P^ELAR - spos.info april 2008_.pdf · 114 april 2008 P^ELAR MIKRO TRMKA PREZIMILA! Na pčelinjaku...

111

P^ELAR

Savez pčelarskih organizacija Srbije

Савез пчеларских организација Србије 111

PČELAR


Fotografija na naslovnoj strani:Mala trmka Ivana Brndušića koja je uspešno prezimila

Foto: Rodoljub Živadinović, Žitkovac

^asopis za p~elarstvo P^ELARSavez pčelarskih organizacija Srbije

Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63 060/444-01-21, 060/444-01-24, [email protected], www.spos.info

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER The Beekeeping Association of Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-aDr med. Rodoljub Živadinović

Ul. Stojana Janićijevića br. 12, 18210 Žitkovac 018/846-734, 060/444-01-01

[email protected], http://rodoljub.pcelinjak.com

V. d. glavni i odgovorni urednikRajko Pejanović, dipl. pravnik

Ul. Doktora Avrama Vinavera br. 12/6, 15000 Šabac 015/342-530, 060/444-01-08, 064/404-79-68

[email protected]

Izdavački savetProf. dr Jovan Kulinčević (predsednik)

Prof. dr Bosiljka ĐuričićProf. dr Zoran Stanimirović

Prof. dr Miloje BrajkovićProf. dr Desimir Jevtić

Privremena redakcijaČlanovi redakcije iz SrbijePrvoslav Nešić (Beograd)

Dr Slavomir Popović (Beograd) Milan Jovanović (Trstenik)

Milan S. Matejić (Vlaški Do) Ing. Vlastimir Spasić (Niš)

Milan Vraštanović (Smederevska Palanka)

Članovi redakcije iz inostranstvaVladimir Auguštin (Metlika, Slovenija), Borisav Brnjada (Bar,

Crna Gora), Ferid Velagić (Tuzla, Bosna i Hercegovina), Amir Demirović (Sanski Most, Bosna i Hercegovina),

Milan Isidorović (Sutomore, Crna Gora), dr med. Stipan Kovačić (Darda, Hrvatska), Branko Končar (Kozarac,

Bosna i Hercegovina), mr sci. Goran Mirjanić (Gradiška, Bosna i Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skoplje, Makedonija),

Franc Prezelj (Kamnik, Slovenija), doc. dr sci. Zlatko Puškadija (Osijek, Hrvatska), Milorad Čeko (Banja Luka, Bosna i Hercegovina), dr vet. med. Irena Džimrevska (Skoplje,

Makedonija), Franc Šivic (Ljubljana, Slovenija)

ČlanstvouSPOS-uČlan stvo u SPOS-u je do bro-

volj no i ostva ru je se pre ko dru-šta va ili udru že nja pče la ra. Čla-na ri na u 2008. go di ni je 1 250 di na ra i uklju ču je do bi ja nje 12 bro je va časopisa Pče la r. Pret pla-ta za ino stran stvo je 32 €, od no-sno 40 € ako ča so pis sti že avi o-nom.

RačunSPOS–a:160–17806–08

SaradnjasačasopisomRu ko pi si i fo to gra fi je pri ma-

ju se do 10. u me se cu i auto ri ma se ne vra ća ju. Re dak ci ja za dr ža-va pra vo re di go va nja tek sto va. Za sa dr žaj tek sto va od go va ra ju auto ri, a za sa dr žaj ogla sa ogla-ši va či. Me di ji ko ji pre u zi ma ju ra-do ve iz časopisa Pče la r, du žni su da na ve du iz vor.

IstorijačasopisaPr vi ilu stro va ni ča so pis za

pče la re štam pan je 1883. go di ne u Be o gra du pod ime nom „Pče-la“. Po tom „Srp ski pče lar“, 1. ok-to bra 1896. u Srem skim Kar lov-ci ma. Od 1899. iz da je ga Srp-ska pče lar ska za dru ga u Ru mi. „Pče lar“, or gan Srp skog pče lar-skog dru štva, iz la zi od 1. ja nu-a ra 1898. u Be o gra du. U ja nu a-ru 1934. spo ji li su se „Pče lar“ i „Srp ski pče lar“ i od ta da iz la zi kao „Pče lar“. Uka zom pred sed-ni ka SFRJ „Pče lar“ je 1973. go-dine od li ko van Or de nom za slu-ga za na rod sa sre br nim zra ci ma za iz van red ne za slu ge, po pu la ri-sa nje i una pre đe nje pče lar stva, a Kulturno-prosvetna zajednica Sr-bi je do de li la mu je 1984. Vu ko vu na gra du za do pri nos kul tu ri.

Ti raž: 12 100. Štam pa: Ko lor pres – La po vo, tel. 034/853-715, 853-560, ko lor [email protected]

APISLAVIJA APIMONDIJABALKANSKA PČELARSKA FEDERACIJA

113

P^ELAR


Konezna,nekaučičitajućiPčelar.Kozna,nekauživauobnavljanjugradiva.

Koznabolje,nekatoinapiše.

Miroslav FarkašPISMO PČELARIMA ZA APRIL 115

Mirko VilusPO TRO ŠNjA HRA NE ZA 122 ZIM SKA DA NA 2007/2008. 117

Jovan KulinčevićZIMSKI GUBICI I IZIMLjAVANjE PČELINjIH DRUŠTAVA 122

Wolfgang RitterVE LI KI GU BI CI PČE LA I U NEMAČKOJ 126

V. I. LebedevTOPLOTNI GUBICI PČELINjIH DRUŠTAVA TOKOM ZIMOVANjA I PROLEĆNOG RAZVOJA 128

Veroljub UmeljićPRE DVA JA NjE PČE LI NjIH DRUŠTAVA U DB KO ŠNI CA MA NA PRO IZ VOD NA I PO MOĆ NA 133

Svetozar VasićPRIPREMA ZA GLAVNU PAŠU 135

Đoko ZečevićMRAZOVITO PROLEĆE NA PLANINI 138

Klaus WallnerPROBLEM SA PERIZINOM 140

MINISTARSTVO POLjOPRIVREDE DAJE BESPOVRATNA SREDSTVA ZA NABAVKU PČELARSKE OPREME 141

IZVEŠTAJ O RADU SPOS-a– Osno van uslu žni cen tar– Ime no va na rad na te la– Iza bra no pri vre me no ured ni štvo Pče la ra– Omo gu će ni br zi i jef ti ni kon tak ti čla no va IO sa rad nim te li ma i ba zom– Ak tiv no sti na kon pr vog sa stan ka IO 143

IZDVAJAMO IZ SADRŽAJA

Miroslav FarkašPISMO PČELARIMA ZA APRILNe ka da, ne baš ta ko dav-no, ra do vi u pče li nja ku su se opi si va li po me se ci ma. Da nas, zbog ve li kih kli-

mat skih pro me na i no vih bo le sti, mno go je re al-ni je vr ši ti op šti opis spo me nu tih ra do va, bez tog ogra ni če nja.

str. 115

Mirko VilusPOTROŠNjA HRANE ZA 122 ZIMSKA DANAZa raz li ku od iz u zet no bla ge pro šle, ova zi ma (2007/2008) je bi la oštri-ja (u vi še go di šnjem pro-se ku) i zbog to ga je in te-re sant no upo re đi va nje po-

tro šnje hra ne u ove dve zi me.str. 121

V. I. LebedevTOPLOTNI GUBICI PČELINjIH DRUŠTAVA TOKOM ZIMOVANjA I PROLEĆNOG RAZVOJAPromena spoljašnje tem -pe ra ture od 0° C do –15° C skoro da ne uti če na pre-

ras podelu gubitaka toplote, kako pri otvo renim, tako i pri zatvorenim letima.

U ranoprolećnom periodu, u ogledima sa ži-vim društvom, usled porasta srednje tem perature u košnici, gubici toplote kroz krov i zidove se približavaju: kroz krov – 41,9%, kroz zidove – 48,8%.

Leta košnice veoma slabo utiču na toplotni režim pčelinjeg društva.

str. 128

12

3

4

5 6 7

8

9

10

1112

114 april 2008

P^ELAR

MI KRO TRM KA PRE ZI MI LA! Na pče li nja ku ve li kog pče lar skog en tu zi ja ste Iva na Brn du ši ća iz Bo ra do go di lo se svo je vr-

sno pče lar sko ču do. Na i me, Ivan je pret hod ne se zo ne na se lio jed nu ve o ma ma lu trm ku ko ja mo-že sta ti u ša ku (po gle daj te na slov nu stra nu). I do zvo lio joj je da uđe u zi mu. Kad su na stu pi li pr-vi to pli da ni ove go di ne, Ivan je iz me rio ma su trm ke i utvr dio da za jed no sa pče la ma, sa ćem i za-li ha ma me da ima sa mo 750 g. Sa le glom je kre nu la tek u fe bru a ru.

Ina če, trm ka je for mi ra na ra di sni ma nja fil ma o Iva no vom pče la re nju.

Izvršni odbor Saveza pčelarskih organizacija Srbije, na sednici održanoj 8. marta 2008. godi-ne, doneo je odluku da se objavi sledeći

KONKURS ZA IZBOR I IMENOVANjE HONORARNOG GLAVNOG I ODGOVORNOG UREDNIKA ČASOPISA „PČELAR“

za period od 2 godinePored opštih uslova predviđenih Zakonom, kandidat mora ispunjavati i sledeće, posebne uslo-

ve: da ima visoku stručnu spremu, da se bavio uređivanjem javnih glasila, da je višegodišnji pče-lar i da se služi jednim svetskim jezikom

Uz prijavu na konkurs treba dostaviti program uređivanja časopisa i dokaze o ispunjavanju na-vedenih uslova. Rok za podnošenje prijava je do 25. aprila 2008. godine. Nepotpune i neblagovre-mene prijave neće se razmatrati. Prijave slati na adresu: SPOS, Ul. Molerova 13, 11000 Beograd, sa naznakom „Za konkurs“.

Po što va ne ko le ge pče la ri, na kon iz bor ne skup šti ne SPOS-a 23. fe bru a ra 2008. go di ne, Re dak ci ja ča so pi sa Pče lar pod ne la je ko lek tiv-nu ostav ku.

No vo i za bra ni Iz vr šni od bor Sa ve za je, na sed ni ci odr ža noj 8. mar ta, do neo od lu ku o ob-ja vlji va nju kon kur sa za iz bor no vog ured ni ka i po sta vio me ne za vr ši o ca du žno sti, na pe ri od od dva me se ca, od no sno do okon ča nja iz bor nog po-stup ka, ka ko ne bi bi lo za sto ja u iz la že nju ča so-pi sa. Izabrana je i privremena Redakcija i Izda-vački savet.

Ve o ma sam po ča stvo van od lu kom Iz vr šnog od bo ra. Sve stan sam, na rav no, ve li ke od go vor-no sti ko ju pre u zi mam i oba ve ze da ulo žim mak-si ma lan na por, u skla du sa svo jim mo guć no sti-ma, ka ko bi bro je vi za april i maj iza šli na vre-me, a nji hov kva li tet bio pri sto jan.

Pošto je u prethodnom periodu dizajn časo-pisa promenjen bez adekvatne odluke nadlež-nih tela SPOS-a, dizajn smo, za sada, vratili na stari, a novi urednik i redakcija odlučiće kako dalje.

Struč ni tek sto vi su pa žlji vo bi ra ni, sa že ljom da či ta o cu pru že što ja sni ju sli ku o ovo go di šnjoj pro ble ma ti ci zi mo va nja i pro leć nog raz vo ja. A

pro ble ma, iz gle da, ima mno go. Zim ski gu bi ci su (pre ma još ne pot pu nim po da ci ma), neo bič-no ve li ki. Ra ni ja po-ja va hra ne u pri ro di i to pli je vre me do ve-li su, sa druge stra-ne, do bur ni jeg raz-vo ja za jed ni ca. Tru-to vi koji su se poja-vili po lo vi nom mar-ta, pred sta vlja ju si-gu ran znak da nas pro ble mi su zbi ja-nja ro jevnog na go na ove se zo ne oče ku ju mno go ra ni je.

Na kra ju bih se za hva lio Ro do lju-bu Ži va di no vi ću, sa-da šnjem pred sed ni-ku SPOS-a i ne ka da-šnjem ured ni ku Pče-la ra, na sve srd noj po mo ći u pri pre mi ovog bro ja ča so pi sa.

Rajko Pejanović

REČ URED NI KA

Neuobičajeno rana pojava trutova – polovinom marta

Veliko osipanje pčela u martu usled temperaturnih

oscilacija i trovanja

115

P^ELAR


PISMOPČELARIMA

ZA APRILMi ro slav Far kaš, dr stom. Za greb, Re pu bli ka Hr vat ska www.pce li njak.com in fo @pce li njak. com

Ne ka da, ne baš ta ko dav no, ra do vi u pče li-nja ku su se opi si va li po me se ci ma. Da nas, zbog ve li kih kli mat skih pro me na i no vih bo le sti, mno-go je re al ni je vr ši ti op šti opis spo me nu tih ra do-va, bez tog ogra ni če nja.

Ka da se pri se tim kli me iz svog de tinj stva, či-ni mi se da sam se pre se lio. Dok sam bio ško la-rac ima li smo zim ske pra zni ke do pr vog fe bru a-ra. Na kon pr vog fe bru a ra, zim ski „pra zni ci“ su se pro du ža va li još naj ma nje 15 da na, zbog to ga što je na pa da lo to li ko sne ga da se ni je mo glo do-ći do ško le.

Ove go di ne, fe bru ar je bio iz u zet no to pao. Pče le u mom pče li nja ku su pri ku pi le to li ko po le-na i nek ta ra od vi si ba be i vr be ive, da su za blo ki-ra le ma ti ce, a sa će je za be le lo sko ro kao za vre-me ba gre mo ve pa še (sl. 1). Za to, zbog dra stič nih kli mat skih pro me na, svi ra do vi u pče li nja ku ko-ji će bi ti opi sa ni u ovom tek stu tre ba ju bi ti sa mo ori jen ta cijski, a nji ho va pri me na u skla du s vre-men skim pri li ka ma mi kro lo ka ci je na ko joj dr ži-mo pče li nja dru štva.

Slika 1 – Ove godine saće je zabelelo već u februaru

Po seb no že lim upo zo ri ti pče la re po čet ni ke, a to su svi oni sa ma nje od de se tak go di na pče lar-skog sta ža, ali i one ko ji ma lo (ili ni ka ko) či ta-

ju pče lar sku li te ra tu ru i ne po se ću ju pre da va nja, da pro na đu is ku snog men to ra ko ji će im da va-ti sa ve te o tome ko je ra do ve, ka da i ka ko iz ve-sti na svom pče li nja ku. Osim to ga, mo lim ih ne-ka do bro pro u če i bar malo na u če bi o lo gi ju pče-le, jer to je je dan od osnov nih uslo va za re ša va-nje pro ble ma ko ji na sta ju u vre me pro leć nog raz-vo ja pčela.

Ka da po či nju pro leć ni ra do vi u pče li nja ku?

Po me ni, po čet kom av gu sta pret hod ne go di-ne. Ah, ko li ko li će sa mo ova kon sta ta ci ja iza-zva ti sme ha, ne go do va nja i ko men ta ra kod ve-ćeg bro ja pče la ra. Ali, ide mo re dom, ne bi li ma-lo oprav da li go re na ve de nu tvrd nju.

Svi zna mo, da se u av gu stu for mi ra ju zim-ske pče le i stva ra ju zim ske za li he hra ne. Ako to pu sti mo pče la ma da u mi ru od ra de, a pri to me im po mog ne mo, ta ko što će mo im, kra jem ju-la ili po čet kom av gu sta, pre slo ži ti okvi re s me-dom i nek ta rom u dru gi (gornji) na sta vak LR ko šni ce (sl. 2), a s le glom u pr vi (donji), i oči-sti mo ih od va roe, one će se sa me pri pre mi ti za pro le će – na ku pi će do volj ne ko li či ne me da za pre zi mlja va nje i pre mo sti će na vreme smrt-ni pro stor.

Me đu tim, to je te o ret ski ta ko, ali se u prak si ne pri me nju je pre če sto. Po sto ji ne što što se zo-ve „pče lar ska po hle pa“ (mo lim, bez uvre de – za-to sam sta vio pod na vod ni ke), a ako toj po hle pi još do da mo i ne po zna va nje bi o lo gi je pče la, on-da će do ći do ve li kih gu bi ta ka za jed ni ca u pro-le će ili, u naj ma nju ru ku, ve li kih pro leć nih ra do-va u pče li nja ku.

Pri tim pro leć nim za hva ti ma (ve li ko du šno pru ža nje pr ve po mo ći ve li kim ko li či na ma še-će ra), na pče li nja ci ma će se pče la ma da va ti še-ćer ne po ga če sa do da ci ma (obez ma šće no so ji no

116 april 2008

P^ELAR

bra šno, ne ma sno mle ko u pra hu, su rut ka i slič-no), a ka da oto pli iz nad 10 ste pe ni, on da i še-ćer ni si rup. Pri to me se za bo ra vlja da je uzrok po tre be za svim tim ra do vi ma ono što sam na-zvao pče lar skom po hle pom. Da kle, šta pod ra-zu me vam pod tim ter mi nom? Krat ko i ja sno – ka sno od u zi ma nje me da i uzi mlja va nje pče la na še će ru.

Slika 2 – Raspored zimskih rezervi hrane iznad klubeta u avgustu

Na kon ka snog vr ca nja, pče le vi še ne ma ju mo guć no sti da sa ku pe do volj ne ko li či ne nek ta-ra i da ga pre ra de u med, pa ih „bri žni“ pče la-ri do hra nju ju še ćer nim si ru pom u ve li kim ko li-či na ma, is cr plju ju ći ih do kra ja i skra ću ju ći im ži vot ni vek. Po sto ji te o ri ja da pče le bo lje pre zi-mlja va ju na še će ru ne go na me du, zbog ma nje ot pad nih ma te ri ja u še će ru. Ko li ka li je to sa-mo za blu da!?

Pče le su do ne dav no, desetinama mi li o na go-di na, uspe šno pre zi mlja va le na me du, a od jed-nom se po ja ve te o re ti ča ri ko ji tvr de, da pče le bo-lje i lak še pre zi mlja va ju na še će ru. Sre ćom, po-ja vi li su se i mno gi na uč ni ra do vi, ko ji su po bi-li tu su lu du te o ri ju, ali ih ni je po treb no na vo di-ti, zbog jed no stav ne či nje ni ce da su pče le mi li o-ni ma go di na uspe šno pre zi mlja va le na me du, pa za što on da ne bi i da lje?

Da kle, ako do bro i na vre me uzi mi mo pče-le u av gu stu, re ši mo se vla ge iz ko šni ce i tre ti ra-mo pro tiv va roe pra vil no i na vre me, on da će se pro leć ni ra do vi na pče li nja ku sve sti na ne ko li ko osnov nih po stu pa ka, a to su:

1. Ra no po sta vlja nje hi gi jen ske po ji li ce;2. Spre ča va nje ro je nja, pro ši ri va nje pro sto-

ra u ko šni ci i za po šlja va nje mla dih pče la na iz-grad nji vo ska.

Hi gi jen ska po ji li ca

Po sta vlja nje hi gi jen ske po ji li ce na pče li njak je pr vi i naj va žni ji po stu pak po čet kom go di ne. Tre ba lo ju je po sta vi ti već pri li kom pr vog pro-či snog le ta. Pri to me tre ba, svim mo gu ćim na-činima, pri vući pče le na higijensku pojilicu. Pče-le će uvek ra di je sle te ti na neko me sto gde ima vo de, makar i problematičnog kvaliteta (sl. 3a i 3b), ne go se obe si ti na hi gi jen sku po ji li cu (sl. 4). Za to, za po če tak, tre ba u po ji li cu na su ti za sla đe-nu vo du.

Slike 3a ↑ i 3b ↓ – Pri prvim izletima, pčele traže mesta gde ima bilo kakve vode

Za što je to li ko bit na hi gi jen ska po ji li ca?

Zbog no ze mo ze. U na šim kra je vi ma je do sa da bi la pri sut na na ša sta ra i „do bra“ nose-ma apis. Još uvek je pri sut na, ali joj se, pre vi-še go di na, pri dru ži la i bli ska „ro đa ka“, nosema ce ra nae. Pod mi kro sko pom su spo re obe no-ze me vr lo slič ne i je di na raz li ka je u tome što su spo re nosema apis ne što krup ni je, a to se mo že usta no vi ti spe ci jal nim mi kro sko pi ma.

117

P^ELAR


U la bo ra to ri ji ma drid skog Uni ver zi te ta je 14. sep tem bra 2005. usta no vlje no pri su stvo spo ra no se ma ce ra nae u uzor ci ma po slatim iz Hr vat-ske. Da spo re pri pa da ju no se ma ce ra nae, do ka-za no je DNA ana li zom. Po tvr da pri su stva no se-ma ce ra nae na na šim pro sto ri ma da je sig nal za uz bu nu, ka ko pče la ri ma u Hr vat skoj, ta ko i pče-la ri ma u su sed nim ze mlja ma. Če mu to li ka uz bu-na, ka da zna mo da je no ze mo za „zim ska“ bo lest i da se tret man do sa da, uglav nom, vr šio kra jem le ta i po čet kom je se ni?

Slika 4 – Higijenska pojilica treba da bude postavljena već u vreme prvog pročisnog leta

Po sto je dva na či na na ko ji se spo re no ze mo-ze pre no se: hra nom i vo dom. Hra nom mo gu da se za ra ze sa mo pče le u ko šni ci, a vo dom se za ra-za ši ri na pče le u ce lom pče li nja ku. No ze mo zne pče le su osla blje ne, ima ju smanjenu re sorp ci ju, pa se re gru tu ju u vo do no še. Zbog to ga će na po-ji li ca ma bi ti ve ći na no ze mo znih pče la iz za ra že-ne ko šni ce, što će iza zva ti ubr za no ši re nje no ze-mo ze po ce lom pče li nja ku, na rav no, ako ima mo po ji li ce na ko je pče le sle ću (sl. 5). Ista stvar je i sa „pri rod nim“ po ji li šti ma kao što su kom šij sko đu bri šte, po su de s vo dom za ko ko ši, ba re i lo-kve oko pče li nja ka. Isto se od no si i na re ke i po-to ke. Na svim tim me sti ma, pče le sle ću na jed no me sto i ako pri to me no ze mo zna pče la de fe ci ra, osta le će po si sa ti taj iz met (za to što je sla dak) i pre ne će ga u svo je ko šni ce.

Do sa da, u let njem pe ri o du, ni je bi lo kraj-njih gu bi ta ka zbog no ze mo ze, ali po ja vom no-se ma ce ra nae, ko ja je vi ru lent ni ja, vi še pa to ge-na i da le ko agre siv ni ja, do šlo je do zna čaj nih pro me na. Iako ima ma nje spo ra nosema ce ra-nae u za ra že noj pče li, ta vr sta no ze mo ze znat no br že uni šta va pče le ne go nosema apis, te do la-zi do ve li kih gu bi ta ka za jed ni ca još to kom let-njeg pe ri o da.

Slika 5 – Pojilica na koju pčele sleću doprinosi ubrzanom širenju nozemoze

I šta sad? Ka ko spre či ti ši re nje no ze mo ze u pro le će? Svi zna mo za fu ma gi lin, lek ko jim se mo že le či ti nosema apis, ali nje go va upo tre ba kod nas ni je do zvo lje na (autor mi sli na Hr vat-sku, ali je upo tre ba fu ma gi li na i u Sr bi ji ile gal na od 18. av gu sta 2007. go di ne – na po me na ured-ni ka). U Špa ni ji ga da nas ko ri ste i u bor bi pro tiv nosema ce ra nae. Ipak, po ne kim naj no vi jim sa-zna nji ma, kod nosema ce ra nae se ja vlja re zi sten-ci ja na fu ma gi lin, što mo že zna či ti da pro tiv nje usko ro ne će bi ti po mo ći od, iona ko za bra nje nog, fu ma gi li na. Ka ko se on da bo ri ti pro tiv no ze mo-ze u pro le će?

Po sto je dva efi ka sna na či na. Pr vi i naj va žni-ji je po sta vlja nje hi gi jen skih po ji li ca, na uda lje-no sti od oko pet na e st me ta ra od pče li nja ka i ma-mlje nje pče la da ih ko ri ste. Zbog to ga sam i na po čet ku ovog tek sta na pi sao, da je to naj va žni-ji po stu pak ko ji tre ba mo pred u ze ti po čet kom ka-len dar ske go di ne.

Dru gi po stu pak bor be pro tiv no ze mo ze je tret man sa ća ko mer ci jal nom sir ćet nom ki se li-nom u kon cen tra ci ji od 80% (esen ci ja). Po stu-pak se vr ši ta ko da se na stav ci sa sa ćem po sla-žu je dan na dru gi, isto kao kad provodimo tret-man pro tiv vo sko vog molj ca, sum po rom ili pro-to ce rom i na sa to no še naj vi šeg na stav ka po sta vi-mo po su du u ko ju na spe mo 80%-nu sir ćet nu ki-se li nu. Po što su pa re sir ćet ne ki se li ne te že od va-zdu ha, pa da ju ći pre ma do le, uni šti će spo re no-ze me (i nosema apis i no se ma ce ra nae) na ce-lo kup nom sa ću ko je smo po sta vi li is pod po su-de s ki se li nom.

Ako se pri dr ža va mo na ve de nih po stu pa ka (pri me na hi gi jen ske po ji li ce i tret man sir ćet nom ki se li nom), pr ve go di ne sve šće mo broj obo le-lih pče la od no ze mo ze na naj vi še 50%, dru ge na sve ga 20%, a tre će na 10%.

118 april 2008

P^ELAR

Pro ši ri va nje pro sto ra u ko šni ci

Svim pče la ri ma je po zna to da je je dan od po-stu pa ka za raz voj pče la i spre ča va nje ro je nja, pro ši ri va nje pro sto ra u ko šni ci. Po ku ša ću da opi-šem ka ko da što jed no stav ni je i sa što ma nje ri zi-ka to iz ve de mo u ovim go di na ma s ne u o bi ča je-nim kli mat skim pro me na ma.

Ka ko pa še po či nju sve ra ni je, a pče le uno-se sve vi še nek ta ra i cvet nog pra ha, lo gič no bi bi lo do da ti im još je dan na sta vak ili po lu na sta-vak. Me đu tim, u tim ra nim pe ri o di ma bo ga te pa-še i vi so ke dnev ne tem pe ra tu re, no ći su još uvek znat no hlad ni je, pa pro ši ri va nje pro sto ra u ko šni-ci do da va njem kla sič nog na stav ka ote ža va gre ja-nje le gla, a kod na glih, ve čer njih pa do va tem pe-ra tu re, pče le ra di li ce osta ju na okvi ri ma do da tog na stav ka i tu ugi nu.

Po sto ji na čin za re ša va nje ta kvog pro ble ma. Na pra vi mo pr sten, mi ni na sta vak, vi si ne 6 cm i na nje ga za ku je mo po klop nu da sku, po mo guć-no sti od ne kog glat kog ma te ri ja la. U pe ri o du ka-da su da ni to pli, a no ći hlad ne i pče le se že le ši-ri ti pre ma go re, sta vi mo im ta kav mi ni na sta vak bez okvi ra i omo gu ći mo grad nju de vi čan skog sa ća u tom pro sto ru. Pri tom ne iza zi va mo ne-vo lje ko je bi se mo gle po ja vi ti sta vlja njem kla-sič nog na stav ka ili po lu na stav ka. Osim spre ča-va nja pre hla đi va nja le gla i ugi nu ća ra di li ca, na okvi ri ma do da nog na stav ka, za po sli će mo pče le vo ska ri ce i ta ko su zbi ti pred ro jev ni, a ka sni je i ro jev ni na gon. Po red to ga, do bi će mo do bre ko-li či ne de vi čan skog sa ća, ko je on da mo že mo is-ko ri sti ti za pro iz vod nju ko zme ti ke na ba zi pče li-njih pro iz vo da ili za pro iz vod nju eko lo ških sat-nih osno va.

Ka da do đu to pli ji da ni, mo že mo do da ti po-lu na sta vak ili na sta vak. Po me ni, uvek je bo-lje do da ti na sta vak, za to što ta da bez pro ble-ma mo že mo vr ši ti ma ni pu la ci ju okvi ri ma. Na ža lost, oni ko ji pče la re DB ko šni ca ma, ne ma-ju dru gog iz bo ra, ne go da vr še pro ši ri va nje pro-sto ra u ko šni ci do da va njem po lu na stav ka. Baš zbog tih sma nje nih mo guć no sti ma ni pu la ci je okvi ri ma, pče la re nje DB ko šni ca ma sam na pu-stio još dav ne 1983. go di ne. Da nas pče la rim LR ko šni ca ma, a zbog lo ših is ku sta va sa DB ko šni-ca ma i nji ho vim po lu na stav ci ma, ni kod LR ne ko ri stim po lu na stav ke. Ovo, na rav no, ne tre ba uze ti kao pra vi lo, za to što sva ko ima svoj na-čin pri stu pu pče la re nja. Ta ko će oni ko ji že le do bi ti kva li tet ne (zre le) sort ne me do ve, mo ra-

ti ko ri sti ti po lu na stav ke i kod LR ko šni ca. Isto se od no si i na one ko ji pri me nju ju Ve ne rov na-čin pče la re nja.

Ka ko do da va ti na stav ke?

Po sto ji raz li ka u po stup ku do da va nja na-sta va ka kod onih ko ji ko ri ste ma tič nu re šet ku i onih ko ji je ne ko ri ste. Oni ko ji ko ri ste ma tič nu re šet ku, do da ju na sta vak iz nad rešetke i ka da ga pče le na pu ne do dve tre ći ne nek ta rom, taj se na sta vak ukla nja i na ma tič nu re šet ku se sta vlja no vi, sa iz gra đe nim sa ćem, a na nje ga onaj, već sko ro na pu nje ni. Pre medišnog na stav ka, uklo-ni se ma tič na re šet ka i vr ši ma ni pu la ci ja okvi-ri ma u pr va dva u ko ji ma je le glo. Ako su dru-štva ja ka i ima ju pu no okvi ra za tvo re nog le-gla, on da se deo onih sa le glom mo že pre ve-ša ti u me di šni na sta vak, a po red njih se stave okvi ri sa sat nom osno vom, da bi za po sli li pče-le vo ska ri ce i sma nji li mo guć nost ula ska u ro-jev ni na gon. Ti me smo po vu kli deo pče la u me-di šte (u ko je ne ka da pče le ne že le da pre đu, ne-go ra di je osta ju u plo di štu, is pod ma tič ne re šet-ke i ula ze u ro jev ni na gon), a do da va njem pra-znih okvi ra u plo di šte, omo gu ći li ma ti ci da za-le že no vo le glo. Pre po čet ka glav ne pa še, svo le glo se di že iz nad ma tič ne re šet ke, a ma ti ca se na jed nom okvi ru otvo re nog le gla spu šta u pr-vi na sta vak ko ji je na pu njen iz gra đe nim sa ćem. Ti me se sma nju je ko li či na le gla za vre me glav-ne pa še i omo gu ća va da se što ve ći broj pče-la re gru tu je iz pče la hra ni te lji ca le gla u pri ma-te lji ce. To je neo bič no va žno zbog to ga, što od jed ne pče le iz let ni ce, nek tar pre u zi ma čak 10–12 pče la pri ma te lji ca, to kom ja kih pa ša, pre no-se ga u me di šte i ta mo se za dr ža va ju, pre ra đu-ju ći nek tar oko dva de set mi nu ta. Iz to ga izlazi za klju čak da je za vre me glav ne pa še po treb ni-je ima ti da le ko ve ći broj pče la pri ma te lji ca, ne-go pče la iz let ni ca.

Svi do sa da opi sa ni po stup ci ima ju svo je ne do stat ke. Pri me na ta kvog na či na pče la re nja re zul tu je ve li kim gu bit kom vre me na, a na kra-ju oba ve znim i traj nim ošte će njem kič me pče-la ra ko ji ga pri me nju je. Osim to ga, če sta otva-ra nja ko šni ce iza zi va ju stres kod pče la i sma-nje nje pri no sa. Ma ni pu la ci ja okvi ri ma i raz bi-ja nje struk tu re le gla, ko ju je for mi ra la ma ti ca, u kraj no sti re zul tu je sla blje njem dru šta va. Po-sta vlja njem ma tič ne re šet ke, po sta vlja mo jed-nu bra nu iz me đu me di šta i plo di šta i sma nju je-

119

P^ELAR


mo pro tok pče la. U sve mu to me, po sto je pče la-ri, čak i pre da va či, ko ji pre po ru ču ju sta vlja nje ne u o kvi re ne ma tič ne re šet ke di rekt no na sa to-no še, na vo de ći kao raz log spre ča va nje grad nje za pe ra ka. Či nje ni ca što su ti me pče le pri si lili, da pri li kom pre la ska iz jed ne uli ce u drugu u sa mom plo di štu mo raju dva pu ta proći kroz ma tič nu re šet ku, ne pred sta vlja ni kakav pro blem?

Uvi dev ši sve te ne do stat ke, pre šao sam na na čin pče la re nja bez ma tič ne re šet ke. Na stav-ke do da jem je dan na dru gi, bez ukla nja nja pret-hod no sta vlje nog na stav ka. U no vi na sta vak sta-vljam po dva ra ma sa sat nim osno va ma na me-sto 2 i 8. Ta kvim na či nom pče la re nja sma nju jem stres kod pče li njih dru šta va, do zvo lja vam im da se raz vi ja ju i for mi ra ju le glo na pri ro dan na čin, a ja do bi jam jako puno na vre me nu. U kraj no-sti, sve to re zul ti ra ve ćim pri no si ma i sna žni jim za jed ni ca ma. Mo je su za jed ni ce u se zo ni na 5, čak i 6 LR na sta va ka, i ve o ma su sna žne. Jedino otvaram plo di šte on da ka da u nje ga sta vljam ram gra đev njak, ali o to me ka sni je.

Sva ki na sta vak ko ji do da jem ima okru glo le to. Okru glim le tom skra ću jem put pče la ma do okvi ra u ko je će od lo ži ti nek tar. Za sva ki okru-gli otvor imam i čep, ko jim vr šim ma ni pu la ci-ju okru glim otvo ri ma. Za što je po treb na ta ma-ni pu la ci ja? Ako ima mo okru gle otvo re, pče le će po pu nja va ti zad nji deo okvi ra, udaljen od okru-glog le ta, a pred nji će osta ja ti pra zan. Kad pro-đe glav na pa ša i do đe do sma nje nja uno sa nek-ta ra, pče le se po sve te pre sla ga nju me da iz okvi-ra ko je su na pu ni le po ce loj ko šni ci, na sto je ći da ga pre ne su u gor nje na stav ke, a u do nji ma de blo ki ra ju ma ti cu. U tom mo men tu tre ba za-tvo ri ti okru gla le ta na gor njem na stav ku, a ka-da u nje mu po klo pe sa će do dve tre ći ne, on da za tva ra m i okru glo le to na na stav ku is pod nje-ga i ta ko omo gu ća va mo pče la ma da u pot pu no-sti na pu ne gor nje na stav ke me dom. Čim do kra-ja po klo pe sa će u gor njem na stav ku, mo že mo ga od u ze ti i pre pu sti ti im da po pu nja va ju osta-le na stav ke.

Ram gra đev njak

Ne ka da se ram gra đev njak ko ri stio za za-do vo lja va nje pče la vo ska ri ca i pro iz vod nju de-vi čan skog sa ća. Po sta rim uput stvi ma, va dio se pre ne go što ga ma ti ca za le že. Da nas, ram gra-đev njak slu ži za bi o lo ški tret man pro tiv va roe,

i za to u ko šni ci osta je sve dok se le glo ne za-tvo ri. Ta da se va di i to pi u sun ča nom ili par-nom to pi o ni ku da bi se uni šti le va roe ko je su u nje mu. Is pla ti vi je ga je to pi ti u par nom to-pi o ni ku, ako ste pče lar ko ji ima ko ko ši. Ku va-nim tru tov skim lut ka ma mo že mo hra ni ti ko ko-ši i ti me znat no po ve ća ti krup no ću i broj sne-šenih ja ja.

Ka ko po sti ći ra no za leganje rama gra đev nja ka?

Ako že li mo pri vu ći va rou u ram gra đev njak u ra no pro le će, on da o to me mo ra mo vo di ti bri-gu kra jem ju la ili po čet kom av gu sta pret hod ne go di ne. Ka ko? Ka da poč ne mo du go traj ni tret-man pro tiv va roe Apiguard-om ili ne kim slič nim pre pa ra tom du gog de lo va nja, osta vi mo za le že ni ram gra đev njak u ko šni ci i pu sti mo da se tru to vi iz le gu. Po što je pro ces uni šta va nja va roe u to ku, ne ma opa sno sti od nje nog ši re nja. Ka da se ram gra đev njak is pra zni, pre ba ci mo ga u dru gi na sta-vak da ga pče le na pu ne me dom i osta vi mo ga u ko šni ci pre ko zi me. U pro le će, taj ram gra đev-njak, od no sno med iz nje ga, ko ri sti mo za sti mu-la ci ju ma ti ce, ta ko što će mo ogre ba ti po klop ce vi lju škom za ot kla pa nje sat nih po klo pa ca i sta-vi ti ram gra đev njak uz le glo s ju žne stra ne, iz-me đu okvi ra s me dom i zad njeg okvi ra s le glom, a na nje go vo me sto u dru gom na stav ku pra zni ram sa iz gra đe nim sa ćem. Pče le će deo tog me da od mah po tro ši ti, a deo pre ne ti u gor nji na sta vak i ta ko ma ti ci omo gu ći ti da znat no ra ni je za le že pr vo tru tov sko le glo ne go da smo sta vi li pra zan okvir i iš če ki va li da ga pče le pr vo iz gra de, a on-da ma ti ca za leg ne (Sl. 6).

Slika 6 – Tru tov sko sa će iz re za no 24. apri la 2005.

120 april 2008

P^ELAR

PO TRO ŠNjA HRANE

ZA 122 ZIM SKA DANA 2007/2008.

Za raz li ku od iz u zet no bla ge pro šle, ova zi ma (2007/2008) je bi la oštri ja (u vi še go di šnjem pro-se ku) i zbog to ga je in te re sant no upo re đi va nje po tro šnje hra ne u ove dve zi me. Po tro šnju hra-ne u pret hod noj zi mi ob ra dio sam u član ku „Po-tro šnja hra ne za 130 zim skih da na“ (Pčelar, jul 2007). Ina če, i ovu zi mu su sva uzi mlje na dru-štva pre zi me la i sa da se le po raz vi ja ju.

Osnov ni uslo vi za upo re đi va nje sa po tro-šnjom pret hod ne zi me i ko rekt nu ana li zu su is-pu nje ni.

Pče li njak je na is toj lo ka ci ji. Broj uzo ra-ka (ko šni ca) je sko ro isti, kao i da tu mi po čet-nog, pro la znog i poslednjeg me re nja. U se zo ni 2006/2007. me re njem je ob u hva će no 28 ko šni ca (21 LR i 7 DB), a u zim skoj se zo ni 2007/2008, 24 ko šni ce (18 LR i 6 DB). Pro la zni ter min je 31. ja nu ar. Taj da tum je ve zan za sim bo lič nih „sto zim skih da na“. On ni je pot pu no po go dan za pre-ci znu stu di ju o po tro šnji hra ne u fa zi zim skog mi ro va nja, jer ma lo ula zi u vre men ski pe ri od ka-da u svim ko šni ca ma ima le gla. Na i me, u dru goj polo vi ni ja nu a ra po či nje da se ko tr lja to čak no-vog ži vot nog ci klu sa. Me đu tim, ubr za nje je ma-lo, pa gre ška ni je ve li ka.

Upo red ni pro seč ni re zul ta ti me re nja po tro šnje hra ne pri ka za ni su u ta be li 1.

Ta be la 1 – Pro seč na po tro šnja hra neod 21. X 2006. do 31. I 2007. od 28. X 2007. do 31. I 2008.po košnici dnevna po košnici dnevna

2,42 kg 23,7 g 2,66 kg 28 g

Iz ta be le se vi di da ne ma bit ne raz li ke u po-trošnji hrane u ova dva vremenska perioda. Tre-ba ima ti u vi du da je kra jem ja nu a ra 2007. bi lo ne što uno sa sa le ske. Ka da bi se taj unos is klju-čio, re zul ta ti bi bi li još bli ži. To po tvr đu je či nje-ni cu da je raz li ka u po tro šnji hra ne u fa zi „mi ro-va nja“ pče la, pri spolj nim tem pe ra tu ra ma iz me-

đu –5° C i +10° C, ma la. Pro blem pod jed na kog gu blje nja to plo te klu be reguliše svo jim ela stič-nim pul si ra njem.

Ta be la 2 po ka zu je bi lans po tro šnje i uno sa u fe bru a ru, kao i broj ra mo va sa le glom kra jem tog me se ca. To je me sec u ko me se ubr za va raz-voj le gla, a uvek ima uno sa, od mi ni mal nog do so lid nog.

Ta be la 2 – Bi lans po tro šnje i uno sa

Pro sek

ra mo

va sa

le glo

m 26

. II 20

07.

Fe bru ar 2007. Fe bru ar 2008.

Pro sek

ra mo

va sa

le glo

m 25

. II 20

08.

Pros

ek po

košn

ici

Pros

ek za

najbo

lja

4 dru

štva

Pros

ek za

najsl

abija

4 d

ruštv

a

Pros

ek po

košn

ici

Pros

ek za

najbo

lja

4 dru

štva

Pros

ek za

najsl

abija

4 d

ruštv

a

2,7 – 0,66 kg – – – 1,9

kg– 2,25

kg– 1,0

kg 2,5

Slika 1 – Zimska potrošnja je bila na uobičajenom nivou

Dipl. ing. Mir ko Vi lus Ul. Radoja Kr sti ća br. 37/I-1237240 Trstenik037/712-177, 064/296-03-15

121

P^ELAR


Ko lo ne 1 i 8 u ta be li 2 po ka zu ju da oštri-na zi me ni je pre vi še bit na za ko li či nu le gla kra-jem fe bru a ra. Kra jem fe bru a ra pret hod ne go di ne u dru štvi ma je bi lo ne što vi še le gla, ali je unos bio zna čaj no ve ći, pa je ne ga tiv ni bi lans po ko-šni ci (ko lo ne 2 i 5) bio znat no ma nji. Po red to-ga što, po pče li, ja ča dru štva tro še ma nje hra ne, ona zbog znat no ve ćeg le gla, ukup nog bro ja pče-la i po red ve ćeg uno sa, ipak vi še po tro še od sla-bi jih (ko lo ne 6 i 7).

U ta be li 3 pri ka za ni su ukup ni re zul ta ti po-tro šnje i uno sa, kao i re zer ve hra ne na kra ju pe ri-o da od „130 zim skih da na“.

Ta be la 3 – Bi lans po tro šnje i uno sa

Pro seč nare zer vahrane

Od 21. X 2006. do 01. III 2007.

(130 da na)

Od 28. X 2007. do 01. III 2008.

(122 da na)Pro seč nare zer vahraneProsek po

košniciNajveća

potrošnjaProsek po

košniciNajveća

potrošnja

17,6 kg – 3,1 kg – 6 kg – 4,5 kg – 6 kg 12,7 kg

Iz ta be le se vi di da je pro se čan ne ga tiv ni sal-do znat no ve ći u fe bru a ru 2008, ne go u istom me se cu pret hod ne go di ne (ko lo ne 2 i 4). Raz lo-zi su na ve de ni u ko men ta ru uz ta be lu 2. Mak si-mal ni ne ga tiv ni sal do je pod jed nak (ko lo ne 3 i 5). Ko lo ne 1 i 6 po ka zu ju pro seč ne re zer ve hra-ne na kra ju fe bru a ra. One su pre ve li ke (oči gled-no ne uti ču na ve li či nu le gla) i po čet kom mar ta ne tre ba da pre đu 10 kg.

Kod uzi mlja va nja pred zi mu 2006/2007. opu stio sam se i osta vio pre ve li ke re zer ve hra ne. Zbog to ga sam pro le tos imao pro ble me sa ra mo-vi ma sa hra nom. Vi še pu ta sam ih pre me štao i na kra ju is cen trifu gi rao.

Ina če, pri li kom uzi mlja va nja, sva plo di šta svo dim naj vi še na 8 ra mo va. Na nji ma je naj ve ći deo klu be ta i sva po treb na hra na – 12 do 15 ki-lograma. Ona je ta ko sme šte na na pra vo me sto. U do njim na stav ci ma kod LR ko šni ca osta je naj-

vi še do 6 kva li tet nih pra znih ra mo va (ili sa ne-što ma lo hra ne). Is pod plo di šta DB ko šni ca če sto sta vljam pra zne po lu na stav ke.

Med iz iz va đe nih ra mo va is cen tri fu gi ram i

pre ma po tre ba ma sva kog dru štva, pre ko hra ni li-ca vra tim pče la ma, a vi šak osta vim za sti mu li sa-nje pro leć nog raz vo ja. Šta se ovim do bi ja? Do-bi ja se mno go:

sva hra na je na pra vom me stu; Qne ma ra mo va sa hra nom u „ve či toj“ re zer- Q

vi (do pro pa da nja);od lič na ven ti la ci ja ko šni ca; Qpra vo vre me na za me na sa ća; Qne ma pro leć nog iz ba ci va nja ra mo va sa Q

ma kar ma lo, te ško sku plje nog po le no vog pra ha;ima kva li tet nog me da za pro leć nu sti mu- Q

la ci ju;dru štvo se jed no stav no pro ši ru je i ostva ru je efe- Q

kat ši re nja ro ja, što je vr lo po zi tiv no, itd.Ko la te ral na ko rist zim skih me re nja je i u to-

me što pče lar, na ba zi iz me re nih vred no sti, zna ko ja su dru štva sa naj ma njom i naj ve ćom po-tro šnjom hra ne, ka ko bi na njih obra tio pa žnju i utvr dio raz log.

Slika 2 – Nema savremenog pčelarenja bez precizne kontrole mase košnica tokom cele godine

JAVNI POZIV IZVRŠNOG ODBORA SPOSaPo zi va mo sva dru štva i udru že nja pče la ra, po kra jin ske i re gi o nal ne sa ve ze da naj ka sni je do

30. ju na 2008. go di ne SPOS-u do sta ve: 1) Re še nje o re gi stra ci ji kod nad le žnog or ga na; 2) Po tvr-du o po re skom bro ju (PIB) i 3) Sta tut. Tre ba po sla ti i pot pi sa nu i ove re nu pri stup ni cu sa tek stom: Dru štvo/udru že nje pče la ra ____________________ iz _________________ pri hva ta da bu de član SPOS-a i pri hva ta nje gov Sta tut. Raz log za ova kav zah tev SPOS-a le ži u či nje ni ci da SPOS ne ras-po la že ured nom na ve de nom do ku men ta ci jom. Sva dru štva ko ja ne do sta ve po treb nu do ku men ta-ci ju u na ve de nom ro ku ne mo gu se sma tra ti čla no vi ma SPOS-a u 2008. go di ni, a nji ho vi čla no vi će se od 1. ju la 2008. go di ne sma tra ti pret plat ni ci ma na ča so pis Pče lar, po što nji ho va dru štva ne is-pu nja va ju osnov ne uslo ve da bu du čla no vi SPOS-a.

122 april 2008

P^ELAR

ZIM SKI GU BICII IZI MLjAVANjE PČE LI NjIH DRUŠTA VA

Prof. dr Jo van Ku lin če vić, Be o grad, [email protected]

Pre ma do sa da šnjim, isti na ne pot pu nim in-for ma ci ja ma, u to ku zim skog pe ri o da 2007–2008. u Sr bi ji, gu bi ci pče li njih dru šta va bi li su ne u o bi ča je no vi so ki. Po sto je in di ci je da bi u ne-kim kra je vi ma mo gli bi ti i do 30%. Ču je se da su ne ki pče li nja ci sko ro u pot pu no sti pro pa li. Pro pa da nja u je sen i u to ku zim skog pe ri o da bi lo je i ra ni jih go di na, u ve ćoj ili ma njoj me-ri, ali, po mom sa zna nju, ni ka da se ni je ras po-la ga lo sa ko li ko-to li ko tač nim po da ci ma, da bi se po u zda ni je ušlo u ana li zu uzro ka gu bi ta ka. Uglav nom se sma tra lo da je bi la u pi ta nju va-roa i nje no ne pra vo vre me no i ne do volj no efi ka-sno su zbi ja nje.

Ima ju ći u vi du kli mat ske i pa šne uslo ve ko-ji su vla da li u to ku le ta 2007. mo že se sa si gur-no šću tvr di ti da su oni bi li ve o ma ne po volj ni za pče li nja dru štva. Sve to je do vo di lo do stre-snog sta nja u pče li njim dru štvi ma, što je po go-do va lo ubi tač nom de lo va nju vi ru sa i dru gih mi-kro or ga ni za ma, po ve za nim ili ne po ve za nim sa pa ra zi ti ra njem va roe. Po sto ji osno va na sum nja da je udeo u to me ima la i no se ma ce ra nae ko-ja je u let njim me se ci ma skra ći va la ži vot od ra-slih pče la. Po zna to je da je ova vr sta no ze mo-ze po sled njih go di na ra ši re na u Evro pi, a kod nas je iden ti fi ko va na na uzor ci ma pče la iz ju go-i stoč ne Sr bi je 2006. go di ne. U Špa ni ji, a i ši re, pri hva će no je mi šlje nje da je no se ma ce ra nae uzroč nik iš če za va nja pče li njih dru šta va, mno-go kom plek sni jeg ka rak te ra ne go što se to obič-no mi sli.

Zim ske du go več ne pče le

Svim pče la ri ma je po zna to da u pče li njem dru štvu po sto je let nje – krat ko več ne i zim ske – du go več ne pče le. Od ovih dru gih za vi si uspe-šno pre zi mlja va nje i ob no va pče li njih dru šta va u dru goj po lo vi ni zi me i u pro le će. Zim ske du-go več ne pče le u av gu stu i sep tem bru, iz vo de se iz le gla ko je do bi ja hra nu mno go bo ga ti ju pro-

te i ni ma, ko ji na rav no po ti ču iz po le na. Za hva-lju ju ći to me, kod tih pče la for mi ra se ta ko zva-no ma sno tki vo. Zbog du go traj ne su še i ne do-stat ka kva li tet nog po le na u dru goj po lo vi ni le-ta, pro šle go di ne, pre ma ma đar skim ana li za ma, ma sno tki vo se for mi ra lo u znat no ma njoj me ri ne go što je to u nor mal nim go di na ma. Ta ko nas je dr He ge diš iz ve stio da je ko li či na ma snog tki-va bi la na ni vou od sve ga tre ći ne od uobi ča je-ne ko li či ne.

Dobra jesenja paša obezbeđuje kvalitetnu pripremu pčela za zimovanje

Na pče li nja ku „Api cen tra“, ko ji je bio na pa-ši sun co kre ta, pri li kom kon trol nog pre gle da, po-sled njeg da na av gu sta, bi lo je u pro se ku ma nje za oko dva okvi ra pče la u od no su na ra ni je go di-

123

P^ELAR


ne. Sun co kre to vog cvet nog pra ha je bi lo u dru-štvi ma, ali ne i dru gih vr sta po le na. A po zna to je da je sun co kre tov po len de fi ci ta ran u ne kim esen ci jal nim ami no ki se li na ma, što ga či ni ne do-volj no kva li tet nim za op ti mal nu is hra nu le gla. Sem to ga, po sto ji oprav da na sum nja da je za vre me sun co kre to ve pa še, do šlo do tro va nja he-mij skim sred stvi ma, bi lo da se ra di o di rekt nom tre ti ra nju po ljo pri vred nih kul tu ra ili in di rekt-no, pre ko se me na, si ste mi ci ma kao što je Ga u-čo (Ga uc ho je fa brič ko ime za ak tiv nu ma te ri ju po ime nu imi dac lo prid). U od re đe nom mo men-tu do šlo je do iz ne nad ne de po pu la ci je u pče li-njim dru štvi ma, ta ko da su u na stav ci ma osta-le sa mo po lu i zgra đe ne sat ne osno ve. Pre o sta le pče le su se na šle sa ma ti com i le glom u jed nom te lu ko šni ce. Svu da is pred ko šni ca bi lo je mno-go mr tvih pče la, ali se ni je mo gao utvr di ti iz vor even tu al nog tro va nja.

Su zbi ja nje va roe vr še no je sred stvi ma na ba zi ku ma fo sa (co u map hos), kao i sva ke go-di ne, od še stog sep tem bra, uz re dov no bro ja-nje opa lih pa ra zi ta na ulo šci ma is pod mre ža stih pod nja ča. Po sle do dat nog tre ti ra nja ok sal nom ki se li nom u no vem bru, iz ra ču na to je da je pro-seč na za ra že nost, za 86 pče li njih dru šta va bi la x = 1 185 va roa. U od no su na 2006. (x =1 385), to je ne što ma nje. Ovo uz na po me nu da na se-lek ci o nom pče li nja ku ni jed ne, pa ni ove go di-ne, ni je bi lo gu bi ta ka kao po sle di ca pa ra zi ti ra-nja va roe.

Kao pre ven ti vu pro tiv no ze mo ze, pče li nja dru štva po čet kom ok to bra 2007. go di ne, do bi la su po 2,5 do 3,0 li ta ra še ćer nog si ru pa sa fu ma gi-li nom. To je re dov na pro ce du ra na svim se lek ci-o nim pče li nja ci ma u sve tu, jer se ni ka ko ne sme do zvo li ti da od ga je ne ma ti ce za tr ži šte bu du no-ze mo zne.

Zim ski pe ri od i kli mat ske pro me ne

Ka rak te ri stič na je bi la i po ja va hlad nog pe-ri o da u dru goj po lo vi ni je se ni i u pr vom de lu ka len dar ske zi me, što ima do sta slič no sti sa zi-mom 2006–2007, dok je dru gi deo ovog pe ri o-da do sta to pao. To je uzro ko va lo ra nu po ja vu le-gla i ubr za nu po tro šnju med nih re zer vi. Po sto-je iz ve šta ji sa te re na da je u januaru i fe bru a ru, za vre me jed nog hlad nog pe ri o da, bi lo pro pa da-nja pče li njih dru šta va bez hra ne ili uklup ča va nja oko le gla i gu blje nja do di ra sa me dom. Bi lo je i

ce pa nja klu be ta sa de li mič nim ugi nu ćem. Kon-tro lom bro ja ugi nu lih pče la na mre ža stim pod-nja ča ma utvr đe no je znat no va ri ra nje u tom po-gle du. U ne kim dru štvi ma bi lo je od 1 000 do 2 000 mr tvih pče la, a u dru gi ma se ni je mo gla na ći ni jed na da bi se for mi rao uzo rak za pre-gled na pri su stvo no ze mo ze. Sve ovo je uoče-no to kom ja nu a ra, pre zna čaj ni jeg pro či snog iz-le ta. Pri su stvo spo ra no se ma apis i even tu al no no se ma ce ra nae bi lo je slič no kao i u pret hod-nim go di na ma.

Gu bi ci pče li njih dru šta va

Na onim pče li nja ci ma na ko ji ma su za be-le že ni vi so ki gu bi ci (a da uzrok to me ni je bio ne do sta tak re zer vi me da) uzrok je, ve ro vat-no, sti caj vi še fak to ra, kao što su: va roa, vi-ru si, no ze mo za, raz li či te po ljo pri vred ne he mi-ka li je kao i re zi due he mij skih sred sta va za su-zbi ja nje va roe, ko je se vre me nom na go mi la-ju u vos ku sa ća, po le nu i me du. Svi ti fak to ri kao i na čin ra da sa pče li njim dru štvi ma u to-ku se zo ne, uti ca li su na pre zi mlja va nje i vi si nu zim skih gu bi ta ka. U ne kim si tu a ci ja ma „oki-dač“ pri osla blje nom imu ni te tu pče li njeg dru-štva mo že bi ti sa mo je dan fak tor, kao što je ja-ko vi ru len tan mu tant vi ru sa, ko ji smr to no sno de lu je na pče le.

Sa obilnim unosom polena ovog proleća, zajednice su se preporodile

U vre me pi sa nja ovog član ka, ja vio mi se pče lar iz Be log Po to ka, pod Ava lom. Na pi ta-nje, ka ko su mu pče le, od go vo rio je da su mu sva pče li nja dru štva pre ži ve la zi mu i da se do-

124 april 2008

P^ELAR

bro raz vi ja ju, ali je do dao, da su nje go va dva pri ja te lja, na istom te re nu, pod istim okol no sti-ma, ima la 100% gu bit ke. Pre ma nje go vom tvr-đe nju, ni je bio u pi ta nju ne do sta tak hra ne. Ni-je dan od ovih pče li nja ka ni je se ljen. Su zbi ja nje va roe je vr še no na isti na čin. Slič nih iz ve šta ja je bi lo iz SAD 2006/2007. sa sta njem ko je kod njih na zi va ju CCD. De talj nom ana li zom, ta ko ugi nu lih pče la, nji ho vi is tra ži va či, na šli su ne-ko li ko vr sta vi ru sa, glji vi ca, bak te ri ja i dru gih mi kro or ga ni za ma, ali i po red sve mo gu će ana-li tič ke teh ni ke, ni su mo gli, sa si gur no šću, utvr-di ti šta je bio glav ni uzrok ta ko enorm nih gu-bi ta ka.

Uginuće od gladi ove zime nije bilo retko

Če sto se po sta vlja pi ta nje šta ura di ti sa sa-ćem i me dom pre o sta lim u dru štvi ma za či je ugi nu će ne ma kon kret nog ob ja šnje nja. Pre ma jed nom ame rič kom is tra ži va nju, pa ket ni ro-je vi, na se lje ni na sa će od pče li njih dru šta va, ko ja su stra da la od CCD (Co lony col lap se di-sor der) ni su se raz vi ja li nor mal no, jer su ima-li ma nje pče la i le gla u od no su na one ro je ve ko ji su do bi li sa će tre ti ra no sir ćet nom ki se li-nom ili ga ma ra di ja ci jom. Za na še pče la re bi bi lo do bro ovo pr vo, zbog mo guć no sti da su obe vr ste no ze mo ze mo gle ima ti ude la u pro-pa da nju dru šta va, dok im je ova dru ga me to da si gur no ne do stup na. In ten zi tet pri su stva spo-ra u uzor ci ma ugi nu lih pče la la ko se do ka zu-je pre gle dom pod obič nim mi kro sko pom, što se pre po ru ču je i za pče le iz na iz gled nor mal-nih pče li njih dru šta va. Raz li ku iz me đu dve vr-ste no ze me ni je mo gu će utvr di ti pod obič nim mi kro sko pom.

Što se ti če vi ru sa, ta ko đe pre ma ame rič kim sa zna nji ma, oni se naj vi še za dr ža va ju u po le-nu, pa pre ma to me, ne bi ga tre ba lo ko ri sti-ti u no vo for mi ra nim pče li njim dru štvi ma. Re-ci mo, u slu ča ju za ra ža va nja dru štva vi ru som me ši na stog le gla, po ka za no je ne što vr lo zna-čaj no. In fi ci ra ne pče le ko je sa ku plja ju po len, ja ko ga za ra ze vi ru som dok mu do da ju se kre-te svo jih žle zda, pa se sma tra da je on ve ći iza-zi vač bo le sti od sa mih pče la. Ni je ja sno ko-li ko du go pče li nji vi ru si za dr ža va ju vi ru lent-nost iz van ži vih će li ja od ra slih pče la i pče li-njeg le gla.

Ne ki na ši pče la ri, kao i u dru gim ze mlja-ma, sklo ni su da shva te ova kve ma sov ne po-ja ve gu bi ta ka pče li njih dru šta va kao znak da je je di ni iz laz di ći ru ke od pče lar stva. To ni u kom slu ča ju ni je ta ko. I u pro šlo sti, pre po ja ve va roe i dru gih sa vre me nih ne po volj nih fak to-ra, bi lo je po vre me nih ma sov nih gu bi ta ka pče-li njih dru šta va. Ta kva po ja va, za pa že na je još u dru goj po lo vi ni XIX ve ka u Evro pi, a ka sni je u SAD i Austra li ji. Ve ro vat no je to bi la po sle-di ca onog što se u pri ro di do ga đa u od re đe nim ci klu si ma, ka da mi kro or ga ni zmi (vi ru si, bak-te ri je, glji vi ce i dr.) u svom de lo va nju do stig-nu ta kvu vi ru lent nost, da do vo de do ma sov nih uni šte nja do ma ći na, ali u isto vre me i sa mih se be. Na kon to ga, do la zi do br ze ob no ve po-pu la ci je do ma ći na, u kon kret nom slu ča ju dru-šta va me do no sne pče le, od pre ži ve log ge net-skog ma te ri ja la. Na taj na čin, do la zi do iz ra ža-ja pri rod na se lek ci ja u fa vo ri zo va nju re zi sten-ci je na ne po volj ne či ni o ce, bi lo ko jeg ka rak te-ra. Dru ga je stvar što sa vre me ni čo vek, u kon-kret nom slu ča ju pče lar, po ku ša va da po sva-ku ce nu, pri me nom raz li či tih ne pri rod nih in-ter ven ci ja, sa ču va sva pče li nja dru štva, zbog svog eko nom skog in te re sa.

Da se, zbog tog in te re sa za pče la re i dru-štvo u ce li ni ne bi u pot pu no sti pre pu sti li pri-rod noj se lek ci ji i eks trem no vi so kim gu bi ci ma pče li njih dru šta va u je se njem i zim skom pe ri-o du, neo p hod no je kon ti nu i ra no obez be đi va ti što op ti mal ni je uslo ve za ži vot pče li njeg dru-štva, kao i ade kvat nu za šti tu od bo le sti, pa ra-zi ta, akut nog i hro nič nog tro va nja

Kom bi na ci jom bi o lo ških i dru gih me ra, tre ba pra vo vre me no dr ža ti varou pod kon tro-lom, za hva lju ju ći ko joj i pre ko ko je, do la zi do iz ra ža ja de struk tiv nost vi še vr sta vi ru sa, po-seb no vi ru sa de for mi sa nih kri la (DWV), kao i ni za dru gih mi kro or ga ni za ma. Ne tre ba spa-

125

P^ELAR


ša va ti ostat ke pče li njih dru šta va sa pče la ma i le glom u ko me se na la zi va roa sa ve ro vat no vi so ko vi ru lent nim mu tan ti ma vi ru sa i dru gih mi kro or ga ni za ma, jer će se na taj na čin ugro-zi ti pre o sta la, još neo šte će na pče li nja dru štva. Iz istih raz lo ga ne tre ba do zvo li ti gra bež na ta-ko sko ro do kraj če nim pče li njim dru štvi ma, jer je i to na čin ko ji će po spe ši ti odr ža va nje i ši re-nje smr to no sne za ra ze.

Na pčelinjaku Božidara Miajilovića iz Lučana: Kod zajednica koje su dobro pripremljene za

zimovanje nije bilo problema sa prezimljavanjem

Po vre me nom kon tro lom pri su stva spo ra no-se ma apis i even tu al nim su zbi ja njem ovog obo-lje nja od ra slih pče la tre ba sma nji ti uti caj ove, po

svoj pri li ci en de mič ne za ra ze, na du ži nu ži vo ta od ra slih je din ki pče la, a ne kad i ma ti ca. Po go to-vu ka da se zna da je i no se ma ce ra nae pri sut na na na šim pče li nja ci ma.

Obez be đi va njem op ti mal nih re zer vi me da i kva li tet nih iz vo ra po le na, do bi će mo vi tal ni ja pče li nja dru štva za pre zi mlja va nje, a ti me i po-ja ča nu ot por nost na bo le sti.

Osta je di le ma šta či ni ti u to ku se zo ne, ka-da je u pi ta nju pa ša sun co kre ta, a mo žda i ulja ne re pi ce, jer to su po ljo pri vred ne kul tu-re či je se se me sve vi še tre ti ra pre pa ra ti ma na ba zi imi da klo pri da (imi dac lo prid). Kao što je pret hod no na ve de no, po sto ji osno va na sum-nja da ta he mij ska sred stva, pre ko nek ta ra i po le na, do pri no se hro nič nom sla blje nju, pa i pro pa da nju pče li njih dru šta va (za de ta lje po-gle daj te Pče lar za no vem bar 2004. go di ne, na 486. stra ni).

Sa dru ge stra ne, eg zi sten ci ja ve li kog bro ja pče la ra za vi si od do bi je nog me da sa tih ulja-ri ca.

Da li po ljo pri vred ni ci oče ku ju da će im se pri no si se me na po ve ća va ti bez pri su stva pče la? Mo žda se i to ču do de si, u šta nor ma lan po zna va-lac ulo ge me do no snih pče la u opra ši va nju ovih i dru gih bi lja ka ne mo že po ve ro va ti.

Po zi va mo sva dru štva i udru že nja pče la ra da nam do 30. apri la pi sme no do sta ve spi sak pro-ble ma ti ke u pče lar stvu sa pred lo gom re še nja (ako ga ima ju). Sva ki pro blem mo ra da bu de na-pi san krat ko i ja sno, naj bo lje u jed noj re če ni ci, a pred log re še nja tre ba da bu de kon kre tan i re a-lan. IO će raz mo tri ti pri spe le pred lo ge, upo re di ti sa svo jim spi skom pro ble ma ti ke i iza bra ti naj bo-lja re še nja. Od vas se oče ku ju ide je, jer vi še lju-di vi še zna. Sa mo ta ko će mo do ći do naj bo ljih re-še nja. Naj va žni ja pro ble ma ti ka ko ju je već de fi-ni sao IO je sle de ća: stro gi pro pi si za re gi stro va-nje pro sto ri ja za pri jem, vr ca nje i pa ko va nje me-da i dru gih pče li njih pro iz vo da u do ma ćin stvu; upo tre ba no vih ge ne ra ci ja pe sti ci da u sun co kre-tu i ku ku ru zu (Ga u čo itd.); pr ska nje vo ća u cve-tu; za bra nje na slo bod na pro da ja ma ti ca, ro je va i pče li njih dru šta va u ko ji ma ne ma se lek ci o ni sa-nih ma ti ca; ne mo guć nost sta vlja nja me da u ma-lo pro da ju od stra ne pče lar skih ga zdin sta va ko-ja is pu nja va ju sa ni tar ne i ve te ri nar ske uslo ve, a bez re gi stro va nja pred u ze ća; vi so ka ce na ve te ri-

nar skih pre gle da pče la, i da lje sa pre gle dom na va rou i no ze mo zu ko jih ima u sko ro svim ko šni-ca ma i ko je su dav no iz ba če ne iz pro gra ma me-ra u raz vi je nim pče lar skim ze mlja ma; ne po sto-ja nje de la ve te ri nar ske slu žbe ko ja bi se ba vi la sa mo pče lar stvom kao u raz vi je nim pče lar skim ze mlja ma; ne po volj ni uslo vi re gi stra ci je na men-skih pče lar skih vo zi la; ne po sto ja nje SPOS-ovog re pu blič kog saj ma pče lar stva; ne po sto ja nje do-bro osmi šlje ne mar ke tin ške kam pa nje za po ve ća-nje po tro šnje pče li njih pro iz vo da; ne za vr še na re-gi stra ci ja pče li nja ka; ne po sto ja nje sub ven ci ja po ko šni ci kao u dru gim ze mlja ma u tran zi ci ji; ne-po sto ja nje ade kvat ne kon tro le kva li te ta pče li njih pro iz vo da i pro iz vo da na nji ho voj ba zi na tr ži štu; ne po sto ja nje ade kvat ne kon tro le kva li te ta le ko va za pče le na tr ži štu; ne po sto ja nje do volj nog bro ja pro pi sa ko ji bi se od no si li sa mo na pče lar stvo (a ne da se na ši pro iz vo di svr sta va ju uz ne ke dru ge ko ji ne ma ju ni ka kve ve ze sa pče lar stvom); ne po-sto ja nje ade kvat ne sa rad nje sa šum skim ga zdin-stvi ma što uzro ku je broj ne pro ble me za pče la re.

JAVNI POZIV IZVRŠNOG ODBORA SPOSa

126 april 2008

P^ELAR

Iz ve štaj o vi so kom gu bit ku pče la u SAD ovog pro le ća je uža sa va ju ći, ne sa mo za pče la re, već i za ce lo kup nu jav nost.

Udru že nja pče la ra, kao i In sti tut za pče lar-stvo u Fraj bur gu, mo gli su se po hva li ti da je u Ne mač koj, u pro le će 2007. go di ne, na kon pre zi-mlja va nja, sve bi lo u naj bo ljem re du. Me đu tim, ovog pro le ća je mno go toga dru ga či je.

Slabljenje društava tokom ove zime lako je dovodilo do grabeži

Već u ra no le to 2007. go di ne, struč nja ci sa In sti tu ta za pče lar stvo su upo zo ri li pče la re na mo gu ću opa snost i po sa ve to va li ih da, što ra ni-je, iz vr še tret man pro tiv va roe na svo jim pče li-nja ci ma. Ob zi rom na re la tiv no to plu zi mu (go-di na 2006/2007) do šlo je do raz vo ja va roe mno-go ra ni je ne go ina če. Ak tu el ni po da ci iza zva-li su bo ja zan me đu struč nja ci ma. Na kon pred-sta vlje nih pro ce na o za ra že no sti pče li nja ka, od stra ne ti ma za raz voj pče lar stva sa In sti tu ta za pče lar stvo, utvr đe no je da u Ne mač koj ima pre-ko 30% pre ko mer no za ra že nih pče li njih dru šta-va. Slič na si tu a ci ja, prak tič no ni šta bo lja, bi la je i u Austri ji, Ita li ji i Švaj car skoj. Pro te klih pet go di na ve ći na pče la ra ni je ima la ni ka kvih gu bi-ta ka, ta ko da je ovo bi lo ru še nje nji ho vog vi še-go di šnjeg sna.

VE LI KI GUBICI PČE LA

I U NEMAČ KOJDr Wol fgang Rit ter rit ter @bi e nen ge sund he it.de, www.bi e nen ge sund he it.de Pre vod: Mr Da ni je la Ja šin, Ele mir(Tekst je ob ja vljen u ne mač kom ča so pi su "Die bi e ne" za mart 2008. go di ne)

Pro na đe no je mno go va roa, ali i vi ru sa

Pred sta vlje ni su re zul ta ti mo ni to rin ga spro-ve de nog ši rom Ne mač ke, to kom is tra ži va nja uzro ka gu bi ta ka pče li njih dru šta va. Na pr vi po-gled, na kon re dov nih pre gle da dru šta va (80 dru-šta va sa te ri to ri je Fraj bur ga i 350 dru šta va iz ce-le Ne mač ke), od stra ne NRL (Me đu na rod na i na-ci o nal na re fe rent na la bo ra to ri ja) i CVUA-Fraj-burg (La bo ra to ri ja za he mij ska i ve te ri nar ska is-pi ti va nja Fraj burg) u vi še od 90% uzo ra ka ugi-nu lih pče la i tru to va na đe ne su va roe. Me đu tim, za pa že ni su i de for mi te ti kri la pče la iza zva ni de-lo va njem vi ru sa de for mi sa nih kri la. Za jed nič ko de lo va nje ova dva fak to ra (va roe i vi ru sa) iza-zva lo je ve li ke gu bit ke na pče li nja ci ma. Iz ne na-đu ju će je da je u 50% is pi ta nih pod ruč ja pro na-đen i vi rus akut ne pče li nje pa ra li ze. Pr vi put je ovaj vi rus izo lo van pre 20 go di na i to na sla bim pče li njim dru štvi ma, ta ko da ne sum nji vo po sto-ji ve za iz me đu ja či ne pče li njeg dru štva i po ja-ve ovog vi ru sa. Me đu tim, već du že vre me on ni-je imao zna čaj ni jih uti ca ja na pče li nje za jed ni ce. U SAD-u je, pri pregledu pče la zbog sin dro ma ne sta ja nja (CCD), izo lo van i izra el ski tip vi ru sa, ko ji je ina če sla bo ras pro stra njen.

No ze mo za je za be le že na u 25% slu ča je va. Ubr zo je izo lo van i no vi tip uzroč ni ka, no se ma ce ra nae. Osta lo je ne ja sno da li je ovaj no vi tip no ze mo ze uzrok ili po sle di ca ak tu el nih de ša va-nja.

Tret man va roe naj če šće sti gao pre ka sno

Pče la ri ima ju svo je usta lje ne me to de za su-zbi ja nje va roe. Mno gi ne uzi ma ju u ob zir sa ve-te struč nja ka (eks pe ra ta), ili to či ne ka da je već i

127

P^ELAR


su vi še ka sno. U pro te kloj go di ni ni je bi lo većih pro ble ma, ali ovu go di nu ka rak te ri še pu no ugi-nu lih dru šta va.

Če sto je, već sre di nom av gu sta, broj va roa to li ko ve li ki da bit no na ru ša va zdra vlje pče la i či ni ih po god nom pod lo gom za raz voj raz li či-tih vi ru sa, od no sno vi ru snih obo lje nja. Ka sni ji tret ma ni va roe ima ju za ka sne li efe kat i de li mi-čan uspeh.

Ko ja dru štva, ka da, i gde su bo ra vi la – če-sto su pi ta nja po sled nja u ni zu onih bit nih za de-fi ni sa nje pra vi la ra da sa pčelama u pod ruč ju na ko me se na la zi pče li njak. Me đu tim, to su naj va-žni ja, ako ne i od lu ču ju ća pi ta nja. Fak to ri oko-li ne, kao što su kli ma, vr sta pče li nje pa še, njen obim kao i gu sti na na se lje no sti pče li njih dru šta-va, ima ju pre sud nu ulo gu. Me đu sob na uda lje-nost pče li njih dru šta va u okru že nju, ipak je naj-va žni ji fak tor ve zan za ši re nje va roe.

Za ra že ne pče le le te do pče li njih dru šta va u svom okru že nju i no se sa so bom va rou i vi ru-se. To ubr zo do vo di do obo lje nja do ta da zdra vih pče li njih dru šta va. Na pod ruč ji ma gde se ve li ki broj dru šta va na la zi na ma lom pro sto ru, pro blem do bi ja ta ko zva ni do mi no efe kat. Što su dru štva i sa mo pod ruč je otvo re ni ji (pri stu pač ni ji i pri ma-mlji vi ji pče la ri ma), to je i br ži raz voj va roe na tom pod ruč ju.

Za jed nič ko de lo va nje vi še fak to ra

Po me nu ti fe no men je u SAD-u opi san kao CCD, a u Ne mač koj kao „Ko laps pče li njih dru-šta va“. Pče la ri ko ji ni su se li li svo je pče le su u svo jim pče li nja ci ma to kom pre gle da, na op šte iz ne na đe nje, pro na šli sve ga ša ku pče la. Na red-nih ne de lja su se ja ča dru štva me đu sob no uni-šta va la.

Bez sum nje, stres iza zvan za ga đe njem ži vot-ne sre di ne, kao i pro ble ma tič nim iz vo ri ma hra ne, ima ve li ki uti caj na ot por nost ne kog or ga ni zma (pad imu no lo škog si ste ma). Pri to me se ne sme

za bo ra vi ti i uti caj va roe, vi ru sa i/ili bak te ri ja, što sve za jed no ima ka ta stro fa lan is hod.

Sa po ra stom tem pe ra tu re kra jem zi mo va nja, po či nje za pče le naj te ža fa za u nji ho vom ži vot-nom ve ku – ne go va nje le gla. Is tro še ne zim ske pče le mo ra ju da iz ve du no vu ge ne ra ci ju pro leć-nih. Ta da se mogu javiti i dru gi problemi (pro liv, iz o sta nak pro či snog le ta…), ko ji su osno va za raz voj no ze mo ze, što iza zi va da lje šte te na pče-li nja ku. Zbog to ga i ja ka dru štva mo gu da po sta-nu sla ba.

Ovo je, što je i ra zu mlji vo, po seb no raz o-ča ra va ju će, fru stri ra ju će i prak tič no tra gič no za pče la re po čet ni ke. Ipak, pče lar stvo je još uvek, u znat noj me ri, u skla du sa pri ro dom (za raz li ku od uz ga ja nja nekih dru gih ži vo tinj skih vr sta), te se sto ga ja če su prot sta vlja raz li či tim is ku še nji-ma. To ga su pče la ri sve sni. Upra vo ta bli skost sa pri ro dom, či ni pče lar sku de lat nost ta ko na pe tom i ži vot nom, a pčelare pod sti če na da lji rad. Za-to je, uz ve li ka od ri ca nja i sve bo lje raz u me va-nje na či na ži vo ta pče la, mo gu će za jed ni štvo sa nji ma, a ti me i do bi ja nje me da i osta lih pče li njih pro iz vo da.

U drugoj polovini marta je jako zahladilo, što je omelo pčele da lete na pašu i znatno usporilo razvoj društava, što se neće dobro

odraziti na iskorišćenje prve paše

JAVNI POZIV IZVRŠNOG ODBORA SPOSaPo zi va mo sva dru štva i udru že nja pče la ra da do 30. apri la ja ve čla nu IO SPOS-a sa svo je te ri-

to ri je ori jen ta ci o ni pro ce nat gu bi ta ka u nji ho voj or ga ni za ci ji sa mo gu ćim raz lo zi ma ugi nu ća. Tre-ba na ve sti lo ka ci je na ko je su se lje na ugi nu la dru štva pret hod ne go di ne i vr stu pri hra ne ko ja im je da va na u je sen to kom su šnog pe ri o da. Mo li mo vas da se oda zo ve te ovoj ak ci ji, jer bez eg zakt nih po da ta ka mi ne mo že mo da tra ži mo po moć od nad le žnih.

128 april 2008

P^ELAR

TO PLOT NI GU BI CI PČE LI NjIH DRU ŠTA VA

to kom zi mo va nja i pro leć nog raz vo ja

V. I. Le be dev, A. I. Ka sja nov Na uč no i stra ži vač ki in sti tut za pče lar stvo, Ru si jaPre veo s ru skog i pri pre mio: Prof. dr Mi lan Ći ro vić, Kra gu je vac

Sva kog pče la ra in te re su je ka ko „ku ća“ pče-li njeg dru štva – ko šni ca, uti če na nje go vu za šti-tu u su ro vom zim skom pe ri o du i u ra no i var lji-vo pro le će, pre sve ga u po gle du to plot nih gu bi-ta ka. Do sa da je bi lo uglav nom ne po zna to ko ji se deo to plo te iz pče li njeg gne zda gu bi kroz le-to, dno, zi do ve i po klop nu da sku (krov), kao i to ka kav uti caj ima de blji na da ske na to plot ne gu-bit ke. Sve je to ve o ma zna čaj no za even tu al no sma nje nje tih gu bi ta ka i uspe šno pre zi mlja va nje i pro leć ni raz voj pče li nje za jed ni ce.

Od go vo re na sva po me nu ta pi ta nja, pče la ri će do bi ti iz ovog na uč no-eks pe ri men tal nog ra-da dvo ji ce is tak nu tih na uč ni ka In sti tu ta za pče-lar stvo Ru si je.

Do zvo lom da se ovaj vr hun ski na uč ni rad pr-vo ob ja vi u na šem ča so pi su, pro fe sor Le be dev uka zu je po seb no po što va nje pče la ri ma Sr bi je s ko ji ma se mno go pu ta dru žio.

Pr vi deo ra da, zbog vi so kog na uč nog ni voa, ve ro vat no će bi ti ne do volj no ra zu mljiv pro seč-nom pče la ru, ali dru gi deo, na ro či to za ključ ci, pred sta vlja će pra vu dra go ce nost za sve pče la re. Ako bi se iz ce li ne iz dvo jio sa mo dru gi deo, iz ve-de ni za ključ ci ne bi bi li to li ko ube dlji vi. Zbog to-ga se pre vo di lac od lu čio da rad pre ve de u ce li ni, bez ika kvog skra ći va nja.

M. Ći ro vić

U prak si pro jek to va nja i na ro či to eks plo a ta-ci je ko šni ca, če sto se na me će pi ta nje o ulo zi po-je di nih de lo va – le ta, dna, kro va i zi do va u ukup-nim gu bi ci ma to plo te, od pče la ka spo lja šnjoj sre di ni.

Ve ći na ru skih pče la ra, za vre me zi me, prak-ti ku je gor nje uto plja va nje i boč na uto plja va nja gne zda spe ci jal nim ja stu ci ma, a pri zi mo va nju na po lju, osim to ga, omo ta va ju ko šni ce ru be ro-i dom, slam nim asu ra ma ili ih za si pa ju sne gom. Isto vre me no, ino stra ni pče la ri, uklju ču ju ći ze-mlje sa hlad nom kli mom, dr že pče le u ko šni ca-

ma bez ika kvih ja stu ka i bi lo ka kvog uto plja va-nja zi do va.

Pred u zi ma ni su vi še krat ni po ku ša ji da se oce ni uti caj tih pa ra me ta ra na is hod i kva li-tet zi mo va nja pče li njih dru šta va, ali do ne kih za klju ča ka oni ni su do ve li. Uzrok to me, ka ko nam se či ni, je ste što su se na ta kav, u su šti-ni teh nič ki pro blem, na do ve zi va li bi o teh nič ki fak to ri.

U ve zi s tim, mi smo po ku ša li da taj pro blem re ši mo pu tem ne po sred nog me re nja to plot nih to-ko va ko ji se de ša va ju u ko šni ci.

Tehnički detalji eksperimenta

Za iz vo đe nje ogle da, na pra vlje ne su i to-kom ni za go di na pri me nji va ne dve ko šni ce – ka-lo ri me tri. She ma jed ne od njih pri ka za na je na sli ci 1. Ona pri ma 10 ra mo va sa ća di men zi ja 435×230 mm1 i pred sta vlja omo tač (1), iz ra đen od plo ča ko je obra zu ju dno, če ti ri zi da i krov2, učvr šće nih za me tal ni ske let za va ren od me tal-nih uga o ni ka di men zi ja 20×20 mm. Plo če su iz-ra đe ne od plek si gla sa de blji ne 10 mm.

Unu tar omo ta ča (ku ti je) raz me šte ni su ra-mo vi sa ća (9), sa pče la ma i re zer va ma hra ne. Na pred njem zi du na pra vlje no je do nje (4) i gor nje (2) le to, a u nad ram nom pro sto ru – ven ti la ci o-ni otvo ri (10).

Na po vr ši na ma plo ča, rav no mer no su iz bu-še ni otvo ri kroz ko je su pro vu če ni ko ma di ži-ce, obra zu ju ći ter mo pa ro ve3. Za opre ma nje ta-kve ko šni ce ko ri šće na je ba kar na (6) i ži ca od ko pe la4 (5). Spo je vi ži ca (7) raz me šte ni su na-

1 U Rusiji se računaju spoljašnje dimenzije rama. Dužina satonoše LR rama je skraćena i svedena na dužinu DB rama. Da-kle, u ovom slučaju reč je o LR ramu (prim. prev.).

2 Ovde i nadalje to je gornji poklopac ili poklopna daska (prim. prev.).

3 Termoelementi (prim. prev.).4 Kopel je legura koja sadrži 56% bakra i 44% nikla. Mno-

go se koristi u termotehnici za izradu termoparova (prim. prev.).

129

P^ELAR


iz me nič no, čas na jed noj, čas na dru goj stra ni plo če. Svi ter mo pa ro vi spo je ni su na iz me nič-no i ima ju iz vo de ko ji se za vr ša va ju uti ka či-ma (8), s ko jih se, po sred stvom mer nog pri bo-ra (12), mo gu sni ma ti ve li či ne elek tro mo tor ne si le (EMS), ko ju raz vi ja ju ba te ri je ter mo pa ro-va na sva koj plo či.

Po vr ši ne plo ča, sa jed ne i dru ge stra ne, po-kri ve ne su epok sid nom smo lom. Pri ba žda re-nju, sa sta vlja ne su po dve jed na ke plo če i iz-me đu njih je na me štan ra van elek tro gre jač. Vr-še no je re gi stro va nje sna ge ko ju je oslo ba đao gre jač (u va ti ma) i njoj od go va ra ju ća ve li či na EMS (u mi li va ti ma). Sna ga pre da va na gre ja ču de lje na je na po la, jer je to plot ni tok išao na dve plo če.

La ko je do ka za ti, da je, shod no Fu ri je o vom za ko nu, ve li či na to plot nog to ka, ko ji pro la zi kroz plo ču, pro por ci o nal na ra zli ci tem pe ra tu ra na nje-nim po vr ši na ma, ili, što je isto, ve li či ni EMS ko-ju raz vi ja ba te ri ja ter mo pa ro va.

Sl ik a 1 – She ma košni ce-kalorimetra: 1 – omotač ; 2 – gornje leto; 3 – zatvarač; 4 – d o nje leto; 5 – žica

od kopela; 6 – bak arna žica; 7 – spoj ž ic a; 8 – u ti ka č; 9 – ram sa saćem ;

10 – v entilacion i ot vo r; 11 – kab al; 12 – merni pri bor.

Na taj nač in , izmerivši veličin u EM S sa sva-ke pl oč e, mogu će je i de nt ifiko vat i topl otni tok kroz el em en te košnice – zidove , dno, krov, a sabira jući i h, odredit i ukupno izlučivanje to pl-ote društva.

Drugi k al orimet ar i ma o je isto takv u k on-strukc ij u, prima o ta kođ e 10 r am ov a, ali je b io dime nzi ja 435 ×300 mm5. Baterije te rm op ar ova

5 Spoljašnje dimenzije DB rama, po ruskom standardu (prim. prev.).

na svim elementi ma spoje ne su naizmenič no, pok az uj uć i izlučiva nje toplote društv a. Ukupan broj ter mopar ov a bio je 1 124, a de bljina zida – 4 mm .

Ogledi s k al or imetrom sa ramom 435×230 mm v ršeni su kako u k lima-ko mori Feut ro n–300–1, tako i sa živim pč elama. S kalori metro m s a ra mom 4 35 ×3 00 mm – samo sa ž iv im pčelam a.

Pč ele smo drža li čitave g odine na ot vo renom prostoru. Rad i izrav na vanja k ole banja sp oljaš nje te mper ature i radi zašti te od sun čevog zr ač enj a, koš nice sm o post avljali u drv en e ko žuhe (futro le).

Toplo tn o-zašt itne osob in e bilo koje to plotno-izolirajuće ko nstrukci je, mogu s e okarakte risati njen im to plotnim o tporom koji i ma jedinic e °C/ W (st epen /vat). A ko se g ovori o zi mskom kl-ubetu, to uk upan t op lotni ot por Ru mo že da se p redst avi u vidu s um e toplot ni h otpora: gnezda Rg, zida košnice Rz i otpor a pre la za top lote od sp olj ašnje strane k oš nic e ka spolja šnjoj sr ed ini Rs , tj. Ru =R g+ Rz+ Rs, ° C/W.

U og le du s klima -komoro m bile su određe ne s ve te ko mp onent e. Kao mod el klubet a, b ila je i sk orišćen a š up lja al um in ij umska lo pt a prečnika 2 00 mm, mont irana u pčelinje s ać e i z agre vana ele ktričnom e nergijom.

Rezultati ispitivanja

R ezultati i spitivanja prikazani su u tabe li 1, iz k oje se vidi da na jmanju toplotnu z aš tit u ima grej ač b ez ikakvo g omotač a6 – 1°C /W, tj. skor o d va put a manju nego grej ač u košnici od 10 mm pleksig lasa .

Ne razl iku je se mn og o od nj ega i gr eja č, mad a zašti ćen saće m, ali bez omotač a (1,1°C/ W). Sas vim je oč ig ledno da konvektiv ni to kovi, k oji zaplj uskuj u k lu be, s lobodno odlaze u o kolni pr-os tor. Oda tle sledi da pče li nja druš tva , za vreme z im e, treba da budu zaštićena makar platnom (tkaninom).

Ukupan toplotni otpor u košnici od pleksi-glasa debljine 10 mm, što je ekvivalentno drve-nom zidu debljine 11 mm, samo je za 37% niži u odnosu na isti zid utopljen stiroporom deblji-ne 50 mm, što je ekvivalentno drvenom zidu de-bljine 183 mm.

Neočekivano velikim pokazuje se toplotni otpor prostora košnice nezauzetog pčelama. On

6 …i bez saća i bez košnice–kalorimetra (prim. prev.)

12

3

4

5 6 7

8

9

10

1112

130 april 2008

P^ELAR

je u svim ogledima iznosio 1,4–1,8, prosečno 1,6 °C/W ili 60–74% od ukupnog.

Nije veoma jako uticalo na ukupan toplot-ni otpor utopljavanje košnice jastucima i otva-ranje leta.

Otpor odavanju toplote na spoljašnjoj povr-šini košnice Rs nije karakterističan i u uslovima klima-komore menjao se u granicama 7–24% od ukupnog. U prirodnim uslovima on se može ka-rakterisati drugim veličinama.

Koristeći dobijene vrednosti toplotnih ot -pora, izračunali smo ukupnu količinu toplo te koja se gubi u našem eksperimentu s koš nicom-kalorimetrom. Proračun smo izvršili pri spoljaš-njim temperaturama –5, –10, –15, –20 i –25 °C, a temperaturu grejača smo uzeli konstantnu i jed-naku 13 °C.

Dobijene vrednosti izlučene toplote naneli smo na termogram pčelinjeg društva, čija je za-premina klubeta pri punoj zbijenosti odgovarala zapremini lopte-grejača (zapreminu lopte pode-sili smo prema zapremini klubeta).

Rezultati takvih analiza prikazani su na sli-ci 2, iz koje se vidi njihovo dovoljno blisko po-dudaranje.

Slika 2 – Opitni i proračunski gubici toplote pčelinjeg društva u košnici od pleksiglasa debljine 10 mm:

● – u opitima s društvom; – proračunski.

Proračunski gubici toplote različitih omota-ča, sastavljeni po rezultatima ogleda, pokazuju da toplotni otpor košnica zaista utiče na toplotne gubitke. Međutim, taj uticaj je relativno mali (ta-bela 2). Tako, pri –20°C košnica od daske deblji-ne 25 mm gubi 16,2 W toplote, a ista takva koš-nica s debljinom zida 50 mm – 15,3 W, tj. manje samo za 5,5%.

Zbog toga, verovatno, nije neophodno suviše uvećavati debljinu zida košnice.

Ovo potvrđuje onu činjenicu da su pčele, kao rezultat duge evolucije, izgradile mehanizam re-gulisanja temperature u svom gnezdu, koji nije u vezi s povećanjem termičkog otpora same ogra-de. Ovome možemo pridružiti izolaciju zimskog klubeta saćem.

Bili su sprovedeni ogledi za određivanje gu-bitaka toplote za pojedine elemente košnice na-seljene pčelama. Rezultati su prikazani u tabe-li 3.

Tabela 3. Gubici toplote košnice-kalorimetra naseljene pčelama, u %

Element košnice Zimski period Ranoprolećni periodKrov 17,2 41,9

Zidovi 74,0 48,8Dno 8,8 9,3

Prvobitno, košnice su se izrađivale is klju -čivo sa donjim letom; gornje se pojavilo kao do-puna u predelima gde su društva u periodu zi-movanja ostavljana napolju i njihov donji deo bio zasipan snegom. Nadalje, pitanje o letima preraslo je u jedno od najdiskutabilnijih. Jed-ni pčelari predlažu zimovanje s donjim, drugi s

Tabela 1. Toplot ni otpor e lemenata koš nice

Br. Pokazatelj R u °C/W

R g R z R s°C/W % °C/W % °C/W %

1 Grejač bez saća van košnice 1,0 – – – – – 1002 Model pčelinjeg klubeta van košnice 1,1 – – – – – –3 Model pčelinjeg klubeta u košnici od pleksiglasa, leta otvorena 1,9 1,4 74 0,1 5 0,4 214 Model pčelinjeg klubeta u košnici od pleksiglasa, leta zatvorena 1,9 1,4 74 0,1 5 0,4 21

5 Model pčelinjeg klubeta u košnici od pleksiglasa sa jastukom, leta otvorena 2,1 1,6 76 0,1 5 0,4 19

6 Model pčelinjeg klubeta u košnici od pleksiglasa sa jastukom, leta zatvorena 2,2 1,6 72 0,1 4,5 0,5 23,5

7 Model pčelinjeg klubeta u košnici od pleksiglasa utopljenoj stiroporom, leta otvorena 3,0 1,8 60 1,0 33 0,2 7

8 Model pčelinjeg klubeta u košnici od pleksiglasa utopljenoj stiroporom, leta zatvorena 3,0 1,8 60 1,0 33 0,2 7

P, W

20

t, °C

15

10

5-10-15-20-25 -5 0 +5

131

P^ELAR


gornjim, treći sa oba otvorena, četvrti sa oba za-tvorena.

Sprovođena je provera uticaja leta na toplot-ne gubitke košnice i nivo izlučivanja toplote pče-linjeg društva. Ispitivanja smo sproveli kako na modelu, tako i na živom društvu.

Pri ispitivanju na modelu, na grejač smo pre-da vali određenu snagu i fiksirali poka zi va nje ka-lorimetra, tj. zbirne gubitke toplote zi do vima, dnom i krovom, kako pri zatvorenim, tako i pri otvorenim letima. Rezultati su prikazani u tabe-li 4.

Kao što se vidi iz tabele 4, razlika u po-kazivanju košnice-kalorimetra pri zatvo renim letima, kada sva toplota ide samo kroz zido-ve, dno i krov, i otvorenim, kada se uklju čuju leta, nevelika je, koleba se u granicama 0–11% i uklapa u statističku grešku eksperimenta. Analogni rezultati dobijeni su pri utopljavanju zidova, dna i krova slojem stiropora debljine 50 mm, što je ekvivalentno drvenom zidu de-bljine 20 mm.

Ogled smo ponovili i sa živim pčelama. U tom smo slučaju pčelinje društvo od 5. do 29. decembra u zimu 2000/2001. godine držali u košnici-kalorimetru sa zatvorenim, a posle s otvorenim letima na verandi pod kožuhom (fu-trolom). Svakodnevno smo fiksirali pokaziva-nje košnice-kalorimetra i temperaturu spoljaš-njeg vazduha.

Rezultati posmatranja prikazani su na slici 3, gde je na apscisnoj osi nanesena temperatu-ra spoljašnjeg vazduha, a na ordinatnoj osi – izlučivanje toplote društva. Iz te slike se vidi da se sve vrednosti izlučivanja toplote druš-

tva, kako pri zatvorenim, tako i pri otvore-nim letima, grupišu oko jedne krive približno s jednakim odstupanjem, što potvrđuje pret-postavku o slabom uticaju leta na nivo termo-geneze7.

Slika 3 – Termogeneza pčelinjeg društva sa otvorenim (●) i zatvorenim (+) letima

Nehotice se postavlja pitanje o uzrocima tako malog uticaja leta na život pčela u zimskom pe-riodu. Pretpostavljamo da je to moguće objasni-ti gore izrečenom tezom o tome da su, u procesu evolucije, pčele izgradile mehanizam regulisanja temperature samo unutar svoje tvorevine – klu-beta. One apsolutno ne regulišu uslove u onom delu košnice, koji ne posedaju.

Praktično, svi istraživači zapažaju da je temperatura van klubeta proizvoljna i bliska temperaturi spoljašnjeg vazduha. Ali, upra-vo razlika temperatura u tom prostoru i van

7 Termogeneza = stvaranje toplote (prim. prev.)

Tabela 2. Proračunski gubici toplote košnica, W

Ts °CModel bez omotača

Lim 0,5 mm Pleksiglas 10 mmDrvena građa, mm

Stiropor 50 mmBez saća Sa saćem 25 40 50

–5 18 16,4 10,0 8,6 8,8 8,5 8,3 6,0–10 23 20,9 12,8 10,9 11,3 10,9 10,6 7,7–15 28 25,4 15,5 13,3 13,7 13,3 13,0 9,3–20 33 30,0 18,3 15,7 16,2 15,6 15,3 11,0

Tabela 4. Gubici toplote modela gnezda u košnici-kalorimetruTemperatura u komori, °C 0 –5 –12 –15Gubici toplote ogradom, leta zatvorena, W 3,6 9,1 12,0 3,6 9,1 12,8 3,2 9,0 12,4 2,9 9,2 11,0Gubici toplote ogradom, leta otvorena, W 3,2 9,1 11,8 3,2 8,4 11,4 2,9 8,2 11,1 2,9 8,2 11,0Gubici toplote kroz leta, W 0,4 0,0 0,2 0,9 0,7 1,4 0,3 0,8 1,3 0,0 1,1 0,0Isto, % 11 0 2 11 8 11 9 9 10 0 11 0

P, W20

t, °C

15

10

5

-10 -5 0 +5

132 april 2008

P^ELAR

košnice i stvara temperaturni napon (posledi-ca temperaturne razlike) koji izaziva kretanje vazduha kroz leta, a ako je ta razlika neznat-na, to je zanemarljivo mali rashod ventilacio-nog vazduha sa svim posledicama koje iz toga proističu.

Na osnovu izloženog, mogu se učiniti sle deći zaključci:

Deo saća nezauzet pčelama (satni omo-tač) poseduje dovoljno značajan termički ot-por, koji dolazi do 1,6 °C/W ili do 60–74% od ukupnog.

Nasuprot tome, pri prevozu pčelinjih dru š -tava u letnje vreme, izolujuća uloga omotača tre-ba da bude umanjena, na primer, zamenom nje-nog dela mrežom.

Neposredno sama ograda (zidovi, dno ili krov) košnice igraju određenu ulogu u očuvanju toplote koju stvaraju pčele, ali je ta uloga relativ-no mala. Tako, podebljanja zida košnice sa 25 na 50 mm smanjuje gubitak toplote samo za 5,5%. Zbog toga, suvišno podebljanje zida tipskih koš-nica pokazuje se kao necelishodno.

Ipak, košnica kao zaštitni omotač, čak i pri zanemarljivom termičkom otporu, smanjuje ae-raciju gnezda i smanjuje gubitke toplote. Tako, čak i limena košnica smanjuje gubitke toplote gnezda sa 30 W na 18,3 W ili za 39%.

Uloga dna u ukupnim toplotnim gubicima košnice je nevelika (8,8–19,5%). Zidovi košni-ce gubili su u modelnim ogledima od 43,5 do

65,4% toplote, a u opitima sa živim društvom – do 74%.

Sa uvećanjem izlučivanja snage sa 2,5 na 10 W, gubici toplote kroz krov unekoliko su porasli (sa 31,6 na 44,5%), a dna, unekoliko se smanjili (sa 19,5 na 10,4%). Gubici toplote kroz zidove, menjali su se neznatno (sa 48,9 na 45,1%).

Promena spoljašnje temperature od 0° C do –15°C skoro da ne utiče na preraspodelu gubita-ka toplote, kako pri otvorenim, tako i pri zatvo-renim letima.

Pri utopljavanju košnice stiroporom deb lji-ne 50 mm i jastukom, deo gubitaka toplote koji otpada na zidove unekoliko raste (sa 44% na 60%).

U ranoprolećnom periodu, u ogledima sa ži-vim društvom, usled porasta srednje temperatu-re u košnici, gubici toplote kroz krov i zidove se približavaju: kroz krov – 41,9%, kroz zido-ve – 48,8%.

Leta košnice veoma slabo utiču na toplotni režim pčelinjeg društva.

(Prevodilac bi ovde dodao još jedan zak lju-čak koji proističe iz tabele 3. Naime, toplotni gu-bici preko krova ili, tačnije reče no, preko poklo-pne daske u zimskom periodu iznose 17,2% od ukupnih gubitaka, dok se u rano prolećnom pe-riodu znatno povećavaju i iznose 41,9%. Zbog toga je utopljavanje iznad poklopne daske po-trebnije u rano proleće, nego preko zime).

JAVNI POZIV IZVRŠNOG ODBORA SPOSaPo zi va mo sva dru štva i udru že nja pče la ra da nam do 30. apri la do sta ve spi sko ve svo jih čla-

no va ko ji su za po sle ni u in for ma tiv nim ku ća ma (no vi ne, ra dio, te le vi zi ja), ili no vi na ra sa ko ji ma su već us po sta vi li sa rad nju. Na ve sti kon takt te le fo ne i adre se. Na me ra nam je da sa nji ma ostva-ri mo kon takt i re dov no ih iz ve šta va mo o svim ak tiv no sti ma SPOS-a, ka ko bi po ve ća li broj pri lo-ga o pče lar stvu.

JAVNI POZIV IZVRŠNOG ODBORA SPOSaPo zi va mo sva dru štva i udru že nja pče la ra da za mo le svo je čla no ve da poč nu da vo de evi den-

ci ju o me seč noj pro da ji me da, ka ko bi na kon mar ke tin ških ak tiv no sti SPOS-a u na red nom pe ri o-du mo gli da pra ti mo uspeh tih ak tiv no sti, te da ma nje uspe šne od ba cu je mo, a one uspe šni je una-pre đu je mo.

JAVNI POZIV IZVRŠNOG ODBORA SPOSaPo zi va mo sva dru štva i udru že nja pče la ra da nam do 30. apri la do sta ve spi sak svo jih lo kal nih

pro ble ma na ni vou op šti na, za ko je sma tra ju da SPOS mo že da po mog ne u re ša va nju. Ko mi si ja za lo kal nu pro ble ma ti ku pče lar skih or ga ni za ci ja sa gle da će pro ble me i po nu di ti mo gu ća re še nja i kon-kret nu po moć.

JAVNI POZIV IZVRŠNOG ODBORA SPOSaPo zi va mo sve re gi stro va ne pro iz vo đa če i di stri bu te re opre me, hra ne za pče le, sat nih osno va, le-

ko va za pče le i me da da nam naj ka sni je do 20. apri la do sta ve kon takt adre se, te le fo ne, mej lo ve i sajt svog pred u ze ća ra di uklju če nja u gru pa ci je SPOS-a i ostva ri va nje za jed nič kih in te re sa.

133

P^ELAR


PRE DVA JANjE PČELINjIH DRUŠTAVA U DB KO ŠNI CA MA NA PRO IZ VOD NA I PO MOĆ NA

Ve ro ljub Ume ljić, ul. Če de Du le ja no vi ća br. 33, 34 000 Kra gu je vac034/362-879, 063/814-80-80, vu me [email protected], www.ume ljic.com

Oko po lo vi ne apri la, od no sno u po čet ku cve-ta nja ja bu ke, ko je pa da na dva de se tak da na pre po čet ka cve ta nja ba gre ma na istom pod ruč ju, tre ba iz vr ši ti de ta ljan pre gled svih ko šni ca ra di pre dva ja nja pče li njih dru šta va na pro iz vod na i po moć na. Ovo je va žan pre gled i od to ga ka ko će mo ovog pu ta da oba vi mo po sao, u mno go me će za vi si ti i ko li ko će mo me da ima ti u ovoj se-zo ni. U me sti ma gde ne ma ba gre mo ve pa še, ovaj pre gled tre ba oba vi ti ta ko đe na 20 da na pre po-čet ka pr ve ja ke pa še na tom pod ruč ju.

Sl. 1 – Od po čet ka cve ta nja ja bu ke do po čet ka cve-ta nja ba gre ma obič no pro tek ne dva de se tak da na

Pče lar ski na uč ni ci su utvr di li da ja či na pče li-njeg dru štva ima pre su dan uti caj na nje go vu pro-duk tiv nost. Eks pe ri men tal no je utvr đe no da će dru štvo od 60 000 pče la sa ku pi ti 50% vi še me-da ne go, na pri mer, če ti ri dru štva za jed no od ko-jih bi sva ko ima lo po 15 000 pče la. Ovu či nje ni-cu po tvr đu ju i po da ci pri ka za ni u Ta be li 1. Sa po-ra stom bro ja pče la u dru štvu pre ko 60 000, nje-go va pro duk tiv nost, po sma tra na po 1 kg pče la, se sma nju je.

Ogrom na ve ći na pče la ra ba vi se prak tič nim pče la re njem, a ne pče lar skom na u kom, pa je

neo p hod no da u svom ra du uva ža va ju i u prak-si pri me nju ju od go va ra ju ća na uč na sa zna nja iz ove obla sti.

U ta be li 1. pri ka zan je broj pče la u jed nom dru štvu (broj ča no i pro cen tu al no), u za vi sno-sti od nje go ve ja či ne, ko je su za po sle ne na sa-ku plja nju, skla di šte nju i pre ra di nek ta ra, od no-sno me da.

Ta be la 1 – Broj pče la u dru štvi ma, u zavisnosti od nji ho ve ja či ne, ko je su zaposlene na sa ku-

plja nju, skla di šte nju i pre ra di nektara (Lebedev)Uku pan broj pče la u

dru štvuBroj pče la za po sle nih na sa ku

plja nju i pre ra di me da %

15 000 2 300 15 20 000 5 000 2525 000 7 500 3030 000 12 000 4040 000 20 000 5050 000 30 000 6060 000 39 000 65

Na osno vu iz ne tog pro iz i la zi da broj od oko 60 000 pče la pred sta vlja bi o lo ški op ti mum ja či-ne kod srednjoruske rase. Sa dru štvi ma te sna ge po sti za će mo naj ve će pri no se me da, od no sno naj-ra ci o nal ni je će mo pče la ri ti.

U ta be li 2. pri ka zan je uti caj ukup nog bro ja pče la u dru štvu na pri nos me da na sva kih 1 000 pče la i na uku pan pri nos me da.

Ta be la 2 – Uti caj ukup nog bro ja pče la u dru-štvu na pri nos me da (Far rar)

Uku pan broj pče la u dru štvu

Pri nos me da na 1 000 pče la (kg)

Uku pan pri nos me da (kg)

15 000 0,5 7,0

30 000 1,35 23,0

45 000 1,45 29,5

60 000 1,52 41,0

134 april 2008

P^ELAR

I na ovaj na čin se po tvr đu je oprav da nost ko-ri šće nja ja kih pče li njih dru šta va za po sti za nje vi-so kih pri no sa me da.

Kao što je re če no, po čet kom cve ta nja ja bu-ke tre ba iz vr ši ti de talj ni pre gled svih ko šni ca na pče li nja ku. Sva dru štva, ko ja pri ovom pre gle du, ko ji pa da, kao što je po me nu to, na dva de se tak da na pre po čet ka ba gre mo ve pa še, ima ju po 8 ra-mo va le gla, sma tra mo pot pu no raz vi je nim. Plo-di šta tih dru šta va su, po pri ro di stva ri, već po pu-nje na sa svih 12 ra mo va. Sli ku raz vi je nog dru-štva u DB ko šni ci či ne 8 ra mo va le gla, le vo i de-sno od le gla su po je dan ram sa po le nom i me-dom i po je dan kraj nji ram sa me dom. Sred nje ja ka dru štva, ko ja pri ovom pre gle du ima ju 7 ili 6 ra mo va le gla, tre ba po ja ča ti sa jed nim od no-sno 2 ra ma zre log le gla i pri pa da ju ćim pče la ma (sl. 2), ko je od u zi ma mo od sla bi jih dru šta va (ko-ja ima ju ma nje od 6 ra mo va le gla), vo de ći ra ču-na da ne pre ne se mo i ma ti cu. Ti me i po ja ča va na dru štva do vo di mo na ni vo od 8 ra mo va le gla.

Sl. 2 – Sred nje raz vi je na dru štva, na 20 da na pred glav nu pa šu, po ja ča va mo sa 1–2 ra ma zre log le gla

Pri od u zi ma nju ra mo va sa le glom i pče la ma od sla bi jih dru šta va, u nji ma tre ba pr vo pro na-ći ma ti cu i ka ve zom po kla pa čem je blo ki ra ti na ra mu. Ako je u to ku ovog pre gle da vre me le po i pče le do bro ra de, uno se ći u iz o bi lju po len i nek tar sa ras cve ta nog vo ća i ma slač ka, pri po ja ča va nju dru šta va ni je neo p hod no iz jed na ča va nje mi ri sa pče la ma. U su prot nom, ako op šte nje pče la sa oko-li nom ni je in ten ziv no, oba ve zno tre ba iz jed na či-ti mi ri se do da va nih i pče la u dru štvu ko je po ja ča-va mo, pr ska ju ći ih, na pri mer, raz bla že nom ra ki-jom. Dru štva ko ja su se sa mo stal no raz vi la i ko-ja smo po ja ča va njem do ve li na ni vo od 8 ra mo va le gla, bi će pro iz vod na i na njih od mah sta vlja mo po jed no po lu me di šte sa iz gra đe nim sa ćem ako ga ima mo, a ako ne ma mo, on da sa sat nim osno va-

ma. Od tih dru šta va, to kom ce le se zo ne, ne od u-zi ma mo ni le glo ni pče le. Se le ći ih na vi še pa ša u to ku go di ne, ona će slu ži ti is klju či vo za sa ku plja-nje me da. Dru štva od ko jih smo od u zi ma li ra mo-ve sa le glom i pče la ma, kao i ona ko ja su još vi-še za o sta la u raz vo ju, bi će po moć na dru štva i njih ne se li mo. Ona sve vre me osta ju u ba znom pče li-nja ku i slu ži će nam ka sni je za na se lja va nje oplod-nja ka za uz goj ma ti ca, i za plan sko for mi ra nje ro-je va. Na ovaj na čin na pče li nja ku će mo ima ti, od ukup nog bro ja dru šta va, oko 60–70% ja kih pro iz-vod nih za jed ni ca, a u 30–40% ko šni ca će bi ti po-moć na dru štva.

Sl. 3 – Pče li njak na po čet ku cve ta nja ja bu ke

A sa da da vi di mo šta smo po sti gli do vo đe-njem pro iz vod nih dru šta va na ni vo od 8 ra mo-va sa le glom, na 20 da na pre po čet ka cve ta nja ba gre ma. Plo di šni DB ram ima, po sma tra no sa obe stra ne, oko 9 000 će li ja. Sve će li je ra ma ni-ka da ni su sto pro cent no za le že ne. Svih 8 ra mo-va ima ju si gur no, u pro se ku po sma tra no, po naj-ma nje 60% za le že nih će li ja, što po jed nom ra-mu iz no si oko 5 400. Zna či da na svih 8 ra mo-va ima ukup no oko 43 000 za le že nih će li ja. Ve-ći na tog le gla je već po klo plje na, je dan deo su lar ve u otvo re nim će li ja ma, a ima i će li ja sa ja ji-ma. Me đu tim, kroz dva de se tak da na će se iz ce-lo kup nog le gla iz le ći pče le, pa i onog gde su tre-nut no ja ja. Zna či, do po čet ka ba gre mo ve pa še, sa mo iz ovog le gla ima će mo pre ko 40 000 iz ve-de nih pče la. Od bro ja pče la ko je su se za te kle u ko šni ci na po čet ku cve ta nja ja bu ke, naj ma nje 20 000 će si gur no do če ka ti i ko ri sti ti ba gre mo vu pa šu. Ovih 20 000 pče la i onih 40 000 ko je su se u me đu vre me nu iz le gle, či ne broj od oko 60 000 pče la, za ko ji smo re kli da je bi o lo ški op ti mum ko jim će mo ostva ri ti naj ve će pri no se me da u na-stu pa ju ćim pa ša ma.

135

P^ELAR


PRI PRE MA ZA GLAV NU PA ŠU

Svetozar Vasić, ul. Mlada Bosna br. 4, 17 000 Vranje, 017/422-174, 064/163-4365

SVR HA: Po sti za nje op ti mal nog ste pe na raz-vo ja pče li nje za jed ni ce, za što efi ka sni je is ko ri-šće nje glav ne pa še. Sma tra se da je to oko 45 000 do 65 000 je din ki.

U Sr bi ji, pr va glav na pa ša (za me do bra nje), je ba gre mo va pa ša. Pe ri od cve ta nja ba gre ma, va-ri ra u za vi sno sti od kre ta nja ve ge ta ci je u po je di-nim go di na ma, ali je to u pro se ku pe ri od od 5. ma ja (na ni žoj nad mor skoj vi si ni), pa do po čet ka ju na (na nad mor skim vi si na ma do 600 me ta ra, jer na ve ćim vi si na ma, ba grem ret ko me di).

Za ovu pa šu, ne ka pče li nja dru štva ne us pe-ju da do stig nu op ti ma lan raz voj, pa je ce lis hod-ni je pri stu pi ti po ja ča nju tih pče li njih za jed ni ca i to na sle de će na či ne:

I Do da va njem pče la-iz let ni ca II Do da va njem le gla iIII Spa ja njem (pče la i le gla)

I – Do da va nje pče laiz let ni ca vr ši se po me-ra njem jed nog su sed nog dru štva na no vu lo ka ci-ju. Po me ra nje ko šni ce iz vr ši ti na sa mom pče li-nja ku, ili na ma njem ra sto ja nju, oda kle bi se iz-let ni ce vra ti le na sta ru lo ka ci ju, uz su že nje otvo-ra le ta na po me re noj ko šni ci od ne de lju da na (ra-di lak še od bra ne pre o sta lih mla dih pče la).

Na ovaj na čin, mo gu se po ja ča va ti su sed na dru štva Oba su sed na dru štva (ko šni ce), po me ra-ju se u sme ru ko šni ce ko ja je sklo nje na, za jed nu po lo vi nu nji ho vih ši ri na. Sve iz let ni ce iz ko šni-ce ko ja je sklo nje na, vra ti će se na nji ho vu pret-hod nu lo ka ci ju i po de li će se – ula zi će u na ve de-ne su sed ne ko šni ce. Ob zi rom da se ove iz let ni-ce vra ća ju sa pa še ili su vo do no še, one će pro-na la že njem no vog ula za, bez pro ble ma bi ti pri-mlje ne u no ve za jed ni ce. Ova me ra po ja ča va nja su sed nih pče li njih za jed ni ca, pod ra zu me va i to da se obez be di ade kva tan pro stor u istim ko šni-ca ma, ka ko bi mo gle da se sme ste sve no vo pri-do šle pče le, ko ji ma se po ja ča va ju su sed na dru-štva.

Ako se že li po ja ča ti sa mo jed na pče li nja za-jed ni ca, on da se pret hod na rad nja po me ra nja ko-šni ce za po lo vi nu svo je ši ri ne, u sme ru gde se na la zi la pret hod na ko šni ca, od no si sa mo na tu ko šni cu. I u ovom slu ča ju mo ra se uze ti u ob zir obez be đe nje do volj nog pro sto ra za pri hvat no-vih iz let ni ca.

Pred nost ove me to de po ja ča va nja pče li njih za jed ni ca i nji ho ve pri pre me za glav nu pa šu, sa-sto ji se u to me što se ove rad nje pred u zi ma ju sa-mo u si tu a ci ja ma ka da je iz ve sno da se od ba gre-mo ve pa še re al no oče ku je me do bra nje. Uko li ko iz bi lo kog raz lo ga iz o sta ne ova kvo oče ki va nje, (ako bagrem izmrzne kao ove godine u nekim krajevima), ista me ra bi bi la iz li šna, jer bi mo-gla sa mo stvo ri ti pro blem, zbog mo gu će po ja ve ro jid be nog na go na kod oja ča nih pče li njih za jed-ni ca. Ta ko đe, u slu ča ju iz o stan ka po me nu te pa-še, do sle de će in ten ziv ni je pa še, sva ka od pče li-njih za jed ni ca (ko je se po ja ča va ju ili se ko ri ste za po ja ča nje), može i bez ove me re po sti ći op ti-ma lan raz voj.

Mo gu ći ne do sta tak ova kvog na či na po ja ča-va nja pče li njih za jed ni ca je či nje ni ca da mo že do ći do ne skla da u bro ju iz let ni ca i bro ju kuć nih

U nekim krajevima Srbije neće biti pčela na bagremu kao ranijih godina

136 april 2008

P^ELAR

pče la (ko je pri hva ta ju nek tar od iz let ni ca), zbog či nje ni ce da ne ko li ko kuć nih pče la pri hva ta nek-tar od jed ne iz let ni ce, pa bi ova kvo po ja ča nje, mo glo da osta ne bez pu nog efek ta.

II – Do da va nje le gla u ci lju po sti za nja op ti-mal nog ste pe na raz vo ja pče li nje za jed ni ce za što efi ka sni je is ko ri šće nje glav ne pa še, mo že se iz-vr ši ti u pče li njim za jed ni ca ma ko je se že le po ja-ča ti i pri pre mi ti za glav nu pa šu, na taj na čin što se do da je pre te žno za tvo re no le glo, bez pče la na nje mu, pa sa mim tim ni je po treb no ni ka kvo iz-jed na ča va nje mi ri sa.

Pe ri od ka da se le glo do da je je oko dva de set da na pre po čet ka glav ne pa še.

Po vr ši na ukup nog le gla u po ja ča nom dru-štvu, tre ba da se kre će oko 0,7 me tra kva drat-na. To bi te o ret ski bi lo oko 7 DB ra mo va ili oko 7,5 LR ra mo va, pot pu no pu nih. Ob zi rom da to u prak si ni je mo gu će, to se u sva koj si tu a ci ji vr ši pro ce na, ko li ko će se uve ća ti broj okvi ra, zbog de li mič nog za po se da nja le glom. Ova po-vr ši na le gla, u na red nih dva de set da na, tre ba da obez be di oko 56 000 je din ki. Ka da se na ovaj broj je din ki, pri do da ju i pče le iz pret hod nih ge-ne ra ci ja, ko je će bi ti do volj no vi tal ne, da mo-gu da uče stvu ju u glav noj pa ši, kao i ve ro vat-ni gu bi ci u to ku sa me glav ne pa še (stra da nja od pti ca, vre men skih ne pri li ka i dr.), on da se do la-zi do bro ja je din ki, ko ji se kre će u okvi ru pla-ni ra nog – op ti mal nog bro ja u pče li njoj za jed-ni ci, ka ko bi na naj bo lji na čin bi la is ko ri šće na glav na pa ša.

Za uzi ma nje ra mo va sa za tvo re nim le glom ko ri ste se po moć na dru štva ili dru štva sa sta-rom ma ti com, kod ko jih se ne oče ku je do sti-za nje že lje nog raz vo ja. Pod ra zu me va se, da su dru štva od ko jih se od u zi ma ju okvi ri sa le glom zdra va.

Ka pa ci tet pri do da tih okvi ra sa le glom u pče-li nju za jed ni cu ko ja se po ja ča va u jed nom mo-men tu, ogra ni čen je na onaj broj okvi ra, ko li ko je ta pče li nja za jed ni ca u sta nju da na si gu ran na-čin po kri je pče la ma, ka ko ne bi do šlo do pre hla-de le gla, ob zi rom da je to pe ri od, ka da su spolj ne tem pe ra tu re do sta ko le blji ve.

Mo gu ći ne do sta tak ove me to de raz vo ja pče-li njeg dru štva za glav nu pa šu je u to me što se sve na ve de ne rad nje pred u zi ma ju dva de se tak da na pre glav ne pa še, pa se ne mo že is klju či ti mo gu-ći iz o sta nak glav ne pa še iz raz li či tih raz lo ga, pri če mu se mo že isto vre me no ja vi ti ro jid be ni na-gon kod oja ča nog dru štva, što pče la ru pred sta-vlja do dat nu gla vo bo lju.

III – Spa ja nje (pče la i le gla) je ta ko đe jed na od me to da za po sti za nje op ti mal nog ste pe na raz-vo ja pče li nje za jed ni ce.

Pred u slov za pri me nu ove me to de je da se dru štva ko ja se spa ja ju na la ze na me đu sob nom ra sto ja nju pre spa ja nja, do volj nom da se iz let-ni ce ne mo gu vra ti ti na pret hod nu lo ka ci ju, sa ko je se pre me šta dru štvo ko je će bi ti pri po je no dru gom dru štvu. Ovo ra sto ja nje u rav ni čar skom pre de lu, ne bi tre ba lo da bu de ma nje od 5 –10 ki-lo me ta ra, a u brd sko-pla nin skim pod ruč ji ma mo-že bi ti i ma nje, s tim što se uvek ima u vi du ra-sto ja nje va zdu šnom li ni jom, a ne po zi ci ja lo kal-nog pu ta.

Kod pri me ne ove me to de, dru štvo ko je će se pri pa ja ti (naj če šće su to po moć na dru štva), ko-ri sti se za for mi ra nje pe to ram nog nu kle u sa, ta-ko što bi se za dr žao je dan ram sa le glom i ma ti-com, a po red nje ga, sa obe stra ne po je dan ram sa me dom i po le nom, za jed no sa pče la ma ko je se na nji ma na la ze. Iza njih stavljamo po je dan ram sa sat nim osno va ma. Kada je kod ta kvog nu kle-u sa za dr ža na sta ra ma ti ca, mo že se pr vom pri li-kom uba ci ti zreo ma tič njak i po sti ći dru gi cilj, za me nu ma ti ce.

Za broj od u ze tih okvi ra iz dru štva ko je se pri pre ma za pri pa ja nje, do da ju se okvi ri sa sat-nim osno va ma.

Ova kav po stu pak pri pa ja nja, pri me nju je se kod istog ti pa ko šni ca na sta vlja ča, a pro vo di se ta ko što se dru štvo ko je se že li pri po ji ti (po što je do ne to sa ne ke uda lje ni je lo ka ci je), pret hod no po sta vi na pri pre mlje nu ko šni cu dru štva sa ko-jim će se pri po ji ti. Osta vi se kra će vre me, da se pče le ma lo pri mi re, za tim se otvor le ta otva ra, da pče le mo gu slo bod no da iz le ću i upo zna ju no-vu po zi ci ju nji ho ve ko šni ce, što ne tra je pre du-go, ma da će se pče le i po sle ori jen ta ci o nih le to va i da lje u ve ćem bro ju kre ta ti oko ko šni ce i iz raz-lo ga što im je od u ze ta ma ti ca.

Do volj no je da pro tek ne sat vre me na od do-se lje nja no vog dru štva, pa da se na ko šni ci dru-štva ko me se vr ši pri pa ja nje, ski ne po klop na da ska. Pče le se ta da ma lo po pr ska ju ra ki jom ili ne čim što mo že do ve sti do istog efek ta iz jed-na ča va nja mi ri sa, a što im ne će ško di ti pa se, pre ko sa to no ša na ce loj po vr ši ni, pa žlji vo po-sta vlja pret hod no pri pre mlje na iz bu še na har ti ja (mo že i no vin ska sa ma njim otvo ri ma, da pče le ne mo gu da se pro vu ku), pa se pre ko te har ti je pa žlji vo spu sti te lo ko šni ce sa dru štvom ko je se pri pa ja, po što je pret hod no od istog te la uklo-nje na pod nja ča.

137

P^ELAR


Na ovaj na čin stvo re na je mo guć nost da pče le pro gri zu har ti ju i ta ko iz vr še spa ja nje, što će se de ša va ti to kom na red nih ne ko li ko sa-ti, bez ozbilj ni jeg ri zi ka da bi mo glo do ći do ubi ja nja ma ti ce u do njem dru štvu. Pri li kom iz-vo đe nja ove ope ra ci je pri pa ja nja, po treb no je pri po je nom (gor njem dru štvu), obez be di ti od-go va ra ju ći otvor, na is toj po zi ci ji gde se pret-hod no na la zio otvor le ta, a da pri tom ne do-đe do di rekt nog me ša nja pče la sa do njim dru-štvom. Isti otvor će se za dr ža ti i to kom glav-ne pa še, jer će ta ko pče le br že do la zi ti do me-di šta. Ukla nja nje pre o sta lih de lo va har ti je po-želj no bi bi lo iz vr ši ti na red nog da na, ka ko bi se iz be glo stva ra nje tru nja od nje nog osta t ka, te omo gu ći la po treb na ven ti la ci ja i pro hod nost pče la.

Pred nost ove me to de po ja ča va nja pče li njih za jed ni ca i nji ho ve pri pre me za glav nu pa šu, slič no kao kod pr ve me to de, sa sto ji se u to me što se ove rad nje pred u zi ma ju ne po sred no pre po čet-ka glav ne pa še i sa mo u si tu a ci ja ma ka da je iz-ve sno da se od ba gre mo ve pa še re al no oče ku je me do bra nje. Ta ko đe se ne na ru ša va od nos pče-la i le gla, jer se pri pa ja njem za dr žao po sto je ći ba lans.

Kao ma na ove me to de, mo gu se sma tra ti pri-sut ni tro ško vi pre vo za, neo p hod no ve će an ga žo-va nje rad ne sna ge i utro šak vre me na za sve na-ve de ne ope ra ci je.

Na ve de ne me to de, mo gu se na ade kva tan na čin kom bi no va ti. Ta ko đe, mo že se vr ši ti i po-ja ča nje, do da va njem (stre sa njem) sa mo mla dih

pče la, ma da se kao jed no stav ni ja me to da pre po-ru ču je do da va nje zre log le gla.

Sve na pred na ve de ne me to de, ra di po sti za nja oče ki va nih efe ka ta, pod ra zu me va ju i dru ge me re (što ni je te ma ovog iz la ga nja), kao što je bla go-vre me no obez be đe nje me di šnog pro sto ra, uba ci-va nje po treb nog bro ja okvi ra sa sat nim osno va-ma, me ra ogra ni če nja ma ti ce na jed no te lo (ma-tič nom re šet kom) i dr.

Kao za klju čak, na me će se či nje ni ca da su sve ove rad nje u sa vre me nom pče lar stvu oprav-da ne, uko li ko se na ovaj na čin po sti že že lje ni cilj, a to je pro iz vod nja ve ćih ko li či na pče li njih pro iz vo da, sa što ma njim tro ško vi ma po je di ni-ci me re.

U krajevima gde tokom jeseni nije bilo dovoljno polena, pa stoga ni uobičajene količine masnog tkiva

kod zimskih pčela, treba razmisliti o eventualnoj proteinskoj dohrani krajem zime i na početku proleća

Iz vr šni od bor SPOS-a ras pi su je Kon kurs za iz bor pre da va ča SPOS-a. Kon kurs je otvo ren do 31. ma ja 2008. go di ne. Svi kan di da ti mo ra ju da is pu nja va ju ni že na ve de ne uslo ve i sa mim pod-no še njem pri ja ve na ovaj Kon kurs ih pri hva ta-ju. Sva ki iza bra ni pre da vač do bi će iden ti fi ka ci-o nu kar ti cu ko jom bi se le gi ti mi sao kao zva nič-ni pre da vač SPOS-a. Iz bor pre da va ča iz vr ši će Ko mi si ja za obra zo va nje.

Kan di dat mo ra bi ti član SPOS-a. Kan di-dat pri hva ta da go di šnje odr ži jed no bes plat-no pre da va nje po na lo gu SPOS-a (tro ško ve pu-ta sno si udru že nje pče la ra). Kan di dat pri hva ta da do no vog Kon kur sa sle de će go di ne re dak ci-ji ča so pi sa Pče lar do sta vi naj ma nje 2 tek sta iz pče lar stva. Kan di dat je du žan da od na ru či o-

ca pre da va nja od mah na kon pre da va nja za tra-ži pi sme nu oce nu pre da va nja od 1 do 5 i da je do sta vi SPOS-u. Kan di dat je du žan da do sta vi sle de će po dat ke (ge ne ra li je sa fik snim i mo bil-nim te le fo nom, mej lom i in ter net saj tom ako ih ima, re gi star odr ža nih pre da va nja u 2007. i 2008. go di ni, pot pu ne na zi ve te ma sa re zi me-om na jed noj stra ni po te mi, po pis ko ri šće ne li te ra tu re za pri pre mu pre da va nja ako je ko ri-stio li te ra tu ru i spi sak na stav nih sred sta va ko-ja ko ri sti).

Pri ja ve tre ba sla ti na adre su: SPOS, Mo-le ro va 13, 11 000 Be o grad, sa na zna kom: Za Ko mi si ju za obra zo va nje. Ne pot pu ne i ne bla-go vre me no do sta vlje ne pri ja ve ne će se raz ma-tra ti.

KON KURS ZA IZ BOR PREDAVA ČA SPOSa

138 april 2008

P^ELAR

MRA ZO VI TO PROLE ĆE NA PLANI NI

Đo ko Ze če vić, Na se lje Br do, 31320 No va Va roš, 064/17-80-050, 033/63-160 br do zla tar@g mail.com, www.zla tarp ce la.org.yu, http://zla tar.at spa ce.com

Isti ni tu i div nu mi sao, na pi sa nu u na šem ča-so pi su mar ta 2005. go di ne ko ja gla si: „Ko ko ške se bro je naj e sen, a ko šni ce u pro le će“ mo že mo uze ti kao ak si om ko ji je u pla nin skom pče la re-nju ite ka ko pri men ljiv! Jer, te ško je pče la ru iz rav ni ce da raz u me pče la ra (i pče le) sa pla ni ne. Pla ni ne iz nad 800 me ta ra nad mor ske vi si ne zah-te va ju od pče la ra da ve li kom vi spre no šću i po-seb nom pa žnjom pri stu pi pri pre mi pče li njih za-jed ni ca za li vad sku pa šu ko ja na ovim pro sto-ri ma kre će po čet kom ju na, a tra je i do po lo vi-ne av gu sta!

Pre ne go pre đem na po ja šnje nje neo p hod-nih za hva ta, po treb no je re ći da se na pla ni na ma uglav nom pče la ri sta ci o nar no, da je ve o ma ma-lo se le ćih pče la ra i da je ve ći na onih sa DB ko-šni ca ma ko ji vi še vo le da ima ju „pče le na bro ju“, ne go da vr še nji ho vo spa ja nje i slič no.

Zbog to ga ću ov de po ja sni ti ka ko po mo-ći svi ma, na ro či to oni ma sa sla bim dru štvi ma, a naj kra će ću po me nu ti i moj na čin po mo ći ja kim pče li njim dru štvi ma to kom apri la. Da kle, se le će „pla nin ske“ pče la re ne ću ana li zi ra ti.

Šta je osnov no zna ti u pri me ni bi lo ko je teh-ni ke ra da? Pre sve ga da se in te re si pče la ra i pče-la u ovo vre me po kla pa ju. To zna či da obo je že-le do bar, brz i zdrav raz voj sva ke za jed ni ce. Ali, po što u ovom na sto ja nju pri ro da i nje ne za ko ni-to sti, na ko je uop šte ne ma mo uti ca ja, sna žno uti-ču na re a li za ci ju na ših že lja, to se na ovim pod-ruč ji ma zna čaj ni je rad nje u pče li nja ku od vi ja ju tek u dru goj po lo vi ni mar ta i to kom apri la, zbog spe ci fič nih kli mat skih pri li ka i znat no ka sni jeg kre ta nja pro le ća.

Naj če šće sne go vit i mra zo vit mart na kon Mla de na ca u pla ni na ma pru ži i po ne ki lep i sun čan dan ka da tem pe ra tu ra pre đe 12 ste pe ni. Ta da sva ki pče lar mo ra vi zu el no da utvr di da li su sve za jed ni ce pre ži ve le. Ako vre me do zvo-li i kra tak pre gled ko šni ce, pro ce nju je se pri-sut nost ma ti ce krat kim ku ca njem u zid ko šni-ce, či ta se sta nje na po le talj ci i u fi o ci pod nja-

če. Ta da pče le po či nju da do no se pr ve ko li či-ne cvet nog pra ha (vi si ba ba, ku ku rek, le ska, ka-ćun…), pa pra ti mo nji ho vu hi trost na ula zu u ko šni cu, no se li ve će ili ma nje ko li či ne po le-na na no gi ca ma i slič no. Pro ce nju je mo ko li či nu hra ne, po di za njem jed nom ru kom zad njeg de la ko šni ce (po treb no du že is ku stvo), da li su sa to-no še ili spolj ni pred nji zid ko šni ce upr lja ni iz-me tom i slič no.

Leska, 10. april 2005. godine

Sva ka in ter ven ci ja u unu tra šnjo sti ko šni ce zah te va le po vre me i tem pe ra tu ru od naj ma nje 15 ste pe ni. Uko li ko pr vim krat kim, vi zu el nim pre gle dom usta no vi mo da su dru štva „na bro ju“ i da ima ju ma ti cu i hra nu, sa če ka će mo pr vi lep dan u apri lu za neo p hod ne ra do ve.

Raz log za što to ra di mo u apri lu ne tre ba po-seb no po ja šnja va ti, a pod se ti ću da je ovaj me-sec ve o ma kri ti čan za pre ži vlja va nje pče li njih dru šta va u pla nin skom pod ruč ju. Ne ka da su sta-ri pče la ri na pi ta nje „Ka ko su ti pče le“, od go va-ra li sa „Pi taj me po sle Bla go ve sti (7. april), pa ću ti re ći“.

U apri lu se po seb no po ma že sla bi jim za jed-ni ca ma i oni ma sa manj kom hra ne. Ako po gle-da mo isti ni u oči, on da se do bar deo (čak i ve ći-na) pče li njih dru šta va ov de za zi mlja va sa mak si-

139

P^ELAR


mal no 15 000 pče la, če sto i ma nje, što ne mi nov-no do vo di do to ga da ih, po čet kom apri la, u ko-šni ci ima mak si mal no od 10 000 do 12 000, i to znat no iz nu re nih, zbog po ja ča ne po tro šnje hra-ne to kom zi me i ne go va nja pr vog le gla u iz ra zi-to su ro vim uslo vi ma.

Za to se ov de u ve ći ni pče li nja ka u ko šni ca-ma, to kom apri la bi je te ška bit ka da se pre bro di kri tič ni pe ri od za me ne zim skih sa mla dim pro-leć nim pče la ma. Sva ki pče lar, jed no stav no mo-ra pri te ći u po moć, pred u zi ma njem ni za rad nji ko je su u rav ni čar skim pre de li ma već od ra đe ne u mar tu a de lom i u fe bru a ru! Ko je su to naj bit-ni je rad nje?

pre sve ga či šće nje pod nja če od mr tvih Qpče la ka ko bi se obez be di lo ma nje iz nu ri va nje još uvek zim skih pče la;

od stra nji va nje ubu đa lih ra mo va (ako ih Qima) iz ko šni ce;

su ža va nje pro sto ra oko pče li njeg gne zda Qna onaj broj ra mo va ko ji po se da ju pče le;

kva li tet no uto plja va nje od o zgo; Quvla če nje fi o ke is pod mre ža ste pod nja če; Qza šti ta le ta i po le talj ke od uda ra ve tro va, Q

ko ji su u apri lu ve o ma če sti i ja ki;obez be đi va nje po ji li ce sa sve žom i hi gi- Q

jen ski is prav nom vo dom;

Zlatar, 21. mart 2008. godine

Bi lo bi ide al no, ka da bi pče lar mo gao, sva-koj za jed ni ci do da ti uz le glo po ram me da na ko me je pret hod no vi lju škom ski nuo po klop či-će. Po što ve ći na ta kve ra mo ve ne ma (a tre ba lo bi da pri pre ma ta kvih ra mo va po sta ne prak sa) on da se kod ova kvih za jed ni ca sta vlja še ćer no-med no te sto, ko je će pred sta vlja ti svo je vr stan stal ni do tok hra ne u ko šni cu to kom če stih du-gih za hla đe nja. Bi će i to plot ni izo la tor i „pro iz-

vo đač“ ka plji ca vo de na ke si, ko je su dra go cen iz vor vo de kod ne iz le ta nja. Je di no tre ba vo di-ti ra ču na, da ke sa sa te stom bu de uda lje na od zi do va ko šni ce bar 4 cm, ili od boč nih le tvi ca ra mo va bar 2 cm, ka ko se ko ri sna kon den za ci-ja ne bi pre tvo ri la u štet nu zbog ne a de kvat ne ven ti la ci je i stva ra nja pre ve li ke ko li či ne kon-den zo va ne vo de ko ja bu kval no mo že da po to-pi klu be.

Ni je pre po ruč lji vo da se pri hra na vr ši še ćer-nim si ru pom (bar ne po čet kom apri la), jer još uvek noć na tem pe ra tu ra ni je pri hva tlji va i mo že vi še ško di ti ne go po mo ći.

U pla nin skom pod ruč ju zna čaj ni je nek ta ru-še kre ću tek kra jem apri la i to kom ma ja (dža na-ri ka, di vlja tre šnja…), pa se ta da mo že slo bod ni-je vr ši ti sti mu la tiv na pri hra na še ćer nim si ru pom u raz me ri 1:1, ako za tim ima po tre be.

Kod ja kih pče li njih dru šta va ko ja su za zi-mlje na sa naj ma nje 20 000 pče la si tu a ci ja kra-jem mar ta i po čet kom apri la je sa svim dru ga či-ja. Ova kve za jed ni ce u ko šni ci u ovo vre me ima-ju i do 16 000 pče la, pa ako još ima do volj no hra-ne u ko šni ci, on da je neo p hod na in ter ven ci ja sa-mo u po gle du obez be đi va nja hi gi je ne, vo de i za-šti te od ve tro va.

Kod ja kih za jed ni ca prak ti ku jem, čim to vre-men ske pri li ke do zvo le, da va dim ram sa za tvo-re nim me dom, ot kla pam vi lju škom jed nu stra-nu i pri mi čem le glu. Po stu pak po na vljam (ako imam to li ko me da), sve do po ja ve zna čaj ni jeg uno sa nek ta ra (dža na ri ka, tre šnja), či me obez be-đu jem da pče le stal no raz me šta ju med po svo jim pra vi li ma, pro ši ru ju pro stor za le glo i sna žno se raz vi ja ju. Po treb nu pa žnju isto vre me no po sve-ću jem i uto plja va nju ko je je u pla nin skom pod-ruč ju za i sta neo p hod no.

To kom apri la je ve o ma va žno utvr di ti zdrav-stve no sta nje pče li nja ka. U tu svr hu neo p hod no je, u sa rad nji sa pče lar skim dru štvi ma i ve te-ri nar skom slu žbom, po sla ti uzor ke za tvo re nog le gla i mr tvih pče la na pre gled u ovla šće ni ve-te ri nar ski in sti tut. Ne pre po ru ču je se sa mo stal-no di jag no sti ko va nje pri su stva bo le sti u dru-štvi ma.

Ovo su bi le naj ne op hod ni je rad nje u apri lu za pla nin ske pče la re, ko ji že le da odr že sla bi ja dru štva i pri pre me ih za li va du (ne spa ja ju ći ih, ni po ko ju ce nu sa ja čim, jer to ne že le!?), na ko-joj oče ku ju bar pri sto jan pri nos.

O pri pre mi pče li njih za jed ni ca u pla nin skom pod ruč ju, za one ko ji se le pče le na ba grem, bi će re či dru gom pri li kom.

140 april 2008

P^ELAR

PROBLEM SA PERIZINOM

Dr Klaus Wallner, [email protected]: Aleksandar Bikar, Sremski Karlovci

Pi ta nje

Pče la rim uz upo tre bu ma tič ne re šet ke, sa dva plo di šna i jed nim me di šnim na stav kom. Sat-ne osno ve za sa će u me di štu (sa va ro a ci dom = ni su or ga nik) su iz gra đe ne upra vo u me di štu. U ka sno le to ili sle de će go di ne ovi ra mo vi se pre-ba cu ju u plo di šte. Sle de ćeg pro le ća, za vre me cve ta nja di vlje vi šnje, pre ko no vi na ih je za po-se lo jed no dru štvo. Do nji na sta vak se od u zi ma i sa će iz nje ga se to pi, a do ta da šnji gor nji na sta-vak plo di šta sa za le že nim sa ćem se po sta vlja na no vu pod nja ču. U ka sno le to pče la ma je osta-vlje no sve što su do ne le is pod ma tič ne re šet ke. Za li ha zim ske hra ne se po tom pre me ri. Pe ri zin, ko jim je zi mi tre ti ra no dru štvo (na ka pa va njem), na taj na čin ne do la zi u kon takt sa me di šnim ra-mo vi ma. Osta je, zna či, sa mo pro blem ne či sto će sat nih osno va u nji ma.

Već vi še pu ta smo u na šem pče lar skom dru-štvu go vo ri li o to me da li tre ba da za tvo ri mo krug sa sop stve nim vo skom i da kre ne mo sa pro-iz vod njom sat nih osno va od nje ga?

Ja sam mi šlje nja da sat na osno va pred sta-vlja sa mo 10% po vr ši ne go to ve će li je. Sto ga sma tram da med od sat ne osno ve ne mo že da „po vu če“ re zi due he mi ka li ja za su zbi ja nje bo le-sti pče la iz sat ne osno ve.

Ana li za me da ko ju sam iz vr šio u pče lar skom in sti tu tu u Ho hen haj mu je to po tvr di la. U mom me du ne ma osta ta ka he mij skih pre pa ra ta za su-zbi ja nje va roe. Sto ga i pi ta nje: U če mu je on da pro blem sa Pe ri zi nom?

Horst Du bac 76337 Wal dbronn

Od go vor

Na ža lost, od no si iz me đu pri me ne va ro a ci-da (le ko va za su zbi ja nje va roe) i ri zi ka za re me-će nje kva li te ta me da ni su ta ko la ko uoč lji vi, kao što je to pred sta vlje no u pi ta nju. A ni ti su na či ni ra da (pre sve ga mi slim na re ci kla žu vo ska i uče-sta lost pri me ne sred sta va za bor bu pro tiv va roe) ta ko op ti mal ni kao što je to slu čaj kod go spo di na Dub ca. Jer, da je ta ko, mi stvar no ne bi ima li ni-ka kvih pro ble ma.

Ali, da poč ne mo od sa mog po čet ka. Pri upo-tre bi Pe ri zi na, ko ji sa dr ži ulj ni ras tvor ku ma fo sa (coumaphos), na ka pa va mo ga zi mi u uli ce iz me-đu ra mo va, is klju či vo po pče la ma. Že li mo da on do spe na dla či ce pče la i da de lu je na va rou. Je-dan deo ovog le ka (otro va) stvar no na la zi mo na pče la ma, ali ga ima i u pče la ma. Ve ći deo ku ma-fo sa za dr ža va se na po vr ši ni vo ska ili u zim skim za li ha ma hra ne. To, na ža lost, ne mo že mo spre-či ti. Ako se tre ti ra nje vr ši vi še od jed nom to kom go di ne, on da se sra zmer no to me po ve ća va i sa-dr žaj ove he mi ka li je u pče li njem dru štvu. Zna-mo da zim ske za li he ta da ima ju sra zmer no vi-ši sa dr žaj ku ma fo sa. Pro ble ma, u prin ci pu, ne-ma, ka da se za li he hra ne po tro še ili ka da pče lar u pro le će odu zme vi šak hra ne. Ali, ka da se za li-ha zim ske hra ne pre ne se u do da to me di šte, mo-že po sta ti pro blem, kao za o sta tak u pro leć nom me du.

I sa po vr ši ne vo ska, otrov ta ko đe mo že do-spe ti u hra nu za lar ve u plo di štu, ali i u une še-ni med.

Pče li nja dru štva, ko ja u pro le će ra de na pa ši, no vo u ne se ni nek tar pr vo skla di šte u će li je plo-

U mar tov skom bro ju ne mač kog ča so pi sa „Die Bi e ne“ je dan pče lar upu tio je za ni mlji vo pi ta nje po zna-tom ne mač kom struč nja ku za ostat ke ve te ri nar skih le ko va u pče li njim pro iz vo di ma. Pi ta nje se od no si lo na he mi ka li ju sa ge ne rič kim ime nom co u map hos (u pro da ji ši rom sve ta lek se pro da je ili se pro da vao pod sle-de ćim tr go vač kim na zi vi ma: Pe ri zin, Api pro tekt, Chec kmi te, Su per strips). Po što je od go vor iz u zet no za ni-mljiv i ot kri va ne ke do sa da ne po zna te či nje ni ce o ovom le ku, od lu či li smo da vam ga u ce lo sti pre ne se mo.

141

P^ELAR


di šta. Tek na kon de li mič nog od stra nji va nja vo-de, taj med se pre no si u me di šne ra mo ve. Za vre-me la ge ro va nja me da u pre de lu le gla, on do la zi u kon takt sa će li ja ma ko je su bi le kon ta mi ni ra-ne za vre me zim skog tret ma na pče la pro tiv va-roe Pe ri zi nom. Sred stvo, zna či, i ta ko mo že da do spe u no vi med.

Pče le, ko je su se iz le gle u će li ja ma sa ća ko-je je bi lo u ko šni ci tre ti ra noj ku ma fo som, u svom or ga ni zmu ta ko đe ima ju de po no va ni ku ma fos. Pče le će ka sni je iz lu či va ti vo šta ne plo či ce za grad nju sa ća u me di štu i ta ko će u nje ga ugra-di ti ku ma fos.

Pre ma to me, ne po sto je ni ka kve ba ri je re ko-je spre ča va ju ku ma fos da se kre će ši rom pče li-njeg dru štva. Da li će se pri tom po ja vi ti mer lji ve ko li či ne ku ma fo sa u me du, za vi si is klju či vo od pče la ra. Zna mo da pro ble mi re zi dua ko jih ima kod ku ma fo sa (go di šnji iz ve štaj LA) uglav nom na sta ju zbog vi še krat ne pri me ne pre pa ra ta, što

po ve ća va ko li či nu sred stva u pče li njoj za jed ni-ci. A to je pro tiv no uput stvu za upo tre bu. Osta ci ku ma fo sa u vos ku, ko ji se pre ra đu je u no ve sat-ne osno ve, do spe va ju pu tem njih u ko šni cu, go-mi la ju se i ta ko osta ci po sta ju mer lji vi i u me-du. Pče le „gric ka ju“ vo sak sat ne osno ve do ve o-ma ma le de blji ne zi da će li je i od nje ga mo de li ra-ju oko 2/3 sa me će li je. Na taj na čin, vo sak sat ne osno ve od re đu je kva li tet sa ća, pa se shod no to-me mo ra mo ve o ma ja ko bri nu ti o kva li te tu sat-nih osno va.

Po što go spo din Du bac ve o ma bri žlji vo spro-vo di ma ni pu la ci ju ra mo vi ma sa sa ćem, op ti mal-no pri me nju je tret man pče la, ve ro vat no svo-je sa će pro iz vo di od po klo pa ca ili je even tu al-no imao sre će kod ku po vi ne sat nih osno va, do-šao je do že lje nog re zul ta ta. Osta ci re zi dua ni-su do ka za ni, zna či, ne ma pro ble ma. Na ža lost, to ni je ni ti mo že bi ti slu čaj kod svih ko ri sni ka ku ma fo sa.

MI NI STAR STVO PO LjO PRI VRE DE DA JE BES PO VRAT NA SRED STVA

ZA NA BAV KU PČE LAR SKE OPRE MEU pe tak, 22. ju na 2007. go di ne imao sam,

kao ko or di na tor SPOS-a za sa rad nju sa dr žav-nim or ga ni ma, sa sta nak u Mi ni star stvu po ljo pri-vre de, šu mar stva i vo do pri vre de Re pu bli ke Sr-bi je, sa go spo di nom dr Da ni lom Go lu bo vi ćem, dr žav nim se kre ta rom za po ljo pri vre du Mi ni star-stva po ljo pri vre de, dipl. ing. Ve snom Ra do ji čić i dipl. ing. Ta tja nom Mi ra no vić Drob njak iz Sek-to ra za ana li ti ku i agrar nu po li ti ku, ode lje nje za pri mar nu pro iz vod nju i pre ra du. Ta da smo raz-go va ra li o mo gu ćim sub ven ci ja ma za pče lar stvo u 2007. i 2008. go di ni, te sam do bio in for ma ci-je o to me u kom po gle du bi Mi ni star stvo mo glo da po mog ne pče la ri ma. Za klju čak da je po moć mo gu ća pu tem sub ven ci ja za na bav ku sa vre me-ne opre me za pče lar stvo pri mio sam k zna nju, na li cu me sta osmi slio spi sak ta kve opre me (ima ju-ći u vi du do pis SPOS-a sa na šim zah te vi ma, ko-ji sam tog da na pre dao dr žav nom se kre ta ru), i sa po me nu tim go spo đa ma iz Sek to ra za ana li ti ku i agrar nu po li ti ku, kao i dipl. ing. Ne na dom Ter zi-ćem, sa vet ni kom, ko ji nam se ka sni je pri dru žio, sa sta vio okvir ni pred log ko ji je tre ba lo uklju či-ti u od go va ra ju ću ured bu Vla de. Pred log je bio da se sub ven ci o ni še na bav ka pla stič nih (160 000

ko ma da po HACCP stan dar du) i pro hrom skih kan ti (500 ko ma da) za skla di šte nje 7 065 to na me da, pro hrom skih cen tri fu ga (1 000 ko ma da) i pro hrom skih ot kla pa ča sa ća (200 ko ma da), u ukup noj vred no sti od 845 000 evra. Od to ga je dr ža va tre ba la da ne po vrat no fi nan si ra 30%, tj. 253 500 evra.

Na kon to ga, pod neo sam ostav ku, iz po zna-tih raz lo ga, i da lja de ša va nja mi ni su bi la po zna-ta. Po znat je sa mo ko nač ni is hod. Ured ba je do-ne ta tač no 9 me se ci na kon pri mar nog do go va-ra nja, 20. mar ta 2008. go di ne, ali sa iz me nje-nim sa dr ža jem i uma nje nim pro cen tom sub ven-ci ja, po što oči gled no ni je bi lo do volj no sred sta-va. Pro ce nat sub ven ci ja je pro por ci o nal no uma-njen u od no su na pr vo bit ni pred log Ured be i kod opre me za dru ge gra ne po ljo pri vre de.

Na i me, sva ki pojedinačni pče lar ko ji ima re gi stro va no po ljo pri vred no ga zdin stvo (vi še pu ta smo kroz ča so pis Pče lar po zi va li na re gi-stra ci ju po ljo pri vred nog ga zdin stva kao osnov-ni pred u slov za do bi ja nje sub ven ci ja), mo že da ostva ri sub ven ci ju za od re đe nu pče lar sku opre-mu u mak si mal nom iz no su od 350 000 di na ra u 2008. go di ni. Rok za pod no še nje zah te va Mi ni-

142 april 2008

P^ELAR

star stvu je 15. ok to bar ove go di ne, za jed no sa ra ču nom, ot prem ni com i ko pi jom ga rant nog li-sta za već ku plje nu opre mu to kom 2008. go di ne. De talj ni je in for ma ci je sa po treb nim obra sci ma mo že te na ći na saj tu Mi ni star stva: http://www.min polj.sr.gov.yu/ima ges/ma te ri a li/ume ha ni za-ci ja08.pdf.

Pra vo na sub ven ci je ima ju i ze mljo rad nič-ke za dru ge, cr kva i ver ske za jed ni ce, za du žbi ne i po ljo pri vred ne ško le.

Mi ni star stvo će za pče la re sub ven ci o ni sa ti sle de ću opre mu: ko šni ce, pro hrom ske kan te za med ka pa ci te ta 50–100 kg, pro hrom ski pri hvat-ni sud du pli ka tor sa me ša čem i pum pom ka pa-ci te ta 500–1 000 kg, pro hrom ske cen tri fu ge za med na elek trič ni po gon i elek trič ni pro hrom-ski ot kla pač sa ća. Kup ci ove opre me će do bi-ti od dr ža ve bes po vrat no 15% od ukup ne ce ne za ko šni ce i 10% za osta lu opre mu. Pče la ri ko-ji ži ve u tzv. mar gi nal nim pod ruč ji ma (op šti ne: No va Cr nja, Ži ti šte, Se čanj, Be o čin, Irig, Ali bu-nar, Ko vin, Kla do vo, Ku če vo, Maj dan pek, Ža-gu bi ca, Bor, Bo lje vac, So ko ba nja, Knja že vac, Svr ljig, Be la Pa lan ka, Ga džin Han, Pi rot, Ba bu-šni ca, Di mi trov grad, Cr na Tra va, Sur du li ca, Bo-si le grad, Tr go vi šte, Pre še vo, Ko ča nik, Štrp ce, Pri zren, Opo lje, Go ra, De ča ni, Peć, Is tok, Zu-bin Po tok, Zve čan, Le po sa vić, Kur šu mli ja, Tu-tin, No vi Pa zar, Ra ška, Sje ni ca, Pri je po lje, No-

va Va roš, Iva nji ca, Pri boj, Ča je ti na, Uži ce i Ba-ji na Ba šta), za ko šni ce će do bi ti 20%, a za osta-lu opre mu 15%.

Na kon sub ven ci ja za ma ti ce i pa ke ri ce za med, ovo je pr vi put da su odo bre ne sub ven ci je za pče lar sku opre mu u Sr bi ji. Mo ra mo bi ti za do-volj ni či nje ni com da smo ih do bi li, ali i uz dr ža-no ne za do volj ni ma lim pro cen tom za sub ven ci-je ko je zbog to ga ne će bi ti do volj no sti mu la tiv-ne za ma le pče la re, a upra vo su oni ti ko ji svo jim broj nim ko šni ca ma, rav no mer no ras po re đe nim na ce loj te ri to ri ji Sr bi je, naj vi še do pri no se kva li-tet nom opra ši va nju po ljo pri vred nih kul tu ra. Me-đu tim, s ob zi rom da i dru ge gra ne po ljo pri vre-de ni su do bi le ve će sub ven ci je, mo ra mo bi ti za-do volj ni što je pče lar stvo po pr vi put ušlo u pro-gram sub ven ci o ni sa nja opre me u po ljo pri vre di! Na da mo se da će u na red nim go di na ma bu džet Mi ni star stva bi ti ve ći, te da će i pro ce nat sub-ven ci ja bi ti ve ći i sti mu la tiv ni ji. Ta ko đe se na da-mo da će Mi ni star stvo po zi tiv no od go vo ri ti i na naš zah tev za to li ko oče ki va nim i pre ko po treb-nim sub ven ci ja ma po ko šni ci.

Ono što je naj bo lje u ovoj Ured bi je ste či nje-ni ca da sred stva ni su ogra ni če na i da će prak tič-no svi ko ji ku pe opre mu (i ima ju re gi stro va no po ljo pri vred no ga zdin stvo) i na vre me pod ne su zah tev, do bi ti bes po vrat na sred stva.

Rodoljub Živadinović

Po što ten der za iz bor štam pa ri je za štam pa nje ča so pi sa Pče lar ni je ras pi san u uobi čaje nom ter mi nu, IO je do neo od lu ku da to od mah uči ni. Po nu de tre ba do sta vi ti do 25. apri la na adre su: SPOS, Mo le ro va 13, 11000 Be o grad, sa na zna kom „Po nu da – ne otva raj“. Otva ranje po nu da oba vi će se jav no na pr voj na red noj sed ni ci. Otva ra nju po nu da tre ba da pri su stvuje i ovla šće ni pred stav nik po nu đa ča uz pret hod no pre da to pu no moć je. Po nu da mo ra u pot puno sti da od go vo ri na ve de nim zah te vi ma.

Teh nič ki po da ci i uslu ge:– pe ri od štam pa nja: jun 2008 – ja nu ar 2010. go di ne.– ti raž: 10 00012 000, 12 00114 000, 14 00116 000 (ce nu iz ra zi ti po seb no za sva ki

ra spon ti ra ža na me seč nom ni vou) – pri for mi ra nju ce ne ima ti u vi du da će 1020% ti ra ža bi ti na la ti nič nom pi smu (za me

na cr ne plo če za unu tra šnje stra ne, dok se ko ri ce štam pa ju po seb no).– for mat: B5– obim: 3 ta ba ka (48 stra na + ko ri ca + omot).– pa pir – ma te ri jal: kunstdruk 90 gra ma za knji žni blok; kunstdruk 135 gra ma za ko

ri ce; of set 80 gra ma za omot. – pri pre ma: slog i ko lor pri pre ma (u slu ča ju da to kom tra ja nja ugo vor nog pe ri o da

SPOS an ga žu je teh nič ko li ce za gra fič ku pri pre mu ča so pi sa ko je ni je rad nik iza bra ne štampa ri je, štam pa ri ja će mu is pla ći va ti ho no rar u iz no su od 220 evra ne to po bro ju u di nar skoj pro tiv vred no sti).

– štam pa: knji žni blok 4/4 (obo stra ni ko lor), ko ri ca 4/4 (obo stra ni ko lor).– po vez: uba če no u omot, ši ve no kla me rom kroz pre voj. Zah te va na opre ma: – CTP – kom pju ter sko osve tlja va nje plo ča.– če tvo ro boj na štam par ska ma ši na B2 i B1 do 5 go di na sta ro sti.– sa vi ja či ca B2 i B1.– auto mat ska ma ši na za ži ča ni po vez sa tro re za čem.– pa ke ri ca sa PVC tra kom.

Uslo vi pla ća nja:– vir ma nom ili jed nim od in stru me na ta pla ća nja pre ma sle de ćoj di na mi ci do ja nu a

ra 2009. go di ne: 70% avan sno do 15. ju la (od ukup ne su me za taj pe ri od), a na red nih me se ci pre o sta lih 30% na me seč nom ni vou po me seč nim fak tu ra ma.

– vir ma nom ili jed nim od in stru me na ta pla ća nja pre ma sle de ćoj di na mi ci od fe bru a ra 2009. do ja nu a ra 2010. go di ne: 70% avan sno do 31. mar ta (od ukup ne su me za taj pe ri od), a na red nih me se ci pre o sta lih 30% na me seč nom ni vou po me seč nim fak tu ra ma.

– ce nu za pe ri od od ju na 2008. do ja nu a ra 2009. iz ra zi ti u di na ri ma, a od fe bru a ra 2009. do ja nu a ra 2010. u evri ma.

Osta lo: – Is po ru ka go to ve ro be iz vr ši će se u se di štu po slo dav ca, ul. Mo le ro va 13, Be o grad, naj

ka sni je sed mog da na od da na pre da je ru ko pi sa i fo to gra fi ja štam pa ri ji. – Ri zik od pro pa sti ili ošte će nja po slo da vac sno si od tre nut ka is po ru ke u Be o gra du. – Pri jem i kon tro la ko li či ne i kva li te ta vr ši se u tre nut ku is po ru ke u Be o gra du, u Mo

le ro voj 13 i to bro ja njem i iz dva ja njem jed nog re fe rent nog pri mer ka (kva li tet) ko ji pot pi su ju na li cu me sta pred stav ni ci obe stra ne pre ma ko me će se pri pa ko va nju ča so pi sa upo re đi va ti kva li tet štam pe i po ve za. Uko li ko do đe do even tu al nog ne sla ga nja u ko li či ni i kva li te tu po sloda vac mo ra u ro ku od tri da na pre da ti da va o cu uslu ga spor nu ko li či nu. Da va lac uslu ga je dužan da u naj hi tri jem ro ku ot klo ni na sta lu gre šku po prav kom ili štam pa njem no ve ko li či ne i ispo ru či na ugo vo re no me sto.

– Sva ki po nu đač mo ra da do sta vi pri me rak štam pa nog ma te ri ja la slič nog obi ma i kvali te ta zah te va nom, ko ji je štam pan u nje go voj štam pa ri ji.

– Uz po nu du tre ba do sta vi ti i sle de će:1) Ko pi ja do ku men ta o re gi stra ci ji iz da ta od stra ne Agen ci je za pri vred ne re gi stre,2) Po tvr da Tr go vin skog su da da ni je iz re če na pra vo sna žna ili uprav na me ra za bra ne

oba vlja nja de lat no sti za po sled nje 2 go di ne,3) Po tvr da po re skog or ga na da su iz mi re ne po re ske oba ve ze i do pri no si,4) Ko pi ja bi lan sa sta nja za po sled nje 3 po slov ne go di ne.

TEN DER ZA IZ BOR ŠTAM PA RI JE KO JA ĆE ŠTAM PA TI ČA SO PIS PČE LAR

P^ELAR - spos.info april 2008_.pdf · 114 april 2008 P^ELAR MIKRO TRMKA PREZIMILA! Na pčelinjaku...

Documents

Transcript of P^ELAR - spos.info april 2008_.pdf · 114 april 2008 P^ELAR MIKRO TRMKA PREZIMILA! Na pčelinjaku...