20 21

Među prvim vestima koje se iščekuju svake Nove godine jesu i rođenje prvih beba. Uz sve po-časti i poklone koje do-

biju, kao i sve ostale bebe, te bebe po do-lasku kući imaće jednu veoma važnu posetu. Posetu patronažne sestre. Te žene su kao neke dobre vile, i prve su koje se nađu, pomognu, nauče, objasne, poviju, okupaju i nahrane. One su po-nekad jedini prozor u zbivanja u mno-gim domovima s bebama. Svakako, zna-čaj patronažnih sestara je izuzetan.

„Danas svaka mama u Srbiji, prvog dana po povratku iz porodilišta zna da će joj u posetu doći patronažna sestra i željno je očekuje. Svojim savetima i po-drškom oko nege, dojenja, organizaci-je dnevnih rutina, ona jača samopou-zdanje novim roditeljima i osnažuje ih u novoj roditeljskoj ulozi. Zato se neret-ko patronažna sestra naziva i prijateljem porodice“, objašnjava Jelena Zajeganović Jakovljević, specijalista za rani razvoj iz UNICEF-a.

„Patronažne sestre imaju veoma zna-čajnu ulogu u pružanju podrške važne za postizanje dobrih, ne samo zdrav-stvenih već i razvojnih rezultata svih porodica sa decom“, kaže Kristina Ne-deljković iz ugla polivalentne patrona-žne sestre, inače načelnica polivalentne patronažne službe Doma zdravlja Novi Sad. „One su jedini zdravstveni radnici koji imaju kompletnu sliku porodice jer ulaskom u domove ne sagledavaju samo

zdravstvene, već sve faktore koji mogu da deluju protektivno ili rizično na ra-zvoj dece i funkcionalnost porodice. One mogu jasno da sagledaju porodicu i sve njene članove poštujući definici-ju zdravlja koja jasno kaže da je zdravlje stanje potpunog fizičkog, psihičkog, so-cijalnog, subjektivnog i funkcionalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i nemoći.“

U najranijem detinjstvu, tačnije od trudnoće do navršene treće godine ži-vota, kada se gradi odnos roditelja i de-teta i kada je razvoj detetovog mozga najintenzivniji i najosetljiviji na spolja-šnje uticaje – pravovremena, kvalitetna, usmerena podrška patronažne sestre je od neprocenjivog značaja.

U našem sistemu svaka porodica ima pravo na jednu posetu tokom trudno-će, pet poseta u novorođenačkom dobu, dve u periodu odojčeta, i po jednu u drugoj i četvrtoj godini deteta. U peri-odu novorođenčeta je patronažna se-stra najdraži gost svake porodice. „Ono što je posebno važno, to je da patrona-žna sestra ima priliku da proceni, podrži ili ukaže na važnost i prilike za interak-ciju roditelj–dete i govor sa detetom, ali i značajno utiče na uključenost oca u ru-tine porodice. U periodu odojčeta i ma-log deteta obuhvat patronažnim poseta-ma počinje da se smanjuje jer porodice nisu svesne važnosti i benefita ovih po-seta. U periodu novorođenčeta vide pre-gršt konkretnih radnji koje se realizuju.

Patronažna sestra dolazi iz zdravstve-nog sistema, pa se često prilikom najave posete odojčetu čuje pitanje: ‘Zašto? Mi redovno idemo kod lekara u savetovali-šte’“, priča Kristina Nedeljković.

Svaka porodica je jedinstvena i zato su univerzalna rešenja nekad i neprimenji-va. Upravo je patronažna sestra ta koja može da sagleda i koji su kapaciteti rodi-telja, kakvi su odnosi sa drugim članovi-ma porodice – odnosno na koju podršku mama i tata mogu da se oslone. „Može da sagleda uslove u kojima porodica živi i mogućnosti da stvori bezbednu i podsticajnu sredinu za dete, i na osno-vu toga angažuje roditelje i pruži savete i podršku koji mogu imati najveće efek-te. Sa druge strane patronažna služba ima značajnu ulogu u smanjenju nejed-nakosti jer teži da dosegne sve porodice, pa i one koje žive u udaljenim sredina-ma ili one koje ređe koriste zdravstve-nu zaštitu, i time kao produžena ruka zdravstvenog sistema u zajednici može da spreči i veoma negativne posledi-ce koje nedostatak zdravstvene podrške može imati na preživljavanje, zdravlje i razvoj deteta“, dodaje sagovornica Ne-deljnika.

Uočavanje rizika koji mogu negativno uticati na zdravlje i razvoj deteta i poro-dice, kao što su ekstremno siromaštvo, problemi sa zdravljem, posebno men-talnim zdravljem članova porodice, ne-bezbedni uslovi života, nasilje u porodi-ci, neznanje, prevelika briga i odsustvo

roditelja ili drugi razlozi koji narušavaju stimulativnu interakciju roditelja i dete-ta, posao je patronažne sestre. Što rani-je prepoznavanje, ali i podrška da se ovi rizici smanje, prevaziđu, uključivanje drugih institucija kada je neophodno, jedino je moguće kada se porodica do-bro poznaje i kada se sa njom uspostavi kvalitetan odnos – privilegija ali i obave-za koju u našem sistemu ima samo pa-tronažna sestra.

Primer dobrog rada patronažnih se-stara je Dom zdravlja u Novom Sadu, gde organizuju posetu Meda Čitača – patronažnih sestara koje kroz čitalač-ku posetu na različite načine, u domenu svog svakodnevnog rada sa porodicama, nudeći knjige za bebe od prvog dana ži-vota, govore porodicama o podršci ra-nom razvoju kroz kvalitetnu interak-ciju, stimulativno okruženje, negujući podsticajan odnos i brigu o detetu.

„Ranije sam mislila da najvažnije što kao patronažna sestra mogu da ura-dim jeste da dođem u kuću i ispričam sve o nezi bebe, okupam im dete, ob-radim pupak. Danas mislim da je naj-važnije da im kažem da od bilo koje si-tuacije mogu da naprave situaciju koja

je podsticajna za razvoj deteta, kako to da urade, šta mogu da očekuju da dete može, šta ne. Da im ukažem na to da je svako dete zasebno, i da treba gledati baš njega i odgovarati na baš njegove potre-be. Sada, kada sam sa njima zajedno na podu, oči u oči, vrlo lako mogu da ostva-rim odnos sa porodicom, sada sam deo njih. Nisam neko ko je došao da drži slo-vo i da ih kontroliše. Bebe se pre opu-štaju, brže dobijem smešak, prijatnije im

je“, kaže Meda Čitač, patronažna sestra Ana Stojšić.

Uz Mede Čitače tu je i Kutak za čita-nje, gde pedijatri i pedijatrijske sestre, zajedno sa roditeljima i decom, od naj-ranijih dana čitaju i ukazuju na značaj govora upućenog deci, interakcije sa decom, kao i toplog, podsticajnog od-nosa sa decom za njihov celokupan ra-zvoj. „Prvi put smo ovde. O razgovoru sa bebama prvi put čujem sad od vas. Kad vas gledam kako gledate knjižice i imate blagi osmeh – zainteresovali ste me. Po-mislila sam da su knjige za stariju decu, ali izgleda da je i za nas. Verujem da je korisno, sigurno će nam pedijatar reći nešto o tome“, rekla je jedna mama de-čaka starog tri nedelje, pri prvoj poseti pedijatru.

Dr Galina Gavanski, specijalista pedija-tar, kaže da je u poslednje vreme prime-tila da deca teško progovaraju, i to sve češće deca intelektualaca. „To su deca koja gledaju mnogo sadržaja na ekra-nima. Ne mogu čak ni da vam navedem kategoriju porodica kojoj je najviše po-trebna podrška, nema razlike ni u ste-penu obrazovanja, socijalnom statusu,

NOVOROĐENČAD I POMOĆ

Patronažne sestre, bebina dobra vilaU našem sistemu svaka porodica ima pravo na jednu posetu tokom trudnoće, pet poseta u novorođenačkom dobu, dve u periodu odojčeta, i po jednu u drugoj i četvrtoj godini deteta. U periodu novorođenčeta je patronažna sestra najdraži gost svake porodice

Pišu Ana Mitić i Zorica Marković

Svojim savetima i podrškom oko nege, dojenja, organizacije dnevnih rutina, ona jača samopouzdanje novim roditeljima i osnažuje ih u novoj roditeljskoj ulozi. Zato se neretko patronažna sestra naziva i prijateljem porodice

JELENA ZAJEGANOVIĆ JAKOVLJEVIĆ, SPECIJALISTA ZA RANI RAZVOJ IZ UNICEF-a

22

starosti roditelja. To su često zaposle-ni, mladi ljudi, koji su upućeni na mul-timedijalnu tehniku, elektronsku ko-munikaciju. Nemušti su.“ Zato postoje i „Recepti za čitanje“, potpisani i pečati-rani od pedijatra. „Deca to jako vole. Va-žno je da pedijatar potpiše, jer time po-kazuje da lično stoji iza tog saveta, da je čitanje stvarno važno: lekar potpisuje.“

Još jedan pozitivan primer je u No-vom Sadu, gde je uspostavljena sarad-nja između patronažnih sestara i Centra za porodični smeštaj i usvojenje. Prak-sa podrazumeva da saradnici za hrani-teljstvo obaveštavaju patronažne sestre o deci starosti od rođenja do treće godi-ne koja su izmeštena iz biološke poro-dice ili su odmah iz porodilišta otišla na hraniteljski smeštaj u porodice na teri-toriji opštine Novi Sad. Bez tog kontak-ta ove porodice ne bi dobile podršku patronažne sestre koja im je preko po-trebna. Time je dobrobit deteta stavlje-na na prvo mesto.

U Srbiji patronažna služba u različi-tim oblicima ima tradiciju dugu preko sto godina. Kontinuitet i rezultati, kao i stalno unapređivanje kvaliteta rada koje prati razvoj i potrebe zajednice i porodi-ce rezultirala je da se patronažna služba Srbije smatra primerom dobre prakse u celom regionu Evrope i istočne Azije. Ipak, podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ uka-zuju da još ima izazova. U preko 50% domova zdravlja broj patronažnih sesta-ra ne odgovara realnim potrebama, sva-ka peta patronažna sestra starija je od 55 godina, a uključivanje mlađeg kadra ograničeno je zabranom zapošljavanja i sve intenzivnijim odlaskom sestrinskog kadra u inostranstvo. Tek svega svaka treća trudnica dobije posetu patrona-žne sestre na koju ima pravo, a posete odojčadi nakon 6. meseca života, dece u 2. i 4. godini života daleko su ispod pla-niranog. Zbog svih ograničenja u kadru, uslovima i organizaciji rada patrona-žne sestre ne uspevaju dovoljno pažnje da posvete najosetljivijim porodicama, onima kojima je podrška najpotrebni-ja. U čak 53 domova zdravlja (31,6%) u momentu analize kadrovskih kapacite-ta nije ispunjen zakonski uslov za osni-vanje polivalentne patronaže jer u ovoj službi nema nijedne medicinske sestre sa višom stručnom spremom. U skoro trećini domova zdravlja, patronažna se-stra nije deo tima za zaštitu dece od zlo-

NOVOROĐENČAD I POMOĆ

stavljanja i zanemarivanja. Ako se tome doda i da skoro 70% domova zdravlja nema dovoljan broj automobila potreb-nih za rad patronaže, i da čak 23 doma zdravlja nemaju saradnju sa porodilišti-ma, situacija jeste zabrinjavajuća.

Sami domovi zdravlja procenili su da im je potrebna jača podrška referent-nih institucija i bolja saradnja sa drugim službama. Patronažne sestre smatraju da im je potrebna stalna edukacija, bilo po pitanju škola za trudnice ili praćenja i procena razvoja dece, bilo za saradnju s roditeljima i sl.

Da bi patronažna sestra obišla po-rodicu tokom trudnoće, ona mora do-biti informaciju o tome da na njenom mikrorejonu postoji takva porodica. „Najveći broj naloga za posetu trudnici dobijemo od izabranog ginekologa iz si-stema, dok se jedan broj trudnica sam javi i traži patronažnu posetu. Ukoliko je u pitanju rizična trudnoća ili patrona-žna sestra uoči neki rizik koji nije u vezi sa zdravstvenim stanjem trudnice (soci-jalni, ekonomski, sredinski), ona o tome izveštava izabranog lekara i ima moguć-nost da realizuje više poseta“, objašnja-va Kristina Nedeljković ulogu patrona-žne sestre od prvih dana.

Osim toga, usluge patronažne službe, u okviru kućnih poseta porodici, još uvek su više usmerene na opšte zdra-vlje, rast, negu i imunizaciju, dok su od-nosi u porodici, uključujući interakciju i komunikaciju sa bebom, stimulativno i bezbedno okruženje, prevenciju zane-

marivanja i zlostavljanja te rano otkriva-nje razvojnih kašnjenja i smetnji manje u fokusu.

Prepoznajući sve ove propuštene šan-se za podršku porodicama, Gradski za-vod za javno zdravlje Beograd – koji is-pred Ministarstva zdravlja predvodi proces unapređivanja rada patronažne službe – i UNICEF uključili su 25 domo-va zdravlja u obuke i podršku koja je tre-balo da uvede nove sadržaje.

Šta će biti nova uloga patronažnih se-stara?

Kristina Nedeljković objašnjava da su do sada posete bile usmerene na kon-trolu zdravstvenog stanja deteta i majke, informisanje o razvoju, ishrani, higijeni, lekarskim pregledima, demonstraciju vežbi itd. Sada su posete više usmerene na jačanje odnosa roditelj–dete kroz či-tanje, govor sa detetom i igru. „Pokazalo se u praksi da kada porodicama kažemo da dolazimo da zajedno čitamo sa dete-tom ili da se zajedno hranimo ili igramo, da takvu posetu ne odbijaju. Nećete ve-rovati koliko porodica može da nahrani dete samo uz prisustvo sadržaja sa table-ta ili telefona, a da pri tome nisu ni sve-sni koliko to štetno utiče na razvoj njiho-vog deteta. Nova uloga patronažne sestre podrazumeva da se kontrola psihomo-tornog razvoja realizuje kroz čitanje ili igru sa detetom, jer je to manje stresno za roditelje i dete. Do sada su imali uti-sak da dolazimo u kontrolu, a sada nas i u tim posetama dožive kao dragog go-sta“, dodaje.

U novoj ulozi patronažna sestra daje prioritet praćenju razvoja deteta – da li se fizički i psihički razvoj deteta odvi-ja u skladu sa očekivanim, prati inter-akciju roditelja i deteta, pruža podršku većem angažovanju roditelja u podsti-canju razvoja kroz pričanje priča, čita-nje, igranje sa detetom, kroz korišćenje svakodnevnih situacija za učenje i us-postavljanje kvalitetnih i emocionalno sigurnih odnosa roditelja i deteta. „Pa-tronažna sestra brine o psihičkom zdra-vlju majke i oca. Podržava uključivanje oba roditelja u brigu o detetu, sagledava i savetuje oko podrške drugih članova porodice. Jedan od važnih segmenata je uspostavljanje sumnje na postpartalnu depresiju, koja se može javiti kod čak 10-15% majki i u podjednakom procen-tu kod očeva, objašnjava Jelena Zajega-nović Jakovljević. N

Ranije sam mislila da najvažnije što kao patronažna sestra mogu da uradim jeste da dođem u kuću i ispričam sve o nezi bebe, okupam im dete, obradim pupak. Danas mislim da je najvažnije da im kažem da od bilo koje situacije mogu da naprave situaciju koja je podsticajna za razvoj deteta

ANA STOJŠIĆ, PATRONAŽNA SESTRA I MEDA ČITAČ