Pedagogija Skripta Dobra

8/10/2019 Pedagogija Skripta Dobra

1/23

Pedagogija (Pitanja i odgovori)

O P T A P E D A G O G I J A- VASPITANJE 1. na!aj va"#itanja $a ra$voj #ojedin%a i dr&'tva

Vaspitanje je najiri pedagoki proces i pojam. Ono se odnosi na sve to ljudi planski, svesno iorganizovano preduzimaju na planu formiranja linosti, kako ono to preduzima drutvo u odnosu navaspitanika, tako i ono to vaspitanik ini u odnosu na drutvo. Kako se menjalo drutvo tako semenjao i poveavao znaaj vspitanja. Vaspitanje je neophodno zbog sve vee koliine znanja koje jepotrebno da pojedinac usvoji radi uspenijeg i lakeg ivota u savremenom svetu ! stvoreno ""drutvokoje ui"", a ovek je sam sebe doveo u situaciju da se stalno usavrava i ui, pa je za cilj vaspitanjapostavljeno formiranje svestrane linosti vaspitanika. Vaspitanje postaje doivotan proces. #kulturan ovek se razlikuje od nekulturnog jer mu je bogatija riznica ciljeva. $naajno je zbogme%usobnog zbliavanja ljudi i uspenije komunikacije i predupre%ivanja negativnih pojava kao tosu agresivnost, egoizam, izdaja, gramzivost, asocijalnost i drugo. Vano je zbog intenzivnijeg razvojaindividualnog karaktera vaspitanika.. og&*no"ti i grani%e va"#itanjaKako mogunosti, tako i granice vaspitanja lee u na"+e,eni o"novaa, &"+ovia dr&'tvene

"redineu kojima se linost razvija, & #ravovreeno i #ravi+no organi$ovanj& va"#itanjai& +i!no angaovanj& va"#itani/a. &ogunosti i granice ljudskog vaspitanja su drutveno!istorijski uslovljene, jer ovek ivi i razvija se u odre%enim drutvenim okolnostima. 'ako%e $avi"e iod #o+a0 te#eraenta0 #ravovreenog ot/rivanja ta+enta0 $drav"tvenog "tanja0/&+t&rne0 re+igij"/e i dr&ge tradi%ije. (aktore koji ometaju uspostavljanje balansa ovih odnosanazivamo ometajuim faktorima. # vana uloga nastavnika je da na%e taj balans izme%u ovihodnosa, da otkrije sklonosti i sposobnosti vaspitanika i da radi na njegovom razvoju.. Od+&!&j&*i 2a/tori & ra$vit/& +i!no"ti)itni faktori koji utiu na razvoj linosti su* naslee, sredina, vaspitanje i aktivnostivaspitanika.+asle%e je proizvod dosadanjeg ivota ljudi i genetska predodre%enost linosti telesna gra%a,endokrini i nervni sistem-. redina predstavlja mesto i okolnosti u kojima vaspitanik ivi. Ovi faktorisu me%usobno povezani i uslovljeni.

3. Va"#itanje i +i!no"tVaspitanje je najiri pedagoki pojam i odnosi se na sve to ljudi sistemski, namerno, organizovanopreduzimaju na planu formiranja linosti. Cilj vaspitanja je stvaranje svestrane linosti. /rocesvaspitanja linosti kroz njenu aktivnost i delatnost je vieslojan.01 njemu se mogu izdvojiti tri #ro%e"a*2. proces usvajanja, znanja i umenja 3 racionalna osnove4. proces razvijanja psiho5zikih sposobnosti 3vrednosna i humanistika6. formiranje pogleda na svet 3 vrednosna i humanistika01 toku realizacije ciljeva i zadataka vaspitanja moemo izdvojiti tri eta#e*2. etapa ra%iona+nog4. etapa eo%iona+nog6. etapa vo+jnogve tri su jedinstvo misli, oseanja i postupanja-4O"novna #odr&!ja ra$voja +i!no"tise obino dele na*2. kognitivni razvojrazvoj volje, intelektualne sposobnosti-4. afektivni razvojstavovi, miljenja, emocije-6.psihomotorni razvojupravljanje motorikim aparatima ljudskih organa-va tri se uklapaju u pojam vaspitanja u irem smislu.

5. Va"#itanje i dr&'tvoVaspitanje je delatnost koja omoguava funkcionisanje drutva u razvojnom smislu.Vaspitanje jereciproan i povratan odnos razmene koji kroz sloene socijalne uslove ukljuuje sve ljude.7rutvena uslovljenost vaspitanja se zapaa jo od samih poetaka ove delatnosti. 8sti oblicivaspitanja pojavljuju se kod naroda koji su sasvim nezavisni jedni od drugih. 7akle, vaspitanje je


2/23

tekovina drutvenih odnosa, a ne prirode. U realizaciji svojih ciljeva vaspitanje vodi jednomsveoptem progresu i razvoju.Vaspitanje je uslovljeno socijalnom, stalekom, klasnom i politilkomstrukturom drutva. 1loena sredstva jednog drutva u vaspitanje viestruko se vraaju istom tomdrutvu. Bogatije drutvo olji sistem vaspitanja.6. Va"#itanje i /&+t&ra

Vaspitanje treba shvatiti kao istorijski moguu transformaciju niih oblika postojanja u vie i humaneoblike egzistiranja oveka. Vaspitanje ne priprema pojedinca samo za ivotne ili profesionalne uloge,ve se bavi i stvaranjem svestrane linosti, koje u sebi sadri i elemente kulturne linosti. 9azvojemkulture razvijano je i vaspitanje. Veza je uvek bila obostrana. Vaspitanje u kulturi ima i produktivnikarakter, jer stvara potencijale za novi napredak i razvoj. Vaspitanje je i sredstvo susreta razliitihkultura i upore%ivanja razliitosti.7. Va"#itanje i rad

Vaspitanje i rad su dve veito povezane i uslovljene drutvene funkcije. Kada se rad pojavio kaoosveen oblik ovekove borbe za egzistenciju i vaspitanje se pojavilo kao sredstvo i nain zaprenoenje tih ovekovih prvih radnih iskustava. Kroz proces rada i vaspitanja ovek razvija svojeradne osobine i menja svoje individualne mogunosti. Vaspitanje ne sme u potpunosti biti podre%enoradu ve mora imati i ire ciljeve vaspitanja celovite svestrane linosti.

8. Naj#o$natije /on%e#%ije ( teorije0 '/o+e0 #rav%i va"#itanja )+aunici i teoretiari stalno raspravljaju o tome koji je najbolji nain, koja je svrha i pravacvaspitanja. :ista onih koji su teili da daju kompetentan odgovor na to stalno se proirivala.!oncepcije vaspitanja se prvenstveno razlikuju po tome ta se uzima kao izvor vaspitnih ciljeva . Onestiu u pedagogiju iz razliitih sredita drutvenih uticaja* od kolskih reformatora, od 5lozofa inaunika, vo%stva partijskih i revolucionarnih pokreta, religijskih organizacija itd. i bez obzira odakledolaze ove koncepcije se sistematizuju, me%usobno konfrontiraju i procenjuju i postaju pedagokekoncepcije. +jih ima u istoriji pedagogije na stotine, neke su vrlo sline, a veina me%usobnosuprotstavljena. +jih nije jednostavno grupisati i razvrstati./oljski pedagog Bogdan "uhodolskismatra da se borba vodi izme%u dve pedagogije tj. dvepedagoke koncepcije* 1. #edagogija e"en%ije, koja insistira na optosti, univerzalnosti, trajnosti inepromenjenosti, okrenuta je ka budunosti, ka idealnom ona govori o tome ta bi vaspitaniktrebalo da bude-.. #edagogija eg$i"ten%ije, koja insistira na razliitosti, individualnosti, pojavnom, prolaznom ipromenjivom, okrenuta je neposrednoj sadanjosti ona pita ta vaspitanik jeste-.;eki pedagog #rantiek "ingulesmatra da postojijedanae"t #rava%asavremene buroaskepedagogije* reformna, pragmatistika, eksperimentalna, dinamika, psihoanalitiko!individualna,faistika, socijalna, kulturna, esencijalistika, egzistencijalistika i religijska./ravci vaspitanja se mogu podeliti u nekoliko grupa*!7ete !7rutvo 7rava- !


3/23

Ono to odre%uje ciljeve i zadatke vaspitanja je* Dr&'tvena $ajedni%autie na prirodu i formulacijuciljeva i zadataka vaspitanja svojim ure%enjem> Priroda i /ara/ter +j&d"/og rada, razvijenostsredstava za rad, podele u radu, poloaj pojedinca u sferi proizvodnje> Ideo+o'/a i #o+iti!/a";vatanja i "i"tevredno"tikoje drutvo i pojedinci proklamuju> Sa$nanjao !ove/& i njegovoj#rirodi< Tradi%ija< Stanje #edago'/e na&/e0 "rodni; na&/a i i$gra,eno"t "i"teava"#itanja0posebno kolstva> Po+oaj0 e+je0 #otre=e0 intere"i i a=i%ije "ai; +i!no"ti.

1>. Pro=+ei /on/reti$a%ije %i+jeva i $adata/a va"#itanja & #ra/ti!no rad&:i+j va"#itanja odgovara na #itanje 'ta e+io0 a $ada%i va"#itanja na #itanje 'ta =itre=a+o da &radio da taj %i+j o"tvario. +a formiranje ciljeva i zadataka vaspitanja utiu opti iposebni ciljevi konkretnog drutva u kome se vaspitanje odvija individualni, drutveni, ekonomski,nauni, ideoloki, nacionalni...-.=iljevi vaspitanja su sastavni deo drutvene svesti o potrebama, mogunostima i pravcimadrutvenog razvoja. $a drutvene i line ciljeve vano je da budu konkretizovani i formulisani tako daih svaki pojedinac veoma jasno shvata i razume. =iljevi vaspitanja se sprovode na svim nivoima isvim podrujima vaspitnog rada, prema nivou* dr&'tvene /o#etentno"tiustav, zakon, propis->#rea &$ra"t&predkolski, kolski, odrasli-> #rea vr"taa '/o+a i va"#itno-o=ra$ovniin"tit&%ijaa> #rea na"tavni #redetia i #rograia> #rea #rogra"/i %e+inaa,pa sve do ciljeva i zadatakajednog na"tavnog !a"a.?edan opti sistem zadataka vaspitanja je prema stranama vaspitanja svestrane linosti*2. $adaci umnog i radnog vaspitanja usvajanje naunih znanja i sistema vrednosti,, formiranjeradnih navika i umenja, razvijanje stvaralakog stava, itd.-4. $adaci drutveno!moralnog vaspitanja izgradnja moralne svesti, moralnih oseanja, odnos premazajednici i drugima-6. $adaci estetskog vaspitanja stvaranje lepog u drutvu-@. $adaci 5ziko!zdravstvenog vaspitanja ouvanje i jaanje zdravlja-! PEDAGOGIJA311. Pedagogija od &o#'tavanja i"/&"tva do na&/e

Vaspitanje je oduvek bilo predmet prouavanja. Kao to su se vaspitanjem, s kolena na koleno,prenosila ivotna i radna iskustva, tako je to iskustvo odabirano i uoptavano./rve forme uoptenog vaspitanja postavljeni su kroz 5lozo5ju.


4/23

1. I"torij"/i #reg+ed ra$voja va"#itanja i #edago'/e na&/e

8storija vaspitanja je neposredno integrisana u istoriju drutva. B #rvo=itnoj $ajedni%ivaspitanjejo uvek nije bilo izdvojeno u posebnu drutvenu delatnost. $asnivalo se na prenoenju iskustavaneophodnih za opstanak i odranje, usvajanje obiaja i verovanja zajednice. 9azvojem drutva isredstava za rad, pojavom privatne svojine i vika vrednosti i prisvajanja dolazi do pojava prvih

socijalnih podela. 8zdvajaju se ueniji ljudi koji vre delatnost vaspitavanja i obrazovanja. Naj"tarije+j&d"/e %ivi+i$a%ije se upravo organizovanim vaspitanjem i obrazovanjem izdvajaju od varvarskihplemena koja su ih okruivala 1 umeru su postojale kole i klinasto pismo pre 6CCCgodina> 1 8ndijije bilo organizovano uenje samo za najvie kaste i uilo se iz veda> /ercijanci su obraali panju na5ziko zdravlje, a vaspitanje su obavljali svetenici> tari Kinezi su tako%e opismenjavali bogatije>itd-a anti!/o dr&t'vo vasitanje se obavljalo u #tini, parti i 9imu. 'ako%e za bogatije lanovedrutva. #tina je po prvi put postavila za cilj vaspitanje harmonijske linosti. 1 Ci"/o %ar"tv&seizdvajaju tri vrste kola za deake od D do 2B godina* elementarna, gramatika i retorska. 1"rednje ve/& vaspitanje je staleko sedam riterskih vetina za feudalce-. 1 novo ve/&gra%anski stale postaje osnovan snaga drutvenog razvoja, a samim tim i vaspitanja. Omoguenoje velikom broju dece da se ukljui u kolovanje kola za sve bez obzira na rasu i poreklo-> +astavaje organizovana na maternjem jeziku, a ne na latinskom> 1 nastavu se uvode realije tekovine

prirodnih nauka-> /rincip oiglednosti se proklamuje> Ekole se grade i opremaju o troku drave>7onose se ""kolski ustavi"".Ind&"trij"/a revo+&%ijakraj 2A. i po. 4C. veka- dovee do masovnog obrazovanja. ocijalistikiure%ene zemlje nastavljaju tendenciju karakteristinu za industrijsko drutvo.Na "ao /raj& >.ve/asmanjuje se potreba za fabrikim radnicima, a poveava u sektoru obrazovanja. 9aste potrebaza visoko obrazovanim kadrovima.1. Naj#o$natiji #edago$i i nji;ova de+a

So/rat P+aton ??Drava??3 Ari"tote+svi u svojim delima govore o vaspitanju-@vintijan3 prvi po svojim delima pravi pedagog 3 vodio retorske kole i razradio metodikugovornitva.1 periodu humanizma sve vie se govori o vasitanju.Vitorinodae+tre3 uitelj novog tipa, ure%uje kolu koju zovu ""dom radosti"".ran"oCa=+e3 u delu ""


5/23

B'in"/i 3 veoma odluan antiherbartovac, ruski pedagog, demokrata po ube%enju.Don Dj&i 3 istaknuti predstavnik 5lozo5je i pedagogije pragmatizma. /edagogiju je sa optihdrutvenih ciljeva usmerio na konkretne ivotne ciljeve. +apisao ""/edagogija i demokratija""Anton Sejonovi! a/aren/o 3 najpoznatiji pedagog socijalistike epohe, radio naprevaspitavanju mladih socijalnih sluajeva u vaspitno!radnim kolonijama.+ajpoznatija dela""/edagoka poema"" i ""$astave na kulama"", spadaju u najpopularnije pedagoke knjige u svetu.

1 4C. veku se teko moe govoriti o pedagokim klasicima, ve vie o istaknutim pojedincima.$a razvoj prosvete i kolstva u rbiji zasluni su mnogi. +eki od njih su* &irijevski, Vujanovski,+estorovi i &razovi, koji su krajem 2H. veka organizovali prvu kolu po ugledu na ""Opti kolskired""> 7ositej Obradovi> Vuk Karadi> &ilan &ilievi> vetozar &arkovi> Vasa /elagi.13. Si"te na&!ni; di"%i#+ina & #edagogiji i odno" #rea dr&gi na&/aa9azvijenih naunih disciplina ima u pedagogiji onoliko koliko ima razvijenih podruja vaspitno!obrazovnog rada*Podr&!je va"#itno-o=ra$ovnog radaNa&!na di"%i#+ina & #edagogiji

Vaspitanje u porodici

/orodina pedagogijaVaspitanje predkolske dece/redkolska pedagogijaEkolsko vaspitanjeEkolska pedagogijaVisokokolsko obrazovanjeViskokolska pedagogijaObrazovanje i vaspitanje odraslih/edagogija odraslih, andragogijaVasp. i obr. u uslovima nastave7idaktikaVasp. dece ometene u razvojupecijalna pedagogijaVojno vaspitanjeVojana pedagogijaVasp. u internatima i domovima8nternatska, domska pedagogijaObraz. i vasp. u industriji8ndustrijska pedagogijaVaspitanje u slobodno vreme/edagogija slobodnog vremena/ojedine naune discipline moemo klasi5kovati prema drugim kriterijumima*!prema uzrastu vaspitanikapredkolska, pedagogija odraslih-,!prema mestu izvo%enja vaspitanjaporodina, kolska, internatska, vankolska pedagogija-,

!prema vremenu pouavanjaistorija pedagogije, savremena, futuroloka pedagogija-, itd./edagogija nije zatvoreni sistem i u tesnoj je vezi sa drugim naukama. i+o$oHja(ilozo5ja tei da odgovori na pitanja ovekove egzistencije ta je ovek, kakva jenjegova priroda, misija, sudbina, ivot> ta je to drutvo, koji su njegovi osnovni mehanizmi itd.-. vata pitanja su u osnovi pedagokih koncepcija. /ovezanost pedagogije i 5lozo5je proistie iz prirodevaspitanja. /edagogija je naroito zainteresovana za razvoj pojedinih 5lozofskih disciplina kao tosu * etika, sistem vrednosti, logika, teorija saznanja, estetika i drugo. P"i;o+ogijarodne nauke, me%usobno povezane i proete. So%io+ogijaVaspitanje je drutveno uslovljeno, a poto se sociologija bavi prouavanjemdrutva, onda je ona neizostavna i u pedagogiji.15. Na&!no i"traivanje #ojava & o=+a"ti va"#itanja i o=ra$ovanja


6/23

etodo+ogija #edago'/i; i"traivanjaPod pedagokim istraivanjempodrazumevamo aktivnost iji je cilj otkivanje i utvr%ivanjezakonitosti, unutranjih veza i odnosa koji vladaju u procesima vaspitanja.!etodologija pedagokih istraivanjaje put prouavanja, pre svega to su metode, tehnike,instrumenti i uslovi naunog saznavanja u podruju vaspitanja.

/edagoka istraivanja su vrlo raznovrsna. Osnovna su*! 2&ndaenta+naosnovna pitanja pedagogije, kao to su priroda i karakter vaspitanja, cilj,predmet-,! ra$vojnapredvi%anje daljeg razvoja vaspitanja-,! #rienjenaoperativna, praktina-/olazei od drugih kriterijuma pedagoka istraivanja se mogu podeliti na*- i"torij"/a0 "avreena i #rogno"ti!/a- teorij"/a i e#irij"/a

! +ongit&dina+narazvoj pojave u jednom duem periodu- i tran"2er$a+nau istom trenutku-1 istorijskom razvoju pedagogije poznati su razliiti metodoloki pristupi u istraivanju pojava uvaspitanju, koji su esto bili jednostrani i suprotni. 'ako s jedne strane se javio etodo+o'/ided&/tivi$akoji je teio da svede pedagogiju na normativnu disciplinu- i etodo+o'/iind&/tivi$adeskriptivna pedagogija-.

vako istraivanje vaspitnih pojava mora da ima logiantoki da odgovori na osnovna pitanja* taprouavati, kako prouavati, pomou kojih metoda, tehnika i instrumenata. Odgovori na ta pitanjase dobijaju razra%enim eta#aa i"traivanja, a to su* 2. 8zbor i formulacija predmeta istraivanja4. Odre%ivanje cilja, konkretizacija zadatka6. 8zbor metoda, tehnika i instrumenata@. /reciziranje populacije i uzorakaI. /rikupljanje podatakaB. Obrada podatakaD. #naliza rezultata i izvo%enje zakljuakaH. /isanje izvetaja i objavljivanje1zorak mora verno da oslikava svoju popilaciju, u suprotnom rezultat nee biti taan. 8nstrumentimoraju biti tani, pouzdani, obuhvatan, jednostavan i praktian i diskriminativan tj. mora jasno daizdvaja ono to se meri.16. Pra/ti!na #itanja i$rada na&!no-i"traiva!/i; in"tr&enata & #edago'/ii"traivanjia(i$rade te"tova $nanja0 an/etni; +i"tova i "+i!no)(stra&ivaki instrumenti su sredstva kojima se prikupljaju injenice u okviru istra&ivnja . 'o su testovi,upitnici, anketni listii, sociometrijski testovi, skica za intervju, protokol posmatranja.An/etatj. upitnik slui za prikupljanje podataka u vezi sa stavom, miljenjem, interesovanjimaispitanika. 'o esto mogu biti miljenja o aktuelnom problemu. /ostoje tri vrste pitanja u upitncima*otvorenog tipa, zatvorenog i kombinovanog. Optimalna duina upitnika je 4I pitanja, koja se moguuraditi za 6C minuta.Intervj&je namerni, prethodno isplanirani razgovor sa pojedincem ili grupom. &ora se voditi raunada ispitanik prethodno bude upoznat sa temom. adri* temu, cilj, pitanja, vreme, mesto, trajanje i

statika obrada na kraju.Te"tovi> +ajee su u upotrebi testovi znanja, testovi umenosti, testovi interesovanja, testoviinteligencije itd.$a rad nastavnika posebno je znaajno da poznaje postupak izrade testova znanja.On bi u sebitrebalo da sadri raznovrsne tipove zadataka, od lakih ka teim. 7a bude tako sastavljen da svakivaspitanik moe bar neto da uradi. 'ipovi zadataka su* ! /riseanje ! 7opunjavanje ! 7voanogizbora 7a J +e -! Viestrukog izbora ! 1pore%ivanje !re%ivanje pore%ati po redu-17. /o+a i '/o+"/i "i"te. Od tradi%iona+nog do "avreenog '/o+"/og "i"tea.

(#red'/o+"/e &"tanove0 o"novna i "rednja '/o+a0 vi"o/o'/o+"/e &"tanove)


7/23

/o+"/i "i"teje jedan od inioca "i"tea va"#itanjapored ireg pojam "i"teao=ra$ovanja.-. 1 sistem kolstva spadaju deji vrtii, osnovne, srednje, vie i visoke kole i kole zaodrasle.On je okosnica svakog sistema vaspitanja, poto se ove ustanove me%usobno povezane i osnovni ciljim je vaspitna delatnost. Ekola kao institucija je u stalnom procesu menjanja i uskla%ivanja sapotrebama i promenama u drutvu. Ona je najznaajnija ustanova savremenog drutva, posebno

zato to pokriva najdue razdoblje organizovanog vaspitanja i obrazovanja jedne linosti u tokuivota, u periodu njenog najintenzivnijeg razvoja. Osnovno obrazovanje je obavezno i jednako zasve./rve kole su se pojavile u direktnoj vezi sa drutvenim razvojem najstarijim ljudskim zajednicama.+ajpre su se pojavile pisarske, svetenike i inovnike kole. /ravo na kolovanje su imali bogati.Kroz istorijsku borbu i promene i razvoj drutva dolo se do ""obrazovanja za sve"". 1porine take urazvoju kola se mogu izdvojiti na sledeinain* a- predinstitucionalni period 3 prenoenje iskustva,verovanja i navikab- kole skriba 3 itanje i pisanjec- kole itanja, pisanja i raunad- sholastika kola 3 religija i klasini jezicie- klasina srednja kola 3 u periodu humanizma i renesansef- realne gimanzije 3 u razvoju industijskog drutva

g- politehnizacija kolskog obrazovanja 3 kao izraz razvoja nauke i tehnikeh- raznovrsnost modela kolskih institucija'radicionalna kola je bila usko povezana sa crkvom, a kasnije i sa dravom. Konstituisanje celovitihkolskih sistema poelo je stvaranjem industrijskog drutva. 8 pre toga su postojali kolski sistemi, aliu despotski ure%enim drutvima i pri crkvi. avremena kola tei otvaranju, boljoj unutranjojpovezanosti, a naroito razbijanju uniformisanosti.- Pred'/o+"/e &"tanove Obuhvata vaspitanje dece od 6 do B godina i u tom periodu razvoj deteta je najintenzivniji. 1 njimase vodi rauna o 5zikom vaspitanju, intelektualnom razvoju sposobnosti panje i pamenja, razvojumate i govora> likovnom i muzikom vaspitanju> moralnom vaspitanju na osnovu linog iskustva,kroz pohvale, nagrade i kazne-> estetskom vaspitanju istoa, urednost-> radnom vaspitanjunavike-> priprema za polazak u kolu. ve to kroz igru, rad i uenje.- O"novna '/o+a

Ona je vaspitno!obrazovna ustanova i u njoj se najsistematinije i najorganizovanije ostvaruju zadaciosnovnog vaspitanja i obrazovanja. Odlike* 'raje u periodu od D do 2I godina i osmorazredna je.Obavezna je i besplatna za sve. /rua osnovna znanja. 8ma opteobrazovni karakter. +ajmasovnija.7ravna institucija. ?edinstvena u osnovi i ista za svu decu. Odvojena od crkve. +a maternjem jejeziku. Otvorena je prema porodici i lokalnoj zajednici. +ije selektivna. 8ma naglaenu vaspitnu ulogu.- Srednje '/o+e

rednje su zato to se nalaze u sredini izme%u osnovne kole i viih i visokih kola. &ogu bitigimnazije opte, jezike,matematike, specijalne- i srednje strune za obrazovanje odre%enihpro5la. 'raju 6 ili @ godine.- Vi"o/e '/o+e i 2a/&+teti

/ruaju visko obrazovanje iz odre%enih oblasti i spremaju kadara za razliite granu u privredi,drutvu i kulturi.Vie kole obrazuju kadrove V8 stepena obrazovanja i perteno traju tri godine, afakulteti V88 stepena i preteno traju od @ do I godina.18. Str&/t&ra o=ra$ovno-va"#itni; a/tivno"ti "avreene '/o+e

avremena kola ima veoma bogatu strukturu raznovrsnih vaspitno!obrazovnih aktivnosti, ne samosa uenicima ve i sa predkolcima, bivim uenicima, susedima, roditeljima, lokalnom zajednicom.Otvorenost kole se ogleda u njenom uticaju na gra%anje u okruenju, u saradnji sa preduzeima./rofesionalna orijentacija i informisanje su aktivnosti kole. Kulturna i javna delatnost kole pokazujeda deca u nju rado odlaze i da su ukljuena urazne kulturne aktivnosti.Ona organizuje kolektivnipedagoki rad za one koji sporije napreduju u radu posebno osnovan kola-> pravi ekolokeprograme i organizuje sekcije i razne deje organizacije.


8/23

! +astava je svakako njena centralna aktivnost i osnovna obaveza u koli. 1 okviru nje se nalazeobavezne, izborne, fakultativne aktivnosti i profesionalna praksa.!$atim drutveno koristan rad> vannastavne aktivnosti, rad organizacija i sl.! 9ad u biblioteci, galeriji, muzeju...! Organizovanje predkolskog vaspitanja, obrazovanja odraslih, baletsko i muziko obrazovanje! Organizovanje izleta i ekskurzija

19. Savreena /riti/a '/o+e /ao in"tit&%ijea pojavom krize u drutvu dolazi i do krize i kritike u kolstvu. avremena kritika kole zapoela je udrugoj polovini 4C. veka, naroito 2ABH. upravo kada su se pojavili prvi znaci krize industrijskogdrutva i najave snane nauno!tehnoloke revolucije, koja i sada potresa svet. ?avili su se zahtevi zareformom kola sa raznim idejama ""kola bez zidova"", ""uenje bez kole"", ""slobodna kola"",""otvorena kola"" itd.Ekola postaje mesto gde se odvija ivot, a ne samo ue teorije o njemu. Ona postaje mesto gde serazvijaju bogati me%uljudski odnosi i ona vaspitno deluje na decu. Ovaj preobraaj podrazumevapreure%enje kole, opremanje savremenim sredstvima, stvaranje nove klime u razredu i koli,osposobljavanje nastanika za nove uloge itd.1. /o+a /ao #edago'/i i /&+t&rni %entar +o/a+ne "redine

+astava je svakako osnovni, najsistematiniji i najorganizovaniji oblik vaspitno!obrazovnog radakole. #li nije i jedini. avremena kola podrazumeva i niz drugih aktivnosti koje za cilj imaju celovitijipedagoki razvoj uenika, ime se omoguava da se oni ostvare i ispolje kao svestrane linosti.)rojne su vannastavne i slobodne aktivnosti koje kola organizuje u okviru svojih klubova, radionica,sekcija. 'e organizacije su esto ili gortovo uvek povezane i sa ivotom i radom u lokalnoj sredini.:okalna sredina i roditelji se ukljuuju u rad i ivot kole, pratei razvoj svoje dece i uestvujui unjemu. 'ako kole postaju svojevrsni pedagoki i kulturni centri lokalnih sredina, gde se ne ui samoo ivotu ve se ivot u njima i odvija.. Neo#;odno"t #o$navanja i #ra*enja ra$voja +i!no"ti &!eni/a1 vaspitnoj delatnosti neophodno je poznavati linost vaspitanika. Vaspitanje se ne moe prepustitisluajnom, rutinskom, neorganizovanomi neplanskom toku. +jegov uticaj je veliki, a njegoveposledice trajne. +eophodno je poznavati opti proces razvitka linosti, karakteristike etapa kroz kojeprolazi, faktore koji utiu na taj razvitak, kao i individualne osobenosti svakog vaspitanika. )aosnovu dorog poznavanja svojih vaspitanika$ vaspita mo&e da odre%uje polo&aj i aktivnosti

vaspitanika$ ira sredstva rada i najoptimalnije metodske postupke . /lansko i sistematsko praenjevaspitanika i prikupljanje podataka o njemu bi trebalo da bude u slubi pedagokog rada i dapomogne u razvoju i otklanjanju eventualnih problema. 'ako%e ti podaci mogu da poslue i zaistraivanja s ciljem unapre%ivanja vaspitnog rada. 1 naim osnovnim kolama podaci seevidentiraju u "":ini karton uenika"", koji sadri osnovne podatke, zdravstveno i 5ziko stanje,ponaanje, drutveno ponaanje i zaduenja u koli, interesovanje, sklonosti, opti sud odeljenjskogstareine. $a unoenje podataka odgovorni su uitelji, razredne stareine i nastavnik 5zikogvaspitanja, ali i kolski lekar.>. /o+a i njeno o/r&enje va"#itanje & #orodi%i< va"#itanje & "+o=odno vree< va"#itni

$na!aj "red"tava a"ovnog /o&ni%iranja ('ta#e0 radija0 te+evi$ije0 H+a i #o$ori'ta)


9/23

/od slobodnim vremenom podrazumeva se ono vreme koje nastupa nakon to izvrimo sve svojeradne, kolske, porodine i drutvene obaveze. lobodno veme ne bi trebalo da se shvata kao vremeneorganizovanog lenstvovanja i dosa%ivanja, ve kao korisno utroeno slobodno vreme na vrenjeraznovrsnih aktivnosti, koje su predmet interesovanja linosti. Kao to su* bavljenja rekreacijom,hobijem, odlazak u prirodu, pozorite, galerije, kulturne centre i razne klubove. amo pravilnookorieno slobodno vrememoe ispuniti svoju svrhu razvoja i unapre%enja vaspitanja. 8sto tako ono

ne podrazumeva nametanje bilo kakvih aktivnosti, jer u tom smislu gubi znaaj kao slobodnaaktivnost.- Va"#itni $na!aj "red"tava a"ovnog /&&ni%iranja

7anas su sredstva masovnog komuniciranja neminovna, preko njih se upuujemo i informiemo onajznaajnijim deavanjima u drutvenom ivotu. Veoma je vano da sredstva javnog informisanjane budu jednosmernog karaktera i da pozitivno utiu na razvoj i vaspitanje pojedinca i obogaujunjegov kulturni i drutveni ivot.*istovi namenjeni deci! imaju poseban drutveni i pedagoki znaaj. +jihovi sadraji su popularni,atraktivni i dinamini sa slikama, stripovima, ilustracijama i nauno!popularnog, kulturnog isportskog sadraja. +jihov cilj je da informiu decu i podstaknu stvaralatvo. /osebno je dobro, akouenici i sami ure%uju asopis u svojoj koli.#ilm3 pored toga to je veoma popularan i dobro poznat svima jo na najranijem uzrastu, 5lm moebiti veoma zanimljiv oblik stvaralatva samih uenika. Organizovanjem 5lmoteke u koli, osnivanjem

""Kluba ljubitelja 5lma"", iniciranjem rada u klubu i osposobljavanjem nastavnika za rad, rad na 5lmu ibavljenje 5lskom tehnikom mogu biti od velikog znaaja za vaspitanje i razvoj svestrane linosti.+adio i televizija3 nam esto omoguavaju da se oseamo gra%anima itavog sveta. /reko njih seinformiemo o svemu to se doga%a u celom svetu. /ored informativnog programa od posebnog suznaaja obrazovni programi namenjeni deci. 7idaktiki znaaj televizije je u tome to pribliavastvarnost i budi interesovanja u procesu saznavanja, razvija sposobnost opaanja.- Va"#itanje i o=ra$ovanje odra"+i; 1 prolosti se ""obrazovanje odraslih"" smatralo za osnovno obrazovanje odraslih koji ga nisu stekli uperiodu kada je to bilo predvi%eno, pa se kasnijim kolovanjem to nadokna%ivali. 7anas su tisluajevi retki, pa se pojam ""obrazovanje odraslih"" danas odnosi na usavravanje i obrazovanjeodraslih u okviru njihovih profesija i ire. Ono se danas vie smatra ""doivotnim obrazovanjem"" jerse ovek kroz itav svoj ivot usavrava i ui. 'akvi su zahtevi savremenog drutva da pojedinac nemoe da oekuje da je zavretkom kolovanja zavrio i sa obrazovanjem i vaspitanjem. +a ovompolju poseban znaaj imaju institucije* posebne kole za odrasle i obrazovni centri pri fabrikama ipreduzeima> redovne kole koje organizuju programe za odrasle> radniki i narodni univerziteti>kulturni centri> savetovalita itd. E T O D I @ A P I T A N J A V A S P I T N O G C A D A

.O#'ti #rin%i#i va"#itnog radaPrin%i#i"&rukovodea naela kojih se moramo pridr&avati u vaspitnom radu. Oni su predpostavkaza uspean rad. +astali su na osnovu formiranja bogatog pedagogkog iskustva. /rincipi su uslovljenidrutveno i psiho5ziki. /rincipi vaspitanja sadre i odre%enu regulativnostgovore o odre%enimodnosima koji vladaju u vaspitanju-, normativnostodre%uju najbitnije norme ponaanja-,

celshodnostjasno usmeravaju vaspitni proces-, korelativnosti integrativnostfunkcionalnopovezuju vaspitni rad na svim nivoima-. $ahvaljujui njima vaspitanje nije preputeno improvizaciji ilinom naho%enju pojedinaca. 1 okviru principa vaspitanja, pedagoka nauka formulie i etiriprincipa postupnosti jo od ?.#. Komenskog-* od blieg ka daljem, od lakeg ka teem, od

poznatog ka nepoznatom i od prostog ka sloenom. +ema univerzalno vaeih principa koji bivaili za sva vremena i kole u razliitim drutvima. &enjaju se i njihovi nazivi i sadraji.- Prin%i# na&!ne $a"novano"ti i #o$itivne va"#itne &"ereno"ti

"ve aktivnosti koje ine vaspitanje trealo i da udu zasnovane na nauci . +auka nije jedina kojaoveku otkriva svet, tu su i iroki prostori kulture, umetnosti i dr. ali najvei broj ovekovih ivotnihaktivnosti poiva na naunim posmatranjima i dokazima. +auka bi trebalo da bude u slubi razvojavaspitanja i potovanjem ovog pravila nikako ne bi bilo dobro otii predaleko u scijentizam./rihvatajui ovaj princip, svi koji rade u oblasti vaspitanja, obavezuju se da e, kad god su u


10/23

mogunosti, koristiti nauna istraivanja i dostignua u svom vaspitnom delovanju. +astavnikusmerava naune sadraje ka ciljevima vaspitanja i obrazovanja i on je posrednik u tom sloenomprocesu. Ovde se radi o optem stavu linosti prema svom okruenju i shvatanju i boljemrazumevanju zakonitosti po kojima ono funkcionie. Ovaj princip mnogi tumae i kao princippozitivne vaspitne usmerenosti u vaspitanju.- Prin%i# "ve"ne a/tivno"ti

vesna aktivnost je uslov i rezultat vaspitanja. 7o svesne i stvaralake linosti se moe doi samokroz raznovrsnu i punu aktivnost same linosti. 'radicionalne pedagoke teorije su smatrale da jelinost ve sudbinski odre%ena i da je vaspitanjem treba podsticati i pratiti. 7ok savremene teorijesmatraju da je vaspitanik u mogunosti da menja i usavrava see kroz svoje svesne aktivnosti. Ovajprincip zahteva odre%ene pogodnosti, ako to je adekvatna priprema i razrada sadraja, speci5naadaptacija metoda, sredstva i oblik vaspitanja, osposobljenost nastavnika i pripremu uenika.nastavnik vie nije u centru aktivnosti, ve se ueniku daje mogunost da sam kreira i uestvuje usopstvenom procesu napredovanja. 'ako%e, ovaj princip ima snano motivaciono dejstvo.- Prin%i# ;&ano"ti i deo/rati!no"ti va"#itanja ,umanost je odre%eni oavezujui stil ponaanja vaspitanika$ a demokratinost je odre%eni nain

ponaanja i me%usonih odnosa u procesu vaspitanja. 7emokratinost podrazumeva organizacijuvaspitanja za sve bez izuzetaka, gde sve linosti imaju isti tretman. /ravila ponaanja i odnosi suregulisani i nekim me%unarodnim zakonima kao to su Konvencija o pravu deteta, i sl. /itanje

demokratinosti vaspitanja je unutranje pedagoko pitanje, pitanje me%usobnih odnosa onih kojiznaju prema onima koji ne znaju, siromanijih i bogatijih, monijih i nemonijih 3 potovanjerazlika.Gumanost se pre svega u veri u oveka i ljubav prema oveku, u elji da se pomogne,potovanju, iskrenim odnosima. Vaspitanje je samo po sebi humana delatnost jer je u potpunostiposveena oveku. +astavnik koji organizuje vaspitne delatnosti, duan je da izvri humanizaciju idemokratizaciju svih uslova u kojima se vaspitanje odvija.- Prin%i# individ&a+i$a%ije i "o%ija+i$a%ije & va"#itanj& 1 istoriji vaspitanja pincipi individualizacije i socijalizacije su se esto suprtostavljali, pa su jedniisticali jedan, a jedni drugi. &e%utim cilj je u objedinjavanju oba, jer individualizacija je jedinomogua u okviru neke socijalne zajednice. vako ko organizuje vaspitni proces trebalo bi da vodirauna o individualnim karakteristikama svakog pojedinca. /rema njima je potrebno odabratiodgovarajuu pedagoku meru, razradu sadraja, sredstvo, oblik i postupak vaspitanja. =ilj ovogprincipa je osposobljavanje pojedinca da se lake integrie u socijalne tokove.- Prin%i# jedin"tvenog de+ovanja "vi; !ini+a%a va"#itanja =ilj vaspitanja je jedinstven i potrebno je jedinstveno delovanje svih inilaca pojedinac, roditelji,kola, crkva...-. ?edinstvo delovanja poveava snagu i mo vaspitanja i osigurava njegovo uspenosprovo%enje. vaspitanje se ne sme svoditi samo na jedan od inilaca npr. na kolu ili samo naporodicu, jer e tako uppadati u protivurenosti i stvarati prepreku ka formiranju jedne celovitesvestrane linosti.3. O#'te etode va"#itanja +i!no"ti i "red"tva /oja "e naj!e'*e /ori"te & va"#itno rad&etod je osmiljen i ustaljen postupak usmeren na postizanje nekog cilja. &etode nam odgovarajuna pitanje ""Kako postupati"" da bi cilj bio ostvaren. One oznaavaju relativno ustaljene postupke kojisu se pokazali e5kasnim. One bi u sebi trebalo da sadre karakteristike koje su najdelotvornije,nauno dokazane i praktino proverene. /ostoje razliite podele metoda u vaspitanju, a kao opte

metode javljaju se sledee metode* &=e,ivanja i &veravanja0 ve=anja i navi/avanja0#od"ti%anja i "#re!avanja.-etod &=e,ivanja i &veravanja

&oe se rei da se ova metoda bavi onim to je veito, ali i isto tako i stalno promenjivo uvaspitanju* ta je dobro, istinito, vredno, a ta loe, lano uvredljivo itd. O svemu ovome uenicisaznaju kroz injenice koje im nastavnik prezentuje, ali i iz linog iskustva, zakljuivanja,posmatranja, pronalaenja dokaza.redstva ube%ivanja i uveravanja su* istinite injenice, podaci i provereni dokazi> sistem vrednostisopstvenih stavova, odlika, ube%enja i uverenja> drutveni obiaji, navike i zakoni> situacionouticanje ukljuivanje uenika u aktuelna zbivanja-> predavanja, javne rasprave, polemike> ugledanje na roditelje, idole-> saveti i direktne poruke vaspitaa> upozorenje, kritika i samokritika.


11/23

- etod ve=anja i navi/avanja

&etodom vebanja i navikavanja proveravamo usvojene stavove ube%ivanja i uveravanja. +ijedovoljno samo znati ta i kako treba raditi, ve to treba neprekidno praktino primenjivati da bi ciljvaspitanja bio ispunjen. /otrebno je stei odre%ene pozitivne navike, kao to su higijenske, kulturne,radne i profesionalne.

redstva vebanja i navikavanja su* rad, praksa, lina aktivnost vaspitanika> kolski red, reim ivotai rada uenika, propisi> tradicija> organizovanost procesa vaspitanja> ivot i rad u kolektivu, igra,zabava i kulturna razonoda> kontrola od strane nastavnika.- etod #od"ti%anja

&etod podsticanja primenjujemo onda kada uenik pokazuje uspeh, ali i kada nai%e na potekoe,kada se koleba i posustaje. Ova metoda ima emocionalnu podlogu i zasniva se na simpatijama idobijanju poverenja vaspitanika. &etodom podsticanja pomaemo vaspitaniku da se to boljea5rmie i ispolji sve svoje sposobnosti.redstva podsticanja su* izraena briga i razumevanje> blago i pravino postupanje> bodrenje iohrabrivanje> pohvale> obeanja> iskustvo uspeha> priznanja> nagrade> takmienja> ocena>- etod "#re!avanja

&etod spreavanja i kanjavanja mnogi pokuavanju potpuno da iskljue iz savremene metodikevaspitanja, tvrdei da se radi o metodi represije na linost. +ju bi trebalo shvatiti kaopedagokiopravdanu intervencijuu cilju spreavanja i zaustavljanja negativnih radnji i oblika ponaanja.redstva spreavanja su* $naci neodobravanja i neslaganja s nainom rada ili ponaanjem>/rimedbe, prigovori, zamerke> kretanje ili zamena motiva navodimo uenika da izvri zamenuaktivnosti nekom korisnijom-> Kritika individualna, kolektivna, javno mnjenje-> /retnja, zahtev,zapovest, zabrana i nare%enje>Ocena> Ocene vladanja> Kazne.ledee kazne su zabranjene u koli* telesno kanjavanje, kazne gla%u, kazne zasnovane na strahu,kanjavanje radom koji nije prijatan, izlaganje prirodnim posledicama svoje greke, oduzimanjemstvari, zaspisivanjem u dnevnik rada, upiivanje kod direktora i sl., kazne koje omalovaavaju iponiavaju linost.5. Na"tavni/ od+i/e #o$iva i +i!no"ti (oe =iti i deo 36. #itanja)+astavnik stavlja sve svoje line i profesionalne kvalitete u slubu svog poziva, svo svoje znaje iumenje koristi za pomo, vaspitanje, obrazovanje i usmeravanje deteta. ?edan je od najstraijihpoziva i smatra se osnovom svih drugih zanimanja. +jegova uloga i uticaj na dete je velika, pa se oddavnina smatralo da su uitelji i nastavnici cenjene i odabrane linosti. Od njega se oekuje dasvojim znanjem, osobinama i ponaanjem bude primer deci. avremeni nastavnik je dobio niz novihuloga i radnih zadataka 3 on nije samo predava, ve i vaspita, on brine o celokupnom razvojlinosti, nastavnik postaje ""trei roditelj"", a poveava se i njegova kreativna uloga planera i strategaukupnog nastavnog procesa. On vie nije dominirajua, jedina i centralna linost koja predaje, veje ravnopravan s uenicima i slui kao posrednik u njihovom samostalnijem i aktivnijem razvoju.Osobine nastavnikove linosti*! da ima iroko i solidno opte obrazovanje

! da vlada predmetom koji predaje! da poznaje psiholoko!pedagoke i metodike osnove vaspitanja! da je ovladao pedagokim umenjima! da se stalno usavrava/ostoje tri podele nastavnika na* autoritativni, demokrtski i ravnoduni.6. Na"tavni/ & 2&n/%iji ode+jenj"/og "tare'ine

Odeljenjski stareina je pedagoki, organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja.Osnovne radne dunosti su mu*! pedagoka funkcija! organizaciona i koordinirajua funkcija! saradnja sa roditeljima


12/23

! administrativna funkcija1loga odeljenjskog stareine je primarno vaspitne prirode. $a taj posao se biraju najsposobniji inajbolji nastavnici u jednoj koli.D I D A @ T I @ A

7. O"novni teorij"/i i etodo+o'/i #ro=+ei dida/ti/e. Dida/ti/a /ao teorija oo=ra$ovanj& i na"tavi7idaktika se smatra vetinom uenja, odn. speci5nom praktinom pedagokom vetinom.+ajpoznatije delo didaktike je ""Velika didaktika"" 7idactika magna-Jana Ao"a @oen"/ogiz2BID.god. Komenski je smatrao da didaktika ne predstavlja samo vetinu uenja, ve tako%e ivaspitanje. 1 svojoj didaktici je izneo --sveoptu vetinu svih da se ue svemu--, a raspravljao je i opoduavanju mladih naukom, radu u koli i vaspitanju bogobojaljivih. adraj ove didaktike jeprihvaen i primenjivan sve do danas. /oetkim 2A. vekaJo;an ridri; er=artje razradioteorijske osnove didaktike stvarajui teoriju vaspitne nastave, koja je u to vreme ulazila u okvirepedagogije. Gerbartijanci supridavali posean znaaj prenoenju znanja na uenike u okvirunastave formalni stupnjevi nastave/$ a ne uenju. 8z toga je proiziao osnovni zadatak didaktike kojise sastojao u analizi postupaka nastavnika u koli, s ciljem da se uenici upoznaju sa novimsadrajem. Krajem 2A. i poetkom 4C. veka menja se osnovna orijentacija prema radu uenika i

javlja se nova pedagoka struja, iji je najistaknutiji predstavnik Don Dj&i. /redstavnici ovogpravca su pridavali najvie znaaja aktivnoj ulozi uenika, to se u velikoj meri razlikovalo od stavaherbartijanaca. Umesto zapamivanja$ oni insistiraju na razvijanju razliitih olika intelektualnihaktivnosti uenika$ a poseno na razvijanju praktinog delovanja. Umesto teorije nastave$ oni su

zastupali teoriju uenja. 7anas ova dva pravca nisu vie suprotstavljena. avremena shvatanja istiuda nastava i uenje ine celinu, predstavljaju jedinstvo i da se me%usobno prepliu inadopunjuju.7akle, savremeno shvatanje didaktike nije jednosmerno i nije jednostrano. /ostoje etiriosnovna znaenja i oblika didaktike kao posebne pedagoke vetine*2. Dida/ti/a /ao na&/a o na"tavi i &!enj& & "vi o=+i%ia i na"tavni nivoia! podrazumeva procese uenja i predavanja koji se deavaju sluajno i nezavisno od uticaja koje nanjih vri nastava. 3 "eoma irok pojam.4. S;vatanje dida/ti/a /ao teorija &!enja i na"tave /oj& $a"taj& t$v. ??Ker+in"/idida/ti!ari??! ?edna od najdelotvornijih i najoriginalnijih koncepcija u savremenoj didaktici. #utori nastoje daobave to sveobuhvatniju opis i analizu svih inilaca u procesu nastave i objasne njihovu optu iuzajamnu zavisnost, kao i mogunosti za kontrolu i planiranje nastave. )erlinski didaktiari su izneliest osnovnih kategorija za opisivanje, analizu i planiranje nastave, koje su podelili u dve grupe odkojih u prvu spadaju etiri kategorije, a u drugu dve- ! Podvlai nauni aspekt.1. OSNOVNE ??STCB@TBCNE?? ODI@E NASTAVE

. BSOVNE ODI@E II PCETPOSTAV@E

2. /edagoke intencije ciljevi-4.+astavne teme sadraji-

6.&etode ili postupci@. &ediji ili sredstvaI. #ntropoloke pretpostavke sve psihike delatnosti uenika u procesu nastave, stvaralakesposobnosti nastavnika i uenika, interesovanja i sl.-B. ocijalno!kulturne pretpostavkekola, nastavnici, uenici-6. S;vatanje dida/ti/e /ao teorije o=ra$ovni; "adraja na"tavnog #+anadosta slinaprethodnoj- .3 Podvlai idejni aspekt


13/23

@. hvatanje didaktike kao teorije optimalnog uenja i nastave pomou direktne nastave ili putemprograma i nastavnih maina upravljanje procesima uenja ! /i=erneti!/a dida/ti/a- 3 Podvlaitehniki apekt.+edostatak ovih teorija je to to se teko mogu direktno primeniti na reavanje konkretnih problema.va tri 4, 6, @- odnose se na nastavne situacije, a ni jedan ne obuhvata sve aspekte zajednikogprocesa u kome se odvijaju nastava i uenje.

$adatak didaktike je da obezbedi zajedniki i jedinstven prilaz nastavi i uenju. &oe se rei da jedida/ti/a #o"e=na #edago'/a di"%i#+ina /oja #ro&!ava "&'tin"/e #ro=+ee o=ra$ovanja iva"#itanja #&te na"tave i &!enja.+jen osnovni zadatak je da objasni zakonitosti po kojima seodvija nastavni proces, kako bi se on sprovodio na to bolji nain i uspenije ostvarili ciljevi i zadaciobrazovanja. 7idaktika ne samo da odre%uje sadraj obrazovanja, ve i odgovara na pitanje kakopouavati, to ukazuje na nje praktini karakter.7idaktika* odre%uje ciljeve i zadatke nastave bez kojih se ne moe uspeno organizovati nastava->daje analizu procesa nastave> odre%uje sadraje i izbor naunog materijala koji bi uenici trebalo dausvoje> upoznaje s organizacionim oblicima nastave> razmatra metode nastave./rema sadrajima ona ima teorijsku i praktinu funkciju. # bavei se analizom sadraja didaktika imai dijagnostiku funkciju, a iz toga proizilazi iprognostika funkcija.8. Dida/ti/a i dr&ge na&/e

(ilozo5ja vaspitanja i teorija vaspitanja omoguava da se realno shvati i odredi mesto obuke urazvoju uenika, kao i mogunosti formiranja njihove linosti u nastavnom procesu- 8storija 8storija pedagogije- ociologija ociologija vaspitanja, kakav uticaj na mlade ima odre%eni drutveni sistem,materijalni, socijalni i kulturni uslovi, itd.- :ogika prouava zakonitosti, zakone i forme miljenja- &atematika i kibernetika ve vea primena u strukturi nastave, metode i sredstva, a posebnoprogramirane nastave i uenja- &etodike odre%enih nastavnih predmeta Odnos opte prema posebnim disciplinama-9. O"nova i "&'tina na"tavnog #ro%e"a

1 irem smislu rei nastava je socijalna pojava i proces. +eophodan uslov dobre nastave je saradnjauenika i nastavnika koje povezuje zajedniki cilj 3 stvaranje odre%ene promene u linosti uenika.)ez obzira gde se odvija nastava predstavlja one koji pouavaju i one koji ue. ?edinstvo ova dva ininastavu uspenom. +ikako se ne sme svesti na samo jedno, jer to stavlja u centar ili samonastavnika ili uenika, pa nastava dobija oblik jednostranosti. "utina nastavnog procesa je danastavnik usmerava svoju delatnost ka ueniku s ciljem davanja znanja i razvijanja stvaralakih i

saznajnih sposonosti. +astava se odvija prema prethodno isplaniranom i utvr%enom procesu, podrukovodstvom nastavnika, ali stalnim i aktivnim ueem grupe ili pojedninih uenika. /o svomkarakteru ona je viesmerna, a njeni zadaci su materijalne, formalne i vaspitne prirode. Obrazovanjei vaspitanje se danas stie i van nastave, ali je ona ipak najorganizovaniji i najisplaniraniji oblikobrazovanja i vaspitanja.>. a/onito"ti i od+i/e na"tavnog #ro%e"a LLLOsnovu nastavnog procesa ini proces saznanja i vaspitanja koji su okviru nje odvijaju. $bog svog

stalnog kretanja nastavni proces ima karakterprocesualnosti, ali i raznovrsnosti spoljnih forminastave. 9itam i dinamika nastavnog procesa podleu optim, ali speci5nim zakonitostima. Optezakonitosti nastavnog procesa se odvijaju pod uslovima, koji se menjaju i koji su neponovljivi.$akonitosti nastavnog procesa su objektivnog karaktera, ali i subjektivnog zbog onih koji u njemuuestvuju* nastavnika, koji taj proces organizuju, i uenika, koji usvajaju. 1 nastavnom procesuvladajuzakonitosti0 drutvenog razvoja$ 1zikog i psihikog razvoja uenika$ socijalnih odnosa$nauka na kojima su zasnovane nastavne discipline$ proces nastave pouavanja i uenja/ itd. Ovajniz zakonitosti je viestruko povezan i utiu na nastavni proces. 1spean nastavni proces bi trebaloda sadri* stvaranje motiva kod uenika> upoznavanje uenika sa novim gradivom> rukovo%enjeprocesima uoptavanja> utvr%ivanje znanja uenika> povezivanje teorije i prakse> kontrola ocena irezultat nastave.


14/23

1. Priena teorija inte+e/t&a+nog ra$voja +i!no"ti &!eni/a & na"tavi'eorije formalnog i materijalnog obrazovanja su pokrenule jedno od sutinskih pitanja teorijeobrazovanja, a to je "";ime bi se trebalo rukovoditi u pri odabiru sadraja opteg obrazovanjaL"" 39azvijanju intelektualnih sposobnosti uenika.1 savremenoj didaktici se smatra da pored opteg obrazovanja podjednak znaaj ima i razvijanjeintelektualnih sposobnosti uenika tj. nauiti uenike da misle, a ne optereiveti ih pamenjem

nepotrebnih pojmova. 'o je i zadatak svih nastavnih predmeta. Odnos izme%u znanja i sposobnosti jeuslovljen intelektualnim razvojem, jer bez odre%enog intelekta nije ni mogue usvojiti mnoga znanja.Ekola mora organizovano i sistematski da radi na razvijanju sposobnosti uenika. Ona je duna daobezbedi osnovne pretpostavke za intelektualni razvoj i vaspitanje, sistem programa i nastavnihsadraja koji mogu omoguiti to potpunije intelektualne procese> zatim, irok stepen stvaralakog iaktivnog rada> jedinstvo teorije i prakse, miljenja i aktivnosti. /ored znanja koja su pogodna zarazvoj miljenja, uenicima je potrebno pruiti i znanja potrebna za ivot, kao i da samostalno stiu irazvijaju ta znanja.. Priena teorije ra$voja +i!no"ti & na"tavno #ro%e"&. Ca$vijanje "#o"o=no"ti &!eni/a& #ro%e"& na"tave.avremeni nastavni proces, pored toga to uenicima prua odgovarajua znanja iz nastavnihpredmeta, mora, najpre, u nastavni proces aktivno da ukljui uenika, da za takav rad obezbedi

odgovarajua sredstva i primeni odgovarajue metode, da postavi jasan cilj i zadatak i da odabereadekvatne sadraje, a u cilju razvijanja sposobnosti kritikog miljenja kod uenika, stvaralatva,samostalnog uenja i da pozitivno utie na njegovo vaspitanje. avremeni nastavni proces za cilj imastvaranje svestrane linosti.. O#'ti dida/ti!/i #rin%i#i i #ravi+a. a/onito"ti0 #rin%i#i i #ravi+a na"tave. O=e+eja i"i"teati/a dida/ti!/i; #rin%i#a. @ara/teri"ti/e #ojedini; #rin%i#a./rincip predstavlja osnovu od koje se polazi i kojom se valja rukovoditi u razliitim oblastimadelatnosti.Dida/ti!/i #rin%i#ia "e o$na!avaj& o"novna i o#'ta na!e+a /oja odre,&j& to/na"tavnog #ro%e"a i &!enja & "/+ad& "a %i+jevia va"#itanja i o=ra$ovanja i $a/onito"tia#ro%e"a na"tave.Oni obuhvataju obradu i tumaenje vaspitnoobrazovnih i nastavnih sadraja, radnastavnika i organizacione oblike vaspitanja i obrazovanja. Oni ne mogu zameniti stvaralaki rad iaktivnost nastavnika, ali mu teorija moe pomoi u primeni konkretnih didaktikih principa. $ato suu didaktici formulisana pravila nastave. Ona polaze od principa i daju korisna uputstva za primenu iizvo%enje odre%enih aktivnosti. $ajedno didaktiki principi i pravila imaju funkciju orijentacije. Oni suotvoreni i Meksibilni i podloni menjanju kroz istoriju i uskla%ivanju sa savremenim tokovima./ojedinano oni nisu dovoljni za uspeno sprovo%enje nastavnog procesa, pa se stalno insistira nanjihovoj povezanosti i me%usovnoj zavisnosti.Karakteristike pojedinih principa*1. Prin%i# na&!no"ti

utina principa naunosti je u tome to on zahteva* da uenici tokom procesa orazovanja ivaspitanja usvajaju nauno proverana znanja$ koja odgovaraju savremenim naunim i tehnolokim

dostignuima2 sagledaju povezanost nauke i svakodnevnog &ivota2 da se kod uenika formiraju

samostalne navike i potrea za sticanjem naunih znanja2 da se upoznaju sa osnovama nauke i dana%u njenu primenu u svakodnevnom &ivotu2 da prepoznaju itne oznake i svojstva predmeta

pruavanja. ?edan od problema je veoma brz razvoj nauke i tehnike poslednjih godina i problemnagomilanih novih informacija. $bog toga poseban znaaj dobija izbor fundamentalnih znanja.. Prin%i# #ri+ago,eno"ti na"tave &$ra"t& &!eni/a""+e nametati umu ono to ne odgovara uzrastu"", ?.#. KomenskiOvaj princip je zahtev za uskla%ivanje oima i sadr&aja gradiva sa psiho1zikim razvojem uenika$njegovim sposonostima$ uzrastom i interesovanjima. /rva pravila ovog principa ustanovio jeKomenski u svojoj ""Velikoj didaktici"", a to su da se u uenju ide od lakeg ka teem, od poznatog kanepoznatom, od prostog ka sloenom i od blieg ka daljem. Ovim pravilima se danas moe dodati iuvaavanje razlike u tempu rada i obimu prethodno steenog znanja, jer ne ue svi istim tempom.. Prin%i# "i"teati!no"ti i #o"tno"ti


15/23

Ovaj zahtev sistematinosti je tako%e uveo Komenski, polazei od toga da je sve u prirodi povezanojedno s drugim. /od sistematinou nastave podrazumeva se*jasno ralanjivanje ciljeva kojima sete&i2 pregledno i logino ralanjivanje nastavnog gradiva i izdvajanje itno od neitnog2 dosledno

didaktiko metodiko struktuiranje toka nastavnog asa.istematinost se postie ako su svi delovinastavnog gradiva povezani sa vodeom idejom i ako se tei otkrivanju sutine. /osebno se vodirauna o sistematinosti pravljenja udbenika.

3. Prin%i# #ove$ano"ti teorije i #ra/"eUenicima su potrena teorijska znanja da i ih primenili u praksi i potrean im je praksa da i

proverili i potvrdili svoja teorijska znanjai u koli, ali i u svakodnevnom ivotu i radu i reavanjubrojnih problema. 1 svakom nastavnom predmetu moe se uspostaviti sklad teorije i prakse, aposebno je vano razvijati svest o njihovom znaaju. +aravno, u nekim discipinama je to mogue umanjoj meri, a u nekima u veoj.5. Prin%i# o!ig+edno"tiKomenski je prvi izloio zahtev za oiglednou, oslanjajui se na znanja i iskustva kole. 8sticao je dabi ljudi trebalo da ue upoznavanjem samih stvari, a ne na osnovu izjava drugih o tome. ??+atno#ravi+o??@oen"/ogkoje je zahtevalo aktivnost svih ula ""to je vidljivo 3 ulu vida, to je sluljivo3 ulu sluha, to je opipljivo 3 ulu dodira, ..."". 'iglednost je povezana sa linom aktivnouuenika$ gde oni u direktnom dodiru i kontaktu sa pojmom koji ue imaju veu motivaciju i

mogunost da naue. 'om prilikom bi trebalo voditi rauna da* svi uenici podjednako imaju

mogunost posmatranja, da se odvoje bitne karakteristike pojma koji se posmatra, da se predmetpokazuje uz aktivno uee uenika, a ne statino, izazavati veu aktivnost uenika i obratiti panjuda se ostvari cilj jer samo posmatranje nije dovoljno.6. Prin%i# "ve"ne a/tivno"ti &!eni/a & na"tavi

Ovaj princip uglavnom izraava psiholoku stranu nastave. +jegova sutina je da se sagleda kakouenici usvajaju znanja, kakav je njihov odnos prema nastavi i koji je stepen njihove aktivnosti. 'vajprincip podvlai aktivnu ulogu uenika.

7. Prin%i# trajno"ti &"vajanja $nanja0 ve'tina i navi/a

3rincip trajnosti usvajanja znanja ima za cilj da usvojena znanja postanu trajna uenikova svojina i

da mo&e da ih aktivira uvek kada je to potreno. 1 savremenoj nastavi sve vie se insistira nalogikom pamenju, a ne na zapamivanju. Ovaj princip se ostvaruje naglaenom upotrebom znanjau nastavi, jer se na taj nain pokazuje razumevanje nauenog i primenjuje njegova veza sa stvarnimsvetom. 'rajnost se ogleda i u prenoenju tih znanja na druge sluajeve.8. Prin%i# individ&a+i$a%ije1 tradicionalnoj nastavi je prilaz uenicima bio jednak i ona je obrazovala i vaspitavala prosenoguenika.'u su najvie tete imali slabiji i jai %aci. /rincip individualizacije je danas sve aktuelniji i onzahteva diferenciranu nastavu, gde e svaki uenik iti u mogunosti da napreduje prema svojimsposonostima i tempom koji je njemu svojstven$ a to je najva&nije ie vie motivisan i shvatae

da mo&e da naui onoliko koliko se potrudi.


16/23

logiku, retoriku-. /retostavljalo se da e se razvijanjem miljenja uenici osposobiti za samostalno ilako uenje koje e im kasnije biti potrebno u ivotu.Teorija aterija+nog o=ra$ovanjase javlja u periodu razvoja kapitalizma sa pojavom potrebe zadavanjepraktinih i korisnih znanja. Kao osnovni kriterijum pri izboru nastavne materije naglaavase usvajanje odre%enih znanja, njihovog obima i stepen njihove primenjivosti u praksi. +ajdoslednijipredstavnik ovog pravca je engleski pedagog penser. 7osledno primenjivanje ove teroje moe se

negativno odraziti na intelektualni razvoj.Dida/ti!/i &ti+itari$anaglaava formiranje praktinih vetina, kao pripremu za profesionalniivot./omenute teorije su jednostrane* njihov osnovni nedostatak je jednostrano shvatanje koncepcijeopteg obrazovanja> ograniavaju razvoj intelekta i misli> optereuje uenika informacijama.SAVCEENE TEOCIJE I SVATANJA1ticaj tradicionalnih teorija i borba izme%u materijalnog i formalnog obrazovanja jo postoji, dodueu izmenjenom obliku, ali ona postaje sve otrija zbog naglaenog prodiranja obima naunihinformacija i potrebe za akumuliranjem novih znanja. tare teorije se sve vie potiskuju i zamenjujunovim. /otrebno je izdvojiti sledee*! 'eoriju egzemplarizma! /roblemsko!kompleksnu teoriju

! 'eoriju strukturalizma! (unkcionalni materijalizamTeorij& eg$e#+ari$aje formulisao nemaki didaktiar Gans Eoerl. Ova teorija je zasnovana natzv. egzemplarnom uenju, gde se orazovni sadr&aji grupiu oko tema koje su odarane . 'akonastaju ""ostrva znanja"". prim. mi smo planove izra%ivali po takvim temama &N familN, &N house...-.Pro=+e"/o-/o#+e/"n& teorij&je formulisao poljski pedagog )ogdan uhodolski i suprotstavioje informacionom izlaganju gradiva. On smatra da bi sadraje trebalo izdvojiti po grupama i takoobuhvatiti materiju razliitih predmeta. +a taj nain se objedinjuje gradivo razliitih predmeta, a sluii upoznanvanju konkretnih drutvenih problema i deavanja. korelacija izme%u predmeta-Teorija "tr&/t&ra+i$ase zalae za struktuiranje nastavnih predmeta, koje omoguava smisaonopovezivanje vie elemenata u njemu. Opte ideje strukturalizma )runer je izneo na sledei nain*potreno je da nastavni predmeti sadr&e neku vrstu registra osnovnih reprezentativnih prolema2 u

eri poveanog roja informacija one se teko pamte i potreno ih je organizovati u celinu2 potreno

je shvatiti sutinske principe2 uz pomo struktura uenici lake pamte i olje se orijentiu2 stalno

ponavljati. Ova teorija je osporavana od pedagoga iz socijalistikih zemalja jer je smatraju isuvieintelektualistikom i apstraktno i da ne odgovara masovnoj koli. &ada, ona je danas sve aktuelnija.&n/%iona+ni aterija+i$aOkonj-. "utina ove teorije je u povezanosti saznanja i delatnosti$kako i uenici usvojili odre%ena znanja i primenili ih praktino. adraji koji se unose u nastavneprograme moraju imati i saznajnu i funkcionalnu vrednost. Ova teorija insistira na ostvarivanju svihciljeva i zadataka obrazovanja i svestranom razvoju individualnosti uenika. +jeni kriterijumi za izborsadraja su veoma uopteni.I$=or na"tavni; "adrajahvatanje o izboru nastavnih sadraja izneo je 'omaevski u svom radu ""+a granici psihologije ipedagogije"". On izlae popis problema koji se nalaze pred psihologijom i pedagogijom, i posebno

izdvaja sledee grupe pitanja*2. opta teorija informisanja sadraj, koliina informacija, nivo obrazovanosti i nain prezentiranja-4. znanja o uenju* problem uenja samih uenika6. znanja o individualnim svojstvima uenika pitanje razvojnih faza uenika i individualnih razlika-+ije dobro da se sadraji odre%uju samo prema optem razvojnom nivou, jer neki su razvijenije vie,a neki manje, ve je neophodno voditi rauna i o razlikama koje postoje me%u uenicima.8z mnogih teorija i shvatanja proizila su tri kriterijuma za izbor nastavnih sadraja, a to su *! Dr&'tveno #o+iti!/i /riterij&koji se odnosi na zahteve svakog drutva! Na&!ni /riterij&, odnosi se na uvaavanje naunosti! Dida/ti!/i /riterij&, obuhvata pedagoki odnosi se na odabir sadraja prema razvojnimmogunostima uenika- i psiholoki aspekt odnosi se na naje5kasniji nain prenoenja i usvajanjaznanja-.


17/23

5. a) O#'te i "tr&!no o=ra$ovanje.

/od optim obrazovanjem najee se podrazumeva obrazovanje u irokom smislu koje dobijaju svilanovi drutva u istoj meri. $a njega je karakteristian demokratski karakter, jer prua temeljno ijednako obrazovanje za sve. Osim toga ono se ve u osnovnoj koli moe proirivati na raznimdodatnama, sekcijama, vannastavnim aktivnostima itd. 7ruga karakteristika je njegova

univerzalnost, koja oznaava celovito i skladno razvijanje linosti.'ehniko obrazovanje je postalo sastavni deo opteg obrazovanja injegov zadatak je da pripremiuenika za odre%enu profesiju. 1slovi za uspeno sprovo%enje tehnikog obrazovanja se nalaze ipovezivanje nastave sa ivotom, teorije sa praksom, u davanju praktinih znanja o radu, razvijanjespretnosti i umea.Opte i tehniko obrazovanje su osnava za profesionalno obrazovanje. Ovo obrazovanje daje znanja ipraktina umenja koja omoguavaju bavljenje odre%enom profesijom i sticanje kvali5kacija razliitogstepena.=) Na"tavni #+an.

+astavni plan je osnovni i zvanini dokument kojim se utvr%uje broj i naziv predmeta, redoslednjihovog uenja po razredima, norme nastavnog vremena. +a taj nain svaki predmet ima svojeodre%eno mesto i obim po razredima. /ored redovne nastave, nastavnim planom se predvi%aju i

drugi oblici vaspitnog i obrazovnog rada dodatna i dopunska nastava, slobodne aktivnosti,vannastavne aktivnosti, ekskurzije, kulturna i javna delatnost kole itd.-./ri utvr%ivanju nastavnog plana trebalobi da se bodi rauna o* ciljevima i zadacima osnvnog ilisrednjokolskog vaspitanja i obrazovanja> mogunostima uenika na odre%enim starsnim nivoima> onajnovijim pedahokim i psiholokim dostignuima, kao i dostignuim adrugih nauka. 1kupnostnastavnih predmeta razvrstanih po uzrastima bi trebalo da bude pregled celokupnog ljudskog razvoji da obezbedi celovitiji razvoj uenika i njihovih mogunosti. druge strane, upoznavanje sanastavnim planom nastavnicima pomae da vide gde se njihov predmet nalazi kao i to ta sveuenici prouavaju na kom nivou, kakva predznanja mogu da oekuju i kakvu korelaciju da izvre. /riizradi nastavnog plana posebno bi trebalo voditi rauna o optimalnom obimu znanja i ekonominostiu okviru svakog nastavnog predmeta.%) Na"tavni #rogra.

+astvni program je za svakoga nastavnika obavezujui dokument koji se sastoji iz uvodnihnapomena o ciljevima i zadacima nastavnog predmeta predvi%enim za taj razred, sadraja, njihovogredosleda izvo%enja, sistema i obima znanja koji bi uenici trebalo da savladaju tokom te godine. $adobru izradu nastavnog plana, nastvnik mora da dobro poznaje svoj predmet, da poznaje predmetekoje uenik izuava te godine da bi ostvario princip korelacije i da vodi rauna o odgovarajuemtempu rada. /ri izboru nastavnih sadraja vodi se rauna o ciljevima i zadacima, korelaciji,povezivanju teorije i prakse, uzrastu uenika, messtu odre%ivanja predmeta u nastavnom planunjegova zastupljenost u fondu asova-. +astavno gradivo bi trebalo da se logiki dopunjuje inastavlja kroz razliite predmete, kako bi uenicimogli lake da poveu pojmove u jednu celinu.1 didaktici se izdajaju tri osnovna sistema programskih sadraja*2. linearni raspored 3 po kome uenik samo jednom ui dati sadraj, a zatim prelazi na drugi, ije

uspeno savla%ivanje zavisi od prethodno usvojenog sadraja.4. koncentrini raspored 3 isti sadraj se obra%uje dva ili vie puta, ali uz ponavljanje i proirivanjeznanja.6. raspred sadraja u vidu spirale 3 nalazi se izme%u linearnog i koncentrinog rasporeda. 1spiralnom rasporedu imamo vraanje na obra%eno i prelazak na drugi nivo sa viim i proirenimznanjem.7anas se za nastavni program sve vie uvodi izraz curriculum, mada termin nije ire prihvaen ustrunoj literaturi.d) Bd=eni%i i #rir&!na +iterat&ra $a na"tavni/e i &!eni/e.(Pri!ajte o onoe "a !i radite0 !e& to "+&i itd.)


18/23

6. etode i "red"tva na"tave. Poja na"tavni; etoda.&etoda je put, nain istraivanja sa ciljem da se otkrije neka istina. &etoda podrazumeva primenuetiri operacije* 2. racionalni princip oblici zakljuivanja-, 4. take gledanja na podatke, 6. nainprilaenja zadatku, @. postupak odn. speci5an nain ispitivanja.+astavne metode podrazumevaju nain upravljanja radom uenika u procesu nastave, kojiomoguava sticanje znanja i njihovu primenu u praksi, a isto tako doprinosi i razvijanju njihovih

saznajnih sposobnosti i interesovanja, formiranju pogleda na svet i pripremanje za ivot. Oneodre%uju kako bi trebalo da tee nastavni proces i koje i kakve aktivnosti bi trebalo da ispunjavajuuenici i nastavnici. One same po sebi nisu dovoljne, njih odre%uje nastavnik, dobro pripremljen idobra poznavalc svog rada, ali isto tako je vana i aktivna uloga uenika. $a razliku od nastavnihprincipa koji usmeravaju didaktiku aktivnost uenika i nastavnika, metode govore o tome kako tuistu aktivnost sprovesti. +atavne metode zavise od cilja i zadatka vaspitanja i obrazovanja. One suobjektivni inilac izvo%enja nastave i posrednik u prenoenju znanja od nastavnika ka ueniku.8. Odno" na"tavni; etoda i na"tavni; "red"tava.Na"tavna "red"tva0 nji;ove /ara/teri"ti/e i na!in /ori'*enja & na"tavi.

+astavne metode povlae odgovarajua nastavna sredstva. /ri odabiru nastavnih sredstava trebalobi da se vodi rauna o adekvatnosti i primenjivosti na tu metodu. +astavna sredstva pomau uizvo%enju nastavnih sadraja, predmet su onog o emu se ui i pomau nastavnicima da na slikovitiji

i zanimljiviji nain vode tok asa. +astavna sredstva, bez obzira da li su tradicionalna ili savremena,nemaju sama po sebi sadraj. +jih je potrebno planski i sitematski uklopiti sa ciljem i sadrajem asai sa nastavnom metodom. 9azlika izme%u nastavnih sredstava koje koristi nastavnik- i sredstava zauenje koja slue ueniku- nije didaktiki opravdano. 7a li e neko sredstvo za potrebe nastave bitisredstvo za rad ili uenje to zavisi od njegove primene na asu. +e moe se povui jasna crtaizme%u uenja i nastave. avremena didaktika sve vie tei primeni razliitih sredstava povezanostmedija-. +astavna sredstva se mogu podeliti na auditivna, vizelna i audiovizuelna sredstva. /oljskipedagog Okonj iznosi podelu nastavnih sredstava na est kategorija*2. pisana verbalna- sredstva udbenici i tampani materijali-,4. prosta vizuelna- sredstva originalni predmeti, modeli, slike, skice, mape, itd.-,6. tehnika vizuelna sredstva foto aparati, projektor, mikroskop, grafoskop, itd.-,@. tehnika akustika sredstva gramofon, kasetofon, =7 plejer-,I. audiovizuelna sredstva maine za uenje, kabineti za uenje jezika, kompjuteri, laptopovi-ve je vei znaaj upotrebe audiovizuelnih sredstava jer ""ne unose ivot u razred, ve znakespoljnog sveta, koje bi trebalo interpretirati"". 8zuzetno motivaciono deluju na uenike, lake i duepamte gradivo. +astavnik moe biti u ulozi posrednika i nekoga ko moe pomoi u korienju tihsredstava.7. @+a"iH/a%ija na"tavni; etoda. S#e%iH!no"ti #ojedini; na"tavni; etoda.

@riterij&i $a i$=or i #rien& na"tavni; etoda

/oljski didaktiar Okonj je dao jednu od podela nastavnih metoda koja na najbolji nain prikazujeosnovu i primenu metoda. Osnova od koje polazi pri razvrstavnju je* posmatranje, rei i praktinadelatnost. 'a osnova podrazmeva tri grupe nastavnih metoda*2. metode zasnovane na posmatranju pokazivanje-4. metode zasnovane na reima ono+o'/a* opis, prianje, pripovedanje> dija+o'/apopularna

predavanja, diskusije-> rad "a /njigo-6. metode zasnovane na praktinim aktivnostima uenika #ra/ti!na $anianja0 +a=oratorij"/ietod-NASTAVNE ETODE- etode $a"novane na #o"atranj&

0Pokazivanje3 naziva se jo i demonstrativna metoda. Ona se sastoji u izlaganju razliitih prirodnihpredmeta realnih-, slika,modela, prikazivanje odre%enih pojava, doga%aja ili procesa i objanjavanjenjihovih bitnih svojstava.+astavna sredstva * razliiti aparati, mape, relje5, makete, modeli, slike fotogra5je, =7, 7V7,magnetna tabla...


19/23

Opta pravila* posmatranje bi trebalo da se organizuje na takav nain da svi podjednako do%u udodir sa izloenim i da detaljno pregledaju predmet> pitanja koja se postavljaju da daju sutinske ibitne odgovore i da posmatranje ostvari cilj upoznavanja sa odre%enom pojavom./rednosti* 1enik se upoznaje sa raznovrsnim pojavama na opipljiv nain, ima mogunost dauoava, povezuje i donosi zakljuke, stie potrebna znanja i svstrano se angauje> /omaepojedincima da na pravi nain usmere svoju panju> tiu znanja na jednostavan i lak nain> Ova

metoda daje neophodnu osnovu ulnog opaanja bez koje nema uspenog usvajanja znanja irazvijanja apstraktnog miljenja.Ogranienosti* 1glavnom se odnosi na injenicu da samo opaanje nije dovoljno za ukupneaktivnosti ii rad uenika.- etode $a"novane na re!ia

7a bi se reima jasno iskazala stvarnost njima se mora pravilno sluiti. $ato su ove metodepodeljene na nekoliko i razvrstane u grupu monolokih i dijalokih metoda. ono+o'/aOblik verbalnog izlaganja u kome nastavnik sam izlae gradivo naziva se monoloka metoda./oznata je i kao metoda usmenog izlaganja i sticanja znanja. Karakterie je izraena uloganastavnika i pasivan poloaj uenika. /ostoje tri tipa monoloke metode, a zajedniko im je to to ihkoriste ili samo nastavnici ili samo uenici*0#pisivanje3 +ajjednostavnija metod da se uenici upoznaju sa sadrajem. ;esto je povezana i sa

pokazivanjem. +ajee se koristi u nastavi u dva vida* slikovitoopisivanjem slike, doga%aja,predmeta...- i analitikonakon iznoenja odre%enih injenica, prelaz se na objanjenje-.0Prianje3 /rianje je izlaganje u obliku opisivanja reima, pripovedanja o konkretnim sadrajimanastave. ;esto zamenjuje posmatranje stvari i bilo bi dobro da se pria nastavnka to vie oslanja naznanje uenika da bi im sadraj bio shvatljiviji. Kod ovog metoda dominira emocionalna komponentadoivljavnja, vie nego intelektualna. mnoge su prednosti ove metode* ona budi interesovanje imotivaciju kod uenika, na lak nain saznaju injenice, ali ako predugo traje postaje zamorna imogunosti da zapamte su sve manje.0Predavanje3 Od svih pomenutih ovo je najsloenija metoda, jer predstavlja due, kontinuiranoizlaganje sloenijeg sadraja. Ova metoda vie odgovara starijim uenicima. 8ako ih do neke mereangauje, ona od uenika oekuje pasivnu ulogu sluaa. 7a bi bilo uspeno, predavanje mora bitidobroosmiljeno, da naglasi bitno i sutinosko, da bude zanimljivo, a ne monotono> kad god jemogue trebalo bi ga povezati i sa drugim metodama. Dija+o'/a7ijaloka metoda spada u metode zajednikog rada uenika i nastvnika koja bi trebalo da dovede doodre%enih rezultata i postizanja cilja. $asniva se na pitanjima i odgovorima, razgovoru nastvnika sauenicima i u tome je njena osnovna karakteristika. 9azgovor pomae nastavniku da podstakneuenika na razmiljanje, a istovremeno na osnovu njihovih odgovora da proceni nivo usvojenogznanja. 1 dijaloku metodu spadaju*0$euristikirazgovor3 metoda koja usmerava uenike da sami trae reenje postavljenogproblema. +astavnik obino stavlja pred uenike odre%eni zadatak i putem veto postavljenih pitanjapodstie znanja koja oni ve imaju i tako ih dovodi do otkrivanja istine. Osposobljava uenike zasamostalan rad i podstie aktivnost i angaovanost.0%atihetikirazgovor3 metoda koja se koristi za proveru znanja i ocenjivanje. Ona se u

savremenoj nastavi koristi u onim situacijama kada nastavno gradivo treba doslovno zapamtitizakoni, injenice, pravila, de5nicije-.0Popularno predavanje3 metoda zasnovana na razgovoru nastavnika i uenika, pri emunastavnik ima vodeu ulogu. +astavnik smiljeno i prema odgovarajuem redosledu uenicimapostavlja pitanja na koja oni odgovaraju. ?edan od kritiara ove metode nemaki pedagog


20/23

takvog razmiljanja, zahteva intelektualnu angaovanost, razvija toleranciju i potovanje razliitosti.+astavnik je voditelj diskusije i pomae da se ona odvija u pravom smeru.M Cad "a /njigoOva metoda sastoji se u sticanju znanja putem tampanog materijala ili teksta. Koristi se ne samo zadavanje, ve i za utvr%ivanje i proirivanje znanja, na asu i vannjega, za izradu projekata iistraivanja. Ova metoda podstie samostalan rad i sticcanje znanja.

- etode $a"novane na #ra/ti!ni a/tivno"tia &!eni/a-0&aboratorijska metoda3 Ovom metodom se uenici osposobljavaju da izvode eksperimente./rimena nije ni malo jednostavna. /otrebno je prethodno izvriti temeljnu pripremu i laboratorije iuenike uputiti u ceo proces izvo%enja eksperimenta. #ktivnost uenika je slina naunom radu.0!etoda praktinih aktivnosti3 =ilj praktinih metoda je sticanje znanja i vetina na osnovupraktinih aktivnosti. Ova metoda je tesno povezana sa formiranjem i usavravanjem vetina inavika. /reteno se koristi za ponavljanje i utvr%ivanje. Ovde spada praktian rad, proizvodni rad,rad u radionicama, kolskom vrtu...- @riterij&i $a i$=or na"tavni; etoda -/ri izboru nastavnih metoda trebalo bi da se vodi rauna o sledeem* optem cilju i zadatkuvaspitanja i orazovanja2 didaktikom cilju nastavnog asa predavanje$ orada$ utvr%ivanje$ itd./2

prirodi$ sadr&aju i speci1nosti nastavne materije2 uzrasnim osoenostima uenika2 veliini i oimurazreda i strunoj pripremljenosti nastavnika.

MM PCOGCAICANA NASTAVA I BENJE

'eoriji o programiranoj nastavi je izloio ameriki psiholog kiner u svom delu ""+auka uenja iumetnost pouavanja"" nakon to je utvrdio slabosti nastave i uenja u kolama. On je sastaviosistem programirane nastave u kojoj* 2. svaki uenik se upoznaje sa sadrajem, relativno kratkimprezentacijama o sutini ili delu nastavnog gradiva, 4. od svakog se oekuje da korektno odgovori napitanja ili rei problem, 6. neposredno iza toga prima informaciju o tanosti odgovora. +a ovaj nainuenici se vode od poetnog nivoa i idu ka eljenom. +astavna materija se izlae u delovima,kratkim koracima iza ega sledi pitanje i taan odgovor! +inearna etoda. vaki naredni korak jeuslovljen prethodnim. /ored ove metode ima i ra$granata etoda, koja potie od Kraudera. Onsmatra da koraci ne moraju biti mali, ve neto sloeniji i nudi viestruki izbor odgovora, onaj kopogrei dobija neki vid pomoi i objanjenja kao pomo. Osnovna ideja je da putem ispravljanjagreaka uenik do%e da znanja. 1 praksi se pojavio i trei vid, a to je /o=inovano#rograiranje, u kom se insistira na detaljnijem izlaganju gradiva npr. nastavno gradivo se izlaelinearno, a onda se prua mogunost izbora* dobijaju objanjenja i podatke, a mogu i ponovoprei nalinearnu emu ili dobiti nove zadatke.$naajna rednost programirane metode je u individualizaciji i odre%ivanju sopstvenog tempa rada,mogue je diferenciranje sadraja. # kao mane uzima se to to se smanjuje interakcija me%uuenicima i sa nastavnikom.9. Organi$a%ija na"tave i 31. O=+i%i i ti#ovi na"tave.+astava je organizovana po ra$redno-!a"ovno "i"te&, koji je ustanovljen pre 6CC godina iustanovio ga je Komenski. +astao je kao zahtev drutvene zajednice i odgovor na potrebe

buroazije. 1 svom delu ""Velika didaktka"" Komenski je obrazloio neophodnost grupnih oblika radakoji se odlikuje* istovremenim poetkom svake godine u isto vreme i svakom nastavnom danu,odre%enom duinom rada, podela na razrede prema uzrastu, podela na kurseve po godinama iodre%ivanje programa u svakoj godini. Ovakav rad i dan danas obezbe%uje sistematian rad,organizacionu jasnost, idejno i emocionalno delovanje nastavnika u kolektivu sa uenicima, itd.Na"tavni !a"je glavni element razredno!asovnog sistema i osnovni oblik organizacije nastave. =iljsvakog nastavnog asa je da ueniku obezbedi sistematsko sticanje odgovarajuih znanja, dauenika osposbi zanjegovu uspenu primenu, da unapredi samostalno uenje i da doprinesevaspitanju.Ti#ovi !a"ovase odre%uju prema didaktikim zadacima. /ostoji puno klasi5kacija i didaktika neizdvaja ni jedan tip kao opteprihvaen. Fvo jedne od klasi5kacija* 2. uvodni asovi4. asovi za prenoenje novog znanja 3 obrada


21/23

6. asovi za utvr%ivanje@. asovi za usavravanje i razvijanje sposobnostiI. asovi za kontrolu znanjaStr&/t&ra !a"apodrazumeva tok, unutranju povezanost i me%usobni odnos pojedinih njegovihdelova i elemenata. /riprema bi trebalo da sadri> =ilj> adraj asa 1vod 3 'ok 3$akljuak->+astavne metode> 1zrast uenika i njihove radne sposobnosti> Vremensku strukturu.

Organizacija rada na asu* O=+i%i rada na !a"&podela koju je sainio Klafki- je na frontalni rad,individualni, timski, rad u parovima, nastava u grupi i timska nastava.! 'rontalni radje zajedniki rad svih uenika pod neposrednim rukovodstvom nastavnika.+astavnik usmerava rad na ceo razred, a potom objedinjava reakcije uenika. 1 takvoj nastavi sviuenici obino ispunjavaju sve zadatke i usmereni su na nastavnika.! (ndividualni radje rad u kome svaki uenik samostalno rad, kao pojedinac. 8ndividualni rad jeneophodan u svakoj nastavi jer osamostaljuje uenike u uenju.! )rupni radje samostalan rad i uenje u grupi. $asniva se na radu u grupama od 6 3 B uenika./rimenom rada u grupi mogu se postii tri pedagoka cilja* jaanje samostalnosti i sposobnostiindividualnog uenja> ovaldavanje primenom praktinih metoda> osposbljavanje za saradnju u grupi.! *ad u parovimaje zajedniki rad dva uenika. Ovaj rad se pokazao dobar u ponavljanju ivebanju.! +imska nastavaje kada vie nastavnika preuzima rad u jednom odeljenju, moe i iz razliitih

predmeta.MME@S@BCIJAFkskurzija je oblik vaspitno!obrazovnog rada. Organizuje se s ciljem da se uenici upoznaju sakulturnim, istorijskim znamenitostima, prirodnim bogatsvima i da proire svoja znanja, razvijuinteresovanja i obogate iskustvo.Fkskurzije se utvr%uju godinjim planom rada kole. /ostoje razliite vrste ekskurzija* u prirodi,proizvodnji, geografske, istorijske, bioloke, estetske, folklorne./rema mestu u nastavnom preocesu mogu biti* uvodne imaju za cilj prikupljanje podataka zaistraivanje-, tekue organizuju se uporedo sa obradom gradiva-, zakljune ekskrzije na krajuobra%enog gradiva, u cilju utvr%ivanja-.1speh ekskurzije zavisi od dobre organizacije.3>. otiva%ija &!eni/a $a &!enje & na"tavno #ro%e"&. (ovo e r$e+o da /&%a0 to "vi$nate)3. /o+"/i i doa*i rad &!eni/a.7omai rad je tesno povezan sa kolskim radom i zajedno oni ine didaktiko jedinstvo. =ilj domaegrada je ponavljanje, utvr%ivanje i produbljivanje znanja koja su steena na asu. 7omaim radomuenik se ui samostalnom uenju i usredsre%ivanju na njega. 7omai zadaci mogu biti pismeni,usmeni ili praktini. /ored individualnih zadataka, uenici mogu dobiti i grupne zadatke kao to jeistraivanje ili projekat. /oseban problem pri davanju domaih zadataka je vo%enje rauna ostvarnim mogunostima uenika, potrebno je jasno im objasniti ta se od njih oekuje i kako daurade domai, trebalo bi da se vodi rauna o raznovrsnosti zadataka, nastojati da domai zadataksadri sutinu, voditi rauna o obimu i redovno ih proveravati.

3. Ponav+janje0 &tvr,ivanje i ve=anje & na"tavno rad&.F5kasna nastava podrazumeva redovno ponavljanje i vebanje.PONAVJANJE/onavljanje se organizuje odmah posle nastavnikovog izlaganja novog gradiva radi boljeg usvajanja.+astavnik moe da organizuje i druge vrste ponavljanja, kao to su*2. +a poetku kolske godine 3 s ciljem da se obnovi ranije naueno gradivo. Ovo ponavljanje jeveoma vano zato to istraivanja pokazuju da se u toku letnjeg raspusta zaboravi oko ICPnauenog.4.'ekue ponavljanje 3 ponavljanje na kraju asa, stalno ponavljanje nauenog s ciljem ada se nazaboravi i stalno nadovezuje na novo gradivo. 1glavnom se odnosi na saeto ponavljanje sutine.6. /onavljanje posle veih celina 3 po zavretku programske celine ponavlja se sutina.@. $avrno ponavljanje 3 sistematizacija gradiva


22/23

VEFKANJEVebanje je jedan oblik ponavljanja sa naglaenom praktinom primenom znanja. Ona mogu biti*usmena, pismena, gra5ka, laboratorijska, tehnika.$a uspeno vebanje potrebno je da budu zadovoljeni sledei uslovi*7obro organizovan i smiljen nain vebanja od strane nastavnika, koji e jasno postaviti ciljevevebanja, ta se i kako veba> 7a nastavnik bude svestan razlike me%u uenicima> vesnost uenika

o znaaju vebanja> 1smerenos ka cilju> /anja uenika on moe da razume cilj,ali da budenaepljiv-> istematinost svaki novi oblik rada bi trebalo da bude povezan sa prethodnim->9aznovrsnost vebanja>33. Proveravanje re$&+tata na"tave o%enjivanje rada0 &"#e;a i ra$vit/a &!eni/a &na"tavi./roveravanjei ocenjivanje neophodan zadatak nastavnika tokom i na kraju nastavnog procesa. na tajnain se vri provera znanja kojim je uenik ovladao i daje se odgovarajua ocena.Vrste #roveravanja*! /rethodno proveravanje, na poetku kolske godine ili prelaska u novi klasi5kacioni period, stie seuvid u nivo znanja kojim uenici vladaju, omoguava dalje planiranje.! $avrno proveravanje, primenjuje se krajem klasi5kacionih perioda i na kraju godine. /roverava senivo znanja koje su uenici usvojili tokom perioda.

! 'ematsko provreravanje, obino se primenjuje nakon obrade pojedinih nastavnih celina.! 8spiti, provera znanja u okviru jednog ili vie predmeta, a u odre%enim vremenskim periodima.&ogu biti* prijemni, zavrni, diferencijalni, kvali5kacioni, godinji. 8 mogu se obavljati* usmeno,pismeno, praktino ili kombinovano.&etode proveravanja i ocenjivanja* 1smena provera> /ismena provera> /raktina provera> /roveraputem testovaO%enjivanjeje veoma sloen proces za nastavnika, ali i uenika. 7avanjem ocene vri sevrednovanje ukupnog rada uenika. 1 naoj zemlji ocenjivanje je numeriko od 2 do I- i opisno.istem i kriterijumi za ocenjivanje utvr%eni su Uputstvom o nainu i postupku ocenjivanja uenika.$a nastavnika to je pedagoki i ljudski akt, kroz koji se manifestuje nastavnik kao pedagog i ovek.35. P+aniranje na"tavnog rada/laniranje rada je jedna od najznaajnijih delatnosti u vaspitno obrazovnoj ustanovi.$a uspeno planiranje u nastavi znaajni su sledei zahtevi* 2. plan mora da se odnosi na odre%enipredmet ili predmete, 4. utvr%ivanje cilja delovanja, 6. plan mora da obuhvati oekivane ishode,rezultate planiranih uticaja. izbor aktivnosti, sadraja, sredstvai uslova> pravljenje celine neophodnih aktivnosti./laniranje nastave slui i kao izvestan podsetnik nastavniku.On mora biti* ! realan i ostvariv>! treba utvrditi kiliinu i sloenost gradiva! potrebno je voditi o redosledu! imati u vidu da nisu svi meseci u godini isti! voditi rauna o prirodi i speci5nosti nastavnih sadraja

! predvideti tok/laniranje se javlja najee u tri oblika*2.


23/23

6. /:#+89#+?F +#'#V+O< ;## 3 +eophodna je dobra i temeljna priprema nastavnika za uuspenoizvo%enje asa. adri* ciljeve i zadatke, nastavnu jedinicu, broj asa, tok asa, oekivane ishode,zakljuak.+a kraju, obavezna je kontrola izvrenih planova. Ona moe biti stalna, povremena, samokontrola.36. Na"tavni/ /ao !ini+a% na"tavnog #ro%e"a

Organizator, koordinator, odre%uje ciljeve, metode, bira sredstva za rad. On je aktivni inilacnastavnog procesa, ali sve se vie istie i aktivna uloga uenika... itd.reno svimaQ

Pedagogija Skripta Dobra

Documents

Transcript of Pedagogija Skripta Dobra