zbog koga je imao tolike sreæe. Kad bi došlo do rata koji je pretio tome delu sveta, vlada bi se povukla u unutrašnjost ze-360mije i tu bi zavisila veoma mnogo od najuglednijih graðana i njihovih porodica, od kojih je u svojoj pokrajini porodica Vu bila najveæa i najstarija. Èemu su stoga èesto davali prvenstvo ispred drugih, ali je zato morao da podnosi ljubomoru i zavist, a pomalo i zlobu onih koji su kraj njega ostajali u prisenku.Iz njegovih pisama gospa Vu nije mogla da otkrije šta je i kakav je. Fengma je razumevala bolje. Na sebi svojstven naèin, on je razvijao svoj um, pa èak i svoje srce, kao što je i ona èinila. Sazrevao je i pretvarao se postepeno u odrasla èoveka. Štaviše, uporedo s njim rasla je i njegova neotuðiva baština, kao što bi to rekao Andre. Æemo je, meðutim, ostavljao utisak èoveka koji je sav obuzet neèim. Èime je bio obuzet, ona nije znala..Rešavanje sudbine Cema i Rulen ubrzale su iznenadne vesti o napadu na obalu koji je te godine izvršio narod sa Istoènog okeana. Gospa Vu je èula za to, te je poslala po novine, koje, inaèe, nije nikad èitala, da bi videla šta se desilo. Ono što je proèitala bilo je više nego obièna stvar u istoriji njihove zemlje. Tako su isto druge napade tokom mnogih minulih stoleæa vršili drugi narodi, ali im je zemlja uvek odolela. Odoleæe i ovoga puta, mislila je ona, ne uznemiravajuæi se. Nije bilo verovatno da æe neprijatelj prodreti stotine milja u unutrašnjost kopna i provaliti u tu pokrajinu gde je toliko dugo stajala kuæa Vua. Ali je bila zahvalna ranijim naraštajima u porodici što nisu podlegli duhu novog vremena, kao toliki drugi, i pohitali na more da na njegovim obalama grade nove kuæe. Porodica Vu gradila je na zemlji svojih predaka, pa je tu i ostala. Ona je bila i dalje izvan opasnosti. Istina, ovaj neprijatelj napadao je takoðe iz vazduha. Ali u njihovoj blizini nije bilo velikih gradova, a s druge strane, opet, nije bilo mnogo izgleda da æe neupuæeni ljudi sa Istoènog okeana znati pre ime jedne porodice nego neke druge. Gospa Vu se oseæala sigurna u svojoj kuæi.Ali je, pri svemu tom, jednu naglu promenu sila napada ipak nametnula. Vlada se preselila u unu-361trašnjost, a Æemo je došao s njom. Jednoga dana, poèetkom jeseni, od njega je prispelo pismo kojim je javljao da dolazi za deset do dvanaest dana.Èim ga je proèitala, gospa Vu je znala da više ne srne odlagati stvar sa Rulenom. Poslala je po Ru-lenu, a njenu poruku nosila je Jinga.Ne bi, meðutim, trebalo pretpostavljati da gospa Vu u toku svih tih meseci nije uopšte viðala svoju snahu. U stvari, ona se èesto sretala s njom. Za stolom je zaticala Rulenu meðu ostalima, i na uobièajenim proletnjim i zimskim svetkovinama, kojima je i ona prisustvovala, uvek mirna i jednostavno odevena. Bilo je takoðe dana kada je gospa Vu želela da se štogod zapiše u porodiène knjige ili zabeleži za predstojeæe žetve i onda se radi toga obraæala Ruleni zato što je ona od svih u kuæi najjasnije umela da ispisuje kièicom kitnjasta slova

njihovog pisma. Bila je svakom prilikom dobra prema svojoj mladoj snahi, a jednom je èak i kazala: - Sreæa je, doista, imati snahu koja je ovako uèena.Rulen je na to odgovorila kratko, sa nekoliko najpotrebnijih izraza zahvalnosti.Ali, gospa Vu nije nijednom prilikom navodila mladu ženu na razgovore koji ne bi odgovarali njenom mestu u porodici. Sada, meðutim, sa Cemovim pismom u rukama, ona je znala da je došao trenutak za to.Rulen je prolazila mirno kroz jedno dvorište za drugim. Nije više nosila teške kožne cipele koje je donela iz Šangaja. Nosila je umesto toga somotske, sa donovima od sukna. Gospa Vu nije èula njene korake i stoga je iznenaðeno pogledala svoju snahu kada je vitka senka njene visoke prilike pala preko poda.- Kako tiho koraèate, kæeri - uzviknula je pošto su se pozdravile.- Odvikla sam se od kožnih cipela, majko - odvratila je Rulen. Sela je, ne postrance nego pravo, u naslonjaèu koja je stajala uz jedan od poboènih zidova i bila stoga niža od one kojom se go-362spa Vu služila. Bile su u sobi za sedenje, a ne u biblioteci.Gospa Vu nije odmah pomenula ono što je imala na umu da kaže. Umesto toga, rekla je uljudno: - Veæ nekoliko nedelja mislim da pitam za vašu porodicu u Šangaju. Kada je neprijatelj napao grad, jesu li vaši uspeli da pobegnu?- Moj otac je preveo porodicu u Hongkong - odgovorila je Rulen.- Ah, to je dugaèak put - rekla je gospa Vu ljubazno.- Ali nije dovoljno dugaèak - rekla je na to Rulen, sa izvesnom odluènošæu. - To sam i ocu kazala.- Zar verujete da æe se neprijatelj usuditi da prodre tako daleko? - zapitala je gospa Vu. Divila se i nehotice oštroumnoj hitrini sa kojom je odgovarala mlada žena.- Ovo æe biti dug rat - odgovorila je Rulen.- Mislite li zbilja? - zapitala je gospa Vu.- Da - produžila je Rulen - jer se dugo i pripremao.- Objasnite mi to, molim vas - rekla je gospa Vu, koju je zabavljala sigurnost mlade žene.I tako joj je Rulen objasnila: - Majko, narod sa Istoènog okeana dugo je strahovao, vekovima strahovao. A od èega? Od tuðinskog naroda. Gledao je kako tuðinac napada i osvaja jednu zemlju za drugom. Osvajaèi su dolazili sa zapada. Narod sa Istoènog okeana poèeo je da se plaši još kada je Džingiskan došao i pokorio našu zemlju. Onda su došli ljudi iz Portugalije i Španije, iz Holandije i Francuske, i stali zauzimati zemlje. Pa je Engleska uzela Indiju, a i mi umalo da nismo podlegli u nekoliko mahova i pali pod vlast tih gramzivih zapad-njaka. „Zašto bismo mi bili pošteðeni?" razmišljao je narod sa Istoènog okeana. I tako su iz straha krenuli oni da grabe zemlje i pokoravaju narode za svoj raèun, a mi smo njihovi najbliži susedi.363Gospa Vu je bila zaprepašæena. Takve reci bile su grdne i naopake za jednu mladu ženu. Èak ni Andre nije govorio takve stvari.- Gde ste stekli toliko znanja? - zapitala je gospa Vu.- Æemo mi piše svake nedelje - rekla je Ru-len. Gospi Vu je laknulo na srcu. Nasmešila se. - Vas dvoje ste - rekla je - opet dobri prijatelji.Rulen se zacrvenela. Od prirode je bila bleda, samo su joj usne bile grimizno crvene, tako da se rumen, koja je naglo oblila njene obraze, jasno isticala, ali ona nije okrenula glavu u stranu.- Mi se divno slažemo kad nismo zajedno - rekla je. - Èim doðe, opet æemo poèeti da se svaðamo, ja znam. I njemu sam to kazala. Oboje to znamo. Ali kad veæ znate - rekla je gos^T Vu srne-juæi se - zašto se ne èuvate toga? Koje ou vas dvoje poèinje prvo, vi ili on? - Otvorene reci mlade žene nisu je samo zabavljale. Njoj je isto tako bilo milo što ona ništa ne krije.- To ne zna nijedno od nas - rekla je Rulen.- Zakleli smo se jedno drugom ovog puta, u svojim pismima, da æe onom koje prvo poène ono drugo kazati da prestane. Ali ne verujem da æemo uspeti. Znam ja dobro Cemovu narav. Natušti se bez razloga i prasne najednom, kao grom iz vedra neba. A kad se on ljuti, onda sam i ja ljuta. - Zaæutala je na trenutak i namrgodila se. Ispitivala je svoje srce. Ne želeæi da ometa njeno razmišljanje, gospa Vu takoðe nije ništa govorila. - U meni ima nešto- nastavila je najzad Rulen - što je njemu mrsko. To je zbilja istina. On kaže da nema nièega, ali ima. Kad nismo zajedno, on to ne oseæa. Èim se sastanemo, ono se opet ispreèi meðu nama. Kad bih znala šta je to, uzela bih nož i svojom ga rukom isekla, ma šta to bilo.- Možda to nije nešto èega imate u sebi, nego nešto èega nemate - rekla je gospa Vu blago.Rulen je digla glavu. Njene oèi, sva njena le-pota, gledale su iznenaðeno. - Na to nikad nisam pomislila - rekla je poluglasno. A zatim je opet iz-364gledala utuèena. - Ali to æe biti još teže popraviti. Bilo bi mi lakše išèupati iz sebe nešto što je veæ tu nego nakalemiti nešto èega nemam.

- To ne mora biti taèno - rekla je gospa Vu. - To zavisi u celosti od vaše ljubavi prema Èemu. Ako vidite u vašem braku sreæu koja je samo vama dvoma namenjena, onda æete se uvek gložiti hteli ili ne hteli, izuzev ako se èvrsto resite da se držite po strani jedno od drugoga.- Vi mislite ... - rekla je Rulen, ali nije smogla da doreèe ono što je zaustila. Bila je veoma stidljiva kad god bi iz nje progovorila zauzdana, ali silovita ženstvenost, koja je takoðe bila deo njenog biæa.- Ja zbilja mislim tako - rekla je gospa Vu. Produžila je da govori, znajuæi dobro da je sva ta mudrost samo jedan od plodova njenog skorašnjeg ljubavnog saznanja. Znala je sada da dužnost uopšte ne postoji u odnosima izmeðu ljudi i žena. Postoji samo ljubav - ili odsustvo ljubavi.Dohvatila je svoju srebrnu lulu i polagano poèela da je puni. Nije gledala u svoju snahu. Umesto toga, nekoliko trenutaka upirala je pogled u dvorište, gde su cvetale žute orhideje tog godišnjeg doba. Na lakom povetarcu listovi bambusa lepršali su poput kiæanki. Bio je jedan od onih dana kakve su, radi svoga mira, najviše voleli ona i Andre.- Morate da znate na prvom mestu da ni jedno od vas dvoje ne duguje ništa onom drugom - prozborila je najzad.Rulen je iznenaðeno prekinula gospu Vu. - Majko, to je najèudnija stvar koju sam ikad èula iz usta svekrve koja razgovara sa ženom svoga sina.- Saznala sam je tek nedavno - rekla je gospa Vu. Smešila se potajnom nestašnošæu. - Ve-rujte mi, dete, da se još uvek uèim.Znala je da je Rulen do srca ganuta njenim recima. Mlada žena je došla pripravna da prikloni glavu pred srdžbom svoje svekrve i da skrušeno sasluša njene prekore. Sada se u njoj raðala nada. Umesto srdžbe od koje je prezala, njoj su se pružali365saveti, mudri i možda spasonosni. Nagnula se na-pred i tako podseæala na visok ljiljan koji èeka na kišu.- Sukobi meðu ljudima i ženama proistièu uvek iz uverenja da meðu njima postoje neke uzajamne dužnosti - nastavila je gospa Vu. - Ali, kada se jednom odreknu toga uverenja, put kojim treba da idu jasno se ocrtava pred njima. Svako od njih ima dužnosti samo prema sebi... Šta je to sebi dužno? Samo da izraste do kraja, do poslednjeg listiæa svog životnog stabla. Ako jedno tako do kraja ispuni svoje sudbinu, onda æe i onom drugom uspeti da to postigne.Zastala je na trenutak i pripalila lulu, udahnula dva dima i oduvala pepeo. A onda je produžila: - Eto, u tome je istina. A zašto je tako? Zato što, po recima mudraca: „Muž nije mio muža radi, nego sebe radi, a žena njemu nije draga zbog sebe same, nego njega radi." Jedno je sreæno kad je sreæ-no ono drugo, i to je jedina sreæa moguæa za oboje.Rulen je sedela nepomièno, slušajuæi.Gospa Vu je nastavila: - Što se tièe stvaranja novog kolena, to nije dužnost ni vama ni njemu. To je vaša zajednièka dužnost prema našem rodu. Vaša je zabluda u tome što ste pobrkali raðanje dece sa ljubavlju prema Èemu. A ta vaša zabluda smela je i Cema. To je razlog što se tako lako srdi na vas.- Majko - zamolila je Rulen - govorite mi i dalje. Sada ste u srcu svega što me muèi.- Vi i Æemo ste odstupili od osveštanog obièaja - rekla je otvoreno gospa Vu. - Izabrali ste se uzajamno zato što ste se voleli. To je opasno jer uvelike smanjuje izglede na ono što bi se moglo nazvati sreæa. Vi i Æemo ste mislili samo na sebe, ne na decu ni na porodicu, ni na vašu dužnost da produžite naš rod. Mislili ste samo na sebe, kao na dva biæa odvojena od sviju ostalih. Pokušavali ste i pokušavate da sabijete æela vaša dva života u taj mali deo vas samih. Braèni zagrljaj, zaèeæe i raðanje dece, zajednièki život sa svojom mnogolikom svakidašnjicom jela, sna i odevanja, i odlaska iz366kuæe i povratka spolja - sve vi to pokušavate da sabijete u tu malu odvojenu komoru. Ali ona neæe da primi toliku sadržinu. Pretrpana je, a vi se gušite uzajamno na samom životnom vrelu jednog i drugog. Suviše tesno priljubljeni jedno uz drugo, mrzecete jedno drugo zato što onom vašem delu koji ste vi sami, vašoj baštini, vašoj duši, nije uop-šte ostalo prostora, tako da ona ne može ni da diše, a kamoli da se razvija.A onda je pogledala Rulenu. Mlada žena je slušala bez predaha, svim svojim biæem.- Razdvojte se, dete moje - rekla je gospa Vu zatim. - Pustite ga da se malo odvoji od vas. Primite kao prirodnu stvar, kao dužnost prema našem rodu, da æete raðati decu. Neæe to biti ni vaša ni njegova deca. To æe biti deca našeg roda. Raðajte ih isto onako prirodno kao što dišete, i jedete, i spavate, i vršite sve druge radnje stvorenja koje ima ne samo dušu nego i telo. Zagrljaj i zaèeæe nemaju nièega zajednièkog sa vašim dušama. Ne merite njegovu ljubav prema vama po naèinu na koji izražava zagrejanost svoga tela. On i ne misli na vas u takvim trenucima, nego na sebe. Mislite i vi na sebe. Razlikuje li se strast jednog muškarca od strasti drugoga? Ne razlikuje. Isto tako, jedna žena raða decu kao i druga. U tim stvarima smo svi jednaki. Nemojte uobražavati da ste u tome on ili vi iole drukèiji od najprostijeg èoveka i žene. - Zaæutala je, zahva-æena za trenutak èudnim oseæanjem iscrpenosti.- Vi me navodite na pomisao da brak nije ništa - rekla je Rulen poluglasno. - Kao da bi bilo svejedno da sam se udala za ma kog drugog umesto za Cema.

Gospi Vu se vratila sva njena živost. - Nisam završila - rekla je. - U jednom smislu, vi imate pravo. Svaka zdrava mlada žena može da se uda za ma kog zdravog mladog èoveka, a oboje da ispune svoju dužnost prema životu. Iz toga razloga dobro je da se održe naši drevni obièaji i predanja. Što se tièe potreba našeg roda i soja, starije osobe umeju prirodno bolje da biraju nego što mlade mogu birati367same sebi. Pogledajte Lijangma i Mengu, oni su sreæni. Ali oni izvesno nemaju potpunu sreæu, kakvu zahtevate vi i Æemo. Oni pristaju da im raðanje dece bude sav život. Lijangmo želi da bude dobar muž i dobar otac. On nema drugih težnji i prohteva. Ni jedno od njih ne traži ništa više. Stoga je najbolje da stariji biraju i jedno i drugo, kad dvoje treba da se venèaju, ako su to dvoje kao Lijangmo i Meng.- Ali mi nismo kao njih dvoje - rekla je Ru-len sa izvesnom vatrom.- Pa i niste - složila se gospa Vu. - Vi želite uzajamno prijateljstvo i drugarstvo vaših dveju zasebnih ljudskih liènosti. Ah, vi tražite veoma mnogo od braka, dete moje. Brak nije smišljan za taj van-redni teret.- Šta smo mogli uèiniti? Živeti bez braka? - zapitala je Rulen ne misleæi da bude gruba.- Možda, možda. - Gospa Vu se sama sebi zaèudila èuvši svoje reci. - Ali i to je teško jer ste vi èovek i žena, a život tela traži svoja prava.Zastala je, tražeæi izraze kakvih ranije nije nikad ni bilo u njenom reèniku i - nalazeæi ih rekla je: - Vi i Æemo ste veoma sreæni. Vi se ne volite samo na jedan naèin, nego na svaki koji se samo zamisliti može. Pa volite se onda, drago dete! Život je prekratak za takvu ljubav. Volite se i ne gubite nijednog èasa u srdžbi i svaði. Odvajajte ljubav od strasti i ne dozvoljavajte im nikad da se meðusobno pomute mešajuæi se. Jednoga dana, kad im deoba postane jasna i navikom ustaljena, kad vam se deca izrode i stanu rasti, kad vaša tela budu stara, a strast ugašena, kao što sreæom mora da se zbude, vi æete upoznati ljubav koja je bolja od svake druge.Osetila se iznenada strahovito usamljena bez Andrea, a svest da nikad više neæe gledati njegov živi lik zabolela ju je kao da joj je neko žabo nož u srce, udarom kakav još nikad nije osetila. Sklopila je oèi i predala se svojoj patnji. A onda je, nekoliko èasaka potom, osetila da joj Rulen dohvata ruku i pritiskuje je uz obraz. Osetila je na njoj prvo jedan,a zatim drugi topli obraz mlade žene. A oèi još nije otvarala.- A u potaji, žena je ta koja mora da vodi na zajednièkom putu - rekla je. - U patnji žena uvek treba da vodi, i mora, zato što život na njoj poèiva i samo na njoj. Upozoravam vas, vaš muž vam neæe biti ni od kakve pomoæi u vašem naprezanju da uèinite sreænim vaš brak.Kad je opet otvorila oèi, soba je bila prazna. Rulen je bila otišla.

Te noæi, dok je Jinga svlaèila komad po komad njene odeæe i spremala je za spavanje, gospa Vu je progovorila tek posle dužeg æutanja, tako dugog i tako dubokog da se Jinga nije usuðivala da ga prekine svojim uobièajenim æaskanjem. - Jinga.- Da, gospoðo? - Jinga je pogledala u ogledalo gospi Vu preko glave. Èetkala je njenu dugaèku i svilastu crnu kosu u kojoj je tek poèinjalo da pod-rasta retko pramen je belih vlasi na slepooènicama.- Imam jedan zadatak za vas.- Jeste, milostiva?¦- Moj drugi sin dolazi kuæi sledeæeg meseca.- Znam, milostiva, svi mi to znamo.- Evo u èemu je vaš zadatak. Svake noæi, pošto svršite sa mnom, vi æete iæi kod žene mog drugog sina i èiniti za nju ono što ste svakad za me èinili.U ogledalu, slika Jinge nasmešila se, ali joj go-(Spa Vu nije uzvratila osmeh. Nastavila je, ne gledajuæi Jingu u oèi. - Ne smete zaboraviti ništa od onoga što sam ja obièno èinila: mirisno kupatilo, trljanje uljem, mirise za sedam otvora i za kosu.- Znam, milostiva gospoðo. - Jingin glas bio je topao i prisan. Zatim je prestala da je rašèešljava.- A šta æu ako mi zabrani? - pitala je. - Ona ne mari ništa za svoju lepotu.368- Neæe vam zabraniti - rekla je gospa Vu. - Njoj treba pomoæi, jadnom detetu, kao što treba svima ženama. A ona zna to sada.- Da, gospodarice - rekla je Jinga.

XIIIÆemo je došao kuæi petog dana u devetom me-secu meseèeve godine. Elektrièno pismo donelo je vest o njegovom dolasku u grad, a u kuæu Vua glasonoša koji je išao pešice, dok je gospi pismo svojeruèno predao sam gospodin Vu. On više nije èesto zalazio u njeno dvorište ni po kakvom poslu i stoga je ona znala èim ga je ugledala da njegov dolazak mora da ima neke veze sa jednim od njihovih sinova. Pružio joj je list ispisane hartije.- Naš drugi sin dolazi kuæi - rekao joj je, sa uobièajenim širokim osmehom na licu.Uzela je pismo i proèitala ga, a onda ga stala prevrtati meðu prstima. Bilo je to prvo elektrièno pismo koje je ikad videla. Znala je, zato što joj je to Andre objasnio, da samu hartiju ne vuku niz žicu, kao što je ona

zamišljala. Da se èak ni reci ne izgovaraju, nego se samo znaci otkucavaju na jednoj spravi, te su oni ti kojima se prenose poruke.- Bubnjevi u koje divljaci udaraju u džungli - primetila je ona.- Mnogo toga što èovek èini naprosto je usavršeno divljaštvo - odgovorio je on.Setila se tih reci dok je razmišljala nad elektriènim pismom. - Moramo prirediti gozbu u èast njegovog dolaska - rekla je glasno.- Ja æu pozvati sve svoje prijatelje - izjavio je g. Vu.Ona je nastavila da smišlja šta æe sve da urade u slavu toga dogaðaja. - Treba i mlaðima prirediti gozbu: za kalfe i nadnièare sa imanja.- Uèiniæemo sve što treba, sve što možemo - rekao je on sa darežljivošæu èoveka gospodina i široke ruke.370Pogledala ga je ispod oka. Bio je opet onaj stari. Jasmina mu je dobro èinila. Njegove sumnje u sop-stvenu vrednost stišale su se. Njegov neuspeh kod nje, jer se on na svoj naèin osetio unižen kada ga je ona odbacila, i njegov neuspeh sa Èijumingom ozle-dili su njegov ponos, ostavljajuæi za sobom vidne tragove. On je bio od onih ljudi kojima je nasušna potreba oseæanje da imaju uspeha kod svojih žena. Ona je to najbolje znala. Ona, kojoj je tolike godine njegova uspešnost bila najpreèa dužnost! - Ali je Èijuming bila mlada i neznalica i nije razumevala te stvari, dok je Jasmina, kraj sve svoje pritvornosti, bila dovoljno iskrena u tom poslu na kome je zaraðivala svoj pirinaè i krov nad glavom. U dubini srca gospa Vu je osetila olakšanje, ali se ono mešalo sa hladnoæom i prezirom. Osetila se takoðe postiðena pomalo zbog te zlobe, mada bi je nekad primila kao prirodni izraz svoje ljudske prirode.- Ja nisam žena bez greha - rekla je jednom Andreu. - To jest, nisam onda ako prihvatam vaša merila greha koja obuhvataju èak i potajnu misao i skrivenu želju. Ja mogu postiæi spoljnu ispravnost, ali ko bi srcem mogao da vlada?- Ono malo izabranih mogu i to da èine - odgovorio je on. - A vi ste jedna od njih.Znala je da mora doseæi visine na kojima je on živeo ako je želela da ostane u njegovoj blizini. On se ne bi spustio u dolinu, gde je ona još uvek bila.I tako je sada strpljivo rekla g. Vuu, koji je bio otac njenih sinova: - Neka sve bude onako kako vi želite.On je sedeo pognut napred, sa rukama na debelim kolenima, smešeæi se. Spustio je glas da bi joj govorio u poverenju. - Vi možda ne znate da mi je Æemo najmiliji sin. Stoga me je uvek muèilo što mu je žena opake naravi. Cema je trebalo oženiti nekom blagom i razboritom devojkom.Gospa Vu nije bila u stanju da uvuèe uvek svoje nokte. - Vi se donekle varate u Èemu - rekla je. Srebrnasti zvuk njenog glasa odjeknuo je za dla-24*371ku preoštro i u njenim vlastitim ušima. - On je pametan. Rulen je takoðe pametna. Nalazim da o njoj mislim sve bolje što vreme više odmièe.G. Vu je izgledao uznemiren, kao i uvek kad bi se pred njim pominjali um i njegovi darovi, i povukao se na brzu ruku. - Dobro, dobro - rekao je, svojim uobièajenim glasom - priznajem rado da imate pravo. Onda, hoæete li vi preduzeti sve što treba ili da ja to uèinim?- Ja æu narediti sve što treba u kuæi, a vi æete pozvati goste i odabrati vina - rekla je ona.Poklonili su se jedno drugom i rastali, a ona je bila svesna, dok je odlazio, da je sve što je nekad postojalo meðu njima bilo puki glas mesa i krvi. Bio joj je odvratan, u suštini. Pa ipak, zar nije s njim udvoje ispunila baš onu dužnost o kojoj je govorila Ruleni? Iskovali su zajedno beoèug svoga kolena na lancu svoga roda, udovoljili nagonima svoga roda i oslobodili se jedno od drugoga kada je to bilo uèinjeno. Sada je znala da je Jasmina, isto onako kao što je Andre otkrio u njoj neotuðivu baštinu njene liènosti, uèinila to isto za gospodina Vua. Nijedna veza nije prekinuta, kuæa je nastavila da živi kao i ranije, a njihov položaj u njoj bio je isti. Osetila je koliko je bila mudra njena odluka da dovede Jasminu pod svoj krov, taj krov koji je bio dovoljno prostran za sve živo iz doma Vua, do poslednjeg i najsi-æušnijeg izdanka njegova. Dovesti na svet bezimeno i nezakonito dete, ne, taj najveæi od svih grehova neæe okaljati ime njihove porodice. Deca devojke Jasmine imaæe svoje mesto u ljudskom poretku.Toga dana pristupila je dužnostima s dubokim mirom u duši. Sebi nije mogla da posveti ni jednog trenutka. Poslala je po kuvara, domostrojitelja i glavnog peharnika, poslala po èistaèice i po kroja-èice. Trebalo je pregledati deèju odeæu i naložiti da se sreže nova onoj kojoj bude potrebna. Jenma, njenog najmlaðeg sina, trebalo je dovesti kuæi sa imanja na kome se nalazio.- Vreme je - rekla je upravitelju imanja - da se moj èetvrti sin vrati kuæi. Porodièni poslovi sada su jasni.Upravitelj se nasmejao. - Gospoðo, taj æe vam sin upravljati zemljom posle vas. Naš najstariji mladi gospodar vest je poslu po radnjama, ali èetvrti mladi gospodar prosto je kao stvoren da gospodari poljskim imanjima.Gospa Vu mesecima nije viðala svog èetvrtog sina i zato se pitala toga èasa sa izvesnom ljubopit-Ijivošæu kojim je smerom udario, dušom i telom. U godinama kada se dete preobražava u èoveka, svi su muškarci isti, to je ona uvek govorila. Njih treba samo hraniti, uèiti sve istim stvarima, pustiti ih da žive na slobodnom vazduhu, ne davati im da zalaze u kockarnice i javne kuæe i držati ih po strani od porodiènih razmirica. Iz

toga razloga je i poslala Jenma na selo, da živi tamo sa seoskom rodbinom i seljacima. Ali sad je morao da se vrati da bi ona mogla oceniti kuda smera i gde ga treba uputiti.- Spremite one dve male sobe u istoènom dvorištu moga najstarijeg sina - naredila je Jingi. - Sad su pune kutija i kojekakva krša i niko ih ne upotrebljava. Neka se nameste za Jenma. Tu æe stanovati dok se ne oženi.Po utvrðenom redu i obièaju, Jenma je, u stvari, trebalo smestiti u blizinu njegova oca, ali to ona nije htela da dozvoli. Niie htela, meðutim, ni da bude blizu nje - taj krepki i živahni mladenac u godinama uzrasta. Ali, Lijangmo i Meng biæe dobri i pažljivi prema njemu, a deca æe uživati u njegovom prisustvu.Tako je postepeno pripremljeno sve što je trebalo. Gospa Vu je naposletku otišla da vidi šta radi Rulen. Bilo je to na sam dan povratka njenog mladog muža. Cema su oèekivali tokom popodneva, ali niko ne bi taèno umeo reæi kada, jer je morao da doplovi brodom. Bilo je šteta što se po njega nije mogao poslati automobil, ali je drum bio pretesan za ta tuðinska kola, a težaci su vapili do neba kad god bi njegovi veliki toèkovi prešli preko neke njive. Sto-

372373ga je mahom ležao nepokretan u posebnoj prostoriji do kapije gde su ga držali, predmet èuda i divljenja za sve one koji bi ga videli, ali stvarno od male koristi. Pa ipak, g. Vu bi se oseæao kao veoma starinski ècvek da ga nije kupio, a èak i Æemo je uživao da u društvu kaže nehajno s vremena na vreme: „Strana kola moga oca ..."Nekoliko èasova docnije Rulen je stajala pred gospom Vu, veoma poslušno, pa èak i bojažljivo. Obukla je bila jarkocrvenu haljinu èija je snažna boja dobro pristajala njenoj bledoj koži i rumenim ustima. Gospi Vu su se dopali i zatvoreni izrez oko vrata haljine i njena dužina, a kratkoæu rukava nije pomenula jer je Rulen imala prekrasne ruke, zbilja od ramena do vrha prstiju. Naredila je Jingi da otvori njenu kutiju sa nakitom, gde je izabrala debeo zlatan prsten ukrašen rubinima. Stavila ga je Ru-leni na srednji prst desne ruke, a Rulen je onda podigla ruku da bi mu se divila. - Ja obièno ne marim prstenje, majko - rekla je - ali mi se ovaj doista dopada.- Dobro vam stoji - odgovorila je gospa Vu - a ženu èini lepom ono što joj dobro stoji.Rulen je èas pre bila izmila kosu, ali je nije uljem namazala. Padala joj je na ramena, mekana kao neupredena svila. Jinga je bila veoma ravno po-sekla te crne uvojke, èija je donja ivica bila sada glatka i pravilna kao naslikana. Bio je to sasvim nov obièaj da mlade žene idu rašèešljane kose, što se nije dopadalo gospi Vu. Da se Meng na to ugledala, ona bi to njoj sigurno zamerila. Ali je toga dana vi-dela da taj meki crni okvir laska crtama Ruleninim i stoga mu nije ništa prigovarala. Trebalo je primiti i dozvoliti sve što bi jednu ženu moglo uèiniti lepšom.- Otvorite usta - zapovedila je Ruleni. Mlada žena je otvorila usta, a gospa Vu je pogledala unutra. Bila su rum ara i èista, kao deèja, a zubi su bili beli i zdravi. Iz njih je dolazio svež i sladak dah. Razgrnula joj je skute na haljini i pažljivo zagle-374dala donje rublje. Bilo je èisto kao sneg, sve namirisano i ukrašeno dopadljivim vezom.Podigla je ruke mlade žene i omirisala joj dlanove. Bili su namirisani, kao i njena kosa, kao i æelo telo, istim onim tananim mirisom koji je ona upotrebljavala nekad.- Izgledaæete veoma lepo, dete moje, za ispit koji vam predstoji - rekla je gospa Vu blago. - Vašem telu ne nalazim mane. U vaše srce i u vašu dušu ne mogu zagledati, njih morate sami ispitati umesto mene. Telo dolazi na prvo mesto, ali je duša ono što je trajno.- Nisam zaboravila ništa od onoga što ste mi kazali - rekla je Rulen sveèano.Cema su oèekivali svakog trenutka u toku iduæih èetiri do pet èasova, ali ko je mogao znati da se on približavao ploveæi po nebu, a ne vodom dok se sve to dogaðalo u kuæi porodice Vua? Na taj naèin, umesto da rekom stigne u svoj kraj, spustio se tu sa nebesa i nogom stupio na èvrsto tlo kraj samog niskog zida na južnoj strani grada. Kada je njegov pretpostavljeni u prestonici èuo za njegov povratak kuæi, uticaj porodice Vua sinuo mu je opet pred oèima takvom snagom da su Èemu odmah stavljeni na raspolaganje jedan vladin pilot i avion.Pilot se zabrinuo kada je video svog putnika nasred pusta polja, bez ikog u blizini ko bi ga doèekao. Ali se Æemo nasmejao njegovoj zabuni.- Ovo je moje rodno mesto - rekao je. - Umeæu, valjda, i sam da naðem put do kuæe.Tako se pilot opet vinuo u nebo, a Æemo pešice krenuo mirno kuæi. Uz put su zurili u njega i pozdravljali ga svi koji su ga sretali, pitajuæi ga kojim je putem došao i buljili razrogaèenih oèiju i zane-meli od èuda kad bi im rekao: - Došao sam leteæi po vazduhu.Deca i besposlièari trèali su ispred njega da bi obavestili one na domu o skorom dolasku mladog gospodara, ali je Æemo išao tako dugaèkim i krepkim korakom da su ga pretekli svega za koji trenutak. Tako se dogodilo da su gospa Vu i Rulen jedvabile èule novost iz usta vratareve žene, koja je dotrèala kao bez duše da je saopšti, kada se pojavio i Æemo, iduæi, tako reæi, u stopu za njom. Zapravo je trebalo da svrati prvo kod oca, ali mu je Lijangmo pisao, razume se, ko je u dvorištu g. Vua, a njemu opet ni na um nije padalo da vidi neku stranu

ženu pre nego što bi video svoju roðenu majku. Stoga je prvo otišao do gospe Vu, ali je bio sav zbunjen kada je kraj nje ugledao Rulenu, svoju mladu ženu i suprugu.Bio je to neugodan trenutak, jer je stari obièaj branio da se sa ženom pozdravlja pre nego sa majkom. Pomogla mu je Rulen, na njegovo iznenaðenje.Izmakla se ljupko korak nazad, dajuæi mu i me-sta i vremena da se pozdravi s majkom.- Sine moj, došli ste najzad. - Tako je glasio pozdrav gospe Vu.Ispružila je ruku i opipala mu mišice i ramena kao što veæ majke obièavaju da èine. - Mršaviji ste nego što ste bili, ali snažniji - rekla je. - Otporniji i zdraviji - dodala je gledajuæi mu u rumeno lice.- Dobro sam - rekao je on - ali veoma zauzet, padam od posla, tako reæi. A vi mi, majko, dobro izgledate, bolje nego kad sam od kuæe odlazio.To i još ponešto odigralo se meðu njima dvoma, a Rulen je još stajala èekajuæi, dok se Æemo veoma èudio njenom strpljenju. Da li je to zbilja strpljiva? Ako i jeste, to njoj nije bilo slièno. Na njegovo još veæe iznenaðenje, njegova majka stupila je toga èasa korak-dva unazad, ispružila ruku i dohvatila Ruleninu da bi je povukla napred.- Bila je veoma dobra - rekla je gospa Vu. - Bila je poslušna. Trudila se mnogo i postigla više.Ništa se Èemu ne bi moglo dopasti više od pohvale njegove majke upuæene njegovoj ženi. Poput svih sinova snažnih majki, oseæao je potrebu da ona pohvali što god on uèini. Ranije ona nikad nije hvalila Rulenu, pa je jedan od uzroka njegove srdžbe na nju bilo baš to što je njegova majka nije hvalila. To je sada razumela i gospa Vu. Videla je zadovoljstvo na njegovom lepom licu, u njegovom376neusiljenom osmehu, u njegovim oèima, koje su bivale sjajnije. Kazao je nekoliko reci Ruleni, hladno i pribrano kao što je i pristojalo u prisustvu starijeg naraštaja.- Ah ... kako ste?- Hvala, dobro ... a vi?To su bile malobrojne reci koje su kazale njihove usne, ali su im oèi govorile više. Jer je Rulen podigla oèi i pogledi su im se susreli, a njemu se uèinila gotovo prekrasna, lepša nego što je ikad bila, sa crvenom haljinom, pripijenom oko vrata, koja je još više podvlaèila zlaæano bledilo njenog lica.On je oborio oèi i obratio se majci, mucajuæi i crveneæi: - Majko, velika vam hvala što ste se potrudili da je pouèite... što ste se potrudili da je ... da je ... da je ...Gospa Vu ga je razumela i odgovorila mu: - Sine moj, najzad vam mogu reæi: dobro ste izabrali.Videla je suze koje su Ruleni navirale na oèi, a njeno biæe ispunila je nežnost kakvu nikad nije osetila. Koliko li su bespomoæni bili mladi i koliko su im bili potrebni stariji, da bi odobravali njihove živote i njihova dela - kraj sve njihove odvažnosti!- Budite nežni prema mladima, oni nisu tražili da budu roðeni - rekao joj je jednom Andre. Seæala se dobro, jer se toga dana ljutila na Fen-gma što je došao dockan.- Nisam ni ja tražila da se rodim - odvratila je ona.Pogledao je, iz tamnih dubina svojih krupnih oèiju. - Ah, upravo stoga što ste i sami patili, nemojte nikad drugom nanositi patnju - rekao je on. - Samo sitne i prostaèke duše svete se drugom za pretrpljene muke. Vi ste, gospoðo, suviše uzvišeni za to.Primila je æuteæi njegove reci, jedva obuzdavajuæi gnev kojim je bila obuzeta. A on je nastavio, prelazeæi sa njene liènosti na vasionu. - A kakvog bi smisla imalo stradanje - rekao je zamišljeno - ako nas ne bi uèilo, nas koji smo snažni, da spreèavamo patnju drugih ljudi? Nama se pokazuje šta je377to, daje nam se da okusimo njegovu gorèinu, zato da bi se u nama probudila volja da iz korena išèupamo klicu svakog jada na ovome svetu. Inaèe bi ova zemlja bila drugi pakao.Seæajuæi se tih reci, oseæala je neizmernu èežnju da u svojoj kuæi uèini sreænim ta dva mlada i neuka stvora. Uzela je ruke Rulene i Cema, i stisnula ih obe u svojima.- Izvršili ste svoju dužnost prema meni, sine moj - rekla je ona. - Odvedite je u vaše dvorište i provedite sledeæe pola èasa nasamo s njom. A onda možete otiæi da pozdravite vašeg oca. Stiæi æete za vremena, ne brinite se.Posmatrala ih je dok su se udaljavali i, smešeæi se, pušila neko vreme na svoju srebrnu lulicu.Narednih desetak dana sva se kuæa vrtela u vrtlogu gozbe i svetkovanja. Svaki živ roðak, bio blizak ili dalek, želeo je da vidi Cema, da razgovara s njim i èuje njegovo mišljenje o novom ratu i selidbi vlade u unutrašnjost, i šta misli kolika æe biti cena pirinèu usled svakojakih poremeæaja, i da li æe se tuðinski beli narod boriti na strani patuljaka sa Istoènog okeana ili protiv njih. Niko nije mislio na poraz pod udarcima neprijatelja. Postavljalo se jedino pitanje da li mu se treba suprotstaviti otvoreno, silom oružja ili potajno, prepuštajuæi podzemnom otporu i vremenu da muèki lome snagu ugnjetaèa. Ne znajuæi ništa o svemu tome, g. Vu je mirno sledio lagani tok svojih misli.Ali je gospa Vu, sedeæi tu meðu svojima, slušajuæi, pušeæi na svoju lulicu, progovarajuæi samo da bi naredila da se poneko dete izvede na malu nuždu ili odnese u postelju na spavanje, ili opomenula služavku da ne diže

buku nalivajuæi æasice za èaj, ili zbog neke sliène sitnice, bila duboko ubeðena da samo tajni otpor i njegov stari saveznik vreme mogu savladati toga neprijatelja, kao što su savlaðivali378vazda sve ostalo. U dubini duše, ona je mislila da ne bi trebalo dozvoliti tuðincima da im pritièu u pomoæ. Ko bi još na ovom svetu pomogao nekom, ako nije njegove krvi, ne tražeæi mnogo u naknadu za to? Ni pravda ne zahteva da se daje bez dobiti - izvan porodice.Samo je æutala. Tu je ona bila samo žena, mada najpoštovanija pod tim krovom. Davno, dok je još bila na onoj slobodi koju je iskusila samo u društvu sa Andreom, njih dvoje su raspravljali o prirodi èoveka.- Vi verujete u boga a ja verujem u pravdu - izjavila je ona. - Vi stremite ka njemu, a ja stremim ka njoj.- Oni su jedno te isto - izjavio je on.Toga dana, sedeæi usred svoje porodice, oseæala se duboko usamljena. Tu Andre nikad nije dolazio niti bi mogao doæi.- Ako ti stranci - rekla je najednom Èemu, - doðu ovamo i pritisnu našu zemlju, možemo li ih mi oterati odavde?- Sada možemo da mislimo samo na sadašnjost, od dana do dana - izjavio je on.- To nije obièaj u našem narodu - odgovorila je ona. - Mi smo vazda mislili na stotine godina unapred.- Za nekoliko stotina godina - odgovorio je on - mi bismo mogli sve da ih isteramo.- Da li se boja kože i predanje, narodnost i neprijateljstvo - pitala je ona jednom Andrea - kriju u duši svakog ljudskog stvora?- Ne - odgovorio je on. - To su samo stepe-ni razvitka. Na svakom stepenu naæi æete dušu, više i niže duše, meðu svima ljudima u svih naroda.- A zašto onda - pitala je ona - ima rata meðu ljudima i meðu državama?- Ratovi se vode - rekao je on - meðu licima koja èame na najnižim stepenima razvoja. Po-smatrajte koliko ih je malo u svakoj zemlji koji stvarno stupaju u rat, kako se nerado bore i koliko retko od srca! Samo zakržljali nazadnjaci vole rat.379Razmišljala je o tim stvarima, dok je Æemo govorio živahno o pukovima, i tenkovima, i bombarderima, i tolikim drugim stvarima koje za nju nisu imale nikakva smisla. Naposletku se zaboravila i zevnula tako glasno da su se svi na nju obazreli, a ona se nasmejala.- Morate mi oprostiti - rekla je. - Starim, pa me ne zanimaju ratne igre mladih ljudi. - Digla se iz svoje naslonjaèe, a Jinga joj je priskoèila žurno. Oprostila se sa društvom klimnuvši glavom nekoliko puta, smešeæi se, i vratila se u svoje odaje.Æemo je proveo meðu svojima deset dana, a jedanaestog je opet otišao. Avion je opet došao po njega, ali se toga puta okupilo mnoštvo ljudi iz kuæe i grada da ga vide kad bude uzletao. Gospa Vu nije bila meðu njima. Nju je zamaralo, i to mnogo zamaralo, sve što je on govorio za tih deset dana. Ose-æala je duboko da je ludost za mlada èoveka traæiti život, posveæujuæi ga stvarima rata i smrti. Sve to nije imalo nikakve vrednosti ni za njegovu porodicu ni za njega. Život je bio i biæe pobedonosna snaga i stoga je samo život, i opet život, mogao biti odgovor neprijatelju i smrti. Ali on bi gubio strpljenje s njom kada bi mu to kazala. - Majko - uzvikivao je - vi ne razumete.Ona se nasmešila na taj pokliè svih mladih stvorenja, nasmešila i vratila svom æutanju. Oprostila se s njim slatkim i spokojnim recima, primila izraze njegove zahvalnosti i pustila ga da ode. Nije joj bilo žao što je opet otišao. Njegove prièe unosile su nemir u æelu kuæu i plašile sve redom, a naroèito njegovog mlaðeg brata. Jengmo se bio vratio, pre-planuo od sunca i ugojen poput nekog seoskog mom-èeta, za èitave palce viši nego što je bio kad je odlazio od kuæe. Osim što su se pozdravili kao i obièno, ona nije razgovarala s njim, volela je više da saèeka dok se stiša uzbuna po kuæi, pa da onda iz-vidi kako se oseæa i kako uopšte stoji s njim. Ali mu je na licu videla da je uplašen.Tako je sedela sama u svom dvorištu, pa je i Rulen došla da je poseti pošto je Æemo otišao. Ušla380je u dvorište i klekla kraj gospe Vu i položila mladu glavu na kolena starije gospe. Gospa Vu je ubrzo osetila toplinu njenih suza koje su vlažile svilu njene haljine.- Kakve su to suze? - zapitala je blago. - Što su tako tople?- Bili smo sreæni - šapnula je Rulen.- Onda su to dobre suze - rekla je gospa Vu. Pomilovala je blago po glavi mladu ženu i nije više govorila, a Rulen se digla posle nekog vremena, obrisala oèi, smešeæi se, i udaljila se tiho.Kada bi èovek unapred znao šta æe mu se desiti u životu, makar to bilo i za cigli trenutak, kako li bi ga onda tek mogao podnositi? Kuæa koja je bila puna gostiju i veselja utonula je veæ istog sata u najcrnju žalost. Ko bi mogao znati šta se zbilo u oblacima? Nepuno pola èasa pošto se Æemo vinuo u smeru sunca na izlasku, koje se rano dizalo toga dana, upravitelj je upao kao bez duše na glavnu kapiju, a za njim su povrveli svi kmetovi i zakupnici sa imanja porodice Vua leleèuæi i cepajuæi odeæu na sebi, a žene povrh toga i kose raspuštajuæi. Dvorište je ispunila takva larma i galama da je njihova jeka èak i gospi Vu doprla do ušiju. Ona je upravo bila

otišla u biblioteku, da bi tu provela neko vreme u samoæi, pošto je Rulen otišla od nje, kada je iznenada zaèula jecanje i kuknjavu i neke glasove koji su je zvali po imenu.Ustala je, izišla iz sobe i susrela se na kapiji svog dvorišta sa gomilom uplakanih i uznemirenih ljudi. Prvi je išao g. Vu, sav u suzama, koje su mu potokom tekle niz obraze. Za njim su dolazili ostali, siroèad i ona stara èuvarica, sluge i sluškinje, susedi iz njihove ulice, svako èeljade iz porodice, i sve se to guralo kroz kapiju koja je ostala otvorena.- Naš sin ... - zaustio je g. Vu, ali nije dore-kao što je zapoèeo.Njegovo prekinuto kazivanje nastavio je upra-vitelj. - Videli smo plamen nad najdaljom njivom. Rušio se s neba, vrteæi se u kovitlac - prièao je on gospi Vu. - Potrèali smo da vidimo šta je to. Avaj, gospoðo naša milostiva, zatekli smo tamo samo malo žice, neki stran motor, nekoliko polomljenih komada od neèega što i ne znamo šta je - to je bilo sve. Ljudskom telu nije bilo ni traga.Te su joj reci pale na srce kao težak i studen kamen. Ali je veæ nekoliko èasaka znala da æe ih èuti.- Nemamo èak šta ni da sahranimo - mrmljao je g. Vu. Gledao je u nju unezvereno. - Zar to može biti... da najednom više ništa nema, ništa od onoga što je svega pre sat bilo živ ljudski stvor, naš sin?Tugovala je za sinom, žalila je ucveljenog oca, ali je prvo pomislila na Rulenu. - Sad moramo misliti na njegovu mladu ženu - podsetila je g. Vua.- Da, da - složili su se svi. - Možda je i noseæa, sirotica. Kakva sreæa u nesreæi što su deset noæi proveli zajedno! Ako mu se rodi posmrèe, ono æe vam biti uteha, gospoðo naša, gospodaru.Nova nada osušila je suze na licu g. Vua. - Idite do nje - zapovedao je gospi Vu. - Tešite je, mi je vama prepuštamo.Tako je gospa Vu sama otišla u dvorište gde je Æemo pre tako malo dana još živeo sa svojom ženom, a mnoštvo se polagano razišlo i išèezlo. G. Vu se vratio u svoje dvorište, sa Jasminom, i zatvorio kapiju, a upravitelj je naredio težacima da se vrate svaki na svoju zemlju. Što se njega tièe, rekao je, on æe saèekati dok mu gospa Vu ne izda svoie zapo-vesti. Seo je u vratarevu kuæicu da tu èeka dok ona ne poruèi po njega.Deca su se vratila u hram, gde je stari sveštenik raspalio tamjan i stao mrmljati molitve za pokoj duše mrtvog sina.- U naše dane - poruèivao je drevnim bogovima - stvari se dogaðaju tako brzo, prebrzo za nas. Nema vremena ni za molitvu nad samrtnikom.382Jednoga èasa èovek još živi, a veæ sledeæeg èujemo da nije više meðu živima, i to je sve što znamo. Tražite njegovu dušu, o, vi koji živite u nebeskim prostorima! Tragajte za njom meðu mnogima koje zao udes takoðe sustiže i vodite je meðu one koje æe je znati i biti joj uteha i okrepa. A kad se opet bude raðao, dajte mu da se rodi još jednom u krilu svoje porodice, gde i pripada.Tako se molio stari sveštenik.U odaji gde je bila tako sreæna, Rulen je sedela zgrèena na podu kraj gospe Vu, pritiskujuæi èelo na njenu ruku koju je držala u svojoj. Obe su æutale. Sta je tu imalo da se kaže? Te su dve žene bile prisno vezane jedna za drugu ljubavlju i žalošæu. Gospa Vu je èeznula da prièa Ruleni o sebi i kako je gledala na odru mrtvo Andreovo telo. Ali to ona ne bi mogla iskazati, ni tad niti ikad. Rulenina žalost bila je crnja od njene. Ona je bar pokopala Andreovo telo, a od Cema nije ništa ostalo. Vetrovi su dohvatili njegov još vruæ pepeo i rasuli ga na sve strane sveta. Vetrovi su ga pokopali gde su hteli. A šta je drugo ostalo od Cema? Ona, majka, imala je uspomenu na njegovo roðenje i rano detinjstvo, na njegovo deèaštvo i prve muževne godine. U njenom seæanju živeo je njegov glas, tolike reci izgovorene u šali i ozbiljnom razgovoru, njegov lik, vatren i lep, pun pouzdanja, i, na kraju, svest da je mrtav. Ono što je bilo izmeðu nje i njenog sina bilo je sve samo od ovoga sveta, od krvi i mesa, i više ga nije bilo, izuzev u pamæenju njenog mesa i njene krvi.A šta je ostajalo njoj, Ruleni? Jesu li njih dvoje, za onih deset dana, premašili granice ploti? Je li, mlada žena držala sada èvrsto u svom praznom naruèju ono što majka više nije imala?Bilo je prerano za postavljanje takvih pitanja. Sedela je nema i nepokretna, a toplina njenog biæa prelivala se u mladu ženu, koja je zgurena sedela kraj nje.383Rulen je bila prva koja se pomakla, koja se digla, lice obrisala i prestala da plaèe. - Biæu vam veèito zahvalna, majko - rekla je - jer se za onih deset dana nismo nijednom posvaðali.- Jeste li sada u stanju da budete sami? - pitala je gospa Vu. Divila se, zbilja mnogo, toj mladoj ženi i oseæala da njena ljubav buja sve veæom snagom.- Jesam - rekla je Rulen. - Pošto neko vre-me budem sama, majko, doæi æu i reæi vam nešto što za sebe moram da tražim.- Moja æe vam vrata uvek biti otvorena - odgovorila je gospa Vu. Ustala je, primajuæi pomoæ Rulenine ruke. Bila je vrela, ali snažna, a prsti joj nisu podrhtavali. - Danju i noæu - ponovila je gospa Vu - moja su vam vrata uvek otvorena.- Ja to neæu zaboraviti - rekla je Rulen. Udaljavajuæi se, gospa Vu je èula kako se zanjom zatvaraju vrata na Cemovom dvorištu. Zaustavila se i upola okrenula. Neæe li se mlada žena zatvoriti nekog zla radi - na zlo po sebe? Ne, resila je, to ne bi lièilo na Rulenu. Ona æe sedeti i ležati sama, okom ne

trenuvši iz besane noæi u besanu noæ, i opet se povratiti u život, nekako. Da je Æemo ostao živ, pomislila je gospa Vu u sebi, svaðali bi se opet i opet. Blagodet onih deset dana ne bi mogla potrajati. Bili su suviše jednaki i voleli se suviše strasno. Svako je želeo da potèini ono drugo i nije trpeo slobodu svog druga. A ovako æe veèito žhteti u miru.- U miru! - promrmljala je. Bila je to najslaða reè na jeziku èoveka.* * *Mada nije bilo mrtva tela nad kojim bi se žalilo, žalost je uza sve to trajala propisani broj dana u kuæi Vua. Donesen je opremljen mrtvaèki kovèeg, gde su položene one Cemove stvari koje je najviše voleo, posle èega je kovèeg zatvoren i zapeèaæen. Dan pokopa odredili su gradski vraèevi, sa svim384ostalim što je bilo propisano za žalost, i sahrana je izvršena toga dana. Cemov kovèeg pokopan je na porodiènom groblju, u zemlji predaka, a njegova posmrtna tablica postavljena je u dvorani predaka, meðu tablicama onih koji su pomrli poslednjih sto godina.Dokle god se to èinilo, gospa Vu je pustila žalosti da se svuda sprovodi nesmetano. Ona je takoðe tugovala i u svom tugovanju prihvatila pomoæ svoje prijateljice gospe Kang. U poslednje vreme, sve manje se išlo iz jedne njihove kuæe u drugu. Gospa Vu je to primeæivala veæ mesecima, ali nije marila da tome traži leka. Duboka zaokupljenost jednom mišlju - njeno postojano seæanje na Andrea - otuðili su je postepeno od njene prijateljice. Pored toga, uvek bi se osetila ispunjena odvratnošæu kad god bi pomislila na onu poroðajnu noæ.Ali je gubitak sina suviše težak dogaðaj da ne bi mogao premostiti ne znam kakav jaz meðu dve-tna starim prijateljicama, te su se dve gospe opet zbližile, mada nikad više prisno, a na pogreb je došao sad g. Kang. Da nije bilo tog smrtnog sluèaja, gospa Kang ne bi mogla stupiti opet preko praga Vua sa toliko dobre volje. Ali, èuvši za nesreæu, ona je ostavila po strani sve ostalo i došla na svoj srdaèni naèin u dvorište gospe Vu, naglas plaèuæi još na kapiji.- Naša su deca zajedno odrasla - uzviknula je - i ja oseæam kao da mi je nestalo roðenoga sina. - Gospa Vu je znala da je to istina i od srca po-želela dobrodošlicu svojoj prijateljici, posle èega su malo posedele zajedno kao u stare dane, a gospa Kang je tražila i postigla da i ona na pogrebu bude u žalosti.Pri svemu tome, gospa Vu je znala da se to prijateljstvo ugasilo. Zagazila je suviše duboko one noæi u lièni život svoje prijateljice. To joj gospa Kang nije nikad mogla potpuno oprostiti, kraj sve svoje zahvalnosti. A zahvalnost je obilato iskazivala.- Da niste došli one noæi, sestro moja, ja bih umrla. Moj život vama pripada.25 Paviljon žena385Ali joj je pogled bio nekako posramljen još dok je govorila, a gospa Vu je znala za to. Nije osuðivala svoju prijateljicu, ali se u duši udaljila od nje. Savršeno je shvatila da gospa Kang, mada je bila iskreno ožalošæena smræu mladog Cema, nije iz dna srca žalila što je dom Vua izgubio jednog sina. U takvoj žalosti, njoj se pružala prilika da bude iznad svoje prijateljice, samo u neèem i prolazno, ali ipak. Nekad bi tako što rasrdilo gospu Vu, ali se to više nije moglo desiti. Razumevala je slabost gospe Kang i uopšte je nije osuðivala zbog toga.- Treba li da trpimo gluposti i zlobu sitnih duša? - zapitala je davno jednom Andrea.- Da, zato što bi uništenje njih bilo što i uništenje nas samih - odgovorio je on. - Niko od nas nije toliko bolji i mudriji ni od koga da bi mogao uništiti ijedno stvorenje ne uništavajuæi istovremeno i nešto od sama sebe.- Ali kako da ih podnosimo onda? - upitala je ona. Setila se, a srce joj se steglo od te uspomene, jednog deteta, koje se nekad rodilo jednoj služavci u kuæi, èiji je život ugašen njenim pristankom. Bila je to devojèica, telesno i duševno nedonošèe. Za poroðaj je èula od Jinge, a Jinga je takoðe - kad se to dogaðalo - digla ruku ispružena palca, a gospa Vu je klimnula glavom.- Niko od nas ne može dozvoliti da oduzme život i najneznatnijem meðu nama - odgovorio je Andre.Ona nije imala hrabrosti da mu govori o onom detetu. Ali, sedeæi u svojoj nosiljci, u pogrebnoj povorci za kovèegom svoga sina, želela je da je to kazala Andreu. Teret mrtvog deieta ležao joj je na duši u èasu kada je izgubila svoga sina. Kao iver davno odapete strele, u pameti joj se vrtela prazno-verica da je staro zlo nekako urodilo potonjim. Ali je onda odagnala od sebe tu sujevernu pomisao. Ne, ona nije verovala ni u kakve sliène uzroke. Izvan granica duše, sve je samo sluèaj. Samo u duši postoje uzroci i posledice. Kakve su po nju bile posle-dice smrti onog deteta? Nikakve, zakljuèila je, jer386u ono vreme nije razumela šta je uèinila. I tako toga èasa, jer je razumevala svoju staru prijateljicu, nije mogla da je mrzi, ma kako sitna u duši bila.„Ali me više ništa neæe prinuditi ni da je volim", pomislila je u sebi, buneæi se pomalo protiv zakona praštanja kome se privolela.Ta ju je pobuna opet podsetila na Andrea i na odlomak jedne od njihovih prepirki. On joj je bio proèitao nekoliko reci iz Svetog pisma.- Ljubi bližnjega svoga kao sama sebe - proèitao je polagano.- Ljubiti - uzviknula je ona. - To je suviše jaka reè.

Ona je oduvek bila krajnje strog sudi ja izreka i misli iz njegovog Svetog pisma, iz ljubomore možda, zato što je on toliko èitao tu knjigu i toliko se oslanjao na mudrost koju joj je pripisivao. Ali se toga puta složio s njom. Podigao je odjednom svoju lavovsku glavu.- Imate pravo - rekao je. - Ljubav nije prava reè. Niko ne može ljubiti svog bližnjeg. Bolje bi bilo reæi: „Poznaj bližnjeg svoga kao sama sebe." To jest, shvati njegove tegobe i razumi njegov položaj, postupaj prema njegovim greškama isto onako blago kao prema svojima. Ne budi mu sudija kad sebe ne bi osuðivao. Gospoðo, to je smisao reci ljubav. - Produžio je da èita svojim silnim i dubokim, ali ka-difenim glasom, èiji zvuk nikad neæe zaboraviti.Dan Cemovog pogreba bio je suviše lep i vedar za smrt jednog tako mladog stvora. Voda u ribnjacima bila je bistra, a sunce toplo. Èula se pesma mnogih ptica. Posmatrajuæi sve to kroz stakleni prozor svoje nosiljke, gospa Vu se još više rastužila. Mislila je na Rulenu, èija je nosiljka išla iza njene i pogledala na stražnje okno ne bi li videla da li i ona gleda napolje. Ali je zavesa na prozoru Ruleni-nu bila navuèena. Misao joj se vratila opet njenom mrtvom sinu. Šta je oseæao kada ga je smrt presrela na nebu, meðu oblacima? Je li znao s kim se sreo? Èinilo joj se da sama preživljuje ponovo te poslednje èasove njegova srca, svu radost krilate25*387.....Islobode i strelovitog leta nad zemljom, koja je promicala duboko pod njegovim nogama. A onda ga je stroj izneverio. Da, mislila je, toliko je imao povere-nja, avaj, i suviše poverenja u te lomne tvorevine ljudskih ruku.Pitala ga je zabrinuto, pre nego što je od nje otišao: - Zar možete biti sigurni da vam se ništa neæe desiti kad vas samo taj strani stroj drži u vaz-duhu?Nasmejao se njenom neznanju. - Majko, on je naprosto èaroban!Tako joj je doviknuo, ali je èarolija izneverila. Bilo mu je ostavljeno nekoliko trenutaka da sabije u njih sve što je bilo njegov život. Èinilo joj se da gleda njegov užas i njegov bes, a onda kraj - na beskraju neba, njegovo telo, koje, prevræuæi se, pada ka zemlji strahovitom brzinom. Pognula je glavu i pokrila oèi rukom.Pogreb se nastavljao uobièajenim tokom. Doži-vela je ona i izdržala mnoge sliène pogrebe u porodici, pa æe morati nekako da podnese i taj - sahranu roðenog sina. Prošlog leta, kovèeg stare gospe iznesen je tako jednog dana iz hrama gde je èekao na pokop i takoðe donesen ovamo, na porodiènu zemlju. Na grob je položena mramorna ploèa, manja od ploèe starog gospodara, ali slièna njegovoj. Levo od groba starog gospodara bilo je mesto ostavljeno za g. Vua, a kraj toga je bilo prostora za nju, a potom za Lijangma i za Mengu. Kraj mesta namenje-nih njima dvoma iskopana je raka za prazni kovèeg, koji je spušten unutra. Zaklan je beli petao, èija se krv razlila po zemlji kraj groba, i spaljeno je pogrebno posuðe od hartije. Bio je naèinjen od hartije i jedan avion, koji je takoðe spaljen. Goreo je dok se nije u pepeo pretvorio. Kada je sve to bilo obavljeno, grob je zatrpan, a na vrh mogile, busenjem prekrivene, pobodene su dugaèke i uske zastavice od bele hartije. Kad je tako sahrana završena po utvrðenom redu i prastarom obièaju, porodica je krenula kuæi, a na groblju su ostavljene samo tužbalice èiji se lelek dugo èuo u daljini.388* * *Te noæi, sama u svojoj sobi, gospa Vu je dugo prebirala crne misli ucveljene majke. Molila je da niko ne ostane kraj nje kada su se vratili kuæi. G. Vu æe, znala je, odmah tražiti utehe i razonode. Ru-len æe morati da pati dok joj rana sama ne zaceli.A ona je ležala u postelji i mislila na svog drugog sina i na njegovo prazno mesto u kuæi Vua, i na sve sinove koji bi proizišli iz njegova tela, a koji se nikad neæe roditi. Oni su bili ti za kojima je tugovala, ledeæi se od jada pri pomisli na njihova zauvek prazna mesta u buduæim pokolenjima. Kad umre mlad èovek, mislila je, mnogi neviðeni umiru s njim. Proklinjala je opasne strojeve tuðinaca i sve poduhvate i ratove koji oduzimaju živote mladim ljudima. Krivila je sebe što nije zadržala sve svoje sinove u kuæi da tu umiru i u sigurnom zaklonu do kraja prožive svoje živote.Tada se na tamnoj zavesi njenog duha ukazala golema Andreova prilika. Setila se kako su jednom njih dvoje raspravljali o obrazovanju Fengma. - Uèite mog treæeg sina - rekla je ona Andreu - ali ga ne uèite nièemu što bi odvojilo njegovo srce od nas.- Gospoðo - uzviknuo je Andre - ako ga silom budete držali uz vas, kao u zatvoru, budite sigurni da æe vam umaæi i da æe pobeæi utoliko dalje ukoliko ga više budete zadržavali.- Vi ste se prevarili - rekla je sada liku njegove uspomene, koji se ocrtavao tako jasno na crnoj zavesi skrivenoj negde u dnu njene svesti. - Ja ga nisam zatvorila u kuæu, a on je eto otišao najdalje od sviju.Ujutru se probudila rano, kao što je uvek èinila, a dan je bio vedar kao i prethodni. Ustala je sa nemirom u telu i duši. Priroda je juèe bila tako krasna, mada u senci njenog jada, da je osetila duboku èežnju da umakne tim zidovima koji su je zatvarali sa svih strana. Ali, kakvog je izgovora imala da na-389pusti svoj ožalošæeni dom? Lutala je besciljno iz sobe u sobu, bez snage da ih napusti, oèajna pri pomisli da joj iz njih nema moguæeg izlaska. Kuæa je bila tiha. Svi æe spavati dugo, znala je, posle zamora juèerašnjeg dana. Jinga se pojavila kasno, bleda i bez uobièajenog æaskanja, a oèni kapci su joj bili crveni.

Kad je posvršavala svoje dužnosti, gospa Vu ju je otpremila, a sama je prešla u biblioteku i uzela sa police svoje knjige.Kroz otvorene prozore ulazio je vazduh tako natopljen slatkim mirisima da ga je prosto oseæala na koži kao mirisavo ulje.Sunce je bilo visoko odskoèilo kada je zaèula korake i, podigavši pogled, ugledala u dvorištu Jen-ma, svoga èetvrtog sina.Pozdravio je krepkim glasom, gotovo grubo, ali ga ona nije ispravljala, znajuæi da se tom ponašanju nauèio od seljaka.- Uðite, sine moj - rekla je ljubazno.Uzela ga je za ruku i osetila na dlanu njegovu mladu, ogrubelu kožu. Zaprepastila se videæi koliko je porastao. Bio je veæ dostigao njenu visinu.- Vi rastete veoma brzo - rekla je, žaleæi se tobože na to.Nije lièio ni na jednog od njenih ostalih sinova. Nije bio govori jiv niti veèno spreman na osmeh poput njih. Ali je ona videla da su mu oèi mirne i da nije bojažljiv. Njegova ozbiljnost poticala je naprosto odatle što nije oseæao nikakve potrebe da se nekom dopadne. Ispustila je njegovu ruku, a on je ostao stojeæi pred njom. Bio je odeven u plavu pamuènu haljinu, a na nogama je imao teške cipele sa suknenim donovima.- Majko - rekao je - hoæu da se vratim na imanje. Neæu da živim ovde.Izgledao je tako snažan i svež, oèi su mu bile tako okrugle i crne, kratko podseèena kosa tako kruta, zubi tako beli, lièio je sav toliko na krepko seosko momèe da je htela da mu se nasmeje.- Dokle ste dospeli u èitanju knjiga? - zapitala je.390- Sad sam u petoj godini „Novih èitalaca", a „Knjigu promena" sam doèitao - rekao je on.Bilo je to više nego dovoljno za njegove godine.- Ali, zar ne bi bilo dobro da sada nastavite školovanje i izuèite još koju, pored seoske škole - pitala je ona.*- Ja mrzim knjige - rekao je on odmah.- Mrzite knjige! - ponovila je ona. - Ah, vi æete biti kao vaš otac.Zacrveneo se i oborio oèi. - Ne, majko, neæu, ne - izjavio je. - Neæu ja lièiti ni na koga. A, ako se ne budem vratio na imanje, ja æu pobeæi od kuæe.Pogledao je gospu Vu i opet oborio oèi, a ona se nasmejala, kraj sve svoje tuge. - Jesam li ikad kazala ijednom od svojih sinova da ne može èiniti ono što želi? - pitala je ona.- Ovi su zidovi tako visoki - požalio se deèak.- Veoma su visoki, doista - složila se ona.- A sad hoæu da idem - rekao je Jenmo.- Ja æu poæi s vama - rekla je ona.Primio je te reci sa izrazom nedoumice na svome jednostavnom i zdravom licu. - Gde æete spavati? - zapitao je.- Oh, ja æu se vratiti još veèeras - izjavila je ona. - Ali biæe dobro da odem i bacim koji pogled na imanje da vidim svojim oèima gde stanujete i porazgovaram malo s vašim uèiteljem, pa æe mi onda duša biti na miru što se vas tièe.I tako je on otišao da pripremi odeæu, koju je hteo da ponese, a ona je naruèila nosiljku, odbija juæi da ikog vodi sa sobom, èak i Jingu.- Na selu mi niko ne može uèiniti nikakva zla- rekla je Jingi, koja je razrogaèila oèi od èuda kad je èula da joj gospodarica odlazi bez pratnje.Krenuli su zajedno, ona u svojoj nosiljci, a Jenmo na svom konjèetu, koje je bilo njegov ljubimac, i prošli su tako kroz ulicu gde je svako znao ko su i kud idu i sklanjao im se s poštovanjem s puta, kao svoj gospodi i plemstvu.Èim su izišli iz gradskih zidina, gospa Vu je osetila kako je lagano obuzima spokoj stvo prostra-nih vidika i slobodne prirode i kako postepeno èili nemir s kojim se borila do tog èasa. Ostavila je za sobom toga dana sve svoje misli. Posmatrala je snažno, èvrsto telo svog èetvrtog sina, koji je u kasu jahao pred njom. Deèko je jahao dobro, mada ne i otmeno. Sedeo je u sedlu èvrsto, kao da je s konjem izjedna saliven, dižuæi se i spuštajuæi uporedo sa korakom svoga konj èeta. Ali je bio neustrašiv jahaè. Vrteo je u ruci svoj biè od konjske dlake i pevao uz put. Bio je oèevidno sreæan, a ona je resila da mu treba pružiti i dalje ono što èini njegovu sreæu. Bila je zahvalna sudbini što i za ovog sina, kao i za Li-jangma, sreæa leži u granicama porodice.Tako je provela taj dan u glavnom selu njihovih imanja, ruèavši u upraviteljskoj kuæi i saslušavši sve one koji su došli da je posete. Neki su dolazili sa izrazom zahvalnosti, neki sa željama, a ona ih je sve primala. Bio je to dobro proveden dan. Jednostavnost tog sveta osvežila joj je srce. Bili su promuæurni, ali pošteni, pa nisu krili svoje misli. Majke su dovodile decu da je vide, a ona je hvalila njihovo zdravlje i lepotu. Obišla je njive i livade u blizini sela i pregledala seme, ostavljeno na stranu za razne useve. Zagledala je i u bunar i saglasila se sa njihovom žalbom da je suviše plitak i da ga iznova treba iskopati. Prebrajala je æupove gnojiva za polja pod kupusom. Navratila je u školu i razgovarala sa uèenim strancem koji je bio seoski uèitelj i zbunila ga svojim

prisustvom, ali mu se i dopala. Smejala se kad je on pokušavao da hvali prilježnost Jenmovu i rekla mu da njen sin ne voli knjige i da je to njoj dobro poznato. Razgledala je sobu u upra-viteljevoj kuæi, gde je spavao Jenmo - udobnu prostoriju sa prostranim krevetom i èistom posteljinom, èiji su zidovi bili od naboja. A onda se zarana, pre nego što je sunce prenisko palo, oprostila s njim i popela opet u svoju nosiljku.Kad je ostala sama, uèinila je nešto što je odavno želela.Njen put je prolazio podnožjem padine gde je raslo ono golemo drvo džingko, pod kojim je Andre392bio pokopan. Kad bi tu uz put zastala bez objašnjenja, kao što bi joj najmilije bilo, glasovi o tom postupku odjeknuli bi èudno na selu i u gradu, a u kuæi pogotovo, jer je svako preprièavao svaki njen korak izvan zidina porodiènog doma i jer svetu nije moglo ostati nepoznato ništa što bi se dogodilo u porodici Vua. I tako je ona onda rekla nosaèima: - Ponesite me do groba stranog sveštenika, koji je bio uèitelj mome sinu. Želim da mu odam poštovanje jer je pokopan ovde gde nema nikog da ga ožali i jer prolazim tako blizu njegovog poslednjeg staništa.Odneli su je tamo ne èudeæi se, jer su se divili tolikoj uljudnosti, a ona je sišla sa nosiljke na iz-vesnom rastojanju od groba da bi sama provela nekoliko trenutaka kraj mogile.Prošla je sama uzanom stazom izmeðu njiva i popela se uz oniski breg i stupila u hlad drveta džingko. Njegovo sitno lepezasto lišæe ljuljuškalo se na veèernjem vetru, a sunce na zalasku, bacajuæi njegove izdužene senke, zastiralo je travu nemirnom èipkom, satkanom od svetlosti i tame. Klekla je pred grob i triput se prostrla nièice, glavom dodirujuæi zemlju, dok su je nosaèi posmatrali sa izvesne daljine. A onda je sela na zemljani rub koji je opasivao grob, sklopila oèi i pustila ga preko praga svoje svesti. Došao je sa svojom starom hitrinom, sa mantijom koja mu je vihorila oko nogu, sa bradom koju je razduvao vetar. Oèi su mu bile žive i sjajne.- Ah, ta brada - promrmljala je ona u šali. - Ona je krila vaše lice od mene. Nikad vam svojini oèima nisam ugledala usta i podbradak.Ali, mislila je, pa on je uvek krio svoje telo. Smeða riza krila je široke površine njegovog gorostasnog stasa, a goleme i bezobliène suknene cipele krile su mu noge.- Te vaše noge - šapnula je smešeæi se. - Da znate samo kako im se deca smeju!To je bilo istina. Pogdekad kad bi naveèe otišla da poseti nahoèad, što je nastojala da èini veoma èesto, ona bi joj prièala o ogromnim donovima kojisu se morali udarati na njegove cipele. Širila su ruke da bi pokazala koliki su bili.- Ovoliki... ovoliki - prièala su joj smeju-æi se.Stara èuvarka srezala je donove i lice od par-èiæa i krpa i našla komad valjanog sukna za donove.- Ja sam ih prosila. Bese to težak posao, duše valja- rekla je gospi Vu.- Ali mi smo svi pomagali - podsetila su je deca.- Svako je naèinilo po koji bod - složila se stara žena. - Èak su i sasvim malena provlaèila po jedan ili dva puta, dok sam ja držala sukno.Tako je sedela neko vreme misleæi na njega i onda otišla kuæi i oseæala da joj je srce prepuno zahvalnosti što joj je za života bilo dato da upozna, pa èak i da voli jedno potpuno dobro ljudsko stvorenje.* * *Nekoliko dana docnije, neki zanatlija došao je iz jedne radionice u gradu i doneo joj nešto što je sam naèinio. Naslikao je lik Andrea na malom komadu alabastera.Gospa Vu je uprla prestrašen pogled u tu malu sliku. - Zašto ste to meni doneli? - pitala je. Nije mogla verovati da je najskrovitija tajna njenog života poznata i nekom drugom, mada je znala koliko može da bude èudna oštroumnost neukih ljudi.- Naèinio sam ovo iz zahvalnosti prema tom èoveku - rekao je zanatlija prostodušno. - Jednom kad smo bili u nevolji i ja ostao bez posla, on nas je hranio i starao se za nas dok opet nismo bili u stanju da se sami za sebe staramo. Ja sam onda naèinio ovu njegovu sliku da mu nikad ne bih zaboravio lica. Ali mi je majka moje dece juèe kazala: - Zar ne bi ovo trebalo priložiti hramu kuæe Vua, gde sad žive njegova nahoèad, da bi ga se vazda mogla seæati kao oca svojega i hranitelja?" To je razlog što vam donosim ovaj živopis.394Odahnula je s olakšanjem. Poklon nije njoj bio namenjen. Stavila je živopis na sto, uklopivši ga u drveni stalak koji je vesti zanatlija naroèito za njega rukom izrezao i rezbarijom ukrasio.Tako se našla pred još jednim Andreovim likom. Živopisac mu je dobro pogodio pogled, mada je u oèi uneo nešto što nije bilo potpuno njegovo, ukosivši mu uglove malo naviše, i dok su ruke bile za dlaku otmenije, a èitava prilika vitkija nego u životu. Ali je to bio Andre, i pored svega toga.- Šta da vam platim za to? - pitala je gospa Vu.- To je poklon - rekao je èovek. - Ja to ne prodajem.- Primièu ga za decu, kad je tako - rekla je ona.

Tako je i uèinila, a èovek je otišao. Držala je sliku jedan dan kod sebe, a onda ju je naveèe odne-la u hram. Deca su sedela za veèerom kad se ona pojavila. Sto im je bio postavljen pred bogovima koji su èuvali kapiju. Zastala je na vratima diveæi se prizoru koji se pružao pred njenim oèima. Visoke crvene svece gorele su u sveænjacima pred nogama bogova, a dim od ražarenog tamjana na oltaru dizao se u kolutima i razlivao visoko pod gredama u ceo jedan mirisavi oblak. Iz svetlosti i dima meðu gredama, tupe mrtve oèi velikih bogova od obojene gline zurile su ukoèeno u decu pod njihovim nogama.Deca su se veæ bila navikla na svoj novi dom. Prvo su se plašila bogova, a onda su postepeno prestala da ih primeæuju, zaboravljajuæi tako veæ i samo njihovo prisustvo. Jela su i æeretala, a ona stara žena i stari sveštenik posluživali su ih za stolom, dok su starije pomagale mlaðima pri jelu. Kad su ugledale gospu Vu, nadigle su graju klièuæi uglas od radosti, a ona im je stojeæi i smešeæi se prihvatila dobrodošlicu. Bilo je èudno da ona, koja je èesto prezala od telesnog dodira roðene dece dok su bila mala, a pogdekad nije volela da oseti ni njihove ruke na sebi, ovu tuðu, naðenu, nije nikad odgurnula ili odmakla od sebe. Ona nisu bila od njenog mesa395i krvi, niti od Andreovog, ali su bila izabranici njegovog duha, i stoga se oseæala kraj njega kad god bi bila s njima. Nije znala da li æe i kad ona dodati koje svoje njegovoj nahoèadi. Možda i hoæe, ali možda i ne, nikada.Pokazala im je lik na alabasteru, držeæi ga visoko da bi ga sve mogle videti. - Imam poklon za vas - rekla im je. Deca su se razdvojila pred njom, otvarajuæi joj put kojim je ona prošla da bi postavila živopis na sto ispod bogova pred velikom kala-jisanom kadionicom. Tako je Andre i pred njih stao i pogledao ih, a ona su mu uzvratila zadivljenim pogledima, sva do jednog stojeæi u mestu kao prikovana. Prvo su se sva uæutala jer su želela jedino da ga se nagledaju, o onda se meðu njima stao širiti žagor, tih s poèetka kao žubor potoka u daljini. Èuli su se uzdasi, šapat i prigušen smeh mestimièno. - Ah, to je naš otac. Ah, to je on ...Stajala su tako, žamoreæi i upiruæi poglede pune èežnje u onaj komad obojena alabastera, a ona im je rekla blago: - Tu æe uvek biti uz vas. Tu mu možete gledati lice svakog dana, a i noæu pre spavanja.Zatim im je pokazala šta je bilo na drugoj strani. Tu je zanatlija urezao u kamen èetiri reci, pa crte pisma crnim premazao. A reci su glasile: „Jedno èasno srce iz tuðine."Kad im je to pokazala, vratila je sliku opet na staro mesto, gde je od tog dana stalno stajala.Meðutim, kad se vratila u svoje dvorište, njoj je palo na um da Èijumingu nije videla u hramu. To je naveèe pomenula u razgovoru sa Jingom. - Ja sam našoj drugoj gospi dala dozvolu da živi u hramu sa detetom, ali je tamo ipak nisam videla.A Jinga je odgovorila na to: - Ona zbilja i živi tamo, milostiva gospoðo, ali odlazi èesto do vaše druge snahe da s njom posedi. Sprijateljile su se i sad su kao sestre jedna drugoj i teše se uzajamno, jer je druga gospa isto što i udovica otkako je ovamo došla treæa, ona bludnica. Naš gospodar nikad više ne ostavlja lulu na njenom stolu.396

Gospa Vu nije odgovorila na to. Savladala se, uzdržavajuæi se od svake primedbe, i predala svojim mislima, dok je Jinga trljala mirisavim uljem njeno sveže okupano telo. Stara je i veèita istina, mislila je, naroèito u ovakvim velikim kuæama, da se oni èija su srca slièna nalaze neizbežno i spajaju èvrsto vezom koja je isto jaka kao krvna, mada su je sami stvorili. Ako Èijuming može da teši Rulenu, neka bude tako. Moglo bi se zbiti takoðe da æe se Rulen navesti da radi štogod oko dece u hramu, pa æe i u njima naæi utehu svome bolu. Bilo je istina da tu decu treba nekako vaspitavati. Andre bi sigurno hteo da uèe èitati i pisati, a pored toga su morala uèiti šivenje i kuvanje i pripremati se za redovan život ljudi i žena širom celog sveta. Te noæi, gospa Vu je otišla na spavanje kujuæi osnove za dalji život nahoèadi i spremna da pod vlastitim krovom osnuje školu za njih.XIVSledeæe godine posle ove o kojoj je maloèas bila reè, još jedno elektrièno pismo stiglo je preko mora, ali toga puta od njenog treæeg sina, Fengma. Primio ga je g. Vu, koji ga je po sluzi poslao gospi Vu, ne navraæajuæi sam k njoj. Bilo je to èudno pismo. Èitala ga je na sve moguæe naèine, ali ga razumeti nije mogla. Javljao je da dolazi, i to je bilo sve. Ako ve-trovi i valovi ne ometu tok njegovog putovanja, pisao je, kod kuæe æe biti najranije za jedan, a najkasnije za dva meseca. Ali godine, koje su mu bile odobrene za boravak u inostranstvu, nisu još bile prošle, a on nije govorio zašto dolazi kuæi ranije nego što je mislio.Ukoliko je više proèitavala tih nekoliko reci, utoliko je više rastao nemir koji je osetila èim ih je proèitala i utoliko je jaèala njena želja za prisustvom Andrea, jer je Fengmo bio jedini sin koga je s njim delila. - Kad biste ga odozgo mogli samo pogledati - rekla je šapatom - i reæi mi onda za-397što dolazi kuæi tako iznenada i da nije uèinio nešto rðavo ...Ali, kada je sklopila oèi, da bi potražila i našla njegov lik na zavesi tame, on je bio i ostao duboko ozbiljan. Æutao je, a iz njenog pamæenja nije izronilo ništa što bi mu dalo glasa.

Nije želela da govori o tome sinu ni sa g. Vuom, ni sa Rulenom, a sa Èijumingom još manje. Pa ipak, ukoliko je više razmišljala o celoj stvari, utoliko je jaèe oseæala nedoumicu i bojazan, tako da je, najzad, stala strahovati od njegova povratka i novih briga koje bi mogao doneti sa sobom. U tome joj je palo na um da bi sa gospom Kang, kao Linajinom majkom, trebalo, možda, najpre govoriti.Otuðenost izmeðu njih dveju potrajala je. Da su živele na selu, staza izmeðu njihovih kuæa zarasla bi u travu, toliko su se retko viðale. Èak i kada se resila da poseti gospu Kang, gospa Vu je oseæala da se nerado i sa ustezanjem odluèuje na taj korak, mada ni sama ne bi mogla objasniti zašto. Sela je da bi razmislila šta je to još kvarilo njene odnose sa starom prijateljicom. Zašto se oseæala tako tuða toj ženi, èiju siæušnost nije osuðivala? Došla je do zakljuèka da se bitni uzrok njene hladnoæe krije u dubokoj razlici njihove dve liènosti. Istina, gospa Kang je žarko volela svoga muža, kao što je ona volela Andrea. Iako su se razlikovale jedna od druge kao nebo od zemlje, njihove dve ljubavi bile su uza sve to iste prirode. To jest, obe su žene znale šta to znaèi voleti nekog više nego samu sebe. Ali ljubav njene prijateljice budila je samo oseæanje odvratnosti kod gospe Vu zato što je gospa Kang tako volela - više nego samu sebe - jednog neobazrivog, ugojenog i starog èoveka. Ta gruba zloupotreba ljubavi unižavala je i samu uzvišenost i besprimernu odanost kojom je bila nadahnuta. Pa ipak, u dubini svoga srca, ona nije mogla predvideti istinu - da je gospa Kang oseæala isto što i ona, da se razlika meðu njima nije sastojala ni u snazi ni u kakvoæi njihove ljubavi, nego u visini na kojoj je mogla da ponikne i da cveta. Gospa Kang je volela svog nedostojnog398

starca najuzvišenijim žarom kojim je mogla da voli, i nije se stidela toga.„Pa ipak, stari Kang ne bi smeo živeti i disati pod istim nebom kao Andre", pomislila je sa ogorèenjem gospa Vu.Sedela je u biblioteci, prebiruæi te misli jednog vedrog jutra, i poluglasno se nasmejala nad samom sobom, pošto je tako razmišljala neko vreme. Zašto bi se ljutila na ljubav? Poput sunèeve svetlosti i poput kiše, njena blagost je silazila podjednako na pravednike i grešnike, na bogate i siromahe, na neznalice i mudrace, pa zar je to trebalo i moglo da je ljuti?* * *I srce joj se ispunilo smehom koji je nadirao kao nabujalo vrelo. Sklopila je oèi i videla Andrea kako se smeje zajedno s njom, a sedela je posmatra-juæi njegov lik sve dok ga više nije mogla sagledati. Otvorila je onda oèi i osetila se umivena èistotom svoje ljubavi i opasana njenom snagom.Jinga je donela haljinu za izlaske, presvukla ju je i poslala glasnika da unapred javi njen dolazak, i tako je gospa Vu opet otišla kod gospe Kang.U kuæi Kangovih vladao je isti nered kao i nekad, ali je mnoštvo dece, koja su toga puta piljila u nju, bilo brojnije nego ikad. Žena i naložnica svakog sina rodila je jedno ili dvoje otkako je gospa Vu poslednji put ušla na njihovu kapiju. I sva su bila isto onako nevaspitana i isto onako sreæna kao i nekad. Ropkinja vesela lica odvela je gošæu u dvorište gde je gospa Kang sedela po æele dane u slam-noj naslonjaèi, pod vrbom koja je rasla nad jednim399

¦“¦malim ribnjakom. Naslonjaèa se postepeno bila ug-nula i ulegla na sve strane pod pritiskom krupne gospe Kang, koja se sve više gojila dok, najzad, pleteni bokovi nisu poprimili oblike njenog tela. Domaæica bi sedala u nju izjutra i ne bi se dizala odatle do mraka, osim kad bi pala kiša.Oko nje su se deca igrala, vikala i sisala na grudima svojih dojkinja, a služavke šile i prale u ribnjaku povræe i pirinaè, dok su snahe neumorno æere-tale, susetke zastajale uz plot da bi isprièale dnevne novosti, prodavci dolazili da pokažu svoju robu, a otmene gospoðe iz drugih velikih kuæa dolazile u posete da igraju madžong, preko celog dana. Tu je gospa Kang sedela i kada su uveli gospu Vu, i odatle joj glasno poželela dobrodošlicu, izvinjavajuæi se istovremeno što se ne diže na noge da je doèeka.- Mnogo sam se ugojila, znate. Prosto bih se zaklela svake veèeri da sam teža na nogama nego što sam ujutro bila - povikala je.Smejali su joj se svi u dvorištu, a iz kuæe se takoðe zaèuo smeh koji je pokazivao da je njene reæi èuo i g. Kang, koji, meðutim, nije izišao pred gošæu. Kao muška glava i gospodar, on je mogao samo se-deti u blizini, ali ne i sa ženskim svetom, slušajuæi ga i posmatrajuæi sa izvesnog rastojanja i pretvarajuæi se pri tom da èita ili da spava.Gospa Vu je videla da usred tolikog sveta ne može reæi ono što je želela o Fengmu i Linaji. Ali, bez žurbe i na svoj uljudan naèin, ona je ipak sela u naslonjaèu koju je jedna sobarica ili neko drugi od prisutnih doneo i postavio blizu gospe Kang. Gospa Kang je znala veoma dobro da je gospa Vu došla sa odreðenom svrhom, pa je razmahnula svojim go-jaznim rukama i podviknula svima da se udalje i da njih dve ostave nasamo. I tako su dve gospe, posle mnogo vike, trèanja i pometnje, u toku koje je gospa Kang sedela sa rukama na kolenima, izdaj uæi glasno nareðenja svakom živom u blizini, najzad ostale same jedna kraj druge.

400Gospa Vu je tada izvadila iz nedara Fengmovo elektrièno pismo i pokazala ga svojoj staroj prijateljici. Ali se gospa Kang nasrne jala i odmahnula rukom, odbijajuæi da ga uzme. - Zaboravila sam i ono malo slova što sam nekad znala - rekla je veselo. - Nikad mi nisu bila potrebna, a sad mi pogotovu ne trebaju kad ste vi uza me, draga moja Eilijen.Ako je njih dve delilo ma kakvo rastojanje, gospa Kang je svojim držanjem prelazila preko njega i ponašala se kao da se sa svojom prijateljicom viðala svakodnevno, pa i juèerašnjeg dana, razume se.Gospa Vu se smešila. Bilo je nemoguæe ne sme-šiti se na tu ženu, ma koliko bilo gaðenje koje je oseæala prema njoj.Proèitala je glasno Fengmovu poruku: - Vraæam se odmah kuæi- Ne kaže li ništa više od toga? - pitala je gospa Kang, buljeæi u pismo.- Samo toliko - odgovorila je gospa Vu. Pre-savila ga nekoliko puta i opet stavila u nedra.Podigla je æasu èaja sa stola kraj sebe, videla da je prljava i opet je spustila na staro mesto.- Nešto se oèevidno dogodilo - rekla je. - Nameravao je da ostane pet godina daleko od kuæe.- Bolestan je - uzviknula je gospa Kang.- To bi moglo da bude - rekla je gospa Vu - ali ja mislim da nam to ne bi krio u ovakvoj prilici.- Vi mislite da je poèinio neki greh? - uzviknula je opet gospa Kang.- Ja to ne bih mogla zamisliti - rekla je gospa Vu. Doista, posle tolikih Andreovih saveta i pouka, ona nije mogla verovati da Fengmo ima na duši neku ozbiljnu krivicu. - Ja sam došla da vas vidim zbog Linaj - nastavila je. - Osuðujem samu sebe što nisam na sebe preuzela njen dalji odgoj posle smrti njenog uèitelja.Okrenula je glavu u stranu dok je izgovarala poslednju reèenicu, jer je znala sa kolikom je pro-nicljivošæu gospa Kang umela da nasluti šta se krije iza svake reci kad god bi bili u pitanju odnosi izmeðu ljudi i žena.I26 Paviljon žena401- Linaj vam to ne zamera - rekla je gospa Kang srdaèno. - Ona nije smela da vam kaže, Eili-jen, ali je, u stvari, mrzela te èasove, a ni sveštenika nije trpela, uostalom. Ona kaže da je on veèito prièao o svojoj veri.- Ali on joj nikad nije propovedao svoju veru- rekla je gospa Vu ogorèeno. - Ja sam mu zabranila da predaje veronauku Fengmu, pa sam utoliko više sigurna da ni Linaji nije davao ma kakve pouke te vrste. On je razumevao moja oseæanja u tim stvarima.- Ma nije on njoj govorio o bogovima - popustila je gospa Kang. - Ali joj je prièao stalno šta treba da misli i šta mora da oseæa prema svom mužu i prema vama i prema svakom živom sa kojim se sreæe i sa kojim živi pod istim krovom.- To nema nikakve veze sa verom - rekla je gospa Vu.- Ali se ona ipak oseæala neugodno zbog toga- rekla je gospa Kang. - Kaže da joj je to kratilo san i zagorèavalo svaki zalogaj.- Ah, svaki dobar uèitelj uzbuðuje duše uèenika - rekla je gospa Vu mirno.- Ako se Fengmo umetnuo na tog sveštenika- rekla je gospa Kang zevajuæi - onda æe biti muke meðu njima dvoma.Obazrela se oko sebe po dvorištu, a gospa Vu je videla da bi nešto htela.- Ja obièno malo prezalogajim u ovo doba - zdelicu pirinèa i pasulja skuvanog na pileæoj èorbi,- rekla je gospa Kang. - Oseæam neku prazninu pod srcem.Jedno po jedno, u dvorištu su se polagano vraæala sva ona èeljad koju je domaæica malopre bila otpremila odatle. Prvo su dotrèala deca da se poigra-ju, a u kuæi gospe Kang ni jednom se detetu nikad nije dugo branilo ono što bi poželelo. Za decom su dole tele dojilje, ali su deca uglas zavrištala kad su ih stale hvatati za ruke ili dizati u naruèje, pa im je gospa Kang doviknula: - Ostavite ih ovde, kad drukèije ne može da bude.402Ostale sluškinje pojavile su se takoðe, jedna od njih sa oèekivanom kašom. Gospa Vu je odbila da se založi tim posluženjem, koje je gospa Kang kusala u slast, glasno mljeskajuæi i puštajuæi svaki èas ovo ili ono dete da srkne sa strane malo kaše, pošto je poduvala neko vreme u nju da bi je rashladila.Gospa Vu se digla da krene. Pomislila je da æe to biti, valjda, njena poslednja poseta toj kuæi i da, možda, nikad više neæe videti svoju staru prijateljicu. Rastale su se davno, u stvari.Pri svemu tome, nije joj bilo žao što je dolazila. Saznala je nešto prilikom te posete. Andre je uèio Linaj u šta joj je dužnost, a ona æe otkriti šta je Linaj od njega nauèila.U oèekivanju Fengma, gospa Vu je ostavila po strani sve ostalo. Deca u hramu moraæe da poèekaju na svoju školu, mislila je, a Rulen i Èijuming na nju. Njena je prva dužnost bila da pripremi Linaju za doèek njenog muža.To je mogla uèiniti bez ikakvih teškoæa jer je s pravom mogla tražiti da je njena snaha poseæuje. U tako velikoj kuæi kao što je bila njena dešavalo se èesto da gospa Vu ne govori s nekim od ukuæana po èitave dane uzastopce, pa se tako dogaðalo i sa Linajom. Viðala je mladu ženu gotovo svakodnevno, za glavnim porodiènim obedom, viðala ju je takoðe na svetkovinama i u dane kada se iskazivala poèast tablicama predaka

i u svim sliènim prilikama u porodici. Ali, inaèe, nije imala nikakva razloga da traži prisustvo Linaje kraj sebe. Mlada žena živela je u kuæi gde su je sluge dvorile i služile kao i ostale ukuæane, poseæivala svoju sestru, dokono provodila dane, izuzev retkih èasova kada bi obavljala dužnosti koje bi joj dodeljivala gospa Vu u rasporedu radova za æelo domaæinstvo, koji je napismeno sastavljala poèetkom svakog godišnjeg doba. Tada bi go-26*403spa Vu dodeljivala Linaji dužnosti kao što je bila ishrana zlatnih ribica, nameštanje cveæa u sveèanoj dvorani, vetrenje i sunèanje Fengmove krznene ode-æe i satenskih haljina, nadzor nad dvorištem u kome je živela dok je Fengmo bio u tuðini, sa jednom starom služavkom, koju je od kuæe dovela. Jednom ili dvaput Linaj je bila bolesna, a Meng ju je nego-vala i javljala gospi Vu kad bi joj opet bilo dobro, i to je bilo sve što je gospa Vu znala o životu i kretanju svoje snahe.Sada æe morati da sazna mnogo više, mislila je. Nije se zavaravala da je na to spremna samo svoga sina radi. Ona sama želela je da èuje od Linaje èemu je to Andre uèio zapravo njenu snahu. Htela je da èuje njegove reci isto toliko koliko da sazna kakvog je korena uhvatilo to seme u srcu te mlade žene.I tako se Linaj pojavila pred svojom svekrvom, sveèano odevena, našminkana i napudrana, i sa kosom èiji su krajevi bili zakovrdžani. Gospa Vu je pozdravila njen dolazak sa svojim uobièajenim os-mehom i onim pokretom ruke kojim je pozivala svoje posetioce da sednu i da se oseæaju udobno. Pogledala je Linaju od glave do pete pre nego što je progovorila. Mlada žena bila je veoma lepa, a znala je to i nije se plašila pažljivog pogleda gospe Vu. Gospa Vu se nasmešila na njene smele i bezazlene oèi. Da li su zbilja bile tako bezazlene? Jesu, ali su bile takoðe nestašne i dokone, bezbrižne i vesele.- Moram da se smejem kad pomislim kako se vremena menjaju - rekla je gospa Vu. - Kad sam ja bila mlada devojka, plakala bih da sam videla da mi se kosa kovrdža pri kraju. Da bude prava, i glatka, i crna, to se tada smatralo lepim za kosu. A danas su kovrdže njen najlepši ukras, zar ne? Meng mora da je sreæna, jer joj je kosa kovrdžava od prirode. Ali Meng bi, verujem, želela da nije.Linaj se nasmejala pokazujuæi svoje sitne bele zube i svoj rumeni jezik. - Mislim da je Fengmo navikao na kovrdžavu kosu - rekla je svojim sve-žim, visokim glasom. - Sve strane žene imaju kovrdžavu kosu.- Ah - rekla je gospa Vu, uozbiljivši se najednom. - Recite mi zašto ste oduvek toliko voleli sve što je strano?- Ne baš sve - rekla je Linaj, puæeæi se. - Nisam nikad volela onog kosmatog starog svešte-nika.- Ali on nije bio star - rekla je gospa Vu poluglasno.- Meni je bio star - rekla je Linaj. - I dlakav, ah, tako mrzim dlakave ljude.Gospa Vu je oseæala da taj razgovor ne dolikuje ni jednoj od njih. Pitala se s kog bi ga kraja iznova zapoèela. - Ali vas je uèio veoma dobro - prime-tila je. - Verujem da su njegove pouke bile pune dobrote i zamolila bih vas da ih se setite i preda mnom ponovite, ako biste izvoleli.- Ako biste izvoleli... - Izgovorila je te reci glasom po kome je Linaj znala da ih mora poslušati, izvoljevala to ili ne. Njene dugaèke uzane obrve natuštile su se, èelo namrgodilo. Uvijala je oko prsta krajièak svoje crne kose.- Nisam pokušavala da ih se setim - rekla je - ali je on uvek govorio da je Fengmo roðen za velika dela i da je moja uloga u tome da ga èinim sreæ-nim, koliko mogu, kako bi on sa svoje strane mogao što bolje da radi.- A èime je to trebalo da ga usreæite? - pitala je gospa Vu.- Govorio mi je da moram pronaæi reku njegova života - rekla je Linaj nerado - i rekao mi je da je moram oèistiti od slame, i granja, i svega drugog što joj ometa tok, i kako moram uèiniti sve što mogu da bi njene vode nadošle do svoje pune visine. Sveštenik je rekao da ne smem biti poput stene, baèene u bistru reku i koja podvaja njenu struju.Da, mislila je gospa Vu, to bi doista mogle biti Andreove reci. Znajuæi kolike su umne moæi mlade žene, on se verovatno služio sliènim prostim recima404405i slikama u dodiru s njom. - Nastavite, dete moje - rekla je blago. - To su dobre reci.Linaj je produžila. Ispustila je onaj uvojak, a oèi su joj bile zamišljene dok je govorila. - I rekao mi je da moram èitati o onom što Fengmo bude radio i da moram razumevati njegove misli. Govorio je da æe Fengmo biti usamljen celog života ako ga ne budem pratila ustopice. Vi ste potrebni Fengmu, kazao bi mi èesto.Pogledala je opet u lice gospi Vu. - Ali nisam sigurna da Fengmo zna da sam mu potrebna - rekla je. Oèi gospe Vu susrele su se sa detinjastim pogledom koji se upirao u njeno lice. - Volite li ga? - zapitala je.Bilo je to krajnje èudno pitanje za jednu otme-nu gospoðu koja razgovara sa ženom svoga sina. Ko bi još mario za to, izuzev gospe Vu? Linaj i su udarile suze na oèi. - Ja bih ga mogla voleti - prošap-tala je - kada bi on mene voleo.- Zar vas on ne voli? - upitala je gospa Vu. Linaj je zatresla glavom tako snažno da su jojsuze vrcnule iz oèiju i prosule se poput kapljica rose po bledoplavoj svili njene haljine.- Ne - šapnula je - Fengmo me ne voli.

S tim recima je zarila glavu u ruke, plaèuæi. Gospa Vu je poèekala, æuteæi nekoliko trenutaka. Znala je da ženskim brigama nema boljeg leka od suza. Koliko li je samo puta i ona želela da se is-plaèe, ali nije mogla!Saèekala je dok se Linajino jecanje nije ublažilo, da bi ubrzo zatim potpuno uæutalo, a onda je prozborila. - Ah - rekla je - Fengmo nikoga ne voli. To je njegova mana. Mi je moramo izleèiti. Ja æu vam pomoæi u tome, dete moje.Njene reci bile su malobrojne i jednostavne, ali je poverenje koje je svako u kuæi oseæao prema gospi Vu bilo toliko da je Linaj skinula ruke sa lica i nasmešila se vlažnim trepavicama.- Hvala vam, majko naša - rekla je. - Hvala vam po sto puta.406Fengmo se vratio jednog dana pre zime, ali posle zadnjih vruæina jeseni. Žetva je bila skupljena i sklonjena u ambare i koševe. Kuæa Vua, grad koji se oslanjao na njenu mudrost u svojim poslovima i u svojoj upravi, sela gde su ljudi obraðivali zemlju i živeli kao što su radili i bitisali njihovi preci, sve su to bila skrovišta i vrela mira i pokoja u zemlji gde je na istoku besneo požar rata. Druge su kuæe rušene i porodice terane sa ognjišta i rasturane na sve èetiri strane i zemlje pustošene. Ali tu, u dubinama unutrašnjosti, život kuæe Vua tekao je svojim ustaljenim tokom.Gospa Vu je doèekala sina na povratku, a njegove prve reci posle pozdrava ticale su se spokoj stva pod roditeljskim krovom. Obazirao se po sobama gde je sve bilo isto kao i pre, kao da roðenim oèima ne može verovati da je zbilja tako.- Ništa se nije promenilo! - uzviknuo je.- Zašto da se menja? - odgovorila je gospa Vu.Ali je znala, još dok je govorila, da ne kazuje istinu. Bila je jedna velika promena u kuæi. Duboka, unutrašnja promena u njoj samoj, koja je svakodnevno dolazila do izražaja u svemu što je govorila i èinila i u naèinu na koji je upravljala onima koji su od nje oèekivali hranu i krov nad glavom, savete i staranje. Ali ona nije želela da govori o tim stvarima.- Vi ste se promenili, sine moj - rekla je umesto toga. Sedela je u biblioteci, sveèano ode-vena u haljinu od srebrnosivog brokata. Bila je odluèila da primi Fengma tu, u velikoj prostoriji gde su tako èesto sedeli sa Andreom. Ona nije htela da govori o Andreu, ali æe uspomene veæ diæi svoj glas. I tako se i dogodilo, posle sveèanog doèeka na ulaznoj kapiji, pošto se stišala pucnjava žabica i larma pozdrava, razišlo okupljeno mnoštvo i kada se èekalo samo još na gozbu u èast putnika, da je ona te noæi poruèila Fengmu da tu èeka na njega.407On je seo bez njena poziva. Bio je skinuo sa sebe tuðinske haljine, koje je nosio kada je došao, i presvukao se u domaæu nošnju - vlastite haljine koje su èekale na njega u njegovim odajama. Bio je èak izuo i svoje strane cipele i obuo domaæe, od crnog somota. O Èemu pred njim niko nije spominjao jer ne valja govoriti o pokojnicima pred èelja-detom koje se upravo vratilo s puta živo i zdravo. Ali je Fengmo najzad sam progovorio o svom bratu.- Žao mi je što više nema mog drugog brata - rekao je.Gospa Vu je krišom obrisala oèi. Dok je Æemo bio živ, ona nikad nije mnogo oseæala njegovo odsustvo, ali joj je sada bilo neobièno bez njega, neobièno i do srca žao što ga više nema, i èesto je mislila na njega. Oseæala je da joj nije ni žao, ni neobièno bez onoga što je o njemu znala, nego onoga radi što u njemu nikad nije upoznala. Znala ga je samo kao sina, njenog jedinog stoga što je bio kost njene kosti i krv njene krvi ali ne zato što se upoznala sa životom i suštinom njegovoga biæa.„Ja nisam znala koje su ga vrline krasile i sada to više ni saznati ne mogu", pomišljala bi èesto u sebi.- Kako je moja druga snaha? - glasilo je sle-deæe pitanje Fengma.- Rulen stalno æuti - rekla je gospa Vu. - Nadam se da æu vremenom otkriti put na koji bih je mogla izvesti i kojim bi se mogla vratiti u život. I suviše je mlada da bi ostala kao kaluðerica.- Neæe se opet udavati, svakako? - pitao je Fengmo.- Ako bude htela, ja æu joj u tome pomoæi - rekla je gospa Vu.To je veoma zaèudilo Fengma. Teško mu je bilo i zamisliti da bi sudbina jedne žene mogla biti preèa od porodice u oèima njegove majke.Videvši njegovo iznenaðenje, gospa Vu je produžila, blagim glasom kao i obièno. - Uèila sam se stareæi - rekla je. - Ako nisu bistra životna vrela u nama samim, onda nam ni život ne valja. Nauèilasam takoðe da se jedno dobro duguje svakoj živoj duši, a to je njeno pravo na vlastitu istinsku sreæu.- To je brat Andre obièavao da kaže - rekao je Fengmo nenadano. Majka i sin osetili su se zbli-ženi tim recima kao nekom silom ili prisustvom, za njih nevidljivim.- Majko, seæate li se brata Andrea? - upitao je Fengmo.Gospa Vu je oklevala. Kako da mu kaže, koliko da mu reèe? Osetila se opet obuzeta svojom starom nepoverljivošæu. Ne, ne srne se potpuno prekinuti æutanje izmeðu raznih pokolenja. Tu razliku je stvorio život sam, a sva vremena su spuštala taj veo meðu njih. Nije bilo njeno da menja ono što je veè-no. Ona i Andre bili su s jedne strane vela, a Fengmo na drugoj.

- Seæam ga se. - To je bilo sve što je kazala Ali, ako je i Fengmo oseæao da ga od nje razdvaja jaz pokolenja, on to nije nièim pokazao. - Ja sam se promenio veoma mnogo pod njegovim utica-jem - rekao je poluglasno, upiruæi pogled u praznu naslonjaèu Andreovu. - On je uèinio da shvatim šta je istinska sreæa. On mi je otkrio moju vlastitu dušu. A to je i razlog što sam se vratio kuæi.Ona nije progovorila. Èula je drhtanje u glasu svoga sina i znala da u tom èasu ni njen odgovor ne bi mogao podneti. Nasmešila se svojim ljupkim osmehom, sklopila ruke u krilu i èekala šta æe dalje reæi, podstièuæi ga svojom spremnošæu, da ga sluša.- Niko neæe razumeti zašto sam tako iznenada došao kuæi - progovorio je on opet. - Pitaæe me, a ja im ne mogu kazati. Ne znam kako bih im kazao. Ali vama hoæu da reèem, majko. Vi ste bili ta koja je dovela brata Andrea u ovu kuæu.Ona je bila tako duboko sigurna u Andreovo prisustvo - mada možda samo posredstvom svoga pamæenja - da se nije usuðivala da govori. Ali ne, Andre je bio tu zato što ga je volela, a ne stoga što ga se seæala.- Majko! - uzviknuo je Fengmo, zovuæi je jedinim imenom koje je za njega imala. Digao je gla-408409vu i silio se da govori brzo, da iz grudi što pre istisne nekazano, kako bi s njima veæ jednom bilo svršeno. - Došao sam kuæi zato što sam tamo preko zavoleo jednu strankinju, a i ona je mene volela, ali smo se rastali jedno od drugoga.Da je gospa Vu bila ona stara, ona bi na to dala glasna izraza svome negodovanju. Ali je tog dana rekla blago: - Kakva žalost, sine moj!Da, ona je znala šta je žalost.- Vi razumete! - uzviknuo je Fengmo, sa èuðenjem mladosti nad starošæu.Bio je mnogo porastao. Bio je za èitave palce viši nego pri odlasku, tanak i prav kao što je bio stari gospodar, to je gospa Vu sada dobro videla. Doista, primetila je nešto što joj ranije nije nikad upalo u oèi, da Fengmo uopšte ne lièi na oca i da lièi veoma mnogo na deda. Njegove crte imale su isti izraz strogosti, u njegovim oèima sijala je ista ozbiljnost. Bio je lep, ali duboko ozbiljan. Na njemu nije bilo traga dobroæudnoj naoèitosti Lijangma ni smeloj lepoti Cemovoj. Fengmo je izgledao kao neki mladi nauènik.- Uèim se stareæi - rekla je opet gospa Vu.- Ah, majko - rekao je Fengmo tiho, uzdišuæi:- Pitao sam se da li æe u ovoj kuæi biti ikoga ko bi me mogao razumeti. - Sada kada je zr > da se može pouzdati u nju, njegova prièa potekla je kao nabujala reka. - Pohaðala je istu visoku školu kao i ja. Tamo preko, ljudi i žene uèe zajedno. Gorela je od oduševljenja i duhovnog ljubopitstva. Tražila je da se sa mnom upozna, ali ne iz drskosti, znate, majko, nego, rekla mi je, zato što nikad nije videla nikog sliènog meni. Postavljala mi je stotine pitanja o nama, o našoj zemlji i našem domu, a ja sam ubrzo primetio da joj prièam o svemu, èak i o sebi. A ona je opet prièala meni o svom životu. Upoznali smo se tako dobro, tako brzo.- I naposletku ste joj morali kazati za Linaju- rekla je gospa Vu blago.A njemu se smrklo pred oèima, videla je, kao da mu je crna senka u po dana zakrilila sunce. Ra-mena su mu se pogurila, a lice je okrenuo u stranu. - Morao sam joj kazati - rekao je jednostavno - a potom sam morao da doðem kuæi.- Da biste stavili more izmeðu vas dvoje - rekla je gospa Vu istim blagim glasom.- Da bih stavio sve moguæe meðu nas - složio se on s njom.Sedela je nema i nepokretna, kao što je tako èesto èinila. Andre je othranio dušu njenog sina, razvijajuæi do krajnjih granica njenu nežnu osetlji-vost i njenu sklonost da se brzo oduševi za svako dobro. Sažaljevala ga je iz dna duše, èeznula za njegovom sreæom, ali taj njen sin nije bio kao drugi ljudi. On nije mogao naæi sreæe ni u ženama niti u kakvom drugom zadovoljstvu svoga tela. Kada je zamolila Andrea da mu bude uèitelj, uèinila je to nasumce, videæi samo jedan kratak korak napred. Dodirnula je samo jednu bravu, napola okrenula kljuè u njoj, ali se pod njenom rukom širom raskrilila jedna ogromna kapija, na koju je njen sin ušao u taj novi svet.Je li se uistinu vratio kuæi? Je li zatvorio kapiju za sobom i obrnuo kljuè u bravi i uverio se da je dobro zatvorena?- A sada - rekla je - sine moj, šta æete sada da radite?- Došao sam kuæi - rekao je on. - Neæu više nikad odlaziti odavde. Stvoriæu sebi ovde neki život.Sedeli su æuteæi, dugim æutanjem dvoje ljudskih stvorenja koja se razumeju.- Morate pomoæi Linaji, sinko - rekla je ona.- Znam - rekao je on. - Mislio sam veoma mnogo o njoj. Dugujem joj veoma mnogo.- Morate naæi naèina da vam bude potrebna - produžila je gospa Vu. - Morate tražiti njenu pomoæ u svakom sitnom poslu koji treba da svršite. Tražite od nje da se brine za vaše stvari i da vam sreðuje knjige i donosi èaj. Što god ona može da uradi, vi sami ne radite, sinko, da bi ona uvek bila neèim zauzeta i da nikad ne bi znala ni za šta drugo.

- Hoæu - obeæao je on.410411I tako su majka i sin sedeli i ostali bi tako još podugo, tolika su uteha bili jedno drugom, da Èiju-ming sluèajno nije izabrala baš taj trenutak da naiðe i pristupi gospi Vu sa molbom koju je odavno imala na umu i na koju se veæ dugo spremala.Mesecima, otkako je živela kraj Rulene, Èiju-ming je slušala tužne prièe udovice o njenoj ljubavi prema mrtvom mužu. I, što je više slušala Rulenu, to su više njene misli kružile oko Fengma i utoliko je više znala da treba napustiti tu kuæu - uzeti svoje dete i otiæi u svet. Samo, kuda bi mogla da ode?Jedne noæi, kada Rulen nije mogla da zaspi i kada su obe razgovarale dugo o stvarima koje se kriju u najtamnijim dubinama ženskih srca, Èiju-ming je prekršila svoj zavet æutanja i prièala Ru-leni o svojoj ljubavi prema Fengmu.- Pokvarena sam - rekla je Ruleni. - Dopuštam sebi da mislim na njega.Rulen je slušala svoju drugaricu sa dubokom pažnjom i žarkom ljubopitljivošæu. Zabacila je kosu s ramena na pleæa. - Oh, kako bih želela da vi i ja pobegnemo iz ove kuæe - povikala je. - Ovde svi živimo zatvoreni iza ovih visokih zidova ... Porodica samu sebe kinji. Volimo koga ne bi smeli i mrzimo koga ne bi trebalo. Svi smo preblizu jedno drugom i kad volimo i kad mrzimo.- Ali zar nismo sigurni iza ovih zidova? - pitala je Èijuming. Bila je uvek pomalo bojažljiva pred Rulenom, kojoj se divila, ali plašila se istovremeno njene smelosti.- Mi nismo sigurni jedno od drugoga - odvratila je Rulen.To je bio trenutak u kome je obema ista misao sinula u pameti. Nepomiène, njihove oèi zagledale su se jedne u druge.- Kako bismo se mogle usuditi da odemo? - zapitala je Èijuming.A onda su poèele da kuju svoju zaveru. Èijuming æe prvo tražiti dozvolu da živi negde na selu.412U svoje staro selo ne bi se mogla vratiti, jer bi izgledalo da ju je tamo otpremila porodica Vu, a to èak ni gospa Vu ne bi nikad dopustila. Ali æe tražiti da ode u neko selo porodice Vu i da tamo živi, a kad gospa Vu primeti da mlada žena ne treba da živi sama u zakupnièkom selu, ona æe moliti da i Rulen poðe s njom. Kad Rulen, pak, bude govorila u svoje ime, ona æe reæi da bi u tom selu htela da osnuje školu za manju decu, kao dobro delo koje bi prilièilo njenom udovištvu. Svaka zna da udovice treba da èine dobra dela. Dospele su do toga zakljuèka tek posle dugotrajnih razgovora, jer je Rulen htela odmah da ide i govori u svoje ime. Ali je Èijuming ukazala na neuljudnost toga postupka, jer - tako bi samo mogle dovesti gospu Vu, ako ne bude voljna da im ispuni molbu, u neugodan položaj da u lice mora kazati svojoj snahi da odbija njenu molbu. Bilo je bolje da prvo Èijuming ode do gospe Vu i da ona proguta prvu gorèinu odbijanja, ako do toga bude moralo doæi. Tada ne bi moralo biti nikakvog razmimoilaženja izmeðu gospe Vu i njene snahe.Rulen se pobunila protiv Èijuminginog predlo-ga, tvrdeæi da bi to bilo po starinski, ali je Èijuming izjavila da je posredi obièna pristojnost, i tako je stvar rešena.Èijuming je, prirodno, dobro znala gde je Feng-mo, ali se u duši bila resila da se obrati gospi Vu u njegovom prisustvu i da se s njim opet pozdravi samo u prisustvu gospe Vu. Znala je da sama s njim nikad inaèe ne bi ni progovorila. I tako je obukla svom detetu èistu crvenu haljinicu i umila mu lice i ruèice, naslikala mu meðu obrvama crvenu taèku i kosu oplela u pletenièice, koje je s kraja povezala crvenim koncem, pa se onda sa malom, koja je veæ bila veoma lepa, debeljušna devojèica, pojavila neprijavljena pred gospom Vu.Tako se dogodilo da je gospa Vu, pogledavši na vrata, ugledala Èijumingu na svom pragu. Dvorište je veæ bilo u senci, ali još ozareno blagom, mekanom svetlošæu, usred koje je stajala Èijuming, sa dete-tom na rukama. Izgledala je gotovo lepa, što je vi-413dela i gospa Vu, sa zebnjom u srcu. Ma koliko bila tajna i neuzvraæena, ljubav je bila zaodela Èijumin-gu neoèekivanom i nežnom živahnošæu. Gospa Vu je bacila jedan brz pogled na svoga sina ne bi li nekako saznala šta je on video. Ali on tada nije ništa video. Èijuming je pozdravila Fengma sveèano i zva-nièno, kao što je i trebalo.- A, treæi naš gospodaru, došli ste, dakle, kuæi- rekla je.Fengmo je odgovorio jednostavno: - Da, da. Kako ste?- Hvala, dobro sam - odvratila je Èijuming. Bacila je na njega jedan pogled, ali ga toga putanije više nijednom pogledala. Umesto toga, obratila se gospi Vu i rekla joj: - Milostiva gospo naša, smem li vas zamoliti za jednu milost, èak i u ovom izvanrednom èasu, i neæu li biti suviše gruba ako vas sada uznemirim?Gospa Vu je znala da je Èijuming morala doæi s nekim ciljem kad je izbila u to doba i stoga je naklonila glavu, govoreæi: - Sedite i pustite to teško dete da stoji na vlastitim nogama.A Èijuming je, crveneæi se veoma, uèinila kao što joj je reèeno. Isprièala je koju milost moli, a gospa Vu je slušala njeno kazivanje.- Veoma dobro - rekla je - veoma dobro.

Pogodila je odmah svrhu koju je Èijuming imala na umu dolazeæi k njoj baš u tom trenutku. Èijuming je želela da jasno nagovesti gospi Vu svoju želju da se ukloni iz kuæe u koju se vratio Fengmo i da nièim ne remeti spokoj stvo porodice. Gospa Vu joj je bila zahvalna na tolikoj dobroti.Kada je dobila dozvolu gospe Vu, Èijuming je progovorila i u ime Rulene. - Pošto je prošla porodièna žalost i jer je njena žalost nikad neæe prestati, njena je želja da ublaži svoju tugu dobrim delima- rekla je Èijuming. - Ona želi da osnuje školu za decu vaših zakupnika.Na to je Fengmo, èije su oèi dotle bile uprte u zemlju, zaèuðeno digao glavu. - Pa i ja sam došao kuæi - rekao je - da bih to uèinio.414Nije teško zamisliti zabunu koju su izazvale njegove reci. Èijuming je bila zbunjena, a gospa Vu zgranuta.- Vi mi ništa ne rekoste o tome, sine moj - rekla je sa neuobièajenom oštrinom u svom srebrna-stom glasu.- Nisam bio dospeo dotle u svom prièanju - izjavio je Fengmo. - Posle onog što se dogodilo, meni se nametnula potreba da razmislim kakvog bih se posla mogao prihvatiti.Gospa Vu je podigla svoju uzanu i nežnu ruku. - Èekajte - naredila mu je, a onda se okrenula Èijumingi: - Imate li još neku molbu? - zapitala je ljubaznim glasom.- Nikakvu - odgovorila je Èijuming.- Onda imate moju dozvolu za odlazak, i vi i Rulen - rekla je gospa Vu. - Pozvaæu za nekoliko dana upravnika i narediti mu da vam naðe prikladne kuæe za stanovanje i za školu, a vi zatim možete krenuti kad god budete htele. Ali æe vam trebati i naroèit nameštaj, bolji od onoga kakav se obièno nalazi po seoskim kuæama, a i razne druge stvari. Treba takoðe da povedete dve sobarice i kuvara. Glavni kuvar mogao bi da pošalje s vama jednog od svojih parakuvara.Na to je Fengmo opet progovorio: - Ako budu živele u selu, onda ne bi trebalo da žive mnogo bolje i drukèije od ostalih, jer æe inaèe biti usamljene.Èijuming ga je pogledala brzo i nežno i nije ništa kazala. Èudila se otkud on to zna, on koji je otkad se rodio živeo u bogatoj kuæi. Otkud je znao šta oseæaju prosti ljudi? Onda je ostavila po strani to pitanje. Ona nije imala prava da pita za njega, ni sebe, ni drugoga.Ustala je i uzela dete u naruèje, zahvalila se gospi Vu i otišla. Rulen je èekala na nju. Èim je èula za dozvolu, ona i Èijuming poèele su da pretresaju i snuju svoje nove živote, u sreæi i veselju, što još juèe ne bi mogle ni zamisliti.415U sobi koju je Èijuming napustila, gospa Vu je govorila sa svojim sinom. - Objasnite mi šta se to krije u vašem srcu.On se digao, prišao nemirno vratima i zastao na pragu, gledajuæi napolje. Zidovima opasani prostor tonuo je u tišinu nastupajuæe noæi. Vreme je proticalo i tu svojim neumitnim tokom, jednakim širom celog sveta.- Ja oseæam potrebu da se neèem predano posvetim - rekao je. - Toliko sam nauèio od brata Andrea. Ako se ne budem mogao posvetiti jednoj stvari, onda æe se za to morati da naðe neka druga. Pošto sam otišao odavde, tražio sam nešto èemu bih se mogao sav odati. Vera nije za mene. Ja nisam roðen za sveštenika. Brat Andre me je nauèio svemu što živ èovek može da dosegne, ali ništa više.- Dobro, sine moj - rekla je gospa Vu i èekala šta æe dalje reæi.Opet je seo. - Otkrio sam svoj put sasvim sluèajno - produžio je Fengmo. Izvadio je iz džepova nešto stranog duvana i kratku lulu stranog izgleda, koju je napunio i poèeo da puši. Gospa Vu do tada nije bila videla ni jedno, ni drugo, ali nije dozvolila svojoj radoznalosti da prekida njegovo izlaganje.- U gradu gde sam živeo bio je neki èovek naše krvi, koji je držao perionicu - rekao joj je Fengmo. - Svraæao sam kod njega svakih nekoliko dana zbog rublja koje sam donosio na pranje.Gospa Vu je izgledala iznenaðena. - Zar je on prao rublje za druge? - zapitala je.- Za mnoge - odgovorio je Fengmo. - To mu je bio zanat.- Ne mislite valjda da je prao i rublje tuðina-ca? - raspitivala se i dalje gospa Vu, sa izvesnim negodovanjem.Fengmo se nasrne jao. - Pa neko mora prati rublje - rekao je.Ali gospi Vu nije bilo do smeha. - Naši ljudi svakako ne bi smeli da peru tuðinu njegovo prljavo rublje - rekla je ona. Bila je tako ozbiljna da je zaboravila šta je Fengmo bio zaustio da kaže.416On je pokušavao da je umiri. - Naravno, naravno ... - govorio je. Zatim je produžio: - Taj èovek nije bio iz naše pokrajine, nego sa juga. Jednoga dana, kada sam došao po svoje rublje ...- Vi ste sami išli po svoje rublje! - ponovila je gospa Vu. - Zar niste imali sluge?- Ne, majko, tamo preko niko od nas nije imao nikakve posluge.Ona je obuzdala svoju Ijubopitljivost. - Vidim da je to neka veoma èudna zemlja. O njoj mi morate prièati nešto više. Produžite, sine moj - naredila mu je.- Kada sam, dakle, toga dana došao po svoje rublje, èovek mi je pokazao pismo koje je dobio od kuæe - produžio je Fengmo. - Majko, on je bio proveo dvadeset godina daleko od kuæe, ne umejuæi da èita pisma koja su mu odatle dolazila. Nije znao ni pisati, naravno. I tako sam mu ja otada èitao i pisao njegova pisma, a on mi je prièao da u njegovom selu niko ne zna èitati ni pisati, nego svi redom moraju da idu u grad da bi našli

nekog školovanog èoveka koji bi im proèitao ili napisao šta zatreba. Ja nisam shvatio kakva je to beda i nevolja dok se s njim nisam upoznao. Bio je to dobar èovek, majVo, nimalo glup. Naprotiv, veoma pametan. „Kad bih samo umeo èitati i pisati", govorio je, „da ne budem ovako šlep kod oèiju." Vratio sara se u svoju sobu i pogledao kroz prozor i video hiljade uèenika koji su odlazili i dolazili, uèeæi mnoge stvari, i nisam mo-gao da se otmem pomisli na onog jadnog starog èoveka, koji ni pismo od kuæe nije mogao da proèita. Setio sam se tada da je tako isto i po našim selima. Nijedan od seljaka na našoj zemlji ne ume ni èitati ni pisati.- A šta æe im to? - zapitala je gospa Vu. - Niti kud odlaze, niti otkud dolaze. Oru i kopaju, to im je sve.- Ali majko, majko - uzviknuo je Fengmo - znati èitati, to znaèi zapaliti svetlost u roðenom mozgu, osloboditi dušu njene tamnice, otvoriti kapiju koja vodi u vasionu.A gospi Vu je zaigralo srce na te reci, od kojih je svaka u njenom pamæenju budila odjeke drugih, ali toliko sliènih, davno izgovorenih. - Ah - rekla je - to su reci vašeg uèitelja.- Ja ih nisam zaboravio - rekao je Fengmo. Kako je mogla posle toga zabraniti Fengmu daide kud je nakanio i zar bi mu mogla reæi zašto ne bi smeo da živi izvan roditeljskog doma?- Rulen æe biti kao stvorena da mi pomogne - rekao je vatreno. - Ranije nisam pomišljao na nju. A i Linaj æe mi pomagati takoðe i svi æemo zaboraviti na sebe.Bio je opet na nogama. - Znate, majko, ako uspem ovde, po našim selima, to bi lako moglo da se svukud raširi. Koliko bi to veliko dobro bilo ...Njoj se èinilo da mu je lice ozareno svetlošæu koja je veèno gorela u Andreovim oèima.Ona uistinu nije imala srca da je ugasi. - Sine moj, postupite onako kako za dobro naðete. - Tako mu je odgovorila.

Gospa Vu je ležala budna u postelji, što joj se èesto dešavalo veæ neko vreme. To je nije ni muèilo ni zabrinjavalo. Mladi moraju da spavaju, jer oni imaju poslova koje treba da obave i dug život pred sobom. Ali starima nije potrebno. Znajuæi da veèni odmor nije daleko, telo bi htelo da leži budno dok može.^ Dok bi tako ležala budna, njoj se èinilo da kuæa noæu živi posebnim životom, kome danju nema vidna traga. Pustila bi uobrazilju da luta kroz mnogobrojna dvorišta. Stariji roðaci živeli su u daljim i spoljnim dvorištima, kao i mlaði, drugi i treæi roðaci, koji nisu dolazili da ostanu, nego samo zato što za trenutak nisu imali drugog utoèišta i što su i oni mogli da sklone glavu pod te prostrane krovove, na neko vreme. Odvratila je brzo svoje oèi od dvorišta418gde je Jasmina živela sa g. Vuom. Znala je ona, bez sumnje, šta je život. To je više nije moglo pobuditi na osudu, nego samo ispuniti oseæanjem zamora. Telo tog starog èoveka živelo je dalje, hranilo se i blagovalo, a ona mlada žena gojila se i lenstvovala i bila uvek spremna na dremež i spavanje, danju i noæu. U tim dvorištima, Jasmina joj nije zadavala nikakve brige. Bila je jalova. Dete kojim je pretila nije se nikad zaèelo, a gospi Vu je bilo milo što je tako. Jasmina je bila divlje krvi koju je najbolje ostaviti gde je, ne pretaèuæi je nikud iz njenih žila. Ona je vršila svoju dužnost prema g. Vuu i, pošto je godinama živela za svoje zadovoljstvo, nju je sada radovalo da ugaða tom starijem èoveku koji joj je davao nakit i svile i poslastice svake vrste, milovao je i veèito se blaženo smešio na nju. Celog života Jasmina je bila cvet kraj puta, izložen svakom vetru koji bi ma otkud dunuo. Sada je bila sreæna što je znala da je iza tih visokih zidova nikakav vetar ne može ošinuti. I kad bi umro njen stari, ona bi nastavila da živi u kuæi, gde je njeno mesto bilo osigu-rano. Nije više imala èega da se plaši dok je živa.Što se tièe g. Vua, mlada naložnica dovršila je ono što mu je majka zapoèela za njegove mladosti. Iz njega je poput svetlosti išèililo sve što je gospa Vu bila nakalemila na njegovu liènost i uspela da odgoji. Ugasilo se zato što je nestalo goriva koje je bilo njegova hrana. Jeduæi previše i pijuæi preèesto - ali uvek sa Jasminom - on je ogrubeo i otežao. Nije više išao u kuæe cveæa, jer je uza se imao Jasminu, koja je za njega bila živo ovaploæenje svih njihovih veština. U njemu se ugasila èak i njegova stara navika na muško društvo, te je retko zalazio u èajdžinice da èuje novosti i pretresa gradske spletke i ogovaranja. Sve mu je to pružala Jasmina kojoj je razgovor sa poslugom bio neiscrpno vrelo toga blaga. U dvorištu gde su živeli u zajednici tako prisnoj, da se granièila sa usamljenim životom, njih dvoje su bili raskalašni i veseli, pijani i sreæni - dva komada mesa i kosti, zadovoljni što nisu ništa više. Ime gospodina Vua veæ se retko pominjalo i u njegovoj ro-27*419ðenoj kuæi. Èulo bi se još pokatkad u zlobnom šapatu sluga, i to je bilo sve.Sa svojom uroðenom pronicljivošæu, sve je to s vremena saznala i gospa Vu, te nije više ni odlazila u dvorište koje je nekad bilo njen dom. Njih dvoje su bili dalje jedno drugom nego ikad pre dolaska Jasmine.Ležeæi pod svojim svilenim pokrivaèem, gospa Vu je prebirala misli u svemu tome i pitala se da li, možda, njen brak nije bio uspeo i koliko je ona kriva za to. Je li bilo ièeg što je trebalo da uèini, a nije uèinila. Postavila je to pitanje i svojoj uspomeni na Andrea, ali ni tu nije našla gotova odgovora, kao da je baš toga jednog puta i ona izneverila "„mesto toga videla je lice starog gospodara na samotno crnoj zavesi svoje uobrazilje. Ni stariji ni mlaði, njegov lik se ocrtavao jasno, kao da ga živa gleda pred sobom. Njegovo lice bilo je uvek mršavo, a koža zlatnožute boje, zategnuta i glatka na tananim kostima lobanje, koja je i sada, kada je

ležao u grobu, sigurno bila izuzetno lepa, sa crtama koje je vreme uglaèalo, dajuæi još veæu èistotu njihovoj produhovljenoj pravilnosti.„Plašim se da nisam naroèito dobro postupila sa vašim sinom, oèe moj", rekla je tužno, negde u dubini svoje duše.Oseæala je, upiruæi nepomièan pogled u milo i dobro starèevo lice, da g. Vu, možda, ne bi pao onako nisko bez rastave na koju ga je prisilila o svom etrdesetom roðendanu. Ali tada je, iz maglovitih daljina njenih mladenaèkih uspomena, èula reci starog gospodara kao da ih toga èasa njegov glas izgovara kraj njenog uzglavlja.Seæala se dobro dana kada ih je slušala prvi put. Èitali su zajedno, jer je on bio poslao po nju, a ona ga zatekla sa prstom meðu listovima polusklo-pljene knjige. Kada je ona ušla, pokazao joj je prstom nekoliko redova i ona ih je proèitala. A glasili su ti redovi ovako:„Opasan je èin diæi dušu iznad njene prirodne razine. Jer kada se duša sili, ona opet teži za roðe-420nom razinom i èepa se razapeta izmeðu gornje i donje razine, a to je uvek opasno. Istinska je mudrost odmeriti i prosuditi domet jedne duše i pustiti je da živi tamo gde i spada."Oèi gospe Vu i starog gospodara susrele su se tada kao što su gledale i tog trenutka - toliko godina pošto je njegov smireni duh zanavek napustio tu istu kuæu.„Da se nisam rastavila", mislila je - ali nije mogla da zamisli šta bi dalje bilo. Ono što je uèinila bilo je neizbežno. Bogzna koliko godina je ona pot-èinjavala dužnosti æelo svoje biæe, bogzna koliko godina je njena duša èekala, doduše, rastu" i cvatuæi polagano, u vršenju dužnosti, ali rastuæi u. okovima i èekajuæi da bude osloboðena.Èudno je da je tad, u ponoæi, usred tišine koja je obavijala æelu kuæu oko nje, pomislila sa tesko-bom i brigom na Lijangma, svog najstarijeg sina. Zašto bi se brinula za njega kad je on bio najzadovoljniji od svih njenih sinova? Jeste, ali i njega æe morati da otkrije i shvati, kada i ako to bude mogla.Misao joj nije zastala u Fengmovu dvorištu. Fengmo je èovek i muškarac. Pošto se podvrgao vlastitoj stezi, on je vladao sobom kao što samo potpuno zreo èovek ume. Svoje se duše nije odrekao. S tom utešnom misli na vidiku, duša gospe Vu zaplovila je bez kormila puèinom sna, kao prazan èamac niz struju nekog meseèinom obasjanog mora.- A sada moje engleske knjige - zapovedio je Fengmo.Linaj je otrèala da ih donese iz sanduka. Bilo ih je dva puna naramka. - Koliko ih ima! - uzviknula je.- To su samo moje najbolje knjige - rekao je on nehajno. - Ostale su u sanducima koji tek treba da stignu.421Kleknuo je pred policom i stao redati knjige onako kako ih je ona donosila. Spolja miran, stalno nasmešenog lica, on je toga èasa bio iznutra nemoæan plen mraène, burne pometnje i jada koji je bes-neo negde u dubini njegove duše. Oseæao je da te noæi neæe ni okom trenuti i groznièavo se žurio da sredi svoje stvari, i poslaže ih svaku na svoje mesto, i skloni ispred oèiju svoje putnièke kovèege, da se njima više nikad ne posluži.- Zar još noæas morate sve da spremite? - pitala je Linaj.- Moram - odgovorio je. - Hoæu da znam da sam došao kuæi jednom zanavek.Oseæala se sreæna što èuje te reci i bila suviše mlada da bi mogla i sanjati zašto ih govori ne gledajuæi u nju. A on je, izgovarajuæi ih, video pred sobom lice koje se toliko razlikovalo od njenog. Video je Margaretino lice, njene plave oèi, njenu smeðu kosu i kožu tako belu i glatku da nikad neæe moæi da zaboravi njen dodir. Hoæe li ikad zažaliti što je onako postupio onog dana, u dalekoj šumi preko sedam mora? Onog dana kada je, savladavši se nepojmljivom silom, ispustio iz zagrljaja njeno telo, èim joj je obavio ruke oko pasa.- Ja ne mogu dalje - rekao joj je.Ona nije ništa kazala. Stajala je, upiruæi u njega svoje plave oèi. Bilo je neèeg neviðenog i èudesnog u plavim oèima. One nisu mogle da kriju ono što se iza njih prostiralo. Crne oèi su poput navu-èenih zavesa, a plave su kao širom raskriljeni prozori.- Oženjen sam - rekao joj je otvoreno. - Kod kuæe mi žena na me èeka.Ona je znala ponešto o kineskim brakovima.- Jeste li je sami izabrali ili ste je uzeli po dogovoru vaših porodica?Odgovorio joj je tek posle dugotrajnog æutanja. Seli su pod jedan bor. Obgrlio je kolena rukama i zario èelo meðu njih, utonuo u misli bez vidika, u tamu roðene neizvesnosti, po kojoj je pipajuæi tražio istinu. Bilo je lako reæi - što bi delom i isti-422nito bilo - „Ja je nisam izabrao". Ali, kada se spremao da izusti te reci, njemu je pao na um brat Andre.„Laž je greh" uèio ga je brat Andre jednostavno; „ali ne toliko greh protiv boga koliko greh protiv samoga sebe. Ruši se neumitno, znajte, sve što se sazda na temeljima laži. Nikoga laž ne vara toliko koliko stvora koji je kazuje."

On se, onda, nije usudio da je laže, da im jednom ruke ne bi doèekale dan kada bi pod njihovim prstima osetile da se mrvi ljtibav koju su same zdrobile - ljubav koja bi najzad ostala zagušena i pokopana pod njihovim vlastitim prekorima.- Mene nisu prinudili na ženidbu - rekao je. - Recimo da sam je sam ... izabrao.Ona je posle toga sedela nepokretna, slušajuæi ga, a on je pokušavao da joj objasni šta je znaèio brak u njegovoj porodici.- Kod nas brak nije dužnost prema ljubavi ili nama samima, nego prema našem mestu u lancu po-kolenja. Ja znam da moja majka nije nikad volela moga oca, ali je ipak vršila svoju dužnost prema porodici. Bila je dobra supruga i dobra majka. Ali, kada joj je bilo èetrdeset godina, ona se rastavila od postelje moga oca, prestala mu biti žena da bi mu drugu izabrala. To nas je ožalostilo, ali smo ipak svi znali da je njen èin pravedan. Ona sada može slobodno da teži za vlastitom sreæom, opet u svojoj kuæi, okružena svima nama, koji stojimo uvek spremni da je podržavamo i da joj odajemo poèasti. I ja takoðe imam svoju dužnost u porodici.Oseæao je nejasno, na neki èudan naèin, da su te reci ozledile Margaretu do dna duše.- Ja hoæu da se udam iz ljubavi - rekla je ona. Da je bio slobodan, da nije bilo veza koje su gaspajale ne samo sa Linajom nego i sa svima kole-nima Vu u proteklim stoleæima i svima naraštajima Vu u vekovima koji dolaze, on bi joj rekao: „Ven-èajmo se onda, draga. Ja æu se razvesti od Linaje." Ali on nije bio slobodan. Ruke njegovih preda* ka èvrsto su ga stezale u svom zagrljaju, a iz magle423<*rsutrašnjice dozivale su ga ruke njegovih sinova i unuka koji tek treba da se rode. Dugovao joj je stoga još malo iskrenosti.- Ja poznajem sebe - rekao je. Podigao je oborene oèi, ali ne zato da bi se susreo s njenim, nego da bi ih upravio u predeo koji se prostirao pred njima, u reku, u brodove na njenim vodama i pristanište na njenim obalama, u luk pod velikim mostom koji ih je spajao.- Znam da su me stvorila ne samo nebesa nego i moja porodica, èiji se koren gubi u iskonskom predanju, i da sam za sebe ne mogu da živim. Dato mi je i roðeno telo, ni ono ne pripada meni. Ima nešto u meni što je samo moje, to je istina, a to nešto, nazovimo ga dušom ako hoæete, to je moja svojina i ja vam ga mogu dati zato što vas volim. Ali kad bih dao svoje telo, koje nije moje, to bi bilo razbojništvo nad baštinom pokolenja.- Vi se varate ... vi se varate! - uzviknula je ona. - Ljubav i brak su jedno te isto.- Pogdekad - dopustio je on - ali samo pukim sluèajem. Pogdekad se èak i u mom narodu slu-èi ponekom èoveku da, dižuæi nevestinski veo sa lica svoje nepoznate žene ugleda jednu meðu svima koju bi ikad izabrao da je imao slobodu da bira. Ali to biva samo pukim sluèajem, po nekoj æudi neba, možda.- Mi se venèavamo uvek iz ljubavi - tvrdila je ona uporno i ponosno.A dok su se te reci nizale jedna za drugom, on je oseæao kako se sve više širi rastojanje koje ih je delilo. - Ne, vi to ne èinite - odgovorio je on. Bolje joj je reæi istinu, mislio je, punu istinu, makar ih oboje otrovala. - Vi se venèavate kao i mi, da biste održali svoj rod, ali se zavaravate i zovete to ljubavlju. I vi težite da optrèite do kraja krug života, ka ispunjenju svoje liène sudbine, ma koliko varali sami sebe. Vi se klanjate ljubavi kao božanstvu. Ali mi smo oni koji govore i vide istinu. Mi verujemo da svi ljudi moraju da stupaju u brak da osnivaju porodicu, i žene i muškarci. To je naša424opšta obaveza prema životu. Ako neko pri tom naiðe na ljubav, to je nepisana milost neba. Ali ljubav nije neophodna životu.- Meni jeste - rekla je ona poluglasno.On je produžio, ne odgovarajuæi joj: - Zadovoljstvo je potrebno, ali zadovoljstvo dolazi sa izvršenjem dužnosti i ispunjenjem oèekivanja, ne liènih oèekivanja ljubavi nego, oèekivanja porodice i dece, doma i èovekovog mesta na stablu pokolenja.Govorio je iz dna duše, iz krajnjih dubina biæa, i oseæao pri tom da bi brat Andre odobrio njegovu misao. Znao je da mu ne bi odobravao zbog onoga što je govorio, nego zato što je govorio recima koje su ponicale iz istine svojstvene njegovom biæu i bile samo odblesak njegove posebne zakonitosti.Koliko li je dugo trajalo æutanje u koje su potom zapali oboje. On ga nije prekinuo. Dozvolio je da raste i nadolazi, dok nije bilo poput mora koje ih je razdvajalo.Prekinula ga je ona, pružajuæi ruku. - To znaèi da moramo reæi zbogom jedno drugom, zar ne?Držao ju je dugo za ruku, i drugu svoju ruku položio preko njene. - Jeste, valja nam reæi zbogom - saglasio se on i pustio je da ode.Poslednja knjiga bila je spremljena, poslednji komad odela savijen. Uzeo je putnièke kovèege i iz-neo ih u hodnik, gde æe ih ujutro naæi neki sluga. A onda se vratio u svoju spavaæu sobu. Linaj ga je èekala stojeæi na sredini, u neizvesnosti. Prišao joj je bez oklevanja i položio joj ruke na ramena.- Vi æete mi pomagati - rekao je. - Preda mnom je rad na roðenoj zemlji, koga treba da se prihvatim, a vi ste mi za to potrebni. Sam ne mogu savlaðivati taj posao. Vi mi morate obeæati da æete mi pomagati svim svojim silama.

Plahovit žar koji je goreo u njegovim oèima gotovo je preplašio mladu ženu. Ali je nalazila da je takav strah prekrasno oseæanje. Želela je da ga se boji. Bile su joj potrebne njegove zapovesti.- Pomagaèu vam - rekla je šapatom... - Uèiniæu što god mi kažete da radim.425Fengmo je bio kao požar u kuæi. Sve je bilo ulje na njegovu vatru, od èijeg se plamena žario svaki njegov tren od jutra do mraka. Ustajao je pre zore i doruèkovao pri svetlosti svece, veæ u ranu zoru pojahao konja i jezdio uzanim poljskim stazama u selo koje je izabrao za svoju prvu školu. Uèiti mora mlado i staro - tako je glasio njegov ukaz. Smišljao je kako æe i gde osnovati školu za decu i škole za odrasle, za ljude i za žene i za stariji svet.To je, naravno, bilo propraæeno mnogim žalbama meðu starijim ljudima, koji nisu nikad marili za knjigu i koji nisu nikako mogli da vide šta æe im èitanje pod stare dane. „Zar da se ovako stari, kad imamo pred sobom svega još nekoliko godina života, da se još i muèimo da bismo saznali šta su pisali drugi ljudi?" Tako su govorili, žaleæi se. „Zar mi nemamo vlastitih misli?" uzviknuli su. „Zar nismo i mi stekli malo pameti posle tolikih godina života i truda? Jesmo, doista, i ta nam je mudrost sasvim dovoljna."Ali je Fengmo bio suviše mlad da bi se s tim složio, i tako se, najzad, dogodilo da su stariji seljaci došli do gospe Vu i podastrli joj molbu da obuzda svoga sina i naredi mu da ih se okane. Gospa Vu ih je primila. Ona je uopšte brižljivo pazila da uvek uljudno prima sve koje je smatrala nižim od sebe. Viših nije ni imala, a sebi jednake mogla je uvek da prenebregne. Ali skromniji svet nikad ne bi odgurnula od sebe. Tako se dogodilo da je svoje stare seljake primila sveèano u glavnoj dvorani kuæe i poslala po g. Vua, da bi došao i zauzeo svoje uobièajeno mesto desno od srednjeg stola, dok je ona sela s leve strane, da bi kuæa bila èasno zastupljena pred seoskim svetom koji je bio došao da je poseti. Ulazak g. Vua bio je prožet dostojanstvom. Bio je ode-ven u haljine od tamnocrvene svile i kratak kaput od crnog somota, bez rukava, a sve je to bilo novo jer se bio suviše ugojio da bi išta staro mogao na-426vuæi na sebe. Gospa Vu je bila zaprepašæena njegovom gojaznošæu, jer ga veæ izvesno vreme nije ni viðala drukèije nego za porodiènim stolom, za kojim se on pojavljivao sve rede i rede. Umreæe ranije nego što bi trebalo, pomislila je, gledajuæi na njegove zadrigle obraze, a onda je opet pomislila da je bolje umreti sreæan, makar i ranije, nego oskudne sreæe, makar i docnije. I tako je preæutala svoju bojazan, uzdržavajuæi se od svakog saveta i opomene.Kada su gospodar i gospodarica seli na svoja mesta, u dvoranu su uvedeni seljaci u plavim pamuènim haljinama i u novim sandalama. Svaki je doneo malo kolaèa, uvijenih u debelu smeðu hartiju i vezanih kanapom od slame, a pod kanap je bio utaknut po komadiæ crvene hartije, sreæe radi. Predali su svoje zamotuljke gospodaru na dar, a on ih je primio uveravajuæi ih, kao što je red, da je to preterana ljubaznost sa njihove strane i da žali što su se izlagali tolikom trudu i trošku.A onda su seljaci, ponizno stojeæi pred gospo-larirna svoje zemlje, izložili teškoæe koje su ih prinudile da im se obrate. Gospa Vu ih je saslušala, a & njom i g. Vu, mada sa manje pažnje. G. Vu se složio sa seljacima od sveg srca. - Ova su braæa potpuno u pravu - saopštio je on. - Moj sin se ponaša kao budala i ja æu mu narediti da se odmah vrati kuæi i da ostavi ove ljude na miru.Ali je gospa Vu bila upuæena u stvar sa svih strana i nije ni pomišljala da trpi ma kakve korake koje bi g. Vu mogao preduzeti u svom neznanju. Stoga se prvo saglasila s njim u naèelu, a onda blago dala na znanje zašto se razilazi sa njegovim mišljenjem u nekim pojedinostima. A prozborila je ovako:- Otac moga sina govori mudro i on se mora poslušati. Vi ste svi, dobra braæo, preko èetrdeset godina stari. Vas izvesno ne treba siliti da èinite ono što je protivno vašim željama. Ali veoma je moguæe da u vašem selu ima nekoliko mlaðih kojima bi koristilo da nauèe nešto malo ... onoliko, recimo, koliko bi vam bilo potrebno da biste mogli427svoditi svoje raèune napismeno i paziti da vas ne varaju na pijaci.Okrenula se g. Vuu i rekla glasom koji je s godinama postajao mekši: - Kako bi bilo kad biste zabranili svom sinu da uèi ljude preko èetrdeset, izuzimajuæi, naravno, one meðu njima koji bi to sami želeli?To je bila pravièna nagodba, pa su tako i odluèili. Poèev od tada, stariji seljaci bili su osloboðeni uèenja kod Fengma, ako je to bila njihova želja, i niko meðu njima nije morao da se plaši da æe biti manje u milosti kad se bude radilo o zakupu i seme-nu, ako bi želeo da ostane nepismen.Fengmo se smejao kad mu je gospa Vu prièala0 poseti starih seljaka. - Naæi æu ja ipak naèina da pobedim! - uzviknuo je on, kao da se radovao teškoæama na koje je nailazio. Njegovo samopouzdanje nije preterano. Jedan od plodova njegovog rada bio je da su èak i neki od starijih seljaka stali izražavati želju za uèenjem kad su videli kako se mlaði koriste time, a Fengmo, razume se, nije propuštao da razglasi na sve strane èim bi koji mlaði seljak štogod uštedeo ili zaradio zato što je nauèio èitati i pisati, tako da u razne raèune i obraèune nije više morao da bulji kao tele u šarena vrata, nego je lepo mogao da ih razmotri i prosudi kao ozbiljan èovek1 domaæin. Tako je u tom selu pismenost postepeno postala potreba za kojom su svi trèali, i obièaj koji je uživao opšte poštovanje. A onda su i druga sela poèela da traže škole, pa je tako Fengmo s vremenom toliko utonuo u poslove da gospa Vu mesecima nije imala prilike da ga upita kako mu je i kako se oseæa.

Za Fengma je to sve bilo veoma dobro, da bolje ne bi moglo ni biti, ali je u samu kuæu unelo izve-stan nemir. Èijuming i Rulen preselile su se na selo. To je uznemirilo gospu Vu, jer ih je Fengmo obe uzeo u službu i uposlio u svojim školama, pa kako æe onda, pitala se ona, Èijuming moæi da krije svoju ljubav od njega?428Malo-pomalo ta se pomisao izmetnula u golemu i naopaku brigu, jer Èijuming i Fengmo nisu pripadali istom naraštaju, mada su bili istih godina, pa je lako zamisliti kakva bi sablazan mogla da pukne u svetu i da ukalja èestito ime Vua kada bi se na selu nešto šušnulo o njima dvoma. Ali, jedne noæi, kada su te brige naroèito teško morile gospu Vu, Fengmo je došao da je vidi.Primila ga je rado jer je znala da nije imao vremena ni za šta osim za stvari koje je sam smatrao važnim. Kad ga je ugledala, poplašila se na trenutak da nije sluèajno došao da joj o Èijumingi kaže nešto što ne bi htela da èuje. On je, pak, odluèno seo u naslonjaèu, položio ruke na kolena i odmah poèeo da govori. Glas mu je bio èvrst, ali oèi pokajnièke. Dok je govorio, ona se i nehotice divila njegovom izgledu. Uspeh u radu uèinio ga je smelim, a svezi seoski vazduh rumenim i zdravim. Njegove reci ticale su se Èijuminge, doista, ali nisu oprav-dale strahovanje gospe Vu. A rekao je ovo:- Majko - poèeo je - ne znam da vam kažem jednu stvar o kojoj moram da vam govorim, pa, ne znajuæi kako bih to najbolje uèinio, ja æu poèeti ma od kuda.- Poènite, sine moj - rekla je.Protrljao je obema rukama svoju kratko podse-èenu kosu. Bila je dugaèka i glatko zaèešljana kad se vratio kuæi, ali se na selu podšišao kratko, po seljaèki, pa je sada lièila na crnu i sjajnu èetku.- Da nije štogod o Èijumingi? - zapitala je gospa Vu.- Otkuda ste opet u sve upuæeni? - zapitao je on iznenaðeno.- Imam ja svoje puteve i naèine kad treba nešto da saznam - rekla je ona. - Ali, sine moj, sada bih želela da èujem šta vi imate da kažete?Led je bio probijen, tako da je on mogao da govori bez ustezanja. - Vi znate, majko, da nema više žene koja bi me mogla uzbuditi.Nasmešila se na njegovu mladost, a nešto na njegovom ozbiljnom, mladom licu žacnulo ju je pra-429I•"¦Ivo u srce. Ah, možda su stari obièaji u ljubavi i braku ipak bili zabluda - ko bi znao? Nagnula se malo napred, bliže njemu.- Mogu se setiti... - poèela je, a onda se su-spregla u po reci. Doista, mogla se setiti jednog dana kad nije bila ništa starija od Fengma i kada je, probudivši se rano ujutru, pogledala usnuli lik svoga muža i uvidela da nikad neæe moæi da ga zavoli. Pa ipak je izvršila svoju dužnost i ostala zadovoljna, i našla je sreæu u životu, sebi svojstvenim pu-tevima.Ali mladost koja je žarila sa lica njenog sina presekla je majku u reci koju je veæ bila zaustila da kaže. Odmakla se od njega, ispravljajuæi se u se-dištu. Ne, svom sinu nije mogla govoriti o sebi.- Šta da radimo? - zapitao je on.- Treba da razmislimo šta bi bilo najpametnije - odgovorila je ona.Ali je on veæ imao gotovu osnovu u glavi. - Molim vas za dozvolu da povedem Linaju, pa da i nas dvoje živimo na selu.Tako je glasio njegov predlog, a gospa Vu se, iako uviðajuæi da je pametan, ipak rastužila pri pomisli da æe pod njenim krovom ostati prazno još jedno dvoriše. Ali se opet i obradovala što je on mislio da bi mu Linaj u neèemu mogla poslužiti kao odbrana i zaštita njegovog mira i sreæe, pa je sve više imala volju da mu ispuni želju što god je više posmatrala stvar sa te strane.- Ja æu pristati na to - rekla je najzad - pod jednim uslovom, a to je da Linaj, kad bude raðala, svaki put doðe ovamo i ostane kod kuæe za vreme poroðaja i još koji mesec posle toga. Unuci treba da se raðaju pod krovom svojih dedova.Fengmo je pristao na to, pa su on i Linaj, nekoliko dana docnije, zatvorili vrata na svojim odajama i zalupili kapiju na svom dvorištu i preselili se na selo, u kuæu èiji su zidovi bili od naboja. A gospa Vu je bila zadovoljna što je tako postupljeno. Razmišljala je neko vreme, pitajuæi se ne bi li možda trebalo poslati po Èijumingu, ne samo da bi je malo430posavetovala nego i da bi joj jade ublažila, hvaleæi njeno dosadašnje držanje, ali je konaèno odluèila da ni to ne èini. Život sam treba da nauèi tu mladu ženu, kao što uèi sva ostala stvorenja, šta može postiæi i šta joj se mora uskratiti.XVI tako se Èijuming nauèila šta može i sme da oèekuje od života. Ali, sledeæe godine, upravo kad je Linaj oèekivala svoje prvo dete, desio se veoma èudan sluèaj. Bila je to godina velikog povlaèenja, kada je neprijatelj sa ostrva na Istoènom okeanu osvojio mnoge zemlje i mnoge oterao sa njihovih njiva i ognjišta. Ti

begunci prolazili su u svojoj nevolji kroz mnoga sela i gradove, pa je mnoge od njih put naneo i u grad gde je živela porodica Vua, i koji je takoðe bio u toj oblasti.Meðu tim namernicima, koji su se uz put zadržali, bila je i jedna postarija žena, neka udovica koja je sa sinom i njegovom ženom i decom ostala duže u gradskoj gostionici.- Moja je majka pre mnogo godina ovde izgubila jednu kæer - rekao je on. - Ima li nekog naèina da se naðu izgubljena deca?- Zar dete nije umrlo - upitao je gostionièar, iz uètivosti, jer su gosti bili dobrostojeæi ljudi.- Nije umrlo, nego ga je baba napustila. Stara je bila preke æudi, a pored toga i ljuta što joj je kæer, moja majka, treæi put za redom rodila žensko dete - odgovorio je sin.- Kako se desilo da ovuda naiðete te godine? - zapitao je gostionièar.- Bila je rðava godina u našem kraju, koji je blizu severne prestonice - rekao je stranac. - Žetva je podbacila, a mi prešli u ovaj kraj, gde je hrane bilo u izobilju. Moja se majka porodila uz put, baš u ovom mestu.Gostionièar je razmišljao nekoliko trenutaka o njegovim recima. - To je, onda, moralo biti baš u431ovoj gostionici - rekao je najzad - jer je to jedina u našem gradu, a ja sam ovde bio celog života, kao i moj otac, uostalom.- Jeste, bilo je to baš u ovoj gostionici, kaže moja majka, a to i jeste razlog što smo se ovde zadržali. Moje dve sestre su umrle, a moja majka još èezne za izgubljenim detetom.- Otiæi æu do naše vlastele da im to kažem - rekao je gostionièar. - Ako iko nešto zna o tome, to æe najpre biti gospa Vu.I tako je jedne veèeri gostionièar obukao svoje najbolje odelo i poruèio gospi Vu, pošto su svi gosti posluženi, da bi imao nešto da je pita ako bi ona mogla da ga primi.Ona mu je poruèila da može, jer su mnoga èeljad iz gostionièareve porodice od starina služila u kuæi Vua. Sat docnije, on je stajao pred njom u glavnoj dvorani, a ona toga puta nije zvala g. Vua da doðe i sasluša tog èoveka, jer je posetilac stigao u vreme kada bi mu to nezgodno palo. G. Vu, treba znati, nije voleo da ga uznemiravaju posle veèere, što je bilo jedino vreme kada je gostionièar mogao da doðe, tolika je bila navala gostiju usled rata i svakojakih nevolja i poremeæaja koje on za sobom povlaèi.Gostionièar je, stojeæi, kazao gospi Vu svoju prièu. Ona ga je saslušala, povezujuæi jedno sa drugim sve što je znala. Ali nije ništa kazala tome èo-veku o svojim mislima. Umesto toga, rekla mu je samo: - Recite toj majci da me poseti i isprièa mi sve što zna.- To æe biti najbolje, milostiva gospoðo -izjavio je gostionièar i vratio se s tom porukom u gostionicu.Sledeæeg dana sin je doveo svoju majku. Gospa Vu je primila majku u svom dvorištu, a sin ostao da èeka na nju u glavnoj dvorani.Gospa Vu nije znala kakvog æe roda i staleža biti žena koja æe se pred njom pojaviti. Pretpostavljala je ipak da æe to biti žena skromnog porekla pa se malo iznenadila kada je videla da neznanka, kojaje ušla oslanjajuæi se na ruku jedne sobarice, nije žena iz naroda, nego oèevidno uglednija gospoða mada u zrelijim godinama.Pozdravivši je, zamolila je neznanku da zauzme poèasno mesto, što je ova prihvatila tek posle izve-snog navaljivanja s njene strane. Najzad, obe gospe su se smestile, èaj je bio nasut a Jinga i sobarica na prevelikom rastojanju da bi mogle èuti šta se govori, pre nego što ih ne dozovu unutra. Sve je najzad bilo spremno za razgovor.Pošto su se izredale sve naknadne ljubaznosti, strana gospa je isprièala ono zbog èega je došla, a to je glasilo ovako:- Skrenuli smo poprilièno sa svog puta na zapad. Bez sumnje, zemlja je izvan opasnosti mnogo pre nego što se dovde doðe, tako da smo mi otišli nekih dvesta milja dalje nego što je bilo potrebno. Ali ja sam imala svoj razlog za to.Obrisala je oèi, jedno pa drugo, svilenom maramicom.- Recite mi što ste želeli da mi kažete - rekla je gospa Vu ljubazno.Ohrabrena tim recima, strana gospa je produžila i isprièala kako je dete ostalo napušteno. - Ja znam da mi dete nije umrlo. Bilo je tako zdravo, zdravije od sve ostale dece. A njegov otac nije bio voljan da ga ubiju, èak ni na zahtev svoje majke. Bio je to dobar èovek, ali mu je majka bila opaka žena. Na žalost, umro je pre nje, a plašio se da mi išta kaže protiv volje svoje majke.Zastala je da se opet malo isplaèe. - A kakva nas je kazna sustigla, da znate, za to nedelo iz tuðe ruke! Deca su nam umirala jedno za drugim, kako sin tako i dve kæeri, sve dok mi nije ostao sam najmlaði, ovaj sin što je sa mnom.- Vi znate sigurno da dete nije ubijeno? - upitala je gospa Vu.- Znam - rekla je neznana gospoða - jer sam èula, još dok sam ležala u postelji posle poroðaja, kad je sin preklinjao mater da mu ne diraI432

28 Paviljon žena433kæerèice, a ona najzad pristala da se ne ubije, nego samo živo napusti pod gradskim zidinama.- Je li dete bilo umotano u kaput od crvene svile? - zapitala je gospa Vu.Neznanka je iznenaðeno pogledala u svoju domaæicu.- U moj crveni kaput - rekla je uzrujano. - Mislila sam da æe je lakše prime ti ti ako bude umotano u to.Gospa Vu se digla i prišla jednom velikom kovèegu. Tu je, meðu njenim haljinama, ležao savijen kaput koji joj je Èijuming svojevremeno predala na èuvanje. - Evo kaputa - rekla je.Lice neznanke oblilo je olovno bledilo. - To je onaj kaput! - rekla je šapatom. Pograbila ga je grèevito obema rukama. - Ali dete? "- Dete je živo - rekla je gospa Vu.A onda joj je isprièala povest Èijuminge i kako je, još kao devojka, došla u njenu kuæu, plaèuæi i nestrpljivo, ali i u strahu. Bilo je teško reæi da se Èijuming nije dopala gospodinu Vuu i teško isto tako kazati kako joj je gospa Vu odobrila da ode na selo i tamo živi, mada ju je cenila. Neznanka je bila zahvalna, ali joj se mnogi prekor mogao u oèima proèitati, pa je gospa Vu kazala najzad: - Hajdemo na selo da bismo same videle kako joj je, pa æete se uveriti na svoje oèi da vam je dete bilo dobro zbrinuto.Tako su bez odlaganja naruèene nosiljke kojima su obe gospe odmah krenule u selo.Gospa Vu je, treba znati, govorila odavno da mora posetiti to selo i sama videti šta radi Fengmo, ali jednom zbog zime, drugi put zbog letnjih vruæina, ili lake groznice kojoj je bila podložna, a najviše zato što je toliko volela da samuje sa svojim knjigama, gospa Vu je stalno odlagala taj izlet.Bila je duboko iznenaðena prizorom koji je zatekla na tom delu svoga imanja. Selo je bilo èisto i napredno kao nikad pre, a ljudi su takoðe izgledali zdraviji nego što su ikada bili. U dece je nos bio èist, a kosa zaglaðena, a seljaci su ponosito pokazi-434vali jednu novu kuæu od naboja, objašnjavajuæi da im je to škola. Fengmo joj je mnogo prièao o svemu, a ona ga je slušala, ponavljajuæi s vremena na vre-me: - Da, da sine moj - ali nije shvatila potpuno šta je sve uèinio.Pokraj škole je bila njegova kuæa. Neko je bio otrèao ispred njih i javio da dolaze, tako da je i tu sve bilo spremno da ih doèeka. Linaj je bila trudna, kao što su na vreme kazali gospi Vu, ali joj niko nije ništa govorio o zdravlju od koga je prosto sijala. Obrazi su joj bili rumeni, a usne crvene bez šminke. Videlo se da nije samo noseæa, nego i okrup-njala. Bila je odsekla svoje uvojke, što se gospi Vu naroèito dopalo. Ali joj se više od svega dopala pro-mena u ponašanju njene snahe. Linaj je postala uètiva i poslušna, bez ièega od nekadašnje mazne lenjo-sti u držanju i pokretima.I tako su ušle u Fengmovu kuæu, posedale i poslale po njega, a kad je on došao, onda je ponovljena opet æela prièa, te su poslali po Èijumingu i njeno dete, a s njima je došla i Rulen.Èim je Èijuming prekoraèila prag, majka i kæi su se pogledale i znale istog èasa ko su i jedna i druga. Lièile su jedna na drugu kao dve polovine iste jabuke, onom sliènošæu kakva se može sresti, a i to samo pokatkad, izmeðu majke i deteta ili u blizanaca. Svi prisutni prsnuli su u smeh pred tako èarobnim krajem jedne èudne prièe, koji je gospi Vu bio miliji nego ikom osim njih dveju, mada je o?ia bila najæutljivija u æelom društvu.- Majko moja! - povikala je Èijuming.- Ovo je moje dete - rekla je strana gospa. Obe su se rasplakale, kao što veæ mora da budeu takvim prilikama, i obe zagrlile unuèe i dete, koje je u to vreme bilo veæ dovoljno poraslo da bi umelo biti bezobrazno, te se poèelo derati i koprcati, na što ga je Èijuming ispljeskala, uz glasne prekore stare gospoðe, ali je ubrzo sve opet bilo u najboljem redu i raspoloženju. Strana gospa zahtevala je, naravno, da Èijuming i dete krenu s njom i pridruže se njenoj porodici, a Èijuming je, sa svoje strane,28*435tražila od gospe Vu dozvolu za to, kao što je i prilièilo.- Mogu li poæi, starija sestro? - pitala je bojažljivo.Gospa Vu je videla i te kako jasno da Èijuming ne izgleda dobro. Uprkos èistom vazduhu i seoskoj hrani, lice joj je bilo bledo, a oèi upale kao od nesanice, a gospa Vu je primetila takoðe da je odvraæala pogled od Linaje. Za Èijumingu bi bilo dobro da napusti kuæu Vua, zakljuèila je. Dala joj je dozvolu koju je tražila.- Kad bi ovo bio iko drugi osim vaše majke - rekla je - ja vas ne bih mogla pustiti da odete, ali je samo nebo sastavilo majku i kæer, pa kako bih se ja onda usuðivala da ih razdvajam? Vi treba da poðete, ali tek pošto budu gotove haljine koje æu narediti da srežu za vas i dete i nabave stvari koje bi vam mogle ustrebati na vašem putovanju. Ne smete otiæi praznih ruku iz ove kuæe.Strana gospa je uveravala da je to sve nepotrebno, ali je gospa Vu ostala uporna pri svome. Onda su Èijuming i dete, posle mnogo zahvaljivanja i srdaènog pozdravljanja, otišli u gostionicu s njenom majkom, od koje se otad nisu više rastajali.A gospa Vu nije ništa rekla na to, osim što je, pre nego što su pošli, odvela majku u stranu i rekla joj: - Nemojte dozvoliti ovom vašem detetu da ostane usamljeno. Naðite joj dobrog muža i gledajte da zapoène iznova.

Strana gospa je obeæala da æe postupiti po njenom savetu, i tako je Èijuming napustila kuæu Vua i otišla sa svojom majkom nekoliko nedelja docnije, kada su sve pripreme konaèno privedene kraju. Gospi Vu je bilo milo što Èijuming nije došla da se oprosti s njom ponaosob. Poznavajuæi dobro nežno srce mlade žene, ona je znala da se to nije desilo stoga što bi ona bila nezahvalna ili sklona zaboravu. Ne, Èijuming nije došla zato što više nije bilo šta da se kaže izmeðu nje i Fengmove majke, i što je žele-la da je poštedi od bola toga rastanka. Odnela je436svoju ljubav nikom nereèenu, zanavek pokopanu u svojim grudima.Gospa Vu nije više nikad videla Èijumingu. Jednom godišnje, od nje bi stizalo pismo, iz pera nekog pisara i s njenim potpisom. U tim pismima, iz godine u godinu, posle pozdrava, Èijuming bi joj kazivala da je dobro, da dete raste, i najzad, pošto se svršio rat, da se opet udala za nekog udovca, malog trgovca u Pekingu, koji je prodavao domaæu i stranu robu. Imao je dva mlada sina, koje je Èijuming uskoro zavolela. Zatim je umrla njena majka, a Èijuming rodila najpre jedno muško dete, pa onda još dvoje, blizance. Kuæa joj je bila puna.Gospa Vu je savesno odgovarala na ta pisma, mudrim opomenama i savetima. I u svako, iz dobrote svoga srca, umetala vest o Fengmu i j porodici.Da, Fengmova porodica rasla je takoðe i množila se. Kakav bio da bio njegov unutrašnji život, život njegovog tela bio je plodonosan, a Linaj je imala dece, jednog sina, jednu kæer, pa onda još dva sina. Vraæala se kuæi Vua pri svakom poroðaju, ali bi, kada je detetu bilo mesec dana, opet odlazila na selo da zauzme svoje mesto kraj Fengma. Nije imala vremena za igru ni za durenje, ni za kovrdžanje kose ili bojenje nokata. Fengmo je postupao s njom strogo, ali pravedno. Gospa Vu je znala dovoljno dobro da on nikad neæe voleti Linaju, ali je znala takoðe da njemu ljubav nije potrebna. Imao je on drugih vatara, èiji je plamen lizao u veæu visinu od ljubavnog. On je goreo od žarke revnosti za dobro naroda. Kao èovek gladan parèeta hleba, on je žudeo za školamfa, samo za školama i opet za školama, a kad ih je najzad bilo podosta, onda nije imao mira dok nije poèeo da sanja o bolnicama. Prestao je da nosi svilene haljine. One su sada ležale u porodiènim437uspremama, a on je nosio odela vojnièkog kroja, ali bez oznaka i odlikovanja. Nešto na njegovom pre-ozbiljnom licu podseæalo je stalno gospu Vu na brata Andrea, ali Fengmo nije imao njegovog smisla za šalu. Bio je tvrd do srži u kostima, do samog jezgra celog svog biæa, a to jezgro je ležalo u njemu zabrav-ljeno i zapeèaæeno i za njega samog. Nikad više nije pisao ženi koju je zavoleo s one strane mora, niti je ikad više govorio o njoj. Ništa on nije mogao da uradi upola dobro. Fengmova revnost plamtela je u svima smerovima najednom.Toj revnosti su svi mogli da se dive dok se nije takla porodice, a onda im se uèinilo da je zbilja preterana. Fengmu jednog dana nije više bilo dovoljno što prosveæuje svet, pa i Jengma, koji ga je voleo, nego je morao još da se umeša i u život svog starijeg brata, a to Lijangmo nije hteo da trpi. Istine radi treba napomenuti da Fengmo nikad nije mogao da naðe dovoljno uèitelja i uèiteljica za svoje škole, pa je tako, gledajuæi Mengu, svoju snahu, kako dokolici i deblja besposlena, zapitao jednog dana zašto ne bi pomagala Linaji i Ruleni kod starijih žena koje su takoðe uèile da èitaju i pišu, mada uz grdan napor i muku, i da veštije šiju, i sliène korisne stvari. Od èuda, Meng je iskolaèila oèi na njega.- Ja? - uzviknula je. - Ali ja nikad ne prekoraèujem ni praga na velikoj kapiji, osim kad majci idem u pohode.- Ali biste morali, bar zbog ovoga, draga snaho - rekao joj je Fengmo. - To je vaša dužnost. Vašu decu neguju dojkinje, vaš najstariji sin je u rukama svog domaæeg uèitelja, a kuæanstvo vam sluge vode. Trebalo bi zbilja da dolazite na sat-dva svakog dana i da nam pomažete.Meng se sva usplahirila. - Ja ne mogu - povi-kala je. - Lijangmo mi ne bi dozvolio.- Ali vas su uèili da èitate i pišete - produ-žavao je uporno Fengmo. - U našoj zemlji niko pismen ne bi smeo da èuva svoje znanje za sebe.Meng ga je slušala, a njeno punaèko lice bilo je izoblièeno od užasa. U to vreme, Fengmo je govorio438glasno, po uèiteljski, a kad bi stao da propoveda u šta veruje, niko nije bio u stanju da mu odgovori. Od omraze ga je spašavala njegova beskrajna dobrota, kojoj je jedino imao da zahvali što su ga uvek voleli oni koje je pouèavao.- Pitaæu Lijangma - rekla je, najzad, Meng slabim, bojažljivim glasom, a Fengmo je otišao uve-ren da je ganuo njeno srce.Ali se Lijangmo samo naljutio kada mu je Meng plaèuæi isprièala kako je Fengmo razgovarao s njom. •- Tako mi je govorio da sam se sama sebi èinila rðava - rekla je jecajuæi.Lijangmo je skinuo naoèare koje je veæ tada nosio, sklopio ih i stavio u džep. Zatim je pljesnuo rukom po stolu. - Fengmo je stvarno suviše nezgodan - uzviknuo je. - On uliva u glavu prostom svetu kojekakve misli koje nisu za njega. Molim vas, koliko juèe, seoski glavari došli su kod mene i saop-štili mi da odsad poèev neæe trpeti nikakvih posrednika u prodaji žita, nego æe ga prodavati sami. Ja sam ih pitao kako æe sami obraèunavati što bude trebalo, ali ih to nije zbunilo. Sami æe praviti raèune, kažu. Èini se da ih Fengmo uèi kako se to radi. Od èega æe sada živeti posrednici? Kako da hrane sebe i svoje porodice? Zar nema mesta za sve ljude pod kapom nebeskom?

Mrgodio se neko vreme, a onda rekao: - Meng, ne smete više progovoriti ni reci s mojim bratom. Ja vam to zabranjujem. Ja æu razgovarati s njim.To je Lijangmo i uèinio. Otkinuo je koliko je bilo potrebno od vremena koje mora da provodi po radnjama i radionicama, da bi otišao do Fengma i video se s njim. Potajno je bio zapanjen èistoæom sela kroz koja je prolazio, jer se Fengmovo delo veæ bilo nadaleko razgranalo po celoj oblasti. Ali je pu-æio usne, ne htevši ni pred samim sobom da prizna svoje divljenje i svoje iznenaðenje. Umesto toga mrmljao je u po glasa da bi voleo znati ko to sve plaæa i da siromašan svet ne bi smeo da bude èist kao bogati ljudi, jer je to naprosto protivno prirodi u ljudskom društvu. Niti je bilo kakve potrebe za439bolnicama namenjenim sirotinji, jer je ionako bilo previše naroda koji nije znao od èega da živi.Poseta se svršla golemom svaðom izmeðu dva brata, a ta svaða je bila utoliko gora što je Lijang-ma sablaznio Linajin izgled, koji je on smatrao nedoliènim za jednu gospu iz njihove porodice. Bila je obuèena, kao neka obièna uèiteljica i izgledala starija, izjavio je, od svoje starije sestre Menge. Èuvši to, Linaj se osetila pobuðena da se sažali nad samom sobom, ali se Rulen bezobzirce umešala u svaðu na strani Fengma i naroda. A Lijangmu se to dopalo utoliko manje što je video da je Rulen prebolela svoju žalost, jer je sav njen život izgarao na radu po selima. Ishod svih tih zgoda i nezgoda bio je da su se rastali u zavadi, a Lijangamo je otišao da se žali gospi Vu.Što se tièe nje, treba znati da ona tih dana nikad nije napuštala svoje dvorište, osim kad bi po-seæivala decu u hramu. Ona nije poveæavala njihov broj. Ma kakve bile želje koje je Andre imao, možda, u tom pogledu, ona više nijedno nije uzela. Ali je uèinila drugu jednu stvar u meðuvremenu: darivala je izvesnu svotu novca budistièkom ženskom samostanu u južnom delu grada, s tim da svakog jutra u zoru šalje dve monahinje pod zidine izvan grada da traže decu koja su možda živa odbaèena, i da ih, ako na koje naiðu, uzmu i othranjuju. A nijedno od te dece ne sme se zamonašiti, zapovedila je dalje gospa Vu, nego ih treba školovati i odgojiti, pa razu-dati za èestite seljake i druge sliène, ali dobre i poštene ljude. To je uèinila za Andreovu ljubav. Ali je Andreovu decu držala u hramu, i redom ih, kako bi koja od devojèica ušla u šesnaestu, venèavala za mlade ljude koji su bili zgodne prilike u njenim oèima, a dobar glas tih devojèica bio je toliki da su kod nje veèito èekali èitavi spiskovi mladih ljudi koji su hteli da se ožene nekom od njih. Kad god bi neka od devojèica doèekala svoj šesnaesti roðendan, gospa Vu bi je dozvala pred sebe i govorila joj o mladim ljudima koji su bili voljni da je uzmu za ženu. Po gradu je, razume se, bilo mnogo prièa o toj440novotariji, pa i o još nekakvim obièajima kojima je bila propraæena, jer je gospa Vu ne samo kazivala ime i godine i nabrajala vrline mladoženja nego èak i njihove slike pokazivala mladim nevestama.- Zašto bi samo muškarci viðali slike? - pitala bi ona kad bi joj neko priznao koliko.se èudi takvim postupcima. - Zar nije pravo da i žensko èeljade vidi lice svog buduæeg muža?Niko se nije usuðivao da sudi o postupcima gospe Vu, i tako su polagano mladi ljudi poèeli smatrati kao stvar svoje èasti i suparnièkog nadmetanja da njoj šalju svoje slike ne bi li ih ona u zgodan èas pokazala devojkama, kako bi koja poodrasla i za brak dozrela. Kad bi devojka izabrala koga bi htela, onda bi ona njemu slala svoju sliku, a, kao što je reèeno, devojke u hramu bile su na tako dobru glasu da se još nikad nije dogodilo da bi koja bila prezrena od mladiæa na koga bi oko bacila.Gospa Vu se postepeno navikla da gleda te devo j cice kao roðene kæeri, pa je svaku uèila svemu što bi moglo uneti mir i sreæu u odnose izmeðu muža i žene, te su sve bivale dobre supruge, a gospa Vu opet postala èuvena u æelom kraju po tim devojkama.Njen je ponos bio da svakoj meðu njima priredi lepo i bogato venèanje i da im bude mesto majke pri tome. Niko nije razumevao njen osmeh ili senku nepristupaènosti u njenim oèima. Njoj se èinilo da je sam Andre stajao kraj nje dok je jedno po jedno upuæivala u mirne i sigurne domove zabaštinjenu nahoèad koja su bila njegova deca. Jer se gospa Vu nije zadovoljavala što je spremala za život devojèice u hramu. Ona nije dozvoljavala nijednoj od njih da poðe za èoveka s kojim ona ne bi prethodno po-razgovarala, a kad bi imao majku, onda i dok majku ne bi videla i s njom zborila koliko bi za potrebno našla. Svekrva rðave naravi bila je za nju dovoljan razlog da zabrani neki pripremani brak, što je doista triput i uèinila, a dvaput od ta tri puta, nesuðeni mladoženja bio je toliko ucveljen svojim gubitkom da je i sam otišao od roðene matere.441To je neprijatno dirnulo gospu Vu, koja je do-“ bro znala, takoðe, da sin ne sme napuštati kuæu svoga oca, mada joj je Andre jednom govorio i o tome, bez osude.U to vreme, kada je stala zalaziti u godine, poèeo joj je dolaziti na um jasnije nego ikad pre, te se seæala veoma dobro šta joj je rekao jednog zimskog dana, posle èasa sa Fengmom. U dvorištu je bio napadao sneg, èije su beline presecali samo krugovi njegovog krupnog koraka. Jinga i Fengmo prošli su ispod verandi, ali je Andre gazio po snegu.Korila ga je zbog toga. - Noge su vam bez sumnje mokre.On je piljio trenutak ili dva u svoje cipele kao da nije razumeo šta mu je kazala, a onda je bez ikakve primedbe rasklopio svoje knjige. Tada je ušao Fengmo, kome je odmah poèeo da drži predavanje koje je za taj dan bio predvideo. Ona je sedela kraj njih toga dana, slušajuæi i ne govoreæi ništa. Ali mu je, kada je Fengmo otišao, postavila jedno pitanje: - Ima li prilike kada se sinu može dozvoliti da napusti kuæu svoga oca?

Jer je veæ predviðala da æe pouke kao što su bile njegove odvesti Fengma u beli svet.- Oèinska kuæa je sinu samo rodno mesto, ništa više - odgovorio je on. Skupljao je svoje knjige, slažuæi ih jednu pa drugu na razastrtu pamuènu maramu u kojoj ih je nosio.- Hoæete li time da kažete da jedan èovek može ne imati nikakve dužnosti prema svojim roditeljima? - zapitala je ona.- Ja nisam zgodna prilika za odgovor na to pitanje - odvratio je on. Pogledao je letimièno u nju, pa onda u stranu, a na licu mu se ukazao osmeh poput neke svetlosti koja bi ga odjednom ozarila. - Vidite koliko sam daleko ja odlutao! Pa ipak, nisam stoga zaboravio kuæu u Veneciji gde mi je život poèeo.- Veneciji? - ponovila je ona. Do tada joj nikad nije pominjao ime svoga rodnog grada.442- To je jedan grad poput Suèona - rekao je on - grad èije su ulice kanali i gde smo se služili èamcima umesto nosiljkama, da... gde sam èesto gledao izlaske i zalaske sunca i video vodu koja se pretakala u zlato.Zaæutao je na trenutak, upiruæi ukoèen pogled u goli zid pred sobom, a ona je znala da vidi te ulice, zlaæanom vodom poploèane. Onda se opet vratio svojoj sadašnjici i oprostio s njom za taj dan.Tako je on rušio jednu za drugom zidine zamka meðu kojima je ona živela, da bi sada mirovala i oæutala kad bi neki mlad èovek napustio goropadnu i ljutitu mater. Mladi takoðe moraju da žive, mislila je. Svako mora da živi.Blagodareæi tom rušenju zidova, ona se nije našla nepripravna kada se toga dana Lijangmo pojavio pred njom napræenih usana, da bi se žalio na svog brata Fengma. Svoje sinove nije viðala svakog dana, pa èak ni svakog meseca, i stoga ih je videla iznova, kao da ih gleda prvi put kad god bi prešli prag njene odaje. Lijangmo joj je toga puta izgledao kao bogat èovek kome poslovi cvetaju, kao glava velike porodice, trgovac poslenik, koji ume i da radi i da zaradi.Posle pozdrava, Lijangmo je odmah prešao na glavni povod svoga dolaska. - Moj mlaði brat je za-brazdio kao pravi fanatik - požalio se on. - Izrazio je želju, zamislite, da Meng iziðe u svet i postane uèiteljica. To je nemoguæe. Dosta je što Linaj izgleda kao uèiteljica. Kosa joj je podseèena i poze-lenela od sunca. Rulen izgleda kao neka komunistkinja. To je odvratno. Zar tako što dolikuje našoj porodici?Gospa Vu se nasmešila. - Nije li vam se uèinilo da su sela veoma èista? - upitala je.Ali Lijangmo nije želeo da vidi nièeg dobrog u prevratnièkom poduhvatu svoga brata. - Ja mislim prvo na našu porodicu, a ne na strance i prost svet - produžio je, ostajuæi tvrdoglavo pri svome. - Odgovornost za porodicu pašæe na moja pleæa, majko, kad jednom više ne bude vas i oca.443Sinovi g. Vua retko su ga spominjali. Svi su znali da je mesto koje je zauzimao, ma kakvo ono bilo, veæ upražnjeno tako reæi. Bio je veèito dremljiv i oèito zadovoljan svojom sudbinom, i tražio jedino da ga svi ostave na miru. Ali, kakav bio da bio, unuèici su ga obožavali. Dolazili su galameæi iz sveg glasa u njegovo dvorište, a on bi ih kljukao poslasticama i smejao im se, pa bi malo pridremao dok bi se oni igrali, dok bi Jasmina, svesna svoje jalovosti, i sama èesto dozivala decu i postupala s njima kao da su njena roðena, da taj postariji èovek, koji je bio njen zaštitnik, ne bi oseæao oskudice ni u èemu. Stari svet mora da ima decu oko sebe, znala je, da bi mu razgonila strah od smrti.Ali se Lijangmo ponašao uvek kao što je dolikovalo najstarijem sinu, iskazujuæi ocu poštovanje u svakoj prilici, bar na reæi, i krijuæi njegove slabosti.Sada je, meðutim, nastavio da se žali na Fenerma.- A naš najmlaði brat, Jenmo, zar je prilièno da on ne ode na dalje školovanje? - rekao je.- Jenmo ne želi da ide - primetila je blago gospa Vu.- Kao da je to neki razlog. Zašto ga ne bismo prinudili da ide? - pitao je Lijangmo. - Zar on uopšte izgleda kao što bi trebalo da izgleda najmlaði sin u našoj kuæi? Nema nikakve razlike izmeðu njega i nekog seljaèkog sina.- Znam, znam... - rekla je ona svojim najblažim glasom.Lijangmo je shvatio da mu je ona time dala rm“g da æuti, pa je ugasio svoju srdžbu velikim gutljajem èaja i spustio se u najbližu naslonjaèu, sa izrazom sveèane ozbiljnosti na licu. Znajuæi vrednost æuta-nja, gospa Vu dugo nije govorila ni reci. Svetlost je bila mekana i sve je bilo sivo, dan, nebo, zidovi a & hladne vode ribnjaka u dvorištu dizala se tarica koprena ružièaste magle i lebdela u vazduhu, i suviše toplom za to doba godine, zajedno sa mirisom zemlje.- Niste li veoma zadovoljni stanjem u svom dvorištu, sine? - zapitala je najzad gospa Vu.444- Svakako da jesam - rekao je Lijangmo. Spustio je na sto svoju èasu za èaj. - Tamo me slušaju. Deca su mi zdrava i pametna. Znate li, majko, da je najstarije veæ svršilo nižu školu?- Ta je li moguæe? - upitala je gospa Vu ljubazno. - A u èaršiji, je li i tamo sve dobro?- Prilièno dobro - rekao je Lijangmo. - Tržište je slabo, možda, ali ne previše za ovo doba godine. Nešto strane robe poèelo je da pristiže otkad se rat svršio. Strana bolnica zida novu zgradu, a èujem da dolaze još neki stranci.

- Je li to dobro? - pitala je gospa Vu.- Fengmu je milo - rekao je Lijangmo suvo. - Što se mene tièe, mogu reæi jedino da ja i moji imamo sreæe. Mengi nisu potrebni nikakvi strani lekari, a deca nisu nikad bolesna.- Seæam se da sam izleèila jedno unuèe u kuæi kuvajuæi mu èaj od one babine trave - promrmljala je gospa Vu. - Pretpostavljam da je to sada veæ veliki momak...Gospa Vu se setila takoðe gospe Kang koja je bila mrtva veæ godinu dana. Pred oèi joj je iskrsnuo lik njene prijateljice, onaj koji je videla kada je njeno telo veæ ležalo u mrtvaèkom kovèegu. Kovèeg je bio dvaput širi od obiènog, a gospa Kang sveèano odevena u svoje satenske haljine, ležala je u kovèegu, sa punaèkim rukama opruženim niz bokove. Otkad je umrla, gospa Vu je pokatkad mislila na nju sa starom ljubavlju i te su joj uspomene bile slatke, jer se njihovo prijateljstvo vraæalo preko njih u svoje rane dane. Gospa Kang je bila ružièasta, vesela, zdrava devojèica, koja se žalostila ponekad, ali samo zbog sitnica kao što su bile njene nozdrve, koje su bile preširoke, i njen nos, i suviše pljosnat u povija-ma. G. Kang se uskoro oženio po drugi put, mladom ženom, èija je samovolja od jutra do mraka mutila po njegovom velikom, nezgrapnom kuæanstvu, kao kutlaèa po loncu pirjana. Ali to se nije ticalo gospe Vu, a za Jingu je bilo samo predmet ogovaranja, koje je gospa Vu èas slušala, a èas i nije, za vreme èešljanja.445Lijangmo je èekao da mu majka opet progovori. Ona je najzad odagnala svoje misli i nasmešila se malo na njega svojim slatkim osmehom. - Da, sin-ko - rekla je. - Duša svakog stvorenja mora da uzme posebno oblièje koje samo njoj pripada, a nikog drugog ne može podvræi prinudi a da sama sebe ne obrani. Živite u svom domu, sine moj, i pustite Fengma da živi u svome.- Nauèite Fengma jedno, molim vas, majko - rekao je Lijangmo ljutito - naredite mu da ne zabada nos u moju kuæu.- Hoæu - obeæala je gospa Vu.I tako je Lijangmo otišao, a gospa Vu je ovako pouèila Fengma, kad ga je videla sledeæi put:- Seæate li se, sine moj, kako vam je vaš uèitelj rekao jednom da je uèenje poziv duši na nebo, ali nikada prinuda na to?Videla je po Fengmovu izgledu da se uistinu se-æao tih reci koje je Andre nekad izgovorio. Ceo život Andreov uvek je bio poziv na nebo i to je saèinjavalo èudesnost one njegove liènosti.Fengmo je zario glavu u ruke. - Znam zašto me podseæate - rekao je. - Znam zašto mi to treba kazati. Plamen zapretanog uglevlja u meni provaljuje pokatkad na površinu i mene sama goni žar koji me pali, a kada mene stane goniti, tada ja gonim druge.Pustila ga je da govori, znajuæi da se nekom mora ispovedati, a i kome bi drugom nego njoj ? Osetila je opet èudnu potrebu da govori tome sinu o An-dreu. Bili su veoma bliski jedno drugom, ona i taj sin, jedini koji je delio s njom mudrost èijim je set-nim sjajem Andre ozario njihovu kuæu. Uskratila je ispunjenje toj potajnoj želji. Ali je sebi dozvolila ovoliko utehe, govoreæi:- Èesto se pitam i razmišljam šta je to uneo u našu kuæu onaj visoki sveštenik. Ne bi se moglo reæi da smo oskudevali u životnoj mudrosti. Za to je naša porodica i suviše stara. Naš rod postoji veæ stotinama godina, i naš život se nastavlja. On nas446nije promenio, ali smo mi ipak izmenjeni, vi i ja, i mi smo ti koji smo uneli promene u kuæu. Ali u èemu se sastoje te promene?- Nauèili smo od njega šta je pravo liènosti na samostalan opstanak - rekao je Fengmo.- Kako ste to dobro i lako sroèili - rekla je ona. Po njenom glasu niko u tom èasu ne bi mogao naslutiti njeno oseæanje da je Andre tu u istoj sobi, da stoji kraj njenog sina i gleda ih oboje sa neizrecivom ljubavlju. Sedela je, ozarena njegovim prisustvom kao svetlošæu i toplinom sunca. Tako joj je èesto dolazio kad bi bila sama, ali nikad kad bi još neko bio u sobi.- Da je ostao živ - rekla je Fengmu - ja mislim da bi on odobrio sve što èinite.- Mislite li zbilja? - uzviknuo je Fengmo. Uspravio se u svojoj naslonjaèi, a zadovoljstvo, pobuðeno onim što mu je kazala, ulilo mu je novu snagu i nov polet. - Majko, imamo na umu nešto novo. Šta biste kazali kad bih nagovorio lekare iz strane bolnice da poènu vaspitavati darovitije mlade ljude za seoske lekare, ne previše uèene, ali sposobne ipak da lece mnoge obiène bolesti? Naši ljudi umiru toliko bez potrebe.Produžio je da govori, vatreno, zvonkim glasom koji je bio pun života, ali ga je ona jedva èula. Mislila je na Andrea. Videla je njegove velike lepe ruke. Jedna od njih, kao nekad tako èesto, pritiskala je raspeæe na njegovim prsima. Kad su mu se brojanice raskinule, obesio ga je na uže. Posle se i raspeæe razbilo. Kada su ga razbojnici ubili, udarilo je o kamenje na koje se i sam srušio. Videla ga je u tom stanju kad je posmatrala Andrea u njegovom kovèegu.- Dobro, sine moj, dobro - mrmljala je u po glasa. - Dobro ... Dobro ...Setila se šta je obeæala Lijangmu tek kada se digao, žureæi se da ode, pun svojih novih zamisli. Uhvatila je Fengma za ruku. - Jedno samo pamtite,447sine moj... ne silite nikoga.“* „Ni Lijangma, ni Mengu...- Oh, to dvoje! - povikao je Fengmo. - Digao sam ruke od njih...

Otišao je, a ni Andrea više nije bilo, takoðe. Se-dela je sama u sobi, smešeæi se.* *Godine su prohujale nad gospom Vu. Sad više nikad ne prekoraèuje prag svoje kapije. Pa ipak, zna na neki naèin dovoljno o svemu što se dogaða. Èuvena je po strpljenju sa kojim ume da sluša ljude, i po hladnoj zrelosti svoga mišljenja, pa joj mnogi dolaze na savetovanje. Ona je ta koja rešava sva krupna pitanja u gradu i na selu. Ona je bila ta, na primer, koja je odluèila šta da se uèini sa telom male sestre Sije koja je umrla, jedne zimske noæi, u svojoj usamljenièkoj kuæi. Njeno jadno mršavo telo preneseno je u hram Vua, a gospa Vu se lièno posta-rala za kovèeg i sahranu. Jer se mala sestra Šija bila otuðila èak i od ljudi svoga soja. Zavadila se odavno, sirotica, sa ostalim strancima u gradu, koji su bili iz neke druge zemlje, te stoga, valjda, kada je umrla, u njenoj kuæi pored nje nije bilo nikoga osim njenog starog kuvara, a on je bio i jedini koji je ža lio za njom. On je bio taj koji je došao i kazao gospi Vu da je našao svoju gospodaricu mrtvu, u naslonjaèi gde je još uvek sedela uspravna, umotana u svoje otrcano æebe, sa otvorenim Svetim pismom na kolenu.Mala sestra Šija ležala je u svom kovèegu tu u hramu, pod bogovima od ilovaèe i pod Andreovim živopisom, naslikanim na alabasteru. Devojèica više nije bilo u hramu, ni jedne osim one male koja se443zvala Ljubav i koja je zapalila svece oko odra pokojnice. Stari sveštenik, tako star veæ da se jedva vukao s noge na nogu, teturajuæi se i podrhtavajuæi, èesto joj je dozvoljavao da mu pomaže u vršenju njegovih dužnosti, a i stara dadilja imala je u njoj pomoænicu, jer ni ona nije bila laka na nogama.Gospa Vu je gledala lice male sestre, koje je bilo sama koža i kost, èudno lice žene koja je napustila svoju porodicu i svoje ognjište, i pokušavala da se seti molitve koju je mala sestra Šija tako èesto èi tala. Ali nije mogla da se seti njenih reci. Zaboravila ih je, sa svim onim što nije želela da pamti. Tako je mogla samo pripaliti štapiæ tamjana na velikoj kadionici pred bogovima i zamoliti nebo da primi u svoje krilo i tu tuðinsku dušu. A kovèeg male sestre Sije zapeèaæen je i postavljen u jedno udublje-nje hrama da tu saèeka neki sreæan dan, i zatim je pokopan na padini brega izvan grada, a gospa Vu je naredila da se pokrije kamenom ploèom i da se na njoj dletom ureze ono malo èinjenica koje je ona znala o pokojnici, tako da bi je njeni roðaci mogli pronaæi, ako bi došli da je potraže.Ona to nije smatrala nimalo verovatnim i èudila bi se veoma kada bi se nešto slièno dogodilo.Posle svršetka rata, pometnja je zahvatila sva sela po okolini, gde su stali dolaziti mnogi ljudi iz prekomorskih zemalja da traže leka opštoj zbrci i uzbuni, ili naprosto da bi se mešali u tuðe poslove. Mutna plima tih nesmirenih dana nije prodrla u kuæu Vua. Njihov grad ostao je zavuèen kao što je i bio, daleko od previranja u drugim oblastima, kao i nekad. Ali, stranci su i dalje prolazili tuda, iz ovog ili onog razloga, a jedan od razloga bio je što je Fengmo pozivao mnoge da navrate u taj kraj. Kad god bi èuo za ime nekog èoveka sa zapada, Fengmo bi ga pozivao da doðe i da ga posavetuje u radu kome se odavao, a ljudi su se odazivali i dolazili, jer je njegovo delo izišlo na glas u celoj zemlji, gde su veæ mnogi sa hvalom pominjali njegovo ime.Gospa Vu, naravno, nije primala te strance, jer im jezik nije znala, pa joj je teško bilo sporazume-29 Paviljon žena449vati se s njima. A kraj toga je mislila, pa i glasno izjavila jednom: - Moj je život potpun. Meni nije potrebno da mu dodajem još jedan.Ali Fengmo joj je poruèio jednog dana da je stigao neki èovek iz jedne prekomorske zemlje i da bi iz izvesnog razloga želeo da ga dovede do nje, da se i ona vidi s njim. Ona je pristala na to, te je Fengmo stigao nekoliko èasova docnije, dovodeæi tuðinca - visokog, mladog èoveka crnomanjasta lica. Doista, bio je tako crnomanjast da je gospa Vu, posle pozdrava, bacila jedan pogled na njega, a onda se obratila Fengmu sa pitanjem:- Je li ovaj èovek stranac? Koža mu je tako smeða.- Stranac je - rekao je Fengmo - ali su njegovi preci, roditelji, u stvari, došli iz Italije, koja je, majko, rodni kraj brata Andrea.Kako li je samo na to zaigralo srce u grudima gospe Vu! Zaboravila je da ne ume govoriti nikakav jezik osim svoga i nagnula se napred, sa rukama na srebrnoj dršci svoga štapa, pa zapitala mladog èoveka: - Jeste li poznavali stranog sveštenika?Fengmo joj je brzo upao u reci da bi preveo šta je kazala, a onda se preko njega izmeðu gospe Vu i onog mladog tuðinca poveo razgovor koji je tekao ovako:- Ja ga nisam poznavao, gospoðo - rekao je stranac - ali su mi o njemu prièali moj otac i majka. On mi je bio stric.- Vaš stric! - ponovila je gospa Vu. - Vi ste kost njegove kosti i krv njegove krvi!Gledala je netremice u crnomanjasta mladiæa, nalazeæi na njemu èas ovu, èas onu sliènost sa pokojnim Andreom. Da, oèi su mu bile crne kao u Andrea, ali ne tako krupne. Da, i kroj njegove lobanje bio je kao u Andrea, pa i ruke. Pogledala je opet njegove ruke, èiji joj je kroj bio poznat, ali vitkije od Andreovih. Sve je uopšte bilo vitkije i manje nego u Andrea, a pogled njegovih oèiju nije uopšte lièio na Andreov pogled. Duša nije mogla biti ista.450Uzdahnula je i izmakla se. Ne, duša nije bila ista.

- Došli ste ovamo da biste našli svog strica? - zapitala je.- Jeste - odgovorio je mladi èovek. - Moji roditelji su znali gde je bio, mada poslednjih godina svoga života nije pisao nikom od nas. Kad sam prolazio nedaleko odavde, resio sam da doðem i vidim je li još živ i pišem ocu šta sam zatekao.- Sahranjen je na našoj zemlji - rekla je gospa Vu. - Moj sin æe vas odvesti na njegov grob.Sedeli su æuteæi jedan trenutak. Gospa Vu se borila se nekom èudnom ljubomorom. Sklopila je oèi i videla lice Andreovo na crnom somotu unutarnje tame. „Vi", rekla mu je, „vi pripadate samo nama."Otvorila je oèi i opet videla sinovca koji je se-deo pred njom. Ah, Andre je imao porodicu i druge roðake, strane i u dalekom kraju!Mladiæ se nasmešio. - Pretpostavljam da znate, gospoðo, zašto je živeo tako daleko od svih nas i zašto nam nikad nije pisao?Fengmo je odgovorio umesto nje. - Mi to nikad nismo saznali.- Bio je jeretik - rekao je sveèanim glasom strani mladiæ. - Crkva ga je odbacila kao otpadnika, bez kuæe i kuæišta i bez oslonca u svetu. Docnije više nikad nismo èuli za njega. Vraæao je novac koji smo mu slali, odbijao je da se vrati kuæi.- Ali on nije uèinio nikakva zla - uzviknuo je Fengmo užasnuto.- Nije to bilo zbog ièega što je uèinio - izjavio je mladi èovek. - Bilo je to zbog onoga što je mislio. Mislio je da su ljudi i žene ti koji su božanstveni. Na izgled je teško i pomisliti da je to greh, u našem pokolenju. Ali je to doista bio veliki greh. On se osetio prinuðen da napiše jedno pismo svom kardinalu i da mu kaže šta misli. Isprièao je æelu stvar u poslednjem pismu koje je pisao mom ocu. Mi nismo shvatili šta je hteo da kaže. Moja majka je ve-rovala da je poludeo živeæi predugo sam. I kazala nam to...29*451Fengmo je sve to prevodio gospi Vu, a ona slušala i nije rekla ni reæi. Oni su ga odbacili - o ljudi njegovog roðenog naroda!Sklopila je oèi. „Ali mi vas nismo odbaci / rekla mu je u dubini svoga srca.Sedela je tako jedan trenutak æuteæi, sklonih oèiju, dok su dva mlada èoveka upirala po u nju. Fengmo se pomakao, zabrinut što je dug dela tako, a ona je onda otvorila oèi.- Recite ovom mladom strancu da je p“ njegovog groba veoma dugaèak - rekla je. - J mu da je drum neravan i tesan. A kad dospe naæi æe samo grob i ništa više.Mladi èovek je saslušao njene preved< - Ako je tako daleko, bolje bi bilo da ne“ uzviknuo je. - Moram da se vratim na vrer uhvatio brod. Na kraju krajeva, kao što V mo je samo grob, i ništa više.Udaljili su se pošto su se oprostili, a se radovala što su otišli. Oseæala je potrebi, sama da bi do dna mogla sagledati i razume, punosti sve što je sada znala o Andreu. Sa dine koje je tu proveo, usamljen!„Ali nije bio usamljen", pomislila je. ,,T deca koju je našao i prosjaci koje je hranicPa i ona sama - kako mu je otvorila i pije i pustila ga unutra? To nikad neæe z veli su joj ga, a ona je otvorila svoje kapij ušao unutra i doneo joj sa sobom veèan živDa, kada joj telo umre, njena æe duša da živi. Sada je verovala u to. Bogovima sj njala i vere nikakve nije imala ali je imal zanavek. Samo je ljubav probudila njenu dužu i uèinila je besmrtnom.Znala je da je besmrtna.PERL B AK PAVILJON ŽENAIRO Matice srpske. Novi Sad / V. d. gl. urednika: RaðoK ..Globus", Zagreb / Gl. urednik: Tomislav Pušek / Omi Oskar štefan I Tehnièki urednik: Mirjana Jovanoviæ ; Marija Miliæ / Tiraž: 8000 primeraka / YU ISBN 80061 RO štamparija „Buduænost", Novi Sad, Šumadijska1986.