1

UVOD Računar je sprega elektronike odnosno hardvera i programa odnosno softvera IBM je 1981 godine razvio prvi PC. Kasnije su i druge firme počele sa proizvodnjom sličnih računara, sa mnogim dodacima i proširenjima. Takvi računari se nazivaju PC kompatibilni. Prvi PC-iji su kao operativni sistem koristili DOS (Dos Operating System). Danas većina PC-ja koristi Microsoft Windows operativni sistem (Windows XP, Windows Vista i dr.).

2

HARDVER, SOFTVER I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE Hardver Termin hardver (hardware) označava fizičke komponente vašeg računara, kao što su tastatura, monitor, miš, itd... Hardver čine svi fizički delovi računara (matična ploča, periferijski ureñaji, procesor, itd...). U hardver računara ne spadaju programi i operativni sistem Softver Softver (software) je skup instrukcija koje omogućuju da računar funkcioniše. Na primer, kada otkucate neku reč na tastaturi, softver je zadužen da tu reč prikaže na tačno odreñenom mestu na monitoru. Softver se čuva na hard disku, disketi, CD-ROM-u iii DVD-u, i učitava (kopira) se u radnu memoriju računara - RAM (Random Access Memory), kada je potrebno. INFORMACIONE TEHNOIOGIJE (IT) Generalni termin, koji označava upotrebu računara kao alatke za kreiranje i obradu podataka, odnosno informacija. IT se odnosi na sve aspekte manipulacije i korišćenja informacija, posebno u velikim organizacijama, koji svi objedinjeni u jednu celinu omogućavaju uspešnu razmenu informacija u bilo kom obliku. VRSTE RAČUNARA Mainframe su veliki, brzl i skupi računari. Koriste se u velikim organizacijama.Snagu ovih računara može da koristi veiik broj ijudi koji mu pristupaju preko terminala ili personainog računara. Personalni ili stoni računar PC(personal computer, desktop computer) - ova kategorija računara se najčešće kratko naziva PC. Ovo je tip računara koji se najčešće u upotrebi kod prosečnih korisnika i u firmama. Za ovu vrstu računara postoji ogroman fond napisanog softvera, počev od operativnih sistema (Windows, Linux, DOS), do korisničkih programa tipa Word, Excel, Winamp, i sl. koji služe za široku lepezu stvari - od slaganja teksta, grafičkog dizajna, preko slušanja muzike do video produkcije, itd. Zbog veoma brzog napretka u ovoj kategoriji, performanse nekih računara ovog tipa se granice sa performansama slabijih mejnfrejmova. U proseku, jedan PC (stoni) računar može da uskladišti nekoliko miliona kucanih strana teksta, ili da izvrši nekoliko miliona instrukcija u sekundi. Pošto je primena ovih računara najšira, najlakše je reći da je praktično svako potencijalni korisnik - upotrebljavaju se i u firmama i kod kuće, primena im je svekolika, od poslovne

3

Notebook- Laptop je savremeni računar, malih dimenzija, koji može da se napaja sa baterija ili sa električne mreže. Druga karakteristika ovih računara je specijalan ekran, integrisan u sam računar, koji troši malo električne energije I daleko je manjih gabarita nego standardni monitori. Ovi računari su po performansama i kapacitetu veoma slični stonim računarima sa jednom velikom razlikom. Konstruisani su tako budu prenosivi. To znači da su oni integrisani u jedno kućiste, za razliku od stonih računara, koji po pravilu imaju posebno kućište, monitor, tastaturu i oštalu periferiju, što ih čini nezgodnim za prenošenje sa jednog mesta na drugo, na putovanja, i sl. Cena ovakvih računara je mnogo veća od cene standardnog PC-ja. Palmtop računari ( Personal Data Assistant – PDA)-Lični digitalni pomoćnici Ovo su najmanji računari po dimenzijama, praktično stanu na dlan. Njihova glavna namena je fukcija kalendara, podsetnika, i sl. a na većini njih postoje i programi za obradu teksta ili tabelarne proračune, ali je njegova primenljivost u ovim oblastima veoma ograničena zbog neugodno malih dimenzija u ovom kontekstu. U najvećem broju slučajeva ovi računari ne raspolažu sa tastaturom, već se za upravljanje njima i unos podataka koristi svetlosna olovka (light pen). Povremeno se pojavljuje vrsta PDA računara koji raspolažu i sa tastaturom, i oni se često nazivaju sub-noutbuk (sub-notebook) računari. Performanse i kapacitet PDA računara su značajno manji od PC-a. Prilikom njihovog konstruisanja akcenat je bio na niskoj potrošnji i veoma malim dimenzijama, na uštrb kapaciteta i brzine. Cena ovih ureñaja je uglavnom ispod PC računara, ali ne obavezno. Tipični korisnici su ljudi koji su često na putu a nemaju potrebu da nose sa sobom laptop računar, već njihove potrebe zadovoljava i PDA - menadžeri, doktori, itd. Mobilni telefon, multimedijalni ureñaji ,telefon koji može da stane u vaš džep i koji vam omogućava da komunicirate sa bilo kim bilo gde u svetu je zaista neverovatan izum, kao i većina pronalazaka, mobilni telefoni su podložni promenama i poboljšanjima.Takozvani pametni telefoni smartphones kombinuju mobilni telefon sa još jednim tehnološkim čudom, računarom. Smart telefon je danas korisnicima ponudio pravi džepni kompjuter . Ponuda smart telefona koji imaju inovativne operativne sisteme: Symbian ,Maemo open source platformu zasnovanu na Linux-u. BRZINA I KAPACITETI RAČUNARA Vrste CPU: Moderni personalni računari, kao centrainu procesorsku jedinicu (Central Processing Untt) - CPU, koriste jedan od mnogih tipova Pentium procesora ili nekog sličnog. Postoji jako velik broj različitih tipova procesora na tržištu i svakodnevno se njihov broj povećava. Najpoznatiji proizvoñači procesora su Intel, Cyrix i AMD. Ovaj parametar označava brzinu kojom radi CPU. Vrednost se izražava u megahercima (GHz). Prvi IBM-ov PC, imao je brzinu od 4.77MHz. Današnji računari imaju CPU koji radi na brzinama i preko 2GHz). RAM (Random Access Memory): Memorija računara u koju se smeštaju programi koje CPU izvršava. Savremeni programi sve češće zahtevaju veću memoriju, tako da su performanse računara bolje sa što većim RAM-om.

4

ROM(Read Only Memory-) je specijalno integrisano kolo koje je smešteno na matičnoj ploči (Motherboard). U sebi sadrži program koji omogućava da se proveri hardver računara i učita operativni sistem u radnu memoriju. Hard disk: Hard disk je ureñaj na kojem se čuvaju podaci i programi. Glavni parametri hard diska su kapacitet i brzina. Brzina diska (vreme koje je potrebno da se pristupi podacima) se meri u milisekundama. Kapacitet diska se meri u Gb (gigabajt). GLAVNI DELOVI RAČUNARA Kućište ili sistemska jedinica (Case, System Unit) Najkraće, sistemska jedinica je kutija u kojoj su smeštene razne komponente računara (opisane u daljem tekstu) koje omogućavaju da PC funkcioniše. Postoje više verzija kućišta: baby, tower - vertikano kućište i desktop - horizontalno kućište na koje možete da stavite monitor.

Izvor za napajanje U sistemskoj jedinici je smešten izvor za napajanje ostalih komponenti računara

Izvor za napajanje ima različite konektore koji se priključuju na matičnu ploču, hard disk, CD drajv i ostale ureñaje koji se nalaze u kućištu. Oblik konektora je različit, tako da smanjuje mogućnost pogrešnog spajanja:

Mother board- (matična pioča) je osnovna komonenta svakog računara. Ona obezbeduje da sve komponente računara funkcionisu zajedno. Na njoj se nalazi CPU, memorija (RAM), kontroleri za disk, CD, monitor, itd.

lako postoji mnogo proizvoñača matičnih ploča njihov izgled i funkcije su standardizovane. Savremene matične ploče

5

CPU (obično Pentium ili neki drugi procesor) izvršava sve programe koje zahteva korisnik. Procesor koji se koristi na personainom računaru se često naziva mikroprocesor. Brzina procesora od 1GHz je veća od brzine procesora od 400 MHz. Najvažniji delovi procesora su registri i aritmetičko-iogička jedinica (ALU - Aritmetic Logical Unit). Memorija (RAM) U memoriju (RAM) se učitavaju svi programi pre nego što počnu da se izvršavaju. takode, kada kreirate nove podatke (siiku, na primer) ona se prvo formira u RAM-u, a tek nakon toga se pamti na hard disku. Što je veći RAM, performanse računara su bolje

Serijski port Serijski port je priključak koji je lociran sa zadnje strane vašeg računara i koji omogućava da se računar konektuje sa nekim drugim ureñajem, kao što je modem. Označava se sa C0M1 ili C0M2. Paralelni port Paralelni port je takoñe priključak koji je lociran sa zadnje strane vašeg računara koji omogućava da se računar konektuje sa štampačem ili nekim drugim ureñajem. Označava se sa LPT1 ili LPT2.Univerzal serial bus (USB) USB omogućava da se, na primer, digitalna kamera ill skener konektuju na računar. Prednosti USB interfejsa je brzina prenosa podataka sa računara i obrnuto i mogućnost da se ureñaji priključe na računar (ili isključe) i kada }e računar uključen.

Svi ureñaji koji se konektuju na računar, kao što su skener, digitalna kamera i dr. nazivaju se periferijskim jedinicama. Monitor je sličan ureñaj kao i TV. Na njemu možete da vidite programe koji se izvršavaju na vašem računaru. Standardne dimenzije monitora se kreću od 17" do 21". Imajte na umu da neispravni monitori ili monitori lošeg kvaliteta mogu da oštete vaš vid. Tastatura (Keyboard) Tastatura Vam omogućava da unosite informacije u računar. Takoñe, pomoću tastature možete da zadajete komande računaru. Izgled tastatura se puno menjao poslednjih godina. Danas se najčešće koriste tastature koje su prilagoñene radu sa Microsoft Windows operativnim sistemima.

Tasteri na tastaturi su podeljeni, uglavnom, u četiri grupe: tektualni deo (u kojem se nalaze tasteri za kucanje karaktera), funkcijski deo u kojem se nalaze tasteri obeleženi sa F1-F12, deo u kojem se nalaze tasteri za navigaciju (sa strelicama,

6

tasterima Home, End, Page Up, Page Down,...) i numerički deo (sa desne strane tastature) u kojem se nalaze tasteri sa brojevima. Kada kliknete na taster u tekstualnom delu, standardno, na ekranu će se pojavljivati mala slova. Ako želite da kucate velika slova potrebno je da pritisnete taster Shift, zadržite ga pritisnutim, a zatim taster sa karakterom koji žetite da otkucate. Ukoliko je potrebno da unesete duži tekst velikim slovima, pritisnite taster CapsLock (na numeričkom delu tastature). U gornjem desnom uglu će se uključiti sijalica (CapsLock) koja označava da će sva slova koja unosite biti velika. Tasteri na numeričkom delu tastature služe za unošenje brojeva, ali mogu da imaju i funkciju navigacije. Ukoliko želite da taj deo tastature služi za unošenje brojeva, pritisnite taster NumLock (na numeričkom delu tastature). U gornjem desnom ugiu će se uključiti sijalica (NumLock) koja označava da tasteri služe za unošenje brojeva. Miš (Mouse) Naročito koristan za rad sa Windows operativnim sistemima. Njime možete da izaberete opciju iz menija, selektujete neki objekat na ekranu, startujete odreñeni program, i sl.

Miš se priključuje na serijski, PS/2 ili USB port. CD-ROM Većina savremenih računara imaju ureñaj (drive) za čitanje CD-ROM diskova. CD-ROM (Compact Disk - Read Only Memory) je sličan muzičkim kompakt diskovima, jedino što umesto muzike sadrži podatke ili programe.

Na prednjoj strani, CD drajv ima tastere i točkić koji siuže za manipulaciju sa audio CD-ima, (podešava jačina zvuka, pozicionira na odreñenu lokaciju) kao i taster za otvaranje drajva. DVD DVD je skraćenica od "Digital Versatile Disc". Sličan je CD-ROM-u jedino što ima mnogo veći kapacitet i mnogo veću brzinu. Te dve karakteristike omogućavaju da se na njima, pored podataka i programa, smeštaju slike i fiimovi. Kapacitet CD-a je oko 700 MB, dok je kapacitet DVD diska od 4,7 GB do 17GB Hard disk Hard disk je glavni i najveći medij za smeštanje podataka u računaru. Na njemu su smešteni: operativni sistem, aplikacije word procesor, igre, itd...) i podaci. Brzina hard diska je veća od brzine drugih medija jer je brzina obrtaja diskova daleko veća, a i glave za čitanje i pisanje podataka se brže pomeraju.

interni Hard disk se konektuje na matičnu ploču računara preko IDE ili SCSI porta. Dodatne komponente - kartice

eksterni

7

Svaki računar ima mogućnost da se u njega dodaju nove komponente - kartice, koje poboljšavaju karakteristike računara ili mu daju neke nove mogućnosti. To je velika prednost savremenih računara, jer vrlo lako svaki korisnik može da konfiguriše svoj računar onako kako želi. Zvučna kartica i zvučnici Gotovo svi računari imaju zvučnu karticu i zvučnike koji omogućavaju da računar koristite za slušanje muzlke, aplikacije sa zvučnim efektima, pravljenje multimedijalne prezentacije, itd... Ukoliko posedujete mikrofon i odgovarajući softver, možete da snimate govor i kasnije ga reprodukujete. Postoje i programi koji snimljeni govor automatski pretvaraju u pisani tekst.

Modem Modem je ureñaj koji omogućava da se preko telefonske linije konektujete na drugi računar ili Internet. Modem može da bude smešten u kućište računara (interni) ili da se konektuje preko serijskog porta (eksterni). Ukoiiko želite da koristite Internet, modem je neophodan ureñaj. Štampač (Printer) Većinu podataka koje kreirate na računaru, potrebno je odštampati. Postoji velik broj različltih tipova, vrsta i proizvoñača štampača. Najviše se koriste laserski i ink-jet štampači koji mogu da štampaju u boji. Štampači se priključuju na paraielni ili USB port, iako postoje štampači koji sadrže mrežnu karticu tako da se priključuju direktno na lokalnu mrežu (LAN). Skener (Scanner) Skener Vam omogućava da štampane materijale i fotografije prenesete u računar. Kasnije, te slike možete obraditi i odštampati. Osnovna karakteristika skenera je rezolucija koja se Izražava u DPI (Dot Per Inch).

Skeneri se priključuju na paralelni ili USB port, iako postoje skeneri koji zahtevaju posebnu karticu koja se stavlja u računar i na koju se priključuje skener. CD-ROM Standardni ureñaj za CD-R može samo da člta podatke. Meñutim, sve češće korisnici upotrebljavaju ureñaje za upis podataka na CD, tako da možete da kreirate svoje CD-ove sa podacima, slikama, muzikom, itd. CD na koji mogu da se upisuju podaci naziva se CD-R (Compact Disk - Recordable). Kapacitet CD je 700 MB. Magnetna traka (Streamer, Tape backup) Ranije, veoma često korišćena medija za pravljenje rezervne kopije podataka I programa. Drugi naziv za ovu mediju je DAT (Digital Audio Tape).Kapacitet traka je preko 4GB, sa reiativno velikom brzinom i pouzdanošću rada, ureñaji za čitanje/pisanje traka mogu da budu interni ili eksterni. Ulazni uredaji omogućavaju da se zadaju komande računaru i unose podaci (tastatura, miš, skener,...). Izlazni ureñaji omogućavaju da se podaci sa računara prikažu u nekom drugom obliku, koji je razumljiviji korisniku (monitor, štampač, ...).

8

Ureñaji koji se priključuju na računar preko portova (serijski, paraielni, PS/2, USB, ...) ili nekog drugog interfejsa (IDE, SCSI) nazivaju se periferijskim (na primer: štampači, miš, tastatura, monitor, mikrofon, hard disk, drajv za disketu ili CD-ROM...). Notebook računari, zbog svojih malih dimenzija, zahtevaju specijaine adaptere, preko kojih se konektuju eksterni ureñaji, tzv. PCMCIA. PCMCIA komponente su mnogo skuplje nego standardne komponenete. Procesor - CPU (Central Processing Unit) Procesor je „mozak“ vaseg računara. Korišćenjem osnovnih računskih operacija, CPU preko operativnog sistema upravlja radom računara i izvršava programe. Na mnogo načina, brzina CPU-a odreduje brzinu rada računara. Brzina rada procesora se meri u GHz. Prvi, IBMov personalni računar iz 1981 g. imao je brzinu procesora 4.77MHz. Današni procesori imaju brzinu i preko 2GHz)

Ulazni (Input) ureñaji Miš (Mouse) Pojavljivanjem Microsoft Windows-a, miš postaje neizbežan deo PC-ja. Do tada, u vreme kada je DOS bio jedini operativni sistem, za zadavanje naredbi računaru koristila se tastatura. lako po svojoj funkciji veoma jednostavan, poslednjih godina su se pojavili miševi sa raznim dodacima, većim brojem tastera, točkićem, optički, itd... Tastatura (Keyboard) Tastatura je, ipak, komponenta bez koje se računar ne može zamisliti. Postoji velik broj različitih tipova tastatura. Na njima se najčešće razlikuje raspored tastera, koji je prilagoñen pismu i praviiima pisanja koji se koriste u pojedinim zemljama. Većina tastatura imaju dodatne tastere koji omogućavaju lakši rad sa Microsoft Windows-om. Danas se sve više koriste tastature koje olakšavaju dugotrajni rad na računaru. Oblik tastature i raspored tastera doprinose manjem zamaranju operatera. Track ball Alternativa mišu, a naročitno je popularna kod dizajnera jer omogućava finije pokrete i pozicioniranje kurzora na ekranu.

Track bali se često koristi na notebook računarima. Skener Ulazni ureñaj koji omogućava da se štampani materijal i fotografije prenesu na računar i kasnije obrade u nekoj aplikaciji ili sačuvaju u elektronskof arhivi. Postoje i programi koji mogu da prepoznaju tekst (Optical Character recognition - OCR), tako

9

da sadržaj dokumenta možete da pretvorite u slova i da ga kasnije menjate, umesto da ga čuvate kao sliku. Glavne karakteristike skenera su: rezolucija, broj boja, brzina skeniranja, veličina dokumenta koji može da se skenira, itd. Touch Pad Ureñaj koji reaguje na pritisak specijalnog pera (pen) ili prsta i omogućava korisniku da rukom kreira sliku (skicu, crtež, karikaturu, itd) ali i i zadaje naredbe računaru.

Light pen Princip rada je sličan touch ped-u, razlikuju se u tome što korisnik crta direktno na ekran računara. Digitajzer Digitajzer (Digitizer) iii tablet, služi za precrtavanje crteža ili geografskih mapa sa papira u neki grafički format računara. Takode, može da se koristi umesto miša za upravljanje kursorom.

Joystick Većina igara zahtevaju da se koristi džojstik kako bi sama igra bila interesantnija, a utisak što biiži realnosti. Na primer, simulatori letenja. Postoji veoma velik broj raziičitih oblika I varijanti, pa čak i prilagoñenih odreñenim igrama.

Obrada zvuka Mikrofon je veoma često korićena komponenta, koji omogućava da se glas korisnika sniml, zapamti i eventualno kasnije obradi. Takoñe,Internet omogućava da dva ili više korisnika razgovaraju, a da se gias prenosi računarskom mrežom. Praktično, možete da organizujete konferenciju preko računarske mreže.

10

Osim toga, postoje programi koji prepoznaju glas i pretvaraju ga u tekst koji kasnije možete da obrañujete. Gotovo sve zvučne kartice imaju mogućnost da se konektuju na neki drugi audio ureñaj (radio, kasetofon, itd...). Verovatno, jednoga dana ćemo naredbe računaru davati glasom umesto tastaturom ili mišem. WEB kamere Kao što mikrofon omogućava da se zvuk snimi ili prenese preko računarske mreže, tako nam WEB kamere omogućavaju iste radnje ali sa živom slikom. Danas, možete da organizujete video konferenciju, a da učesnici budu fizički udaljeni hiljadama kilometara.

Digitalne kamere Slične fotoaparatima, ove kamere omogućavaju da kreirate slike ali bez potrebe da izradujete fotografije. Slike se umesto na klasični film smeštaju u memoriju digitalne kamere.

Izlazni (Output) ureñaji Monitor Personalni računari ne mogu da se zamisle bez monitora (iako, imajte na umu da ne moraju svi računari da imaju monitor). Najkraće rečeno, monitor podatke sa računara prikazuje u obliku koji je razumljiv za Ijude.

Glavne karakteristike monitora su: Dlmenzije ekrana - meri se u inčlma i odnosi se na dužinu dijagonale ekrana. Standardne dimenzije monitora su 17", 19", 21", ... Broj boja koji monitor može da prikaže Rezolucija ekrana - predstavlja broj tačaka koje monitor može da prikaže. Standardne rezoluvije su 640x480, 800x600,1024 x768 ... Frekvencija osvežavanja siike na ekranu - meri se u hercima (Hz). Što je veća frekvencija, kvalitet slike je boiji. Savremeni monitori imaju na ekranu ugraden filter za smanjenje radijacije (Low Radiation). Takvi monitori na sebi imaju oznaku LR. Kvalitetniji monitori, tzv. On-Screen Display (OSD). To je meni koji se pojavlju}e na ekranu i koji služi za podešavanje širine i visine slike, osvetljenja, kontrasta, itd.. Flat screen monitor Ova vrsta monitora je znatno manjih dimenzija i težine, za razliku od klasičnih monitora koji koriste istu tehnologiju kao televizori.

11

TFT monitor Ova vrsta monitora se koristi za nootebook računare i za Flat screen monitore. TFT je skaraćenica od Thin Film Transistor. Ekran ovakvog monitora sadrži velik broj tranzistora, na primer da bi prikazali sliku u boji rezolucje 640x480 tačaka, potrebno je 921.600 tranzistora. LCD monitor Ova vrsta monitora se koristi za nootebook računare. LCD }e skaracenica od Liquid Crystal Display. TFT je jedna od vrsta LCD monitora. Dimenzije ekrana Dimenzije ekrana se mere u inčima (na primer: 17", 19", 21"), a odnosi se na dužinu dijagonale ekrana, a ne na širinu ili visinu. VGA, Super VGA I XGA VGA (Video Graphics Array) standard je uveden 1987 godine. Video kartice čije karakteristike zadovoljavaju ovaj standard imaju mogućnost prikazivanja 256 boja i sliku dimenzija 640x480 tačaka (pixel-a). Noviji standardi (Super VGA I XGA) zahtevaju još veće rezolucije i veći broj boja. Danas se uglavnom koriste kartice koje zadovoljavaju ova dva standarda.

Video kartice za igre Da bi ugoñaj korisnika igara bio bliži realnosti, napravljene su video kartice koje deo poslova oko obrade slike rade same i imaju svoj procesor, čime se smanjuje zauzetost CPU-a računara, i povećava brzina računara. Takoñe, takve video kartice imaju veliku memoriju koja im omogućava da realnije prikazuju slike. Projektori za prezentacije Za prikazivanje siike sa monitora većoj grupi ljudi koriste se projektori koji mogu da prikažu sliku na projekciono platno, tablu, zid..., naravno većih dimenzija. Najviše se koriste za edukaciju i marketing. lako je cena ovih ureñaja relativno visoka, poslednjih godina je uočljiva tendencija opadanja cene. Glavne karakteristike ovih ureñaja su rezolucija slike i jačina svetla. Uzgred, sijalice koje se koriste u projektorima su veoma osetljive i skupe.

Različite vrste štampača Postoji zaista veiik broj vrsta štampača. Razlikuju se po tehnologiji i načinu na koji štampaju, brzini Štampe, dimenziji medija, ceni potrošnog materijala, medijima na kojima mogu da štampaju, itd... U većini organizacija, štampači se koriste preko računarske mreže. To znači da ne moraju svi korisnici da imaju svoj štampač, već se koriste zajednički.

12

Laserski štampači Laserski štampači se karakterišu velikom brzinom i kvalitetom štampe. Naziv laserski je posledica činjenice da ovi štampači imaju u sebi mali laser. Postoji ogroman broj proizvoñača ovakvih štampača, i najčešće se koriste. Jedan od termina koji treba zapamtiti je Postscript, i označava bolji kvalitet štampe. Kolor laserski štampači Standardni laserski štampači većinom prave crno-bele kopije (mono). Meñutim, postoje laserski štampači koji mogu da štampaju u boji.Ta karakteristika, znatno povećava cenu štampača, kao i cenu kopije.

Ink-jet štampači Ova tehnologija za kreiranje otiska koristi sitne kaptjice mastila različitih boja. Cena ovih štampača je manja od cene laserskih štampača. Nedostatak im je mala brzina i veća cena potrošnog materijala (mastila). Za kvalitetan otisak koristi se specijalni papir. Ink-jet štampači su idealni tamo gde se zahteva mali broj kopija, na primer za kućnu upotrebu. Matrični štampači (Dot-matrix printers) Starija tehnologija štampača, koja za pravljenje otiska koristi udar iglica na platnenu traku natopljenom mastilom (ribon) (slična tehnologija kao kod klasičnih pisaćih mašina). Savremeni matrični štampači imaju 24 iglice, dok su stariji modeli imaii 9 iglica (pin-ova). Ovakvi štampači su veoma bučni i nemaju dobar kvalitet otiska, naročito ako su u pitanju slike. Rezultat tih činjenica je da se ovakvi štampači sve češće zamenjuju ink-jet štampačima. Meñutim, ovi štampači se i dalje koriste tamo gde je potrebno štampanje velikih količina jeftinih obrazaca u više primeraka istovremeno, na primer računi elektrodistribucije, telefona, itd...

Memorija štampača Memorija koju ima štampač je važna komponenta ukoliko želite da štampate kvaiitetne slike. Što više memorije štampač poseduje u sebi, bolji su rezultati štampe. Potrošni materijal za štampače Prilikom kupovine štampača jedno od važnijih pitanja koje treba postaviti je cena potrošnog materijala. Laserski štampači koriste specijalni prah (toner) koji se pakuje u kasete koje se lako menjaju kada se utroši toner. Cena te kasete zavisi od modela štampača i u nekim slučajevima može da bude veoma visoka. Ploteri Ploter je ureñaj sličan štampaču (po funkciji) ali može da štampa daleko veće formate. Ranije su ploteri koristili pera(pen), danas se najviše koriste ink-jet ploteri.

13

Zvučnici Budu integrisani sa kućištem ili monitorom, ali najčešće su eksterni. Njihova glavna karakteristika je snaga. Danas se zvučnici smatraju standardnom komponentom računara. Ulazno/lzlazni (Input/Output) ureñaji Ovi ureñaji omogućavaju da se podaci šalju sa računara i da računar prima podatke sa njih. Touch screen monitori Ova vrsta monitora omogućava da se podaci prikazuju na ekranu i istovremeno unose dodirom prsta na odgovarajuće mesto na ekranu:

Jedan od primera gde se koriste ovakvi monitori je informacioni displej. Istovremeno pokazuje podatke i omogućava izbor vrste informacija koje prikazuje. Modem Modem se koristi i za slanje podataka i za prijem (na primer, prilikom rada sa Internetom). Serijski, paralelni i USB port Navedeni portovi mogu da se koriste za povezivanje računara sa izlaznim ureñajima (kao što je štampač) i ulaznim (kao što je skener). Samim tim moraju da imaju mogućnost i prijema i slanja podataka. Interni hard disk Brzina diska se označava kao "prosečno vreme pristupa podacima" (Average access time) i meri se u milisekundama. Manje vreme pristupa znači da je disk brži. Postoje različite vrste diskova, ali uglavnom ih možemo podeliti na SCSI i EIDA diskove. SCSI diskovi se koriste na serverima i računarima kojima se pristupa preko mreže, dok se EIDA diskovi koriste za desktop računare. Danas kapacitet diskova prelazi 160 Gb (gigabajta). Jedan Gb ima 1024Mb (megabajta). Cena diskova se rapidno smanjuje. Korišćenje hard diska je najeftiniji način za čuvanje podataka. Eksterni hard disk Brzina nešto manja nego internog diska, meñutim postoje rešenja, skuplja, koja omogućavaju da imaju istu brzinu kao i interni diskovi. Kapacitet: Kao interni diskovi. Cena: Skuplji nego interni diskovi.

14

Interni diskovi su smešteni unutar kućišta računara. Eksterni diskovi se konektuju na računar preko nekog standardnog porta (prikijučka) koji je lociran na zadnjoj strani kućista. Neki diskovi se konektuju na serijski iii paralelni port, dok drugi zahtevaju specijalnu karticu. PERFORMANSE RAČUNARA Brzina računara Generaino gledajući ukupnu brzinu računara odreñuje brzina procesora (koja se meri u gigahercima Naravno to nije jedini faktor koji utiče na brzinu računara. Ukoliko koristite Microsoft Windows, na brzinu rada bitno utiče i veličina RAM-a, što je veći RAM - računar je brži. Takoñe, brzina hard diska je sledeći faktor koji utiče na brzinu rada, jer MS Windows neprekidno izmenjuje podatke izmedu RAM-a i hard diska. Ukoliko imate više slobodnog prostora na hard disku, opet će računar raditi brže. MS Windows neprekino kreira i briše privremene (temporary) datoteke na hard disku, tako da ukoliko nemate dovoljno prostora na disku, neke programe uopšte nećete moći da startujete. VRSTE MEMORIJA RAM (Random Access Memory) je glavna radna memorija računara. Kada uključite računar operativni sistem se sa diska učita u RAM. Originalni IBM PC je imao 640Kb RAM-a koja nije mogla da se povećava. RAM dozvoljava i pisanje i čitanje podataka (ulazno/izlazna jedinica). Današnji računari nemaju ograničenja u količini RAM-a, možete da ugradite onoliko memorije koliko kupite. Minimalne konfiguracije imaju obično 512Mb, a sve češće i preko 1024Mb. Generalno, Microfost Windows će raditi mnogo bolje I brže sa više RAM-a. Veoma je važna činjenica da su podaci u RAM-u privremeni (kada isključite računar podaci će se izgubiti). ROM je vrsta memorije koja sadrži program i dozvoljava samo čitanje, a ne i izmene. Primer je ROM-BIOS, koji sadrži program za startovanje računara. I druge kartice (kao što je mrežna video kartica sadrži RAM). CACHE (keš) memori}a je veoma brza memorija, koja služi za privremeno smeštanje podataka koje procesor često koristi. Korišćenje ovakve memorije značajno doprinosi brzini rada računara. Veličina (kapacitet) memorije Za razliku od Ijudi koji u svakodnevnom životu koriste brojni sistem sa osnovom 10 (kao posledice činjenice da imamo deset prstiju), računari koriste brojni sistem sa osnovom 2 (binarni brojni sistem). To znači da su jedine cifre sa kojima barata računar 0 i 1 Bit Memorijska jedinica koja u sebi sadrži vrednost 0 ili 1 se naziva Bit (skaraćenica od Binary Digit) je najmanja jedinica za kolilnu informacija. Kada se za procesor kaže da 32-bitni ili 64-bitni, znači da ima mogućnost da istovremeno obrañuje 32 ili 64 bita. Bajt (Byte) Veća jedinica od bita je bajt, koji sadrži 8 bitova. Ba}t može da sadrži broj u opsegu od 0-255. Takoñe se koristi za smeštanje numeričkog koda jednog karaktera.

15

Softver Operativni sistem je specijalna vrsta softvera (programa) koji se automatski startuje nakon uključenja računara. Operativni sistem obezbeñuje da korisnik jednostavno i lako upotrebljava računar bez posebnog znanja kako funkcioniše hardver. Postoji velik broj različitih operativnih sistema (DOS, UNIX, Linux, Microsoft Windows, OS/2, VMS, ...). Prvi operativni sistem koji je koristio IBM-ov PC iz 1981 g. je bio DOS (Disk Operating System). Naredbe su se zadavale preko tastature, a korisnici su morali da znaju puno komandi sa relativno kompiikovanom sintaksom. Kasnije, Microsoft je napravio Windows operativni sistem, koji se (naravno uz mnoge modifikacije i verzije) zadržao do danas. Nakon startovanja operativnog sistema, korisnik prema svojim potrebama startuje neki aplikativni program. Na primer, MS Word za obradu teksta), MS Excel za tabelarne kalkulacije, Photoshop za obradu siika, itd... Operativni sistem Grafički korisnički interfejs (GUI - Graphical User Interface) GUI je deo operativnog sistema koji korisniku prikazuje prozore (deo ekrana u kojem se izvrsava program), menije (kolekcija komandi koje korisnik može da zada aplikaciji), omogućava upravljanje računarom uz pomoć miša i sl.. Prednosti korišćenja grafičkog interfejsa Sve aplikacije izgledaju siično. Kada koristite programe različitih proizvoñača, prelaz s jednog na drugi je veoma jednostavan. Aplikativni programi rade na sličan način kao i operativni sistem. Programerima omogućava jednostavne i brže pisanje novih programa. Računar u edukaciji iIi na poslu Učenje pomoću računara (Computer Based Training) Računari su omogućili da se interaktivni treninzi, sa tekstom, slikom, zvukom i video snimkom, koriste u samostalnoj obuci korisnika. Dovoljan Vam je CD sa materijalom za učenje, a Vaše je samo da odredite vreme i mesto za učenje. Osim toga, rečnici, enciklopedije, atlasi i sl., danas se obavezno izdaju i na CD-u. Automatizovane proizvodne linije Većina današnjih fabrika automobila su automatizovane i koriste robote za proizvodnju. Robotima se upravlja pomoću računara. I u drugim industrijskim granama, ovakav način proizvodnje zauzima sve značajnije mesto. Projektovanje pomoću računara Nezamislivo je, danas, projektovanje bilo kojeg ureñaja, aparata, mašine Hi njenog dela, a da se ne koristi računar. Ova oblast korišćenja računara se naziva CAD (Computer Aided Design). Ovakva tehnologija omogućava da se model nekog dela ili ureñaja vidi i proveri pre procesa proizvodnje. Poslovna primena računara Brzom razvoju računara najviše je doprinela primena računara u poslovne svrhe. Banke, velike i male firme su shvatile da im primena računara smanjuje troškove i

OZNAKA NAZIV Tačna veličina Kb kilobajt 1024 bajta Mb megabajt 1024 Kb Gb gigabajt 1024 Mb

16

povećava efikasnost poslovanja. Takode, računari su im omogućili nove načine poslovanja, marketinga, servise i sl. Magacinsko poslovanje U većini kompanija magacinsko poslovanje je potpuno automatizovano. Ulaz i izlaz robe, praćenje zaliha, pa čak automati slažu robu po policama. Inventarisanje je pojednostavljeno i dovoljno je samo čitanje bar-koda sa pakovanja. Finansije i knjigovodstvo Velike i male firme nemogu se zamisliti bez računara koji obrañuje finansijske podatke. Činjenica da se u ovim poslovima jedan te isti proces ponavlja mnogo puta, računar je idealno rešenje. Štampanje knjigovodstvenih dokumenata je olakšano, greške se jednostavno ispravljaju, a ceo proces knjigovodstva je drastično ubrzan. Voice mail i faks U većini firmi, klaslčne faks mašine se zamenjuju sa računarima. Na taj način zaposleni direktno šalje i prima faksove sa svog radnog mesta bez gubijenja vremena na šetnji do faks aparata, a faksovi su značajno kvalitetniji i čitljiviji. Na sličan način, tradicionalne telefonske sekretarice se sve više zamenjuju sa voice mailom. E-mail Izraz E-mail znači Electronic mail. Funkcionisanje elektronske pošte je slično funkcionisanju klasične pošte, sa tom razlikom što se elektronska pošta šalje i prima odmah i ne morate da idete do pošte. Programi za slanje i primanje elektronske pošte su jednostavni i laki za učenje i mogu značajno da povećaju produktivnost firme. Obrada teksta Programi za obradu teksta (kao što je Microsoft Word, Ouark, Word Perfect, ...) Vam omogućavaju da kreirate dokumente brzo i jednostavno, ispravljate greške, menjate izgled dokumenta i slova (font) i sl. U narednim modulima će biti više reči o ovim programima. Tabelane kaikulacije Programi za tabelarne kalkulacije (kao Što je Microsoft Excel, Ouattro Pro ili Lotus 1-2-3) Vam omogućavaju da pravite tabele i brzo, lako i tačno dobijate rezultate korišćenjem matematičkih operacija. Na osnovu tih podataka automatski možete da dobijete dijagrame čime rezultati izračunavanja postaju jasniji i upečatljiviji. Baze podataka Programi za rad sa bazama podataka (kao što je Oracle, Microsoft SQL Server, Microsoft Access, dBase, FoxPro, ...) Vam omogućavaju da podatke o zaposlenima, kupcima, dobavljačima, robi i sl., imate sistematizovane i na jednom mestu dostupne svim zaposlenima. Ovi programi Vam takode omogućavaju da postavite odgovarajuća pitanja (upite), na primer: "Koja je roba skuplja od 100dinara?", a zatim na osnovu odgovora kreirate izveštaj. Prezentacije Programi za Izradu prezentacija (kao što je Microsoft PovverPoint, Corel Presentation,...) Vam omogućavaju da predstavite svoj proizvod ili izveštaj na stikovit i upečatljiv način. Dijagrami, fotografije, animacije itd..., pomoći će Vam da lakše i lepše kažete slušaocima ono što zeiite. Programi za izradu prezentacija na Internetu Ovi programi omogućavaju izradu prezentacija na Internetu. Najpoznatiji su FrontPage, DreamVVeaver i sl. Grafika Programi za rad sa slikama (kao što je Corel Graphics) Vam omogućavaju da kreirate reklame, plakate i drugi promocionalne materijale na brz i efikasan način.

17

Računari za kućnu upotrebu Prvi personalni računari koje je proizveo IBM su bili relativno skupi i koristili su se uglavnom za poslovne primene. Danas gotovo svaka kuća ima računar koji se koristi za učenje ili zabavu. Snaga današnjih računara je veća. Računari u svakodnevnom životu Kućne finansije Mnogo Ijudi koristi računar za voñenje troškova i prihoda u svojoj porodici. Za ovo je moguće koristiti ili program za tabelarne kalkulacije ili za baze podataka. Igre Računari se najčešće koriste za zabavu i igranje. Prolzvoñači igara se utrkuju ko će da izbaci na tržište interesantniju i zabavniju igru. Učenje Mnoštvo programa, za sve uzraste, koij su namenjeni za edukaciju postoji na tržištu. Enciklopedije, rečnici, učenje stranih jezika, učenje računara i dr., daju kućnom računaru jednu ozbiljnu i korisnu dimenziju (za razliku od igara). Rad od kuće (“Teleworking“) Sve više pojedinaca koristi računar da bi obavljao posao kod kuće za svoju firmu. Firmama se taj način isplati, a zaposleni se osećaju prijatnije i mogu da usklade svoje privatne obaveze sa poslovnim. Internet Skoro svaka porodica koja ima računar kod kuće korlsti internet za pristup raznim informacijama, kupovinu, plaćanje, proveru stanja na računu, slanje elektronske pošte i dr. Bankarske usluge Sve više banaka obezbeñuju 24 časa uslugu podizanja gotovine, korišćenjem računara ugradenim u specijalne aparate (bakomate). Računari provere ispravnost računa, izbroje novac i predaju ga korisniku. Sem toga, vlasnicl računa mogu preko interneta da pristupe podacima u banci i da provere stanje na svom računu i/ili daju nalog za plaćanje. Smart kartice Identifikacione kartice koje u sebi sadrže čip, sve češće se koriste u raznim oblastima. Bankarstvo, kontrola pristupa objektima, studentski indeksi, zdravstvena knjižica i mnoge druge primene doveli su do toga da u budućnosti život neće moći da se zamisli bez ovakvih ili sličnih ID kartica. Za čitanje i upisivanje podataka u memoriju kartice se koriste posebni uredaji (čitačl/pisači): Supermarketi Veliki supermarketi uopšte ne bi mogli da funkcionišu bez primene računara. nabavka, prodaja inventarisanje, sve se obavija korišćenjem računara, bar-koda i ručnih računara. Takoñe, korisnici imaju svoje ID kartice koje im omogućavaju kupovinu na kredit, plaćanje preko računa ili bankovne kartice, odgovarajuće popuste i sl. On-line kupovina Sve više supermarketa omogućavaju kupovinu preko Interneta i dostavu kod kuće. Kupac, jednostavno izabere sa ekrana artikle koji su mu potrebni, potvrdi narudžbu i dobiju svoju robu kod kuće. Bibiioteke Savremene bibbiioteke koriste bar-kod za identifikaciju knjiga, ID kartice za identifikaciju članova, internet za on-line čitanje knjiga i pretraživanje sadržaja, skenere i CD medije za čuvanje važnih publikacija. Skoro da nema ograničenja u korišćenju računara u ovoj oblasti.

18

RAČUNARSKE MREŽE Računarska mreža (network) omogućava da se dva ili više računara povežu meñusobno. To daje mogućnost da se podaci sa jednog računara pregledaju i menjaju sa drugog računara koji je konektovan na mrežu. Takoñe, resurse sa jednog računara, mogu da koriste ostali računari sa mreže. Umesto da svi računari moraju da imaju štampač, na primer, dovoljno je da ima samo jedan, dok se sa ostalih računara štampa preko računarske mreže. Nekada je umrežavanje računara bilo veoma komplikovano. Danas }e veoma jednostavno instalirati i konfigurisati tzv. Windows Based Network. Naravno, da bi se postigao maksimum mogućnosti i obezbedila pouzdanost i zaštita podataka, potrebno je da to uradi kvalifikovano lice. Računarska mreža koja povezuje računare u okviru firme ili organizacije naziva se LAN (Local Area Netvvork). U poslednje vreme se nemože zamisliti organizacija koja nema LAN. Prednosti računarske mreže su višestruke. Na primer, ne mora svaki računar da poseduje štampač, dovoljan je jedan koji preko mreže mogu koriste svi. Na sličan način i drugi uredaji mogu da se koriste preko mreže (modem, na primer). Preko mreže je moguće pristupati i drugim resursima, podacima, bazi podataka i sl. WAN (Wide Area Netvvork) omogućava povezivanje računara koji su fizički na različitim lokacijama, praktično sa bilo kojim računarom u svetu. WLAN je kratica za engleski naziv Wireless Local Area Network i označava lokalnu mrežu (LAN) koja se zasniva na bežičnim tehnologijama. Takve veze se ostvaruju preko modema i telefoonske linije, satelita, optičkim kablovima, radio ureñajima i dr. Šta je to workgroup (radna grupa) ? Grupa računara i korisnika (povezanih organizaciono ili po projektu) se organizuju u radne grupe. To im omogućava da meñusobno dele resurse, svima budu dostupni zajednički podaci na hard disku I sl. Mnogo aplikativnih programa je napravljano tako da omogućavaju rad u radnim grupama. Na primer, ukoliko firma želi da svi faksovi imaju isto zaglavlje ili logo, kreiranjem takozvanih 'template'-a (šablona), svi zaposleni će slati faksove koji imaju Isti izgled. Ukoliko je potrebno da se promeni izgled zaglavlja, dovoljno je to uraditi na jednom mestu, a ne kod svih korisnika. Telefonske komunikacije i računari Javna telefonska mreža (PSDN - Public Svvitched Data Netvvork) Skraćenica PSDN, na koju će te često nailaziti, označava telefonsku mrežu koja se danas koristi.

19

ISDN ISDN (Integrated Services Data Netvvork) je počeo da se koristi 1984. Ova vrsta telefonske komunikacije omogućava mnogo brzi prenos podataka u odnosu na PSDN. Brzina prenosa podatake se kreće od 64K do 128K podataka u sekundi. Satelitske komunikacije Satelitska komunikacija omogućava da koristite telefon ili Internet sa bilo kog mesta u svetu. Faks (Fax) Faks aparat omogućava da se štampani materijali šalju preko telefonke linije. Faks koji šalje podatke, skenira stranicu i pretvara sliku u digitalni oblik, dok prijemni faks pretvara digitalni signal u sliku. Moderni računari imaju u sebi modem koji istovremeno obavlja i funkciju faks aparata. Telex Telex je zastareli sistem, koji se koristi za slanje kucanog teksta telefonskom linijom. Uprošteno rečeno, dve električne mašine povezane telefonom. Modem Nezaobilazan ureñaj, koji šalje i prima informacije sa telefonske mreže. Ime je nastalo od "MODulator/DEModulator". Na drugom kraju modema je telefonska mreža. Baud rate Baud rate' označava brzinu kojom modem šalje I prima podatke. Brzina modema koji se najčešće koriste ne prelaze 56Kb/sec (kilobita u sekundi). Etektronska pošta (Electronic mail) Prednosti elektronske pošte Elektronska pošta (od sada ćemo koristiti skraćenicu e~Mail), služi za slanje poruka i podataka putem računarske mreže. Kada nekome pošaljete poruku, ona se smešta u njegov mail box, pa ako nije trenutno prisutan, primalac može u bilo koje vreme da je pročita. Ista poruka može da se šalje na više adresa. To je, na primer, korisno ako šaljete pozivnice za neki sastanak ili svečanost. Tada nije potrebno da napišete stotinak ili više pisama, dovoljno 'je samo jedna poruka koja će biti poslana na sve adrese. Šta je potrebno da bi se koristlo e-maii ? Da bi ste slali i primali elektronsku poštu, potrebno }e da imate računar, odgovarajući softver I računarsku mrežu. Ukoliko želite da šatjete poštu svojim kolegama na poslu, potrebno je da ste konektovani na LAN, računarsku mrežu firme. Sistemi koji se koriste u okviru jedne firme su zaštićeni i samo korisnici iz firme mogu da ih koriste. Svaki računar koji je prikijučen na LAN, mora da ima tzv. mrežnu karticu. Ako želite da šaljete poruke preko Interneta, potreban je modem, tetefonska linija i konekcija na Internet. Procedura za konekciju na Internet više nije komplikovana, i uz kratko uputstvo 'provajdera', MS Windows će odraditi većinu posla za Vas. INTERNET Najkraće rečeno: Internet je globalna mreža računara. Osnovna ideja Interneta je razmena informacija. Ukoliko žeiite da nadete podatke o poslovnom partneru ili konkurenciji, omiljenom glumcu ili pevaču, encikiopedije, red letenja ili bilo šta drugo: pristupite Internetu i pronadite računar na kojem se ti podaci nalaze. Intranet je mreža koja funkcioniše veoma slično Internetu, sa tom razlikom da se ta mreža ogranicava na neku organizaciju, firmu, itd. Npr. intranet može da povezuje poslovne jedinice ili ogranke neke firme u različitim gradovima ili čak kontinentima. On može da se tretira kao izolovani deo Interneta radi sigurnosti podataka - deo mreže kojem imaju pristup samo članovi date organizacije, firme, kolektiva, itd.

20

Ekstranet (extranet) je prosireni intranet - deo te mreže kojoj je dozvoljen pristup ljudima ili organizacijama van organizacije kojoj Intranet pripada. Smisao ekstraneta je da omogući poslovne transakcije sa drugim organizacijama preko računarske mreže. Računar funkcioniše tako što mu je potreban takt za izvršavanje instrukcija programa, korak po korak. Taj takt u računaru generiše oscilator i on se dovodi procesoru u vidu elektronskih impulsa. Dakle, brzina procesora uslovljena je brojem impulsa u jedinici vremena (taktom), i meri se u megahercima (MHz - 1 000 000 impulsa u sekundi) ili čak gigahercima (GHz - 1 000 000 000 impulsa u sekundi). Savremeni računari rade sa taktom od preko 2GHz, što znači da izvršavaju preko dve milijarde operacija u sekundi. PROTOKOLI HTTP je dodatni protokol koji sadrži specifikacije kako se HTML strane prenose preko Interneta. HTTP je skraćenica od HyperText Transfer Protocol. FTP je dodatni protokol koji sadrži specifikacije kako se preko Interneta prenose dokumenta (fajlovi). FTP je skraćenica od File Transfer Protocol (protokol za prenos fajlova). URL - svaka web strana na Internetu ima svoju jedinstvenu adresu uz pomoć koje je ona dostupna putem nekog od programa za pretraživanje Interneta (npr. http://www.nsprogroup.edu.yu). Ova adresa se zove URL, a ponekad i web adresa. URL je skraćenica od Uniform Resource Locator. Hiperlink (hyperlink) - neke od web strana u sebi mogu da sadrže deo teksta, slika ili ikona koji su u stvari veza (URL) za neku drugu web stranu. Klik mišem na jednu od ovih veza rezultuje time da program za pretraživanje otvara drugu web stranu na koju data veza pokazuje. Ove veze nazivaju se hiperlinkovi. ISP (Internet Service Provider) - Internet provajder je firma ili organizacija koja omogućava pristup Internetu. Računar se povezuje u mrežu sa ovom organizacijom uz pomoć modema, radio ili neke druge veze. U glavnom je za pristup ISP-u potrebno imati nalog (korisničko ime) sa sifrom (koji se naplacuju mesecno, na sat ili po nekoj drugoj tarifi) otvoren kod odreñenog Internet provajdera, koji omogućava pristup tom Internet provajderu putem mreže, i na taj način - Internetu. Pojam razgovora putem interneta VoIP Internet telefonija ili VoIP (VoIP) ili prenos glasa internetom (engl. Voice Over Internet Protocol) je odomaćena oznaka za Internet telefonsku tehniku. Oznaka i značenje su u koliziji jer je i prenos snimljenog govora putem Interneta takoñe VoIP ali nije telefonska tehnika jer se ostvaruje bez telefonske signalizacije koja prethodi uspostavljanju telefonskog razgovora. Iako delimično netačna ova oznaka se često koristi pa su čak uvedene i druge skraćenice na sličnom principu. VoATM (VoATM prenos glasa ATM tehnikom), VoFR (VoFR tehnika Frame Relay) itd. RSS kanali? Ukratko, radi se o tehnologiji nazvanoj RSS (Really Simple Syndication) koja vam omogućava da pomoću posebnih programa ili dodataka čitate naslove i sažetke viesti, blogova i sličnog. Na taj način na jednom mjestu, u unificiranom sučelju, pregledavate naslove, a kada vas neki naslov zainteresuje, klikćete na njega i on vas nosi na web-stranicu na kojoj je nalazi cijeli tekst vijesti, članka, bloga. Podcast je digitalna datoteka koja sadržava audio ili audio-video zapis koji se distribuira putem Interneta koristeći RSS tehnologiju, a namijenjen je gledanju (ili slušanju) na računalu, digitanom prijenosnom playeru poput iPoda ili televizije koristeći ureñaje poput Apple TV-a. Naziv podcast je složenica riječi POD (Personal On Demand) i engleske riječi broadcast. Iako su na početku podcasti bili isključivo audio datoteke, najčešće u mp3 formatu, danas se za podcast uglavnom smatraju video sadržaji. Video podcast se još naziva i vidcast, a osobe koje se bave podcastingom se nazivaju podcasteri. RSS agregatori specijalizirani za skidanje Podcasta zovu se Podcatcheri

21

RAČUNARI U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU Računari u kući Povoljnosti koje pružaju računari u kući Sigurno možemo da kažemo da računari daleko brže računaju od nas. Zato ne treba propustiti priliku da se iskoristi ta prednost. Na primer, ako treba da izračunate troškove i prihode Vaše porodice i da saznate sa koliko još novca raspolažete, najbrži način je korišćenje računara. Naravno, kada usvojite sva znanja koje Vam ovaj kurs pruža, imaćete daleko više ideja kako da iskoristite računar u svakodnevnom životu. Računarske igre Kompjuterske igre su, isto koliko i korišćenje interneta, najčešće korišćeni programi za kućnu upotrebu. Naravno da su to proizvoñači hardvera maksimalno iskoristili, tako da se savremeni računari sve više prilagodavaju tim tendencijama. Na primer: sve bolje grafičke kartice, zvučne kartice, džojstici, itd... Banka u kući Internet i računari omogućavaju da se sva plaćanja i kupovine obavljaju bez odlaska u banku ili prodavnicu. Većina banaka i prodavnica, danas, omogućavaju da se sva plaćanja obave, a da ipak ne morate da napustite svoj dom I gubite svoje vreme. Konekcija na Internet Većina savremenih računara u sebi imaju I interni modem, tako da je konekcija na Internet mrežu veoma jednostavna. Telefonsku liniju priključlte na modem, obezbedite pravo pristupa Internetu kod nekog Internet provajdera (koji će vam dati sva uputstva kako da podesite svoj računar za korišćenje njegovih servisa), zatim imate odgovarajuće programe za korišćenje Interneta, i možete da počnete da koristite sve prednosti računara kod kuće (pa čak i da naručujete robu ili plaćate preko bankovnog računa). DOBRO RADNO OKRUŽENJE Korisne radne navike Vaša stolica treba da ima mogućnost podešavanja visine I naslona, tako da vam pogled bude u visini gornje ivice monitora. Vaš monitor treba da ima dobro podešen fokus i osvetljenje, kao i da nema treperenja slike. Ukoliko je potrebno, pozovite servisera da Vam podesi sve parametre monitora. Vaša testatura treba da bude što bolja, nemojte štedeti pri kupovini. Vaše noge. Ukoliko osećate neke smetnje, koristite podmetač kako bi Vam se noge odmarale. Vaš miš, takoñe treba da bude što bolji. Obezbedite dovoljno mesta na stolu da možete slobodno da manipullšete sa njim. Ukoliko osetite bolove u ruci ili na telu, napravite pauzu i radite nesto drugo. Pauze pravite što češće. Prostorija treba da bude dobro osvetljena i da ima ventilaciju, naročito ako koristite laserski štampač koji prilikom rada proizvodi ozon. ZDRAVLJE I BEZBEDNOST Osigurajte električne kablove Obratite pažnju da kablovi kojima se napajaju računari I ostala oprema budu dobrog kvallteta, kao i produžni kablovi. Osigurajte kablove tako da ne može da doñe do slučajnog iskljucenja, Jer će te izgubiti sve podatke i propašće Vam sav trud koji ste uložili. Nemojte da opteretite liniju za napajanje

22

Raspitajte se koliku snagu može da izdrži linija za napajanje. ukoliko je preopteretite može doći do 'pregorevanja' osigurača, a samim tim i do oštećenja računara i gubljenja podataka. RSI (Repetitive Strain lnjur) Profesionalna bolest prouzrokovana stalnim korišćenjem tastature i miša. Da bi se ona izbegla, potrebno je redovno praviti pauze, takoñe i imati pravilno držanje tela. Blještanje ekrana Redovane pauze su, i u ovom slučaju, najbolji načln za predupreñenje štetnih uticaja. Takoñe, prilikom nabavke, nabavite najbolji monitor (čitajte: skuplji) koji sebi možete da priuštite. Pokušajte da to ne budu standardni monitori sa ekranom od 14" ili 15", nego većl U nekim zemijama poslodavci imaju zakonsku obavezu da omoguće da o njihovom trošku obavite pregled očiju kad god Vi to zatražite. Jedna od najvažnijih stvari prilikom rada sa računarima je da povremeno morate da pravite rezervnu kopiju podataka. Ukoliko Vaš hard disk jednoga dana prestane da radi, izgubićete sve podatke i rezultate Vašeg rada. U velikim organizacijama, rezervne kopije podataka obično pravi jedan tim koji održava sistem, dok u manjim organizacijama, svaki korisnik ima obavezu da periodično pravi rezervne kopije svojih podataka. Još jedno pravilo treba da se poštuje, rezervne kopije podataka treba da se čuvaju na drugoj lokaciji od one gde se nalaze računari. Razlog za to }e da, na primer, u slučaju požara, ne budu uništeni i računar i rezervne kopije podataka. Kada se pravi rezervna kopija podataka, obratite pažnju da se neki od podataka (fa}lova) ne koriste u tom trenutku. Takvi fajlovi neće biti kopirani i nećete imati njihovu kopiju. Organizujte podatke na računaru Da bi Što lakše i brže napravili rezervnu kopiju podataka, korisno j'e da podatke na disku organizujete tako da uvek znate ko)i deo podataka treba da se čuva na drugo'j mediji, a koji ne treba. Kompletan ili inkrementalan back-up Prednost kompletnog back-up-a )e što su svi podaci sa računara sačuvani, meñutim, nedostatak je što taj proces zahteva puno vremena. Inkrementalnl back-up podrazumeva da se samo podaci koji su kreirani u vremenu od predhodnog back-up-a kopiraju, a jednom nedeljno se kopiraju kompletni podaci. Korišćenjem pravog programa, taj proces se odrañuje automatski, Vi treba samo da izaberete opciju full, ili incremental.

23

Lozinka (Passvvord) Ukoliko koristite tozinku da bi sprečili da neautorizovana lica pristupaju Vašim podacima, nemojte davati tu tozinku nikome. Ukoliko zaboravite lozinku, gotovo je sigurno da ste te podatke izgubili. Zbog toga, zapišite lozinku, ali je čuvajte na mestu koje nije u blizini računara. Zbog čega računar mora da se pravilno isključi Veoma je važno da zapamtite da ukoliko samo isključite računar, možete da uništite podatke. Zbog toga je bitno da prilikom isključenja računara pokrenete tzv. shut-down proceduru Vašeg operativnog sistema, koja će se postarati da svi podaci budu sačuvani. UPS UPS (Un-interruptible Povver Supply) - izvor za neprekidno napajanje, je ureñaj koji u sebi sadrži baterije i omogućava da, u slučaju nestanka električne energije, računar radi još neko vreme kako bi se izvršila 'shut-dovvn' procedura i sačuvali podaci. Naročito je važno da računari koji su povezani u mrežu imaju ovakvu zaštitu.

Zaštita od smetnji sa električne mreže (Surge protection) Napon električne mreže koja napaja Vaš računar povremeno se menja. Sem toga, i druge smetnje mogu preko te iste mreže da utiču na rad računara. Da bi se to izbeglo, često se koriste ureñaji za filtriranje smetnji al i stabilizaciju napona. Jedan od tih uredaja je UPS, dok je najjeftinije rešenje ureñaj za prenaponsku zaštitu (surge protection). Računaru odgovara Čista prostorija. Ventilacija. Stabilna podloga, bez vibracija. Treba izbegavati Rad u nečistom prostoru. Jelo i piće nad tastaturom. Previše toplo I previše hladno. Vlažne prostorije. Pomeranje računara u toku rada. Isključivanje računara bez obavljene shut-down procedure. Stavljanje papira i drugih stvari na monitor, jer se time zatvaraju otvori za hlañenje. Smeštanje disketa blizu monitora. Monitor zrači jakim elektromagnetnim poljem, što može da izazove oštećenje diskete. Šta raditi kada se računar pokvari? Ako radite u većoj fimi, verovatno postoji služba koja se bavi održavanjem računara. Obavezno ih pozovite, nemojte pokušavati sami da 'otklonite' kvar. Sigurno }e da postoji propisana procedura za takve slučajeve. U manjim organizacijama, stvari obično nisu toliko formalizovane. Pozovite servis koji će dijagnosticirati neispravnost i otkloniti je. Nemojte sami da pokušate da otklonite kvar. Ovo naročito važi za monitore, koji imaju puno modula koji rade na VEOMA VISOKOM NAPONU. Nestručan rad može da izazove veoma teške posledice po Vaše zdravlje.

24

Pre nego što pozovete nekoga da Vam popravi računar, proverite da li su sve komponente priključene na računar (miš, tastatura, monitor, i sl.) i da II }e monitor možda slučajno isključen. Veoma čest razlog za nepravilan rad je i da neko slučajno isključi kabl koji povezuje vaš računar sa mrežom. Proverite da li su svi kablovi na svom mestu. RAČUNARSKI VIRUSI Računarski virusi su mali programi koji se nalaze skriveni na Vašim diskovima (i hard i flopi). Ukoliko ne koristite antivirus program, nećete znate da virus postoji sve dok se ne aktivira. Različiti virusi se aktiviraju na različite načine. Na primer, poznati virus Fridav the 13"" se aktivira samo petkom ako je tada datum 13-ti u mesecu. Budite oprezni, VIRUSI MOGU DA UNIŠTE SVE PODATKE! Kako virusi 'zaraze' računar? Virusi su skriveni, tako da kada pristupate disku (hard isku na vašem računaru, flopiju iii disku na drugom računaru preko mreže) inicirate njegovo aktiviranje. Najgora stvar kod virusa je da se oni veoma lako prenose sa jednog na drugi računar, bilo preko flopi diska ili preko mreže. Internet Vam omogućava da prlstuplte mnogim računarima što povećava mogućnost da se Vaš računar zarazi virusima. Zbog toga je veoma važno da bez antivirus programa ne koristite internet. Jedan od takvih antivirus programa je Norton Anti Virus. Obratite pažnju da imate uvek najnoviju verziju takvog programa jer se novi virusi pojavljuju svakodnevno. Kako da sprečite da virusi zaraze računar Obavezno koristite antivirus program. Neki od tih programa se mogu slobodno kopirati ('freevvare'), dok neki proizvoñači traže da se program kupi. Najvažnije je da Vam proizvoñač redovno obezbeñuje najnovije verzije kako bi bili zaštićeni od svih virusa. Diskete za koje niste sigurni da su 'čiste', proverite pre korišćenja sa antivirus programom. Zaštitite Vaš računar sa iozinkom. To će sprečiti druge Ijude da slučajno ili namerno, igrajući se, zaraze Vaš računar sa virusima. AUTORSKA PRAVA PROIZVOðAČA SOFTVERA Kopiranje softvera (Copvright) Većina proizvodača softvera koji koristite zadržavaju svoja autorska prava. To znači da ukoliko ste kupili jednu kopiju softvera, nemate prava da ga ustupite drugom korisniku ili koristite na dva III više računara istovremeno. Svaki proizvoñač, uz softver, dostavlja i pravila pod kojim možete da kopirate i koristite softver. neovlašćeno kopiranje softvera je zakonom zabranjeno. Ukoliko Vam Vaš predpostavljeni naredi da iskopirate ili instalirate neki program, proverite da li imate pravo da to uradite (odgovarajuća licenca). Šta je to freeware Autori pojedinih programa dozvoljavaju da se njihov proizvod koristi i kopira bez ikakve nadoknade. Šta je to shareware Autori ovih programa dozvoijavaju da se njihov proizvod koristi i kopira bez ikakve nadoknade ali samo odreñeno vreme. Nakon isteka tog vremena, obavezni ste da ili platite proizvoñaču ili izbrišete taj program sa računara. Šta je to demo program Ovi programi su 'skaraćene' verzije komercijainih programa koje mogu slobodno da se kopiraju. Služe da se potencijatni korisnici upoznaju sa mogućnostima programa, a u isto vreme, da ne mogu da ih koriste u komercijalne svrhe. Softver koji nañete na Internetu

25

Postoji mnogo sumnjivih organizacija na Intenetu koje nude razne komercijatne programe kao freevvare. budite oprezni prilikom kopiranja tih programa i proverite licencna prava. Šta je to site licenses Velike firme, umesto da kupuju mnogo pojedinačnih kopija programa, kupe PRAVO da na odredenom broju svojih računara koriste te programe. To je, najčešće, jeftinija i praktičnija varijanta. Zaštita podataka Zaštita podataka i privatnost Moguće je da firma u kojoj radite poseduje lične podatke o mnogim Ijudima. Recimo, ako radite u lekarskoj ordinaciji, dosijei pacijenata sadrže mnogo podataka koji zadiru u njihovu privatnost. Vaša je moralna i zakonska obaveza da te podatke čuvate i koristite samo za potrebe posla koji obavljate u okviru Vaših nadfežnosti. Proučite zakone I propise iz obtasti kojom se bavite, kao i interne pravilnike Vaše firme ili organizacije. Ovim zakonom se ureñuju uslovi korištenja podataka, njihovog čuvanja i obrade. Autorsko pravo Autorsko pravo je pravo koje autorima daje isključivo pravo korišćenja ili odobravanja drugima da koriste njihova dela. Ugovor o zaštiti autorskih prava i intelektualnom vlasništvu štite softver isto kao i druga autorska dela kao što su književna ili filmska dela. Ovo znači da će se neovlašteno kopiranje ili instaliranje zaštićenog softvera biti smatrano piraterijom koja se kažnjava zakonom. Softvare license agreement ...je ugovor izmeñu proizvoñača i korisnika računarskog softvera kojim se korisniku daje pravo korišćenja jedne ili više kopija programa. End-user license agreement (EULA) je ugovor izmeñu proizvoñača i krajnjeg korisnika kojim se odreñuju uslovi korišćenja licenciranog softvera. Copyright ...je ovlaštenje koje autoru daje pravo da kopira delo i da donosi odluke u ko će dobiti finansijsku korist od njega. Software Copyrigt je produženje Copyright zakona i on se odnosi na softvere. Njegova namena je da spreči neautorizovano kopiranje softvera i time zaštiti prava kompanija koje su ga proizvele. Standard Access Rights (Standardna prava pristupa) Svaki objekat kojem se želi pristupiti ima skup prava na pristup koji odgovara operacijama koje su odreñene za taj objekat. Microsoft Windows sigurnosnim modelom omogućava korisnicima da kontrolišu pristup objektima. Kada se korisnik uloguje, sistem ga identifikuje i tokom procesa autorizacije zapamti njegove podatke. Na ovaj način sigurnosnom modelu se opisuju potrebni podaci o svim procesima koji su u vezi sa korisnikom i korisnik može da pristupa objektima.