Patologija moci

8/18/2019 Patologija moci

http://slidepdf.com/reader/full/patologija-moci 1/487

1

KODOVI MATRIX-a

P r v i t o mi3



3

P r e d g o v o r t r e ćem izdanju(i3)

Ovo izdanje nastavlja tradiciju ispravljanja grešaka (i pravopisnih i ostalih), tedonosi neke dopune. Ujedno je i poslednje izdanje prvog toma „Kodovamatrix-a“ i više neće biti ažurirano. Smatramo da je obrazac zloupotrebeljudskog uma dovoljno i jasno objašnjen, te da možemo nastaviti daljiistorijski pregled masonskog eksperimentisanja nad čovečanstvom u drugomtomu koji je u pripremi.

Sa tugom posmatramo dalje posrtanje ljudskog roda u umobolnimnastojanjima da se ljudski um postavi na pijedestal i tron Boga, zanemaru jućiono što je u ljudskom životu najvažnije – osvešćenje činjenice da je čovek

slava, slika i prilika Njegova, u svom najdubljem delu bića.

Autori, 2016.godina

P r e d g o v o r d r u g o m i z d a n j u ( i 2 )

U odnosu na prvo elektronsko izdanje ovde su ispravljene neke pravopisnegreške i materijal je u manjem obimu dopunjen sa najnovijim saznanjima.

Autori, za Novu 2016.godinu

P r e d g o v o r p r v o m i z d a n j u

U ovom prvom integralnom elektronskom izdanju prvog toma „Kodovamatrix-a“ ispravljene su uočene greške (i materijalne i pravopisne) u odnosuna tekstove objavljivane na blogovima, i materijal je obimno dopunjen sanekim najnovijim saznanjima vezanim za tematiku koja se obradjuje. Unapredse izvinjavamo zbog grešaka koje su zaostale.

Što se tiče autorskih prava, svakome je potpuno slobodno da koristi delove



5

Ako ne poznajemo ili ignorišemo greške iz prošlosti, kako možemo pretendovati na to da pravimo dobre planove za buduć nost? To bi bilo istokao kada bismo kuć u hteli da zidamo na terenu koji je u prošlosti više putaklizao i pomerao se - a mi to potpuno ignorišemo. Ako na takvom terenusazidamo kuć u, možda nam jedan dan padne na pamet da damo oglas u

novinama, poput jednog tužnog šaljivdžije: "Prodajem kuć u na klizištu, malo je prešla..." – naravno, ako se ista pre toga ne sruši.

A onda bismo nešto rekli i o shvatanju ljubavi, u kontekstu nekih kritikaove knjige koje savetuju da o ovakvim stvarima “ne treba pisati”, već da treba pisati “samo o ljubavi”.

Ljubav, onako kako je mi naj č ešće tumač imo, veoma je jednostrana unašim poimanjima. Pođ imo od od onog č uvenog "Bog je ljubav i ljubav jeBog". Gospod je sve stvorio, i uslove za dobro i uslove za zlo. Dobro či neći iusvajajući ga, imamo put i snagu da idemo ka Njemu, a zlo koje opažamo ilič inimo - postaje orijentir kuda ne treba da idemo i istovremeno nauk - da

takve greške ne ponavljamo. Priznać ete, ovako posmatrano oboje služi istomcilju - napredovanju ka razumevanju sebe, odnosno Gospoda i NjegoveKreacije, i izbegavanju zla koje nas može "zaglaviti" na veoma dugo vremenau teškim patnjama. Ljubav je poimanje sveta u svim svojim aspektima:razumevanje i dobrih i loših postupaka ljudi, kao i razumevanje zašto senešto voli, a nešto ne. U potpunom poštovanju i razumevanju SVIH aspekatasveta, njegovih spoljašnjih (vidljivih) i unutrašnjih (teško vidljivih)ispoljavanja , dolazi se do doživljaja istinske Ljubavi, u kojoj je dominantni princip – PRINCIP DOBRA! Taj princip je ujedno i temelj na kome je kreacijauniverzuma nastala. Potiskivanje i "veštač ki“ zaborav nekih stvari koje nam

se ne svi đ aju ili nam nisu ugodne za seć anje - vode č oveka u suprotnomsmeru - u neprekidan niz razočarenja, u beznađ e, kao i u obavezni ateizamkao predvorje povelike patnje.

U smislu ovog objašnjenja, a u slavu ljubavi kao temeljnog principa svegastvorenog, pisani su i ovi tekstovi - koliko god ovo zvučalo nekomeneverovatno!

Opšta je tendencija međ u mlađ im svetom danas da "brisanjem" iz svogmozga svega što je neprijatno - šire ideologiju nekakve nazovi-ljubavi i tzv."open mind" filozofije, koja je po njima (kada se vidi kako je oni primenjuju u prksi) - zbir skoro svega prijatnog. No, ne treba zaboraviti da i seks, i šeć er, i

lenstvovanje imaju u prvo vreme veoma prijatne efekte. Ali, ako postanusmisao života i nekontrolisano „konzumiramo“ iste - imaju na naš životkatastrofalne efekte! Kada se na "izborima" života glasa za takvu "ljubav",dobijate život kakav je danas - opšta konfuzija na sve strane, sa "velikimigr ač ima" u pozadini koji vešto manipulišu vašim vi đenjem života i sveta,sugerišući vam lukavo svoje vi đenje - šta ljubav jeste, a šta nije; šta jehumano, a šta nije; šta da jedete i pijete, a šta ne; šta da pušite, a šta ne;šta da oblačite, a šta ne; koji su narodi „dobri“, a koji „nisu“; i tako sve dokod vas ne isprogramiraju kao mašinu. A onda idete okolo i hvalite se svojom“slobodom i demokratijom”...

Zaista, svaka istinska i iskrena vera u Svevišnjeg, u svojoj suštini navodina ljubav, sklad, poštenje i č istotu karaktera. Jer u suštini sve vere govore o Jednom, Najvišem, Savršenom. Doduše , većina religija danas to propagira sa



6

mnogim izobli č enjima i brojnim "redakcijama" originalnih uč enja, ali trebagledati suštinu, a ne formu. Toliko tražimo od vas i za ove tekstove - gledajteu suštinu, a ne u formu koja govori ko je koga više ubijao i šta je ko kome uratovima radio, ko je koga prevario i koje je taj nacionalnosti bio. Jer suština

je da izgradimo život i društvo koje neće poč ivati na lažima i negiranju isvojih i tuđ ih grešaka - mada priznavajući svoje greške, ne treba i ći uautodestrukciju, poput nekih naših javnih li č nosti iz nevladinih organizacija isveta politike (Sonja Biserko, Nataša Kandić, Boris Tadić, Vesna Pešić,Čedomir Jovanović i njima slični). To samo vodi urušavanju samopoštovanjakod naroda.

Dalje, kako da postavimo okvir buduć eg života na stabilnim i poštenimosnovama, kada nas kao narod pritiskaju sa svih strana da jednostavno"pobrišemo" događ aje iz prošlosti koji ne odgovaraju ideolozima Evropske

unije, NATO pakta i “Novog svetskog poretka”, a u isto vreme svoje loše postupke da "podvuč emo crveno"? Jer potiranje i "guranje pod tepih" svoje ituđ e istorije, na primer, i "ulepšavanje" č injenica da bismo se nekom dopali -neće nam doneti sreć u niti mir. Imamo izbor, da to tako i uradimo i da se pretvaramo da su nam prijatelji oni, zbog kojih danas umiremo "kao muve"(otrovani radioaktivnim izotopima i mnogobrojnim hemikalijama) - ili da jasnim označ avanjem loših i genocidnih namera izvesnih ljudi i grupacija usvetu - pokušamo da svest sopstvenog naroda okrenemo u pravcu opstanka(promena shvatanja života i sveta, politi čk og gledišta, ishrane,...)

A onda... Jesmo za globalizam. Priznajemo. Ali za onakav globalizam koji neće veštač ki uklanjati ljudima nacionalna osećanja i nacionalnu kulturu u imenekih "viših ciljeva". Iz veoma dubokih razloga postoje na ovom svetu razli č itinarodi, njihove kulture i verovanja. "Brljotine" svakog naroda ne treba kriti -ili što je još gore - moć nim medijskim sistemima demonizovati pojedinenarode, a nekim drugima njihove greške označavati kao civilizacijskadostignuća. Zato, na ono ušminkano nacionalističko "voli svoje, a tuđ e poštuj", kažemo u naše ime: "voli i svoje i tuđe – ako je dobro", jer ukrajnjem spoznanju, i "moje" i "tuđ e" se ulivaju u JEDNO, SAVRŠENO iVE Č NO.

Ako nekoga čitanje ove knjige bude uznemiravalo i donosilo munesigurnost i strah, neka je odbaci i prestane sa čitanjem. Autorima ovogspisa je jedini cilj ljudska dobrobit, a ne širenje panike, depresije i straha. Onikoji su mentalno slabiji, ne treba ovo da čitaju, takodje svi koji su mladji od16 godina NE BI TREBALO ovo da čitaju! Svi oni će imati sigurno drugačiju priliku da koriguju svoje mišljenje, te se ne moraju mučiti sa ovakvimtekstovima, jer će se verovatno psihički otrovati. Za one koji budu želeli daovo delo ipak upoznaju do kraja, možemo reći samo ovo: ovde će sigurnonaći nešto što će ih naljutiti ili povrediti , jer smo svi, koliko god nas ima,identifikovani sa sopstvenim predstavama, predrasudama i iluzijama.

Da li je i ovo vidjenje sveta i Postojanja, prikazano u „Kodovima matrix-a“,samo još jedna u nizu iluzija – to ćete vi, poštovani čitaoci (i to svako za



7

sebe) - morati da odlučite. Potpuno smo svesni da će mnogi ovo naše delo proglasiti proizvodom paranoje, neznanja i pri mitivizma, i da će ovo što smonapisali biti posmatrano kao još jedna od “teorija zavera”. Proglasiće nasneki, naravno, za psihički obolele i za ljude koji možda (za račun “nekog”)ovom knjigom doprinose subverzivnim akcijama u svetu psihološkog

ratovanja. Napadaće nas da demorališemo narod, da ga razjedinjujemo, danam je cilj da diskreditujemo sadašnju i prošle vlasti, i ugledne ljude iz prošlosti i sadašnjosti... kako god. Dalje, biće tu i domaćih “mrsomuda” kojiće ovo doživeti kao “kompilatorsko trabunjanje”, koje je po njimaistovremeno i “nenaučno i demagoško”, i koje se (opet po njima) nipošto nesme uvažiti kao realno objašnjenje važnih istorijskih dogadjaja... Neki će se pozvati i na naučno obradjeno mišljenje o „teoretičarima zavera“ koje namdolazi iz Francuske, i to ni manje ni više, nego od klike oko francuskog predsednika Olanda: „...To je raznorodni pokret, teško upleten sa pokretomonih koji negiraju Holokaust i koji kombinuju svoje divljenje prema Ugo

Čavezu, dok su istovremeno obožavaoci i Vladimira Putina. Oni su jedan podsvet koji se sastoji od: bivših levičarskih aktivista ili ekstremnih levičara,bivših „nezadovoljnih“ suverenista, revolucionarnih nacionalista,ultranacionalista, nostalgičara Trećeg rajha, antivakcinacijskih aktivista, revizionista dogadjaja od 11.septembra 2001., anticionista, survivalista,sledbenika „alternativne medicine“, proiranskih agenata, pristalica Bašara al Asada, katoličkih i islamskih fundamentalista...“

Dakle...Ne negiramo Holokaust, već naprotiv – tvrdimo da ga je svojim činjenjem i

nečinjenjem proizveo baš zapadni „demokratski“ i kapitalistički svet, kome

danas pripada i pomenuti francuski predsednik!Ne divimo se ni Ugo Čavezu ni Vladimiru Putinu, ali pozdravljamo otpor protiv bolesne težnje zapadne kapitalističke vrhuške da obesmisli ljudsko postojanje!

Nismo ni levičarski aktivisti ni ekstremni levičari. Nismo ni suverenisti nirevolucionarni nacionalisti ni ultranacionalisti. Ali smatramo da svak i čovek nasvetu zaslužuje realnu i opipljivu šansu da pristojno živi u svojoj državi, bezobzira na nacionalnu i versku pripadnost.

Nismo antivakcinacijski aktivisti, ali nismo ni toliko glupi da ne vidimo danam se smišljeno truju deca sa „modernim“ vakcinama i da im se time ruinira

zdravlje.Ne radujemo se dogadjajima od 11.septembra 2001.godine kada su uNjujorku srušene kule Svetskog trgovinskog centra, niti branimo islamskefanatike – ali nećemo da prihvatimo bezočne laži američke administraci je oovom zločinu.

Preziremo nacizam i fašizam kao proizvode devijantnog sloja zapadnogkapitalističkog sveta i smatramo da su Musolini, Hitler i Franko bili njegovemarionete.

Možda je cionizam Jevrejima u Izraelu i doneo neko dobro – pitamo: pokoju cenu?

Nismo pobornici gradjenja skloništa za „sudnji dan“ i ne podržavamo nekeuvrnute ideje „preppers“-a, ali ih i ne posmatramo generalno kao ljude psihički nestabilne ili kao paranoidne paničare.



9

* * *

Na kraju...Potpuno su nebitni autori ovih tekstova kao ličnosti.Možete slobodno smatrati i da ne postojimo kao neki tamo ljudi, koji žive,

rade i imaju sopstvene živote i probleme. Ovo delo smo odlučili da napišemokao ozbiljno upozorenje svima onima koji su spremni da ga razumeju, a ništau svom životu još ne preduzimaju da se okanu raznih vrsta zavisnosti iegoizma, koje im moderni svet nameć e. Ako iskreno zaželite da nasupoznate, to će vam se i ostvariti, mada nas kao pisce ovih tekstova nećete prepoznati. Naše duše žive u svim srcima u kojima caruju Istina i Ljubav;naše duše žive u rascvetalim voćnjacima, u ljubavničkom zanosu pčela icveć a, u životvornom dahu livada i šuma; naše duše žive u srcima istinskihljudi i u naporima svih onih koji bi da to postanu; naše duše se hranePoverenjem, Zahvalnošću i Dobrotom... Ako ovo budete ra zumeli, ništa više i

nije važno; a ako ne budete razumeli – šta god da još kažemo, opet neće bitivažno.

Želimo vam dobro zdravlje, i dug i srećan život!

Autori2 0 1 5 . g o d i n a



10

I d e o : M a so n s k a e v o l u c i j a : o dB o g a d o “ B o g a ”

I

Godina je 1944. Nazire se kraj Drugog svetskog rata. Ovaj rat jebio još gori od onog prethodnog, “Velikog” rata. Ubijanja i sredstavaza ubijanje je bilo mnogo više i sve je bilo još tehnološki “savršenije”.Mrtvi su na sve strane. Patnja je na sve strane.

U Breton Vudsu, u američkoj državi Nju Hempšir, održava se

sastanak 44 zemlje o rešavanju posleratnih problema, prevashodnoonih monetarnih i finansijskih. Glavni učesnici su, treba li sumnjati,SAD i Velika Britanija. Ostali "pomažu". Na ovom sastanku će bitiosnovani Međunarodni monetarni fond (MMF) i Međunarodna bankaza obnovu i razvoj. Takođe, ovde će se postaviti, još ranije smišljeni,okviri za budući svet: SVET GDE ĆE SE VODITI NEPRESTANI RATOVIi NAMERNO POTPIRIVATI RAZNOVRSNI SUKOBI. To je svet u komeće vladati do današnjeg dana interesi krupnog kapitala, grubo gazećisva prava koja bi čovek trebao rodjenjem imati, a istovremeno sve to

podlo predstavljajući kroz korumpirane medije kao “civilizacijskadostignuća”...

***

To što od avgusta 1945. (kada su po naredbi američkih zločinacabačene atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki u Japanu) pa sve dodanas, nije upotrebljeno nuklearno oružje u novijim ratovima,možemo da zahvalimo samo nekoj slabo tinjajućoj svesti u glavamabelosvetskih psihopata koji su na službi u vladama i vojskama velikih



11

sila - svesti da bi to verovatno bio i njihov kraj. Ali, možemo dazahvalimo takođe i gospodinu Stanislavu Petrovu koji je, mimo svihvojnih protokola u tadašnjem SSSR-u, odlučio tog 26.septembra1983.godine DA NE TRAŽI DOZVOLU DA OTPOČNE PROCEDURU ZA

AKTIVIRANJE RUSKIH NUKLEARNIH RAKETA, i to uprkos tome što suruski odbrambeni sistemi pokazivali da je iz SAD-a poletelo petinterkontinentalnih balističkih projektila sa nuklearnim bojevimglavama! Trebalo je biti toliko stabilan, pa odlučiti da sekompjutersko upozorenje POTPUNO IGNORIŠE. Svojimpretpostavljenima je javio na svoju ruku da je u pitanju “greška”...

Minuti su prolazili i on je čekao. Alarmi u komandnom centru suprobijali uši. Kompjuteri su pokazivali da su američke rakete već nateritoriji SSSR-a. U glavi mu je lebdelo pitanje: "Je li ovo kraj sveta?"

Čekao je bljesak... A onda se sve smirilo.Iako su računari pokazivali da su protivničke rakete "pogodile"ruske ciljeve - sve je bilo mirno i normalno. Ni traga od napada.Zaista KOMPJUTERSKA GREŠKA! Navodno zbog toga što je ruskisatelit pogrešno očitao podatke zbog poravnanja njegove putanje sasunčevim zracima - šta god to značilo.

Gospodinu Petrovu dugujemo večnu zahvalnost.Jer je verovao u svoju intuiciju. Jer je verovao da i na protivničkoj strani ima dobrih ljudi.

Jer nije verovao svojim pretpostavljenima, te ih nije ni alarmirao.Gospodin Stanislav Petrov posle ovoga doživeo je nervni slom.Ubrzo je i penzionisan. Pošto su Rusi dugo skrivali ovaj incident,nismo ni znali koliko smo bili blizu uništenja današnje civilizacije. I zato uništenje nam nisu bili potrebni ni vanzemaljci, ni kosmičkekataklizme, ni prirodne pošasti – sve ono čime nas danasneosnovano plaše! Mi smo očigledno dovoljni sami sebi za takavpoduhvat.

Stanislav Petrov (još je živ dok pišemo ovaj tekst) ostaće večno u

srcima svih sadašnjih i budućih generacija, svesno ili nesvesno, kaobiće koje je više verovalo svojoj suštini i njenom sofisticiranomsistemu koji često zovemo intuicija, nego svojim očima i svomintelektu.

Kome mi danas verujemo?Koliko svakodnevno namerno zaglušujemo poruke sopstvene

suštine?



12

***

Krajem XIX veka Britanija je neosporno bila glavna svetska sila. Iu vojnom, i u političkom, i u ekonomskom pogledu. U to doba mogla

se čuti izreka: "Dobar kao funta". Kako i ne bi bila funta „dobra“kada je imala žestoku podlogu u zlatu i podršku u agresivnoj politicinezajažljivih britanskih kolonijalista. Početkom XIX veka, tačnije22.juna 1816., u Britanskom carstvu je donet zakon kojim je zlatoproglašeno jedinim merilom vrednosti. Posle toga su Englezi, kaomravi, počeli skupljati zlato sa svih strana sveta. U isto vreme, dokse državna riznica punila, britanska spoljna politika je potcenjivačkikomentarisala iste takve napore nekih suparničkih država. To su biliveoma dobro poznati, licemerje i dvoličnost engleskih političara.

Britanski brodovi prevozili su neviđena bogatstva oteta svuda gdegod se šta oteti moglo. Britanski Levant (Turska kompanija) iIstočno-indijska kompanija preuzele su mnoge venecijansketrgovačke puteve. Kompanije "Baltic Mercantile" i "ShippingExchange" sa centralama u Londonu, postaju glavne za ugovaranjeposlova u transportu žitarica iz svih regiona. Ako se neko još danaspita gde su moćne i bogate venecijanske srednjovekovne porodicenestale, odgovor se sam nameće. Tokom neka tri veka diskretno sumigrirale u London! Sva je prilika da i dan-danas potomci ovih

moćnih međunarodnih trgovaca suštinski vladaju Engleskom (i nesamo Engleskom).Vidimo iz svega ovoga da se u Britaniji koncentrisalo ogromno

bogatstvo i moć. Izgledalo je da ovoj državi više ništa nije stajalo naputu da bukvalno i potpuno zavlada planetom na veoma dug period.Ali, ne biva uvek sve onako kako izgleda da će biti...

***

Među engleskim masonima (u zadnjih 200 i više godina veoma jakoj polutajnoj organizaciji) prihvaćeno je mišljenje da je Velika ložaEngleske nastala "ni iz čega" u Londonu 1717. godine. Tako jeenglesko Slobodno zidarstvo, bezobzirno izmenilo i pobrisalosopstvenu istoriju “radne” masonerije koja seže duboko u prošlost.Iako se potkradalo vremenom ponešto od te neželjene istorije, poputonog zapisa u jednom "Masonskom godišnjaku" da je ser KristoferVren, graditelj katedrale sv.Pavla, bio Veliki Majstor PRE 1717. - itaj podatak je volšebno nestao 1914. godine. Takodje, Englezi su



13

menjanjem svih podataka o svom pravom poreklu, iz samo njimaznanih razloga, pokušali da stvore jednu vrstu kraljevskog nasleđakoje bi se, verovatno, moglo upoređivati sa onim nasleđem škotskogSlobodnog zidarstva. Udvarajući se hanoverskoj kraljevskoj liniji,

izbrisali sve tragove svojih škotskih korena. Podudarilo se da je ovimsvrha i autentičnost masonerije u Ujedinjenoj Velikoj loži Engleske,bila POTPUNO IZGUBLJENA. Od tada masonerija u Engleskoj postajezapravo jedan oblik aristokratskog kluba, tesno povezanog sabogatstvom, moći, osvajanjima i neviđenim idejama za surovueksploataciju ostatka sveta.

I-a

Šta je uopšte Slobodno zidarstvo i zašto ga na početku ove knjigespominjemo?

Prvo, masonerija je SVEPRISUTNA u savremenom ljudskomdruštvu. Ovo moramo priznati, svidjalo nam se to ili ne. Takodje,

uticaj koji to polutajno društvo ima nasvetsku politiku je ogroman i, nažalost – UZADNJA DVA VEKA je POGUBAN ZA LJUDSKIROD!

Po definiciji, masonerija je nešto što ličina nauku o moralu, koja je obavijena

alegorijom i ilustrovanim simbolima. Moždabismo mogli reći i da je ona jedan filozofsko-religijski sistem,potpomognut dramaturškim ceremonijalima, koji pokušava daodgovori na ključna pitanja kojima se čovek bavi od svog postanka –ko smo, odakle smo i kuda idemo?

Danas sve regularne masonske lože širom sveta imaju svojeporeklo u Velikoj loži Engleske. Šta znači „regularne“? To znači datakve lože svojim članovima dodeljuju tri univerzalno priznata

masonska stepena (učenik, pomoćnik, majstor) i da zadržavajutemeljne doktrine, obrede i načine prepoznavanja, koje je



14

uspostavila Matica loža Engleske. Sa nekim malim izuzecima, sveregularne lože nalažu MEDJUSOBNO PRIZNAVANJE. To znači da jedna Velika loža smatra (priznaje) da druga Velika loža praktikujevalidno slobodno zidarstvo, a ova druga priznaje to isto i za prvu.

Time se automatski otvara mogućnost da članovi jedne Velike ložeučestvuju u radu svih drugih regularnih i priznatih masonskih loža.Od ovoga odstupaju retke masonske lože poput, na primer, američkelože „Prince Hall “, koja okuplja isključivo crnce!

Današnja masonerija ima svoju “spoljašnju” i “unutrašnju”doktrinu, baš kao što je to bio slučaj od samih početaka spekulativnemasonerije 1717.godine. Spoljašnja doktrina je manje-više poznata iopisana je u mnogim delima o masonima, a i sami masoni je radoiznose kada se (retko) pojavljuju u javnosti u svojstvu pripadnikaove organizacije. Ukratko, ta spoljašnja doktrina govori o navodnomnaporu masona na donošenju dobrobiti čovečanstvu, ohumanitarnom i nesebičnom radu, o isticanju želje da ljudi žive utoleranciji i miru, o jednakim pravima za sve narode itd. Sve usvemu, na prvi pogled - bolje ne može biti! To su ciljevi i svakognormalnog čoveka, te se spoljašnjoj doktrini nema skoro ništaprigovoriti. Medjutim... ono što je kod masonerije strahovito opasno,to je unutrašnja doktrina, inače rezervisana isključivo za “napredne”masone.

Menli Hol, bio je mason 33.stepena u SAD-u (preminuo je1990.godine), a bio je i veliki i priznati masonski pisac. On sam će u jednoj svojoj knjizi reći:

“...Slobodna masonerija je bratstvo unutar bratstva, spoljašnjaorganizacija koja skriva unutrašnje bratstvo izabranih... dva

medjusobno zavisna reda, jedan vidljiv, a drugi nevidljiv. Vidljivodruštvo je sjajno udruženje slobodnih i prihvaćenih ljudi, ujedinjenihda bi se posvetili etičkim, obrazovnim, bratskim, patriotski m ihumanitarnim zadacima. Nevidljivo društvo je tajno, i u najvećojmeri avgustovsko bratstvo, čiji su članovi posvećeni večnoma r ca n u m a r ca n o r u m ...”

“ Avgustovsko” ovde znači “veličanstveno”, a “arcanumarcanorum” označava “tajnu nad tajnama”.

Albert Pajk, takodje američki mason 33.stepena, živeo i radio uXIX veku, obaveštava nas u svojim delima:



15

“...Masonerija dopušta lažne interpretacije koje služe dvostrukomcilju dovodjenja u zabludu onoga ko je neuk, dokon i nemaran, zakoga je poželjno da zastranjuje, a indirektno, onima koji su mudri istudiozni ukazuje na istinski put ka Svetlosti... Masonerija daje

pogrešne interpretacije svojih simbola...”Osim što Pajk ovde “braću na vrhu” i sebe smatra merodavnim da

odlučuju ko to “zastranjuje”, a ko je “mudar i studiozan”, on namistovremeno i otvoreno kaže da “unutrašnja doktrina” nijenamenjena svakome, već baš tim “mudrim i studioznim”, a to suvećinom članovi privilegovanog sloja masonerije. Ostalima se,očigledno, daju objašnjenja koja su zapravo obične laži. A ondaAlbert Pajk govori o jednoj neverovatnoj stvari:

“...Dugo nam je bilo sasvim očigledno... da su istinske tajnemasonerije nepoznate i njoj samoj ...”

I ovo nam na odličan način pokazuje šta zapravo današnjamasonerija jeste – obezglavljeno učenje čija je suština, po svemusudeći, potpuno izgubljena čisto političkim aktom formiranja Velikelože u Londonu 1717.godine. U svemu tome, masonski teoretičaripoput Pajka, Hola, Andersona i ostalih – jednostavno su “zakrpili”odstranjenu suštinu svojim utilitarističkim vidjenjem sveta.

A ko je zapravo bio Albert Pajk, osim što do sada znamo da je biomason 33.stepena?

Jedan drugi mason 33.stepena, Henri Vilson Kojl, zajedno sa joštrojicom masona najvišeg ranga, početkom 60-tih godina XX vekaobjavio je “Kojlovu masonsku enciklopediju” u kojoj možemopročitati i sledeće:

“... Maja 1866.godine, jedna grupa veterana povratnika, zajedno

sa drugim mladim ljudima iz okruga Pulaski u Tenesiju, preduzeli sukorake da organizuju društveno ili rekreativno udruženje, a za nazivudruženja bio je predložen naziv “kuklos”, koji se veoma brzo pretvorio u Kju-Kluks Klan...”

Reč je o vremenu oko godinu dana po završetku američkogGradjanskog rata, u kome je učestvovao i Albert Pajk kao brigadnigeneral, i koji je u ratu vodio jednu jedinicu Konfederacijesastavljenu od Indijanaca. Njegova jedinica nije se ustezala u ratu

da ponekad skalpira neprijateljske vojnike Severa, a sam Pajk jeizgleda pomalo i potkradao materijalne resurse namenjene



16

sopstvenoj jedinici. Naravno, kada su ga optužili za sve ovo, sud ga je oslobodio zbog „nedostatka dokaza“. (Primetimo ovde da je ovo idanas uobičajena praksa kada uhapse nekog “moćnika” koji senajčešće sam, a ponekad i uz pomoć svojih “pajtosa”, pobrine da

nema ni svedoka ni dokaza za nedela koja je počinio, te onda sud jedva dočeka da ga oslobodi optužbi .)

Pajk je bio snažno povezan sa masonima i pre gradjanskog rata,pomogli su mu i za vreme rata, a posle rata učestvuje u njihovom „projektu“, kada se velikim manipulacijama u medjurasnimodnosima, stvara klima „opravdanosti“ postojanja Kju-Kluks Klana.Tada Albert Pajk postaje VRHOVNI SUDSKI SLUŽBENIK u Kju-KluksKlanu (KKK)!

Da budemo još intrigantniji: većina glavnih vodja KKK-a su bili imasoni!

Nejtan Bedford Forest, jedan od osnivača KKK-a, bio i njegov prvitzv. „carski čarobnjak“ ili „vrač“. Pripadao je istovremeno masonima.

Posle opadanja aktivnosti KKK-a krajem XIX veka, dolazi ponovodo njegovog budjenja u XX veku. Pukovnik Vilijem Simons1915.godine osniva KKK u Atlanti. Istovremeno je bio visokorangirani mason.

Dr.Hiram Evans nasledjuje Simonsa na mestu „vrača“ u KKK-u.Bio je istovremeno mason 32.stepena.

Vrhovni sudija Hugo Lafajet Blek, mason 33.stepena, bio je članKKK-a 20-tih i 30-tih godina XX veka.

I tako dalje, ovakvih primera je podosta.Da ovde ne širimo priču o mnogobrojnim zločinima KKK,

izvedenim protiv crnačkog stanovništva (ali i protiv doseljenika sa

Severa), samo pokušajte da uporedite današnje „slatke“ pričemasona, sa činjenicom da im je jedan od najvećih ideologa biozločinac, koji nikada nije osudjen i koji danas, JEDINI od svih vojnikai oficira južnjačke vojske, ima spomenik u jednoj javnoj ustanovi uVašingtonu!? Ili možda da razmislite kako to da se u masonskojenciklopediji iz 60-tih godina XX veka Kju-Kluks Klan, osvedočenarasistička organizacija, naziva „društveno i rekreativno udruženje “!?

Sam Pajk je imao vrlo „zanimljive“ ideje. Evo jedne:

„...Konj, pas i slon svesni su svog identiteta jednako kao i mi. Onimisle, sanjaju, pamte, raspravljaju se medjusobno, izmišljaju,



17

planiraju i rezonuju... Po čemu je inteligencija čoveka na višemstupnju, ili je šira, u odnosu na um životinje? ...“, „Moral i dogma “(iako je pravilnije prevesti naslov ovog dela kao “Morali i dogma”, zbog duha

našeg jezika koristićemo izraz “Moral i dogma” kao podesniji )

Sada možete otprilike da shvatite do koje mere jedan od glavnihmasonskih ideologa ide, kada misli da smo svi mi ostali, „profani“(kako nas masoni zovu) - budale!? Zar se intelekt jednog psa možeporediti sa ljudskim?

Pisci ovog dela istinski cene životinjski svet i zalažu se za što većunepovredivost života uopšte, ali ovakva trabunjanja na ivici ludilamožemo ovde jedino posmatrati kao vrstu „maske“ u pokušaju da sečitalac Pajkovog dela „Moral i dogma“ obeshrabri ukoliko nije „posvećen“, tj. mason.

Možda i nije čudo što nas Pajk ubedjuje da se čovek ne razlikujeod konja i pasa, kada nas jedan drugi mason u svom deluobaveštava otvoreno o tome, kako to masoni gledaju na „obične“ljude, tzv. „profane“:

„...Drevni inicijati... su nevidljive moći iza zemaljskih tronova, aljudi nisu ništa drugo nego marionete, koje igraju dok drugi povlačekonce...“

Dakle, mi ostali, koji nismo masoni, samo smo „marionete“. Nažalost, danas se čovek ne može oteti utisku da je to zaista tako.

Albert Pajk će u „Moralu i dogmi“ napisati i sledeće: „...svet će nam doći na noge z bog svojih suverena i pontifikata. Mi

masoni uspostavićemo ravnotežu u svemiru i biti vladari nadvladarima sveta...“

Eheej, braćo! Da se niste malo zaigrali?

O tome kako se i od samih masona skriva „tajna“ masonerije,Pajk piše: „...Masonerija...skriva svoje tajne od svih, osim od „stručnjaka“ ili

izabranih, i primenjuje lažna objašnjenja i pogrešne interpretacijesvojih simbola, kako bi dovela u zabludu one koji zaslužuju jedino dabudu zavedeni; da sakrije istinu po imenu Svetlost od njih, i da ihodvuč e od nje...“ „Moral i dogma “

Prosto rečeno, oni „posvećeni“ u vrhu masonerije MASNO LAŽU i

OBMANJUJU sopstveno članstvo! A koliko onda obmanjuju nas, „obične“ ljude, teško je pojmiti. Pajk nastavlja:



18

„...Plavi stepeni nisu ništa drugo, nego spoljašnje predvorje...Hrama. Tamo se inicijatu predstavlja deo simbola, ali se on namernodovodi u zabludu pogrešnim interpretacijama. Nije namera da ih onrazume, nego da samo zamišlja da će ih razumeti. Njihovo

objašnjenje je rezervisano za stručnjake, „prinčeve“ masonerije...“, „Moral i Dogma “

„...Nikada nije ni bila namera da masa masona treba da spozna značenje plavih stepena...“, Albert Pajk, „Legenda“.

Ako je neko još u dvoumljenju da li je masonerija religija,nedoumice će razvejati pominjani Menli Hol, mason 33.stepena, kojiu svojoj knjizi „Tajna učenja za sva razdoblja “, kaže sledeće:

„...Uprkos suprotnim tvrdnjama, m a s o n e r i j a j e r e l ig i j a kojatraži ujedinjenje Boga i čoveka podizanjem inicijata na takav nivosvesti, koji im omogućava da imaju jasnu viziju o delu Velikog Arhitekte Svemira...“

Ako neko u ovom zadnjem citatu nalazi veliku sličnost sa Jogom ilisličnim autentičnim duhovnim disciplinama Istoka, nije nikakvo čudo– ovo bi otprilike bio cilj i tih tradicija. Medjutim, POSTOJE VEOMABITNE RAZLIKE.

Videćemo kasnije da masonerija u odnosu na te duhovne tradicijeima VRLO RAZLIČITE opise Vrhovnog Bića tj. Boga Svevišnjeg.Suštine svih svetskih religija PODUDARAJU SE sa autentičnimistočnim duhovnim tradicijama u tome ko je za njih Bog (ma šta otome Katolička crkva i ostali zadrti verski fanatici u drugim religijamamislili ). Gospod je opisan u svim religijskim spisima, i Zapada iIstoka kao Najviši Princip, Bog svega, Svevišnji i Svemoćni, JEDAN iJEDINI! Prividno mnogoboštvo, kao na primer u religijama starih

Slovena i u Hinduizmu, dolazi od PERSONIFIKOVANJA pojedinihBožanskih osobina JEDNOG JEDINOG BOGA i reč je o tzv. „Božanstvima“, a ne o Bogovima „u rangu“ onog Najvišeg! Vrloslična situacija je i u religiji stare Grčke. Ipak se ovde ogradjujemo, jer šta su od ovih činjenica napravili stari narodi (a tek mi danas) ikakvu su papazjaniju zamesile njihove religijske vodje – to je sasvimdruga priča, koja je u suštini i jedino aktuelna kada su verski fanaticitokom novije istorije napadali te tzv. paganske narode i njihovo

“mnogoboštvo”. Upravo ovu situaciju su masonski teolozi iskoristili,praveći ionako veliku konfuziju u ovoj oblasti još većom, i kroz to



19

nejasno klupko verovanja su promovisali njihovog masonskog „Boga“ - Velikog Arhitektu Svemira (V.A.S.).

U objašnjavanju njihove morbidne teologije, navodimo i deo izPajkove knjige „Moral i Dogma“, gde on otvoreno kaže:

„... N i j e tačno kada se kaže da jedan čovek, ma koliko malib i o , n e s m e b i t i žr t v o v a n d r u g om e , m a k o l i k o j e o v a j d r u g i za

većinu ili za sve ljude veliki. To je ne samo prevara, već seubraja u red najopasnijih. Često jedan čovek i mnogi ljudimoraju, u uobičajenom smislu te reči, biti žrtvovani zboginteresa većine...“

Koliko je katastrofalna ova tvrdnja, skoro je nemoguće sagledati.Ako se prisetimo svih velikih zločina i mnogobrojnih genocidnihpostupaka kroz istoriju, vidimo da ih ovim Albert Pajk POTPUNORELATIVIZUJE i donekle OPRAVDAVA. Počevši od pokolja koje jehrišćanska Crkva počinila od svog nastanka, od krvavihmuslimanskih osvajanja u ime vere sa strahovitim žrtvama, odkatoličkih Krstaških pohoda i Inkvizicije, od strahovitih sukoba ivelikih žrtava pod izgovorom ujedinjenja i napretka pod Napoleonom– pa sve do Prvog svetskog rata, Lenjinovih i Staljinovih logora,Hitlerovog ludila i Holokausta, a posebno modernih „tihih“ i masovnihtrovanja ljudi na planeti u cilju smanjenja njihovog broja (hemijskapoljoprivreda, „zaprašivanje“ neba, moderni farmaceutski „lekovi“,GMO lobiji, mikrotalasna euforija kroz razvoj mobilne telefonije...) -dragi Bože, čovek se sa pravom onda pita: KAKVIH JE KVALITETATAJ MASONSKI BOG u čije ime Albert Pajk opravdava žrtvovanjedrugih?! I upitajmo se da li je biblijska zapovest „NE UBIJ!“ izazvalasve te silne smrti i muke kroz istoriju pa sve do danas, ili je to ipak

učinilo RELATIVIZOVANJE jedne takve apsolutne moralne norme? Aupravo RELATIVIZACIJA moralnih načela je kamen temeljacmasonske religije!

Dakle, nemojte nasedati na priče koje govore da je religija „kriva“za Krstaške ratove, za Inkviziciju, za islamski fundamentalizam, zazločine počinjene u „ime Boga“ – TO NIJE ISTINA! PO STO PUTANE!!! Da su religijske vodje poštovale striktno ono što su Buda, Isus,Mojsije i Muhamed govorili, i DA SU TO BAŠ TAKO i PRENOSILI ili

ZAPISALI kada su oni otišli sa ovog sveta – svih nesreća na bazireligijskih manipulacija NE BI SKORO UOPŠTE BILO! Ovo automatski



20

povlači i tvrdnju da su SVI RELIGIJSKI SPISI – PREPRAVLJANI i „DOTERIVANI“! To se radilo baš zbog mogućnosti da se ljudi povedu,na primer u Krstaški rat, ili da se tudje teritorije osvajaju podizgovorom da na njima žive „nevernici“! To LUDILO i taj

RELATIVIZAM – TO je upravo pravo nasledje „novih“ masonaformiranih 1717.godine u Londonu, a NE stara i autentična „radna“masonerija koja je čuvala mnoga dragocena znanja iz dalekeprošlosti. Upravo su ideološki preci današnjih masona proganjali krozistoriju „radne“ masone i tajna znanja koja su ovi prenosili! A tesnage, preteče moderne masonerije, oličene delom i umanipulativnom crkvenom establišmentu, proizvele su ogromnezablude koje nas sludjuju i dan-danas. Veštom manipulacijom1717.godine svetovni deo tih utilitarističkih snaga preuzeo jemasonsko ime i do današnjeg dana skoro POTPUNO ZATRO sve onošto je stara „radna“ masonerija predstavljala.

Ako sve ovo znamo, poslušajmo šta o svemu ovome kaže jedanprosečan srpski internet-mrsomud, relativno običan i relativnoneobrazovan čovek, kao oličenje današn je srpske “pameti iznaroda”, koja je zavedena masonerijom:

“... Albert Pajk je bio masonski pisac i mislilac, ali on nije stvorio uUSA Scotish Rite ili Masoneriju. Niti je on za Masone Alfa i Omega.Zato i nije tačno da kada kandidat u Scotish Ritu dobije svoj 14.Stepen, da automatski dobija njegovu knjigu “Moral i Dogme”. Ako želiš neku knjigu od njega ili nekog drugog masonskog pisca, onda je poruči, kupi. Mogu da vam kažem da poveći broj masona, kao ičlanova Scotish Rita nisu nikada u celini čital i knjigu Alberta Pajka.Mozda neke citate iz te knjige ako je doneto u nekoj masonskojštampi. To vam je ustvari dokaz ovim mojim tvrdnjama.

Masonerija postoji kao sto sam rekao mnogo duze nego Albert Pajk,čak mnogo duže nego i Hrišćanska religija. Masoneriju su ustvaridoneli proterani Jevreji iz Egipta. Ni tada ni sada, Masonerija nije zasebe rekla da je religija, već jednostavno da je pokret! Još iz togvremena Bog se zvao Veliki Arhitekta, Veliki Geometičar Svemiraitd., jer su članovi bili svih vera i religija.U Masoneriju niko ne moze da postane clan ako je nemoralan i akone veruje u Boga. Dokaz tome je da nijedna Masonska loža nitiScotish Rite ili Templeri ne počinju svoj rad bez prethodnog

zvaničnog otvaranja Svetog Pisma ili Biblije. Tu nema Lucifera idrugih kerefeka koje ovde neko želi da implementira.



21

I nije tačno da je 33. stepen u Masoneriji (Scotish Rite) najveći. Posamom broju možda, ali ne i po značenju. Ako iz nekih razloga izgubis članstvo u Scotish Ritu još uvek možešda budeš član regularne Masonske lože. Ako izgubiš članstvo u

regularnoj Masonskoj loži, onda automatski gubiš članstvo i u ScotishRitu, Templerima i svim drugim Masonskim telima i organizacijama.To nam kazuje da je najveće i najstarije 3. Stepen. I jos da dodam, „Mor al i Dogma“ Alberta Pajka su čisto njegovarazmišljanja, njegova filozofija koja nema nikakvu obavezu za članaMasonske loze, Scotish Rite ili Templere.Pametnom čoveku, onom koji nije zadrt i ume svojom glavom damućne, ovo gore napisano može dosta da mu kaže i objasni. Zar bitoliki veliki ljudi, drzavnici, pisci, sveštenici itd., bili u Masonskom

pokretu kada bi ove napisane gluposti o Masoneriji bile istina?!Da se covek krsti i levom i desnom!...“

Pošto smo u ovom „remek-delu elokvencije i mudrosti“ ispravilisamo nešto od slova (što je bilo neophodno da biste uopšte razumelitekst) doneli smo ga skoro identično onako kako ga je autorprezentovao. Odabrali smo ovaj citat, jer potiče od pripadnikadruštvenog sloja koji očigledno nije mnogo obrazovan, ali mu sesvidja masonerija kao što se svidja mnogim Srbima sličneprovenijencije. Zadivljujuće je do koje mere su ljudi spremni dabrane nešto u šta veruju, makar im se jasno i neoborivo dokazivaloda je to u šta veruju težak promašaj i put u ćorsokak. No i to jeljudsko pravo, a ovde smo gornji citat naveli samo kao ilustracijuposrnuća našeg naroda.

O onim visokoobrazovanim Srbima koji danas vole masoneriju ilisu njeni članovi, govorićemo podrobnije u nastavku, jer njihovamišljenja zahtevaju analizu i raskrinkavanje masonskih intelektualnihzavrzlama, bolje reći „masonskih spinovanja“.

I - b

U prepravljanom i „sklepanom“ delu, koga poznajemo podimenom „Biblija“, i pored takvog stanja stvari jasno stoji da je životčovekov APSOLUTNO, BOGOMDANO i NEOTUDJIVO PRAVO i da jeubistvo U POTPUNOJ SUPROTNOSTI sa biblijskim apsolutnim

moralnim normama! Ovo se podjednako odnosi na SOPSTVENI i naživote DRUGIH ljudi. U tom smislu, kolika je odgovornost da se



22

spreči u društvu ubistvo, tolika je odgovornost samog čoveka daspreči i da njega samog ubiju! Iz ovoga proističe čovekovoneotudjivo pravo na SAMOODBRANU! Takodje, iz ovoga proističe ineotudjivo pravo grupe ljudi, ili celog naroda, DA SE BRANE od

nasrtaja onih, koji bi da im to pravo ukinu!Svaka dalja priča oko „ljudskih prava“ i moderne teorije koje tu

sintagmu podupiru, a koje danas potenciraju američki i engleskimasoni i gde je pomenuto pravo čoveka na sopstveni životRELATIVIZOVANO do neprepoznatljivosti (pogotovo kada je reč onarodima koji ne ulaze u sastav SAD-a i Velike Britanije) – služe jedino da se, i svoji i drugi narodi, POROBE i ISKORIŠĆAVAJU kaoresurs! (Zanimljivo je da su upravo u moderno doba ušle u širuupotrebu skovane sintagme „ljudski resurs“ i „ljudski kapital“.)

Ovo sve postaje mnogo jasnije ako razmotrimo odakle dopire onamasonska „Svetlost“ koju oni pri obredima pominju i traže.

Razmislite malo, dok ovo pobliže ne razjasnimo, o sledećimnavodima Alberta Pajka u knjizi „Moral i Dogma“:

„...Lucifer, Svetlonosac! Čudno i tajanstveno ime za duha Tame!Lucifer, Sin jutra! D a l i o n n o s i Sv e t l o s t ? N e s um n j a j t e u t o ! ...“

„...Hrist, propovedajući religiju ljubavi... za koju se vidi da je...religija mržnje i, nemerljivo više, religija netrpeljivosti ...“

A onda dalje: „...Masonerija ne propagira nikakvo ubedjenje osim svog

najprostijeg i sublimisanog; onu univerzalnu religiju koju propovedaju Priroda i Razum...“

„...B o g . ..m o že p o s t o j a t i s am o u m i lo s t i V r h o v n o g i

n e i z b e žn o g R az um a . T a j Ra z um j e o n d a A p s o lu t n a I s t i n a , j e r

u N j e g a m o r a m o v e r ov a t i ...“Da bi „poentirao“: „...Vera i Razum su...suprotstavljeni i jedno drugom su

neprijatelji ...“ „...Ljudski razum uskače na tron Boga i maše svojom

b a k l j o m n a d r u še v i n am a Sv em i r a ...“Na osnovu svega ovoga zaključak je neminovan: Albert Pajk, kao

vrhunski masonski teolog, otkriva nam ovde da je za masone

LJUDSKI RAZUM taj koji će zameniti Boga, sve to uz pomoć „Svetlosti“ koju za njih prenosi Lucifer!?



23

Ovo prilično liči na ono što ljudi zovu satanizmom!To bi se otprilike moglo i ovako tumačiti: Lucifer, koga nazivamo i

Satana i Djavo, stiže zahvaljujući masonima, da donese „Dobro“ljudskom rodu, da „pobedi“ Gospoda (Jehovu ili Adonaja u Bibliji,

Allaha u Kuranu, Brahmana u Hinduizmu) i da „oslobodi” ljudskuvolju „tiranije“ koju ljudima navodno nameću apsolutne moralnenorme, važeće u svim velikim svetskim religijama!??

Albert Pajk nam dalje objašnjava: „... Satana...nije osoba, već sila, stvorena zbog Dobra, ali koja

može da služi kao Zlo. To je instrument Slobode ili Slobodne Volje(...) Sloboda čoveka leži u njegovom razumu...“

Pa i tačno je da je Satana stvoren radi dobra – tako što ćemo jasno razlučiti da je ono što Satana zastupa - ZLO, te da se od togaokrenemo i negujemo VRLINU i DOBRO. Ali NIKAKO to ne znači daćemo zbog ovoga Satanu obožavati i veličati! Uostalom pozabavimose ovim problemom pobliže...

Veliki Neimar Svih Svetova (ili Veliki Arhitekta Svemira), kome sesvi masoni sveta klanjaju, još jednom da ponovimo, izgleda da NIJE(za masone na vrhu hijerarhije) onaj Bog iz Starog i Novog Zaveta,onaj Bog iz Kurana ili Bog iz Vedante, nije ni Bog koga reprezentujebudistička Prava Priroda Uma u Nirvani – dakle to NIJE onaj Bogkome se većina vernika na planeti klanja. Ne!

Masoni su, počevši od 1717.godine, a naročito kasnije američkimasoni, polako prepravili staru masoneriju i konačno odabrali da im “Bog” bude jedna sila u stvorenoj Kreaciji koja je, istina, deoSvevišnjeg i kao takva je potpuno pod Njegovim zakonima, ali kojapostoji u Kreaciji SAMO ZATO da bi se stvorio odnos DUALNOSTI.

Bez te sile ni sveta, kakvog ga vidimo, ne bi bilo. U tom odnosudualnosti, koji je vidljiv na svakom koraku (svetlo-tama, toplo-hladno, muško-žensko, centripetalno-centrifugalno...) ta sila jeNEOPHODNA i POTREBNA, ali ona NE REPREZENTUJE princip nakome je stvoren Univerzum – a to je PRINCIP DOBRA!!!

Dakle, Najviša Sila, koju manje-više svi ljudi zovu Bog, krozprincip LJUBAVI (u kojoj je dominantan zakon - zakon DOBROG),stvara materijalni svet, a taj materijalni svet je jedino moguće

potpuno razumeti sledeći princip DOBRA (ili VRLINE o kojoj je Sokratgovorio). Ona pominjana sila, koja je učestvovala POD BOŽIJOM



24

RUKOM svim svojim snagama u stvaranju sveta, i bez kojematerijalni svet ne bi postojao u svojoj dualnosti, imenuje se kaoLUCIFER, a u religijskim spisima mu se daju razna imena, kaoSatana, Iblis, Nečastivi, Šejtan, Djavo i slično. NEMOGUĆE JE

obožavati samo ovu silu i stići do samospoznaje i razumevanja svetai čoveka! Na prvi pogled čak se i to dešavalo ponekima koji su topokušavali (ideolozi satanista), ali samo na prvi pogled - sunovratitih duša zbog ovakvih tendencija su trajali (i traju) i hiljadama (pa imnogo više) godina, da bi se u ponovnim životima vraćali na principdobra, kao jedini princip koji vodi u apsolutnu slobodu. Otuda potičuone priče u Bibliji i Kuranu o “večnom prokletstvu”, mada se usuštini pre može govoriti o “dugotrajnom prokletstvu”.

Zbog svega ovoga je Satanizam kao opredeljenje ČISTA GLUPOSTi ČISTO NEZNANJE, a zavodjenje ljudi na ovakve staze je veliko zlo!

Dakle, princip DOBRA je iz ovih razloga u svim religijamapostavljen kao KLJUČNI i oko njega su nastala APSOLUTNAMORALNA NAČELA (ne ubij, ne kradi, ne laži, ne čini preljubu, nesvedoči lažno, ne čini drugome ono što ne želiš sebi, itd., itd.)Potpuno je druga tema to što su religijske organizacije vrlo čestoZLOUPOTREBLJAVALE apsolutna moralna načela da bi vladale ieksploatisale narodne mase – predstavljajući ta načela kaoMORANJE, pod pretnjom sile i kazne (otuda valjda i oni koji se igrajurečima pa kažu za moral da je “moranje” ). Ljudi NE MORAJU dapoštuju apsolutne moralne norme – ZAISTA NE MORAJU. ZAISTAIMAJU SLOBODNU VOLJU DA IH NE POŠTUJU. Ali su one naglašene usvetim spisima KAO PUT KA PRINCIPU DOBRA, ka principu na kojem je KREACIJA NASTALA, te kao takav, i najbolji put za čoveka koji želi

da upozna suštinu sebe i univerzuma! Primoravanje ljudi na njihovopoštovanje samo govori o nesavršenosti religijskih vodja inesvesnosti ljudi kao delova mase koja tim vodjama daje kredibilitet,a NIKAKO o nesavršenosti moralnih načela, i ne može se uzimatiNIKAKO kao argument da ta načela nisu dobra za čoveka, kao što seto danas uveliko čini!

Čovek u sebi nosi i princip dobra i princip zla. U zavisnosti komese principu više okrene, taj princip će u njemu biti jači. Medjutim,

ovde se mora reći još nešto veoma važno. Bez poznavanja principazla, takodje je nemoguće ući u apsolutnu spoznaju o svetu i čoveku.



25

(Sada se već verovatno pitate da li su se autori ove knjige nečeganapušili...)

Upravo na ovoj tački masonerija, tantrici, satanisti, crni magovi irazni verski šarlatani pokušavaju regrutovati svoje pristalice, jer

govore zaista istinu kada kažu da se BEZ POZNAVANJA (ali nikakoobožavanja ili nečeg sličnog) sile koju oličava Lucifer, ne može nigdedaleko stići u konačnoj spoznaji.

Objašnjenje je krajnje jednostavno.Svet i život čovekov su tako ustrojeni, da UOPŠTE NIJE

POTREBNO učestvovati u bilo kakvoj (organizovanoj ili spontanoj)zloj i satanskoj delatnosti da bi se sebi pribavila spoznaja o toj vrstisile. Pošto je ta sila “ugradjena” u sve aspekte materijalnog sveta (iu čoveka samog kao sila UMA i EGA, a koji su u strahovitojmedjusobnoj sprezi i obezbedjuju očuvanje odvojenosti,individualnost), čovek samim svojim uobičajenim i normalnimživotom u svetu, stiče potreban uvid. Ne treba mu nimalo da budesatanista, ni mason, ni mag, ni veštac - da bi posle stravičnih idugotrajnih iskušenja shvatio da je, na primer, zlo nekoga ubiti ilipovrediti bez ikakvog ili bar veoma, veoma “opravdanog” razloga.Prema tome, sve te priče i banalne “pričice” kojima nas danas, kaoslučajno, okružuju: kako je potrebno “biti malo zao” da bi seupoznao svet ili (naizgled bezazleno) kako “oni loši momci imajulepše devojke” – zapravo su SMEĆE koje je danas zagadilo celuplanetu i koje potiče upravo od masonerije, satanista i sličnihdoktrina.

Ljudski um je neraskidivo vezan sa ljudskim Egom koji je usuštini upravo Luciferijanski deo čoveka. Ta kombinacija um-ego je

ono jedino što je ubedjeno da je odvojeno od Božanske celine i dadeluje samo za sebe i isključivo po svojoj volji. Bog je čoveku daoovu vrstu “uslovne” slobode da bi mu omogućio da nauči šta jeodgovornost, a ne da bi se sunovratio u razuzdan divljački haos.Upravo ova vrsta “uslovne” slobode je ona pominjana masonskaluciferska “svetlost” kojom se oni toliko diče. A šta je ona u suštini?Ona samo osvetljava DONEKLE ljudsko bivstvovanje na ovom svetu,i može zaista pomoći čoveku, ali ga može i zarobiti na dugo vremena

navodeći ga da se preda iluzijama i raznovrsnim zlim aktivnostima.Znači, veoma je ta “svetlost” podmukla i opasna, mada istovremeno



26

i neophodna i korisna. Od nas samih zavisi u koju svrhu ćemo jekoristiti. Tako imamo potpunu slobodu iskustva, slobodu koja jeizuzetno opasna ako se ne usmeri ka DOBROM! I zato ponovimodrevnu istinu:

Nije čovečanstvo u vlasti Lucifera, već je Lucifer(ljudskium) u vlasti čovečanstva!

Možemo ovo reći i na simboličan način: Ako je Tvorac kreirao svet na principu DOBROG (a uistinu je

tako), nije li ludost ljudskog uma i intelekta, tj. RAZUMA, klanjati senekom Njegovom izmišljenom “kamenorescu” (Lucifer), koji,natovaren čekićem, šestarom, mistrijom i uglomerom, po ceo dan “radi” i prosto NEMA VREMENA za bilo šta drugo, osim održavanjaovog “zdanja” materijalnog postojanja dualnosti, zajedno sa drugimsličnim silama?! Klanjati se ovoj SLEPOJ sili?! Čista budalaština!

Albert Pajk nas je već “zabrinuo” prethodnim razmatranjima, teovde dodajemo još jedan zanimljiv citat iz njegove knjige “Moral iDogma”:

“Mudrost i Moć Božanskog(Vrhovnog) su u ravnoteži. Zakoni prirode i moralni zakoni nemaju tiransko učešće u NjegovojSvemogućoj volji; tako oni onda mogu biti menjani od strane Njega, pa red postaje nered, a dobro i ispravno postaju zlo i pogrešno;čestitost i odanost – mane; i prevara i nezahvalnost – vrline...”

Već smo zaključili da masoni poštuju Lucifera kao “Boga Svetla iDobra” i da je po svemu sudeći sam on, ili neko sa njegovimkvalitetima, i Veliki Neimar Svih Svetova. Takodje, Adonaj (Jehova) je po njima “Bog Mraka i Zla”, što znači da danas veći deočovečanstva (po masonima) sledi Boga “Mraka i Zla”. Sve je kod njih

izvrnuto naglavačke. Osim toga, uzdizanje RELATIVIZMA je sržnjihovog učenja, gde ono što je danas dobro, sutra može biti i zlo, aono što je danas zlo i ogavno, sutra može biti dobro i vrlina! Takva je masonska “duhovnost”. Naravno, oni će ovakve tvrdnje odbacivatisa gnušanjem i objašnjavati kako je njihov “Bog” zapravo isti Bog ukoga većina ljudi veruje, ali... “ako laže koza, ne laže rog”.

Masonerija je od 1717.godine krenula u uzdizanje onog gadnogaspekta Luciferove “svetlosti”, tj. naopake strane ljudskog uma,

srljajući tako u more krvi nevinih žrtava, koje su pale u ludilu njihoveprividne vlasti. Danas je od njihove deklaracije da su oni sami



27

nosioci kreativnog uma i graditelji ljudske civilizacije – ostalo samomrtvo slovo na papiru! Ne podržava se život, dobrota i ispravnoststrahovitim lažima, manipulacijama i zločinima. Lucifera (ljudski um) jeste stvorio Gospod, ali kao još jedan u nizu darova kojima nas je

obasuo u svojoj milosti, da bismo ga kao sredstvo iskoristili uduhovnom razvoju kroz ljubav i dobrotu – a NIKAKO da bismo gastavljali na tron božanstva ili Boga!

Spekulativna masonerija je potpuno izokrenula stvari naopako –umesto Tvorca, oni obožavaju Njegovu alatku, u isto vreme debilnotvrdeći da je Tvorac zao i da je neprijatelj čoveka. A o tome kakozamlaćuju ljude kretenskim ritualima i pričama o dobrotvornimfondacijama i aktivnostima, humanosti i drugim “dobrobitima” kojenam oni navodno donose, posle svega ovde rečenog, suvišno jemožda dalje i govoriti.

Kao primer navodimo stav masona u Srbiji, konkretno dr.RankaVujačića, velikog masonskog majstora, koji se odnosi na opravdanonepoverenje ozbiljnih ljudi u masoneriju:

“...u našem društvu postoji neobaveštenost i predrasude kada suu pitanju pravi ciljevi i načela masonerije. To je jedan od razloga zanaše pažljivo izlaženje u javnost. Mi smo sastavni deo našegdruštva, deo države i verujemo u Boga. Nama je stalo do toga daučinimo društvo boljim i pravednijim i da naša zemlja bude jaka i poštovana. Masoni, kao pojedinci, doprinose društvu, a nemasonerija kao institucija...”

Primetimo da upravo u ovako izbalansiranom i veštom stavu i ležisnaga masona, tih majstora manipulacije. Jer Vujačić u ovoj izjaviNIŠTA NIJE OTVORENO SLAGAO. Ali “neobaveštenost i predrasude”

koje evidentno postoje, nisu toliko u sferi “profanih”, već u sferinajšireg članstva masonerije. Istina, srpski masoni jesu članovisrpskog društva, ali takvi članovi društva koji su pod jakim uticajemsvojih matičnih loža. Istina, srpski masoni veruju u “Boga”, alikakvog? U svojoj zabludi mnogi od srpskih masona žele zaista daučine društvo boljim i pravednijim, ali može li se dobrota i pravdazasnivati na lažima i strašnim manipulacijama?

Jedna od ključnih postavki filozofije, prvenstveno američkih,

masona glasi:



28

“...Svrha ljudskog progresa jeste i naša svrha, oslobadjanjeljudske misli jeste naša vrhovna želja, sloboda ljudske savesti jestenaša misija, a garancija jednakih prava svim narodima svugde jestekraj naše borbe...“

Aluzije su jasne: današnja misao ljudska i savest su, pomasonima, još uvek „porobljene“ od strane apsolutnih moralnihnačela koja su se (mi kažemo, Hvala Bogu) još zadržala kod jednogdela čovečanstva, a kada se govori o „jednakim“ pravima za svenarode, možemo se upitati: zar i masa zatvorenika u nacističkimlogorima nije imala „jednaka“ prava – i to NIKAKVA?! Šta tačno značito kada masoni kažu „jednaka prava“? I nije li SAVEST, koju masonispominju, SJAJ SVESTI LJUDSKE, a SVEST je SVETLOST LJUDSKOGSOPSTVA – ČISTOG „UZORKA“ GOSPODA SVEVIŠNJEG, te samim

tim predstavlja NJEGA SAMOG - APSOLUT! Zar se RELATIVIZMOMmože „oslobadjati“ ljudska savest koja je odraz APSOLUTNOG? Zarse uzdizanjem i obožavanjem RELATIVNOG može spoznatiAPSOLUTNO?

Opet citiramo Vujačića: “...Naša vrata su otvorena za sve dobre ljude na dobrom glasu

koji žele da se moralno i duhovno uzdižu, a koji su svesni da samočlanstvo u masoneriji ne donosi nikakve društvene ili materijalnekoristi. U Srbiji postoje mnogi dobri ljudi koji žive u skladu sa našim

principima, a nisu masoni. Oni su za nas masoni u srcu ili “masonibez kecelje” ...”Kada ovo čovek čita, prosto bi pomislio po onoj narodnoj - “da ih

na ranu priviješ kao melem”! Ali ćemo ovde jasno reći: MASONSKAELITA JE ANTILJUDSKO UDRUŽENJE! To je ANTILJUDSKA KLIKA kojaveštom i lukavom ideologijom zamenjuje ljudima svest o pripadnostiGospodu Bogu i govori im da su „dovoljni“ sami sebi, da im biblijskiBog nije potreban, da trebaju poštovati samo svoj razum i zakoneprirode kao „najviše“ zakone, a da ih biblijski Bog samo

„ograničava“!? U isto vreme podmeću im jednu potpuno slepu silu ukreaciji sveta (Lucifer u obliku ljudskog uma), koja, istina, jestesveprisutna u Svemiru, ali je njeno obožavanje POTPUNOBESPERSPEKTIVNO, i u praktičnom smislu – BESMISLENO! Tu silumasoni nazivaju „Bog Dobra“!

Ovo bi bilo slično kao kada bismo obožavali električnu struju (kao jednu slepu silu u prirodi) koja pokreće elektromotor i dodeljivali jojpriznanja, u isto vreme tvrdeći da je pronalazač i konstruktor tog elektromotora ZAO, da je NEVAŽAN, i da je moć, koja je u umu tog

pronalazača iznedrila ideju elektromotora – nepotreban i „ograničavajući“ faktor za ljude !? Besmisleno i bolesno!



29

Smatrajući da su samo oni sami “posvećeni” i privilegovani da tobudu, masoni su danas prava demonska organizacija kojoj ljudskoneznanje itekako odgovara, a koga poturaju u vidu racionalističkog

„akademskog znanja“ kao jedino validnog i vrednog; tako „ispiraju

mozak“ čovečanstvu i iz takvog stanja stvari crpe svoju moć.Potpuno su nesvesni da upravo njih luciferijanska “svetlost”relativistički orijentisanog uma porobljava i iskorišćava bez ikakvemilosti, da upravo oni tu nemilost projektuju na ostale ljude i dasvoje privilegije često moraju da brane i održavaju koristeći čisto zlo.

Zato su današnji masoni daleko od onoga što Božanska svetlostljudskog uma uistinu blagosloveno može da pruži čoveku i suštinskisu NEGACIJA onoga što su bili u drevna vremena – čista susuprotnost “radnoj” masoneriji!

I-c

Masoni bi voleli, kada bi u njihovom „unutrašnjem“ učenju, svi miostali videli neku vrstu „genijalne“ sinteze skoro svih verovanja u

čovečanstvu, i kada bi to prihvatili kao jednu vrstu religije za sveljude i sve rase. Svoju doktrinu masoni vide kao “minimum istine”,po njima neophodan svakom čoveku.

Znači, još jednom, na prvi pogled masonska filozofija jeprekrasna: jedan Bog za sve ljude, zatim težnja za mirom, težnja zatolerancijom i zajedničkim miroljubivim životom svih naroda,dobrotvorni i humani rad... Ali masonerija u svojoj unutrašnjojdoktrini kao ključnu stavku zastupa RELATIVIZAM, što će reći: nešto

je dobro dok im odgovara, a ako im to više ne odgovara – onda je toza njih zlo!

Iako je ovakvih stremljenja bilo i pre 1717.godine, tokom dugeistorije čovečanstva mudri ljudi su se uglavnom držali APSOLUTNIHMORALNIH NAČELA, svesni da su ta načela IDEALI kojima trebatežiti. U tome se uspevalo manje ili više, nekada se od njih i priličnoudaljavalo, ali se taj orijentir NIKADA NIJE POTPUNO GUBIO. Nakraju, u tome je i suština razvoja ljudskog roda – kroz bezbrojnegeneracije stići spontano do društva u kome su apsolutne moralnenorme potpuno prihvaćene i potrebne poput vazduha koji udišemo, a



30

da nisu nametnute nikakvom prisilom ili dogmom, nego prosto zatošto su one temeljni delovi onoga što nazivamo ljudskom dušom.Medjutim, osnivanjem Velike lože u Londonu 1717.godine, apsolutnaetika polako prestaje biti ideal! Umesto Božijih zakona, uzdižu se

zakoni ljudskog razuma, a vrlo brzo i ideja da su ljudska nauka,razum i obrazovanje, tj. Čovek - “jedino merilo svih stvari”.

Baš kod ove zadnje izreke, pozabavimo se i time odakle onazapravo potiče, i istovremeno ukažimo na neke daleke filozofskeosnove „spekulativne“ masonerije.

“Čovek je merilo svih stvari, postojećih da jesu,nepostojećih da nisu!”

Ovo je izjavio Protagora, grčki sofista iz V veka pre nove ere. I

reklo bi se da je ovo možda jedna od najkontroverznijih izjava upoznatoj istoriji! Na ovu ideju "naslanja" se danas i agresivniglobalizam (čiji su najveći zagovornici baš američki i engleskimasoni) koji ima tendenciju da preraste u globalni holokaust, u jednom širokom smislu, bez obzira na nacionalnu i verskupripadnost.

Ko su bili sofisti?U staroj Grčkoj, 449.godine p.n.e. konačno završavaju grčko-

persijski ratovi, u kojima Grci odnose pobedu. Samouverenost, inače

simpatično blago-prepotentnih Grka, sada prerasta kod pojedinihGrka u euforiju i pomalo preteranu veru u sopstvene snage. Samo posebi, ništa neobično, a ni tako loše. Međutim, jedan broj grčkihfilozofa, odlazi korak dalje. Od, inače uobičajenih interesovanja zafilozofiju tog doba, kao što su bila pitanja prirode, kosmosa,zakonitosti koje u njima vladaju - sada se akcenat interesovanjapočinje sve više pomerati ka - ČOVEKU! I ovo je sasvim regularno iočekivano, a imalo je i veoma pozitivnih posledica po razvoj nauke oljudskom društvu i međuljudske odnose.

Obzirom da je u toj drevnoj posleratnoj Grčkoj došlo do većihdemokratskih promena, sada i običan svet (pripadnici širih narodnihmasa) dolazi do nekakvih mogućnosti da se obrazuje. Postojala je ipotreba za tim, jer se Grčka počinje razvijati u ekonomskom ipolitičkom smislu, pa je veći broj šire obrazovanih ljudi ovu situacijumogao samo unaprediti. I sve je ovo bilo dobro. Atinska demokratijau ovom dobu sazreva i uključuje oko 30-40.000 gradjana sa pravomglasa, u politički život. Istovremeno, veliki broj ljudi nije imao pravoglasa (žene, robovi, stranci...). Ako se procene tadašnjeg brojastanovnika u Atinskom polisu kreću oko 200-250 hiljada, o famoznoj “demokratiji” možete i sami izvući zaključke. „Skupština“ je bilaglavno političko telo kome su pripadali svi gradjani sa pravom glasa.



31

Medjutim, vrlo brzo se došlo do toga da je težište političkog životapreneto na tzv. „Veće pet stotina“, što nam govori da ovo i nije bilabaš „vladavina naroda“ kako to danas nama društveni teoretičariserviraju, već da je to bio jedan široki oblik oligarhije.

No u tom periodu pojavljuje se mogućnost za mlade ljude da,učestvujući u politici i državnim poslovima, dođu za relativno kratkovreme do onoga, do čega i danas mladi ljudi u svom obaveznommladalačkom „slepilu” žele stići - do UGLEDA, POLOŽAJA, NOVCA iSLAVE. Da bi "izašli u susret" ovim željama mladih ljudi, pojavljujuse putujući učitelji koji su GOVORIMA, PREDAVANJIMA, POLEMIKAMAi drugim oblicima "blagoglagoljivosti", upućivali mladiće kako da sešto bolje snađu na nekim budućim sednicama grčke Narodneskupštine, i da svojim veštim govorništvom pridobiju što više

pristalica. Ove učitelje Grci su zvali SOFISTIMA, imenom kojeoznačava onog ko poseduje neku veštinu, a shodno tadašnjimgrčkim merilima - i mudrost.

Iako su sofisti u svojoj "ponudi" imali metafiziku, astronomiju,kosmologiju, matematiku i teoriju muzike - glavni predmeti su ipakbili retorika(govorništvo), eristika(veština rasprave i prepiranja),etika (odrednice o moralu) i, skoro najvažnija - POLITIKA. Svojapredavanja su držali po privatnim kućama i za to dobijali naknadu,što ih je pomalo "spustilo" u očima ljudi. Čak se izraz "sofista" u

jednom periodu stare Grčke koristio i u pogrdnom značenju.Kako je vreme prolazilo, glavni zadaci sofista postali su naučno iretoričko osposobljavanje budućih POLITIČARA.

Čuveni Aristotel, dao je svoje mišljenje o sofistima:"...sofistika se pr iči njava uč enoš ć u, a nije, a sofist je trgovac

mudroš ću koja se č ini mudroš ć u, a nije..."Međutim, Aristotel se kasnije izgleda malo "predomislio",

zamenjujući pojam "čovek" sa pojmom "generički čovek",pokušavajući na taj način da ih posmatra na bolji način, nego što onito realno zaslužuju.

Takođe, Platon žestoko kritikuje ovaj filozofski pravac, navodeći da se sofisti bave "nebićem", umesto "bićem".

Sofiste je najlakše objasniti pomoću govora koje drže današnjipolitičari po raznim skupštinskim i parlamentarnim salama. Naime,ovi današnji moralno-hendikepirani nesrećnici, prava su slika onogašto je suština ove filozofije. Primetili ste da je glavna karakteristikadanašnjih političara - PRAZNOSLOVLJE. Govoriti i ništa ne reći!Utrošiti vreme na raspravu i ništa ne rešiti! Primenjivati retoričke

veštine da bi se neupućena široka javnost OBMANULA i tako postiglilični i partijski rezultati (Vučić, Babić, Tadić, Drašković, Šešelj,Jovanović, Pajtić, Čanak, Dačić i sve njihove kolege). Pričati radi priče



32

i filozofirati radi filozofije!Platonovo gledište je da se sva ljudska umeća mere "NA

PRAVEDNOSTI i DOBROTI". To znači na izvesnim MORALNIMAPSOLUTNOSTIMA koje se ne dovode u pitanje, jer je njihovo

ishodište u samom postanku kosmosa, prirode i čoveka. Kod sofistato nije tako. Kritikujući PRAVO, RELIGIJU i ETIKU, sofisti su počelitvrditi da moralni principi NISU APSOLUTNI. Veštozloupotrebljavajući životne situacije kada izvesni ISTI postupci idogađaji jednim ljudima nanose zlo, a drugim donose dobro - sofistitvrde da su DOBRO i ZLO RELATIVNI. Baš ovako nešto danaszastupaju i masoni, te cela ova priča o sofistima i o tome kako je “čovek merilo svih stvari”, ovde objašnjava da “novim” masonima(onima posle 1717.godine, u Velikoj loži Londona), nisu ove ideje

“sinule” tada, već da te ideje imaju veoma staro poreklo. Zaista, niko ne može poreći da postoje događaji u životu kojistvarno za neke osobe predstavljaju čistu nesreću, a ti isti događajiza druge - čistu sreću! Međutim, ako je taj dogadjaj (ili više njih),NEZAVISAN po svojoj prirodi i od jednih i od drugih aktera, ili ako jeuzrokovan tzv. "višom silom", nezavisnom od ljudskog faktora -SAMO TADA se možemo složiti sa sofistima da su dobro i zlorelativni. Relativnost dobra i zla, koja je zaista deo naših života,JEDINO U OVOM SMISLU, je prihvatljiva i objektivna. Ako, u

suprotnom, čovek ili grupa ljudi, NAMERNO IZAZIVAJU iUSMERAVAJU neke događaje, koji opet za jedne znače zlo, a zadruge dobro - tada NE MOŽEMO govoriti o relativnosti dobra i zla,već o ZAVERI, ZLOČINU i GENOCIDU.

Filozofiju sofista, gde je istina RELATIVNA kategorija i gde se sanjom može manipulisati po potrebi, danas masovno srećemo u svimkategorijama života, a najviše, naravno, u politici, koju obaveznovode čak i vodje velikih religija.

Danas imamo paradoksalnu situaciju: masoni i moderni teoretičari

o "ljudskim pravima", naslednici sofista, stavljaju PRIVIDNO čoveka injegov razum na tron NAJVIŠEG BOŽANSTVA, a u isto vreme timePOTPUNO OBESMIŠLJAVAJU ljudski život, ostavljajući mu u rukamapravo da radi šta mu padne na pamet, bez ikakvog relevantnogrepera. Čovek sa takvim shvatanjima brzo tone u RELATIVIZAM,SKEPTICIZAM, a posle nekog vremena i u NIHILIZAM (depresija iostale psihopatološke pojave se podrazumevaju). Ovim se ljudilišavaju, zapravo, NAJVIŠE LJUDSKE MOGUĆNOSTI - PRIBLIŽAVANJASPOZNAJI POREKLA SVOJE SVESTI i SVEGA ŠTO POSTOJI!

Ako je čovek, a ne Gospod, "merilo svih stvari" - šta nam todonosi?

Prividnu slobodu da je sve moguće i sve dozvoljeno. I gde to



33

završava? Završava se, na primer, činjenicom da se danas sveanomalije u ponašanju ljudi mogu, pod određenim uslovima i uzavisnosti koliko to nekim moćnicima odgovara - nazvati "ljudskimpravima". Tako danas dželati i mučitelji imaju često mnogo, mnogo

više od tih prava, nego njihove žrtve!?Zamislite šta se događa u SAD-u sa generacijama mladihAmerikanaca, gde je "otac naprednog američkog obrazovanja", DžonDjui imao sledeći stav:

"... Ne postoji Bog i ne postoji duša. Stoga ne postoje potrebe za podrškom tradicionalnoj religiji. Sa isključ enjem dogmi i vere,nepromenljiva istina je mrtva i sahranjena..."

Ovo je dobar primer tzv. "situacione etike", tj. primene ideje dane postoje moralne apsolutnosti. Upravo “pod palicom” američkih

masona, koji se inače “upljuvaše” dokazujući da oni veruju u “Vrhovno biće”, i koji su svakako najuticajniji ljudi u politici još odnavodne nezavisnosti SAD-a – ovakav čovek je došao u situaciju daga zovu “ocem naprednog američkog obrazovanja”. Kada vam onajkoji treba da vaspita buduće generacije govori ovakve stvari, štaonda očekivati od beskrupuloznih moćnika u velikim korporacijama,poput "Monsanta", firme koja je prozvela " Agens Orange", izuzetnoopasnu i otrovnu grupu hemikalija korišćenu u ratu u Vijetnamu.Preko 400.000 ljudi je tada ubijeno ili teško povredjeno primenom

ovih sredstava za uništavanje prašume. Ekološki i ljudski genocid! Oonima koji su naredili ovako nešto možemo samo reći da se sigurnoNISU držali moralnih apsolutnosti, i da su uspešno "OPRAVDALI" svojgenocidni postupak, bar u svojim i u očima svoje javnosti.

Moderni ateistički filozofi često suprotstavljaju RAZUM i VERU, kaodva nepomirljiva entiteta. Međutim, mnogo puta se do sada pokazaloda, na primer, put pravih i iskrenih naučnika, kojima je razum naprvom mestu, neminovno vodi u NADGRADNJU razuma, a to je VERAu postojanje Savršenog, Beskonačnog, Bezvremenog Principa, koga

hrišćani zovu Bog, Jevreji Jehova, muslimani Alah, budisti PravaPriroda Uma u Nirvani, hindusi Brahman, američki Indijanci - Manituili Veliki Duh itd.

Čak i među ateistima neminovno moramo razlikovati dve grupe:kvaziateiste, koji u suštini veruju u nekakav POZITIVAN princip(dobrota, ljubav, pravda, hrabrost i sl.) i prave ateiste, ostrašćenebogoborce. Srećom, prva grupa je dosta brojnija, mada ne israzmerno uticajnija zbog, najčešće, agresivnog stava druge grupe.

Jedan od pripadnika druge grupe je bio i Vladimir Iljič Lenjin, koji

je NEISCRPAN izvor za proučavanje degenerisanosti do kojebogoborački ateizam dovodi. Pominjaćemo ga često upravo i zbogovakvih ideja:



34

"...Mi se moramo boriti protiv religije. Dole religija! Živeo ateizam!Širenje ateizma je naš glavni zadatak... Naša vlast ne poznajeslobodu ili pravdu. Ona se potpuno zasniva na uništenju volje

pojedinca. Mi smo gospodari. Naša dužnost je potpuna ravnodušnost

na patnju. U ispunjenju našeg poziva, najveć a okrutnost je zasluga...Kroz sistematski teror, tokom kojeg će svako kršenje ugovora, svakaizdaja ili svaka laž biti ozakonjeni..., naći ć emo nač in da srozamohumanost do najniže granice postojanja, a to je suštinsko zauspostavljanje naše dominacije..."

Ako neko misli da se ovakav primerak monstruma mogao lakšenaći u onim starijim vremenima, vara se. Danas se ovakvi mogusresti i kada odete da platite račun ili prošetate parkom. A sve ovomožemo da zahvalimo RELATIVIZACIJI koju je engleska masonerija

postavila na svoj pijedestal, i koja se “ušunjala” u sve poreengleskog društva, a onda proširila kao epidemija, svuda po svetu.Pa i pomenuti Lenjin bio je “proizvod” engleske obaveštajne službekoja je nezamislivo efektno povezana sa engleskom masonerijom, ikoja ga je “uvalila” kao “kukavičje jaje” nemačkim obaveštajcima, aovi ga finansirali kao svoga špijuna – sve sa ciljem da ode zajednosa svojom bandom, upropasti Carsku Rusiju i izazove nevidjenastradanja. I gde je tu “ljudska dobrobit” kojom se masoni tolikoponose i koju uvek guraju u prvi plan?

Ponovo citiramo Vujačića: “...Masoner iju u Srbiji vidim kao jednu pokretačku snagu društva,koja ima svetlu budućnost. Želja nam je da u naše društvo ponovovratimo prave ljudske vrednosti, veću toleranciju i da doprinesemoopštem društvenom napretku Srbije...”

Peva kao slavuj! Uspavanka za naivčine! “Prave ljudskevrednosti”!? Ova sintagma u masonskom žargonu stvarno označavate vrednosti upravo onoliko, koliko je NATO pakt bio uistinu “milosrdan andjeo” 1999.godine, kada je bombardovao i zatrovao

suverenu evropsku državu, SR Jugoslaviju.I njegov “kolega”, Dragutin Zagorac, veliki zastupnik masonerije uSrbiji “umilno cvrkuće”:

“...Masonerija nije u suprotnosti sa pravoslavljem, mada u crkviima ljudi koji nas ne trpe i ne poštuju... treba znati da masonerija priznaje sve religije sveta i da se prijem u masone vrši polaganjem zakletve nad Svetim pismom. Mnoge srpske vladike i sveštenici subili naša braća... “

A istina je da je unutrašnja (i glavna) ideologija masonerije

TEŠKO SUPROTSTAVLJENA pravoslavlju - čak i ovako iskrivljenompravoslavlju kakvo je danas! A one srpske vladike i sveštenici koji subili u masoneriji, upravo su doprineli njegovom krivljenju i



35

propadanju! Očit primer je vladika Nikolaj Velimirović, koji je kaomlad stupio u masoneriju, pa kada je brzo shvatio u šta se upleo (jerbeše vrlo inteligentan), oštro se suprotstavio i osudio je, odlazeći utoj osudi i u pokušaju distanciranja od masonerije u drugu krajnost –

U KLEROFAŠIZAM! Tako je, u kom god svojstvu da je delovao,doprineo srozavanju pravoslavlja u smislu opšteg ljudskog napretka– na početku kao mason, a kasnije kao ideolog politike bliske politiciDimitrija Ljotića, Hitlera i njemu sličnih. No svejedno, za nauk suipak mnoge ispravne reči Nikolaja Velimirovića koje je izrekao ozapadnoj civilizaciji, te ovom prilikom preporučujemo da se delaovog, mora se priznati uistinu pametnog čoveka, pročitaju ianaliziraju. Naravno, sa preko potrebnom distancom! VladikomNikolajem ćemo se i kasnije baviti, a sada ćemo još reći samo to, da

činjenica da ga je Srpska pravoslavna crkva proglasila „svecem“ –unosi mnoge tamne tonove u njeno današnje delovanje.Idemo dalje.Često pitanje koje ateisti postavljaju je ovo: "Kada je Bog tako

dobar, zašto onda dozvoljava zlo? "Videli smo da još od sofista (a sigurno i mnogo ranije) postoje

ideje kako je "čovek merilo svega", te da stoga Gospod, po takvimidejama, navodno nije ni potreban ljudima. Držeći se takvih mislineki “ljudi” jednostavno smatraju sebi dozvoljenim da ubijaju, siluju,

pale, pl jačkaju, kidnapuju, muče... i rade sve ono što nazivamo zlom.Obzirom da ljudi IMAJU SLOBODNU VOLJU da odluče hoće li prihvatitimoralne asolutnosti kojima je Bog izvorište, ili će prihvatiti "rastegljivi prilagodljiv" moral podložan promenama vremena i društva, a kome

je izvorište čovek - ne vidimo u čemu je onda problem sa zlom i kakoto Bog "dozvoljava" zlo? Pa zar ne bi Gospod upravo ograničio, danastoliko hvaljeno i branjeno, ljudsko pravo da čovek sam odlučuje šta je moralno, a šta ne - ako bi "intervenisao" svaki put kad kriminalcuponestane para pa upadne u banku, opl jačka je i usput nekog ubije?Izgleda da bismo mi želeli da Bog bude kao neki policajac koji će da

prati pomno da mi nekom ne nanesemo zlo i da takve nameresprečava. A mi da budemo nešto kao razuzdana deca (na šta danasnajviše i ličimo po nezreloj svesti), bez trunke odgovornosti i sve podmotom "čovek je merilo svih stvari"... Naprosto, ono pitanje kojepostavljaju ateisti je INFANTILNO i odraz je nemogućnosti da se, naprimer, razlikuje neprimereno ponašanje sveštenika u nekoj crkvi, odSvetlosti i Istine na kojoj su dotična religija i crkva ponikle.

Duboko smo protiv toga da se religije generalno napadaju,dekretima proteruju ili ukidaju, vernici progone, da se veštački

spajaju (ekumenizam kod hrišćana) i da se pripadnici religijaverbalno i fizički maltretiraju - bez obzira na objektivnu promašenost



37

No da vidimo još neke starinske “mudrosti” koje danaszloupotrebljavamo, a koje nam masonerija servira kroz sve oblikeživota i rada.

Jedan komediograf u Starom Rimu, Publije Terencije Afer, živeo je

i umro u II veku pre nove ere, poživevši svega tridesetak godina.Međutim ostavio nam je jednu izreku koja je, verujemo, većinipoznata, a koja, iako tako stara, prefinjeno odslikavakvaziprosvetiteljsku i masonsku misao. Ta izreka glasi:

"Homo sum, humani nihil a me alienum puto!"Prevedeno:"Č ovek sam, ništa ljudsko nije mi strano!"O, Bože, kako mi ljudi volimo ovu izreku! Ona nam deluje tako ljudski, pravedno, moralno, humano, lepo...

Ona se navodi u mnogim visokointelektualnim raspravama kao dokaz"širine" vrsnog intelektualca koji milostivo i širokogrudo hoće da siđesa pijedestala elitizma, a sve kao dokaz spremnosti da se zagrli čitavljudski rod, sa svim svojim manama i vrlinama. No, ona nosi u sebisličnu, skrivenu poruku poput izjave "č ovek je merilo svih stvari ".Koliko ste puta u izrazu lica onog, ko je upotrebio izreku "ništaljudsko nije mi strano", videli nešto neizrečeno, ponekad propraćenočudnim osmehom koji bi trebao da nagovesti svakakve mogućnosti...

Najpre bismo rekli da ova izreka ima samo jedno značenje uPOZITIVNOM smislu: to je prihvatanje činjenice da ljudi imaju vrline ida prave takođe greške koje oni sami lično NE PODRŽAVAJU; da stevi, koji ste upotrebili ovu izreku SVESNI prethodnog, kao i činjeniceda i vi imate vrline, a i da pravite iste greške, koje NI VI nepodržavate, ni kod sebe ni kod drugih. U isto vreme NE OSUDJUJETEni druge ni sebe zbog svega ovoga, mada se trudite da greške VIŠENE PONAVLJATE. Osnova ovakvog tumačenja je RAZUMEVANJE koje je neophodan uslov za bilo kakav napredak, kao i prihvatanjeizvesnih oblika ponašanja kao nepoželjnih, ali zbog svačije slabosti -sasvim izvesnih.

IPAK, ... prethodno tumačenje ove izreke NIJE i tumačenje koje sedanas većinom propagira.

Najpre razmotrimo šta bi se moglo podrazumevati pod "ljudskim",a shodno ovome, šta ostaje za izraz "neljudski".

Ako se za "ljudsko" uzme samo ono što ljudi PROSEČNOupražnjavaju u svom životu i prema tome se formira kriterijumnormalnosti i moralnosti (što se vrlo često dešava), postavlja sepitanje šta je sa onim slučajevima koji odstupaju od takvih

kriterijuma? Hoće li oni odmah biti "nenormalni" i nemoralni", iako sunjihovi slučajevi možda u prošlosti bili sasvim u redu, ili su možda još



38

uvek sasvim u redu u nekoj drugoj državi ili drugom kontinentu?Vidimo da je ovo, na ovakav način posmatrano, RELATIVNA stvar(što bi masoni voleli da kažu): zavisi u kakvom društvu se posmatra,sa kakvim običajima, sa kakvom ideologijom i politikom i vladajućim

establišmentom. Tako neka "nenormalna" stvar može promenomdruštvenog sistema u nekoj državi - postati sasvim "normalna". Usvemu ovome neminovno je postaviti pitanje da li proglašavanjenekih postupaka i obrazaca ponašanja u datom društvu za"nenormalne" i "nemoralne", jer nisu u zoni prosečnosti, KRŠI pravočoveka u tom društvu na OSOBENOST i RAZLIČITOST? Rekli bismoda svakako krši. I neki veliki naučnici u istoriji su proglašavani"ludacima" jer su odstupali od proseka. I bogme su ih smatrali i"nemoralnim", pogotovo hrišćanska Crkva, koja se nije libila ni da liši

života takve. Želimo li takvo društvo? Većina će danas reći NE, štoipak ukazuje da nismo potpuno "potonuli".Vidimo da izraz "ljudsko" ne može značiti "prosečno", već mora

obuhvatiti još obrazaca ponašanja.U svetlu prethodne priče primetimo uzgred da je danas moderna

tendencija da se "štite manjine", tj. oni koji u “prosek” ne spadaju. Ato se radi i tamo gde treba i tamo gde ne treba. Tako imamosituaciju da su vladama nekih država, nevladine organizacije (koje suinače najčešće pod jakim uticajem masonerije) - toliko "dosadjivale",

da su ih na kraju ubedile da neke manjine "nisu dovoljno zaštićene" jer se, navodno, otvara mogućnost u postojećim zakonskimrešenjima da dođe do "terora većine nad manjinom". Te “podaničke”vlade (uključujući i sve srpske vlade od 2000.godine do danas) subrže-bolje donele propise kojima su "dobro zaštitili" neke manjine.Videvši kako stvari stoje i da su zaštićeni "kao beli medvedi","manjina" sada počinje da teroriše "većinu" - tražeći da se poštujuneki njihovi običaji koji mogu biti ponekad školski primer kršenjaosnovnih prava čoveka. Konkretno, islamski fundamentalisti KRŠE

osnovna prava ženskog dela svoje populacije u svim zemljama gdežive. I što im se više izlazi u susret, to postaju sve gori i agresivniji.Dalje, pokreti homoseksualaca, tražeći opravdano da im se neuskraćuju prava, otišli su brzo korak dalje - pokušavaju svojuprirodnu anomaliju (koja je kao takva retka, ali nije ni za kakvuosudu) predstaviti kao neku vrstu prednosti ljudskog duha, poputvisoke inteligencije ili neke druge prekrasne ljudske sposobnosti - i torade sve agresivnije.

Sa pravom se ponovo postavlja pitanje, može li čovek svojim

ograničenim sposobnostima određivati šta je moralno, a šta ne?Vidimo da to nije nimalo lako. Svet se sastoji od mnogo naroda,mnogo običaja, i sa tako velikom raznovrsnošću pokušaj globalizacije



40

strane masonske vrhuške. Ti tonovi mogu nas odvući u društvo ukome ne bismo želeli da se nalazimo i mogu nas potaknuti dauradimo nešto, što će nas kroz ceo život proganjati.

Svaki naš postupak ima svoje posledice. Budimo pametni i ne

nanosimo ni direktno ni indirektno bol i patnju drugim bićima. To jeput ČOVEKA. Ako se ipak desi da se čovek ne može odupretiiskušenju i da uradi nešto, a za to odmah ili kasnije postane svestanda je loše - prva stvar je da prihvati posledice svog dela, a drugastvar je da ne krene sa depresivnim optužbama samog sebe u smislugrešnosti (tipično za hrišćanstvo i judaizam). Priznati grešku, a neneku grešnost kao konstantu ljudskog postojanja, a onda se potruditida se takve greške NE PONOVE, to se može smatrati ispravnim. Bogvoli TRUD i NAPOR kod čoveka, učinjen u nameri da se karakterno

usavrši u pravcu dobra, i ZAISTA MU POMAŽE NEUMORNO iBESKRAJNO u tome na potpuno neverovatne načine, ali samo na bazičovekove slobodne volje. Zato nemojmo "kukumavčiti" o grešnosti,nego se latimo POPRAVLJANJA samih sebe, iskorenjivanja lošihnavika i usvajanja dobrih. Ovaj posao je najteži na svetu, ali jeDOSTOJAN čoveka. Veoma dugo traje, njegovi plodovi dugosazrevaju, a rad je veoma gorak. No, plodovi ove aktivnosti imajuSLATKOĆU koja se ne može uporediti ni sa jednim uživanjem: niovozemaljskim, ni rajskim.

Dakle, još jednom: neminovno moramo zaključiti da saprihvatanjem nekih poznatih i naizgled moralnih i humanih drevnihizjava, moramo biti prilično oprezni. Poznata je i izreka:"Nije zlatosve što sija!" Pa u tom smislu glorifikacija individualnih sloboda imodernih teorija o "ljudskim pravima" - iako na prvi pogled delujeodlično - u stvari favorizuje jedno konfuzno društvo sa veomaugroženim osnovnim pravima čoveka.

Totalni individualizam, koji danas najviše propagiraju SAD, a gde je (osim Londona) destruktivna masonerija najjača - čist je

utopistički eksperiment i čista je propast za ljudski rod! Bar je zasada tako i tako će biti sve dok smo na ovom nivou svesti. Praznepriče o ukidanju stega koje ograničavaju ljudska prava služeisključivo tome da se uvedu NOVE STEGE za prava čoveka.

Razmislimo logično: ako je ideologija "ljudskih prava" toliko dobrau SAD-u i ako su tamo svi tako "slobodni", zašto ta zemlja ima takozastrašujući represivni potencijal u vidu policije, FBI službe i vojske?Otkuda toliko ljudi u američkim zatvorima? I da li ti "slobodni"američki građani znaju KO vlada zapravo tom naoružanom silom?

Bojimo se da bi vrlo mali broj Amerikanaca mogao preciznoodgovoriti na ova pitanja. Tačnije, jedna takva šizofrena situacija popitanju sloboda i kontrole represivnih snaga, onemogućava ljudima



41

da sagledaju prave "gazde" u SAD-u - moćne, prebogate i strahovitopohlepne KORPORACIJE sa “trulo” bogatim pojedincima, iznad kojih je još samo masonski vrh. U "uvrnutom" sistemu razgranatebirokratije američki građanin uskoro neće ni znati kome da se žali što

mu se nameću životne okolnosti koje ga realno ugrožavaju. Može dase ljuti, može da prihvati da mu je neko drugi u svetu kriv za sve(ovo je omiljena podvala svih političara, pa i američkih), a može idalje da veruje u "očeve američke nacije" i govore američkihpredsednika o "američkoj slobodi".

O kakvoj sumanutoj državi je reč svedoči nebrojeni primeri, a jedan od banalnijih je slučaj bračnog para iz Indijane. Naime, oni supronašli ranjeno mladunče srne (laneta) i spasili mu život izlečivšiga. Držali su ga neko vreme na svom posedu da bi ojačalo, ali su to

otkrile državne službe u Indijani i odmah zatražile da se izvrši -eutanazija životinje!? Izgovor im je bio da bi takva odrasla životinjamožda prilazila ljudima pa bi mogla i nekoga da povredi – kao da sedo tada nikada nije u praksi sprovodilo premeštanje divljih životinjana nenaseljena područja. Dakle, smešan izgovor! Izgleda da jebračni par, nakon ovih pretnji, pustio lane u prirodu pa je državaodlučila da ih kazni. Okrivili su ih za "neovlašćeno držanje jelena" ipodneli tužbu. Kazna, koja im je pretila tada, bila je 2.000 dolara ili60 dana zatvora! I to samo zato što su ranjenu životinju doneli kući i

izlečili je, a onda nisu želeli da je budale iz državnih organa ubiju!?Ponavljamo - pa zar nije bilo mnogo logičnije i ljudskije da su vlastiponudile da tu životinju negde odvezu u ZOO vrt ili neko sličnomesto, nego da je usmrte?!

Ovo nije usamljen slučaj. Širom SAD-a vodi se hajka na "obične”ljude zbog njihovih ljudskih i saoseća jnih postupaka. Ljudi sezatvaraju i kažnjavaju zbog gajenja pojedinog povrća i začinskihbiljaka u svojim dvorištima, zabranjuje se prodaja mleka sa malihgazdinstava, kažnjavaju se roditelji kojima se deca igraju u dvorištuili "piške" u travu. Očigledno se želi iskoreniti kod ljudi urođenzaštitnički osećaj za svet u kome žive, kao i potpuno prirodni obrasciponašanja – sve sa ciljem da se stvori što veći broj psihopata ifizičkih bolesnika. I ovo je sve “dobrobit” koju američki masonisprovode kroz svoj strahovit uticaj u američkim državniminstitucijama.

Samo se zapitajmo:Želimo li mi da živimo u sličnoj državi?Ili možda već i živimo, pošto se trudimo da iskopiramo SVE (ili bar

ono najgore) što stiže iz SAD-a?Da li smo dobro informisani o svemu kada "sanjamo" o "slobodnoj



42

Americi" i američkoj "zelenoj karti” koja se, uzgred rečeno, moglasvojevremeno i na lutriji dobiti? Upitajmo se do koje mere su ljudizaluđeni kvazivrednostima kada učestvuju u lutriji koja im kaoglavnu nagradu nudi imigracionu vizu za neki budući masonski

masovni koncentracioni logor?Možda ipak ne moramo ići tako daleko da bismo upoznali pravolice američke demokratije. Naši političari će se potruditi, ako im idalje budemo davali podršku, da i Srbiju uspešno pretvorekoncentracioni logor (ako već i nisu), gde ćemo slobodu moći dauživamo i da je gledamo samo - NA BILBORDIMA, pred izbore. Zatorazmislite dobro za koga na izborima glasate – iako su svi današnjipolitičari uglavnom ološ, odaberite od tog zla ono koje je najmanje –one koji vam najmanje ugrožavaju lične i porodične slobode, i ne

prodaju narodne interese za pohvalu (kako su “na dobrom putu”!?)od nekog američkog ili političara iz EU.

I-d

Postoje TRI OSNOVNE masonske lože, isključivo za muškarce. Tosu PLAVA LOŽA, ŠKOTSKI OBRED i JORŠKI OBRED.

Plava loža masonerije je osnova svih masonskih organizacija.Opisaćemo u glavnim crtama šta se to podučava u ovom sistemurangiranja.

Sam prijem u masoneriju simbolizuje u toj doktrini ulazak čovekau materijalni, smrtni svet. Oni koji se primaju, ulaze u masonskuložu sa strane Zapada (koji simbolizuje tamu) i tokom napredovanja

kreću se prema Istoku (koji simbolizuje svetlost i život). Učenikpripasuje belu učeničku kecelju koja je simbol telesnosti. Ta keceljase nekad pravila od bele jagnjeće kože, bila je postavljena crnompostavom i u isto vreme označavala je čistotu i nevinost. U početkuse ona nosi sa uzdignutim gornjim delom, te tako dobija oblikpetougla, što simbolizuje pet ljudskih čula. U tom položaju kecelja seposmatra i kao spoj donjeg trapeznog četvorougla i gornjeg trougla,koji (razdvojeni) imaju sedam temena, a broj sedam se kod masona

smatra simbolom ljudske prirode koja je spoj tela i duše. Na kraju seučeniku stavlja do znanja da je čovek, kao opisana simbolika,



43

najmilija kreacija Velikog Arhitekte Svemira.Kada početnik (bolje reći nesrećnik) bude primljen u masoneriju,

priča mu se da on u sebi nosi “tri male svetlosti” pomoću kojih možeda shvati simboličko značenje oblika lože, koja je pravougaona,

sazdana od dužine, širine, visine i dubine sopstvenog bića. Ovo usmislu, kao da je pojedinac zapravo jedna potpuna loža. Saznajetakodje da je “Veliki neimar svih svetova” stvorio svet na tri stuba:Mudrosti, Snazi i Lepoti; da je dostizanje “spiritualne svetlosti”moguće samo preko ljubavi (šta god masoni pod tom “ljubavlju”podrazumevali).

Kada je početnik iniciran, on zauzima mesto u severoistočnomdelu lože, koji simbolički deli stazu svetlosti od staze tame. U ovomprvom stepenu masonerije, ljudima se simbolikom predočava ulazakčoveka u fizički i duhovni život, nešto kao ponovno rodjenje.Početnik navlači bele rukavice i pripasuje belu kecelju, što bisimbolički trebalo da ukaže da kandidat čisti svoje ruke i svoje srce, jer u ovu “kraljevsku umetnost” (kako prepotentni masoni vole sebeda vide) ne može da udje ništa nečisto!? (da ovo nije cinično, tužno i jezivo, možda bi bilo i smešno)

Na drugom stepenu masonerije, učenik ulazi u fazu razmišljanja ipostaje “pomoćnik”. Usavršava svoje ponašanje, i pokušava danadvlada prirodu svoga bića. Simbol ovog stepena je spušteno, onoranije uzdignuto (srednje, trouglasto) krilo kecelje, na donji,pravougaoni deo. To simboliše spuštanje ljudske, više prirode, u nižuprirodu, čime se ona “osvetljava i bogati”.

Simbolika trećeg stepena, gde se postaje “majstor” mason,ukazuje na telesnu smrt, gde bi majstor trebalo ovde da

samodisciplinom i samospoznajom (kako to kod njih ide lako...)postane imun na strah od smrti. Majstorska kecelja je obrubljenaplavom trakom, sa tri ruže, koje govore da je životinjska prirodačovekova ovde pobedjena sa “male tri svetlosti”. (Te tri svetlosti su:Sunce, Mesec i Starešina lože.)

Ovo su tri osnovna stepena masonerije: učenički, pomoćnički imajstorski.

Svaka masonska loža ima “tri velike” i “tri male” svetlosti. U tri

velike svetlosti spadaju: Biblija, Uglomer i Šestar. Kada objašnjavajunaivčinama otkud Biblija u celoj toj priči, kažu da im ona predstavlja



44

moralni zakon koji vezuje sve ljude. Jedino im, sve dok se ne popnuu sam vrh masonerije, ne kažu da oni tu istu Bibliju “malo drugačije”tumače od uobičajenih tumačenja ostalog sveta. Tu se, zapravo,nadovezuje značenje uglomera – to im je LJUDSKI ZAKON koji

rukovodi njihovim delima. Dakle, očito da masoni vrednujupodjednako i Božije i manjkave ljudske zakone, što upravo ipokazuje svu nakaradnost te filozofije, takodje i objašnjavajući kakosmo dospeli u današnji pakao moderne civilizacije. Šestar imsimbolizuje pravilnost i tačnost.

One “tri male svetlosti” smo već objašnjavali, a one u isto vremesimbolizuju tri plamena stuba oko tzv. tapisa, tj. tepiha, crtaće tableili ploče. Iskazuju i mudrost, snagu i lepotu u masonskompoznavanju, savladavanju i oplemenjivanju... U ložu se ulazi sa trikoraka, tri brata masona rukovode radom lože, tri puta se kucne pozavršetku rada...

Loža je predstavljena pravougaonikom koji je dvostruki kvadrat.To simbolizuje dualnost ljudske prirode. Istok lože simbolišeduhovnost, zapad – ljudski razum, jug – spoj intuicije i razuma, dokim sever predstavlja predeo mraka i neznanja. Na istočnoj straniuvek sede starešine lože (bivše i aktuelne).

Pod lože je u crno-belim mozaičnim kvadratnim poljima. Simbolišemozaični temelj ljudske egzistencije, prožet sukobljenimtendencijama u ljudskoj prirodi.

Kako izgleda “rad” u masonskoj loži?Ispred lože se nalazi tzv. “dvorana izgubljenih koraka”, gde se

masoni oblače i spremaju za “ritualni rad”, kako se naziva to njihovodruženje. Kada su spremni, ulaze u ložu, dvojica po dvojica, držeći

se za ruke kao curice, sa pripasanim keceljicama. (Ako ste pomislilinešto skaredno, “sram vas bilo”, ovim “ozbiljnim” individuama tosimbolizuje da će se raditi na nivou “učeničkog” stepena.) Pre ulaskau ložu svaki mason mora pokazati legitimaciju koju proverava tzv. “ispovednik”, a bogme mora se znati i lozinka, tako da su šanse dase neko “uvuče” nepozvan – skoro nikakve! Mesta se zauzimajusledećim redom: na istoku sedi Starešina lože ili Veliki majstor, sanjegove desne strane je mesto za “besednika”. Naspram mesta

Starešine, na zapadnom delu lože, mesta zauzimaju njegovizamenici. Sa leve strane Starešine je mesto za “sekretara”. Ispred



45

stubova koji okružuju tapis, nalaze se mesta za “rizničare”, “milosrdnike” i ostale... Sve u svemu, kada se “družina” skupi iposeda – počinje tzv. “ritualni rad” lože.

Kada su svi ušli i zauzeli svoja mesta, “dvernik” zatvara vrata i

izjavljuje da je loža spolja “pokrivena”, tj. da je bezbedno i da (sadadobro obratite pažnju) – u blizini nema PROFANIH! Dakle, “dvernik”objavljuje da je loža zaštićena od “neposvećenih”, prosto rečeno –od običnih ljudi koji nisu članovi lože! Te obične ljude masoni zovu “PROFANI”. Kada se malo zadubimo u značenje reči “profan”,videćemo da ona označava, osim pomenutog “neposvećen”, i sledećeosobine: bezbožno, nesveto, skrnavno, bezakono, svetovno,neplemićko, prosto, obično, neuko, neupućeno, svetogrdno, ...Izaberite šta god vam se svidja, nećete pogrešiti, koliko god vammasoni “drobili” o tome, i koliko god se pravdali. To ime zapravoodlično pokazuje kakav je odnos masona prema “malom” običnomčoveku – nećemo mnogo pogrešiti ako ovde pomenemo “krdo” i “stoku”.

Kada je “dvernik” ovako obradovao one unutra, tada oba “nadzornika” koji sede na zapadu lože, ustaju i staju pored dva stubana samom ulazu u hram (stubovi Joakin i Boaz, simbolišu drevnestubove Solomonovog hrama), objavljujući da je loža “pokrivena” iiznutra. To znači da “profanih” nema unutar lože i da su tu samomasoni. I sada, kad su ostali sami, na miru, Starešina naredjuje dase loža “osvetli”. Nadzornici pale sveće na sredini lože (stubovisnage, mudrosti i lepote), te rad može da počne!

Svaka masonska loža ima knjigu u koju se upisuju prisutnimasoni, tako se uvek počinje. Ritualni radovi mogu biti: “recepcija”

(prijem novih članova ili unapredjivanje u viši stepen), “neofiti ”(radovi na proučavanju masonskih učenja), “ žalobni radovi ” (spomenna umrlog masona člana te lože ili na nekog značajnog masona uširim razmerama koji je preminuo). Dešava se da se više radovaizvodi istog dana. “Arhitektonska tabla”, zapisnik sa prethodnogritualnog rada, čita se na početku sledećeg, odobrava se (ponekad isa usvojenim primedbama) i loža zauzima stanovište u skladu satim.

Kada se ritualni radovi završe, može se preći na predavanje nekogod masona, na izjašnjavanje o istom, na diskusiju, na rešavanje



46

pitanja iz “profanog” života. Oblasti mogu biti politika, ekonomija,kultura... Kakvo god da mišljenje ima neko od prisutnih, od njega seočekuje da bude tolerantan, da se ne svadja i ne raspravlja.Liberalizam i racionalizam su podrazumevajući!

Kada mason postane “majstor mason” u Plavoj loži, on bira –može da prestane sa “napredovanjem” i da ostane tu gde je, kao “majstor mason trećeg stepena”, ili da izabere jednu od tri opcije:ŠKOTSKI OBRED, JORŠKI OBRED, ili OBA OBREDA! Jorški obred ima13 stepeni, dok Škotski obred ima 33 stepena.

Vrhovni savet 33.stepena je masonska organizacija na vrhu kojapretenduje da kontroliše sve masone u svetu. Ipak, Velika loža uLondonu u stvarnosti ima mnogo moći, te se ne može sa sigurnošćureći ko to zapravo rukovodi svim masonima u svetu. Možda i obe oveorganizacije zajedno! Sasvim su detinjaste teorije našeg vremenakako navodno postoji nekakav “sukob” medju masonskimorganizacijama Velike Britanije, Francuske, Italije, Nemačke... To jestara masonska igra, gde se zaglupljeno članstvo i “profani”opredeljuju za ove ili one, dok se u suštini masonski vrh bavi mnogovažnijim stvarima. Ovo skretanje pažnje je oprobana metoda kojakod nedovoljno svesnog čoveka uvek upali, te se on bavimarginalnim pojavama, dok “braća” na vrhu uvećavaju svoju moć.

Masoni 32. i 33.stepena Škotskog obreda i masoni 13.stepenaJorškog obreda imaju pravo da se pridruže jednoj organizaciji uSAD-u koja se zove “Šrajneri”. Inače, to “društvance” je sponzorutakmica u američkom fudbalu izmedju Istoka i Zapada u SAD-u inajviše liči na jedan putujući cirkus-spektakl, koji promoviše krozzabavu u sportu dobrotvorni rad, dok u stvarnosti služi kao paravan

za masonske moćnike. A o tom njihovom “dobrotvornom” radusvedoči i vest u medijima da je 1985.godine ta grupa, “Šrajneri”,navodno dala u dobrotvorne svrhe širom SAD-a oko 23 milionadolara! Čovek bi rekao: “Svaka čast!” Ali, nažalost, daleko je to odbilo kakve časti. Na poreskoj prijavi jasno se vidi cifra od 346.251dolar – JEDINA suma koja je otišla u dobrotvorne svrhe, za nekakvu “sumnjivu” medicinsku brigu o deci. Sav ostatak, znači preko 22miliona dolara, potrošen je na ukrašavanje i doterivanje “Šrajner”

hramova širom zemlje, zatim na hranu, na alkohol, na kostime zanjihove obrede i bogzna na šta još po celom SAD-u – ali za



47

dobrotvorne svrhe SIGURNO NE!

I-e

Iako se koreni „radne“ masonerije mogu pratiti veoma duboko uprošlost, gde je nemoguće razlučiti mitologiju od istorije, “službena”pojava masonerije je vezana za Škotsku i Englesku. Koliko Slobodnozidarstvo vuče korene iz drevnih zidarskih gildi, koliko iz drevnih

znanja o arhitekturi i geometriji, koliki su mu dali doprinos drevniVitezovi Templari a koliki alhemičari, Rozenkrojceri, gnostičari injima slični – sve ovo će zauvek ostati u domenu spekulacija. Kakogod bilo, ovaj period tzv. “radnog” (ili “operativnog”) Slobodnogzidarstva, koji se završava nekako sa završetkom XVII veka,odlikovao se (bez obzira na raznovrsne turbulencije zbog istorijskihokolnosti) AUTENTIČNOŠĆU i masonskim ritualima koji su imaliutemeljenje u drevnim znanjima o čoveku, prirodi i društvu. Kratko

rečeno, “radna” masonerija je bila živa, u značajnoj meriprogresivna, okrenuta dobrim delom suštinskoj dobrobiti čovekovoj injegovom napretku. Naravno, kao i u svakoj organizaciji, i umasoneriji je tokom vekova bilo velikih zastranjivanja i težnji koje suodudarale od prethodno iznesene tvrdnje, ali sve je to bilo skorobezazleno u odnosu na promene koje su došle sa osnivanjem Velikelože u Londonu 1717.godine!

Podjimo redom.

Škotska je od srednjeg veka bila keltska kraljevina. Duh starihKelta osećao se u Škotskoj sve do XIII veka. Tada počinju borbe zaškotski presto, a Engleska se počinje u sve to mešati. Engleski kraljEdvard I od tada nastoji da pobriše sve što je u Škotskoj podsećalona Kelte. Tu je počela borba za škotsku nezavisnost, koja je bilasporadično uspešna, da bi se ipak od 1603.godine ove dve zemljekonačno ujedinile pod zajedničkim monarhom. Za masoneriju jeovde bitno pomenuti Vilijema Sent Klera, vrhovnog admirala Škotske

i ktitora kapele u Rozlinu, gradjevine u kojoj se jasno vidi templarskai masonska simbolika, a ta kapela je gradjena u drugoj polovini XV



48

veka.U XVI veku protestantizam prodire u Englesku i Škotsku. Poznate

su iz istorije krvave borbe izmedju katolika i protestanata na teritorijiBritanskih ostrva. Takodje, zbog progona Jevreja i muslimana u

Španiji krajem XV veka, U Englesku i Škotsku početkom XVI vekadolazi dosta izbeglica iz Španije, donoseći sa sobom alhemijska,kabalistička i magijska znanja. Sve ovo je ostavilo priličan uticaj namasoneriju. Slobodno zidarstvo će, sa svim ovim primesama,dočekati XVII vek kao doba u kome će početi da poprima nekaobeležja današnje masonerije.

Džejms VI Škotski postao je 1603.godine prvi zajednički kraljEngleske i Škotske. Dve godine ranije postao je i mason u loži “Skuni Pert” i tako postao poznat kao prvi kralj koji je pristupio masonima.Ubrzo se dao na posao da se i Biblija objavi u što izvornijem izdanju,što mu može služiti na čast, mada i ta tzv. “Biblija kral ja Džejmsa”takodje u nekim elementima ide na ruku modernoj masoneriji, jer nanekim mestima izaziva dodatne nedoumice oko važnih duhovnihpitanja. Kralj Džejms je takodje 1606.godine potpisao tzv. “Virdžinijsku povelju” u kojoj se garantuje pravo Anglosaksoncimana naseljavanje i kolonizovanje Amerike. Takodje, u toj povelji je jasno rečeno da će budući engleski kraljevi i kraljice imati autoritetnad svim gradjanima američkih kolonija. Iako će se dosta kasnijeDžordž III, engleski kralj, navodno ovog prava odreći, činjenica da jezadržao pravo da prima novac od kolonizacije Amerike i da se umirovnom aktu iz 1783.godine engleski kralj naziva “princemAmerike”, govori da SAD i nisu onoliko nezavisne koliko nam sedanas svima čini...

Čarls I, Džejmsov naslednik, koji je na presto došao 1625.godine,brzo dolazi u sukob sa Parlamentom. To će kasnije izazvati igradjanski rat. I pored toga što ga je Parlament 1628.godine prisilioda donese tzv. “Povelju prava” o reformama, Čarls I je brzo uspeoda raspusti Parlament i da 11 godina sam vlada državom. Problemisa protestantizmom u Škotskoj dovode kralja u sukob sapristalicama linije koju je zastupao Džon Noks. Izbijaju oružaniobračuni, a u tim dogadjanjima treba pomenuti Roberta Moreja, tada

glavnog intendanta škotske vojske, koji će se kasnije, ugradjanskom ratu izmedju snaga lojalnih Čarlsu I i snaga koje su bile



49

za Parlament – staviti u službu kralja Čarlsa I. Za Moreja postojislužbeni zapis da je bio član masonske lože u Edinburgu.

Gradjanski rat je izbio 1642.godine i vodjen je izmedjuParlamenta, koga je zastupao ispred vojske Oliver Kromvel, i

izmedju “rojalista” – pristalica kralja Čarlsa I. Kralj je poražen izarobljen 1646.godine, a u državi je uspostavljen tzv. Protektorat.Slobodni zidari su se “ućutali”, jer je to za njih postalo opasno doba,obzirom da je masonerija tada u Engleskoj bila u čvrstim vezama sadinastijom Stjuart, o čemu postoje i pisani dokumenti. Za vremeProtektorata to im nikako nije moglo ići u prilog. I pored svegaovoga, izgleda da Kromvel nije toliko dirao u masone, jer su gapodržavale snage koje su imale “velike planove” sa masonerijom ubudućnosti.

Kralj je pokušao da povrati vlast, ali su ga pogubili 1649.godine.Istovremeno, Kromvel je iskoristio priliku da “poklopi” Irsku iŠkotsku. Kraljev sin, Čarls II, takodje je pokušao da povrati vlast, ali je poražen u bici kod Vorčestera i tada beži u Francusku. Tek kada jeKromvel umro 1658.godine, uspeva da se vrati na engleski presto ito uz pomoć Džordža Monka, komadanta škotske vo jske, koji je1660.godine ušao sa vojskom u London. Za masoneriju tada nastupavreme procvata.

Nauka, filozofija, matematika, geometrija, hermetizam,neoplatonizam, rozenkrojcerske misli – tada je sve ovo “buknulo” uEngleskoj i sve to pod budnim okom masonerije. Ali, kako je “buknulo” tako je i “zgasnulo” – zbog stalnog otpora katolika i nekihnekonformističkih krugova medju protestantima, i zbog dolaska navlast 1685.godine Džejmsa II Stjuarta. Po njegovom poreklu ne bi se

moglo pretpostaviti da bi masoni i tadašnje napredne ideje mogliimati nekih većih problema, ali ipak, obzirom da je Džejms II biokatolik i da je u Engleskoj i Škotskoj počeo da vodi konfuznu verskupolitiku (u Engleskoj je ukinuo zakone protiv rimokatolika, dok su uŠkotskoj progoni nastavljeni) – dolazi ubrzo na nekakvu ideju otoleranciji katolika i protestantskih nekonformista. Izgleda da je timesebi zapečatio sudbinu. Protestantski plemići i sveštenici (podržaniod začetaka spekulativnih masona koji su bili oličeni u trgovačkom i

bankarskom establišmentu), obraćaju se Vilijemu III Oranskom, kojiskuplja vojsku i vrši invaziju na Englesku. On svrgava Džejmsa II i



50

postaje (sa svojom suprugom Meri) engleski kralj. I to je bio KRAJDINASTIJE STJUARTA u Engleskoj.

Džejms II je izbegao u Francusku, ali (i pored mnoštva pokušaja)više ni on, ni njegovi naslednici, nisu mogli doći na engleski presto.

Posledice ovih dogadjaja su: uspostavljanje HANOVERSKEvladarske linije Zakonom prava i Zakonom o odredjivanju naslednikaiz 1701.godine, i uspostavljanje vlasti protestanata. Iako su mnogi uEngleskoj bili protiv tudjinske vladarske linije (Hanoverska dinastija),ipak su bili istovremeno i za protestante, te se situacija nekakosmirila. Medjutim, posledice razlika u shvatanju i odnosa premadinastiji Stjuart, iznedrile su dve struje u Engleskoj – TORIJEVCE(simpatizere Stjuarta, poreklom od starog viteškog staleža iprotivnike Parlamenta), i VIGOVCE (pripadnike trgovačkih,industrijskih, vojnih i bankarskih krugova, koji su veličali Parlament).

U Slobodnom zidarstvu krajem XVII i početkom XVIII veka jošuvek su najveći uticaj imali Torijevci i pristalice Stjuartove dinastije.Ti ljudi su sa sobom nosili većinom starinske nazore o moralu(apsolutne moralne norme) i nerado su gledali na njihovorelativizovanje. Istina, kod jednog značajnog broja Torijevaca to jebilo na formalnom nivou, bez dubljeg razumevanja, ali i kao takvo,to shvatanje je bilo bolje od satanske relativizacije moralnih načelakojoj su bili skloni trgovački i bankarski krugovi. Za Torijevce ipakvreme nije radilo – njihovi nazori su bili spregnuti sa nazadnimcrkvenim dogmama i sa nekim lošim feudalnim stremljenjima, a sveto će nova vremena neminovno smrviti u prah. Obzirom da sucrkvene dogme morale ustupati mesto novijim i manje krutimshvatanjima, koja su odbacivala feudalizam i kretala se prema

kapitalizmu – “torijevska” vrsta masonerije dolazi u teška iskušenja.Sa druge strane, Vigovcima stroge moralne norme nisu bilepreokupacija u životu, već napredak u oblasti poslova i bogaćenje. Utome su imali podršku i Hanoverske kraljevske linije. Rezultatovakvih tendencija je došao u obliku formiranja Velike masonskelože Engleske 1717.godine, kao ideološke osnove modernijihkapitalističkih vremena!

Ta loža je formirana kao svojevrsni odgovor Hanoverske dinastije

na torijevska i jakobitska strujanja. Istovremeno, to je bio iPOČETAK KRAJA one pozitivne iskre Slobodnog zidarstva, onog



51

pravog duha napretka i mudrosti još od vremena cara Solomona.Iako se taj duh kroz istoriju povremeno skoro gasio, njegov plamičak je opstajao kroz staru masoneriju i kroz druge evropske duhovnetradicije tokom prošlih vekova. Sada je pohlepa novopečene

gradjanske klase na pragu kapitalizma, naprosto “oduvala” i tajplamičak. Evropa se (i ne znajući) 1717.godine formiranjem Velikelože Engleske opredelila za razvoj civilizacije baziran na nauci,industriji, vojnoj sili, racionalizmu i utilitarizmu i, u početku veštoskrivanom - ATEIZMU. Kao hobotnica, delatnost Velike lože uLondonu proširila se svuda po Evropi i ostalim delovima planete,potiskujući dotadašnja shvatanja života, sveta i morala.

Da se ne bi ovde stekao pogrešan utisak da autori ovog delalamentiraju nad feudalizmom i da žale za tlačenjem i maltretiranjembednih kmetova na veleposedničkim imanjima tokom feudalnogdoba, treba jasno razlikovati opravdani i neminovan napredakčovečanstva kroz rušenje zastarelih ideja i sistema – od potpunosumanute ideje, da su ljudski razum i moderna nauka iznadSvevišnje Sile koja je stvorila ovaj svet! Ovakva bolesna ideja, nakojoj i naša današnja civilizacija počiva, dovela je do dva svetskarata, a danas smo na pragu i trećeg. Ova ideja je podržana upravood “vigovske” masonerije (najpre “stidljivo”, a onda sve jače), ikasnije od Bavarskih iluminata, a posle “raspada” iluminata (koji suse vešto integrisali u masonske lože) – Slobodno zidarstvo će biti tasila kojoj možemo najviše da zahvalimo danas za sav mrak iizvitoperenost moderne civilizacije.

Stare torijevske struje (koje ne treba mešati sa današnjimpolitičkim Torijevcima u Engleskoj) i jakobitske struje (koje su na

momente postajale opasne i brutalne poput ranjene zveri), nikadanisu potpuno izumrle, a jedno vreme je masonerija na Balkanu bilapod njihovim uticajem. To je period kada je u XVIII i u prvoj poloviniXIX veka većina učenih i sposobnih Srba, Hrvata, Slovenaca, pa imuslimana – rado pristupala masoneriji u slavu nacionalnogoslobodjenja i iskrene želje za napretkom, verskom tolerancijom izajedničkim životom u miru. Medjutim, kako se u glavnimmasonskim ložama Francuske, Italije, Austrije, Ugarske i Nemačke,

sve više osećao utica j Velike lože iz Londona odavno “o jačane“iluminatima, već od početka XX veka možemo reći da je masonerija



52

svuda postala manje-više ista – to su prosto postali klubovi uticajnihljudi koji su JEDINO radili za interese krupnog kapitala! Takva jemasonerija i danas!

Neka vas nipošto ne zavaraju njihove dobrotvorne akcije,

filantropija, pomoć siromašnima i slične stvari. To nije njihov pravicilj. Današnjim vodjama Slobodnog zidarstva je na duši da što boljeobezbede i što više obogate ionako prebogate korporativne moćnike,političare i ostale uticajne ljude, koji su njima po volji. Što se tičečoveka pojedinca, “malog” radnog čoveka – takav je za njih samopotrošna roba koju, po njihovom shvatanju, treba što bolje iskoristitii onda odbaciti. To su za masone “profani”. Ako ne verujete,pogledajte malo bolje oko sebe i uverićete se!

Dr.Ranko Vujačić, veliki majstor masonerije u Srbiji, ovakoobjašnjava masoneriju:

“...Slobodno zidarstvo nije tajno zavereničko društvo, jer sustatuti Regularne velike lože Srbije i njenog velikog majstoraregistrovani kod nadležnih organa Republike Srbije. Ono nije religija,niti je zamena za religiju. Moj je cilj da, kao veliki majstor, otvorimmasoneriju ka srpskom društvu...”

Blago nama! Ovako masno slagati da masonerija nije religija i danije zamena za religiju, pa to može valjda samo masonski majstor,zato i jeste “veliki majstor” – veliki majstor laži! Inače, Vujačić jepostao mason u Engleskoj 1998.godine. Jasno je onda “odakle vetarduva”.

Dragutin Zagorac, još jedan od propagatora maskiranemasonerije u Srbiji nam “objašnjava”:

“...Tajna masonerije je da ja ne mogu da otkrijem tajnu, jer

polažem zakletvu da ću moje zadatke izvršavati diskretno. Ne da bihih skrivao od ljudi, već da ne bih dozvolio da spoljni svet utiče na teaktivnosti i da se time ne izazivaju problemi u radu. Ako je, na primer, neki brat blagajnik, i ako se to javno kaže, neki ljudi će mutražiti novac na zajam ili mu predlagati prevaru. Ne smem da kažemda sam ja mason, ne smem da otkrijem imena moje braće masona,ne smem da objavim fotografije hrama i rituala naše masonerije.

Smešni su danas u Srbiji neki ljudi, pre svega političari, koji se

trude da otkriju masonske tajne, jer ne znaju da je masonerija stara3.000 godina i da su te tajne stare 3.000 god ine. Neki naši političari,



53

međutim, misle da su masonske tajne skrivene u dosijeima naše policije. A ja tvrdim da to nije tačno, j e r m a so n n e m o že d a b u d e

negativan čovek . Kad brat postane mason, on mora da delujesamo pozitivno kao čovek dobre volje i humanizma. I zato policija

nema dosijea braće masona. Međutim, naša tajnovitost je često ubivšoj Jugoslaviji zloupotrebljavana, pa su masoni predstavljani kao zaverenici, izdajnici, antidržavni i antinarodni elementi. To su činilineki političari, koji inače čitavu svoju aktivnost baziraju na teorijama zavere, pa je samim tim pripisuju i masoneriji. Mi želimo da odnosdruštva prema masoneriji u Jugoslaviji bude normalan, kao i premasvim drugim i ostalim organizacijama...“

Dakle, što rekao narod: „ja i moj brat lažov“!Na početku ide kratko spinovanje o „masonskoj tajni“, a onda se

pokvareni Zagorac poziva na nasledje radne masonerije, uistinustaro hiljade godina, ali sa kojim današnja masonerija ima samoFORMALNU VEZU! To znači da ideologija stare radne masonerije NIJEi ideologija „nove“ (spekulativne) masonerije! Onda neverovatnatvrdnja da mason „ne može da bude negativan čovek“!? Ta laž jetoliko velika, da potpuno prevazilazi, na primer, sve laži zajedno,izrečene u životima srpskih političara! Jer masoni na vrhu piramidesu na jedan perfidan i neverovatno suptilan način VEOMA, VEOMANEGATIVNI LJUDI (ako se uopšte ljudima mogu nazvati)!

Ipak, u odbranu ljudi koji su danas ušli u masoneriju, mora senešto reći. Oni su u ogromnoj većini samo „masonska boranija“,članovi sa malim uticajem i duboko nesvesni prave svrhe modernemasonerije. Počesto su to samo ljudi željni dobre karijere ili trkači zaprestižem, možda i avanturisti koji bi da „još nešto novo probaju“.

Neretko su to i prilično solidni ljudi. Zato, pre nego što nekanacionalistička i šovinistička budala ove tekstove iskoristi za „gorivo“u svojoj mržnji, treba da zna da će mrzeći, na primer, nekog našegglumca ili umetnika koji je u masoneriji – potpuno promašiti cilj, akomu je cilj borba protiv masonerije.

Borba protiv masonerije ne vodi se fizički – ona se vodiprvenstveno u samom sebi, u svakom pojedincu, jer to jeborba za razumevanje samog sebe i za pravo na razlikovanje

dobra i zla, onako kako to Bog zapoveda. Masonerija pretenduje na sveukupnost raznih učenja, te se nije



54

libila da stvori i svoj poseban kalendar (izgleda da je i on u skladu samasonskom luciferijanskom doktrinom). Vrlo je jednostavan. Zaprvu godinu se uzima 4000.godina p.n.e. To znači da je sada pomasonskom računanju vremena 6016.godina (2016.)

Masoni slave 18.maj kao Dan mira, slave 11.novembar od1918.godine kao Dan primirja u Prvom svetskom ratu, slave 9.majod 1945.godine kao Dan pobede u Drugom svetskom ratu, a od1980.godine slave i 4.maj kao Dan socijalnog staranja (te godine, nataj dan, preminuo je i Josip Broz Tito – nije jasno da li su ovajmasonski praznik i dan Titove smrti nekako povezani). Obzirom da jemasonerija VEOMA DOPRINELA da se dogode oba svetska rata, kao iboljševička revolucija u Rusiji, a da se danas trudi da izazove i Trećisvetski rat – ovolika količina LICEMERJA i CINIZMA u izboru inazivima njihovih praznika, mnogo o njima govori.

Masonske organizacije su dobro povezane internacionalno. Svaneslaganja i navodni sukobi medju njima, kao što rekosmo, služesamo tome da skrenu pažnju onih koji prate njihov rad, sa njihovihsuštinskih delatnosti. Osim masonskih organizacija postoje i tzv. “komasonske” organizacije, a možda je od takvih najzanimljivija inajpoznatija “Rotari klub”, koga je osnovao čikaški advokat Pol Haris1905.godine. Šta god “rotarijanci” o samima sebi pričali, činjenica jeda su samo još jedna ispostava i “regrutni centar” modernemasonerije, i rade za interese krupnog kapitala.

I-f

Pominjali smo da spekulativnu masoneriju možemo objasniti i kaoideološku podlogu narastajućih kapitalističkih snaga pri krajufeudalizma, a te snage obično se nazivaju buržoazijom. Naravno,ovde ne koristimo izraz “buržoazija” u današnjem pežorativnomznačenju, kada se moderne generacije sprdaju sa socijalističkim ikomunističkim idejama, već kao francuski izraz “bourgeoisie”, koji sekoristio da označi gradjansku klasu u feudalnom društvu, koju su

uglavnom činili stanovnici srednjovekovnih gradova. Tek kasnije seizraz “buržoazija” koristio da označi bogate i uticajne predstavnike



55

gradjanstva, kada je kapitalizam već uzeo maha.Dakle, još u XIV i XV veku je buržoazija u italijanskim

srednjovekovnim gradovima povremeno dizala ustanke. U XVI vekuu Nemačkoj su vodjeni tzv. “Seljački ratovi”, ali tek u Engleskoj, u

XVII veku, buržoazija je artikulisala stavove o navodnom narodnomsuverenitetu, o ukidanju monarhije, o uvodjenju opšteg prava glasa io odvajanju države i crkve. Kao što vidimo, to su bile većinomPROGRESIVNE ideje, a ideolozi ovakvih težnji nalazili su se medjumasonima i srodnim organizacijama.

Jedan od najvećih buržoaskih teoretičara je bio Žan Žak Ruso, koji je i prvi praktično zaokružio buržoasku ideologiju i postavio osnovuza liberalnu gradjansku demokratiju. Usput, još kako je bio MASON!

Navodimo izvode iz njegovog dela “Društveni ugovor” da bismoshvatili opravdanost želje tadašnjih ljudi u Evropi da se oslobodefeudalnih stega i nenormalnih crkvenih dogmi, i da bismo shvatilikako su se moderni masoni vešto infiltrirali u te normalne ljudsketežnje. Tako će Ruso reći:

“...Čovek je rodjen slobodan, a svuda je u okovima. Onaj kojiveruje da je gospodar drugih, uistinu je više rob od njih. ...Dok jenarod prinudjen da se pokorava, on dobro čini; a čim može da zbaci jaram i zbaci ga, on čini još bolje: jer povrativši svoju slobodu naosnovu istog onog prava na osnovu kojega mu je oduzeta, ili je on u pravu da je povrati, ili drugi nisu bili u pravu da mu je oduzmu...”

“...Najjači nije nikad dovoljno jak da uvek bude gospodar, ako ne pretvori svoju snagu u pravo, a poslušnost u dužnost. Otuda pravo jačeg... Snaga je fizička sila; ne vidim nikako kakva pouka može dase izvede iz njenih dejstava. Ustuknuti pred silom jeste akt nužde, a

ne volje: to je u najbolju ruku akt mudrosti. U kome bi smislu tomoglo da bude dužnost? ...” “...Svaka vlast potiče od Boga, to priznajem; no i svaka bolest

potiče od Njega; da li to znači da je zabranjeno zvati lekara?...Usvojimo, dakle, da sila ne čini pravo i da smo dužni pokoravati sesamo legitimnoj vlasti ...”

“...Pošto niko nema prirodnu vlast nad svojim bližnjim, i pošto izsile ne proizilazi nikakvo pravo, ostaju sporazumi kao osnova svake

legitimne vlasti medju ljudima...” “...Da bi, dakle, jedna samozvana vlast bila legitimna, trebalo bi



56

da u svakom pokolenju narod bude u stanju da je prihvati ili da jeodbaci: ali tada ova vlast ne bi više bila samozvana.

Odreći se svoje slobode, to znači odreći se svog svojstva čoveka,čovečanskih prava, čak i svojih dužnosti. Nije mogućna nikakva

odšteta za svakog onog koji se svega odriče. Takvo odricanje nije uskladu sa ljudskom prirodom; oduzeti svaku slobodu svojoj volji, znači oduzeti svaku moralnost svojim delima. Najzad, uzaludan je i protivrečan sporazum koji predvidja s jedne strane apsolutnu vlast,a s druge bezgraničnu pokornost ...”

“...Budući da je cilj rata razaranje neprijateljske države, miimamo pravo da ubijamo njene branioce sve dok drže oružje u ruci;no čim ga polože i predaju se, oni prestaju biti neprijatelji ilineprijateljsko orudje, opet postaju prosto naprosto ljudi i tada višenemamo pravo na njihove živote...”

“...Što se tiče prava osvajanja, ono nema drugog osnova do prava jačega...”

“...sa koje god tačke da se posmatraju stvari, pravo porobljavanjaništavno je, ne samo zato što je nezakonito, već zat o što jebesmisleno i ne znači ništa. Reči ROB i PRAVO protivrečne su; one seuzajamno isključuju...”

Vidimo da je Ruso prilično ispravno shvatio položaj pojedinca i dase njegovi rezoni naslanjaju na APSOLUTNO i NEOTUDJIVO pravočoveka da se radja SLOBODAN, kao i da mu to pravo može bitioduzeto samo privremeno, iz nužde, ako ga neka jača sila porobi.Ako je Ruso bio mason, a jeste, postavlja se pitanje kako je mogućeda je zastupao takve principe, koji su u potpunoj suprotnosti sarealnim stanjem stvari u današnjem svetu, kojim rukovodi masonska

vrhuška? Danas, kada je moderan čovek POTPUNO ZAROBLJEN odbankarsko-korporativnog lobija (koji je instrument vrha anglo-saksonske masonerije), NESPOJIVI su principi Rusoa sa ovakvimstanjem stvari. Zaključak je samo jedan: vrsta masonerije koju jepodržavao Ruso, NIJE ova današnja masonerija!

U dva najstarija masonska dokumenta iz 1670. i iz 1686., možese pročitati njihova molitva:

“U ime velikoga i svetoga Boga, mudrosti Sina i dobrote Duha

Svetoga, triju Osoba i jednoga Boga, koji, neka je s nama sada iuvijeke. Amin.”



57

Ovo nam govori da su stari, “radni” masoni, bili uglavnompripadnici religija u svom mestu boravka, te shodno tome katolici,kasnije i protestanti i slično, a da se ODVAJANJE počelo postepenoodvijati sa zastranjivanjem prosvetiteljstva u XVIII veku i poklapa se

sa formiranjem Velike lože u Londonu 1717.godine. I Žan Žak Ruso,koji je rodjen početkom XVIII veka, nije mogao izbeći prosvetiteljskastrujanja, postao je i mason, ali ono što ga razlikuje od današnjegduha anglo-saksonske masonerije je MERA i RAVNOTEŽA!

Jedan od najvećih zahteva prosvetitelja XVIII veka bio jeoslobadjanje ljudske misli od, uistinu velikog broja neljudskihcrkvenih dogmi, prvenstveno Katoličke crkve. Tome se nema ništaprigovoriti, jer su nam dobro poznata sva zastranjenja Katoličkecrkve kroz istoriju, kao i nebrojeni njeni zločini, koji su na momenteprerastali u genocid. Sve vere i crkve su imale sličnih ispada uprošlosti, naravno srazmerno svojoj veličini i uticaju, aliRimokatolička crkva daleko, daleko prednjači u tome ispred svih!Možda bi je jedino ratoborne verzije Islama mogle pratiti donekle ukrvoločnosti. Sa pravom su se prosvetitelji zalagali za sloboduveroispovesti, ali i za to da se ljudski razum uzdigne iz dotadašnjegpoložaja potisnutog dela ljudske ličnosti. U ovome nema ništa spornoniti loše.

Prikazaćemo neke katoličke dogme (od kojih su poneke iste i upravoslavnom “taboru”) koje su “iritirale” vekovima ljude sa širimshvatanjima čoveka i sveta, a koje i danas dovode do odbijanjacrkvenih postulata od strane mnogih pametnih ljudi.

Nepobitno dokazanu ideju mnogih, istinski svetih ljudi na planeti,da Bog gleda jedino ISKRENOST NEČIJIH NAMERA, a ne doktrinarna

uverenja naučena u crkvama, džamijama i hramovima – katoličkisholastičari su krstili INDIFERENTIZMOM, i osudjivali ga poput nekihsvojih “kolega” u drugim verama. Istina, indiferentizam je podefiniciji ravnodušnost prema Bogu i veri, ali ta definicija u ovomsmislu i nije odgovarajuća, jer ljudi nisu bili ravnodušni prema Bogu,već prema crkvama i verskim organizacijama. Ovo je iskoristilaspekulativna masonerija i povukla na svoju stranu ljude koji se nisu “uklapali” u trućanja popova o “večnom paklenom ognju” i o “jedino

ispravnoj” veri koju oni zastupaju. Tako imamo masonski gaf: “...Sve što masonerija traži, to je ispovedanje vere u Vrhovno



58

biće. Ono ne zahteva raščlanjivanje ili potanko odredjivanje našegrazmišljanja o Bogu...Niko to ne može pretočiti u reči, a posebno neu čvrstu i odrešitu dogmu...”, Masonic Service Association.

Kada se pročita ovaj citat, teško da bi mu se moglo nešto

prigovoriti. Ono što se ne vidi iz ovog navoda, to je da su masonivešto i vrlo brzo otišli korak dalje - težeći da se ljudski razumPREVIŠE UZDIGNE, na mesto koje mu po stvarnom stanju stvari NEPRIPADA! Masonska Velika loža u Londonu odmah će prihvatitinaturalizam i racionalizam i nastaviće strahovitu propagandu (krozrazvoj nauke, industrije i kroz filozofiju) da se te ideje prihvatesvuda u Engleskoj, a onda i u celoj Evropi. Tokom XVIII i XIX veka(a uz veliku pomoć iluminata koji su se nešto kasnije formirali podpatronatom jezuita), Velika loža u Londonu će tim idejama potpuno “poplaviti” celu Evropu! Već na prelazu XIX u XX vek sve masonskelože u Evropi i SAD-u biće skoro koherentne – od stare “radne”masonerije i njenih ideala NEĆE OSTATI NIŠTA!

Iako Rusoa danas tretiraju kao ideologa liberalizma, nemojmozaboraviti da ovog filozofa ipak krasi MERA i u tom liberalizmu.Današnji brutalni liberalizam NEMA NIKAKVE MERE! Ništa mu nijesveto: ni čovek, ni sloboda, ni zakon, ni Bog, ni Priroda – NIŠTA! Aideolog i nosilac njegov je prvenstveno anglo-saksonska masonerija,sa svojim orudjem – medjunarodnim bankarsko-korporativnimkartelom!

Veličajući ljudski RAZUM, masonerija sa pravom ističe da je porazumu Bog “nedokučiv i neizreciv”, u isto vreme potpuno sludjujućiljude sa Velikim Arhitektom Svemira, za koga tvrdi da se možeupoznati kroz masonske rituale i dogme. Ovu masonsku sholastiku

masoni na početnim stupnjevima i ne osećaju, a za masonskuvrhušku takvo stanje stvari je očito povoljno, jer samo mali brojvisoko rangirane masonske “braće”, zna o čemu se zapravo radi –prosto o PREVARI! Jer Bog se zaista razumom i ne može spoznati,već Božijom Iskrom koja u ljudskoj duši “stanuje” , a kojoj ljudskirazum služi samo kao obična alatka.

Nije mnogo bolja ni katolička sholastika. Na primer, papa Pije XIističe kako oni koji sve religije smatraju “dobrima i hvale vrednima,

ne samo da greše, već - iskrivljujući pojam istinske religije – zapravoreligiju odbacuju, te se malo- pomalo okreću naturalizmu i



59

ateizmu...” Opšte je poznato da ogromna većina ljudi nije sklona da obožava

zle i prevarne stvari i običaje, pa tako i neke vrste kultova koji suokrenuti ka zlu, a ne ka dobru. Postavlja se pitanje: Šta to Pije XI

želi da poruči ljudima, kada im kroz ovakvu poruku neosporno govorida, na primer, Islam, Hinduizam i Budizam NISU ISTINSKERELIGIJE?! Obavezno će katolički doktrinarni mislioci reći da je ovo “izvučeno iz konteksta” i da Pije XI to “nije tako mislio”.

Nije “malo sutra”!Potpuno je jasno da je papa ovim želeo da naglasi da JEDINO

Rimokatolička crkva “ima ugovor” sa Bogom i da svi ostali treba da je slede!? I to po prilično isfalsifikovanoj Bibliji, počevši relativnobrzo po odlasku Isusa, preko Prvog vaseljenskog sabora 325.godine inadalje. Ta kompilacija, nazvana Biblija, stvorena je upravo u tomobliku da bi vlastodršci, udruženi sa visokim sveštenstvom, mogli davladaju nad narodima! Zato je pravo duhovno nasilje nad ljudimakada neke hrišćanske crkve istrajavaju na stavu da je “Bog autorSvetog pisma”!? Ovde otvoreno i odgovorno tvrdimo: to nije učinioBog, nego ljudi! I to ne baš dobronamerni ljudi, još i pre 325.godine,poizbacivaše pri prepisima mnoštvo autentičnih starih tekstova oIsusu i sve ono što nije bilo u skladu sa POLITIKOM TOGA DOBA, azadržaše mutljavinu Pavla iz Tarsa o crkvi i sličnim stvarima. Do kojemere se ide u ovom ludilu, vidi se u rečima pape Lava XIII:

“... Jer sve su knjige što ih crkva prihvata kao svete i kanonske,napisane u potpunosti i u celini, u svim svojim delovima, po diktatuDuha Svetoga...”

Blago nama kada smo imali toliko prepisivača i pisaca Biblije, koji

su bili “nadahnuti Svetim Duhom”. Biće da je većina njih ipak bilanadahnuta pretnjama, ucenama, strahom, pohlepom, ambicijom,egocentričnošću i častohlepljem. Ipak to mnogo bliže odslikavastanje stvari u svetu u kome je Biblija dobijala svoj oblik.

Naravno da je za one pametnije medju ljudima gornja tvrdnjapape Lava XIII bila svetogrdje, koje je ravno zločinu. Zato su takviljudi i tražili tokom vekova oduška svojim osećanjima i negovaliuverenje da Bog ne gleda ni rasu, ni pol, ni versku doktrinu, ni

starost, ni materijalno stanje, ni status – VEĆ SAMO ČISTOTULJUDSKOG SRCA, SAMO TO! Proučavajući Bibliju ipak su, i pored



60

njenog “štimovanja”, nalazili i u njoj potvrdu za ovu istinu,prvenstveno u Isusovim rečima. Otuda pojava tzv. “jeresi”, tj.drugačijih shvatanja Isusovog lika i dela.

I-g

Dok je Isus hodao i govorio, sve je sa njegovim sledbenicima iučenicima bilo kako treba. No vrlo brzo po Isusovoj smrti osnovanesu hrišćanske zajednice u Antiohiji, Aleksandriji i drugim centrima jevrejske dijaspore i već tada počinju pitanja: Ko je u SvetomTrojstvu „više“ a ko „manje“ Bog? Kako je to Isus Hrist i Bog ičovek? Kako su ljudi „otkupljeni“ od greha? Itd. Raspravljajući se oodnosu „Trojice“ i o Isusovoj prirodi odmah je došlo do podela:

Eboniti (Isus je samo čovek, rodjen od muškarca i žene; Bog mu je dao moći, ali to ga nije spasilo od raspeća, te zaključuju da suOtac i Sin različiti)

Doketisti (Isusovo ljudsko telo je samo privid; Isus je bioduhovno biće i „samo je izgledao“ kao čovek)

Monarhijanisti (Isus je samo bio čovek, krstio ga je Sveti Duh, aHrist je postao tek na raspeću)

Adopcionisti (Bog nema „sina“, već koristi pogodnog čoveka daga „usvoji“, te je Isus tek od tog momenta postao Hrist; „izvorni“Bog je samo Otac)

Modalisti (Bog se pojavljuje u svetu u različitim oblicima,

„modusima“, te je i Isus Hrist samo „ispoljavanje“ Boga)Subordinacionisti (Sin i Sveti Duh su „nižeg“ stupnja u odnosuna Oca)

Naravno, u početku ovo nije bilo ovoliko izdiferencirano, i razlikesu evoluirale tokom vremena od dva do tri veka. Ono što je ovdeznačajno pomenuti je večna tendencija ljudskom uma i ega da od „gotovog pravi veresiju“ – ljudskim umom i intelektom NEMOGUĆEJE spoznati pravu prirodu onoga što hrišćanstvo opisuje kao Oca,

Sina i Svetoga Duha. Potpuno je sumanuto bilo kakvo „mišljenje“ otome. Umesto da se Isusove reči prihvate više kao jedno „uputstvo“



61

za odnose medju ljudima, teoretičari i mislioci su razvili gomilugluposti koje su u kasnijim vremenima poslužile moćnicima raznihfela da manipulišu ljudima i njihovim odnosom prema duhovnosti.Prvi koji je ovo započeo je Pavle iz Tarsa. Od revnosnog progonitelja

hrišćana i fariseja, i od rimskog gradjanina - bukvalno se preko noćiprometnuo u najzagriženijeg pristalicu Isusovog učenja!? Čudno dačudnije ne može biti! A još kad je navalio sa svojim slobodniminterpretacijama Hristovih reči, što je očito bile usmereno naučvršćivanje forme (crkva i obredi), uz lagano brisanje suštine(direktan odnos sa Bogom svakog čoveka) – dobijamo prve obrisemanipulativnih „svetih“ spisa koji su kasnije ugradjeni u Bibliju. Zato vreme Rimljani su pažljivo pratili razvoj dogadjaja oko hrišćanstva(a nije iskl jučeno da su u njima veoma aktivno i učestvovali), sve toisključivo sa brutalno-racionalnog aspekta i čekajući da vide hoće liim to novo učenje više štetiti ili koristiti.

U prva tri veka hrišćanskih sekti je bilo veoma mnogo. Nonajznačajnije grupacije, ili kako ih zovu „škole“, bile su:Severnoafrička škola, Aleksandrijska škola, Palestinska škola i Antiohijska škola.

Osnivač Severnoafričke škole je bio Tertulijan. Smatrao jefilozofiju opasnom, u Hristu je video dvostruku (i ljudsku i Božansku)prirodu, smatrao je priču o Marijinom devičanstvu glupošću, a imnogo je bulaznio o ljudskom grehu. Po njemu će prvo uskrsnutipravednici, a ostali tek na „konačnom sudu“. Smatrao je da je uljudsku narav usadjeno zlo zbog „prvobitnog greha“, te da ječovečanstvo „otkupljeno“ Hristovom žrtvom.

Predstavnici Aleksandrijske škole zastupali su alegoriju,

kontemplaciju, mistiku i filozofiju. Možda im je i najznačajnijipredstavnik bio Origen. Zastupao je stanovište o preegzistenicijiduše, o nekoj vrsti šanse za sve stvorene duše da se na kraju nadjupored Boga (uključujući tu i demone), te da Bog omogućavamanifestaciju univerzuma sve dok i poslednja duša ne vrati Bogu.Ovo je donekle slično istočnom učenju o reinkarnaciji. Njegove ideje „razradio“ je Arije krajem III i početkom IV veka tvrdeći da su Isus iBog posebne osobe, te da Sin nije oduvek postojao, jer ga je tek

Otac stvorio.Antiohijska škola zatupala je racionalizam, dijalektiku i realizam.



62

Svete spise je tumačila istorijski(direktno) i gramatički, pažljivovodeći računa da se smisao reči ne tumači alegorijski. Značajnipredstavnici su Diodor iz Tarsa, Evstahije Antiohijski, Jovan Zlatoustii drugi.

Palestinska škola je, kratko rečeno, zastupala kompromisnostanovište izmedju Aleksandrijske i Antiohijske škole. Osnivač je bioizvesni Pamfil.

Dakle...Da li ste vi, dragi čitaoci, svesni do koje mere sežu ljudske

budalaštine?Od dobronamernih i najlepših saveta Mojsija i Isusa narodu: ne

ubijajte, ne lažite, ne kradite, ne svedočite lažno itd., došlo se dostrahovitih rasprava oko gornjih teorijskih postavki, za koje možemootvoreno reći: SVE SU POGREŠNE i SVE SU TAČNE! Pogrešne su usmislu da ne mogu obuhvatiti prirodu ni Sina, ni Duha Svetoga, niOca, a tačne su u smislu da pod odredjenim uslovima Bog možeustanoviti stanje stvari po bilo kakvom osnovu – pa i po gorenavedenim, šta god mi o tome „mislili“. Stoga je POTPUNOBESMISLENO bilo kakvo svrstavanje uz „ove“ ili „one“, ali to nijesprečilo cara u Rimu, Konstantina, da našu poslovičnu ljudskuglupost iskoristi da zavede red u svome carstvu, uvodeći kao vodećureligiju hrišćanstvo, koje je već u njegovo vreme bilo samo daleki,daleki odsjaj Hristovih reči.

Već na Prvom vaseljenskom saboru 325.godine u Nikeji,redigovano je mnoštvo hrišćanskih spisa, gomila njih je odbačena,Arijevo učenje je odbačeno, a ustanovljeni su velika središtahrišćanstva: Rim, Antiohija, Aleksandrija i Jerusalim. Formulisan je

„Simvol vere“, kodeks koji je „objašnjavao i razrešavao“ ona, goreopisana, teorijska pitanja. Biblija dobija približno današnji oblik.Na Drugom vaseljenskom saboru 381.godine u Carigradu „Simvol

vere“ je dopunjen sa odrednicama o Svetom Duhu, a uspostavlja se ihijerarhija medju centrima hrišćanstva: Rim, Carigrad, Aleksandrija,Antiohija i na kraju Jerusalim.

U Efesu je 431.godine na Trećem vaseljenskom saboru osudjenoNestorijevo učenje o dve prirode u Isusu Hristu (Božanske i ljudske)

koje po mišljenju ovog carigradskog patrijarha ostaju „nesjedinjene“,šta god mu to značilo. Carigradu je potvrdjeno prvo mesto - ali iza



63

Rima, utvrdjuje se sistem „Pentarhije“ (redosled pet hrišćanskihpatrijaršija) i autokefalnost Kipra.

U Halkidonu, na Četvrtom vaseljenskom saboru 451.godine,osudjen je monofizitizam, „kreacija“ uglednog carigradskog

arhimandrita Evtihija koji tvrdi da Isus Hrist ima „samo“ Božanskuprirodu, te da je ona „potpuno prisvojila“ Isusovu ljudsku prirodu.Utvrdjuje se da su Rim i Carigrad kao središta hrišćanstvaizjedančeni, ali Rim je bio „malo jednakiji“ od Carigrada!?

Na Petom vaseljenskom saboru u Carigradu 553.godine osudjenisu „Tri poglavlja“ (dela Teodora Mopsuestijskog, Teodorite Cirskog iIbasa od Edese) i origenisti. Tu je nastao i spor Justinijana I i papeVigilija oko ona „Tri poglavlja“, te je tek 554. Papa Vigilije prihvatioJustinijanov stav (da se pomenuta dela imaju odbaciti). Ovih godinabilo je i primetno opadanje papskog uticaja na Istoku.

U Carigradu je održan i Šesti vaseljenski sabor od novembra 680do septembra 681. godine. Tada je osudjena monotelitska jeresSergija Carigradskog i pape Honorija: Isus ima dve prirode, a posleOvaploćenja ima samo jednu volju (monotelitstvo) i samo jednodelanje (monoenergizam).

Kao što vidimo iz navedenog, od neke duhovnosti na ovim „vaseljenskim saborima“ nije bilo mnogo toga, već bi se sve ovomoglo pre nazvati „mlaćenjem prazne slame“ hrišćanske crkve, kojojsu bile bitnija semantika i tvrdoglave teorijske teze, i naravnoprvenstveno politika, a uvodjenje onoga „ne ubij, ne kradi i ne laži“ usvakodnevni život svih slojeva društva – to je bilo najmanje važno!

Pa zamislite samo oko čega je nastupio raskol Crkve – oko nečegašto su zvali „filoque“, a u stvari označava „dodatak“. Čega dodatak?

Pa kod pitanja „Odakle Duh Sveti potiče?“ odgovor je bio na Istoku –od „...Gospoda životvornog, koji od Oca ishodi “, a na Zapadu – od „...Gospoda životvornog, koji od Oca i Sina ishodi “. Dakle1054.godine nastupio je raskol i sve one strašne posledice počovečanstvo, zbog dodatka(filoque) „i Sina“ u „Simvol vere“ koji susproveli u Rimu. Ovo je i najveći dokaz kuda čovečanstvo može daodvede luciferska priroda ljudskog uma – i kod jednih i kod drugih!Istovremeno, ovo je u stvari dokaz da je odmah po Isusovoj smrti

duhovnost bila lagano zamenjivana politikom, te da je ludilokulminiralo 1054.godine cepanjem na Katoličku i Pravoslavnu crkvu!



64

Manipulativan karakter crkvene organizacije, koji je evoluiraotokom vremena u monstruozne kategorije, dovešće do, na primer,sledeće izjave modernijih katoličkih mislilaca:

“...Bez objektivne stvarnosti istine, nema ni objektivnog prava na

slobodu. Budući da je sloboda utemeljena na istini, Crkva nas uči,kako to od Boga dato pravo na slobodu ne znači i dopuštenje da se prione uz zabludu...”

Budući da verske vodje na celom svetu insistiraju da je upravonjihova religija baš ta “objektivna stvarnost istine” (i to ponajvišehrišćani i muslimani), ne treba se onda čuditi što i onaj drugi deoovog citata, koji ljudima osporava objektivno pravo na slobodu,odlično ide uz pojave kao što su osvajanja, verski ratovi iproganjanja ljudi različite vere. Vidimo da i dan-danas ovakvimrezonovanjem katolička misao opravdava svoje krvave Krstaškeratove i svoje mnogobrojne zločine.

Naravno, ova naša kritika se NE ODNOSI na katoličke vernike, čakni na ceo vrh katoličke crkve, već na neke visoke katoličkesveštenike u Vatikanu, a posebno na Jezuite, koji su (identičnomasonima) u stanju da opravdaju i najgnusnije zločine protivčovečnosti, poput onih u Nezavisnoj državi Hrvatskoj u Drugomsvetskom ratu, koji su učinjeni protiv srpskog naroda.

“Posipanje pepelom” posle ovakvih promišljanja katoličkih “pametnih glava” ne pomaže mnogo. Tako je na Drugomvatikanskom saboru 1962.godine rečeno po pitanju odnosa sadrugim religijama:

“...Katolička crkva ne odbacuje ništa što u tim religi jama imaistinito i sveto. Sa iskrenim poštovanjem posmatra te načine

delovanja i življenja, zapovesti i doktrine, koji, premda seumnogome razlikuju od onoga što ona sama smatra i predlaže, ipakčesto odražavaju zrak one Istine koja prosvetljuje sve ljude...”

Dobro jutro! Posle više od 17-18 vekova! Da niste malo zakasnili?Ipak, i pored ovih razumnih i ljudskih tonova, ova katolička

“sorta” nastavlja u tonu, da se ta dobrota i istina koji se mogu naći iu drugim religijama, trebaju upotrebiti kao “priprema zaJevandjelje”!? Ova izjava u odnosu na onu prethodnu, dodje mu kao

kada krava da kofu mleka, pa onim njenim prljavim papcima lepostane u sred te kofe i sve prospe – e, tako ljudi koji nisu hrišćani



65

doživljavaju ovu “mudrost” koja im govori da su sa svojom religijomINFERIORNI u odnosu na Rimokatolicizam.

I ovako je od samog početka, od prvih aktivnosti Hrišćanskecrkve, koja se posle podelila, a malo veći deo njene agresivne

politike nasledila Rimokatolička grana. Tako imamo stav katolika: “...Crkva je sasvim jasna u svom stavu kako se stavljanje Isusa iz

Nazareta na isti nivo sa drugim verskim i moralnim reformatorima,duboko protivi hrišćanskoj veri. Stavljanje Isusa u istu kategoriju sadrugim verskim učiteljima ili “avatarima”, za hrišćane je potpunoneprihvatljivo...”

Šta reći? Baš ovakav rigidan stav katolika (ali bogme ipravoslavaca i nekih drugih), čini da će u crkvi ostati samo oninajradikalniji i oni najgluplji! To je prava nesreća, jer hrišćanstvouistinu počiva na učenjima Isusovim koja behu autentična i istinita.Upravo će crkve odgurati ljude u masoneriju i u ateizam, ali i udruge religije koje nisu tako besperspektivne i koje ne ponavljaju da “samo one znaju istinu i niko drugi”. I tada će izaći na videlo svaprepotentnost i loše namere u tvrdnji katoličkih i nekih pravoslavnihvodja da se “svako nastojanje postizanja duhovnog jedinstva svihnaroda bez Hrista i njegove Crkve, u potpunosti protivi Božijem planu spasenja.” Ili ona teza o radjanju čoveka sa grehom, gde se kaže da su “svi ljudi, pre pokajanja i krštenja, pod punim prokletstvom večne smrti zbog svojih greha.” Čisto ludilo!

Kada se sagledaju sve ove nebulozne crkvene dogme i istupanjacrkvenih glavešina, nije nikakvo čudo što je u XVIII veku došlo dopojave ideja prosvetiteljstva, ali nije ni čudo što su to neki iskoristili iza sasvim loše namere.

Tako 1723.godine Džejms Anderson, veoma značajan engleskimason Velike lože Londona, objavljuje “Konstituciju slobodnih zidara”, delo koje je do danas ostalo jedno od najznačajnijihmasonskih “pisanija”, a tretira se i kao nekakav masonski “ustav”. Unjemu je jasno napisano:

“...Iako su nekada masoni u svim zemljama bili obavezni da pripadaju religiji date zemlje ili nacije, koja god ona bila, danas sesmatra primerenim obavezati ih jedino na religiju oko koje se svi

slažu, ostavljajući svoje lično mišljenje po strani ...”Upitajmo se oko čega bi se svi ljudi na svetu manje-više mogli



66

složiti?Ako pogledamo danas dominantnu kategoriju oko koje postoji

prilično slaganja na globalnom nivou – to je PRIVATNA SVOJINA! To je KAPITALIZAM u svojim raznim varijantama. To je princip POHLEPE

– MOJE i TVOJE (ali bolje da je “moje”) - princip PODVOJENOSTI,princip EGOIZMA, princip “Hoću još - iako imam dovoljno!” Od ovihpostulata nastala je “religija” modernog čovečanstva,KONGLOMERAT stotina varijanti verovanja i neverovanja u kojimavrhovno božanstvo sabira u sebi osobine – BOGATSTVO,MATERIJALIZAM i ZADOVOLJENJE ŽELJA PO SVAKU CENU!

Upravo ovo pokriva masonski Veliki Arhitekta Svemira, jer vidimoda mu se ljudi danas masovno klanjaju kroz temeljno istrajavanje naideologiji američkih “ljudskih prava”, na zakonima “slobodnog”tržišta i na kvazidemokratskim načelima, koja sa pravomdemokratijom nemaju ništa! Ljudi se klanjaju svojim “gospodarima”koji su im oduzeli skoro sve slobode, a dali su im jedan “virtuelni”svet tehnologije, društvenih mreža, satanskih medija, zavisnosti odbanaka i “zaposlenja” – svega onoga što čoveka odvaja od njegovesuštine: Slobode, Pravde, Istine, Lepote i Ljubavi, oličenih u sržiljudske duše!

A da ovo nije prazna priča o masonskim težnjama i njihovommoralu, pokazuje i navod iz jednog starog masonskog priručnika iz1901.godine:

“...Morate sakriti svaki zločin svoje braće masona... te ako vas pozovu za svedoka protiv brata masona, uvek ga morate štititi...Istina, to je krivokletstvo, no na taj ćete način izvršiti svojeobaveze...”

Za ovakav današnji svet, skrojen po novomasonskomestablišmentu, NISU SE ZALAGALI: ni stara “radna” masonerija, niistinski prosvetitelji XVIII veka, ni većina naših čukundedova ipradedova na Balkanu koji su u XIX i početkom XX veka ulazili umasoneriju, naivno verujući da time čine nešto dobro! Naprotiv: svioni želeli su jedan BOLJI i SLOBODNIJI SVET, bez ratova, zločina,kriminala, manipulacija. Želeli su ono što je u samim počecimamoderne masonerije i propagirano, i čak u početku i pomalo

SPROVODJENO u PRAKSI. To isto danas BEZOČNO i LICEMERNOpropagiraju vrh američke masonerije i Velike masonska loža



67

Londona, iako to VIŠE OD DVA VEKA NE SPROVODE U PRAKSI!Zato potpuno bezobrazno zvuče reči današnjeg velikog majstora

Vujačića, potrčka anglosaksonske masonerije, kada kaže: “... Ako pogledate prošlost Srba, videćete da su masoni ljudi čija

se imena čitaju kao “ko je ko u našoj istoriji”. Masoni su radili naopismenjavanju i prosvetiteljstvu, jednom rečju na stvaranjumoderne srpske države. Naše novčanice nose likove velikih masona,a imena naših ulica su deo naše masonske prošlosti. Mi se danastrudimo da tu tradiciju nastavimo. Pomažemo ugroženima u poplavama, zajedno sa našom braćom iz sveta...”

Ako vam kažemo da je upravo Vujačić najzaslužniji za to što suSrbiju posećivali Tomas Džekson iz SAD-a (Generalni sekretarSvetske organizacije masonskih velikih loža) i zastupnik vojvode odKenta iz Engleske, inače rodjak kneginje Jelisavete Karadjordjević - jasno je da on potpuno zastupa interese ljudi na Zapadu kojima suuzori Albert Pajk (mason i satanista) i njemu slični. A i JelisavetaKaradjordjević - “mustra”. Masoni su je odlikovali visokimmasonskim odlikovanjem za “humanitarni” rad. I nije ona jedinaznačajna ličnost u Srbiji koju su masoni (ili organizacije bliskemasonskim) zavrbovali.

Evo skoro čitave garniture “vodja”, tajkuna, članova masonskih ikomasonskih organizacija, i njihovih poslušnika. Naravno da nisu sviovde pobrojani istinski članovi masonskih organizacija, ali svi oni,svesno ili nesvesno, rado ili nerado, teže ili lakše – RADE (ili suradili) PROTIV INTERESA NARODA U SRBIJI i protiv interesa čovekauopšte! Nije važno da li su u posrednom ili neposrednom odnosu samasonerijom, da li su svesni štete koju prave – važno je da svojim

aktivnostima i obrascima ponašanja zavode ljude na put koji vodi upropast. Takodje, ovde su navedena i imena onih koji zastupajuklerofašističke ili srodne ideje, a u suštini, u odnosu na prethodnugrupu, nude samo drugačiji put u propast, obojen otvorenommržnjom i nasiljem.

Abid Podbićani n , islamski fundamentalista A c a L u k a s , estradni pevač i narkomanski “balvan” Aca Stanimirović, član grupe “Amadeus bend”



68

Adis Berberović , pravnik Admir Smajović , aktivista NVO „Gradjanske inicijative“A d n a n G u r g aš , političar iz Sandžaka Ah m e d i n D i n o Šk r i j e l j , generalni sekretar Bošnjačkog macionalnog veća

Aleksa Jokić , SNS kadar Aleksandar Antić , bivši ministar rudarstva i energetike Aleksandar Badžić , primer mlade propaliceA l e k s a n d a r B a u c a l , profesor na Filozofskom fakultetu u BeograduA l e k s a n d a r B e lić , bivši funkcioner u Ministarstvu prosvete Aleksandar Bogdanović , aktivista u NVO Aleksandar Bratković , aktivista u NVO Aleksandar Čotrić , književnik iz BeogradaA l ek s a n d a r Cr k v e n j a k o v , bivši direktor RTS-a i agent Trilateralne komisije

A l e k s a n d a r C v e t k ović , kadar SPO-a Aleksandar Dj. Manojlović , „srbista“ Aleksandar Djordjević , funkcioner u BIAA l ek s a n d a r D j u r d j e v , kadar „Treće Srbije“ Aleksandar Djurdjević , policijski inspektor u Valjevu Aleksandar Dujić , funkcioner u JAZAS-u Aleksandar Durkulić , “izvršitelj” iz Novog Sada Aleksandar Džaković , sudija Aleksandar Gajić , funkcioner u EPS-u

Aleksandar Grbović , upravnik KPZ-a u Nišu Aleksandar Jablanović , pravnik iz Leposavića A l ek s a n d a r Jo v a n o v i ć , potpredsednik LSV-aA l e k s a n d a r J o v i č i ć , ekonomista iz BeogradaA l ek s a n d a r Ju g o v i ć , profesor srpskog jezika iz Č ač ka Aleksandar Karadjordjević „junior“ , prestolonaslednikov sinA l ek s a n d a r K a r a d j o r d j e v i ć , prestolonaslednik srpski Aleksandar Kokić , ekonomista i agent Trilateralne komisije Aleksandar Kravić , predsednik statutarne komisije LSV-a

Aleksandar Krdžić , “izvršitelj” iz Čačka Aleksandar Krtinić , ekonomista i agent Trilateralne komisije Aleksandar Maćašev , umetnik i LGBT simpatizer Aleksandar Mandić , režiser Aleksandar Marković , ekonomista iz Beograda Aleksandar Martinović , pravnik iz Rume Aleksandar Mikić , hirurg u Kliničkom centru u Beogradu Aleksandar Miloradović , bivši funkcioner u Agenciji SIEPA Aleksandar Milovančev Bata , lekar i visoki funkcioner “Treće Srbije”

Aleksandar Mitrović , sin Željka Mitrovića i mlada propalica Aleksandar Nikačević , “biznismen” blizak SPS-u



69

Aleksandar Nikitović , bivši član kabineta Vojislava Koštunice Aleksandar Nikolić , državni službenik u MUP-u Srbije Aleksandar Novaković , ideolog liberalizma Aleksandar Novković , policijski funkcioner

Aleksandar Obradović , direktor EPS-a Aleksandar Obrenović , direktor firme „SEE Beograd“ koja se bavi iistraživanjem rude nikla Aleksandar Pajović , lekar iz Lučana Aleksandar Pavlović , “izvršitelj” iz Kraljeva Aleksandar Peranović , lekar iz Šapca Aleksandar Petrović , medicinski stručnjak, istraživač i agent TrilateralnekomisijeA l e k s a n d a r P o ž g a j , funkcioner u Luci Novi Sad iz SPS-a

Aleksandar Radojević , lekar iz Čačka Aleksandar Radonjić , kadar DS-a Aleksandar Ražnatović , jedan od osnivača NVO „Centar za demokratiju“ Aleksandar Ristović , “izvršitelj” iz Beograda Aleksandar Rodić , direktor „Kurira“ Aleksandar Šapić Aca , sportista i političar iz DS-a Aleksandar Senić , “narodni” poslanik iz SDS-a Aleksandar Simić , kompozitor i agent Trilateralne komisije Aleksandar Simonović , „biznismen“

Aleksandar Stanković , “menadžer” Aleksandar Stefanović , direktor GAK u Beogradu Aleksandar Stevanović , bivši „savetnik“ bivšeg ministra privrede Aleksandar Stojanović , lekar Aleksandar Teodosić , sudija iz Niša Aleksandar Tijanić , pokojni direktor RTS-a Aleksandar Todorović , “izvršitelj” iz Kragujevca Aleksandar Tomić , “savetnik” ministra privrede Sertića Aleksandar Tomić , policijski inspektor u Valjevu

Aleksandar Topić , dizajner i LGBT simpatizerA l ek s a n d a r T r e b o v a c , “izvršitelj” iz SmederevaA l e k s a n d a r T r ešn j e v , sudija Aleksandar Trifunović , funkcioner u EPS-u Aleksandar Vasiljević , “biznismen” Aleksandar Vavić , kriminalac Aleksandar Veljković , primer “promašenog” oca ćerke sponzoruše A l e k s a n d a r Vićentić , direktor “Ikarbusa” Aleksandar Vidojević , NATO lobista

Aleksandar Vlahović , bivši ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlajković , funkcioner pri vladi Srbije



70

Aleksandar Vučić , srpski premijer Aleksandar Vučković , stranački „preletač“ i „biznismen“ Aleksandar Vuksanović , bivši čelnik RFZO A l e k s a n d a r V u l i n , političar

Aleksandar Vulović , “izvršitelj” iz Beograda Aleksandar Vulović , direktor Državne lutrije Srbije Aleksandra Protić , gradski funkcioner u KraljevuA l e k s e j T a r a s a j e v , GMO lobista Aljoša Vučković , glumac Amfilohije Radović , mitropolit crnogorsko-primorski SPC Andjelko Trpković , kadar SPO-a Andrej Bojić , šef kabineta bivše ministarke poljoprivrede SnežaneBogosavljević Bošković

Andrej Ćilerdžić , episkop SPC za Austriju, Švajcarsku, Italiju i MaltuA n d r e j Fa j g e l j , manipulant i jedan od osnivača “Treće Srbije” A n d r e j G r u d e n , „spoljni“ konsultant NBS i agent Trilateralne komisije Andrej Milivojević , aktivista „Otpora“ Andrej Popović , jedan od osnivača NVO „Centar za demokratiju“ Andrej Stanimirović , ideolog liberalizma Andrej Vučić , „biznismen“ i brat Aleksandra Vučića Andreja Mladenović , bivši kadar DSS-a Andreja Vražalić , ideolog liberalizma

Andrija Andjelković , “izvršitelj” iz Niša Andrija Božović , NATO lobista Andrija Čogurić , ekstremističko-kriminalni elementA n d r i j a Ga m s , pokojni profesor na Pravnom fakultetu Andrija Gerić , odbojkaš Antonije Davidović , monah SPC Antun Kaić , „biznismen“ iz LSV-aA r p a d Fr e m o n d , “narodni” poslanik iz SVM-a Artemije Radosavljević , izopšteni vladika SPC

Atanasije Jeftić , vladika SPCBaćko Tomić , političar iz DSS-a u ZrenjaninuB a l in t P a st o r , “narodni” poslanik iz SVM-aBalša Božović , „narodni“ poslanik iz DS-aBane Bojović Sanšajn , estradni umetnikBata Djurović , funkcioner UBPOK-aB e l a K u r i n a , funkcioner u Romskoj demokratskoj stranciBerisav Vekić , funkcioner u Ministarstvu zdravlja i saradnik farmaceutskemafije

Blagoje Bradić , “narodni” poslanik iz pokreta “Zajedno za Srbiju”Blagoje Ničić , savetnik za poslove bezbednosti i NATO lobista



71

B l a g o j e Sp a s k o v s k i , direktor RTB BorBoban Birmančević , ekonomista iz ŠapcaBoban Djurović , predsednik opštine Vrnjačka Banja Boban Gajić , klerofašistički simpatizer

Boban Glavonjić , advokatBo ban Karović , novinarBoban Stojanović , LGBT aktivistaB o g d a n Cvejić , predsednik opštine Beočin, kadar DS-aBogdan Diklić , glumacBogdan Pušić , visoki službenik u MUP-u SrbijeBogdan Urošević , aktivista u NVOBogdan Živanović , lekar iz Novog SadaBogoljub Karić , biznismen

Bogoljub Pješčić , masonski majstorB o g o l j u b Šijaković , bivši ministar veraBogoljub Živković , policijski funkcionerBojan Bošković , jedan od organizatora “Egzita”Bojan Cvetković , SNS kadar iz NišaBojan Dimitrijević , istoričar Bojan Djurić , “izvršitelj” iz BeogradaBojan Dodić , zastupnik neoliberalizmaB o j a n I s os k i , “izvršitelj” iz Beograda

Bojan Joksimović , NATO lobistaBojan Klačar , aktivista CESID-aBojan Kordić , bankarski posloviBojan Kostić , “izvršitelj” iz BeogradaB o j a n K o s t r eš , “narodni” poslanik iz LSV-a i agent Trilateralne komisijeBojan Matijević , sin Petra Matijevića, “biznismen” – “pljunuti” tataBojan Milić , funkcioner iz BeogradaBojan Pajtić , predsednik Demokratske strankeBojan Pešić , sudija

Bojan Predojević , biznismen i agent Trilateralne komisijeBojan Stojčić , “biznismen” iz LeskovcaBojan Teofilović , funkcioner u lokalnoj vlasti u SmederevuBojan Tovarišić , „izvršitelj“ iz SuboticeBojan Zarić , lekar u Institutu u Sremskoj KameniciBojan Zirić , informatičar iz Subotice Bora Djordjević Čorba , rok- pevač B o r a n K a r a d ž o le , NATO lobistaBoris Barjaktarević , bivši potpredsednik vlade Vojvodine

Boris Begović , ekonomistaB o r i s Br a t i n a , član organizacije “Naši 1389”



72

Boris Dragović , bivši šef kabineta ministra Lazara Krstića Bo r i s G a r a , funkcioner u MUP-uBoris Milićević , LGBT aktivistaBoris Papić , “izvršitelj” iz Beograda

B o r i s S r e b o t n j a k , “izvršitelj” iz BeogradaBo r i s Št r b a c , funkcioner u firmi “Radun inženjering”Boris Tadić , bivši srpski predsednikBoriša Petković , SNS kadar iz Bačke Palanke Borislav Miletić , član udruženj a “Ateisti Srbije”Borislav Miljanović , “ekspert” za komunikacije i agent Trilateralne komisijeBorislav Novaković , političar DS-a iz Novog SadaBorislav Pekić , pokojni pisacBorislav Pelević , lider SSJ

Borislav Ristić , ideolog liberalizmaBorivoje Borović , advokatBorivoje Ristanović , politički “analitičar” Borivoje Stanković , čelnik opštine Ražanj Borko Stamenković , tužilac za visokotehnološki kriminalBorko Stefanović , političar iz DS-aBoško Jakšić , novinar i agent Trilateralne komisijeBoško Mijatović , aktivista NVO CLDSBoško Ničić , političar iz Zaječara

Boško Obradović , lider pokreta “Dveri”Boško Živković , ekonomistaBožidar Djelić , bivši ministar finansijaB o ži d a r L a g a n i n , bivši čelnik agencije SIEPA Božidar Prodanović , član udruženja “Ateisti Srbije”Božin Vlašković , bivši prodekan Pravnog fakulteta u KragujevcuBožo Prelević , advokatBrana Crnčević , pokojni politički konvertit Branimir Aleksandrić , sudski veštak

Branimir Andjelković , sudski veštakBranimir Nikolić Branči , pokojni aktivista “Otpora”Branimir Rančić , lekar iz NišaBranimir Simić , elektroinženjerBranimir Stojanović , aktivista jedne NVOBranislav Aćimov , “izvršitelj” iz Bačke Palanke Branislav Andjelić , NATO lobistaBranislav Anočić , poslovi vojne bezbednosti i NATO lobistaB r a nislav Blažić , hirurg iz BeogradaB r a n i s l a v Bo g a r o šk i , potpredsednik LSV-aB r a n i s l a v B u g a r s k i , funkcioner iz Vojvodine



73

Branislav Čanak , sindikalni vodjaBranislav Čantrić , “izvršitelj” iz BeogradaBranislav Dardić , “izvršitelj” iz VrbasaB r a n i s l a v D i m i t r i j ević , profesor istorije umetnosti

Branislav Djordjević , vojno lice i NATO lobistaBranislav Djurdjević , „biznismen“ blizak SNS-uBranislav Grujić , “biznismen”Branislav Ignjatović , bivši stečajni upravnik “Sartida” Branislav Jelić , direktor E-novinaBranislav Jovanović , bivši čelnik opštine Mladenovac Branislav Katančević , kadar DS-aBranislav Lečić , glumacBranislav Marković , funkcioner u EPS-u

Branislav Nedimović , pravnik i političar B r a n i s la v P e r i n , funkcioner u Institutu u Sremskoj KameniciBranislav Petrović , “izvršitelj” iz BeogradaBranislav Radojčić , “izvršitelj” iz BeogradaBranislav Tiodorović , epidemiolog i saradnik farmaceutske mafijeBranislav Žigić , masonski majstorB r a n k o B u d im i r , EU lobistaBranko Cincarević , sveštenik SPCB r a n k o Djurović , profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu

B r a n k o D r a g aš , ekonomski “ekspert”Branko Ilić , aktivista „Otpora“Branko Jelić , “biznismen”B r a n k o K e cm a n , „biznismen“ sa juga SrbijeBranko Kovačević , funkcioner u EPS-uB r a n k o K r g a , bivši načelnik Generalštaba i NATO lobistaBranko Lazarević , bivši šef kabineta bivšeg premijera Ivice Dačića isaradnik narko-mafijeBranko Milovanović , sudija

Branko Minčevski , “biznismen”Branko Pavlović , bivši funkcioner Agencije za privatizacijuBranko Plavšić , “izvršitelj” iz ZrenjaninaBranko Radivojević , funkcioner Lekarske komore Srbije iz SmederevaB r a n k o R a d u j k o , bivši “šef” TelekomaBranko Radulović , ekonomista i agent Trilateralne komisijeB r a n k o R a d u n , analitičar i istoričar Branko Ružić , bivši “narodni” poslanik iz SPS-aBratimir Vasiljević , ekonomista iz Niša

Bratislav Dikić , pripadnik ŽandarmerijeBratislav Djokić , sudija Ustavnog suda



74

Bratislav Filipović , “izvršitelj” iz IndjijeBratislav Gašić , bivši ministar odbrane Srbije, NATO simpatizer koji radogleda silovatelje u redovima SNS-a (kao što je Tomislav Ž. Nikolić iz Kruševcai slični) i ponosi se svojim “posebnim” stavom prema ženskom rodu

Bratislav Grubačić , funkcioner u SNS-uBratislav Grubačin , funkcioner u Agenciji za kontrolu letenjaB r a t i s la v M a k s im ović , službenik u rudniku “Resavica”Bratislav Milosavljević , sudijaBratislav Petković , bivši ministar kulture i informisanjaBratislav Živković , ultranacionalistaBruno Vekarić , visoki funkcioner u javnom tužilaštvu SrbijeBudimir Plavšić , funkcioner u vladi Srbije i GMO lobistaČaslav Ocić , ekonomista

Ćazim Osmani Feliks , alias Miloš Petrović, narko-dilerČedomir Janjić , gradski funkcioner SNS-a u ZrenjaninuČedomir Jovanović , lider LDP-aČedomir Petrović , sin Miodraga Petrovića Čkalje Čedomir Vukić , član Privredne komore Srbije i ostrašćeni mason Čizik Karolj , funkcioner LSV-aDalibor Lazić , “izvršitelj” iz Pančeva Dalibor Radičević , mašinski inženjer iz AleksincaDamir Dragić , direktor “Informera” i “biznismen”

D am i r Jo k a , funkcioner Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Damir Šabotić , “izvršitelj” iz UžicaDa m i r Ši t e , “izvršitelj” iz SuboticeDamjan Malbašić , aktivista u NVODane Čanković , „biznismen“Daniel Petrović , funkcioner LSV-aDanijel Cvetičanin , bivši član kabineta Vojislava Koštunice D a n i j e l Kulačin , kadar “Treće Srbije” Danijel Nikolić , funkcioner pri vladi SrbijeD a n i j e l Tom a šević , „izvršitelj“ iz Novog SadaD a n i l o B a s t a , aktivista jedne NVODanilo Bobić , kadar DS-aDanilo Golubović , funkcioner u vladi Srbije i GMO lobistaDanilo Ikodinović , bivši vaterpolistaDanilo Nikolić , službenik u Ministarstvu pravdeDanilo Pejović , aktivista NVO „Transparentnost Srbija“Danilo Vučić , primer mlade propalice i sin Aleksandra Vučića Danko Djunić , “biznismen”

Danko Runić , aktivista u NVO i LGBT aktivistaDanko Vladičić Džakar , SNS “potrčko” i kriminalac



75

Darko Aćimović , funkcioner u firmi “DIS”D a r k o B a d j o k D a k s i , kadar SNS-a u ZrenjaninuDarko Bulatović , jedan od mnogobrojnih direktora u EPS-u i SNS kadarDarko Glišić , kadar SNS-a

D a r k o K a r a n , gradski funkcioner u ZrenjaninuDarko Laketić , lekar iz ProkupljaDarko Lazić , pevač Darko Marinković , NATO lobistaDarko Miličić , bivši košarkaš i simpatizer ultradesničara Darko Šarić , narko-dilerDarko Senić , kum Dragana DjilasaDarko Tanasković , profesorD a r k o Trifunović , stručnjak u oblasti bezbednosti

Darko Velimirović , “fan” liberalizmaDarko Vukobratović , ekonomista i „biznismen“David Dimkić , SNS kadar u ZrenjaninuDavid Perović , episkop kruševački SPC David Tošić , profesor na “Megatrend” univerzitetuDavor Nikolić , pobornik liberalizmaDejan Andjelković , policijski funkcioner iz NišaDejan Andrejević , ekonomista iz NišaDejan Babić , “biznismen”

Dejan Backović , kadar SPS-aD e j a n B u g a r s k i , direktor Uprave za veterinuDejan Čapo , predsednik nadzornog odbora LSV-aDejan Carević , bivši šef kabineta ministra pravdeDejan Čelar , funkcioner “Treće Srbije” Dejan Čokić , bivši gradonačelnik Mladenovca i DS kadarDejan Djurdjević , vanredni profesor Pravnog fakulteta i osnivač “notarskemafije”Dejan Djurić , lekar u Institutu u Sremskoj Kamenici

Dejan Drljača , funkcioner u “Dunav osiguranju”Dejan Erić , direktor Instituta ekonomskih naukaDejan Ilić , kolumnista “Peščanika” Dejan Jovanović , policijski funkcioner iz NišaDejan Katašić , član udruženja „Ateisti Srbi je“Dejan Kovačević , dizajner i LGBT simpatizerDejan Krnjajić , funkcioner u vladi SrbijeDejan Lekić , “biznismen”Dejan Ljevnaić , Dinkićev kadar

Dejan Lučić , publicista i prodavac masonske “magle”Dejan Mandić , bivši novosadski funkcioner



76

Dejan Matić , kadar SNS-a u ZemunuDejan Mileković , pokojni bivši savetnik u Ministarstvu energetikeDejan Milenković Bagzi , kriminalacD e j a n M o l n a r , ekonomista

Dejan Nektarijević , bivši “narodni” poslanik iz SNS-aDejan Nektarijević , stomatolog iz Smederevske PalankeDejan Nestorović , čelnik NVO “Sigurna pozicija” Dejan Nikolić , bivši “narodni” poslanik iz DS-aDejan Novaković , idejni tvorac i osnivač instituta G6 i agent TrilateralnekomisijeDejan Oketić , “biznismen”Dejan Panić , “izvršitelj” iz BeogradaDejan Pašić , “izvršitelj” iz Beograda

Dejan Petrović , “biznismen”Dejan Popović , bivši rektor Beogradskog univerzitetaDejan Radenković Deki , policijski funkcionerDejan Radulović , javni beležnikDejan Randjić , bivši aktivista “Otpora”, član LDP -a i LGBT aktivistaDejan Šahović , bivši ambasadorDejan Simeunović Simke , SNS “potrčko” Dejan Sinadinović , pijanistaDejan Škorić , gradski funkcioner u Majdanpeku

Dejan Šoškić , bivši guverner NBSDejan Stanković “Kralj” , TV lakrdijaš i “voditelj”Dejan Stanković , “biznismen”Dejan Subotić , policijski funkcioner iz ValjevaDejan Trifunović , ultranacionalistaDejan Vukelić , urednik časopisa “Alo” Dejan Živadinović , aktivista NVO „Gradjanske inicijative“Dejan Živanović , SNS kadar iz Pančeva Despot Vranić , primer mlade propalice

Dimitrije Milošević , “izvršitelj” iz BeogradaDimitrije Pastuović , “vuk u jagnjećoj koži”, navodni zaštitnik omladine odsekti i produžena ruka klerofašizma u SrbijiDimitrije Paunović , predsednik opštine Nova VarošDjerdj Matković , „diplomata“D j o r d j e A n t e l j , “biznismen”D j o r d j e B a j ec , bivši direktor Kliničkog centra u Beogradu Djordje Čabarkapa , bivši “narodni” poslanik iz SPS-aDjordje Dogandžić , “izvršitelj” iz Užica

Djordje Jakovljević „Slinavi“ , narko-diler iz LazarevcaDjordje Milićević , bivši “narodni” poslanik iz SPS-a



77

Djordje Milojčević , aktivista u NVOD j o r d j e M i n k o v , ekonomistaDjordje Popović , aktivista u NVODjordje Stojadinović , “izvršitelj” iz Kragujevca

Djordje Stojšić , potpredsednik LSV-aD j o r d j e V išek r u n a , bivši funkcioner SNS-aD j o r d j e Vučinić , bivši načelnik srpske policije i agent Trilateralne komisije Djordje Vukotić , savetnik u Ministarstvu energetike Srbije i agentTrilateralne komisijeDjordje Vuković , aktivista CESID-aDjordje Vuković , funkcioner CESID-a i LGBT aktivistaD j o r d j e Zečević , pokojni biznismenDjordjije Nicović , “biznismen”

Djura Obradović , “biznismen”Djura Vlaškalić , ekonomista i agent Trilateralne komisijeDjuro Djurović , direktor Beogradske poslovne školeDmitar Djurović , direktor „Koridora Srbije“Dobrica Ćosić , pokojni pisacDobrivoje Borović , advokatDobrivoje Petrović , funkcioner i kolega Saše Radulovića Dobrosav Bojović , “biznismen”Dragan Aleksić , inženjer mašinstva iz Osečine

Dragan Amidžić , novosadski „biznismen“Dragan Arizanović , policijski službenik iz LazarevcaDragan Bjelogrlić , glumacDragan Bujošević , direktor RTS-aDragan Čolić , SNS “potrčko” Dragan Ćurčić , “biznismen”Dragan Delić , predsednik Lekarske komore SrbijeDragan Dikić , pripadnik ŽandarmerijeD r a g a n D j i la s , bivši gradonačelnik Beograda D r a gan Djurić , “biznismen” i političar Dragan Djuričin , profesor na Ekonomskom fakultetuD r a g a n D o m a ze t , političar Dragan Dragović , “izvršitelj” iz Novog SadaDragan Glamočić , bivši ministar poljoprivrede i GMO lobistaDragan Grujović , sudija iz Čačka D r a g a n Ilić , direktor Instituta za javno zdravlje “Batut” i saradnikfarmaceutske mafijeDragan J. Vučićević , vlasnik i urednik “Informera” i SNS “potrčko”

Dragan Jočić , bivši ministar unutrašnjih poslova SrbijeDragan Jocić , sudija



78

Dragan Jovanović , mašinski inženjer iz TopoleD r a g a n Ka r l e uša , policijski funkcionerD r a g a n K a t u c a , funkcioner SNS-a iz Pančeva Dragan Kojadinović , kadar SPO-a

Dragan Kopčalić , “biznismen”Dragan Kostjerčević , “biznismen”Dragan Kujundžić , policijski funkcionerDragan Lakićević , pesnik, pripovedač, romansijer... Dragan Lončar , LGBT aktivistaDragan Malešević Tapi , pokojni slikar i ostrašćeni mason Dragan Manić , bahati SNS “balvan” iz Azanje (opština SmederevskaPalanka)Dragan Maričić , “izvršitelj” iz Indjije

Dragan Marković Markon i , bivši funkcioner MUP-a i NATO lobistaDragan Marković Palma , lider “Jedinstvene Srbije”, živ dokaz da za dobradela nije nužno biti dobro obrazovan; nažalost, podržao je zakon o obaveznojvakcinaciji, što ga “kvalifikuje” za ovaj spisakDragan Maršićan i n , bivši ministar iz redova DSS-aDragan Martinović , slikarDragan Milić , profesor Medicinskog fakulteta iz NišaDragan Milivojčević , direktor firme “Dragan Marković” iz Obrenovca Dragan Milošević , lekar iz Šapca

Dragan Milovanović , bivši ministarD r a g a n Mitrović , psihijatar u Institutu u Sremskoj KameniciDragan Nikolić , advokat iz VranjaDragan Nikolić , pokojni glumacD r a g a n P a j o v i ć , publicista iz „Srpskog kulturnog kluba“Dragan Paunović , defektolog iz Velikog GradištaDragan Pejčić , ekonomistaD r a g a n Petrović , “izvršitelj” iz LjubovijeD r a g a n P o lo v i n a , advokat iz Beograda

Dragan Popović , bivši predsednik opštine MajdanpekD r a g a n R ad u l a c , pukovnik u penziji i NATO lobistaDragan Rajčić , komunalni policajacDragan Randjelović , NATO lobistaDragan Šćepanović , “biznismen”D r a g a n Šeb r e k , “biznismen”Dragan Slijepčević , sudija Ustavnog sudaD r a g a n Šo r m a z , politički “preletač” Dragan Stevanović , SNS funkcioner

Dragan Stojanović , sudija Ustavnog sudaD r a g a n Šu t a n o v a c , bivši “narodni” poslanik, bivši ministar odbrane Srbije i



79

NATO lobistaDragan Todorović , bivši “narodni” poslanik iz SNS-aDragan Tomić , funkcioner u “Univerzal” banciD r a g a n T r iv a n , “biznismen” i muž Jelene Trivan

Dragan Velikić , srpski književnikD r a g a n V e s e l i n o v , bivši ministar poljoprivredeDragan Vignjević , funkcioner iz SuboticeDragan Višnjić , “biznismen”Dragan Vlaisavljević , funkcioner u EPS-uDragan Vulić , bivši pomoćnik ministra pravde u doba izručenja SlobodanaMiloševića Hagu D r a g a n V u l in , “biznismen” iz RumeD r a g a n Z a g r a j s k i , član udruženja “Ateisti Srbije”

Dragan Zarić , funkcioner iz IvanjiceD r a g a n u p a n j e v a c , bivši ambasadorDragiša Blagojević , arhitektaDragiša Jovanović , komunalni inspektor u opštini RažanjDragiša Marinković , “biznismen”Dragiša Simić , policijski funkcionerDragiša Todorović , funkcioner u opštini RažanjDragiša Vasiljević , kadar “Treće Srbije” Drago Djordjević , “biznismen”

Dragoljub Andjelković Dragi , “politički analitičar” Dragoljub Marković , bivši generalni direktor EPS-aDragoljub Mićunović , političar iz DS-a i NATO lobistaDragoljub Perišić , funkcioner u “Univerzal” banciDragoljub Peurača , funkcioner BIA-eDragoljub Popović , pravnikDragoljub Rajić , funkcioner u Uniji poslodavaca SrbijeDragoljub Simonović , bivši direktor “Železnica Srbije”Dragoljub Vučićević , “biznismen”

Dragoljub Žarković , novinarDragoljub Zbiljić , “biznismen”Dragoljub Zindović , ekonomista iz PrijepoljaDragomir Andjelković , politički analitičar Dragomir Karić , “biznismen” i brat Bogol juba Karića Dragomir Marković , kadar DS-aDragomir Milojević , sudijaD r a g o r H i b e r , pravnikDragorad Tanasić , novinar

Dragoslav Božović Zeka , sportista i “biznismen” iz DS-aD r a g o s la v K o s m a j a c , narko-diler



80

Dragoslav Petrović , profesorDragoslav Rančić , funkcioner u “Dunav osiguranju”D r a g o s l a v Šum a r a c , kada DS-aDragoslav Vučurević , funkcioner u firmi “Univerexport”

Dragutin Radosavljević , bivši direktor Poreske uprave SrbijeD r a g u t i n Z a g o r a c , “templar” ili masonski “privezak”Draško Bogdanović , umetnik i LGBT simpatizerDraško Marković , SNS “potrčko” Dražen Jarić , ekonomista iz Bačke Palanke Dušan Adamović , funkcioner SNS-aDušan Bajatović , bivši “narodni” poslanik iz SPS-aDušan Bataković , istoričar i NATO lobista Du šan Bo r o v i c a , “biznismen”

D uša n Djermanović , “biznismen” iz LSV-aDušan Djordjević , NATO lobistaDušan Dželebdžić , pravnikDušan Elezović , političar Dušan Gostović , lekar iz NišaDu šan Jak o v l j e v , predsednik političkog saveta LSV -aDušan Janković , veterinar iz IrigaDušan Jovanović , bankarski posloviDušan Jovanović , mlada propalica iz Beograda

Dušan Kovačević , direktor Egzit festivalaDušan Kovačević , pisacD uša n L j u št in a , funkcioner pri upravi grada BeogradaDušan Maliković , član udruženja “Ateisti Srbije” Dušan Maljković , LGBT aktivistaDušan Marčićev , pravnikDušan Mihajlović , bivši ministar unutrašnjih poslova SrbijeDušan Milisavljević , bivši “narodni” poslanik iz DS-aDušan Momić , NATO lobista

Dušan Petrović , “narodni” poslanik iz pokreta “Zajedno za Srbiju”Dušan Poznanović , aktivista NVO “Transparentnost Srbija”Du šan Rn j ak , profesorDušan Spasojević , kriminalacDu šan S t u p a r , “menadžer” iz BeogradaDušan Tipsarević , aktivista u NVODušan Trajković , profesor muzikeDušan Vasiljević , elektroinženjer i agent Trilateralne komisijeDušan Velimirović , hirurg u Kliničkom centru u Beogradu

Dušan Vlašić , kriminalac iz IndjijeDušan Vojnović , sudija



81

Dušan Vujović , aktuelni ministar finansijaDušan Zabunović , biznismenDušan Živković , funkcioner u EPS-uDuško Kaludjerović Kaludjer , član organizacije “Nacionalna partija”

Duško Milenković , sudija u Apelacionom suduDuško Nedinić , advokat iz Petrovca na MlaviDuško Novaković , kadar “Treće Srbije” Duško Perović , “biznismen”Du šk o Su va j a c , “stručnjak” za poslove bezbednosti D že j R am a d a n o v s k i , estradni pevač i loš uzor za bilo koga Dževid Sadović , aktivista NVO “Gradjanske inicijative”Ekrem Jevrić , pokojni učesnik rijaliti programa sa naopakim moralnimnormama

Enis Imamović , bivši “narodni” poslanik iz SandžakaEsad Džudžević , muslimanski političar i prikriveni radikalni islamista Filaret Mićević , razrešeni vladika mileševskiFilip Brković , politikolog i agent Trilateralne komisijeF i l i p Cep t e r , “biznismen”Filip Gajić , neonacista iz organizacije “Srbska akcija”Filip Karadjordjević , sin prestolonaslednika AleksandraFilip Pavlović , LGBT aktivistaFilip Stanković , “izvršitelj” iz Pančeva

Franc Kostić , primer mlade propalice iz Zaječara Gašo Knežević , pokojni ministar prosveteGile Vukašinović , advokatGojko Mišković , NATO lobistaG o j k o Ranitović , neonacistaGoran Antić , SNS kadar iz Bačke Palanke Goran Arsenović , “izvršitelj” iz Novog SadaGoran Arsić , kadar DS-aGo r a n B i o r a c , funkcioner u MUP-u

Goran Bjelogrlić , producent i brat Dragana Bjelogrlića Goran Bogdanović , “narodni” poslanik iz NDS-aGoran Bojanić , kriminalacGoran Bošković , “biznismen” i rodjeni brat Danice Drašković Go r a n B r s t i n a , “izvršitelj” iz Stare PazoveGoran Ćirić , bivši „narodni“ poslanik iz DS-aGo r a n Č o l a k o v i ć , direktor Gradskog zavoda za hitnu pomoć u BeograduGoran Cvetanović , gradonačelnik Leskovca Goran Davidović F i r e r , neonacista i vodja organizacije “Nacionalni stroj”

Goran Dželadinović , direktor Opšte bolnice u AleksincuGo r a n H o r v a t , „biznismen“



82

Goran Ilić , sudija Ustavnog sudaGoran Ješić , bivši pokrajinski sekretar za poljoprivreduGoran Jevtović , pukovnik VSGoran Jovičić , funkcioner u civilnoj avijaciji i agent Trilateralne komisije

Goran Karadžić , funkcioner u RTEM-uGoran Kaurić , Političar iz DSS-a u ZrenjaninuGoran Kljajević , bivši predsednik Trgovinskog suda u BeograduGoran Knežević , bivši ministar poljoprivredeGoran Kovačević , ekonomista iz KragujevcaGoran Kvrgić , funkcioner u Ministarstvu prosveteGoran Ljubić , predsednik opštine DoljevacGoran Marković , režiserGoran Miletić , LGBT aktivista

Goran Milojević , aktivista u jednoj NVOGoran Mladenović , ekonomista iz Vladičinog Hana Goran Nikolić , ekonomistaGoran Novaković , „biznismen“Goran Obradović , turizmologGoran Perčević , “biznismen”Goran Pitić , bivši ministar i saradnik bankarskog lobijaGoran Popović , funkcioner u Nacionalnoj organizaciji potrošača Goran Radenković , funkcioner u EPS-u

Goran Radosavljević Guri , bivši komadant žandarmerijeGoran Rašić , službenik u javnom tužilaštvuGoran Savić , “izvršitelj” iz ŠapcaGo r an Šk e r o , “izvršitelj” iz Pančeva Goran Soković , narko-dilerGoran Stevanović , pukovnik Vojske SrbijeGoran Stojanović , NATO lobistaGoran Stojković , funkcioner pri Ministarstvu zdravljaGo r a n Šušlj ik , glumac

Goran Svilanović , političar i agent Trilateralne komisije Goran Takač , sportski funkcionerGoran Todić , “glumac” i adrenalinski zavisnikGo r a n V a r g a , funkcioner “Treće Srbije” Goran Veselinović , “izvršitelj” iz BeogradaGoran Vesić , SNS kadarGoran Višnjić , SNS kadarGoran Vukadinović , ekonomista iz LeskovcaGo r a n V u k a d i n o v i ć , odbornik „Jedinstvene Srbije“ iz BoraG o r a n i v k o v , bivši ministar poljoprivrede i GMO lobistaGoran Živković , član “Bratstva svetog Milutina”



83

Gorčin Stojanović , rediteljGordan Bašić , “biznismen”Gordan Lozanić , “izvršitelj” iz Čačka Gr adimir Dragutinović , pravnik i agent Trilateralne komisije

Gradimir Nalić , bivši savetnik Vojislava KoštuniceGradimir Radovanović , lekar iz KruševcaGrigorije Durić , episkop zahumsko-hercegovački SPC Gv o z d e n G r g u r , advokatHasan Dudić , estradni pevač Hasan Hanić , dekan beogradske Bankarske akademije Igor Anić , član izvršnog odbora “ProCredit” banke Igor Bajić , funkcioner u konzulatu Srbije u Nemačkoj Igor Bečić , “menadžer” iz Vrbasa

Igor Janković , kadar DS-a Igor Jovičić , službenik u Ministarstvu kulture Srbije i agent Trilateralnekomisije Igor Kostić , član pokreta “Otpor” za vreme Slobodana Miloševića i agentTrilateralne komisije Igor Marinković , ultradesničar Igor Mirović , političar iz SNS-a Igor Nikolić , policijski inspektor u Valjevu Igor Oljača , SNS “potrčko”

Igor Pavličić , bivši gradonačelnik Novog Sada I g o r Sa b o , biznismen Igor Vojvodić , LGBT aktivista Ilija Djordjević , NATO lobista Ilija Pilipović , bivši pomoćnik ministra odbrane Srbije I l i j a Še t k a , “budža” iz “Apatinske pivare” Ilija Vujačić , aktivista NVO CLDS Ilija Vuković , profesor na Veterinarskom fakultetu u Beogradu Irinej Bulović , vladika bački iz Srpske pravoslavne crkve

Irinej Gavrilović , aktuelni patrijarh Srpske pravoslavne crkve Istok Pavlović , GMO lobista Ivan Aleksić , NATO lobista Ivan Andrić , NATO lobistaI v a n B a j a z i t , sudija Ivan Bakić , SNS “potrčko” I v a n Ba u e r , univerzitetski profesor iz BeogradaI v a n B en d e r , NATO lobistaI v a n B o g d a n o v , ekstremista iz navijačkih grupa I v a n Bošn j a k , biznismen Ivan Cvejić , član Saveta za štampu



84

Ivan Djordjević , političar I v a n D r a ško c i , pokojni reditelj Ivan Ivanović , stručnjak u oblasti bezbednosti i agent Trilateralne komisije Ivan Ivanović , TV lakrdijaš

Ivan Janković , ideolog liberalizma Ivan Jezdović , “izvršitelj” iz Paraćina Ivan Jovanović , funkcioner “Nove stranke” Ivan Knežević , aktivista u NVO Ivan Kopitović , lekar u Institutu u Sremskoj Kamenici Ivan Kovačević , SPO kadar Ivan M. Ivanović , član organizacije “Naši 1389” I v a n M an , dizajner i LGBT simpatizer Ivan Marković , član udruženja „Ateisti Srbije“

Ivan Marović , aktivista „Otpora“ Ivan Mijačić “Konsiljere” , mafijaš iz DSS-a u Kruševcu Ivan Milošević , član “izvršiteljske” mafije Ivan Mladenović , “izvršitelj” iz Beograda Ivan Mrkić , „starletni diplomata“ Ivan Nikolić , ekonomistaI v a n P ajić , kriminalac iz Lazarevca Ivan Petrović , “izvršitelj” iz Smederevske PalankeI v a n P o sa v e c , bivši funkcioner pri Ministarstvu finansija

I v a n R ad a k , ekonomski novinar Ivan Rakočević , “izvršitelj” iz Prokuplja Ivan Ristić , advokat Ivan Šahović , diplomata Ivan Simič , funkcioner u Poreskoj upravi Srbije Ivan Sočo , direktor “Gradskih pijaca” u Beogradu Ivan Stanković , profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu Ivan Stević , “izvršitelj” iz BeogradaI v a n T as o v a c , aktuelni ministar kulture

Ivan Tešić , lokalni f unkcioner iz Pančeva I v a n To d o r o v , bivši džudista, sada funkcioner u BIA-iI v a n U r o šević , saradnik pri Privrednoj komori BeogradaI v a n Ve j v o d a , USAID aktivista i NATO lobista Ivica Dačić , lider SPS-a Ivica Jevtić , lekar iz Smedereva Ivica Kojić , bivši šef kabineta Mladjana Dinkića Ivica Smolić , bivši direktor “Komercijalne banke” Ivica Tončev , bivši “savetnik” za evrointegracije

Ivo Čolović , aktivista CESID-a Jahja Ferhatović , političar iz Sandžaka



85

Jakša Šćekić , novinar i agent Trilateralne komisije, NATO lobista Janko Lazarević , sudija Janko Veselinović , bivši “narodni” poslanik i bivši kadar DS-aJa r o s l a v S t u p a v s k i , funkcioner u upravi “Carnex”-a

Jeronim Močević , vladika iz Srpske pravoslavne crkve Jezdimir Vučetić , hirurg iz LozniceJo n u z M u s l i u , albanski političar sa juga Srbije Jovan Aksentijević , funkcioner LSV-a Jovan Aleksić , publicista Jovan Ćulibrk , episkop slavonski iz SPCJo v a n D a j a , “radnik” iz Bele Crkve Jovan Davidović , bivši direktor valjevske fabrike “Krušik” Jovan Deretić , manipulator u oblasti istorije i ultranacionalista

Jovan Glamočanin , političar “preletač” Jovan Komšić , „vojvodjanski“ akademik Jovan Kordić , pravnik Jovan Kovačević , agent Trilateralne komisije Jovan Kovačić , “stručnjak“ za medije, konsalting i komunikacije Jo v a n K rivokapić , major u vojsci Srbije Jovan Maksić , policijski službenik iz Novog Sada Jovan Marković , bivši “narodni” poslanik iz DS-a Jovan Miljković , ekonomista

Jovan Milovanović , SNS kadar iz Negotina Jovan Mitrović , rodjak “pinkovitog” Željka Mitrovića Jovan Pajić , navijački ekstremista Jovan Pješčić , “izvršitelj” iz BeogradaJo v a n P u d a r , funkcioner u “MK group” Jovan Ratković , savetnik bivšeg srpskog predsednika Borisa Tadića Jovan Stojkov Mojić , mlada propalica (18) iz Novog Bečeja Jovan Vasiljević , profesor na Medicinskom fakultetu Jovan Vorkapić , funkcioner u Direkciji za imovinu

Jovica Bulatović , policijski funkcioner u Valjevu Jovica Jevtić , inženjer elektrotehnike iz Raške Jovica Panić , funkcioner LSV-a Jovica Stefanović , “biznismen”Jo v i c a T r k u l j a , pravnik Jovo Bakić , sociolog i agent Trilateralne komisijeJo v o D i v j a k , general VS Jovo Drobnjaković , funkcioner BIA Jugoslav Ćosić , novinar

Jugoslav Petković , „biznismen“Ju g o s l a v St a j k o v a c , političar iz Aleksandrovca



86

Komlen Lalović , “pronalazač” i ljubitelj “čipovanja” ljudi Konstantin Vuk Savićević , „biznismen“Kosta Aleksić , “izvršitelj” iz Novog SadaKosta Brdarić , “izvršitelj” iz Beograda

Kosta Čavoški , pravnik i akademikKostadin Radović , “izvršitelj” iz ZrenjaninaKristijan Golubović , kriminalacK r i s t i j a n Ve l e r ešan , policajac iz ZrenjaninaKrstimir Pantić , inženjer iz LazarevcaKrsto Janjušević , “menadžer” iz PribojaK r s t o L ip o v a c , funkcioner u Agenciji za bezbednost saobraćaja L a s l o Ci k o š , političar iz Saveza vojvodjanskih Madjara La s lo Pu šk aš , SNS kadar

L a s l o V a r g a , bivši “narodni” poslanik iz SVM-aLavrentije Trifunović , vladika SPC u penzijiLazar Dugalić Laki , “biznismen” blizak vrhu SNS-aLazar Krstić , bivši ministar finansija SrbijeLazar Mišković , pravnik i politikologLazar Njegić , dizajner i LGBT simpatizerLazar Pavlović , LGBT aktivistaLazar Sekulić , “izvršitelj” iz Bečeja Lazar Šestović , predstavnik Svetske banke

Lazar Stojanović , rediteljL e o n K o e n , filozof i političar Lepomir Bakić , sportski “balvan” i tužan primer za mlade ljudeLepomir Milosavljević , sudija iz JagodineLjubiša Buha Čume , kriminalacL j u b i ša Despotović , „templar“ ili masonski „potrčko“ Ljubiša Diković , generalLjubiša Mitrović , “biznismen”Ljubiša Rakić , akademik, GMO lobista i agent Trilateralne komisije

Ljubiša Stojmirović , univerzitetski profesor iz BeogradaLjubiša Zdravković , policijski funkcioner u NišuLjubisav Orbović , sindikalni vodjaLjubisav Rakić , lekar i mafijašLjubivoje Slavković , bahati pravnik iz NišaLjubomir Aksentijević , savetnik Zorane Mihajlović Ljubomir Djaković , stručnjak u oblasti prodaje i marketinga, i agentTrilateralne komisijeLjubomir Draškić Muci , pokojni srpski režiser

Ljubomir Gerić , bivši direktor EPS-aL j u b o m i r I v a n o v , slikar



87

Ljubomir Manojlović , funkcioner organizacije “Bedem” koja promoviše prikriveni klerofašizamLjubomir Stefanović , direktor Doma zdravlja u KraljevuLjubomir Tadić , pokojni akademik

Ljubomir Vujić , NATO lobistaLjubomir Vujović , “izvršitelj” iz BeogradaLuka Bojović , teški kriminalac i sin Vuka Bojović aLuka Karadžić , brat Radovana Karadžića L u k a K i so , NATO lobistaLuka Mihajlović , biohemičar i saradnik farmaceutske mafije Luka Mijatović , novinarLukas Rasulić , neurohirurg i agent Trilateralne komisijeMališa Djukić , profesor na Bankarskoj akademiji

M a l iša Mladenović , “izvršitelj” iz Smederevske PalankeM a r i j a n P e t k o v s k i , serijski silovatelj iz Smederevske PalankeMarijan Rističević , “poljoprivrednik” iz IndjijeMarin Krešić , jedan od osnivača NVO „Centar za demokratiju“ Mario Maletić , političar iz SNS-aMario Reljanović , pravnikMario Spasić , aktivista u NVOMarko Atlagić , bivši “narodni” poslanik iz SNS-aMarko Atlagić , univerzitetski profesor iz Beograda

Marko Blagojević , funkcioner CESID-a i agent Trilateralne komisijeM a r k o B u l a t , pop-folk pevač M a r k o Čadež , agent Trilateralne komisijeMarko Ćulibrk , funkcioner u „Dunav osiguranju“, SPS kadarMarko Dacić , menadžer u kompaniji “Fox International Channels”M a r k o D j o g o , ideolog liberalizmaMarko Djurić , političar iz SNS-aMarko Djurišić , bivši “narodni” poslanik iz SDS-aMarko Ekmedžić , aktivista udruženja „Ateisti Srbije“

Marko Ilić , umetnik i LGBT simpatizerMarko Jakovljević , kriminalac iz LazarevcaM a r k o J an k o v s k i , saradnik farmaceutske mafijeMarko Kljajević , bivši sudija, sada advokat i veliki skandal-majstorMarko Kostić , član agresivnih navijačkih grupa M a r k o K o t u r , inženjer i agent Trilateralne komisijeMarko Lazarević , savetnik bivšeg ministra Lazara Krstića Marko Marić , pravnikMarko Marinković , funkcioner u Poreskoj upravi

Marko Marjanović , “izvršitelj” iz BeogradaM a r k o M a r k uš , kriminalac iz Novog Sada, sin policijskog funkcionera



88

Marko Maršićević , NATO lobistaMarko Milić , sportski funkcioner i agent Trilateralne komisijeMarko Milićev , beogradska propalicaMa r k o M i l ošev i ć , “biznismen” i sin pokojnog Slobodana Miloševića

Marko Mišković , „biznismen“ i sin Miroslava Miškovića Marko Nicović , “biznismen”Marko Nikolić , “izvršitelj” iz PožarevcaMarko Obradović , saradnik Miroslava Miškovića Marko Palamarević , “izvršitelj” iz BeogradaMarko Paunović , aktivista NVO CLDSMarko Radosavljević , činovnik u vladi Vojvodine Marko Savić , aktivista NVO „Transparentnost Srbija“Marko Savković , aktivista u NVO

Ma r k o Šev o , ekstremista iz navijačkih grupa Ma r k o Ši j a n , mlada propalicaM a r k o Stanojević , ekonomista i sportski stručnjak Marko Teslić , “potrčko” “Treće Srbije” Marko Vukićević , “izvršitelj” iz BeogradaMašan Stanković , ideolog liberalizmaMatija Božović , direktor firme „CMM“ koja se bavi istraživanjem rude niklaMeho Mahmutović , gr adonačelnik Novog Pazara Meho Omerović , politikolog iz Beograda i LGBT simpatizer

Mića Djuričić , plastični hirurg i prevarant Mića Ivković , “izvršitelj” iz KnjaževcaMića Jovanović , bivši rektor univerziteta „Megatrend“ i NATO lobistaMihailo Dragović , pravnik i član „izvršiteljske mafije“ Mihailo Grujić , funkcioner u „Azotari“ Pančevo M i h a i l o K o r u g a , “stečajni upravnik” Mihailo Maksimović , organizator elitne prostitucijeMijat Damjanović , profesor na „Megatrend“-uMiki Djuričić , “zvezda” TV “reality” emisija i tužan primer onog lošeg u

seljačkom mentalitetu Miki Manojlović , glumacM ik lo š Bi r o , psihologMiladin Kovačević , ekonomistaMiladin Suvajdžić “Djura Mutavi” , kriminalacMilan Bačević , bivši ministar rudarstva i energetikeM i l a n B e k o , „biznismen“ i GMO lobistaMilan Božić , matematičar i političar Milan Dimkić , inženjer i agent Trilateralne komisije

Milan Djokić , bivši “narodni” poslanikMilan Djordjević , sindikalni funkcioner u EPS-u iz Lazarevca



89

M i l a n D j u r i ca , “biznismen” iz BeogradaMilan Galić , član organizacije “Bedem” M i l a n G a lo n j a , “izvršitelj” iz naselja Nakovo u opštini KikindaMilan Janković , funkcioner u gradskoj vladi Beograda

Milan Jovičić , “izvršitelj” iz Majura kod ŠapcaM i l a n J o za n o v , “biznismen”Milan Kalinić , glumac i TV voditeljMilan Knežević , univerzitetski profesor iz KragujevcaMilan Komnenić , SPO kadarMilan Kovačević , profesor iz Sremske MitroviceMilan Krajinović , funkcioner na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu iGMO lobistaMilan Krkobabić , visoki funkcioner u Pošti

M i l a n L a j h n e r , masonski, (uh, pardon!) “templarski” majstorMilan Latković , bivši “narodni” poslanik iz SPS-aMilan Lojaničić , “izvršitelj” iz UžicaMilan Marković , bivši ministar iz DS-aMilan Milinović , funkcioner u jednoj valjevskoj TVMilan Milović , NATO lobistaMilan Milutinović Čule , tehnički direktor brane “Rovni” Milan Nastasić , bivši predsednik opštine TitelMilan Novaković , poljoprivredni inženjer iz Novog Sada

Milan Panić , bivši srpski premijerMilan Pantelić , pravnik i LGBT aktivistaM i l a n P a r i v o dić , bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvomMilan Petrović , ideolog liberalizmaMilan Plećaš , član udruženja “Ateisti Srbije” M i la n P o d u n a v a c , jedan od osnivača NVO “Centar za demokratiju” M i l a n Pr o s t r a n , savetnik u Privrednoj komori SrbijeM i l a n Ra d o j e v , aktivista u NVOMilan Rajković , opštinski funkcioner na Voždovcu (Beograd)

Milan Simić , funkcioner Lekarske komore Srbije iz NišaMilan Škulić , profesor na Pravnom fakultetuMilan Stanić , sudija Ustavnog sudaMilan Stevanović , matematičar iz BeogradaMilan Stevović Bane , bivši sudija iz PožegeMilan Šuvaković , pomoćnik ministra prosvete Verbića Milan Tufegdžić , “zaštitnik gradjana” grada KraljevaM i l a n U z e l a c , član “izvršiteljske” mafije Milan Višnjić , dekan Medicinskog fakulteta u NišuM i l a n Vujanić , profesor na Saobraćajnom fakultetu i agent Trilateralnekomisije



90

Milan Vukomanović , jedan od osnivača NVO “Centar za demokratiju” Milan Živanović , funkcioner u Direktoratu za civilno vazduhoplovstvoMilan Živković , NATO lobistaMilanko Šarančić , bivši direktor “Železnica Srbije”

Mile Djordjević , pravnikMile Djorić , vojno lice i NATO lobistaMile Dragić , NATO lobistaMile Simojlović , “izvršitelj” iz BeogradaMile Svetozarević , “biznismen”M i l e Vr a n eš , lekar u Kliničkom centru Srbije u Beogradu Milenko Božović , komadant ŽandarmerijeMilenko Cvijović , sudija Apelacionog sudaMilenko Milić , “izvršitelj” iz Beograda

Milenko Milisavljević , advokatMilenko Stojković , lekarM i l e t a P o s k u r i ca , univerzitetski profesor iz KragujevcaMiletić Mihailović , bivši “narodni” poslanik iz SPS-aMilija Babović , “biznismen”Milija Miletić , veterinarski tehničar iz Svrljiga Milija Vukićević , narko-diler iz LazarevcaMilinko Živković , ekonomista iz BoraMilisav Čogurić , bivši funkcioner u Ministarstvu pravde

M i l i s a v Petronijević , bivši “narodni” poslanik iz SPS-aMilisav Tomić , policijski službenik iz LazarevcaM i l i v o j Bešl i n , funkcioner LSV-aMilivoje Mihailović , funkcioner u vladi SrbijeM i l i v o j e Re l j i n , medjunarodni trgovac oružjem i NATO lobistaM i l iv o j e V r e b a l o v , vojvodjanski političar Miljan Mijačić , funkcioner saobraćajne policije u Beogradu Miljan Petrović , načelnik policije u Kruševcu Miljan Trajković , “izvršitelj” iz NišaM i l j e n k o D e r e t a , pokojni osnivač „Gradjanskih inicijativa“ Miljkan Karličić , advokatMiljko Radisavljević , specijalni tužilac za organizovani kriminalM i l k o Št im a c , politikolog iz redova G17Miloje Janjić , tehički direktor brane “Rovni” Milojko Arsić , profesor na ekonomskom fakultetu u BeograduMilojko Damljanović , “biznismen”M i lo j k o P a n t ić , sportski komentator i simpatizer masonerijeMiloljub Albijanić , matematičar, političar i agent Trilateralne komisije

Milomir Marić , novinar, TV voditelj i spin-majstorMilorad Bijelović , lekar u Institutu u Sremskoj Kamenici



92

Milosav Milojević , “biznismen” iz ArandjelovcaM i l o s av Milojević , bivši “narodni” poslanik iz SNS-aMiloslav Samardžić , “istoričar” Milovan Bojić , bivši ministar zdravlja

Milovan Djinović , “izvršitelj” iz KruševcaM i l o v a n D r e c u n , politikolog iz BeogradaMilovan Glišić , javni beležnikMilovan Glodović , policijski funkcionerMilovan Milošević , NATO lobistaMilovan Mišić , serijski silovatelj i ubica iz sela kod Svrljiga, amnestiranodlukom Tomislava Nikolića 2012.godine - ponovio zločin 2015. (silovao iubio staricu od 82 godine iz Svrljiga)M i l o v an Pe r iši ć , funkcioner iz SPO-a

Milovan Puzović , funkcioner u „Univerzal“ banciMilovan Roganović , “biznismen”Milun Djurić , pravnikMilun Jovanović , gradski funkcioner u KraljevuM i lu n T r iv u n a c , funkcioner pri vladi SrbijeMilutin Djordjević , direktor u preduzeću “Srbijašume”Milutin Folić , arhitekta u gradskoj vladi grada BeogradaMilutin Mrkonjić , bivši “narodni” poslanik iz SPS-aM i lu t i n Sam u i l o v , pokojni masonski majstor

Miodrag Antonijević , funkcioner u MUP-uMiodrag Babić , bivši direktor „Hemofarma“ iz VršcaM i o d r ag D a m j a n o v , kadar DS-aM i o d r a g D i v a c , kadar DS-aMiodrag Djukanović , predsednik Komore notaraMiodrag Dragićević , “izvršitelj” iz KikindeMiodrag Grujović , “izvršitelj” iz NišaM i o d r ag I s ak o v , političar Miodrag Jovović Mićo , kadar DS-aM i o d r a g K a p o r , pukovnik u penziji i NATO lobistaMiodrag Kostić Kole , „biznismen“ i GMO lobistaM i o d r a g L i n t a , profesor istorije iz BeogradaMiodrag Marković , direktor brane “Rovni” kod ValjevaMiodrag Mićović , profesor iz KragujevcaMiodrag Miljković , političar iz G17 Miodrag Nikolić , elektroinženjer iz JagodineMiodrag Plazinić , bivši sudija iz Čačka Miodrag Rakić Miki , pokojni potpredsednik Demokratske stranke

Miodrag Stanić , ginekologMiodrag Starčević , političar iz Ljiga



93

Miodrag Stojković , genetičar i agent Trilateralne komisijeMiodrag Vujović , funkcioner iz KraljevaMiodrag Zarković , član “Fonda strateške kulture”M i o d r a g Z ec , ekonomista

Miodrag Živković , sada crnogorski političar Miomir Nikolić , “biznismen”Mirko Alvirović , voditelj TV emisije “Sat”M i r k o Čikiriz , pravnik iz KragujevcaMirko Cvetković , bivši premijerMirko Ivković , jedan od osnivača NVO „Centar za demokratiju“ Mirko Krlić , novinar iz ZrenjaninaMirko Mandić , NATO lobistaMirko Mrkić , “biznismen”

Mirko Nikolić , lekar i funkcioner u lokalnoj vlasti u Zaječaru Mirko Petrović , funkcioner u “Dunav osiguranju”Mirko Ratković , “izvršitelj” iz ŠapcaM i r k o T išm a , NATO lobistaMiroje Jovanović , funkcioner “Treće Srbije” Miroje Jovanović , potpredsednik stranke “Treća Srbija” Miroljub Cvetić , “biznismen”M i r o l j u b L a b u s , bivši lider stranke G17Miroljub Petrović , “teolog”

Miroljub Radojković , jedan od osnivača NVO „Centar za demokratiju“ Miroljub Simić , bivši dekan Pravnog fakulteta u NišuMiroslav Aleksić , predsednik opštine TrstenikMiroslav Belošević , funkcioner u „Putevima Srbije“Miroslav Bogićević Mikoja , „biznismen“Miroslav Čučković , bahati predsednik opštine ObrenovacMiroslav Gašić , akademikMiroslav Ilić , funkcioner “Treće Srbije” iz Novog Sada M i r o s la v I n j a c , “izvršitelj” iz Čačka M i r o s l a v J . V esković , rektor novosadskog univerziteta i agent TrilateralnekomisijeMiroslav Janković , LGBT aktivistaM i r o s l a v L a z a n s k i , novinar, vojni komentator i živ primer da je čovek „kvarljiva roba“M i r o s la v M a r i n k o v i ć , advokatM i r o s la v M a r k i ć e v i ć , mašinski tehni č ar iz Č ač kaMiroslav Miletić , generalni direktor “Bambija”Miroslav Milićević , NATO lobista

Miroslav Milošević , bivši policijski funkcionerMiroslav Mišković , „biznismen“



94

M i r o s l a v M r n ušt i k , političar i “biznismen” Miroslav Nikolić , “poljoprivrednik” iz Knića Miroslav Parović , funkcioner “Treće Srbije” Miroslav Prokopijević , ideolog liberalizma

Miroslav Rajlić , političar Miroslav Samardžić , publicistaMiroslav Svirčević , ideolog liberalizmaMiroslav Tasić , bivši državni sekretar Ministarstva Kulture Srbij e, ushićenmasonerijomMiroslav Trojanović , “naučni” radnik M i r o s l a v V a s in , političar iz DS-aMiroslav Zdravković , ekonomistaM i r s a d D j e r l e k , direktor Opšte bolnice u Novom Pazaru

Miša Brkić , novinarMiša Marinković , bivši direktor naučnog instituta u Velikoj PlaniMiša Stojanović , “biznismen”Miša Vacić , član organizacije “Naši 1389” Mitar Kovač , general i NATO lobistaMitar Kovač , NATO lobistaMladen Djaković , „politički analitičar“ Mladen Gazikalović , “biznismen”Mladen Glavinić , NATO lobista

M l a d e n Grujić , inženjer organizacije rada iz BeogradaMladen Lukić , inženjer šumarstva iz Bajine BašteMladen Milivojević Baron , modni stilistaMladen Momčilović , NATO lobistaMladen Nenadić , pravnikMladen Obradović , član organizacije “Obraz” Mladen Petrović , sindikalni funkcionerMladjan Dinkić , lider stranke G17Momčilo Babić , bivši direktor RFZO

Momčilo Bojović , “biznismen”Momčilo Grubač , aktivista NVO “Centar za demokratiju”Momčilo Perišić , generalMomir Stojanović , general u penziji iz NišaMomo Čolaković , funkcioner PUPS-aMuamer Bačevac , lekar iz Novog PazaraMuamer Redžović , funkcioner u Agenciji za privatizacijuMuamer Zukorlić , muftija u Sandžaku i radikalni islamistaM u h e d i n F i j u l j a n i n , bivši državni funkcioner

Mujo Muković , inženjer iz TutinaN eb o j ša Andjelković , advokat



95

Nebojša Atanacković , bivši kadar SPO-a i “biznismen”Nebojša Berić , inženjer elektrotehnike iz SomboraNebojša Bradić , bivši ministar kultureNebojša Ćeran , kadar DS-a

Nebojša Ćirić , bivši ministar ekonomijeNebojša Čović , političar i NATO lobistaNebojša Dimitrijević , direktor leskovačke Opšte bolnice Neb o j ša Ho r v a t C i n g e r , aktivista udruženja “Ateisti Srbije”Nebojša Jestrović , “biznismen”Nebojša Krstić , muzičar i bivši savetnik Borisa Tadića Nebojša Lalić , dekan Medicinskog fakulteta u BeograduNebojša Leković , sportski funkcionerNebojša M. Krstić , pokojni osnivač organizacije “Obraz”

Nebojša Milivojević , narko-diler iz LazarevcaNebojša Miljanović , aktivista u NVONebojša Petrović , univerzitetski profesor iz BeogradaNebojša Rodić , bivši ministar odbraneNebojša Spaić , novinar i agent Trilateralne komisijeNebojša Spasojević , “izvršitelj” iz NišaNebojša Stefanović , političar iz SNS-aNebojša Stojanović , kadar SNS-a i bivši direktor “Vranjske Banje”Neb o j ša T a t om i r , filmski i TV producent iz Jagodine

Nebojša Vučinić , kontroverzni biznismenNeb o j ša Vu j a n a c , “izvršitelj” iz KragujevcaNebojša Zdravković , političar iz URS-aNedeljko Milidragović “Nedjo Kasapin” , ratni zločinac Ned e l j k o Šl j i v a n a c , funkcioner pri vojvodjanskoj vladiNedim Sejdimović , vojvodjanski novinar i LGBT aktivistaNedjo Jovanović , bivši “narodni” poslanik iz SPS-aNemanja Čančarević , kriminalac iz LazarevcaNemanja Djordjević “Krmača” , kriminalac blizak sa SPS-om

Nemanja Dragićević , funkcioner “Nove stranke”N em a n j a K o l e sa r , bliski saradnik Zorana Djindjića Nemanja Marinković , “biznismen”Nemanja Milenković , zadužen za marketing festivala „Exit“Nemanja Nenadić , aktivista NVO „Transparentnost Srbija“Nemanja Paunović , narko-diler iz LazarevcaN e m a n j a Protić , “izvršitelj” iz BeogradaNemanja Ralić Smrda , narko-diler iz LazarevcaN em a n j a Se k i ck i , zet Jorgovanke Tabaković

Nemanja Stjepanović , novinarNemanja Velikić , portparol Ministarstva “zdravlja”



96

Nemanja Zdravković , univerzitetski profesor iz Kragujevca i masonNenad Arsić , gradski činovnik u Leskovcu iz SNS-aNenad Blagojević , član “Fonda strateške kulture” Nenad Bogdanović , muzičar, kulturolog i agent Trilateralne komisije

Nenad Borovčanin , ekonomista, bokser i agent Trilateralne komisijeN e n a d Botorić , “izvršitelj” iz BeogradaNenad Čanak , lider LSV-a i inteligentna bitangaNenad Cekić , bivši funkcioner u RRANenad Ćetković , lekarNenad Djurdjević , profesor na Pravnom fakultetu u KragujevcuNenad Drašković , direktor Centra za socijalni rad u Novom SaduNenad Gujaničić , brokerN e n a d H a f n e r , direktor JP “Niš stan” iz Niša

Nenad Jovanović , “izvršitelj” iz BeogradaN e n a d K a r a p a n d ž a D že g e r , kadar SNS-a u ZrenjaninuNenad Kitanović , političar iz URS-aNenad Konstantinović , aktivista „Otpora“N e n a d K o v a č , “biznismen”Nenad Krstić , SNS kadar iz TrgovištaNenad Lujić , lekar i agent Trilateralne komisijeNenad Lukić , “izvršitelj” iz Bačke Palanke Nenad Malenković , upravnik Instituta u Sremskoj Kamenici

Nenad Marinković , tužilac Višeg suda u ValjevuN e n a d Mihajlović , “templar”, ali ako se bolje zagledate - masonNenad Mijailović , funkcioner u Ministarstvu finansijaNenad Milić , NATO lobistaNenad Milosavljević , bivši “narodni” poslanik iz SPS-aNenad Mitrović , ekonomista iz BujanovcaNenad Nikolić , pravnik iz BeogradaNenad Ognjenović , bivši direktor „Galenike“Nenad Opačić , pokojni narko-dilerN e n a d P a n t oš , „biznismen“Nenad Paunović , kadar SPS-a iz LazarevcaNenad Popović , “biznismen” i političar iz SNP -aNenad Prokić , političar N e n a d P u p o v a c , “izvršitelj” iz BeogradaNenad Stanisavljević , funkcioner u “Železnicama Srbije”Nenad Stanković , čelnik Doma zdravlja u opštini Ražanj Nenad Stanković , funkcioner Direkcije za javni prevoz u NišuNenad Stefanović , novinar

Nenad Vujović , funkcioner u Poljoprivrednoj inspekcijiNenad Zorić , novinar



97

N i k o l a B o d i r o g a , aktivista u NVO i docent na Pravnom fakultetuNikola Brkić , policijski službenikN i k o l a B u r o v a c , estradni pevač i LGBT simpatizer Nikola Ćorsović , državni funkcioner

Nikola Dašić , službenik NBSN i k o l a D i m i t r i jević , „biznismen“Nikola Djuričko , glumacN i k o l a F a b r i s , ekonomistaN i k o l a H a j d i n , akademik i GMO lobistaNikola Jolović , ekonomista iz Novog PazaraNikola Jovanović , “izvršitelj” iz BeogradaNikola Kmezić , “izvršitelj” iz BeogradaNikola Maričić , “biznismen”

Nikola Mijailović , operski pevač i agent Trilateralne komisije N i k o l a M i r k o v , bivši direktor RTS-aNikola Mirković , sudijaNikola Narančić , mladi “biznismen”Nikola Nikodijević , funkcioner u Skupštini grada BeogradaNikola Novaković , bivši potpredsednik Narodne skupštine Srbije i član“izvršiteljske” mafijeNikola Pajić , funkcioner SPO-aNikola Peković , košarkaš

Nikola Petrović , „biznismen“ i funkcioner SNS-aN i k o l a P l a m e n a c , funkcioner u tužilaštvuN i k o l a P o p o v a c , policijski funkcionerN i k o l a R a d j e n , vaterpolista i narkomanNikola Ribarić , funkcioner u lokalnoj vlasti u KragujevcuNikola Ristić , načelnik komunalne policije u Beogradu Nikola Rokvić , estradni pevač Nikola Samardžić , jedan od osnivača LDP -aNikola Sandulović , kriminalacN i k o l a S a v i ć , funkcioner pri ministarstvu pravde SrbijeNikola Šćepanović , “izvršitelj” iz BeogradaNikola Selaković , aktuelni ministar pravde i član „izvršiteljske mafije“ N i k o l a St o j k o v , mlada propalicaNikola Vavić , kriminalacNikola Vidović , neonacista, kriminalac i član ekstremističke organizacije“Krv i čast” Nikola Vučković , bivši funkcioner u Institutu u Sremskoj kameniciNikola Žunić , “izvršitelj” iz Kragujevca

Nikolaj Nikolić , bivši iguman manastira Crna rekaNikša Stipčević , pokojni srpski akademik



98

Nikša Vušurević , funkcioner u ministarstvu finansijaNinoslav Girić , lekar iz LeskovcaNinoslav Konstantinović , zemunski kriminalacNinoslav Stojadinović , bivši “narodni” poslanik i bivši kadar SPO-a

N o v a k B u h a , “biznismen”Novak Jauković , sada crnogorski univerzitetski profesorNovak Nedić , funkcioner pri vladi SrbijeNovica Gagović , gradski funkcioner u KraljevuNovica Jovović , sada crnogorski advokatNovica Peković , sudija u Apelacionom sudu u Novom SaduNovica Purić , službenik u jednoj beogradskoj poštiNovica Tončev , bivši “narodni” poslanik iz SPS-aObrad Isailović , lekar iz Beograda

Obrad Sikimić , predsednik „Dajners kluba“Obrad Stevanović , funkcioner u JKP u Čačku, SNS kadar Ognjen Amidžić , TV lakrdijašOliver Antić , savetnik predsednika Tomisl ava Nikolića Oliver Dulić , bivši ministarOliver Mandić , bivši rok-muzičar Oliver Mitrović , političar iz Zrenjanina Oliver Tošković , profesor na Filozofskom fakultetu u BeograduOmer Ekić , “izvršitelj” iz Kruševca

Pahomije Gačić , episkop vranjanski SPCPavle Bašić , „savetnik“Pavle Marjanović , menadžer u oblasti farmacije i agent Trilateralne komisijePavle Milajić , “izvršitelj” iz PožarevcaPavle Petrović , predsednik “Fiskalnog saveta”P a v l e Ra d a n o v P a j a , funkcioner iz Pančeva Petar Adžić , funkcioner pr i naučnom institutu “Vinča” Petar Boračev , maskirani mason ili “templar”P e t a r Cv e t k o v i ć , direktor VBA

Petar Djordjević , ostrašćeni NATO lobista Petar Djukić , lekar u Kliničkom centru u Beogradu Petar Jeremić , funkcioner u Savetu za štampuP e t a r Karadjordjević , sin prestolonaslednika AleksandraPetar Kostić , veliki masonski majstorPetar Luković , novinarPetar Matijević , biznismen i GMO lobistaPetar Panić Pana , SNS „potrčko“ i mafijaš Petar Popović , novinar i NATO lobista

Petar Škundrić , bivši ministar energetikeP e t a r St u p a r , aktivista u NVO



99

Petar Vidačić , “izvršitelj” iz BeogradaP e t a r Vi d j i k a n t , funkcioner pri Školskoj upraviPe t r ašin K asa l i c a , pisacPorfirije Perić , pravoslavni sveštenik i bivši funkcioner u RRA

Predarg Bandić , general VS i NATO lobistaPredrag Ajzdeković , LGBT aktivistaPredrag Arsić , funkcioner SNS-a u LeskovcuPredrag Belić Baki , „biznismen“Predrag Bjelić , ekonomistaP r ed r a g B u b a l o , bivši ministar privredePredrag Ćetković , sudija Ustavnog sudaPredrag Ćulibrk , „budža“ iz Telekoma, SNS kadarPredrag Dimitrijević , dekan Pravnog fakulteta u Nišu

Predrag Djajić , bivši načelnik Policijske uprave Valjevo Predrag Filijović , “izvršitelj” iz BeogradaPredrag Grgić , kadar Tadićeve “Nove” demokratske stranke Predrag Grujić , policijski funkcioner u AleksincuPredrag Kocić , “izvršitelj” iz LeskovcaP r ed r a g K o n , lekar imunolog i saradnik farmaceutske mafijePredrag Kostić , “izvršitelj” iz LeskovcaPredrag Lacmanović , suvlasnik firme za ispitivanje javnog mnenja “Faktor plus”

P r e d r a g Lečić , aktivista „Otpora“Predrag Marković , “istoričar” iz SPS-aPredrag Mijatović , bivši “narodni” poslanik iz SNS-aP r ed r a g M i j a t o v i ć , lekar iz VršcaPredrag Mikić , “savetnik” predsednika Tomislava Nikolića Predrag Milisavljević , srpski oficir u penziji i agent Trilateralne komisijePredrag Opačić , kriminalacPredrag Pajdić , umetnik i LGBT simpatizerPredrag Rajšić , liberalni ideolog

Predrag Ranković Peconi , „biznismen“P r e d r a g S a r a p a , TV voditeljPredrag Simić , politička “jegulja” Predrag Stojadinović , aktivista udruženja „Ateisti Srbije“Predrag Vasić , sudija Višeg sudaPredrag Veinović , gradski funkcioner u beograduPredrag Vidaković , aktivista NVO „Transparentnost Srbija“Predrag Zlatić , “izvršitelj” iz BeogradaPrvoslav Davinić , bivši ministar odbrane i NATO lobista

Radan Ilić , političar iz G17 Rade Bulatović , bivši šef BIA-e i NATO lobista



100

Rade Dabetić , jedan od mnogobrojne bande „večnih” direktoraRade Dobroslovački , dekan FTN-a u Novom SaduRade Mihaljčić , istoričar R a d e R a k o n j a c , pokojni kriminalac

Radenko Cvetić , SRS kadar iz RaškeR ad e n k o R a k o n j a c , “izvršitelj” iz KraljevaRadiša Petrić , “izvršitelj” iz PrijepoljaRadiša Ristić , “biznismen” iz KruševcaRadiša Stokić , „biznismen“ iz Velikog GradištaRadisav Rodić Raja , pokretač lista “Kurir ”R a d i v o j St e p a n o v , funkcioner LSV-aRadivoje Mićić Mića , SNS kadar u BIA-iRadivoje Ognjanović , ideolog liberalizma

Radmilo Kostić , ekonomista iz PirotaRadoje Brković , profesor iz KragujevcaRadojica Rovčanin , direktor Agencije za kontrolu letenjaRadomir Kovačević , lekarRadomir Milojević , “izvršitelj” iz NegotinaRadomir Naumović , lekarRadomir Nikolić , sin Tomislava Nikolića Radomir Ratko Dmitrović , funkcioner u “Večernjim novostima” Radomir Stojanović , profesor iz Novog Sada

Rad om i r S t o jši n , GMO lobistaRadomir Vukčević , funkcioner „Srbija-nikla“ i australijski državljaninRadoš Bajić , glumac i dobar čovek, ali pravi političku štetu Radoš Ilinčić , direktor firme „Šumadija minerali“ koja se bavi istraživanjemrude niklaRadoš Ljušić , bivši direktor “Službenog glasnika”Radosav Vujačić , bahati funkcioner „Srbijagasa“Radoslav Djinović , policijski funkcionerRadoslav Jović , lekar iz Kraljeva

Radoslav Martinović , NATO lobistaRadoslav Nektarijević , jedan od osnivača NVO „Centar za demokratiju“ Radoslav Pavlović , “savetnik” Tomislava Nikolića Radoslav Petković , srpski književnikRadoslav Sekulić Lale , “biznismen”Radoslav Sekulović , „biznismen“Radovan Jelašić , bivši guverner NBSRadovan Latinović , funkcioner LSV-aRado v a n Št r b a c , advokatR a d o v a n Tomić , bivši direktor Više poslovne škole u Novom SaduRadovan Tošić , “izvršitelj” iz Pančeva



101

Rajko Baralić , funkcioner SPS-aR a j k o Si m i n , političar iz G17 Ranko Keča , dekan Pravnog fakulteta u Novom SaduRanko Škrbić , farmaceut i agent Trilateralne komisije

Ranko Vujačić , funkcioner UN-a i agent Trilateralne komisijeRaša L iv ad a , pokojni srpski pesnikRaša Radovanović , funkcioner LSV-aRasim Ljajić , političar Ratibor Djurdjević , klerofašistički ideolog R a t k o B a l a b a n , NATO lobistaRatko Dmitrović , direktor lista „Novosti“Ratko Petrović , pesnikRatko Vidović , “izvršitelj” iz Beograda

Relja Ognjenović , funkcioner u opštini VoždovacRemzo Turković , političar iz Sandžaka R iz a H a l j i m i , narodni poslanik sa juga SrbijeRo b e r t K o z m a , aktivista jedne NVOR o b e r t S e p i , državni funkcionerR o b e r t V i z i , funkcioner LSV-aRo b e r t i n o K n j u r , aktivista „Otpora“Rodoljub Gerić , pokojni novinar i NATO lobistaRodoljub Milović , funkcioner u MUP-u

Rodoljub Petrović , prosvetni inspektor iz Raškog okrugaRodoljub Radulović “Miša B a n a n a ” , teški kriminalacRodoljub Šabić , poverenik za informacije od javnog značaja i za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Živadinović , predsednik udruženja “Savez pčelara Srbije” Sabahudin Dinko Gruhonjić , vojvodjanski novinarSabahudin Tahirović , sudija Ustavnog sudaSaša Bošković , javni beležnikSaša D r ag in , bivši srpski ministar poljoprivrede

Saša Gmijović , kadar DS-aSaša Jaćović , direktor Agencije za lekove i medicinska sredstvaSaša Janjić , funkcioner u upravi “Carnex”-aSaša Janković , “zaštitnik” gradjanaSaša Jovanović , novinarSaša Maksimović , tehnolog iz Novog Bečeja Saša Marković , policijski funkcioner u ValjevuSaša Mihailović , “izvršitelj” iz KraljevaSaša Milenić , političar iz Kragujevca koji se stidi što je Srbin, zagovornik

“promene svesti” kod Srba u pravcu prihvatanja neoliberalnih životnihodrednica



102

Saša Milić , NATO lobistaSaša Milošević , funkcioner filijale zdravstvenog osiguranja u PožarevcuSaša Milunović , policijski funkcioner u LazarevcuSaša Mirković , pravnik iz Zaječara

Saša Momčilović , navijački ekstremista Saša P a v lo v , političar iz Pančeva Saša Petrović , funkcioner u firmi “UTMA Commerce”Saša Plećević “doktor Feelgood” , savetnik za ishranu i zdravljeSaša Popović , direktor “Grand” produkcijeSaša Radulović , bivši ministar privredeSaša Še k u l j ic a , “izvršitelj” iz Stare PazoveSaša Stanković , “izvršitelj” iz PirotaSaša Todorović , funkcioner SNS-a u Somboru

Saša Vitošević , kadar URS-aSaša Vlaisavljević , funkcioner na aerodromu “Nikola Tesla”Saša Vukadinović , svojevremeno Tadićev čovek u BIA Sava Milić , NATO lobistaSa v a S a j k o , sportista, filmski producent i agent Trilateralne komisijeSava Terzić , “biznismen”Savo Mićković , javni beležnikSavo Milošević , fudbalski funkcionerSavo Zagorčić , “izvršitelj” iz Beograda

Sekula Petrović , kadar SNS-a u opštini Beočin Sergej Trifunović , glumacSima Marković , dekan Pravnog fakulteta u BeograduSimo Čulić , SNS “potrčko” Simo Vuković , političar Siniša Blagojević , policijski funkcioner u ProkupljuSiniša Bobić , SNS poslušnik u BIASiniša Čelojević , ginekolog iz NegotinaS in iša Ko t u r , funkcioner u vladi Srbije i GMO lobista

Siniša Maksimović , bivši “narodni” poslanik iz SPS-aSin iša M a l i , gradonačelnik Beograda Siniša Nikolić , funkcioner u “Dunav osiguranju”S l a v e n T i c a , bivši funkcioner u Upravnom odboru GSB-aSlavenko Grgurević , ekonomista i agent Trilateralne komisijeSlavimir Stojanović Futro , dizajner i LGBT simpatizerSlaviša Grujić , funkcioner LSV-aS lav iša Ko k eza , funkcioner u Fudbalskom savezu SrbijeSl a v iša Lekić , prikriveni klerofašista

Slaviša Mićanović Mićan , SNS “potrčko” Slaviša Mitrović , policajac-kriminalac



103

Slaviša Momčilović , kadar DS-aSlaviša Sovtić , policijski funkcionerSlaviša Tasić , ideolog liberalizmaSlaviša Topalović , kadar SNS-a u Zemunu

Slaviša Zlatanović , političar iz G17 Slavko Ćuruvija , pokojni novinarSlavko Pavlović , bivši funkcioner u Poreskoj upraviSlavko Tomić , lekarSlavoljub Stanojević , državni funkcionerSlobodan Aćimović , profesor na Ekonomskom fakultetu u BeograduSl o b o d a n Antonić , politikologSlobodan Arsenijević “Bobek” , vršio dužnost upravnika u KPZ u ValjevuSlobodan Boba Živojinović , bivši teniser

Sl o b o d a n B u g a r i n , kadar DS-aSlobodan Čamprag , direktor gimnazije iz SuboticeSl o b o d a n Cv i j a n , bivši direktor Agencije za kontrolu letenjaSlobodan Djinović , aktivista “Otpora”Slobodan Gavrilović , kadar DS-aSlobodan Glavonjić , bivši načelnik Sudstva za Prekršaje u Beogradu Slobodan Gvozdenović , lekar iz ValjevaSl o b o d a n H om e n , bivši državni sekretar u Ministarstvu pravde i “narodni” poslanik, i NATO lobista

Sl o b o d a n K a n a z i r , “slikar, novinar i pesnik”, i prikriveni klerofašistaSl o b o d a n K o l e K o st o v s k i , kriminalacSl o b o d a n K o s o v a c , pokojni general i NATO lobistaSlobodan Krstović , ekonomistaSlobodan Kvrgić , “biznismen”S l o b o dan M. Filipović , diplomirani etnolog i “srbista”Slobodan Marković , istoričar Slobodan Milošević , pokojni srpski predsednik, na kraju života ipakogorčeni protivnik masonerije

Slobodan Milovanović , NATO lobistaSl o b o d a n N a d r l j a n s k i , sudija u Apelacionom sudu u Novom SaduSlobodan Nedeljković , službenik u MUP-u SrbijeSlobodan Perić , “biznismen” iz Petrovca na MlaviSlobodan Perović , advokatSlobodan Petrović , „budža“ u „Salford“-uSlobodan Radosavljević , ideolog liberalizmaSlobodan Radulović , pokojni direktor „C-marketa“Sl o b o d a n Ra d u n , “biznismen”

Slobodan Šibalić , funkcioner u vladi Srbije i GMO lobistaSlobodan Simić , “biznismen”



104

Slobodan Stojšić , vlasnik i direktor “Radija 021”Ša i p Kam be r i , bivši “narodni” poslanik iz PDD-aSlobodan Vučković , aktivista NVO „Centar za demokratiju“Slobodan Vuksanović , bivši srpski ministar prosvete i sporta

S l o b o d a n i v a n o v , “izvršitelj” iz Novog SadaSrba Filipović , “potrčko” iz SNS-aSrbislav Cvejić , javni beležnikSrbobran Branković , univerzitetski profesor, suvlasnik kompanije zaistraživanje javnog mnenja “TNS Medium Gallup” i NATO lobistaSrdja Popović , aktivista “Otpor”-aSrdjan Barišić , aktivista jedne NVOSrdjan Dragojević , bivši “narodni” poslanik iz SPS-aSrdjan Grekulović , policijski funkcioner iz Niša

Srdjan Ilić , funkcioner u komunalnoj policijiSrdjan Knežević , “biznismen”Srdjan Kovačević , advokatSrdjan Kružević , čelnik “Elektrovojvodine” Srdjan Lakić , advokat iz Novog SadaSrdjan Majstorović , EU lobistaSrdjan Miković , kadar DS-a iz Pančeva S r d j a n Milivojević , aktivista “Otpora”Srdjan Mladenović , “biznismen”

Sr d j a n P a s k v a l i , policijski funkcionerSrdjan Predojević , urednik i voditelj na RTV “Pink”Srdjan Prodanović , zastupnik neoliberalizmaSrdjan Radivojević , “izvršitelj” iz Novog SadaS rd j a n Šap e r , muzičar Srdjan Sredojević , biznismenSrdjan Stanković , profesorSrdjan Stefanović , direktor Nacionalnog parka “Djerdap”Srdjan Verbić , aktuelni ministar prosvete

Srdjan Vučurević , kadar DSS-aSreten Jočić “Joca Amsterdam” , “biznismen”Sreten Karić , “biznismen” iz poznatog klana Karić Sreten Radovanović , bivši funkcioner u gradskoj vladi u ŠapcuSreten Stanković , pripadnik ŽandarmerijeSreten Vujović , jedan od osnivača NVO “Centar za demokratiju” Sretko Kalinić , kriminalacStanimir Vukićević , ambasador u BiHStanko Bosnić , kadar DS-aSt a n k o Cr n o b r n j a , rediteljStanko Filipović , “izvršitelj” iz Vranja



105

Stanko Lazendić , aktivista “Otpora”St a n k o M a d j a r a c , bivši službenik u “Jugoimport”-uStanko Popović , “biznismen”Stanko Stojanović , pripadnik žandarmerije

Stanko Subotić Cane , “biznismen”Stanko Terzić , funkcioner u gradskoj vladi ValjevaStanko Tomović , “biznismen”Stanko Veljović , “biznismen” i sin Miodraga Veljovića Stefan Gajić , vodja navijačkih bitangi Stefan Karić , potomak klana Karić S t e f a n Kovačević , mlada propalicaStefan Krkobabić , mlada “nada” klana Krkobabićevih Stefan Lukačević , jedan od osnivača NVO „Centar za demokratiju“

Stefan Milić , pravnik i agent Trilateralne komisijeStefan Tomašević , pravnik iz BeogradaSteva Pavlović , političarStevan Daskalović , mafijaš iz KruševcaStevan Krstić , policijski funkcionerStevan Lilić , profesor Pravnog fakultetaStevan Nikčević , bivši načelnik BIA i “biznismen” Stevan Petrović , “izvršitelj” iz ZrenjaninaStevan Sojić , ekstremista iz navijačkih grupa

Stevan Stevanović , “biznismen”Stevica Nazarčić , član udruženja “Ateisti Srbije” Stojadin Pavlović , protojerej-stavrofor SPCStojan Ivanišević , bivši direktor JKP “Lisje” u Novom SaduStojan Marković , član Saveta za štampu Strahinja Milinović , “izvršitelj” iz NišaStrahinja Radić , policijski inspektor iz ValjevaSu l e j m a n U g l j a n i n , “narodni” poslanik iz Novog Pazara i poluprikriveniradikalni islamista

Sveta Gašić, kadar DS-a Sveta Todorović , biznismenS v e t i s l a v B a s a r a , književnikS v e t i s l a v Ćurčić , “izvršitelj” iz Novog SadaSvetislav V. Kostić , sin akademika Vladimira Kostića Sv e t i s l av V u k m i r i ca , pravnik iz KikindeSvetko Kovač , bivši načelnik Vojno-bezbednosne agencijeSveto Purić , bivši dekan Pravnog fakulteta u KragujevcuSvetozar Čiplić , političar

Svetozar Cvetković , glumacSvetozar Pejović , ideolog liberalizma



106

Svetozar Stojanović , pokojni filozofTahir Hasanović , političar i agent Trilateralne komisije Taner Turković , političar iz Sandžaka Teofil Pančić , novinar

T ib o r V a r a d i , Sorošev “pitomac”Tihomir Arsić , glumacTihomir Simić , NATO lobistaToma Bušetić , funkcioner u “Dunav osiguranju”Tom a T a so v a c , brat Ivana Tasovca, našeg “kravo-olizanog” ministra kultureTomica Milosavljević , bivši ministar zdravljaTom i sl a v B o k a n , politički konv ertit iz Novog SadaTomislav Damjanović , političar iz G17 Tom i sl a v D j u r i n , radio u sektoru bezbednosti pri MIP-u Srbije, inače NATO

lobistaTomislav Gažević , pravnikTomislav Ilić , gradonačelnik Kraljeva Tomislav Jovanović , bivši ministar prosveteT om i s l a v K a r a d žić , srpski sportski mafijašTomislav Lovreković , funkcioner u FK “Novi Sad”Tomislav Nikolić , aktuelni srpski predsednikTomislav Obradović , NATO lobistaTomislav Petrović , kriminalac iz Srpske Crnje

Tomislav Stojković , sudija Ustavnog sudaT om i s l a v Tmušić , “biznismen”Tomislav Vojnić Purčar , “biznismen”T om i s l a v . N i k o l i ć , kadar SNS-a iz Kruševca, svojevremeno učestvovao ukidnapovanju i pokušaju silovanja 18-godišnje devojke Milice Kostić, koja se zbog toga bacila sa 11.sprata „Rubin“-ove kule u K ruševcu (saučesnici:Miroslav Madjarac, Zvonko Ivanović, Slavoljub Trifunović) Tomislav Živanović , funkcioner u firmi “Phoenix Pharma”Tomo Odalović , asistent u Beogradskoj poslovnoj školi

Toplica Spasojević , “biznismen”Uroš Avramović , ekstremista iz navijačkih grupa Uroš Mišić , ekstremista iz navijačkih grupa Uroš Mišljenović , ideolog liberalizmaVanja Udovičić , ministar sportaVanja Vukić , bivši “narodni” poslanik iz SPS-aVasilije Kačavenda , penzionisani vladika SPCVasilije Micić , “biznismen”V a s k o Luković , pukovnik VS

Vatroslav Vekarić , bivši diplomata i NATO lobistaVelibor Djordjević , policijski službenik iz Aleksinca



107

Velibor Dunjić , pokojni ekstremista iz grupe navijača “Crvene zvezde” Velibor Sovrović , bivši direktor firme “Lasta” iz BeogradaV elibor Stojković , “biznismen” iz VlasotincaVelibor Vukašinović , funkcioner iz JAT-a, SNS kadar

Velimir Ilić , političar “Nove Srbije” Velimir Stanojević , poljoprivredni inženjer iz Čačka Velimir Tmušić , funkcioner u republičkoj prosvetnoj inspekciji V e l i m i r Vidić “Veliki” , bivši upravnik KPZ “Zabela”Velimir Vlašić , lekarVeljko Guberinić , “izvršitelj” iz KuleVeljko Kadijević , pokojni general i NATO lobistaVeljko Mijailović , policijski službenikVeljko Odalović , funkcioner pri vladi Srbije

V e l j k o P o p a r a , policijski funkcionerVeljko Raičević , “izvršitelj” iz BeogradaVeljko Ražnatović , mlada propalica; sin kriminalca Željka Ražnatovića Arkana i pevaljke Svetlane Cece Ražnatović Veran Matić , glavni i odgovorni urednik B92Veroljub Arsić , “biznismen” iz PožarevcaVeroljub Djukić , advokat i LGBT aktivistaVeroljub Dugalić , funkcioner u Udruženju banaka SrbijeVeroljub Matić , inženjer iz Koceljeve

Veroljub Stevanović , političar iz Kragujevca Veselin Jevrosimović , predsednik “ComTrade”-aVeselin Milić , policijski funkcioner iz BeogradaVeselin Osmajlić , političar iz SPO-aVeselin Pješčić , funkcioner u Narodnoj banci SrbijeVidoje Jevremović , funkcioner u EMS-u, SNS kadarVidoje Mitrić , sudijaVidoje Petrović , političar iz G17 Vidoje Stojković , “izvršitelj” iz Arandjelovca

Vidoje Vujić , “biznismen”Vigor Majić , direktor istraživačkog centra “Petnica” V i k t o r G o st i l j a c , advokatViktor Nedović , bivši pomoćnik ministra za “evrointegraciju nauke” V ik t o r T r i f u n o v s k i , liberalni ideologVitomir Dinulović , “biznismen”Vitomir Vidović , profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu iGMO lobistaV j e k o s la v C er o v i n a , ultradesničarski simpatizer V l a d a P a v l o v , aktivista “Otpora”Vladan Atanasijević , IT stručnjak i agent Trilateralne komisije



108

Vladan Djukić , funkcioner PUPS-aVladan Jeremić , umetnik i LGBT simpatizerVladan Joksimović , aktivista jedne NVOVladan Jovanović , kadar DS-a

Vladan Maksić , vlasnik privatnog preduzeća “Nimax” Vladan Milosavljević , “izvršitelj” iz PožarevcaVladan Milošević , poljoprivredni inženjer iz VladimiracaVladan Skadrić , SPO kadarVladan Vasić , predsednik opštine PirotVladan Vukčević , advokat i NATO lobistaVladan Živulović , advokat i NATO lobistaV l a d e D i v a c , bivši košarkaš i sportski funkcionerVladeta Janković , bivši ambasador u Londonu

Vladeta Kostić , profesor hemije iz LipljanaV l a d i ca D im i t r o v , lekar iz DimitrovgradaVladica Maričić , pravnik iz NišaVladimir Arsenijević , književnikVladimir Bjeletić , saradnik farmaceutske mafijeVladimir Božović , funkcioner u MUP-uVladimir Bumbaširević , član SANU Vladimir Čeleketić , član organizacije “Nacionalna partija” Vladimir Crnojević , naučni radnik iz Novog Sada

Vladimir Čupić , ekonomista i bankarVladimir Cvetković , sportski funkcionerV l a d i m i r Cv i j a n , advokat i politič ar iz SNS-aVladimir Desimirović , psihijatarVladimir Dimić , narko-diler iz LazarevcaVladimir Dimitrijević , publicista, pisac i polumaskirani klerofašistaVladimir Djerić , advokatVladimir Djukanović “Bizon” , SNS „potrčko“ Vladimir Djukić , lekarV la d i m i r D om a z e t , kadar DS-aVladimir Gavrić , funkcioner u “MK group”V l a d i m i r Gl ig o r o v , ekonomistaV la d i m i r G o a t i , aktivista “Transparentnosti Srbije”Vladimir Gočanin , aktivista u NVOVladimir Gogić , “menadžer i biznismen”Vladimir Ilić , političar iz URS-a i rusofobVladimir Jovanović , SNS “potrčko” V l a d i m i r K o la r , aktivista u NVO

Vladimir Kostić , predsednik SANU, EU i NATO lobistaVladimir Lukić , aktivista u NVO



109

Vladimir M. Petrović , naučnik iz srpske dijaspore i agent TrilateralnekomisijeV l a d i m i r Marinković , univerzitetski profesor iz BeogradaVladimir Marjanović , NATO lobista

Vladimir Marković , “biznismen”V la d i m i r M e d j a k , EU lobistaVladimir Milovanović , generalni direktor “Energoprojekta”Vladimir Milutinović , ideolog liberalizmaV la d i m i r N i k i t o vić , IT stručnjak Vladimir Nikolić , “izvršitelj” iz BeogradaVladimir Novaković , aktivista u NVOVladimir Ognjenović , gradonačelnik Zaječara Vladimir Orlić , doktor elektrotehnike iz Beograda

Vladimir Pavićević , politikolog iz BeogradaVladimir Pavlović , službenik sudstva u NišuVladimir Pejić , suvlasnik firme “Faktor plus” za ispitivanje javnog mnenjaVladimir Petković , mašinski tehničar iz BeogradaVladimir Petronijević , aktivista NVOVladimir Popović Beba , kontroverzni biznismenVladimir Savčić Čobi , pokojni pevač V l a d i m i r Še k r e v s k i , “biznismen”Vladimir Škrbić , funkcioner u “Dunav osiguranju”

Vladimir Stanojević , funkcioner Višeg javnog tužilaštva u NišuVladimir Tatarević , fotograf i agent Trilateralne komisijeVladimir Todorić , član DS-a i LGBT simpatizerVladimir Trifunović , “izvršitelj” iz Pančeva V l a d im i r V l a d e Pešev s k i , “prorok”Vladimir Vodinelić , pravnikV l a d im i r V r b ašk i , “biznismen” iz SrbobranaVladimir Vukčević , tužilac za ratne zločine Vladimir Vuksanović , manekenV la d i m i r Z a g r a d j a n i n , SPS “potrčko” Vladimir Žugić , policijski funkcioner u LeskovcuVladislav Jovanović , bivši srpski ministar inostranih poslovaVladislav Nestorović , direktor “Vršačkih vinograda” Vlado Babić , lekar iz SomboraV l a d o M a r eš , funkcioner Saveta za štampuVlajko Senić , bivši narodni poslanikVlastimir Matejić , aktivista NVO “Centar za demokratiju”Vojin Biljić , advokat

Vojin Dimitrijević , pravnik i NATO lobistaVojin Korać , narko-diler iz Lazarevca



111

Vukoje Muhadinović , “biznismen”Vukosav Konjikušić , gradski funkcioner u Kraljevu Zaharije Trnavčević , GMO lobista Žarko Bogatinović , poljoprivredni inženjer iz Leskovca

Žarko Damjanović , policijski funkcioner iz Niša Žarko Dimitrijević , “izvršitelj” iz Niša Žarko Gašparević , član desničarske organizacije “Srbska akcija” Žarko Korać , političar i LGBT simpatizer Žarko Mićin , pravnik iz Novog Sada

a r k o Obradović , bivši ministar obrazovanja Srbijea r k o P a sp a l j , bivši košarkaš i sportski funkcioner

Žarko Radovanović , narko-diler iz Lazarevca Žarko Radović , “izvršitelj” iz Kragujevca

Žarko Stepanović , aktivista u NVOa r k o T r e b j e šan i n , psiholog

Z d e n k o T om anović , advokat Zdravko Jelisavčić , VBA Zdravko Mijailović , NATO lobistaZ d r a v k o P o n oš , general VS i NATO lobista Željko Čavić , “izvršitelj” iz Beograda Željko Djukić , kadar DS-a

e l j k o D j u r d j e v , komandir saobraćajne policije iz Kikinde

e l j k o D v o ža k , kadar DS-ae l j k o I v a n j i , političar iz URS-a i LGBT aktivista

Željko Kesić , “izvršitelj” iz Zrenjanina Željko Maksimović Maka , kriminalac Željko Malušić , funkcioner u Zrenjaninu Željko Milković , funkcioner u GSP-u Željko Mitrović , osnivač “TV PINK” -a i agent Trilateralne komisije Željko Radinković , zastupnik neoliberalizma Željko Ražnatović Arkan , pokojni mafijaš

Željko Sertić , ministar privredee l j k o Su šec , profesor iz Pančeva

Željko Vidović , bivši čelnik opštinske vlasti u Vrbasu iz DS-ae l j k o V u j i n o vić , funkcioner u “Microsoft”-u

Željko Žunić , “biznismen” Žika Gojković , ekonomista iz Sombora Žikica Trajković , “izvršitelj” iz Vranja Živan Djurišić , sudija u penziji iz Velike Plane

i v a n M a r e l j , funkcioner LSV-ai v a n M i l i n o v , “izvršitelj” iz Novog Sada

Živković Živko , policijski funkcioner



112

Živomir Novaković , direktor “Galenike” Živorad Mrkić , sindikalni funkcioner Živorad Smiljanić , predsednik opštine Apatin Zlatan Dimitrić , sudija

Zlatan Peručić , bivši direktor “Beobanke” Zlatibor Lončar , aktuelni ministar zdravlja i saradnik farmaceutske mafije Zlatko Čobović , član Saveta za štampu Zlatko Milikić , funkcioner pri Ministarstvu finansija Zlatko Radosavljević , državni funkcioner Zlatko Šulović , zamenik javnog tužioca u ValjevuZ o l t a n B u n j i k , bivši vojvodjanski funkcionerZ o l t a n P e k , bivši “narodni” poslanik iz SVM-aZ o r a n A d am , kadar DS-a

Zoran Ajković “Ajkula” , narko-diler iz Niša Zoran Andjelković Baki , „biznismen“ iz SPS-a Zoran Antić , inženjer šumarstva iz Jagodine Zoran Avramović , sociolog i politikolog Zoran Babić “Manulać” , bivši “narodni” poslanik iz SNS-a Zoran Bašanović , funkcioner iz SNS-aZ o r a n B a s a r a b a , ambasador Srbije u Izraelu i agent Trilateralne komisije Zoran Bogdanović , “izvršitelj” iz Niša Zoran Bojanić , ekonomista iz Kraljeva

Zoran Ćirović , funkcioner u Komisiji za hartije od vrednosti Zoran Ćopić , biznismen Zoran Ćulum , „biznismen“ Zoran Daljević , „ekspert“ za finansije i agent Trilateralne komisije Zoran Djindjić , pokojni srpski premijer Zoran Djukić , “izvršitelj” iz Loznice Zoran Dragišić , profesor na fakultetu bezbednosti i NATO lobista Zoran Drakulić , “biznismen”Z o r a n D r o b n j a k , funkcioner u “Putevima Srbije”

Zoran Dukić , “izvršitelj” iz Jagodine Zoran Gajić , kadar DS-a Zoran Ilić , NATO lobista Zoran Ivošević , funkcioner Saveta za štampu Zoran Jajić , “biznismen” iz Novog Sada Zoran Janjušević , “biznismen” i bivši Djindjićev savetnik Zoran Janković , policijski funkcioner u Pančevu Zoran Jeremić , masonski majstor Zoran Jović , “izvršitelj” iz Subotice

Zoran Jovičić , stručnjak u civilnom vazduhoplovstvu i agent Trilateralnekomisije



113

Zoran Jozić , profesor iz Blaca Zoran Karadžić , funkcioner u RRA Zoran Krejović , funkcioner u republičkom Geodetskom zavodu Zoran Lazarević “Brlja” , “biznismen”

Zoran Lučić , aktivista CESID-aZ o r a n Lukić , direktor “Radio-Odžaka” Zoran Luković “Verdi” , “biznismen” Zoran M. Marković , aktivista u NVOZ o r a n M a j d a k , LGBT lobista Zoran Marković , “biznismen” Zoran Mićović , kadar DS-a Zoran Milačić , direktor Centra za decu u Zvečanskoj ulici u Beogradu Z o r a n Milekić , gradjevinski tehničar iz Kučeva

Zoran Milojević Zelja , saradnik Aleksandra Vulina Zoran Mitrović , visoki funkcioner “Viktorija grupe” Zoran Narandžić , funkcioner u novosadskom “Vodovodu” Zoran Naumović , pravnik i agent Trilateralne komisijeZ o r a n Nenezić , novinar i publicista Zoran Ostojić , novinar, političar i ideolog liberalizma Zoran Pajić, pravnik Zoran Panajotović , pomoćnik ministra “zdravlja” Zoran Panović , glavni urednik lista “Danas”

Zoran Perišić , funkcioner SNS-a iz Niša Zoran Petković , “biznismen” i GMO lobista Zoran Popović , “biznismen” Zoran Popović , funkcioner u Upravnom odboru RTS-aZ o r a n P r a l i ca , ekonomista iz BeogradaZo r a n R a d m a n , masonski “bućkuriš” Z o r a n R ad om a n , ekonomista Zoran Radosavljević , direktor IMT-a i IMR-aZ o r a n Rajačić Raja , kadar SNS-a iz Pančeva

Zoran Rajović , direktor u EPS-uZ o r a n S a v a n o v , kožarski tehničar iz Kovačice Zoran Savić , sudija Apelacionog suda Zoran Šćepanović , funkcioner u FK “Vojvodina” Zoran Stanić , funkcioner BIA Zoran Stanković , bivši ministar zdravlja Zoran Stanojević , “biznismen” iz Vrnjačke Banje blizak SNS-u Zoran Stojiljković , državni funkcioner Zoran Tanasković , političar iz DS-a

Zoran Tankosić , političar iz Pokreta socijalista Zoran Tasić , “biznismen” i bivši policijski službenik



114

Z o r a n T e r z in , funkcioner LSV-a Zoran Tomašević , funkcioner u MUP-u Zoran Trninić , “biznismen” Zoran Vitorović , “ekspert” u oblasti medija i agent Trilateralne komisije

Zoran Vukićević , NATO lobista Zoran Živković , bivši srpski premijer, NATO simpatizer i lider “Novestranke”Z v ez d a n K a l m a r , funkcioner u Centru za ekologiju Zvezdan Radojković , policijski funkcioner iz Pančeva Zvezdan Terzić , sportski mafijaš Zvonimir Nikezić , vlasnik jedne “konsultantske kuće” Zvonimir Stević , “narodni” poslanik iz SPS-aZv o n k o B r n j a s , “profesor” bankarstva

Zvonko Jakopović , “biznismen” Zvonko Mihajlović , funkcioner SRS-a Zvonko Mitrović , “biznismen” iz Čačka blizak SNS-u Zvonko Obradović , političar Zvonko Veselinović , “biznismen” sa Kosova

Primetićete u spisku ljude koji su ostrašćeni politički protivnici u javnosti, naizgled čak i lično. Ne nasedajte na takve stvari. Iakodeluje nemoguće da su, na primer, Slobodan Milošević i ČedomirJovanović bili bliski masonskim krugovima (svako u svoje vreme), teda su im „gazde“ isti ljudi, to je bilo uistinu tako – bar dok seMiloševiću nisu „otvorile oči“, a onda je za njega bilo kasno.

Da ne budete u nedoumici i zabludi, svojevremeno je plasiranapriča o tome kako se navodno na prostorima Srbije vodila i vodi

nekakva „oštra borba“ izmedju masonerije i jezuitskog reda.Proturajući tu tvrdnju, objašnjavani su pomoću toga čak i takvidogadjaji kao ubistvo Zorana Djindjića i svrgavanje sa vlastiSlobodana Miloševića. Ali vrhovi masonerije i vrhovi jezuitskog redaimaju ISTE CILJEVE – uspostavljanje kontrole nad celimčovečanstvom! Nisu oni ni u kakvoj medjusobnoj borbi – oni radeZAJEDNO na ostvarenju tog cilja. Vodite takodje računa da ovde NEPOISTOVEĆUJETE jezuite i katoličanstvo kao religiju – koliko god

imali zajedničko poreklo, te dve stvari nisu iste. Upravo su jezuitiproganjali istinske prosvetitelje i zatirali doktrine radne masonerije,



115

a nasuprot tome - nova (spekulativna) masonerija skoro da je njihovizum. Na drugoj strani, postoji u Rimokatoličkoj crkvi mnogoistinskih vernika, čak i na visokim pozicijama u hijerarhiji, kojinikada ne bi ušli u takve prljave namisli.

Pokušaćemo jednostavno da objasnimo kako funkcioniše ovapokvarenjačka družina iz masonskog i jezuitskog vrha.

Zamislite lep i sunčan dan, i zamislite da je u toku letnji školskiraspust. Deca su slobodna od škole i uglavnom provode vreme u igrii druženju. Sada, recimo, nekoliko dečkića odluči da igra fudbal ipozovu još svojih drugara. Uskoro ih ima dovoljno da formirajunekoliko ekipa za fudbal „na male goliće“. Dok dve ekipe igraju,ostali su u gledalištu i neki navijaju, dok neki samo posmatraju, svizajedno uživajući. U toku igre mogu se desiti i svadje, sporovi,nesporazumi, može doći i do tuče, može planuti i mržnja. Ali, retkoto traje duže od jednog dana. Posle su opet svi drugari i opetzakazuju fudbal...

Zašto vam ovo navodimo?Masonerija funkcioniše skoro na isti način, jedino što su sada one

dečačke fudbalske ekipe ustvari političke partije i slične grupacije.Masoni su pozicionirani U SVIM POLITIČKIM PARTIJAMA i u SVIMORGANIZACIJAMA! Ko god da pobedi na izborima, pobedjuje imasonerija! Masoni su samo u svemu tome igrali utakmicu „na malegoliće“.

U toku rada srpskog parlamenta mogli ste primetiti da sedogadjaju svadje i razne vrste uvreda – NE NASEDAJTE NA TO! Poslesvadje, ti isti nazovi-ljudi će otići u skupštinski bife i često popiti kafuzajedno, što i jeste realnost koji mnogi mogu posvedočiti.

Setite se samo, na primer, kako su skoro svi poslanici odredaglasali za obaveznu vakcinaciju u Srbiji! Zašto? Pa to je zapravo i cilj(jedan od mnogih ciljeva) masonerije – vakcinisati srpsku decu sašto više modernih kontroverznih vakcina: biće više uvrnuto bolesnihmališana, onda je više potrebno skupih lekova, time će više zaraditimoćne farmaceutske kompanije (automatski biće više „provizije“ udžepovima srpskih političara), biće još manje sposobnih Srba, a iuvek se sa Zapada može onda pojaviti neko da nas „spasava“, pa

nam onda prozapadni srpski “podrepaši” mogu na to ukazivati iveličati kapitalističku trulež. O svemu ovome, srpska masonska



116

„boranija“, tj. mnoštvo nižerangiranih srpskih masona, PROSTONEMA POJMA! A ako i dodju do pravih informacija šta to zapravomasonerija predstavl ja, odmah će ih odbaciti kao „teorije zavere“, jer im je mozak „ispran“ tokom školovanja. Pa upitajte se, dragi

ljudi, kako to da u masonima nema niti jednog pravog seljaka?!Odgovor su mudri ljudi dali već odavno: zato što „nema pravebudale bez školovane budale“! A masonski manipulatori, kao što jeto Dragutin Zagorac, ne libe se da kažu i sledeće:

„... samo su ortodoksni katolici i devijantne ličnosti protivma s o n e r i j e ...“

Šta ostaje današnjim „akademskim gradjanima“ da misle posleovakve izjave? Ništa. Da pognu glavu i da ćute, jer ako nešto zucnuprotiv masonerije, postoji velika šansa da budu proglašeni „devijantnim“. Usput, primetite onaj izraz „ortodoksni katolici“.Upravo se mnogi iz te grupe u Katoličkoj crkvi razlikuje odJezuitskog reda koji se sam skoro i ne razlikuje u praksi od modernemasonerije. I upravo ovde vidimo da i lažljivi Zagorac vrlo dobro znatu razliku.

Od celog onog spiska srpskih masona i njihovih istomišljenika(koji je daleko od ažurnog), SAMO NEKOLIKO LJUDI tačno zna šta tou stvari masonerija radi i šta joj je cilj. Ostali će trabunjati ohumanosti, o ljudskoj dobrobiti i napretku čovečanstva, o duhovnojizgradnji i o još mnogim masonskim lažima kojima zamlaćuju širuzajednicu. I što je najgore, i lično će mnogi od njih u to iskrenoverovati. Zbog svega ovoga, nemojte spiskove odavdezloupotrebljavati i koristiti ih kao nekakve „spiskove zaodstrel“. Sažalite se nad tim našim domaćim budalama i naprosto

im NE VERUJTE NIŠTA! Nemojte ih mrzeti, niti preduzimatineke drastičnije korake, jer od toga neće biti nikakve

koristi. Samo ćete izazvati nesreću. Spiskovi služe samo tome dashvatite kojim to kreaturama ne treba verovati, ali i do koje mere susrpska država i društvo zahvaćeni ovom bolešću.

Borba protiv ideja moderne masonerije i ostalih ideja današnjihposrnulih ljudskih duhova, vodi se PRVENSTVENO U SVAKOMPOJEDINCU! Dakle, VODITE BORBU DA ODBACITE U SEBI MORALNI

RELATIVIZAM kojim ste i vi najverovatnije ZATROVANI, i kojimasoni i njima slični propagiraju! Usvojite u samima sebi put ka



117

DOBRU, onom Dobru koje se opisuje u svim Svetim spisima iusmenim predanjima, u svim religijama i istinskim duhovnimtradicijama sveta. Držite se apsolutnih moralnih normi u okvirimaone „količine“ slobode, koju možete lično da podnesete, jer previše

slobode koju ne možete da izdržite - vodi vas pravo u propast! Nehvatajte se, takodje, ni na klerofašistički “lepak”, jer ta ideologija nemože doneti nikakvog dobra na duže staze.

Nije uopšte strašno grešiti.Strašno je ako to ponavljate i usvajate kao obrazac ponašanja.Strašno je ako iz grešaka ne izvlačite pouke.Strašno je ako na greške namerno navodite druge ljude.Još o nečemu. Jedna od tragedija čovečanstva je i posrnuće onoga što bi žensko

biće trebalo biti u ljudskom rodu. To posrnuće je bilo i za očekivati,pošto je muški svet odavno prestao biti odgovoran, požrtvovan ipažljiv prema ženama. I u našem društvu, već od početka XX vekadolazi, pod uticajem ludačkih ideja sa Zapada, do dodatnedegradacije i degeneracije žena (koje su ionako veoma teško živele).Medju ženama se širi sumanuta težnja za nekakvom „slobodom“koja im, skoro po pravilu, donosi bedu i usamljenost duha. Retke sužene bile u stanju da izdrže izlazak iz sfere koja im pruža relativnuzaštitu i da opstanu kao primeri svetlosti duha ljudskog,transformišući se u bića dostojna da ih drugi ljudi slede. Ono što sečešće dogadjalo je to, da ih je njihova „sloboda“ prosto gazila ipretvarala počešće u obrazovane i poluobrazovane kurvetine, bezimalo srama i dostojanstva. No žene nisu sve ovo radile bez razloga iiz hira. Položaj ženski nije odavno u evropskoj civilizaciji bio onakav,

kakav zaslužuju po prirodi Kosmičkih zakona. Spekulativna masonerija je ženama debelo podvalila navlačeći ihu oblasti života gde su se jadnice morale dokazivati i ubijati od poslada bi im odali dužno priznanje. U tom strahovitom naporu, vrlo čestosu gubile onaj prefinjeni osećaj intuicije koji ženski svet drži u vezisa Majkom Prirodom, i istovremeno poprimale neke uobičajenemanire muške bezosećajnosti. Tako je žena postajala ono, što sedanas naziva „uspešnom“. U isto vreme, skoro po pravilu, takve

žene su težile da udju u muška društva gde im je ranije bioonemogućen ulaz – u politiku i u tajne muške organizacije.



118

Da se ne bi pogrešno razumeli, pisci ovog dela ne zastupaju tezuda žena treba samo „da sedi kod kuće, kuva ručak i gaji decu“.Nikako ne! Medutim, ako i žene krenu putem koji sada pomahnitalimuški rod gazi – a to je put uništenja svega onog što čoveka čini

čovekom – propast ljudskog roda je neminovna! Zato, koliko godsmo protiv masonerije i njenih vešto maskiranih suštinskih ideja, jošviše smo protiv toga da se ženski svet tim idejama priklanja.

A dobar bro j „dama“ u Srbiji i Crnoj Gori, koje su se već pogubile ite ideje prihvatile (svesno ili nesvesno) su:

A d r i a n a A n a s t a s o v , ekonomista iz NišaAg n eš Ka r t a g Od r i , sudija Ustavnog sudaA j a Fu k u d a , aktivistkinja u NVO

Aleksandra Antić, “izvršitelj” iz Leskovca Aleksandra Arandjelović , lekar iz Beograda Aleksandra Beštić , javni beležnik Aleksandra Ćurčić, aktivistkinja u NVO Aleksandra Damjanović , zastupnik neoliberalizmaA l ek s a n d r a D j u r d j e v , kadar “Treće Srbije” Aleksandra Djurović , profesorka srpskog jezika iz Beograda Aleksandra Gavrilović , LGBT aktivistaA l e k s a n d r a G a z iv o d a , funkcionerka u RFZO

Aleksandra Janković , psihologA l e k s a n d r a J e r k o v , b i v ša “narodna” poslanica iz DS-a i LGBT simpatizer Aleksandra Joksimović , funkcionerka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Jovanović, sociologA l ek s a n d r a K a p am a d ži j a , lekar iz Novog Sada Aleksandra Kojić , političarka iz SPO-a

Aleksandra Maletić , psiholog iz Novog Sada Aleksandra Paunović , lekar iz Negotina Aleksandra Sekulić, aktivistkinja CZKD Aleksandra Tomić , ekonomista i SNS kadarA l e k s a n d r a T r ešn j e v , “izvršitelj” iz BeogradaA l ek s a n d r a U l e m e k , kriminalac Alena Bukilić , politikolog iz Beograda Ana Andjelković , kadar DS-a Ana Brnabić, duboko u redovima Trilateralne komisije

Ana Cvetković , korumpirana poreska inspektorka Ana Djukanović, sestra Mila Djukanovića, umešana u vrtlog „biznisa“ uCrnoj Gori i duboko u Trilateralnoj komisiji



119

Ana Djurović , kadar SPS-a Ana Filipović , vaspitačica iz Kragujevca Ana Hrustanović , ambasadorka Srbije u Italiji Ana Isaković , aktivistkinja CZKD

Ana Knežević Bojović , pravnik Ana Manić , aktivistkinja NVO „Gradjanske inicijative“ Ana Marija Žujović , fitnes sportistkinja Ana Perendić , “izvršitelj” iz Užica Ana Perić , asistent na Arhitektonskom fakultetu u BeograduA n a Pešik an , bivša ministarka nauke Ana Petrović Vukićević , pravnik Ana Stefanović , bivša direktorka lista “Pravda” i supruga NebojšeStefanovića

Ana Trbović , ekonomista i diplomata Ana Zorbić , LGBT aktivista Anamarija Viček , bivša “narodna” poslanica iz SVM-a Andja Petković , NATO lobistaAn d j e l a Vešt i c a , go-go igračica An g e l i n a e ž e l j , LGBT aktivista Anica Veljović , “izvršitelj” iz Pančeva An i k o M ušk i n j a H a j n r i h , pokrajinski ombudsman Anka Bakić, prva žena mason u Srbiji

Atina Marković Ferari , “starleta i pevačica” B i l j a n a C incarević , umetnica i LGBT simpatizerBiljana Djerić , “izvršitelj” iz Pančeva Biljana Hasanović Korać , bivša “narodna” poslanica iz NDS-aBiljana Ilić Stošić , politikolog iz KragujevcaB i l j a n a K r a l j , advokatBiljana Kunić , lekar iz BeogradaB i l j a n a Mihaljević , lekarBiljana Milutinović , filolog i stručnjak za marketing

Biljana Naumović , farmaceutBiljana Pantić Pilja , advokat iz Novog SadaBiljana Pavlović , pravnikB i l j a n a Pešev s k a , “izvršitelj” iz Novog SadaBiljana Petrović , “izvršitelj” iz BeogradaBiljana Savić , sudijaBiljana Savović , pravnik iz Sečnja Biljana Srbljanović , dramski pisacBiserka Jeftimijević Drinjaković , bivša funkcionerka u NIS-u

Biserka Tošović , “izvršitelj” iz NišaBiserka Živković , supruga bivšeg premijera Zorana Živkovića



120

Bo b ana Macanović , aktivista u NVO i LGBT aktivistaBojana Bajrušević , kriminalacBojana Balević , aktivistkinja u NVOBojana Begović , funkcioner LSV-a

B o j a n a M e d e n i ca , aktivistkinja NVO „Transparentnost Srbija“Bojana Milanović , “izvršitelj” iz SuboticeB o j a n a Ordinačev , glumicaBojana Petrović , sponzoruša iz BeogradaBojana Rajić , manekenkaBojana Savović , funkcionerka u TužilaštvuBojana Selaković , aktivistkinja NVO „Gradjanske inicijative“B o j a n a St a m e n o v , pevačica Bojana Todorović , GMO lobista

B o j a n a Vukašinović , aktivistkinja u NVOBorka Božović , jedan od osnivača NVO „Centar za demokratiju“ Borka Pavićević, NVO aktivistkinjaBorka Vučić , pokojna bankarkaBosa Nenadić , sudija Ustavnog sudaBožana Vojinović , “starleta”Branislava Belić , lekarkaB r a n k a Bošn j a k , arhitekta iz BeogradaBranka Djukić , čelnica “Tanjuga”

Branka Janković , pravnik iz Sremskih KarlovacaBranka Karavidić , bivša “narodna” poslanica iz NDS-aBranka Marković , sudija iz ValjevaBranka Nevistić , novinarkaB r a n k a Pr p a , istoričarka i nevenčana supruga Slavka Ćuruvije Brankica Stanković , novinarkaD a n a M a n e v s k a , sponzoruša iz BeogradaDanica Čolović , “izvršitelj” iz KragujevcaDanica Vučenić , novinarka

Danijela Amidžić , manekenkaDanijela Nikolić , sudijaDanijela Novaković , komunalna inspektorka iz AleksincaD a n i j e l a V a zu r a , funkcionerka u jednoj agenciji pri vladi SrbijeDanka Carić , javni beležnikDanka Stanojević , “izvršitelj” iz BeogradaDarinka Dugić Dara , “filozof i biznismenka”Darinka Gelić , “izvršitelj” iz SomboraD e j a n a D e j a n ić , dizajnerka i LGBT simpatizer

Dejana Momčilović , dizajnerka i LGBT simpatizerD e j a n a S t e v k o v s k i , aktivistkinja NVO „Gradjanske inicijative“



121

Dejana Živković , manekenkaDesanka Petrović , sudija iz ValjevaDesanka Radunović , profesorka na Matematičkom fakultetu u BeograduDesanka Romić , “izvršitelj” iz Beograda

Diana Dragutinović , bivša ministarka finansijaDijana Hrkalović , službenica pri MUP-u SrbijeDijana Lazić Puškaš , funkcionerka u Zavodu za psihofiziološke poremećaje Dijana Vukomanović , bivša “narodna” poslanica iz SPS-aD i n a R a k i n , aktivista jedne NVODobrica Purenović , menadžerka školovana na „Megatrendu“Do b r i l a P a v l i ca , “izvršitelj” iz VrbasaDraga Božinović , aktivistkinja jedne NVODragana Barišić , lekar iz Kruševca

Dragana Čvrkić , “izvršitel j” iz Čačka Dragana Djukić , sudija u Apelacionom sudu u Novom SaduDragana Djuković , kadar “Treće Srbije” Dragana Dobrilović , “izvršitelj” iz BeogradaDragana Džajić , ćerka fudbalera Dragana Džajića Dragana Ilić , pravnikDragana Kalinović , funkcionerka u PIO fonduDragana Krstanović , sudija iz Pančeva Dragana Marković , direktorka Poreske uprave

Dragana Medurić , lekar u bolnici u PožarevcuDragana Milošević , član udruženja „Ateisti Srbije“ Dragana Nikolić Solomon , funkcionerka u misiji OEBS-a u Srbiji i LGBTaktivistaDragana Rajačić , bivša direktorka u EPS-uD r a g a n a Šk a m l a , funkcionerka iz DS-a u opštini Beočin Dragana Smiljević , javni beležnikD r a g a n a St a n k o v , bivša direktorka JP za stambene poslove u VršcuD r a g a n a St o j k o v , “izvršiteljka” iz Beograda

Dragana Šutić , „biznismenka“Dragana Todorović , stečajna upravnica i LGBT simpatizer Dragana Veličković , kadar DS-aDragana Vučićević , urednica na TV “Studio B”Dragana Vujasinović , aktivista u NVODragana Vujović Djermanović , blogerkaDraganaTadić Petrović , pravnikDragica Nikolić , supruga Tomislava Nikolića Dragica Tomić , bivša direktorka VPŠ strukovnih studija u Novom Sadu

Dragica Vujadinović Milinković , profesorka na Pravnom fakultetuD r a g o s la v a B a r z u t , LGBT aktivista



122

D u b r a v k a F i l i p o v s k i , diplomirani pedagog iz BeogradaDubravka Knežević , advokat iz Novog SadaD u b r a v k a V e la t D e r e t a , osnivač NVO „Gradjanske inicijative“ Dunja Mijatović , službenik u OEBS kancelariji u Srbiji

Dunja Vujčić , “stručnjak” za marketing Dušanka Subotić Homen , advokatD uši c a Jevdjenović , “državna” starletaDušica Jevdjenović , bivša “savetnica” u vladi SrbijeDušica Nikolić , ekonomista iz BeogradaDušica Popadić , aktivista u NVODušica Stojković , politikolog iz BeogradaDušica Stošić , “biznismenka”Elvira Kovač , bivša “narodna” poslanica iz SVM-a i LGBT simpatizer

Emilija Stanković , profesorka Pravnog falulteta u KragujevcuGabrijela Kragujević , jedan od osnivača NVO „Centar za demokratiju“ Goga Sekulić , pevaljkaGoranka Lončarević , lekar i lobista farmakomafijeGordana Čomić , bivša “narodna” poslanica iz DS-aGordana Damjanović , “izvršitelj” iz PožarevcaGordana Danilović Grković , “naučna” radnicaGordana Djordjević , „izvršitelj“ iz KragujevcaGordana Jovanović , jedan od osnivača NVO „Centar za demokratiju“

Gordana Knežević Monašević , urednica „Malog politikinog zabavnika“Gordana Marković , aktivistkinja NVO CLDSGordana Stevanović , državni funkcionerGordana Šurlan Momirović, genetičarka i GMO lobista Gordana Topić , “narodna” poslanica iz SPS-aGordana Vladimir Subakov Simić , biolog i GMO lobistaGordana Zorić , lekar iz KovinaGorica Mojović, političarka iz DS-aGorjana Marinković , bivša “narodna” poslanica iz SNS-a

Ines Besarović, duboko u redovima Trilateralne komisije Irena Aleksić , profesorka engleskog jezika iz Kraljeva Irena Cvetić , “biznismenka” Irena Ljubomirović Ivanković , zaposlena u Skupštini grada Beograda Irena Vujović , ekonomista iz Beograda Irena Živković , “izvršitelj” iz KruševcaI r i n a Ri zm a l , NATO lobistaI s id o r a B j e l ic a , pisac Isidora Ranković , član „izvršiteljske mafije“

Iva Branković , LGBT aktivista Iva Sekulić Graovac , javni beležnik



123

Iva Štrljić , glumica Iva Žikić , “savetnica” Dragice Nikolić Ivana Bogosavljević Čikić , „projektni menadžer“ Ivana Bukarica Biuković , “izvršitelj” iz Beograda

Ivana Ćirković , funkcionerka pri vladi Srbije Ivana Dinić , bivša “narodna” poslanica iz SPS-a Ivana Dulić Marković , političarka I v a n a G r ab e ž , javni beležnikIvana Kulaš, Ivana Lazarević , aktivistkinja jedne NVO Ivana Lukić , psiholog Ivana Matić , funkcionerka u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika Ivana Mišković , ćerka Miroslava Miškovića

Ivana Ristivojević , sudija Ivana Sojiljković , inženjer pejzažne arhitekture iz Užica Ivana Stanković , aktivistkinja u NVO Ivana Stefanović , aktivistkinja NVO „Centar za demokratiju“I v a n a St j e l j a , aktivistkinja u NVO Ivana Žugić , “izvršitelj” iz Kragujevca Ivanka Adžić , kadar DS-a Ivanka Knežević Kozić , sudija Ivanka Kostić , pravnik

Izabela Kisić , aktivistkinja jedne NVOJa d r a n k a B e l j a n B a l a b a n , političarka Jadranka Joksimović, EU i NATO lobista Jadranka Jovanović , operska pevačica Jagoda Kovačević, agent Trilateralne komisije Jana Ljubičić , pravnik iz Beograda Jasmina Bjeletić , direktorka “Apoteka Beograd” Jasmina Janković , lekarka Jasmina Krstić , “izvršitelj” iz Požarevca

Jasmina Miković , aktivistkinja u NVO Jasmina Mitić , “izvršitelj” iz Niša Jasmina Mitrović Marić , “savetnica” Tomislava Nikolića Jasmina Nedović , lekar iz Kragujevca Jasmina Obradović , pravni tehničar iz Novog Sada Jasmina Stanojević , sudija Jasmina Trbović Stanković , “izvršitelj” iz Zrenjanina Jasmina Vujić , srpska naučnica iz dijaspore Jasminka Petrović , autorka knjige “Seks za početnike” namenjene

tinejdžerima Jasna Andjelić , “izvršitelj” iz Novog Sada



124

Jasna Avramović , gradonačelnica Smedereva Ja s n a B o j a d ž i j e v s k a , javni beležnik Jasna Brčkalović , “izvršitelj” iz Novog Sada Jasna Knežević, agent Trilateralne komisije

Jasna Matić , bivša ministarka za telekomunikacije i GMO lobista Jasna Šarčević Janković ,funkcionerka u Tužilaštvu za ratne zločineJ a s n a Stevović , kadar SNS-a iz Aleksinca Jelena Aleksić , “izvršitelj” iz Beograda Jelena Bojović , menadžerka u mnogim aktivnostima NVO Jelena Burmazović , “izvršitelj” iz Beograda Jelena Divljaković , “izvršitelj” iz Beograda Jelena Djordjević , LGBT aktivistaJe l e na Dragović , “izvršitelj” iz Beograda

Jelena Gavrilović , glumicaJe l en a Go r o n j a , “izvršitelj” iz Smedereva Jelena Jelača , umetnica i LGBT simpatizer Jelena Jevtić , “izvršitelj” iz Sremske Mitrovice Jelena Jovanović , supruga Čede Jovanovića Je l en a Ka r l eu ša , pevaljka Jelena Krunić , „plesačica“ iz beogradskih klubova Je l en a M e d a r o v i ć , aktivistkinja u NVOJe l en a M i j a t o v i ć , vaspitač ica iz Beograda

Jelena Milić , ostrašćeni NATO lobista Jelena Milovanović , aktivistkinja jedne NVO Jelena Ognjanović , “izvršitelj” iz Beograda Jelena Petrović , aktivistkinja u NVO Jelena Popović , “izvršitelj” iz Beograda Jelena Radojković , aktivistkinja jedne NVO Jelena Ribać , aktivista u NVO Jelena Simić , zastupnik neoliberalizma Jelena Stanić , lekarka u Institutu u Sremskoj Kamenici

Jelena Stanković Miković , “izvršitelj” iz Sremske MitroviceJ e le n a S t e v i n , umetnica i LGBT simpatizer Jelena Stojanović , “izvršitelj” iz BeogradaJ e le n a T r i v a n , političarka Jelena Vasiljević , LGBT aktivista Jelena Vitorović , “izvršitelj” iz BeogradaJ e l e n a Volić , aktivistkinja u NVO Jelena Vučković , “izvršitelj” iz Beograda Jelica Bojanić Kerkez , sudija u Apelacionom sudu u Novom Sadu

Jelisaveta Karadjordjević , „princeza“ i agent Trilateralne komisijeJ e li s a v e t a P r i b o j a c , pravnik iz Kraljeva



125

J o r g o v a n k a Tabaković , guvernerka NBS Jovana Ćirić , stručnjak za marketing Jovana Diković , ideolog liberalizma Jovana Gligorijević , novinarka

Jovana Joksimović , TV voditeljka Jovana Jovanović , bivša “narodna” poslanica iz DS-a Jovanka Jovanović , javni beležnikJ o v a n k a Miljuš Djukić , molekularni biolog i GMO lobista Jovanka Todorović , LGBT aktivistaKatarina Manojlović Andrić , sudija Ustavnog sudaKatarina Martić , novinarka iz „Kurira“Katarina Prelić , politikolog iz BeogradaKatarina Rakić , pravnik iz Beograda

Ka t a r i n a Šušn j a r , “studentkinja” iz BeogradaKatarina Tomašević , “savetnica” direktora policijeK a t i c a V i j u k , inženjer organizacije rada iz Šida Kori Udovički, jedan od anonimnih „stubova“ Trilateralne komisije u SrbijiKristina Jovanović , lekarka iz Novog SadaK r istina Vujić , aktivistkinja u NVOK s e n i j a F o r c a , aktivistkinja NVO „Žene u crnom“Ksenija Janković , bivša supriga Aleksandra Vučića Ksenija Milenković , EU lobista

K s e n i j a Pe t o v a r , aktivistkinja NVO „Centar za demokratiju“Lara Masniković , kadar DS-aLatinka Perović , istoričarka i političarka Leila Ruždić , jedan od osnivača NVO „Centar za demokratiju“ Lejla Bratić , pravnicaLena Bogdanović , glumicaLepa Mladjenović , aktivistkinja NVO „Žene u crnom“Lidija Bartus Vasiljević, duboko u redovima Trilateralne komisijeL id i j a B j e l o v u k , „podmladak“ SNS-a

Lidija Udovički, duboko u redovima Trilateralne komisijeLila Radonjić , profesorka na Fakultetu političkih nauka L j i b ušk a L a k a t oš , profesorka fizičkog vaspitanja iz Stare Pazove Ljiljana Benać Šantić , funkcionerka “Nove stranke”L j i l j a n a B e r o n j a , lekar iz KuleLjiljana Blagojević , član „izvršiteljske mafije“ L j i l j a n a B o g a v a c , aktivista u NVOLjiljana Karać , sudijaLjiljana Kosorić , lekar iz Kosjerića

Ljiljana Kožović , kadar DS-aLjiljana Malušić , sociolog iz Beograda



126

Ljiljana Nedeljković , bivši šef kabineta Vojislava KoštuniceLjiljana Nestorović , novinarka iz BeogradaLjiljana Pavlović , pravnikLjiljana Petrović , profesor na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu

Ljiljana Popović , funkcionerka u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu Ljiljana Smajlović , novinarkaLjiljana Stojanović , funkcionerka u „Univerzal“ banciLjiljana Ubović , aktivistkinja u NVOLjiljana Vasić , lekar iz KragujevcaLjiljana Živković , “izvršitelj” iz Beograda i LGBT aktivistaL j u bica Mrdaković Todorović , lekar iz NišaL j u b u šk a L a k a t oš , bivša “narodna” poslanica iz SNS-aLjupka Stanković , “izvršitelj” iz Beograda

Lovorka Nikolić , “biznismenka”Magdalena Pejčev , “plesačica” po klubovima za zabavu M a j a A d r o v a c , kriminalacMaja Bobić , aktivistkinja jedne NVOMaja Ciganović , kadar DS-aMaja Danilović , funkcionerka SNS-a u KraljevuMaja Dukić , “izvršitelj” iz JagodineMaja Gojković , političarka “preletačica”, bivša “narodna” poslanica iz SNS-ai predsednica Skupštine

Maja Marić , zastupnik “Kryolan” kozmetikeMaja Popović , funkcionerka u Gradskom zavodu za hitnu pomoć u Beogradu Maja Sedlarević , funkcioner LSV-aMaja Stojanović , aktivistkinja NVO „Gradjanske inicijative“Maja Vidić , ćerka i pomoćnica mafijaša Velimira Vidića Marija Bijelić , bivša savetnica ministra Lazara Krstića Marija Bogdanović , LGBT aktivistaMarija Draškić , sudija Ustavnog sudaMarija Dražović , aktivistkinja u NVO

Marija Ekmedžić , član udruženja „Ateisti Srbije“ Marija Elizabeta Štulić , sudijaMarija Gačić , “izvršitelj” iz LozniceMarija Gardašević , član udruženja „Ateisti Srbije“ Marija Grujuć , “državna” starletaMarija Jelić, duboko u redovima Trilateralne komisijeMarija Kordić , funkcionerka Saveta za štampuMarija Manić , kadar DS-aMarija Marić , član udru ženja „Ateisti Srbije“M a r i j a M i lo r a d o v , jedan od osnivača NVO „Centar za demokratiju“ Marija Nenić , novinarka



127

Marija Obradović , novinarkaMarija Penić , medicinska sestra iz BeogradaMarija Rašeta Vukosavljević , kadar DS-aMarija Šerifović , pop pevačica

Marija Srećković Savić , fitnes instruktorkaMarija Stevanović , inženjer tehnologije iz SvilajncaMarijana Čolić Kostić Mateus... , lovac na bogate muževeMarijana Luković , aktivistkinja u NVOMarijana Marković , direktorka firme “Kolubara gradjevinar” iz LazarevcaMarijana Milovanović , kriminalac iz LazarevcaMarina Antonić , “izvršitelj” iz BeogradaMarina Arsić , lekarMarina Ilić , sudija

M a r i n a K o t e v s k i , voditeljka na TV Pink-uMarina Marković , umetnica i LGBT simpatizerMarina Mučelica, masonkaMa r i n a P r ekokadžić , funkcionerka u opštini Beočin Marina Stevančević , “izvršitelj” iz Čačka Marina Tomašević Komatina , “savetnica” direktora policijeMarinika Tepić , funkcioner u LSV-uMarinika Tepić , funkcionerka u vladi VojvodineMarjana Jovičić , lekar iz Beograda

M a r j a n a M a r aš , bivša “narodna” poslanica iz SPS-aMaša Živojinović , aktivista NVOMia Zečević , sponzoruša iz BeogradaMica Jovanović , NATO lobistaMila Milosavljević , “izvršitelj” iz ŠapcaMilanka Jevtović Vukojičić , socijalni radnik iz PribojaM i l a n k a Karić , pravnik i supruga Bogoljuba Karića Milanka Savić , “izvršitelj” iz Čačka Milena Bićanin , profesorka istorije iz Dobanovaca

Milena Burgić , članica udruženja „Ateisti Srbije“ Milena Kikić Cicmilović , aktivista NVOM i l e n a P e ca r s k i , aktivista jedne NVOMilena Tabaković , ćerka Jorgovanke Tabaković M i l e n a Tu r k , hemičarka iz Trstenika Milena Vučić , pevaljkaMilevka Milenković , sudijaMilica Bisić , bivši funkcioner pri Ministarstvu finansijaMilica Čubrilo, duboko u redovima Trilateralne komisijeM i l i c a De l e vić Djilas , ekonomista i bivša supruga Dragana DjilasaMilica Džaković Bojić , “izvršitelj” iz Pančeva



128

Milica Katić , funkcioner u NBSMilica Krstić, organizator u redovima Trilateralne komisijeMilica Lakićević , pravnikMilica Laković , “izvršitelj” iz Pančeva

Milica Lazović , lekarkaMilica Mandić , novinar i politikologMilica Mirković , „biznismenka“Milica Mitrović , “izvršitelj” iz BeogradaMilica Novaković , sponzoruša iz BeogradaMilica Novaković , sponzoruša iz BeogradaMilica Popović Djuričković , sudija u Apelacionom suduMilica Radović , političarka iz DSS-aMilica Stefanović , ekonomista

Milica Trifunović , zastupnik neoliberalizmaMilica Vujović , savetnica bivšeg ministra Lazara Krstića Milica Živanović “Mimi Oro” , “starleta”Milijana Matić , informatičar iz Ljiga Milijana Trifković , aktivistkinja u NVOMiljana Djerić , zastupnik neoliberalizmaMiljana Jovanović , aktivista „Otpora“Miljana Nikolić , lekar iz Kosovske MitroviceM i l k a F o r c a n , “biznismenka”

Mina Lazarević , aktivistkinja u NVOM i r a A d a n j a P o l a k , novinarkaMira Glišić Simić , direktorka “Politike”Mira Mijač , lekarMira Petrović , funkcioner “Nove stranke”Mirela Smiljanić , “izvršitelj” iz Novog SadaMirjana Andrić , novinarka iz BeogradaMirjana Banić , “izvršitelj” iz Novog SadaM i r j a n a B a u c a l , sindikalni funkcioner

Mirjana Dimitrijević , sudija i član “izvršiteljske” mafije Mirjana Djoković , ekonomista iz Čačka M i r j a n a D r a g aš , bivša “narodna” poslanica iz SPS-aM i r j a n a H e r c o g , lekar iz Čačka Mirjana Ilić , sudijaMirjana Jovanović , sudijaMirjana Karanović , glumicaM i r j a n a Laušević , lekarMirjana Marjanović , mašinski tehničar iz Surčina

Mirjana Marković , supruga pokojnog Slobodana Miloševića Mirjana Mišković , supruga Miroslava Miškovića



129

Mirjana Piljić , portparolka Apelacionog sudaM i r j a n a Predojević , funkcionerka u JP PTT SrbijaM i r j a n a St e f a n o v s k i , aktivistkinja NVOMirjana Todorović , pravnik

Mirjana Vojinović , sudijaMiroslava Milenović , funkcionerka u Savetu za borbu protiv korupcije iNATO lobistaMiroslava Milovanović , sudijaM iše la Nikolić , funkcionerka pri vladi SrbijeM o n i k a L a j h n e r , LGBT aktivistaNada Bodrožić , političarka iz DS-aN a d a K o l u n d ži j a , funkcionerka DS-aNada Krsmanović , “izvršitelj” iz Valjeva

Nada Lazić , funkcioner LSV-aNada Mihajlović , sudijaNada Šoškić , aktivistkinja u NVONada Živić , sudijaNadežda Gaće, novinarkaNadežda Mijatović , sudija u Apelacionom suduNadica Kostić , medicinska sestra iz VlasotincaN a d i ca M om i r o v , političarka iz G17 Nadica Nikolić Tanasijević , arheolog iz Grocke

Nata Mesarović , sudijaN a t a l ija Lašić , aktivistkinja NVO „Transparentnost Srbija“Natalija Mićunović , jedan od osnivača NVO „Centar za demokratiju“ Natalija Pejić Kordić , pravnicaNa t aša Be k v a l a c , pevaljkaNataša Jovanović , simpatizer “Treće Srbije” Nataša Kandić , primer degenerisanosti intelekta i mržnje premasopstvenom naroduNataša Lambić , aktivistkinja NVO „Žene u crnom“

Nataša Mićić , bivša narodna poslanicaNataša Miljković , TV voditeljkaNataša Pejić Kordić , pravnikNataša Radonjić , “izvršitelj” iz BeogradaN a t aša Te r b ec , funkcioner LSV-aNataša Vučković , bivša “narodna” poslanica iz DS-a, rusofob i LGBTsimpatizerNataša Vujović , bivša službenica u SIEPANeda Arnerić , glumica i bivša narodna poslanica

Nela Bojović , službenica u JP PTT SrbijaNela Kuburović , pravnik



130

N e v e n a Adžemović , bivša „narodna poslanica“ i bivša „modelsica“Nevena Belić , funkcionerka u „Univerzal“ banciNevena Ljubić Lojović , “državna” starletaNevena Marković , aktivistkinja u NVO

Nevena Petrušić , državni funkcionerNevena Sečen , lekarka u Institutu u Sremskoj KameniciNevena Veselinović , advokatNevena Vučković Šahović , aktivistkinja NVO „Beogradski centar za ljudska prava“Nevenka Milošević , profesorka iz IvanjiceN i k o l i n a Šen de r , “izvršitelj” iz ZrenjaninaO l en a P a p u g a , bivša “narodna” poslanica iz LSV-aOlga Cvejić Jančić , član komisije za izradu Gradjanskog zakonika

Olga Popović Obradović , pokojna pravnicaOlgica Batić , advokat iz BeogradaOlivera Djurić , sudijaOlivera Jovićević , urednica i voditeljka na RTS-uOlivera Kovačević , novinarka i TV voditeljkaOlivera Pauljeskić , hemičarka iz Žagubice Olivera Pešić , ekonomista iz LeskovcaOlivera Trikić , funkcionerka u “Komercijalnoj banci”Olivera Vučić , sudija Ustavnog suda

Olja Bećković , novinarkaO l j a Cr n o g o r a c , bivša voditeljka i manekenkaO n o r i n a Djordjević , aktivista u NVOPersida Jovanović , sudija u Apelacionom suduPetra Cvijić , voditeljka na TV-uRada Ratković , “biznismenka”Rada Selaković , službenica u BIA-iRadenka Grubačić , aktivista u NVORadmila Mučibabić , aktivista udruženja „Ateisti Srbije“

Radmila Vasić , pravnikRadojka Hadži Bajić , kadar DS-aRanka Trivić , “izvršitelj” iz SomboraRatka Vranić , korumpirana poreska policajkaRatka Vušurević , kadar SPO-aRe n a t a Pi n d ž o , funkcionerka pri vladi SrbijeRenata Radujko Milić , funkcionerka iz BeogradaRijalda Muhović Gurgaš , političarka iz Sandžaka Roksanda Kostić , “biznismenka”

Romana Bunčić , kadar DS-aRužica Banjalučkić , sudija



131

Ružica Djindjić , supruga pokojnog Zorana Djindjića Ru ž ic a K o r e n , funkcioner u firmi “Phoenix Pharma”Ru ž ic a V e l j k o v ić , “model i pevačica”, i sponzoruša, i ... Ružica Živanović , sudija

Sabina Dizdarević , bivša “narodna” poslanica iz SDASa f e t a B išev ac , aktivista NVOSanda Šimić , EU lobistaSandra Božić , politikolog iz Pančeva Sandra Čaušević , političarka iz SPO-a i LGBT lobistaSandra Kutlača , “izvršitelj” iz Pančeva Sandra Ristić , funkcioner u LSV-uSanja Čelebićanin , funkcionerka u vladi Srbije i GMO lobistaSanja Nikolić , novinarka iz Beograda

Sanja Novaković , službenica na Pravnom fakultetu u NišuSanja Petrović , predsednica opštine KovinSanja Pokrajac Nenadić , lekarka iz Novog SadaSanja Spasić , “izvršitelj” iz BeogradaSanja Tucaković , ekonomista iz KragujevcaSaška Stanojlović , aktivista NVOSelena Tasić , službenica u vladi SrbijeSenada Nurkić “Maca D i s k r e c i j a ” ,”starleta”Senka Andjelković , politikolog

Silvana Hadži Djokić , SPO kadarSladja Delibašić , pevaljkaSladjana Backović , kadar URS-aSladjana Bradić , “izvršitelj” iz ValjevaSladjana Dugonjić , aktivistkinja u NVOSladjana Grujičić , kadar DS-aSlavica Djukić Dejanović , bivša ministarka zdravlja, saradnica farmako-mafije i LGBT simpatizerSlavica Jokanović , policijska službenica

Slavica Jovanović Kubat , aktivista NVOS l a v i c a Pe r i z , “izvršitelj” iz SomboraSlavica Stojanović , aktivistkinja Soroševe fondacijeSlobodanka Kitanović , sudijaSlobodanka Komšić , sudijaSlobodanka Krčevinac , prijateljica Borisa Tadića Slobodanka Milić Žabaljac , sudija u Apelacionom sudu u Novom SaduSmiljana Zubanović , “izvršitelj” iz KragujevcaSnežana Bogosavljević Bošković , bivša ministarka poljoprivrede

Snežana Čongradin , kolumnistaSnežana Dakić Mikić , TV modiskinja



132

Snežana Jovanović Srzentić , funkcionerka u Institutu za transfuziju krviSnežana Malović , bivša “narodna” poslanica, bivša ministarka pravde i član „izvršiteljske” mafijeSnežana Miljanić , funkcionerka u konzulatu u Nemačkoj iz SPO-a

Snežana Milovanović , lekarka iz BeogradaSnežana Perović , bivša direktorka Direkcije za javni prevoz u BeograduSnežana Petrović , “izvršitelj” iz ValjevaSn e ža n a R e p a c , kadar DS-aSnežana Samardžić Marković , bivša ministarka za mladinu i sportSnežana Spasojević Petrović , lekarka iz NišaSnežana Stojanović Plavšić , političarka iz G17 Sofija Čolić , službenik u Apelacionom sudu u Novom SaduS o n j a B i s e r k o , ostrašćeni NATO lobista i tužan primer mržnje prema

sopstvenom naroduSo n j a L i h t , sociolog, aktivistkinja u NVO i LGBT aktivistaSonja Lozanić , “izvršitelj” iz Beograda Sonja Milošević , manekenkaSonja Stojanović, duboko u redovima Trilateralne komisijeSonja Veselinović , st ečajna upravnica Sonja Vlahović , ekonomista iz BeogradaSonja Vlajnić , novinarka i SNS kadarSoraja Vučelić , “starleta”

Srbijanka Turajlić , bivša aktivistkinja pokreta „Otpor“Stana Djukić , funkcionerka iz uprave dečijih vrtića u Čačku Stana Žunić , “izvršitelj” iz KragujevcaStanija Dobrojević , “starleta”Stanislava Pak Stanković , “savetnica” Tomislava Nikolića Stanka Pejanović , ekonomistaStaša Zajović , aktivistkinja NVO „Žene u crnom“St e f a M a r k u n o v a , LGBT aktivistaStefana Miladinović , bivša “narodna” poslanica iz SPS-a

Stojanka Filipić , “biznismenka” i stečajna upravnica Stojanka Petković , političarka iz G17 Stojanka Radoičić Cica , šefica kabineta Željka Sertića Sunčica Božić , kadar DS-aSuzana Djordjević Milošević , aktivistkinja jedne NVOS u z a n a Grubješić , političarka Suzana Perić , dizajnerkaSuzana Popović Ickovski , bivša direktorka jedne osnovne škole iz NišaSuzana Radović , menadžerka u jednoj korporacijiSuza n a Ša r a c , ekonomista iz BeogradaSuzana Spasić , “biznismenka”



133

Suzana Spasojević , bivša “narodna” poslanica iz SPS-aSuzana Vasiljević , “savetnica” Aleksandra Vučića Svetlana Bajić , službenica iz ZIG Novi SadSvetlana Ceca Ražnatović , pevaljka

Sv e t l a n a D e v r n j a , “izvršitelj” iz RumeSvetlana Djurović , aktivistkinja u NVOSvetlana Galić , sudijaSvetlana Garčev Peterka , “izvršitelj” iz ZrenjaninaSv e t l a n a Gl um a c , funkcionerka u „Denjub fuds“ korporacijiSvetlana Gutić , šminkerka i frizerkaSvetlana Jakopović , “biznismenka”Svetlana Knjažev Adamović , jedan od osnivača NVO „Centar zademokratiju“

Svetlana Lukić , novinarSvetlana Manić , “izvršitelj” iz BeogradaSvetlana Nikolić Pavlović , lekar iz Ćuprije Svetlana Selaković , političarka iz “Pokreta socijalista” Svetlana Stanivuković , aktivistkinja u NVOSvetlana Stefanović , aktivistkinja jedne NVOSv e t l a n a S u d žum , pravnica bliska “”Trećoj Srbiji” Svetlana Tomić Jokić , sudijaSv e t l a n a Z e le n i k a , sudija

Tamara Bogdanović , sponzoruša iz BeogradaTam a r a Ce n k o v , “izvršitelj” iz BeogradaTamara Djukanović , bivša supruga Aleksandra Vučića Tam a r a Gu c u n j a , “izvršitelj” iz Novog SadaTamara Pajković , “izvršitelj” iz BeogradaTam a r a Sk r o z a , funkcioner Saveta za štampuTamara Žujović , “biznismenka”Tanja Andjelić , menadžerka u “Carnex”-uTanja Ijačić , “izvršitelj” iz Novog Sada

Tanja Miščević , aktivistkinja jedne NVO i GMO lobistaT a n j a P a v l o v , aktivistkinja jedne NVOTanja Roganović , funkcionerka “Nove stranke”Tanja Tomašević Damnjanović , pravnica iz VršcaTa n j a V e h o v e c , blogerkaTatjana Manojlović , članica udruženja „Ateisti Srbije“ Tatjana Matić , državna funkcionerkaTatjana Mioković , “biznismenka”Tatjana Papić , aktivistkinja jedne NVO

Tatjana Radosavljević , direktorka Lekarske komore SrbijeTatjana Vešović , kadar DS-a



134

Ta t j a n a V o j t e h o v s k i , voditeljka na TVT a t j a n a V o l a r e v , „projektni menadžer“T e o d o r a Baković , pevaljkaTiana Mitrović , službenica pri MMF misiji u Srbiji

Tijana Andjelić , visoki službenik „Lutrije Srbije“T i j a n a K r s t e c , NATO lobistaTijana Vojinović , NATO lobistaTijana Vojvodić , NATO lobistaUna Sučević , “izvršitelj” iz IrigaV a l e n t i n a A n tić , aktivista u NVOV a le n t i n a D j u r e t a , aktivistkinja u NVOValentina Milanović , aktivistkinja NVO „Transparentnost Srbija“Valentina Sekulić , “izvršitelj” iz Pančeva

Va l e r i j a Es eš , sudijaVanja Hadžović , bivša „savetnica“ pri vladi SrbijeVanja Kojić , službenica u Ministarstvu poljoprivredeVanja Macanović , pravnicaV a s v i j a G u s in a c , profesorkaVelinka Tošić , profesorka iz LozniceVera Medić , službenica u NBSVera Mijač , mikrobiologVera Stanić , funkcionerka u tužilaštvu

Vera Stojiljković , funkcionerka u institutu “Torlak”Verica Kalanović , bivša ministarka u vladi Mirka Cvetkovića Vesna Arsić , ambasadorka Srbije u BelgijiVesna Besarović , univerzitetska profesorka iz BeogradaVesna Brzev Ćurčić , psiholog i psihoanalitičar Vesna Draženović , aktivista u NVOVe sn a Ga j išin , LGBT aktivistaV e sn a H e r c e g , sudijaVesna Ilić Prelić , predsednica Ustavnog suda

Vesna Jovanović , direktorka Lekarske komore SrbijeVesna Kopitović , lekarka i funkcionerka iz VojvodineVesna Kovač , državna sekretarka u Ministarstvu trgovineVesna Krstić Dimitrijević , direktorka OŠ “Moma Stanojlović” u Kragujevcu Vesna Krstojević , “izvršitelj” iz SvilajncaVesna Marjanović , bivša političarka iz DS-a i rusofobVesna Marković , ekonomista iz BeogradaVesna Martinović , bivša “narodna” poslanica iz DS-aVesna Matković , “biznismenka”

Vesna Perić , bivši sudija Trgovinskog suda u BeograduVesna Pešić , primer autodestruktivnog intelekta u srpskom narodu



135

Vesna Petrović , aktivista NVO „Beogradski centar za ljudska prava“ i LGBTaktivistaVesna Rakić Vodinelić , pravnikV e sn a R ak o n j a c , lekar iz Kruševca

Ve s n a R i v a s , estradna pevaljkaVesna Simić , advokat iz KnjaževcaVesna Vasiljević , član udruženja „Ateisti Srbije“ Vesna Veizović , izvanredna novinarka sa integritetom, nažalost sastavovima na granici šovinizmaVesna Vučurević , “biznismenka”Vesna Vukelić Vendi , pevaljka i samoubedjena “intelektualka”Vesna Vulević , sudijaVesna Živković , vlasnica kompanije „InPharm“

Vida Ognjenović , aktivistkinja NVO „Centar za demokratiju“V ik t o r i j a B o k l a h , “biznismenka”Viktorija Cucić , funkcionerka u JAZAS-uVioleta Jovanović, duboko u redovima Trilateralne komisijeV i o le t a L u t o v a c , lekar iz VarvarinaVišnja Filipović , aktivistkinja NVO „Gradjanske inicijative“Višnja Račić , filologVladana Jović , državni funkcionerV l a d ica Jovanović , aktivistkinja NVO „Gradjanske inicijative“

Vojka Janjić , “izvršitelj” iz BeogradaVukosava Stevanović , farmaceutZ ag o r k a D o l o v a c , funkcionerka u javnom tužilaštvu Žaklina Tomić , SNS kadar iz Trgovišta Žana Šahović , SNS i SPS kadar u Zrenjaninu Žanka Stojanović , tužan primer srpske autodestrukcije Željka Rolović , crnogorska “madam” elitne prostitucije Zlata Djerić , magistar književnosti iz Sombora Zorana Mihajlović, aktuelna ministarka i još jedan od „stubova“ Trilateralne

komisije u SrbijiZo rana Stojković , advokat i funkcioner u EPS-u Zorica Marković , službenica u Kliničkom centru Srbije Zorica Milošević , “izvršitelj” iz Požarevca Zorica Mršević , naučni radnik i LGBT aktivista Zorica Popović , “biznismenka” Zorica Selečanin , “izvršitelj” iz Kraljeva Zorica Tomić , ambasadorka Srbije

Još jednom da naglasimo: nismo ovde navodili imena da bi ihneko zloupotrebio i napadao ove ljude na bilo koji način!



136

Navodili smo ih da bi se lakše prepoznalo prazno i sofističkonaklapanje političara, i da bi se prepoznali pokvareni obrasciponašanja ostalih aktera. Sve u cilju da svi mi razmislimo o samimasebi i da za sebe izvučemo pouke u cilju promene sopstvenog

karaktera.Samo se zamislite nad svim ovim ljudima koji rade u interesu

masonske religije, tog monstruoznog programa po kome je davnopreminuli ideolog, Albert Pajk, 1889.godine izdao instrukcije zavrhovne masonske lože, gde je prosto rekao:

„...Mi poštujemo Boga, a to je Bog koga obožavamo bez ikakvog praznoverja. Vama... kažemo sled eće:

Ponovite ovo vašoj braći 33.stepena, 32.stepena i 31.stepena: Ma s o n s k a r e l ig i j a t r e b a l a b i b i t i L u c i f e r o v a d o k t r i n a !

L u c i f e r j e B o g ! ...“

Možda ste zbunjeni što se na spiskovima nalaze i ljudi koji se “kunu” u Pravoslavlje i ne prezaju da svojim ponašanjem idelovanjem na to uvek ukažu. Ništa oni nisu bolji od „masonske“

strane. Dok sa masonima i njihovim slugama možete biti sigurni daće pokušati da vas ubiju hranom, vodom, „medicinskim“ tretmanima,zatrovanim vazduhom i satanskim životnim stavovima - dotle će vasklerofašisti uredno i brzo odvući u neki suludi rat ili ćete im postati „opasni“ na neki način (dobićete etiketu „izdajnik“ ili „sektaš“, tećete pre ili kasnije završiti na spisku za neki njihov zamišljeni budućilogor, poput onih u Hitlerovoj Nemačkoj).

Zaista, izbor izmedju ove dve strane je veoma težak. No zato smo

se i odlučili da sve ovo napišemo, da bismo vam saopštili da imate i još jednu alternativu. To je put kojim svako za sebe može koračati, jer se oslanja na ono najbolje što trenutno imate u sebi - urodjenusklonost ka dobroti, koju i vaše okruženje, a i vi sami pod uticajemtog okruženja, gušite i često se nje gnušate i stidite! Ako želite dasebe ubrojite u ljudska bića (koja danas nažalost i nisu baš u većini),princip dobra (ali ne i naivnosti i gluposti) mora postati vaš temeljniživotni princip.

Naravno, sada se već neki smeškaju na ove prethodne pasuse i usebi komentarišu da su pisci ovih reči upravo naivni i glupi, i naravno



137

utopisti. Neka!I dok mnogi od vas sve ovo budu podvodili pod „teorije zavere“

(termin koji je, uzgred, smislila svojevremeno CIA), pokušajte da seosvestite i shvatite, da se pod tim istim terminom smišljeno

obeležavaju i omalovažavaju sva pisanja nezavisnih novinaraistraživača i nezavisnih istoričara koja se ne podudaraju sazvaničnom „istinom“ o nekom dogadjaju. Sve se to podvodi pod „nebulozno i fiktivno“, da bi se često posle dužeg vremenskogperioda mnogo od toga pokazalo kao nešto što je zaista utemeljenou stvarnosti. Nažalost, i sa masonerijom će biti isti slučaj – kada ljudibudu shvatili kakva je uistinu ta organizacija, za većinu od nas će bitikasno!

Razmislite o tome koliko je oficijelnim medijima stalo da zadržepoverenje ljudi. Razmislite o tome da, ukoliko ne želite dapoverujete u ono što ti mediji iznose ili imate neku svoju sliku togašto vam zvanični mediji prezentuju – rizikujete da vas označe kaosoci jalno neprihvatljivu osobu i kao paranoičara!? Gde je tu sloboda?Šta misliti o medijima koji vas ubedjuju da je „demokratija“ najboljidruštveni sistem u kome vi navodno birate one što vas zastupaju, avi u suštini ne možete da uradite bukvalno NIŠTA da biste opozvali ikaznili političare koji zapravo rade direktno protiv vas kaogradjanina?! Ne čini li vam se čudno da kapitalizam skoro i ne postojibez takve „demokratije“? Ne čini li vam se da se materijalna dobra iprirodni resursi nekako uvek nadju pod kontrolom onih „velikihigrača“?

Budite oprezni kada „Kodovima matrix-a“ budete prilepili etiketuda je delo „teoretičara zavera“, jer ćete to možda (ne daj Bože!)

platiti svojim životom ili životom nekog svog najmilijeg. Ne, nisupisci ovog dela nikakvi magovi, niti je ovo delo ukleto, niti vamželimo bilo kakvo zlo! Baš naprotiv! Naprosto, radi se o tome danajverovatnije nećete poverovati u informacije koje se ovde nalaze,a tiču se ljudskog karaktera, ustrojstva čovekovog bića i njegovogimunog sistema, hrane, vode, lekova, lekarskih usluga, životnesredine, ogromnih manipulacija sa svim ovim nabrojanim stavkamaod strane svetskih moćnika i njihovih slugu - političara i naučnika...

Samim tim svrstaćete sebe automatski u „višak populacije“ kojimasonske vodje žele da istrebe.



138

Ako ne možete da poverujete u sve ovo – ne mari! Budite samooprezni, veoma oprezni sa onim što jedete i pijete, a naročito saonim što mislite i želite. Zbog politike depopulacije koju vode „vladari iz senke“ smrt vreba iz hrane, iz pića, iz vazduha, iz

obrazaca ponašanja koji se ljudima nameću putem medija, interneta,obrazovnih ustanova, pa i iz religijskih organizacija.

Budite budni i oprezni, jer oprez ne košta toliko, koliko vas timeplaše. Bolje je biti mrvicu i paranoičan, nego teško bolestan ilimrtav!

Ali ako vi mislite suprotno, bacite ove tekstove i ne dajte seuznemiravati! Uživajte dok traje, jer neće još dugo potrajati...

I-h

Videli smo kako su buržoaski teoretičari, poput Rusoa, uprogresivnom tonu odstupili od nekih nakaradnih crkvenih tumačenjaIsusovog učenja. Medjutim, kao što smo napomenuli, vrlo brzo se

otišlo iz tih progresivnih težnji u drugu krajnost. Naime, buržoazija je, kao klasa u usponu, razvila zahvaljujući Velikoj loži u Londonu iIluminatima, jednu optimističnu viziju sopstvenog društvenogpoložaja. Dokazivalo se da istorija ljudskog društva predstavljarazvoj od nižih ka višim nivoim (što je donekle i tačno), da je čovekpo svojoj prirodi dobar i podložan usavršavanju (što je takodjeprilično tačno) i da će mu nastupajući liberalizam doneti potpunoslobodne mogućnosti razvitka (što se pokazalo tragično pogrešno).

Iz svih ovih teza su došle i one ideje “Sloboda, Jednakost, Bratstvo”.Danas oni koji vole ideje prosvetiteljstva pišu ovakve tekstove: „...Pokret prosvetiteljstva zastupa ideje koje su civilizaciju Zapada

izvukle iz tame srednjeg veka i zatim doprinele najvećem prosperitetu čovečanstva ikad a zabeleženog u ljudskoj istoriji. Kada je glas zdravog razuma raskrinkao izgovore i tehnike kojima su ljudiu vreme srednjeg veka izgovarali svoje zle postupke i odricanje odsvoje životne odgovornosti, i kada se kritična masa ljudi oduprla

represivnim pritiscima i manipulativnim metodama crkve, svanulo je za ljudsku civilizaciju novo doba, sa prosperitetom čije plodove i



139

danas vidimo svugde oko sebe. Čovek i čovečanstvo mogu ići napredsamo ako preuzmu u sopstvene ruke odgovornost za svoje postupke,a to podrazumeva da svaki pojedinac misli svojom glavom i da sesvim bićem bori protiv svojih slabosti karaktera što rezultuje

odrastanjem čovekove ličnosti i napretkom čovečanstva. Ako sečovek ne bori protiv sopstvenih slabosti, nečista savest će ga navestid a se bori protiv drugih ljudi, da licemerno osuđuje tuđe slabosti i dadruge ljude okrivljuje za sopstvenu nesreću koja je posledicanjegove sopstvene neodgovornosti i neodraslosti ličnosti. Ukolikočovek svoja svakodnevna iskušenja ne pobeđuje, onda iskuš enja pobeđuju njega. Isto tako i civilizacija, ako ne ide napred, ona srlja u propast. Ako smisao čovekovog života nije da živi za potrebe drugih i za čovečanstvo, onda on prirodno izabira za smisao života da slediuskogrude i sebične porive svoje prirode, koji žeđ njegove dušenikada neće biti u stanju da zadovolje i koji će vremenom u njemuuništiti svaku čovečnost. To su, na žalost, posledice odbacivanjaideje prosvetiteljstva koje danas vidimo u svakoj pori ljudskogbivstvovanja...”

Gde su, za ime sveta, onda koreni problema u kojima se danasdavimo? Pa ova “oda” Prosvetiteljstvu je skoro savršena! Naravno,ako se izuzme ono o “najvećem prosperitetu čovečanstva ikada zabeleženog u ljudskoj istoriji ”, jer je diskutabilno šta je začovečanstvo pravi “ prosperitet ”.

Obratite pažnju na deo o tome gde “čovek treba da misli svojom glavom i da se svim bićem bori protiv sopstvenihs l a b o s t i ”. Ovo je čista istina! Onda ona prekrasna rečenica kojaobjašnjava da će čovek, ako se ne bori protiv svojih slabosti, brzo

doći do toga da počne licemerno osudjivati tudje mane. Potpunotačno! Ali mi ovde, i pored ovih visprenih i istinitih tvrdnji, ne vidimonikakav razlog, ZAŠTO bi se čovek uopšte borio protiv svojihslabosti? Šta je to što će čoveku biti dovoljno dobar motiv da budebolji? Opšti napredak? Opšte dobro? Zašto bi uopšte bio dobar? Zar imnogi loši ljudi puni slabosti često ne uživaju sva zadovoljstva uovom svetu?

Dalje, u navedenom tekstu se kaže da “...ako smisao čovekovog

života nije da živi za potrebe drugih i za čovečanstvo, onda on prirodno izabira za smisao života da sledi svoje uskogrude i sebične



140

porive, koji žedj njegove duše nikada neće biti u stanju da zadovoljei koji će vremenom u njemu uništ iti svaku čovečnost ...”

Oprostite!... Kažete li vi to, gospodo moderni prosvetitelji, dasmisao života čoveka treba da budu zadovoljavanje potreba njegove

okoline i čovečanstva? Verujemo da ne, ali ako ipak da - kako ćeonda čovek spoznati svoje dragoceno SOPSTVO, ako se potpunookrene od sebe i podredi tudjim potrebama? Ako niste kojimneverovatnim slučajem ovom idejom ukazivali na “karma-yogije”,sledbenike istočnjačke filozofije koja kaže da čovekov rad treba dabude njegova molitva – a verujemo da niste – onda, šta ste tomislili? Dobar deo umova će ovo protumačiti u smislu da treba da “rintačimo” za nekog tajkuna, bankara, za neku korporaciju i ostaleoblike modernih robovlasnika, i da istovremeno budemo srećni, jernavodno radimo “za opšte dobro”?!

Na žalost, upravo je ovo “kamen spoticanja” prosvetiteljadanašnjice, koji, ma koliko se trudili da čoveka motivišu opštimnapretkom čovečanstva, potrebi da služi zajednici, ugodnimgradjanskim životom, novcem i sličnim – jednostavno NE MOGU daispune onu iskonsku prazninu u ljudskoj duši, koja se jedino možeispuniti SPOZNAJOM SUŠTINE te duše – tj. GOSPODOM BOGOM!

Zato su prvi prosvetitelji bili veoma oprezni u odnosu na kasnijesuludo uzdizanje ljudskog razuma na tron Boga. Dobro su znali da seBog ne može NIČIM ZAMENITI, i da se takvi pokušaji završavajuuvek BEDNO i KATASTROFALNO. Pažljivo čitajući onaj tekstdanašnjih pobornika prosvetiteljstva, ne možemo se oteti utisku da je napisan iz najbolje namere, u njemu ima mnogo istine. Ipak...setimo se i one izreke: “Put u pakao popločan je dobrim namerama!”

Dobro, jasno je da smo malo karikirali stvari, prosto zato dabismo pokazali kako se isuviše lako prosvetiteljske ideje moguizvrnuti. Malo smo karikirali i to da su ovi moderni prosvetiteljiateisti, što je sporadično i slučaj, ali ipak jedan dobar deo tih ljudidolazi i iz protestantizma, znači da su religiozni.

Originalne ideje prosvetiteljstva u početku su bile bliske asolutnimmoralnim normama, samim tim i veri. Veoma, veoma brzo porodjenju tih ideja – od toga se odstupilo!

U naporu raskidanja feudalnih ograničenja, buržoazija je sve višeforsirala individualizam, a i sve više se napori usmeravaju da se u



141

državama uvede Parlament, kao centralna politička institucijaliberalne gradjanske države. Medjutim, ubrzo izlazi na videlo da je odproklamovanih sloboda za sve ljude, ostala jedino puna sloboda zavladajući sloj. Taj vladajući sloj su, naravno, postali vlasnici kapitala,

a uz sva prava, uzeli su sebi i pravo da eksploatišu najamnički slojdruštva (radnici), koji je radio u njihovim fabrikama i bivao svebrojniji. Pred zakonom su svi sada bili formalno jednaki, što i jeste uizvesnom smislu napredak u odnosu na feudalizam. Medjutim,pokazalo se da i ovo nije bilo baš tako jednostavno sprovesti, jer jemoć kapitala redovno nalazila načina da utiče na pravosudje, a usvoju korist.

Uvidevši da će ovakvo stanje stvari dovesti ponovo doantagonizama, u masonsko-iluminatskom vrhu Velike lože Londonadolaze na ideju da stvore jedno filozofsko učenje koje bi istinskimpristalicama te i takve isfabrikovane filozofije medju osiromašenimnarodnim masama, u budućnosti moglo priuštiti da na “sopstvenojkoži” osete i osveste besperspektivnost ideje potpune jednakosti udruštvu. Naravno, sve ovo u slučajevima kada bi te ideje pokušaliprimeniti u praksi. Zapravo, masoni dolaze na ideju da stvoreizmanipulisanu filozofiju KVAZIKOMUNIZMA!

Danas vidimo da se mnogi zapadnjački teoretičari države i društvanaprosto nasladjuju činjenicom da su skoro SVI kvazikomunističkieksperimenti (SSSR i mnogi takvi sistemi u istočnoj Evropi) propali!Morali su propasti! To što je sovjetski sistem propao, to je i dobro ipoučno, jer je bio postavljen na nakaradnim osnovama. Ali ljudi jednostavno nisu bili zreli (i još dugo neće biti) ni za vrstu društvapoput SFRJ na primer, gde nisu mogli odoleti da manipulišu

društvenom svojinom i da puste svojoj pohlepi na volju. Osim toga,snage krupnog kapitala učinile su dosta toga spolja, da upropastetakva društva poput jugoslovenskog i da dokažu da je jedinokapitalizam primeren sistem ljudskom rodu.

Suštinski, ideja komunizma je VEOMA, VEOMA STARA! To jezapravo ideja da svi članovi ljudskog društva treba da budu slobodni,da rade dok im to pričinjava zadovoljstvo, da društvo brine oosnovnim ljudskim potrebama, da su sredstva za proizvodnju

zajedničko vlasništvo, a da funkcija države bude svedena nanajmanju meru. Ko ne bi voleo ovakvo društvo? U prvi mah, skoro



142

svako. Medjutim, odmah postavimo sebi jedno pitanje: jesmo li mikao ljudi dorasli za ovo, tj. da li nam je svest dovoljno razvijena dabismo ovakvo društvo stvorili u praksi? Odgovor je: NISMO! Inećemo biti sposobni za ovo još dugo vremena.

Obzirom da su masonski manipulatori u Velikoj loži veoma dobroznali da ljudi NISU SPOSOBNI da žive u pravom komunizmu, ali dasu većini običnih osiromašenih ljudi ovakve ideje privlačne, rešavajuse da krupnom kapitalu, i sebi naravno, stvore jednu vrstuIDEOLOŠKE ODBRANE, tako što će ideju komunizma izmanipulisati u jednoj, u tu svrhu stvorenoj filozofiji, i “uvaliti” je svima onima kojibi da kapitalizam menjaju ili ga ukidaju! Kada bi se u takvimkvazikomunističkim društvima očekivano počele dogadjati strahote imasovni zločini, kao što je to i bio sluča j u SSSR-u, posleratnojTitovoj Jugoslaviji (period od kraja rata do početka 60-tih) , “crvenoj” Kini i sličnima – ideolozi krupnog kapitala mogli bi svojimgradjanima reći: “Eto kakvu nesreću donosi komunizam!” Snagatakvih očitih primera učinila je svoje, te su gradjani SAD-a i VelikeBritanije konstantno prestravljeni do dana današnjeg odkomunističkih i socijalističkih ideja. Cilj je potpuno postignut.

U svom projektu “komunizma” masonerija je razmatrala potrebuda takva filozofija radi uverljivosti treba da sadrži kritiku privatnesvojine i kapitala – što je uradjeno maestralno i genijalno od straneMarksa i Engelsa – ali da u isto vreme i završi rušenje onoga što jeVelika loža u Londonu započela – apsolutnog moralnog sistema, jošuvek živog u čovečanstvu!

Zadatak je dakle dopao Karlu Marksu i Fridrihu Engelsu!Ko su bili ovi ljudi?

Nećemo ovde izlagati njihove biografije koje su manje-više dobropoznate. Ono što želimo da naglasimo je to, da najverovatnije, nisam Karl Marks, a ni Engels, NISU BILI POTPUNO SVESNI štasuštinski rade pišući „Manifest komunističke partije“ i „Kapital“, nitikakve će to posledice doneti.

Osnovna razlika izmedju drevnih ideja o ljudskoj jednakosti i zajedničkoj svojini, i ideja komunizma koje suMarks i Engels izložili u svojim delima – tiče se PREDMETA i

NAČINA REFORMI da bi se do željenog cilja došlo. Dok sustare komunističke “antičko-hrišćanske“ ideje ispravno



143

pretpostavljale da se reforme moraju sprovesti najpreUNUTAR čoveka, na polju čovekovog karaktera, i da će toonda POTPUNO SPONTANO dovesti do jednog društva sličnogkomunizmu - dotle su Marks i Engels zastupali ideju o primeni

sile (diktatura proletarijata) da bi se do takvog društva došlo.Jasno je da sila ne može nikada da donese trajno blagostanje. Pre

ili kasnije, oni što su bili pod udarom te sile, ili njihovi naslednici iistomišljenici, urušiće poredak stvoren silom. I zar nam istorija nesvedoči, da sve što je ljudskom silom bilo stvoreno, da se u propastii stradanju raspalo?

Dalje, Marks i Engels su vulgarizovali Hegela, filozofa koji je radiona potpuno nemogućem zadatku – da intelektualno obuhvatizakonitost evolucije svesti u univerzumu. Proizvod takve Hegelovenamere su zaista epohalna dostignuća njegovog intelekta u delimapoput “Fenomenologije duha”, ali je i pored toga ljudski intelekt,uopšteno i istorijski gledano, ostao ono što je bio i što će uvek biti –duhovna alatka kojom se čovek prekomerno ponosi. Jer Hegel je ustartu krenuo, po svojim sopstvenim rečima, od tvrdnje da “ pravioblik u kome istina egzistira, može biti jedino njen naučni sistem”,pokušavajući Boga da “zgura” u ono što je pojmovno imanifestovano, i zanemarujući ono što je nemanifestovano. Time jedobio jednu strahovito složenu intelektualnu gradjevinu u kojoj, istiniza volju, postoje odlična objašnjenja za neke društvene pojave, ali jeona daleko od onoga što je pretendovala da bude – konačnoobjašnjenje Postojanja. Hegel je jednu stvar neosporno dokazao, makoliko se upinjao težeći suprotnom, a to je da ljudski intelekt NEMOŽE obuhvatiti suštinu ljudske svesti – to nikome nikada neće poći

za rukom, kao što ni Hegelu nije uspelo, jer je intelekt samo “nuspojava” te svesti! Tvrdoglavo nastojeći da dokaže da su razum istvarnost jedno te isto, upao je u tu zamku u kojoj se svi danaskoprcamo zajedno sa masonerijom – većina istrajavajući u ovojludosti, a neki retki pokušavajući da je ospore. U Hegelovimpromišljanjima postoji i jedna materijalistička nota, za koju su seupravo Marks i Engels uhvatili i praktično zloupotrebili ovog filozofa.Sam Marks će jednom reći:

“...Preokrenuo sam Hegela naglavačke...”Karl Marks je odrastao u porodici koja je imala problema zbog



144

svog porekla (Jevreji), mada su prihvatili luteransku veru. U ranojmladosti, za vreme školovanja, dolazi u dodir sa različitim idejama, aizgleda da su hrišćanske i ideje humanosti u početku kod njega bilepreovladjujuće. Medjutim, kada se odvojio od roditeljske kuće i

otišao na studije, ulazi u krugove ljudi sa najrazličitijimstremljenjima, od kojih su neka bila i čisto satanistička. Svakako danije mogao izbeći masoneriju, n jihov relativizam, a izgleda da semladi Marks tu nije i zaustavio, već se otisnuo u tamne zoneljudskog duha, što će u to vreme proizvesti i veliku zabrinutost kodnjegovog oca.

Ostaće nerazjašnjeno do koje mere su tačno Marks i Engels „navodjeni“ od strane masonske vrhuške u stvaranju programakvazikomunizma, ali je tog uticaja neosporno bilo i bez tog uticaja nebismo dobili ono što smo dobili - opasan surogat komunizma.Smatra se čak da su obojica u masoneriji zauzimali visoka mesta,što bi onda automatski značilo da su znali šta rade stvarajući obrascekvazikomunističke ideologije. Ipak, mora se priznati, kritikakapitalističkog sistema u „Kapitalu“ je više nego ubedljiva, te se niječuditi što je od toga svojevremeno stvoren i filozofski pravac, i što idanas ima dosta pristalica. Da budemo potpuno iskreni: ako se nekoželi boriti protiv kapitalizma, čitanje „Kapitala“ je obavezan korak.Jeste, maločas smo objašnjavali da je to delo bilo skoro „naručeno“od masonske vrhuške i da je veoma izmanipulisano, ali je Marksobradio u njemu suštinu kapitalističkog sistema bolje nego što bi tomogli i njegovi najveći javni nosioci i branioci. Paradoks, zar ne?

U čemu je tragedija dela Marksa i Engelsa? Od 1848.godine, kada je objavljen njihov „Manifest komunističke

partije “, pa do današnjih dana, nesrećni siromašni radnici i seljaci sutoliko puta na ovoj planeti bili izmanipulisani idejama Marksovogkomunizma, da se postradali u tim kvazikomunističkim revolucijamamere desetinama miliona! Danas, sedeći u udobnoj fotelji, nekomože oholo reći: „Ko im je kriv, kad su bili glupavi?“ Ipak, glavnikrivci za ove žrtve ostali su do današnjih dana nedirnuti i, vrlo retko,imenovani.

Da li ste se ikada upitali kako to da su se te „komunističke“

revolucije uvek odvijale negde podalje od centara moći u Londonu,Njujorku i Vašingtonu? Revolucije u resursima bogatima, Rusiji i Kini,



145

dokazano se nisu desile „tek tako“ – strani faktor je imao u tomevelikog i odlučujućeg uticaja. Osim toga, zar nije logičnije da sekomunističke revolucije odigraju tamo gde je radnička klasanajbrojnija – u SAD-u i Engleskoj?! Pa upravo tu teoriju su zastupali

Marks i Englels!? Očito da tu nešto „debelo“ ne valja. Veoma je dobro pročitati o čemu je to Marks pisao u „Kapitalu“.

Koliko god to delo urušavalo neke apsolutne moralne principe, onoistovremeno pruža dragocene informacije o tome kako kapitalizamfunkcioniše. Ako je čovek sposoban da se distancira od Marksovihgluposti i manipulativnih opservacija o religiji i Bogu, odzastranjivanja po pitanju nacija i nacionalnog, i ako se koncentrišena opise funkcija imperijalno-kapitalističke zveri - za neka budućavremena, kada će kapitalizam konačno skončati, dobro je bitiinformisan o ključnim postavkama na kojima moć te zveri, evo skorotri veka, dominira čovečanstvom. Istovremeno, to bi moglopreduprediti neki novi „crveni teror“ koji nam svima „visi“ nadglavom.

Danas je jasno da je duh humanog kolektivizma i solidarnostiskoro zamro i da je individualizam zaveo diktaturu. Ovo možemo dazahvalimo neoliberalnom kapitalizmu i njegovom “slobodnomtržištu”. Manje je posla, granica izmedju rada i slobodnog vremena je sve nejasnija, isto kao i izmedju rada i plate. Informatičko društvoi automatizacija postaju sve više osnova raznih monopola, te se ipravo na slobodno korišćenje ljudskih ideja guši u velikoj meri.Prežvakavaju se medju političarima i ekonomistima pojmovi kao štosu “mere štednje”, “ekonomska kriza” i slično - dok se ne smatra “politički korektno” spomenuti da su ekonomske krize namerno

izazvali pohlepni megabankari i da “mere štednje” služe jedino tomeda se uništi srednja klasa.Da je Marks bio dobro upućen u najveće tajne kapitalizma, govori

i činjenica da je baš on predlagao društveno ustrojstvo gde bi “mašine proizvodile”, a ljudi bi ih “nadgledali” – što neosporno ide uprilog tvrdnji da je on “informaciju” u takvoj ekonomiji, na neki svojnačin, smatrao najproduktivinijom silom. To se danas i ostvarilo, aline naravno u komunizmu, nego u kapitalizmu i ne, naravno, na

opšte dobro, već na dobro vlasnika krupnog kapitala. Tu i ležeMarksovo i Engelsovo licemerje i cinizam, jer su njihove priče o



146

“komunizmu” stvorene u suštini radi tragedije onih koji se ne mire sakapitalističkim sistemom i koji, sa ljudskom svešću koja je u njihovovreme egzistirala (a koja sa malim promenama egzistira i danas) –nisu imali nikakve šanse da stvore pravo komunističko društvo.



147

II

Ne bismo želeli da se pomisli kako su manipulacije sa ljudima uperfidnom vidu, u kome ih je sprovodila (i sprovodi i danas) „nova“masonerija, samo „vrlina“ kapitalističkog doba. U tu svrhu opisaćemokako su se i drevni pokvareni vladajući elementi u društvu (čitaj:političari i njihovi ideolozi), snalazili u pokušaju da se reše nekoga koim je smetao, jer je iznosio istinu o njima i životu uopšte. Zaronićemoduboko u prošlost – pravo do grčkog filozofa Sokrata! Idemo tamodelom i zato što će neki moderni filozofi, poput Ničea, na potpunopromašenoj kritici Sokratove Vrline (a samim tim posredno i

apsolutnog morala), steći veliki ugled. Dakle, Sokrat je do današnjeg dana ostao ENIGMA, bar što sezvanične nauke tiče, iako to istoričari i akademski filozofi ne priznajusasvim. Tome je doprinelo i to što nije ostavio nikakav pisani trag osvom učenju, te sve što znamo potiče od Platona i Ksenofonta, aneke deliće nalazimo i kod Aristotela. Što se tiče Ksenofonta,pouzdanost njegove priče nije baš na visini, jer se očigledno odvojiood učenja Sokratovog još dok je ovaj bio živ i otišao tamo kuda su gaželje njegovog mladićkog srca vukle - u rat i avanturu. Kasnije je u

svojim delima manipulativno pisao o životu Sokratovom dovodeći jošonda time u zabunu ljude i kriveći originalno Sokratovo učenje, atvrdeći da je, na primer, idealno zanimanje za čoveka - VOJNIČKO!?Aristotel je još manje mogao biti objektivan, jer je samo"prepričavao" priče (iz ko zna koje ruke) o Sokratovom životu. Ostajenam Platon, koji je zapravo bio pravi naslednik velikog filozofa, mada je i on tokom vremena neminovno oduzimao od Sokratovogduhovnog bogatstva, te najposle i zastranio u totalitarizam.

Šta je to tako veliko u učenju Sokrata?

Prvo, čuvena izjava:"Ja z n am s am o j e d n o , a t o j e d a n išt a n e z n am ! "

Odakle ovakva misao jednom, možda i najvećem, filozofuantičkog sveta? Da bismo to osvetlili moramo se upoznati sa onim što je Sokrat govorio...

Centralno mesto Sokratovog učenja je učenje O VRLINI. Po njemunajviša vrlina je vrsta ZNANJA, i to ne o bilo čemu, već o poreklu,motivima i svrsi moralnog delovanja i rasuđivanja. Mesto na kome seto znanje može steći za Sokrata je bez dileme - U SAMOM ČOVEKU.Govorio je da čoveka određuje ne samo moć da nešto opazi, već i



148

njegov um, moral, savest, osećaj dužnosti... U potrazi za savršenimznanjem, vaspitanje omladine je veoma važno, kao i negovanjevažnih vrlina: umerenosti, želje za usavršavanjem,samosavlađivanja, poštovanja ljudske zajednice i njenih zakona...

Sokrat je smatrao da SVAKI ČOVEK poseduje U SAMOM SEBI sveono što treba da se zna, ali da je čoveku POTREBNA POMOĆ da bi toznanje izneo iz dubina nesvesnog u svest. I to je zapravo ulogaduhovnog UČITELJA u čovekovom životu, koji nije tu da bi u ljudskusvest nešto doneo od suštinskog znanja SPOLJA, već da bi PROBUDIOUNUTRAŠNJE ZNANJE u učeniku, koje je potpuno i savršeno. Ovo jeujedno i kriterijum koji se može i danas upotrebiti da bi se shvatilo ko

jeste, a ko nije pravi duhovni učitelj. Jer oni, koji sebe veličaju kao"spasitelje" - to sigurno nisu! Oni, koji učenja nameću kao dogme -dobar su razlog da se od njih držite podalje. Mahanje knjigama,poput Biblije i Kurana, i traženje od ljudi da dogmatski (bezrazumevanja) slede nekakve obrasce iz ovih svetih knjiga - nije putza pravog duhovnog tragaoca. Ali pokušaj da se u svojoj suštinirazumeju reči Isusa, Muhameda, Bude, Mojsija, Sokrata, Lao Cea - dase u svom stvarnom životu pokušaju PRIMENITI tako shvaćeneporuke ovih Velikih Učitelja - to JESTE put ka duhovnosti.

Spoznaja se NE MOŽE nametnuti spolja, ne može vam niko "uliti"svest o Najvišem Znanju, ako to sami niste sposobni da doživite u

svom unutrašnjem svetu. Upravo je na ovakvom stanovištu bioSokrat kada je ljude beskrajno znao propitivati sa hiljadu pitanja,odvajajući tako ono što je nepotrebno u čovekovom životu (pohlepa,gomilanje bogatstva i besomučno, besciljno i samoubilačko uživanje usvemu i svačemu), od onog što je važno - a to su VRLINE U ŽIVOTU -saosećanje, istrajnost, hrabrost, umerenost, želja za usavršavanjem,pravdoljubivost, istinoljubivost, poštovanje prema ljudskoj zajedniciitd.

Sokrat je najlepši primer ispravne primene izreke "Č ovek sam,

ništa ljudsko nije mi strano!" Od mladićkih dana, kada ga nekiistoričari dovode u vezu sa Arhelajem (jedan od tadašnjih učitelja) ikada se taj njihov odnos tumači ponegde na prilično vulgaran način -do nešto starijeg doba, kada se ženi - Sokrat je istoričare i puritancečesto "sablažnjavao" svojim, naizgled "nemoralnim" delima. Pripisujemu se da je učestvovao u gozbama, trošio alkohol, "ganjao" žene, da je kasnije osim žene imao i ljubavnicu - a sve vreme pričao oVRLINI!? Nije mu bilo strano ni da, kao mlad, uzme učešća uratovima, i to veoma uspešno. Naime, pokazivao je u sukobima

veliku hrabrost, a nije bio redak slučaj i da se suprotstavinadređenima zbog oseća ja pravde koja je za njega uvek bila zakon.



149

Zbog ovoga je bio veoma blizu smrti mnogo puta.Gde je u svemu ovome veličina Sokratova?Po današnjim, prevashodno dogmatskim hrišćanskim shvatanjima,

o vrlini može "verodostojno" pričati samo tamo-neki osušeni isposnik

iz neke manastirske ćelije, i to pod uslovom da ne dira u crkvenekanone. U takvim pričama GREH je obavezno na prvom mestu, a nadrugom mestu je POKAJANJE. O suštinskom razumevanju između ovadva elementa - teško da ćete nešto čuti, a ako slučajno i čujete neštoslično, biće to dobro naučena apologetika iz crkvenih knjiga. (Ovdene govorimo o primerima koji su častan izuzetak, a ima ih.) Dal je,priča o vrlini po crkvenim dogmama više liči na ispit u nekoj visokojškoli, nego što je to zaista znanje prožeto životom i osećajnošću. Abez ovoga zadnjeg, ta priča među ljudima se svodi na čeprkanje po

drugima u potrazi za njihovim "grehom", uz obavezno nametanjesvog, "jedino ispravnog" stava o "spasenju".U svetlu svega ovoga, Sokrat će teško biti prihvatljiv ljudima koji

vrlinu vole da uče kao što se uči pesmica ili gradivo za ispit. I poredsvega onog "nemoralnog" kod Sokrata (ako je to sve tako bilo),neumoljivo ostaje činjenica da je Sokrat svoju Vrlinu izgradio krozbeskompromisno traženje i lutanje, nekad i stranputicom, padajući iponovo ustajući na poprištu života. Skupljena iskustva (znanje) nijekoristio da bi propagirao nemoral i razvrat, gomilanje bogatstva i

otimanje oko moći - već da bi nam izneo na svetlost dana istinu daspas čoveka leži u ZNANJU, tj. u Vrlini - a ne u NEZNANJU, u koje semože ubrojiti i preterana želja za bogatstvom i moći, ali i umišljenost"vatrenih" vernika da upravo oni znaju odgovore na "večita" pitanja oBogu, čoveku, životu, kosmosu i sl.

Onako kako se ova njegova filozofija ne dopada mnogim"moćnicima" danas i današnjem zombijevskom duhu mnogihmodernih ljudi, tako se nije dopala ni "moćnicima" onoga vremena, tene izdržaše i optužiše ga "da kvari omladinu", i to na sudu!

Da bi Sokrata i danas naterali da popije otrov ili da se ubije naneki drugi način - u to ne treba ni za momenat sumnjati. Tome uprilog ide mnoštvo pokazatelja, a ovde bismo naveli najnovijatumačenja događaja oko Sokratove smrti jednog engleskog profesorasa Kembridža, Pola Kertlidža, koji tvrdi da je Sokrat “BIO ZAISTAKRIV” i da je “SVE BILO PO ZAKONU” tadašnje Grčke. On u svojojknjizi "Drevna grčka politička misao" tvrdi da je Sokrat dovodio upitanje "autoritet mnogih božanstava", a narod se zbog kuge i vojnihporaza navodno "plašio novih katastrofa", te ovaj “vrli” engleski

profesor zaključuje da je Sokratova kazna "bila opravdana i u javnominteresu". Zatim dodaje kako je Sokratovim ubistvom "društvo u



150

očima Atinjana bilo osnaženo i pročišćeno", te na kraju, onakoengleski cinično, kaže da se Sokrat na početku suđenja "šalio", ali danjegov humor "nije dopro do porote".

Upravo na ovom primeru vidimo kako moderna naučna mašinerija

u rukama svetskih moćnika (koji bi da oblikuju svest modernogčoveka), pokušava da popljuje i nagrdi sve što bi je moglo ugroziti - aSokrat je i danas ugrožava, i to bez obzira što je živeo pre 2.400godina!

Drugi pokušaj "naučne" obrade Sokrata je tvrdnja da je zapravoSUMNJA u sve (pa naravno i u Boga), a ne VRLINA - centralno mestoučenja ovog velikog filozofa. Tako se savetuje ljudima da "po ugleduna Sokrata", svako mišljenje i verovanje mora biti podvrgnutoANALIZI i dovedeno u pitanje. Danas možete pročitati ovakvetekstove:

“...Usko povezan sa atinskom kulturnom klimom bio je i sofistički pokret, izrastao iz političkog govorništva, koji je svojimagnosticizmom, sumnjom, kao i relativizovanjem vrednosti, izvršioogroman uticaj na celokupnu misao. Glavno oružje sofista,dijalektiku, shvaćenu kao veštinu raspravljanja, preuzeo je Sokrat(470-399.g.p.n.e), sin vajara i babice. Iako za sobom nije ostavio ni jednu pisanu reč, svojim naukom o “učenom neznanju” izvršio jeogroman uticaj na potonje naraštaje, a posebno na Platona...”

Šta reći? Niti je sofistički pokret izrastao iz političkog govorništva, niti je

Sokrat koristio dijalektiku kao veštinu raspravljanja, niti se njegovoučenje može nazvati “učeno neznanje”...

Ovaj tendenciozni tekst je napisan u naše moderno doba, baš pomeri onog Pola Kertlidža, a u satanskoj nameri da se Sokrat i

njegovo učenje omalovaži i da se ljudima daju naopake informacijeo jednom svecu iz daleke prošlosti.Da vidimo da li je Sokrat baš ovako učio, kako ga optužuju...

Ondašnje optužbe protiv Sokrata su bile da "...krivo radi i predaleko ide kad ispituje ono što je pod zemljom i što je na nebu, ikad lošiju stvar pravi boljom, i kad druge to isto uč i ..." Dalje, on jekriv što navodno time "...kvari omladinu, i što ne veruje u bogove ukoje veruje država, nego u druga nova bi ć a demonska..."

Primetimo da optužbe prvo govore o tome kako Sokrat "predaleko"ide u svojim ispitivanjima i kako ne veruje u "bogove u koje veruje



151

država" - što je više nego komično, jer su skoro svi antički filozofi išli"predaleko" u svojim traganjima, a jedan broj i otvoreno negiraogrčki panteon.

Rizikujući da će mnogi odustati od čitanja ovih tekstova,navešćemo ovde Platonovo viđenje suđenja Sokratu, gde je on,koliko je to bilo moguće, navodio reči svog učitelja.

Dakle prvo, Sokrat se obratio prisutnima na suđenju, te će izmeđuostalog reći:

"...Kakav su utisak, građ ani atinski, uči nili na vas tužioci moji, to ja ne znam. Ja, evo, od njihovih beseda gotovo ne poznajem samsebe: tako su ubedljivo zvuč ale njihove besede. Pa ipak, rekao bih,nikakve istine nisu kazali ..."

Očito su, Anit, Melet i ostali tužioci, po Sokratovom svedočenju,prosto rečeno - MASNO LAGALI i manipulisali činjenicama. (Isto kaošto danas rade političari i poslanici u skupštini, kao i mnogi “akademski gradjani” - oličenja modernih "Anita" i "Meleta".) Dalje,obrazlažući pojavu UČITELJA, ispričaće Sokrat nešto o svom susretusa izvesnim Kalijom i o pitanju vaspitanja njegovih sinova:

"...Kalija, rekoh, da su se tvoji sinovi rodili kao junci ili ždrepci,bilo bi u redu da im nađemo i najmimo nekog č uvara koji će ih uč initilepima i dobrima u vrlini kakva već pripada njihovu rodu..."

U ovome se može osetiti da VRLINU Sokrat posmatra kaopostignuće bića da u okviru svoje vrste, bilo da je reč o čoveku iliživotinji, dostigne svest o ISPRAVNOM postupanju i ponašanjuprirođenim svojoj vrsti.

Ako neko sada pomisli da se ovde propagira obuka čoveka poput"junaca i ždrebaca" - smisao bi se promašio. Divljim životinjama nije

potrebna nikakva obuka od strane čoveka, ali domaćim jeste, jermoraju živeti sa čovekom. U tom smislu njihova vrlina bila bi da služeljudima, uz svu pažnju i poštovanje svojih vlasnika. A obuka čoveka uvrlini bi trebala da proizvede slobodno biće sa najvišim moralnimnormama, sposobno da slobodno misli, i samostalno i ispravnoodlučuje na opštu korist i dobro.

Kod čoveka se to postiže pomoću duhovnog učitelja koji mupomaže da shvati sam sebe, svoje mogućnosti i ZNANJE koje svakičovek nosi u sebi, ali se kod svakog ono ispoljava u različitom

intenzitetu. Po ovome se pojam VRLINE kod Sokrata približava pojmuSUDHARME u hinduističkoj filozofiji, a to je shvatanje vremena i



152

mesta u kome dotični pojedinac živi i, u skladu sa tim, njegovopostupanje i ponašanje u društvu. No to postupanje i ponašanje je pomoralnim normama koje su APSOLUTNE u svim vremenima i dolazeod Vrhovnog autoriteta – od Boga. (Danas su te norme "sklepane" od

strane nevladinih organizacija i politi čara, po interesima masonskogvrha i međ unarodnog korporativno- bankarskog kartela.)Sokrata su optuživali da je veličao sebe jer je Pitija, proročica iz

Delfija, jasno rekla da je on "najmudriji", ali da je i baš tome Sokratkriv, jer je to navodno "udesio" pomoću svog prijatelja Herefonta.Objašnjavajući ove optužbe reći će Sokrat:

"... I poznajete prirodu Herefontovu, njegovu žestoku strast kad bise na što dao. Pa on, dakle, ode jedared u Delfe pa se usudi da zapita

proroči šte ovo - ali, kao što rekoh, nemojte, ljudi, udariti u graju - on zapita da li je ko mudriji od mene. Pitija odgovori da niko nije mudrijiod mene. I t o će vam, eto njegov brat potvrditi, jer Herefont je većumro. A ne zaboravite zašto ja to govorim! Hoć u da vas obavestimodakle je potekla kleveta protiv mene. Jer kad sam ja ono č uo, ovakosam umovao: šta to upravo misli Bog, i kakvu to zagonetku kazuje?Ta ništa nisam nalazio u sebi po č emu bih znao da sam mudar. ŠtaOn, dakle, upravo misli kad izjavljuje da sam najmudriji? Valjda ne

laže. To protivreči Njegovom Bi ć u..."Sokrat dalje priča o tome kako je išao od čoveka do čoveka, zakoga god je čuo da je mudar, ali ne nađe suštastvene mudrosti ni kodkoga, a neki ljudi su ga, zbog ovog njegovog razotkrivanjakvazimudraca, počeli smatrati mudrim. Na koncu ove teme dodaje:

"... I tak o se č ini, građ ani, d a j e , u s t v a r i , SAM O BOG MUDA R , iu o n o m p r o r o či štu k a ž e On s am o t o , d a l j u d s k a m ud r o s t n ešt om a l o v a ž i , št a v iše - N I MA LO ! I k a o d a O n u t om sm i s lu g o v o r io So k r a t u , p a s e p o s l u ž i o m o j i m im e n om , u z im a j u ć i m e sa m o

k a o p r i m e r , k a o d a j e h t e o r e ći: " O n a j j e o d v a s , l j u d i ,n a j m u d r i j i k o j i j e , k a o So k r a t , u v i d e o d a n j e g o v a m u d r o s tn išt a n e v r e d i . " Da bih, dakle, u smislu izjave Božije to istraživao iispitivao, ja još i sada obilazim građ ane, i strance, ako mislim zakoga da je mudar. Posvetivši se takvom delanju, nisam imaovremena da uradim nešto što bi vredno bilo spomena ni za grad ni zasvoju kuć u, n e g o ž iv i m u b e s k r a j n o j s i r o t i n j i r a d i t o g aSLU ENJA BOGU ..."

Sada već jasnije naziremo koliko su odvratne laži tužilaca da

Sokrat navodno ne poštuje bogove i da veruje u neka “novademonska bića”. Takođe je besmislena tvrdnja nekih modernihfilozofa da je Sokratovo učenje - stalna SUMNJA u SVE. Jer očigledno



153

da Sokrat zaista sumnja u SVE ŠTO DOLAZI OD LJUDSKEMUDROSTI - ALI NE i U BOŽIJU MUDROST! Svrstavajući i sebe, uvelikoj skromnosti, u nosioce ljudske mudrosti koja suštinski ne vredimnogo, a koja bi se danas mogla uporediti sa intelektualnim znanjem

i načitanošću bez uporišta u iskustvu - Sokrat je mirno mogao dakaže da sigurno zna jedno - a to je da ne zna ništa!Bio je Sokrat mnogo više no što je u svojoj vrlini hteo da prizna,

uspevši do današnjih dana da svojim učenjem unese pometnju uglave intelektualnih "bizgova" koji i dalje intelekt stavljaju na mestoGospoda, i svom (ili tuđem, svejedno) intelektu se klanjaju. Štaviše,u njegovim rečima odzvanjaju reči drevnih učitel ja čovečanstva kojisu boravili među ljudima tokom maglovitih dubina vremena i u

raznim fazama pomagali razvoj ljudskog društva. To su mislinegovanja istinske veze čoveka sa svojim Sopstvom, koje nije ništadrugo do Božanska Iskra Svesti, a koju nam je Gospod nesebično,"odeljujući" od sebe samoga, dao sa dužnošću da svoje Sopstvoupoznamo "licem u lice", i da tako ono što prividno beše "odeljeno",vratimo u celinu. Ovo upoznavanje samoga sebe najteži je zadatakkoji može stajati pred čovekom, proteže se kroz ogromnu serijuproteklih života, gde smo svaki put, u skladu sa svojim

mogućnostima, napravili ipak neki napredak u moru grešaka izabluda.

Nema smirenja ni potpune sreće za ljudsko biće dok mu svestSopstva potpuno ne zablista odnoseći sve zablude i neznanje koji suga činili nesrećnim toliko dugo vremena. Upravo taj SVESTAN trud dase krećemo ka ovom velčanstvenom cilju, put je VRLINE - SokratoveVrline.

II-a

Oduvek je bilo "vođa" koji su podmuklo varali svoj narod, čestopodmećući "velike" razloge i pred sobom i pred drugima kaoopravdanje zašto to čine, a žestoko proganjajući ljude koji bi njihoveprave namere pokušali izneti u javnost. Iako danas imamo tzv."slobodu govora" i država više ne "časti" slobodne mislioce čašamaotrova kao u Sokratovo vreme - zaista se malo šta promenilo.



154

Umesto "ča ja od kukute" oni slobodoumni koji primećuju kako stvarizaista stoje, dobijaju danas pogrdne nazive i sa tim etiketama bivajutretirani od države i medija kao paranoici, smešni teoretičarizavera, ekstremisti itd. Ovakav "tretman" ima za posledicu često

krah karijere, ugleda i imovnog stanja, te je za ove ljude ponekadskoro bolje da su, kao Sokrat, "potegli" dobro iz čaše otrova i završilidostojanstveno, umesto što su zaglupljenim masama pokušavaliotvoriti oči.

Nema dana da se na TV-u ne pojavi neki "ekspert" za ovu ili onuoblast, gde, pred skoro hipnotisanim narodom, izvaljuje golemekoličine gluposti (da ne kažemo nešto vulgarnije) - i to sve sa visineautoriteta koji niko ne sme dovesti u pitanje. Posledica ovoga je da

gledaoci počinju da ponavljaju priču "eksperata" u svakodnevnomživotu i da veruju u nju, ali i da se agresivno odnose prema svakomko ne misli tako. Ništa novo, jer upravo pričamo kako se uSokratovom sluča ju desila ista stvar, iako stari Grci nemadoše takomoćnu stvar kao što je televizija.

TV nisu imali, ali su imali politički establišment (isti kao ovajdanašnji) kome nikako nije odgovaralo da siromašni Sokrat govorikako je vrlina, a ne materijalno bogatstvo i moć - zapravo pravobogatstvo - a usput je tome podučavao i mlade ljude. Tako ovi atinski

moćnici nađoše Anita i Meleta, dobre sluge loših gospodara, a ovi sasvoje strane nađoše poprilično istomišljenika, te rešiše da jednomzauvek "zapuše usta" čoveku koji je toliko "kvario omladinu".

A Sokrat, sa svoje strane lagano obrazlažući trulež tužilaca inaroda koji je ogrezao u zavisti i pohlepi, proročanski reče:

"... To i jeste ono št o će me osuditi, ako me osudi, a ne Melet ni Anit, nego kleveta mnogih i njihova zavist. To je zaista već mnoge idruge dobre ljude osudilo, a mislim da će tako biti i u buduć nosti. Panema nikakve opasnosti da će se to kod mene zaustaviti. Ali moždabi ko rekao: "E, zar se ne stidiš, Sokrate, što si se predao takvom

zanimanju s koga si sada u opasnosti da ć eš glavu izgubiti?" Ja bihtakvom č oveku pravom reč ju odgovorio: Ne govoriš mudro, č oveč e,ako misliš da jedan č ovek, ako i nešto malo ima koristi od njega,mora da rač una sa opasnostima života ili smrti, a da u svome radu ilidelanju ne mora da gleda samo na to DA LI RADI PRAVO ILINEPRAVO, i da li VRŠI POSAO DOBRA ili ZLA č oveka..."

Da li možete osetiti koliko su ove Sokratove reči aktuelne i danas,kao da živi među nama?



155

U bednoj situaciji, gde smo nenaviknuti da razmišljamo svojomglavom, mi, današnji ljudi, očajnički branimo svoje predrasude inametnute stavove lažnih autoriteta iz štampe, sa TV-a i interneta -ne retko negirajući i ono što vidimo sopstvenim očima u stvarnom

životu. Kao papagaji ponavljamo mišljenja koja su nam usadilikojekakvi "eksperti" i pokvareni akademski umovi gladni bogatstva ipoložaja u vlasti. Više nije bitno za čoveka ko je - da li jeuniverzitetski profesor ili je devojka zaluđena modom - jer u prvomslučaju slepo se prate naučne teorije koje su "u trendu", a u drugomslučaju prati se odeća, obuća i šminka koji su "u trendu". Moda jepostala suština života mnogih, a jadna su društva gde je praćenjemode postalo vrlina, umesto da u modi bude praćenje vrline.

I naravno, strah o kome govori Sokrat, strah od neprihvatanjasredine i od sankcija koje nam ta sredina može nametnuti, jermislimo svojom glavom - parališući element koji je pravi pokazateljstepena mudrosti:

"... Jer bojati se smrti, građ ani, ne znači ništa drugo nego držati semudrim, a ne biti mudar. To znač i misliti da č ovek zna ono što ne zna. Ta niko ne zna nije li smrt od svih dobara, najveće dobro zaljude, a opet plaše se od nje kao da pouzdano znaju da je najveće zlo. I kako da to nije neznanje, i to ono najprekornije, kad nekouobražava da zna ono što ne zna..."

Svi znamo za društvenost, koja postoji i kod životinja i kod ljudi. Ito je dobra osobina. Međutim, ova osobina ima i jednu kontroverznucrtu, a to je potreba da se u nekoj zajednici na neki način "nivelišu"odstupanja u ponašanju i mišljenju. To je srednja linija mase,"ušuškani" zajednički stavovi u fino temperiranoj sredini,konformizam kao poželjna odlika pojedinca - a sve pod plaštomopšteg interesa. Mora se priznati da u svemu ovome ima dostagradivnih elemenata ljudske civilizacije i da u datom momentu oveosobine mogu da se označe i kao pozitivne. U isto vreme, oveosobine GUŠE nove ideje, i da bi nešto novo zaživelo, pojedincimoraju sami, ili u manjim grupama, da se organizuju i da se IZBOREza svoje stavove. Oduvek je bilo tako. Negiranje, nipodaštavanje iproganjanje nosilaca novih ideja (ili ideja o lošim osobinamapostojećeg sistema) - skoro su obavezna pojava koje društvopreduzima u cilju otklanjanja pokušaja PROMENE.

Ovi otpori promenama su POTPUNO PRIRODNI i izraz su čovekoveveze sa životinjskim svetom u samom sebi, jer potpuno iste pojave

vidimo u svetu životinja. Kada bi ove teškoće ostale na pomenutomnivou, sve bi se to moglo nazvati onako kako to današnji teoretičari



156

modernog društva pokušavaju predstaviti: sasvim uobičajeni razvojljudske civilizacije sa propratnim problemima koji su neminovnost.Ipak... nije to baš tako jednostavno!

U jednom širem smislu, možda bismo se delimično i složili sa

teorijama "eksperata", ali pošto smo svi deo civilizacije, lično smoumešani u ceo proces i nismo samo nezavisni posmatrači. U tomsmislu snosimo, svako svoj deo odgovornosti, za davanje kredibilitetasnagama koje žele da od prirodnih "životinjskih", konformističkihnagona u čoveku - stvore izopačeni sistem u KOME SU PROMENESTROGO KONTROLISANE od VLADAJUĆEG ESTABLIŠMENTA, a sve ucilju gomilanja neograničenog bogatstva i moći.

Nema ovo veze sa Vrlinom Sokratovom, zar ne?Ali ima veze sa dubokom psihičkom bolešću, sa psihopatologijom

koju favorizuju, u toj bolesti duboko ogrezli, "svetski gospodari".No da nastavimo priču o Sokratu.Dalje odgovarajući na optužbe i obraćajući se sugrađanima koji su

prisutni na suđenju, Sokrat kaže:"... J a v a s g r a đ a n i a t i n s k i , p o z d r a v l j a m i v e om a ce n i m , a l i

ć u s e v iše p o k o r a v a t i B o g u n e g o l i v am a , i dokle god bude dahau meni i dokle god budem snage imao, neć u prestati da se bavimispitivanjem istine, i da vas savetujem, i pouč avam, kad se s nekimod vas već budem sastao, govoreći po svom obi ča ju: Č estiti moj

č oveč e, Atinjanin si, građ anin najveće i po mudrosti i snazinajuglednije države, a nije te stid što se staraš za blago, kako ć eš gaviše nagomilati, i za slavu, i z a čast - a za pamet, i za istinu i zadušu, da budu što bolji, za to se ne staraš i nimalo ne haješ! A ako biko od vas to osporio i ustvrdio da se stara za to, neć u ga pustiti daodmah ode, niti ć u se ja s njim rastati, nego ć u ga pitati, i ispitivati, i prorešetavati; pa, ako dobijem utisak da on nema vrline, a tvrdi da je ima, kori ć u ga što najvažnije stvari najmanje ceni, a ništavnijeviše. Tako ć u se držati i prema mlađ emu i prema starijemu, na kogase god namerim, i prema strancu i prema građ aninu, ali više premagrađ aninu, ukoliko ste mi bliži po krvi. Jer to, budite uvereni, Bognaređ uje, i ja smatram da vama i vašemu gradu još nikada nije veća sreća osvanula od ove moje službe Bogu posveć ene.

T a j a i n e r a d i m n išt a d r u g o n e g o n e p r e s t a n o o b i l a z im i

s a v e t u j e m v a s , i m l a đ e i s t a r i j e , d a s e n e s t a r a t e v iše n i z at e l o n i za b l a g o , a n i t a k o r e v n o s n o - n e g o z a d u šu , d a v am

on a b u d e št o b o l j a . I U Č I M DA SE VRL I NA N E RAĐA I Z B LAGA ,



157

NEGO I Z VRLI NE DA SE RAĐA BLAGO i SVA OSTALA DOBRA

L J UD I MA , i u d o mać em i u j a v n om ž i v o t u . Dakle, ako ja ovakvimuč enjem kvarim omladinu, to bi bilo ono štetno; a tvrdi li ko za meda drugo učim nego li ovo, ništa ne tvrdi. Prema tome, izjavio bih,građ ani atinski, ovo: poslušali vi Anita ili ne, i pustili vi mene ispodsuđ enja ili ne, j a n e ć u n i k a k o d r u k č i j e d a r a d im , n i a k o b i h

i m a o p o n e k o l ik o p u t a g l av om d a p l a t i m ..."Ovo je ona gorka poruka koja toliko smeta današnjim bolesnim

stremljenjima ka bogatstvu i moći - da se NE RAĐA Vrlina izbogatstva, već bogatstvo iz Vrline. Koliko god danas izgledalopotpuno nemoguće i neistinito ovo tvrđenje - ono je ČISTA ISTINA!

Čovečanstvo će napredovati uistinu onoliko koliko bude prihvataloAPSOLUTNOST moralnih načela, a ako bude odlučilo da to ne učini -teško će se kajati i biće vraćano bezbroj puta na početak, sve dok nekrene ispravnim putem!

Zar ne živimo već u ovakvim današnjim vremenima koja surezultat višemilenijumske doktrine POHLEPE, GRABEŽI za zlatom iprirodnim dobrima, i uništavanja stotina miliona ljudskih života zbogtoga? Dakako da živimo, ali smo "slepi kod očiju", jer smo tokomzadnja dva veka OTVORENO zamenili apsolutna moralna načela sarelativnim, pa nam se čini da su američka "demokratija", američka"nauka o ljudskim pravima" i američko i englesko "slobodno tržište" -dostignuća mnogo veća od rečenog "Ljubi bližnjeg svog kao samogasebe!" A ove Isusove reči su NAJVEĆI LJUDSKI CILJEVI i IDEALI!

Ljubav prema bližnjem postaje stvarnost onog momenta kada smosvesni sveopšte povezanosti među ljudima i da sve ono što se međuljudima dešava neminovno utiče i na nas, kao pojedinca. Zato, deviza

"baš me briga, to je daleko odavde", tako tipična za američkegrađane, na primer - neće ni njima, a ni nama doneti ništa dobro. Jerako američka vojska bombarduje tamo neku Srbiju radioaktivnimmaterijalom, pa sada Srbi i ostali u Srbiji umiru "kao muve" od raka -neće proći dugo, a "račun" za naplatu biće isporučen upravoameričkom narodu - živi bili pa videli! Takodje, kada se u Srbiji ljudiraduju rušenju kula Svetskog trgovinskog centra i masovnomljudskom stradanju u njima - "račun" će biti isporučen narodu u

Srbiji, bez greške i neumoljivo. Trućanja o "nebeskom narodu" nećetu ništa pomoći, jer vrednost srpskog i američkog čoveka, kao i svih



158

ostalih ljudi, u očima Boga je - ISTA!I da nije samo Isus ukazivao na odnos sa svojim bližnjim, govore i

druge tradicije:" Niko od vas nije vernik sve dok svom bratu ne želi ono što želi

sebi." Muhamed a.s., Islam " Ne č ini drugima ono što ne želiš da drugi tebi č ine. To je sav

Zakon; sve ostalo manje je važno." iz Talmuda, Judaizam " Ne č ini drugima ono što te ljuti kada drugi t o č ine tebi." Sokrat " Samo je ona priroda dobra koja odbija č initi drugome ono što nije

dobro ni za nju samu." Zoroastrizam " Ne pov ređ uj druge na bilo koji nač in." Budizam " Vidi dobitak bližnjeg kao svoj dobitak, a gubitak bližnjeg kao svoj

gubitak." Taoizam " Ahimsa paramo dharma" (" Ne povrediti je najveća dužnost.")

Hinduizam Vidimo da su SVE svetske verske tradicije, kod ovog pitanja NA

ISTOM STANOVIŠTU. Nepobitno i nesumnjivo. I ako razmislimo otome da su nastajale u raznim vremenima, kod različitih naroda, podrazličitim ekonomskim, kulturnim, političkim, pa i klimatskimuslovima - nameće se jedno pitanje: Kako to da se, naizgled različita

verovanja, ovoliko slažu u navedenoj sferi?Da nisu možda "prepisivali" jedni od drugih tokom vremena?Ili,

kako tvrdi manipulator Dejvid Ajk, možda je to (ne)delo nekihvanzemaljaca? Biće ipak, da je nešto drugo u pitanju.

Osnivači religija behu velike Duhovne Veličine. Mogahu sagledatiIstinu koja je Jedna i Večna. Otuda su o njoj mogli reći samo ISTEstvari. Sve ostalo: versko nasleđe, podele po toj osnovi, organizacije,obredi, crkve, „sveti” spisi, budalaštine tipa "vaš bog nije i naš bog",

ratovi zbog vere i slično - sve je to LJUDSKA PAPAZJANIJA i rezultatljudske "mudrosti" u koju Sokrat toliko nije imao poverenja, te i samza sebe, računajući da je čovek, reče: " Ja znam samo jedno, a to jeda ništa ne znam."

Ovde ne navijamo za nekakvo "objedinjavanje" religija u jednu,poput eksperimenta poznatog kao "New Age" pokret i poputmasonerije (uslovno je ovde smatrajući religijom), bez obzira što čaki u njima postoji poneka dobra ideja. Smatramo da je to nepotrebno i

da predstavlja nasrtanje na integritet velikog ljudskog duhovnognasleđa koje religije predstavljaju. Ljudima samo treba vreme da



159

razluče, u okviru svoje tradicije, šta JESTE VAŽNO za ljudski život, ašta je ČIST BALAST. Svačija tradicija sadrži u sebi odgovore na ovapitanja. Treba samo da eliminišemo manipulacije koje su velike i čak ovekovečene i u svetim spisima. No, bez ZNANJA to neće ići. A

znanje, živ nam bio Sokratov duh, tražićemo u SEBI, u sopstvenomiskustvu i sopstvenom životu, u REALNIM životnim situacijama, usopstvenoj SVESTI, oslanjajući se na bezvremene moralne odrednicekoje nam veliki učitelji čovečanstva ostaviše. Ako još budemoblagosloveni te sretnemo nekoga da nam u tome pomogne, život našmože biti sasvim ispunjen i plodotvoran.

Zato, neka nas blagoslove svi Veliki Učitelji čovečanstva, čijuduhovnu snagu poneko od ljudi i danas može da oseti i da ih čuje u

svom unutrašnjem svetu, napajajući se mudrošću koja je večna!

II-b

Kako to i inače biva, svaki veliki duhovni učitelj je imao svoje “naslednike”, koji su u ogromnom broju slučajeva KRIVILI iZAMAGLJIVALI suštinu originalnog učenja. Ali, to je nešto što jednostavno mora tako da funkcioniše, jer ovaj svet prekriva rdjom inagriza sve što u njega udje.

Kao što pomenusmo ranije, Sokratov najbliži sledbenik bešePlaton. Platon je napisao kontroverzno delo "Država" oko kojeg se idanas "lome koplja" filozofa, kao što se to dešavalo i od samognjegovog nastanka. Pokušaćemo, koliko je to moguće na ovakvommestu, a i u cilju razjašnjavanja pitanja morala i svojine, dasagledamo šta je to u stvari Platon poručivao i koliko je to znača jnoza današnje ljude. Takodje, primetićemo kako je Platon od SokratoveVRLINE polako otklizao u neke totalitarne tonove, kojima obilujenjegova “Država”.

Delo je napisano u vidu dijaloga nekoliko ljudi koji raspravljaju omoralu, svojini, državnom uređenju i još koječemu, a iako se kao

jedan od učesnika u razgovoru imenuje kao Sokrat - to nije onaj"pravi" Sokrat, već više sam Platon koji govori u prvom licu.Međutim, ovaj potez pisca govori da su njegovi stavovi bliskiSokratovim, što je i prirodno, jer mu je bio najbliži učenik. (Trebareći da Sokrat nikada nije voleo da tvrdi da je on sam nekome uč itelj,



160

već da samo "ima slušaoce koji vole da ga prate" .) Takođe, videćemokoliko je (i da li je) Platon ostao na Sokratovom putu...

Na početku "Države" sagovornici se sučeljavaju oko pitanjaPRAVIČNOSTI, kada jedan mlad čovek, Trasimah, ustvrdi kako je

pravičnost "ono što koristi jač emu" i da je "nepravi č nost jač a,slobodnija i silnija nego prav ič nost ". Dakle, današnji “mladunci” nisuotkrili ništa novo valjajući se u govnima svojih naopakih shvatanja ipostupaka – Trasimah i njemu slični oduvek su postojali. Dalje,Trasimah kaže da je pravičnost u suštini "obič na glupost ", dok jenepravičnost, po njemu - " promišljenost ". Za nepoštene dalje tvrdida su " pametni i dobri " ako cele države i narode mogu da " podredesebi ". Na kraju zaključuje da je nepravičnost, u stvari, vrlina.

Sokrat (tj. Platon) mu odgovara mnoštvom pitanja, navodeći ga

visprenom logikom kroz situacije u svakodnevnom životu iusmeravajući ga na neminovne zaključke.Tako on kaže da, obzirom da se nijedna veština koju ljudi

poseduju ne koristi da bi samoj sebi donela dobrobit, već da se sveveštine (lekari, umetnici, mornari, zanatlije...) koriste zbog onih nakojima se one primenjuju (ne sporeći usput ostvarivanje prihodavlasnika veštine), pripremajući i brinući se za njihovu dobrobit - to seu toj dobrobiti MNOGO VIŠE vodi računa o slabijem, nego li o jačem.U ovom smislu, veština vladanja ljudima, upotrebljena da služi jačema podjarmljujući slabije i izrabljujući ih - stoji U POTPUNOJSUPROTNOSTI sa prirodom svake druge veštine koja se primenjujena opštu dobrobit.

Opisujući situaciju kada se samo pohlepni na moć grabe za vlast,ali ne i oni koji žive u vrlini, kao i hipotetičku situaciju da se, podpretnjom kazne, na vlast dovode ljudi koji vole vrlinu, Platon namkaže:

"... Oni koji su dobri ne žele da vladaju radi novca i počasti. Oni nevole da ih nazivaju nadni čarima zato što otvoreno primaju nagradu

za svoje vršenje dužnosti, a ne vole ni da ih zovu lopovima zato štosu se na vlasti krijući obogatili. Isto tako ne č ine to radi poč asti, jernisu slavoljubivi. Zato ih moramo naterati i zapretiti im kaznom, da bise primili upravljanja. Zbog toga se i smatra da je sramota ako seneko primi vlasti, a ne sač eka da bude prinuđen da se primi. A o ds v ih k a z n i j e n a j v e ć a o n a d a b u d eš po d v l aš ću g o r e g , k a d v e ć sa m n e ć eš d a v la d aš. Toga se i boje plemeniti ljudi, mislim, kad se primaju vlasti i tada prihvataju vlast, ne kao da su time dobili neštoizvanredno ili zato št o će na vlasti dobro živeti, nego je primaju prinuđ eni i zato što ne znaju nikog boljega kome bi je mogli poveriti.

Jasno je, dakle, da kada bi postojala država plemenitih ljudi, ondabi se ljudi borili za to da nemaju nikakve vlasti - kao što se sada



161

bore za vlast. T ad a b i b i lo s a s v im j a s n o d a p r a v i v l a d a la c n i j e t uz a t o d a s e b r i n e o s v o j o j l i č n o j k o r i s t i , v e ć d a s e s t a r a o k o r i s t ip o t či n j e n i h . Ja nikako ne priznajem Trasimahu da je pravi č no onošto je korisno jač em..."

Već bismo mogli da čujemo rezonovanje da je ovo čista utopija ida nikada ne može zaživeti u stvarnosti. Slažemo se, ne može - ali uovakvoj stvarnosti kakva je danas. Ako IZMENIMO ovu stvarnost, ato JESTE u ljudskoj moći - onda bi mnogo toga što je danasnemoguće, postalo moguće!

Kako izmeniti stvarnost?Stvarnost je ono što većina ljudi na planeti, u najvećem stepenu,

određuje svojom svešću - mada postoji i jedan deo koji potiče oddrugih sila izvan ljudskog delovanja. U nauci o ljudskoj psihi poznato

je nešto što se zove KOLEKTIVNA SVEST, mada se to, naravno, idalje osporava od strane mnogih. Izmena kolektivne svesti jemoguća samo ako se izmene pojedinačne svesti. Zato PRAVAPROMENA POČINJE OD POJEDINCA. Svaki pojedinac je veoma bitan, jer ostvaruje uticaj na kolektivnu svest.

Kako stoje stvari danas? Kako gorko zvuče one Platonove reči: "... A od svih kazni je

najveć a ona da budeš pod vlaš ć u goreg..." Danas svako, samo akohoće, može, na primer, istinito opisati stvarnost u Srbiji, i to baš u

smislu ovih bezvremenih reči...Intenzivnom "tranzicijom" i "demokratizacijom" koja je počela5.oktobra 2000.godine u Srbiji se sve "reformiše": privreda, državnauprava, sudstvo, vojska, policija, prosveta, mediji..., a sada su počelizahtevi da se "reformiše" i svest čoveka u Srbiji (samo slušajteVučićeve tirade o tome), ali ne u smislu goreopisanih i pozitivnihpromena ka kreiranju bolje stvarnosti, već nažalost, u smisludobijanja OVČIJE, KOKOŠIJE ili SVESTI ZOMBIJA. Sve nam se ovoservira kao "neophodnost" jer, zaboga, znate već šta to (Evropska

unija) - NEMA ALTERNATIVU... Od svega ovoga građani Srbije su svesiromašniji, nezadovoljni napuštaju zemlju, sve se više umire odužasno zatrovane hrane i vazduha, a bogme i od "kvaliteta"zdravstvenih usluga. Bez posla ostaje sve više ljudi, dok im sepreduzeća za male novce prodaju strancima ili ih maltretiraju domaći"biznismeni". Za to vreme su se srpski oficiri, vojnici, policajci i civiliprivodili i izručivali nekakvom pravnom monstrumu pod imenomHaški tribunal, gde su imali dobre šanse da budu ubijeni naneverovatne načine, ili osuđeni na dugačke zatvorske kazne, jer subranili sopstveni narod u ratu.

Istovremeno srpska vlast, koja voli da se zove "demokratska ireformska", uporno ponavlja kako je svo ovo propadanje "za naše



162

dobro". Ko dobro vidi od svega ovoga, sretno mu bilo... jedino što bitaj, koji od svega ovoga dobro vidi, da je živeo kojim slučajem uvremenu Josipa Broza, možda bio poslat da poseti psihijatra, onako, “za svaki slučaj”. Ali "napredak" je doneo nova shvatanja: da su

izvesni oblici psihičke poremećenosti - zdravlje, a ispravnost ipravdoljubivost - da su rezervisani za budale.Eto kakvu vlast imamo u Srbiji, već dugo vremena: marionetsku,

skarednu - vlast koja je narodu pravi NEPRIJATELJ. Povremeno, onase "prefarbava" u neku drugu boju, ali u suštini ostaje ista: surovamašinerija koja brine samo o sopstvenom opstanku, kao parazit natelu domaćina, sve dok domaćin – ne umre!.

Jasno je i to da su danas na vlasti, u većini država u svetu, ljudikoje bi Trasimah iz Platonove "Države", kao i većina današnjih

duhovno obogaljenih intelektualaca i političara - lako opravdali, jer jepo njima danas "pravično ono što je korisno jačem".A nastavljajući se, rasprava u Platonovoj "Državi" dovodi nas do

daljeg pobijanja teze da je život nepravičnog čoveka bolji, nego životpravičnog čoveka. Tako će Platon, razmatrajući situaciju POTPUNONEPRAVIČNOG čoveka, zaključiti da takvi ljudi zajedno ne mogu ništa"određeno i trajno" uraditi. Da bi nekakva skupina nepravičnih ljudiišta mogla obaviti kao zajednica, neminovno u njoj mora postojatineki minimum pravičnosti - u suprotnom bi jedni druge napali i

uništili. Upravo je PRAVIČNOST ta, koja u takvim grupama daje nekiminimum kohezione sile da se grupa ne bi raspala i samouništila.Ideja da se nešto može korisno uraditi sa APSOLUTNOMNEPRAVIČNOŠĆU, tj. glorifikovanjem zla (satanisti i slične grupacije)- potpuno je apsurdna i upravo je to TRAJNA UTOPIJA, i siguran put uambis patnje i bola.

Platon nam daje, na skoro dečiji i bezazlen način (koji toliko smeta"ozbiljnim" filozofima), uvid kako stvari stoje sa unutrašnjimčovekovim životom:

"...--Dobro - rekoh ja - a da li misliš da svaka stvar, koja jeneč emu namenjena, ima u sebi svojstvenu vrlinu? Vratimo se na iste primere. Imaju li oči neku namenu?

--Imaju. --Imaju li one, prema tome, i sebi svojstvenu vrlinu? --I vrlinu. --A uši? Imaju li one neku namenu? --Da.

--A imaju li i vrlinu?

--I vrlinu. --A šta je sa ostalim stvarima? Nije li isto?



163

--Isto. --Pazi sada. Mogu li oči lepo obavljati ono za šta su namenjene,

ako nemaju tu, sebi svojstvenu, vrlinu, nego umesto vrline -manu? --Pa kako bi mogle? Misliš valjda kada bi imale slepoć u umesto

vida? --Ne pitam kako se ta vrlina njihova zove, nego kažem da neštoobavlja svoj posao dobro ako poseduje sopstvenu vrlinu, i loše ako jene poseduje.

--Istinu kažeš - reče on. --Pa onda će i uši, lišene svoje vrline, loše obavljati svoj posao? --Svakako. --Nožemo li taj isti razlog upotrebiti i za sve ostale stvari? --Što se mene ti č e, mislim da možemo.

--Razmisli sada, posle svega: ima li DUŠA neki namenu koju ni jedna druga stvar ne bi mogla ispuniti; kao na primer ovu: brinuti se,upravljati, promišljati i sve ostalo tome sli č no? Možemo li takvunamenu pripisivati ič em drugom što nije duša, ili ć emo reći da je ona jedino duši svojstvena?

--Ne možemo tako nešto pripisati nijednoj drugoj stvari . --A život, da li je i on posao duše? --Naravno da jeste - reče on. --Ima li onda i duša sebi svojstvenu vrlinu?

--Ima. --Može li ona, ako je lišena te svoje vrline, dobro obavljati svoj posao, ili je to nemoguć e?

--To je nemoguć e. --Nužno je dakle, o Trasimaše, da rdjava duša rdjavo vlada i

upravlja, i da dobra duša valjano ispunjava svoju namenu u svemušto preduzima.

--Nužno je. --A jesmo li se složili u tome da je pravi č nost vrlina, a

nepravi č nost porok duše? -- Jesmo, složili smo se. --Prema tome, prav ič na duša i pravi čan č ovek živeće dobro, a

nepravi č an rdjavo. --Po tvojim rečima svakako. --A onaj ko živi dobro, blažen je i spokojan, nasuprot onome ko je

u životu zao. --Razume se. --Pravi č an je dakle sreć an, a nepravi čan č ovek nesreć an. --Neka bude - odvrati Trasimah. --Onda, predragi Trasimaše, nikada nije nepravi č nost unosnija i

korisnija od pravi č nosti ..."



164

No, kao što rekosmo, neće ova logika zadovoljiti poklonikesopstvenog intelekta (ili intelekta nekog "autoriteta"), već samo ljudekoji duboko u sebi osećaju da POSTOJI DOBRO, Veliko i Nemerljivo -kome treba težiti i voleti Ga, radi Njega samog, bez obzira na

posledice, jer samo tako u suštini volimo sebe i druge. Takvimljudima nisu potrebna nikakva dokazivanja i objašnjenja zašto trebaslediti pravičnost, a ne nepravičnost - oni te razloge nose u sebi i živepo njima. Oni drugi, kojima je čistota prekrivena slojevima neznanja,imaju svoje "argumente"...

Tako se često čuje od Trasimahovih istomišljenika da "niko nije pravi čan po svojoj volji, nego zato što je na to pri nuđen, jer poštenč ovek, kao takav, i ne postoji ". Dalje, da kad god bi se neko osetiodovoljno jakim da čini nepravdu, on bi je tada i činio, a da svaki

čovek misli da je "nepravi č nost mnogo korisnija od pravi č nosti ".Iznoseći svoje stavove, ljudi koji cene više nepravičnost će reći dakad bi se nekom pružila prilika da čini nepravdu, a on to kojimslučajem NE BI HTEO da radi, niti da prisvaja sebi tuđu svojinu -ostali bi ga smatrali "bednikom" i "glupakom". U javnosti bi, naravno,pričali sve najbolje o takvom čoveku, ali lažući se međusobno istrepeći da iskazivanjem iskrenog mišljenja mogu i sami pretrpetineku nepravdu.

Ovo bi moglo da se označi i kao visok stepen nepravičnosti -

izgledaš pravično, a to u suštini nisi! Ponovo, gledajući danas situaciju u javnom životu u Srbiji, nemožemo se oteti utisku da bi Trasimah odlično prošao, anajverovatnije bi postao - ministar! Možda još i više nešto... Jer, pozvaničnim medijima, srpski ministri su oličenja "vrline" koju, istina,reprezentovaše najprljavijim postupcima u svojoj karijeri, ali važno jeda su sada "savršeni"! Ako u tom "savršenstvu" negde "ispliva" neštonedolično - sve se to može popraviti - potkupljenim novinarima,moćnim "prijateljima" i brutalnom silom u pozadini. Naravno, uz sve

ovo ide i polutajno(polujavno) bogatstvo, koga ova "savršenstva" uvladi Srbije smatraju smislom života. U Platonovoj "Državi" primetićemo zanimljiv teorijski model koji

Platon koristi da bi ispitao čemu vode pravičnost i nepravičnost. Tako je sa jedne strane postavio čoveka pravičnog, kome je oduzet,sticajem okolnosti, "imidž" pravednosti, te ga svi smatraju zanepravična čoveka. Sa druge strane je čovek koji je nepravičan, alislika o njemu je "prefarbana" te ga smatraju pravičnim. Ko će od ovedvojice imati srećniji život?

Pošto imamo privilegiju da živimo 2.400 godina posle Sokrata iPlatona, možemo argumentovano tvrditi da ovaj teorijski model u"Državi" - danas postoji u realnosti! Možda je postojao i uvek kroz



165

istoriju, ali nam je lakše to videti danas, obzirom da nam se odvijapred očima.

Ljudi koji danas primećuju strahovite društvene anomalije i često javno o tome govore, preživljavaju jake napade od strane političkog

establišmenta, uglavnom kroz korumpirane medije. Posledice takvehajke na čoveka pravičnog su, reklo bi se, veoma nepovoljne: polakoostaje bez "prijatel ja", često ostaje i bez posla, a javnosti se namećeslika kako on ne želi dobro društvu u kome živi, ni državi dakako, tega ljudi u svojoj svesti smeštaju u tabor nepravičnih.

Primer u Srbiji za ovo mogao bi postati Nikola Aleksić, liderEkološkog pokreta Novog Sada, a i slični njemu. Korumpiranipolitičari i korumpirani naučni radnici u srpskim naučnim institutima,preko korumpiranih urednika vodećih stručnih medija, pokušavaju

RELATIVIZOVATI opasnost od korišćenja genetski modifikovanih(GM) proizvoda i Genetski modifikovanih organizama (GMO) u Srbiji.U tu svrhu omalovažavaju se svi oni koji ovu opasnost dobroshvataju i proturaju se priče kako o tome moraju "eksperti" da seizjasne, a ne neki "amateri i paranoici" poput Nikole Aleksića i ostalih"teoretičara zavera". Istina, sam Aleksić ima i svojih “uvrnutih”stavova i zastranjenja, ali u suštini je u pravu u mnogim aspektima.

A onda, kada "eksperti" uzmu reč, njihova priča ne ide nikada usuštinu problema, već se sa "akademske visine" ponavlja

praznoslovlje o promenama klime, gladnima u svetu i GMO, pomoćukojih će se, navodno, problem gladnih "rešiti". Nikola Aleksić je biomeđu prvima u Srbiji koji je u ovakvim pričama prepoznao nameruda se problem gladnih u svetu "reši" tako - što će oni bitiISTREBLJENI! "Nagradu" za ovaj nesebičan rad i hrabrost, srpskadržava mu je u nekoliko navrata iskazivala - HAPŠENJEM!

Nikoli Aleksiću će ostati da se "uteši" time što su sve ljude krozistoriju koji su se borili za pravedne ciljeve, skoro bez izuzetkamaltretirali, hapsili, proganjali - a mnogi su i bez glave ostali!Naravno, ponovo naglašavamo da je i Nikola Aleksić svojevrstanpolitičar. To ne treba smetnuti sa uma i treba biti oprezan što senjegove organizacije tiče. Ali, ono za šta je u pravu – a u pravu je zamnogo toga – pozdravljamo!

Zvuči zaista jezivo i proročanski deo u "Državi" kada Platon kaže:"... pravi č an č ovek ( ć e) biti bič evan, muč en, bacan u tamnicu,

oslepljen na oba oka, i posle svih tih muka, najzad još i razapet nakrst ..."

Zašto? Pa da bi konačno shvatio da "ne treba želeti da se zaistabude pravi čan, nego je bolje samo se č initi takvim".

A gde su oni koji se pretvaraju da su pravični?Koliko je veliki problem pronaći ljude poput Nikole Aleksića, toliko



166

je veoma lako pronaći ljude zamaskirane nepravičnosti, poputvodećih svetskih i srpskih političara - skoro bez ikakvih izuzetaka.Danas su oni pompezan skup BITANGI ogrezlih u korupciju, nemoral,prikriveno nasilje i prevare svih vrsta, i nezaobilazni zajednički

imenilac - POHLEPU za položajem u vlasti.A jedan od uzroka ovoga treba tražiti i u tome da, kako Platonkaže, "oč evi kazuju svojim sinovima, a t o č ine i svi oni koji se onekom brinu, da treba biti pravi č an, i pri tom ne hvale pravi č nost kaotakvu, nego njen uticaj na dobar glas, a onaj ko uživa glas prav ič noga č oveka, dolazi do vlasti, može se otmeno oženiti ..."

Vidimo, da kada se i govori da treba biti pravičan, to je izkoristoljublja, tj. skoro uvek su u pozadini želje da se dođe dobogatstva i vlasti. Veličanje umerenosti i pravednosti proteže se sve

dotle, dok one ne postanu čoveku NEPRIJATNE i TEGOBNE, a onda seprelazi na "slatku i prijatnu" neumerenost, konformizam, hedonizam inepravičnost - uz obavezan prezir siromašnih i pravednih...

Sledeći problem, aktuelan i danas, izvire u potrebi VASPITANJAMLADIH GENERACIJA u željenom smeru. Ovo je veoma osetljivopitanje. Platon je, saglasno svom dobu, ovaj problem delom odveo utotalitarne vode, te je njegova "Država" nekim diktatorima u istorijiposlužila kao "stručno štivo" za sopstvene eksperimente u oblastikontrole ljudi.

On će na samom početku priče o vaspitanju, sasvim neophodno,primetiti da ako se deca ne vaspitaju u željenom duhu - od željenedržave neće biti ništa! Danas to niko ne može da ospori. Međutim,danas se ipak ispravno osporava pravo države da detetu uskratinormalan razvoj i slobodno detinjstvo, za koje je nepobitno utvrđenoda predstavlja osnovu normalnog funkcionisanja odraslog čoveka.Obzirom da je od Platonovih vremena prošlo oko 2.400 godina, niječudo što su metode vaspitanja dece iz onih vremena, u nekim svojimaspektima, danas potpuno neprihvatljive. Ipak, neke osnovne zamisliu "Državi" i razlozi zašto se uopšte baviti ovim delom - BEZVREMENEsu, i primenljive i danas.

Na početku priče o vaspitavanju mladih, Platon se bavi MITOVIMA.Mitovi su, inače, prevashodno priče o božanskim bićima, dok selegende više bave ljudskim bićima koja su imala neku posebnusposobnost, vanrednu hrabrost i slično tome. U tom smislu Platon će predvideti da se u njegovom modelu države mora koristiti"ISPRAVNA" mitologija. I pošto je takođe predvideo da se u toj državiuvede sistem (sličan kastama u Indiji) gde bi takvo društvo čuvalaposebna klasa ratnika (čuvara) - pitanje obrazovanja tih čuvara bilobi od ključne važnosti.

Kakav je Platonov kriterijum pri odabiru mitologije?



167

Samo jedan: mitologija mora podržavati VRLINU! Tako će reći štaon ne podržava u mitologiji:

"...Niti uopšte da bogovi ratuju protiv bogova, da gone jedandrugog i da se međusobno bore. Jer TO NIJE ISTINA. Mi želimo da

budući č uvari države smatraju međusobne sukobe za najvećusramotu i da se na njih ne odluč uju lako..."Pobijajući stavove da mitološka dela mogu imati umetničku

vrednost, a ipak ne odgovarati željenim kriterijumima, te da stogaipak trebaju biti dostupna deci, odgovara:

"...M l a d i č o v e k , n a i m e , n e m o ž e p r o s u d i t i št a j e a l e g o r i j a , ašt a n i j e , v e ć o n o št o u t o d o b a s t a r o s t i p r i m i u s e b e , o s t a j e un j e m u t a k o č v r s t o , d a s e v iše n e m ož e i zb r i s a t i i n e m ož ep r om e n i t i . Z a t o t r e b a n a s t o j a t i d a o n o št o n a j p r e č u j e , BUDE

ZA I STA N AJLEPŠE OD SVEGA ŠTO JE I SPEVAN O i d a n eg u j ek o d n j i h V RLI N U ..."Zaista, ne znamo da li je moglo biti bolje definisano vaspitanje? Da

deci treba dati prvo ono što je NAJBOLJE u ljudskom stvaralaštvu išto neguje Vrlinu, a to je ono što će kod njih razvijati DOBRE ljudskeosobine, a ne rđave.

Odmah se upitajmo kako se danas to radi i kakve osobinerazvijamo kod svoje dece danas? Jer nije mali broj pametnjakovića sadiplomom ovog ili onog univerziteta, iznosio u bližoj i daljoj prošlosti

razne teorije koje su sve, osim negovanja vrline. Da ne pričamo"onako napamet" posvedočićemo tako, da svako to može proveriti:Na internet strani "Kurir"-a od 11.avgusta 2013.godine može se

pročitati naslov "Doktor Martin Obšonka: Deca koja krše pravilauspešnija su u životu", gde se na perfidan način favorizuje asocijalnoponašanje, krađa, nepoštovanje roditelja, korišćenje narkotika islično. Naime, profesor psihologije na Univerzitetu "Fridrih Šiler" uJeni, dr. Martin Obšonka, tvrdi da su "uspešni" privrednici ipreduzetnici u mladosti često bili "problematični", za razliku od

ostalih koji nisu "uspešni". Dalje, tvrdi se da ne postoji razlika uponašanju između takvih odraslih ljudi i ostalih ljudi istog doba, i dasu adolescentski "ispadi" bili ograničeni samo na to doba - ne ikasnije. Istina, "ekspert" kaže da je to slučaj samo kod onih koji su"umereno" kršili pravila, a da je u suprotnom to vodilo kriminalnojkarijeri. Korišćeni su rezultati iz jedne švedske studije u trajanju od40 godina koja je započela 1965.

E, sada... šta ne valja u ovome?Zamislite dečaka sa svojih 13-14 godina (ili i malo mladjeg) koji će

pročitati ovaj članak, nebitno gde. Ako su deca takva da ne volekrađu po supermarketima, svađu sa roditeljima, probanje narkotika islično - ovaj "naučni" rad će ih svakako dovesti u konfuziju i u



168

preispitivanje svojih moralnih načela jer, zaboga, danas ih svi salećuda moraju biti "uspešni". To preispitivanje će verovatno ići u pravcupromene od boljeg ka lošijem. Opet, ako su deca već sve ononabrojano isprobala i pročitaju slučajno ove tvrdnje dr.Martina - reći

će samozadovoljno: "O, pa mi smo sve vreme bili u pravu..."Nastaviće "nestašluke" najverovatnije u još jačem tempu, sa velikomverovatnoćom da jedan dan postanu stanari doma za maloletničke delikvente. Što se roditelja tiče, koji su danas u dobrom brojuslučajeva sve, samo ne dobar primer svojoj deci - šta će oni tekuraditi čitajući ovakve "mudrosti" sa Univerziteta u Jeni, možemosamo da pretpostavimo. Jer ne zaboravimo, deca postaju loši ili dobriljudi u najvećoj meri u zavisnosti od vaspitanja i društva u kome sekreću.

Ne spori se ovde da je "ekspert" pronašao nekakvu zakonitost koju je on protumačio na svoj način. Sporan je uticaj koji ovakve klimaveteorije mogu imati na mlade ljude. Jer, odgovarajući na pitanja uuntervjuu, dotični psiholog je pomenuo da "umereno kršenje pravilau detinjstvu nije loš znak za razvoj l ič nosti." Pitamo se šta je to"umereno kršenje pravila" i ko je taj koji će razgraničiti do kogstepena je "umereno", a odakle je "preterano"? Dalje, isti psihologkaže da ova pojava može biti "razvojna baza za privredni č ki duhmnogih ljudi, duh koji je danas VEOMA VAŽAN." I tu zapravo

dolazimo do suštine. Jer, šta je to današnji "privrednički duh"?Nekada su se kompanije razvijale sporo i trebalo je dosta vremenaprovesti u nekoj firmi da biste postali "uspešni". Takav "privredničkiduh" nije bio odgovarajući modernom tempu civilizacije, te su sepočela favorizovati rešenja koja donose rezultate brzo, na žalostčesto ugrožavanjem osnovnih prava čoveka i ruiniranjem čovekoveokoline. Tako danas sve velike korporacije smatraju da je pravi"privrednički duh" onaj koji će INTERESE korporacije staviti na prvomesto - po sistemu "cilj opravdava sredstvo" i prečesto potpuno

ignorišući nesreću drugih ljudi koji zbog takvog stava bivajupogođeni. O takvom "privredničkom duhu" govori i dr. MartinObšonka, ali i novinari "Kurira" kada prepričaju, na svojmediokritetski način, "naučne" teorije, i onda napišu u naslovu, poputidiota:

"Tinejdžeri koji kradu sitnice iz prodavnica ili koriste nekenarkotike imaju veće šanse da postanu privrednici, pokazaloispitivanje 650 ljudi tokom 40 godina"

Platon bi imao obilje materijala danas, ali ne sumnjamo da ni ondanije bio "zakinut" sa sličnom psihopatologijom, čim je tako dobroobjasnio društvene probleme.

Priča jući dalje o "ispravnoj" mitologiji reći će Platon i sledeće:



169

"...Stoga Bog, pošto je dobar, nije, kao što svetina misli, uzroč niksvih ljudskih sudbina, nego samo malog broja, a već eg broja nije, jerima mnogo manje dobra no zla. A kao uzroč nik dobra ne smemosmatrati nikog drugog do jedinog Boga, a za zlo moramo tražiti drugi

uzrok, a ne Boga..."Ovo je simpatičan Platonov pokušaj da izbegne suštinski duhovniMONIZAM i, kao i svi mudri ljudi starog doba drži se PRIVIDNOGmonizma ili monoteističkog dualizma. To znači da je, poput svihosnivača religija, zbog ljudske nemoći da pojme činjenicu da postojiSAMO BOG, morao pribeći sistemu "Bog je dobar, a neko drugi jezao." No, bez obzira na to, dužnost nam je ovde ispraviti Platona ireći da su SVI ljudi zaista "kovači" svojih sudbina, ali da te istesudbine nastaju kao proizvod njihovih raznovrsnih delovanja i

ZAKONA koje je Gospod postavio u univerzumu kroz jedanmaestralno složen i precizan proces. Prosto rečeno, od čovekanajviše zavisi kakva će mu biti i bliža i dalja budućnost, mada trebaimati u vidu da čovekovo postojanje ide mnogo dublje u prošlost odnjegovog rođenja, i mnogo dalje u budućnost od njegove neminovnesmrti.

Bog jeste dobar, ali zanemarujući prethodnu činjenicu o večnombivstvovanju ljudske duše, tom dobrotom nije moguće objasniti smrtnevine dece, ranu smrt pravičnih ljudi, zlo koje pogađa često one koji

na prvi pogled ni po čemu to ne zaslužuju - ma koliko konstruisali inadograđivali razne religiozne sisteme ljudskom mudrošću, a sve upokušaju da se proces seoba duša (reinkarnacija) ne pominje.Takvi sistemi naprosto ne odgovaraju potpuno stvarnosti, ali, akoništa drugo, mogu donekle da uteše ljude pogođene nesrećom. Noprečesto ćete čuti te očajne ljude kako pitaju: " Ako je Bog dobar, zašto onda dopušta ovo zlo?" Jednostavno, "isecanjem" ljudskogbivstvovanja koje traje od početka Kreacije i tra jaće do njenog kraja,i njegovim svođenjem na vreme jednog kratkog ljudskog veka (koga

smo skoro svi jedino sada svesni) - "iseca" se i mogućnost da čovekshvati "veliku sliku" života. Kao posledicu ovoga imamo svet kakav jedanas - potpuno izgubljen u materijalizmu, bolesnomkonzumentskom mentalitetu sa ludačkim uništavanjem resursaZemlje i još ludjim namerama nekih "velikih” naučnika da se "beži"sa ove planete na neku drugu. Delujemo kao agresivni paraziti - jednog domaćina uništavamo, a onda tražimo drugog domaćina da bii njega iskoristili.



170

II-c

"...Tvrdim da nijedan č ovek ne voli da vara sebe, niti da mu

kazuju laž umesto istine, niti da bude u neizvesnosti kad se istineti č e, i da, u tom sluč aju - u svojoj duši najdublje mrzi laž ..."

Ovo prirodno stanje ljudskog bića koje nam predočava Platon,pokazuje koliko smo danas postali neprirodni i nedosledni svojojsuštini. Tako, pošto su nas ubedili da je američka demokratija"vrhunac" ljudskog dostignuća u državnom uređenju, da su nevladineorganizacije jedino merodavne da usmeravaju put napretka zaštiteljudskih prava i da NIPOŠTO ne smemo dovoditi u pitanje "NjegovoVeličanstvo, Slobodno Tržište" - mi u stvari danas strahovito varamo

sami sebe, ne želeći zapravo da saznamo istinu. A ona je takva da susva ova "dostignuća" u oblasti "demokratije", "ljudskih prava" i"slobodnog tržišta", zapravo perfidan pokušaj da se čovečanstvokoristi kao resurs za održavanje bogatstva i moći male grupe moralnodegenerisanih ljudi - onih koji kontrolišu velike korporacije i velikebanke.

Ipak, čitajući o nekim rešenjima u oblasti državnog uređenja,svojine ili morala, koje nam predočava Platon, mogli bismo se sasvimizgubiti i zaboraviti da, koliko su neka njegova rešenja maestralno

dobra i genijalna, neka druga su totalitarna i dokazano loša. Iakosam Platon nije bio za demokratiju, povodeći se za onim dobrimnjegovim rešenjima "progutali" smo i priču o demokratiji kao "izumu"starih Grka i svrstali i to rešenje uz dobra rešenja Platonova iprihvatljiva rešenja drugih grčkih filozofa. Tako nastade mit odemokratiji u koji se danas svi kunu - premda je to samo još jednood dokazano loših rešenja.

U staroj Grčkoj demokratija, koju definisaše kao "suverenu vlastnaroda", beše vladavina "demos"-a, zaista (u prevodu reči) “naroda”,

ali taj grčki "demos" je suštinski činio tzv. “slobodno stanovništvo”! Uodnosu na ukupan broj stanovnika taj deo je bio oko 15-20%, unekim “najdemokratskijim” momentima i do 25%. Danas je u “demokratskim” zemljama obrnuta situacija – oko 15-25% je vanbiračkih spiskova, dok ostali žive u dubokoj iluziji da o nečemuodlučuju ubacujući papiriće u biračke kutije. Najuticajniji članovigrčke Skupštine donosili su sve značajne odluke, pretvarajući se uoligarhijsku tvorevinu, a sve vreme deklarišući "vladavinu naroda".Iskreno govoreći, današnji "vladari sveta u pokušaju" skoro su verno

preslikali pravu grčku demokratiju - suštinsku vladavinu manjine nadvećinom, obmanjujući masu (uvek ograničene moći shvatanja) da je



171

ona ta koja vlada. Ono zbog čega ljudi danas misle da su u njihovimdržavama veoma “demokratska” uredjenja, to je taj neki opšti pokretstanovništva prilikom izbora, što ljudima stvara iluziju da o nečemuodlučuju. Ali, kao što ranije rekosmo, još nije vidjeno da običan

narod (biračko telo) može da demokratskim putem opozove nekogpolitičara na direktan način i efikasno, jer kada ti “luftiguzi” dodju jednom na vlast, mogućnost da se odatle sklone pre sledećih izbora iodmah nakon učinjene štete (koju izazivaju skoro na dnevnomnivou) – približava se nuli! Dakle, stari Grci su bar imali ostrakizam,koji je i pored velikih nedostataka bar omogućavao da se nekaprotuva protera iz Atine na deset godina (iako dotični nije gubio niimovinu ni gradjanska prava), dok danas u Srbiji, na primer, možeteda opljačkate milone evra, i ako imate dobre veze – nikom ništa! Čak

možete biti i unapredjeni, jer ste pokazali “preduzetnički duh”!? Živ izdrav primer je Miodrag Kostić, “biznismen” i “privrednik” koji jeopljačkao toliko društvene imovine i na takav način, da je u to teškopoverovati jer se graniči sa zdravim razumom. Takav lopov danasdeli savete Srbima o potrebi da se u Srbiji dozvoli promet i upotrebaGMO, učestvuje na nekakvim privrednim forumima gde tapše poramenu sebi sličnu bagru iz politike i privrede, i postaje praktičan primer mladim generacijama da pošten čovek u današnjoj državiSrbiji nema šta da traži niti čemu dobrom da se nada!

Očito, državno uređen je će na našoj planeti još dugo biti velikiproblem.Ali, vratimo se mi za sada Platonu koji je, očigledno u

nemogućnosti da sam do kraja prihvati suštinu Sokratove Vrline,napisao u "Državi" nešto što nije baš u skladu sa malopređašnjomizjavom o laganju, sa početka ovog dela teksta:

"... Ako smo ranije ispravno govorili da bogovima laž nije potrebna,a da je ljudima potrebna samo kao lek, onda je jasno da laž trebaostaviti lekarima i da se neupuć eni njome ne smeju služiti.

Ako, dakle, ikome dolikuje da laže, onda to pripada vladarima, pa ito jedino na korist države, ukoliko ovoj preti opasnost od spoljnihneprijatelja ili od sopstvenih državljana. Svima ostalima laž mora biti zabranjena ..."

Platon već shvata da bi njegov model države zasnovan naSokratovoj Vrlini, gde je merodavna jedino istina, zapao u velikeprobleme, jer realno ljudi nisu takvi da bez istine ne mogu živeti kaobez vazduha - očito da neki ljudi žive, pa i vladaju, i žestoko lažući sve oko sebe! Otuda on uvodi pravo da laž koriste samo oni koji su"upućeni". Uvodeći ovo pravo, Platon je dao mogućnost da laž možedovesti do trajnog dobra. U pokušaju kreiranja nečeg dobrog, unajboljoj nameri, dao je argument mnogim budućim diktatorima da



172

"dobar" cilj može opravdati upotrebu lošeg sredstva. Iako jeograničio upotrebu laži na vrlo usku oblast, to nikada nije smetalokojekakvim vlastodršcima u istoriji da ustvrde da je njihova zamisao,baš u toj oblasti. Ipak, i pored ovakvih rešenja, Platon je bio i ostao

veliki, a dužnost nam nalaže da pominjemo i ovakve stvari, gde senije baš "pokazao".Upravo ova njegova teza iskorišćena je od strane spekulativne

masonerije, nastale 1717.godine u Londonu, gde oni kroz svojudoktrinu “proguravaju” tvrdnju da se laž može slobodno koristiti za “viši” cilj. Mi kažemo – TO UOPŠTE NIJE POTREBNO! Ako državnici ivojnici u nekoj modernoj državi, iz razumljivih razloga ne žele neštoreći, onda neka to i ne kažu. Mnogo je bolje reći: “O tome nemožemo govoriti, jer su ta pitanja osetljiva!” Bolje tako, nego se

zaklanjati iza neverovatnih i lažljivih konstrukcija, zavodeći ipogrešno usmeravajući narod. Ako su izabrani od strane naroda,onda valjda i uživaju nekakvo poverenje, te se NE MORA baš sveispričati (planovi u oblasti bezbednosti i slično). Medjutim, tako se upraksi ne radi! Kako se ko popne na vlast, tako počinje sa obimnimmanipulacijama u svim oblastima života, koje idu do te mere da sudanas ljudi POTPUNO DEZORIJENTISANI. To nije nikakvo dobro, aupravo je proizvod laži.

Još jedno mesto u "Državi" izaziva kontroverze:

"...I lekarsko zanimanje o kome smo govorili, odred ić eš u našojdržavi kao i sudsko: zakonodavstvom. A oba će se, prema tome,starati samo o građ anima koji su telesno i duševno zdravi; one kojinisu telesno zdravi pust iće da umru, a one koji su duševno bolesni inepopravljivi, osud iće na smrt ..."

Surovo, zar ne? Ali, nemojmo zaboraviti da je to IV vek pre noveere i da smo mi upravo negde iz tih vremena, kao što rekosmo,"uvezli" demokratiju kao "vrhunac pravde" u državnom uređenju, bezda smo ljudima pobliže objasnili koliko je grčka demokratija bila

stvarno demokratska i kakvi su bili moralni nazori ljudi koji su jestvorili. Jer upravo zato i analiziramo Platonovu "Državu" – dapokažemo šta od nasleđa najvećih umova tog doba kao društvoNISMO iskoristili, a koje smo GREŠKE od tih istih umova PRIHVATILI.Takođe, i ko je i zašto favorizovao ovakve izbore u zadnja dva veka.Zato, nisu ovi tekstovi apologetika Platonovih dela, već ogledalo zanas danas - da vidimo da smo uvek RADIJE PRIHVATALI ono što jena liniji konformizma, nego ono što od nas iziskuje disciplinu i napor,i čvrsta moralna ubeđenja. Pored toga, od Sokrata, koji beše blizu

Savršenstva, do njegovog najbližeg učenika Platona, vidimopovećanje "devijacija" preuzetih Sokratovih ideja, koje su kodnjegovog učenika na momente ulazile u moralnu močvaru eugenike i



173

totalitarizma.Izvanredan je to primer jer pokazuje kako se slično, i kod osnivača

velikih religija, Mojsija, Bude, Isusa, Muhameda - već kod prvihučenika, koji nisu bili na nivou učitelja, primećuju te iste "devijacije".

One su se polako, sve više umnožavale posle odlaska učitelja sa ovogsveta. Raznorazne zbrke oko tumačenja učiteljevih reči, razrešavanesu tako što su "najuticajnije" grupe naslednika učenja "krojile" svetespise, naravno, često pod uticajem ondašnjih moćnika. Tako sustvarane knjige poput velikih verskih priručnika, duhovnih epova, teBiblije, Kurana, Talmuda i sličnih. No, ovo nije razlog da ove spise NEPOŠTUJEMO - to bi bila TRAGIČNA GREŠKA. One, i pored toga štonisu savršene i što ponekad sadrže kontroverzne poruke, nose u sebiskriveno savršenstvo - GLAVNU poruku da treba negovati VRLINU u

životu i da treba ići putem DOBRA, a ne putem zla!Ovu poruku imaju i Platonova dela, bez obzira na evidentnepromašaje.

Platon dalje obrazlaže kako treba ustanoviti RAVNOTEŽU uvaspitavanju budućih čuvara države, pominjući muziku, filozofiju ifizičko vežbanje. Oblikujući vaspitanjem takve mlade ljude, tako dane budu "mlitavi borci", ali ni "ljudske zveri" - stiže se i do "večitog"problema gde god u državi postoji vojna sila: kako sprečiti da sečuvari okrenu protiv naroda? Platon kao glavni odgovor na ovo

pitanje daje svoje rešenje: čuvari NEĆE IMATI SVOJINU!"...Pre svega da nijedan od njih nema nikakvo imanje, ako to nije preko potrebno. Zatim, da nijedan nema takvu kuću ili ostavu da unju ne bi mogao ući svako ko to želi. Sve ono što umereni i hrabribor ci, čiji je zadatak da se biju u ratu, treba da imaju, odmer iće i primi će od drugih građ ana kao nagradu što se staraju o njihovojbezbednosti, tako da im za narednu godinu ništa neće preostati, alineće trpeti ni oskudicu. Oni će se hraniti za zajednič kom trpezom i živeće zajedno u taborima. Što se zlata i srebra ti č e, treba im reći da

oni u svojim dušama nose Božije i od bogova poklonjeno, da imljudsko zlato nikako nije potrebno, i da greše ako Božije zlato doveduu vezu sa zlatom smrtnih ljudi i tako ga skrnave, jer se sa kovanim zlatom desilo već mnogo bezbožnih stvari, dok je njihovo zlatoneokaljano. Jedino njima je u državi zabranjeno da imaju veze idodira sa zlatom i srebrom; oni ne smeju biti s njim pod istimkrovom, ne smeju ga nositi ni na svom odelu i ne smeju piti iz njega.Tak o će spasti i sebe i drž avu. A č im b u d u s t e k l i s o p st v e n uz em l j u , i k u ć e , i n o v a c , p o s t a će u p r a v n i ci i zem l j o r a d n i ci

u m e s t o d a b u d u v l ad a o c i ; b iće n e p r i j a t e l j sk i v l a d a r i , a n es a v e z n i c i g r a đ a n a ; m r z e će i b i će om r z n u t i , g a n j a će i b ićeg a n j a n i ce l o g v e k a , b o j aće s e v iše n e p r i j a t e l j a u d r ža v i , n e g o



174

o n o g a s p o l j a , i t a k o će se i o n i s am i i c e la d r ž a v aSUNOVRAT I T I U PROPAST ..."

U poznatoj nam istoriji, ovaj put propasti za narode i države koji jeopisao Platon, obistinio se BEZBROJ PUTA. Upravo sada, čovečanstvo

PONOVO korača tim putem, jer ljudsko zlato ceni više nego “Božijezlato”.Nije potrebno kopirati ove Platonove sisteme iz "Države" kao

jedino ispravne (jer i nisu potpuno ispravni) da bismo se otrgliambisu u koji danas klizamo. Dovoljno je samo shvatiti kakvu nam onporuku šalje: DA ONI KOJI RADE POSAO VLADALACA, NE SMEJUBITI POHLEPNI, ni na bogatstvo ni na moć, i da im NARODMORA BITI i PRVA i POSLEDNJA BRIGA!

Da, ali kako doći do takvih ljudi? Kako ih dovesti na vlast?

Ako pošteno razmislimo, videćemo da je to danas skoro nemogućzadatak. Ti pošteni ljudi morali bi nekako biti izabrani od stranenaroda. Uslov za tako nešto je da narod to želi. Međutim, vidimo danam je narod duboko "zaražen" materijalizmom koji nagriza iuništava sve ono što predstavlja vrlinu u čoveku. Kako takav narodonda može želeti čoveka vrline na vlasti? I pored pojedinaca koji bi tostvarno i hteli, VEĆINA naroda - NE BI!

Moguće da se nećete složiti sa ovom tvrdnjom. No, ako svakozagleda sam u sebe, onako pošteno, koliko može - uvideće koliko su

mu bitni posao, novac, automobil, kompjuter, mobilni telefon,društvene mreže, razne vrste uživanja. Sa takvim privrženostima NEMENJA SE SVET. Svet se menja kada VEĆINA TO ŽELI onako kao štoželi da jede, spava i diše. Do tada - promene će ostati samo pukakozmetika, a "gospoda" iz korporativno-bankarskog kartela uživaće i dalje u plodovima ovog svog današnjeg modernog robovlasničkogsistema.

Ovde nećemo dalje obrazlagati Platonove ideje u pogleduzačinjanja, rađanja i odgajanja dece u njegovom modelu države, jer

će svakome, ko to danas bude čitao, a nije psihopata, rešenja bitivećinom neprihvatljiva. Neka rešenja su zaista ljudski neprihvatljiva,dok neka druga mogu biti razmatrana kao primenljiva samo u nekojdalekoj budućnosti sa drugačijom ljudskom svešću. Ipak, Platon jenepresušan izvor mudrosti i pored očitih zastranjenja, pa ćemo se jošmalo zadržati na njegovom delu "Država". Tako će o ratovima reći:

"... Ako se, dakle, Heleni bore protiv varvara i varvari protivHelena, reći ć emo da vode rat, da su po prirodi neprijatelji i da toneprijateljstvo treba da se zove rat. A k o s e , m e đ u t i m , H e l en i b o r e

p r o t i v H e l en a , r e ć i ć em o d a s u o n i p o p r i r o d i p r i j a t e l j i , a d a j eH e la d a u t a k v om s t an j u b o l es n a i p o b u n j e n a i t a k v on e p r i j a t e l j s t v o t r e b a z v a t i n e s lo g om . S v u d a g d e s e t a k o n ešt o



175

d o g o d i , d r ža v a ć e s e r a s p a s t i n a d v a d e l a , p a će j e d n i d r u g im ap u s t o ši t i p o l j a i p a l i t i k u ć e , a t a k v u n e s l o g u ć e m o on d ao c e n j i v a t i k a o z l o č i n a č k u , t e n i j e d n u o d z a v a đ e n i h s t r a n an e ć em o sm a t r a t i p a t r i o t s k o m . U o s t a lo m , z a r b i s e o n i k o j i

d o i s t a v o l e sv o j u d r ža v u i k a d a u s u d i l i d a t a k o p u s t oše s v o j uh r a n i t e l j i cu i m a j k u . A l i u sk l a d u j e s a p r a v om m e r om a k op o b e d i o c i p o beđen i m a s am o o d u zm u l e t i n u , i a k o p om išl j a j un a t o , D A ĆE SE JEDNOM POM I R I T I i DA NE ĆE UVEKRATOVAT I ..."

Bez ikakvih korekcija ovo je primenljivo na mnoge današnjegrađanske ratove. Koliko su "moderni" ljudi izgubili osećaj za opštedobro i koliko daleko su spremni otići u zločinima, samo zato što jedeo istog naroda druge vere ili je pod uticajem druge ideologije –

svedoče bratoubilačke strahote I i II Svetskog rata na područ juBalkana i krvavi raspad bivše Jugoslavije. Uvek iznova, kao kod onihmentalnih bolesti gde se brzo gubi pamćenje, ljudi dozvoljavaju da ihpsihopatološke ideologije moralno obogaljenih političara i nekihagresivnih religioznih vođa, PONOVO i PONOVO, uvlače u međusobnesukobe u kome pobednika NEMA, niti ga može biti.

"...A k o u d r ža v am a f i lo z o f i n e p o s t a n u k r a l j e v i .. . i l i , a k os a d ašn j i k r a l j e v i i v l a s t o d ršc i n e p o s t a n u PRAV I i DOBR If i l o z o f i , i l i a k o o b o j e : p o l i t ič k a m o ć i f i l o zo f i j a ( k a o l j u b a v

p r e m a m u d r o s t i ) n e p o s t a n u J ED NO , i a k o s e s i lo m (iz vlasti)n e i s k l j u če o n e m n o g o b r o j n e p r i r o d e k o j e t e že sam o z a j e d n im , i l i sam o za d r u g im - o n d a . . . n e će p r e s t a t i n e s r e ć e , n es am o z a d r ža v e , n e g o k a k o m i sl im , n i z a l j u d s k i r o d ..."

Ovo je jedna od najsnažnijih poruka iz Platonove "Države". Kakobi dobro bilo da je moguće imati mudru i dobru vlast, nad narodomkome te mudrosti i dobra nedostaje, pa da vlast "uzdigne" narodnemase radi opšteg blagostanja. Onda bismo se mogli nadati brzoboljim vremenima. Na žalost, Platone, to NIJE MOGUĆE bez promena

u samom narodu! Kada se pravi kuća počinje se od temelja, a ne odkrova!Potpuno smo ubeđeni da bi i samog Isusa Hrista, da nekim

slučajem dođe da bude vlast nama danas - brzo ponovo “zakucali” nakrst. I to bi uradili upravo današnji ljudi. Zato je besmisleno želetirevolucije i nasilne promene vlasti, a da istovremeno nemamo kogana vlast postaviti. Po onoj narodnoj "Sjaši, Kurta, da uzjaše Murta",po ko zna koji put se to pokazalo i sa zadnjom vlasti u Srbiji (turobnitercet Nikolić-Dačić-Vučić) koja je, ništa drugo, nego još jedan primer

marionetskog režima. Sluša pažljivo i izvršava diktate "spolja" i tomsvojom politikom sunovraćuje još dublje srpski narod.Kako se nadati boljitku i šta preduzeti?



176

Danas bi svaki pojedinac morao dati svoj doprinos menjanjemsopstvenog karaktera na bolje, utičući tako da narod iznedri ljude kojibi na vlasti bili dostojniji vladaoci, sa glavnom brigom o narodnomdobru i prosperitetu. Opet, da bi se to počelo dešavati, ljudi bi to

morali POŽELETI, a ljudi to danas NE ŽELE, jer su u kandžama teorijao večitoj nesavršenosti ljudskog bića. Te teorije zdušno podržavaju, imoderna nauka i bar tri velike svetske religije. Sa sadašnjim stanjemu srpskom narodu, koji je drastičan primer urušavanja pozitivnetradicije i morala, ljudi koji vladaju u Srbiji mogu biti samo ovakvikakvi danas i jesu - beskrupulozna bratija kojoj je samo bitno da sešto pre obogati i da uživa, zajedno sa svojim egocentričnim vodjamaiz kojih izbija neutaživ apetit za vlašću.

Sa Platonovim viđenjem filozofa, koji je po njemu čovek koji "rado

gleda istinu", bojimo se da još dugo nećemo gledati takve ljude navlasti. Iako u "Državi" ima prilično zastranjivanja po pitanju morala i

odnosa države prema pojedincu, zadivljujuće je do koje mere jePlaton ipak uspeo da sagleda neke opšte probleme ljudskecivilizacije.

Kada bismo uspeli da zauzmemo takav stav u životu, da iz svega,sa čim god da dolazimo u dodir, uzmemo SAMO ONO NAJBOLJE -susret sa Platonovom "Državom" neizmerno bi nas obogatio.

Međutim, ne gajimo iluzije da ljudi u većini vole stav da je nešto, iliu celini dobro - ili da u celini nije dobro. Za ljudski karakter prava jetragedija nemati razboritost koja dopušta da i u dobrim ljudimamože biti zla, a i da u lošim ljudima može biti dobra. Nedostatak overetke osobine redovno dovodi do raznih vrsta fanatizama, gajenjamržnje kao smisla života i do, danas toliko prisutnih, lošihmeđuljudskih odnosa.

Kada su jednog duhovnog učitelja pitali postoji li neko jednostavno pravilo o tome kako da se čovek najbolje odnosi prema

drugim ljudima - kratko je odgovorio:"P o n aša j t e s e t a k o , d a u s u s r e t u s a v am a , i z l j u d i u v e ki za d j e o n o n a j b o l j e št o u s e b i t r e n u t n o i m a j u ! "

Vodeći se ovim savetom, voleli bismo da i vi, dragi čitaoci,zanemarite sve promašaje (kojih u ovim tekstovima sigurno ima) i dau ovome sledite samo ono što je, po vašem mišljenju, dobro (akoovde ikakvog dobra za vas nalazite).



177

III

U zadnja dva milenijuma dva uticaja su se borila za prevlast uzapadnoj civilizaciji: RIMSKI, koji beše racionalno- pragmatički, i kojii danas nažalost preovladava - i GRČKI, koji je nosio u sebi i dostaegipatskog. Za razliku od vladajuće filozofije rimske imperije, StariGrci voleli su takodje i iracionalno, tajanstveno, mistično i ezoterično.Mnogi od njihovih filozofa smatrali su da je Egipat bio postojbinanajvećih i najdubljih tajni.

Kao i uvek, u svemu gde se ljudsko nesavršenstvo vodi nekimsvojim interesima, i jedan i drugi uticaj daju najbolji rezultat u životu

kada su u ravnoteži. Upravo je to i najteže shvatljivo ljudima, jersmo skloni da izaberemo nešto što nam se sviđa i da gaglorifikujemo do neprepoznatljivosti, a ono što nam se ne sviđa dagazimo, grdimo i pljujemo u neverovatnim razmerama, iako i ono usebi nosi nešto dobro za ljudsku zajednicu. U svetlu ovoga trebalo biposmatrati uticaj rimske civilizacije na koju se, hteli mi to ili ne, ipriznali ili ne - naslanja i naša današnja civilizacija i preovlađujućafilozofija.

Ono što beše dobro u rimskoj civilizaciji je dobra organizacija,veličanje timskog rada i racionalan odnos prema aspektima ljudskogživota koji to uistinu zahtevaju. Ono što nije bilo dobro je pokušajodstranjivanja nepoznate sfere čovekove egzistencije koja se nijeuklapala u racionalne tokove uma i intelekta Starog Rima. Posledicaovoga je poslovična surovost i manjak saosećanja prema potrebamaljudskim, koje potiču upravo iz tog neprepoznatog dela ljudskogživota. Tako su Rimljani stvorili jedan MEHANIČKI religijski sistem,po uzoru na grčki, ali oduzimajući mu potpuno suštinu i pretvarajući ga u sredstvo svojih ovozemaljskih i prizemnih ciljeva. Na isti načinsu i učenje Hristovo prihvatili kao regularno 313. godine Milanskimediktom, a nekoliko decenija kasnije hrišćanstvo je postalo i državnareligija kakvu i danas poznajemo - bleda senka suštinske Isusovepojave i snage među ljudima, imitacija koja je suvoparna iispolitizovana.

Ovde želimo da naglasimo veliku sličnost sadašnjeganglosaksonskog sistema vladanja (u SAD-u, Britaniji, Australiji,Novom Zelandu, pa i Kanadi donekle) sa vladavinom starog Rima,obzirom da Anglosaksonci u novije doba pretenduju da budu neštopoput Rimljana u antičko doba – “civilizacija”, dok ostale svrstavaju,manje ili više otvoreno, u “varvare”.

Dakle, Rimljani su svoju dominaciju zasnivali na jednom



178

sofisticiranom sistemu “savezništava” (poput današnjeg NATO pakta)u kome su favorizovali “saveznike” da se bore za naklonost centramoći (onda Rima – danas Vašingtona i Londona), konstantnoprocenjujući njihovu lojalnost i korisnost. Tako se onda moglo u toj

hijerarhiji “napredovati”, ali i nazadovati (a pogledajte samo kojombrzinom američki i engleski političari menjaju “naklonost” premaučesnicima svetskih dogadjaja). Gradjani Rima bili su izdeljeni naseoske i gradske “tribe” i bili su najpovlašćeniji, a vodeći narod behuLatini. Najniže na lestvici bili su “saveznici”, tj. plemena ili gradovikoji su sa Rimom imali posebne ugovore o “prijateljstvu”. Aliprevarili bismo se misleći da je to bilo nešto nalik pravomprijateljstvu – “saveznička” vojska je bila pod rimskom upravom, a uslučaju nekakvog spora, važio je samo rimski sud. Šta su “saveznici”

imali od svega ovoga? E, pa imali su garanciju “mira” na svojimpodručjima, naravno, dok slušaju šta im se naredjuje iz Rima.Ovo je slika i prilika onoga što preživljavaju danas narodi koji su u

zoni anglosaksonskog uticaja. Srbija je u stanju metamorfoze, gdeće u dogledno vreme postati prava američka kolonija. Kada slušateod Ivice Dačića kako je Srbija “nezavisna i vojno neutralna zemlja”,kako bi odbijanje saradnje sa NATO bilo “ne samo glupo, nego bi isuštinski predstavljalo pravu izdaju nacionalnih interesa”, i kadačujete Aleksandra Vučića kako nam je “NATO potreban kao saveznik

i da čuva naš narod na Kosovu” – mora vam biti jasno kuda to svevodi. A vodi pravo u stanje gde se mržnja naziva ljubavlju, gde serat naziva mirom, gde se ulizištvo naziva dostojanstvom, gde sepravna farsa naziva pravdom, gde se razni oblici psihopatologijepokušavaju podvesti pod “slobodu izražavanja” i “ljudska prava” -gde će se u takvoj budućnosti tradicionalni Srbi formalnopredstavljati kao narod koji je bio sklon genocidu, korupciji,siledžijstvu, pedofiliji i opštem nemoralu. Kada nam u Srbiji budupočeli da vršljaju NATO vojnici, od kojih je dobar deo sastavljen odnasilnika, narkomana, pedofila i drugih psihopata, i kada budupočinili neko zlodelo (koja su činili apsolutno svuda gde su bilistacionirani) – ko će za to biti odgovoran? Oni sigurno neće, jer će ihštititi tzv. Individualni partnerski akcioni plan (IPAP), koji je započet još u doba vlade Vojislava Koštunice, a sada su ga “zacementirali”Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić i Ivica Dačić – puštajući ga dastupi na snagu.

Poput rimskih političara iz I i II veka nove ere, i današnjianglosaksonski političari guraju imperijalizam sa najprizemnijimmotivima, gde neki od njih o sebi misle kao o neprikosnovenimgospodarima sveta. A najveći teret ove nove svetske imperijepodneće, kao i u vreme Rimljana, najniži slojevi društva – radnici i



179

seljaci. Kada su Rimljani ratovali i osvajali u svoje vreme, to je “pucalo” po ledjima seljaka, bilo kao poreskim obveznicima, bilo kaomobilisanim legionarima. A kada bi se konačno vratili kući iz rata,osiromašeni i sa zapuštenom imovinom, nije im ostalo ništa drugo

nego da prodaju zemlju nobilima, tj. plemstvu iz redova Senata.Pošto je tom plemstvu bilo zabranjeno da se bavi trgovinom, tajposao preuzima tzv. equites, novi sloj ratnih profitera, veleposednikai trgovaca iz redova konjanika. Srednja klasa nestaje, a umesto togaformiraju se velika imanja sa jeftinom robovskom radnom snagom –latifundije! U gradove se takodje sliva veliki broj bezemljaša ili, kakosu se još zvali – proleteri! Eto!

Sada malo razmislite. I u naše vreme je primetan procesuništavanja srednje klase, svuda u svetu, odnosno, svuda gde je

doprla moć masonerije i anglosaksonskih političara. Mali posedi naselu propadaju jer navodno “nisu konkurentni”, zemlju kupujubitange poput Nicovića, Muhadinovića, Miškovića, Matijevića,Todorića, Kostića i ostalih... Oni koriste potpuno odrodjeni državniaparat koji je pravi narodni neprijatelj i koji striktno sprovodipreporuke anglosaksonskih političara. Kao i u Rimu onda, i danas suu gradovim koncentrisane velike narodne mase “proletera” kojevlastodršci uljuljkuju modernim oblicima onog što se nekad zvalo “hleba i igara”. Do kada?

Kao i u rimsko doba, kada su latifundije donele bogatstvoplemstvu i ostavile veliki broj stanovništva bez igde ičega, tako će sei Srbi jedan dan osvestiti i konstatovati tužno stanje da su im zemljui fabrike pokupovali stranci i domaći bogataški ološ, i da su postaliroblje. Šta će onda biti? Ako se setite Spartakovog ustanka (73.-71.g.n.e) – mislite li da ćete se moći suprotstaviti na neki sličannačin? Čime? Kako? Sa svojim mlitavim telom, sa potpunimnepoznavanjem vojnih manevara i taktike, bez oružja, sa ručicamakoje su navikle na tastaturu i ekrane od mobilnih telefona, bezkondicije, sa pivskim stomačićima i sa masovno narušenimzdravljem? Sa ispranim mozgovima u kojima se većinom vrte snovi o “zelenoj travi doma mog” ili o nekom drugom američkom snu?Bogme nećete, već ćete se, braćo Srbi, saviti i pokoriti i formalno,iako ste sada skoro okupirani i pokoreni suštinski. Temenisaćeteagama novog svetskog poretka, ali tako da živite u iluziji da steslobodni i da uživate sva “ljudska prava”!

Kao i u starom Rimu, tako je i danas u centru svega – grad(Urbs). Onda je to bio Rim, a sada su to Njujork, London, Pariz, Rim,Rio de Ženeiro, Peking, Moskva i još mnogi. “Grad” kao obeležje “civilizacije” je monumentalan, zasenjuje pridošlice, a svakigradonačelnik se trudi da ga ulepša novim zdanjima. Nekada su



180

stanovnici starog Rima živote provodili na ulicama, na forumu, javnim kupatilima i sličnim mestima, gde se šetalo, gde su seodvijale kulturne i političke aktivnosti, gde se lenčarilo, gde su se iposlovi obavljali i informacije razmenjivale... Grad. U novije doba je

postao statusni simbol, iako često njegovi stanovnici nisu imali “ni začega bi ih pas ujeo”, ali su bili “gradjani” sa velikim “G”!? U staromRimu je već bio prisutan problem prevoza, ishrane, snabdevanja,smeštaja. Trebalo je obezbediti hranu za preko 200.000 proletera, anjih nije bilo lako kontrolisati, te su se kvartovi odvajali i stvarala sesvojevrsna geta gde je život bio vrlo težak. Baš kao i danas uNjujorku, Londonu, Rio de Ženeiru, Pekingu, Hong-Kongu.

Da li se suštinski od onda do danas zaista nešto promenilo, baršto se sirotinje tiče?

Skoro ništa!Promenila se jedino “tehnologija vlasti”, promenila se retorika,promenila se priroda “crnih rupa” za gutanje čovekovog zdravlja islobodnog vremena. Ali je sloj ljudi gladan moći potpuno očuvaotradiciju sebi istih iz starog Rima – i danas imamo mali brojgroteskno bogatih i ogroman broj onih koji imaju samo svoje telo iponeku krpicu od odeće.

III-a

Sve ove paralele koje smo povukli izmedju Rimske imperije idanašnje “svetske imperije u pokušaju”, treba uzeti sa brojnimaproksimacijama. Nije uvek i na svakom mestu bilo kako je goreopisano. Bilo je i drugačijih tendencija. Medjutim, gledajući nakane

moderne masonerije i njihovog bankarsko-korporativnog lobijadanas, u celini – ne možemo da ne primetimo ogromnu sličnost sastarorimskim političarima, vojskovodjama i imperatorima.

Na drugoj strani, mnogi stari egipatski i grčki filozofski sisteminegovali su prave duhovne potrebe čoveka, istina ponekad i “debelo”zastranjujući, ali ne negirajući da odnos čoveka i Boga još kako možebiti DIREKTAN, a ne neophodno uslovljen “posrednikom” kao što toCrkva stalno potencira. Koliko se god Hrišćanska crkva tokom vekovaborila da sakrije prave principe na kojima počiva i ona sama, to se

nije moglo (na svu sreću) učiniti. Iako se prvih hiljadu godina posleHrista zaista može nazvati MRAČNIM dobom, napredak ljudskesvesti, koji je od Isusovih vremena krenuo veoma sporim UZLAZNIM



181

tokom, potpomognut kasnije pojavom proroka Muhameda a.s. - nijese mogao sprečiti nikakvim dogmama, pretnjama i ZLOČINIMA kojesu, posebno moćni hrišćani poput verskih poglavara i careva, usrdnosprovodili. Kasnije, već sama svest o postojanju Hermetičkih spisa,

Templara, stalna cirkulacija gnostičkih i apokrifnih tekstova, pojavaNovoplatoničara i Rozenkrojcera - sve je to ukazivalo da je ljudimadosta slike sveta koju je Crkva silom nametala. Humanizam irenesansa samo su zapravo bile zamaskirane ideje proboja osveženeljudske svesti koja neće više da trpi ropstvo suvoparnih i pogrešnihcrkvenih dogmi.

Spisi Corpus Hermeticum, ili kako se još zovu Hermetički spisikonglomerat su svega i svačega, često potpuno nerazumljivi inebulozni, ali u jednoj stvari sasvim jasni: čovek može imati direktan

odnos sa Bogom, naravno uz određene uslove i radnje koji se ovdepominju. I u ovim spisima postoji dosta manipulacija i preuzetihiskrivljenja iz starog antičkog doba, ali ne može im se osporiti značaj i uticaj koji su imali kasnije na filozofiju Rozenkrojcera, Gnostika,Novoplatoničara i ostalih.

Gnostici su potencirali SPOZNAJU Najvišeg principa kao način dase čovek izvuče iz zla, kojim su smatrali materijalni svet. Cilj im jeRaj, a ovaj svet je, po njima, kreacija koju je stvorio nekakav moćanDemon, često ovim zadnjim ciljajući na jevrejskog Boga - Jehovu.Iako su neke njihove ideje vredne pažnje, mestimična sumanutost iverovatno i mržnja prema jevrejskom narodu, učinili su svoje:gnosticizam danas jeste vredan pažnje kao razobličavanjemanipulacija koje su pratile Hrišćanstvo još od Isusove smrti, ali NEMOŽE NIKAKO polagati pravo na potpunu ispravnost svojih doktrina.U suštini potpunija priča o Hristu i događajima koji su se odigraliposle njega dobija se spajanjem nekih delova iz Biblije i delova izgnostičkih i apokrifnih tekstova.

Slični stavovi koje su gajili gnostici, prisutni su i kodNovoplatoničara. Kako im i samo ime govori, filozofija Platona glavna je tačka oslonca ovog društva. Jedini problem kod njih je što je i samPlaton često zastranjivao u intelektualna bespuća, jer čak ni on nijemogao potpuno da pojmi suštinu Sokratove Vrline, koja je zapravovodila u toliko traženu SAMOSPOZNAJU.

A pravi i delotvoran duhovni put je uvek JEDNOSTAVAN i ČIST.Možda je problem što hodanje tim putem donosi teške patnje začovekov EGO, pa je ljudima skoro nemoguće da to izdrže, teobavezno (poput Gurđijeva, na primer, a naročito njegovog učenikaUspenskog) konstruišu neverovatno složene metode za "stizanje" doneke velike "duhovne visine", gubeći se često u svojim, namahprobuđenim, duhovnim snagama i intelektualnoj prašumi, a sve u



182

nameri da se izbegne bolno hodanje stazom jednostavnosti. Zapravo,čovek ne treba nigde da "stigne" - on je već na pravom mestu -dovoljno je samo da može da OSETI i PREPOZNA Božansko u sebisamom. No to i jeste najteže u ljudskom životu - samo BITI ono što

suštinski JESMO, a ne identifikovati se sa pojavama koje nasokružuju - uključujući i pojave sebe samih.I danas se uticaji RACIONALNOG i IRACIONALNOG sukobljavaju

kroz mnoge ljudske delatnosti. Od starih Rozenkrojcera, koji se jesubavili alhemijom, ali ne da bi pravili zlato već da bi oplemenili DUŠUkroz rad, pa preko nekih društava koja su te ideje “okačili” spolja dabi privukli sledbenike, a u svojoj suštini bili materijalistički ivlastoljubivo orijentisani - do današnjih splačina makijavelističko-masonskih naklapanja - pređen je veliki put.

Naizgled danas "pobeđuje" racionalni materijalistički duh saslabim iracionalnim elementima, koji je čovečanstvo uspešno gurnuou dva svetska rata (a imamo šanse da učestvujemo i u trećem), dokse mistično, ezoterijsko i čisto iracionalno proglašavaju običnimSMEĆEM. Ono, kad se malo bolje razmisli... nije da su zagovornicimaterijalizma potpuno u krivu kada optužuju neke filozofije da subezvredne. Danas ima dosta pogrešnih i besciljnih životnih stavova,ali... hej, ljudi! Pa zar nije dobro da postoje različiti stavovi? Trebamoli svi misliti isto? Problem jedino nastaje kada neke doktrine postanu

agresivne ili autoagresivne, na mirniji ili burniji način. Takođenaizgled, duhovnost se danas SROZAVA i pravi mesta sirovomživotinjstvu i demonski visprenim i lažljivim filozofijama. No,nemojmo se prevariti. Zar nije teže prozreti skrivenu nameru odotvorene? Zar danas na delu, u praksi svakodnevnog života, nemožemo videti (samo ako hoćemo) rezultate materijalističke filozofijeu svim oblastima života: u politici, ekonomiji, nauci, medicini,poljoprivredi, industriji... - nema oblasti koja nije zloupotrebljena itako podešena da se "običan" čovek ne oseća inferiorno u odnosu na

"visoka znanja" koja ga okružuju. Jedino što će ta "znanja", ovakorobovlasnički primenjena, tog istog čoveka koštati previše - u njegovživot donose bolest, patnju i na kraju nedostojanstvenu smrt. Kakoovaj proces postaje sve OČIGLEDNIJI, to su šanse da se zadržipostojeće stanje nevidljive tiranije banaka, ortodoksne medicine ifarmacije, i moćnih međunarodnih korporacija - sve manje. Bliži semomenat kada će se VEĆINI ljudi na planeti otvoriti oči. A tada... pa,temeljna promena sistema nije nikada išla potpuno bezbolno...



183

IV

Jedan od prvih ozbiljnijih filozofa novijeg doba koji je dramatično „nagrizao“ Sokratove ideje Vrline, bio je Fridrih Niče (FriedrichWilhelm Nietzsche), rodjen 15.oktobra 1844.godine u Rekenu(nemačka pokrajina Saksonija), umro 25.avgusta 1900.godine.

Najkraće rečeno, Niče je bio VELIKA INTELEKTUALNA VELIČINA!To mu se ne može osporiti, te i mi ovde odajemo dužno priznanjetom velikom filozofu, koji je do ludila verovao u svoje ideje.Medjutim, odmah moramo reći da su stranputice u Ničeovoj misli

veoma opasne, i da su staze uspinjanja ljudskog duha ka Istini,koristeći samo Ničeove misaone obrasce – nepremostive! Sa tihstaza stmoglavile su se mnoge generacije ljudi do danas!

U ovom momentu pozabavićemo se samo Ničeovim shvatanjemSokrata, za koje je sam Niče, pošteno jednom rekao da je moždauzrokovano i njegovim nerazumevanjem Sokratovog učenja.

Zašto se uopšte bavimo ovom problematikom?Zato što je i Niče, svojim pogrešnim shvatanjem Sokratove Vrline,

koju je doživljavao kao jedan ograničavajući, i čak dekadentanelement, doprineo „otklizavanju“ ljudskog duha u relativizam,ateizam i nihilizam – i zapravo je dodatno ojačao spekulativnumasoneriju na njenom putu razgradnje apsolutnih moralnih načela.Neko će reći da je ovo preteška optužba za čoveka koji je postaviostubove mnogim pravcima filozofije u XX veku, ali tim je i većaNičeova odgovornost – baš zbog veličine njegove misli!

Ničea ćemo pominjati i kasnije, kada se budemo detaljnije bavili

zastranjenjima zapadne filozofske misli, ali za sada ćemo seograničiti na njegovo vidjenje Sokrata i Sokratovog uticaja nahelensku kulturu.

Dakle, jasno je da ćemo se ovde dohvatiti Ničeovog dela „Rodjenjetragedije “, objavljenog 1872.godine.

Najpre, pustimo da nam se u predgovoru jednog izdanja ovogNičeovog dela (koji je napisao jedan od srpskih filozofa) leporazjasne razlike izmedju dva principa, oličena u grčkim božanstvimaApolonu i Dionisu:

„... Apolon je vodj muza, helikonskih boginja, zaštitnica duhovnih



184

delatnosti i učiteljica pesnika, pevača i svirača. Kao one, i on zaštićuje obdarene pesnike, pevače i svirače, i zato mu oni odaju poštovanje. Svojim pevanjem i svojom svirkom on stvara i održavamuzički poredak, bez kojega nema nikakva drugog poretka. (...)A p o l o n j e čuvar duhovne vedrine i spokojstva, jasne svesti,b u d n o g zn a n j a , t e v o l i o n o št o j e o dm e r e n o , o d r e d j e n o i

uobličeno, a odbacuje ono što je neograničeno, gigantsko,t i t a n s k o , k i k l o p s k o . Svugde voli pravu meru, koja se pojavljujekako u zakonodavstvu tako i u pojedinoj epinikiji ili tragediji, ili uvajarskom i slikaskom radu.

Gde nastaju sukobi sa tim bogom?Ni na kojem drugom mestu, nego na granicama koje su čoveku

postavljene, a koje on namerno ili nenamerno prekoračuje...“ Onda o Dionisu: „...Sasvim je drukčiji Dionis, brat Apolonov. (...) D i o n i s j e b o g

prazničnog pijanstva, besa zanosa, entuzijastične ekstaze,raskliktalog života, razobručenih nagona, orgijastičke huke ukojoj čovek izlazi iz tamnice individualnog tela, te se

poistovećuje sa svim oko sebe, s prirodom koja se neprestano menjai preobražava. Dionis ne dolazi da odredjuje meru i granicu, nego prekida svest kojom je individualnost svesna svog ograničenog postojanja, i ne pojavljuje se sam, nego praćen Panom, koji ne znani za kakvu meru i podelu vremena...“

Kada nam je ovako lepo objašnjen Apolonov, pa onda i Dionisovprincip, možemo početi.

Ono Najviše, Vrhovno Jedinstvo, koje u sebi sve sadrži i van kogane postoji ništa, dostiže se samo prateći pažljivo i Apolonov i

Dionisov princip, i DRŽEĆI MERU i RAVNOTEŽU, a NIKAKO padajući ukrajnosti! Fridrih Niče nije nikada shvatio da se samo prateći Dionisane stiže do najvišeg znanja, već da je potrebno pratiti i Apolona kojiDionisa sprečava da napravi štetu i rasulo. Prosto rečeno, možete bitina putu Dionisa, a Apolona koristiti kao kompas da ne zalutate uhedonizmu i nihilizmu, i sa strahovitim iskušenjima ipak doći do cilja– ili možete biti na putu Apolona, a Dionisa koristiti da se ne

„ukrutite“ u dogmama i sasušite kao cvet u pustinji.

Do Gospoda se ne može stići poznajući samo jedan princip. To jetako od kad je „sveta i veka“. No isto tako treba znati, da je putem



185

Apolona, uz manju Dionisovu pomoć, MNOGO LAKŠE i LJUDSKIJEspoznati najviše ZNANJE koje leži skriveno u dubinama svakogčoveka. Upravo ovaj put je zastupao Sokrat! Jer, biti na putu Dionisai održavati u svemu tome princip Dobrog – princip na kome je

stvorena Kreacija - to je skoro nemoguća misija i liči na hod pooštrici brijača. Otuda slobodno možemo reći: Sokratov put negovanjaVrline i umerenosti je NAJBOLJE što se može ljudskom rodupreporučiti, dok se onaj drugi način ostavlja retkim pojedincima umilijardama ljudi, koji postoje jedino zato da bi od pravila postojaoizuzetak, a koji opet to pravilo potvrdjuje.

Otuda Ničeovo insistiranje na Dionisu ne možemo shvatiti kaodobronamerno, već kao vrlo opasno po čoveka, jer vodi ljudsko bićeka tamnim predelima postojanja, bez ikakve pripreme i bez pravesnage da se iskušenja tamo izdrže. On naprosto nikada nije naučioda su UMERENOST i SAMOSAZNANJE ti koji moraju KONTROLISATIstrasti, nikako ih ne postiskujući i gaseći, već ih koristeći kaoneophodnu snagu u dostizanju najvišeg vrha ljudskog postojanja –SVESTI BOŽIJE!

Poslušajmo Ničea: „... Rat i hrabrost više su velikih stvari učinili, nego ljubav prema

bližnjem...“ „...Hrišćanstvo je od samog početka, suštinski i temeljno, bilo

izraz gadjenja i prezasićenosti koje oseća život sit života, samo prerušen, samo skriven, samo nagizdan pod plaštom verovanja u „drugi“ ili „bolji“ život. Mržnja na svet, prokletstvo bačeno na afekte,strah od lepote i čulnosti, onaj svet izmišljen da bi se ovaj svet štobolje oklevetao, u osnovi žudnja da se utone u Ništa, dospe do kraja,

do odmaranja, do „sabata nad sabatima“. Sve mi se to, isto kao ibezuslovna volja hrišćanstva da prizna samo moralne vrednosti,oduvek činilo kao najopasniji i najstravičniji oblik svih mogućih oblika „volje za propadanjem“, u najmanju ruku znak najdubljeg oboljenja, zamorenosti, mrzovolje, iscrpenosti, osiromašenja života, jer predmoralom (naročito hrišćanskim, to jest bezuslovnim moralom), životmora stalno i neminovno da ispadne kriv, budući da je život neštosuštinski nemoralno – život mora konačno, smrvljen pod teretom

preziranja i večitog poricanja, da se oseti nedostojan žudnje, nevredan po sebi. Moral sam – kako? Nije li moral „volja za poricanje



186

života“, potajan nagon uništavanja, načelo propadanja, umanjivanja,klevetanja, početak kraja? I zato opasnost nad opasnostima? ...“

Ako ste „preživeli“ Ničeovu snagu u ovim odlomcima i razumeli dase obrušio svom snagom na Hrišćanstvo kao religiju, dakle na ono

što mi danas poznajemo kao ovu religiju i njen moral, dobar deo vasće biti zatečen (neki čak i oduševl jeni) POTPUNO ISPRAVNOMKRITIKOM onoga što u suštini i nije Isusova ideja u Hrišćanstvu!Neminovno bismo morali stati na stranu Ničea u njegovomrazjarenom pohodu na licemerje manipulativne crkvene sholastike,prvo apostola Pavla, a onda i svih onih u kasnijem periodu, koji susebi dozvolili da Isusove reči pretvore u klevetanje osnovnih životnihpostulata na ovoj planeti.

Ali...Ono u čemu se nikada nećemo složiti sa Ničeom, to je da su rat i

hrabrost veći od ljubavi prema bližnjem, ni da su apsolutna moralnanačela u Hrišćanstvu uzrok toga što se život pred njima „oseća kriv“.

Rat medju ljudima je pokazatelj da ljudi još nisu pravi ljudi! Hrabrost jeste neosporan kvalitet, ali ako se ona koristi da seomogući moć onima koji je zloupotrebljavaju – kakav je to ondakvalitet? Ljudski sigurno nije! Ljubav prema bližnjem, nasuprotprethodnom, ako nije izveštačena, formalna, samoprisilna i iznudjena– pravi je ljudski kvalitet, koji neizmerno prevazilazi sve „velikestvari“ proizašle iz „rata i hrabrosti“.

Život nema čega da se stidi. Pogotovo ne pred apsolutnimmoralnim normama.

Kaže se: „Ja sam Gospod Bog tvoj; nemoj imati drugihbogova osim Mene! “ Ovde Gospod Bog progovara iz suštine ljudske

duše obraćajući se ljudskom umu i razumu, koji su itekako skloni dazalutaju i da donose sopstvene, manjkave zaključke. Poruka je ovokoja govori da se vodimo svojim najdubljim delovima bića koji suautentični i koji u suštini i jedino predstavljaju Stvarnost i Istinu. Ovo je i poziv da se obožava ta Suština i taj Apsolut – Gospod prisutanistovremeno u čoveku i van čoveka – prisutan zapravo u svemu, jer jedino On i postoji! Ipak, ovo ne znači da svoje obožavanje treba daprojektujemo na manifestovane objekte, mada se i to radi u

religijama kroz slike svetaca, razne ikone, predmete i sl. Ovo zadnjebi donekle bilo i kršenje druge zapovesti: „Ne pravi sebi idola niti



187

kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti! “ Zašto se ondatoleriše u religijama ovakvo stanje stvari? Naprosto zato, jer ljudinisu u ogromnoj većini na tom nivou svesti da mogu obožavati Bogakao Nemanifestovanu Suštinu i da im tako nisu potrebni nikakvi

objekti. Upravo na ovom mestu je Crkva videla i svoju šansu za „biznis“ nudeći ljudima „štimung“ i predmete kroz koje bi oni mogliostvariti nekakvo svoje štovanje Najvišeg. Automatski, ovo znači daće Crkva kao institucija postati manje potrebna što se ljudska svestbude više podizala.

Ovako posmatrajući prve dve Božije zapovesti vidimo da Bog nijeneki odvojen entitet koji „odozgo“ rukovodi i kažnjava, već je Onzapravo ona Iskra u najdubljoj tački naše duše, te se ove „zapovesti“više mogu smatrati najtoplijim i najprijateljskijim preporukamačoveku, za njegovo dobro. Mogle bi se prosto sažeti i u jednurečenicu: „Ne traži Me okolo, u samom sebi ćeš Me naći!“ Ako sveovo ovako vidimo, a jasno nam je da ovo vidjenje neće odgovaratinikako crkvenim tumačenjima, onda i Ničeova opaska - da jeapsolutni moral protiv života - postaje potpuno deplasirana.

„Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svog! “ Ovo je trećazapovest koja nam govori o moći reči, jer reč je vibracija, a to je onošto je neposredno „prethodilo“ Stvaranju. Tako neke reči imajuveoma moćnu vibraciju, jer označavaju u kolektivnoj svesti Najviše iNajmoćnije principe kao što je to, na primer, ime za Boga. Pomoćutakvih reči moguće je na svom duhovnom putu dobiti pomoć irazjašnjenja, te je u skladu sa tim vrlo nepoželjno profanisati ih unajtrivijalnijim životnim situacijama. Ukratko – te reči (vibracije)zaslužuju poštovanje.

U četvrtoj zapovesti: „Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ;šest dana radi i obavi sve poslove svoje, a sedmi dan je odmorGospodu Bogu tvome! “ – lepo se i jasno saopštava da čovek trebabar jedan dan u nedelji da odvoji „za svoju dušu“ – za kontemplacijui meditaciju o Najvišem, za post, za druge duhovne potrebe, zadruženje na kome se o Bogu i Istini govori. Ovaj dan je potrebančoveku da bi se podsetio da se ljudski vek na Zemlji uvek smrćuzavršava, da ništa materijalno na „onaj svet“ poneti ne može, te da

treba da neguje one vrednosti koje su neprolazne, a ne da skupljaovozemaljsko bogatstvo i da u tom cilju počesto tlači i svoje bližnje.



188

Dakle, nije protiv života podsetiti se ponekad da je taj život samo jedna epizoda od mnogih i da će pre ili kasnije baš taj život čovekuokrenuti ledja.

Kada se kaže „Ne ubij “ – zar je to protiv života? Možda je protiv

života „Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i dadugo poživiš na Zemlji “? Ili je možda „Ne čini preljube “ i „Neukradi “ protiv života? Ovde već možda niste sigurni. Postavite toovako: zamislite kako se osećate kada neko izda vaše poverenje ilikada vam nešto ukradu, a to vam je preko potrebno – osećate li setada životno, snažno, poletno i radosno? Neće biti! Upravo supreljuba i kradja često uzrok mrtvilu, otupljenosti, osećajuodbačenosti, nemoći, ali i mržnji i destruktivnom besu – dakle protivsu života! Osim toga, preljuba se ovde koristi više u smislu prevaresamog sebe u ludačkim potragama za Bogom spolja – umesto da seon traži tamo gde nam je najbliži i jedino shvatljiv i dostupan, a to jeu samom sebi! Ona preljuba na koju većina nas odmah pomisli – odsekundarnog je značaja u adekvatnoj zapovesti.

Kada se kaže “Ne svedoči lažno na bližnjega svoga” i “Nepoželi ništa što je tudje” – na koji način bilo ko može ove dvezapovesti tumačiti da su protiv života?

Jasno vidimo da bezuslovni moral nije protiv života. On jeprotiv anomalija u životu koje ga obezvredjuju i koje čovekasvode na nešto što je ISPOD ŽIVOTINJE. Istina, poneko odsvetaca, poput Mojsija na primer, poznajući surovu i sirovu prirodusvojih savremenika – “ojačavao” je Božije zapovesti sa onim što jetadašnjem čoveku bilo najjasnije – silom i strahom. Drugačije ganiko od tadašnjih ljudi i ne bi uzimao za ozbiljno. U tom smislu

korišćenje iste (Mojsijeve) retorike u današnje vreme – pokazujesamo da religijski establišment (namerno ili slučajno) obmanjujesvoje vernike predstavljajući i dalje Boga kao nekog ko jeljubomoran, ko se ljuti i sveti, i ko uništava ljude koji su mu “neposlušni”. Kod ove tačke se potpuno slažemo sa Ničeom – takva “religija” današnjem čoveku nije potrebna!

Ali, to su retke tačke gde se sa njim slažemo... Izgubljenost Ničea u obožavanju „života“ vidimo u njegovom

napadu na Sokrata: „...Sokrat je verovao da mora ispravljati život; on, pojedinac,



189

stupa sa izrazom nepoštovanja i nadmoćnosti, kao prethodnik sasvimdrukčije sazdane kulture, umetnosti i etike, u jedan svet čiji bi nas inajmanji krajičak – kad bismo ga mogli dohvatiti – ispuniostrahopoštovanjem i osećanjem najveće sreće...“

Čije li je nepoštovanje veće? Sokratovo „nepoštovanje“ usrdne, nepokolebljive i neostvarljive

želje onih najgorih u ljudskom rodu, da kroz sumanuto i destruktivnoskupljanje bogatstva i iživljavanje najnižih strasti u čoveku dopru dotrajne i vrhunske sreće – ili Ničeovo nepoštovanje Sokratovihopomena ljudima, da se putem težnji idealima apsolutnih moralnihnormi „odlepe“ od ponora propasti na čijem rubu pijani igraju?

Upravo tvrdnja Ničeova, da bi „samo krajičak“ sveta najprimarnijihporiva u čoveku mogao ljudsko biće ispuniti „strahopoštovanjem iosećanjem najveće sreće“, pokazuje da je ovaj veliki filozof u stvarimalo toga zaista znao! Jer odista, svet osnovnih energija u čoveku(samoodržanje i produženje vrste, upleteni sa željom za moći), moželjudima pružiti iluziju „najveće sreće“ i ispuniti ih „strahopoštovanjem“, ali samo dotle dok ne osete trunku Jedinstva iLjubavi koji suvereno gospodare tim nižim energijama. To Jedinstvo je osećaj povezanosti svih bića u Kreaciji, ta Ljubav jesveprožimajuća i sveprisutna, a oboje se u nekim svojim varijantamanalaze čak i u najnižim instiktima, jer je sve povezano.

Što se tiče umetnika i umetnosti, koje Niče često glorifikuje, ovdesa dužnim poštovanjem i bez imalo namere da vredjamo, možemotvrditi da je ogroman deo te oblasti samo visoko sofisticirano oličenjeonog principa: „U se, na se i poda se “! Naravno, ogradjujemo seovde izdvajanjem slučajeva kada umetnik „iskače“ u silini svoje

inspiracije van iluzija koje stvaraju nagoni samoodržanja,razmnožavanja i sticanja moći, i ulazi u sfere gde počinje SokratovaVrlina. Čast i slava takvima, ali to su veoma retki pojedinci.

Mnogima će ovo biti skaredno da pročitaju, naročito poklonicimaNičeove misli. Ali i Niče je postao idol mnogima – i to idol koji nemanikakve perspektive u razvoju čovečanstva. Poštujemo ga veomazbog sposobnosti koju je pokazao u iznošenju „prljavog veša“hrišćanskih sholastičara i njihove teologije, ali se zgražamo nad

njegovom kritikom Sokratovih reči. A Sokrat nadmoćno i jednostavnoreče:



190

„Vrlina je znanje; greši se samo iz neznanja;srećan je čovek koji je pun vrlina.“

Tužno je čitati kako Niče kritikuje Sokratov optimizam koji je

svestan razvoja i evolucije ljudske svesti, i kako ga poredi sasuvoparnim i zlonamernim dogmama nove ere. Sokratu se osporavatvrdnja da se misaonim obrascem o uzročnosti pojava može prićiblizu velikih istina pa i najdubljih, bez obzira što je taj put spoznaje jedan od dokazanih puteva duhovnosti na Istoku hiljadama godina(Gjana Yoga, na primer).

Niče zanemaruje onu strahovitu i potresnu tvrdnju bića („ja znamda ništa ne znam“) koje je stiglo do kraja misaonog obrasca, bića

koje je doduše spoznalo da se intelektom i umom NE MOŽE dopretido RAZUMEVANJA najviše Istine, ali koje je u toj fazi „nepomičnosti “uma i intelekta, kada misli prestaju i kada nastupa mir, počelosagledavati Apsolutnu Stvarnost, tj. Boga! Ovo je omogućeno upravoSokratovim tegobnim misaonim procesom ispitivanja i odbacivanjasvega što Apsolutna Stvarnost nije! Kratko rečeno, razum je upotrebljen kao alat kojim će se svetlosti svesti omogućiti da obasjapredivne predele ljudske duše!

Čisto je podmetanje i manipulacija porediti Sokratov metodduhovne prakse sa naukom novijeg doba, kao što to Niče u svojojzabludi čini:

„...Sokrat je pralik teorijskog optimiste, koji u pomenutomverovanju u dokučljivost prirode stvari, znanju i saznanju pripisujesnagu univerzalnog leka i u zabludi gleda i shvata zlo po sebi.Prodreti do dna stvari, a istinito saznanje odvojiti od privida i od zablude, to je u očima Sokratova čoveka bio najplemenitiji, štaviše

jedini zaista ljudski poziv. (...) Nauka, medjutim, podbadana svojomsilnom zabludom, nezaustavljivo juri ka svojim granicama, na kojimase razbija njen, u suštini logike, skriveni optimizam. Jer, periferijakruga nauke ima beskrajno mnogo tačaka...“

Današnja nauka skoro da nema NIČEGA ZAJEDNIČKOG saSokratovim pojmom ZNANJA. Dok se i u Ničeovo doba, a i danas,nagomilavala planina informacija u ludoj nadi da će se tako doći dokonačne spoznaje sveta i čoveka, Sokratov logički metod je

informacije koristio samo da bi ljudima predočio da se takvimsakupljanjem „znanja“ dolazi isključivo do toga - da postanete svesni



191

da to nije nikakvo znanje. Sokratov optimizam je temeljen napravom znanju – na svesti da će ljudi kroz hiljade godina ipak malo-po malo otkriti da se u suštini i nema šta van čoveka saznati – sve jeu čoveku, sve što je zaista vredno znati! Zato su Sokratov pojam

„znanje“ i Ničeov pojam istog – dve potpuno različite kategorije i tosamo pokazuje da Niče na žalost Sokrata NIJE RAZUMEO!

Iz tog nerazumevanja sledio je i očajno pogrešan zaključak: „...Ceo naš savremeni svet zahvaćen je mrežom aleksandrijske

kulture i kao svoj ideal poznaje najvišim saznajnim snagamaobdarenog teoretičara u službi nauke, čoveka čiji je prauzor i praotacSokrat ... (...) I ne treba tajiti pred samim sobom šta se sve krije unedrima te sokratske kulture! Optimizam koji uobražava da jeneograničen! (...) Srž sokratske kulture ne može se oštrije obeležiti,nego ako je nazovemo kulturom opere...“

Zaista, ovo je paradigma ljudskog shvatanja koju prosto možemooznačiti kao „volja za propašću“. Neshvatanje onog što čovek uistinutreba na ovoj planeti da bude, već naginjanje u stranu jednogsofisticiranog ljudskog životinjstva – to je suština Ničeove kritikeSokrata. Da je kojim slučajem naš moderni svet zaista bio zahvaćenpravim Sokratovim idejama, ne bismo imali klanice svetskih ratova,odrodjenu svetsku elitu masonerije i bankarsko-korporativni kartel,koji svi zajedno sebi daju za pravo da uništavaju čitave narode naplaneti. A onaj optimizam Sokratov, nerazumljiv ljudima zatvorenimu tamnicu čiji su zidovi um, intelekt, prostor i vreme – taj optimizamzračiće dok je sveta i veka. To je optimizam sa kojim je Bogsuvereno stvorio Kreaciju, optimizam koji se u svakom živom bićunalazi u dubini njegove duše.



192

V

Doba prosvetiteljstva u XVIII veku izbacilo je na „svetlost dana“ ineka tajna društva, koja su relativno brzo postale (ili su od početkabile) samo masonske ispostave ili su „novi“ masoni od njih čak „pozajmljivali“ ideje i obrede.

Jedno od takvih društava su i „Karbonari“, tajno društvo u Italiji,čije se aktivnosti mogu pratiti tek u XVIII veku. Njihovo ime upućujena nešto poput srednjovekovnog esnafskog društva.

U Italiji srednjeg veka, rasparčanoj i skoro stalno zauzetoj nekim

sukobima i neprijateljstvima, lutale su bande koje su pl jačkale, a neretko i ubijale. U takvim uslovima mnogi ljudi, koji su se bavili istimposlom, udruživali su se radi zaštite u esnafska udruženja, te takoimamo "karbonare"(proizvođače ugljena), "drvoseče"(ime je po sebidovoljno jasno) i slične organizacije. Da bi se prepoznavali sa sebisličnima po zanimanju, članovi ovih udruženja razvili su sistemelozinki, tajnih znakova, pozdrava i slično.

Kako je vreme prolazilo u ovim udruženjima počeo se gubiti

prvobitni smisao, a sve je više dolazila u prvi plan mogućnost da seveć postojećom organizacijom, koja ima potencijalno "upotrebljivo"članstvo, može manipulisati u cilju ostvarenja nekih (opravdanih ilineopravdanih) interesa. Kada su organizacije poput Karbonara došleu kontakt sa takvima kao što su iluminati i masoni - ne retko supostajale njihove ispostave. Tako je karbonerija u Italiji počela daradi na promeni političkog sistema, a u cilju stvaranja nacionalnedržave. Zabrane od strane vlasti i pretnje pape da će ihekskomunicirati - samo su doprinele širenju uticaja karbonara.

U izveštajima koje su špijuni podnosili vlastima i papi, vidi se dasu Karbonare povezivali sa iluminatima i sa Velikom ložom masona uLondonu. Takođe su tvrdili da se ime "karbonar" koristi i zbog jednogmanastira, San Karbonea, gde su se navodno pripadnici oveorganizacije prvi put okupljali. Bilo kako bilo, činjenica je da sukarbonari postali velika snaga u Italiji i da su uspeli ozbiljno dazabrinu i Austrijsku carevinu i čuvenog kneza Meterniha.

Karbonari su u svojoj organizaciji razvili STEPENOVANJE, sličnokao kod masona. Jedan dokumentovani primer nečeg takvog izgleda

ovako:



193

1. Novajlija 2. Pomoćnik 3. Učenik 4. Majstor

5. Apostol 6. Jevanđelista 7. Patrijarh 8. Veliki Patrijarh 9. Arhipatrijarh

Reč je o napuljskoj loži karbonara “Provis”.Iako karbonarski stepeni ponekad nose imena crkvene hijerarhije,

to nikako nisu znaci da su karbonari podržavali crkvu, bar ne onakvukakvu je mi znamo. Baš naprotiv, zalagali su se za razbijanje spregecrkvene dogme i postojeće vlasti u Italiji, za "građanskiju" crkvu, zaujedinjenje Italije, za liberalizam i slično. Normalno da papa nijemogao biti sa ovim oduševljen i postao je na kraju praktično njihovneprijatelj.

Karbonari su imali i svog "sveca", svetog Teobalda ili Tiboa, koji je(to je zanimljiva priča) u svoje vreme, suprotno želji bogatih roditeljaplemića da postane vojnik od karijere, krenuo na hodočašće. Usput je svu svoju skupu gospodsku opremu zamenio za odrpanu prosjačkuodeću i združio se sa jednim istomišljenikom po imenu Valter.Napravili su isposničku ćeliju i zarađivali za život teškim radom.Nekoliko puta su se selili i kada su dospeli u Vićencu, grad u severnojItaliji, poživeli su zajedno još dve godine, a onda je Valter preminuo.Nakon toga Tibo se hranio samo korenjem i pio vodu. Umeđuvremenu, porodica je saznala za Teobaldovo putešestvije injegov način života, i zadivljena time dala mu je punu podršku. Tiboa je biskup Verone rukopoložio za sveštenika, a mnogi ugledni ljudi suga odabrali za svog duhovnog vođu. Tada se Tibo čudnovato razboleood bolnih čireva koji su mu prekrili skoro svu kožu. Od ovoga je iumro, u 33.godini, a tadašnji papa ga proglašava za sveca.

Karbonari su u svetom Teobaldu pronašli ideal po njihovoj meri:zbog svoje misije i vere Tibo se odrekao svetovnog luksuza, a to sesavetuje i svakom karbonaru; zbog svojih uverenja i cilja odrekao sekarijere, porodice, ljubavi - to se i karbonarima savetuje ako takozatreba; Tibo je postao duhovni vođa za svoje bližnje, a to sesavetuje i karbonarima u odnosu na "obične" ljude; zbog rane smrtikojoj su prethodile velike muke, sveti Teobald je podsećao na Isusa

Hrista koga su karbonari nazivali svojim "dobrim rođakom" i "dobrimrođakom čitavog čovečanstva".



194

Početkom XIX veka karbonerija se proširila po celoj Italiji. Međunjihovim članovima bili su ugledni ljudi, dobro situirani građani,profesori, umetnici, plemići iz najstarijih italijanskih porodica.Skupovi tajnih loža, tzv. "Velikih Vendita" održavali su se na

znamenitim istorijskim mestima, kao na primer na ruševinamaPompeje i sličnim. Da li je tu bilo i nekih mističnih elemenata, nebismo se usuđivali tvrditi, ali na ovakvim mestima članstvu se budioosećaj važnosti i istorijske odgovornosti. Osećalo se da se spremanešto veliko, nešto što će im promeniti živote.

Već 1817. karbonari su bili spremni za dizanje ustanka. Kadadošao i taj dan i kada je dat znak, sve je trebalo ići kao podmazano.Ali, tek što su "sumporne" rakete sa zvonika jedne crkve označilepočetak, pojavili su se papini vojnici i ugušili ustanak pre nego što je

čestito i započeo. Vođe su pohapšene i odvedene u zatvor. Osuđenisu na smrt, ali im je kazna nešto kasnije preinačena u doživotnurobiju. Ipak pobuna se nije mogla tek tako ugušiti, jer su Karbonariimali dosta pristalica. Posle niza manjih pobuna, 1820.godineitalijanski kralj Ferdinand I morao je da prihvati Ustav i da sesvečano zakune nad njim...

U Austriji je zvonilo na uzbunu, a najviše u glavi kneza Meternihakoji je događaje u Italiji video kao veliku pretnju svim monarhijamau Evropi. Pošto je bio majstor za intrige i političke klopke u koje je

hvatao svoje protivnike, rešio je da Karbonare predstavi kao deoVELIKE ZAVERE či ji je cilj ubistvo svih legitimnih vladara ipreuzimanje vlasti. Sa takvim idejama otišao je u Opavu, jedno maloi zabačeno selo u delu pruske Šlezije (koje je posle višegodušnjegrata pripalo Austriji), da se sastane sa predstavnicima Engleske,Francuske, Pruske i Rusije. Bio je ovo zapravo Kongres Pentarhije,tela koje je okupljalo velike sile posle Bečkog kongresa 1815.godine,a u cilju stalnog usklađivanja politike i izbegavanja nesporazuma.Zašto baš u ovom mestu, lako je shvatiti, jer je Opava bila blizu i

pruske i ruske granice. Dakle, ovde je došao ruski car Aleksandar I,pruski kralj Fridrih Vilhelm III, austrijski car Franc i ambasadoriFrancuske i Engleske.

U ovom malom mestu Meternihu je postalo jasno da je zamisao oPentarhiji vrlo teško funkcionisala u praksi. Englezi su, šaljućiambasadora više reda radi, pokazivali da im liberalne ideje karbonarane smetaju previše – baš naprotiv, dok su Francuzi pažljivo pratili štase događa i tražili svaku priliku da oslabe Austriju. Morao se zatokoncentrisati na ruskog cara i pruskog kralja.

Tako je Meternih ruskom caru Aleksandru I, servirao priču o"gusto isprepletenoj mreži zaverenika" koji samo čekaju pogodanmomenat da pobiju kraljeve i careve u Evropi i da preuzmu vlast.



195

Ispredao je pravu "teoriju zavere" koja se na kraju ruskom caruučinila sasvim realnom, a onda nije trebalo još mnogo ubeđivanja i19.novembra 1820. potpisan je dokument koji je poznat kao"Protokol u Opavi" i koji države potpisnice obavezuje da će se

"vojnim sredstvima suprotstaviti svim nastojanjima da se sa vlastisvrgnu legitimni vladari". Francuska i Engleska su ovo nekako"progutale", ali uz PRIGOVOR (tako prepoznatljivo za englesku ufrancusku politiku). Iako je Meternih tražio da evropske zemljedonesu zahtev po kome bi se Austriji dalo pravo da vojno uništikarbonare u Italiji - to mu nije uspelo i zakazani su pregovori zasledeću godinu između Karbonara i italijanskog monarha FerdinandaPrvog , u Ljubljani.

Ruski i pruski izaslanici spremali su se na put u Italiju da bi

nekako objasnili karbonarima zašto Ferdinand I ide na pregovore uLjubljanu. U isto vreme poslanici karbonara nisu primljeni u Austriji,gde su želeli da "izglade" stvar sa ustankom i ograničavanjem vlastidomaćeg monarha. Privremeno se zapalo u ćorsokak, te su Austrija iostale evropske sile našle za shodno da, potpuno preko volje,"zamole" novu italijansku vladu da "pusti" Ferdinanda I-og napregovore, a ovaj prevrtljivac je sa svoje strane uveravao karbonareda će se založiti u Ljubljani za "njihovu stvar". Oni pristaju na to, stim da u njegovoj pratnji budu ljudi odani novim vlastima. No,

upravo ovo Meternih nije hteo nipošto dozvoliti, jer se bojao da će nakonferenciji predstavnici karbonara pokolebati ruskog cara i pokvaritiplanove Austrije. Zato pribegava prostom lukavstvu i sirovomrešenju: namamio je predstavnike karbonara na austrijsku teritoriju ipohapsio ih! Tako Ferdinand I sam stiže u Ljubljanu. Tamo jenadugačko i naširoko opanjkavao karbonare uz svesrdnu pomoć kneza Meterniha.

Papa je sa svoje strane "oslobodio" Ferdinanda date reči koju jedao nad italijanskim ustavom, pravdajući to vešto time da "iznuđena

zakletva" ne vredi mnogo. Na konferenciji u Ljubljani donesen jeultimatum novoj italijanskoj vladi koja je, čim je ovo dobila, objavilarat Austriji. To je bilo 15.februara 1821.godine. Međutim, nadmoćnaaustrijska vojska skršila je ustaničku vlast i već 24.marta iste godineušla u Napulj. Kralj Ferdinand I je opozvao odmah ustav i na mestoministra policije postavio izvesnog Kanozu koji se i ranije "proslavio"po monstruoznim zločinima nad karbonarima. To mu je sada biloolakšano, jer su Karbonari zbog kratkotrajne vladavine u Italiji moralida istupe iz anonimnosti, te su Kanozi postali jasna i vidljiva meta.

Proganjanje, zatvaranje i ubijanje je postala italijanska svakodnevicatih godina.Meternih, sa svoje strane, organizuje montirane procese u Veneciji



196

i Milanu u cilju dokazivanja kako je on lično "stao na putmeđunarodnoj masonskoj zaveri" koja je, po njegovim lažima, imalaza cilj da prouzrokuje sunovrat vladarskih porodica i opštu anarhiju uEvropi. No ni na sudu, ni van njega, ni pritisci, ni ucene, ni

potkupljivanje - nisu mogli slomiti uhapšene karbonare. Čak njih 25,uključujući tu pesnika Silvija Pelika i grofa Federika Konfalionjerija,osuđeno je na smrt. Iako su te kazne, "milošću" austrijskog caraFranca I, preinačene u doživotnu robiju - život osuđenika u zloglasnojtamnici Špigelberg bio je pravi pakao. Sam austrijski car izmišljao jeneljudske torture za karbonare, a u tome su mu udvorički pomagalistražari u tamnici. Kada su posle dvadesetak godina oslobođenipreživeli zatočenici, od njihovog zdravlja skoro da nije ništa ostalo.Pesnik Silvio Peliko napisao je o tome knjigu "Moji zatvori".

Na kraju ove priče o karbonarima vidljiv je obrazac propadanjasvih velikih sila i velikih tiranija. Iako su karbonari bili rastureni,pohapšeni i proganjani, proširili su duboke pukotine u austrijskomcarstvu doprinoseći da se ono jednog dana prosto - raspadne. Zbogpetljanja u italijanske prilike i zbog surovosti, Austrija je izgubiladugoročno bilo kakvu šansu da vlada ovim područ jem.

Što se tiče samih karbonara, iako im se ne može osporitiautentičnost i borba za pozitivnije oblike društvenog uređenja -pitanje je gde su te izvorne vrednosti danas? Ono što je od

karbonara ostalo, izmešalo se sa masonerijom i još ko zna sa kim,stvarajući jedan konglomerat tajnih društava, novca i moći.Nemoguće je to sve razdvojiti i imenovati, ali se o korporativnim ibankarskim centrima moći, koji su od tajnih društava preuzeli nekeorganizacione i programske elemente - još kako može i MORAgovoriti.



197

VI

"...Več nost želi da pozove č oveka k sebi, jer ona nije vezana za

č oveka i istoriju. Međutim, od kako su nedostojni ljudi poč eli da sebave medicinom, usmeravajući se samo na sopstveni interes, kakoda uspem, kad se ja pozivam na ljubav? Što se mene ti če stidim semedicine, jer u njoj je sad toliko prevare.

Sumnjiv i pokvaren ološ koji prodaje svoje lekove, bilo da ovinešto vrede ili ne, bavi se danas medicinom. Onaj ko je u stanju da puno zaradi, biva hvaljen kao dobar lekar. U medicinu se takođ etrpaju i apotekari i berberini. Oni je praktikuju na nač in koji se kosisa njihovom saveš ć u i zanemaruju svoje sopstvene duše, ne bi li se

obogatili i opremili svoje kuć e, bašte i sve što im pripada, da svebude pod konac. Njih ne brine to što su stekli nezasluženo; njima jenajvažnije da su te stvari u njihovom vlasništvu..."

Ne, ovo nije opis zdravstvenog sistema u Srbiji ove 2015.godine,koji je dao neki ojadjeni čovek, već odlomak iz jednog spisa iz1538.godine koji nosi naziv "Sedam odbrana", i u kome se iznosistav izvesnog Teofrastusa Filipusa fon Hoenhajma. Verovatno ćeretko kome ovo ime nešto značiti, ali ako kažemo da se iza ovogimena nalazi čuveni alhemičar i lekar Paracelzus, to je već nešto

drugo.Paracelzusa ovde pominjemo zbog najmanje dva razloga. Prvi je

taj što nastavljamo priču o tajnim društvima, od kojih je moderna “spekulativna” masonerija pokrala mnoge elemente, a Paracelzus jepravi predstavnik filozofije Rozenkrojcera iako je pomalo upitnonjegovo formalno članstvo u ovom tajnom redu. Drugi razlog je štonjegovo učenje pokazuje do koje mere su manipulacijama današnjimoderni "monarsi" sveta uspeli da zablesave široke narodne mase popitanju medicine i lečenja čoveka.

Krenimo redom.Paracelzus je rođen u Ajnzidelnu, u Švajcarskoj, 1493.godine.

Otac mu beše miran i povučen čovek, zaljubljenik u prirodu. Pozanimanju je bio lekar, a povremeno je radio i kao učitelj. Ime mu jebilo Vilhelm fon Hoenhajm. Majka je radila kao služavka u obližnjemmanastiru. Ime Teofrastus, koje je Paracelzus dobio po rođen ju,značilo je "onaj koji objašnjava Boga". Pokazalo se da je njegov životzaista odslikavao njegovo ime.

Detinjstvo je Paracelzus proveo u seoskim uslovima, na čistom

vazduhu, jedući često sirovu hranu kao i većina stanovnika tihkrajeva i odrastajući u dobrom zdravlju i uobičajenim aktivnostima



198

za dete njegovog uzrasta. Kada je napunio devet godina ostao je bezmajke, a otac se posle toga sa njim preselio u Filah, u Austriju. Otacmu je tu dobio posao učitelja u rudarskoj školi u Hutenbergu i, već tada, počinje mu prenositi znanja iz oblasti rudarstva, o svetu

minerala i metala i još koječemu iz sveta prirode. Ovo će obeležitinjegov životni put, jer je rano stekao uvid da su čovek i prirodaneraskidivo povezani i da je kidanje te veze za čoveka - siguran putu propast. Odlučio se kada je poodrastao da studira medicinu.

Na tim studijama u Tibingenu, Beču i Ferari definitivno je uočioveliku manjkavost tzv. galenske medicine i Hipokratovih doktrinakoje su bile, a ostale su i danas, vladajuće medicinske filozofije.Ovde treba ipak biti pravedan i prema Galenu (lekar u Starom Rimu)i prema Hipokratu (smatra se "ocem" moderne medicine i živeo je uStaroj Grčkoj), i pozdraviti neka njihova saznanja i doprinose nauci, jer ih je svakako bilo. No vremenom se ono što je bilo dobro unjihovoj medicini prilično "pohabalo" pod uticajem proteklogvremena, gde je "svemoguća" hrišćanska Crkva određivala šta jeispravno, a šta ne. Kada se tome doda i snažan uticaj krupnogkapitala u zadnjih stotinak godina, medicina je danas postala VEOMAUNOSAN BIZNIS kome je primaran profit, a bolest ljudi se posmatrakao neiscrpan izvor prihoda.

Zvuči paradoksalno, ali današnjoj medicini i NIJE U INTERESU dase bolesti izleče. U interesu joj je da se bolesti produžavaju u

nedogled, a pacijenti su za nju postali nešto kao rudnik dijamanata ilizlata - resurs koji se pažljivo eksploatiše, a ljudi drže u ubeđenju daim samo ortodoksna medicinska nauka može pomoći. U svemuovome većina današnjih lekara su nesvesne marionete koji čak, vrločesto, iskreno rade svoj posao, ubeđeni da je njihov način lečenja jedino ispravan. Zato se sami lekari NE MOGU KRIVITI za ovu velikuobmanu, već oni koji iz programa medicinskih fakulteta izbacujusaznanja koja bi medicinu (naročito preventivnu) u današnjem oblikumogla potpuno dezavuisati. O tim monstrumima ćemo detaljno

kasnije.Upravo protiv ovakvog stanja, za koje je naslutio da će doći, a

elemente toga i video u praksi još u ono vreme, ustao je Paracelzus.Kada je 1514.godine u Ferari, gradu na severu Italije, izbila kuga, sveplemićke porodice zbrisale su na selo, a ostali svet je, nemajući kudda ode, čekao svoju sudbinu u strahu i panici. U takvim uslovima jegradsko veće svim studentima medicine ponudilo da dobiju odmahdiplome ako ostanu da se bore sa tom bolešću. Možda je ovo biodobar politički potez, ali principjelno je bio veoma loš. Paracelzus i još

neki pripadnici Rozenkrojcera poput Adama Hazlmajera, koji bešekompozitor i lekar - ogorčeno su bili protiv ovakvog skrnavljenja



199

medicinske nauke. Tim pre, jer se tada raširila praksa da se SKUPIM iNEDELOTVORNIM lekovima "leče" najteže bolesti. Ovo zvuči poznato,zar ne?

Koliko smo indoktrinirani modernom "naukom" danas, pokazaće i

stepen vašeg zaprepašćenja, dragi čitaoci, kada ovde pročitate kako je Paracelzus video kugu kao bolest. Naime, kuga po njemu bešeoblik "vatre", koja je svoje plodno tle našla u čoveku tog doba zbog"straha i nedostatka slobode". Koliko god da vam ovo zvuči kao teškonaklapanje, nadrilekarstvo i praznoverje - razmislite za trenutak, usvetlu saznanja o virusima i bakterijama, da li je napredak modernemedicine zaista toliko epohalan koliko se to potencira? Ne sporeći fantastične tehnološke mogućnosti moderne medicine u oblastihirurgije i srodnih disiplina - to koliko je zapravo moderna medicina

zaista upoznala suštinu čoveka i njegovo mesto u prirodi - VEOMA JEPOD ZNAKOM PITANJA!Da li je mudrost misliti da su nam bakterije i virusi NEPRIJATELJI,

pa ih zato treba uništavati besomučno na svakom koraku, svemoćnijim otrovima i drugim sredstvima - ili je mudrost shvatiti da ječovek bez ovih mikroorganizama - OSUĐEN NA PROPAST. Nismo lisvedoci u našem vremenu činjenice da se bakterije i virusi, uneminovnoj borbi da prežive i tako omoguće i naš opstanak naplaneti - menjaju, tj. mutiraju pod uticajem našeg ludačkog i

samoubilačkog napada na njihov svet?Upravo je pristup Paracelzusa govorio u prilog jedne drugačijeslike sveta. Razvijajući recepturu za kugu, uspeo je da spasesvojim lekovima veliki broj ljudi. On je zapravo delovaoneverovatnim načinima na imuni sistem ljudi, jasno sagledavajući da je to ključni faktor u borbi sa svim zdravstvenim problemima.Genijalno sagledavajući krah jednog od uporišta imunog sistema kodljudi tog doba, a koji su živeli u stanju straha, teskobe i društvenihstega tog vremena – na samo njemu znan način uspevao je ljudima

da pomogne (bar na kratko, dok ne savladaju kugu) svojimlekovima.Pomenuto uporište imunog sistema u čoveku i danas je VEOMA

UGROŽENO – to je ŽIVOTNI STAV modernog čoveka o svetu koji gaokružuje, stav koji se temelji na postavkama, često POTPUNOSUPROTNIM od kosmičkih zakona i od temeljnog principa na komepočiva cela Kreacija – PRINCIPA DOBROG!

No, kako to inače biva u našem svetu gde su upravo najjači inajgrlatiji (često i najgluplji) oni koji nam i upravljaju životima, nije

bolje prošao ni Paracelzus. Odmah po završetku epidemije kuge,političari u gradskom veću govorili su da se Paracelzusu "posrećilo"sa njegovim lečenjem i da tu nema ničega novog u odnosu na



200

prihvaćene medicinske sisteme. Ipak, podržao ga je prorektorUniverziteta, Nikola de Lonigo, koji je prilikom razorne epidemijekuge video na delu, u praksi, moć lekova Paracelzusa i njegovefilozofije. Pod ovim uticajem, i pod uticajem nekih drugih ljudi

otvorenijeg duha, Paracelzus će ipak dobiti i zvaničnu lekarskudiplomu.Za duboko razmišljanje su njegove reči o ishrani čovekovoj, gde bi

se mnoge današnje isključive i agresivne doktrine, bilo da je reč ovegetarijancima ili onim drugima koji su još uvek u velikoj većini -mogle preispitati:

"...Životinja se uvek hrani kao životinja, a i č ovek se tako hrani dostepena u kojem je i on životinja, jednako od zemlje kao što je i ona;ali on ne treba da bude nalik životinji, već kao onaj koji pot iče iz

več nosti, treba da se hrani več nim, jer on nije stvoren da bude životinja, već č ovek, po slici i prilici Božijoj. Životinjsko telo jerazli či to od onog koje se hrani sa drveta koje raste iz Božijeg korena.Ljudsko telo je več no telo, po liku Božijem, Njemu jednako i stogabesmrtno. Č ovek je stvoren besmrtan..."

Ko razume, neka razume... Dalje, Rozenkrojceri su se pojavili u dobu gde je sve "pucalo" od

sukoba različitih verskih zajednica. Ortodoksni Luterani napadali suRozenkrojcere optužujući ih da su "prikriveni kalvinisti koji imaju

nameru podriti Luteransku crkvu". Kalvinisti su takođe optuživaliRozenkrojcere da su "prerušeni Jezuiti". Katolici tek nisu mogli da ihsmisle, jer su Rozenkrojceri po njima bili "protestantska petakolona". Očigledno da se u ovom metežu intriga i skrivenih namera,koje su toliko bile daleko od onoga što bi verske zajednice trebalebiti, Rozenkrojceri nisu želeli eksponirati u javnosti. Iz nekolikodokumenata koji su se pojavili moglo se naslutiti u čemu je njihovafilozofija, ali ko zaista stoji iza "Reda ružinog krsta", kako su se jošnazivali, do danas nije sa sigurnošću utvrđeno.

Za osnivača se uzima izvesni Kristijan Rozenkrojc, koji je navodnoživeo krajem XIV ili početkom XV veka, ali ni to se ne može sasigurnošću dokazati. Kratko rečeno, cela ova priča oko Rozenkrojcera je obavijena debelim velom tajne, gde su nagađanja i izmišljanjakojekakvih događaja u vezi sa njima, veoma zahvalno područje zarazne nedokazive teorije zavera i slične spekulacije. U svetlu ovogatreba posmatrati i današnje navodne "naslednike" RedaRozenkrojcera, koji nisu ni bleda senka od onoga što su Paracelzus injemu slični bili, a često su i čista suprotnost. U najboljem sluča ju to je ponekad skupina ljudi sa, nadamo se, dobrim namerama, ali jedaleko od toga da poseduje živu liniju učitelja, te za ovo društvo važidobronameran savet - budite veoma oprezni ako sa njima imate



202

je vremenom sve otklizalo "do djavola", skoro u bukvalnom smislu.Samo pogledajmo šta su Masoni, nekad davno sledbenici

Solomonove mudrosti, postali danas - logistička podrška zamedjunarodni bankarski i korporativni kartel, koji pokušava zavladati

celom planetom!Gde su Mojsijevi sunarodnici i sledbenici? Zatvoreni u kruta praviladebelih knjiga nad kojima gube vid, umesto da pogledaju knjiguživota – ili dotrajavaju u močvari cionističkih ideja čime praktičnogaze Mojsijeve zakone!

Budini sledbenici na Tibetu izmislili su molitvene mlinove da se nebi morali mučiti i ponavljati lično molitve, već to radi neka"mašinerija" koja će se (da okrenemo malo na šalu) pre prosvetlitinego njen vlasnik. O mnoštvu nepotrebnih i bizarnih budističkih

obreda da i ne govorimo.A hrišćani? Mi smo tek "cvećke". Od svega što je Isus govorio i zašta je živeo, napravili smo sopstvenu verziju koja je filovana grehomi pravedničkim gnevom. Tako tražimo greh ceo život i tamo gde ganema, a kada ga "nađemo", tu je pravednički gnev da se dobroiskalimo zbog ispraznosti i promašenosti koju prečesto nosimo usamima sebi. O hrišćanskoj ljubavi da i ne govorimo: ljubav nam jeprihvatljiva samo ako neko misli kao i mi - u suprotnom, u pitanju je"zabludela ovca" koju gledamo sa, i sebi teško shvatljive, visine.

Kratko rečeno, bojimo se da imenujemo ovakvo stanje nekimpsihijatrijskim rečnikom, jer bi neko mogao pomisliti da su pisci oveknjige grupa "jeretika i bogoboraca".

Na kraju da pomenemo i Muhamedove sledbenike koji su danasveoma, veoma aktuelni. Šta reći o zablesavljenoj masi, o gomilibudala i zlikovaca koja misli da je "sveti rat" najveći domet ljudskogživota, shvatajući ga kao pravi, bukvalni rat među ljudima? Od naukekoju im je Prorok ostavio uzeli su samo delić, ni njega nisu dobrorazumeli, a biće da nisu ni želeli da ga razumeju. Jer "džihad" o

kome je pričao Muhamed, u svom najvećem delu beše rat protivsopstvenih loših osobina i navika, a ne rat protiv nekoga spolja.Istina, Muhamed je vodio i "one druge" ratove, ali zbog golog svogopstanka i opstanka svojih sledbenika.

Da ne bi bilo nesporazuma, ovo nije tirada protiv raznih religija injihovih pripadnika. Govorimo samo o religijskim izopačenjima, nenegirajući da u svima njima postoje vernici dostojni imena velikihučitelja kojima se klanjaju.

I gde smo na kraju?U vaskolikoj konfuziji modernog sveta, bombardovani pogrešnim

informacijama kojima se ne nazire kraj, udaljeni od Majke Prirode,postajući time žrtve mnogobrojnih poznatih i nepoznatih poremećaja



203

i bolesti. Žrtve smo i medicine, i nauke, i politike, i države, i roditeljasvojih, i dece svoje, i "prijatelja" svojih i "neprijatelja" svojih. Iakoovom paklu još niko ne sagledava kraj, moraćemo za početak danaučimo da živimo ljudski u ovom svetu koji smo sami kreirali svojim

pogrešnim izborima. To neće biti lako. Ali opet, ta težnja je dostojnačoveka.



204

VII

O jednoj grupi obrazovanih ljudi obolelog razuma, bolje reći grupipsihopatoloških slučajeva iz druge polovine XVIII veka, koji su sebenazivali Društvo ILUMINATA, do danas vladaju podeljena mišljenja.Dok jedan broj neinformisanih ljudi misli da su to bili nosioci pokretaprosvetiteljstva u Nemačkoj, drugi da je to bila grupa demona, a trećida su potpuno nevažni, te ih shodno tome ne treba ni pominjati –istina je, kao i uvek, negde „izmedju“.

Svi znamo da se XVIII vek naziva i vek Prosvetiteljstva. Ideje kojesu tada sve više uzimale maha nisu išle na ruku Katoličkoj crkvi kojase svim sredstvima borila da sačuva stari poredak. U toj borbi velikidoprinos dali su i Jezuiti, ili Družba Isusova, red osnovan kaoprotivteža Reformaciji. Ali protivljenje ovom redu u XVIII vekudostiže vrhunac, a dolazilo je iz Portugalije, Španije, Francuske...Papa na kraju nije imao izbora i zvanično je ugasio jezuitski red1773.godine. Nešto ranije, francuski parlament je 1764.godineZABRANIO Jezuite, kao posledicu pokušaja atentata na Luja XV.Otkriven je i tajni statut jezuitskog reda po kome oni NEODGOVARAJU nijednom svetovnom vladaru, već direktno papi. Aonda su neke finansijske afere, savim kontroverzne i najverovatnijevešto iskonstruisane, zapečatile sudbinu Družbe Isusove uFrancuskoj.

***

Ovde ćemo naraviti malu pauzu u priči o tome kako su nastali

Iluminati, da bismo dali jedan kratak istorijat linije zla koja je uXVIII veku praktično dovela do njihovog nastanka. Ta linija zla suupravo one manipulativne snage u religijama koje su iskrivile doneprepoznatljivosti originalna učenja svojih osnivača i timeomogućile stravične zločine u ime vere. Najbolji primer za ovo jeHrišćanska crkva, još preciznije, linija hrišćanskih crkvenih poglavara još od IV veka i cara Konstantina.

Dakle, upravo pravnu osnovu da poseduje i manipuliše sateritorijama, Hrišćanskoj crkvi dao je car Konstantin u prvoj polovini

IV veka. Od tada zapravo počinje strašan disbalans izmedju slike overskim poglavarima kao stamenim moralnim autoritetima i onoga



205

što su oni u stvarnosti bili. A stvarnost je bila stravična: vekovitrgovanja sa svešteničkim položajima (simonija), obmane, skandali inemoralnost svih vrsta, agresija, ubistva i neverovatna okrutnost!

Do XI veka hrišćanski crkveni poglavari zvali su se ekumenski

patri jarsi, a kasnije pape u Rimokatoličkoj i patrijarsi u Istočnojcrkvi. Ovde ćemo prvenstveno obratiti pažnju na liniju Rimokatoličkecrkve, jer ona višestruko prednjači po zločinima, mada to nikako neznači da je Istočna crkva ostala čista i nevina. I u njo j su seodigravale bestijalnosti svake vrste, ali u značajno manjoj meri.

Podaci koje ćemo izneti ovde potiču iz crkvenih zapisa koje je bašcrkva čuvala vekovima i imaju potpuno uporište u autentičnimrukopisima. Na primer, 1877.godine jedan katolički biskup i istoričarKatoličke crkve, otac Fraderingem, prosto će reći:

„...Mnogi od papa su bili ljudi najrazuzdanijih života. Neki su biličarobnjaci (okultisti); drugi su bili poznati po buntovnosti, ratovanju, pokoljima, rasipnosti i trgovini oprostima grehova. Treći čak nisu nibili sledbenici Hrista, već najiskvareniji zločinci i neprijatelji svake pobožnosti. Neki su bili deca svoga oca, Sotone, većina je bilakrvavih ruku; neki čak nisu ni bili sveštenici. Drugi su bili jeretici ...“

Kada danas posmatramo kako izgleda model Katoličke crkve načelu sa papom, teško nam je da prihvatimo prethodni navod.Medjutim, pape su ogrezle u potocima krvi tokom prošlosti, samo da

bi ostvarile ovozemaljske ciljeve – vlast, bogatstvo, moć... Po jednom starom letopisu iz 905.godine, nastalom iz pera jednoghrišćanskog sveštenika, vlast i poglavarstvo u Hrišćanskoj crkvi otela je jedna grupa plemića o kojoj dotični sveštenik kaže:

„...grupa plemića sa svinjskim i brutalnim strastima, od kojihmnogi nisu bili u stanju da napišu ni vlastito ime...“

Ovo se desilo 896.godine i vlast te „gospode“ potrajala je sve toXVI veka, kada je Rim osvojio Karlo V. Jedna od porodica koja jepripadala ovom klanu krajem IX i početkom X veka je porodica

Spoleti, koja je pod svojom vlašću držala mnoge italijanskegradove:Firencu, Sijenu, Pizu, Milano, Djenovu, Veneciju...Bogatstvo i uticaj, potpomognuti lokalnim vojskama, doveli suSpoletijeve i njima slične do toga da postanu ono što se nazivafeudalnom aristokratijom. A ta aristokratija bila je u svojim počecimaveoma neotesana, sklona najgorim vrstama nasilja, okrutna ispremna na sve ne bi li se domogla najprestižnijeg položaja uhrišćanskom svetu – položaja vrhovnog crkvenog poglavara. Timplanovima bavila se i Agiltruda Spoleti, vodja klana Spoletijevih,

žena izrazite lepote, duge plave kose i zanosnih oblina. No ovademonka u ljudskom telu naročito je uživala u raznim vrstamaosvete onima, koji bi joj se zamerili. Tako je namislila da ode do



206

poglavara hrišćanske crkve, pape Formozija i da on njenog sinaLamberta proglasi, ni manje ni više, nego za cara „Svetog rimskogcarstva“.

No papi se više dopadao potomak Karla Velikog, te joj ne usliši

zahteve. Ovo je očito proizvelo njegovu kontroverznu smrt, te jeposle kratkog vremena na papski presto došao Algitrudin „miljenik“,poluludi Stefan VII koji beše i pokvaren do srži. Odmah u početku tegnusne vladavine, naredio je iskopavanje tela pape Formozija koji jebio mrtav već nekoliko meseci. Ovo je uradjeno da bi se mrtvacu „sudilo“.

I sada zamislite sledeću scenu: raspadajući leš je zavezanuspravno u stolici, smrad je bio nepodnošl jiv, ali to nije sprečilotrenutnog poglavara Hrišćanske crkve da sa svojim biskupima

odevenim u crvene halje, bogato ukrašene zlatom i dragimkamenjem, posedaju oko leša i da, zajedno sa rimskim plemstvom,upriliče „sudjenje“. Razjareni „pontif“ je koračao napred-nazad ivrištao na leš proglašavajući ga krivim. Kraj raspadajućeg tela stajao je jedan djakon i odgovarao umesto mrtvaca!? Brzo su mrtvaca „osudili“, skinuli mu odeću, odsekli mu tri prsta sa desne ruke (onatri prsta kojim je delio blagoslove), a njegove ostatke bacili u rekuTibar! Kasnije su ljudi odani bivšem papi Formoziju izvadili leš isahranili ga tajno.

Ove odvratne postupke Stefana i Algitrude osudili su mnogi, te jeaktuelni poglavar brzo svrgnut i po kratkom postupku bačen uzatvor, gde je kasnije – zadavljen!

Prethodne podatke dao je jedan hrišćanski sveštenik koji je živeou X veku, a koji nam dalje daje i opis života hrišćanskihvelikodostojnika tih vremena:

„...Lovili su na konjima sa zlatnim amovima, održavali bogategozbe sa plesačicama po završetku lova i odlazili sa tim bestidnimkurvama u krevete sa svilenom posteljinom i zlatom izvezenim

prekrivačima. Svi rimski biskupi bili su oženjeni, a njihove suprugeizradjivale su svilene haljine od svešteničke odeće...“Neki katolički istoričari u XVII veku, pošteniji i nepristrasniji, jasno

su rekli da je vladavina Hrišćanske crkve do X veka bila „vladavinakurvi“, a posle toga „vladavina kurvara“.

Sergije III bio je papa od 904.godine i smatra se „robom svakogmogućeg poroka“, kako su se izvoleli izraziti o njemu njegovisavremenici. Smatra se odgovornim za smrt jednog pape i jednogpapskog protivkandidata. Prosto je sebi „raskrčivao put“ ka tronu

Svetog Petra. Usput je pokupio i 15-godišnju Maroziju koju mu jenjena majka Teodora (i sama kurvetina) poklonila kao što sepoklanja dobar konj, te je odmah počeo sa njom održavati intimne



207

odnose. Ona mu je kasnije rodila i sina koji će i sam kasnije postatipapa (Jovan XI). Ovo je jedinstven slučaj u istoriji Rimske crkve.Inače, kada je Sergije III postao papa, odmah je naredio da ponovoiskopaju leš pape Formozija i da mu se ponovo sudi, jer Segijevi

prethodnici su u jednom momentu papu Formozija rehabilitovali iponovo ga dostojno sahranili. I ponovo su nesrećnog Formozijaosudili, odsekli su mu još tri prsta, ali ovaj put i glavu – te gaponovo baciše u Tibar. I opet su Formozijev leš izvadili ribari, jer sezapetljao u njihove mreže, da bi posle smrti Sergija III 911.godine,ponovo bio rehabilitovan – ovaj put i konačno. Svemu ovome teško da je potreban nekakav dalji komentar. Čovek ne zna, čitajući ovo,da li bi se smejao ili kukao.

Sergijeva ljubavnica Marozija živela je u jednoj rezidenciji da

rečnom ostrvu (Izola Tiberina), gde je stalno bila promenadaaristokratije i sveštenih lica. Osim raznovrsnog seksa, koga je bilonapretek na sve strane u rezidenciji, gosti su se zanimali i za lov isokolarstvo. U svemu ovome učestvovala su i visoka sveštena lica,iako bi po svom položaju to za njih bilo strogo zabranjeno. Marozija je skončala u tamnici u dubokoj starosti (zadavili su je), a na zatvor ju je osudio njen rodjeni sin iz drugog braka. No to je priča za nekidrugi put.

Hrišćanski poglavar Jovan XII (bio na čelu crkve polovinom X

veka) otvoreno je prizivao paganske bogove i boginje, kockao se neskrivajući se, pravio je terevenke tokom kojih je nazdravljaoLuciferu, vodio uza se Marsiju (ljubavnicu koja je bila prostitutka iupravljala njegovom javnom kućom koju je držao u Lateranskojpalati). O ne, ovo nije sve. Njegov hroničar je pedantno zabeležio da je imao seksualne odnose sa svojim rodjenim sestrama, pa i samajkom, i da je običavao da siluje kaludjerice kada mu se to prohte.Ove dve zadnje gnusobe priznao pod zakletvom prilikom sudjenja zaubistvo jednog čoveka, ali to ga nije sprečilo da vlada skoro 10

godina. Neke sveštenike je fizički kaznio tako što ih je oslepeo ilikastrirao. Jednog biskupa je živog oderao, sekao je kardinalima uši inoseve. Smatra se i da je odgovoran za preko 60 ubistavasveštenika i plemića. Život je okončao kada ga je klepnuo muž jednežene sa kojom se upravo seksao u jednoj kući u predgradju Rima, te je umro od zadobijenih povreda nakon osam dana.

Papa Benedikt IX došao je na vlast u XI veku i odmah uspostaviostrahovladu. Svoju palatu je širom otvorio za homoseksualce, anapravio je i veoma profitabilan muški bordel. Nije prezao ni od

ubistava, silovanja i ostalih zločina, te je brzo ogorčio narod. Podpritiskom javnosti odlučio je da se povuče, ali tako što je PRODAOpapinski položaj svom kumu, Djovaniju Gracijanu, poznatijem kao



208

papa Grgur VI. No Benedikt se predomislio i počeo da traži svojpoložaj nazad!? Šta reći? Kada je umro, grobari nisu hteli da munaprave sanduk – toliko je bio omražen. Morali su ga krišomsahraniti umotanog u neku tkaninu.

Jedan katolički biskup će ostaviti zapis o stanju u Katoličkoj crkviu XI veku: „...cela Crkva bila je u iskvarenosti, svetost je nestala, pravednost

je umrla, a istina je bila pokopana; Duh Simona Maga vladao jeCrkvom, čije su se pape i biskupi bili odali uživ anju u raskoši i bludu.Učeno i asketsko obrazovanje papa bilo je žalosno, moralni standardimnogih bili su vrlo niski, a celibat se nije posvuda poštovao. Biskupisu svoje položaje dobijali na nepropisan način, njihovi životi i reči bilisu u neobičnoj su protnosti sa njihovim zanimanjem, svoje dužnosti

vršili su ne za Hrista, već za sticanje svetovne koristi. Pripadnikesveštenstva na mnogim su mestima gledali sa prezirom, a njihovegramzive ideje, rasipnost i nemoralnost – brzo su se širili u središtusvešteničkog života. Nakon što je crkveni autoritet postao slab usvome izvoru, morao je početi da propada i drugde. U skladu s tim,kako je papin autoritet gubio poštovanje mnogih, rasla je ogorčenostna Kuriju i papinstvo...“

Papa Lav IX, za koga na Wikipediji možete pročitati da je „najvažniji nemački papa“, kao i da je „sprovodio crkvene reforme“ i

„vratio ugled papinstvu“, vladao je od 1049.godine do 1054.godine.Prava istina je bila da je Lav IX bio jedan beskrupulozni pustolov,koji je sa svojom bandom naoružanih „vitezova“ kružio Evropom iuterivao siledžijski zapadnu hrišćansku veru u narode, mada je samprinosio žrtve paganskim idolima. Zato mu je ostao nadimak „posrnuli“.

Opet iz pera katoličkog pisca iz druge polovine XI veka imamosvedočenje:

„...Kod papa se javlja prirodna težnja za ubistvima i surovosti.

Takodje, nisu nimalo zainteresovani za obuzdavanje svojih ogavnihstrasti: mnogi su vidjeni kako se prepuštaju pohoti i požudi tela istoga, koristeći tu svoju slobodu, čine svakakve zločine...“

Jedan neverovatan podatak dolazi iz spisa koji je u XVII vekunapisao katolički biskup Jozef Sirgerus, gde jasno stoji da je upojedinim razdobljima papinske istorije bilo slučajeva da su postojalei do četiri pape istovremeno!? Oni su bili svaki u svom gradu ilidržavi, delujući potpuno nezavisno sa svojim osobljem i kardinalima.Održavali su nezavisne kanonske sabore, a Sirgerus navodi iz istorije

čak 12 garnitura od po 4 pape!? Time je apsolutno oborena tvrdnjaRimokatoličke crkve o jednom „zakonitom nizu papinstva“. Pre će bitida se medju vrhovnim hrišćanskim sveštenicima vodila krvoločna



209

borba za vlast, praćena najstrašnijim zločinima. Iz jednog starog izdanja „Katoličke enciklopedije“ iz 1897.godine,

može se pročitati: „...U vreme inauguracije Grgura VII (1073-1085) hrišćanski je

svet bio u jadnom stanju. Tokom pustošećeg prelaznog razdoblja,užasnog razdoblja ratovanja i pljačkanja, nasilja i korupcije navisokim položajima, koje je usledilo odmah po raspadu Karolinškogcarstva, u vreme kada se činilo da je društvo u Evropi osudjeno narazaranje i propast, Crkva nije bila u stanju da izbegne opštudegradaciju kojoj je bila tako značajno pridonela, ako je nije iuzrokovala. Deseti vek, možda i najžalosniji u hrišćanskim analima,okarakterisano je primed bom kardinala Baronijusa (katoličkiistoričar, 1538-1607) da je „Hrist bio uspavan u telu Crkve“...“

1144.godine održavala se konklava i posle 10 nedelja (koje suprotekle u najcrnjim spletkama) izabran je papa Lucije II. Taj čovek je naredio krstaški pohod protiv sopstvene pastve u Rimu! Izbio jerat i njegova vojska je poražena, a on je teško ranjen. Odzadobijenih rana umro je 15.februara 1145.godine u Rimu.

XII vek, koga vernici iz kojekakvih razloga uzdižu i nazivaju „veličanstvenim“, odlikuje se u stvarnosti „stidljivim“ počecimastrašne Inkvizicije i pripremama krstaških pohoda protiv katara. Unarednom periodu (XIII i XIV vek) Katolička crkva masakrirala je

ogroman broj ljudi, a jedan značajan deo Francuske je bioopustošen! Za ovo su najviše zaslužni papa Urban II, papa Lucije III,papa Celestin III, papa Inoćentije III i papa Grgur IX.

Ovde je potrebno napomenuti da se do današnjeg dana provlači,naročito medju onima koji patološki ne podnose Katoličku crkvu, jedna neistina o osnivaču Dominikanskog reda, Dominiku deGuzmanu, španskom svešteniku.

Naime, Dominik je prvo pokušao u Langdoku u Francuskoj, medjukatarima, da propoveda zvaničnu katoličku veru, ali u tome nije imao

mnogo uspeha, jer je medju katoličkim sveštenicima bilo veomamalo onih koji su katare dostizali u skrušenosti, asketizmu i svetosti.Zato je odlučio da osnuje red fratara propovednika, poznatiji kaoDominikanski red, gde su sveštenici morali da se klone svihmaterijalnih vrednosti, da žive u siromaštvu, da hodaju bosi i daprose hranu. Celibat je bio obavezan, te se Dominik nadao da ćeovakvi, skoro besporočni sveštenici, mnogo lakše pridobiti katare.Govorio je svojim fratrima:

„...Na žar se mora uzvratiti žarom, na poniznost poniznošću, na

lažnu svetost svetošću istinskom, na pr opovedanje laži propovedanjem istine...“Zaista, Dominikanski red u početku beše upravo ono što je tog



210

momenta bilo najbolje u Katoličkoj crkvi. Medjutim, crkveni vrh jebio nestrpljiv i krvoločan, te je i pre osnivanja Dominikanacapreduzeo agresivne mere protiv katara. Usledio je krvavi pohodkrstaša i 1209.godine su zatrli ceo grad Bezijer u južnoj Francuskoj,

a kasnije su papi poslali izveštaj o tome, gde se pominje 20.000mrtvih! Do 1229.godine, koliko je trajao krstaški pohod na katare,smatra se da je izginulo u Francuskoj blizu MILION ljudi! Sve se ovodogadjalo mimo Dominika de Guzmana, koji je samo mogaobespomoćno da gleda kako krstaši zatiru katare i kako se povremenogine u sukobima na obe strane. Umro je 1221.godine ne ostvarivšisan da mirnim putem preobrati katare.

Ono što smo kratko napomenuli na početku priče oDominikancima i neistinama koje se danas proturaju, je to da se

potpuno neopravdano Sv. Dominik optužuje za kasnije zločinenjegovog reda koji je postao okosnica Inkvizicije. Kao što to uvekbiva, odmah po njegovoj smrti duh Dominikanskog reda seizvitoperio i u njega su ušli razni monstrumi željni mučenja nevinihljudi. Inkvizicija je bila upravo toliko ogavna zahvaljujući njima. Aliprava je laž takodje i da je sam Dominik navodno organizovaokrstašku vojsku za pohod na katare. Bilo je upravo suprotno –Dominik de Guzman nikada nije razmatrao ni pristao na upotrebusile u preobraćanju katara!

Papa Grgur IX ustanovio je papsku Inkviziciju 1231.godine. Ovainstitucija nastavila je sa uništavanjem katara narednih decenija, tese smatra da su oni nestali negde u prvoj polovini XIV veka.

Papa Inoćentije IV je 1252.godine je izdao papsku bulu koja jeeksplicitno dopuštala mučenje pri iznudjivanju priznanja od navodnih jeretika i otvoreno opraštala ubistva na lomači koje je sprovodilaInkvizicija.

Broj žrtava Inkvizicije nije moguće tačno utvrditi, ali se smatra da je on za pet vekova, koliko je Inkvizicija mučila i ubijala, prešao

100.000 ljudi! Od toga su veći deo postradale žene, koje su najčešćeoptuživane da su veštice i da ih je “zaveo djavo”.U vremenima renesanse vlast je u italijanskim gradovima-

državama pripadala moćnim porodicama: Viskonti, Sforca, Mediči,Bokanegra, Barberini, Orsini, Rovere... Pape su često dolazile baš iztih familija, koje su vrlo lako koristile nasilje, ubistva, podmićivanje iostale nepodopštine, i zapravo su te porodice predstavljale ono štoće se u kasnijim epohama zvati mafijom. Jedan od najupečatljivijihpapa iz takve sredine je Aleksandar VI (Rodrigo Bordžija), koji je,

istina, bio Španac, ali čija porodica se potpuno uklapala sapomenutim italijanskim familijama i nešto kasnije se doselila u Rim.Bordžije su dale ranije papu Kalista III (Alfonso de Bordžija). Dakle,



211

Rodrigo Bordžija (papa Aleksandar VI) imao je devetoro vanbračnedece sa tri ljubavnice! Jedan od njegovih sinova, Čezare Bordžija,poslužiće i Nikolu Makijaveliju kao karakterni model za njegovočuveno delo „Vladar“, gde će Makijaveli kristalno artikulisati ono što

je ionako do tada bio moto svih vlastoljubivih, brutalnih,egocentričnih i pohlepnih ljudi na svetu – „c i l j o p r a v d a v as r e d s t v o “. Zanimljivo je da Makijaveli nikada ovu sintagmu nijenapisao u ovom obliku, ali ona naprosto toliko neodoljivo zrači izpomenutog njegovog dela, te i nije nikakva greška kada se navodikao citat.

***

Razmislimo o svemu navedenom, vezanom za poglavarehrišćanstva na tronu Svetog Petra u Rimu. Iz prethodnog materijalavidimo strahovitu spregu hrišćanske svešteničke vrhuške saaristokratijom i grupacijama koje su pretendovale na vlast tokomvekova. Takodje, očito je da su se u osvajanju i očuvanju te vlastikoristila sva sredstva, pa i ona najgora i najodvratnija. Crkvenavrhuška davala je često primer za sve ono najgore što u čovekupostoji, time dajući opravdanje onim lošim ljudima iz svetovnih

društvenih slojeva da se učvrste u zlu. Da su i svi sveštenici Rimskecrkve bili kakve su im pape bile, danas Katolička crkva ne bi uopšteimala vernike. Ali upravo je većina hrišćanskih sveštenika najnižihzvanja pokazala da je sposobna da sopstvenim primerom osvetliIsusovu poruku kroz mračni Srednji vek.

Opisana linija zla u Zapadnoj hrišćanskoj crkvi našla je u XVI vekusvoj sofisticiran izraz u jednom svešteničkom redu, koji danas znamokao Jezuitski red. Paradoksalno, ali osnivač ovog reda, Inigo(Ignacije) Lojola, ustanovio je Jezuitski red (ili Društvo Isusovo) na

osnovu svojih ličnih duhovnih iskustava koja behu autentična ipotresna – poput iskustava nekih, uistinu svetih ljudi. Na osnovu njihLojola je razvio i sistem duhovnih vežbi, koji je prilično delotvoran.

Ali...Orijentacija Jezuitskog reda, inače osnovanog 1534.godine kada

je Lojola ima 44 godine života, skoro momentalno je krenula unaopakom pravcu. Pogledajmo neke od jezuitskih stavova:

„...Budimo uvereni da je sve dobro i ispravno kada to nadredjeni zapovedi ...“

„...Čak i ako bi vam Bog dao bezumnu životinju za gospodara,nećete oklevati da je poslušate kao gospodara i vodju, zato što jeBog unapred odredio da to bude tako...“



212

„...Moramo videti crno kao belo, ako Crkva tako kaže...“Ako znamo da jezuiti odaju sliku miroljubivih, obrazovanih,

ljubaznih i širokogrudih ljudi, problem sa ovim svešteničkim redomkoji se izopačio, postaje još veći. Ignacije Lojola je umro

1556.godine. Nekih dvadesetak godina kasnije za papu je došaoGrgur XIII, koji je svim silama podržao jezuite, naročito njihovemisionare u Indiji i Japanu. Kuda su se zapravo stvari kretale, videlose po tome što je upravo on jezuitima odobrio da se bave trgovinomi bankarstvom!? Znači omogućio im je da stiču velika bogatstva. Zar je to bilo u skladu sa crkvenim učenjem?

„Lojolini sinovi“, kako su ih još zvali, su počeli da se uvlače u svepore društva: trgovinu, politiku, bankarstvo, umetnost, filozofiju...Baš u godini kada je Lojola umro, u Ingolštat (Bavarska) je došlo

desetak jezuitskih učitelja i nešto sveštenika. Za kratko vreme oni sučeličnom istrajnošću uspostavili novi kodeks za ponašanje plemićkogsloja, eliminišući vešto svaku jeres. Sa širim narodnim slojevima senisu bavili, računajući da će čelična disciplina države i crkve bitidovoljna da masu drži pod kontrolom.

Tokom vremena, jezuiti su razvili takav relativizam po pitanjumoralnih normi, da se to jedino može porediti sa današnjommasonerijom.

Svi znamo za onu zapovest „ne svedoči lažno“. Evo kako je jezuiti

interpretiraju: „...Smatra se da neko svedoči lažno samo ako, kada je pod zakletvom, koristi reči za koje zna da će obmanuti sudiju. Korišćenjedvosmislenih izraza je stoga dozvoljeno, a čak i mentalnouzdržavanje kao izgovor u nekim situacijama...“

„... Ako muž pi ta svoju ženu preljubnicu da li je prekršila bračniugovor, ona može reći „ne“ bez oklevanja, jer taj ugovor još postoji. Jednom kada je dobila razrešenje na ispovedi, može reći „bez grehasam“, ako, dok to govori, misli o tom razrešenju koje je preuzelo

t eret njenog greha. Ako je njen muž i dalje sumnjičav, može gauveriti govoreći mu da nije počinila preljubu, i ako doda (za sebešapatom): „preljubu koju sam obavezna da ispovedim“...“

Zapovest „ne ubij“ kod jezuita se tumači ovako: „...Božiji zakon nalaže: „Ne učini zločin ubistva.“ Ali ne znači da

svaki čovek koji ubije, greši po pravilu. Na primer, ako je plemiću zaprećeno udarcima ili batinama, on može ubiti svog napadača; ali,naravno, ovo pravilo je samo za plemića, a ne za gradjanina, jer nijeništa sramno za običnog čoveka da dobije batine...

Na isti način, sluga koji pomaže svom gospodaru da zavede mladudevojku, ne čini smrtni greh ako se može suočiti sa ozbiljnimsankcijama i lošim postupanjem u slučaju da ga ona odbije. Ako je



213

mlada devojk a trudna, pobačaj može biti podstaknut ako je njenakrivica uzrok sramote za nju ili za člana sveštenstva...“

„...Monahu ili svešteniku je dozvoljeno da ubije one, koji suspremni da oklevetaju njega ili njegovu zajednicu...“

„... Ako sveštenik, popuštajući iskušenju, zlostavlja ženu i onarazglasi šta se desilo i tako ga obeščasti, on je može ubiti da izbegnesramotu...“

Dakle, možete ne verovati u ovo što čitate, jer je zaista odvratno isatansko, te neko može pomisliti da je sve izmišljeno da bi se ocrnioJezuitski red. Na žalost, ovo su citati iz jezuitske literature. Ako vam je nemoguće da do te literature doprete („Teologija“ L`Amija, naprimer), možete čak smatrati i da su ovi navodi falsifikat ipodmetanje, ali pokušajte da ih samo kasnije imate u vidu kada

budemo govorili o umešanosti jezuita u razne malverzacije. Brzoćete shvatiti do koje mere seže njihova pokvarenost. Trgovina, razmena, stečajevi, malverzacije sa ekonomijom u

Vatikanu, iskorišćavanje robovskog rada na plantažama i rudnicimaširom sveta, potkradanje državnih riznica, zelenašenje pofantastičnim kamatama koje su u nekim delovima sveta dostizale i100%, prisvajanje povlastica – sve ovo bilo je na jezuitskom „meniju“ i još mnogo toga!

No i pored ovoga nisu bili zadovoljni.

Države u kojima je protestantizam preovladao, poput Engleske,Sjedinjenih država, Danske i Švedske – bile se za jezuite nerešivproblem. Ali „problem“ je bio tu da bi se rešavao. I oni su ga rešili.

Protestantizam, pa onda pokret Prosvetiteljstva, uz ubrzan razvojkapitalizma i gomilanje kapitala i raznovrsne moći – sve ovo je uEngleskoj i Sjedinjenim državama, na primer, stvorilo jedno područje jezuitima primamljivo po raznim osnovama. Vrlo dobro su znali da jeu protestantskim državama masonerija veoma jaka. Kada seuporede, doktrina spekulativne masonerije i jezuitska doktrina –

skoro da su prepisane jedna od druge u mnogim aspektima i porednekih formalnih razlika (naizgled nepremostivih). Glavna zajedničkacrta im je bio RELATIVIZAM – po pitanju svega, pa i po pitanjuapsolutnih moralnih načela u religiji. Zato su Lojolini sinovi rešili,ni manje ni više, nego da se interesi Jezuitskog reda ispekulativne masonerije na neki način OBJEDINE!

Ova izuzetno složena, obimna i osetljiva operacija započela je uIngolštatu, u Bavarskoj, kroz lik i delo Adama Vajshaupta i njegovogpokreta Iluminata. Na Univerzitetu u Ingolštatu, gde je studirao i

mladi Adam Vajshaupt, jezuiti su zauzimali ključna mesta. SamogVajshaupta su Jezuiti VASPITALI i FANTASTIČNO PRIPREMILI, moždase upravo zato i trudio da izgleda medju svojim istomišljenicima kao



214

neko ko ih ne podnosi. Kada je, kao mlad i obrazovan, napomenutom univerzitetu dobio položaj profesora crkvenog prava ipraktične filozofije, iako nije bio ni sveštenik ni jezuita (što je bilovrlo čudno) - počeo je navodno da razmišlja o prosvetiteljskim

idejama, “prvo onako za sebe, u tajnosti, a onda kroz traženjeistomišljenika” (ovako stoji u njegovim biografskim podacima).Sada je mogao da artikuliše u krugovima koji su mu bili od

interesa, da su mu kod jezuita navodno smetale njihova arogancija ičuvena nepopustljivost, koju su ovi razvili i usavršili tokom vremena.Tako se ovim stavom od njih distancirao pred očima ljudi medjukojima se kretao. Kažu da je tajno čitao zabranjene knjige saprosvetiteljskim idejama koje su dolazile iz Francuske, da se počeotuđiti od kolega, a sve više naginjati društvu mladih i inteligentnih

studenata koji su već te ideje usvojili. To baš i nije bilo pametno javno raditi u Ingolštatu, te je Vajshaupt, sa konspirativnim stavom jezuitskog učenika, organizovao tajne seminare sa odabranimstudentima gde se raspravljalo o zabranjenim knjigama, novimidejama i sličnim stvarima.

U to doba u Bavarskoj raširio se jedan ezoterijski red poznat kaoRed Zlatnih Rozenkrojcera, sa idejnom podlogom u alhemiji,hrišćanskoj ezoteriji i okultizmu. Vajshaupta, kome je tada najbližistav bio filozofski materijalizam (bar tako se deklarisao pred svojim

“drugovima”), užasavale su ovakve stvari. Rešio je da se suprotstaviovakvim idejama na svoj način, jer se nisu slagale sa njegovim “velikim globalnim planovima”. On sam imao je veliku volju zaisticanjem, a bio je i vlastoljubiv i ambiciozan. Sa ovakvimkarakterom, veoma obrazovan i najverovatnije u početnomstadijumu manije gonjenja (iako je bio možda i samo perfektangumac) - osniva u potpunoj tajnosti, koliko se može približno odreditinegde u maju 1776.godine, društvo sa još četvoricom studenata koje

je dobilo ime "Red perfekcionista". Naime, tada je rado usvajana

prosvetiteljska ideja da se čovečanstvo kroz obrazovanje i vaspitanjemože usavršiti i postati bolje. Iako mnogi danas ovu ideju nazivajunaivnom, ona to uopšte nije, jer je obrazovanje prvi uslov da sesvest narodnih masa podigne na viši nivo. Obrazovanje samo po sebinije dovoljno, a to vidimo i danas kada ono produkuje zatucaneintelektualce ko ji često nemaju ni ono malo uobičajene i prirodnemudrosti. Ono što je ovoj ideji nedostajalo, to je upotpunjavanjeobrazovanja sa naukom o pravoj, suštinskoj svrsi čovekovogbivstvovanja. To je trebao biti zadatak religije, ali vidimo da je onamnogo podbacila i postala instrument u rukama vlastodržaca.

Nije baš jasno kako je Vajshaupt namislio da će odbacivanjemonog iracionalnog u čoveku doneti nekakvo dobro čovečanstvu.



215

Paradoksalno je i to da je osnovao društvo kao odgovor na širenjeezoterijskih ideja, a ono je nešto kasnije počelo dobijati upravo nekeezoterijske elemente. Prvobitna njegova namera je bila da svojetajno društvo nazove "Red pčela" po uzoru na ove insekte koji

skupljaju nektar i prave med. Otprilike i članovi ovog društva trebalo je da tako skupljaju znanje i prave mudrost, ali... mudrost nije tako jednostavno “napraviti” kako je on to zamišljao (ili kako su ga jezuitinaučili).

Može li se mudrost stvoriti zanemarujući postavke o kojima su sviveliki učitelji čovečanstva govorili: saosećanje, ljubav, humanostrazumevanje i poštovanje? Svakako ne.

Posle dve godine mozganja o nazivu društva, ono prvobitno ime jepromenjeno i društvo je dobilo novo, konačno ime - Red Iluminata,

što bi značilo otprilike Red Prosvetljenih.Od tada do danas, od te njihove "prosvetljenosti" jahačiApokalipse imali su najviše koristi - čovečanstvo je, zahvaljujući NAUČNO OBRADJENIM idejama o "visokim" ciljevima za koje vredižrtvovati nevine ljude, i idejama da je narod obična stoka i samimtim dobar samo za iskorišćavanje - platilo i danas plaća ogromnucenu u izgubljenim životima i okeanima patnje.

Sa osnivanjem i početkom širenja tajnog društva Iluminata,Vajshaupt je "u hodu" morao da skroji strukturu i da razumljivo

artikuliše njegov cilj. Ime "Iluminati" imalo je višestruko značenje. Upočetku su se članovi društva osećali kao elita, prvenstveno pokretaProsvetiteljstva, i težili su da ciljeve i suštinu tog pravca u EvropiXVIII veka što više prošire, onako kako su oni to razumevali, i napotpuno neprosvetiteljski način. Takođe, smatrali su sebe"prosvetljenim" mudrošću koju su mislili da poseduju. SamVajshaupt je donosio najvažnije odluke u društvu, a jedna od njih je ita da se mogu primati samo najistaknutiji ljudi. Stvorio je ihijerarhijski sistem, gde je svakom stepenu odgovaralo određeno

tajno znanje.Već smo pominjali da je Adama Vajshaupta (bar po nekimbiografskim podacima) potaklo upravo širenje alhemije, okultizma,pansofije, hermetike, gnosticizma i sličnih pojava - na osnivanjetajnog društva Iluminata, i to kao odgovor i način da se takva učenjazaustave. Međutim, ubrzo po osnivanju društva shvata da ćedirektnom konfrontacijom sa pripadnicima pomenutih doktrina višenauditi sebi i svojim sledbenicima, nego što će moći zaista da sve tostopira. Po sistemu svojih učitelja jezuita, koje navodno nije voleo,

ali je usrdno koristio njihove metode - počinje da stvara sa svojimistomišljenicima veoma sofisticirane kopije tih učenja, gde je suštinau njima vešto odstranjena. Tako danas imamo mnoštvo tekstova koji



216

govore da su se Iluminati služili raznim okultnim znanjima i sličnimstvarima, ali se u tim materijalima potpuno zanemaruje činjenica dase oni ZA SEBE jesu time koristili, ali i da su VEŠTO FALSIFIKOVALIta učenja za potrebe šireg kruga ljudi. Usled ovoga imamo

"prašumu" raznih ezoterijskih tekstova od kojih je većina dobra samoza razvijanje bolesti duha i tela, a knjige o tome - za reciklažupapira.

Vajshaupt je učvrstio jedno pravilo za svoje članove - svakiIluminat je morao da drži širom oči otvorene u potrazi za kandidatimakoji su, po njihovom mišljenju, bili dostojni ovog tajnog reda. Popridobijanju nekog takvog, kandidata je čekala posebna procedura zaprijem. Morao je da odgovori na mnoga pitanja i da preda informacijeo svojim rođacima, prijateljima, o svom finansijskom stanju, o

poslovnoj situaciji u kojoj se nalazi, o ženama u koje je zaljubljen iliplanira da se sa njima oženi...Ako mislite da je ovo preterano, pomislite šta o vama danas znaju

banke u kojima ste podigli kredit, ljudi koji čitaju vaše profile nadruštvenim mrežama i ostali kojima dajete podatke o sebi i svojimnajbližima, naivno verujući da to niko neće zloupotrebiti.

Kada bi kandidat bio primljen, postao bi meta BESKRUPULOZNOG iBESRAMNOG ŠPIJUNIRANJA od strane same organizacije Iluminata.Ovom "iskušeniku", kako su nazivali našeg tek primljenog kandidata,sledovalo je da piše izveštaje o sebi i svojoj okolini u specijalnimsveskama koje su se zvale "Quibus licet ", što bi u prevodu značilootprilike "Onima kojima je dozvoljeno".

Svaki "iskušenik" imao je svog mentora koji je takođe morao dapiše izveštaje o svom štićeniku, ali i o samom sebi. Ova vrstaizveštaja bila je OBAVEZNA za sve članove Iluminata, ma komstepenu pripadali. Članovi NISU ZNALI ko je tu glavni u društvu, aznali su samo toliko koliko su stepen njihove pouzdanosti, zonadelokruga i marljivost, to dozvoljavali. Vidimo praktično da jekonspiracija imala dva prstena - spoljašnji prema javnosti, i

unutrašnji između samih članova tajnog reda. Kada je bilo potrebnouspostaviti neku komunikaciju i preneti neke informacije, to seobavljalo šifrovanim porukama, gde su se šifre menjale od stepenado stepena, od člana do člana, od ogranka društva do centrale, jednom reč ju - prava PARANOJA.

Adam Vajshaupt nikada nije završio gradacijski sistem u svombolesnom tajnom društvu (realno, nije ni imao potrebe za tim), ali setoliko zna da je članstvo podelio u TRI KLASE, i sa neverovatnomkoličinom jezuitizma (a kako bi i moglo drugačije) uspostavio

hijerarhijsku strukturu među članovima. Praktično, ovo tajno društvo je i po našim današnjim merilima bilo VEOMA MODERNO. Zbog svega



217

ovoga, a naravno i zbog uvrnutih ideja koje su favorizovale ono da"cilj opravdava sredstvo" - ideje iluminata su i DANAS OMILJENEmeđu mnogim pripadnicima međunarodnog bankarsko-korporativnogkartela.

Modernost Iluminata leži u svojevrsnoj UNUTRAŠNJOJ NAPETOSTIkoja uvek nastaje kada neke poznate i pozitivne ideje pokušavate dasprovodite na potpuno nehuman i nemoralan način. Rezultat takvograda neće nikada biti zaživljavanje dobrih principa u praksi, većnastanak njihovih SUROGATA koji su samo prazna IMITACIJA. Takodanas imamo imitaciju demokratije, imitaciju poštovanja ljudskihprava, imitaciju pravosudnog sistema, imitaciju slobodnog tržišta, ina kraju - IMITACIJU LJUDSKOG ŽIVOTA. U ovakvom stanju stvari, jedino što postaju konstante su patnja, bolest i smrt. A ovo očigledno

odgovara današnjim moćnicima, jer se oni onda, kad god im to dođekorisno, mogu pojaviti kao "spasioci" koji će nam uvaliti neku novupatološku ideju, neki novi farmaceutski proizvod, neki novi uređajkoji će nam “pomoći” da gubimo svoje dragoceno vreme,istovremeno gubeći sve ono što čoveka čini čovekom.

Iluminati nisu za svo je članstvo birali zrele i iskusne ljude, jernjima nisu mogli prodati "rog za sveću", već su birali "mlade,elegantne i savitljive" kojima su mogli isprati mozak. Da bi takavmlad čovek "napredovao" u redu iluminata, morao je pisati špijunske

izveštaje i proučavati literaturu koju je odobrio Vajshaupt. U svemutome bio je veoma bitan pojam "tajne", jer je pokvareni Vajshauptsa pravom pretpostavljao da će se time mladi ljudi oduševljavati, kaošto se i danas oduševljavaju. Tajna je pravljena i od najobičnijihsitnica da bi se članovi društva naučili disciplini, poslušnosti i stekliosećaj da su "drugačiji" od običnog sveta.

U osnovi, Vajshauptova DEKLARISANA ideja je bila da se izvršinenasilan prevrat u institucijama, najpre svoje, a onda i u drugimdržavama. U tu svrhu su vrbovani mladi ljudi, koji su kao članovi

Iluminata trebali da prave karijeru u društvu i da se što višepribližavaju vrhu piramide vlasti. Onda bi zahvaljujući tom položajumogli da utiču da odluke vlasti budu takve, da se život na Zemljipretvori vremenom u život humanih i obrazovanih ljudi, na opštedobro. Zvuči na prvi pogled veoma ispravno, a verovatno je takozvučalo i svim potencijalnim članovima iluminata.

Revolucije se Vajshauptu nisu mnogo sviđale jer su, po njegovommišljenju, nosile u sebi suviše nepredvidivog. U narod AdamVajshaupt nije imao nimalo poverenja, jer ga je smatrao

neobrazovanim i zaostalim, nesposobnim da donese neku odlukukoja bi bila korisna celokupnom društvu. Po ugledu na Platona injegovu "Državu", i to samo na one delove njegove filozofije koji su u



219

preambiciozni Vajshaupt očekivao. Onda je “neko” (naravno, reč je o jezuitima) došao na "blistavu" ideju i tu ideju “utuvio” Vajshauptu.Ona se sastojala u tome da se MASONI iskoriste kao postojeća organizaciona struktura da bi se ideje iluminata proširile. Time bi

jezuiti ostvarili veliki cilj – sa iluminatima kao svojim odanimagentima u masonskim redovima, kontrolisali bi i zbivanja uprotestantskim zemljama, gde nisu mogli drugačije imati veliki uticaj.

Naizgled je u ovome glavnu ulogu odigrao izvesni baron fon Knige,koji je navodno sa Vajshauptom napravio plan kako da masonezavrbuju za red iluminata. Namerili su da, ako bi i bilo otpora, svojesposobne članove infiltriraju u masonske lože, gde bi onda onižestoko uticali na masonske aktivnosti. I to je bi bio definitivno KRAJi ono malo preostalih elemenata radne masonerije, koja se održavala

(ne nužno pod tim imenom) još od drevnog cara Solomona.Ovim su se jezuitski planovi odlično odvijali i konačno postavilitemelj današnjem višeslojnom izvitoperenom i bolesnom “moralnomelementu” u glavama velikog broja obrazovanih ljudi. Takodje, jezuiti se do dana današnjeg nisu pojavljivali kao poluge moći usvetu spekulativne masonerije i oligarhija protestantskih država –iako realno čine, sa engleskim i američkim masonima, ZAJEDNIČKUVRHUŠKU ZLA na planeti.

Podsetimo se, prvi udarac radnoj masoneriji zadalo je englesko

plemstvo odano hanoverskoj dinastiji, osnivajući Veliku ložu1717.godine i uzurpirajući radnu masoneriju za svoje namisli. Tu se ikonačno uobličio aksiom morala anglosaksonskog establišmenta, kojise temelji na društvenom položaju, bogatstvu, moći i devijantnomrelativizmu.

Iluminati su, slobodno se može reći, DOKRAJČILI ono dobro, što je u Društvu slobodnih zidara od svojih početaka postojalo. Dolazimou iskušenje da kažemo da su skoro u pravu današnji analitičari (koji još uvek razmišljaju svojom glavom i nisu potkupljeni), tvrdeći da suMASONI i ILUMINATI pravo ZLO, i da ih nije šteta iskoreniti.

Šta onda reći o jezuitima, ko ji su preko Adama Vajshaupta iiluminata dobili u masoneriji – ne neprijatelja kako to neki danaspokušavaju prikazati – već partnera koji im obezbedjuje pristuppolugama moći i tamo gde oni naizgled nemaju pristupa – u strogoprotestantskim državama i sredinama? Satansko bratstvo.

***

Ovde moramo naglasiti i nastranu prirodu jedne pojave, koja seočituje u tvrdnjama da je današnje zlo (oličeno najviše u masonskoj i



220

jezuitskoj vrhuški) zapravo nekakva “jevrejsko-masonska zavera” izdaleke prošlosti (ide se čak do Vavilona). U tu priču uvode se i neki"gušter-vanzemaljci", a jedan od najvećih zagovornika takvih teorija(pa i kreator nekih) je Dejvid Ajk. Autori ovih tekstova su u prvi mah

teorije Dejvida Ajka tumačili kao njegove sopstvene vizije i simbolekoje ni sam Ajk nije dobro razumeo, već ih je bukvalno preneo napapir i počeo plašiti narod. Smatrali smo da on i pored toga zaslužujepoštovanje, jer poseduje donekle i pravi uvid, volju i hrabrost, ali nei mudrost i znanje. Medjutim, kada smo dublje analizirali Ajkova dela,došli smo do poraznih zaključaka...

Danas poneke od Rotšilda i Rokfelera, zahvaljujući Ajkovojliteraturi, neki ljudi gledaju kao "presvučene gušterolikevanzemaljce", a ne kao ono što stvarno jesu - inteligentni ljudi koji

imaju iskvaren karakter, jaku volju i mnogo materijalne snage uobliku kapitala, te time nameću svoja skaredna i genocidna rešenjaostatku sveta. Medjutim, ova problematika ima i jednu svojubizarniju i opasniju stranu. Naime Dejvid Ajk zastupa tezu da ječovečanstvo jedna od “nižih” civilizacija u svemiru i da je celaplaneta Zemlja “zarobljena” u nekakvo polje “zle energije” koje suoformili vanzemaljci iz “četvrte” dimenzije, sa ciljem da se “hrane”zlom koje i inače postoji u svakom čoveku, a oni to zlo još i podstičuradi svoje koristi. Usput nam Ajk sugeriše da su ti vanzemaljci

stvorili i sve velike religije na Zemlji(!??), tj. da su manipulisaliIsusom, Mojsijem, Muhamedom i ostalima.Šta ova papazjanija u suštini predstavlja?Predstavlja pokušaj da se diskredituju prvo svi duhovni učitelji

čovečanstva, jer su oni navodno samo bili “marionete” u rukamamoćnih vanzemaljaca; da se time automatski obezvrede sve njihovereči i poruke, samim tim i apsolutna moralna načela na kojimapočivaju sve velike svetske religije; da se čovečanstvu utuvi u glavuideja da u univerzumu postoji takva “vanzemaljska” civilizacija, koja

je sposobna da manipuliše duhovnim iskustvima ljudi i takvimstvarima, kao što su Kosmički zakoni vezani za seobu duša(reinkarnacija) i procesi kroz koji prolaze duše posle smrti; da setehnološki - A NE DUHOVNI - napredak prikaže kao suštinskinapredak civilizacije, jer se navodi da su nam ti “vanzemaljci” iz “četvrte dimenzije” navodno “presložili” DNK i time nas duhovno hendikepirali; da se prikaže kako se navodno u svemiru vodinekakav rat izmedju “dobrih i loših vanzemaljaca”, te smo mi ljudi,kao nekakvi “zamorčići”, veoma zavisni od trenutnog stanja u tomratu...

Vidimo da su nebuloze Dejvida Ajka u suštini VEOMA VEŠTOsmišljene MANIPULACIJE, koje za cilj imaju da ljudi izgube i ono



221

malo vere u osnivače religija i da prihvate kao svoje primarne ciljeveobrazovanje i veličanje tehnološkog napretka, a ne suštinski duhovnirazvoj – bez obzira što se Ajk “upljuva” pričajući o “ljubavi iduhovnosti”. A pravi duhovni razvoj se temelji na činjenici da

izmedju čoveka i Boga NISU POTREBNI NIKAKVI POSREDNICI, NITIIH MOŽE PO PRIRODI USTROJSTVA UNIVERZUMA BITI! Niko nemože, osim Gospoda, uticati na Kosmičke zakone. Niko ne može, osim Gospoda, u potpunosti manipulisati zakonima Majke Prirode.Svaki čovek ima PODJEDNAKO PRAVO PRISTUPA BOŽIJOJ SVESTI, jedino je problem svačija sposobnost ponaosob da tu svest realizujeu sebi samom. (Čoveku ovo ne mogu uskratiti nikakvi “vanzemaljci” ,ma koliko da su razvijeni, u bilo kom pogledu.) U tome se i sastojisvrha stvorenog sveta – kroz eone vremena i hiljade života u svim

životnim oblicima, svoju pojedinačnu svest usavršiti do Božije. Nimanje ni više. Jednostavno je tako.Autori ovih tekstova ne osporavaju ovim analizama Ajkovih

“reptila” vanzemaljskog porekla, da u svemiru najverovatnije postojei druga inteligentna bića. Ne osporavamo ni da je život možda stigaona Zemlju negde iz kosmosa. Ne osporavamo ni to da jenajverovatnije na Zemlji do sada bilo u dalekoj prošlosti više, veomatehnološki naprednih civilizacija. Sve je ovo sasvim moguće. Ali...

Osporavamo da se ljudima uliva strah pričama o nekakvim

“svemirskim ratovima” medju “dobrim i lošim vanzemaljcima”;osporavamo predstavu sveta, gde se tvrdi da su ljudi samo “marionete”; osporavamo manipulativni prikaz “ljubavi” i “dobrote”kojima Dejvid Ajk pokušava sakriti pravu nameru u svojim delima –svoju službu onima, koje u svojim knjigama i intervjuima tobožnajviše kritikuje.

Zapravo, Dejvid Ajk, baš kao i nekada iluminati, vešto krije svojeprave namere, i baš kao članovi tajnog društva Iluminata, pokušavada se infiltrira u naše umove.

***

A iluminati su se za kratko vreme ubacili u masonsku organizaciju,te se od tog momenta te dve organizacije više suštinski NISU moglirazdvojiti. Lukavo zadržavajući svoje i masonske parole kojima sepridobijaju sposobni i društveno svesni ljudi okrenuti dobru, iluminatii masoni primili su u svoje redove mnoge poznate ličnosti XVIII, XIX iXX veka. Tome je doprinelo i "prilagođavanje" pravila o prijemu, akosu ličnosti bile veoma značajne, na primer poput Getea ili vojvodeKarla Avgusta. To je značilo da sve ono što smo opisali o špijuniranju



222

i izveštajima NIJE PRIMENJIVANO na “znača jne” kandidate. Ovakavlukav postupak je obarao argumente onih koji su u iluminatima inovokomponovanim masonima videli opasnost, jer su sada ljudi kaoGete mogli demantovati da se rade stvari koje su se zaista i radile.

Veoma vešto!Mora se reći da su poznati ljudi onog vremena ponekad pristupalitajnim društvima iz razloga koji bi se prosto mogli opisati kaodosada, radoznalost i slično. Kada bi ih vodeći masoni i iluminati"pročitali", primali su ih i mimo strogih pravila, prosto da bi svojimorganizacijama pribavili što veći kredibilitet i time namamili joškandidata za prave članove. Tako su ove poznate ličnosti u suštiniulazili u tajna društva zbog svoje slave i uticaja, a ne neophodnozbog svog, potencijalno iskoristivog, pravog angažovanja u njima.

I kada se činilo da će se iluminati neometano proširiti i stići nadohvat svojih ciljeva neočekivano brzo, jezuitski redovi su seodjednom pregrupisali i pomoću izbornog kneza Karla Teodora “zaustavili” Adama Vajshaupta i njegovo tajno društvo. Pomenutiknez 1785.godine naređuje hapšenje svih poznatih iluminata uBavarskoj. Vajshaupt beži u srednju Nemačku. Njegov saradnikKnige sukobljava se otvoreno sa njim i napušta iluminate, mada seto nije desilo zbog progona u Bavarskoj, već zbog dugotrajnogmeđusobnog neslagan ja. Iskreno govoreći ovaj potez, sagledan iz

današnje perspektive, odlično je zamaskirao delatnost iluminata ioličen je u poznatoj rečenici današnjih zavedenih akademskihumova, koji kao papagaji ponavljaju da “iluminati odavno više ne postoje”. Oni zaista i ne postoje u uobičajenom smislu, ali njihoviideološki naslednici postoje još kako! Takodje, jezuiti su ovimakcijama progona iluminata sebi pribavili teško oboriv alibi,sasvim upotrebljiv u odbrani od onih, koji ih optužuju da su iluminatiu suštini “jezuitsko čedo”.

Posle svega ovoga, izašle su i neke druge stvari na videlo. Na

primer, Vajshaupt, koji je svoje ciljeve o obrazovanju i napretkučovečanstva isturao ispred sebe kao moralni štit - morao je da pogneglavu pred neprijatnom činjenicom da je naterao svastiku (sa kojom je živeo posle ženine smrti i bio sa njom u intimnim odnosima) daizvrši abortus. U to vreme je nezamislivo bilo da čovek koji propagiranekakav moral i napredak učini ovako nešto.

I naravno, u ovom trenutku razilaze se mnogi istorijski analitičarioko toga šta se dalje dešavalo sa iluminatima. Dok jedni tvrde da suse sami od sebe osipali i da im je nesrećan splet okolnosti oko

Francuske revolucije 1789.godine doneo i kraj - drugi tvrde da suiluminati čak idejni i organizacioni tvorci te iste revolucije, i da supreživeli i nastavili svoje aktivnosti. Te vrlo sumnjive okolnosti teško



223

je razjasniti, jer su se odvijale u tajnosti i jedino je po nekimposledičnim događajima moguće zaključiti nešto više.

Danas će skoro svi istoričari koji pripadaju na neki načinfilozofijama vladajućeg establišmenta i vrha svetske oligarhije,

NEGIRATI da je pokret Iluminata preživeo Francusku revoluciju.Obzirom sa koliko strasti to čine, i neinformisan čovek se sasigurnošću može kladiti da se tu krije nešto mnogo, mnogo više...

Argumentacija, praćena izrugivanjem i ismevanjem od strane “vrlih” istoričara današnjice, kreće od tvrdnje je u sve moguće poverovati samo ako ubacite reč "zavera". Time se žele eliminisatiozbiljne sumnje u dobronamernost onih koji bi trebalo da štite narodod terorista i kojekakvih poremećenih osoba. Navodeći ozbiljneprotivrečnosti u zvaničnim izveštajima o nesrećama, poput one, na

primer, od 11.septembra 2001.godine, neki ozbiljni ljudi su odmahizjavili da je tragično rušenje kula u Njujorku prosto nasrtaj tajnihslužbi SAD-a na američki narod i američki ustav, i da je taj događajorganizovan upravo sa njihove strane. Sprdanje i ismevanje se ondanastavilo iz centara obaveštajnih službi, otprilike u smislu da su"teoretičari zavera" ovaj put preterali, možda se i "naduvali nečega"pa izašli u javnost i slično. Ovome u prilog su išle i tvrdnje nekihumno poremećenih "najtemeljnijih dežurnih sumnjala" koji su potegliVajshaupta i iluminate i direktno ih "optužili" za napad na Ameriku...

Primetićemo da se ovakvim razvojem događaja samo zamlaćujeionako konfuzna svest modernog čoveka. Jedni tvrde ovo, drugi ono,treći ćute, te se “običan” čovek uvek pita: ima li zaista ikakvogznačajnijeg uticaja iluminata na razvoj događaja posle Francuskerevolucije, pa možda i na pomenute događaje u daljoj budućnosti?

Iako su Vajshaupt i njegovi iluminati po svim merilima MRTVI,preživele su njihove ideje, koje su opstale u masonskoj i nekimnovonastalim tajnim i polutajnim organizacijama. A te organizacijesu još kako žive i još kako učestvuju u oblikovanju nekih događaja u

svetu. Priče o tome kako navodno masoni u zadnjih devedeset-stogodina nemaju tako stroge kriterijume, da su slaba i razjedinjenaorganizacija, i da se o njima danas zna sve što bi se moglo znati -priče su za onaj uzrast dece koji je još u vrtićima. A da je to tako,uverićemo se kasnije, prateći velike bankare i političarski ološ udržavama velikih sila, između dva svetska rata.

Što se tiče jezuita, oni su i danas ono što su od početka bili –udarna pesnica Katoličke crkve i, po svemu sudeći, umešani u svaznačajnija politička dogadjanja na planeti. U isto vreme oni su inajveća sramota te iste crkve, jer njihova skandalozna pohlepa,relativistički moral, političke intrige i prisvajanje povlastica običnogsveštenstva – proizvode nemerljive štete celoj hrišćanskoj religiji.



224

Njima je potpuno svejedno danas da li će se ljudi opredeliti zareligiju ili ne, da li će biti na liniji dobrote ili zla – šta god da ljudiurade, jezuiti će ih dočekati: u crkvi, u masonskim ložama, unevladinim organizacijama, u političkim partijama, na

univerzitetima... Od njih se jedino možete skloniti u mir inezavisnost sopstvenog doma negde na selu, i u svojunutrašnji svet – pod uslovom da vas već nisu zarazili svojimidejama.



225

VIII

1776.godine dogodila se tzv. Američka revolucija, a po zvaničnojistoriji beše to izraz "narodne volje i revolta" protiv nekontrolisanogoporezivanja od strane engleskih kolonijalista, ili kako to samiAmerikanci vole da kažu: to je bio američki otpor "oporezivanju bezučešća u odlučivanju." (Uzgred, po ovom šablonu bi u Srbiji trebalodo sada da je podignuto bar 20-tak revolucija! Jer "beogradskedahije" u današnjoj srpskoj vladi (a i nekim prošlim), bez pitanjanaroda, har ače kako im je zgodno i koliko im para treba! No...domać im prilikama ć emo se detaljno pozabaviti neki drugi put.)

Kratko rečeno, 1776.godina se uzima za datum kada je Amerikaizvojevala nezavisnost. Da li je ovo sve bilo ovako jednostavno inekako baš zgodno da u ovakvoj formi i američka deca uče poškolama o uzrocima "američke pobune", ili tu ima i još nekih manjepoznatih okolnosti?

Obzirom da je za američke kolonije tadašnji engleski porez iznosiooko 1% nacionalnog bruto-proizvoda, teško da biste samo sa takvimargumentom mogli nekoga povesti u revoluciju. Tim pre, jer suamerički poreski obveznici davali osamdesetih godina XX veka,SVOJOJ VLASTI, oko 40% svog dohotka na račun poreza!? A kolikosu imali udela u odlukama o tome tih 80-tih, oni sami bi moglisočnim psovkama da to prokomentarišu, kao što to danas njihovinaslednici sve više rade.

Setimo se ovde naše priče o stvaranju “nove”(spekulativne)masonerije 1717.godine u Londonu. Već smo objašnjavali koliko seza kratko vreme od njenog osnivanja, moral “stare” masonerije ukoji behu ipak utkane neke moralne apsolutnosti, pretvorio udruštveni moral - tj. u relativne moralne norme. Ovo nije bilo vidljivou prvim kontaktima sa novim masonima, te se masonerija brzo širila

u druge zemlje Evrope, propagirajući društveni napredak i nekevrednosti koje su neprolazne, a koje je vešto isturala u prvi plan iako

joj više nisu značile ništa. Međutim SUŠTINSKI, prava masonerija jebila MRTVA. Ono što mi danas čitamo i slušamo o ovom tajnomdruštvu kao organizaciji koja navodno "kuje zavere još od kraljaSolomona" - TEŠKA JE GLUPOST i podmetanje priča koje služe samotome, da diskredituju sve ono što je bilo dobro u jevrejskoj,hrišćanskoj i muslimanskoj tradiciji tokom proteklih vekova. Zaveremasona ZAISTA POSTOJE - ali "novokomponovanih" masona iz

Velike lože Londona koja je POTPUNO ODBACILA SUŠTINUMASONSKE MILENIJUMSKE TRADICIJE - osim formalnih stvari poput



226

nekih obreda, imenovanja stepena, obredne odeće, tajnih znakova...Masonerija je postala PRAZNA LJUŠTURA koja spolja izgleda zdravo iprimamljivo, a u stvari je beživotna i danas uglavnom nosilac prevarai zla.

Ova "novokomponovana" masonerija, ojačana krajem XVIII ipočetkom XIX veka sa mračnim jezuitskim iluminatima, pokušala jeda se infiltrira u Hrišćansku crkvu, i to sa mnogo većim uspehom uProtestantsku i Katoličku, nego u Pravoslavnu. Otuda današnjaKatolička crkva često u svom ponašanju i radu pokazuje jednoracionalizovano shvatanje učenja o Isusu, iako to nikada, naravno,neće priznati. Takođe, logika i naučno mišljenje sve više imaju uplivau živote i ponašanje pojedinih sveštenika, a ovo se odnosi i naPravoslavnu crkvu, te se ljudi ponekad pitaju odakle sve to dolazi.

Ono mistično u Hristovom učenju, koje je i njegova suština,polako postaje još manje važno (i inače je crkvama ono bilo malovažno), a važnije postaje koliko crkva ima para, ima li vladika dobarauto, koliko koštaju usluge sveštenika, da li crkva ima pozlaćen krst ipreskupe obredne predmete i slično. Ekumenizam, koji je uposlednje vreme ponovo postao aktuelan, nije rezultat prirodnogpribližavanja stavova razdvojenih crkava iz XI veka, već upravorezultat težnje masonerije i jezuitskog reda, da što više objedinezone svog uticaja, težeći jednoj neverovatnoj stvari - ZAMENI

POSTOJEĆIH RELIGIJA sa svojom "religijom NOVOG DOBA", kako jeoni sami ponekad nazivaju! Iako kao autori ovih tekstova dubokoosećamo da sve religije govore o JEDNOJ ISTINI, sasvim jenepotrebno te religije na silu trpati u "jedan koš", a jedan od takvih “koševa” je i "New Age" pokret, gde svega ima u obliku forme, a usvemu tome premalo suštine. Uzgred, masonski časopis, koji jegodinama izdavala masonska organizacija, zvao se u jednom periodu “New Age”. Budimo naivni i smatrajmo ovo slučajnošću...

Možemo i kritikovati ponašanja sveštenika u svojim religijama ako

su neprimerena, ali to treba razlikovati od pokušaja da se celareligija zbog takvih osoba popljuje i ponizi. Takva ponašanjasveštenstva nisu dokaz da religija ne valja, već je to dokaz da ljudikoji joj pripadaju nisu dorasli mestu koje kao sveštenici zauzimaju.To je ljudski faktor, a ne nekakav “dokaz” da su Judaizam,Hrišćanstvo, Budizam, Islam ili Hinduizam – “pogrešna” učenja.

Masoni su do Amerike doprli negde oko 1730.godine. U Filadelfiji je masonska loža osnovana 1731.godine, a u Bostonu 1733.godine.Jedan od poznatijih članova lože u Filadelfiji bio je i Bendžamin

Frenklin, koji je uspeo za samo dve godine od pristupanja da postaneVeliki majstor(!?).Upravo iz ove lože potekla je ideja da se tadašnje kolonije u



227

Severnoj Americi povežu u jedan savez država. Ova filadelfijska loža"Sent Džon" se obratila 1731.godine Velikoj loži Londona, odakle jetamošnji Veliki majstor, Vojvoda od Norfolka, imenovao DanijelaKoksa za "Velikog majstora za Centralne kolonije".

A sada da pomenemo još neka imena masona koja su dobropoznata u američkoj starijoj i novijoj istoriji:Džordž VašingtonTomas DžefersonDžon Henkok Pol Riveri Aleksander Hamilton Džon MaršalDžejms Medison

Itan Alen Endrju Džekson Džejms P. PolkDžejms BjukenonDžejms GarfildVilijem Mek KinliTeodor RuzveltVilijem Hauard TaftVoren Harding

Frenklin RuzveltHari TrumanDžerald Ford...

Ne treba se mnogo iznenaditi kada se shvati da u prethodnom nizuimena ima i solidan broj imena američkih predsednika.

Kontinentalni kongres 1776.godine je naimenovao BendžaminaFrenklina, Tomasa Džefersona i Džona Adamsa, da kao "Komitettrojice" pripreme nacrt za pečat Sjedinjenih Država. Pošto su sva

trojica bili masoni (mada se ne slažu svi oko pripadnosti DžonaAdamsa masoneriji), oni su u pomenuti pečat ugradili masonskusimboliku. Ne bi to ni bio neki problem, da su američki masoni ostalina liniji koju su zastupali drevni masoni - težnja ka harmonijiljudskog života sa kosmičkim zakonima i čvrsta moralna načela kojaizviru iz Solomonovih, Mojsijevih i Isusovih učenja, a na kojima se"zida" pravedna država. Ali, iako su oni sami propagirali da slede ovanačela (što su u početku možda i donekle radili), brzo su se “prešaltali” i počeli sve da izvrću, a i danas njihovi naslednici masno

lažu koliko god im to mogućnosti dozvoljavaju.Ne žele oni da ljudi slede moralna načela iz Biblije, već moral tzv."Novog svetskog poretka" - moral koji je fleksibilan i uvek odgovara



228

vladajućem establišmentu. A toj oligarhiji je samo jedno na pameti -ostati na vlasti po svaku cenu i zamajavati ljudski rod modernimnaučnim teorijama, modernim vrstama zabave, modernim"religijama" i sektama, i ostalim "novotarijama" koje brišu ljudskost

u čoveku.I čuvena "Bostonska ča janka", kada su neki ljudi prerušeni uIndijance pobacali sanduke pune čaja u more u Bostonskoj luci - delo je američkih masona. Oni su to i sami priznali i označili članovebostonske lože "Sent Džon" kao izvršioce.

Reakcija Engleza na ovaj događaj je bila veoma brza. Zatvorili suluku u Bostonu za svaku pomorsku trgovinu i stacionirali trupe uMasačusetsu. Engleska reakcija sada je izazvala novu akciju: velikitalas protesta u svim američkim kolonijama. Kada se danas

pouzdano zna da su 53 potpisnika Deklaracije o nezavisnosti, od 56koliko ih je ukupno bilo - BILI MASONI - treba li se pitati ko je tozapravo organizovao ovu "Američku revoluciju" i ko su zapravo biliamerički "očevi nacije"?

Podrška za dobijanje tražene nezavisnosti 1776.godine, bila jepreko potrebna američkim kolonijama od strane evropskih država. Tonije bio toliki problem, jer su Bendžaminu Frenklinu koji je biomason, bila otvorena skoro sva vrata njegove braće masona uevropskim prestonicama.

Badava su se neki naivni Englezi (zamislite ima i takvih) nadali daće ratom nešto rešiti. Sudbina američkih kolonija određena je sa"više instance" koja je imala svoje ljude svuda, pa naravno i u samojengleskoj aristokratiji i vojsci. I bilo je upravo onako kako su masonizacrtali - 3.septembra 1783.godine Velika Britanija je navodnopriznala nezavisnost svojih američkih kolonija - nastale su SjedinjeneDržave.

Ipak, jesu li Sjedinjene države zaista dobile nezavisnost?1871.godine američki Kongres je izglasao akt kojim je stvorena

jedna specifična zona, bolje rečeno grad-država: to je ono što danaszovemo Vašington D.C. (ono D.C. je skraćenica od “DistriktKolumbija”). Po tom aktu ovo područje je moglo da funkcioniše kaopotpuno nezavisna jedinica, van američkog ustava. Sa svojomzastavom, svojim ustavom i svojim “lex fori ” pravnim principom, ovo je bilo jedno STRANO TELO usred Sjedinjenih država. Kako jeDžejms Medison, jedan od mnogih američkih masona govorio,postojala je potreba za ovakvim rešenjem, jer navodno je glavnigrad morao imati poseban status zbog “sopstvene bezbednosti irazvoja”.

Dalje... U 13.amandmanu američkog ustava, koji se inače danasteško pronalazi (!?), lepo je “crno na belo” stajalo da je američkim



229

predsednicima zabranjeno da koriste kraljevske titule (kralj, princ ibaron). Od kakvog je ovo značaja? Pa jasno je da taj isti američkiustav te titule očito uvažava kod nekog drugog, kada ni svojimpredsednicima ne dozvoljava da ih nose! A taj “neko drugi” je

ENGLESKI SUVEREN! Baš u Ugovoru o primirju iz 1783.godine stojida se engleski kralj ima smatrati “američkim princom”!? Oprostite, o kakvoj je onda “nezavisnosti” ovde reč? Zašto smo ispričali ono o Vašington D.C.-ju? Zato što upravo

takva tvorevina postoji i usred Londona! To je londonski “City”,privatno vlasništvo velikih korporacija. Ovaj londonski grad-državauvezan je nezamislivim vezama sa Vašington D.C.-jem. Londonskigrad-država ima svoj sud, svoje zakone, svoju zastavu, svojupoliciju... Tu su sedišta novinskih i izdavačkih giganata, sedišta

najjačih banaka na planeti, sedište Velike masonske lože Londona – jednom rečju londonski “City” je centar svetske finansijske moći!Pogadjate, ovo je sedište i medjunarodnog bankarsko-korporativnogkartela, koji pretenduje da vlada planetom!

Postoji još jedno mesto koje po svojim osobinama liči nalondonski “City” i Vašington D.C. To je VATIKAN! Ako sada povežetesve ono što smo prethodno ispričali o jezuitima, iluminatima imasonima – mozaik počinje da se slaže...

Vratimo se vremenima američke „revolucije“.

Kada su jednom Bendžamina Frenklina upitali, kako to da suameričke kolonije imale tako brz napredak u oblasti privrede, on jekratko odgovorio:

"Veoma jednostavno. Uzrok je u tome što mi u kolonijamaizdajemo sopstveni novac. On se zove "kolonijalni zapis", i mi gaizdajemo u pravilnoj proporciji prema trgovini i prometu robe."

Prosto rečeno, nije se štampao novac bez pokrića koji bi izazvaoinflaciju, već se strogo vodilo računa da novac "ima podlogu" u zlatu irobi.

I tu dolazimo do ključnog momenta.Američki masoni, savremenici revolucije 1776.godine, kao da

NISU želeli da se upuste u avanturu zvanu "spekulativni novac", već je izvestan broj njih izgleda zaista poverovao u one masonske pričeza naivne kako se masoni bore za pravdu i Božije zakone na Zemlji.Naravno, ako su neki u to i verovali, nisu bili potpuno na linijiapsolutnih moralnih načela važećih u hrišćanstvu, već su ih “krivili”prema potrebi – veoma slično načinu na koji su to radili jezuiti uKatoličkoj crkvi. Dakle, ili je to bio sluča j - ili je perfidnost američkihmasona išla u dubine koje ne možemo ni zamisliti. Danas ova drugaopcija ima sve više pristalica.

Imamo jedan čudan paradoks: današnji masoni ne mogu da



230

razmišljaju bez ideje o "spekulativnom novcu" i doveli sučovečanstvo na ivicu propasti upravo manipulacijama sa suludimštampanjem dolarskih novčanica i državnih vrednosnih papira, doksu njihovi preci oličeni u Džefersonu i Frenklinu davali izjave iz kojih

se jasno vidi da su navodno zazirali od bankarske moći i njene ulogeu američkom društvu. Ovaj paradoks je moguće objasniti sličnoobjašnjenju činjenice da su i srpski stari masoni (oni do početka XXveka) imali slične stavove kao i rani američki masoni – verovatnonaivno verujući da će masonski principi doneti dobro čovečanstvu! UAmerici su masoni relativno brzo napustili ovakva gledišta, dok su senjihova srpska “braća” držala iskrenije ovih principa “humanosti idobrobiti” dosta duže.

Da su teze o kontroli novca, kao pravom razlogu za Američku

revoluciju 1776. tačne, dokaz je i skup istorijskih činjenica opokušaju Britanije da eliminiše pomenute "kolonijalne zapise". Oni suprvo negde 60-tih godina XVIII veka, preko Engleske banke uParlamentu usvojili zakonske propise kojima je svim kolonijama bilozabranjeno da štampaju sopstvene oblike novca. Kolonije su moglesamo da izdaju obveznice, koje bi onda prodale Engleskoj banci, aova bi im onda pozajmiljivala potrebni novac. Tako bi američki novacbio baziran na DUGU, a ne na stvarnoj podlozi u privredi. Još na sveto bi kolonije morale da plaćaju kamatu na sopstveni novac koji im je

Engleska banka pozajmila!? E, ovo "genijalno" rešenje nije se svideloameričkim masonima, bar dobrom delu njih, te su organizovali"otcepljenje" od Britanije. Mora im se priznati da su bili u pravu jer,čim su oni engleski propisi o zabrani "kolonijalnih zapisa" stupili nasnagu, izbila je strahovita nezaposlenost, a kolonije su mogle odEngleske banke da uzmu samo polovinu novca koji je ranije bio uopticaju.

I eto kako se stvara kriza i ko stoji i za nje! Nema tu nikakvihsloženih jednačina i praznih priča modernih ekonomista o nekakvimtokovima rasta, mnogobrojnim nebuloznim parametrima, nitikonfuznih teorija i predviđanja: VELIKE BANKE STOJE IZAVEŠTAČKI IZAZVANIH KRIZA!

Bendžamin Frenklin je u tim burnim vremenima kratko rekao:"Kolonije bi veoma rado plać ale male takse na č aj i drugu robu, da

Engleska nije uzela njihov novac, što je izazvalo nezaposlenost iveliko nezadovoljstvo!... Odbijanje kralja Džordža III da kolonijamadozvoli da vode jedan č asni kolonijalni nov č ani sistem, koji jeobi č nog č oveka oslobodio zamki manipulatora novcem, bio jeverovatno najvažniji uzrok revolucije."

I sada je vreme da kažemo još ponešto o odnosu američkihmasona i njihove "braće" u Londonu. Iz svega iznetog do sada, mogli



231

bismo izvesti zaključak da su prvi masoni u Americi, iako su pripadaliorganizaciji koja je u pozadini imala kontroverznu Veliku ložuLondona, NA KRATKO VREME uspeli da, primenom u praksi nekihdobrih ideja u oblasti ekonomije, donesu neverovatan napredak

američkim kolonijama. Ostaje, naravno, bolno pitanje odnosa saIndijancima i mnogo agresivnih elemenata u pustolovnom duhutadašnjeg belog Amerikanca, a ta agresija se osećala i u svimsegmentima ekonomije.

Američki masoni XVIII veka, okupljeni oko ideje američke “nezavisnosti” jasno su videli KATAKLIZMIČKU OPASNOST"spekulativnog" novca, dugova, kamata, kredita... Otuda bi se moždamogle objasniti one njihove izjave koje govore o opasnosti bankara injihovih novčanih manipulacija. Istina, zahvaljujući pripadnosti

masoneriji, podrška Američkoj revoluciji je bila veća, nego da suDžeferson i Frenklin bili u nekoj drugoj organizaciji. Primer jefrancuska novčana pozajmica "blagoslovena" od francuskog ministrainostranih poslova Veržena, koji takođe beše mason. Izgledalo je kaoda su se kroz "iglene uši" Amerikanci provukli da bi dobili podrškumasona u Evropi, a u isto vreme da ne budu shvaćeni kao "otpadnici"od lože u Londonu, koja je stajala, u mnogim aspektima, u pozadinibritanske imperije. U tome je i bila njihova politička veličina. Bar takoizgleda. Ali, ono što je mnogo verovatnije, to je da su sve vreme bili

"na vezi" sa "braćom" u Londonu i da je cela ta stvar sa “nezavisnošću” bila jedna vrsta dobre pozorišne predstave, kojuAnglosaksonci oduvek vole da naprave i da je gledaju.

Reklo bi se da sve to nije imalo domet koji danas Amerikanci dajuDeklaraciji o nezavisnosti i celoj priči oko američke samostalnosti.Jer, uistinu, za SAD se može reći da odavno nisu nezavisne. One su,baš kao i većina današnjih država, u kandžama međunarodnogbankarskog i korporativnog lobija. Takođe, ne treba da nas zavara"izlet iskrenosti" američke masonerije u doba sticanja američke

“nezavisnosti”. To je bila samo jedna epizoda koja je ostavljena brzosa strane, a masoni se i u Sjedinjenim državama sve više počinjupriklanjati ideji "spekulativnog" novca i onoga što zovemo danasmodernom ekonomijom - pravo u bezumlje modernog doba!

Dakle, zaključak bi bio sledeći: “Gde ste bili – nigde! Šta ste radili- ništa!” I pored protivljenja bankarstvu sa ograničenom rezervom ibusanju u grudi sa Deklaracijom o nezavisnosti, SAD su danas samoudarna sila medjunarodnog bankarsko-korporativnog kartela, dalekood bilo kakve nezavisnosti.

U sklopu ovog dela priče o fenomenu zvanom "pohlepni bankarskilobi" navedimo još neke činjenice vezane za ideje bankarstva sadelimičnom rezervom i uopšte za početke te katastrofe.



232

***

Možda smo i do sada pominjali, a možda ćemo još ponavljati priču

o tome kako se došlo na ideju da se pravi tzv. “spekulativni” novac.No obzirom na važnost te teme, ovde ćemo ukratko ispričati šta se usuštini dešavalo.

Naime, još pre skoro 1.000 godina začela se praksa da se za zlatoostavljeno na čuvanju izdaje papirni dokument koji je bio neka vrstapriznanice. Papir je bilo mnogo lakše preneti i čuvati, te se ta praksatokom narednih vekova ustalila i postala široko rasprostranjena. Ljudikoji su čuvali zlato u početku su bili zlatari, ali se kroz vekove počeoformirati jedan sloj ljudi koji su taj posao čuvanja obavljali kao svoju

profesiju. Tako su nastali prvi bankari. I sve bi bilo dobro da ti ljudinisu uočili da se zlato koje je kod njih ostavljeno na čuvanju nikadane podiže odjednom, već se to dogadja u nekom manjem obimu.Time im je postalo jasno da svoje obaveze prema klijentima moguservisirati sa manjom količinom deponovanog zlata, nego što je tonjegova ukupna količina u sefovima. Upravo ova činjenica je postalastub bankarske prevare koja danas preti da uništi civilizaciju.

One priznanice koje su služile kao zamena za deponovano zlatoubrzo će dobiti ime NOVAC, a njega su upravo štampali oni koji su

zlato i čuvali. Pošto je sa štampanim papirima zvanim “novac”, bilo mnogo lakšeraditi i prenositi ih, ubrzo se zlato deponovalo većinom kao garancijaza dobijanje odredjene količine “šarenih papira” (novac) i klijenti sudalje sa novcem radili. Prvi bankari su većinom bili oprezni kodizdavanja novca, vodeći računa da imaju pokriće u deponovanomzlatu, ali je bilo i onih koji su brzo uočili da se sa novcem može itrgovati. Takodje, oni najbezočniji i najhrabriji počeli su da štampajunovac koji nije imao pokriće u deponovanim dragocenostima u

bankarskim sefovima. I onda je krenulo...Neki bankari su počeli pozajmljivati novac tražeći da se pripovraćaju te pozajmice osnovna suma (glavnica) uveća za nekiprocenat (obično 5-10%), tj. tražena je “KAMATA” na pozajmljeninovac! Sada zamislite one pokvarene bankare koji su naštampalinovca bez pokrića – tu je bila vrlo, vrlo masna zarada! I to samo naštampanju “šarenih papira”!?

Naravno, ovo je bilo protivzakonito, ali... veoma isplativo.Umesto da novac obezbedi jednostavniju razmenu dobara, sada

sama njegova pojava i kontrola počinje da državama zadaje posebneprobleme. Pojava kamate je bila, prosto narodski rečeno, daleko i odrazuma i od pravde! Kako onda, tako i danas!



233

Ovo je i objašnjenje kako je počelo da se razvija tzv. “bankarstvosa delimičnom rezervom” – pojava koja je i onda i danas najvišeugrožavala siromašnije slojeve stanovništva i obezvredjivala vrednostnovca uopšte.

Kada je novac zaživeo, bankari su počeli da ga koriste i za neke,nimalo pozitivne namene. Tako su brzo otkrili da se “upumpavanjem”i “povlačenjem” novca iz opticaja mogu prouzrokovati bankrotstvaslabije stojećih klijenata i da se tako vrlo jeftino može oteti njihovaimovina. To je ono što danas zovemo “ekonomskim krizama”, a što jeskoro u 99% slučajeva izazvano pohlepom bankarskog lobija!

Lukavi bankari su stvarali u državama klimu “lake pozajmice”, tj.davali su kredite vrlo lako. Količina novca se time povećavala uopticaju, novca je bilo u izobilju, a ljudi su svoje poslove širili i bazirali

svoju računicu upravo na lako dostupnom novcu. A onda... na tajniznak bankari bi “zavrnuli česmu”, novac je ekspresno povlačen izopticaja, nastajala bi žestoka kriza. Refinansirajući krediti se nisumogli dobiti, a to je za mnoge značilo samo jedno – PROPAST! Bankesu tražile da se dugovi vraćaju redovno, a to se u mnogimslučajevima nije moglo, te bi takvi klijenti imovinu prodavalibudzašto. Cena nekretnina i ostale imovine bi drastično pala zbogkrize, a onda bi bankari u pogodnom momentu jednostavnopokupovali tu imovinu “za džabe”.

Znate li kako se ova otimačina danas naziva u ekonomiji? Zove se “rast ekonomije kroz poslovni ciklus sa fluktuirajućimtrendovima”. Zvuči učeno i bezazleno, zar ne?

No, da vidimo kako je to odvelo celu situaciju u ono što danasimamo – moderno robovlasništvo zasnovano na teroru velikih banakai korporacija.

Naravno, cela stvar se prvo otela kontroli u Engleskoj, iako je prvasavremena centralna banka formirana još 1609.godine u Holandiji.

Do Engleske revolucije 1642.godine vlast u Engleskoj je pohlepne

bankare nekako držala pod kontrolom. No oni onda finansiraju OliveraKromvela da im “završi stvar”, što je on uredno i odradio, zbacivšikralja. Bankari su onda lepo uzeli sebi jednu kvadratnu milju usredLondona (čuveni “City of London” koga smo već pominjali),organizovali se i uvukli Englesku u seriju skupih ratova koje je ovavodila u narednim decenijama. Sa svojim istomišljenicima iz Evropeorganizovali su dovodjenje Viljema Oranskog na vlast u Engleskoj1688.godine, a ovaj im je zauzvrat dozvolio da štampaju novac posopstvenom nahodjenju. Da bi sve ozakonili i da bi sve lepo bilo

“legalno”, ove protuve su 1694.godine formirale “The Bank ofEngland” i pojavili se kao “spasioci” u zemlji Engleskoj iscrpljenojratovima. Majstorski i demonski!



234

Kao prava privatna korporacija, Engleska banka je prodala deoniceNEIMENOVANIM i ZAŠTIĆENIM investitorima, čija imena NIKADA nisu javno objavljena. Upravo ta grupa bogataša i moćnika proizvešće1717.godine Veliku masonsku ložu u Londonu, zvaničan početak

spekulativne masonerije, koja će biti u narednim vekovima ideološkaosnova bankarske i korporativne beskrupulozne pohlepe.Naravno, Engleska banka započela je svoj život kao “banka sa

delimičnom rezervom” i odmah je naštampala duplo više novca negošto ga je imala u rezervi, krećući da ga pozajmljuje sa kamatom!Deoničari su morali da polože 1,25 miliona ondašnjih funti u zlatu, aliti probisveti su i to izigrali i dali svega 750.000 funti! Političari su ovoglatko prihvatili, a kao “protivuslugu” mogli su da od Engleske bankedobiju pozajmica koliko im je bilo volja. To što su oni pozajmljivali,

engleski narod je morao da vraća kroz poreze! Na ovaj način jepotpuno legalizovana pljačka engleskog naroda, a ovaj bankarskimodel, zajedno sa pljačkom, legalizovan je već dugo u skoro svimmodernim državama na svetu! Prosto rečeno, mi danas imamosituaciju da se nacionalne valute legalno falsifikuju zaradprivatnog bankarskog profita!

Cela ova situacija dovela je do toga da danas svetom vladabogataška vrhuška koja u svojim kandžama drži mnoge nacionalneekonomije. Filozofija privatne centralne banke odgovara

korumpiranim vladama i političarima, jer im ona obezbedjuje novackoji se onda, da bi se dugovi vratili, preko inflacije otima od naroda.Ova pljačka skriva se danas složenim ekonomskim rečnikom,kompleksnim ekonomskim formulama i “zakonitostima”, kao inebuloznim ekonomskim teorijama koje u sebi nemaju ni pravednostini održivosti. Sve nabrojano služi u “ispiranju mozga” studenataekonomije, te se od tih praznoglavih akademaca narodi nemaju čemunadati.

Dakle, posle osnivanja Engleske banke 1694.godine, britansko

tržište biva preplavljeno novcem. Cene su se skoro duplirale, azajmovi su olako davani za bilo kakav projekat ili ideju. Baš u to doba je jedan špekulant predložio da se uzme zajam i da se isuši Crvenomore u potrazi za biblijskim zlatom koje su Jevreji ostavili bežeći predegipatskom vojskom!!? Sva sreća po Crveno more i narode koji žive ublizini da ova ludačka ideja ipak nije sprovedena u delo, ali to samoilustruje za kakve gluposti je Engleska banka davala novac, kada se iovakav ludak pojavio sa ovakvim predlogom.

Do 1698.godine dug engleske vlade narastao je na 16 miliona

funti! I šta su političari i ekonomisti uradili? Pa odrapili su engleskomnarodu dupli porez – a šta bi drugo?! Tako je monetarna politika,čvrsto prigrabljena u rukama Engleske banke, povela Englesku u



236

fronta. Sve ovo govori da američka “revolucija” skoro da nije moglada ne uspe...

No, imali su američki "revolucionari" i drugih problema. Pošto jeza borbu protiv Engleza bilo potrebno novaca, Kontinentalni kongres

je još 1775.godine odlučio da će ga jednostavno naštampati. Kakotaj proces nije išao preko banaka, nije postojala ni kamata, ali zbogstalnog doštampavanja novca inflacija je učinila svoje. Uveden kaozakonsko sredstvo plaćanja, ovaj novac "kontinental" (kako su gazvali), već krajem 1776.godine vredeo je u suštini samo 40 centi uodnosu na “srebrni” dolar. Njegova vrednost tokom rata stalno jepadala, te na kraju rata imamo situaciju da jedan srebrni dolar vredi500 ovih papirnih dolara! Ali dobra vest u ovome je da američkinarod nije morao da plaća kamatu bankama, te je sve ovo ipak

držano pod nekakvom kontrolom. Tako je bar izgledalo. U suštini,verovatnije je da je ovo samo bila jedna proba da se vidi kakozapravo funkcioniše sistem kada imate štampariju novca u svojimrukama.

Već u to doba Aleksander Hamilton (mason) počinje da "buškara"sa idejama koje idu u pravcu formiranja centralne banke. TomasDžeferson (takodje mason, ali starog kova) se oštro protivio ovakvojideji i jednom prilikom je rekao:

"Ukoliko narod Amerike ikada prihvati da privatne banke

kontrolišu izdavanje novca, te banke i korporacije ko je će iz njihizrasti, putem inflacije a zatim deflacijom, liši će l jude njihove svojinei jednog dana njihova deca će se probuditi i videti da nemaju ništa nakontinentu koji su njihovi oč evi osvojili."

Svedoci smo da su ovo bile proročke reči koje su se 100%ostvarile. Pogledajmo samo u šta su se SAD danas pretvorile i konjima vlada - banke i korporacije!

1781.godine Robertu Morisu, koji beše finansijski upravnikustaničkog Kongresa, dozvoljeno je da formira prvu privatnu

centralnu banku u Americi. Moris je bio veoma bogat čovek koji je tobogatstvo stekao trgujući ratnim materijalom. Banka je dobila ime “Banka Severne Amerike” i bila je napravljena po uzoru na Engleskubanku. Odmah joj je bilo dozvoljeno da radi po sistemu delimičnerezerve. Pozvani su investitori da ulože 400.000 dolara početnogkapitala. Medjutim, prepredeni Moris je iskoristio zlato koje jeFrancuska bila pozajmila Americi i deponovao ga u novu banku.Onda je na osnovu toga pozajmio novac sebi i svojim prijateljima, aonda su taj pozajmljeni novac uložili kao početni kapital – kakvaprevara! Ali banka je imala potpunu monetarnu kontrolu i zbogstanja “kadija te tuži, kadija ti sudi”, ova mahinacija se nije niprimetila... Ipak, kako je zbog ovakvog rada banke vrednost



237

američke monete strmoglavo opadala, “Banka Severne Amerike” jeizgubila dozvolu 1785.godine. Glavni akteri “poslića” sa ovompohlepnom bankom bili su Aleksandar Hamilton, Tomas Vajli ipominjani Robert Moris.

Iako su se Tomas Džeferson i Džejms Medison nalazili u redovimamasona, shvatili su da ne žele bankarsku hobotnicu u svomdvorištu, te su se trajno protivili ideji privatne centralne banke. Ali,oni su bili retki glasovi razuma. Da i američka masonerija žuri da se “usaglasi” sa Velikom ložom u Londonu, videlo se i po tome što jeDžordž Vašington 1788.godine imenovao upravo AleksandraHamiltona za sekretara finansija. Rezultat je mogao biti očekivan: trigodine kasnije formira se "First Bank of the United States" (Prvabanka Sjedinjenih država). Ovlašćenja su joj isticala 1811.godine, a

američki građani su trebali da odluče da li će joj produžiti život iposle toga.Formiranje ove banke bilo je bukvalno kao formiranje države u

državi. Možda je bilo još i gore, jer se bankari lako međusobnopovezuju i sve ono što je svetinja za poneke političke vođe po pitanjunarodnih i nacionalnih interesa - za bankare lako postaje irelevantno!Njima su svetinje samo KAMATA i ZARADA! I to je početak današnjegpakla u kome živimo sa kreditima, platnim karticama, ratama zaotplatu, lizingom i svim ostalim što moderne banke i moderna

ekonomija sa sobom nose. 80% deonica “First Bank of UnitedStates” držali su strani investitori – većinom porodica Rotšild prekosvojih razgranatih sistema veza! Američka vlada je držala onih 20% isuštinski mogla je da bude samo posmatrač! Uplatila je urednosvojih 2 miliona dolara početnog kapitala, a ostali investitori (čitaj:vrhunski prevaranti), od ta 2 miliona su pozajmili (po sistemudelimične rezerve) sami sebi novac (koji su odmah naštampali) itime pokrili potrebnih 8 miliona dolara koje su dugovali da bi pokrilisvoje deonice! Čisto ludilo.

Džeferson je uporno tvrdio da je Prva banka Sjedinjenih država -NELEGALNA! To je obrazlagao Ustavom, gde se u jednom članu jasnogovori da samo Kongres može da emituje (štampa) novac i daodređuje njegovu vrednost. Ta ovlašćenja se NE MOGU prenositi, apogotovo ne na PRIVATNU instituciju koja ima nameru da štampanovac pa da ga onda SA KAMATOM pozajmljuje istoj vladi koja ju je iformirala. A to se upravo danas manje-više radi u celom svetu.

Američka vlada je pozajmila u prvih pet godina postojanja “Prvebanke Sjedinjenih država” nekih 8 miliona dolara i za tih pet godina

cene su skočile za 70%! Džeferson, koji je tada bio ministar spoljnihposlova, rezignirano je rekao: “Voleo bih da postoji mogućnost da se usvoji jedan amandman na



238

naš ustav – da se vladi oduzme mogućnost da od nekog pozajmljuje pare!”

Došla je i 1800.godina i donela stvaranje strukture centralnebanke u Francuskoj, potpuno po modelu na Englesku banku. Inače, u

Francuskoj je još 1716. formirana Nacionalna banka, ali ona tekpočetkom XIX veka poprima politiku i skoro sva obeležja Engleskebanke. U Americi je Džeferson pobedio Džona Adamsa na izborima ipostao treći američki predsednik. 1803.godine Džeferson će saNapoleonom Bonapartom sklopiti dogovor: Amerikanci će datiNapoleonu 3 miliona dolara u zlatu (preko 200 miliona dolaradanašnje vrednosti) da bi današnja Lujzijana (tada teritorija zapadnood reke Misisipi) postala američko vlasništvo. Džefersonu se dopalo išto je Napoleon zbog osnivanja francuske centralne banke izjavio:

“...Finansijeri nemaju osećaj patriotizma i osećaj pristojnosti, njihov jedini smisao je samo rast ...” Ali Napoleon je bio lukav i brutalan.Dobijeni novac je odmah iskoristio da okupi vojsku i da krene uosvajanja. Englezi brzo reaguju i počinju da finansiraju svaku državukoja se Napoleonu našla na putu. Zbog humanosti, mislite, ili moždašto su poštovali suverenitet tih država? Kamo lepe sreće da je to bilotako...

U suštini Enleska banka je davala pozajmice Pruskoj, Austriji iRusiji da bi ih što više zadužila. Time je postavila osnov za kasniji

veliki ratni profit. I dok je glavnina francuske vojske na krajuzaglavila u ruskim bespućima, Nejtan Rotšild dotura vojvodiVelingtonu zlato, krijumčareći ga kroz Francusku, da bi se ovajorganizovao i udario na Francusku iz Španije. Zbog poraza u Rusiji, apotom i od Velingtona, Napoleon je prinudjen da abdicira i šalju ga uizgnanstvo na Elbu, malo ostrvo u blizini italijanske obale.

U medjuvremenu je Džejms Medison, kao novi predsednik,izdejstvovao da se ukine centralna banka! Za samo pet meseci odtog momenta, engleski bankarski lobi (koji je bio uvezan nezamislivo

jakim vezama sa američkim bankarskim lobijem), ponovo je nasrnuona Sjedinjene države. To je već bila 1812.godina i nahuškavši svojesunarodnike ponovo na Amerikance, engleski bankarski lobi zapravo je pokušao da se NA SILU primora američka vlada da produžiovlašćenje centralnoj banci, kojoj su u međuvremenu TomasDžeferson, Džejms Medison i Džejms Monro jedva "došli glave",puštajući da joj ovlašćenja isteknu. Takođe, ovi ljudi su odlučnompolitikom uspeli su da vrate dugove države iz američke revolucije bezzaduživanja kod centralne banke!

Zanimljivo je i da su upravo dvojica američkih lobista za rat1812., Henri Klej i Džon Kelhun, bili u isto vreme ostrašćenizagovornici ideje centralne banke, te su govorili da je Americi



239

potrebna Druga banka Sjedinjenih država (The Second Bank of theUnited States). Te 1812.godine Britanci su zapalili Belu kuću i svezgrade američke vlade, a u isto vreme tako su UNIŠTILI SVERATIFIKACIONE DOKUMENTE o američkom ustavu... Ovo je posebna

tema za razmišljanje.I tako... rat je po svojoj prirodi veoma skup. Dug Sjedinjenihdržava ponovo je skočio, i to sa 45 miliona na 127 miliona dolara.Primirje je potpisano 1814.godine sa “nerešenim” ishodom.

Sada već naziremo kako bankarski "biznis" funkcioniše: prvonateraš vladu da ti, kao centralnoj banci, da ovlašćenja da možešštampati novac; onda naštampaš taj novac i SA KAMATOM gaPOZAJMIŠ svojoj rođenoj državi; ako se neko u vladi doseti kakve suti namere i pokuša da te kao centralnu banku ukine ili ograniči,

svojim hidra-sistemom veza u zemlji i svetu uvučeš svoju državu urat ili izazoveš veštačku krizu; pošto za rat i krizu treba novca,ponudiš se kao spasilac, da ponovo naštampaš potrebni novac,naravno uz ovlašćenja... i tako u krug, do današnjih dana.

Aleksandar Hamilton, beskrupulozni zagovornik centralne banke,rekao je jednom prilikom:

"...Ni jedno društvo koje ne ujedini kamate i kredite bogatih, sakamatama i kreditima države, ne može da uspe. Sve zajednice podeljene su na manjinu i već inu. Prv u č ine bogati i otmenog roda, a

drugu č ini masa naroda. Narod je buntovan i promenljiv; on retko prosuđu je i odluč uje ispravno..."Ovde vidimo jedno potpuno bolesno i tragično rezonovanje. Istina

je zaista da narod "retko prosuđuje i odlučuje ispravno". To jenaprosto priroda mase. Međutim, umesto da se ljudi koji vide bolje idalje od "običnog naroda", potrude da taj isti narod vode ka opštemdobru, obrazovanju i podizanju svesti narodne - ti isti ljudi narodsmatraju "stokom" koja je dobra samo kao "resurs" - da radi za"bogate i otmene". I to je ta tragedija koju primećujemo još uPlatonovoj "Državi" - težnja sposobnih da zavladaju masom i njihovomišljenje da ih upravo to čini boljim od ostalih! Ne reče li Trasimah uPlatonovoj "Državi" da je ispravno "sve ono što služi jačem"? Taanomalija ljudskog roda, preuzeta iz naše duboke evolucioneprošlosti, iz životinjske svesti, preti da nas danas istrebi sa planete.To je DEGENERISANOST koju su propagirali i Vajshaupt i njegoviiluminati i uspešno je preneli “novoj” masoneriji, a sve to pod budnim jezuitskim okom.

Inače, baš kod englesko-američkog rata iz 1812.godine, od 4.junapostoji zapis govora predsednika Harvarda, Džozefa Vilarda, koji

između ostalog kaže:"...Ima dovoljno dokaza da je u ovoj zemlji uspostavljen određ en



240

broj iluminatskih društava. Ona nesumnjivo rade na tajnom podrivanju naših starih institucija, kako civilnih tako i duhovnih. Ovadruštva su oč ito povezana sa istim Redom u Evropi. Neprijatelji izsvih tih redova traže naše uništenje. Prevlada li neverstvo, naša

nezavisnost će svakako pasti. Naša republikanska vlast će biti zbrisana..." Izgleda da je u prirodi čoveka da se oduvek sprda sa "teorijama

zavera", upravo time idući na ruku tajnim organizacijama, baš kaošto su i Amerikanci ovo Vilardovo upozorenje, danas vidimo, teškoplatili, a bogme će ga plaćati i u budućnosti. Nevolja je što je iostatak sveta, poput ovaca, krenuo za "američkim snom", pravo idući u ambis.

VIII-b

1815.godine Napoleon je pobegao sa Elbe i vratio se u Pariz.Francuska vojska je poslata da ga uhapsi. Ali Napoleon “pridobija”vojsku i situacija se veoma komplikuje. Kažu da se vojska “setila”starog komadanta i ponovo se stavila pod njegovu komandu zbog,

“sentimentalnih” razloga. Ma kako da ne! To se baš “često” dešava.Biće da je Napoleon imao i nekih “zlatnih razloga” zbog kojih jepridobio vojnike. Odakle mu novac? Prosto, dali su mu ga oni istibankari koje je on voleo da kritikuje u javnosti, a koji su sada (podokriljem Engleske banke) videli odličnu priliku za novu zaradu.Rotšildi, kao vodeći evropski finansijeri, videli su u korisnoj budali,zvanoj Napoleon, priliku da ostvare enorman profit – na ljudskimživotima naravno, na stradanju civila i materijalnih dobara. U tomesu se već solidno uvežbali. Osim toga, Napoleonov brat, Džozef

Bonaparta, bio je masonski veliki majstor i kao takav u sprezi saVelikom ložom u Londonu. Ostatak priče možete sami da zamislite.Pravilo medjunarodnog bankarskog ološa je uvek bilo da se

finansiraju sve strane u ratu, a ratovi kao veliki generatori dugovaomogućavali su bankarima astronomske zarade. Zaraćene strane ćepozajmljivati sulude sume, samo da bi pobedile. To bankari dobroznaju, ali se i obezbedjuju: potencijalnom “gubitniku” pozajmljuje sesamo onoliko koliko je dovoljno da se u toj vojsci i komandi održinada u pobedu, dok se potencijalnom “pobedniku” daje onoliko

koliko je dovoljno da pobedi! Naravno, pre bilo kakve pozajmice svimoraju da garantuju da će prihvatiti dugove poraženog! Djavolski “biznis”! A naivni ljudi se opredeljuju za “ovu” ili “onu” stranu ne



241

shvatajući suštinu svega. 18.juna 1815.godine kod Vaterloa se 70.000 francuskih vojnika

sudarilo sa oko 67.000 britanskih i vojnika iz drugih evropskihnacija. Istovremeno se u Londonu Nejtan Rotšild spremao da

preuzme potpunu kontrolu engleskih finansija. Njegov agent jeposmatrao bitku kod Vaterloa sa jednog uzvišenja na onoj stranibliže Lamanšu. Čim je postalo jasno da Napoleon gubi bitku, tajčovek je krenuo najvećom žurbom u London. Doneo je Rotšildu vestičitav dan ranije pre nego su one doprle do londonske javnosti prekozvaničnih kanala. Rotšild je, čim je to bilo moguće, požurio nalondonsku berzu i zauzeo svoje uobičajeno mesto, privlačeći velikupažnju, jer su svi znali da je on najobavešteniji čovek u gradu. I doksu se brokeri znojili i iščekivali, pomenimo samo da bi Rotšild dobro

prošao da je Napoleon i pobedio – pa upravo je on stajao izapozajmice Napoleonu koja mu je omogućila da ponovo oformivojsku. Ovako, sada je stajao naslonjen na jedan stub, izgledao jeprilično tužno i zabrinuto, gledao je neko vreme u pod, a onda...Počeo je besomučno da prodaje deonice, što je protumačeno samona jedan način: Velington je doživeo poraz! Ubrzo su svi prodavalisvoje britanske obveznice i berza je krenula u urušavanje! Obveznicesu dostigle bagatelne cene, a onda je Nejtan Rotšild dao znak –njegovi agenti su počeli da ih kupuju za “sitne pare”.

Za samo nekoliko sati Rotšildi su držali pod kontrolom Engleskubanku i Englesku berzu!Od onda se to stanje stvari NIJE PROMENILO!

***

Ko su u suštini bili ti famozni Rotšildi (Rotšajldi, Rotčajldi,

Rotšildovi, kako ih sve ne zovu)?Bila je 1743.godina kada je u Frankfurtu, Amšel Mojsije Bauer,inače Jevrejin koji se bavio zlatarskim zanatom, otvorio jednuradnjicu koju je nazvao “Računovodstvena kuća”. Iznad vrata teradnjice, koja se bavila pozajmicama novca i sličnim stvarima, stavio je znak rimskog orla na crvenom štitu. Radnja je ubrzo postalapoznata kao radnja “crvenog štita” (“Rothschild”). 24.februara1744.godine Amšelu se rodio sin – Mejer Amšel Bauer. Kada jeodrastao, nasledio je posao svog oca, ali se zanimao i za poslove sa

vinom i štofovima, gde se pokazao izuzetno sposoban. Odlučuje dapromeni prezime u “Rotšild”. Povezao se i sa ljudima bliskimbavarskim iluminatima, te se otiskuje u svet pozajmljivanja novca



242

vladama, aristokratiji i kraljevima. Do danas je nepoznato odakle mupočetni kapital za ovaj veliki posao.

Njegova filozofija sastojala se od nekoliko principa:• tajne posla i života ostaju u porodici;

• jake međ unarodne veze su neophodne;• u državi u kojoj se posluje neophodno je imati dobre veze sa

vladajuć im krugovima;• u javnosti se treba eksponirati kao "spasilac" domać ih vladara i

banaka i tako sticati ugled kod lokalnog stanovništva iaristokratije.

Ovo zadnje je jedan od "specijaliteta" Rotšildovih koji oni nisuizumeli, ali su ga doveli do savršenstva. Reč je o tome da se uciljanim državama ili manjim zajednicama prvo namerno izazove

kriza (najčešće finansijska), a onda se bankari Rotšildi ponude da"pomognu" i "spasu" celu stvar. U današnje vreme Rotšildi to ne radedirektno, naravno, već preko ogavnih posrednika kao što je, naprimer, Djerdj Soroš i slični.

Mejer Amšel Bauer, prvi Rotšild, imao je petoricu sinova. Svupetoricu je indoktrinirao svojom životnom filozofijom i manipulaciji sanovcem, uveo ih u posao, dobro obučio i onda poslao u velikeevropske gradove da otvore ogranke matične firme iz Frankfurta. Prvisin, Amšel Mejer, ostao je u Frankfurtu; drugi sin, Solomon Mejer,

otišao je u Beč; treći sin, Nejtan Mejer, koji je po mišljenju oca bio inajpametniji, otišao je u London 1798.godine, kada je imao 21 godinustarosti. Četvrti sin, Karl Mejer, otišao je u Napulj. Peti sin, JakobMejer, zaustavio se u Parizu. A njihov otac preselio se još1785.godine u jednu veliku kuću koju je delio sa porodicom Šif. Ovakuća će postati poznata i kao “zeleni štit”, a porodice Rotšild i Šif,uticaće mnogo na ekonomiju i politiku Evrope i Sjedinjenih država uvremenima koja su dolazila.

Sa evropskim plemstvom su Rotšildi započeli saradnju u palati

princa Vilhelma od Hesen-Kasela, najbogatijeg čoveka u Nemačkoj iEvropi tog vremena. Sam princ i njegova rodbina imali su veze sailuminatima (znači i sa jezuitima), te su se i Rotšildi ubacili kao “pouzdan bankarski faktor” u celu mašineriju. Počeli su kao pomagačipri proceni njegovog kovanog novca. Ubrzo se princ morao skloniti uDansku zbog Napoleonovih osvajanja, a Nejtanu Rotšildu dao je oko500.000 funti da bi mu u Londonu kupio obveznice britanske vlade itako mu novac sačuvao. Dakle, nije Nejtan ukrao taj novac (kako se umnogim kontroverznim knjigama o Rotšildima spominje ova epizoda),

već je u pitanju bio dogovor. Kada se Vilhelm vratio iz Danske,zatražio je da mu se taj novac vrati, što su Rotšildi i učinili, a



243

isplaćena mu je i kamata od 8%! Na prvi pogled sve je ovde bilo regularno. Medjutim, dok je

Vilhelmov novac bio u Nejtanovim rukama, svašta se sa njimizdogadjalo. Naime, Rotšildi su Vilhelmov novac žestoko obrtali i time

stekli ogroman profit od koga je princu isplaćen u obliku kamatebeznačajan deo. Nejtan Rotšild se kasnije hvalio da je od momentakada mu je otac dao 20.000 funti i poslao ga u London i za nekih 17godina posle toga – zaradio 40 miliona funti!

Ovo je samo jedan primer Rotšildovih “radova”, a takvih je biloširom Evrope u priličnom broju. Za relativno kratko vreme stekli susilno bogatstvo. Dočekali su sredinu XIX veka kao na juticajniji bankariu Evropi i možda i najbogatija porodica na svetu u domenu zapadnecivilizacije. Vladali su na berzama, razgranali su mnoge banke i

industrijske firme.Iako se druga polovina XIX veka naziva i “doba Rotšildovih”, oni

sami se nisu voleli eksponirati, te su gledali da ostanu što “nevidljiviji”i retko se u nazivu neke banke ili druge firme moglo videti njihovoime. Krajem XIX veka učinili su dodatan napor da se u široke maseplasira informacija kako oni navodno gube svoju moć i da više “nisuono što su bili”. U stvarnosti, stanje stvari je bilo upravo obrnuto.

***

Demonski izum ljudske zajednice poznat kao "privatna centralnabanka", ponovo je zapretio Amerikancima 1816.godine, kada jeDrugoj banci Sjedinjenih država izdato ovlašćenje za rad na 20godina. (Upravo su tada Rotšildi zavladali finansijama u Engleskoj.)Statut banke je bio kopija statuta onih ranijih centralnih banaka “u

pokušaju”. Američka vlada imala je 20% akcija i njih je platilaunapred. Ovaj kapital je preko sistema “delimične rezerve”pozajmljen privatnim investitorima koji su otkupili 80% vrednostibanke i time postali njeni vlasnici! Glavni akcionari su, po pravilu,ostali anonimni. Ali, komentar jednog savremenika tih dogadjajalako otkriva pozadinu ovih manipulacija:

“...Bez preterivanja se može reći da je Druga banka Sjedinjenihdržava duboko ukorenjena u Engleskoj, koliko i u Americi ...”

Kada se zna ko je bio “glavni” u finansijama Engleske (Rotšildovi),

ostaje nam samo da “saberemo dva i dva”.I tada je Druga banka Sjedinjenih država uredno odštampaladolarskih novčanica u vrednosti od 60 miliona dolara, obveznicama



244

tu sumu evidentirala i pozajmila ga Vladi Sjedinjenih država. Ovusumanutost i mogućnost centralne banke da ima potpunu fiskalnukontrolu, a time i mogućnost stravičnih zloupotreba - očajno je, poko zna koji put, prokomentarisao Tomas Džeferson:

"Verujem da su bankarske institucije opasnije za našu slobodu od postojeć ih vojski. One su već stvorile bankarsku aristokratiju koja prkosi vlastima. Dozvola za izdavanje novca treba da se oduzme odbanaka i vrati Vladi, kojoj po pravilu i pripada."

Da je Džeferson bio duboko u pravu, pokazala je inflatorna politikaDruge banke Sjedinjenih država koja je najpre omogućila samoj sebiučvršćivanje pozicija u mnogim državama, a onda je depresionompolitikom 1819.godine izvukla novac iz opticaja ostavljajući širomSjedinjenih država ogroman broj bankrotstava i dužnika. Ovo je

bankarima omogućilo da dođu u posed tuđe svojine u velikimrazmerama po bagatelnim cenama. Upitajmo se kakva je suštinska razlika između ondašnje bankarske

politike i današnje? NIKAKVA! Jer šta je to kada se zadužite putemstambenog kredita u određenoj valuti kod neke banke, a onda sesofisticiranim manipulacijama velikih "roditeljskih" banaka vaša rataza tako kupljeni stan počne "naduvavati" do nepodnošljivosti?! Poslenekog vremena možete i da izgubite ovu bitku i stan, dok vam je izdžepa izvučen veliki novac koji vam nikada neće biti vraćen - ma

kakve kalkulacije da vam bankari predočavali i ma koliko da vasubeđivali kako je sve to "po zakonu" i "po pravdi", a da ste vi žrtva"nepredvidivih tržišnih i ekonomskih zakonitosti".

Pitanje ustavnosti postojanja centralne banke u Sjedinjenimdržavama razrešeno je na neočekivan način manipulativnomprirodom anglosaksonskog prava. Naime, iako su u Drugoj banciSjedinjenih država bili zabrinuti zbog toga što su državni ratni dugoviiz 1812. vraćeni u celosti do 1834.godine, imali su i jednusatisfakciju iz 1819.godine, kada je izvesni sudija Vrhovnog suda,Džon Maršal (inače takodje mason), presudio u jednom sudskomsluča ju da je Druga banka Sjedinjenih država - USTAVNA! Time je,bar za neko vreme, stavljena tačka na to pitanje (ovo zbog prirodeAnglosaksonskog prava), a Tomas Džeferson i njegove ideje popitanju centralne banke, izgledalo je - doživljavaju propast!

Međutim, stvari su se zakomplikovale dodatno kada je ubijenizvesni Vilijem Morgan, mason koji se "drznuo" da u svojoj knjiziiznese masonske rituale i ostale "tajne", te je izgleda "bratstvo"odlučilo da ga rastavi od života. Formira se značajna antimasonskastruja u narodu i to rezultuje pojavom "Antimasonske partije"1830.godine. Ovo je bilo znača jno i sa aspekta predsedničkih izborakoji su dolazili 1832.godine. Antimasonska propaganda koja je u sebi



245

imala elemente protivljenja centralnoj banci, ipak nije bila dovoljno jasna širokim narodnim slojevima, te na poprištu bitke ostaje, u tommomentu, aktuelni predsednik Endrju Džekson sa jasnim stavom oprotivljenju centralnoj banci, i Henri Klej protivkandidat sa jasnim

stavom o neophodnosti centralne banke. Centralna banka, tačnijenjen predsednik Nikolas Bidl, povlači jedan lukav potez: traži da jojKongres odobri ovlašćenja i to 4 godine pre isteka njihove važnosti!Računalo se da Džekson neće rizikovati da se vodi o tome raspravapred izbore i da će radije potpisati akreditive Drugoj banciSjedinjenih država. Situacija se "usijala" kada je Bidlov predlog"prošao", i u Senatu, i u Kongresu. Predsednik Džekson tada glatkoODBIJA da potpiše saglasnost na novaj predlog, tj. stavlja na njegaVETO! Stvari se za birače pojednostavljuju do banalnosti: ili

Džekson, ili centralna banka!U tekstu kojim obrazlaže svoj postupak, Džekson će reći:"...Za žaljenje je to što bogati i moć ni isuviše č esto usmeravaju

delovanje vlasti zbog svojih sebi č nih ciljeva. Razlike u društvu uvekće postojati, pod svakom pravi č nom vlaš ć u. Jednakost talenata,obrazovanja, bogatstva ne može se posti ći ljudskim institucijama. U punom uživanju nebeskih darova i plodova nadmoć ne industrije,ekonomije i vrline, svaki je č ovek jednako podložan zakonskoj zaštiti, ali kada zakon tim prirodnim i pravednim pogodnostima

postavi vešt ač ke razlike da bi nekome dao titule, nagrade i posebne privilegije, da bi bogatog nač inio bogatijim a moć nog još moć nijim,č estiti čl anovi društva - farmeri, mehani č ari, radnici - koji nemajumoguć nost da takve privilegije obezbede za sebe, imaju pravo da se žale vlastima zbog nepravde (...) Ovlaš ć enja i privilegije koje poseduju postojeće banke, autorizovane Ustavom, subverzivna su uodnosu na prava država i opasna po slobode ljudi ..."

Endrju Džekson, u borbi za drugi predsednički mandat, predamerički narod stavlja jednostavnu dilemu: "Banke bez Džeksona ili

Džekson bez banaka!" Američka štampa, uvek od nekoga potplaćena(a sada od strane bankara), "osula je paljbu" na još važećegpredsednika Sjedinjenih država. No ni to nije pomoglo bankarskomlobiju i Endrju Džekson biva 1832.godine ponovo izabran zapredsednika sa ubedljivih 55% glasova!

Ako mislite da je ovde kraj priče o centralnoj banci, teško ste seprevarili. Ovde zapravo tek počinje noćna mora američkih građana, ai ostalih naroda na planeti, koja traje do današnjeg dana.

Posle izbora Džekson naređuje ministru finansija Luisu Meklejnu(a time i posredno predsedniku Druge banke Sjedinjenih država, većpominjanom Nikolasu Bidlu), da povuče fondove Vlade Sjedinjenihdržava iz depozita centralne banke. Ovaj to ODBIJA, te ga Džekson



246

smenjije i postavlja Vilijema Dvejna. I Dvejn po stupanju na dužnostODBIJA Džeksonovu naredbu, a predsednik i njega momentalnosmenjuje i postavlja Rodžera Tejnija koji počinje da povlači vladineuloge 1.oktobra 1833.godine. Nikolas Bidl reaguje tako što uspeva u

Senatu da izdejstvuje da se odbaci imenovanje Rodžera Tejnija zaministra finansija i naređuje opšte ukidanje zajmova u svimsistemima centralne banke. Ovo je nešto što je ličilo na državni udar!Nastupa prava ekonomska panika!

U periodu od 1.avgusta 1833.godine do 1.novembra iste godine,ukupan iznos zajmova od oko 18 miliona dolara smanjen je na svega3,5 miliona dolara. Zatim nastupa druga faza gde je Bidl prinudioostale banke da povećaju količinu novca u opticaju. Od 52 milionadolara u januaru 1833., banke su podigle količinu novca na 120

miliona dolara u 1834.godini. Šta je bio cilj ovakvih manipulacija?Jedini i osnovni cilj je bio da se Vlada Sjedinjenih država UCENI ida omogući produženje dozvola za rad Druge banke Sjedinjenihdržava. Naizmeničnim inflacija-deflacija igrama propadali su poslovi,ljudi su izbacivani sa posla, jedno vreme do novca se nije moglo doći,a onda ga je bilo dovoljno ali je postajao je sve bezvredniji. I tako ukrug. Jednom reč ju Amerikanci su KAŽNJENI zato što su glasaliprotiv centralne banke.

Sam Bidl je rekao:"...Samo dokazi o patnji velikih razmera proizvešće utisak na

Kongres... Moj put je zacrtan - sve druge banke i svi drugi trgovcimogu da popuste, ali Banka Sjedinjenih država neć e... Naša jedinasigurnost je u održavanju čvrstih restrikcija i ja ne sumnjam da ćetakav kurs dovesti do obnavljanja valute i do obnove banke..."

Kada čitate ovu izjavu pomislili biste da se ovaj čovek bori za nekuplemenitu stvar i da je spreman na sve vrste žrtava da bi pobedio utoj borbi. Istina je zapravo da se on bori za interese najbogatijeg imoralno najdegradiranijeg sloja stanovništva - veoma bogatih ljudikojima nije dovoljno to što imaju toliko novca, već hoće još, još, još... Pohlepa u njima ne zna za granice, niti razume patnje drugihljudi. Džekson proročki izjavljuje:

"Veliki napori koje je ova Banka preduzela da bi stavila Vladu podkontrolu, i nesreć a koju je namerno prouzrokovala, samo su slikasudbine koja č eka ameri č ki narod ukoliko bude uvuč en u obnavljanjeove institucije ili u uspostavljanje sli č ne."

Takođe, smatrao je da je opasnost od centralne banke tolika damože uticati i na ostatak sveta, prvenstveno na Evropu.

30.januara 1835.godine izvršen je atentat na Džeksona, alineuspešan. Predsednik je bio nepovređen iako je atentator pucao izblizine, iz dva pištolja. Iako neposrednih dokaza nema (po običa ju),



248

industrijalci sa severa u svojoj pohlepi počeli preko zaštitnih carinasprečavati južne države da kupuju jeftinu evropsku robu, na šta suEvropljani odgovorili smanjenjem uvoza pamuka. Ta pohlepa jebankarskoj mafiji uvek išla na ruku, te sve to koriste da prodube jaz

izmedju Severa i Juga, još uvek nemajući potpuno jasan plan. No neza dugo.Sledeći momenat ili bolje reći sledeći važan činilac u vremenu pre

Građanskog rata u Americi bio je čin formiranja tzv. "Vitezovazlatnog kruga", organizacije koja je širila secesionizam. Osnovao ju je Džordž Bikli, koji se kasnije hvalio da je on kreirao Građanski rat1861.godine.

A onda, kao još jedan nezaobilazan faktor za budućnostSjedinjenih država, pomenimo da čuveni Džon Pjerpont Morgan, ili

kako ga svi znamo - Dž.P.Morgan. 1856.godine odlazi u Evropu nastudije, u Nemačku. Tamo je sreo i Karla Marksa i upoznao se sanjegovom filozofijom. U sopstvenom tumačenju suštine Marksovogučen ja (to je skriveno tumačenje koje je u suštini bilo ono originalno,od masona predvidjeno), uticaće kasnije svojim kapitalom nakvazikomunističke revolucije u svetu, koristeći ih da bi se on injegova bankarska “bratija” na nesreći drugih što više obogatili.

1857.godine u Londonu je održan sastanak međunarodnihbankara koji su se okupili pod eufemističnim imenom "Međunarodnog

bankarskog sindikata". Pošto im se nikako nije uklapalo u planove daSjedinjene države žive i rade bez centralne banke koja zapravo samonjima koristi, odlučili su da silom konačno privole Amerikance da “zavole” rad ovakve institucije. Nisu nimalo sumnjali da će rat obavititaj prljavi posao, jedino su se našli u problemu kada su tražilipogodnu državu koja bi zaratila sa Sjedinjenim državama. To je bionerešiv problem! Jer Sjedinjene države behu ipak velika sila zaMeksiko ili Kanadu, a evropske sile behu predaleko. Nad Rusijomnisu imali skoro nikakav uticaj, JER NIJE IMALA CENTRALNU BANKU,pa je i ona otpala iz ovakvih razmišljanja.

I našli su rešenje!Odlučili su, uzimajući u obzir i one unutrašnje probleme sa

zaštitnim carinama i pamukom, da u samim Sjedinjenim državamaizazovu secesiju i tako gurnu Amerikance u građanski rat, jedino jošnisu bili načisto kako da to urade.

No bankarima ne manjka demonskih umova, pa se takav jedandosetio da bi, još prisutno ropstvo u južnim američkim državama,moglo biti odlučujuća podloga da se napravi konačna svađa izmeđuSevera i Juga. U tu svrhu formirali su pominjane "Vitezove zlatnogkruga". Ovi su se bacili na posao i uskoro su se mnoge južneameričke države našle u previranju, sa jasnom tendencijom ka



249

otcepljenju od Unije.Kakve bi koristi međunarodni bankari imali od gradjanskog rata u

Sjedinjenim državama?U sluča ju pobede Severa, smatrali su da će neminovno doći do

formiranja centralne banke koja će biti pod njihovim uticajem, asamim tim će i Sjedinjene države staviti pod svoju kontrolu i koristitiih u svojim mahinacijama po celom svetu. Na žalost, ovo je našadanašnja stvarnost.

U sluča ju pobede Juga, računali su da će južne države, bez obzirana konfederaciju, imati svaka svoju banku i da će biti nezavisne -preili kasnije. Mnoštvo nezavisnih država, sa bankama koje neminovno,zbog prirode svog posla, imaju veze sa međunarodnim bankarima -idealan su poligon za nebrojene kontrolisane sukobe po principu

"balansa moći" i za ogroman profit za ovu međunarodnu bankarskubandu. Iako je ovo scenario koji se nije desio u Americi, on se desiona prostorima Balkana i bivše Jugoslavije u novije vreme, a Srbija,Hrvatska i ostale bivše jugoslovenske republike plaćaju danas teškidanak svojoj gluposti i neslozi. (I onda se pitamo gde je preko 40milijardi dolara izvučenih iz Srbije u proteklih 15-20 godina?)

Predsednik Linkoln je izgleda bio svestan ove problematike i kada je jedanaest južnih država objavilo otcepljenje i proglasiloKonfederaciju, odmah je naredio je pomorsku blokadu tih država,

bojeći pomoći Engleske i Francuske Južnjacima. I tada ponovo carskaRusija pokazuje ko je zapravo pravi prijatelj američkom narodu.Ruski ambasador obaveštava Linkolna da će Rusija pomoći vladi uVašingtonu ukoliko je ugroze Engleska ili Francuska, naravno uzkasniju nekakvu nadoknadu, jer je takva intervencija zahtevala velikeresurse. Ponovo u julu 1861.godine ruski ambasador donosi Linkolnuporuku ruskog Ministra inostranih poslova:

"...Uveravamo amer ič ku naciju da može oč ekivati najiskrenijerazumevanje od strane našeg Uzvišenog Gospodara (ruskog cara) u

ovoj krizi koja se upravo odvija..."12.aprila 1861.godine Jug je započeo Građanski američki ratnapadom na jedno severnjačko utvrđenje u Južnoj Karolini. Prvimetak ispalio je kapetan južnjačke armije Džordž Džejms, čiji je sinDžesi Džejms bio pripadnik "Vitezova zlatnog kruga" i istovremenovrstan bandit! Lavina koja će odneti mnoštvo života je bilapokrenuta! I to sve zbog bankarskog profita, a ne zbog ropstva u južnim američkim državama, kako to inače čitamo u udžbenicimaistorije i gledamo u filmovima.

Par meseci posle početka Američkog gradjanskog rata, bankarskaelita pozajmljuje preko 200 miliona franaka Napoleonu III, koji je biobratanac prvog Napoleona, sa ciljem da ovaj okupira Meksiko i da



250

stacionira trupe duž granice sa Sjedinjenim državama. U isto vremeBritanija je 11.000 vojnika poslala u Kanadu, duž američke granice.Situacija se tako zaoštrila i iskomplikovala.

Zbog ratnih troškova Linkoln je bio izložen velikim pritiscima da

dozvoli zajmove sa kamatama kojima bi finansirao rat. Tako je sasvojim sekretarom finansija Solomonom Čejsom otišao 1861.godineu Njujork i od krupnih bankara zatražio zajmove za rat. Oni su, istinate zajmove i ponudili, ali sa kamatom od oko 30%! No Linkoln je biosurovi realista koji je ipak vodio računa o nacionalnom interesu, tenije hteo da podlegne pritiscima i prihvati ovakve ucene. Vraća se uVašington bez kredita i u saradnji sa pukovnikom Dikom Tejlorombankarima zadaje žestok udarac izdavanjem tzv. "greenback"-a,novca koji je ime dobio po zelenoj poleđini. Ovaj novac nije se

temeljio ni na kakvim dugovima niti kamatama! Odštampano ga jeoko 450 miliona dolara.Beše ovo potez kojim se smrtno zamerio međunarodnim

bankarima. Praktično im je obesmislio čitav, dobro isplaniran,građanski rat u Americi. Koliko je "greenback" uneo pometnju međubankarski ološ govori i pismo jednog agenta londonskih bankara iz jula 1862.godine:

"...Veliki dug koji će po mišljenju kapitalista proiz aći iz rata morabiti iskor išć en da bi se kontrolisala nov čana masa. Da bi se to

postiglo, moraju se koristiti obveznice na bankarskoj osnovi. Neć emoč ekati da sekretar državne blagajne (Solomon Č ejs) to predložiKongresu. Ne smemo dozvoliti da "greenback" - kako ga zovu - budedugo u opticaju, jer ne možemo da ga kontrolišemo. Ali možemo dakontrolišemo obveznice, a kroz njih i bankarske emisije..."

O pitanju ropstva u južnim američkim državama Linkoln sedovoljno jasno izrazio u sledećim izjavama:

“... Ja nemam nikakav cilj, direktan ili indirektan, da se mešam u poslove institucija ropstva u državama gde danas postoje. Verujem

da ja nemam pravnu osnovu za tako nešto...”I nešto kasnije, kada se zaratilo: "...Najviši cilj ove borbe je oč uvanje Unije. Ukoliko budem morao

da sač uvam Uniju, a da ne oslobodim ni jednog roba, ja ć u to iuč initi ..."

Toliko o pravim uzrocima Građanskog rata u Americi. No ipak je22.septembra 1862.godine izdao Proglas o oslobađanju kojim sesvim robovima daje sloboda, bar formalno.

Onda sledi težak momenat za Linkolna: 25.februara 1863.godine

Kongres ipak usvaja Akt o nacionalnoj banci. Ovim se Nacionalnojbanci daje pravo da štampa novac koji neće imati zlatnu podlogu,već će mu podloga biti - DUG! Glavni krivac za usvajanje ovoga u



251

Kongresu bio je Linkolnov sekretar državne blagajne, Solomon P.Če js. Ovde moramo napomenuti da je i zlato postalo većproblematična osnova za pokriće novca u to doba, jer su i njegamedjunarodni bankari stavili pod kontrolu. Čak bi se moglo tvrditi da

je već tada i “zlatna podloga” bila nestabilna i podložna velikimmanipulacijama.Nakon svega, Linkoln daje čuvenu izjavu (slobodan prevod):"Nov č ana moć pljač ka narod u vreme mira, a kuje zavere protiv

njega u vreme nevolja. Ona je despotskija od monarhije, obesnija odautokratije, sebi č nija od birokratije. Vidim kako se u buduć nosti približava kriza koja mi ne da mira i zbog koje drhtim nadbuduć nošć u moje zemlje. Korporacije su ustoli č ene, usled iće erakorupcije i nov čana moć u zemlji će podsticati predrasude međ u

ljudima, da bi produžila svoju vlast nad njima, i tak o će biti sve dokse bogatstvo ne sažme u nekoliko ruku, a Republika bude uništena."Perfektan opis, tada dalje budućnosti, a naše sadašnjosti. Upravo

u našem današnjem vremenu Sjedinjene Američke Državepreživljavaju krizu kojoj je suštinski uzrok ekonomska filozofijaameričke centralne banke (Federalne rezerve). I obistinjuje se itvrdnja Endrju Džeksona da će zbog sumanute američke ekonomskepolitike koja u svojoj osnovi ima centralnu banku, i ostatak svetadoći na korak od teške krize.

Da li kao čovečanstvo imamo dovoljno svesti da shvatimo ko stojiiza problema modernog sveta? Ne bismo rekli. Jer smo postaliZOMBIJI, a "zombirali" su nas međunarodni bankari perfidnimsistemima kojih uopšte nismo svesni.

Sada verovatno već mnogi odustaju od čitanja ovoga, jer misle datrućamo u duhu teorija zavera. Ako tako mislite, onda i nemojte ovoviše čitati. Za neke ljude je mnogo ugodnije da žive u neznanju i daih neka pošast modernog doba relativno brzo i efikasno odvede usmrt, nego da rizikuju da počnu razmišljati svojom glavom pa da ih

počne mučiti rođena savest. Za one druge, kojima je važniji kvalitetsopstvenog života i života prijatelja i rodbine - imamo samo jednuporuku: "N e v e r u j Gr k u n i k a d a d a r o v e n o s i ! " Ovu izreku su uantičko doba često upotrebljavali Trojanci, jer su bili uneprijateljskim odnosima sa Grcima, a ona je ostala u tom obliku dodanašnjih dana. Nema nikakve veze sa grčkim narodom, već prostooznačava da neprijatelju ne treba verovati ni kada se ponašamiroljubivo i nosi poklone.

Današnji ekonomski i bankarski sistem za "običnog" čoveka jeNEPRIJATELJ! Da ne pomislite da smo neka grupa fanatika, reklibismo da taj sistem možete (i verovatno morate) koristiti, jer mnogoizbora i nemate - bar za sada. No to vas ne sprečava da deset puta



252

razmislite pre nego što se upustite u klopku zvanu "kredit" ili"dozvoljeni minus". Ne nasedajte bajkovitim TV reklamama koje vamobećavaju "brzi keš", jer potpisujete ugovor sa đavolom lično! Radijese opredelite za skromniji život u miru, po mogućstvu negde u

prirodi, gde ćete proizvoditi svoju organsku hranu, piti izvorsku vodui pokušati shvatiti šta je to dobri Bog imao na umu kada vas jestvorio. Ako imate i zdravu decu (ili bar ljubav za decu ako nematesvoju), životnog saputnika, prijatelje i rodbinu - već ste na pola putado istinske sreće. Sada već mislite da vam pričamo bajke, jer jedanašnji život, pogotovo u gradovima, daleko od ove idile. No, čovekmože biti čovek, čak i ako se nađe u paklu. I to biva.

Vratimo se Abrahamu Linkolnu koji je, i pored dozebeskrupuloznosti koju je kao američki političar neminovno imao,

suštinski u ovoj priči pozitivna figura, jer se borio protivmeđunarodnog zla - filozofije "spekulativnog" novca i centralnebanke. Sa kakvim ljudima se sukobio pokazuje i deo pisma koje jeRotšildova banka iz Engleske uputila jednoj njujorškoj bankarskojustanovi:

"...Nekolicina onih koji razumeju sistem pozajmica sa kamatomć e, ili biti zainteresovani za profit, ili toliko zavisni od njegovihbeneficija, da neće biti opozicije iz te klase. Sa druge strane, velikaveć ina ljudi, mentalno nesposobna da razume prednosti koje kapital

izvl ači iz sistema, nosiće svoj teret bez roptanja, i č ak neće ni posumnjati da je neprijatelj njihovih interesa sistem..."Mislimo da je komentar ovoga suvišan. Ovo pismo je poslato iz

Engleske svega nekoliko meseci po usvajanju onog Akta o formiranjuNacionalne banke Sjedinjenih država!

Po uspostavljanju pomorske blokade južnih američkih država,Linkoln je vremenom počeo dobijati informacije da izvesni brodovi tublokadu "probijaju". Pošto je blokada sprečavala Jug da se normalnosnabdeva, neke vrste robe su cenovno dostigle astronomske cifre, te

je potencijalna zarada od krijumčarenja istih bila ogromna. Jedan odtakvih je bio i Tomas Haus, otac onog pukovnika Edvarda MendelaHausa, koji će pomoći da se Vudro Vilson izabere za američkogpredsednika i da se formiraju Federalne rezerve 1913.godine. Dotični"gospodin" Tomas Haus bio tesno povezan i sa Rotšildima, pa mu je isin krenuo istim stopama.

Linkoln je ovu situaciju uzimao veoma ozbiljno i shvatao je da nijedaleko dan kada će se neke evropske sile umešati u američkiGrađanski rat i to, naravno, na strani Juga. Zato je i napisao onaj

"Proglas o oslobođenju" robova - pre svega da bi pridobio Rusiju,koja mu je u tom momentu bila JEDINI OZBILJAN SAVEZNIK. Odnekog saosećanja sa patnjama robova nije bilo ni govora, a to



253

svedoči i posleratna američka istorija, sve do danas, gde je Severkao pobednik u Građanskom ratu, prilično deklarativno nastupao saaspekta oživotvorenja prava američkih crnaca i dopustio da bujajurazne rasističke organizacije.

Ruski car Aleksandar II odgovara na komplikovan položaj Severaslanjem ruske ratne mornarice na obale Sjedinjenih država.Istovremeno, bio je to znak za ostale evropske sile da se drže postrani, jer nisu imale nameru da se direktno sudare sa Rusijom.Ruski car je izdao naređen je brodovima koji su otišli za Ameriku dase suprotstave svakoj sili i da naređenja primaju jedino od Linkolna.Takođe, imali su naređenje da u slučaju otvorenog sukoba udare potrgovačkim brodovima onih koji bi se otvoreno umešali u sukob, a i po njihovim kolonijama. Misli se naravno na engleske i francuske

brodove i kolonije. Izgleda da je između Abrahama Linkolna i ruskogcara Aleksandra II, došlo i do tajnog sporazuma gde je Linkolnobećao nešto zauzvrat - to se tek pokazalo kasnije...

Za momenat se zaustavimo i još jednom razmislimo o činjenici dadanašnji Amerikanci za svoju, kakvu-takvu nezavisnost i državu,mogu da zahvale carskoj Rusiji i ruskom caru Aleksandru II. Kadabismo današnjeg Amerikanca podsetili na ovo, verovatno bi rekao dasu to čiste izmišljotine, jer je poznato koliko Amerikanci "dobro"znaju istoriju i geografiju. Verujemo da bi ista ili slična reakcija bila i

u Srbiji. Jednostavno, izgleda da mi u suštini NE ŽELIMO da znamoistinu. Istina je često neugodna za sve sukobljene strane, i prečestogovori da SKORO NIKAD nije jedna strana potpuno u pravu, a drugastrana da potpuno greši. Na jčešće je istorijska istina takva da neodgovara ni pobeđenima ni poraženima. I jedni i drugi svakako uvekima ju čega da se stide, ali pošto pobednici prave istorijskeudžbenike, oni sve ono što im ne odgovara lepo "izbrišu", te su u timknjigama oni uvek pravedni i moralni, a pobeđeni puni mana,zastranjivanja, surovosti, zločinačkih poteza i zaostalosti. Tako je i sanašim istorijskim udžbenicima, ali to već sigurno znate...

Abrahama Linkolna ubili su 14.aprila 1865.godine. Obzirom ukakvo je osinje gnezdo dirnuo - ovo je bio skoro neumitan razvojdogađaja. Pokušano je ubistvo i američkog potpredsednika Džonsonai američkog državnog sekretara. A navodno i ministra rata EdvinaStentona. Ovi atentati nisu uspeli, a "atentat" na Stentona ne biuspeo ni u jednom scenariju događaja, jer je sam Stenton bio deozavereničkog tima.

Linkolnov ubica zvao se Džon Vilkis But. Posle atentata napredsednika, ministar rata Edvin Stenton blokira sve puteve izVašingtona OSIM jednog. Tim putem atentator bez problema beži.Onaj "Džon But" što je bio uhapšen u nekom skladištu i posle 12



254

dana ubijen (po oprobanom američkom receptu, pre suđenja) - beše(kao i u kasnijem Kenedijevom ubistvu) samo "lutka" za javnost,ovaj put pod istim imenom. Da je Stenton zaista umešan u atentatgovori i činjenica da su mnogo kasnije, na jednom tavanu kod

Stentonovih potomaka, pronađene nedostajuće stranice Butovogdnevnika (njih 18), za koje je Stenton tvrdio pred Kongresnomkomisijom da su već nedostajale kada mu je dnevnik bio predat.Stenton ih je možda sačuvao da bi sebe "obezbedio" ili nekogaucenio. To verovatno nećemo saznati nikada. Na tim famoznimstranicama moglo se pročitati o vezi pravog Džona Buta sazaverenicima sa Juga, i o tome da je organizacija "Vitezovi zlatnogkruga" u suštini organizovala ubistvo Abrahama Linkolna. KodButovog dvojnika, među podmetnutim stvarima (verovatno

greškom), je pronađena i nekakva šifrovana poruka za koji je ključ pronađen kasnije kod Jude Bendžamina, poverenika Rotšildovih!Zaključak je nedvosmislen i neoboriv! Ubistvo Abrahama Linkolna

naručili su BANKARI, američki i evropski, koji se nisu mogli pomiritisa Linkolnovom ekonomskom politikom ISKLJUČIVANJA mogućnostipostojanja centralne banke u Sjedinjenim državama. U isto vremeubistvo je trebalo da zaplaši i ostale političare da se NE SMEJUsuprotstavljati svetskom bankarskom establišmentu. Zločinačka rukameđunarodnog bankarskog klana stigla je i ruskog cara Aleksandra II

1881.godine. Njega je ubio nekakav nihilista, navodno zbogsopstvenih ubeđenja. Tako bar piše u istorijskim udžbenicima. Je liim verovati ili ne, prosudite sami... Jer taj isti car podržavao jeLinkolna i protivio se ideji formiranja centralnih banaka u državama,teško se time zamerajući londonskom bankarskom lobiju koji je bio"glava" svetske bankarske hobotnice sa bezbroj pipaka...

Posle Linkolnove smrti dužnost predsednika je preuzeopotpredsednik Džonson. Nastavio je donekle ideje svog prethodnikau smislu namere da se južne američke države zadrže u Uniji po

svaku cenu. 1865.godine donosi Proglas o amnestiji kojim je južnimdržavama ponuđeno da se vrate u prvobitnu državu i da ispune pritome nekoliko uslova, od kojih su tri najvažnija: Jug treba da ODBIJEda prizna dugove koje je sam napravio uzimajuću zajmove za rat;Jug treba da PONIŠTI sve zakonske uredbe koje imajusecesionističku prirodu; Jug treba da ukine ropstvo.

Obzirom da su Rotšildovi izdašno finansirali Jug u njegovimnamerama za otcepljenjem, onaj prvi Džonsonov uslov nije im senikako dopao. Automatski im je postao "divl jač za odstrel". No to

novom predsedniku nije bila jedina briga.Na videlo je izašao ugovor koji su Rusi sklopili sa Linkolnom i čija je suština bila da bi Amerikanci trebalo da plate troškove ruske



255

mornarice koji su iznosili fantastičnih 7,2 miliona ondašnjih dolara, akoji su nastali zbog ruske pomoći Severu. E sada... možete “pljuvati”po Rusima, pitajući se kakva je to “pomoć” kada su napravil ugovorna tako veliku sumu? A možete biti i svesni da je Linkolnov cilj, da

očuva jedinstvenu državu i monetarnu nezavisnost – imao mnogo,mnogo veću vrednost. U tom smislu, iako za to vreme ogromnasuma, ona nije za Linkolna bila tako velika da je ne bi prihvatio.

Medjutim, Linkolna više nije bilo, a Džonson, čak i da je hteo daplati ovo, teško je to mogao učiniti zbog nekih američkih zakonskihograničenja. Rešenje se našlo uz pomoć jednog dela ruske teritorijekoji se prostirao na krajnjem severu Amerike - Aljaske! 1867.godineSjedinjene države OTKUPLJUJU Aljasku od Rusije, i ta trgovina je ustvari pokriće za isplatu velike sume novca Rusiji zbog pomoći njene

mornarice. Iako su mnogi američki političari žestoko kritikovalikupovinu ovog, kako su tada govorili, "bezvrednog komada zemlje" -Rusi će kasnije gorko zažaliti što su prodali Aljasku. Danas bi"Amerima” i Kanađanima “sedeli za vratom" sa svojim raketama iverovatno bi tok istorije išao u malo drugačijem smeru. Ali... od priča "šta bi bilo kad bi bilo" niko nema koristi.

Iste godine kada je Aljaska promenila vlasnika, osnovana jerasistička zločinačka organizacija "Kju Kluks Klan". Ovo, po zlupoznato udruženje, bilo je u stvari produžena ruka "Vitezova zlatnog

kruga" i masona. Svoje aktivnosti su uglavnom provodili u južnimameričkim državama sejući teror, strah i nesigurnost među crnačkimstanovništvom, ali i belim doseljenicima.

U severnim američkim državama koje su važile kao pobednice uGrađanskom ratu postojala je u isto vreme jedna radikalna strujakoju je neko zvako "radikalima", a neko "jakobincima". Još dok jeLinkoln bio živ tražili su da se južne države drastično kazne zbogpokušaja otcepljenja i nisu prezali da preduzmu veoma drastičnemere da sprovedu svoju volju. Posle Linkolna ove opasne političke i vojne protuve "nasledio" je Džonson i teško se sa njima nosio. Oni supreteče današnjih tzv. američkih "jastrebova" u Kongresu kojima je, ionda, a i sada - jedino stalo do vlasti! Često sadejstvujući sa KjuKluks Klanom izazivali su nerede u crnačkim naseljima, nisu prezali iod ubistava - sve zarad ostvarenja svojih ciljeva.

Kada je 1875.godine Kongres usvojio Posebni akt o otkupu, pokojem se od 1.januara 1879.godine Linkolnov "greenback" novacmogao menjati za zlato, slom ideje međunarodnog bankarskogestablišmenta po pitanju centralne banke - bio je potpun! I kaomrtav, Linkoln je mogao biti zadovoljan - Amerikanci su, bar za nekovreme, bili još uvek zaista slobodni. Tako je to tada izgledalo...

Vidimo da ni ratovi nisu mogli lako da nametnu Amerikancima



256

centralnu banku koja je u svim zemljama savremenog sveta ključ,kojim međunarodni bankarski i korporativni kartel drži te zemlje podkontrolom.

(I današnja Srbija sa trenutno važeć im guvernerom Narodne

banke ( č itaj: centralne banke), Jorgovankom Tabakovi ć, POTPUNO JEPOD KONTROLOM međ unarodnih bankara (iako Narodna bankaSrbije od 1945.godine nije privatna banka, a život je započela 1884.Godine kao privilegovana privatna akcionarska ustanova).To seupravo ostvaruje postavljanjem za guvernere ljudi koji odano služemedjunarodnom bankarskom kartelu. Najjednostavniji dokaz je pani č na pri ča pojedinih medija u Srbiji kak o će problemi sausvajanjem budžeta SAD-a žestoko uticati i na ekonomiju Srbije. Pada smo nezavisni, da li bi ova "pozorišna predstava" sa usvajanjem

ameri č kog budžeta imala baš TOLIKI uticaj na spsku ekonomiju?! Usluča ju već ih problema sa ekonomijom SAD-a, a prvenstveno zbogveli č ine te države, uticaja bi bilo čak i da ceo svet nije u kandžamameđ unarodnih bankara - prosto zato što postoji velika razmenadobara SAD-a sa ostatkom sveta. No potenciranje i domać ih isvetskih medija da će se desiti ekonomski kolaps (koji je inač e, akose ovako nastavi, jedan dan neminovan), pokazuje da neka velikasila u SAD-u povl ači konce svetske ekonomije. To su bankarskisistem i ameri čke Federalne rezerve - RAK u telu ekonomije sveta.)

Kako su Amerikanci ipak poklekli i dozvolili ovu pošast koja jeprevashodno pretnja njima samima, a onda i svima nama?Svi znaju za banke i otprilike čemu one služe. Onaj najočigledniji

njihov posao je štednja, gde ljudi donose novac u banku na čuvanje.Za čuvanje novca u banci, ona daje klijentu neku nadoknadu zato štose u međuvremenu koristi tim novcem, i to se zove kamata. Nonemojmo se prevariti! Kamata koju banke daju građanima za njihovulog UVEK JE MANJA od realne dobiti koju banke ostvarujukorišćenjem tog novca - i to bezobrazno manja! Kamate koje banke

uzimaju kada one pozajmljuju novac - e, to je druga stvar. Tekamate su BEZOBRAZNO VISOKE, obzirom da je i novac koji supozajmile došao često “iz ničega” . No, ovim se za sada nećemobaviti, već obratimo pažnju na činjenicu da se štedni ulozi ubankama skoro nikad ne podižu odjednom, tj. procenat ukupnouloženog novca u banke u jednom danu se vrlo malo podiže. Iz takvestanja stvari nastala je bankarska praksa da od količine uloženognovca, banke drže spremno za isplatu klijentima svega 20-25%.Znate onu priču bankara kada hoćete da podignete veću sumu:

"Morate nam to najaviti!" Ovo je upravo posledica činjenice da je vaš novac ko zna gde uložen, a da banka servisira klijente složenimkalkulacijama o dospeću isplata. Sve ovo funkcioniše dok se ne desi



257

da ljudi iz nekog razloga "nagrnu" u banke i hoće svi da podignusvoje uloge. Zašto se to dešava?

Uzroci ove pojave svima su jasni: nestabilna politička i ekonomskasituacija u zemlji, kao i GLASINE da je neka banka, kako se to kaže -

NESOLVENTNA, tj. da nema novac kojim bi isplatila ulagače. Ako seovo proširi na veći broj banaka u zemlji, nastaje prava panika unarodu. Ljudi traže novac od banaka, banke traže novac koji suuložile kojekuda u privredu i pozajmile kojekome (poštujući ugovore,ali rigorozno potražujući dospele klijentske obaveze ne ulazeći urefinansiranje istih), oni koji su od banke pozajmili novac gledaju dase što pre reše imovine(kuće, zemljište, sredstva za proizvodnju...)da bi taj novac što pre vratili, jer se boje oscilacija pristiglih râta zaotplatu dugova, i dospevanja u teško dužničko stanje. I šta je

posledica svega ovoga?Posledica ovoga je da se materijalna dobra, tj. imovina u oblikunekretnina ili sredstava za proizvodnju odjednom nude na tržištu POVEOMA SNIŽENIM CENAMA. Onaj ko sada ima novaca može veoma jeftino doći do zemlje, stanova, kuća, raznih firmi koje imajudugove... Bankari, koji su UNAPRED ZNALI da će do svega ovogadoći, a znali su jer su učestvovali u kreiranju ove krize, prvo sunovac izvukli na sigurno, a sada se pojavljuju i kupuju jeftinuimovinu onih koji su krizom pogođeni.

Ovo smo u Srbiji gledali proteklih dvadesetak godina u skoro svimmogućim varijacijama, a na žalost gledaćemo i u budućnosti. Upravo ovaj sistem sa centralnom bankom kao glavnim

manipulatorom novca na tržištu, želeli su Sjedinjenim državama da"uvale" međunarodni bankari iz Londona i nekolicina velikih domaćihbankara u Američkoj revoluciji, zatim tokom rata 1812., i uGrađanskom ratu 1861.godine. Amerikanci su bili "tvrd orah" iodolevali su po visokoj ceni, i u životima i materijalnim dobrima,tvrdo se držeći zlatne i srebrne podloge za novac, mada se i zlatna

podloga brzo našla u kandžama bankara. Zapravo, želelo seuništenje individualnih američkih bankara koji se nisu uklapali ufilozofiju "spekulativnog novca", te su sve vreme krize mnogi od njihbili pod strahovitim propagandnim pritiskom, optuživani da su onizapravo krivi za sve nedaće.

Dakle, da bi se potpuno razumeli čitaoci i pisci ovih tekstova, jasno ćemo podvući: OVI TEKSTOVI NISU PISANI PROTIVBANKARSKOG ZANIMANJA, NITI PROTIV NOVCA. Ovo je pisano sasvrhom da se shvati do čega nas je dovela TEŠKA ZLOUPOTREBAbanaka i novca - i ko su krivci za to. Takođe, iako smatramo damoderna ekonomija NIJE NAUKA, već većinom "pretakanje iz šupljegu prazno", nismo za to da se ekonomisti "ukinu" ili da se proteraju iz



259

sprovedu u delo.1866.godine u opticaju je bilo oko 1,7 milijardi dolara.1867.godine u opticaju se vrti oko 1,3 milijarde dolara.Prošlo je nekoliko godina i ovaj “trend” se nastavio.

1876.godine u opticaju je bilo svega 600 miliona dolara.Deset godina kasnije, 1886.godine u opticaju je svega 400miliona dolara.

Rezultat: kupovna moć Amerikanca se od 1866.godine smanjilašest puta!

1872.godine je Engleska banka poslala čoveka sa 100.000 funti(oko 500.000 tadašnjih dolara) da podmiti američke kongresmene ucilju povlačenja srebra iz opticaja. Ovo je obavljeno ekspresno: većsledeće godine Kongres usvaja Zakon o kovanom novcu kojim je

kovanje srebrnog novca praktično obustavljeno. 1876.godine već je bilo primetno: skoro trećina radno sposobnihnije imala posao, u narodu je počeo rasti nemir i tražen je povrataksrebrnog i “greenback” novca. 1877.godine izbijaju nemiri odPitsburga pa do Čikaga. Ljudi su bili gladni i podivljali, lunjali su ugrupama sa bakljama u rukama, tražeći rešenje za svoju teškusituaciju. A šta rade bankari?

Sekretar asocijacije bankara, Džejms Bjuel, uputio je jedno pismokolegama u kome se izmedju ostalog kaže:

“...Savetujemo vas da uradite sve što je u vašoj moći da ostvaritekontrolu nad istaknutom dnevnom i nedeljnom štampom, pogotovonad poljoprivrednom i verskom, radi sprečavanja izd avanja“greenback” novca, kao i da uskratite svaku podršku klijentima kojise ne suprotstavljaju izdavanju vladinog novca, ukidanju Zakona ocentralnoj banci, a čime bi narod došao do para i što bi namabankarima nanelo ogromnu novčanu štetu. Odmah posetit e vašegkongresmena i obavežite ga da podrži naše interese...”

Dakle, nije važno što je narod gladan – važni su bankarskiinteresi!

NIŠTA, ama BAŠ NIŠTA se nije promenilo od onog vremena, štose tiče politike bankara! Nemojte dozvoliti da vas moderniekonomisti prevode “žedne preko vode” pričama o “recesiji idepresiji”, i o tome kako su to “prirodne pojave u poslovnomciklusu.” To je BRUTALNA LAŽ! KRIZE PRAVE LJUDI! I TO NE BILOKOJI LJUDI, VEĆ MEDJUNARODNA BANKARSKA MAFIJA, koja jedanas prisutna u svim segmentima naših života.

1878.godine Kongres ipak usvaja tzv. “Šermanov zakon” kojim jedozvoljeno izdavanje izvesne količine srebrnog novca, te se krizaublažila. To je samo privremeno odložilo sprovodjenje u delo planapohlepnih bankarskih moćnika.



261

I I d e o : RECEPT:K a k o s e “ l i b e r a l n o ” p r i p r e m a s v e t s k i r a t

(kolonijalno, imperijalno, brutalno i animalno)

IX

U prvim decenijama XIX veka britanske trgovinske kuće počele su

da odobravaju kredite za potrebe svetske trgovine. Banke ulondonskom "City"-ju finansirale su velikim novcem projekte pobelom svetu poput gradnje železnica. Železnice su, kako se smatralo,mogle dodatno ubrzati ubiranje zarada iz kolonija. U isto vreme oviprocesi su dovodili i do laganog slabljenja domaće ekonomije. Ipak,prevlast na moru, prevlast u bankarstvu i kolonijalni posed regiona usvetu sa ogromnim sirovinskim resursima - doveli su do koncentracijestrahovite moći u Londonu.

Industrija kontinentalne Evrope, a bogami i dobar deo ostatka

sveta, MORALI su prihvatati trgovinske uslove utvrđene u Londonu.Te uslove postavljao je "Lloyds", konzorcijum za osiguranjepomorske trgovine i bankarstva. Tako imamo situaciju da engleskimtrgovačkim brodovima u to vreme nisu bili potrebni dodatni brodoviza pratnju, jer su ih čuvali besplatno sopstveni brodovi britanskemornarice. Automatski, to je povećavalo konkurentnost premasuparničkim državama, jer su se ostali morali osiguravati, jasno, kod"Lloyds"-a, i morali su plaćati oružanu pratnju. Ako biste tada hteli

da finansirate neku veću trgovinu, neminovno vas je put morao preili kasnije dovesti u londonski "City", finansijski okrug Londona, gde



262

je najmoćnija Engleska banka imala poslednju reč u svemu. Inače(već smo to opisivali), to je bila privatna banka nastala od jakihfinansijskih kuća poput "Barings"-a, "Hambros"- a i "Rothschilds"-a.Ovaj finansijski džin lako je manipulisao najvećim svetskim zalihamazlata, a to je Engleskoj omogućavalo da izvede "udar" nakonkurenciju sa jeftinijim engleskim proizvodima na bilo kom tržištuu svetu! Tome se nije mogao niko odupreti. Britanska moć i zanajveće neprijatelje nije se u to vreme dovodila u pitanje.

1820. godine britanski parlament donosi jednu deklaraciju,dokument poznat i kao Carinska izjava ili Carinska deklaracija. Sadržiu suštini primenjeno učenje o "apsolutno slobodnoj trgovini" či ji je

tvorac Adam Smit, škotski ekonomista.U čemu je suština "apsolutno slobodne trgovine"?Iako je Smitova originalna ideja bila da rad pojedinca u slobodnoj

ekonomiji doprinosi opštem blagostanju i da, naizgled haotičantržišni sistem ima svoju logiku, veliki je problem predstavljao “tajming” (u smislu istorijskog momenta) upotrebe u praksi ideje"slobodne ekonomije", i svakako - koja država je mogla sebi dapriušti ove ideje. Pretpostavka je bila i da će se svi tržišni učesniciponašati u skladu sa opštim dobrom i napretkom. Ali Britanija je ove

ideje primenila, ne iz ljubavi prema čovečanstvu, ne iz želje zaopštim ljudskim prosperitetom, već iz ljubavi prema zlatu i prema jošviše moći. Prosto rečeno – ideje Adama su vulgarizovane nanajstrašniji način! Sa strahovitom koncentracijom bogatstva i moći,koja je tada već bila vrlo vidljiva, finansijski krugovi oko Engleskebanke predviđaju da je momenat da iskoriste situaciju i da"slobodnom trgovinom" slome svu konkurenciju! To baš i nije bilaSmitova zamisao, blago rečeno, ali njegova doktrina je ovdeiskorišćena na takav način.

Ta doktrina se "prodaje" uspešno i danas mnogim političarima izsvih krajeva sveta. Tako se danas svi "kunu" u tržišnu ekonomiju,gledajući da što pre uđu u tržišnu arenu. A kada tamo uđu, brzouvide da u toj areni važe gladijatorski zakoni: "Ako ja ne uništimtebe, ti ćeš onda mene!" Slabije razvijene zemlje u ovoj utakmicinemaju šta da traže - njihovi potencijali za kompenzovanje "igrarija"moćnih država su mali. Tako se događa da ulaskom u ovu igru temanje države postaju još veći dužnici sa katastrofalnim posledicamapo standard stanovništva. Upravo tako se i Srbija "pustila u promet“na „slobodnom“ tržištu, što narod kaže: "Golim guzom međ` pijaneTurke!" Treba li da govorimo kako nam je danas "krasno" u zemljiSrbiji?



263

Brda knjiga su napisana iz oblasti tržišne ekonomije, slobodnetrgovine i o još gomili stvari koje uz to idu. Silne magistrature idoktorati su odbranjeni na te teme. Jedino, niko se od tih pompeznih “stručnjaka” nije suštinski bavio pitanjem stepena primenljivosti u

praksi ove nauke, sa aspekta pravednosti, humanosti i održivosti usmislu civilizacijskog opstanka. Ako neko i jeste, to je bilo u duhularpurlartizma. Naravno, mnogi će reći da postoje međunarodneinstitucije i sudovi koji regulišu nekorektno ponašanje u tržišnojutakmici, ali to su priče u koje više ne veruju čak ni školska dečica.Jer, svedoci smo kroz istoriju da te "korigujuće" ustanove rade samoza moćne kartele, pardon, korporacije!

Vratimo se Britancima.1846. godine donosi se zakon o opozivu zaštite engleske

proizvodnje. Taj zakon je u istoriji poznat kao "Zakon o žitu". Izraz"slobodna trgovina" dobija ovde bukvalno značenje. Trgovinaopijumom iz Indije i Turske u Kinu - cveta! Engleske banke na tojtrgovini zgrću neverovatne prihode. Britansko Ministarstvo inostranihposlova tako će, kao pomoć u pomenutoj trgovini, za vreme"Opijumskih ratova" od Kine zatražiti da otvori svoje luke za"slobodnu trgovinu".

Prvi "opijumski" rat vodio se između Britanije i Kine od 1839. do1842. godine, i to zbog britanskog agresivnog stava o izvozu opijuma

u tu zemlju i manipulacija sa trgovinom srebrom. Kina je, naime,uočila da joj je preko 2 miliona stanovnika postalo zavisno odopijuma, a da je srebra u zemlji sve manje. Pokušala je da prekine satakvim poslovima, ali to Englezi nisu hteli da dozvole. Celokupnomtrgovinom opijumom tih godina rukovodila je britanska Istočno-indijska kompanija.

Rat nije doneo Kini ništa dobro. Britanci su dobili eksteritorijalnistatus, dobili su Hong Kong u vlasništvo, a trgovačke luke Kanton,Ksijamen, Fuču, Šangaj i Ningbo morale su biti otvorene za "slobodnutrgovinu". I još plus, kineska vlada je morala da plati ratne reparacijeza uništeni opijum i za ratne troškove Britanaca. Jednom reč ju -siledžijstvo u esencijalnom vidu. (Baš isto kao što danas, na primer,Sjedinjene ameri čke države sprovode svoju politiku!)

"Zakon o žitu" pomogao je da u Britaniji bogati postanu jošbogatiji, a siromašni da budu prinuđeni da prose! I danas mnogizapadni "teoretičari" ne pričaju o propasti srednje klase, nalazeći svemoguće izgovore za pogubnu i beskrupuloznu politiku svojih vlada, iza poslovanje nezajažljivih korporacija – istovremeno se dobro

čuvajući da ne pomenu stvarni uzrok propadanja i osiromašenjaširokih slojeva naroda.



264

U ono vreme su britanski poljoprivrednici skoro bili uništenikontroverznim zakonima. O irskim zemljoradnicima da i ne govorimo.Direktna posledica "Zakona o žitu" bila je da su se Irci počelimasovnije iseljavati, jer se više nije moglo živeti. Čuvena

"krompirova" glad 1845. godine samo je pripremila teren da irskapoljoprivreda potpuno kolabira po donošenju ovog zakonskog akta.Već tada nastupa borba oko "potrošača", jer britanski i irskipoljoprivrednici više nisu mogli svojim cenama poljoprivrednihproizvoda da konkurišu poljoprivrednicima, na primer u Indiji, gde suovi radili za mizernu nadoknadu.

U Britaniji je tada na snazi bio i jedan zakon koji se nazivao Zakono siromašnima, koji je garantovao najsiromašnijim radnicima malunadoknadu u visini cene jednog pšeničnog hleba. Obzirom da se cenahleba sada spustila, zbog "slobodnog tržišta", ovi siromasi su svemanje i manje dobijali. U rečnik preduzetnika ušao je pojam "jeftinaradna snaga".

I ko je u svemu ovome dobro prošao?

Zna se: "mamutske" međunarodne trgovinske institucije itrgovačke banke koje su ih finansirale. A u britanskom društvu,

poput ovog našeg srpskog danas, sve se više odvajao malobrojni slojveoma bogatih, od sve brojnijeg sloja veoma siromašnih.

Za to vreme, zemlje kontinentalne Evrope, Francuska, Nemačkedržave i Rusija - odbacuju britanski koncept "slobodne trgovine"ujedinivši se u Carinsku uniju, pokušavajući da dokažu Englezima da je ukupna proizvodnja, a ne trgovinski profit - pravi pokazateljdobrostojeće ekonomije. Iako se o engleskoj aristokratiji tog dobagovorilo kao o najbogatijoj na svetu - u isto vreme stepensiromaštva, obespravljenosti, raznih vrsta bede, ateizma - veći je bio

nego u bilo kojoj ekonomski razvijenijoj evropskoj državi. Upitajte sekako to tadašnjim masonima u Velikoj loži Londona nije smetalo?Zar se oni i tada, kao što to tvrde i danas, nisu zalagali za dobrobitširokih masa? Jesu, deklarativno. Baš kao i danas. A sa druge stranesu svi imali jake veze u bankarstvu, trgovini i sve razvijenijojindustriji. “Mlatili” su pare i izrabljivali siromašne i bedne, dok susvoje zaludjeno masonsko članstvo najnižeg ranga obmanjivalipričama o “dobrobiti” za čovečanstvo.

Engleska aristokratija tog doba (koja je masovno bila u

masoneriji) prihvata rado teorije Tomasa Maltusa, engleskogdemografa i ekonomiste, koje govore o rastu ljudske populacije u



265

odnosu na rast resursa hrane. Tako, po Maltusu, bolesti, ratovi ikatastrofe „dobro dođu “ jer, navodno, eksponencijalni rast populacijeljudskog roda u odnosu na linearni rast proizvodnje hrane -neminovno vodi u glad, a pomenute pošasti smanjuju broj ljudi na

zemlji „držeći stvari pod kontrolom“. Ove ideje nadživljavaju Maltusa,i čak i danas ima on svojih pristalica, iako mu se teorije nisu bašdokazale u praksi. Treba ovde skrenuti pažnju i na izvesne tendencijeu modernoj svetskoj politici koje govore o tome da su neke moćnegrupacije na planeti Maltusove teorije shvatile vrlo ozbiljno, i dapokušavaju da ih i danas primene u praksi kroz suptilne vrstemodernog genocida (namerno izazivanje masovnih egzodusa i smrtiu ratovima, plasiranje poljoprivrednih i industrijskih proizvoda kojiizazivaju neplodnost i bolesti, zloupotreba medicine i farmacije,

raspršivanje biohemijskih agenasa po nebu i sl.)Da li je zaista tačno da planeta ne može da ishrani povećan brojstanovnika?

Logično razmišljajući, obzirom da planeta ima svoju konstantnupovršinu i da postoje nekakva preračunavanja u pogledu sadašnjegnačina poljoprivredne proizvodnje - prirodno se nameće zaključak dasu resursi planete ograničeni. Međutim, planeta realno ima resurseza skoro trostruko više stanovnika od ovoga koliko ih ima sada! To

znači - za preko 20 milijardi stanovnika! Kako je to moguće? Ovakavagresivan, protivprirodan i rasipnički sistem poljoprivredneproizvodnje, sa upotrebom strahovitih otrova - ne vodi nigde!Namećući ovakav poguban način života i rada svetskompoljoprivrednom stanovništvu, teoretičari „preteranog rasta ljudskepopulacije“ i pristalice Maltusovih baljezgarija, ugradjuju taj misaoniobrazac ljudima kroz obrazovanje i kroz medije, te onda lako nalazeargumente za ove svoje bolesne ideje.

Sa druge strane, ako se želi normalan život svih stanovnika naplaneti, ovakav nivo svesti ljudi, jednostavno nije dovoljan za to. Uzpoštovanje prirodnih zakonitosti i iskorišćavanja resursa na takavnačin da se oni lako obnavljaju - lagodno može da živi veoma,veoma mnogo ljudi. Jedino što onda ne bi moglo biti "bogatuna", kojizapravo danas i podmeću Maltusove teorije u želji da uveća ju svoje,ionako veliko, bogatstvo. Na ljudima je da uzdignu svoju svest otome šta je njihova prava svrha na planeti. U tom slučaju ni broj, ni

rađanje, ni hrana neće biti problem. Ako se to ne dogodi, dobar deonas će ići na "prinudni odmor" u astralne sfere, da tamo sačeka



267

skoro ikakvog morala ostavljaju izvestan utisak na pojedince koji sužedni moći, a donekle i na neinformisane i zablesavljene narodnemase.

Samo posmatrajmo kako se realizovala britanska kolonijalnauprava. U kolonijalnim zemljama Englezi su saveznike nalazili unajekstremnijim i najzaostalijim elementima domorodačkog društvaod kojih su pravili plaćeničku vojsku, a ta vojska je onda ukolonijama održavala “red i mir” prostim terorisanjem lokalnogstanovništva. Zato je genocid oduvek bio sastavni deo britanskeokupacije, koja je odisala anglosaksonskim osećajem nadmoći isuperiornosti. Taj osećaj se prosto zove RASIZAM!

Za Britance je život na njihovim ostrvima oduvek bio kao život unekoj tvrdjavi. Posledica toga je stav njihovih političara da je sveono van te tvrdjave – ili resurs, ili neprijatelj! Prema onome “izvan”ne može se, po njihovom mišljenju, imati nikakav moralni odnos,dok se ono “unutra” ima čuvati i braniti po svaku cenu.

Do dana današnjeg je ostalo: ono što radi Britanija, to je “bogougodno, moralno i ispravno” (po njihovom stavu, naravno), ine zasniva se na podeli dobro-zlo, već na podeli korisno-štetno.

Političari britanski ne poznaju nikakvo drugo božanstvo osim jednog– BRITANSKI INTERES! Zato mirne duše možemo reći: odrednicabritanske politike koja je najbolje opisuje, jeste - AMORALNOST!

IX-a

Dakle, "dragulj" engleske diplomatije je cinična doktrina da se sadrugim državama koje su čak bile i pouzdani partneri - nikada neodržavaju sentimentalni i moralni odnosi. INTERES je ono što jesvetinja u srcu britanskog diplomate. I to ne interes premanekakvom nacionalnom mitu, kakav ponekad srećemo kod drugih,već interes da se sačuva moć krupnog kapitala po svaku cenu. A tajbritanski kapital je zadnjih decenija XIX veka tekao u pažljivo

odabrane zemlje koje ga nisu imale dovoljno. Rekli smo da je jednaod tih zemalja bila i Argentina, gde su se gradile železnice i



268

infrastruktura, a potom je Engleska time upravljala uz dobrekoncesije i podanički odnos domaćih političara. Razvijali su se ipomorski centri, luke, gde je sve rađeno da bi britanskoj trgovini bioolakšan posao. Kada bi zemlja domaćin shvatila da se pretvorila u

ekonomskog roba, bilo bi već kasno. Reklo bi se da je ovo ponašanjeBritanije poput virusa, jer engleski liberalizam upravo to i jeste -agresivni virus!

Argentinski izvoz, koji su činili većinom govedina i pšenica,udvostričio se, a u isto vreme spoljni dug Argentine se povećao 7puta! Argentina postaje pravi dužnički vazal britanskog kraljevstva!

1882. godine britanske trupe okupirale su Egipat. Naravno zbogSueckog kanala, jer su se plašili da ne padne u francuske ruke. Izistog razloga britanske trupe su bile prisutne i u Južnoj Africi. Sve za

monopol britanske "sobodne" trgovine!Nekako u to vreme britanska obaveštajna služba, IntelidžensServis, dobija strukturu koja jasno ukazuje na visoku povezanostnajvećih bankara i finansijera, direktora ključnih industrijskihpreduzeća i direktora špijunskih organizacija. Primer za to je svakakoser Čarls Džouslin Hambro koji je bio direktor Engleske banke od1928. do 1963. godine, kada je i umro. Za vreme Drugog svetskograta Hambro je bio izvršni direktor Službe za specijalne operacijebritanske tajne policije (SOE), pri jednom ministarstvu britanske

vlade. Ova organizacija je obučila i postavila ljude od kojih će poslerata nastati Centralna obaveštajna agencija u SAD-u - danas po zlupoznata CIA. Vilijem Kejsi, Čarls Kindelberger, Volt Rostov, RobertRosa - samo su neka od imena tih ljudi. Robert Rosa je kasnije bio izamenik ministra finansija u vladi američkog predsednika Kenedija.

Kako je radio tadašnji Intelidžens Servis?Klasičan sistem špijuniranja sastoji se u tome da se u stranim

prestonicama napravi tajna organizacija preko koje se izvlače podaciod interesa. Britanskoj tajnoj službi ovo je bilo suviše naivno. Počevši

od direktora, koji je i sam bio deo špijunske mreže, po gradji vrlosličnoj strukturi masonerije - u ovu špijunsku mrežu bili su uključenibankarstvo, pomorska trgovina, velike industrijske kompanije i nakraju sama britanska vlada! Obzirom da je tajnost bila na visokomnivou, ova britanska obaveštajna služba sa lakoćom je manipulisalasa svime što bi joj došlo pod ruku - od domaćih "problemčića", doekonomija stranih zemalja!

Ipak, u ovom "savršenom" sistemu vladavine negde od 1870.godine počinju problemi. Doktrina "slobodne trgovine" je bila

utemeljena na pretpostavci da će britanski uticaj biti toliko jak, daće prosto primorati vodeće trgovinske ekonomije tog doba datakođe prihvate ovaj koncept. Ali, kao što to vidimo često iz istorije,



269

nije baš tako lako sprovesti potpunu i savršenu globalnu dominaciju,tačnije - TO JE NEMOGUĆE! Neke velike zemlje ipak su uspele da seodupru britanskom nasrtaju. 1873. ekonomska kriza pogađaozbiljnije britansku ekonomiju. Strane zemlje koje su u Engleskoj

banci držale zalihe zlata počinju da ih povlače. To dovodi do slomanekih bankarskih kredita u "City"-ju, a Englesku polako zahvatapanika.

Zaustavimo se ovde, za momenat, i razmislimo koliko je zapravonestabilna građevina zvana engleski liberalizam. Iako je svojimtvorcima i njihovim današnjim imitatorima doneo veliko bogatstvo,potezi malog broja ljudi koji imaju pristup polugama moći, moguovaj sistem za vrlo kratko vreme dovesti na ivicu propasti. A tadanastupa teška katastrofa koja skoro jedino pogađa one koji imaju

malo i najmanje. Iako je ova zver krupnog kapitala moćna, ona ima isvoje velike slabosti. Od ključne je važnosti za opstanak ovecivilizacije danas, da se ova povampirena zver uništi! Opet, ako bivećini na ovu izjavu mogla pasti na pamet revolucija, oružanapobuna, ustanak ili nešto slično - bojimo se da sa ovakvom svešćuljudskom to ne bi donelo očekivani rezultat. Dok se kod većine ljudine formira stav da je ljudsko biće kosmos u minijaturi, da nemožemo očekivati dobro u svom životu ako sami sejemo zlo i danema dobra u životu jedne zajednice (porodica, opština, država) ako

većina u toj zajednici ne nosi dobro u sebi i shodno tome se i ponaša– sve dotle će današnji maskirani liberalni kapitalizam biti uprednosti.

Mi u Srbiji možemo "drvlje i kamenje" sručiti na Miloševića,Draškovića, Šešelja, Dačića, Nikolića, Pajtića, Čanka, Jovanovića, Vučića, Babića i mnoge, mnoge njihove kolege političare - ali ječinjenica da su oni iz naše sredine "iznikli". Hoćemo da kažemo, akooni ne valjaju - nije li logično da se upitamo: "Valjamo li mi? Kakvesu nama životne vrednosti? Šta volimo, a šta ne? Kako je moguće da

iz "nebeskog" naroda izađu na političku pozornicu u tolikom brojutako loši ljudi?"Naravno da se može govoriti o agresivnosti i gladi za vlašću onih

koji ulaze u politiku, te u skladu sa tim i o neminovnosti da takvi ljudii dođu na vlast. Međutim, time se ne možemo ni tešiti, ni bitizadovoljni, jer njihov "uspeh" kao političara pokazuje da je narod ucelini izgubio orijentir ka svojoj dobrobiti i da "luta" po bespućimaprolaznih i nakaznih “vrednosti”.

No da se vratimo u stari London koji je bio zabrinut zbogekonomske krize.

Već smo pominjali da se moć britanske imperije nije bazirala na jakoj industriji i jakoj poljoprivredi, već na jakim finansijama i jakoj



271

Endrju Karnegija (čelična industrija), a sa Edvardom Grinfelom(direktor Engleske banke) bio je veoma blizak. To su ljudi koji su daliogroman doprinos tome da sve više područja ovog sveta danas liči na neke paklene sfere. I sam Morgan je bio “čedo” mahinacija i

špekulacija, te kada je umro, ispostavilo se da mu imovina vredisvega par miliona dolara, dok je ogroman kapital bio u obveznicamakoje njemu nisu pripadale, već njegovim “poslovnim partnerima”.

Šta je Dž.P.Morgan mogao drugo želeti, nego da Sjedinjenedržave konačno dobiju centralnu banku preko koje će onda njegova"braća po novcu" iz Londona moći da ostvaruju svoje interese i ubivšim američkim kolonijama. U tom smislu on je 1869.godine otišaou London gde je sa kompanijom "N.M.Rotšild" dogovorio osnivanje jedne njene ispostave, a koja je poznata pod imenom "Northern

Securities". Prvi efekat ove saradnje je došao već 1893.godine. Tadasu lokalne banke širom zemlje dobile jedno cirkularno pismo, poslatoiz Nacionalnog bankarskog udruženja, gde su Morgan i ostalimeđunarodni bankari imali jako uporište, i između ostalog u njemu jekratko i jasno pisalo:

"...Vi ć et e smesta povući jednu treći nu vaše gotovine i polovinuvaših zajmova..."

Ovo pismo postalo je kasnije poznato kao "Cirkular panike iz1893." zato što je zaista i izazvalo paniku. Za kratko vreme

Sjedinjene države su upale u krizu. Bilo je jasno da se ovim želeonapraviti pritisak na poslovne ljude, koje je veštački izazvana krizanajviše pogodila, a u cilju njihovog navodjenja da oni napravepritisak na Kongres, kako bi se doneo zakon koji bi najvišeodgovarao bankarskom establišmentu. Znači, prvo se namernoizazove nevolja, a onda ti koji su je izazvali idu okolo i prave buku,kako bi trebalo doneti zakone (koji baš njima najviše odgovaraju), akoje vešto predstavljaju kao rešenje problema koji su sami izazvali.

Da se ovo nije ništa promenilo do danas, govori i rušenje kulaTrgovinskog centra u SAD-u 2001.godine, gde je taj zločin (izrežiranod CIA-e i muslimanskih terorista, a pod okriljem međunarodnogbankarsko-korporativnog lobija) bio način da se u SAD-u masovnoizazove strah i opravda uvođenje zakonskih mera koje teškonarušavaju osnovna prava i slobode američkih građana. Drugi primer je moderna medicina i moderna farmaceutska industrija, koje usmrtonosnom sadejstvu satiru stotine hiljada ljudi godišnje "lečeći" ihod posledica masovnog trovanja hrane, vode i vazduha, a to trovanjeorganizuju i sprovode ljudi koji imaju odlučujuću reč upravo uusmeravanju medicinskih istraživanja i proizvodnji modernih lekova.Prosto rečeno, danas "koze čuvaju kupus", "piromani gase požare", a"vukovi su dadilje jagnjadima".



272

Američki Kongres 1894.godine podleže pritisku i usvaja tzv. Tarifniakt, u kome su bili ugrađene dve smernice: potreba za centralnombankom i pritisak na srednju klasu putem oporezivanja prihoda. AliVrhovni sud Sjedinjenih država glatko ODBACUJE ovaj zakon kao

NEUSTAVAN. U tom momentu, a to beše 1900.godina, administracijaameričkog predsednika Vilijema Mek Kinlija OTVORENO OPTUŽUJEonaj "Northern Securities" za kršenje antitrustovskih zakona. MekKinli je skupo platio ovu hrabrost: UBIJEN JE, a na njegovo mestodolazi potpredsednik Teodor Ruzvelt. "Northern Securities" se višenije smeo pominjati, a 1904.godine Ruzvelta ponovo biraju zapredsednika kao čoveka odanog interesima finansijskog lobija.

Inače Teodora Ruzvelta pominju i po antimonopolskom zakonu iz1902.godine koji je navodno razbio neke velike monopole u

Sjedinjenim državama kao što je, na primer, Rokfelerov “StandardOil. Ali iako i danas ima naivčina koji bubaju iz lažljivih knjiga o tomekako je Teodor Ruzvelt bio antimonopolista – istina je sasvimdrugačija. “Tedi” Ruzvelt je u suštini bio poslušno kučencemedjunarodnih bankara koje je samo povremeno izvodilo predstaveza američku javnost. Upravo je to bio slučaj sa “Standard Oil” -om,kada je ta kompanija razbijena na sedam kompanija, koje su i daljekontrolisali u potpunosti Rokfeleri!? “Mi radimo vas, vi radite nas, uradu je spas!” To je otprilike bila suština Ruzveltovog

“antimonopolskog” zakona.Ranije smo već pomenuli još jednu kreaturu od čoveka, koja jeslužila ciljevima međunarodnih bankara. To je pukovnik E.M.Haus.Ovaj čovek se nije stideo da objavi čak i knjigu pod nazivom "FilipDru", gde glavni junak učestvuje u zaveri koja ima za cilj rušenjeustavnog poretka Sjedinjenih država - a da kasnije da izjavu kako taknjiga formuliše njegova "etička i politička verovanja". Izmeđuostalog, pukovnik Haus u pomenutoj knjizi predviđa i revoluciju uRusiji, što će se kasnije zaista i dogoditi, i gde će zaživeti jedan

umobolni poredak koji je ubio milione ljudi. Haus priprema vrednoteren za predsedničke izbore 1912.godine, kada na vlast dovodiVudro Vilsona. Da je Vilson bio "miljenik" bankarskog lobija ne trebani sumnjati, jer je kao Hausov "privezak" potpuno delio njegovauverenja i bio mu neka vrsta učenika. Vilson će jednom dati izjavu:

"Hausove i moje misli su jedno."A onda, znatno kasnije, kada se već potpuno razočarao i shvatio

kakvu je štetu napravio potpisujući Zakon o Federalnim rezervama1913.godine, još intrigantniju:

"...Mi smo postali jedna od najgorih vlada, jedna odnajkontrolisanijih vlada u civilizovanom svetu. Mi nismo više vladaslobodnog mišljenja, nismo više vlada izabrana većinom glasova, već



273

smo vlada mišljenja i prisile male grupe dominantnih ljudi... N e k i o dn ajznačajnijih ljudi u SAD- u i z o b l as t i p r i v r e d e i i n d u s t r i j e s eBOJE NEČEG. Oni znaju da po s t o j i n e g d e s i l a k o j a j e t o l ik oo r g a n i z o v a n a , t o l i k o t a j a n s t v e n a , t o l i k o o p r e z n a , t o l i k o

p o v e z a n a , t o l i k o p o t p u n a i t o l i k o u b e d l j i v a , d a j e b o l j e n eg o v o r i t i g la sn o o n j o j k a d a j e n a p a d aš ..."

Ne treba biti genije da bi se shvatilo o kojoj to "tajanstvenoj sili"priča Vilson. Sama izjava izražava istovremeno strah, divljenje,gnušanje, osudu i jasno pokazuje da su, i Vilson i Haus, i mnogi drugiuticajni ljudi toga doba koji su se zalagali za centralnu banku - bilizapravo članovi spekulativne masonerije oblikovane 1717.godine uVelikoj loži u Londonu. Sledi jedna Hausova izjava:

"Tokom poslednjih petnaest godina bio sam u blizini centra stvari,

iako je svega nekolicina ljudi posumnjala u to. Ni jedan znač ajanstranac nije došao u Ameriku, a da nije razgovarao sa mnom. Biosam blizak sa pokretom koji je nominovao Ruzvelta."

Više je nego jasno da je i Ruzvelt bio samo još jedan u nizuameričkih predsednika "marioneta" koje su služile interesimameđunarodnog bankarskog lobija.

Početkom 1907.godine Dž.P.Morgan otputovao je u Evropu iuglavnom se "šetkao" između Rotšildovih bankarskih ogranaka uLondonu i Parizu. Pet meseci su ovi ljudski izrodi kovali planove kakoda konačno slome američki otpor prema centralnoj banci i dauspostave konačno svoju dominaciju. Odmah po povratku u Ameriku,Morgan je počeo širiti glasine da je "Knickerbocker Bank " u NjujorkuNESOLVENTNA, tj. da nema novca da izmiri ulagače. Ne sumnjajući uMorganove informacije, počinje panična navala na banku, a sve to poveć opisanom sistemu. Navala i panika počinje se širiti i na drugebanke i rezultuje krizom te 1907.godine, tačnije rušenjem berze. Nahiljade malih banaka je nastradalo jer su bile nelikvidne. Neke suimale svega 1% rezervi, upravljajući se sumanutim modelimabankarstva sa “delimičnom rezervom”. Odmah počinje i propagandakoja je tvrdila da se više "ne može verovati bankama koje imajuovlašćenja od pojedinih država Federacije", već da se moraustanoviti centralna banka koja bi "garantovala stabilnost". Pokazalose ovim da je Morgan bio dostojan da sedi za istim stolom saRotšildima.

Jedan istoričar, Frederik Luis Alen, napisao je u časopisu "Lajf"između ostalog i nešto o ovoj Morganovoj "igri":

"... pojedini hroni č ari došli su do genijalnog zaključ ka da je Morganiskoristio nestabilne uslove tokom jeseni 1907.godine da bi pripremio paniku, kojom je zatim mudro rukovodio, tako da je uništio rivalskebanke, a uč vrstio nadmoć banaka u svojoj orbiti ..."



274

Pošto se tu i tamo počelo "šuškati" da Morgan ima veze sa krizom,Vudro Vilson, tadašnji predsednik Prinston univerziteta, javno braniMorgana i kaže:

"...Sve ove neprilike mogu se izbeći ukoliko naimenujemo komitet

sastavljen od šestorice ili sedmorice ljudi okrenutih ka opštem dobru,kakav je recimo Dž.P.Morgan, koji bi vodili poslove ove zemlje..."Predložena osoba koja je ovde označena kao čovek "okrenut ka

opštem dobru", tj. Morgan, bio je glavni krivac za postojeću krizu, aVilson ga predlaže da tu krizu rešava!? A Morgan je tu krizu ponudioda reši tako što će lepo naštampati novca bez pokrića, a što muteško korumpirani Kongres i odobrava. Naštampao je 200 milionadolara, u suštini gomilu bezvrednih papirića, a onda je sa tim “novcem” krenuo da kupuje robu i plaća usluge, a deo je poslao i

svojim filijalama da ga pozajmljuju sa kamatom. Čisto američkoludilo! Za američki narod ovo je bilo kakvo-takvo rešenje, te su usvojoj blentavosti ljudi povratili poverenje u banke, ni na momenatne shvatajući da su ovakvim razvojem dogadjaja bankari samododatno učvrstili svoju moć.

Vudro Vilson će pozdraviti Morgana kao “spasioca”, a bankari ćega dovesti na predsednički položaj. “Ja tebi – ti meni!”

Bilo je ovo previše.Amerikanci behu već umorni od ratova i maltretiranja koja su im

priređivali međunarodni bankari i bili su spremni da konačno prihvatecentralnu banku, jer su im propagatori te ideje toliko to “sipali umozak”, da su ljudi to počeli prihvatati skoro na silu. (Sli č nu situacijuimamo danas u Srbiji, u vezi sulude ideje pridruživanja EU.)

Baš se opisana kriza iz 1907.godine pominje u udžbenicimaekonomije kao jedan od glavnih povoda da se osnuju Federalnerezerve, trućajući kako se to moralo dogoditi zbog “alarmantnesituacije sa bankama” i kako je “narodu bilo svega dosta”!?? A tanajobičnija prevara Dž.P.Morgana i njegove bankarske “bratije”prosto se uzima kao nešto što se dogodilo “prirodno”, jer, zaboga,takvi su “ekonomski zakoni” i “normalno je” da se dešavaju i takvestvari.

Ogavno je i bedno, i nedostojno ljudskih bića sve ovo. Jasno se dalo pratiti da se od 1863.godine, kada je donet Zakon o

bankarstvu, serijom inflatorno-deflatornih kretanja, tj. namernoizazvanih kriza, želelo poručiti američkoj javnosti: “Vidite šta sedešava kada nemamo centralnu banku!”

Ruzvelt je 1907.godine doneo i jedan zakon kojim je utvrdjenoformiranje Nacionalne monetarne komisije, tela čiji je zadatak bio daizučava probleme u bankarstvu i da u skladu sa tim daje preporukeKongresu. Naravno, u toj komisiji sedeli su mnogi Morganovi



275

prijatelji i saradnici, dok je predsedavajući bio Nelson Oldridž saostrva Roud, gde su živele najjače bankarske porodice. Bio je(obavezno) i mason. Oldridževa kćerka bila je udata za Džona D.Rokfelera i iz tog braka rodjeno je pet sinova: Džon, Nelson, Lorens,

Vintrop i Dejvid.Čim je Nacionalna monetarna komisija počela sa radom, NelsonOldridž odlazi u Evropu na “konsultacije” sa evropskom bankarskombandom (Rotšildi i ostali) i boravi u Engleskoj, Francuskoj iNemačkoj. Ovaj njegov “izlet” u trajanju od dve godine koštao je oko300.000 tadašnjih dolara, što je danas otprilike nekoliko miliona uistoj valuti! Kada se dobro izrazgovarao i izdogovarao sabankarskom mafijom, vratio se u Sjedinjene države, taman na jedanizuzetno važan sastanak.

Tačno 22.novembra 1910.godine nekoliko najvažnijih ljudi izsveta finansija ušlo je u Oldridžev privatni voz(!) i otputovalo upravcu ostrva Džekil, blizu obale Džordžije – U STROGOJ TAJNOSTI!Osim Oldridža, tu je došao Abram Pjat Endrju (pomoćniksekretara finansija Sjedinjenih država), Frenk Artur Vanderlip (predsednik “Kuhn-Loeb National City Bank” iz Njujorka), PolVarburg (partner u investicionoj firmi “Kuhn, Loeb&Company” kojamu je dala 500.000 dolara da bi podmićivao okolo i lobirao zauvodjenje centralne banke; inače mu je u firmi partner bio Jakob Šif,

unuk onoga Šifa što je delio kuću sa Rotšildima u Frankfurtu, a utom trenutku je Jakob Šif bio suviše “zauzet” plasiranjem blizu 20miliona dolara preko britanske obaveštajne službe i drugih kanala dabi se izazvala revolucija u Rusiji), Henri Dejvidson (stariji partnerDž.P.Morgana), Čarls Norton (predsednik Morganove “First nationalBank of New York) i Bendžamin Strong (predsednik Morganove “Bankers Trust Company”). Sastanak se odvijao u Morganovomlovačkom klubu i bilo je sasvim jasno da su ovde Oldridž i Vanderlippredstavnici Rokfelerovih, Norton i Strong ispred Dž.P.Morgana, a

Pol Varburg ispred Rotšildovih i (posredno) ispred jezuitskog delaKatoličke crkve koji je držao ogroman kapital.O ovom "društvancetu finih bankara" i sastanku koji je održan,

pisao je kasnije jedna od učesnika - Frenk Vanderlip, a to je preneo “Saturday Evening Post” u izdanju od 9.februara 1935.godine:

"...Godine 1910. bio sam tajanstven i skrivao sam se kao neki zaverenik. Ne mislim da je preterivanje ako o našoj tajnoj misiji naostrvu Džekil govorim kao o prilici kada je stvorena koncepcija onogšt o će kasnije biti Sistem federalnih rezervi. Bilo nam je reč eno da

zaboravimo naša prezimena. Dalje nam je saopšteno da treba daizbegnemo zajednič ku več eru u noći našeg odlaska. Instruirani smoda što neprimetnije, jedan po jedan, dođemo na stanicu u Nju



276

Džerziju, na obali Hadsona, gde nas je č ekao spreman privatni vagonsenatora Oldridža, prik ač en na zač elju kompozicije koja je išla na jug.Kada smo se napokon ukrcali u taj privatni vagon, poč eli smo da se

pridržavamo tabua koji se odnosio na naša prezimena. Znali smo da

ništa ne sme da procuri, jer će u protivnom naše vreme i naši naporibiti uzaludni... Da smo bili otvoreni i da se znalo da se naša grupasastala i napisala Zakon o bankama, taj zakon se nikad ne bi usvojiood strane Kongresa..."

Potpuno je jasno iz ovog dela priče Vanderlipa da su se akteristvaranja Sistema federalnih rezervi SKRIVALI od javnosti i da jesvima njima rukovodio NEKO ODOZGO... - naravno, nije Gospod upitanju, već idioti koji bi da Ga zamene i odstrane iz ljudskih života -"novokomponovani" MASONI, među kojima su bili SVI oni koji su

činili međunarodni bankarski lobi. Osim toga, nije ovo bio samosastanak o Federalnim rezervama. Slobodno se može reći da sunabrojani predstavnici najmoćnijih ljudi u svetu finansija tog doba,na ovom sastanku i formalno utvrdili principe na kojima će počivatiMEDJUNARODNI BANKARSKI KARTEL. Njihova zamisao je bila dakontrolišu kapital na globalnom nivou i da OMOGUĆE ŠTAMPANJENOVCA PO POTREBI, BEZ OBZIRA ŠTO NE BI IMAO POKRIĆE UNEČEM REALNOM. To je dobilo naziv "elastična monetarna politika",a ovakav novac - "spekulativni" novac. Sa ovim nazivima su krenuli u

pridobijanje američkih kongresmena.Ovi predstavnici krupnog kapitala nisu u suštini smislili ništa novo.Još u Ujedinjenom Kraljevstvu, u okviru prve privatne centralnebanke u Londonu - "Bank of England ", osnovane 1694. godine, idejada se može manipulisati vrednosnim papirima (novac) sprovedena jeu praksu. To se radilo nezavisno od toga imaju li ti vrednosni papirirealno pokriće u zlatu ili srebru, ili ne. Kasnije se to proširilo i nakolonije i njihove centralne banke.

Sa Amerikancima ovo nije bilo lako sprovesti. Poznata je i izjava

američkog predsednika Endrjua Džeksona, koji će o ideolozima “nepokrivenog” novca reći: “...Vi ste jazbina guja i lopova. Moja je namera da vas isteram

odavde, i tako mi Boga, isterać u vas!...”Po "Zakonu o zlatnom standardu" iz 1900. godine, privatni

američki bankari mogli su emitovati (štampati) robne potvrde (usuštini novac) SAMO AKO SU IMALI POKRIĆE U ZLATU ILI SREBRU!Obzirom da potpuna kontrola zlata od medjunarodnog bankarskogkartela tada još uvek nije bila baš potpuno ostvarena, ovaj posao je

za bankare bio solidan i siguran, i odvijao se tako što je donosilactakvih robnih potvrda, ili dolara - MOGAO DOBITI ZAUZVRAT TAČNOODREĐENU KOLIČINU ZLATA ILI SREBRA! Zato su se dolarske



277

novčanice iz tog doba zvale "zlatni i srebrni dolari". "Zakon o zlatnomstandardu" uveo je američki predsednik Mekinli, 1900. godine, a već 1901. godine je UBIJEN! Navodno, od strane nekog anarhiste jevrejskog porekla. Bilo kako bilo, za predsednika dolazi Teodor

Ruzvelt, koji je ubijenom predsedniku Mekinliju bio potpredsednik.Znate li šta mu je bio jedan od prvih predsedničkih poteza? UKINUOJE "Zakon o zlatnom standardu"!

No sada, posle sastanka na ostrvu Džekil, formalno osnovanimedjunarodni bankarski kartel je imao u Sjedinjenim državama još jedan problem. To je znatan udeo na tržištu velikih nacionalnihbanaka. Od 1910.godine pa u narednim godinama broj banaka sepopeo na preko 20.000! Do 1913.godine samo su oko 30% banakabilo nacionalno i držale su nešto preko 50% svih uloga. Bankarski

kartel je morao da nove banke, koje su počele nicati kao “pečurkeposle kiše”, prosto stavi pod svoju kontrolu. Dalje, počeo seprimećivati još početkom XX veka jedan “trend” vrlo nepovoljan zamedjunarodni bankarski lobi: velike i jake firme (korporacije) počelesu sve više novca ulagati iz sopstvenog profita, a sve manje uzimatikredite od banaka. Time je američka privreda bila sve nezavisnija, ato medjunarodni bankari nisu smeli nipošto dozvoliti.

Kako god da se okrene, za Morgana, Rotšildove i Rokfelere rešenje je bila jedino centralna banka koja će biti pod njihovom kontrolom!

Podozrevajući prave namere međunarodnog bankarskog kartela,mnogi bogati Amerikanci tadašnjeg vremena nisu se dali prevariti ioštro su se usprotivili idejama "elastične monetarne politike" i"spekulativnog novca", koje su neminovno vodile do formiranja

jednog monetarnog centra - Federalnih rezervi SAD-a. Trojica odtakvih, ujedno i najbogatiji ljudi u Americi, a možda tada i na svetu(osim Rotšildovih, naravno), bili su: Džon Džejkob Astor, IsidorŠtraus i Benjamin Gugenhajm.

Imovina Džona Astora se oko 1911. godine procenjivala na oko

500 miliona REALNIH DOLARA (ako je takvo nešto kao “realni dolar”uopšte postojalo), a ne nekakvih fiktivnih berzanskih vrednosnihpapira. U pozadini njegovog bogatstva ležala je trgovina krznimakoja je još njegovom pradedi donela bogatstvo. Sa svojim rođakom,Vilijemom Valdorfom Astorom, finansirao je izgradnju čuvenog hotela"Valdorf-Astorija".

Isidor Štraus je bio vrlo bogati vlasnik robnih kuća "Mecy`s". Benjamin Gugenhajm je bio naslednik nekoliko rudnika zlata,

srebra i bakra.

Ono što je zajedničko za ovu trojicu američkih bogataša je da suse OŠTRO SUPROTSTAVLJALI FORMIRANJU FEDERALNIH REZERVI uSAD- u! Bili su američki NACIONALISTI, a ne GLOBALISTI! Poznata



278

je Astorova izreka: " America first!" (u smislu: Amerika je na prvommestu!). Sasvim je izvesno, da su poživeli, sigurno bi se oduprli iulasku SAD-a u Prvi svetski rat.

Jasno je da ovakvi stavovi vodećih američkih bogataša NISU

ODGOVARALI međunarodnim bankarima i biznismenima (Rokfeler,Morgan, Rotšild, jezuitski fondovi Katoličke crkve i drugi).Ali - SLUČAJNO su se ova trojica bogataša ukrcala na

prekookenaski brod "TITANIK", baš u ISTO VREME. U sefovima"Titanika" SLUČAJNO je bilo dosta "zlatnih" i "srebrnih" dolara koji,posle nesreće, nikada nisu mogli biti razmenjeni za zlato i srebro."Titanik" je SLUČAJNO bio opremljen sa belim signalnim raketama, ane sa crvenim koje se ispaljuju za slučaj opasnosti. SLUČAJNO je nabrodu bilo man je čamaca za spasavanje nego što treba. SLUČAJNO

osmatračnica broda nije imala durbin, te sasvim SLUČAJNO brodudara u ledeni breg, i SLUČAJNO niti jedan od pomenute trojicebogatih Amerikanaca - ne preživljava nesreću! Beše to u aprilu 1912.godine.

Pretpostavimo da je sve ovo ZAISTA zbir slučajnosti. “Malo”sumnjivo, ali šta je tu je.

Međutim, istraživanja olupine "Titanika" koja je sproveo RobertBalard, pomorski istraživač, 1985. godine, a 2005. godine iistraživači koje je finansirao "History Channel" - govore SASVIM

DRUGAČIJU PRIČU od one koja je decenijama bila opšteprihvaćena, anaravno, drugačiju i od Džejmsa Kamerona, reditelja zadnje verzijefilma "Titanik". Zvanična verzija propasti "Titanika" kulminirala je uovom poznatom filmu, gde se sa jedne strane režiser ograđujeizjavom:

"Likovi, mesta i događ aji u ovom filmu su izmišljeni. Svakasli č nost sa stvarnim događ ajima ili li č nostima, živim ili mrtvim,sasvim je sluča jna."

Sa druge strane Holivud u njegov film ulaže 200 miliona dolara itrudi se da napravi neverovatno ubedljivu priču koja se (SLUČAJNO)u potpunosti poklapa sa zvaničnom verzijom nesreće.

Ono što se ne uklapa u sve to je da se brod očito raspao na TRIDELA, a NE na DVA; da se korito broda ODVOJILO OD KRME IPRAMCA, što je brodu dalo svega dvadesetak minuta (a ne dva sata),sve sa putnicima i posadom, da se evakuiše; da se u blizinikotlarnice, na delu korita, nalazi oštećenje koje SAMO EKSPLOZIJAmože da napravi.

Previše je nerazjašnjenih detalja u nesreći "Titanika" koji jednostavno ostaju takvi. Nemoguće je upreti prst u nekoga i okrivitiga, ali postoji osnovana sumnja da nesreća "Titanika" NIJESLUČAJNA.



279

Kada je nedavno objavljena tajna arhiva masona, gde je popisanopreko 2 miliona(!) članova ove organizacije u periodu od 1733. do1923.godine, prvo što se primetilo je to, da su skoro celokupne elitebritanskog i američkog društva pripadale masoneriji. Treba li se onda

čuditi što su brojne ličnosti, koje su vodile istragu oko “Titanika”, bilezainteresovane da se prave okolnosti pod kojima se nesreća desilanikada ne otkriju.

Istraga američkog Senata je ukazala na krivicu britanskog Odboraza trgovinu, navodno zbog nedostatka čamaca za spasavanje nabrodu. Medjutim, britansku istraga, koju je vodio lord Mersi,oslobodila je Odbor svih optužbi! Ovo “dobacivanje lopte” izameričkog u englesko dvorište i obrnuto, nije neka čudna pojava.Uzmite u obzir da su lord Mersi (čelnik britanske istrage oko

nesreće “Titanika”), Sidni Bakston (predsednik pomenutog Odboraza trgovinu), Džon Harvard Bajls (stručnjak za pomorskuarhitekturu, učestvovao u istrazi oko “Titanika), inženjer EdvardČeston (takodje član ekipe koja je istraživala nesreću), lord Piri (predsednik brodogradilišta “Harland and Wolff ” iz Belfasta, gde jenapravljen “Titanik”, istovremeno i jedan od direktora kompanije “White Star ”) – svi bili masoni!

I kako god bilo, zagovornicima Sistema federalnih rezervi put jebio otvoren!

Šta će u stvari postati Federalne rezerve, najbolje svedoči deo jednog govora u američkom Kongresu 1934. godine, koji je održaoamerički kongresmen iz Pensilvanije, Luis Mekfejden:

"...Gospodine predsednič e, u zemlji imamo jednu odnajkoruptivnijih institucija kakvu svet nikada nije video. To se odnosina Upravni odbor Federalnih rezervi i Banke Federalnih rezervi kojeć u skr ać eno nazivati FED. FED je prevarila vladu Sjedinjenih država inarod lišila dovoljno novca da isplati č itav nacionalni dug. Plj ač ka iogrešenje FED-a koštaju toliko novca da se vrednost nacionalnog

duga može isplatiti nekoliko puta. Ova đ avolska institucija osiromašila je i uništila narod Sjedinjenihdržava, dovela mnoge do bankrotstva i prakti č no je i naša vladabankrotirala. U č injeno je to kroz rupe u zakonima po kojima FEDfunkcioniše, koristeći veoma lošu administraciju u sprovođ enju zakona o FED-u i podmi ći vanjem lakomih i gramzivih pojedinaca kojisu to morali da kontrolišu i spreč e.

Neki ljudi misle da je FED institucija naše vlade. Ali nije! Oni su privatni monopolisti koji grabe bogatstvo ovog naroda zarad sebe i

svojih klijenata u inostranstvu: domać ih i stranih špekulanata i prevaranata, bogatih i gramzivih lihvara. U ovoj mrač noj grupifinansijskih pirata su oni, koji bi č oveku prerezali vrat kako bi mu



280

iscedili dolar iz džepa; postoje i oni koji šalju novac u našu zemljukako bi kupovali glasove i uticali na zakonodavstvo; to su oni koji

podsti ču i nternacionalist ič ku propagandu kako bi nas na prevarudarivali novom sveš ć u, a koja bi im dozvolila da prikriju svoja zla

dela iz prošlosti i ponovo pokrenu svoj kriminalni voz. Kreirali su vladavinu terora u Rusiji sa našim novcem u nameri dašto duže potraje rat. Podstrekivali su separatni mir izmeđ u Rusije iNemač ke, i tako zabijali klinove izmeđ u saveznika u Svetskom ratu.Finansirali su prolazak Trockog od Njujorka do Rusije kako bi mogaoda im pomogne u razaranju ruske carevine. Raspirivali su i podstrekivali rusku revoluciju i uložili u nju ogromnu koli č inuamer ič kih dolara na rač un Trockog u jednoj od njihovih banaka uŠvedskoj ..."

Mekfejden je, posle ovog govora u relativno kratkom razdoblju,NAPRASNO UMRO od nepoznatog uzroka! Verovatno i to – “SLUČAJNO”.

U bližem objašnjenju sistema Federalnih rezervi najpre podjimood obveznica. Dakle, šta su to obveznice?

Obveznice su jednostavno OBEĆANJE izraženo na papiru, kojigovori da će njihov vlasnik biti u budućnosti plaćen u iznosu koji nanjima stoji, sa pripadajućim kamatama (ili drugačije, ako je takavdogovor). Znači, reč je o DUGU onoga ko obveznice izdaje, te se taj

zove DUŽNIK, a onaj ko ih kupuje, u suštini pozajmljuje novacdužniku pod uslovima konkretne obveznice i zove se POVERILAC.Ljudi u stabilnim vremenima rado kupuju obveznice, jer je kamatatada sigurna, a obveznice obično izdaje država, banka, preduzeće ilineka finansijska ustanova. Cena obveznice je u stvari cena po kojojse kupuju prava koja iz obveznice proizilaze. Obično se cenaobveznice formira na tržištu pod uticajem ponude i potražnje. Kadase obveznica prodaje prvi put, njena cena zavisi od odnosa kamatnestope koju nosi sama obveznica i kamate na dugoročnu štednju koja

je trenutno važeća na bankarskom tržištu. Ako su ove dve kamatnestope jednake, obveznica se prvi put prodaje po ceni koja je na njojodštampana, u suprotnom prodaja se može vršiti i po cenama kojese ne slažu sa nominalnim iznosom na obveznicama. Obveznica imaraznih vrsta, ali se ovde nećemo suviše udubljivati u ovuproblematiku, jer nam to nije ni potrebno.

Dakle, kako se stvari odvijaju danas sa obveznicama u Federalnimrezervama i kako se novac tamo stvara praktično “ni iz čega”?

Prvo Savezna tržišna uprava odobrava kupovinu obveznica naslobodnom tržištu. Onda Savezna banka (centralna banka) kupujeobveznice na tom istom slobodnom tržištu i to tako da vlasnikuobveznice plaća ELEKTRONSKIM kreditom na račun u njegovoj banci.



282

ali ozbiljnije i prizemnije gledajući na čitavu stvar, ne trebazaboraviti da reptili označavaju u ravni zemaljskog postojanjaživotinjsku vrstu sa prilično niskom svešću, koja malo ili nimalo vodiračuna o bilo čemu, osim o golom opstanku. U tom svetu su

brutalnost i osnovni instikti preživljavanja jedino merodavni, asvedoci smo da o takvim osobinama danas neki uticajni ljudi iz svetanauke, filozofije, pa čak i religije - govore kao o POŽELJNIMLJUDSKIM OSOBINAMA!? U tom svetlu se mogu posmatrati i izjavetipa "najj ači opstaju", "saoseć anje je za slabi ć e", "rat je prirodna i

poželjna pojava" i slične - gde se, bez obzira na izvesnu tačnost ovihizjava u vrlo retkim i posebnim situacijama - ljudi u suštini navodeda žive kao životinje, pa čak i gore! Zato one Ajkove "gušterolikevanzemaljce" ne bi možda trebalo izvrgavati toliko sprdnji i

podsmehu (čemu se i pisci ovih tekstova nekada ne mogu odupreti),već o njima razmisliti kao o SIMBOLIMA, bez obzira što je Dejvid Ajk još jedan u nizu majstora manipulacije i što su mu krajnje namereveoma diskutabilne.

Mogućnost kreditiranja sa novcem bez pokrića, danas jeusavršena do neverovatnih razmera, a teoretičari ekonomije surazvili složene teorije o "prelivanju iz šupljeg u prazno" koje seizučavaju na ekonomskim fakultetima, i o kojima se pišu doktorskedisertacije. Kada bi ih upitali o održivosti današnjeg monetarnog

sistema i o održivosti današnje ekonomije u smislu prirodnih resursa,ne bi umeli ni da "beknu" ili bi "prosuli" gomilu praznoslovlja, kojebukvalno znači da oni zapravo uče ekonomiju da bi umeli da brutalnoeksploatišu narod i prirodne resurse - a da sve to ljudi nekako neprimete! Kratko rečeno, današnja ekonomija ima za podloguJEDNOSMERNU "nauku", a taj smer pokazuje - PRAVO U PROPAST!

Sistem federalnih rezervi u SAD-u podeljen je PRIVIDNO udvanaest okruga, a to je urađeno zato "da se Vlasi ne dosete", jer usuštini predsednik Federalnih rezervi je JEDAN i objedinjava sve to u

celinu. Tako bi se prostom narodu uvek moglo reći da to nijecentralna banka, iako ovaj sistem to u suštini JESTE.Ako bi se neko možda upitao zašto, zaboga, ti ljudi u politici, i

pored evidentne inteligencije podržavaju ovakve stvari - odgovor senajlepše može oslikati na primeru već pominjanog senatora NelsonaOldridža. Kada je ovaj čovek ušao u Senat 1881.godine imao jenešto oko 50.000 dolara. Kada je napustio Senat 1911.godine imao je blizu 30.000.000 dolara! Treba li još nešto ovome dodati?

(Pitate li se zašto se naši domaći politi čari ponašaju kao uli č ni psikada na red dođe r aspodela funkcija, direktorskih mesta u javnim preduzeć ima i sli č nih, njima zanimljivih, i kako to oni nazivaju -"novih dužnosti"? Upravo zato, jer im i svest uglavnom boravi u onim



283

predelima u kojima i psima kada se bore za teritoriju, hranu i pravona parenje. Da li su to onda ljudi koji će narod izvući iz bede u koju je upao i koji će mu obezbediti koliko-toliko ljudskiji život? Ne bi sebaš moglo reć i! Da li ljudi, kao što su Vuč i ć, Nikoli ć i Dač i ć - koji su

sve vreme uč estvovali u sunovratu naroda u Srbiji - mogu i žele dasada da taj narod nahrane, obezbede mu neki posao i iole ljudskijuegzistenciju? Teorijska šansa postoji, ali je teško u to poverovati!Ono što oni i dalje žele je ostvarenje svojih li č nih interesa, a u javnosti su spremni da rade neverovatne stvari da bi to prikrili.(Mada to toliko više i ne kriju.) O č injenici da se li č ni interesi VE Ć INEnaših domać ih politi čara i neki bitni interesi međunarodnogbankarsko-korporativnog kartela POKLAPAJU - suvišno je i govoriti.Č edomir Jovanovi ć i Boris Tadi ć bili su samo ekstremni i tužni primeri

takvog stanja stvari.)

Videli smo ko je sve učestvovao u izradi zakonskog predloga ouspostavljanju centralne banke u Sjedinjenim državama. Sada jebankarskom lobiju bilo bitno da predsednik države ne blokira tajzakonski predlog. A upravo je do toga umalo došlo, jer je tadaVilijem Hauard Taft, izabran za predsednika 1908.godine, sasvim jasno rekao da će on STAVITI VETO ako taj zakonski predlog dođe nanjegov sto. Bio je republikanac i sve je govorilo da će biti izabran zapredsednika i na izborima 1912.godine.

Sada ćemo detaljno objasniti kako se manipulisalo biračkim telomu Sjedinjenim državama, da Taft ne bi bio izabran za predsednika.Istovetan mehanizam koristi se i danas u mnogim državama gde „demokratija“ vlada.

Prvo, odmah posle onog sastanka 1910.godine puštena je upogon propagandna mašinerija. Naime, velike banke iz Njujorkaoformile su tzv. “Fond za obrazovanje” i odmah u njega upumpale 5miliona dolara. Iz tog fonda finansirali su profesore na uglednimuniverzitetima da se javno založe za ideju centralne banke. Jedan od

prvih koji su tu ideju prihvatili bio je Vudro Vilson, sa Prinstonuniverziteta. On će kasnije postati predsednik. Otpor javnosti i nekih kongresmena ipak je imao odjeka u narodu.

Tako će kongresmen Čarls August Lindberg javno reći: “...Oldridžev plan je plan Volstrita. On će dovesti do nove panike

da bi se zastrašili ljudi. Oldridž je plaćen od strane vlade da predstavlja narod, umesto toga on predstavlja plan za bankarskitrust ...”

Bankari su prvo pokušali da Teodora Ruzvelta "uguraju" umesto

Tafta, da bude nominovan od strane Republikanske partije. To imnije prošlo i Taft osvaja nominaciju. Odmah se okreću predstavnikuDemokratske partije, Vudro Vilsonu, ali ubrzo shvataju da on NEĆE



284

MOĆI da osvoji dovoljan broj glasova. Ovde vidimo na delu istinitutvrdnju mnogih ljudi da je podela na Republikansku i Demokratskupartiju u Sjedinjenim državama SAMO PARAVAN za manipulacijubiračima i da služi oduvek ciljevima moćnog finansijskog lobija.

Bankarima nije bilo bitno da li je predsednik Republikanac iliDemokrata - bilo je važno da li će on podržati njihove interese ili ne.Dakle, ispitivanja javnog mnenja, koja su se i onda uredno

obavljala, pokazala su da Taft ima realne šanse da osvoji oko 55%glasova. Neke od zagovornika centralne banke od ovoga je uhvatilablaga panika...

Onda na scenu opet stupa neki demonski intelekt međubankarskim ološem i predlaže da se Teodor Ruzvelt pojavi kaonezavisan predsednički kandidat. Jasno, cilj ovoga je bio da se Taftu

što više oduzme glasova DELEĆI biračko telo. Finansijeri Ruzveltovekampanje, Mansi i Perkins, nisu uopšte bili zainteresovani zaeventualnu pobedu svog kandidata. Bili su to ljudi tesno povezani saDž.P.Morganom i ovo su "odrađivali" kao neki zadatak, nadajući seda će "otkinuti" što više glasova Taftu. Perkins je čak u isto vremeuložio dosta novca i u Vilsonovu kampanju!?

Kada su rezultati predsedničkih izbora 1912. obrađeni, videlo seda je pobednik Vudro Vilson sa 45% glasova. Ruzvelt je bio drugi, aTaft treći. Međutim, republikanski glasovi su otišli, i Ruzveltu, i Taftu

- ukupno 55%, što je bilo dovoljno da se Vilson porazi da je imaosamo Tafta kao oponenta. Jednom reč ju - STRAHOVITAMANIPULACIJA i to sve sa ubeđenjem običnog sveta da je "izvršiosvoju građansku dužnost" i da je "izabrao najboljeg". Na ovaj načinfunkcioniše demokratija i lepo nam odslikava stepen pravednostidruštvenih sistema gde ona vlada. Nije čudo da se pojavila i modernakovanica u zadnjih desetak godina koja naziv "demokratija" menja u"demo(n)kratija".

Vudro Vilson je inaugurisan u predsednika Sjedinjenih

država januara 1913.godine. Zakon o Federalnim rezervamaprolazi glasanje u Senatu i Kongresu. U decembru1913.godine Vilson ga potpisuje i on stupa na snagu.

Malo ranije, po glasanju u Kongresu i usvajanju ovog zakona,kongresmen Č.A.Lindberg će reći:

“...Ovaj zakon uspostavlja najveći trust na svetu. Kad predsednik potpiše ovaj zakon, nevidljiva vlada monetarne moći će bitilegalizovana. Narod to možda neće odmah znati, ali dan ponora jesamo pomeren za koju godinu. Najgori kriminalni zakon u istoriji jelegalizovan ovim bankarskim zakonom...”

Nešto kasnije će dodati: “...Da bi proizveli visoke cene, sve što Savezne rezerve treba da



285

urade je da smanje eskontnu stopu. Ovo dovodi do ekspanzijekredita i tržišta, i onda kad se ljudi naviknu na ovakve uslove, u sred započetih poslova se povećaju proizvoljno kamate... Oni isto takomogu da tržišno klatno pomeraju polako, malim promenama

eskontrnih kamata, ili da vrše veće promene povećanjem kamata. Uoba slučaja oni poseduju informacije o stanju f inansija unapred...Ovo je najčudnija, najopasnija prednost data u ruke posebno privilegovane klase od strane neke vlade... Sistem je u privatnimrukama, vodjen radi ostvarivanja najvećeg mogućeg profita uz pomoć tudjih para... Oni znaju unapred kad da prave paniku radisvoje koristi. Znaju kad če panika da stane. Inflacija i deflacija jednako dobro radi za njih... Savezne rezerve su već uzurpirale zlatoi njegove sertifikate...”

Ubrzo posle svega ovoga pojavljuje se jedna brošura pod nazivom"Sistem federalnih rezervi, njegova svrha i funkcija" koju je izdaladržava. Suština joj beše slična suštini onih današnjih propratnihbrošurica u kutijama modernih lekova, gde se može pročitati čemutaj lek služi i kakve su kontraindikacije, lukavo prećutkujući ili veštomaskirajući porazne činjenice da, na primer, lečeći srce ruiniratebubrege ili da, sprečavajući simptome gripa, usput razarate imunisistem. E, tako nešto je bila i ova bankarska knjižica iz početka rada

Federalnih rezervi, a u njoj se moglo pročitati:"...Federalne rezerve...su... jedan efikasan monetarni mehanizamkoji je neophodan...naciji... Funkcionisanje Federalnih rezervi pospešuje protok novca i kredita koji omoguć avaju stalan ekonomskirast, stabilan dolar i dugotrajni balans u međ unarodnim pl ać anjima..."

Za poslednjih 100 godina Amerikanci su imali prilike da vide šta surezultati rada Sistema federalnih rezervi: NITI SU REALNO DOBILISTALAN EKONOMSKI RAST, NITI SU DOBILI STABILAN DOLAR, NITI

SU DOBILI DUGOTRAJNI BALANS U MEĐUNARODNIM PLAĆANJIMA!Ono što dobiše: DOBILI SU MNOGO RATOVA, DOBILI SU MNOGONAPADA NA IMOVNO STANJE SREDNJE KLASE OD STRANE DRŽAVE,DOBILI SU DANAŠNJI(2015.) AMERIČKI DUG KOJI JE PREŠAO17.000 MILIJARDI DOLARA, SA TENDENCIJOM DA SJEDINJENEAMERIČKE DRŽAVE PROGLASE VRLO SKORO - BANKROT!!!

Sistem federalnih rezervi u Sjedinjenim državama stvoren je da semogu stvarati ekonomske nevolje po želji međunarodnih bankara.Stvoren je kao najveći bankarski kartel na svetu POZNAT JAVNOSTI,

a ipak manji od onog bankarskog kartela koji deluje na svetskomnivou i skoro je nepoznat javnosti. Naravno da su Federalne rezervepodskup velikog skupa, koji predstavlja međunarodni bankarski



286

kartel, bez obzira što danas izgleda da su SAD vodeća sila koja stojiiza većine važnih događaja u svetu. Pravo srce međunarodnogbankarskog lobija je BIO i OSTAO - LONDON!!! Upravo tamo gde je isrce reorganizovane masonske organizacije.

Federalne rezerve (FED) su PRIVATNA organizacija. Obuhvatajuvelike banke koje poseduju sve njihove deonice. Formalnosti okoplaćanja komunalnih i sličnih obaveza obavljaju kao i svaka drugaprivatna korporacija. Službenici FED-a NISU u državnoj službi. Ovaorganizacija sa svojim kapitalom može da radi šta hoće, a njenovlasništvo nad nekretninama se vodi kao privatno vlasništvo i na toplaća lokalni porez. I američki predsednici poput Niksona, Forda iKartera davali su izjave u kojima se jasno vidi da su Federalnerezerve NEZAVISNA (čitaj: PRIVATNA) organizacija i da njome

upravljaju njeni vlasnici po svom nahođen ju. Tako će jednomprilikom kongresmen Rajt Petmen (60-te godine XX veka) reći:"...Mi danas u Sjedinjenim državama na delu imamo, u stvari dve

vlasti. Imamo zakonskim putem izabranu vlast. A imamo i nezavisnu,nekontrolisanu i nekoordinisanu vlast u liku Sistema federalnihrezervi, koja operiše novč anim ovlaš ć enjima koja su po Ustavurezervisana samo za Kongres..."

Jasno je da je u rukama ovog monstruoznog sistema "i nož ipogača", kako se to u Srbiji zna reći. Kada je 1913.godine počeo sa

radom, ovaj sistem je zatekao novca u opticaju oko 148 dolara po jednom stanovniku Sjedinjenih država. 1978.godine količina tognovca je bila 3.691 dolar! Jedan dolar iz 1913.godine imao jevrednost koliko i 8 dolara u 1978.godini. Toliko o onoj tvrdnji izbrošure o Federalnim rezervama o "stabilnom dolaru". 1968.godinekoličina novca u opticaju bila je 350 milijardi dolara, da bi u1980.godini bila povećana na preko 970 milijardi! Iako će sviekonomisti na svetu potvrditi da ovoliko štampanje novca MORAizazvati inflaciju - Amerikancima se govori kako je kod njih inflacija

zanemarljiva!? Potpuna ekonomska "misterija", zar ne?Možda bi se neko ovde upitao: pa zar stručni ljudi u manjimbankama nisu shvatili o čemu se ovde zapravo radi?

Shvatili su to oni veoma dobro, ali su bili preslabi da ištapromene. Čak je bilo pokušaja od strane banaka da izađu iz Sistemafederalnih rezervi. Od 1969. do 1977.godine oko 430 banaka jeNAPUSTILO ovaj sistem. 1977. je 15 velikih banaka povuklo svojedepozite u vrednosti od 100 milijardi dolara. 1978.godine je još 39banaka "zbrisalo" iz paklenog sistema. U 1979.godini banke i dalje suodlazile. Dolazi do situacije da je Sistem federalnih rezervikontrolisao samo 25% novca. Još preko 500 banaka tada najavljujeda će se povući iz sistema.



287

A onda je sve to palo u vodu! Političari, koje su veliki bankari pokupovali i doveli na vlast,

usvajaju 1980.godine u Kongresu Akt o monetarnoj kontroli. Ovim seSVE BANKE, bile one u Sistemu federalnih rezervi ili ne - stavljaju

pod kontrolu istog sistema. "Gde si bio?-NIGDE. Šta si radio? -NIŠTA." Ovako bi se najkraće mogla opisati ova epizoda sa pobunombanaka i pokušajem da se izvuku "iz kandži" Federalnih rezervi.

IX-c

Iako je britanski model "slobodne trgovine" sredinom XIX veka nakratko bio "zarazio" i Nemačku, a na nemačkim univerzitetima seveoma pozitivno gledalo na teoriju Adama Smita - veoma brzo jeNemačka uvidela da će je to dovesti na "tanak led". Napušta brzoovu epizodu i čuvajući se britanskih tržišnih nasrtaja uspeva da od1850. do 1913. godine poveća industrijsku proizvodnju za pet puta!Narod je doživeo rast životnog standarda, jer su se plate u industrijiudvostručile od 1871. do 1913.godine.

Akcenat na razvoj industrije bilo je moguće staviti samo uzreorganizaciju školskog sistema. Težište se stavlja na prirodnenauke. Tehnološka kultura nemačkog naroda krajem XIX veka prosto je procvetala. Proizvodnja čelika, pojava električne energije, razvojhemije... Nije prošlo mnogo vremena i postaje jasno da Nemačkaubrzano sustiže Britaniju u proizvodnji, a samim tim neminovno i uekonomskoj i vojnoj moći.

U razvoju Nemačke obratimo pažnju i na još jedan detalj. Predpočetak Prvog svetskog rata, u Nemačkoj se zahvaljujući

fantastičnom razvoju hemije već može govoriti o farmaceutskoj i oindustriji veštačkih đubriva. Primenom tih saznanja u poljoprivredidolazilo se do velikog povećanja poljoprivredne proizvodnje (istina,na račun zdravlja ljudi, ali to je druga priča koju ćemo obraditiznatno kasnije). Šta reći više, nego to da se od situacije početkomXIX veka u kojoj je stanje u nemačkoj proizvodnji žita bilo oča jno igde se žito uvozilo iz Rusije, stiglo završetkom XIX veka u situacijuda je Nemačka ponovo uvela zaštitne carine da spreči uvoz jeftinogžita!

Sa razvitkom industrije i poljoprivrede, od zemlje iz koje su seljudi iseljavali, došlo se do pojave ponovnog useljavanja



288

stanovništva. Od 1870. do 1914. godine broj stanovnika se povećaosa 40 miliona na 67 miliona!

Nemci su uveli i bankarski sistem koji je poznat kao model"zajedničkog vlasništva" između velikih banaka i velikih idustrijskih

preduzeća. Međutim, finansijska kriza 1873. u Britaniji imala je svojeposledice i u Nemačkoj. Zbog veza bankara iz Nemačke salondonskim finansijskim institucijama neminovno su se desili izvesnigubici, a pogotovu zbog pohlepe nekih velikih nemačkih trgovacažitom, koji su hteli da jednom fantastičnom špekulacijom zaradeveliko bogatstvo na krizi koja je zadesila Argentinu kao velikogizvoznika žita. Pokušaj je propao, sa njim i firma koja se trgovinombavila, a sa firmom su nastupili solidni gubici u nekim nemačkim

bankama. Sve to je rezultovalo reakcijom nemačkog kancelara koji jeoformio jednu komisiju na čelu sa dr. Ričardom Kohom,predsednikom "Rajhsbanke". Ta komisija je uobličila neviđeno oštrezakonske akte po pitanju finansijskih špekulacija. Zakoni iz1896.godine u Rajhstagu većinom potiču iz predloga Kohovekomisije. Ovim je definitivno nemačko bankarstvo odvojeno odanglo-saksonskog sistema koji je korišćen u Britaniji i SAD-u.Posledica ovoga je smanjenje britanskog kapitala u Nemačkoj, asamim tim i smanjenje uticaja Londona. I danas su neke razlike u

ovim bankarskim sistemima iz onog doba ostale na snazi. U Nemačkoj počinje da raste nezadovoljstvo jednom veomabitnom činjenicom. Svetskim morima i dalje je gospodarila suverenoBritanija! Iskreno govoreći, neka zemlja poput Nemačke tog doba nebi se mogla nazvati suverenim gospodarem svoje ekonomije, akonije imala sopstvenu modernu trgovačku flotu. To su Nemci znali irešili su da se to mora promeniti. Nisu bili voljni da im izvoz zavisi odzaštitnih carina i brodova Engleske ili nekih drugih zemalja. U tovreme skoro 70% ukupne nemačke trgovine zavisilo je od morskih

puteva.Ponovo na scenu stupa nemačka vrednoća i snalažljivost , i odtrgovačke flote koja je bila mala i u nezavidnom stanju, stižu 1914.godine do 80 parobroda nosivosti od 7000 do 20.000 tona! A stvari uratnoj mornarici tek nisu ni malo dobro išle po Engleze...

1906. godine Englezi su izgradili brod "Dreadnaught " koji jepredstavljao novu klasu ratnih brodova sa velikim topovima. Taj brod je nosio više naoružanja od bilo kog drugog ratnog broda togvremena i bio uz to i najbrži ratni brod na svetu! 1909. godine, na

zaprepašćenje Engleza, Nemci predstavljaju ČETIRI broda "Nassau"serije, koji su bili NAPREDNIJI od britanskog ponosa "Dreadnaught "-a! 1910.godine izvesnim krugovima u Britaniji postaje jasno kuda



289

ovo vodi: KA NEMINOVNOM OBRAČUNU.Za to vreme britanska obaveštajna služba je nekako uspela, već u

prvim godinama XX veka, da shvati potencijale nafte kao goriva zaratnu mornaricu. Tome je doprineo i jedan engleski kapetan, kasnije

poznat kao admiral Fišer, koji je još 1882. sasvim razumeo čemunafta može poslužiti i počeo javno agitovati da se u upotrebu uvedeto novo gorivo. Ali, zamislite, Britanija NIJE IMALA SVOJE IZVORENAFTE! Počeli su "buškarati" gde bi bilo zgodno da i oni "pošteno"otmu neki izvor "crnog zlata".

Verovali ili ne, ovde na scenu stupa pravi Džejms Bond, čovek jevrejsko-ruskog porekla, koji se zvao Sigmund GeorgijevičRozenblum, a koji je poznat i kao "as špijuna", Sidni Rejli. Ovajčovek je pomogao Britaniji da pribavi pravo na eksploataciju nafte u

nekim predelima Bliskog Istoka. Meta mu je bio izvesni Vilijam Noksdi Arsi, australijski geolog i inženjer. Ovaj Australijanac godinama je"šipčio" kroz persijska bespuća, obilazeći stare hramove još iz dobazoroasterijanskih vremena, usput tražeći naftu koja je kao zapaljivoulje isticala iz stena. Smatrao je da su se pri starim obredima ovamesta palila i time su se dobijali ognjeni stubovi, što je dodatnodoprinosilo verskom "štimungu". Mučeći se sa finansiranjem svojihistraživanja (jer engleski bankari koji su mu davali novac tada nisuvideli u tome bogzna šta) toliko je provodio vremena na terenu da je

uspeo odlično da upozna teritoriju današnjeg Irana. To mu je bila iglavna preporuka kada je persijski kralj Reza Kan Pahlavi zatražio odnjega da pomogne u medernizovanju države pri izgradnji železnica iindustrije. Di Arsi je to prihvatio i pošto je posao obavio sasvimdobro, persijski kralj ga nagrađu je "fermanom" koji mu omogućavapotpunu vlast i neograničenu slobodu da istražuje i eksploatišezemna bogatstva (poput nafte) u Persiji - NA ROK OD 60 GODINA!Australijanac je jedino morao da plati odmah 20.000 dolara ugotovini i da se obaveže da će 16% od prihoda od eksploatacije

nafte, plaćati persijskom šahu. Ovo se sve događalo 1901.godine,kada Australijanac nekako uspeva da isplati traženu sumu i timepostaje vlasnik fantastično vrednog ugovora!

Sidni Rejli ga je 1905. godine zatekao u ozbiljnom razmišljanju dapotpiše ugovor o zajedničkom projektu istraživanja nafte sa pariskombankarskom grupom "ROTŠILD"! "Dejms Bond", lukavo prerušen usveštenika, uspeva pobožnog Di Arsija da ubedi da taj ugovor ipakpotpiše sa jednim "dobrim hrišćanskim" preduzećem - sa "Anglo-Persian Oil Company". Britanska vlada podmeće jednog škotskogfinansijera kao glavnog deoničara, sama se ne otkrivajući, a u istovreme na taj način OSIGURAVA PRISTUP SVOJIM PRVIM NAFTNIMNALAZIŠTIMA!



290

IX-d

Ovde ćemo prekinuti za kratko istorijski pregled manipulacija

krupnog kapitala, da bismo objasnili još neke tendencije u dobapojave i punog razvoja engleskog liberalizma.

Već smo pominjali Maltusa i njegovu teoriju o potrebi kontrolebrojnosti ljudske populacije. Treba reći da se sam Maltus pred smrtODREKAO te svoje teorije! Sada je vreme da pomenemo i FrensisaGaltona, rođenog 1822.godine u Birmingemu. Ukratko o njegovomživotu...

Sa 16 godina odlučuje da postane lekar. Međutim, sticajemokolnosti ipak na Triniti koledžu u Kembridžu završava matematiku.

Zatim odlazi na putovanja po Africi, čak i po predelima veomaopasnim za belog čoveka. Posle silnih doživljaja, vraća se u Engleskugde mu dodeljuju Zlatnu medalju Kraljevskog geografskog društva ipostaje član Atenejskog kluba. Iako ovo sve zvuči kao uobiča jenabiografija za tadašnjeg obrazovanog Engleza sklonog nauci,istraživanju i avanturi, pomenimo kakve ideje je sve imao ovajčovek: praktični saveti vezani za mučninu pri putovanju; za ranjavenoge i plikove na njima; za uništavanje vaški; za ubod insekta; zaskorbut; za izgradnju čamca, kolibe i šatora; za slanje signala za

pomoć; za hvatanje ribe bez udice i strune; za traženje drva zapotpalu u olujnoj kiši; za nastup prema neprijateljskim inepoverljivim meštanima zabitih krajeva; za način kako sačuvatisuvu odeću dok lije kiša; za paljenje lule na oluji; za tvrdoglavogkonja koji neće da uđe u reku...

Neki od ovih saveta dobro dođu, ali onaj savet koji govori ouništavanju vaški sa 15-tak grama ŽIVE, pomešane sa listovima ča jai sa pljuvačkom - zbog toksičnosti žive, makar se ovaj recept nosio ikao ogrlica - danas niko normalan ne bi mogao da prihvati! Kratko

rečeno, Galton je bio jedan ekscentrični Englez koji se bavio svim isvačim u oblasti praktičnog rešavanja životnih problema. Mnogi su gasmatrali velikom budalom, ali to Galtonu izgleda nije mnogo smetaloda forsira svoj način života...

A onda je 1859. godine, objavljeno delo Čarlsa Darvina "Poreklovrsta". I tada simpatični gospodin Frensis Galton, pročitavšiDarvinovu knjigu (a Darvin mu je inače bio i rođak) dolazi na jednuVEOMA OPASNU IDEJU. Razmišljao je: ako su sposobnosti ljudske italenat nasledni, zar se onda selektivnim ukrštanjem ljudskih jedinki

koje imaju izražene sposobnosti i talente ne bi mogla dobitiSAVRŠENIJA LJUDSKA BIĆA?!



291

Postaje potpuno opsednut ovim idejama, a izučavanje ovoganazvao je EUGENIKA, što bi značilo nešto kao "dobri geni".

Galton je postavio "antropometričku" laboratoriju naMeđunarodnoj izložbi zdravstva u Južnom Kensingtonu 1884. Tu je

počeo da sređu je i klasifikuje mnoštvo podataka o fizičkim merenjimaljudi: težini, visini, stopalima, refleksima, oštrini vida, veličini i oblikuglave, dužini koraka... Isto tako, sakupljao je i njihove otiske palaca.Hiljade i hiljade ljudi su navaljivale da im luckasti Galton uzme otiske.Kada se malo udubio u ovaj materijal sa otiscima prstiju primetio jeda su svi ti otisci različiti. Tako dolazi do otkrića jedinstvenosti otisakaprstiju za svakog čoveka, a to 1893. godine objavljuje u knjizi "Otisci

prstiju". I danas je to otkriće, u radu kriminalističkh laboratorija ucelom svetu, jedan od temeljnih dokaza pri identifikaciji.

Iako se iz dosadašnje priče o Frensisu Galtonu ne vidi pravaopasnost od nečega što je on nazivao EUGENIKA, činjenica je daprimena ovog njegovog učenja ima solidan broj zagovornika i danas,i to u okviru malobrojnog svetskog psihopatološkog establišmenta,koji bi da ograničava populaciju ljudi na planeti po svojoj volji. SamGalton se nije ustručavao da ubeđu je ljude da su hrišćanstvo, kaozagovornik dostojanstva svakog čoveka, i medicina, kao veština kojaleči i održava u životu slabe, bolesne i psihofizički oštećene - SAMOKOČNIČARI LJUDSKOG PROGRESA! Znači, bio je zadrti ateista,verovatno u inat vrlo krutog stava crkve da ona "sve najbolje zna", anaravno i pod uticajem tendencija u nauci tog doba koje je diktiralaengleska masonerija.

Sumanute ideje Frensisa Galtona u vezi "odgajanja" savršenijihljudi i sprečavanja da se oni drugi, "manje savršeni" razmnožavaju -našle su plodno tlo kod jednog američkog biologa, Čarlsa Devenporta( jedan Devenport nam danas vršlja i po Srbiji ). On objavljuje knjigu"Uticaj nasl eđ a u eugenici ". Uspeh te ideje je u SAD-u bioneverovatan. Dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka u SAD seorganizuju takmičenja među porodicama gde su birani "pobednici", ato su bile porodice koje su imale najmanje fizičkih i psihičkihporemeća ja, a poreklo "dokazano i nedirnuto". Sve one porodice gde je dolazilo do mešanja sa tzv. "nižim rasama", bile sudiskvalifikovane. Rezultat je da su se mogle takmičiti samo ljudi belerase, dok su svi ostali smatrani "nižim", a to je automatski povlačilo iobeležje "manje vredan". Do 1931. godine većina američkih država je imala zakone o STERILIZACIJI. Vrhunac je 1935. godina kada jeurađeno 22.000 sterilizacija, SA ILI BEZ PRISTANKA sterilisanihosoba! Američki predsednik Teodor Ruzvelt, lično oduševljeneugenikom, izjavio je sledeće:

"Veoma bih voleo da se spreči razmnožavanje pogrešnih ljudi.



292

Kriminalce treba sterilisati, a slaboumnim osobama zabraniti dastvaraju potomstvo. Akcenat treba staviti na UZGOJ poželjnih ljudi!"

Obratite pažnju na onu reč “uzgoj”!? Ako neko pomisli da smopogrešili ovde, opisujući SAD i "procvat" eugenike u toj zemlji, i da

ovo više odgovara Hitleru i njegovom režimu - nije greška! Upravo seovo dešavalo u "zemlji slobode" između dva velika rata. 1916. godinetamo je osnovana Međunarodna organizacija za planirano roditeljstvoi njen američki ogranak, Američka liga za kontrolu rađanja. Američkuligu vodila je Margaret Sanger, LEKAR(!) iz SAD-a. Izjavila je jednomprilikom nešto što je i Njujork Tajms zabeležio:

"Cilj kontrole rađ anja je stvaranje Super č oveka"

Ideologija Sangerove i sličnih: podizanje opšte inteligencije upopulaciji; usporavanje rasta populacije; sprečavanje ulaska uzemlju doseljenika sa slabijom psihofizičkom konstitucijom;primenjivanje stroge politike sterilizacije i segregacije nad "manjevrednim" grupama ljudi; konstituisanje izdvojenih farmi za "manjevredne", gde bi ovi radili i živeli pod strogom kontrolom, za tunamenu, obučenih ljudi.

Ponovo obratite pažnju na onaj deo “... živeli pod strogomkontrolom...”!? Ne podseća li ova sintagma na nacističke i sličnekoncentracione logore?

Na sve ovo, mogli bismo dodati još dvojicu "filozofa" koji sumodernim oligarhijama pribavili svojim umovanjem mogućnost dauvek budu u pravu i na liniji onog morala koji sami iskonstruišu. Reč je o Herbertu Spenseru, rođenom 1820.godine u Engleskoj iMedisonu Grantu, rođenom 1865. godine u Njujorku. Koliko god setrudili da u Spenserovim delima izbegavamo tendencioznost, to ćepoštenom čitaocu biti veoma teško, jer on veliča kapitalistički sistemkao jedino ispravan, naslanjajući se na ideje o "opstankunajsposobnijih", uz neminovnu propagandu ateizma i darvinizma. Zadivno čudo, danas ga poneki zovu i "ocem" moderne sociologije.Zlonamerni bi rekli: „Kakav je bio taj otac, takva je sociologija, kaonauka, danas.“

A Medison Grant, osnivač rasističkog pokreta u Americi, kaže: "Naše pogrešno sentimentalno verovanje u svetinju ljudskog

života ima za cilj samo da spreč i ELIMINACIJU poremeć ene dece iSTERILIZACIJU odraslih osoba koje nisu od koristi društvu. Zakoni prirode nalažu UKLANJANJE NEPOŽELJNH, a ljudski život imavrednost samo onda kada je u službi društva ili rase."

Pominjanje Adolfa Hitlera je na ovom mestu prirodno, jer je ovajeugeniku "proslavio". Ovo su Hitlerove reči, dok je još tražio svoje



293

mesto medju najvećim diktatorima:"...Postoji mnogo puteva, sistematskih i relativno bezbolnih, (...),

da bismo naveli nepoželjne rase da izumru..."Ali, kada je jednom "zaseo" na vlast - preko 300.000 ljudi je bilo

podvrgnuto sterilizaciji, sistematski, a o "bezbolnosti" nije bilo nigovora. Bio je to neviđeni košmar genocida i mržnje. Šta je zajedničko svim ovim idejama Maltusa, Galtona, Ruzvelta,

Spensera, Granta i Hitlera?Na prvi pogled to, da sve one priča ju o potrebi kontrole ljudske

populacije. Ali one u svojoj dubini imaju jednu monstruoznijuzajedničku crtu: GOVORE O TOME KAKO NEKA IDEJA POJEDINCA ILIGRUPE, DAJE PRAVO TOJ GRUPI (AKO JE ONA "SUPERIORNA" POBILO KAKVOJ OSNOVI) DA NE BIRAJUĆI SREDSTVA, SVOJU IDEJU

IMPLEMENTIRA U KORISTOLJUBIVE SVRHE, BEZ OBZIRA NAGENOCIDNE POSLEDICE! Ta "superiornost" na jčešće dolazi odnagomilanog bogatstva i pripadnosti rasi, naciji, verskom učenju ilikrvnoj liniji. Upravo takve grupe i danas pokušavaju da zavladajuplanetom i da čovečanstvo konačno pretvore u stado veselihzombija, kojima će najvažnije biti da su po ceo dan "online" savelikim društvenim mrežama i "prijateljima" koje nikada u životu nitivideli nisu. Rekli bismo, fiktivni život bića koja samo na ljude liče, aljudi nisu. Životi koji služe samo tome da omoguće neograničenu

snagu i moć najbogatijih.A nauka i naučnici?U nemogućnosti da svojim ograničenim čulima i intelektom

spoznaju suštinu i poreklo čoveka i poreklo ljudskih zajednica iodnosa u njima, a poričući kroz najcrnje oblike ateizma instrumenteu svojim sopstvenim bićima koji bi to zaista mogli - tzv. "naučna"elita, tj. naučnici - I ONDA, I DANAS - ZABLESAVLJENO "KASKAJU"ZA "ŠARGAREPOM" KOJU DRŽE NOSIOCI KRUPNOG KAPITALAISPRED NJIHOVOG NOSA, DOK ŠTAP STOJI SPREMAN U POZADINI,

ZA ONE RETKE, NEPOSLUŠNE...

IX-e

Mnogi su čuli za aferu "Drajfus" u Francuskoj, koja se odigraladavne 1894. godine. O tome su u novije doba i neki filmovi snimljeni.

Dakle, četiri godine posle afere „Drajfus“ francuske trupenapredovale su kroz saharski deo Afrike na istok, i naišle na engleske



294

trupe pod komandom generala Kičenera. Pošto ni jedna strana nijehtela da se povuče, a nisu nešto bili "raspoloženi" ni da se odmahpokolju, odaslali su depeše da ovo reše "više instance". Iz Parizafrancuskom pukovniku stiže depeša da SE FRANCUSKA VOJSKA IMA

ODMAH POVUĆI.Francuska je ovim događajem veoma oslabila svoje pozicije uAfrici. Ovaj incident, kasnije nazvan Fašodska kriza, zapravo jeinicirao tadašnji francuski ministar kolonija Teofil Delkas. On je tonavodno uradio jer je britanska vojska stalno napredovala odSueckog kanala prema egipatskoj teritoriji, a on je ovim, tobože,hteo da spreči dalji prodor Engleza, jer je Francuska polagala pravona te teritorije "još od Napoleona". Međutim, Delkas je u stvari radioza britanske interese. Iskoristio je odsustvo francuskog ministra

inostranih poslova Gabrijela Henotea koji je bio zakleti ANGLOFOB. Aideje Gabrijela Henotea odavno su išle u pravcu jačanja francuskoguticaja u Severnoj Africi, što se kosilo direktno sa britanskiminteresima. Inače, ovaj ministar spoljnih poslova Francuske bio je, još od ranije, veoma sklon dobrosusedskim odnosima sa Nemačkom,tako da je čak 1896. godine nemački ministar inostranih poslovapitao francuskog ambasadora u Berlinu o "zajedničkoj akciji” u Africiu cilju “ograničavanja neutaživih apetita Engleske".

Još pre 1894.godine u Engleskoj su bili svesni opasnosti od

francusko-nemačkog zbližavanja pa nisu žalili truda da se tosabotira. U tom smislu su jedva dočekali (a najverovatnije iorganizovali) događaj, kada je jedan francuski kapetan, AlfredDrajfus, inače jevrejskog porekla, 15. oktobra 1894. godine optuženza izdaju. On je, po optužbi, odavao tajne Nemačkoj, a po nekimposrednim sumnjama i nekim "stručnjacima" grafolozima, utvrđeno je na sudu da je to "zaista tako". I po kratkom postupku, kapetanDrajfus biva osuđen na doživotnu robiju i poslat u najgori zatvor togadoba - na Đavolja ostrva u Francuskoj Gvajani. Sam Henote jeintervenisao kod tog procesa i tvrdio da će to dovesti do nesagledivihposledica u odnosima sa Nemačkom. Nije to ništa pomoglonesrećnom kapetanu.

A šta se u stvari desilo Alfredu Drajfusu? 1894. godine francuska kontraobaveštajna služba "dočula je" da

neko iz vrha francuske vojske dostavlja poverljive informacijeNemcima. Nemačkoj ambasadi u Parizu "uvalili" su još raniječistačicu koja je bila francuski špijun. Tako je ona jednog dana,pregledajući pažljivo papire bačene u korpu za otpatke u kancelarijinemačkog vojnog atašea, pronašla jedan sa nekim popisomfrancuskih dokumenata za koje se, kako se ispostavilo, znalo jedinou vrhu francuske vojske. Pošto je Drajfus u štabu francuske vojske



295

bio jedini oficir jevrejskog porekla - stvar je brzo "bila jasna". Našlose tu i neko, navodno njegovo, pismo koje ga je optuživalo...

1895. godine na čelo kontraobaveštajne službe Francuske dolazipukovnik Mari Pikar. On je od početka sumnjao da je ovo sa

Drajfusom zaista tako, tim pre jer je saznao za korespodencijuizvesnog Esterhazija i nemačkog vojnog atašea. Dao se u potragu i1896. godine šefu francuskog štaba Budfreu, otvoreno iznosi da jekapetan Drajfus nevin, a kao krivca imenuje majora FerdinandaEsterhazija. Pošto je sirovim vojničinama u štabu bilo lakše da ovoodbace nego da priznaju grešku, oni organizuju jedno zatvorenosuđenje, gde majora Esterhazija vojni sud OSLOBAĐA KRIVICE.Pikara su prekomandovali u Tunis! Naravno, pre ovoga je Pikarupodmetnuto jedno Esterhazijevo pismo, koje je “obradjeno” da liči na

falsifikat. Tako biva osramoćen. Međutim... 1898. godine major Esterhazi biva optužen za neku,sasvim drugu stvar, u vezi sa nekim novcem, i on tada jednombritanskom novinaru odaje da je on autor pisma koje je poslužilo kaoglavni dokaz na Drajfusovom suđenju. U isto vreme optužuje svogpretpostavljenog i bivšeg šefa kontraobaveštajne službe Francuske,pukovnika Zandera. Klupko se razmotava, a priznanje za još nekefalsifikovane dokumenate i samoubistvo pukovnika Anrija u zatvoru,definitivno dovode do svesti u širim krugovima o Drajfusovoj

nevinosti. Esterhazi posle priznanja beži U ENGLESKU (a gde bidrugo), i tamo živi do smrti 21.maja 1923. godine. Ono što nije takolako izašlo na videlo je to, da je iza Esterhazijeve "igre" podmetanjalažnih dokaza Drajfusu, stajala bankarska porodica ROTŠILD i njihoviprijatelji jezuiti, potplaćujući grofa Esterhazija "masno". Nezajažljivikrupni kapital i bolesna potreba da se antisemitizam iskoristi za svojeciljeve!

Poznati pisac, Emil Zola, u odbranu Drajfusa piše jedno otvorenopismo pod nazivom "Optužujem", upućeno predsedniku Francuske, i

objavljuje ga u jednom novinskom listu. Javnost zbog ovoga dolazi utešku konfuziju, izbi jaju čak i do antisemitski izgredi, a Zolu francuskisud osuđuje na godinu dana zatvora! Ovaj beži u Englesku, koja ga usvom dvoličnom maniru rado prihvata.

1899. godine Apelacioni sud u Francuskoj nalaže ponovnu istragu iponištava prvobitnu presudu protiv kapetana Drajfusa. Koliko jeteško bilo Francuskoj da prizna grešku, svedoči i to da je kaznaizrečena na novom suđenju "smanjena" na 10 godina. Nedelju danaposle toga, Drajfus prima izvinjenje od predsednika Francuske. Kroz

opštu amnestiju 1900. godine sve presude i parnice protiv Drajfusasu ukinute, ali on traži 1903. reviziju suđen ja. "Zavlačili" su ga 3godine i tek ga je u julu 1906. - ZVANIČNO APELACIONI SUD



296

FRANCUSKE OSLOBODIO SVIH OPTUŽBI! Posle ovoga unapređen jeu čin majora i odlikovan ordenom Legije časti.

Treba reći da i danas ima Francuza koji misle da je Drajfus KRIV ida je trebao da "istrune" u Gvajani. Pogotovo medju francuskim

katolicima. Jer neosnovana mržnja prema Jevrejima ovim ljudimapotpuno pomračuje svest i zdrav razum. Na žalost, takvih ima svudapo svetu, pa i u današnjoj Srbiji.

Alfred Drajfus je učestvovao u Prvom svetskom ratu i unapređen je1918. godine u čin potpukovnika. Umro je u Parizu 12.jula 1935.godine.

A Francuska?1898. godine, umesto anglofoba Gabrijela Henotea, ministra

spoljnih poslova – dolazi, poznat nam sa početka ove priče, Teofil

Delkas, anglofil. Britaniji sada lakše ide ubeđivanje Francuske da seodrekne interesa u Africi i da se koncentriše na "opasnost odNemačke", usput Francuskoj tajno obećavajući i neke deloveNemačke na koje je ova polagala pravo. Ovo lepo opisuje pomenutibivši ministar inostranih poslova, Henote, kada priča o britanskomnametanju koncepcije francuske spoljne politike: "...divan izumbritanskog diplomatskog genija da podeli svoje neprijatelje..."

IX-f

1889.godine Nemačka dobija koncesiju od turskih vlasti zagradnju železnice kroz Anadoliju. U ime Nemaca pojavljuje seNemačka banka (Deutshce Bank) sa još jednom grupomindustrijalaca i bankara. Već 1898. godine u posetu Turskoj dolazi

Vilhelm II, nemački car. Sledeće godine prethodni ugovor, za onugradnju železnice kroz Anadoliju, proširuje se na Projekat zaizgradnju železnice Berlin-Bagdad. Postaje sasvim jasno da Nemačkaima nameru da izgradi dobre privredne odnose sa Turskom i daunapredi kroz to i svoj izvoz i time ekonomsku moć. Međutim, ovinemačko-turski odnosi, a posebno pomenuta železnička trasa,počinju da smetaju Britaniji. Englezi su brzo shvatili da Nemačka želida se približi izvorima nafte na Bliskom Istoku. I ne samo to.Otomansko carstvo bi izgradnjom moderne železnice dobilo bolju

povezanost sopstvene teritorije i brži pristup važnim mestima nakraju železničke trase, kao što su Bagdad i Kuvajt. Odjednom Englezi



297

dolaze u situaciju da Nemačka može da stavi pod kontrolu jedan takovažan trgovački pravac, Nemačka-Bliski Istok, a da oni tome skoroda ne mogu ništa.

Od Berlina do Bagdada, od Nemačkog carstva, preko

Austrougarskog carstva, Bugarske i Turske - samo je jedan mali deopresecao zamišljenu trasu i nedostajao da bi se mozaik sklopio -SRBIJA!

U vreme ovih događanja, pri srpskoj vojsci bio je prisutan, u vidustarijeg vojnog savetnika, Robert Džordž Delrimpl Lafan (R.G.D.Laffan), Englez koji je ovu situaciju sa nemačkim težnjama iželeznicom veoma dobro shvatao. Evo njegovih razmišljanja iz tihvremena:

"... Ako se projekat "Berlin-Bagdad" ostvari, ogromno će područj e,

koje proizvodi privredna bogatstva raznih vrsta, i koje se ne moženapasti sa mora, biti ujedinjeno pod nemač kom vlaš ć u. Rusija će time biti odseč ena od svojih zapadnih prijatelja, Velike Britanije iFrancuske. Nemač koj i turskoj vojsci bi će na dometu naši interesi uEgiptu, a iz Persijskog će zaliva biti ugroženo naše indijsko carstvo.Luka Aleksandreta i kontrola u Dardanelima ubrz o će Nemač kojomoguć iti ogromnu pomorsku moć na Mediteranu... (...) Srbija, malaali prkosna, stoji na putu izmeđ u Nemač ke i velikih luka Istanbula iSoluna i drži vrata za Istok. Srbija je uistinu bila prva crta odbrane

naših istoč nih poseda. Ako bude poražena ili uvuč ena u sistem"Berlin-Bagdad", naše će veliko, ali slabo zašt ić eno carstvo uskoroosetiti udar nemač kog prodora na Istok ... "

I šta reći posle ovoga?Ovde se vidi kako raste tenzija među velikim silama zbog

preklapanja interesnih sfera, a vidi se i engleska politika koja imaveliki interes u Srbiji! Naravno da su svi “savetnici” i ostali zvaničniciiz Engleske koji su stizali u Srbiju bili povezani sa “novom”masonerijom u Londonu nastalom 1717.godine, a naravno, i sa

engleskom obaveštajnom službom. Smemo li onda pretpostaviti dasu svi ratovi u ovom područ ju neposredno pre 1914. godine, odličnoišli Englezima na ruku, jer su podrivali Nemačke interese u ovomdelu sveta?! Reklo bi se DA! Ali, nemojmo se prevariti. Engleskipolitičari nikada nisu, niti danas imaju poštovanje za Srbe i Srbiju.Verni su jedino svojoj svinjskoj samoživosti u nastojanju dasačuvaju sopstvene pozicije po svaku cenu.

Sama Nemačka, svesna da će Englezi biti veoma podozrivi premanjihovim planovima u vezi Bliskog Istoka, pokušava da Britaniju

nekako uvuče u gradnju pominjane železnice Berlin-Bagdad. Prvirazlog je što bi se time Englezi nekako "smekšali" ako bi i samiučestvovali i bili prisutni na toj važnoj putanji, a drugi je taj što je



298

gradnja ovakve železnice ogroman projekat koji guta još veći kapital.Prosto rečeno, zajedničkim naporima bi se troškovi lakše podneli. Utom smislu, odmah posle posete Istanbulu, nemački car Vilhelm II,dolazi u posetu Velikoj Britaniji, pravo "na noge" kraljici Viktoriji u

dvorac Vindzor.I dok se pregovaralo i razgovaralo, Englezi su stalno smišljali kakoda osujete izlazak Nemačke preko ove pruge na Bliski Istok,istovremeno dajući neobavezujuća obećanja i nalazeći "hiljadu"razloga zbog kojih oni, eto, baš sada, ne mogu da potpišu sporazumo zajedničkoj gradnji. I dok se činilo da se ipak, makar i "puževskim"korakom, napreduje u pravcu potpisivanja ovog sporazuma,britanska ratna mornarica 1901. godine stavlja pod svoju kontrolu jednu zalivsku luku, nešto niže od Šat el Araba, a u kuvajtskim

vodama. To je bilo u posedu Osmanlijskog carstva, ali je Turska tomogla "samo da gleda", jer je bila preslaba da se Britanijisuprotstavi. Englezi ovim stavljaju železnički projekat "Berlin-Bagdad" u težak položaj. Pomoću šeika Mubaraka Al-sabaha, komemoral nije bio baš jača strana, ser Persi Koks, politički zastupnikkraljevske engleske Vlade u Kuvajtu, uspeva da dobije dokument kojigarantuje da se bilo kakve koncesije na naftu i zemlju mogu davatisamo onome koga engleska vlada ovlasti. Tu je, naravno, bilo obilnihpoklona od strane Britanije u vidu zlata i oružja.

1912. godine gradnja železnice u Iraku angažovala je Nemačkubanku koja je uspela da dobije koncesiju za naftu i rude odotomanskog cara za preduzeće "Bagdad Rail Co.", po 20 kilometarasa obe strane pruge. To je bila za Nemce dobra vest. Loša vest jebilo to, što je firma "Deutsche Petroleum Verkaufgesellschaft ", inačepodružnica "ROCKEFELLER STANDARD OIL COMPANY ", američkogtrusta - držala 91% ukupne prodaje nafte na nemačkom tržištu.Samo onih 9% pripadalo je Nemačkoj banci.

Imajući sve ovo u vidu, te 1912. godine bilo je jasno da Nemačka

nema nezavisno i sigurno snabdevanje naftom. 1911. godine Vinston Čerčil nasleđuje lorda Fišera na mestuglavnog komadanta britanske ratne mornarice, a 1912. nainsistiranje Čerčila britanska vlada imenuje Kraljevsku komisiju zanaftu i motor na ovaj pogon. Kao predsednika postavlja lorda Fišera.1913.godine, ponovo na insistiranje Čerčila, britanska vladalegalizuje kupovinu većinskog paketa deonica "Anglo-Persian Oil"-a.

Karte su bile podeljene.Poslednje pripreme za veliku klanicu poznatu kao Prvi svetski rat -

užurbano su se odvijale. Ulozi su bili ogromni i merili su se milionimaživota i silnim materijalnim resursima.Teorije da se ovaj rat mogao izbeći ovako ili onako, dobre su kao



299

teorije. Praksu je najbolje sažeo u jednoj rečenici prvi kancelarNemačkog carstva, Oto Eduard Leopold fon Bizmark-Šenhauzen:

" Jedini uslov koji bi doveo do poboljšanja nemač ko-engleskihodnosa, bio bi da mi zauzdamo svoj privredni razvoj, a to nije

moguć e."Realno danas gledajući, sistem privrednog razvoja koji smo kaocivilizacija usvojili, ne daje nikakve nade da će sukobi oko resursaprestati. Neko je stalno u usponu i taj neće blagonaklono gledati naone koji bi da ga u tome spreče. Tako je bilo i sa Nemcima upredvečerje Prvog svetskog rata.

U aprilu 1914. godine engleski kralj Džordž i britanski ministarinostranih poslova, Edvard Grej, sastaju se u Francuskoj satamošnjim predsednikom Poenkareom i ruskim ambasadorom

Izvolskim. Tom prilikom SE SKLAPA TROJNO SAVEZNIŠTVO PROTIVNEMAČKE i AUSTROUGARSKE. Tako je Britanija, bar na prvi pogled,od tradicionalne antiruske i proosmanlijske politike, došla naproruske i antinemačke pozicije. Bar privremeno. Izgleda da nijesmetalo ni to što su 1898. godine francuske i engleske trupe, u sporuoko dominacije u Egiptu, skoro ušle u otvoren sukob. Engleskipolitičari su to čak iskoristili KAO TAČKU ZBLIŽAVANJA, uz obilnupomoć anglofilski nastrojenog ministra francuskih kolonija. Jer,politika priznaje samo jednu vrednost kojoj se klanja - INTERES. Ako

narod u nekoj državi ima retku sreću da političari vole narodniinteres, onda se nekako i može živeti. Ali, ako imate političare kaošto ih je Srbija često imala (a i danas ih ima), kojima je glavniinteres svoj sopstveni, ili interes svoje partije - onda imate zemljuSrbiju kakva je danas.

Tako je Velika Britanija, politikom "ravnoteže moći", koja nijeništa drugo nego oličenje krajnje prevrtljivosti i beskrupuloznosti,vešto manipulisala političkom pozornicom sveta u suton Prvogsvetskog rata.

***

Pošto su se već u ovim tekstovima pominjali Srbija i Srbi, i višeputa, tamo gde bude prigodno navodićemo delove teksta “ČujteSrbi!” od Arčibalda Rajsa, koji na izvanredan način odslikavajumentalitet našeg naroda. Zapanjujuće je koliko svoje loše osobinenismo bili spremni da menjamo – ni onda, a ni danas. Cena za to je

bila i ostala previsoka...



300

"Neć u sakriti od vas ništa bitno od onoga što sam video, jer pravi prijatelj nije onaj koji vam laska, već onaj koji vam kaže istinu, celuistinu. Međutim, neć ete imati to ogledalo u rukama dok sam ja u

životu. N aći ć ete ga u mojim spisima i č ini ć ete s njim što god budete

hteli. Ili ć ete ga proč itati, zamisliti se nad njegovim sadržajem i iztoga izvući korist, ili ć ete ga, pak, prezreti, pa će onda ona istinskasrpska duša, duša vaših hajduka i junaka ratova za oslobođenje,nestati sa vaši h prostora. T o će biti poslednja usluga koju mogu davam uč inim.

U nabrajanju vaših vrlina neć u morati da vam govorim o onomešto vi nazivate „inteligencijom". Njome ć u se pozabaviti tek udelovima posveć enim vašim manama. Sreć om, vaš narod ponajvišeč ine seljaci, a ne „inteligencija”.

Vaša nacija je imala veoma lepu prošlost, posle koje su usledilidugi nesreć ni vekovi. Pošto ste osnovali veliko carstvo, koje je,sudeći po onome što je od njega ostalo, mnogo obeć avalo i u svojedoba bilo napredno poput zapadnih carevina i kraljevina, pali ste pod prevlast Turaka, zatim i u njihovo ropstvo. Da bi izbegli to robovanje,mnogi od vas su napuštali zemlju i tražili utoč ište kod moć nihsuseda, Austrougara, ali su samo menjali gospodara. Pod Turcimaste mnogo propatili. Bili ste raja. Crkve i manastire ste sklanjali pod zemlju ili u divlje planinske klance, daleko od puteva svojih

gospodara. Otimali su vam decu i od njih stvarali jani č are. Od svojesirotinje ste plaćali i dobar „desetak" ugnjetači ma. Vaši rodoljubi nisumogli da trpe taj nepodnošljivi jaram pa su potražili sklonište ušumama, u koje Tur č in nije smeo da kroč i. Bili su to vaši hajduci,duhovni oci onih koji su ostvarili povlač enje preko Albanije, Cera i

Jadra. Kajmak č alana i Dobrog polja. Terali su vas sa plodnih ravnica,njih je zaposedao Tur č in, a vama ostavljao samo kamenito planinsko zemljište.

Ipak, uprkos svim tim nevoljama, veoma je malo vaših voljenih

pokušalo da izbegne taj grozni položaj prihvatanjem muslimanskevere. Velika već ina vaših predaka je, i pored dugotrajnih patnji,ostala odana staroj veri i nije htela da povije vrat pred okrutnimtuđ inom. Guslari su opevali vašu minulu vel ič inu i tako bili vašasavest. Ti dugi vekovi pod jarmom su u vašem narodu ostavili trajan peč at. Time je on stekao divne vrline, ali i velike mane, a sač uvao jei te vrline i te mane. Pogledajmo najpre te vrline, imajući na umu davam sad govorim o narodu uopšte, a ne o nekim slojevima vašegstanovništva.

Narod vam je hrabar i njegova hrabrost č esto seže do junaštva.Mogu to s pravom da kažem jer sam gledao vaše vojnike, a oni nisubili ništa drugo do sam narod, u skoro svim bitkama velikog



301

oslobodilač kog rata. Video sam i povl ač enje preko Albanije, kada suvam se mnogi seljani i varošani nadmetali u junaštvu sa vojnicima,vojnicima koji su stigli na Krf tek kao ljudske senke i od kojih sumnogi na več noj straži u morskim dubinama.

Video sam i vaše ranjenike u pokretnim bolnicama i naoperacionim stolovima. Retko bi im se jauk, pa ni jecaj, oteo iz usta,a č esto ih, (naroč ito u poč etku rata), usled nedostatka narkotika nisuni uspavljivali.

Narod vam je rodoljubiv. Ne znam ni za jedan narod u kojemlegendarni nacionalni junaci toliko žive u narodnoj duši kao kod vas.

A imate i onaj vel ič anstveni dar da vas seć anje na te junake znatoliko nadahnuti, da vam vlastiti život više ništa ne znač i. To je zatošto lik tih legendarnih junaka izlazi iz vas samih. Sač injen je od

komadi ć a koje odaje vaša duša. Urođ eni zdrav razum vam je u tim junacima, koji su u stvarnosti č esto bili sasvim drugačiji, pronašao pravi i možda jedini nač i n da održite netaknutim svoj nacionalniideal. Da biste oč uvali patriotizam i kult svojih nacionalnih junaka

pomogla vam je vaša religija. Pretvorili ste svoju religiju u narodnucrkvu, bolje reći, u narodnu tradiciju. Istina, vi oseć ate, poputsvakog č oveka koji zaista razmišlja, da postoji nešto neodredljivo,nešto suviše uzvišeno da bi se pojmilo, nad nama, nešto štonatkriljuje svet i upravlja njime. Međutim vi niste religiozni. Niste

mogli da prihvatite Boga kakav je u Bibliji, pretvorili ste ga u več nogi svemoć nog glavara svog naroda. Ako bih mogao da u ovoj oblastiupotrebim trivijalan izraz, rado bih rekao da vaš "bog" nosi oklop ibradu Kraljev ića Marka, šajk ač u vašeg ratnika sa Cera i Jadra,Kajmak č alana i Dobrog polja. Popovi vam nisu bili niti jesu crkveniljudi, već vatreni rodoljubi sa svim vrlinama i manama vašeg naroda. Religija je, svakako, moć no sredstvo poretka, a zdrav razum vam je pokazao put da je ponarodite i da je takvu prihvate vaši ljudi. Tareligija vas, uprkos vama, održava. Muškarci vam pogotovo nisu

č esto u crkvi. Koliko sam samo puta, u vreme obreda, ušao u vašehramove i tamo zatekao tek nekoliko retkih vernika, i to skoroisključ ivo žena. Ali se č ak i onaj Srbin, koji se hvališe da ga je bašbriga i za popa i za "njegova posla", prekrsti kada sazna nešto što ga žestoko pogodi, ili ode da pobode upaljenu sveć u ispred ikonostasakad izgubi drago bić e. Brižljivo č uvajte tu narodnu religiju jer će vašnarod, onog dana kad je napustite, biti izgubljen..."

„Č ujte, Srbi!“, Ar č ibald Rajs 1928.g.



302

IX-g

Videli smo kako je Britanija makijavelističkom diplomatijom dobilaFrancusku za saveznika. Treći član Antante, Rusija, zadnje decenijeXIX veka nije ni pretpostavljala da će se stvari baš tako odvijati.

Negde od 1890. ili nešto malo kasnije, Rusija kreće u ostvarivanje jednog značajnog plana industrijalizacije, donošenjem strogihzaštitnih carina i namerom da se izgrade ključne železničke linije.1892. ministar finansija u Rusiji postaje Sergej Vit, a inače je ranijebio nadležan za program izgradnje železnica. Sa ministrom inostranihposlova Francuske, Gabrijelom Henoteom, imao je odlične odnose.

To se reflektovalo i na rusko-francuske odnose uopšte. U to vremepokrenuta je gradnja grandiozne železničke linije koja bi povezivalazapadne delove Rusije sa Vladivostokom na Dalekom Istoku, tzv.Transsibirski železnički projekat. Ta pruga je trebalo da bude dužine8.600 kilometara! Ne treba ni govoriti koliko je to bilo dobro za ruskuprivredu. Sergej Vit je voleo nemačke modele industrijalizacije jer,iskreno govoreći, bili su ubedljivo najbolji za to doba. Preveo je ineka dela iz ekonomije sa nemačkog na ruski jezik. Računao je da ćeizgradnjom ove velike železničke magistrale, osim za privredu,

mnogo učiniti i za stanovništvo kroz čije oblasti bi železnica prolazila.Takođe, planirao je da podrži takvu politiku Rusije prema Kini, kojabi doprinela razvoju dobrosusedskih odnosa na obostranozadovoljstvo.

Ali... već možemo pretpostaviti kome se ovo nije nimalo dopadalo.Od momenta kada je postalo jasno da Rusija, od britanske

"žitnice" kojom su se najviše okoristili britanski trgovci žitom, ide upravcu moderne industrijalizovane zemlje - Velika Britanija postajeogorčeni saboter politike Sergeja Vita i Transsibirske železnice. I šta

Englezi preduzimaju? Više desetina godina pre nego će se Nemačka i Otomanskocarstvo zbližiti, Britanija je podržavala Turke. No, izmena saveznikaza Engleze ne predstavlja neki problem. Kada su primetili da Nemcipostižu sa Turcima značajne dogovore, Britanija počinje naizgled daokreće kurs ka Rusiji. Sergeja Vita izbacuje sa ministarskog mestatako što u rusko-japanskom ratu 1905. godine staje na stranuJapana. Time izaziva mnoge promene u ruskom političkomestablišmentu. Na Vitovo mesto dolazi čovek koji je smatrao da

Rusija mora uspostaviti dobre odnose sa Britanijom. Nakon toga istipolitičar "kumuje" predaji Avganistana Englezima, takođe i delaPersije, a pristaje da smanji apetite Rusije u Aziji uopšte. Britanski



303

maestralno! Bitno je bilo ubediti nekog znača jnog u Rusiji da dobriodnosi sa Britanijom "nemaju alternativu" (ovaj izraz zvuči poznato,zar ne?). Prilaz Rusije Velikoj Britaniji i Francuskoj u savez TrojneAntante, posle svega ovoga, bila je formalnost.

Pozicije pred Prvi svetski rat Velika Britanija dodatno učvršćujeizazivanjem nekoliko regionalnih kriza na Balkanu, gde to nikad nijebilo teško uraditi. Tako su Srbija, Bugarska i Grčka u Prvombalkanskom ratu 1912. godine proterale Turke iz evropskih predela,a onda se "bratski“ malo ratovalo oko podele teritorija iz Prvog rata -u Drugom balkanskom ratu 1913. godine. No, ne treba zaboraviti daBritanija NIJE PROPUSTILA DA ONEMOGUĆI IZLAZ SRBIJE NA MOREFORSIRAJUĆI NEKE SVOJE VIZIJE SA ALBANIJOM posle Prvogbalkanskog rata. Zato je Srbija tražila deo Makedonije, ali se tome

protivila Bugarska. U Drugom balkanskom ratu i ovi računi su"raščišćeni", i privremeno je zavladao sablasni mir, ali su ozbiljno bilinarušeni, i odnosi Srba i Bugara, a dodatno i Srba i Albanaca, koji sui inače bili poslovično loši. (Srpska vojska se, zajedno sa svojimsaveznicima-protivnicima, osim slave i pobeda (a nečijih i poraza) –u nekim aspektima i osramotila u Balkanskim ratovima, sporadičnoterorišući civilno nesrpsko stanovništvo.)

Mir pred apokaliptični Prvi svetski rat! Do sada vidimo kako je Velika Britanija svim mogućim sredstvima

sprečavala zemlje u svom okruženju da se ekonomski uzdignu. Ponjenim gledištima izgleda da su sve zemlje na svetu trebale da služebritanskoj kruni!? Jer kako drugačije objasniti sistematsko podrivanjebilo koje evropske države da krene putem razvoja industrije i drugihgrana privrede. Nemačko carstvo jedino je uspelo u tom dobu, odevropskih zemalja, da neverovatno unapredi svoju privrednu i vojnumoć. To Velika Britanija nije mogla sprečiti mirnim putem.

Često se ljudi pitaju ko je tu u pravu, tj. ko je u tom sukobuinteresa bio "dobar", a ko "loš"?

To, naprosto, nije moguće odrediti. Sa jedne strane imamo VelikuBritaniju, oličenje nezajažljive pljačkaške pohlepe, koja je "pipke"bila pustila po celom svetu, i koja je ideološko utemeljenje takvojpolitici imala u “vigovskoj” masonskoj filozofiji, lišenoj skoro svakogmorala. Sa druge strane imamo Nemačko carstvo, koje tada, istina,nije "dosađivalo" previše ostalim narodima na planeti, ali razvitaknemačke vojne sile nije obećavao ništa dobro. Jer teško bi bilopretpostaviti da će se ta sila koristiti samo za odbranu nemačkihgranica. Tim pre, jer je i u germanskom prostoru (Nemačko carstvo i

Austro-Ugarsko carstvo) bilo naroda koji su bili obespravljeni ipraktično služili kao neka vrsta ljudskih "sirovinskih resursa" (da nekažemo "roblja").



304

Problem rata bi pre trebalo tražiti u načinu razvoja društva koje ječovečanstvo odabralo u tom dobu. (Taj način razvoja, bezobziran uodnosu na održivost prirodnih resursa, gledamo i danas.) Koliko sutome "kumovali" objektivni razlozi (geografski položaj, rudna

bogatstva, klima, poljoprivredni resursi), a koliko subjektivni(politički i “ljudski” resursi, religija, vođenje ekonomije, moćna tajnadruštva i sl.) - teško je odrediti i označiti jednu stranu pravednom, adrugu nepravednom. Možda je i najbolje ono ob jašnjenje gde segovori o tome da su velike sile (tj. krupni kapital iza njih) naprostokroz rat ponovo "podelile" svet. Ali, obzirom na ogroman broj žrtavana obe strane, ova "podela" pada na savest i jednima i drugima - zasva vremena..."



305

X

Vreme je da malo "progovorimo" i o Jevrejima, njihovom životu i

bližoj istoriji, stradanju i progonima, usponima i bogaćenju. Takodje,bez pominjanja nekih enormno bogatih i moćnih pripadnika ovognaroda, celu priču oko politike i kretanja krupnog kapitala umodernom svetu, nemoguće je uobličiti.

Da vidimo...Posle onih tužnih dogadjaja oko stradanja Isusovog u dalekoj

prošlosti, osnivanja hrišćanske crkvene organizacije i početnoguobličavanja hrišćanskih svetih spisa - počela se provlačiti ideja da

su Jevreji, KAO NAROD, "krivi" za stradanje Isusovo. To ih je, uvremenima koja su nailazila, stalno stavljalo o poziciju progonjenih,kad god je to odgovaralo (zbog bilo čega) vladarima države u kojojsu živeli. Takav način života i ideja o "obećanoj zemlji" gde bi namiru živeli - stvorili su kod ovih ljudi vrlo poseban osećaj zapreživljavanje i odnos sa sredinom u kojoj su boravili. Pošto su ustarim vremenima uglavnom bili stanovnici "drugog reda" i čestodobijali epitete kao "prljavi narod", "bogoubice", "bezbožnici",

"odvratni čifuti" i slično, poslovi koji su im ostajali na raspolaganjuodredili su njihov položaj i u novija vremena.

Nekada, pre industrijske revolucije, bavljenje poslovima sanovcem smatralo se "nečasnim" i "prljavim", a pošto su i Jevreje"častili" često upravo takvim osobinama - narodima među kojima suJevreji živeli, "zgodno" je bilo da upravo oni te poslove i rade. I takose nekako živelo i umiralo u svetu Mojsijevih zakona među rasejanimJevrejima, sa povremenim progonima od strane većinskog

stanovništva, kada je trebalo od “odvratnih Ješa” nešto oteti, okrivitiih za sopstvenu glupost, lenjost, javašluk i nesposobnost - ili ihoterati prosto u drugu državu.

Ali, dolazi Francuska revolucija 1789. godine. Čuveni proklamovani slogan "Sloboda, Jednakost, Bratstvo", u

godinama posle ovog događaja, počinje da menja poziciju Jevreja udruštvu. Pod uticajem ovih ideja, a i pod uticajem jednog jevrejskogpokreta pod imenom Haskala, koji je ranije nastao u nemačkim

zemljama, Jevreji počinju da se bave i drugim zanimanjima osimonih tradicionalnih. Jedino je u Rusiji emancipacija Jevreja išla isporo i teško.



306

Kako je išlo i uklanjanje društvenih stega za Jevreje, tako je uEvropi dolazilo i do asimilacije. Iako su se neki baš zalagali za to,poput Napoleona, ni sa tim se nije odmaklo daleko, jer je ustrojstvovekovnog jevrejskog načina života ipak sprečavalo da se ovi ljudi

potpuno stope sa sredinom domaćina.U XIX veku dolazi do razvoja industrije, koncentrisanja imigriranja stanovništva u gradove, a u gradovima su inače, na jčešće u svojim getima, živeli Jevreji. Kapitalistička privreda, i ideologijakoja je išla uz nju, pogodovali su da se Jevreji sa svojim bankarskimsposobnostima, uključe u moderan način života toga doba. Poslovi,kojima su se ranije skoro isključivo bavili Jevreji, sada postajuprimamljivi i drugima. Samim tim, jevrejski narod trpi manji pritisak, jevrejska deca sada mogu da uče i osposobljavaju se i za ostala

zanimanja koja su im ranije bila uskraćivana. Jevrejski kapital izdomena bankarstva i zelenašenja, počinje da ide u pravcu trgovine iindustrije.

Samo po sebi počelo se, sve više, nametati pitanje kod samihJevreja: Treba li i kako reformisati Judaizam kako bi se prilagodiomodernom dobu?

Do reformisanja neminovno dolazi (i vere i jevrejskog života) upokušaju da se isprate zahtevi ondašnjeg vremena. Prvo su semenjale spoljne manifestacije Judaizma: podižu se raskošnesinagoge, uvodi se horsko pevanje i orgulje, a nije retko bivalo da semolitve i propovedi obavljaju na jeziku sredine u kojoj se živelo.Sredinom XIX veka u Nemačkoj, među obrazovanim rabinima, dolazido usvajanja rezolucije kojom se hebrejski jezik u molitvama menjau nemački, ublažavaju se propisi oko svetkovanja subote i ritualnehrane. Potom, izbacuje se iz upotrebe jedna molitva "Dogodine uJerusalimu", koja je vekovima bila jedna vrsta himne i nade da će seJevreji jednog dana naći svi zajedno u "obećanoj zemlji". Idući daljeu reformama, pojavljuje se jedno učenje među reformistima kojegovori o Jevrejima kao "narodu sveštenika", narodu koji ima MISIJUda sa ostalim narodima gradi jedno bolje i humanije društvo,utemeljeno na duhovnim vrednostima. Automatski, to je povlačiloostanak u rasejanju po celom svetu, napuštanje molitvi koje govoreo progonstvima, o Mesiji itd.

Ovim reformama suprotstavljali su se oštro ortodoksni rabini,smatrajući da će, šta god Jevreji primili od naroda među kojima žive,Jevreji ostati Jevreji i da ne mogu postati Sloveni, Germani ili nekidrugi.



307

Već krajem XIX veka postao je primetan još jedan uticaj nazbivanja oko Jevreja - pojava reakcije na jevrejsko sticanjegrađanske ravnopravnosti - ANTISEMITIZAM.

Antijevrejstvo i antisemitizam bitno se razlikuju. Dok je

antijevrejstvo (stalno prisutno vekovima svuda gde su oni živeli),zapravo netrpeljivost prema Judaizmu kao religiji - antisemitizam jemržnja prema Jevrejima kao narodu, bolje rečeno, mržnja prema jevrejskoj "rasi".

Pripadnici naroda među kojima su Jevreji tada živeli, videvši da suoni dobili građansku ravnopravnost i da su veoma brzo visokimsposobnostima stigli u vrhove ekonomije, nauke, kulture, pa i politike- osetili su se ugroženim! Pojavljuje se i teorija po kojoj su Jevreji"niža rasa", kako su "nedostojni prava koje uživaju druge rase" i

kako se ne sme dozvoliti da oni "uprljaju arijevsku krv". Ponovo sevraća retorika koja govori o jevreskoj "krivici" za sva zla ovog sveta,o "zaveri" protiv hrišćanstva, o "zlodelima" koje su Jevreji počinili, onjihovoj "podmuklosti"... Centar ovih gnusnih optužbi je bilaNemačka, a antisemitizam se proširio i na Austrougarsku, Rumuniju,Francusku. Sporadično se javlja i u Engleskoj, Italiji, Srbiji i drugimzemljama.

Iako je, sve do pojave nacista u Hitlerovoj Nemačkoj,antisemitizam (ako se tako sme reći) više bio "teorijski",

zadržavajući se u kvazinaučnim časopisima, novinama i nekimmračnim knjigama - on je Hitleru odlično poslužio u njegovoj politici,a kasnije i u uništavanju Jevreja u Nemačkoj.

U Rusiji, medjutim, koja je imala oko 4 miliona Jevreja sredinomXIX veka, pozicija Jevreja razlikovala se od njihovih sunarodnika uEvropi. Kada se 1881. godine desio atentat na ruskog caraAleksandra II - "podgrejani" nemačkim "naučnim" antisemitizmom,Rusi su, samo za dve godine, od 1881-1882, izvršili preko 150masovnih pogroma Jevreja! U svemu ovome, bila je prisutna

prikrivena ili otvorena podrška države. Posledice ovoga su strašnoosiromašenje Jevreja, masovno iseljavanje iz Rusije u SAD, ZapadnuEvropu, a već tada i u Palestinu. Prosto rečeno, Jevreji su uvek bili"pogodni" za izlivanje bilo kakvog nezadovoljstva u zemljama ukojima su živeli. U ogromnom broju slučajeva bili su potpuno nedužniza stvari za koje ih optužuju! Doprinos ovoj mržnji svakako su dali iprebogati Rotšildi, Hiršovi, Šifovi, Poljakovi... Jer veliki kapital, kojimsu ti bogati Jevreji raspolagali, nalazio je svoj put često do svihzaraćenih strana u raznim sukobima. Ulagali su i u kolonijalneprojekte, pomagali razne vlade - nije čudo što danas imamo "punukorpu" teorija zavera gde su Jevreji "glavni likovi"! No, te nemoralneradnje nekih prebogatih Jevreja, ne možemo poistovećivati sa svim



308

Jevrejima na svetu - bilo bi to veoma neljudski i potpuno pogrešno!Usred svih ovih događanja u XIX veku ponovo počinje da jača ideja

o neraskidivoj povezanosti svih Jevreja i o potrebi stvaranja jevrejskog nacionalnog pokreta – rodio se politički CIONIZAM.

Cionizam je dobio ime po jednom brdu pored Jerusalima koje sezove Cion, mada ga neki izgovaraju i kao Sion ili Zion. Tu je nekadadavno bio Davidov grad i Solomonov hram. Ideja o Jerusalimu iPalestini, sve do XIX veka, više je za Jevreje bila duhovna podloga ,a manje državna ili teritorijalna. Pri velikim iseljavanjima, zbogpogroma i sličnih nedaća, Jevreji su se retko selili u Palestinu, osimveoma malog broja porodica. Političko pitanje Palestine kod Jevrejadolazi u svest tek krajem XIX veka. Nije da ideja o rešavanju"jevrejskog pitanja" nije bilo, ali to se ozbiljno uzima u razmatranje, i

kod velikih sila i kod Jevreja, tek na pragu XX veka.Prva ideja o rešenju za "obećanu zemlju" za Jevreje dolazi odruskog grofa Potemkina, pri dvoru carice Katarine II koji se, vrloneozbiljno, zanosio mišlju da sa carskom konjicom osvoji teritorijeoko Jerusalima i da tamo naseli hrišćane i ruske Jevreje. Neštoozbiljnije ipak biva kada Napoleon, u svom pohodu iz Egipta, ulazi uPalestinu i izdaje jednu proklamaciju o pravu Jevreja na "svojepalestinsko nasleđe". Padom Napoleona, pada i ova proklamacija.Dalje, jedan engleski advokat, Luis Vej, prilično bogat, pokušava da

nešto uradi za položaj ruskih Jevreja početkom XIX veka, ali se svesvelo na susrete ruskog cara Aleksandra I i nekih evropskih vođatoga doba. U 1840. godini izbija afera "Damask" u kojoj su Jevreji,po ko zna koji put u istoriji, optuženi za "ritualno" ubistvo jednogkaluđera. Izvršen je i jedan broj zločina nad tamošnjim Jevrejimakao osveta, a umešanost kaluđera Dominikanskog reda, francuskogkonzula Mantona i francuskog kralja Luja Filipa - daje ovoj aferi velikipublicitet za to doba.

U čitavu priču ulazi jedan, za budućnost Jevreja, veoma važan

čovek. To je lord Moše Montefiore, Jevrejin, koji zahvaljujući svojimvezama sa francuskim ministrom pravde Adolfom IsakomKremijeom, nemačkim orijentalistom Solomonom Munkom i baronomDžejmsom Rotšildom - uspeva da zaustavi pogrom nad Jevrejima uDamasku. Ovaj događaj je pokazao da u Evropi postoji snaga u delu javnog mnenja koja bi stala na stranu Jevreja.

Nakon pomenutih događaja u aferi "Damask" lord Montefiore1846. godine biva primljen kod ruskog cara Nikole I, a u tom susretupokušava da ublaži težak položaj Jevreja u Rusiji. To ide prilično

teško. U isto vreme njegova aktivnost kod britanske vlade, uzobilatu pomoć porodice Rotšild, daje rezultat: Jevreji u Britaniji suskoro potpuno pravno izjednačeni sa ostalim podanicima Krune.



309

Dalje, Montefiore interveniše i kod pape Pija IX, da bi progoniJevreja u Evropi prestali. I to ide prilično teško.

Uporni lord Montefiore nikada, izgleda, nije bio obeshrabrenneuspesima. Tako 1860. godine u Parizu, zajedno sa tadašnjim

francuskim ministrom pravde Isakom Kremijeom, osniva SVETSKIJEVREJSKI SAVEZ ( Alliance Israellite Universalle). Ova međunarodna jevrejska organizacija, nazivana i Alijansa Jevreja, označena je ustartu kao "prosvetno-filantropsko društvo". Međutim, svoj praviuticaj pokazaće na Berlinskom kongresu 1878. godine. Naime, jedanod uslova za priznavanje suvereniteta novostvorenih država naBalkanu, bio je i građanska ravnopravnost za Jevreje koji u njimažive! To se odnosilo i na Srbiju, kojoj je tada, posle vekova turskogropstva, vraćen suverenitet.

Jevrejska Alijansa je, obzirom na sve okolnosti, bila pod jakimuticajem Francuske i njenog viđenje rešenja "jevrejskog pitanja".Vremenom ona počinje gubiti snagu, pogotovo posle prusko-francuskog rata 1870-1871. Sam Montefiore nije žalio života i snageda bi pomogao jevrejskoj braći, a često je išao i u Palestinu. Uzdozvolu Otomanske imperije tamo je pokušavao da oformi jevrejskanaselja, ne samo u Jerusalimu, nego i izvan njega. No, većeg uspehanije baš bilo, pogotovo van zidina Jerusalima. I pored svega ovogašto je u životu radio, lord Montefiore ipak nije bio začetnik političkog

cionizma.Prvi vesnik političkog cionizma je jedan zemunski rabin, Jehudaben Šlomo Haj Alkalaj. U ono doba - naš komšija preko reke. On prviu svojim književnim radovima zagovara otkup zemljišta i stvaranjepoljoprivrednih kolonija u Palestini. Bio je izraziti praktičar i realista,sa idejama o lobiranju kod velikih sila i stvaranju neke vrste jevrejskog "svetskog kongresa" koji bi se borio za jevrejska prava.Išao je po Evropi i agitovao za "jevrejsku stvar", a on je zapravouspeo da pokrene i "teške" bogataše poput Rotšilda. Pred kraj života,odlazi u Jerusalim, ostavljajući za sobom kontroverznu izjavu:

"Bolji mi je plug na Mrtvom moru bez Boga, nego da s njim poZemunu igram žmurke i hvatam zjale."

Treba pomenuti i još jednu zanimljivost vezanu za JehuduAlkalaja. Njegov komšija u Zemunu bio je Simon Hercl, deda TeodoraHercla. U domenu nagađanja je mogućnost da je osnivač političkogcionističkog pokreta, Teodor Hercl, od starog zemunskog rabina"pokupio" neke ideje i kasnije ih primenio u praksi.

Drugi vesnik političkog cionizma bio je nemački filozof Moše Hes.Napisao je delo "Rim i Jerusalim" 1862. godine, gde se ističe potreba



310

za harmonijom unutar jevrejstva, kao i za dovođenjem u skladverskih i nacionalnih potreba i ciljeva jevrejskog naroda.

Osim ove dvojice, moramo spomenuti i čuvenog BendžaminaDizraelija, pokrštenog Jevrejina, koji zahvaljujuću odličnim odnosima

sa kraljicom Viktorijom i drugim vezama, pokušava kod turskogsultana da isposluje povelju o mogućnosti široke ekonomske podrške jevrejskog lobija za useljavanje ruskih Jevreja u Palestinu. No,sultanu se ovo nije baš dopalo, te uporno odbija takvu ideju. Dizraeli je čak na Berlinskom kongresu izneo plan o stvaranju jevrejskedržave u Palestini, POD PATRONATOM BRITANIJE. Ovo je glatkoodbijeno od ostalih sila, jer se u tom planu očigledno nudila "usluga"britanskog imperijalizma koji je hteo da potpuno ovlada BliskimIstokom.

Zbog velikog broja Jevreja u Istočnoj Evropi i Rusiji, mnogi jevrejski mislioci i na Istoku i na Zapadu, počinju da shvataju da jeza neko ozbiljno rešenje "jevrejskog pitanja" neophodno angažovatiove velike jevrejske narodne mase. U Rusiji tako imamo lekara LeaPinskera iz Odese, koji je od podrške asimilaciji Jevreja, na krajudošao na pozicije cionizma. Ovome je doprinelo i pogoršanje položajaJevreja u Rusiji posle atentata na cara Aleksandra II. Tako 1882.godine izlazi njegova brošura u Berlinu " Autoemancipacija -Opomena sunarodnicima od jednog ruskog Jevrejina". U njoj seiznosi ideja da, i pored pravnog izjednačenja Jevreja sa ostalima, tosuštinski neće doneti i stvarnu ravnopravnost, jer su Jevreji razbijenii nemaju domovinu. U isto vreme Pinsker se negativno izjašnjava opromenama u životima zapadnoevropskih Jevreja po pitanjuemancipacije, i to naziva "izrazom krajnjeg poniženja". Stalnoponavlja da Jevreji "moraju postati nacija" i da moraju imati svojuzajednicu na svojoj teritoriji - kratko rečeno - moraju imati svojudomovinu!

1884. godine, u čast 100 godina od rođenja lorda Montefiorea, uKatovicama se sastaju predstavnici svih palestinofilskih jevrejskih

društava i osnivaju POKRET pod imenom "Ljubitelji Ciona" (HoveveCion). Na čelo pokreta dolazi Leo Pinsker kao predsednik. Pokret, kaoglavni zadatak, stavlja pred sebe "oživljavanje jevrejskog bića uPalestini". U tom smislu osnovan je Odbor za podsticanje useljavanjapoljoprivrednika i preduzetnika u Palestinu, skraćeno nazvan "Odboru Odesi". Osim što je isposlovao kod ruske vlade dozvolu za legalanrad, ovaj Odbor uspeva da pridobije i bogate zapadnoevropskeJevreje - Rotšilde, barona Hirša i druge.

Treba pomenuti i druge istaknute borce za Jevreje i njihov položaj:

pesnik Ašer Gincberg (1856-1927), Mordehaj Manuel Noah (1785-1851), rabin Cvi Hirš Kališer (1795-1874), Perec Smolenskin (1842-



311

1885), Eliezer ben Jehuda (1858-1922)...Ključni deo istorije cionističkog pokreta obeležio je Teodor Hercl,

koji je 80-tih godina XIX veka studirao prava u Beču. Baš tih godinau Austriji se pojavio jak talas antisemitizma. Knjiga Eugena Diringa

"Jevrejsko pitanje" nalazi svoj put do bečkih studenata, pa tako i dočlanova akademskog društva "Albia" - gde, zahvaljujući svomantisemitskom sadržaju, raspiruje netrpeljivost prema Jevrejima.1883. godine dolazi do antijevrejskih demonstracija, a povod je bilasahrana kompozitora Riharda Vagnera, OSVEDOČENOG ANTISEMITE!Na demonstracijama učestvuje i društvo "Albia". Pošto je Hercl biočlan ovog društva, a poreklom Jevrejin, sukob sa nekim ostrašćenimantisemitama u društvu prvi put ga stavlja u poziciju da BRANIJEVREJE!

Međutim, Teodor Hercl u to doba bio je pravi asimilovani Jevrejin.On brzo zaboravlja epizodu sa "Albiom" i nastavlja bezbrižnoškolovanje. 1884. godine postaje sudski pripravnik u Beču. Evropskakultura i blagostanje odvući će ga odatle na put žurnalistike i pisanjapozorišnih komada. U Njujorku njegov pozorišni komad "Tabarin"postiže veliki uspeh. Hercl postaje uvaženi austrijski novinar i pisac -uzoran građanin hrišćanske Evrope! Uskoro odlazi u Pariz kaosaradnik jednog poznatog lista. U svetlosti svog ličnog uspeha, nepadaju mu na pamet cionisti, "jevrejsko pitanje" i slične stvari. Mada,

nismo sasvim u pravu: o Jevrejima je ponekad razmišljao u smisluDA BI IH SVE TREBALO POKRSTITI! U to vreme u Parizu radi "Rusko- jevrejski komitet za kolonizaciju Palestine". Vodi ga baron Hirš.Hercla ovo ne interesuje i ideju naseljavanja Palestine naziva"detinjarijom".

Ali... zar je u životu svakog čoveka malo preokreta? Izbija čuvena Drajfusova afera. Zbog velikog pritiska na Jevreje,

nepravednosti koja je od početka pratila ovaj proces, a i nekakvogličnog "buđenja" - Teodor Hercl se počinje ozbiljnije upoznavati sa

idejama cionista. Ubrzo se angažuje kao javni radnik na širenju ovogpokreta. Pošto je i sam bio poznat, počinje da radi na pridobijanjuuticajnih Jevreja za cionistički pokret. Cadok Kan, Moris Gideman,Edmund Rotšild, Moris Hirš - samo su neka od imena ljudi koji suHerclovom zaslugom u potpunosti pridobijeni za cioniste.

14. februara 1896. godine izlazi iz štampe Herclova knjiga" Jevrejska država". U njoj jasno stoji:

"...Neka nam se da suverenitet nad jednim komadom zemljine površine, dovoljno velikim za naše pravedne potrebe, za ostalo

pobrinuć emo se sami ..."

Po pitanju tog "komada zemlje" Hercl se nije izjasnio, mada sepominju Palestina i Argentina. Ipak, vidljivo je iz toka razmišljanja u



312

knjizi da Palestina, za njega lično, ima prednost. Ono što jezačuđujuće, a i zabrinjavajuće kad čovek čita tu knjigu, je to, daHercl uopšte NE VODI RAČUNA O ARAPSKOM STANOVNIŠTVU UPALESTINI. Vrlo malo se nešto i to pominje, ali cela ideja je

postavljena tako, kao da će Arapi u Palestini stvaranje jevrejskedržave smatrati potpuno normalnim.(!?) Više se posvećuje pažnjaodnosima Jevreja sa turskim sultanom, koga Hercl nekako smatra"glavnim" u tom regionu. Zatim tu je zamisao da će jevrejska državau Palestini "braniti" Evropu od islama, ideja koja je sračunata daiznudi podršku velikih hrišćanskih država.

Kada se ova knjiga pojavila, izazvala je pravu senzaciju! Najčešćikomentari su bili veoma negativni! I to od većine Jevreja! Osudilo ga je i društvo "Ljubitelji Ciona" jer su smatrali da će ova knjiga izazvati

nepoverenje Otomanske imperije i omesti, inače sporu kolonizacijuPalestine. Simon Dubnov, kasnije jevrejski istoričar, u to vreme oštroosuđuje Herclovu knjigu, tvrdeći da Jevrejima nije potreban državno-teritorijalni suverenitet, već samo nacionalna samosvest i kulturno-prosvetna autonomi ja u okviru država gde Jevreji žive. Štefan Cvajgće reći:

"...Kakve on to ludorije pravi i piše? Šta bismo mi u Palestini? Naš jezik je nemač ki, a ne hebrejski, naša otadžbina je lepa Austrija. Zarne živimo odl ič no pod dobrim carem Franc Jozefom? Zar namnedostaje č estita zarada, osigurano mesto? Zar nismo ravnopravnidržavljani, stalno nastanjeni i verni građ ani ovog ljubljenog Beč a? I

zar ne živimo u naprednoj epohi, koja ć e sve konfesionalne predrasude ukloniti za nekoliko decenija? Zašto on, koji međutimgovori kao Jevrejin i koji jevrejstvu hoće da pomogne, daje našimlj utim neprijateljima argumente u ruke, i pokušava da nas odeli, doknas u stvari svaki dan koji prođe , sa nemač kim svetom povezuje svebliže i intimnije? ..."

Rabini su "grmeli" sa propovedaonica na Hercla i njegovu knjigu.Prednjače londonski rabin Adler i bečki rabin Gideman. U listu "NeueFreie Presse", gde je Hercl radio, ZABRANILI SU da se reč "cionizam"pominje u tekstovima. Osim oštre kritike jevrejskog sveštenstva da je "čekanje Mesije" zamenio sa cionizmom, i sa drugih strana se naHercla sručilo mnoštvo kritika, ironičnih komentara i ličnih uvreda.

Hercl prvo pada u depresiju, a zatim i srce počinje da mu popušta.Oštećenog zdravlja i na udaru nekih materijalnih troškova, u tovreme Hercl je preživljavao teške trenutke. Međutim, sve je na ovomsvetu prolazno. Tako će i Herclu jedan događaj dati novu snagu isamopouzdanje.



313

X-a

U maju 1896. godine Teodor Hercl dobija podršku iz Beča odtamošnjih jevrejskih studentskih udruženja "Kadima" i "Cion".Priloženo je i nekoliko hiljada potpisa uz svojevrsnu peticijuohrabrenja. On počinje da shvata da nije vreme za posustajanje, većnaprotiv - za još žešći rad! Napušta posao u Parizu i dolazi ponovo uBeč, gde pridobija za cionističke ideje Maksa Nordaua, rabinovog sina- lekara, sociologa i novinara. On će mu postati iskreni prijateljvremenom i to će ostati do kraja života.

Podrška za Herclove ideje stiže uskoro sa raznih strana, od

uglednih i poznatih Jevreja: Volfsona, Varburga, Gastera,Mendelstama, Mockina, Mramoreka, Rajnsa, Bodenhajmera, Hana,Usiškina, Vajcmana... Pomoć dolazi i od uticajnog čoveka izengleskog poslanstva, Vilijama Hehlera, koji mu pomaže da se sretnesa vojvodom Fridrihom Badenskim, te i ovaj vojvoda, iako nije bioJevrej - počinje podržavati cionizam!

Nedugo posle ovih uspešnih kontakata, Hercl odlazi u Tursku narazgovore sa sultanom Abdul Hamidom II, u pokušaju da dobijepovelju o autonomiji jevrejske Palestine. BEZ REZULTATA!

Sledeća stanica bila je London. U klubu "Makabi" drži zapažen govor, gde pridobija mnogepristalice. Dolazi i do susreta Hercla sa Lajonelom VolteromRotšildom, ali oprezni Rotšild, koji je verovatno bio povezan savladajućim strukturama u Britaniji, nije bio sklon da se "oduševi"tako lako sa Herclovim idejama, mada ih nije ni odbijao.

Hercl ne miruje, te u Karlovim Varima, preko bugarskog kraljaFerdinanda, pokušava da dogovori prijem kod ruskog cara Nikolaja II.NE USPEVA U TOME!

Ponovo putuje u Pariz gde barona Edmunda Rotšilda nagovara dačak stane na čelo cionističkog pokreta, ali lukavi Rotšild, sličnorođaku u Engleskoj - u to vreme ne želi da ulazi u tako nešto!

Ovde bi se moglo pomisliti da je Teodor Hercl uzalud obijao mnogepragove, trošeći vreme, novac i snagu - reklo bi se sa malimrezultatima. Međutim, prevarili bismo se u ovakvoj oceni. Istina, nijesve za cioniste išlo lako, ali zar išta u univerzumu ide samo od sebe,osim spontanog nastanka prividnog haosa i odavanja energije?

Trud Teodora Hercla i njegovih saradnika i istomišljenika doveo je

do PRVOG CIONISTIČKOG KONGRESA u Bazelu, u jednom hotelu.Kongres je održan od 29. do 31. avgusta 1897. godine i bilo je



314

prisutno 204 delegata. Među njima su bili studenti, intelektualci,zanatlije, bogati preduzimači, slobodni mislioci, ortodoksni i Jevrejireformatori, rabini, nacionalisti stari i novi, socijalisti, a bilo je inejevreja. Poreklo takođe raznovrsno: Nemačka, Austrougarska,

Rusija, Rumunija, Engleska, SAD, Srbija, skandinavske zemlje,Palestina...Osnovana je Svetska cionistička organizacija, a u deklaraciji koja

je usvojena i postala poznata kao BAZELSKA DEKLARACIJA stoji,između ostalog, sledeće:

"Cionizam ima za cilj da jevrejskom narodu stvori domovinu uPalestini koja bi bila obezbeđena javni zakonom. Kongres jerazmotrio sledeće nači ne za postizanje tog cilja:

• Una pređen je pogodnih linija za naseljavanje Palestine Jevrejimakoji se bave poljoprivredom, zanatstvom i trgovinom. • Organizovanje i povezivanje sveg jevrejstva putem

odgovarajuć ih institucija, lokalnih i opštih, u skladu sa zakonimasvake zemlje.

• J ač anje oseć anja jevrejske pripadnosti i nacionalne svesti.• Preduzimanje pripremnih koraka za obezbeđenje saglasnosti

vlade, ukoliko je potrebna, za ostvarenje ciljeva cionizma."

Značaj Bazelske deklaracije je neosporan. Proklamacija aktivne iorganizovane političke borbe za stvaranje jevrejske države, glavna jenjena tekovina. Ipak, tu su i nedostaci koji idu u tom pravcu da jecionistički pokret uzeo za sebe pravo da govori U IME SVIH JEVREJA!To nije odgovaralo stvarnosti i do danas će ostaviti posledice naodnose unutar jevrejskog naroda.

Teodor Hercl je postavljen za predsednika cionista, a tokomnarednog perioda organizacija i institucionalizacija protekle su veoma

dobro. Osnovani su mnogi fondovi koji su sakupljali dobrovoljnepriloge za račun cionističkih ciljeva, a obzirom da je bilo dostabogatih Jevreja - ovi fondovi su lepo napredovali!

Protivnici cionizma bili su ukorenjeni u velikom delu jevrejskogsveta. Prednjačili su rabini koji su u cionizmu videli isključivoPRETNJU PO SOPSTVENI POLOŽAJ! Čak su osnovali jednuorganizaciju " Agudat Jisrael ", religioznu po svojoj prirodi i žestokoANTICIONISTIČKU! Opet, nisu jedino rabini bili oponenti cionizmu.Bilo je tu mnogo asimilovanih, a i izvesnih autonomaški nastrojenih

Jevreja kojima cionizam nikako nije odgovarao. U Rusiji, protivnikcionizma, možda i najopasniji od svih, bio je pokret "Bund ", koji se ocionizmu izražavao kao o "buržoaskoj reakcionarnoj pojavi".



315

Ništa od ovih prepreka ne zaustavlja Hercla i cioniste.Ređaju se diplomatsko-političke akcije: tajni sastanak sa

nemačkim carem Viljemom II 1898.godine dok je bio u posetiotomanskoj imperiji; javni sastanak sa Viljemom II nešto kasnije u

Palestini; sastanak sa otomanskim sultanom 1901. godine; intenzivnikontakti sa austrijskim i britanskim političarima tokom dužeg perioda;ponovni kontakti sa Rotšildovima... Svi ovi kontakti nisu bilineuspešni, iako su neki, spolja gledano, bili potpuni promašaj.Suštinski, cionizam se pomerao sporo, ali sigurno ka svom cilju.

No, protivnici cionizma nisu želeli da odustanu. Čak i u samomcionističkom pokretu pojavljuju se frakcije poput Vajcmanovog CDF-ai nešto kasnijih "Radnika Ciona".

Žestoki sudar cionisti su imali sa svojim narodom oko jezika i vere.

Herclov, relativno neutralan stav po pitanju religije, pribavio mu jeimidž ateiste. Tome je najviše doprinelo njegovo shvatanje da jesudbina Jevreja u političko-nacionalnom domenu, a ne u teološko-kulturnom. Ovo će 1902. godine proizvesti nastanak društva"Mizrahi " - cionista kojima je Tora glavni zakon.

Bile su ovo godine velikih previranja u jevrejskom narodu.Dodatnu teškoću za Jevreje u Rusiji su bili talasi antisemitizma, kojisu, često u Moskvi, Petrogradu i Harkovu prerastali u prave pogrome.Jevreji su optuživani za glad, za epidemije bolesti, za skoro sve

društvene probleme kojih je u Rusiji bilo podosta. Tako je 1903.godine u Kišinjevu, u pogromu ubijeno 45 Jevreja, oko 1000 ih jeranjeno, a opl jačkanih jevrejskih kuća i radnji je bilo oko 2000.Inicijator ovoga bio je, ni više ni manje, nego ruski ministarunutrašnjih poslova V jačeslav Pleve.

***

Ovde je momenat da se kaže nešto i o čuvenim "Protokolimasionskih mudraca", knjizi koja je duboko antisemitska i koja jezapravo - FALSIFIKAT!

Koliko i kakvih budala danas ima i kakve gnusobe su i danasspremni da svale na Jevreje kao narod u celini, ilustrovaćemocitatima izvesnog “dr.” Ratibora Djordjevića, koji je, sa svojim “doktorskim” umovanjima, jedna velika srpska sramota. Počujmo:

“... Judejci su gospodari medija, izdavaštva, prosvete i kulture, kaoi ekonomskog i industrijskog domena. Judejska budj je proželanekadašnji zdraviji hrišćanski pogled na svet ...

...U toku poslednjih 20-30 godina judejski finansijski silnici i



316

njihovi arijevski poslušnici, ekspanzijom industrije upropastili su prirodnu ravnotežu u atmosferi...

...Prikazujući “Protokole sionskih mudraca” kao falsifikat, Judejcise nadaju da će time obustaviti istraživanja i otkrivanje načina

njihovog delovanja protiv naroda koji su žrtva judejske zavere protivhrišćanstva, kao i protiv arijevskih nacija uopšte......“Protokoli” su dokument o judejskoj podlosti, podrivačkoj zaveri,

beskrupuloznosti i djavolskom štetočinstvu. Svojim radom protivverskih i nacionalnih interesa naroda u čijoj zemlji žive, Jude jci požuruju dan zaslužene osvete i kazne...

...”Protokoli” predstavljaju strategijski plan jevrejskog naroda zaosvajanje sveta...

...Oni nisu ništa drugo do sistematski i planski izradjena akcija,

koju predvidja Talmud......Protokoli predstavljaju, u svim detaljima, dobro smišljen plan pokome Jevreji teže osvajanju sveta...”

I tako dalje, i tako dalje – baljezgarije i mržnja, sve upleteno saDjordjevićevim ličnim strahovima i verskim fanatizmom. No da semanemo domaćih budala kojih ima, kao i svuda u svetu, rasejanih usvim oblastima života. Pozabavimo se kratkim istorijatom oveknjižice koja je izazivala, a i danas izaziva kod onih zaglupljenijih,silna jarosna osećanja.

Po njenom pojavljivanju tvrdilo se, da su se za vreme Prvogkongresa cionista u Bazelu, navodno moćni Jevreji u sprezi samasonima, dogovorili kako će da "zagospodare svetom", a sve su to"stavili na papir" u "Protokolima sionskih mudraca". A knjigu je,zapravo napisala ruska tajna policija, koristeći kao matricu jednusatiru iz 1864. godine napisanu od strane Morisa Žolija o NapoleonuIII, a koja se zove "Dijalog o paklu izmeđ u Makijavelija iMonteskijea". Stvaranje "Protokola" trebalo je da opravda pogromenad Jevrejima u Rusiji, a sve po pravilu "tri trećine" - trećinu Jevrejaubiti, trećinu pokrstiti, a trećinu proterati. Ovakvu tezu zastupao jeKonstantin Pobedonoscev, slavni ruski pravnik, savetnik bar trojiceruskih careva, tutor Akeksandra III i njegovog sina Nikole, i jednovreme član Sinoda ruske Pravoslavne crkve! Treba li se onda pitatizašto je u Rusiji bilo toliko mržnje prema Jevrejima? A svakako trebarazmisliti i o tome, koliko je zapravo i Ruska pravoslavna crkvatakvim postupcima radila istovetne stvari kao i Rimokatolička u svomdomenu? Vidimo da i pored neospornih razlika i stepena agresije,kvalitativno tu nema mnogo razlike. Može se samo govoriti okvantitetu crkvenih zločina – koji (istina) strahovito preteže nakatoličku stranu – ali suštinski, svaka većinska crkva je uvek gledalada maltretira one koji joj ne pripadaju ili se nalaze u manjini.



317

Dakle, kao što rekosmo, jedna od najkontroverznijih brošura ikadaobjavljena, "Protokoli sionskih mudraca", predstavlja veoma grubnasrtaj na dostojanstvo i život svih Jevreja u svetu. Još jednom, ovabrošura je ČIST FALSIFIKAT, tačnije rečeno IZMIŠLJOTINA, i nema

ništa sa jevrejskim življem. Iako u ovom skarednom pamfletu ima „mikroskopskih zrnaca“ istine – pre svega u odnosu na agresivneideje nekih jevrejskih ultranacionalista – ovaj tekst nema nikakveveze sa relanošću. I pored svega ovoga, od ove smicalice nastali sumitovi o jevrejsko-masonskim zaverama kojih se prevashodno drženeofašisti, ultranacionalisti i klerofašisti u mnogim zemljama, pa i uSrbiji.

Kako je, malo detaljnije razmatrano, nastao ovaj demonskipamflet?

Krenućemo od izvesnog Hermana Gedšea, pisca avanturističkih iromana o raznim zaverama, koji je objavio 1868.godine roman podimenom "Bijaric". U njemu se opisuje scena na Jevrejskom groblju uPragu, gde se navodno svakih sto godina okupljaju "Sionskimudraci", predstavnici dvanaest plemena Izrailja, na grobu poznatograbina Leva. Po ovoj piščevoj fantaziji, ovi "mudraci" razmenjujuovde informacije o tome koliko su napredovali u podrivanju iosvajanju vlasti, i kakvi su im planovi za budućnost kojima bi štoviše naneli štete hrišćanima. (Kao da informacije nisu mogli drugač ije

da razmene, nego su morali da se sastaju na nekom groblju!) Ovačista fikcija ipak je iskorišćena u realnom životu na najgori mogući način.

Negde krajem XIX veka u Pariz je stigao šef ruske tajne policije"Ohrana", Petar Račkovski. Bio je umetnik za falsifikovanje, a uFrancusku je došao sa ciljem da napravi što više pometnje međuruskim političkim emigrantima. To je neko vreme i uspešno radiofalsifikujući njihova pisma koja su onda izazivala svađe i opštukonfuziju među njima. U isto vreme dobio je i zadatak da pronađe

nešto što bi oslabilo kritiku zapadnih zemalja na račun ruskog cara, azbog agresivne politike Rusije prema Jevrejima. Račkovski je dobrosarađivao sa šefom pariske policije, Edmonom Adamom, a ovaj jeopet imao suprugu koja je bila zagriženi antisemita. Tako su se svioni sastajali u njenom salonu, na razgovoru i druženju, ali i narazmeni kojekakvih ideja. U tom salonu nastala je ideja o stvaranju ipodmetanju Jevrejima nekakvog spisa koji bi svedočio o "jevrejskojzaveri". Pošto se u Bazelu spremao i kongres Cionista, bilo je zgodnoda plasiraju svoj falsifikat i priču da se tamo navodno u isto vreme

održavao i sastanak "Jevrejske svetske vlade". Onda bi mogli reći dase do tog teksta došlo tako što je neko “iznutra” od samih Jevreja “doturio” taj spis. Tako će kasnije i uraditi, kada je tobože izašlo na



318

videlo da je “sin nekog rabina, izdajica”, ukrao stenogram sa togsastanka, sakrio ga u sinagogi, a onda prodao. Sve su dobro smislili, jedino im je nedostajao TEKST koji bi "pokrio" celu izmišljotinu.

I našli su ga.

Nešto ranije, tačnije 1864.godine, objavljena je knjiga jednogfrancuskog pisca, Morisa Žolijea, pod nazivom "Dijalog o(u) pakluizmeđ u Makijavelija i Monteskjea". Ona u stvari predstavlja raspravuizmeđu samog pisca i Napoleona III o suprotnostima morala i moći, iprava i vladavine terora. Ova oštra kritika svog vremena koštala jepisca života – najpre su ga zatvorili, a onda ga “oslobodili”, pa je “nadjen mrtav“ u svom stanu!?

Upravo ovo delo poslužilo je Račkovskom da se formiranedostajući tekst za pamflet, sada već osmišljenog imena: "Protokoli

sionskih mudraca". Da budemo precizniji, naredio je svom saradniku(inače Jevrejinu), Matveju Golovinskom, da obavi ovaj prljavi posao.I on ga je solidno obavio na sramotu i svog i ruskog naroda, umećući čitave blokove teksta iz Žolijeove knjige, ne mareći da će to jedandan neko otkriti. Račkovskog su ubrzo opozvali zbog neke drugestvari, a za momenat su "Protokoli" ostali po strani. No 1903.godine

je jedna ruska tajna antisemitska organizacija, "Crnostotinaši",isprovocirala u Kišinjevu pogrom nad Jevrejima i trebalo je brzoopravdati ovo zlodelo. Ovo je bilo uobičajena praksa u tadašnjoj

carskoj Rusiji, da ološ kao što su bili "Crnostotinaši" obavljaju prljaveposlove za policiju, jer ona to nije mogla otvoreno da radi. I tada sudelovi "Protokola sionskih mudraca" prvi put ugledali svetlost dana,ovaj put prevedeni na ruski, a objavio ih je crnostotinaš P. Kruševan.Ovim su "opravdane" neverovatne brutalnosti, ubistva i drugi zločiniprema Jevrejima koji su bili POTPUNO NEDUŽNI.

Dve godine kasnije, samozvani ruski svetac, Sergej Nilus,objavljuje "Protokole" u celosti, u okviru svog dela "Veliko u malom".Car Nikolaj II je, kažu, bio fasciniran ovim i poželeo je da se ovo

odštampa u velikom tiražu. No njegov predsednik vlade, PetarStolipin, upozorio je cara da je u pitanju falsifikat. Car odustaje idistribuciju prepušta svojim tajnim službama.

"Protokole sionskih mudraca" iskoristio je i Adolf Hitler da bi"dokazao" jevrejsku zaveru i time opravdao Aušvic i slične logoresmrti.

1934.godine na jednom sudskom procesu u Švajcarskoj dokazano je da je ova brošura ČISTA IZMIŠLJOTINA (mada to “intelektualneveličine” poput Ratibora “dr” Djordjevića to osporavaju). To ipak nije

zaustavilo ni Hitlera, a ni današnje budale koje okolo naklapaju otome kako su Jevreji uzrok svih problema u svetu i kako su u vrhu"zavere". Da se razumemo, zavera ipak postoji, i to veoma



319

ozbiljna, ali se ne može povezati NI SA JEDNIM NARODOM, NITI SANEKOM RELIGIJOM (osim ako masoneriju ne smatramo religijom iliako jezuite smatramo hrišćanima - mada jezuiti, po onome što rade,apsolutno nisu hrišćani). Iako u vrhu međunarodnog bankarskog i

korporativnog lobija ima dosta Jevreja, Jevreji kao narod sa timnemaju nikakve veze! Kao što se Jevreji optužuju za zaveru, popotpuno istom principu optužuju se i Srbi da su izazvali Prvi svetskirat zato što je Gavrilo Princip pucao u Ferdinanda, navodno podiktatu Srbije. Zanimljivo je koliko čovek ne može da oceni realnost,ostrašćen mržnjom kojom nadomešta ličnu nesposobnost iintelektualnu i duhovnu ograničenost. Bolje reći, ako neko veruje dasu "Protokoli" zaista ono što su ruski špijuni želeli da ljudi o njimamisle - to znači da mu mudrost nije i neće još dugo biti jača strana.

Ovo prljavo delo antisemita poslužiće i kao osnova mnogih tajnihdruštava baziranih na nacionalizmu i mržnji prema Jevrejima uvremenima koja su sledila. Kako su nastala, tako su i nestala –kratko postojeći sejala su zlo i mržnju, trujući ionako dezorijentisanljudski rod. Na žalost, njihove bolesne ideje preživele su sve dodanas, tako da su društvene mreže, forumi i neki sajtovi ubalkanskim državicama nastalim od bivše Jugoslavije preplavljenikojekakvim nacionalističkim teorijama koje, kao zajednički imenilac,imaju uvek slogane srpsko-hrvatsko-muslimanskog tipa: "Srbi su

najbolji!", "Hrvati su najbolji", "Pravoslavlje je jedino ispravno","Srbe na vrbe!", "Pravoslavlje je sekta", "Sveta Katolička crkva jedino nudi spas!", "Prorok Muhamed je zakon, ostalo su nevernici!","Islam je bolest!"... i da ne nabrajamo dalje, jer ovog zla ionako imapreviše svuda.

"Protokoli sionskih mudraca" na Zapad su dospeli posle slomaCarske Rusije i bili su u zenitu interesovanja 20-tih godina prošlogveka, kada Nacional-socijalistička nemačka radnička partija (NSDAP),tj. stranka Adolfa Hitlera, otkupljuje prava za nemački prevod. Kada

je ubijen Valter Ratenau, ministar inostranih poslova VajmarskeRepublike jevrejskog porekla, kod atentatora je između ostalogpronađen primerak "Protokola", što samo za sebe dovoljno govori. Uperiodu od 1919. pa u narednih nekoliko godina u VajmarskojRepublici, koja je zapravo bila naslednik Nemačke posle ukidanjamonarhije, izvršeno je oko 300 političkih ubistava iza kojih jevećinom stajala jedna organizacija pod imenom "Konzul". Članstvo uovoj organizaciji uglavnom su činili mladi ljudi koje je ratno dobadeformisalo i napravilo ih osobama sklonim brutalnim rešenjima. Oni

su se posle rata prvo učlanjivali u dobrovol jačke čete koje je istaVajmarska vlada koristila protiv nekih pobunjenih republika, a onda,kada više nisu bili potrebni, ta vlada ih je naprosto odbacila i



320

zaboravila. Ovo je tako često viđeno i kasnije, pa i u zadnjimratovima na područ ju Balkana: ljudi su državi dobri dok za nju ginu,a kada dođe mir, ona ne zna šta bi sa takvima radila, te ih jednostavno zaboravlja i pušta da se sami snalaze. Nije retko bivalo

da su takvi ljudi umirali u najvećoj bedi, jer više nisu nikome trebalitakvi kakvi su.I mladi Nemci, ostavljeni od države, doživljavali su istu sudbinu, a

neki su odlučili da stvar uzmu u svoje ruke. 1920.godinedobrovol jačka brigada "Erhart" pokušala je puč, ali joj nije uspelo.Posle ovoga, značajan deo ljudstva iz tih dobrovoljaca prelazi uilegalu - u tajnu organizaciju "Konzul". I takvi su upravo ubili ValteraRatenaua.

Vođa atentatora, Ervin Kern, bivši pripadnik mornarice ovako je

savetovao svoje kompanjone:" Ako vas uhvate, slobodno prebacite krivicu na mene. To se podrazumeva. Nemojte nikako reć i istinu, kažite bilo šta, bože, toliko je svejedno šta. Kažite nešto št o će razumeti ljudi koji su navikli daveruju svojim novinama. Kažite im, što se mene t ič e, da se radi osionskom mudracu, i da je svoju sestru dao Radeku za ženu, ili neštotako glupo. Ili kažite ono što bi novine volele da č uju, istopi će se kao puter kada u vašim izjavama budu mogli da nađ u ono što bi hteli dač uju."

Veličanstveno je što je sačuvana ova izjava teroriste, koji nam na jednostavan način objašnjava koliko su ljudi u stvari bili zaglupljenimedijima još u ono vreme. U isto vreme vidimo sa kolikoneozbiljnosti atentator pominje "sionske mudrace", dobro znajući kako stvari stoje i da su "Protokoli" samo još jedna u nizu laži.

X-b

Teodor Hercl je svojevremeno pokušao da sastankom saosvedočenim antisemitom, ministrom unutrašnjih poslova Rusije,V jačeslavom Pleveom, pomogne Jevrejima u Rusiji, ali bez uspeha! Uvremenu koje je dolazilo Hercl shvata da sva njegova putovanja,sastanci, moljakanja, pregovaranja, nagovaranja - neće dati velikirezultat! Zato se OKREĆE ENGLEZIMA, u pokušaju da cionistički pokret ostvari bar neke ciljeve. Bio je potpuno svestan da Britanijaima velike interese na Bliskom Istoku i da se ti interesi i interesi



321

cionista - u jednom delu - VEOMA PRIBLIŽAVAJU! Još 1902. godineHercl se "žalio" britanskom ministru kolonija Džozef u Čemberlenu narazgovore sa Turcima:

"...Znate šta su pregovori sa Turcima? Ako želiš da kupiš tepih,

prvo moraš popiti mnogo kafe i ispušiti stotinu cigareta, onda pr ič ateo porod ič nim stvarima, s vremena na vreme kažete opet nekolikoreči o tepihu. Sad, ja imam vremena da pregovaram, ali moj narodnema..."

Čemberlen je predložio da se stvori jevrejska naseobina u El Arišu,na severu Sinajskog poluostrva. Iako je Hercl nerado ovo primiozbog poznate biblijske priče o Jevrejima i Egiptu, ipak su počelipregovori sa Otomanskim carstvom, jer je Egipat bio tada unjegovom sastavu. I posle više meseci pregovora, pravdajući se

nemogućnošću dovođenja dovoljne količine vode iz Nila do El Ariša,1903. godine kairska vlada obaveštava Hercla da napušta tajprojekat. Hercl piše Rotšildu:

"...Nisam obeshrabren. Već imam novi plan, a jedan vrlo moćanč ovek je spreman da mi pomogne..."

Naravno, misli na Džozefa Čemberlena, koji u međuvremenudolazi na ideju da Herclu ponudi naseljavanje Jevreja u Ugandu, uAfrici! Reč je o prostoru od oko 5 hijada kvadratnih milja, na platouGuas Ngišu, na granici Kenije i Ugande. Šta bi tu Jevreji mogli da

rade? Pa, Čemberlen je imao na umu proizvodnju šećene trske ipamuka, a to sve se svakako uklapalo u britansku politiku.Ovaj predlog Čemberlena da se Jevreji nasele u Ugandu, Teodor

Hercl PRIHVATA, jednim delom zbog sve težeg položaja ruskihJevreja, a drugim delom zbog mogućnosti da se konačno uđe u jedankonkretan projekat po pitanju rešavanja "jevrejskog pitanja". Bližiose VI kongres cionista u Bazelu i on je, uveren da bi Uganda moglabiti solidno rešenje, mislio stalno o tome i pravio planove.

Na sam dan početka kongresa okačio je geografsku kartu Ugande

na zid kongresne sale i održao govor gde je, između ostalog, rekao:"...Ponuda se sastoji u autonomnoj kolonizaciji Istoč ne Afrike(Uganda) tj. sa jevrejskom administracijom i lokalnom vladom, nač elu sa visokim jevrejskim funkcionerima, koji ć e, naravno, BITIPODRE ĐENI ENGLESKOJ VRHOVNOJ KONTROLI. Imajući u vidu položaj judejstva i hitnost iznalaženja puta da se taj položaj popravi,smatrao sam obaveznim da zatražim dozvolu Engleza da ovu ponudu prenesem Kongresu. Smatram da Kongres treba da prihvati ovu ponudu. Ova ponuda nam je uč injena na nač in koji omoguć av a da

popravimo položaj našeg naroda i olakšamo njegovu nesreć u, neodri č ući se pri tome velikih principa našeg pokreta. Istina, Ugandanije Cion, i to ne može nikada biti. To je samo zamena koja poprima



322

nacionalni i polit ič ki karakter. Mi još ne možemo dati znak našemnarodu da krene u Palestinu i to neć emo uč initi. Afr ič ki predlog jesamo izuzetna mera, či ji je cilj da se ublaži tragi č na situacija i da sespasu od uništenja razbacana stabla jevrejskog naroda zbog

neizvesnosti sadašnjih filantropskih akcija..."Skoro svi delegati iz Zapadne Evrope, poput Nahmana Sirkina, jednog od osnivača Poale Cion pokreta u SAD-u - bili su uz Hercla.Međutim, ogromna većina cionista iz Rusije, bila je žestoko protivUgande! Izneli su argumente da se time samo rasipaju snage

jevrejstva, da se skreće sa zacrtanog puta ka "obećanoj zemlji" uPalestini, da je Uganda prilično nezgodna za masovniju kolonizaciju ina kraju, da su cionistički fondovi teško dovoljni za ovakav jedanprojekat. Zbog svega ovoga u cionističkom pokretu dolazi do podele

na "cionističke cioniste" koji su bili isključivo za Palestinu i na tzv."teritorijaliste" koji bi prihvatili i neku drugu mogućnost. Oni prvioptužili su Hercla da je više pažnje posvetio "diplomatskimšetnjama", nego stvarnom poboljšanju položaja Jevreja u Rusiji, kaoi da se "previše" zbližio sa ljudima poput Rotšilda i sličnih.

Ova previranja u cionističkom pokretu "pojela" su mnogo energijesvima, a posebno Herclu, čije zdravlje ubrzano propada. Ipak, on1904. godine ide u Rim, sastaje se sa kraljem Viktorom Emanuelom,a zatim i sa papom Pijem X. Papa mu jasno stavlja do znanja da je

PROTIV kolonizacije Jevreja u Palestini:

"... Jevreji idu u Jerusalim, ali neć emo to odobriti (...) Jevreji nisu priznali našeg Gospodina; mi ne možemo priznati Jevreje..."

Posle ovih diplomatskih neuspeha, posle optužbi svog"tvrdovratog" naroda da je izdajnik, lopov, čovek željan vlasti i slično- Teodor Hercl u nedelju, 3.jula 1904. godine umire u 45-toj godiniživota. Na bečkom groblju Deblinger prisustvovalo je oko 100.000Jevreja iz celog sveta! Ovoliki broj prisutnih ipak govori o tome da suoni, i pored svih optužbi, sasvim dobro znali kolike su njegovezasluge za pokušaj poboljšanja položaja svog naroda.

Na VII kongresu cionista, održanom od 27.jula do 2.avgusta 1905.godine u Bazelu, ODBAČEN JE predlog "Uganda" i time je na tostavljena tačka. To je značilo samo jedno - PALESTINA KAO JEDINAPRIHVATLJIVA MOGUĆNOST ZA SVE JEVREJE!

Kada je o samoj Palestini reč, sporno je šta se zapravo pod timimenom podrazumeva, jer tokom vekova NIJE POSTOJALA jedinstvena etnička ili administrativna oblast pod tima nazivom. Ovačinjenica se danas zdušno eksploatiše kako kome odgovara. Jedinanesporna granica Palestine je Sredozemno more, a 30.000kvadratnih kilometara "palestinske teritorije" veoma se različitopozicionira na mapama, u zavisnosti ko od zainteresovanih strana



323

mape pravi i tumači.Od razaranja Drugog hrama, oko 70. godine nove ere, pa u

narednih osamnaest vekova - Jevreji su u Palestini činili VEOMAMALU konfesionalno-etničku grupu. Pripadnici te grupe živeli su

uglavnom u četiri grada - Jerusalim, Tiberijas, Safed i Hebron.Polovinom XIX veka u Palestini je živelo nešto oko 12.000 Jevreja, aoko 1880. godine – već 24.000. U isto to vreme, tu je živelo oko45.000 hrišćana i preko 400.000 Arapa muslimana!

Jasno je da je u to vreme Palestina za Jevreje bila samo simboldaleke prošlosti u kojoj je nastao Judaizam i gde su Jevreji ponekadhodočastili - ALI NIŠTA VIŠE!

Međutim, sve se na ovom svetu menja! Nakon ubistva ruskog cara 1881. godine i pojačanih progona i

pogroma Jevreja u Rusiji, koji su usledili posle atentata - u Palestinupočinju pristizati grupe Jevreja iz ove zemlje. 1882.godine u Harkovu je osnovano udruženje “BILU ” (skraćenica od biblijske fraze "DecoJakovljeva, udružimo se i pođimo!"). Prvih 25 članova ovogudruženja odlaze u Palestinu i 30.jula 1882.godine, južno od Jafe,podižu prvu modernu jevrejsku koloniju, nazvanu "Rišon le Cion"("Prvi u Cionu"). Ovaj događaj se uzima kao početak kolonizacijePalestine i taj period se naziva i “Prva Alija”, koja je trajala sve do1904. godine.

Posle prve kolonije niču i druge, ali njihov opstanak je već posebno pitanje. I pored pomoći moćnih Rotšilda, naročito onih uFrancuskoj, ova naselja, zbog nepovoljnih prirodnih uslova, teškoopstaju i napreduju. Kada smo, po ko zna koji put, opet pomenuliRotšilde, treba objasniti kako su to oni zapravo "pomagali" svojubraću Jevreje. Kada se sa strane gleda, videli bismo da su Rotšildovifinansirali i organizovali sađenje ogromnih vinograda, gradnju vinskihpodruma, da su nadoknađivali gubitke i otplaćivali dugove Jevreja unerentabilnim kolonijama. Međutim, sve ovo dovodilo je Jevreje u

Palestini u ZAVISAN POLOŽAJ, jer su se dugovi MORALIOTPLAĆIVATI Rotšildovoj kompaniji. Sami Jevreji bunili su se protivovoga i vrlo oštro se izražavali prema komercijalizaciji naseljavanjaPalestine koju su sprovodili Rotšildi. Oduševljenje prvih doseljenikabrzo opada i uvidevši sve teškoće svog novog života, dobar deo njihnapušta Palestinu odlazeći za SAD ili nazad, u zemlju iz koje su došli.

Otomanska carevina je, vrlo nepoverljiva prema kolonizaciji uPalestini, 1882. godine zabranila useljavanje, ali su Jevreji ovoizigravali, pravdajući se da u Palestinu idu "samo na hodočašće".

Arapi starosedeoci u početku se nisu bunili protiv stvaranja jevrejskihnaselja, a vrlo često su za veliki novac prodavali zemlju pridošlimJevrejima. Čak su ovo smatrali odličnim poslovima. (Ovde je



324

nemoguć e ne uoč iti sli č nost sa situacijom na Kosovu i Metohiji, kadasu Albanci za veliki novac kupovali zemlju od tamošnjih Srba odkraja 70-tih do početka 90-tih godina XX veka.) Isto kao i naKosovu, i u Palestini brzo u svest Arapa dolazi misao da će brzo

naseljavanje Jevreja pre ili kasnije izazvati problem. Tako će već 1891. godine do turskog sultana stići pismo u kome se Arapi žale naJevreje da im ovi polako oduzimaju zemlju i naoružavaju se. Nedugoposle ovoga dolazi i do prvih fizičkih razračunavanja između Arapa iJevreja naseljenika.

Čak i Jevreji starosedeoci, kojih je bilo malo i koji su biliortodoksni, sa negodovanjem gledaju na novopridošle sunarodnike, jer im je njihov čest ateizam veoma smetao.

Sve u svemu, bilans prvog talasa naseljavanja Jevreja u Palestinu

je oko 30.000 ljudi, uglavnom sa prostora Rusije.U toku drugog talasa naseljavanja (“Druga alija”), koji je trajao do1914. Godine, uselilo se još oko 40.000 Jevreja, opet uglavnom izRusije. Ipak i ovaj put jedan deo, nenaviknut na zemljoradnju i teškeprirodne uslove - odlazi dalje u svet ili se čak vraća u Rusiju.

Drugi talas naseljavanja doneo je neke nove pojave.Stvaraju se tzv. KIBUCI, specifične ratarske komune. Ovo je

nastalo pod uticajem ruskih cionista koji su doneli i socijalističkeideje. Kibuci su bili zasnovani na kolektivnom vlasništvu, zajedničkoj

potrošnji, dogovaranju (potpuno ravnopravno) o svim važnimpitanjima u zajednici. Sve ovo je na dobrovoljnoj bazi - svaki član jemogao napustiti zajednicu kad god to zaželi. Pri ulasku u kibuc,budući član zajednice predaje svoju imovinu u vlasništvo zajednice, au sluča ju napuštanja kibuca - mogle su se poneti samo lične stvari.Rad izvan zajednice nije se zabranjivao, a imovina tako stečenapripadala je zajednici. U okviru kibuca nije se raspolagalo novcem, au slučaju odlaska u grad, svaki član je mogao dobiti novca za njegoveosnovne troškove. Angažovanje najamne radne snage bilo jeZABRANJENO. Verovatno zbog toga da Jevreji ne bi unajmljivaliarapsku radnu snagu. Ovo je dovelo do zatvaranja prema arapskojokolini.

U kibucima nastaju i prve vojne grupacije Jevreja u Palestini ucilju zaštite od lokalnog stanovništva. Tek mnogo kasnije videlo se dasu kibuci bili strateški raspoređeni i da su predstavljali u suštinibedeme buduće jevrejske države. Naselja postaju prava uporišta,opasana jakim zidovima.



325

X-c

Drugi talas naseljavanja Jevreja u Palestinu bio je i početak krajadobrih odnosa Arapa i jevrejskih doseljenika. Sam Teodor Hercl,mada nije mnogo pominjao arapsko stanovništvo u Palestini, izgledada je podrazumevao nekakvo dvonacionalno ustrojstvo buduće jevrejske države, koje bi obuhvatilo arapsko stanovništvo. Međutim,posle Herclove smrti, ruski Jevreji preuzimaju glavnu reč okostvaranja i uređen ja buduće države Izrael. Oni su bilibeskompromisni - jevrejska država morala je biti, po njima -JEDNONACIONALNA! Takve ideje početak su onoga što se danas

pominje kao negativno u svetskom cionizmu, a ne mali broj ljudidanas opravdano cionizam poistovećuje sa ultranacionalističkim jevrejskim težnjama.

Ubrzano naseljavanje u Palestini iz korena menja dotadašnji životsvih! Doseljenici su pomagani od mnogih jevrejskih fondova iorganizacija: Jevrejska kolonijalna banka, Jevrejski nacionalni fond,Anglo-palestinska kompanija, Palestinski cionistički biro, Palestinskazemaljska kompanija za napredak, Društvo za nekretnine Palestine,Društvo za navodnjavanje Palestine, Anglo-levantska bankarska

kompanija, Fond "Maslinovo drvo", Fond "Fani Volfson" i drugi...1912. godine Jevreji već poseduju 44.000 hektara obradivihpovršina, što je oko 11% ukupnih obradivih površina u Palestini.Osim ekonomskog napretka, prisutne su i kulturne promene. Cionistidolaze u oštar sukob sa ortodoksnom braćom starosedeocima,prvenstveno zbog novohebrejskog jezika. Novohebrejski je zaortodoksne Jevreje bio čisto svetogrđe! No cionisti su bili uporni, ameđu njima se počela pojavljivati još jedna osobina - brutalnost!Naime, već smo više puta pominjali da je cionizam skoro ateistički

pokret. Iako je ova interpretacija možda preslobodna i mogla bi nekeJevreje i da uvredi, ipak činjenice govore za sebe. Stari Mojsijevizakoni govore o kvalitetima kojima čovek treba da teži da bi bio uskladu sa Božijim zakonima. Cionisti smatraju da se mora "uvažavatirealnost" i "biti praktičan", sve češće koristeći onu Makijavelijevufilozofsku crtu: "Cilj opravdava sredstvo!" Vrlo je teško usaglasitiMojsijeve zakone sa takvim težnjama. Naravno, u Talmudu takvih"usaglašavanja" ima, ali ne treba zaboraviti da je i Talmud, poputBiblije - redigovan i prilagođavan tokom dugog vremena interesimareligijskih i političkih moćnika, i da se udaljio od suštine koja senalazila u rečima svetaca kroz dubine vremena. Ova tvrdnja ponovomože nekoga uvrediti, ali ovi tekstovi i ne služe tome da bi se dopali



326

nekome, već da se zamislimo nad svojom sudbinom u današnjemsvetu.

Osim svega ovoga, cionisti su se povezali sa mnoštvom moćnihljudi u Engleskoj, koji su, opet, u ogromnoj većini zastupali interese

masonske Velike lože u Londonu. Otuda i cionistička težnja(prevashodno nekih cionističkih vodja), da se Mojsijevi zakoniodbace i da se prigrli relativistički moral, koji čoveku dopušta da “moralno” radi BUKVALNO SVE, uključujući i najcrnje zločine.

Sve veće jačanje onih u cionističkom pokretu koji su za"praktična" rešenja, dovodi naslednika Teodora Hercla (DavidaVolfsona) do toga da se počinje nevoljno priklanjati nekim solucijamakoje i nisu baš potpuno legalne. Unutrašnje borbe u pokretukulminirale su do te mere, da on 1911. godine, na X kongresu u

Bazelu, podnosi ostavku. Za novog vođu izabran je Oto Varburg,cionista iz Nemačke. Iako je delovao nekima nekako neodlučno, podnjegovim vođstvom cionistički pokret sigurno "plovi u Englesku luku".Tamo će, kroz "mančestersku školu cionizma" čuvenog HaimaVajcmana, doživeti procvat i veliki upliv u englesku politiku, naravnozajedno sa masonskom “braćom” .

Do početka Prvog svetskog rata cionistički pokret proširio se namnoge delove sveta. Posebno treba istaći cionizam u SAD-u. DoVelikog rata Jevreje u SAD-u i nisu baš zanimala pitanja koja su

mučila njihovu braću u drugim delovima sveta. Bili su integrisani ipoluasimilovani u američkom društvu, a cionistički pokret su upočetku mlako prihvatili. Onako, reda radi. Najviše ih je zanimaobiznis i profit, i to je potpuno razumljivo, obzirom gde su i sa kim suživeli. No, baš će američki Jevreji odigrati jednu veliku ulogu u odluciSAD-a da uđe u Prvi svetski rat.

U Prvom svetskom ratu mobilisano je oko 1,6 miliona Jevreja kojisu se često na frontovima borili jedni protiv drugih! Najteže, bezsumnje, bilo je Jevrejima u Istočnoj Evropi. Na početku rata našli su

se na udaru ruskog antisemitizma jer su Rusi, po ko zna koji put,opet za nešto okrivili Jevreje - ovaj put za "saradnju saneprijateljem". Zabranjivano im je iseljavanje iz Rusije, a mnogiJevreji mobilisani su u specijalne kaznene jedinice. Od jevrejskogstanovništva uzimani su taoci kao garancija da će oni mobilisaniostati "na pravoj strani" i "ratovati sa voljom i entuzijazmom". Posleteških momenata za rusku vojsku u 1915. godini Jevreji su opet bili"krivi" te je ruska vojska, a naročito Kozaci, svoj gnev iskaljivala nanedužnom jevrejskom stanovništvu, usput pri povlačenju deportujući

veliki broj Jevreja. Stotine hiljada Jevreja moralo je ostaviti svojedomove, zabranjivana im je štampa, korišćenje jevrejskog pisma -čak i u privatnoj prepisci! Pljuštale su optužbe za špijunažu, za



327

potkopavanje monetarnog sistema... Ovo stanje potrajalo je sve do1917. godine, kada Privremena vlada lukavo ukida sveprotivjevrejske zakone, ne zbog ljubavi prema ovom narodu, već izčistog pragmatizma!

Jevreji u zemljama Centralnih sila bili su potpuno u drugačijojsituaciji. Germanofilstvo i oduševljenje ratom(!) otvoreno supokazivali mnogi Jevreji CIONISTI u Nemačkoj i Austrougarskoj. Uleto 1914. godine Cionistička federacija Nemačke zatražila je odsvojih pristalica da se javljaju kao dobrovoljci u kajzerovu vojsku, jerse Nemačka bori "za pravdu, slobodu i dobrobit čovečanstva". Nadrugoj strani je, kao protivnik, označen "ruski carski despotizam" i"reakcionarni ideali". Koliko je ovo bilo tragikomično, govorineosporan zaključak da bi po ovim proklamacijama, Engleska i

Francuska, pošto su saveznici Rusije - takođe neminovno morali biti jevrejski neprijatelji! Ali, kod cionista je izgleda sve bilo moguće - bitii prijatelj i neprijatelj u isto vreme - u zavisnosti od potrebe!

Nikakvo čudo nije da su se cionisti "pronašli" sa engleskimpolitičarima ogrezlim u masonskoj filozofiji, jer se načini vođen japolitike i sredstva da se do željenih ciljeva stigne - počinju polakouzajamno poklapati kako je vreme odmicalo. Britanija na BliskomIstoku pre i za vreme Prvog svetskog rata vodi "višedimenzionu"politiku, što je eufemističan naziv za pokvarenjaštvo najnižeg

stepena. Pojednostavljeno rečeno: "Svakome svašta obeć avaš, retkokome šta daješ, otimaš sve odmah č im se ukaže prilika, i nikada, alinikada nikome ne govoriš svoje prave namere!" Međutim, i cionistisu tu "nauku" konačno savladali i posle nekog vremena mogli supotpuno ravnopravno da razgovaraju sa britanskim političarima, na"njihovom" jeziku i na "njihovom" terenu. Tako će već 1914. godine,član šireg engleskog kabineta, inače Jevrejin, Herbert Semjuel -ponuditi predsedniku Cionističke organizacije u Britaniji, HaimuVajcmanu - PLAN O USELJAVANJU DVA DO TRI MILIONA JEVREJA U

PALESTINU. Sa jednom malom "sitnicom" - da Jevreji zauzvratpodrže uspostavljanje BRITANSKOG PROTEKTORATA NADPALESTINOM! Ovo se mnogima u cionističkom pokretu nije dopalo, te je taj predlog ostao "zamrznut" čekajući bolje dane.

Engleski cionisti su bili veoma nezadovoljni svojim Akcionimkomitetom u Nemačkoj, jer je on davao, kao što smo videli, pomalošizofrene izjave. Podrška Nemačkoj automatski je bila otvorenoneprijateljstvo prema Engleskoj i Francuskoj. To Jevreji cionisti uLondonu nisu hteli više da tolerišu i 1916. godine jednostavno prave"novi" Akcioni komitet, izvršavajući na taj način svojevrstan puč uorganizaciji. Pokazaće se da je to bilo od velike koristi za ostvarenjecionističkih ciljeva. Engleska će se ubrzo pokazati kao "najbolji



328

prijatelj" cionista.U jesen 1917. godine postaje jasno da je oslobađanje Palestine od

vladavine Turaka, koja je trajala četiri veka, pitanje dana! U takvojatmosferi odvijali su se razgovori između cionista i predstavnika

engleske vlade, reklo bi se - pomalo užurbano. Ključni čovek uLondonu za cioniste bio je Haim Vajcman. Kao čovek koji je pronašaoveštački aceton, neophodan za proizvodnju bezdimnog baruta,svakako je donekle zadužio englesku vladu. U takvim poslovimaVajcman se zbližio sa tadašnjim ministrom odbrane LojdomDžordžom, koji ubrzo postaje premijer. Ovo prijateljstvo sada dobijaveliku težinu. Toliku težinu da će Lojd Džordž jednom kasnije izjaviti:

" Aceton me je napravio cionistom!"



329

XI

Nikakva tajna nije da su se neki visoki sveštenici Katoličke crkve

(pa i poneki Papa) u širenju svojih ideja i nametanju svojih dogmi,služili kroz istoriju svim i svačim - i dozvoljenim i nedozvoljenimsredstvima. Nisu u ovome izuzetak ni druge crkve i verskeorganizacije. No Katolička crkva, a u današnje vreme i neke islamskeorganizacije, ponekad prevazilaze sve granice mašte.

Što se Katoličke crkve tiče, njihovi misionari stigli su i u Kinudavnih dana. Kao i u svakoj dugovečnoj organizaciji pa tako i ucrkvenoj, vremenom su se u nju infiltrirale osobe gladne zlata igladne moći, stvarajući „krugove“ istomišnjenika. Takvi klanovi

preživljavali su ideološki veoma dugo vremena. Kroz istoriju seproteže niz crkvenih velikodostojnika i običnih sveštenika koji suplašili narod kojekakvim izmišljotinama i nametali im sebe kaospasioce - ZA ODREĐENU NADOKNADU. U nekim momentima takavsistem je postajao i ZVANIČNI sistem te verske organizacije. Utakvim vremenima crkva nije prezala ni od gomile prevara i zločina,samo da bi prikupila što više zlata i drugih dragocenosti.

Bogate trgovačke porodice nekada su u crkvi videle konkurenta,ali počešće - odličnog saveznika. Saznavši da u Kini ima porcelana,

svile, čajeva, začina i drugih dragocenosti - evropski trgovački kartel,sa sedištem u Veneciji, finansira katoličke misionare (čitaj: jezuite)koji su trebali da "opipaju" situaciju u toj zemlji. Ubrzo seuspostavljaju kontakti, kreće saradnja, špijunaža, trgovina... i sveono što je neminovno pratilo odvijanje unosnih poslova. Usput, krozXVII i XVIII vek moćne evropske trgovačke porodice, prevashodnovenecijanske, sele se "tiho" u London, a kasnije deo njih i u Njujork.Jedan manji broj otišao je i u Francusku. Kao što smo detaljnoobjasnili, u Londonu nastaje moćan i kontroverzan finansijsko-

trgovački kartel koji postaje "podloga" kolonijalne moći Britanije.Kina se dugo držala veoma zatvoreno. Iako su britanski i

portugalski brodovi držali monopol u dalekoistočnoj trgovini kroz ceoXVII, XVIII i XIX vek, Englezi i Portugalci, a kasnije isključivo Englezi- nisu imali šta da ponude dugo vremena Kinezima za njihovu robu - jer Kinezi ništa nisu od njih ni hteli! Jedino što je prolazilo bilo jesrebro u polugama, čak ni kovani srebrni novac nisu prihvatali. E, tu

je nastao problem. Toliko srebra Englezi nisu mogli da stvore da biplatili svu robu iz Kine. Pošto je tržište za kineske proizvode bivalo

sve veće, londonskim trgovcima nije preostalo ništa drugo, nego dadaju zlato i novac koji je imao zlatnu podlogu - za srebro potrebno u



330

trgovini sa Kinezima. Pretpostavljate već, zbog ovoga skače cenasrebra, a onda i cena kineskih proizvoda, pa tako u krug, pravodolazeći u ono stanje koje se danas zove haos INFLACIJE. A onda,zna se, ako se nešto ne preduzme, sledi BANKROT. Pošto je i sa

Indijom bilo sličnih problema, engleski trgovci i njihove kreditne iostale "igre", u cilju što većeg bogaćenja vukli su Britaniju ovakvimposlovanjem pravo u propast, i u jednom momentu izazvali krizu.

Očigledno, trebalo je nešto smisliti i to veoma brzo, jer se bivšemvenecijanskom trgovačkom plemstvu, stacioniranom većinom uLondonu, nisu ispuštala iz ruku kineska bogatstva. I ti "mozgovi" susmislili: napraviće u Kini tržište za OPIJUM!

Uživanje opijuma u Kini nije bila nikakva novost. Ovaj težaknarkotik je siromašnim ljudima ponekad koristio kao bežanje od

surove stvarnosti. Opijum je i toksičan, a dovodi i do promene upercepciji šta je dobro a šta ne, te je često pratilac kriminalnih dela.Ipak, na godišnjem nivou, za celu Kinu, tamošnji trgovci su donosilioko 200 sanduka i to krišom, jer je opijum još 1729.godine zabraniokineski car Jung Čeng. Uvozili su ga iz Indije. Međutim, kolonizacijomIndije, posao sa opijumom preuzima Istočno-indijska kompanija -zapravo londonski trgovački kartel. I onda kreće sve veće krijumčarenje opijuma u Kinu. Uživalaca opijuma biva sve više i više,te već od 1820. godine u Kinu ulazi 17.000 (!) sanduka ove droge.

Konačno, Englezi su imali "robu" koja se tražila u Kini.Bogatstvo je na Zapad počelo da se sliva u enormnim količinama.Jedan manji deo tog kapitala odlazio i u holandske, nemačke,španske i italijanske trgovačke familije. Ovde se može neko zapitatikako je to moguće, obzirom na monopol Londona? Pa treba stalnoimati u vidu strahovito čvrstu povezanost ovih, još onda,međunarodnih trgovaca, iako su često pripadali različitim nacijama.Ta povezanost je ponekad proizvodila razne priče o tajnimdruštvima, a zajednički imenilac svega toga bili su BOGATSTVO i

MOĆ, kojima će opet stvoriti još VIŠE bogatstva i još VIŠE moći, itako u nedogled - dok ne izazovu PROPAST, i svoju i drugih ljudi. To je sistem koji NEMA NIKAKVU ODRŽIVOST na duge staze, iako mnogidanas naivno veruju da je jedna ulepšana slika ovoga - BUDUĆNOSTčovečanstva.

(Ove sumanute ideje zaživele su, na žalost, i u Srbiji danas, gde jeveć ina biznismena i politi čara – zapravo BEDNA IMITACIJA današnjihnaslednika starih i pokvarenih londonskih trgovaca iz kolonijalnihvremena. U neverovatnoj samodestrukciji, već ina srpskog narodadanas veruje da nam vodeći ameri čki i evropski politi čari, biznismenii javni radnici žele dobro, a neki da nas č ak oni i vole(!?), i žele namnajbolje. Evo nekih pokazatelja te "ljubavi"...



331

"Vod ić emo protiv Srba rat - diplomatski, ekonomski, polit ič ki, propagandni i psihološki ", Džejms Bejker, državni sekretar SAD-a,gost u jednoj ameri čk oj TV emisiji u junu 1992. godine.

" Srbi trguju ljudskim organima svojih žrtava kako bi obezbedili

novac za svoj rat. Trebalo bi da đ avolski bombardujemo Beograd!",Pol Džekson, urednik kanadskog "Calgary sun"-a, u izjavi za drugenovine od 13.oktobra 1992. godine.

" Srbi su dvodimenzionalan narod sa težnjom ka prostakluku.Životinje koriste svoje resurse znatno sređ enije, nego ovi naopakistvorovi, čija je pripadnost ljudskoj rasi u velikom zakašnjenju.",Piter Justinov, glumac i ambasador UNESCO-a, u izjavi "European"-u,10.jun 1993.godine.

" Mi bismo Srbiju trebalo da osudimo na karantin, sve dok se virus

koji ona nosi ne izbriše." David Gompert, stariji direktor za Evropu uSavetu za nacionalnu bezbednost SAD-a, izjava data u leto1994.godine.

Naravno, ne treba generalizovati stvari pa sada misliti da nasmrze svi Amerikanci, Englezi i ostali. To bi bilo jako pogrešno. Tinarodi su pod strašnim medijskim pritiskom svojih bolesnih oligarhija ponekad posustajali i prepuštali se kampanjama koje su se vodile umedijima protiv Srba. Ipak, to u "obi č nom" narodu ne može trajatitoliko dugo da bi ih baš mogli imenovati kao "Srbomrsce".)

Ali vratimo se našoj priči o trgovini opijumom. Britanski brodovi su odvozili britansku robu u Indiju, vršio se njenistovar, a zatim utovar opijuma. Brodovi puni opijuma išli su dokineske krijumčarske mreže. Na tom delu putovanja, na istovaropijuma, nadovezivao se utovar kineske robe. Sledio je povratak uBritaniju. Na taj način deficit koji su Englezi imali sa Kinom brzo jeeliminisan, a bogatstvo je počelo da se "preliva"...

A kako je bilo Kinezima?To uopšte nije interesovalo beskrupulozne međunarodne trgovce!

Ogroman broj Kineza je postao rob opijuma. I pored očajničkihnastojanja kineskih vlasti koje su uvele teške kazne za uživaoce,prodavce i krijumčare - biznis sa opijumom je cvetao. Jer narod se usvom neznanju i slabosti hvatao za opijum kao jedino sredstvo begaiz surovog i siromašnog načina života. (Podsetili bismo ovde dasadašnja situacija u svetu, u mnogome podseća na ovu kinesku u XIX veku, jer danas se narod hvata za "plodove" filozofije "ljudska prava-slobodno tržište-demokratija" - isto kao Kinezi onog doba zaopijum. Nije važno današnjim ljudima što im agresivni globalizamdonosi propast na oč igled - važno je da se DANAS uživa, a za sutra -koga to interesuje?!)

Istočno-indijska kompanija u vlasništvu londonskih trgovaca,



332

političara i bankara, je do oko 1838. godine "upumpavala" u Kinu1400 tona opijuma godišnje! U očajanju, kineske vlasti su uvelesmrtne kazne za narkodilere, a poslali su i pismo kraljici Viktoriji otome šta im radi londonska trgovačka mafija. Da li je to pismo stiglo

do kraljice, ne zna se, ali biznis sa opijumom je nastavljen. (Ne zaboravite ove činjenice kada sledeći put budete gledali“našminkane” filmove o kraljici Viktoriji, gde zapadne filmske kuće prikazuju to doba romantično i privlačno.)

1839.godine, u jednoj luci u Kantonu, zaplenjena je i uništenaogromna količina opijuma koji se nalazio na britanskim trgovačkimbrodovima. Vrednost ovog tovara procenjivala se na preko dvamiliona funti, što je u ono vreme bila prilično velika cifra. Drskost ibezobrazluk engleske oligarhije odmah su izašli na videlo, kada su

ova zaplena i uništavanje opijuma okarakterisani kao - napad nabritansku trgovačku mornaricu!? Tamo su Englezi odmah poslalisvoju ratnu mornaricu i tako je 1840.godine započeo Prvi opijumskirat.

Pošto je britanska pomorska sila tada bila najjača u svetu, Kinezinisu imali nikakve šanse u ovom ratu. Britanski ratni brodovi izazvalisu pravu kataklizmu u kineskim priobalnim gradovima. Čitavomdužinom reke JangCe, engleska vojna mašinerija uništila je plovnebarže koje je, tada vladajuća dinastija Kving, koristila za naplatu

trgovačke takse. Kinezi su shvatili da se dalje ne može, te su1843.godine zatražili primirje i potpisali ugovor u Nankingu kojim seKina obavezivala da Britaniji plati štetu za uništeni opijum, kao i daotvori svojih pet luka za britanske trgovce. Otimačina Hong Kongabila je usputna stvar, a kasnije je ugovor iz Nankinga još malo"dorađen" od strane kolonijalista iz Britanije, te su britanski trgovcidobili potpuno ista prava kao i kineski, a ponegde čak i veća!

Mislite da su se ovde zaustavili?Nikako. UVOZ OPIJUMA JE LEGALIZOVAN, a do 1858.godine

Britanci su u najvećim kineskim južnim lukama POTPUNO kontrolisalitrgovinu. Ni ovde se nije stalo! Pošto je sada Kina bila slaba, a"kineski kolač" je širio primamljiv miris i do drugih evropskiholigarhija, londonska vrhuška morala je nešto dati i svojimsaradnicima, te je Kina je morala da sklopi skoro iste sporazume i saFrancuskom i SAD- om.

I još kinesko stradanje nije bilo gotovo. Pogubni sporazumi sa "stranim djavolima" ruinirali su kinesku

ekonomiju, pa i kulturu. Bezočnost trgovaca opijumom je sadakulminirala, jer im više nije bilo dovoljno da legalno uvoze opijum,već su ga počeli i gajiti na kineskoj teritoriji. Kineski narod je bio ukandžama koje su mu isisavale život.



333

Na drugoj strani, među najbogatijima od bogatih, ponajbolje sesnalazila familija Rotšild. Britanska Istočno-indijska kompanija jesurovo propastila Kineze na veliko, opijumom. Rotšildovi su, po svojprilici i bez obzira na jevrejsko poreklo, imali nekih jakih veza i sa

izvesnim krugovima u Katoličkoj crkvi. Bez ove crkvene organizacijecela priča sa Kinom i ne bi bila moguća, bar u početku. Zajedničkimsnagama, sa jakim vezama svuda i sa mnogo novca, imali su velikiuticaj i u Istočno-indijskoj kompaniji. Neki analitičari tvrde da su jeRotšildovi i posedovali.

Videći kako se stvari sa trgovinom opijumom razvijaju, odlučujuda se prošire i na SAD preko pouzdanih partnera. Vremenom se tajposao iz ilegale sve više legalizovao, pa će američki trgovac ibrodovlasnik Džon Džejkob Astor krajem XIX veka javno ući u biznis

sa opijumom. Inače, ovaj biznismen je bio bogat i zbog trgovinekrznima kojima se njegova porodica ranije bavila. Zajedno sa još dvavrlo bogata čoveka početkom XX veka napraviće "životnu grešku" -suprotstaviće se ideji "spekulativnog" novca i globalističkimstrujama. Zagovornici te ideje bili su i Rotšildi, a ovu trojicuameričkih protivnika međunarodnih bankara odneće "nesreća" broda"Titanik". No to smo već detaljno opisali.

U prvo vreme, Astor je bio odličan saradnik u dalekoistočnojtrgovini. Njegovi brodovi su iz SAD-a i Evrope vozili živu, gvoždje i

čelik - sve preko Gibraltara do Turske, gde se roba istovarala. USmirni su se brodovi punili opijumom i plovili za Kinu.Astor nije bio jedini od američkih trgovaca koji je učestvovao u

trgovini opijumom. Bilo ih je i ranije, ali u manjoj meri. Vremenomse od ovih trgovaca u SAD-u razvila jedna posebna vrstaaristokratije, povezana međusobno zaradom na nesreći kineskog idrugih naroda Dalekog Istoka. Ta veza, i svest o tome odakle pot ičenjihovo bogatstvo, organizovali su njihov život u nešto što je poznatokao "visoko društvo" u SAD-u, ali sa aromom nečeg sektaškog,

kultnog... Ubrzo shvataju da će im biti potrebne "mlade snage" da bipodržale veliki prljavi kapital i da bi upravljale sa njim. Taj posao jepočeo prevazilaziti okvire porodica, te je bilo neophodno u "igru"uvesti i ljude "sa strane".

Trgovačko-bankarski kartel dolazi na ideju da na prestižnimuniverzitetima "vrbuju" sposobne mlade ljude za svoje potrebe. A to je bilo najlakše uraditi oprobanim metodama - polutajnim i tajnimdruštvima studenata. Kažemo "polutajnim", jer su neka takvadruštva legalno postojala i imala svoje "statute" ili "programe", a u

stvarnosti su služila kao regrutni centri za ljude koji će ući u poslovekoje je vodio međunarodni trgovačko-bankarski kartel sa sedištem uLondonu i Njujorku.



334

Na univerzitetu Jejl, u Konektikatu, za pomenute svrhe se društvopod imenom "Skull and Bones" ("Lobanja i kosti") - odlično pokazalo.Osnovano još davnih dana, možda i sa sasvim drugači jom svrhom,vremenom će postati najjače uporište filozofije mračnog globalizma i

međunarodne "legalne piraterije", oličene u beskrupuloznimpolitičarima, biznismenima i bankarima. Iz ovog društva će seregrutovati čak i neki američki predsednici i ljudi koji će doći navažna mesta u američkoj administraciji. Familije Rokfeler, Astor,Gugenhajm, Varburg, Buš, Taft, Rasel, Šif, Stemson... i da nenabrajamo dalje, tokom vremena su davale i osiguravale naslednikebolesne i agresivne ideje engleskog liberalizma, direktno ili indirektnokroz ovo društvo. Ako ćemo pravo i sam univerzitet Jejl je osnovaobiznismen i trgovac, Eli Jejl, koji je imao "debele" veze sa Istočno-

indijskom kompanijom i sa trgovinom opijumom.A za to vreme nesrećni Kinezi su se potpuno predali opijumu.1906.godine procenat uživalaca opijuma u Šangaju je bio 90%!!!Kinezi su masovno ležali po pušionicama opijuma po celom gradu,potpuno pometenog rasuđivanja i nesposobni za bilo kakav rad.Istočno-indijska kompanija i njeni rukovodioci u Londonu -zadovoljno su trljali ruke. Zemlja sa velikim prirodnim resursima iarmijom robova, za njih je bila oličenje zemaljskog raja.

XI-a

1890.godine, jedan broj diplomaca sa Jejl univerziteta, pripadnicidruštva "Skull and Bones", u Kini osnivaju jednu neprofitnumisionarsku organizaciju koja je trebala da pomogne u otvaranju

odeljenja Jejl univerziteta u Kini. Najpre je 1903.godine otvorena Jejlbogoslovska škola, a onda se otvara i srednja škola. Potom dolaziosnivanje bolnice koja je BESPLATNO pružala medicinske uslugesirotinji. Na prvi pogled ovo deluje veoma humano i zaista se ovimpotezima ne može ništa loše prigovoriti. Ubrzo su se Jejlove bolnice iškole širile Kinom i pružale su besplatno lečenje i besplatnoškolovanje. Postale su, naravno, zbog ovoga popularne i zaista jedelovalo da se ovim aktivnostima pomaže kineskom narodu. Po svojprilici, u jednu od ovakvih škola išao je i Mao Ce Tung, budući kineski

diktator.1912.godine dolazi u Kini do prevrata i Kina od monarhije postaje



335

Republika Kina, a na njeno čelo dolazi Sun-Jat Sen. Ovaj političar jeimao čvrste veze sa kineskim podzemljem i sa kolonijalnim silama.Danas se ne može osporiti veza Sun-Jat Sena sa Njujorškimbankarskim sindikatom, jer je dobro dokumentovana kroz aktivnosti

Čarlsa B. Hila, advokata koji je u isto vreme bio i direktor nekolikoVestinghausovih poslovnica poput "Bryant Electric "-a, "PerkinsElectric Switch"-a i "Westinghouse Lamp"-a. Rad ovog sindikata injegova povezanost sa Sun-Jat Senovom revolucijom u Kini1912.godine mogu se proučiti u dokumentaciji Lorensa Buta u kojojse mogu naći pisma Sun-Jat Sena američkim "prijateljima" i njihoviodgovori kineskom vođi. Neosporno je i to da je Sun-Jat Sen obećao,u zamenu za pomoć - koncesije i još što-šta američkimpomagačima, kada se uspostavi nova vlast u Kini.

"Uspešnost" međunarodnog trgovačko-bankarskog kartela krozvekove jednim delom počiva i na njihovoj spremnosti da ništa neprepuštaju slučaju. Ako im je nešto potrebno, to će isplanirati dodetalja i stalno "pritiskati" dok se situacija ne reši u njihovu korist.Ovaj bogati belosvetski ološ i njegov sistem možemo pokušati dailustrujemo na sledeći način:

Pretpostavimo da smo napravili branu na nekom vodenom toku,te se iza brane skupi velika količina vode. Možemo izgraditihidroelektranu ili veštačko jezero koristiti za navodnjavanje ili več

nešto treće, na opštu korist. U situaciji kada je sve regularno,vodena sila radi za nas i na opšte zadovoljstvo. Međutim, ako branunismo dobro projektovali, ako nismo uzeli u obzir sve sile koje moguda je opterete (zemljotresi, neočekivani priliv vode i materijalaprilikom poplava i obilnih kiša, i slično), i ako neko loše upravljaustavama na brani - velika je mogućnost da će brana tada popustiti ionda nastaje nesreća.

Sile međunarodnog globalizma se trude da eksploatišu ceo svet, ida igraju ulogu "gospodara brane" na reci čovečanstva, vešto

propuštajući "viškove" narodnog gneva koji se ponekad u očajuizlivaju. Ti bolesni umovi nisu ono što bi oni sami želeli da ljudi onjima misle - dobročinitelji, filantropi koji, eto, "moraju" tako da seponašaju i tako da rade jer bi, tobože, bez njih nastupila kataklizma.Ljudi jednostavno previđaju činjenicu da "gospodari brane", koja bičovečanstvu omogućila da unapredi život svih stanovnika planete (iljudskih i ostalih), moraju da budu ONI SAMI - svi zajedno, a ne nekesamoproglašene vođe čovečanstva koje svu ljudsku energiju veštousmeravaju ka sopstvenom bogaćenju i sticanju još veće moći.

Ovakvo ponašanje dovešće jednom do takve količine revolta, da gaviše ništa neće zaustaviti, ni zauzdati. Ako ljudi sami sa sobom nebudu raščistili unutrašnju konfuziju i nametnutu sliku sveta, a samim



336

tim jednostavno odbili sve primamljive ponude "vođa iz senke" kojiim se nude preko lokalnih političara - ona naša "brana" će jedan danneminovno popustiti i onda... neka nam je Gospod u pomoći!

Veštinu međunarodnih siledžija i lopova visokog ranga, oličenih u

svetskom visokom bankarskom i političkom establišmentu, dobromožemo videti u suštinskom razlogu za osnivanje Jejl škola u Kini (ilikako su ih Kinezi zvali: "Jali" škole). Najbolje ćete prilagoditi nekinarod svojim potrebama ako mu, kroz obrazovni sistem izdravstvenu zaštitu, sugerišete ideje o sopstvenoj "superiornosti" iprednosti sopstvenog načina života. Tako su smišljeno, perfidno,kroz ove zapadnjačke škole, provlačene ideje o "superiornosti"zapadnjačke kulture, religije, obrazovanja, zdravstvenog sistema - uisto vreme ugrađujući u umove dece jednu dozu nestrpljenja da se

stvari u Kini uvedu što pre u prozapadni sistem. To se najbolje vidi ukasnijem "ponašanju" kineskih vođa revolucije, gde oni jednostavnonisu dali ni trunke vremena ljudima da razmisle, ocene i procene “komunističke” reforme, već su brutalno "gurnuti" ukvazikomunistički kazan. Neko će se ovde možda usprotiviti i reći dase ne može porediti kineski komunistički sistem sa zapadnjačkimuređen jem.

Pa i ne može.Jednostavno u pitanju je prevara koja živi do dana današnjeg.

Velike sile poput Britanije, Francuske, Nemačke, SAD-a - nikada inisu želele da u drugim državama, gde su imale velike interese,naprave kopije sopstvenih sistema, jer su im uvek bili potrebnisirovinski resursi po malim cenama i jeftina (robovska) radna snaga.Pokazalo se u praksi da su pomenutim svetskim silama najvišeodgovarali (a i danas je tako) političari koji svoj narod ubeđu ju da im je blagostanje "na dohvat ruke", ali, eto, treba još uraditi "bolnereforme", pa onda još "reformi" jer je, eto, "kriza", pa moramo"štedeti"... Tako to ide u nedogled, poput situacije u Srbiji danas,

gde su "reforme"i "kriza" paravan za uništavanje privrede irasprodaju prirodnih resursa "za šaku dolara i evra". Od ovihzapadnjačkih imitacija država, koje služe samo svetskoj oligarhiji,gori su još samo totalitarni sistemi poput kvazikomunizma i fašizma,a koji opet još više odgovaraju toj istoj oligarhiji, jer se čovek u ovimsistemima spušta na tehnički nivo jedinke, potpuno zanemarujući sve ono što čoveka čini čovekom.

Beskrupulozni monopolistički kapital u kvazikomunističkimzemljama vidi odličnog saradnika, jer ne mora da se bakće sa

"ljudskim faktorom". To, umesto njega, radi partijska vrhuška.Isisavajući sirovine za svoju mašineriju, međunarodni bankari ikapitalisti, odlično sa “komunističkim” režimima saradjuju, dajući



337

"mrvice" revolucionarnim vođama da bi oni i dalje radili svoj prljaviposao. Povremeno se neko i pobuni, ali se stvar brzo rešava posistemu "Sjaši Kurta, da uzjaše Murta!"

I tako to ide... vekovima. Dok međunarodni kartel radi svoj prljavi

posao, mi se zabavljamo sa stvarima koje su u našem životu samobeskorisni konzumenti našeg dragocenog vremena, a koje su nam"uvalili" upravo "gospoda" pretendenti na presto sveta.



338

XII

I danas ima visokoobrazovanih ljudi u celom svetu koji veruju da

je Srbija KRIVAC za Prvi svetski rat. Izvesnim krugovima u svetukrupnog kapitala ova teza još kako odgovara, a povremeno je vade iz"naftalina" kada to njihovi interesi zahtevaju. I u današnje vreme,svedoci smo i na 100-godišnjicu početka Velikog rata - Srbi su opet"dežurni KRIVCI". A stanje pred izbijanje ovog rata je bilo tolikodaleko od "srpske krivice", da to samo onaj ko ne želi da vidi, neće nivideti.

Za medjunarodni bankarski lobi politički problemi koji izazivajuratove i žrtve i materijalna razaranja u ratovima – naprosto nisu

važni! Važan je samo profit! A ništa ne stvara više duga (a samimtim i profita) od rata! Za to je najbolji primer Engleska u vremenu odkada je stvorena Engleska banka, znači u periodu od nekih 120godina, sve do Napoleonovog poraza kod Vaterloa. U tom periodu,Engleska je preko 50 godina provela u ratnom stanju, dok je upreostalom vremenu bila u pripremama za rat! Ovo nam rečitogovori da je kreacija privatne centralne banke usko povezana saizazivanjem kriza i ratova. Dovoljno je samo pažljivo pogledatiistoriju SAD-a od 1913.godine do danas – koliko je samo ta država

vodila ratova i izazvala žrtava i materijalnih razaranja...No sada se bavimo Prvim svetskim ratom koji je bio prvi globalni

katastrofični eksperiment medjunarodnih bankara i sa njihove tačkegledišta – prilično uspešan. Za vreme ovog rata nemački Rotšildi supozajmljivali novac Nemcima, Rotšildi u Engleskoj - Englezima, a oniu Francuskoj - Francuzima. Dž.P.Morgan je prodavao iz Amerike ratnimaterijal Englezima i Francuzima. Samo nekoliko meseci po izbijanjuVelikog rata, Morgan je postao NAJVEĆI POTROŠAČ NA SVETU,trošeći 10 miliona tadašnjih dolara dnevno! I ostali bankari u

Njujorku su prošli odlično u ratu. Američki predsednik Vilson jeimenovao Bernarda Baruha da vodi Odbor za ratnu industriju. Baruh iRokfelerovi su od Prvog svetkog rata profitirali preko 200 milionatadašnjih dolara!

Medjunarodni bankarski kartel je ratom hteo da ostvari još jedancilj, a to je slabljenje carske Rusije i svrgavanje cara, jer im je onpredstavljao stalnu opasnost i „loš“ primer za ostale zemlje,pogotovo kada je Rusija pomogla Linkolnu za vreme američkogGradjanskog rata. Rusija je bila i poslednja velika evropska zemlja

koja još uvek nije imala sistem centralne banke.Sve u svemu bankarski ološ je vešto uplitao političke prilike,



339

rivalstvo izmedju Nemačke i Britanije, manipulisao sa monetarnimsistemom kreirajući krizna stanja i lagano uvodio svet u predratnostanje.

1914.godine standard “zlatne funte” bio je u osnovi monetarnog

sistema u svetu. Ser Džordž Peš, viši činovnik britanske riznice, ŠESTMESECI PRE SARAJEVSKOG ATENTATA, ostavio je ovaj zapis:

"... Još jedan uticaj koji potpaljuje ideje o reformi bankarstva, ležiu rastućoj t rgovač koj i bankarskoj moći Nemač ke i u potajnom strahuu sluč aju da dođ e do navale na londonske rezerve zlata upravo pred poč etak, ili na samom poč etku velikog sukoba..."

22.maja 1914.godine, stariji činovnik britanske riznice, BazilBleket, napisao je jedan vrlo poverljiv dokumenat za potrebe

britanskog ministra finansija, Lojda Džordža. Između ostalog, unjemu se kaže:

"...Nemoguće je, naravno, jasno predvideti kakve bi bile posledicesveopšteg evropskog rata u koji bi bila uklj uč ena većinakontinentalnih zemalja, uključu juć i i Veliku Britaniju, što ostavljasamo Njujork (pod pretpostavkom da Sjedinjene države buduneutralne) kao JEDINO VELIKO DOSTUPNO TRŽIŠTE NOVCA NASVETU, sa koga bi se zlato moglo privući na poprište rata..."

I kao "šlag na tortu" dolazi pismo koje je ser Džordž Peš uputiobritanskom ministru finansija:

" ...Dragi gospodine Ministre, kreditni sistem, na kojem počiva poslovanje ove zemlje, U POTPUNOSTI JE KRAHIRAO i od krajnje jevažnosti da se preduzmu koraci radi ispravljanja tog zla, bezoklevanja; u protivnom se NE MOŽEMO NADATI DA Ć EMO MOĆ IFINANSIRATI VELIKI RAT, ako na njegovom samom poč etku NAŠENAJVE Ć E KU Ć E BUDU PRISILJENE BANKROTIRATI ..."

Ovo pismo nosi datum „subota 1.avgust 1914. godine, 2 sata po ponoć i “!

Zaključak? Iz navedene prepiske može se shvatiti da su ukupne finansije

Britanskog carstva, uoči avgusta 1914. godine, kada je Britanijaobjavila rat Nemačkoj - suštinski bile skoro U BANKROTU, iako tonije formalno objavljeno! Ogroman broj kredita stoji u pozadiniovakvog stanja, a mnogi od njih su bili tajni i ticali su se manipulacije

raznovrsnim bogatstvima i megalomanskim projektima u celomsvetu. Englezi, tačnije medjunarodni bankarski lobi, "zaigrao se"



340

glumatajući svetskog "policajca" i "bankarskog boga", poputdanašnjih Sjedinjenih američkih država. Tako su i dospeli u jednoneverovatno stanje sa finansijama, dok se, za to vreme, moć Nemačke rapidno uvećavala. Nije da oni nisu bili sasvim svesni šta

se dešava, ali su gurali i svoj i druge narode u klanicu.28. juna 1914. godine, u Sarajevu biva ubijen austrijskinadvojvoda, Franc Ferdinand, naslednik austrougarskog prestola.Atentat je izvršio Gavrilo Princip, pripadnik organizacije "MladaBosna", a tom prilikom ubijena je i nadvojvodina supruga, Sofija.Iako se Gavrilo Princip dovodi u vezu sa čuvenim DragutinomDimitrijevićem Apisom i organizacijom "Crna ruka" u Srbiji,neverovatne su bile tvrdnje austrijskog dvora da je političko vođstvoSrbije odgovorno za ova ubistva. Jer, bez obzira što je Srbija izašla iz

balkanskih ratova politički ojačana - niko normalan, u političkomsmislu u Srbiji, ne bi izazivao Austrougarsku organizujući ovakavatentat, jer je zemlja bila iscrpljena i ekonomski oslabljena.Međutim, POVOD ZA RAT SE MORAO PRONAĆI.

1911. Nemačka formira dva nova armijska korpusa, zatim sledipredstavljanje modernih ratnih brodova, a 1913. broj oficira Nemcipodižu za 4.000, podoficira za 15.000, a vojnika za impresivnih117.000. O modernizaciji po pitanju artiljerije i kopnenognaoružanja, ne treba ni govoriti. Pa sasvim sigurno se ovo sve nije

spremalo zbog parade i "onako usput". I nije Srbija vodila politikunemačkog naoružavanja i očiglednih namera za eventualni "obračun"sa Britanijom. Stoga su POTPUNO BESMISLENE priče oko srpske"krivice" za Veliki rat.

Austrougarskoj se nije nimalo "sviđalo" da joj na granicamapostoji jaka Srbija, a stvari su išle u tom pravcu posle Balkanskihratova. U isto vreme, postojanje takve Srbije, unosilo je nemir i željuza slobodom među narode koji su bili pod "jarmom" Austrougarske.Zbog svega ovoga Austrougarska se "premišljala" o "razračunavanju"

sa Srbima. U tom stanju zatekao ju je Sarajevski atentat. Tako ćeglavnokomandujući austrougarskog generalštaba, Konrad fonHencedorf, razmišljajući o očuvanju Austrougarskog carstva i oSarajevskom atentatu, reći:

"... ako propustimo ovu priliku, Carstvo ć e biti izloženo novimeksplozijama jugoslovenskih , č eških, ruskih, rumunskih i italijanskihaspiracija..."

U svojim memoarima, posle rata, napisaće:

"... Austrija je imala da bira da ostane celina ili da se raspadne nanacionalne države. Ona je izvukla mač da očuva celinu, a ne da



341

kazni Srbiju za ubistvo Franca Ferdinanda u Sarajevu...."U prilog istine da bi do rata došlo i bez atentata u Sarajevu, rečito

svedoči i pismo, tada guvernera Bosne i Hercegovine, OskaraPoćoreka, datirano 28.maja 1913.godine i upućeno tadašnjem

ministru finansija Austrougarske monarhije, Leonu von Bilinskom(koga Poćorek, uzgred rečeno, nije podnosio i sa čijim se idejamanije slagao):

“Sarajevo, 28.5.1913.godine

Vaša ekselencijo,

Pismo od 22. ovog meseca, na kome Vam najlepše zahvaljujem,

istom mi je prekjuče stiglo zbog železničkog prekida od nekolikodana.Potpuno se slažem sa mišljenjem Vaše ekselencije da mi, ako ne

dođe ipak već sada do oružanog sukoba – moramo svoj glavni zadatak videti u tome da se sistematski spremimo za, kroz nekolikogodina, neminovni veliki rat koji će biti vodjen u do krajnosti teškim prilikama.

Samo je sobom razumljivo, da se mora ići za tim da za vremeovog mirnog – bolje reći pripremnog – perioda stvorimo snošljive

odnose sa Srbijom. Ali bi bila kobna zabluda ako bi se verovalo da bismo – čak i pocenu najveće predusretljivosti u oblasti spoljne i unutrašnje politike –mogli postići, da od Srbije načinimo pouzdanog prijatelja. Ako se –kao što je po svoj prilici slučaj – sadašnji položaj ne iskoristi za to dase Srbi ja načini bezopasnom na taj način, što bi se sjedinila samonarhijom bar u obliku jedne trgovinske, carinske i vojnekonvencije – mora se bezuslovno računati sa tim da će se ta državau svakom budućem ratu boriti kao otvoren i ogorčen protivnik na

strani naših ostalih neprijatelja. A isto se tako mora računati s tim,da će Srbija vreme do toga rata, uprkos svemu protivnomuveravanju i sličnom, intenzivno iskoristiti za to, da pripremi za sebeteren za budući rat u Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, Hrvatskoj i južnoj Ugarskoj.

Kod tih podzemnih radnji naši će vlastiti postupci u krugovimanaše srpske inteligencije i poluinteligencije moći uspeti samo kod jednog malog dela, a zacelo ne na odlučan način. Mi treba dabudemo zadovoljni ako nam podje za rukom da, još velikim delom

pasivnom se pokazujući, masu našega srpskog seoskog stanovništvai dalje održimo u njegovom letargičnom stanju, i ako nam podje zarukom, da odvratimo hrvatsku i muslimansku inteligenciju i



342

poluinteligenciju od prelaska u srpski tabor, to jest od ujedinjenjasvih Južnih Slovena i zajedničkih težnji, koji su na antidinastičkojosnovi.

Po mom nahodjenju ovaj bi bio pravilnik za postupanje vlade

prema domaćim Srbima za najskorija vremena: Naklonjeno postupati sa seljaštvom i koliko je to mogućno potpomagati njegove ekonomske interese. Sa najvećom opreznošću, a gde je nužno i sa bezobzirnom strogošću sa inteligencijom i poluinteligencijom, prema kojoj se uostalom može i treba biti popustljiv, ali nikako iznad one mere koja bi mogla izazvatinepoverenje i nezadovoljstvo u Hrvata i muslimana. Jer najviši princip mora biti i ostati da se na ove poslednje oslanja, dakle da seu čitavoj z emlji uopšte i u skupštini vlada sa Hrvatima i

muslimanima, a srpska opozicija da se primi kao nešto što se ne daizbeći. Ta gledišta moraćemo održati u svim primenjenim postupcima u

pojedinostima, i stoga bih na označene programske tačke u pismuVaše ekselencije, koje se odnose na “obligatno kmetskootkupljivanje”, rekao, da se iznošenje toga pitanja mora za sada zadržavati. Već je nagoveštavanje toga pitanja od strane Vašeekselencije u poslednjoj sesiji delegacija, jako ozlovoljilo muslimane i za neko vreme jako umanjilo šanse za primanje predloga za

železnice. Vaša ekselencija zna, da bih i ja bio za “obligatno kmetskootkupljivanje” čim bi se spoljašnja kriza definitivno izravnala. Ali dokse to izravnavanje samo “odgadja”, moram odlučno savetovati da seodustane od toga koraka. Mi uostalom dotle nećemo imati ni novaca za to, jer će naše vojno pripremanje, gradjenje železnica, investicijeitd., našu finansijsku sposobnost iscrpiti do krajnjih granica.

Ne bih se mogao složiti sa “stvaranjem jednoga filozofskoga i pravnog fakulteta” u najskorijem vremenu. I bez obzira na velikefinansijske izdatke, natovarili bismo na sebe, osim nedisciplinovanih

srednjoškolaca, još i njima slične velikoškolce. Pre svega trebauterati u red naše srednješkolce istrebljivanjem profesora koji teraju politiku, stvaranjem konvikata itd. Ja pritom mislim i nauniformisanje srednjoškolaca po galicijskom uzoru, ali još nemam o tome odlučan sud.

Ostale programske tačke Vaše ekselencije, tj. “sudelovanje Bosnei Hercegovine u delegacijama”, “uredjenje jezičkoga pitanja”,“popunjavanje viših činovničkih mesta domaćima”, “razvitakBalkanskog instituta”, mogu samo sa najvećom radošću primiti.

Naravno da će se pritom morati savladjivati najveće teškoće, aspecijalno pri popunjavanju viših činovničkih mesta već stoga, što jeuopšte malo potpuno odgovarajućih poreskih domaćih elemenata, a



343

unapredjivanje bi odveć velikoga procenta samih sobom većinominteligentnijih srpskih elemenata, imalo kao neizostavnu posledicu nezadovoljstvo Hrvata i muslimana.

O molbi ukinutih srpskih društava da se obnove, vodiće se račun

pod uslovom da se potpuno poštuje zakon. Svakako će se pritomvoditi računa i o dosadašnjim iskustvima i ponekada morati tražiti i pojedine izmene statuta. Da će se u tome ići suviše daleko isključeno je već stoga, što bi se svi koje bi to pogodilo, žalili ministarstvu.

Traženi od Vaše ekselencije spisak sadašnjih ili već završenih političkih državnih procesa u najkraćem ću roku podneti. Ali jasumnjam veoma da ću biti u položaju da predlažem na pomilovanjeili abolicije nešto što sam slično učinio prve godine svoga boravkaovde, da bih raščistio poslednje ostatke aneksije. A uspeh je bio

direktno negativan, jer se u ovoj zemlji blagost – uvek tumači kao slabost.Uprkos svih teškoća položaja, kao što se iz prethodnoga vidi i

snova predvidjanih, ipak ćemo mi vladati njime; ali to samo poddosada nespomenutom pretpostavkom, koja je u tome, da se uBosni i Hercegovini, u Dalmaciji, u Hrvatskoj, u Južnoj Ugarskoj,doduše svugde po uslovljenim, prema naročitim prilikama,modifikacijama u pojedinostima – postupa ipak po istim principima.Pre svega je nužno slaganje u tome; a zatim je najnužnije

postavljanje normalnoga stanja u Hrvatskoj; jer ako bi Zagreb počeonaginjati Beogradu – umesto da posluži kao protivteža za Beograd,opasnost bi bila eminentna.

Sa odličnim poštovanjem

Vašoj ekselencijiNajodanijiPoćorek ...“

Iz ovog Poćorekovog pisma se jasno vide dve stvari: Prva je ta, da je Veliki rat već bio „u vazduhu“ te 1913.godine i da

su se za njega već obavljale pripreme u celoj Evropi. Neminovnostizbijanja velikog sukoba se u ovom pismu ne dovodi u pitanje.

Drugo, zadnja Poćorekova rečenica u pismu, gde se govori kako je „opasno“ da Zagreb počne „naginjati Beogradu“ – rečito i vrloprecizno odslikava politiku, ne samo Austrougarske na balkanskimprostorima, već i ostalih zapadnih sila u tadašnjem, a i u sadašnjem

vremenu. To staro pravilo „zavadi pa vladaj“ doprineće da mržnjaizmedju južnoslovenskih naroda na Balkanu kulminira u Prvom iDrugom svetskom ratu, i u ratovima 90-tih godina XX veka. Skoro



344

sve drevne bratske veze Srba i Hrvata potonuće u slapovima bratskekrvi (i to većinom srpske).

Zaključak je nedvosmislen i neoboriv: Prvi svetski rat bi izbioposigurno – tražio se samo dobar izgovor! Možda se to ne bi desilo

baš u leto 1914.godine, ali Sarajevski atentat je Nemačkoj iAustrougarskoj došao upravo kao povod koji one nisu smele dapropuste, ako su želele da zarate. To su i učinile.

Atentat nije došao Englezima baš "na vreme", imajući u viduopisano stanje u njihovim finansijama. Možda su neki “viši” krugovi uBritanijii i pozitivno gledali na taj događaj, ali britanskoj vladi se nijeišlo u rat baš odmah. Zbog toga su nadigli antisrpsku propagandu.Tako, pregledajući štampu tog vremena u Beču i u Londonu, vidimoda se u njoj pojavljuje jedna zajednička crta - MRŽNJA PREMA

SRBIJI! Za bečke novine to je i razumljivo - ipak je Srbin ubioprestolonaslednika. Međutim, kada u engleskoj štampi tog vremenapročitate, "...da ako bi fiz ič ki bilo moguće odvući Srbiju nasred morai potopiti je na dno, Evropa bi postala čisti ja..." - nepristrasanposmatrač bi se ovome veoma začudio. Zar je engleska "ljubav"prema Francu Ferdinandu bila toliko jaka? Naravno da nije. Aliengleski listovi se, osim ovakvih bljuvotina, nisu libili ni objavljivanjafalsifikovanih dokumenata koji, navodno, optužuju Beograd kaoorganizatora atentata. Vrlo su to bile podmukle igre anglosaksonskih

političara preko svojih poslušnika u redakcijama engleskih novina.Ako neko misli da se engleska politika promenila od tih vremena,vara se. U vreme bombardovanja Srbije 1999. godine, od straneNATO-a, Toni Bler, engleski premijer, daće sledeću izjavu:

"Rat protiv Srbije nije više samo vojni sukob. To je bitka izmeđ udobra i zla. Između civili zacije i varvarstva."

O kakvoj to civilizaciji govori Toni Bler i o kakvom “dobru” - toovde nije jasno. Jer ono za šta se on zalagao dok je bio premijer,

nije nikakva civilizacija, već "kapitalizacija" sveta gde je sve skrojenopo meri krupnog kapitala. Promovišući bolesnu i neljudsku ideju, daveći deo čovečanstva treba da radi i satire život, snagu i zdravlje zaračun malobrojnog bogataškog sloja - on sebe jasno svrstava ugrupu "ljudskih mutanata" koji veruju samo u silu i u moć kapitala.Je li to englesko i masonsko “dobro”?

Kada se ovo ima u vidu, treba li se pitati za čije to interese radisadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji Tonija Blera i njegovskup propalica dovodi da ga “savetuju”? Zanimljivo je do kojih

granica su političari, inače najčešće i najgori pripadnici skoro svakognaroda i društva u svetu, spremni da idu kada su njihovi interesi u



345

pitanju. "Višim" interesima se pravdaju takve svinjarije, da bi ovarečenica mogla biti i velika uvreda za svinje. Jer kod životinja postojeprirodne granice, a političari ih nemaju.

Tako se i posle ubistva Franca Ferdinanda javlja jedna vrsta

"nepristojne" radosti - čak i u nekim krugovima u Beču, a posebno uBudimpešti.(!?) To se može videti iz tekstova tadašnjeg londonskog “Tajmsa”, koji je pratio pomno sve dogadjaje posle atentata. I dok suHrvati i muslimani u Bosni počeli da pale srpske kuće, hotele, kafane,prodavnice, novine i srpske institucije, dok su prebijali Srbe poSarajevu, Mostaru, Dubrovniku, Zagrebu i drugim mestima u Bosni iHercegovini – dotle se u Beču, bar na prvi pogled, niko posebno nijeuzbudjivao zbog smrti Ferdinanda. Tako će londonski “Tajms” napisatii ovo:

“...Gradjani Beča, umesto da žale ubi jenog prestolonaslednika, pohitali su da pozdrave starog cara Franju Josifa, da mu budu blizu ida mu požele dobro zdravlje...”

A carsko-kraljevski poslanik u Bukureštu, grof Otokar Černin, piše usvojim memoarima da je u Beču bilo “više onih koji su se radovali,nego onih koji su tugovali ”. Jozef Redlih, visoki političar, reći će da se “28. i 29.juna u prestonici Franca Jozefa nigde nije mogla primetitineka žalost ” i da je “svuda svirala muzika”.

Austrougarski prestolonaslednik je inače bio veliki protivnik

mađarske autonomije i posebno, uticaja mađarske aristokratije nabečku politiku. Njegove izjave da je mađarski jezik " pseć i lavež " i daće, kada dođe na presto, uzeti "gumicu i izbrisati Mađ arsku sageografske karte" - pribavili su mu mnoge neprijatelje među Mađarima. I nije se njima nimalo išlo da "svete" Ferdinanda po Srbiji.Ali zvanična štampa je "prekomponovala" taj stav u sasvimodgovarajući po austrijski dvor i Mađari su se, posle kraćeg vremenai pogubnog uticaja tadašnjih novina, pridružili opštem demonizovanjuSrba. Što se Beča tiče, možda stav o pogibiji Ferdinanda najboljeodslikava čudna izjava Franje Josifa, austrougarskog cara:

"Svevišnji je konačno zaveo red!"

Izgleda da zbog samog prestolonaslednika niko ne bi "prstommrdnuo" u smislu traženja nekakve osvete. Ali, krupni političkiinteresi su Sarajevski atentat "zgodno" dočekali kao mogućnost za"rešenje" nagomilanih problema i tenzija. Tako će isti Franja Josif,usvajajući ratoborno raspoloženje svog okruženja, a na upozorenjeda bi austrougarska "kaznenom ekspedicijom" na Srbiju mogla

izazvati rat velikih razmera, reći:"Ništa ne smeta! Ako Austrija treba da propadne, neka potone u



346

moru krvi!"Duh imperijalnih vremena nije poražen ni do danas. U tom smislu

zanimljivo je pomenuti i reakcije nemačkih i austrijskih medija udanašnjem vremenu na ono dugo skrivano pismo Oskara Poćoreka iz

1913.godine, a objavljeno na stogodišnjicu izbijanja Velikog rata.Tako će “Zidojče cajtung” objavljivanje pisma protumačiti kao “ propao pokušaj Beograda da se rastereti pripisane krivice”. “Velt ” ćereći da to što je Poćorek rekao u pismu “ne dokazuje puno”, bezočnotvrdeći da Austrija sredinom 1914.godine “nije bila spremna za rat ”,i ciljajući na to da su Srbi krivi za sve. Ovde moramo reći: istina jemožda da Austrija tada nije bila spremna za rat sa Engleskom,Francuskom, Italijom i Rusijom – to bi i moglo biti sasvim tačno – ali je pompezno smatrala da je još kako spremna za rat sa malom

Srbijom i taj rat je i započela! U sličnom tonu javili su se i “Bild ”, “Tagešpigl ”, “Klajne cajtung” i drugi.Ovakve “odbrane” Nemaca i Austrijanaca u svojoj štampi

“pobrisao” je generalni direktor bečkog Državnog arhiva, gospodinVolfgang Madertaner, prostom izjavom da Sarajevski atentat nije bio “NI UZROK, NI RAZLOG” za Prvi svetski rat, već samo dobrodošaoPOVOD Habsburškoj monarhiji i Nemačkoj da pokrenu ratnumašineriju!

Za pametne ljude, ovo je i tačka na celu priču oko uzroka Prvog

svetskog rata! Za one druge, Srbija je bila i biće “večiti dežurnikrivac” za skoro sve nedaće u Evropi. Žalosno je jedino što ovih “drugih” ima sve veći broj i u samoj Srbiji, medju “sinjim kukavcima”koji se još Srbima nazivaju.

XII-a

Bosna i Hercegovina je tih godina u suštini bila praktičnoposlednja evropska kolonija, a gradjani, naročito oni srpskenacionalnosti, živeli su u teškom položaju. U onom pismu OskaraPoćoreka iz 1913. to se jasno da zaključiti, jer je on sam nepobitnoizrazio suštinu austrougarske politike: držati se Hrvata i muslimana,a Srbe trpeti onoliko koliko se mora! A “moralo se” jer su tadapravoslavni Srbi činili skoro polovinu stanovništva u Bosni iHercegovini!

Kao što rekosmo, po nekom opštem mišljenju koje je dubokopogrešno i naopako, u današnjim zapadnim zemljama Evrope i u



347

SAD-u, i dalje se smatra da je Sarajevski atentat UZROK Prvogsvetskog rata.

Franc Ferdinand je započeo svoju posetu Bosni i Hercegovini25.juna 1914.godine. Sa njim je putovala supruga Sofija. Trebalo je

u svojstvu generalnog inspektora austrijske vojske da učestvuje navojnim manevrima. A austrijske obaveštajne službe su pre njegovogputovanja BILE VEOMA DOBRO OBAVEŠTENE ŠTA SE U SARAJEVUSPREMA! Da budemo jasni, austrijski agenti su ZNALI čak i ko bi, poimenu i prezimenu, mogao izvršiti atentat. Policijske uprave uBudimpešti i Sarajevu, obaveštene su još u toku zime 1913/1914 odstrane bečke policije da Gavrilo Princip i još neki njegovi prijatelji javno prete da će ubiti Franca Ferdinanda. I NIKO NIŠTA NIJEPREDUZEO!? Čak je i Srbija upozorila Beč da postoji mogućnost

atentata na prestolonaslednika, ali je i to posle atentata brzoiskorišćeno kao “dokaz” o navodnoj umešanosti srpske vlade uubistvo prestolonaslednika.

Na sve ovo poseta Ferdinanda Sarajevu, jednog od najvećihzagovornika antisrpske i antislovenske politike (nemojte da vas prevare priče kako je “želeo dobro” Slovenima), upriličena je naVidovdan, srpski veliki praznik, i to BEZ ELEMENTARNIH MERABEZBEDNOSTI!? Neki engleski istoričari su kasnije ovo komentarisalida bi to bilo isto, kao kad bi engleski monarh otišao da se provoza u

otvorenim kolima u Dablinu, u Severnoj Irskoj, sa simboličnimobezbedjenjem. A ljudi koji su obezbedjivali austrijski aristokratskipar u Sarajevu, odradili su taj posao sumnjivo traljavo i činili suizgleda sve da atentat uspe!? Vožnja u otvorenim kolima, objavamaršrute kretanja u svim lokalnim novinama, policajci zaobezbedjenje rasporedjeni na rastojanju od 100m... Na primer, kada je 1910.godine u Mostar dolazio car Franc Jozef, policajci su bilirasporedjeni na 10m rastojanja i sa puškama na gotovs!

Evo kako se odvijao nesrećni dogadjaj.

U 10 sati pre podne kolona od 7 automobila sa FrancomFerdinandom, pošla je od železničke stanice ka opštini. Ferdinand iSofija bili su u trećem automobilu, gledano sa početka kolone. Na tojtrasi njihovog kretanja Gavrilo Princip i još šest njegovih saučesnikazauzeli su mesta sa kojih bi pokušali atentat. Medju atentatorima ionima koji su im pomagali je bilo i Hrvata i muslimana, jer susmatrali da je Austrougarska jaram za sve narode, a ne samo zaSrbe. Kada je kolona pristigla na obalu reke Miljacke, dvojeatentatora su se ipak odlučili da se povuku, jer je pritisak za njih bio

preveliki. Kolona nailazi na Nedeljka Čabrinovića i ovaj baca bombuna Ferdinandov automobil. Ona pada na spušteni krov automobila iostaje tu da se dimi, jer je za tu vrstu bombe vreme detonacije bilo



348

oko desetak sekundi. Ferdinand to primećuje i hladnokrvno jeodbacuje sa kola. Bomba je eksplodirala pod točkovima sledećegautomobila u koloni, ranivši dva Ferdinandova pratioca i okodvadesetak gradjana koji su stajali na trotoaru. Čabrinović biva

uhapšen, a kolona nekako stiže do zgrade opštine.U opštini je održan prijem u napetoj atmosferi, a načelnik policijepredlaže Francu Ferdinandu da prekine posetu i da napusti Sarajevo.Ovaj to odbija, i u maniru svoje naduvene prirode ( otprilike “nemože mi niko ništa”...), odlučuje da se još malo vozika po Sarajevu,da poseti ranjenog policijskog potpukovnika u bolnici i da obidjesarajevski muzej – kao da je usred Beča! Onda je (konačno) nekomiz obezbedjenja palo na pamet da se kejom pored reke prodju štobrže mogu, da se ne zaustavljaju i da nigde ne skreću.

Bilo je negde oko 10:40 kada su posedali u preostalih šestautomobila (jedan je bio oštećen Čabrinovićevom bombom) i krenuliiz opštine ka Latinskom mostu. To je dobro išlo sve dok čelni vozačiz potpuno nepoznatog razloga nije odlučio da skrene u jednu uskuulicu (ul.Franca Jozefa). Obezbedjenje zaustavlja kolonu, aFerdinandov auto se zaustavlja tačno ispred Gavrila Principa (nasvega dva-tri metra), koji je stajao sa strane, kao i ostaliposmatrači. 19-godišnji Princip, pomalo i iznenadjen takvimrazvojem dogadjaja, gura se napred, vadi revolver i ispaljuje po

jedan hitac u Ferdinanda i u njegovu suprugu Sofiju (neki smatrajuda je bilo i tri hica). Što bi narod rekao, “došli su mu na noge”...Princip po svemu sudeći nije imao nameru da ubije Sofiju, ali

izgleda da se to dogodilo nehotice, kada su ga odgurnuli dok je ciljaou oficira koji je bio pratnja.

Posle svega, ostaje do dana današnjeg nepotpuno razrešenopitanje zašto su austrougarske službe bezbednosti FrancaFerdinanda poslale u skoro sigurnu smrt. Jedini razuman odgovorsmo zapravo već i dali: tražio se povod za obračun sa Srbijom, a u

širem kontekstu, taj rat sa Srbijom i njen brzi poraz (kako su seaustrijski vojni stratezi nadali), trebalo je da omogući presecanjeuticaja Rusije na Balkanu i konačno slobodan prolaz za germanskuprugu Berlin-Bagdad, kao i izlazak Germana na južna mora.

Da, reći ćete možda, ali žrtvovati prestolonaslednika...?

***

"...Najzad, vi ste bistar narod, jedan od najbistrijih koje sam za

života video. Shvatate brzo i pravilno. Sa svojom inteligencijom i prirodnim bogatstvima tla, morali biste imati jednu od glavnih uloga



349

u Evropi. Vaše mane, pogotovo mane onih koje vi nazivate svojom

„inteligencijom" sprečavaju vas da to postignete. Pogledajmo sada mane vašeg naroda.

Niste veliki radnici . Č esto odlažete za sutra, čak i za prekosutra,ono što biste mogli da uradite danas. Posledica je da se to, č esto,nikada i ne uradi. Koliko ste samo li č nih i, još gore, koliko stegubitaka po svoju zemlju podneli zbog tog olakog dangubljenja! I vašseljak gubi, zbog nedovoljnog zalaganja u radu, dobar deo onoga štobi mogao dobiti od svoje mnogo plodne zemlje. On ne primenjujesavremene i racionalne postupke u poljoprivredi pošto bi ga oni, bardok se ne bi na njih privikao, terali da više radi. „Tradicija" mu jeizgovor što ih ne primenjuje...

...Na isti taj nedostatak poleta u radu ne nailazimo samo na selu,nailazimo na njega i u gradu, čak u izraženijoj meri. Pre svega, zaštovam se sela sve više prazne, a seoska omladina, koja sigurno ne bibila suvišna na selu, navaljuje u gradove da bi tu potražila zaposlenje. Sigurno ne zato što ih vaše selo, koje je osim retkihizuzetaka, jedno od najplodnijih i najnenaseljenijih u Evropi, ne bimoglo hraniti. Ne, ona dolazi u grad iz dva razloga: prvo, danasmnogi mladi ljudi smatraju ponižavajuć im da budu seljaci pa žele da

bud u „č inovnici", jer misle, i u velikoj već ini slučaj eva s pravom takomisle, da će im posao u svojstvu či novnika biti lakši. Ovakvo stanjeduha, naravno, slabo pogoduje vaspitanju vrednog osoblja udržavnim službama. I zaista, li č no iskustvo mi je pokazalo da je polovina vaši h či novnika loša i veoma lenja. Dovoljno je da uđet e u poštu, gde bezbrojne gospođ ice neprestano brbljaju, popravljajušminku, a jedva da se potrude, i to veoma neljubazno, da udovoljenarodu kojem bi morale biti na raspolaganju.

Treba ipak reć i da se kod vas taj nedostatak radne energijeobjašnjava na dva nač ina. Najpre, pod turskom vlaš ću vam je inajžešći rad malo koristio. Od njega se bogatio samo vaš ugnjet ač.Tokom vekova navikli ste se da radite samo onoliko koliko jeneophodno. Zatim, zemlja vam je tako plodna. Uz veoma malo radaimate što vam je potrebno za život. Niste hteli da radite više zato štobi to koristilo samo vašem tiraninu. I tako, kroz duge vekove, navikliste se da malo radite i još niste uspeli da raskinete s tom navikom,

koja u današnjim okolnostima, kada ste postali veliki narod koji morada ima svoju ulogu u svetu, nije više dopustiva...



350

...Koliko sam puta, obilazeći vašu zemlju, video u parlogusavršeno obradive, ponekad č ak i izvanredne površine pokrivenešipražjem i travom po kojima č esto pasu ovce i koze. Međuti m, kadbi se to zemljište obradilo ili, ako j e močv arno, isušilo, davalo bi ne

samo svu hranu za stoku, već donosilo kvintale i kvintale žita, kojebiste skupo prodavali zemljama kojima priroda nije tako darežljiva.Evo jednog primera: Makiš, na samom ulazu u Beograd. Kad bi se nanjemu izvršila irigacija i kada bi se zaštitio branom od poplava, on bivam bio ne samo prostrani vrt dovoljan da snabdeva svi m povrć emtržišta glavnog grada već i žitnica neprocenjive vrednosti.

Danas on pruža oskudnu hranu samo izgladnelim svinjama imršavim kravama , č esto je neizvesno lovište beogradskim lovcima i zborno mesto svim Ciganima iz Jakova radi ribolova na koš, po

mulju. Znam da ć ete pokušati da nađ ete opravdanje i da ć ete reći da brana i odvodnjavanje skupo koštaju. Istina je da u ovaj poduhvattreba uložiti neki kapital. Međut im, zar ne mislite da ć ete novac koji uto uložite brzo povratiti i da ć ete ga udesetostručiti? Z emlja bi vam zasigurno odatle izvlačila veću korist nego danas. I nemojte migovoriti kako nemate novca potrebnog za iz vođ enje takvih radova oddržavnog interesa. Trošite ga na milione z a politič ke „agitacije" kojene donose dobro, već zlo ovoj zemlji.

„Č ujte, Srbi!“, Ar čibald Rajs, 1928.g

XII-b

Danas se anglosaksonski (i poneki nemački) “istoričari” prostoutrkuju ko će pre dokazati da je Gavrilo Princip bio “terorista”, čak ganavode kao prethodnika Bin Ladena!?

Kada jedan ondašnji pokret (“Mlada Bosna”), koji je u sebi imao inacionalnog, i oslobodilačkog, i ujediniteljskog duha, ti isti istoričariporede sa Al Kaidom – onda je svakom normalnom jasno da je tu rečo diletantizmu, mržnji i podmetanju najniže vrste. Pa zaboga, zarnije cela Evropa izrasla u svoj današnji oblik, kada se “puvakaju”svojom demokratijom, upravo na istim temeljima na kojima je i

“Mlada Bosna” tada funkcionisala – na nacionalnom, oslobodilačkom iujediniteljskom principu? Kreatorima ove “nove” istorije zapravo je



351

jedino stalo da se nekako pobriše činjenica da Principovi pucnji uSarajevu NISU BILI UZROK rata, već samo POVOD. U isto vreme,ovim manipulacijama se pokušava sprečiti eventualno približavanjebalkanskih naroda, koje anglosaksonskom establišmentu nikako ne

odgovara.A balkanski narodi su dosledni u podilaženju ovim zapadnjačkimmarifetlucima. U prilog ovome govori i namera nekih struja uSarajevu danas, da se Francu Ferdinandu podigne spomenik!? To bivaljda bio redak sluča j da se spomen-obeležje podiže – OKUPATORU.Čista autodestrukcija!

Na zapadu se danas, na jedan neprimeren način, govori o atentatuu Sarajevu kao o “terorističkom aktu” i poredi se sa današnjimistinskim teroristima i njihovim nedelima na Bliskom Istoku. Za

mnoge sludjene Srbe današnjice ostaje da sami sebi odgovore:Da li je isto otimati nevine ljude, ubijati, mučiti i silovatit a o ce , t r o v a t i iz v o r e v o d e , p o d m e t a t i b o m b e n a m e st i m a

j a v n o g o k u p l j a n j a , v a d i t i o r g a n e i z i v i h z a r o b l j e n i k a i

p r o d a v a t i i h – dakle, da li je ovo nabrojano isto, što i stati očiu oči sa Ferdinandom kao oličenjem tiranije i okupacije, i ubitig a i z p išt o l j a ?

Ako vam je, braćo Srbi, ovo sve isto – onda malo nade ima zavas! Upitajte se je li Gavrilo Princip otišao u Beč i tamo ubio

Ferdinanda, ili je to učinio kao jedan očajnički čin političkog idruštvenog oslobodjenja u porobljenom Sarajevu, gde su tiranija iokupacija Austrougarske pritiskali narod?

U cilju demonizovanja Srba, u našem vremenu učinjeni suogromni napori, kako domaćih izroda tako i snaga sa Zapada.Prekraja se istorija, falsifikuju se činjenice, a ne mali napori suuloženi da se duhovno i ideološki atentat u Sarajevu poveže saodvratnim dogadjajima u Srebrenici u ratu 90-tih. Tako je, naprimer, u cilju prikazivanja srpskog naroda u što gorem svetlu

izmišljen podatak da je Sofija Hotek, supruga Ferdinandova – bilatrudna kada ju je Princip upucao!? Ako vam kažemo da je ona tadaimala 47 godina i da je nekoliko godina pre toga nad njom obavljenasložena operacija posle jedne neuspele trudnoće, kao i da je ova lažo trudnoći u vreme atentata, OPOVRGNUTA sa verodostojnog mesta– upitajmo se kome je potrebno da sa ovim stvarima mešetari?Potrebno je onima koji bi da dokažu kako bi u toj “civilizovanoj”Evropi sve bilo “krasno”, i kako se Nemci, Englezi i Francuzi ne bipoklali kao stoka sa milionskim žrtvama – samo da, eto, SRBI NISU

TO SVE ZAKUVALI!??Upravo takvi su promenili i prvobitnu spomen-ploču koja jeobeležavala mesto atentata i jasno odražavala stav o austrougarskoj



352

okupaciji - sa pločom koja “nit smrdi nit miriše”, ali kako vremeprolazi, sve se više oseća ipak njen “smrad”.

Na sudjenju atentatorima u oktobru 1914.godine, kada je rat većbio u toku, za njihovog branioca odredjen je po službenoj dužnosti

advokat Rudolf Cistler, HRVAT germanskog porekla, koji je uistinuosvetlao obraz svoje profesije i nâroda iz kojih potiče. Naime,umesto da se kao mlad i neiskusan pravnik uklopi u puku formalnostsudskog procesa, što se od njega i očekivalo, on je ZAISTA ISKRENOBRANIO OPTUŽENE! I to MAESTRALNO!

Uspeo je da potpuno pobije besmislenu optužbu da su atentatoriveleizdajnici koji su hteli da “otmu”(!?) Bosnu i Hercegovinu odAustrougarske monarhije.

Austrougarske vlasti su proterale Cistlera (na donjoj slici) iz

Sarajeva posle sudjenja. Umalo ga nisu izveli i na vojni sud, gde jeimao šansu i bez glave da ostane, a za to se zalagao najviše sudija ipravnik Nikola Mandić. Ova sudijska spodoba će kasnije postatipredsednik vlade NDH pod Antom Pavelićem.

Jedna od najbolnijih stvari u vezi Sarajevskog atentata jedanašnje prihvatanje istorijskih “istina” od strane kvazielitističkihkrugova u Beogradu, i to “istina” koje nam stižu iz “civilizovane”Evrope. Tome izrazito doprinose političari koji su POTPUNO izgubiliorijentaciju i ponavljaju kao hipnotisani: “Evropa nema alternativu...”

Današnji nazovi-Srbi se stide Gavrila Principa, dok se čak i uTerezinu u Češkoj, zloglasnom zatvoru gde je Princip mučen ipraktično ubijen ne dočekavširaspad Austrougarske, nalazispomen-obeležje “Aleja GavrilaPrincipa”.

Pitanje “Mlade Bosne” iGavrila Principa ne treba višerazmatrati u svetlu politike,već ga je neophodno premestitiu zonu MORALA – ili će sveotići do djavola! Od Srba neće



353

ni ime čestito ostati ako se budemo stideli odlučnosti, hrabrosti,bezuslovne ljubavi prema slobodi i spremnosti da na pokušajugnjetavanja od bilo koga – uzvratimo adekvatno! Naravno, neko ćeprimetiti da su se vremena promenila i da je pištolj zamenjen

“demokratijom” i raspravom u parlamentu. Slažemo se, nismo nimislili da oružjem izražavamo svoje nezadovoljstvo. Medjutim,odlučnost i hrabrost ne pokazuju se samo sa oružjem u ruci – teosobine su potrebne možda i više da bismo svoj karakter usmerili kaidealima i moralnim normama koje su neprolazne, a ne daistrajavamo kao danas u zombijevskim kvazivrednostima koje namstižu sa Zapada.

Navešćemo neke manipulativne tvrdnje koje su došle sa Zapada ikoje služe da “ocrne” Gavrila Principa, “Mladu Bosnu” i srpski narod,

a koje su prihvatili i domaći “zombiji”. Na primer: “...Nadvojvoda Ferdinand je bio veliki protivnik rata protiv Srbije...

okupacija je u zaboravljenu provinciju na periferiji izdišuće Turskedonela civilizaciju...

Princip je praktično srušio jednu sredjenu državu i veliku imperiju,i prouzrokovao rat u kome je njegov narod žestoko stradao, i praktično formirao zlu zajednicu Južnih Slovena... Isto je toliko heroj,koliko i nepromišljeno derle...

Ferdinand je bio izuzetno progresivan...bio je jako naklonjenSlovenima...Cela ta ekipa oko Principa je izmanipulisana i zloupotrebljena radi

nečijih lukrativnih ciljeva... Terorista ili junak? Idiot! A i ovi što ga hvale nisu mnogo

pametniji...Izvršen je zločin nad dva nedužna bića...Princip je mladi zanesenjak, koji može biti heroj samo za one koji

odobravaju atentate na nosioce vlasti kao način političke borbe ...”

Ovako danas razmišljaju zaplašeni Srbi, Hrvati i Bošnjaci,prestravljeni da će im neko oduzeti i ono malo ropske “slobode” kojusu im uveliko “pojeli” moćnici sa Zapada. Pobijati ovakve tvrdnjekoje su se utvrdile u njihovim glavama, Sizifov je posao. Toga su senagledali svi koji su hteli na ove prostore doneti ideje slobode inarodu dostojanstva, teško se noseći sa onima koji “usrani” misle daće osvajači i zulumćari stati sami od sebe i da imaju mere u svojimzločinima.



354

***

"...Vaš narod je gostoljubiv. U sela č ovek ne može doć i, a da nenai đ e na širokogrud doč ek. Narodne svetkovine još č uvaju onaj

nekadašnji prelepi obi čaj ugoš ć avanja. Prvi komad boži ć nog kolačač uva se za namernika. Narod vam je demokrati č an, i to zaista demokrat ič an, a ne na

nač in polit ičara. Međ u vašim ljudima č ovek se ceni onoliko koliko ječ ovek, a ne po onome što su od njega uč inili odelo i titule. Novacmu, naravno, kao i svuda, uliva poštovanje i ostavlja utisak, ali tajutisak nije toliki da bi ga naterao da se odrekne vlastitogdostojanstva. Vaš narod zna za samilost i ponekad je takav utrenucima kada se č ovek ne nada d a će kod njega nać i tu lepu

ljudsku osobinu. Koliko sam, tako, puta u toku rata gledao kakodovode zarobljene neprijateljske vojnike iznurene od gladi i, umestoda te ljude, koji su im spalili kuće i masakrirali žene i decu, zlostavljaju, vaši vojnici bi se smilovali nad njihovom sudbinom idavali im poslednje par če hleba iz džepa. Narod vam je "ponosan" aline i ohol. Taj "ponos" nije mana, već vrlina. Ona je nužna svakom zaista dobrom č oveku jer ga spreč ava da podlegne zlim uticajima iliiskušenjima. Taj "ponos" je, naprosto, poštovanje sopstvene li č nosti.Loši ljudi ga nemaju. Oni su samo oholi...

Jedna od vrlina koja je kod mnogih međ u vama išč ezla jeste zahvalnost. Postojala je, to dokazuju vaša stara narodna poezija ispomenici koje su ostavili vaši preci. Danas se zahvalnost sklonilameđ u sirotinju. Ona se seć a, ona iskazuje, ponekad na dirljiv nač in,svoju zahvalnost. Postali ste strašno nezahvalni. Tako vaš glavnigrad, Beograd, nekada grad - muč enik, ni danas, deset godina posleoslobodil ač kog rata, nema ni najmanji krst, ni najmanji kamen koji bič uvao seć anje na žrtvu onih koji su vas oslobodili. Mnogi međ u vama

su veoma bogati i nemilice troše da bi se istakli i iz zabave, ali kadvalja pokazati zahvalnost prema onima koji su se žrtvovali, ništa nedaju, ama baš ništa. Vaše vođ e nisu još, za ovih deset godina koliko je prošlo od završetka rata, sveč ano obeležile ni jedan od onihvel ič anstvenih događ aja kojima dugujete slobodu i veli č inu zemlje. Jasno je, takve svečanosti bi bile nezgodne već ini vaših sadašnjihvođ a zato što oni, dok vam je zemlja bila u smrtnoj opasnosti i kadse trebalo žrtvovati, ništa nisu uč inili za nju, već su se samo brinuli

kako da sklone na sigurno svoju dragocenu l ič nost, čak su nekiiskoristili nesreć u otadžbine da bi se obogatili.



355

Šta ste uč inili za svoje ratne invalide? Od svih zemalja koje suuč estvovale u ratu vaša se najgore odnosi prema njima. Dok senekoliko stotina vaših bivših ministara, samoživih polit ič kih profesionalaca koji u već ini sluč ajeva ništa nisu uč inili za otadžbinu,

već obilato napunili džepove i sređ uju sebi isplaći vanje „penzija" kojevas koštaju nebrojenih miliona - invalidi vam mogu umirati od gladi.

A šta je sa vojnicima i oficirima koji nisu štedeli krv i zdravlje dabiste vi bili slobodni? Jeste li postupali s njima kako to oni zaslužuju ikako vam dužnost nalaže? Ne! Mnogi, č ak i najzaslužniji oficiri su penzionisani, a da im niste našli posao u civilstvu koji bi njima injihovim porodicama obezbeđ ivao pristojan život. Isto tako ste postupali i sa vojnicima, a svu blagonaklonost sač uvali ste zašt ić enike trenutnih moć nika. Verne prijatelje iz teških dana vaše vođ esu, u znak zahvalnosti, ć ušile nogom, a vi ste ih pustili da to urade.Tako je Srbija vernih prijatelja imala mnogo u toku velike oluje, adanas ih više gotovo nema.

Vaše Ministarstvo unutrašnjih dela ima „Tehni č ku službu" koju sam ja svojevremeno osnovao sa namerom da je malo-pomalo osposobimda vam bude od velike koristi. Pošto više nisam mogao da podnesemsvakojaka zlostavljanja, naterali su me službenici i rukovodioci togministarstva, da napustim to mesto; zamenio me je neinteligentanč ovek koji je od obrazovanja imao dva ili tri razreda gimnazije i podoficirsku školu. On je potrošio mnogo novca da bi kupio u Parizu idrugim mestima odli č ne instrumente i uređ aje, a ne zna njima da sesluži niti zna č emu služe. Stavio ih je u zastakljene ormare i od njihnapravio izložbu nekoriš ć enih uređ aja. To ga ne spreč ava da tr či nasve kongrese i da tamo pripoveda kako u službi kojom je zadužen da

rukovodi, (a ne rukovodi pošto je za to nesposoban), ima tolikonajpoznatijih aparata. Nije to spreči lo ni vaše Ministarstvounutrašnjih dela da toj službi, iako mu je savršeno poznatanesposobnost njenog šefa, godišnje dodeljuje znača jan kredit zatakve detinjarije.

Površno je i nauč no i univerzitetsko obrazovanje već ine vaših pravnika koji dolaze sa ovdašnjeg univerziteta. Zar vi zaista misliteda napamet nauč ena skrać ena umnožena predavanja, bez pohađ anjanastave (u unutrašnjosti su ili obavljaju neki posao) mogu da zamene

živu reč dobrog profesora? Zar vrednost univerzitetske nastave nijebaš u tome što profesor, naravno pravi profesor, prenosi svoj nač in



356

razmišljanja, svoj nač in razmatranja problema na uč enike? Konkretne či njenice koje profesor izlaže mogu da se nađ u u

hiljadama knjiga, ali nač in na koji ih on obrađ uje i objašnjava jeste jedinstven i ne može se zameniti knjigama. Kada student položi ispit,

on prakti č no ništa ne zna. Njega će izgraditi sama praksa, i to poduslovom da ga je profesor nauč io na koji nač in da sagleda stvari. Ako on to ne zna zato što nije iskoristio uticaj svoga univerzitetskog profesora, on ne vredi više od bilo kog č oveka koji je napamet nauč io paragrafe iz knjiga. Kad stupi u administraciju, on može postati samološ č inovnik..."

„Č ujte, Srbi!“, Ar č ibald Rajs, 1928.g



357

XII-c

Ukratko o glavnim učesnicima u Sarajevskom atentatu – zaslužili

su da ih pomenemo poimence.Muhamed Mehmedbašić, rodjen

1886.godine u Stocu, u Hercegovini. Jedini odatentatora uspeo da se izvuče iz Sarajeva posleatentata. 1917.godine je na Solunskom procesuosudjen na 15 godina robije, pošto je bio Apisovčovek. Amnestirali su ga 1919.godine i on sevraća u Sarajevo.

1943.godine uhvatile su ga ustaše u

Sarajevu i posle zverskog mučenja ubile. Ovaj čovek je dokaz da “Mlada Bosna” nije

bila samo srpska organizacija.

Vaso Čubrilović, rodjen 1897.godine u mestuGradiška (Bosna i Hercegovina). Na sudskomprocesu posle atentata osudjen je na 16 godinarobije, koju je izdržavao u Sarajevu. Oslobodjen jeposle završetka rata. Odlazi u Zagreb na studije

filozofije, a neko vreme posle toga prebacuje se uBeograd i tu diplomira 1922.godine. Za vreme IIsvetskog rata, zbog antinemačkog stava, bivauhapšen i sproveden u Banjički logor. Pušten je izlogora krajem 1943.godine. Oslobodjenje jedočekao u Beogradu. Umro je 11.juna 1990.godine,posle vrlo plodne akademske karijere u svojoj struci,

u posleratnoj Jugoslaviji.Nedeljko Čabrinović, rodjen 1895.godine u

Sarajevu. Osudjen na sarajevskom procesu na 20godina robije i otpremljen u Terezijenštat. Tu je umroposle samo dve godine, 20.januara1916.godine.

Cvetko Popović, rodjen1896.godine u Bosni i Hercegovini.Zbog učestvovan ja u atentatu na

Ferdinanda dobio 13 godina robije i otpremljen je uTerezijenštat. Dočekao je živ kraj Prvog svetskog rata

i oslobodjen je 1918.godine. Studirao je filozofiju,radio je i u sarajevskom muzeju. Umro je u Sarajevu



358

9.juna 1980.godine.Danilo Ilić (slika desno), rodjen u Bosni i

Hercegovini 1891.godine. Austrougarske vlasti su gaosudile na smrt vešanjem zbog učestvovanja u

atentatu. Pogubljen je u kasarni u Sarajevu3.februara 1915.godine.

Trifko Grabež (slika levo), rodjen1895.godine u Bosni i Hercegovini.Osudjen na 20 godina robije iotpremljen u Terezijenštat. Umro jeu zatvoru 21.avgusta 1916.godine.

Gavrilo Princip, rodjen 13.jula 1894.godine uObljaju, u Bosni i Hercegovini. Osudjen je na 20godina robije i otpremljen u Terezijenštat. U zatvoru je bio izložen stravičnim mučenjima. Umro je

28.aprila 1918.godine.Slika Gavrila Principa koju ovde

prikazujemo je napravljena u zatvoru.Dobro je pogledajte! Gavrilo je Ferdinandaubio pištoljem i ta Ferdinandova agonija je

trajala relativno kratko. A ono što je „velika i civilizovana“ evropska monarhijazatim radila osudjenim atentatorima uTerezijenštatu – ne spada ni u ljudske ni uživotinjske postupke. Ta mučenja su plodbolesti ljudskog razuma i tu ljagu Srbi (ani mudri Hrvati i Bošnjaci) ne trebaNIKADA DA ZABORAVE – dok ih bude!Kada vam se učini da će vas današnji

političarski ološ nagovoriti da se prikloniteideji Evropske unije – uzmite ovu sliku idobro je pogledajte. Zagledajte se u te očiPrincipove koje odslikavaju veliku sramotuAustrougarske monarhije i evropskih „vrednosti“ uopšte. Ne, nemojte mrzeti današnje Evropljane!Nemojte nikoga mrzeti! Ali smognite snage da Tadiću, Vučiću,Nikoliću, Dačiću i ostalim pokvarenim političarima u Srbijidostojanstveno kažete – NE! Ne, „gospodo“ političari, te „evropske

vrednosti“ koje ste i u srpski Ustav ugurali, dovode nas do potpunepropasti!U današnjoj Srbiji koja je u moralnom rasulu, nalaze se i takvi koji



359

smatraju čak da je okupacija Bosne i Hercegovine 1908.godine bilalegitimna i legalna!? Smatraju da se sa okupatorom treba inačeophoditi „fino i sa obzirom“, da treba voditi računa da se ti ljudi „neuvrede“. Ti današnji „intelektualci“ ištancovani po kalupu

zapadnjačkog obrazovanja namenjenog „kolonijama“ poput Srbije,Hrvatske, Crne Gore, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Makedonije –zabijaju glavu u „pesak“ sitnih detalja medjunarodnih pravnih akata iuz svesrdnu pomoć „kolega“ sa Zapada ushićeno zaključuju da jeGavrilo Princip bio u stvari – terorista!? Prosto, posunovraćenograzuma tvrde da je borba za slobodu – terorizam!? Ne bi bilo nikakvočudo da se uskoro pojavi i „naučna“ studija, skrojena iz masonske i jezuitske „kuhinje“, koja će, na primer, proglasiti i Karadjordja, iMiloša Obrenovića, pa i Miloša Obilića – teroristima!?

Kada su tadašnje generacije, savremenici Gavrila Principa,verovale da se sloboda može osvojiti jedino viteškom borbom – zanjih su sredstva, kao tiranoubistvo na primer, bila potpuno regularnai legitimna. I svi narodi Evrope su prošli tu fazu, ali se ona iz nekograzloga jedino osporava narodima na Balkanu. Ide se dotle da nekidanašnji „istoričari“ sa Zapada govore da se nije moralo tako boritiza slobodu, već da se to moglo i izborima!? Kojim izborima? Izbori uAustrougarskoj monarhiji!? To su sumanute paralele današnjeg svetai onog od pre 100 godina. Gavrilo Princip je bio idealista, dao je život

za to u šta je verovao – i on i njegovi drugovi – a nama je pokazaoda sloboda NEMA CENU!U periodu od 1908-1909.godine izginulo je na stotine ljudi u

pograničnim incidentima na granici Srbije i Bosne i Hercegovine. Onikoji su bili za tzv. „srpsko-hrvatski“ politički sporazum, u Bosni suprogonjeni kao „veleizdajnici“. Austrougarska je jasno inedvosmisleno pokazivala namere da podrije samostalnost Srbije posvaku cenu, težeći ka svom skrivenom cilju – izlasku na Egejskomore! Istovremeno je raspirivala medjunacionalnu mržnju u Bosni i

Hercegovini svim sredstvima. Dok su vodjeni Balkanski ratovi, kojesu inače Englezi podržavali, jer su kvarili planove Austrougarske iNemačke, Beč je potrošio ogroman novac na ratne pripremeusmerene ka Srbiji. U isto vreme podržavao je i projekat „VelikeAlbanije“ i činio sve što se moglo činiti da se Srbija oslabi.

Što se tiče umešanosti zvaničnog Beograda u atentat u Sarajevu,može samo reći jedno – POTPUNA BESMISLICA! Zar je iscrpljenojSrbiji u balkanskim ratovima bilo do toga da izaziva „do zuba“naoružanu monarhiju sa kojom se graniči? To ni jedna vlada na svetu

pri čistoj svesti ne bi uradila.Medjutim, sa srpske strane, tačnije od nekih krugova bliskihDragutinu Dimitrijeviću Apisu, uticaja na atentat jeste bilo. Negde u



360

maju 1914.godine za mogući atentat na Ferdinanda saznao je VojinTankosić, čovek blizak Apisu, sa kojim je u dogovoru pomogao grupiGavrila Principa i omogućio im da dodju do oružja. Obzirom da jeApis bio načelnik kontraobaveštajne službe pri Generalštabu srpske

vojske – ovo je imalo svoju „težinu“, te je i poslužilo kao izgovor dase od strane Beča optuži cela srpska vlada za navodno učešće uatentatu. Ipak, svakom ko iole razume u kakvoj se Srbija situacijitada nalazila, jasno je da su Apis i Tankosić DELOVALI NA SVOJURUKU, BEZ IKAKVOG UTICAJA VLADE! Čak postoje indicije da se Apisi predomislio i tražio da se atentat ne izvede, ali je sve već bilo otišlopredaleko...

Tumačenje dogadjaja oko Sarajevskog atentata u svetlu ideje „evropskog jedinstva“, bolje rečeno ideje evropskog

neokolonijalizma, danas skoro da je jedinstveno kod evrofanatika,stranih i domaćih. Po tom tumačenju Srbi su jedan „mali i naopaknarod buntovnika i zaverenika“, koji voli da naizmenično ubija svoje itudje kraljeve! Onaj čuveni američki gad, Ričard Holbruk, potvrdio jeda je ovo tumačenje „srcu drago“ i američkim političarima. Naime, on je u svojim memoarima (zbirka laži koje i „pas sa maslom“ teškomože da pojede), ustvrdio kako je „osetio gadjenje“ prema mestu uSarajevu na kome je Gavrilo Princip ubio Franca Ferdinanda inesrećnu Sofiju Hotek. Zašto? Ne, nije zato što bismo se možda i svi

mi tako osetili na mestu gde je izvršeno neko ubistvo, ma o kome da je reč – nego zato što je to mesto, kako se izrazio pokvareniHolbruk, mesto na kome je navodno započelo „radjanje nacizma uEvropi“!? Ili Bil Klinton, bivši američki predsednik, čovek koji jefenomen, jer bolje razmišlja (da oprostite na izrazu) svojim kurcemnego mozgom – izvoleo je izvući iz te svoje „zone mudrosti“ velikoopravdanje zašto je trebalo bombardovati SR Jugoslaviju1999.godine: zato što je ta „mala i nepoznata zemlja izazvala dvasvetska rata“!??

Komentar ovih bezobrazluka je nepotreban. Možemo samo reći daćemo kasnije dokazati da je Adolf Hitler upravo američkim iengleskim kapitalom podignut na vlast u Nemačkoj, sa ciljem da zaračun anglosaksonskog bankarsko-industrijskog lobija pokuša proboju Rusiju! Da, teško je u ovo poverovati danas, ali iznećemo detaljnorazvoj tih dogadjaja kada dođe vreme za to (drugi tom “Kodovamatrix-a”). A one Holbrukove i Klintonove priče samo potvrdjujuizreku: „Ko o čemu – kurva o poštenju! “

Navešćemo ovde još nešto. Po svedočenju jednog robijaša iz

Terezijenštata (Terezina), zatvora u kome su skončali Gavrilo Principi neki njegovi saborci, vidi se na delu sva patologija bolesneAustrougarske monarhije, a posredno „blagodati“ nekih neprolaznih



361

evropskih „vrednosti“ koje nam danas na silu uvode u život. Po ovomsvedočenju, Gavrilo Princip je u Terezinu mučen SVAKODNEVNO!Robijaši su spavali na golim daskama u vlažnim ćelijama, u društvupacova i drugih „živuljki“, a hranu su dobijali jednom u par dana

(nešto što je ličilo na splačine). Gavrilo je dobijao hranu JEDNOM U2-3 DANA. Bio je živi kostur. Od svakodnevnih batina i mučenja imao je rane po celom telu, zagnojene i inficirane, crne, crvene i žućkaste.Pred samu smrt nije u njemu imalo više od 35kg. Zahvatila ga jetuberkuloza. Morali su da mu amputiraju ruku da im ne bi umro prenego što se siti „nauživaju“ mučeći ga. Mučili su ga i tukli na raznenačine, a ponekad bi koristili i „valjanje u buretu“, gde bi Principaubacili u bure u koje je sa spoljne strane bilo zakucano mnoštvoeksera. Onda bi ga tako kotrljali...

Ipak, Gavrila Principa nisu uspeli da slome, iako su neki Nemci iAustrijanci pisali i knjige, gde su navodili kako je Princip tobože molioza milost, plakao i kajao se za atentat... Pusti njihovi snovi...

Zar će „slomljeni“ čovek ostaviti ovakvu poruku:

„NAŠE ĆE SJENE HODITI PO BEČU, LUTATI PO DVORU,PLAŠITI GOSPODU !“

Sačuvana je i jedna pesma Gavrila Principa, nije jasno u kojoj fazizatočeništva je nastala, ali se pretpostavlja da je to moralo biti dok je još mogao držati nešto čime bi mogao pisati, tj. dok ga nisupotpuno unakazili.

Tromo se vreme vuče I ničeg novog nema,Danas sve ko i juče,

Sutra se isto sprema.I mesto da smo u ratuDok bojne trube ječe, Evo nas u kazamatu,Na nama lanci zveče.

Svaki dan isti život,Pogažen, zgnječen i strt. Ja nijesam idiot –Pa to je za mene smrt.



362

Al’ pravo je rekao preŽera jić soko sivi:

“Ko hoće da živi nek mre, Ko hoće da mre nek živi!”

Zanimljiv je još jedan detalj, vezan za vreme neposredno presudjenja atentatorima u Sarajevu. Reč je o tome da suaustrougarske vlasti htele pošto-poto da prikažu sudu kako je GavriloPrincip punoletan, a samim tim da ga mogu osuditi na smrt. U tusvrhu su potegli crkvenu krštenicu, gde je pisalo da je Princip rodjen13.juna 1894.godine (greška popa Bilbije) i uporedili je sa matičnomknjigom, gde je pisao datum 13.jul 1894.godine (ispravan datum).Oko ovoga je na sudjenju vodjena rasprava i na kraju je prihvaćen

datum iz matične knjige. Nešto ranije, shvatajući da će im ovo biti problem, austrougarskevlasti pokušale su da podmite grahovačkog popa Milana Bilbiju, koji je krstio Gavrila Principa, tražeći da ovaj prepravi datum Gavrilovogrodjenja i u matičnim knjigama (da umesto „13.jul“ stavi „13.jun“)kako bi ispalo da je Princip bio punoletan na dan izvršenja atentata.Ovaj to odbija. Ubrzo su ga uhapsili i zatvorili u zatvor u Livnu. Tamosu ga tukli džačićima sa peskom (da se spolja ne bi ništa videlo), „odbili mu bubrege“ što narod kaže, i pustili ga kući samo da umre.

To se ubrzo i desilo.Zaista, to je prava slika evropskih „vrednosti“ na delu!

***

"...Bezmalo, reklo bi se da upravlj ač ka klasa vaše zemlje mrzi onekoji su uč inili usluge vašoj otadžbini. U sluč aju mnogih vaših

sadašnjih moć nika to se može objasniti č injenicom da su tidobroč initelji vaše nacije živ prekor onima koji ništa nisu dali svojoj zemlji, već su svoju pamet koristili samo da bi sebi pronašli leponameštenje i da bi se obogatili. No, zašto se drugi povode za njima iliim u najmanju ruku, dozvoljavaju da uvredljivom nezahvalnošću pl aća ju uč injene usluge?

Pre svega, bio vam onaj koji vam je uč inio dobro sunarodnik ilistranac, dugujete mu istu zahvalnost. Nije ni časno ni plemenitoobasipati počastima stranca, a loše postupati sa sunarodnikom.Međutim, vaši zvani č nici, ili oni koji bi to hteli da budu, ne odaju

počast ni strancu. Oni se ili prave da ne znaju kakve im je on uslugenekad uč inio, ili ga vređ aju ponižavajuć im postupanjem.



363

Ali, ako vaši upravljač i i njihova svita rad o ć uše nogama one kojisu se dokazali kao prijatelji ove nacije, i to bez vašeg protivljenja,sve svoje osmehe zadržavaju za vaše neprijatelje.

Sam Bog zna koliko ste propatili u toku rata od Austro-Ugaro

Švaba, koliko su vam jadnu zemlju oni opustošili, opljač kali i namuke udarili, koliko su vam najbolje br ać e i sestara, izmrcvarili i pobili, zato što su bili rodoljubi. A danas vas te iste Švabe, isti oninekadašnji Austro-Ugari, preplavljuju proizvodima i ljudima, a vi ihdoč ekujete raširenih ruku. Hiljade i hiljade Nemaca, Bečlij a, čak iBudimpeštanaca mirno dolazi da kod vas st iče bogatstvo, a vi im todopuštate. Predstavnike iste one Nemač ke, koja v am je bilanemilosrdan neprijatelj i koja ć e to ponovo biti jednog dana, slavi

„cvet" vaše prestonice koji se d iči da je savremen. I dok vašinekadašnji dželati nailaze kod vas na najlepši doč ek, pravite svemoguće teškoće pripadnicima naroda koji su pokazali delotvorno prijateljstvo u vašoj nesreći. Moji sunarodnici, Švajcarci, koji su prema vama bili pravi Samari ć ani za vreme velikog rata, tešku mukumuče da bi kod vas dobili samo dozvolu za rad. A č itava švajcarskakolonija u Kraljevini SHS ima samo 160 č lanova, dok je broj vašihsunarodnika koji slobodno zarađ uju hleb u Švajcarskoj 20 puta veći.

Potpuno razumem da najpre želite da obezbedite hleb sunarodnicima,ali pre nego što naterate vrlo malobrojne prijatelje da osete koliko jenužna i žestoka borba za život, poč nite da to primenjujete nahiljadama bivših neprijatelja koje nikada neć ete uspeti da preobratiteu prijatelje.

Bije vas glas da ste ksenofobi. Pravi srpski narod to nije. Obazriv je prema strancu, a ta obazrivost ponekad ide do podozrivosti. Nije nič udo kada su vas tokom dugih vekova iskoriš ć avali strani ugnjetač i.

Ta obazrivost, pa č ak i podozrivost nisu mane, nije to ksenofobija.Međutim oni međ u vama koji bi hteli da se smatraju vladajuć om

klasom jesu ksenofobi i, što je još gore, ksenofobija im nije posledica preteranog nacionalizma, već nakaradne zavisti. Ljubomorni su na odsebe obrazovanije, otmenije i naprednije strance. Nepodnošljivo imkad moraju priznati da su ti ljudi iznad njih. Onda ih mrze, preziru, pa ako im se ne isplati da ih oteraju, iznalaze sve moguć e nač ine daih progone. Ipak bi im razum morao reći da su nacije, na primer,

francuske nacije švajcarskog naroda - odavno slobodnih naroda kojisu slobodno mogli da se razvijaju - nužno morali da budu napredniji



364

od naroda koji je imao nesreć u da ga vekovima ugnjetava okrutnitiranin. Tek od pre nekoliko decenija Srbija se mogla razvijatirelativno slobodno, a uistinu je slobodna tek od Velikog rata...”


XII-d

Ministarstvo inostranih poslova Austrougarske je polovinom jula1914.godine, a po pitanju Sarajevskog atentata, dobilo izveštaj odsvog specijalnog izaslanika u Sarajevu u kome se, između ostalog,kaže i sledeće:

"...ne postoji bilo šta što bi ukazivalo na odgovornost srpske vladeu organizovanju ubistva ili u njegovoj pripremi, ili u snabdevanjuoružjem, niti ima bilo šta što bi navelo č oveka da posumnja u takonešto...(...)...naprotiv, postoje dokazi koji, izgleda, mogu da navedu na zaključak d a JE TAKO NEŠTO IZVAN SVAKE SUMNJE ..."

Ali sve ovo nije smetalo da Austrougarska započne neviđenukampanju progona i hapšenja u Bosni i Hercegovini, Vojvodini,Dalmaciji, Slavoniji i Hrvatskoj. Naravno, na meti su bili Srbi. Upograničnim mestima sa Srbijom uzimani su taoci, te bi bili streljani uslučaju procene austrougarskih vlasti da su se lokalni Srbi ogrešili ozakone nekim svojim oštrijim postupkom. SVE ŠTO JE SRPSKOPROGLAŠENO JE SUMNJIVIM! Nisu se ustezali da rasturaju crkve,škole i sokolske dvorane. U ovome su učestvovale policijske snage i

žandarmerija, a onda i vojne snage i preki sudovi. Veliki broj Srbauhapšen je i zatvoren u logore širom carstva. Jedan deo je imobilisan i poslat u vojsku gde su im kasnije sledovale prve linijefronta.

Nemačkoj je atentat u Sarajevu došao kao "kec na deset". Boljenije moglo biti za nemačke planove. Odmah su se organizovali i caruFranji Josifu, početkom jula 1914., nemački car Vilhelm IIHoencolern, piše pismo u kome ga uverava da će Nemačka stati iza

Austrougarske ako ova ima nameru da "prečisti račun sa Srbijom", papo cenu i da se umeša Rusija. U svetlu naše prethodne priče o



365

nemačkom železničkom projektu "Berlin-Bagdad", Nemci su se nadalida će Austrougarska "zbrisati" Srbiju za kratko vreme i omogućititako Germanima da se povežu sa Bliskim Istokom. Željno suiščekivali austrijski ultimatum Srbiji.

Iako su Francuzi još ranije produžili vojni rok sa 2 na 3 godine, aRusi se takođe spremali za rat osavremenjavanjem vojske, sve tonije bilo ni blizu tempa priprema za rat koji se odvijao u Nemačkoj.Nemci su računali da će Austrougarska brzo poraziti Srbiju, a dok seto bude odvijalo, oni će brzo slomiti otpor Belgije i krenuti naFrancusku. Uz malo sreće, nadali su se da će onda imati vremena dase "pozabave" Engleskom i Rusijom, ako ove i budu htele uopšte daratuju.

23.jula 1914. godine, oko 18 časova, austrijski poslanik predaje

srpskoj vladi čuveni ULTIMATUM, u kome se najpre pominje"obećanje" srpske vlade, dato u Beču 1909. godine, da će Srbijapromeniti svoju politiku u cilju negovanja dobrosusedskih odnosa, azatim se nastavlja o tome kako to Srbija "nije ispunila" i da je to"dovelo do tragičnih posledica" u Sarajevu 28.juna. I onda sledezahtevi:

"...Da bi postigla taj cilj Carska i Kraljevska vlada se vidi prinuđena

da zahteva od srpske vlade zvani č nu izjavu, da ona osuđ uje propagandu upravljenu protiv austro-ugarske monarhije, tj. skuptendencija kojima se u krajnjoj liniji teži za odvajanjem od monarhijeizvesnih delova njene teritorije; kao i da se obavezuje da će svimasredstvima uništiti tu zloč inač ku i terorist ič ku propagandu. Da bi dala sveč ani karakter toj obavezi Srpska Kraljevska vladaobjav iće na prvoj strani “Srpskih Novina” na dan 13/26 jula ovuizjavu:

“Srpska Kraljevska vlada osuđ uje propagandu upravljenu protiv Austro-Ugarske, t. j. skup tendencija kojima se u krajnjoj liniji teži zaodvajanjem od austrougarske monarhije izvesnih delova njeneteritorije, i ona iskreno sažaljeva kobne posledice ovih zloč inač kihradnja.

Kraljevska vlada sažaljeva što su oficiri i č inovnici srpskiuč estvovali u gore pomenutoj propagandi i time kompromitovaliodnose dobrog susedstva na koje se Kraljevska vlada sveč ano bilaobavezala svojom izjavom od 18/31 marta 1909.

Kraljevska vlada, koja osuđ uje i odbija od sebe svaku pomisao ili pokušaj mešanja u sudbinu stanovnika ma kog dela Austro-Ugarske,



366

smatra za svoju dužnost da formalno izvesti oficire, či novnike icelokupno stanovništvo kraljevine, da će sa najveć om strogoš ć u

postupiti protiv svih lica, koja budu uč estvovala u tim rovenjima, kojaće ona svim sredstvima truditi se da spreči i uništi”.

Ova izjava će biti jednovremeno saopštena kraljevskoj vojsci jednom dnevnom zapoveš ću Njegovog Veli č anstva Kralja, i objavljenau zvani č nom “Vojnom Listu”.

Kraljevska srpska vlada obavezuje se sem toga: 1. – Da zabrani svaku publikaciju, kojom se izaziva na mržnju i

preziranje monarhije, i čija bi opšta tendencija bila upravljena protivnjenog teritorijalnog integriteta.

2. – Da rasturi odmah udruženje zvano “Narodna Odbrana”, dauzapti sva njegova sredstva propagande, i da na isti nač in postupi

protiv drugih društava i udruženja u Srbiji, koja bi se odala na propagandu protiv austro-ugarske monarhije. Kraljevska vlada preduzeće potrebne mere da rasturena društva ne mogu nastavitisvoju delatnost pod drugim imenom i u drugom obliku.

3. – Da bez odlaganja izbaci iz javne nastave u Srbiji, kako u pogledu nastavni č kog kadra, tako i u pogledu sredstava nastave, svešto služi ili bi moglo služiti za širenje propagande protiv Austro-Ugarske.

4. – Da udalji iz vojske i uopšte iz državne službe sve oficire i

či novnike, koji su vršili propagandu protiv austro-ugarske monarhije,a čija imena i postupke Carska i Kraljevska vlada zadržava pravo danaknadno saopšti Kraljevskoj vladi.

5.- Da pristane da organi Carske i Kraljevske vlade uzmu uč ešća uSrbiji na uništenju prevratnič kog pokreta upravljenog protivuteritorijalnog integriteta monarhije.

6. – Da otvori sudsku istragu protiv uč esnika u zaveru od 15/28 juna, koji se nalaze na srpskoj teritoriji. Organi ovlašć eni od Carske iKraljevske vlade, uzeće uč ešća u odnosnim istraživanjima.

7. - Da odmah naredi pritvaranje majora Voje Tankosića i MilanaCiganovi ća, č inovnika srpskog, koji su kompromitovani rezultatimaistrage u Sarajevu.

8. – Da spreči efikasnim merama uč eš će srpskih vlasti unedozvoljenom prometu oružja i eksploziva preko granice.

9. – Da otpusti iz službe i strogo kazni č inovnike pogranič ne stražeu Šapcu i Loznici, koji su krivi što su pomagali autore zloč ina uSarajevu, olakšavši im prelaz preko granice.

10. – Da da Carskoj i Kraljevskoj vladi obaveštenja o

neopravdanim govorima visokih srpsk ih č inovnika kako u Srbiji tako iu inostranstvu, koji se, i pored svog zvani č nog položaja, nisu ustezali



367

da posle atentata od 15. juna č ine u intervjuima neprijateljske izjave prema austro-ugarskoj monarhiji.

11. – Najzad, da bez oklevanja izvesti Carsku i Kraljevsku vladu oizvršenju mera sadržanih u prethodnim tač kama.

Carska i Kraljevska vlada oč ekuje odgovor Kraljevske vlade najdalje do subote 12/25. jula, do 6 č asova u več e”.

Reagovanja na ovaj ultimatum su bila različita. U Nemačkoj jezavladala radost, mada su čak i neki konzervativni listovi nazvaliovaj dokument "bezobraznim". Englezi, koji su ranije preko svoještampe sručili "drvlje i kamenje" na Srbe zbog atentata, a svesnirelativno inferiornijeg trenutnog položaja u odnosu na nemačku

vojnu silu - kratko su sada licemerno komentarisali: "...najužasnijidokument koji je jedna država ikada uruč ila drugoj državi ..." Ruskiministar inostranih poslova Sazonov, rekao je austrijskomambasadoru: "Hoć ete rat sa Srbijom?!... Vi u Evropu podmeć ete požar!..."

Možda je još zanimljivije kako je Vatikan video sve ovo. Uizveštaju austrougarskog ambasadora u Vatikanu o razgovoru koji jedotični vodio sa papom Pijem X, neposredno pred objavu rata Srbiji,

stoji:"...U toku prošlih godina sv. Otac je više puta izrazio žaljenje zašto je Austro-Ugarska propuštala da kazni svog opasnog suseda naDunavu. Papa i kurija vide u Srbiji rak koji ć e malo po malo prodretido srži monarhije i koji ć e, ako mu se dade vremena, izgristi gasasvim. Uprkos svih pokušaja i iskustava što ih je imala kurija sadrugim državama, Austro-Ugarska jeste i ostaje katoli č ka država inajjači bedem hriš ćanske vere u ovom veku. Rušenje ovoga bedema

znači lo bi za crkvu gubljenje najj ač eg položaja; u borbi protiv pravoslavlja to bi značilo pad njezinog najmoć nijeg branioca.

Zato, isto tako kao što je direktna potreba za Austro-Ugarsku, zbog njezinog sopstvenog opstanka, da ukloni iz svog sklopa, akotreba i silom, ovo razorno zlo, isto tako je potrebno za katoli č kucrkvu da uč ini i odobri sve što se može uč initi da posluži tome cilju...”



368

***

Ono što zovemo kulturom nije sve št o či ni vrednost nekog naroda. Prirodna moralna svojstva imaju u procenjivanju te vrednosti u

najmanju ruku podjednaku ulogu. Elem, srpski narod ima moralnasvojstva koja nadmašuju moralna svojstva mnogih drugih naroda.Iako manje prosveć en, mogao je, dakle, da pretenduje na neko zemlje, a to pogrešno shvatanje izaziva njena ohola i nepoverljivauobraženost - vladajuća klasa radi na obaranju tih moralnih vrlinasrpskog naroda dajući mu loš primer.

Ta ljubomora kaste zvane „inteligencija" srpskog naroda neiziskuje se samo prema strancima već i prema sunarodnicima. „Otmeno društvo" tako ne dozvoljava nekom svom č lanu da se

izdigne iznad proseka. Svim sredstvima nastoji da prepreči putonome ko se osmeli i poželi da istupi iz njegovih redova. Ako je, pak,nemoć no da ga u tome spreč i, progoni će ga spletkama, čak ikletvama. Stoga pravi intelektualci ove zemlje, a ima ih, i to mnogo,ne uspevaju u Srbiji, pa obeshrabreni napuštaju borbu. Zato inajznača jnija mesta u administracij i i drugde naj č ešće zauzimajuljudi bez ikakve vrednosti, zato vam je i politi č ki kadar kukavan.

I pored svega zavist nije svojstvena srpskom narodu. Srpski narod je ambiciozan, a hrabar narod i treba da bude ambiciozan, ali nijeljubomoran. Ljubomora je tekovina onog izrođ enog delastanovništva, dela koji č ini „inteligenciju", kako se ona neopravdanonaziva.

Ljubomora je uzrok jedne druge mane: nedostatka mere i preterivanja. Ta mana se iskazuje u ukusima, ne u radu. Istina je dase sa radom u Srbiji ne preteruje! Želite da se izjednač ite s drugima,

čak i da ih nadmašite, a preterujete podražavajući ih. Pogledajtesvoje žene na ulicama. Nisu to više ljudska lica, to su vešt ač ke, žestoko obojene maske. Londonski i pariski kroj ači lansiraju moduširokih pantalona. Da ih ne bi proglasili „sitnim provincijalcima", vašimladi ći se odmah unakarađ uju pravim smešnim suknjama. Vašaint eligencija ropski prati sva zastranjivanja i sve gluposti takozvanogsavremenog života, i u tome još preteruje, bilo to u modi, slikarstvu,vajarstvu, sportu itd. Ti ljudi ne uv iđ aju da prosto postaju smešni u

nastojanju da dostignu i prestignu druge kako bi zadovoljili svoju zavist. Potpuno gube iz vida d a će odeća skrojena za A. veoma loše



369

stajati B., i obrnuto.Dakle, u ono vreme ste malo radili kako ne biste stvarali bogatstvo

svojim ugnjetač ima. Najambiciozniji su se zadovoljavali skromnimblagostanjem. Niste bili lakomi. Danas su, iako relativno malo rade,

mnogi od vas postali pohlepni. Dolazili su u dodir sa drugim zemljama pre velikog rata, a naroči to tokom njega. Videli su raskošvelikih zapadnih gradova i zadivila ih je vidljiva moć novca, a nisuuvideli šta je u njoj lažno. Kada su se vratili kuć i, želeli su da se posvaku cenu obogate, ali ne velikim i poštenim radom. Prisetili su sesvojih nekadašnjih turskih gospodara, pa su krenuli njihovim primerom u korupciju. I tako se u ovu zemlju, koja je nekad bila zemlja sušt e č estitosti, uvukla odvratna korupcija, o kojoj ć u kasnijeduže govoriti jer je ona zarazila posebno one međ u vama koji seoholo nazivaju „inteligencijom zemlje”. Tako ste obistinili Bizmarkovereči koji je, kada ga je neko upitao za mišljenje o srpskom narodutokom Berlinske konferencije 1878. godine, rekao:

„Ako u Srbiji sretnete č oveka koji nosi košulju preko pantalona,možete se u njega pouzdati. To je č estita i poštena ljudina. Ako,međ utim, košulju upasuje u pantalone, on postaje lopuža."

Ljubomora vaše „inteligencije" se dobro slaže sa zač uđu juć om površnošć u. Ljudi vide samo spoljni sjaj, a sadržajem se ne bave.Trude se da dostignu taj vešt ač ki sjaj. Neki put u tome uspeju, jer jevaša nacija inteligentna i vrlo nadarena, ali taj veštač ki sjaj brzotamni pošto ga ne održava prava snaga, koja dolazi iznutra.Površnost se pokazuje svuda, kako u obi č nom, tako i uintelektualnom životu. Na primer, videli ste u inostranstvu, uFrancuskoj, Švajcarskoj, Engleskoj, lepe i dobro održavane hotele.Želite da idete njihovim stopama. Podižete zgrade gde kamen zamenjujete štukom, bogati nameštaj od tvrdog drveta furniranimtri č arijama iz Beča. Lepo to izgleda dok je sasvim novo, ali ubrzo,budući da vi ni svoje zgrade lošeg kvaliteta ni bezvredni nameštaj neodržavate kao što t o č ini švajcarski, francuski ili engleski hotelijer sasvojim hotelom podignutim od dobrog materijala i nameštajemdobrog kvaliteta, spoljašnjost i unutrašnjost vašeg hotela postaje jednostavno bedna.

Ili, opet: da ne bi izgledali inferiorniji od civilizovanijih nacija, vaši „intelektualci" kupuju za velike pare nekakvu nauč nu opremu. Oni seneće znati njome služiti ili će je prepustiti rđ anju usled neodržavanja.

Vi, koji pred bogatim i moć nim ugnjet ač em niste hteli da gaodbacite, sada gubite taj ponos pred bogatstvom, pred novcem.



370

Istina, nekadašnji duh još postoji na selu, ali u gradovima carujenovac.

Koliko sam puta gledao kako se vaši najmoć niji ljudi klanjajubogatstvu? Milioner, koji je za vreme rata mešao pesak i brašno i

isporuč ivao ga vojnicima što su se borili i ginuli za vašu slobodu ikoga je sud za to i osudio, danas je još bogatiji i svemoć an, a vi mulaskate. A prema meni, nekada bogatom, koji sam, pored buduć nosti, žrtvovao i to bogatstvo, vaše vođ e odnose se kao prema nametljivcu, jer sam radi vas od sebe nač inio novog siromaha. Eh, kad bih jošimao ono bogatstvo, skidali bi mi šešir na udaljenosti od 500 metara!

Kada vam je zlato, tokom dugih vekova uskraći vano najzad postalo dostupno, suviše vas je opč inilo, i zbog te opč injenosti

izgubili ste mnoge veoma plemenite osobine koje ste imali, a koje,uostalom, još sreć emo kod ljudi kojima je dalek život vaših „intelektualnih gradova". Smatram da je, kod pojedinaca, nekakarakterna osobina nestala pod tuđ im uticajima, samo potisnuta iona se ponovo može javiti. Ono što se dešava u pojedincu mora sedešavati i u zajednici, zato sam ubeđ en da se vaše dobre osobine,koje ste imali, ponovo mogu iskazati ako to iskreno želite.

Površnost vas navodi da precenjujete diplome, bar svoje, jer č estoiz zavisti neć ete da priznate strane diplome. Uostalom, šta dokazuje

univerzitetska diploma?Kao što sam već rekao, ništa drugo nego da njen vlasnik može pokušati, ako je inteligentan i vredan, da kroz praksu postane neko inešto u struci. I zato, kao što sam već rekao, potrebno je daneposredno prima pouku nekog dobrog profesora. Diplome steč eneispitima položenim tako što su za tu priliku napamet nauč eni paragrafi iz knjiga, ništa ne vrede. Mnogo, maltene već ina, diplomasteč enih na Pravnom fakultetu vašeg Beogradskog univerziteta takve

su vrste. Međ utim, i te diplome otvaraju vrata svake službe.Svejedno vam je da li neki kandidat za neko mesto u sudskoj,

policijskoj itd. administraciji zaista vlada predmetom tog radnogmesta i da li je sposoban da valjano obavlja svoj posao. Dovoljnovam je da on ima diplomu i ... da je pravilno polit ič ki obojen, o č emuć u kasnije govoriti. Vi, dakle, na položaje visokih policijski h č inovnika želite da primite samo kandidate koji imaju diplomu pravnika, č estobezvrednu univerzitetsku diplomu. Zašto tu diplomu?

Ona u policiji nije baš neophodna jer se onih nekoliko paragrafakoje treba znati lako uči kroz svakodnevno vršenje dužnosti. A ono



371

što se ne uč i na pravnim fakultetima i što je policajcu preko potrebno jeste: tehnič ko poznavanje zanata, inteligencija, marljivost, ljubav prema poslu, moralna hrabrost, intuicija, posebna pronicljivost,hrabrost i poštenje. Č ovek koji sve to ima post aće odl ič an policajac i

ako nema (pravo) univerzitetsko obrazovanje. Ta služba, treba dabude dostupna svakom pametnom, vrednom i časnom č oveku kojiima ovaj neophodni dar. Vašim ljudima iz policije sa diplomomuglavnom nedostaju talenat, marljivost i, što je najgore, č esto i poštenje.

Vaš č ovek iz naroda, seljak, neiskvaren uticajem profesionalnih polit ičara, nije podmitljiv. „Inteligencija" vam to jeste, i to odnajsitnijeg č inovnika sa ili bez diplome do ministra. Nisam li č no poznavao vašu zemlju pre svetskog rata, ali su mi posmatrači kojima potpuno verujem tvrdili da su vam či novnici bili mnogo manje podmitljivi nego sada. Istina je da imate i opravdanje: viševekovna predstava turske istoč nj ač ke podmitljivosti. To opravdanje, međ utim,nije dovoljno da bi se oprostilo preterano rašireno mito, koje č esto poprima sve oblike otimač ine.

U toku rata sam verovao da je onaj bugarski ministar na nekolikomeseci, koji je za to kratko vreme postao milioner, neka bugarskaspecijalnost i da su vaši ministri suviše veliki rodoljubi da bi sebogatili na rač un države i zloupotrebom položaja. Bio sam naivan iuvideo sam da nema razlike izmeđ u ministra sa prezimenom na „ov", „ev" i nekog na „i ć ". Osim nekoliko retkih izuzetaka, gledao sam kakobezbrojne vaše ekselencije od siromašnih, č ak bednih ljudi postajumilioneri. Hoć ete li primere? Naveš ću vam neke najtipi č nije...”

„Č u jte, Srbi!“, Ar č ibald Rajs, 1928.g

XII-e

Regent i prestolonaslednik Aleksandar se 24. jula 1914. godineobraća ruskom caru Nikolaju sa molbom za pomoć. U toj molbi onnapominje da je Srbija osudila Sarajevski atentat i da je spremna da



372

sprovede opsežnu istragu koja bi, ako ih ima, pronašla i kaznilasaučesnike atentata na teritoriji Srbije. Međutim, Srbija nije spremnada prihvati "naturanje prijema austrougarskih činovnika u Srbiji kojibi sa našim vodili istragu i nadzirali ispunjenje ostalih uslova u noti".

I kratkoća od 48 sati za rešavanje ultimatuma nije primerena ovakvojsituaciji. Aleksandar je napomenuo i da je u ime svoje zemljespreman da prihvati one austrougarske zahteve koji su u skladu sačinjenicom da je Srbija nezavisna država; da će prihvatiti i onesavete koje bude uputio i ruski car; da će, ako bude za nekogdokazano u Srbiji da je učesnik ili pomagač atentata, taj biti odmahuhapšen i strogo kažnjen. U isto vreme srpska vlada sa NikolomPašićem šalje svim velikim silama molbu za "zaštitu nezavisnostiSrbije".

Odgovor na austrougarski ultimatum uručen je austrougarskomposlaniku Gizlu, 25. jula.Evo kako glasi:

" Kraljevska Srpska Vlada je primila saopštenje Carske i KraljevskeVlade od 10/23 ov.m. i uverena je da će njen odgovor otkloniti svakinesporazum koji preti da pokvari dobre odnose susedstva izmeđ u Austro-ugarske monarhije i Kraljevine Srbije.

Kraljevska Vlada je uverena da se protesti, uč injeni kako sa tribine

Narodne Skupštine, tako i u izjavama i aktima odgovornih državnih predstavnika, – protesti koji se potpuno preseč eni izjavom srpskevlade od 18/31. marta 1909. – nisu više ni u kojoj prilici ponovili

prema susednoj velikoj monarhiji, i da od toga vremena nije ni odstrane kraljevskih vlada, koje su se smenjivale, niti pak od njihovihorgana, uč injen nikakav pokušaj za promenom politi č kog i pravnogstanja stvorenog u Bosni i Hercegovini.

Kraljevska Vlada konstatuje, da u tom pogledu Carska i KraljevskaVlada nije či nila nikakve predstavke, sem za jedan udžbenik školski, i

tu je Carska i Kraljevska Vlada dobila potpuno zadovoljavajuće objašnjenje. Srbija je u mnobrojno prilika dala dokaze svojemiroljubive i umerene politike za vreme trajanja balkanske krize, i zahvaljujući Srbiji i žrtvama koje je ona uč inila isključ ivo u interesuevropskog mira, taj je mir bio sač uvan.

Kraljevska vlada ne može biti odgovorna za manifestacije privatnog karaktera, kao što su čl anci u novinama i miran raddruštava – manifestacije koje se javljaju gotovo u svima zemljamakao stvar sasvim obi č na i koja se, po pravilu, izvlač i ispod zvani č ne

kontrole. Kraljevska vlada je za ovo utoliko manje odgovorna, sobzirom na či njenicu, da je ona prilikom rešavanja č itave serije pitanja, što su se pojavila izmeđ u Srbije i Austro-Ugarske, pokazala



373

veliku predusretljivost i tako je uspela da veliki broj njihov reši na zajednič ku korist obe zemlje.

Stoga je Kraljevska Vlada bila bolno iznenađena tv rđen jima, da sulica iz Kraljevine Srbije uč estvovala u pripremi atentata izvršenog u

Sarajevu. Ona je oč ekivala da bude pozvana, da uzme uč ešća uistraživanju svega što se odnosi na taj zloč in, i bila je gotova da bi pokazala svoju potpunu ispravnost, da preduzme potrebne mere protiv svih lica, za koja bi dobila obaveštenja. Shodno želji Carske iKraljevske vlade, ona je voljna da preda sudu svakog srpskog podanika, bez obzira na njegov položaj i rang, o čij em bi uč eš ć u usarajevskom zloč inu njoj bili dokazi podneti; a naroč ito ona seobavezuje da na prvoj strani “Srpskih Novina” na dan 13/26 julaobznani ovu izjavu:

“Srpska kraljevska vlada osuđ uje svaku propagandu, koja bi bilaupravljena protiv Austro-Ugarske, tj. skup težnji, kojima se u krajnjojliniji ide na odvajanje od austro-ugarske monarhije izvesnih delovanjene teritorije, i ona iskreno sažaljeva kobne posledice tih zloč inač kih rovenja.

Kraljevska vlada žali, što su, prema saopštenju carske i kraljevskevlade, izvesni oficiri i č inovnici srpski uč estvovali u gorepomenutoj propagandi i time kompromitovali odnose dobrog susedstva, na kojese srpska vlada svečano bila obavezala svojom deklaracijom od

18/31 marta 1909. Vlada osuđ uje i odbacuje svaku pomisao ili pokušaj mešanja u sudbinu stanovnika ma kojega dela Austro-Ugarske i smatra za svoju dužnost da sveč ano obavesti oficire iči novnike, kao i celokupno stanovništvo kraljevine, da će ona ubuduć e postupiti sa krajnjom strogoš ć u protivu lica koja bi se upustilau takve radnje, koje će vlada svim sredstvima spreč avati i suzbijati ”.

Ova izjava biće saopštena kraljevskoj vojsci jednom dnevnom zapoveš ć u u ime Njegovog Veli čanstva Kralja od NjegovogKraljevskog Visoč anstva Prestolonaslednika Aleksandra i objavljena u

narednom broju službenog “Vojnog Lista”. Kraljevska vlada se obavezuje sem toga: 1. – Da u prvom redovnom sazivu Skupštine podnese predlog

zakona o štampi, kojim će se na najstrožiji nač in kažnjavatiizazivanje na mržnju i preziranje monarhije, kao i zakon protiv svih publikacij a, čija bi opšta tendencija bila upravljena protivteritorijalnog integriteta Austro-Ugarske. Ona obeć ava da ć e prilikomrevizije Ustava, koja predstoji, izmeniti čl an 22 tako da se publikacijenapred navedene mogu uzaptiti, što je danas, prema kategor ič kom

propisu čl. 22 Ustava, nemoguć e. 2. – Vlada nema nikakvih dokaza, a ni nota Carske i Kraljevskevlade ne pruža joj dokaze o tome, da su Narodna Odbrana i druga



374

sli č na udruženja izvršila makakav akt te vrste preko svoji h čl anova.Pri svem tom Kraljevska vlada će ispuniti zahtev Carske i Kraljevskevlade i raspustiti društvo “Narodna Odbrana” i svako sli č no društvo,koje bi radilo protiv Austro-Ugarske.

3. – Kraljevska srpska vlada se obavezuje da bez odlaganja izbaciiz javne nastave u Srbiji sve što bi podgrevalo ili moglo podgrevati propagandu protiv Austro-Ugarske, kad joj Carska i Kraljevska vladasaopšti fakta i dokaze te propagande.

4. – Kraljevska vlada prima isto tako da ukloni iz vojne službe sveone, za koje sudska istraga bude pokazala, da su krivi za radnjeupravljene protiv teritorijalnog integriteta Austro-ugarske monarhije,i ona oč ekuje da joj Carska i Kraljevska vlada saopšti naknadnoimena i postupke tih oficira i č inovnika radi daljeg postupanja.

5. – Kraljevska vlada mora priznati, da joj nije potpuno jasansmisao i domašaj zahteva Carske i Kraljevske vlade, da se Srbijaobaveže da će dopustiti na svojoj teritoriji uč ešće organa Carske iKraljevske vlade, ali izjavljuje da će pristati na svaku kolaboraciju,koja bi odgovarala principima Međ unarodnog Prava i Krivi č nogPostupka, kao i dobrim susedskim odnosima.

6. – Kraljevska vlada, to se po sebi razume, smatra za svojudužnost da otvori istragu protiv svih lica, koja su, ili koja bieventualno bila umešana u zaveru od 15. juna, a nalaze se na

srpskoj teritoriji. Što se t iče uč eš ć a u toj istrazi i organa ili vlasti austrougarskih,koji bi u tom cilju bili delegirani od Carske i Kraljevske vlade,Kraljevska vlada ne može na ovo pristati, jer bi to bila povredaUstava i zakonika o kaznenom postupku. Međ utim u konkretnimsluč ajevima saopštenja o rezultatima odnosne istrage mogla bi bitidata austro-ugarskim organima.

7. – Kraljevska vlada je još istoga več era, kad je predata nota,naredila da se pritvori major Vojislav Tankosi ć. Što se t iče Milana

Ciganovi ća, koji je austro-ugarski podanik i koji se do 15. junanalazio sa službom u željeznič koj direkciji kao pripravnik, on još nijemogao biti pritvoren.

Umoljava se Carska i Kraljevska vlada da što skorije izvolisaopštiti u uobič ajenoj formi osnove podozrenja kao i eventualnedokaze o krivici tih lica, pribavljene dosadanjom istragom u Sarajevu,radi daljeg postupanja.

8. – Srpska vlada će pooštriti i proširiti mere preduzete u ciljuspreč avanja prenosa oružja i eksploziva preko granice. Po sebi serazume da će ona odmah narediti istragu i strogo kazniti pograni č neslužbenike na liniji Šabac-Loznica, koji nisu vršili svoju dužnost i propustili su tvorce sarajevskog zloči na da pređ u preko Drine.



375

9. – Kraljevska vlada d aće rado objašnjenja o izjavama svojihči novnika, kako u Srbiji tako i u inostranstvu, uč injenim urazgovorima posle sarajevskog atentata, a koje su izjave, prematv rđ enju Carske i Kraljevske vlade, bile neprijateljske prema

monarhiji, čim joj Carska i Kraljevska vlada bude saopštila odnosneodeljke tih govora i čim bude utv rđ eno da su upotrebljeni izrazidoista proistekli od reč enih či novnika, ma da će se Kraljevska vlada isama postarati da pribavi dokaze i uverenje o tome.

10. – Kraljevska vlada će izvestiti Carsku i Kraljevsku vladu oizvršenju mera sadržanih u prethodnim t ač kama, ukoliko to već nijeuč injeno ovom notom, čim koja od tih mera bude nar eđena iizvršena.

Na slučaj da Carska i Kraljevska vlada ne bude zadovoljena ovim

odgovorom, srpska vlada, smatrajući da je u opštem interesu da sene prenagli u rešenju ovog pitanja, gotova je kao i uvek da pristanena miran sporazum, bilo št o će se podneti pitanje M eđ uarodnomSudu u Hagu na rešenje, bilo pak velikim silama koje su uč estvovaleu sastavljanju izjave, koju je srpska vlada uč inila 18/31. marta 1909.

Beograd, 12/25. jula, 1914."

Austrougarski poslanik je LETIMICE pregledao ovaj dokument

prilikom prijema i odmah(!) izjavio da Austrougarska PREKIDADIPLOMATSKE ODNOSE SA SRBIJOM. Ubrzo nakon ovoga, otputovao je je iz Srbije. Po ovom postupku je sasvim jasno da biAustrougarska prekinula diplomatske odnose BEZ OBZIRA NASADRŽAJ SRPSKOG ODGOVORA na ultimatum, jer ga austrijskiposlanik NIJE ČESTITO NI PROČITAO! Prosto rečeno, ultimatum jebio obična farsa, radi zadovoljenja forme.

28. jula 1914. godine otvorenim telegramom Austrougarskaobjavljuje rat Srbiji:

" Kraljevskom srpskom ministarstvu inostranih dela

Pošto srpska kraljevska vlada nije dala povoljan odgovor na notukoju joj je predao austrougarski poslanik u Beogradu 23.jula1914.godine Carska i Kraljevska vlada je prinuđena da se sama pobrine za zaštitu svojih prava i interesa i da u ovome cilju pribegnesili oružja. Austro-Ugarska se smatra, dakle, od ovog trenutka u ratusa Srbijom.

Ministar spoljnih poslova



376

Austrougarske Grof Berthold sr "

***

11. aprila 2002. godine donet je Zakon o saradnji Saveznerepublike Jugoslavije sa Međunarodnim tribunalom za krivičnogonjenje lica odgovornih za teško kršenje međunarodnoghumanitarnog prava, na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine.Evo šta je istražnim organima Međunarodnog tribunala, između

ostalog, bilo DOZVOLJENO DA PREDUZIMAJU na teritoriji SRJ, a ucilju istrage i privođen ja odgovornih lica - s tim da ne moguprimenjivati mere prinude (to im nije ni bilo potrebno jer su imali"domaće pomagače"):

- Prikupljanje obaveštenja od građana

- Saslušavanje osumnjičenih, optuženih, oštećenih, oštećenih,svedoka, veštaka...

- Ekshumacije i obdukcije

- Prikupljanje materijalnih dokaza

Posle 88 godina od austrougarskog ultimatuma, neki drugi ljudina ovim prostorima, koji se isto zovu Srbi, svaki ultimatum velikihsila počinju revnosno da ispunjavaju. Jer ONI SRBI IZ 1914. - VIŠENISU ŽIVI. MI SE DANAS SAMO ZOVEMO "SRBI" - NA VELIKUSRAMOTU ONIH IZ 1914. GODINE ! IZGLEDA DA SMO MI USUŠTINI SVOJOJ DANAS – SAMO MASA "SINJIH KUKAVACA"!

***

“...Razmotrio sam posebno neke delove vašeg naroda i poč nimoanalizom onoga što vi zovete svojom inteligencijom o kojoj sam već u više navrata govorio.

Dugo vaš narod, inače tako bistar, nije mogao da zadovoljava žeđ za „znanjem" ili zbog teškog jarma koji vas je pritiskao, ili zbog



377

nedostatka materijalnih sredstava, jer je u ropstvu koje ste trpelisamo retkim izuzecima bilo moguć no da zarade dovoljno novca i plate luksuz da pošalju decu u inostranstvo, što je u to vreme bio jedini nač in da se steknu temeljnija znanja iz nauke, umetnosti,

književnosti, tehnike itd. To se promenilo otprilike u poslednjojč etvrtini prošlog veka. Oslobođ ena turske vlasti, zemlja poč inje da serazvija na komercijalnom planu. Sve više srpskih mladi ć a odlazi uinostranstvo da se napaja iz izvora znanja koja kod kuće nisu nalazili.Međutim, još nije bilo velikog bogatstva. Država je č esto, putemstipendija, plać ala troškove tog nauč nog obrazovanja. Stoga sumaterijalne moguć nosti srpskih studenata u inostranstvu najč eš ćebile skromne, vrlo skromne. Ti mladi ljudi su bili prinuđ eni da unajkr ać em vremenskom roku preuzmu i nauče ono najneophodnije.U čili su, upijali ponekad i bez stvarnog razumevanja, znanje koje se

predavalo mladeži druk č ijoj od njih i č ija je prednost bila duganauč na tradicija, što je nedostajalo mladim Srbima. Nekinajdarovitiji, Slobodan Jovanov ić, Sker lić i drugi, ipak su uspeli, zahvaljujuć i izvrsnim li č nim sposobnostima i izvanrednoj inteligenciji,da usvoje i sadržaj i njegov duh. Međutim, kod mnogih drugih znanje

je ostajalo knjiško i nije se spajalo sa duhom. Štaviše, prinuđ en da mnogo uč i kako bi što brže usvojioneophodna znanja, srpski student u inostranstvu nije imao vremenada posmatr a čak ni život zemlje u kojoj je studirao, a takvo posmatranje je jedan veliki izvor opšte kulture. Ono malo slobodnogvremena koje mu je dozvoljavalo studiranje, provodio je sa zemljacima. Suštinska priroda zemlje u kojoj je trenutno živeoostajala mu je nepoznata i on je od svega toga zapažao samo

površne pojave......Gospodin Stojadinovi ć, inteligentan č ovek, koji nije uč estvovaou ratu uprkos mladosti i dobrom zdravlju, postao je ministarfinansija. Kao kakav, on odluč uje o sudbini vaših obligacija ratneštete, či ja je nominalna vrednost od 1000 dinara pala na 50 i manje zato što država nije plać ala kamatu. On je po neznatnoj ceni pokupovao ogromne količ ine tog papira i, kada ga je za sebe dosta zgrnuo, on, ministar, objavljuje da će se kamate isplatiti. Istog č asa

obligacija se penje na 250 dinara i više, i tako gospodin ministar postaje multimilioner.



378

Gospodin Vuki ć ev ić je bio obi č an profesor provincijske gimnazije.Pošto je postao politi č ar i predsednik saveta, danas poseduje dvevelike zgrade u Beogradu, a sam Bog zna koliko košta sam plac i podizanje takvih zgrada u glavnom gradu.

Lazar Markovi ć je sin vrlo siromašnog poštara. Tokom školovanja pomagali su ga neki imuć ni građ ani. Gospodin poslanik i bivšiministar Markov ić danas je vrlo bogat, plać a stanarinu 12 000 dinarameseč no i nehajno uveče gubi hiljade dinara na kocki.

Boža Maksimov ić, nipošto bogat kao ni žena mu, postaje poslanik iministar. Odjednom postaje bogataš, a njegova žena sada isključ ivou Parizu kupuje haljine, nameštaj i skupe sitnice za stan.

A šta reći o Paši ć u koji je vrlo skromnog porekla? Istina, venč ao

se sa ženom koja mu je donela nešto novca. Postao je jedan odnajbogatijih ljudi u zemlji. A Velizar Jankovi ć ? Zar verujete da je samo od poslanič ke i

ministarske plate mogao da postane truli bogataš kakav je danas? No, dosta je bilo primera, mogli bismo ih nabrajati u beskraj.

Prili č no je muč no o tome govoriti, jer su ti ljudi li č nim bogać enjem pokazali da je njihova briga za opštu stvar bila samo sredstvo da bise dokopali novca...

Ove neprijatne primere su, međ utim, sledili svi č inovnici od vrhado dna lestvice. Poslovni ljudi, strani industrijalci i posrednici, kojidolaze u ovu zemlju da bi uspostavili poslovne veze i ulagali kapital uovdašnja preduzeća to znaju i, ako žele nešto da urade, prinuđ eni suda daju mito, a to se uvek prihvata. Mogao bih vam navesti primere za to, i to mnoge, ali mislim da to nije potrebno, jer ih i samidovoljno znate. Ministri, generalni direktori, rukovodioci službi itd. -svi oni jedu taj hleb koji ljudi od č asti i dostojanstva ne bi ni probali.

Je li vas potrebno podseć ati da vagoni robe č esto i ne polaze akoih ne pokrene svežanj nov č anica koje daje šefu stanice ili višemč inovniku nadležnom za odgovarajuću službu? A da se predmeti nacarini i kod policijskog komesara odugovl ače ako nema podstreka uvidu bakšiša?

Sve je to vrlo ružno i, mada se samo manjina odaje toj sramnojnavici, srozava ceo vaš narod u oč ima svakog č estitog č oveka. Kadase sudi o ponašanju sitnog č inovništva, može se i naći olakšavajuć ihokolnosti u č injenici da je tako slabo pl ać eno pa je, radi

preživljavanja, prinuđeno da potraži dodatne prihode. Za vašeministre, ljude iz politike, itd., međ utim, nema olakšavajuć ih



379

okolnosti. Oni sti č u bogatstva tim neč asnim putem, a na to ih navodisamo ljubav prema novcu ili taština i oholost kako bi mogli raskošnoda žive i time potisnu u zaborav svoje skromno poreklo.

Naravno, u svakoj zemlji ima i dobrog i lošeg, a ljudska priroda je

tako sazdana da na nju loš primer snažnije deluje nego dobar. Zatosu vaši srpski studenti, pored usvojenih struč nih znanja, u svoju zemlju doneli uglavnom ono loše iz stranih zemalja koje su pohodili.Oni nisu shvatili niti su mogli da shvate da je ono što su zapamtilisamo beznač ajna sluča jnost, i da ne poznaju suštinu zemlje u kojojsu boravili. Ukratko, vrać ali su se u zemlju sa izvrsnim nauč nim prtljagom ali je njihove prirodne sposobnosti, nasl eđ ene od svojeloze, manje ili više nagrdilo ono loše što su videli, a što nije ublaženoonim dobrim koje nisu ni opazili.

To je bio koren deformisanosti vaše „inteligencije". Kad ljudi izgrada steknu neko blagostanje i d ođ u u dodir sa profinjenijim životom, već po pravilu su skloni da sebe smatraju višim od ljudi sasela, koji žive jednostavno. Bilo je još mnogo gore sa vašim mladimljudima po povratku iz inostranstva. Sebe su smatrali superiornim.Prezirno su nazivali druge - one koji nisu imali univerzitetsku diplomuili neki sli č an papir - seljacima. A sebi su davali onaj smešni

zajednič ki naziv „inteligencija". Ti ljudi siromašnog duha ne uvi đ ajuda se istinska inteligencija ne st iče samo studijama, pa čak ni onimnajvišim. Istinska inteligencija je prirodan dar, a obi č ni seljak možeda bude sto puta inteligentniji od univerzitetskog profesora sa polatuceta diploma.

Oni koji su ostali u zemlji i pohađ ali univerzitet u Beogradu, gde su predavali nekadašnji stipendisti u inostranstvu, brzo su pošli tim primerom. Žalosna posledica toga bila je što je sve više mladihgurano na studije, umesto da su od njih stvarani poljoprivrednici

znalci svog posla, i vešte zanatlije koji bi mogli da prerastu uindustrijalce. Umesto da sve više razvija osnovnu i poljoprivredneškole, svaki grad ić je dobio „gimnaziju", a školovanje na univerzitetu je bilo besplatno, što nije sluč aj ni u najdemokratskijim zemljama poput moje Švajcarske.

Inteligencija je postajala sve gordija i kod nje su se sve više gubilaona lepa svojstva vašeg naroda. Pre velikog rata je ipak č uvala nekeobzire, pa je čak i univerzitetska omladina, budući č lanovi „inteligencije", još bila rodoljubiva. Mnogi mladi studenti su u vremeČ elopeka stupali u č ete Babunskog i drugih. Moralni nivo inteligencije



380

je, međ utim, sve više opadao. Zato je najpreča briga inteligencijebila, kada je buknuo veliki rat, da na sigurno smesti svoje pripadnike.Istina, ima i mnogo izuzetaka, ali oni koji su se izdavali za duhovnevođ e nacije, po pravilu, nisu bili tamo gde im je bilo mesto po ulozi

koju su sebi pripisivali: na č elu naoružanog naroda, da budu prvi koji će se žrtvovati. Ako ne bi uspeli da izbegnu služenje u vojsci, kopalibi i rukama i nogama kako bi se sklonili u pozadinu ili bilo kakvukomisiju u inostranstvu.

Mnogo, premnogo univerzitetlija, „intelektualaca" - č esto rezervnihoficira - bilo je u "rovovima" u Ženevi, Parizu, Londonu i drugimmestima. Zar Grolovi, Lazari Markov ići, Belići, Radonji ći, BožeMarkov ići itd., nisu shvatili da gube moralni ugled kod svakog č oveka

poštena srca kome je poznato da njihovi vršnjaci istih godina, (dokoni lagodno žive u Švajcarskoj, Francuskoj, Engleskoj), herojskiumiru braneć i otadžbinu na bojnom polju, na negostoljubivim

planinama Makedonije i Albanije? Da bi se opravdali, govorili su da će njihova pamet biti potrebna Srbiji posle rata kako bi se obnovilo onošto rat bude uništio, pa da radi toga dobro č uvaju svoj život uskrovištu. Rđ av izgovor.

Ko je bio prevelika kukavica da ostane sa svojim narodom dok je u

opasnosti i da se s njim žrtvuje ako bude potrebno, nema onogneophodnog uticaja u tome narodu kada opasnost prođ e. Pravi naroddobro oseć a da onaj koji ništa nije dao za otadžbinu nema nikakva prava na nju.

Mnogi imuć ni ljudi su sledili primer „inteligencije", ako ne radisebe, ono bar radi sinova stasalih za pušku. Koliko je snažnih mladi ća pretrpavalo švajcarske, francuske i engleske univerzitete umesto dasa svojim ispisnicima budu u rovovima. Oni su č inili buduć u

posleratnu „inteligenciju" koju je trebalo sač uvati za otadžbinu!Naj č uveniji zabušant međ u tom buduć om inteligencijom bio jeP ašić ev sin Rade. On je bio prava sramota za srpsku zemlju, a to jeostao i posle rata. Zar ne bi bilo mnogo lepše č ak i radi uspomene naoca, da, umesto policijskog dosijea, sin najpoznatijeg srpskogdržavnika ima obi č nu kamenu ploč u sa natpisom: Rade P ašić, poginuo na bojnom polju?..."




381

XII-f

Sile Antante nisu formalno morale ući u rat posle austrougarske

objave rata Srbiji, jer Srbija nije imala formalni ugovor o savezu sanjima.

Crna Gora je prva reagovala i objavila 24.jula 1914.godine:"Sudbina Srbije je i naša sudbina. Zlo i dobro nam je zajedno sa

Srbijom. Srbija može r ač unati na bratsku i neogranič enu pomoć CrneGore, kako u ovom sudbonosnom času za srpski narod, tako i usvakom drugom."

Crnogorski kralj Nikola je prestolonasledniku Aleksandru uputiotelegram:

“...Ponos srpskog naroda ne dopušta da se ide dalje u popuštanju.Slatke su žrtve za istinu i nezavisnost naroda. U ime Božije i pomoćunašeg moćnog zaštitnika silne Rusije i simpatija civilizovanog sveta,izaći će srpski narod iz ove velike i nezapamćene nevolje pobedosnosno i obezbediće sebi sjajnu budućnost. Moji vojnici već suspremni na granici da padnu za odbranu naše nezavisnosti ...”

Dan pred objavu rata, ruski car Nikolaj, poslao je telegram regentuAleksandru:

"Dokle ima i najmanje nade da se otkloni krvoprolić e, naši naporimoraju biti upuć eni u tom pravcu. Ako u tome, i pored našenajiskrenije želje, ne budemo imali uspeha, Vaše visoč anstvo možebiti uvereno, da ni u kom sluč aju Rusija neće ostati ravnodušna prema sudbini Srbije."

Već 29. jula Rusija kreće u mobilizaciju vojske. Istog dana,nemački car je uputio telegram ruskom caru Nikolaju, gde ga moli dane mobiliše vojsku. Car Nikolaj momentalno opoziva mobilizaciju.

Međutim, ruski vojni vrh, ipak uspeva da ubedi svog neodlučnog carada nastavi sa mobilizacijom. Nemačka odlučuje da prekine sazakulisnim igrama te 31. jula 1914. godine, u Sankt Peterburgu,nemački ambasador uručuje ruskom caru objavu rata protiv Rusije!

3. avgusta 1914., Nemačka objavljuje rat Francuskoj gazeći prekoBelgije!

4.avgusta, Englezi objavljuju rat Nemačkoj, navodno zbog povredebelgijske teritorije. Engleska banka odmah suspenduje sva plaćanja uzlatu. Time se privremeno rešava finansijskih teškoća i omogućava

redovno snabdevanje svoje vojske.5.avgusta Austrougarska objavljuje rat Rusiji. Istog dana Crna



382

Gora objavljuje rat Austrougarskoj.Prvi svetski rat je počeo!U ratni vihor biće uvučene 33 zemlje koje će pod oružje staviti oko

70 miliona ljudi!

Srbija je odmah na početku imala velikih teškoća kod mobilizacije,rasporeda i spremnosti svoje vojske za odbranu - nepotpunost novihratnih rasporeda oficira; udaljenost kadrovskih jedinica dislociranih unovopripojene oblasti posle Balkanskih ratova; zakrčena železnicazbog evakuacije Beograda; zauzetost velikog broja vojnih obveznikazbog skidanja letine; nedostatak naoružanja, municije, sanitetske idruge ratne opreme. Ali spremnost srpskog naroda na odbranu sveovo je prevazilazila, te je do 10.avgusta te 1914.godinekoncentrisana vojna sila od 250.000 vojnika-pešadinaca i 8.000

konjanika, a raspolagalo se sa 200 mitraljeza i oko 500 topova.Ipak, kada se zna da je Austrougarska raspolagala sa operativnomarmijom od preko 1.400.000 ljudi – Srbiji se nije pisalo dobro!

Naoružanje i ratna oprema naše vojske nisu bili na zavidnomnivou – pešadijsko naoružanje raznoliko (srpska brzometna puška7mm “Mauzer” sistema, turska brzometna puška 7,62mm, staraostraguša “Berdanka”, mitraljez “Maksim” 7mm, a nedostajalo jepreko 100.000 pušaka i znatno mitraljeza); artiljerijsko naoružanjetakodje raznoliko i nedovoljno (nedostajali su topovi brzometni od

75mm, teška artiljerija i granate); velika oskudica u uniformama ilogorskoj opremi.Sa druge strane armija Autrougarske bila je odlično opremljena i

snabdevena – brzometna “Manliher” puška 8mm, poljski brzometnitop 76,5mm, poljska brzometna haubica 104mm, teška poljskahaubica 150mm, teški merzer od 305mm; potpuna popunjenostmaterijalom i opremom; potpuna popunjenost konjima.

Osim svega ovoga, Srbija je bila u nepovoljnom geografsko-strategijskom položaju u odnosu na protivnike.

Medjutim, u Austrougarskoj je moral njene raznorodne vojske biona relativno niskom nivou, tako da se ta vojska u sudaru sa srpskomnacionalnom homogenošću, hrabrošću, ratnim iskustvom i rešenošćuna žrtvu zarad slobode – našla na strašnim iskušenjima.



383

XIII

O carskoj Rusiji, u ogromnoj većini udžbenika istorije modernogdoba, provlači se manje-više ista priča: ekonomija je vremenombivala sve lošija, opšte stanje u društvu sve gore, stanovništvo ježivelo sve teže, a carstvo je raslo sve više i više.

Kao kontrast ovim tezama nalazimo činjenice da je početkom XXveka nicalo sve više fabrika u Rusiji, a kultura se snažno razvijala!?

Očigledno, nešto se ne slaže u prethodnim navodima.Vrhunac razvoja carska Rusija dostiže 1913. Godine!50 godina posle toga, na komunističkim partijskim forumima,

ekonomija u SSSR-u je i dalje poređena sa zenitom industrijskograzvoja u 1913.godini. Poredili bi kvazikomunisti to i dalje, ali jepostalo potpuno izlizano, bolje reći - neumesno! Jer SSSR je tekpočetkom 60-tih godina XX veka DOSTIGAO NIVO EKONOMSKE MOĆIKOJI JE CARSKA RUSIJA IMALA 1913.godine!

Moguće da ovo mnogi neće poverovati, jer je istorija carske Rusijeu periodu vladavine ruskog cara Nikolaja II, žestoko prepravljana ifalsifikovana, i uglavnom pokazuje jednu zaostalu, skoro feudalnutvorevinu, zastarelu državu koja se skoro uopšte ne razvija!

Da li je to bila ta država od koje su zazirali i Nemci i Englezi onogdoba, verujući da će ih carska Rusija brzo "oduvati" sa mestanajrazvijenijih zemalja u Evropi?! Teško da bi se Britanija i Nemačkabrinule oko neke polufeudalne zaostale Rusije koja se tamo negde"izgubila" u sibirskim prostranstvima. Stvarnost je bila sasvimdrugačija.

Od 1903. do 1913. godine Rusija je imala strahovituindustrijalizaciju. U periodu od 1897. do 1913. broj stanovnikauvećavao se svake godine za oko 3 miliona ljudi! Glavni razlog je štose smrtnost smanjila. Poboljšane su zdravstvena zaštita i ishranastanovništva. U 1913. godini, po obimu proizvodnje, Rusija jezaostajala samo za Nemačkom - Englesku je stigla, a Italiju iFrancusku - prestigla! Po tempu razvoja industrijske proizvodnjeRusija je 1913. godine bila PETA U SVETU!

Građenje železničkih pruga ogromne dužine, poput Trans-sibirskepruge; gradnja gradova poput Harbina i Murmanska; gradnjavelelepnih železničkih stanica u Moskvi, a i u drugim gradovima;razvoj rečne plovidbe koja 1913. godine izbija na PRVO MESTO usvetu; pojava 1915. i 1916. godine prvih automobila DOMAĆEproizvodnje; pojava podmornica i aviona domaće proizvodnje.

Iako je definitivno bilo i ozbiljnih problema u ekonomskom razvoju



384

carske Rusije, sve ovo nabrojano govori da se Rusija opasnopribližavala, u skoro svim sferama, najjačim zapadnim zemljama uperiodu pre Prvog svetskog rata. Upravo ovaj ubrzani rast UPLAŠIOJE, i ENGLESKU, i NEMAČKU. Toliko - da su nosioci krupnog kapitala

u tim zemljama, uz podršku političara - smišljali način kako da seruski "medved" zaustavi...Još neki detalji oko rusko-japanskog rata otkrivaju da su sasvim

neutemeljene tvrdnje da je ovaj rat, pa kasnije i Prvi svetski – uzrokpropasti carizma u Rusiji, jer navodno car nije dobro vodio politiku irat.

U rusko-japanskom ratu bitke su vođene oko teritorija na DalekomIstoku, a započeo ih je Japan. Nije ni Rusija potpuno nevina u ovomsukobu, jer je imala sopstvene imperijalne težnje. Japan, koji se

modernizovao i ojačao, želeo je da proširi zonu svog uticaja naKorejsko poluostrvo i more duž kineske obale. Rusija nije imalanameru da mu to dopusti i - rat je neminovno došao kao rešenje togproblema. Rusko-japanski rat, po zvaničnoj verziji događaja, završiose teškim porazom Rusije i gubljenjem njene pacifičke i baltičke flote.Po istoj verziji događaja, ovaj poraz Rusije izazvao je veliko narodnonezadovoljstvo i tako je došlo do revolucije 1905. godine.

Ali, razmotrimo još pojedinosti ovih događaja...Oduvek je važilo jedno pravilo za izvođenje revolucija, koje kaže,

da MORATE IMATI NEKAKVU PODRŠKU ili, kako se to u modernovreme kaže, logistiku - da bi revolucija uspela. Treba znači tražiti ko je to pružao podršku "nezadovoljnom narodu" da bi ovaj izveorevoluciju?

O samom toku revolucije napisane su hrpe knjiga, čitava zbrkaopisa raznih događaja sa prilično "nategnutim" zaključcima, a sve tovodi ka istom - narod je navodno sve to SAM izveo, SAM seorganizujući - a i sav uticaj nekih ruskih organizacija i nekih bitnihličnosti u politici je u funkciji tog zaključka. No, nije baš tako bilo.

Nije tajna da se i japanski novac pre izbijanja rusko-japanskograta, a i u toku njega, koristio da destabilizuje unutrašnje ruskeprilike. Ipak, suviše jednostavno i netačno bi bilo zaključiti da suJapanci finansirali revoluciju, jer to ipak ne bi odgovaralo onome štose desilo. Ali, i japanski novac je ponešto revoluciji pripomogao.Dalje, ni japanska pozicija pri kraju rusko-japanskog rata nije uopštebila dobra, i da je Rusija nastavila sa ratom, lako se moglo desiti daJapan doživi poraz. Ovo mogu da posvedoče i radovi japanskogistoričara Sonpa Kamute, koji navodi da se pred sam kraj rata kod

japanskog cara održalo savetovanje vojnog vrha. Na tom sastanku jasno je rečeno da Japan nema dovoljno oficira, a ni dovoljno novcada bi rat nastavio, te da je jedino rešenje - ZAKLJUČIVANJE MIRA.



385

Car Nikolaj II bio je ubeđen da će Rusija dobiti rusko-japanski rat ida mir ne treba Rusiji, već Japanu. No, unutrašnja situacija u zemlji,gde se dobar deo liberalne opozicije "slizao" sa stranim neprijateljimaRusije, dovodi do mira u Portsmutu 1905. godine. Pregovore je vodio

američki predsednik Teodor Ruzvelt, onaj isti koji je ukinuo zakon o"zlatnoj podlozi" u SAD-u, i time omogućio međunarodnombankarskom kartelu da gurne SAD u svet "spekulativnog" novca. Za"zasluge" u pregovorima između Rusije i Japana dobio je Nobelovunagradu za mir!? Ipak, Portsmutskim mirom Rusija je dala, zapravo,TUĐE teritorije (koje je, istina, želela za sebe) - i pola Sahalina. I to je sve od gubitaka teritorija. Gubici u ljudstvu su bili značajni na obestrane.

Suštinski, revolucija od 1905. godine počela je pre bitaka kod

Cušime i kod Mukdena. Liberalni "tabor" u Rusiji, pojačan "spoljnim"faktorom (slično kao i danas u Srbiji) želi DA NAPUSTITRADICIONALNU RUSKU POLITIKU i TRADICIONALNI RUSKI NAČINŽIVOTA. Želi da od Rusije napravi Francusku, ili bogzna šta drugo.Car Nikolaj II se kasnije, u februarskoj revoluciji, odrekao prestola jersu se ruski obrazovani slojevi odrekli njega, odričući se timeoprobane stare ruske politike, ruskog pogleda na svet i uzdižući u istovreme najcrnji ateizam. Najveći "greh" cara Nikolaja II je bio što jeverovao nekim ljudima oko sebe na visokim položajima, a oni su

svoje "bogove" imali u Engleskoj, Nemačkoj, SAD-u i Francuskoj. Istiti ljudi su "dirigovali" dok se odvijala kompozicija revolucije 1905.Potpuno isto kao u Srbiji na kraju XX veka, rušen je državni poredaknovcem koji je doticao iz zona uticaja nekih stranih ambasada.

Da, zaista se istorija ponavlja.Ne negirajući žrtve koje su pale u "krvavoj nedelji", i ne

potcenjujući zaista iskrene namere nekih delova revolucionarnog"organizma" te 1905. godine, u smislu želje da život ljudi bude bolji -suštinski ta revolucija je pretvorena u niz terorističkih napada,

pobuna i pijanog divljanja. To pijanstvo, često sasvim treznih ljudi,nije došlo od alkohola, već od nekog agresivno-anarhističkog iateističkog naboja koji je potpuno obuzeo mase. Sumanuta radostrušenja viđena je mnogo puta u istoriji, te ni ovo u Rusiji nije bio nekinovi "izum". Carski režim optužen je da je ubio tada oko 1500 ljudi.Treba znati da su „revolucionari“, za dve godine, ubili preko 16.000ljudi! Energija za ovu "revoluciju" u Rusiji, dolazila je kroz nevidljivekanale u koje je "sipan" novac moćnih finansijskih grupa iz velikihzapadnih zemalja...

Još jednom pogledajmo šta se to revolucionarima nije dopalo u

tekovinama vladavine Nikolaja II:Od 1909. do 1913. godine obim industrijske proizvodnje u Rusiji



386

porastao je za preko 45%!Uoči Prvog svetskog rata u Rusiji je bilo 250 metalurških

kombinata, 560 preduzeća u proizvodnji uglja, 170 preduzeća ueksploataciji nafte, 54 rafinerije nafte, skoro 2000 velikih i malih firmi

za obradu metala.Po obimu proizvodnje 1913. godine, Rusija se bila izjednačila saEngleskom, Francuska je ostala prilično iza, a Austrougarsku jeprevazilazila dva puta! Od strahovitog obima proizvodnje Nemačke,te godine Rusija je dostigla oko 80%. 1913. godine žetva glavnihžitarica u Rusiji bila je veća za 30% od žetve u Argentini, Kanadi iSAD-u - zajedno!

Teret direktnih poreza (oni porezi koje stanovnici sami plaća ju) uRusiji bio je 4 puta manji nego u Nemačkoj, a 8 puta manji nego u

Engleskoj. Teret indirektnih poreza (oni porezi koje posrednikobračunava i naplaćuje) bio je skoro duplo manji, gledano u proseku,od Austrije, Francuske, Nemačke i Engleske.

Izgrađene su Trans-sibirska, Kinesko-istočna i Južno-Mandžurijskaželeznica.

Proizvodili su se domaći motori, motorni brodovi, podmornice,parne lokomotive, automobili, avioni...

U toku Prvog svetskog rata formirana je hemijska industrija, zasamo jednu godinu.(!)

Uoči rata, u zoni severnog polarnog kruga, gradi se grad sa lukomkoja ne zamrzava, tj. stalno je funkcionalna.

U to doba, čuveni francuski ekonomista, E.Teri, priznaće neprijatnu činjenicu za privrede velikih zapadnih zemalja:

"D o p o l o v i n e o v o g v e k a Ru s i j a ć e d om i n i r a t i Ev r o p om , k a k on a p o l i t ič k o m , t a k o i ek o n o m sk o m i f in a n s i j s k o m p l an u ! "

Ova izjava potiče iz 1913. godine.Zato, posle pokušaja da se rast Rusije zaustavi januarskom

revolucijom iz 1905.godine, međunarodni bankari uz podrškupolitičkih elita zemalja u kojima su stacionirani - pripremaju Rusiji još jednu revoluciju - februarsku, 1917. godine! Trocki i Lenjin bićeglavni organizatori i pokretači, može se slobodno reći, jedne odnajvećih katastrofa u novijoj ruskoj istoriji - oktobarske revolucije1917.godine.



387

XIV

Ne bismo se ovde bavili toliko samim tokom i opisom ratnih

dejstava u Velikom ratu, već samo nekim bitnim pojedinostima kojemogu bolje da osvetle puteve i zakulisne radnje nosilaca interesakrupnog kapitala.

Poznate su Cerska i Kolubarska bitka, koje su kasnije ušle uudžbenike na vojnim akademijama po celom svetu, odajući timepriznanje sposobnostima srpskih generala i srpske vojske. Genijalnimkomandovanjem, najpre general Stepa Stepanović u Cerskoj bicivođenoj od 16. do 20. avgusta 1914. godine, a onda generaliRadomir Putnik i Živojin Mišić u Kolubarskoj bici vođenoj u novembru

i decembru 1914. godine - najpre zaustavljaju, a onda NANOSETEŽAK PORAZ AUSTROUGARSKOJ SILI, brojno daleko nadmoćnijoj! Utrenucima kada je ceo svet očekivao kapitulaciju Kraljevine Srbije -austrougarska vojska doživljava slom!

Strateški, ovo je uticalo dosta na početna kretanja u Prvomsvetskom ratu. Prvo, Austrougarska nije uspela da uništi KraljevinuSrbiju, zbog čega sada Sile Osovine moraju da se bore na tri fronta.Nemačka je morala da odvoji deo ljudstva i tehnike za front naBalkanu, čime slabi neke svoje pozicije na druga dva fronta. Dalje,

austrougarski poraz odložio je ulazak u rat "braće" Bugara, jer su onibili potpuno zatečeni srpskom pobedom. I na kraju, Italija se, očitopod utiskom strahovitog austrougarskog poraza, odlučila da priđeipak Antanti. Cerska bitka je, inače, prva saveznička pobeda (iakoformalno to savezništvo sa Srbijom i nije postojalo) u Prvomsvetskom ratu, a ne treba ni govoriti šta je to značilo za moralvojnika na frontovima.

No poraz ili odstupanje srpske vojske bio je pitanje vremena, jer je nemačka vojna sila želela da "jednom za sva vremena" završi sa

"tvrdoglavim" Srbima.Napad germanske sile i povlačenje srpske vojske kroz Albaniju,

toliko su puta opisani, da bi ponovna priča o gubitku više od 240.000ljudi u povlačenju na putu do mora - bila samo ponavljanje poznatogbola, jada, čemera i smrti. Svedočanstva o tome mogu se naći umnogim ratnim dnevnicima i memoarima učesnika.

"Struktura" engleske politike i ovde mora biti pomenuta, jer sepokazuje da državu Britaniju NIJE ZAPRAVO INTERESOVALO KOLIKOĆE SRBA NASTRADATI i DA LI ĆE IKO PREOSTATI. ISKLJUČIVO SU IH

INTERESOVALI SOPSTEVENI INTERESI. Možda će se nekom ovatvrdnja učiniti preoštrom, ili čak jeftino-nacionalističkom, obojenom



388

mržnjom prema Englezima... no nije tako. Engleski narod smatramožrtvama sopstvene hobotnice koja ih drži u zagrljaju vekovima iisisava im život. Tu zver čine dobar deo engleske aristokratije i hrpaprebogatih belosvetskih protuva u Londonu.

Da medju Anglosaksoncima ima dosta sjajnih i dobrih ljudi,svedoči i odgovor njihovog medicinskog osoblja na apel srpske vladezbog epidemije tifusa 1914. i 1915.godine. Tada je stiglo 200 lekarai 500 medicinskih sestara iz savezničkih zemalja, a naročito trebapomenuti humanitarne medicinske misije iz Velike Britanije.

Prva medicinska misija bila je misija američke vojske na čelu sadr.Edvardom M. Rajanom; u oktobru 1914. američko-češkamedicinska misija u Djevdjeliji na čelu sa dr.Djurom Gučom,poreklom Slovakom, a tu misiju je finansirao potomak jedne od

najstarijih američkih porodica Džon Vipl Frotingem; početkom marta1915.godine dolazi engleska medicinska misija sa dr.ViljemomHanterom, u kojoj su bili i dr.Stamers epidemiolog, dr.Viljem Topli i još 22 lekara, sa ciljem da se utiče na preventivno delovanje protivharanja tifusa u Srbiji – što je uradjeno efikasno i uspešno; u1915.godini su širom Srbije radila previjališta gde je oko 600 lekara isestara stranaca, i dobrovoljnih bolničarki uglavnom iz Škotske.

Nemoguće je ovde pomenuti svako ime, ali pomenimo neke:Mejbl Danlop Grujić (USA), Emili Lujza Simonds (USA), Flora Sends

(Great Britany, GB), Lejla Mjuriel Pedžet (GB), T.G.Metland (GB),Hauard Bari (GB), Flora Skot (GB), Elsi Inglis (GB), Agnes Benet(Australija), Elinor Solto (GB), Edit Holvej (GB), Džejms Beri (GB),Mej Dikinson Beri (GB), Elizabet Ros (GB), Lujza Džordan (GB),Margaret Nil Frejzer (GB), Agnes Augusta Majnšul (GB), MejblDijermer (GB), Lorna Feris (GB), Alisa Hačison (GB)...

Nismo ovde mogli da navodimo sve muškarce i žene anglo-saksonskog porekla koji su podneli ogromne žrtve da bi lečili ispasavali srpske ranjenike i bolesnike. Dosta od njih u toj borbi sudali i svoj život. Zato NIKADA nećemo pristati da psihopatologijuanlosaksonskih političara izjednačimo sa narodima kojima onipripadaju! Amerikance i Engleze kao narod poštujemo i cenimo, aznamo da iz tih naroda ima mnogo ljudi koji bi opet pritekli Srbima upomoć, ako bi se otvorila potreba za tim.

Medjutim...Poput našeg naroda koji ludački razmatra opcije samougušenja

(Evropska unija) ili samouništenja (klerofašizam i šovinizam), i za tovreme maestralno gubi vreme na potpuno nevažne stvari – isto takoi američki i engleski narod ludački razmatraju opcije samoobmane(masonerija i racionalizam) i samouništenja (imperijalističkenamere). Iz ovakvih razmatranja “niču” pokvareni političari kao



389

pečurke posle kiše – kod svih naroda!Ali, da se vratimo dogadjajima Velikog rata. Još dok se srpska vojska povlačila prema jugu, sa namerom da se

izvuče kroz vardarsku dolinu, Bugari su odlučili da se umešaju i

presekli su taj put, primoravajući Srbe da idu kroz albanske gudure.Zašto su “saveznici” odustali od iskrcavanja u Solunu i otvaranjabalkanskog fronta - to najbolje oni znaju i to ide njima na savest.Nikola Pašić, već tada shvata, poput Draže Mihajlovića kasnije uDrugom svetskom ratu, da savezništvo sa Britanijom često ima većucenu nego otvoreno neprijateljstvo. Razočaran, preti da će srpskavojska položiti oružje i kapitulirati. Na ovo, u Engleskoj kreće ponovomedijska kampanja protiv Srba!

Srpski nesrećnici, polugoli, gladni i bolesni, stižu na obale

Jadranskog mora u nadi da je tu SPAS. Čeka ih još jednorazočarenje. "Saveznici" ne mogu da se dogovore šta će sa oronulimostacima srpske vojske i civila. Italija pokazuje čak u jednommomentu i otvoreno neprijateljstvo! (A danas to „prefarbava“poznatom romanskom lažljivošću). U engleskim novinama pojavljujuse tekstovi koji govore da je "srpska vojska uništena" i da ti bedniostaci na obali Jadrana "samo mogu da unesu zarazne boleštine"među saveznike. Zaključak se sam nameće: "Ostavite ih da poumirukao bolesni psi!" Zanimljivo je da isti stav imala i nemačka Vrhovna

komanda koja izdaje saopštenje:

"Pošto srpska vojska više ne postoji, već postoje samo njeni bedniostaci koji su se razbegli u divlje albanske i crnogorske planine, gdeć e bez hrane po ovoj zimi naći svoju smrt, to su prekinute daljeoperacije i neće se više davati izveštaji sa balkanskog ratišta."

Nikola Pašić šalje 18. januara 1915. godine molbu ruskom caru zapomoć! Francuzi, sa jedne strane pritisnuti Nemačkom, a sa drugestrane "savezništvom" sa Britanijom, malo šta u prvi mah rade poovom pitanju. Međutim, ubrzo baš oni pristaju da prebace Srbe

svojim brodovima. A onda sledi još jedan šok: GRČKA VLADAZABRANJUJE ULAZAK SRPSKE VOJSKE NA NJENU TERITORIJU!Razlog, ne biste verovali, opet Englezi! Manipulišući grčkim kraljemKonstantinom, ostrašćenim anglofilom, BRITANCI POKUŠAVAJU DASPREČE EVAKUACIJU SRBA SA ALBANSKE OBALE. I tada, ruski carNikolaj kratko poručuje Britaniji i Francuskoj:

„ILI EVAKUACIJA SRBA - ILI RUSIJA POTPISUJESEPARATNI MIR SA NEMAČKOM! “

Nevoljno, uskraćujući zlobno brodove svoje brojne i moćne

mornarice, Englezi popuštaju. Francuska je brzo svojim brodovima, ine pitajući više Grke, krenula sa prevozom onoga što je od Srbaostalo. I tako, Srbi stigoše u Grčku, na ona čuvena ostrva Vido i Krf,



390

gde su i tu, a i dok tu nisu stigli, tokom plovidbe - ostavljali svojekosti.

Na ostrvo Krf je stiglo 135.000 srpskih vojnika, a u Bizertu neštooko 12.000. Poginulo je, umrlo i nestalo, samo u toku povlačenja

kroz Albaniju, preko 240.000 ljudi! Oporavak srpske vojske tekao jesporo, a ona je kasnije uključena na prostor čuvenog Solunskogfronta gde je imala odlučujuću ulogu.

Ako neko još ima dilemu oko toga ko je Srbiji i srpskom naroduprijatelj, a ko neprijatelj, neka se vrati i pročita prethodni tekstponovo i ponovo, sve dok ne nauči. Tako ćemo izbeći glupavorezonovanje i pitanje: „Šta je ikada Rusija učinila za Srbiju?“ imožemo mirne duše odgovoriti:

Rusija je (tačnije ruski car Nikolaj II) u Prvom svetskom

ratu spasila svojom politikom srpsku vojsku od potpunepropasti - u bukvalnom smislu. Delom možemo biti zahvalni iFrancuskoj, dok Engleskoj (tačnije engleskim političarima iaristokratiji) možemo da zahvalimo za veliki deo bede kojusmo kao narod pretrpeli, zbog njihovog podmuklog,beskrupuloznog i manipulativnog karaktera!

*** Moramo pomenuti ovde još jedan veoma bolan momenat u

srpskoj istoriji, a to je genocid austrougarskih trupa prilikom njihove"kaznene ekspedicije" početkom Prvog svetskog rata. O tim zločinimau današnje vreme se nerado govori, jer Srbija "trči" u svom slepilu uEvropsku Uniju, a tamo su nam već rekli "da moramo da promenimosvoju svest" u pravcu "ispravne" interpretacije istorijskih događaja iu Prvom i u Drugom svetskom ratu, a posebno u zadnjim ratovima

90-tih godina XX veka. Pošto se kod svakog naroda nađe onih koji bida budu "veći katolici od pape", pojavili su se na izvesnim internetportalima tekstovi takvih osoba, koji, poštujući onu direktivu izEvropske unije o "ispravnom" viđenju istorije, tvrde da su Srbi"lažirali" dokaze o austrougarskim zverstvima. Kažu da su Srbioblačili pobijene austrijske vojnike u srpsku nošnju, pa se ondaslikali; da sve to nije autentično i da su uspeli "naivnog" ArčibaldaRajsa da "prevare" sa takvim dokazima. (Unapred se uzvinjavamoako nekome od ovoga pozli.)

Nešto smo, zabezeknuti takvim tvrdnjama, mislili: ko su ondasilovane, pobijene i izmasakrirane osobe ženskog pola i dece koje sepominju u Rajsovim izveštajima? Jer, ako su Srbi mrtve



391

austrougarske vojnike prikazivali kao svoje žrtve, či ji su onda"vojnici" silovane i ubijene žene i pobijena deca?

U Francuskoj i Holandiji prve vesti o austrougarskim zločinima čulesu se 1915. godine od francuskog ratnog dopisnika Anri Barbija i

holandskog hirurga Arijusa van Tinhovena, dobrovoljca u Crvenomkrstu. Zatim od Arčibalda Rajsa, švajcarskog forenzičara, čiji izveštajiodolevaju proteklom vremenu i želji nekih krugova da se istorijaprekraja po tekućim potrebama. O ovim gnusnim zlodelima može se ičitati u ratnim dnevnicima Svetislava Barjaktarevića, a i memoarimanekih drugih učesnika rata.

Carsko-kraljevska zapovest za oficire austrougarske vojske, rečitogovori sama za sebe:

"...U postupanju sa srpskim stanovništvom svaka humanost i

plemenitost srca besmislene su i č ak štetne, jer bi takvi obziri, koji ponekad mogu naći svoje mesto u ratovanju, u ovom sluč aju dovelinaše trupe u opasnost. Stoga izdajem naređ enje da se u toku celograta prema svakome postupa krajnje oštro, grubo i nepoverljivo..."

Pred upad u Srbiju komadant Devetog korpusa Austrougarskearmije, general Fülöpp naredjuje:

„... Austrijska vojska vodiće rat u neprijateljskoj zemlji, čije jestanovništvo ispunjeno fanatičnom mržnjom prema Austrijancima i prema takvom stanovništvu nikakva humanost i blagost nisu ni

najmanje umesni, nego štaviše štetni. Naredjujem da se za vremeratnih operacija postupa prema svima sa najvećom strogošću,najvećom oštrinom i najvećim nepoverenjem. Neuniformisani, alinaoružani ljudi iz Srbije, bilo da se nadju u grupama ili pojedinačno,imaju se bezuslovno na licu mesta pobiti. Ko u ovim slučajevimabude imao milosti, taj će najstrožije biti kažnjen.

Pri zauzimanju mesta odmah uzimati taoce – popove, učitelje,ugledne posednike. Pri polasku povesti ih sa sobom do poslednjihkuća i bezuslovno ih pobiti ako samo i jedan metak iz mesta bude

ispaljen na trupe. Čim se trupe zadrže u mestu, stanovništvo se i maodmah skupiti, narediti prikupljanje sveg oružja i objaviti da će seizvršiti pretres i tom prilikom svaka kuća razrušiti u kojoj se nadjeoružje, a da će, ako stanovništvo iste ne bude uhvaćeno, biti obešeninajugledniji meštani koji su, prema okolnost ima, u mogućnosti dadaju obaveštenje o odsutnim pa očevidno to ne učine.

Ovo se mora izvršiti!Svuda se oružje mora predati i preduzeti temeljan pretres kuća.

Narediti da više od tri čoveka na ulici u grupama ne bude; da

nastupanjem mraka nijedan stanovnik ne sme kuću napustiti. Oficiri ivojnici motriće strogo na svakog meštanina i uvek se ophoditi sanajvećom strogošću i čvrstinom. Svaki pokušaj nudjenja lojalnosti,



392

obećanja i tome slično ima se grubo odbiti. Tome ne poklanjati vere, pa ni onda kada bi to iskreno izgledalo. U svakom stanovniku koji senadje izvan naseljenog mesta , a naročito u šumi, ne gledati ništadrugo do člana bande. Ove ljude odmah ubijati, ako ma po čemu

izgledaju sumnjivi ...“I austrougarski vojnici su ovo naredjenje sprovodili u delo – ubijalisu, vešali, nabadali na bajonete, žive ljude spaljivali, i sve to i premaodraslima, muškim i ženskim, kao i prema deci i starima!

Sa teritorije Hrvatske, u sastav austrougarske vojske, ulazio je 13.zagrebački korpus. Njegova elitna jedinica bila je 42. domobranskadivizija, koja je izvršila neviđene zločine nad Srbima. Zbog toga jedobila nadimak "vražja" divizija. U njoj je, po svoj prilici, ratovao iJosip Broz, nama kasnije poznat i kao Tito. Njeni zločini su bili

"širokog" spektra: streljanje, vešanje, klanje, batinanje kundacima,uskraćivanje vode i hrane zarobljenicima, zatrpavanje kamenjem,sahranjivanje živih ljudi, spaljivanje živih ljudi, dranje kože sa raznihdelova tela; žene i devojke silovane su pred svojim ukućanima,ponekad i više desetina vojnika na jednu ženu ili devojku; mnoge susilovane u pravoslavnim crkvama iza oltara; mnogima su siledžijesekli lica bajonetima ili odsecali dojke; ljudska tela su komadanasabljama i drugim sredstvima; vađena je utroba ljudima; na kolac sunabijani i starci i deca; deca su ubijana često na kućnom pragu,

pogotovo novorođenčad...Evo jednog izveštaja Arčibalda Rajsa:"Strelj ano 345 muškaraca i 64 žene; nožem ubijeno 113

muškaraca i 27 žena; obešeno 7 muškaraca i 6 žena; izmasakriranoili smrtno pretuč eno 8 muškaraca i 20 žena; živo spaljeno 35muškaraca i 96 žena; izvađ ena utroba kod 2 muškarca i 4 žene;odseč eni nosevi kod 28 muškaraca i 6 žena; odseč ene uši kod 31muškarca i 7 žena; iskopane oči kod 30 muškaraca i 38 žena; iseč eni polni organi kod 3 muškarca i 3 žene; iseč ena koža na kaiševe kod

15 muškaraca i 3 žene; odseč ene dojke kod 2 žene; iseč eno nakomade 17 muškaraca i16 žena."Možda se nekome ovaj deo pričinjava suviše statistički, kratak i

nestvaran. Poslušajte onda ovaj Rajsov izveštaj: “...Približavamo se Šapcu i već se vidi visoki crkveni zvonik koji se

izdvaja beo na plavom nebu. Svakog trenutka konstatujemo da suovuda prošle trupe Franca Josifa po zapaljenim kućama i plastovimasena. Rovovi su ostali netaknuti... Tu je Jovanovac sa kućom u kojojsu “kulturtregeri” iskasapili 40 srpskih zarobljenika i ranjenika.Najzad ulaz u Šabac obeležen je potpuno izgorelim kasarnama. Štonajviše pada čoveku u oči kad dolazi u ovu varoš, to su razvaljenavrata i prozori i gvozdeni zastori radnji, obijeni polugama ili



393

sekirama. Sredina varoši je potpuno opustošena divljačkimbombardovanjem. Crkva nosi mnogobrojne rane; okružno načelstvo i pošta isprobijani su rupama. Požar je uništio mnoge kuće; od drugihnije ostalo ništa više do nekoliko nakrivljenih zidova koji se lelujaju.

Po ulicama leže mnogobrojne kase, obijene od Austrijanaca. Parčadod granata i zrna od šrapnela prekrivaju zemlju. Neki stanovnici kojisu ostali ili koji su se vratili, povukli su se u krajnje delove varoši, alii tamo su padali topovski meci i razarali skromne kućice.

Šabac je bio bogata varoš, vesela trgovačka i čista – danas je tohrpa ruševina! A bombardovanje se produžava. Za vreme celogmoga boravka, danju i noću, granate su padale kao kiša. Ipak,bombardovanje je bilo samo jedan deo pustošnog rata ovih famoznihvo jnika “kulture”. Oni su još i opljačkali celu varoš. Možete ući u bilo

koju kuću, bogatu ili siromašnu: svuda je isti prizor – sve jeopustošeno i opljačkano. Ono što se nije moglo odneti, pocepano je, polomljeno ili na neki drugi način učinjeno neupotrebl jivim. Tako sudušeci rasporeni, ogledala razbijena, stolice, stolovi i ormanirazlupani sekirama. Po radnjama roba je razbacana po zemlji, čak zagadjena ljudskim izmetom, šeširi su probijeni, slike ... razabacane.

Obijeno je više od hiljadu kasa. U vladič anskom dvoru, unačelstvu, po bankama, arhive su opustošene, a dokumenti i knjige pocepani. Odnesena je sva srebrnarija, nakit i bogata garderoba...

Bilans “rada” Austro-Madjara (do 25.septembra 1914.) ovaj je: uŠapcu je razoreno ili ozbiljno oštećeno 2.500 kuća; oko 2.500 osobaizgubile su sve bombardovanjem i pljačkom; 1.500 gradjanskihosoba poginulo je ili bilo odvedeno od neprijatelja; 537 porodica jenestalo. U posavsko-tamnavskom srezu: 3 osobe ubijene; 6 zapaljenih kuća; 10 porodica u bedi (samo u jednom selu). Umačvanskom srezu: 457 kuća razorenih; 357 osoba ubijenih; 371osoba odvedena, od kojih je mnogo ubijenih usput. U azbukovačkomsrezu: 182 osobe ubijene; 228 zapaljenih kuća; 42 osobe odvedene.U jadarskom srezu: 741 kuća razorena; 1738 porodica u bedi imnogo iskasapljenih osoba. Za radjevski srez nemoguće je dobiti podatke; jedan veliki deo ovog sreza još je u neprijateljskim rukama.Uostalom, tako je delom za jadarski i azbukovački srez.

Što se tiče varoši Šapca, zverstva koja su izvršili austro-ugarskivojnici bila su nečuvena. Tako su vojnici Franca Josifa kupili sve ženei devojke: oko 2.000. Jedan deo njih je bio zatvoren pet dana uhotelu “Evropa”; ženama nije davano ništa drugo sem malo hleba ivode. Prva noć je prošla bez incidenata. Druge noći kaplari inarednici vodili su žene u jednu zasebnu sobu i pitali ih: “Gde su vašimuževi? Gde su položaji? Gde su trupe?” Kad su žene odgovarale dane znaju, tukli su ih kundacima. Narednih noći vojnici su ulazili u salu



394

gde je spavalo ženskinje i odvodili su devojke. Jedan od vojnikauzimao ih je za noge, a drugi za glavu. Ako su vikale, zapušili bi imusta maramom. Šta su radili sa ovim devojkama?

...Lipolist je jedno od onih mačvanskih sela koja izgledaju da nikad

nemaju kraja, jer je svaka kuća okružena velikim voćnjakomogradjenim rdjavo otesanim daskama, i jer su sve kuće na rubu jednog, kadgod dva puta. To je pre rata bilo bogato selo, kao što susva sela u Mačvi, glavnoj žitnici Srbije. Ali sada, kako je sve tužno! Austro-Madjari su tuda prošli. Eno kuće Marinkovića, išaranakuršumima. Seljaci i seljanke sklonili su se u ovu kuću, mali jaču odostalih. Švabe su pucale na njih kroz prozor, kao na zečeve; 5ubijenih i 5 ranjenih! Druge od ovih životinja ušle su kod MarteStojković, čiji je muž na frontu. Opljačkali su celu kuću i ubili, iz

pušaka, njenog 12-godišnjeg dečka Veselina, pa njegov leš prikovali za vrata gde je ostao 2 dana. Sama majka je ranjena u kuk i nogubajonetom. U mnogim voćnjacima vidim male humke u koje je poboden krst i bačeno nekoliko cvetova. To su grobovi austro-ugarskih žrtava, za koje Austro-Madjari nisu dozvolili da se sahranena groblju. Ovi varvari su čak zatrpali nekoliko mučenika u jarak pored put a...

...N a ulazu u selo Petkovicu čeka nas kmet Pantelija Marić. Unjegovoj opštini pobijeno je 56 osoba, 3 su ranjene, a 26 je odveo

neprijatelj. Žrtve su naročito starci i sasvim mladi dečaci. Opština,kao i škola, izgorele su. Neprijateljski vojnici su nosili sa sobom malelonce čijom su sadržinom prskali kuće i palili ih šibicom. Odmah jesve bilo u plamenu...

Podjimo sa ovog mesta očajanja. Jutrošnja gusta magla digla se imi prolazimo ravnicom koja izgleda kao lepa jesenja slika, na kojojse ne vidi nijedan seljak da obradjuje plodnu zemlju iako se top jutros ne čuje. Evo Ribara, koje je samo jedna duga ulica sa kućamasa obe strane puta i sa voćnjacima koji se duže u beskraj. Svuda pustoš: 30 zapaljenih kuća i 200 ambara. 58 osoba je pobijeno, a tri -četiri ranjeno bajonetima ili iz pušaka.

Naš cilj za ovaj dan bio je Prnjavor, mesto gde divljaštvo ordijaFranca Josifa nije više poznavalo granica. Naša kola, kupana lepim jesenskim suncem koje produžava da sija pored svega tog što sečovečanstvo guši u pokolju , dovode nas za kratko vreme u ovo velikobogato selo koje je brojalo 2.400 stanovnika. Bilans onoga što suučinili Austro-Madjari u ovom selu, više je nego strašan. Sudite poovome: 109 osoba je odvedeno u Lešnicu i ubijeno u ovom mestu.199 stanovnika je iskasapljeno ili spaljeno, 37 odvedeno u Bosnu i odtada niko od njih nije dao glasa o sebi. 179 porodica ostalo je bezimanja koja su izgorela. Austrijanci su došli 30.jula i odmah okupili



395

sve ljude u selu. Ako bi našli vojnu objavu kod nekog stanovnika ilida neko ima jedan puščani metak, odmah bi ga streljali. Oni koji subili u poljima i nisu došli na poziv Švaba, bili su puškarani. 26 ljudipoginulo je na ovaj način. Invalidi iz dva prošla rata koji su pokazali

svoja uverenja, isto tako su pobijeni. Četvrtog avgusta, po povratku sa Cera, Austro-Madjari su bilinapadnuti od srpske konjice koja im je otela tri topa. Posle povlačenja naših, neprijatelj je onda sve masakrirao. Imao je spisakčlanova Narodne odbrane i sve ih je streljao. U školi je bilo zatvoreno17 starih osoba i one su bile žive spaljene. Vlada Praisavljević imakuću pored crkve gde je Crkvena Mala. On je primio u svoju kuću jednog teško ranjenog srpskog konjanika. Kad su došle Švabe,Praisavljević je pobegao misleći da će oni poštedeti njegovog

ranjenika. Kad se vratio našao je ovog siromaška vezanog ikarbonizovanog u krevetu, ispod koga su divljaci naložili vatru. Ukući Mirka Žikića bilo je 8 ranjenika. Od njih su zverovi spaliličetvoricu , a ostale pobili. Starci, žene i deca, njih oko 100, bili suizvedeni pred kuću Milana Milutinovića, pobijeni najpre na raznenačine i onda bačeni u kuću u plamenu. U ovom zlosrećnomPrnjavoru, ne vidi se ništa drugo sem izgorelih kuća i zajedničkihgrobova gde počivaju izobličeni ostaci svih ovih ljudi, staraca, žena idece, žrtava bestijalnog besa “kulturtregera”. Nemoguće je provesti

noć u Prnjavoru. Treba da podjemo u Čokešinu... I tu je neprijateljska soldateska pobila 32 osobe. Isti slučaj je i uIvan Selu, kuda smo pošli posle toga. Tuda su prišli četnici vojvodeVuka i savetovali stanovništvu da beži, ali seljaku je tako teško da seotrgne od svoje zemlje, i na kraju krajeva, austro-ugarski vojnik jetakodje ljudsko biće i kao takvo ne može učiniti zla bez razloga jednom drugom bezopasnom i mirnom biću. Mnogi su dakle ostali.Oni su se kasnije pokajali zbog svog poverenja. Austro-ugarski“k ulturtregeri” ostavili su u ovom selu samo grobove, zapaljene kućei silovane žene.

Lešnica! I tu su se zbili grozni prizori za koje pošten čovek jedvamože da veruje da su istiniti. 109 stanovnika iz Prnjavora bilo jestreljano, 11 u Lešnici pobijeno, a 5 u Jadarskoj Lešnici obešeno.Kuće su bile zapaljene, a selo opljačkano.

Pored stanice je velika zajednička raka od 20 metara dužine, 3metra širine i 2 metra dubine. U ovoj raci je pokopano 109 prnjavorskih mučenika. Jovan Maletić, starac od 60 godina koji je prisustvovao sa 40 drugih stanovnika iz Lešnice kao talac ovom pokolju , priča nam o njemu:

- Kad su Švabe dovele 109 prnjavorskih stanovnika, njihovi vojnicisu već bili iskopal i grob. Povezali su ih zajedno užadima i okružili



396

grupu bodljikavom žicom. Onda su vojnici stali na železnički nasip,na nekih 15 metara od žrtava i opalili jedan plotun. Cela grupa seskotrljala u raku, a drugi vojnici su je zatrpavali zemljom, ne tražeći da provere da li su svi mrtvi ili ih ima samo ranjenih. Izvesno je da

mnogi nisu bili smrtno pogodjeni, neki možda nimalo, ali njih sudrugi povukli sa sobom u grob. Oni su živi sahranjeni! Za vreme ovogstreljanja dovedena je jedan druga grupa zarobljenika, medju kojima je bilo mnogo žena, i kada su oni drugi bili streljani, dželati su primorali ovaj jadni svet da viče: „Živeo car Franc Josif!“

Evo Loznice gde nema više nikoga sem jednog policijskogkomesara, koji ima junačko srce, i jednog kmeta koji neće da napustisvoju varoš. I dvadesetak vojnika koji nalaze da je večnobombardovanje potpuno dosadno. Bože moj, koliko je oštećena ova

varošica!Svakog dana, vojnici njegovog bečkog Veličanstva, pošto su jeopljačkali od vrha do dna prilikom svog prolaska, bombardujuotvorenu varošicu naročito sa fugasnim granatama koje svudaizazivaju požar. I tu su „Vandali“ pobili nevine stanovnike i odveli 160talaca. Pod uslovom da im se dade 30.000 kruna, oni su obećali dane uzimaju taoce, ali kada im je novac bio u džepu, oni su ipak pokupili taoce za čiju sudbinu se ne zna. Sve vreme što šetamopustošenim ulicama, svakih deset minuta pada po jedna granata u

varoš.Brezjak, gde je neprijatelj počinio nedela koja se ne dadu opisati,nije daleko od Gnjile. Koristim se dakle prilikom da tamo podjem.Brezjačku opštinu sačinjavaju sela Slatina, Gornje i Donje Nedeljice.54 stanovnika su pobijena na najraznovrsniji način. Ipak, većini su

prosuta creva širokim pionirskim bajonetima. Kao i na drugimmestima leševi su bili unakaženi. Naravno, sve je bilo opljačkano iono što se nije moglo poneti, bilo je uništeno...

Jarebice su sedište Treće armije. Tu se još čuje top sa Gučeva. To je jedno malo selo koje je nekada živelo u blagostanju. Danas je toselo opljačkano do dna duše, a 23 stanovnika bila su ubijena i 10 njih je nestalo. 17 stanovnika iz Jarebica bilo je streljano u Krivajici.

Sva sela u okolini oplakuju svoje pokojnike, poubijane od straneaustrougarske soldateske. Tako u Zavlaci ima 20 ubijenih i 7nestalih. U Likodri pobijeno je 57 ljudi ...“

Poručnik Dragiša Stojanović, komandir druge čete prvog bataljona13.pešadijskog puka, u svom izveštaju od 9/22.avgusta 1914.godinepiše:

„...7. i 8.avgusta kao komandir istaknutih stražarskih mestaobišao sam selo Culjković i okolinu. U jednoj jaruzi video sam,natrpane jedne preko drugih, unakažene bajonetima i izbušene



397

zrnima, 25 dečaka od 12 do 16 godina, i dva starca preko 60 godina.Ispitujući jednu kuću našao sam dve mrtve žene. Njihovi leševi subili izrešetani zrnima. U drugoj kući je ležala stara žena ubijena sasvojom kćerkom. Pored ugašenog ognjišta beše jedan starac, sav u

krvavim ranama od bajoneta. Umirući i trzajući se reče mi: „Ja ne znam kako sam još živ. Od pre tri dana ja sam ovde, gledajući moju ženu i moje dete mrtve, čija tela leže pred vratima. Pošto su nasnagrdili, isekoše nas bajonetima i potom su, kukavice, pobegli. Isamo ja preživeh, gledam ovu baru od krvi, njihove krvi, koja se širiiza mene, ne mogući učiniti ni jedan korak da bi se udaljio.“

U jednom dvorištu našao sam mališana od četiri godine koga sutamo bacili pošto su ga ubili. Njegovo telo beše iskidano od pasa.Pored njega ležaše gola mlada žena, izmedju čijih nogu beše

metnuto njeno zaklano odojče. Malo dalje beše ispružena po zemlji jedna starica. U samoj kući, na metalnom krevetu, ležaše poslednjimbolovima zgrčeno telo vrlo lepe devojke, čija košulja beše svakrvava. Na patosu starija žena, takodje ubijena, izdahnula podgomilom ćilima.

Izvan sela nadjoh dva starca ubijena pred vratima jedne malekućice. Prema ovoj ležale su dve mrtve devojke. Seljaci mi pričahuda su Austrijanci poveli u svoj logor sve stanovnike oba pola i decu, ida su im naredili da viču: „Živela dobra austrijska vojska! Živeo car

Franc Josif !“ Svi oni koji su odbili, bili su na mestu puškarani. Rečenomi je, takodje, da su ubijali seljake za jedan ili dva dinara.U jednoj kući nadjoh staricu i njenih šest kćeri. Četiri od njih, kao i

mati, behu ubijene, jedna ranjena, a poslednja je uspela da pobegne. Ja sam se susreo sa ovim dvema preživelima, a za vreme celog danaranjene žene i deca su dolazili i tražili lekarsku pomoć ...“

Pukovnik Djura Djokić, komadant 20.pešadijskog puka I poziva, uizveštaju od 13/26.avgusta 1914.godine svedoči:

„...Na jednoj livadi, u blizini potoka na levoj obali reke Jadra,neposredno ispod mehane u Krivaji (Krivajici) video sam... grupedece, devojaka, žena i ljudi (svega 15), ležali su mrtvi, vezani jedni za druge preko ruku. Većina je bila ubijena bajonetima...“

Anri Barbi, dopisnik pariskog „Žurnala“, izveštavajući o zločinimaaustrugarskih trupa u pocerskim selima, kaže:

„...Prinudjen sam da žigošem strahovita varvarstva austrougarskihtrupa. Da nisam svojim očima gledao njihova nedela i da nisamfotografisao njihove žrtve, ne bih verovao u zločine... Za sada sunjihovi ranjenici smešteni zajedno sa Srbima po srpskim bolnicama,neguju ih isto kao i Srbe...

...Na ulasku u selo Maove jedan starac leži premlaćen. Još desetmladih stanovnika ubijeno je, 12 domova je u plamenu...



398

U selu Grušiću zaklano je 20 seljaka, mnogima su od njih očiiskopane.

Juče sam slušao jednu seljanku iz Dobrića. Ona je držala u naručjučedo od pet meseci... Jedan austrijski vojnik, razbivši kundakom

prozorsko okno, ispalio je na nju pušku iz neposredne blizine. Metak je slomio desnu šaku majci, prošao kroz odojče i pri izlasku probušio jadnici levu ruku...

Fotografisao sam jednu devojčicu od šest godina, koja je umrla odrana nanetih joj bajonetom, i jednu lepu devojku iz Gornje Vranjenekojoj je mali trbuh proboden bajonetom...“

I „Ratni presbiro“ 20.avgusta donosi izveštaj: „...U selu Gornja Badanja (ispod Iverka) zaklani su ispod grla:

Petar Tošić, oko 60 godina; Simeon Petrović, oko 55 godina; Ignjat

Petrović, 55 godina; Cvetko Vasić, 53 godine; Pantelija Vasić, 55godina; Vasilije Vasić, 50 godina; Marjan Lakić, 55 godina; DimitrijeLakić, 30 godina, ranjenik; Pero Lakić, 30 godina; Čeda S. Milošević,16 godina; Vidoje S. Petrović, 15 godina; Cvetko Ž. Ivanović, 19godina.

Na Iver planini 4 seljaka vezali, oči im iskopali i maramama povezali. U najvećim mukama oni su dočekali našu vojsku.

Iz Jarebica, 4 devojke najlepše u selu, privezali za plast sena pa zapalili.

Od Zavlake do Tršića, 12 devojaka je silovano.Iz Loznice je oko 30 gradjana odvedeno u ropstvo.U jarebičkoj crkvi, koja je spolja sva izrešetana kuršumima,

Austrijanci su ručali za časnom trpezom i uveli su konje... Ikone su proboli bajonetom. Bunare su oko crkve zatrovali ...“

U Rajsovim izveštajima pominje se i upotreba "dum-dum"rasprskavajuće municije i namerno i besomučno gađanje civilnihciljeva artiljerijskim sredstvima.

O pljačkanju već ne treba ni govoriti, jer su austrougarski vojnici

nosili sve što se moglo odneti, često ostavljajući meštane da skapajuod gladi. Još jednom, primer iz šabačkog kraja više je negoupečatljiv. Kada je posle teških borbi srpska vojska ušla u grad,zatekli su pravo čudo: svi izlozi, svi prozori, sve što se moglo razbiti,bilo je razbijeno. Ni ciganska kovačnica nije bila poštedjena: klešta subila polomljena, nakovnji izvrnuti, a mehovi isečeni; so je izmešanasa biberom, jestivo ulje sa petrolejom, klinci svuda rasuti, posuđepolupano, nameštaj polomljen i izbušen. U bližoj okolini nije se moglau kućama naći ni jedna cela polica ili kutija – sve je bilo uništeno!

Berbernice, kafane, pekare –sve je poharano i uništeno...Svaka čast Austrijo! Slika i prilika bečke “kulture“! A tu “kulturu”nam danas skoro silom nameće Aleksandar Vučić i njegova kamarila,



399

zajedno sa demokratskim “žutaćima” i ostalim domaćim propalicama– besomučno ponavaljajući kako “Evropa nema alternativu”.

Pošto je vojska Austrougarske monarhije bila sastavljena od višenaroda koji su u njen sastav ulazili, u izvršavanju zločina učestvovali

su svi - Austrijanci, Mađari, Hrvati, Česi... Takođe, u tim gnusnimpoduhvatima, isticali su se i muslimani iz Bosne. No, među svim timzločincima, ubedljivo su "prvi među prvima" bili hrvatski vojnici,naročito oni u "vražjoj" diviziji.

Još jedan momenat veoma iznenađuje, a to je nizak stepen svestikod Srba iz Austrougarske (Lika, Krbava, ...) po pitanju nacionalnogosećanja. Jedan dobar deo njih je pokazao vrlo ograničena shvatanjapo pitanju jedinstva svih Srba, imajući samo nekakav lokalnipatriotizam u okviru austrougarske carevine. Očigledno da su godine

austrijske indoktrinacije od ovih pripadnika našeg naroda napravilidobre sluge koji su "Srbijance" gledali kao - strance.Kakve su to "evropske vrednosti", u koje se danas mnogi zakljinju,

pokazivali su austrougarski vojnici i oficiri i u odnosu prema svojimranjenim saborcima. Tako je Anri Barbi napisao:

"...u kafani u Boljkovcu, zateč eno je 30 ranjenih austrougarskihvojnika, sa pet oficira, a nijedan nije bio previjen. Na vratima drugekafane kredom je nacrtan krst i napisano na lošem srpskom jeziku:LE Č ITE IH KAKO MI LE Č IMO VAŠE!..."

Pošto je politika Austrougarske u ratu sa Srbijom bila "uništiti iistrebiti", a "human" odnos prema srpskim ranjenicima se nije smeopokazivati, čak i da je neko hteo - ovaj slučaj u Boljkocu jasno govorio tome šta su bili tadašnji vrednosni sistemi Austrougarske carevine.Nije bio redak slučaj da su austrougarski ranjenici i vojnici molili Srbeda ih što pre ubiju i da ih ne muče klanjem, jer su skoro svi odredaSrbe smatrali "kol jačima". Umesto noža kog su očekivali, dobijali sučesto previjanje rana i hranu, a njihov začuđeni pogled često je kodSrba izazivao, u svoj sopstvenoj muci, smešne komentare.

Naravno, stvari ne treba idealizovati, pa treba pomenuti i razneslučajeve osvete Srba nad zarobljenim austrougarskim vojnicima,često počinjene u nastupu gneva po saznanju o stradanju članovaporodice ili drugih dragih osoba. Međutim, u odnosu na celokupnaratna zbivanja, ovo su redji sluča jevi.

Kada je svet saznao za genocid u Srbiji, ogromna većina zemaljabila je užasnuta, duboko osuđujući ponašanje Austrougarske u ratu.U Rusiji se spontano počinju javljati dobrovoljci, većinom odaustrougarskih državljana slovenskog porekla. Međutim, ništa više odovoga se nije desilo!

Posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca - radi mira -sve je GURNUTO U ZABORAV! Više od 2.000 bivših austrougarskih



400

oficira Hrvata, Muslimana, Slovenaca - jednostavno je dobiloOPROŠTAJ od kralja Aleksandra Karađorđevića! Većina je čakprimljena u jugoslovensku vojsku, a deljena su i unapređenja!?

Dr.Marko Natlačen, koji je 27.jula 1914. godine objavio u

slovenačkom listu "Slovenec" pesmu "SRBE NA VRBE" - u KraljeviniJugoslaviji je postavljen za bana Dravske banovine!? Kasnije je, uDrugom svetskom ratu, čuveni ustaški zločinac iz Jasenovca, MileBudak, "oživeo" ponovo slogan "Srbe na vrbe". Tugomir Alaupović jepostavljen za MINISTRA VERA, a 1914. godine je poručivaohrvatskim pukovima na polasku u rat, da "SATRU SVE ŠTO JESRPSKO"!?

Da se vremena nisu mnogo promenila, vidi se po tome da se ista"pesma" svira i danas iz Slovenije, Hrvatske, Bosne... - "Srbe na

vrbe". Jedino što Austrougarske više nema, ali duh te politike nikadanije zapravo nestao. Srbi su i danas za mnoge političare u Evropi iAmerici "koljači, zlikovci i krvoloci".

Pogledajmo samo neke od izjava poznatijih političara novijegdoba:

"Neka se Srbi podave u vlastitom smradu!", Helmut Kol 1998. godine, bivši nemački kancelar.

"Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika iterorista!", Žak Širak 1995. godine, bivši predsednik Francuske.

"Srbi su zloč inač ki dupeglavci!" Ričard Holbruk 1995. godine,američki diplomata."Zaustavite Srbe. Odmah. ZAUVEK!", Margaret Tačer 1994.

godine, bivša britanska premijerka.Moglo bi se ovako još, ali je i ovo dovoljno da vidimo sa kim mi

zapravo imamo posla i dan-danas. A mi smo baš zapeli u Evropskuuniju, među naše " osvedočene prijatelje". U tu istu uniju u kojojdanas, u 20 njenih članica, Crveni krst deli više namirnica i obroka,nego što je to radio 1945. godine, posle Drugog svetskog rata. Tako

će Eberhard Lauder, direktor Evropskog Crvenog krsta, skoro negdeizjaviti:"...Ljudima koji pripadaju srednjoj klasi i domać instvima u kojima

su jedan ili dva č lana ostali bez posla, neophodna je naša pomoć .Samo u Španiji tri miliona ljudi dobija pomoć u hrani ..."

Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta je skoro izjavio dase Evropska unija zbog "manjka demokratije pretvorila uFrankeštajnovo čudovište".

Ekonomska kriza koju su NAMERNO IZAZVALI neki prebogati i

moćni lobiji, većinom nepoznati i skriveni od očiju javnosti, u Srbiji jepostala izgovor za svu nesposobnost u politici i ekonomiji. A tamo - uEvropskoj uniji, tobože, "biće nam bolje". U to nas ubeđuju svim



401

silama upravo ideološki naslednici onih koji su stvarali Kraljevinu SHSi favorizovali osvedočene mrzitelje srpskog naroda i kulture.

***

"...Već sam rekao da je međ u intelektualcima bilo mnogobrojnihizuzetaka. Li č no sam poznavao nekoliko č lanova univerziteta koji suispunili svoju dužnost, i to u potpunosti. Mnogi se nisu vratili. Lekarikoji su takođ e intelektualc i, č esto pravi, skoro listom su dali sve odsebe i smrt ih je znatno proredila. Oni su pružili lep primer.Gimnazijski profesori su isto tako imali mnogo svojih međ u borcima,srazmerno mnogo više nego oni koji su morali da daju najsjajniji primer: naduvena „inteligencija" se tokom rata kao što rekoh isticalakukav ič lukom, a što je još gore, neki intelektualci su iskoristili ned aćesvog naroda za li č no bogać enje.

U drugim zemljama, i prijateljskim i neprijateljskim, „inteligencija" se odli č no žrtvovala na bojnom polju ili se, ako nije bila sposobna danosi oružje, satirala na pomoć nim ratnim poslovima. „Inteligencija"

Srbije skoro ništa nije uč inila za svoju zemlju i jedina joj je briga bilada svoje dragocene čl anove skloni na sigurno.

Odgovarate mi da su vaši „intelektualci" brinuli o mladima uizbeglištvu, da su se bavili propagandom itd. Ma nemojte! Vašeuniverzitetske profesore je država dobro plaćala za taj posao i tokomizbeglištva. A samo se nekoliko srednjoškolskih profesora posvetilovaspitanju vaše izbegle dece. „Glavešine" univerziteta su šetale s jedne školske proslave na drugu, da bi tamo na reči ma veli čali

junač ko žrtvovanje vaših vojnika, žrtvovanje koje nisu hteli da dele,a koje im je služilo kao vlastiti pijedestal. A njihov propagandni rad?Neke dosadne knjige, i to brojne, lišene iskrenosti, pošto njihovitvorci nisu uč estvovali u onom nadč oveč anskom podvigu koji su htelida veli ča ju pred saveznicima i neutralnim zemljama, knjige koje su,uostalom, malo ili nimal o či tali oni kojima su bile namenjene. Ko bi seu to junač ko vreme muč io da či ta, na primer, Beli ć evu „Makedoniju",knjigu koja sadrži maltene samo filološke i lingvist ič ke rasprave?

Delovanje Lazara Markovi ć a u Ženevi bilo je, istina uspešnije.Njegov list „Srbija" bio je dobro uređ en i izvršio je dobru propagandu



402

u nekim saveznič kim i neutralnim sredinama. Međ utim, tokomnjegovog boravka kod nas u Švajcarskoj, posle povlač enja preko Albanije, č itaoci tog lista, prijatelji Srbije , č esto su mi postavljali pitanje: zašto Markov ić, koji tako patriotski piše u svom listu, a koji

je mlad i zdrav, nije sa svojim vršnjacima u rovovima da braniotadžbinu? Mada je sadržaj knjiga intelektualaca iz te inteligencije slabo či tan,

oni su iz toga izvukli najveć u li č nu korist. Ta pisanija su im poslužilada sebi pridaju znač aj pred kolegama iz zemalja u koje su izbegli.Izdavali su se za predstavnike prosveć ene Srbije. Kao takve su ihsvuda primali, tetošili, odlikovali itd. Zar nije smešno i č akskandalozno videti krst Legije časti na grudima profesora zabušanata

„za njihove ratne zasluge", dok ga nema na grudima najsr č anijih inajjunač nijih vojnika? Lazar Markov ić danas u inostranstvu važi za jednog od najistaknutijih li č nosti Kraljevine SHS zato što je sa svimspokojno i u potpunoj zavetrini radio u “rovovima” Ženeve, dok jesrpski narod preživljavao najteže dane.

Ne samo da vam je „inteligencija" dobro iskoristila žrtvovanje iodricanje naroda, već je zahvaljujuć i pažnji i poč astima kojima su jeobasipali a koje su bile namenjene hrabrim braniocima Srbije, nego je postala još mnogo gordija, naduvenija i zavidljivija nego pre rata.

Vrativši se u otadžbi nu posle pobede, u kojoj nisu uč estvovali, vašiintelektualci su težili da upravljaju svim poslovima. Seljaci, (lesselijaks), njima nisu ništa značili iak o su č inili ogromnu već inu uSrbiji, a vojnici, tvorci pobede, za njih su bili „prostaci", dobri damlate neprijatelja i ginu, i ni za šta drugo.

Oni koji su ratovali i krvlju platili vašu slobodu, tada su bili umorni.Uz to, u svom idealizmu, koji ih je održavao u najcrnijim danimaiskušenja, verovali su u ljudsku dobrotu i zahvalnost. Odmorna,

zahvaljujući zabušavanju tokom rata, „inteligencija" je iskoristila tajumor onih koji su gradili veli č inu svoje zemlje. Delila je i spletkarilauz podršku velikog kontigenta sebi sli č nih poreklom iz oslobođenihkrajeva s one strane Save i Dunava. Tada je nastupilo besramnograbljenje važnih i unosnih položaja i raspojasani ples miliona predvođ en „inteligencijom".

Inteligencija je uspela u tom poduhvatu pogubnom po zemlju.Istinske vrednosti srpskih zemalja, posebno one kojima vaša zemlja

sve duguje, istisnute su. Inteligencija ljubomorno pazi da nove i poštene snage ne prokr če sebi put. Č im neku otkrije, udara je po



403

glavi dok ne utone u blato. Inteligencija vam se bacila slepo ustranač ku politiku, za koju je znala da će biti diktator zemlje. Kolikose univerzitetskih profesora i drugih intelektualaca ne kandiduje nasvim izborima? "Inteligencija", kojoj ne nedostaje iskrivljena pamet

uprkos pretvaranju i servilnom oponašanju svake loše "moderne"tekovine elite sa starijom kulturom, savršeno uvi đ a da ne uspeva dase izjednači sa njom, zato što ona ima i stari fond stvarnih vrednostikoje ova ne poznaje. Zato iz dna duše i iz sveg srca zavidi ovimobrazovanim strancima. Smatra da je ponižena i zbog tog poniženjasveti se strancima koji žive u vašoj zemlji. To je odvratna ksenofobija jer u njenoj osnovi nije neko rodoljubivo oseć anje, već ružno imaloumno samoljublje. Ako i nije preporučlj iva, ksenofobija se unekim slučaj evima može oprostiti i to onda kada proist iče iz straha zadobro otadžbine. Ako je izaziva isključ ivo egoisti č na zavist, kao što jesluč aj sa vašom inteligencijom, onda je mrska i maloumna...

...Naravno, pošto je vode niska osećanja, „inteligencija" kleči prednovcem. Što više novca ima neko, ma koliko ma koliko ga neč asnostekao, to ga ona više uvažava i istovremeno mu zavidi. Kralj novacgospodari vašom inteligencijom. Po njoj, č ovek sve sebi može

dozvoliti pod uslovom da ima mnogo nov čanica u džepu. Č ast jenepoznata vrednost na berzi „inteligencije". Č astan č ovek se smatraglupakom, a ceni se samo onaj koji lukavstvom ume da okrenedogađ aje u svoju korist. Prirodno je da rodoljublje ne ide uz takvaoseć anja. Stoga ta lepa vrlina sasvim nedostaje vašoj „inteligenciji".Ono što ona u zgodnoj prilici hoć e da podmetne kao rodoljublje,samo je obi č na zavist prema drugima. Mnogi pripadnici „inteligencije"bi hladno žrtvovali slobodu, i opstanak svoje zemlje, ako bi to njima

li č no bilo od koristi. Kao i sva nemoralna bi ć a i inteligencija se divi sili , čak i kada senajviše zloupotrebljava. To ju je navelo da se, posle rata, skoroodmah pomiri sa najgorim neprijateljima svoje zemlje, sa Nemcima.Samo deset godina posle poslednjeg topovskog pucnja, njih primajukao prijatelje..."

Ar či bald Rajs, " Č ujte, Srbi!", 1928.g



404

XIV-a

Kada smo već u prethodnom poglavlju intenzivno pominjali

Arčibalda Rajsa, moramo ovde ispričati i jednu neveselu nakanunekih “prolupalih” ljudi modernog vremena koji su, iako ispravnosagledavši monstruoznu politiku Velike Britanije pre i za vreme Prvogsvetskog rata, počeli i Arčibalda Rajsa smatrati “britanskimagentom”!?

O čemu se radi? Teza ide od toga da su Nemci pre Velikog rata, a naročito tokom

njega, nepravedno optuživani za zločine koje nisu izvršili. To je

donekle i tačno! Britanska podmukla ratna propaganda ovo jeupotrebljavala nemilice. Ovo je naročito korišćeno kada su se jevrejski cionisti angažovali za račun Britanije u SAD-u, da bi javnostu toj državi okrenuli protiv Nemačke. Tada su naprosto izmišljanimnogi zločini koje su navodno počinili nemački vojnici na ratištima uEvropi. Ali... Da li je to slučaj i sa Srbijom?

Kao što smo već ranije pomenuli, austrougarske zločine u Srbiji1914. i 1915.godine ne može ni Dunav oprati! Ali ni budalaštine otome kako je Rajs “izmišljao” te zločine zarad britanskih interesa.Nije sporno da je Britaniji odgovaralo tada da se za te zločine sazna, ali izvlačiti odmah zaključke kako je zbog toga Rajs “britanski agent”– suviše je. Čak bismo pre mogli reći da su veći “britanski agenti” bili

srpski kralj i neki ljudi iz srpske vlade!Napadi na Arčibalda Rajsa su u suštini

pokušaj nekih današnjih snaga da sedodvore germanskoj sferi, u nadi da ćeNemci “iščupati” Srbe iz ruku pokvarenoganglosaksonskog bankarsko-korporativnoglobija. Ovo je više nego naivan pokušaj, timpre jer su i sami Nemci u kandžama istihmonstruma, preko sopstvenih pokvarenihpolitičara i bankara.

Dalje, napadi na Rajsa su takodje i u

funkciji nekih ultradesničarskih snaga uSrbiji, koje bi želele da Jevreje okrive za sva



405

zla ovoga sveta, istovremeno rado pogledajući na nacističke oblikevladavine Adolfa Hitlera. U tom smislu, prilično je “nezgodno” kadase vidi šta su “viša rasa” i njene sluge radile po Srbiji tih prvih ratnihmeseci, a što je Rajs objavio. Tako, na primer, imamo izveštaj u

kome se kaže: “...U Pocerskom, Jadarskom i Mačvanskom srezu, i u sedam

opština izvan njih, ubijeno je 1.300 civila. Medju ubijenima ima 994muškarca i 306 žena... ubijeni iz puške, bajonetom, zaklani nožem,obešeni, masakrirani i na smrt prebijeni kundacima, rasporenogtrbuha, živi spaljeni, vezani i opljačkani; odsečenih i slomljenih rukuili nogu, odsečenog nosa ili ušiju, izvadjenih očiju, odsečenih polnihorgana, kože isečene na trake ili sa otkinutim mesom, kamenovanih,silovanih žena odsečenih dojki, raskomadanih, odrubljene glave,dece bacane svinjama...”

Naravno, nisu sve ove gnusobe primenjivane na svim žrtvama,već su ovde nabrojane gadosti prikazane zbirno, kao pokazatelj kako je sve vojska Austrougarske monarhije predstavljala “evropskevrednosti i kulturu”.

Na kraju, Arčibalda Rajsa bi da diskvalifikuju svi oni kojima je “srcu drago” kapitalističko uredjenje Kraljevine Jugoslavije, gde susiromašni radnici i bedni seljaci jedva sastavljali kraj sa krajem, i gde je postojala fantastično razgranata korupcija medju političkom idrugim elitama tog doba. Svedoci smo da su i danas radnici i seljaciu istim govnima, a novi “Pašići, Markovići, Stojadinovići i slični” bi dase zaboravljanjem ovih njihovih ideoloških i karakternih predaka okojima je Rajs pisao, ozakoni u Srbiji današnja pljačka najširihslojeva stanovništva.

***

"...No, da se vratimo „inteligenciji" sejač ici razdora kada trebasjedinjavati. Ta inteligencija bi, da je to prava inteligencija, moralada bude na č elu oni h čiji je zadatak da obnove zemlju posle godinaiskušenja, trebalo bi da ona skladno uređ uje saradnju sa vašom

br ać om nakon što su oslobođena zahvaljujuć i vašim ratnim žrtvamai da usmeri zemlju na put napretka, što bi bilo lako sa tako bistrim



406

narodom i bogatom zemljom kakva je vaša. Njeno je bilo i da bdikako se vaši obi č aji i dobre osobine, št o je č inilo vašu snagu, ne biizgubili. Šta je ona, međ utim, stvarno uč inila? Uništila je i srozalasve ono dobro što ste imali. Baš zahvaljujuć i njoj sve ređ e se nailazi

na onaj jednostavni, a ipak veoma uzvišen duh koji je omoguć iovašem narodu da ostane netaknut uprkos vekovnom ugnjetavanju.Inteligencija vam je delovala poput buđ i. Zarazila je sve što je snjom došlo u dodir. Ta trulež već zahvata i selo. Vaše kršne seljankeveć znaju za šminkanje i svilene čarape. Pripazite dok ne bude prekasno!

Umesto da deluje pozitivno, vaša inteligencija je delovalanegativno. Umesto da gradi, ona je razgrađ ivala. Ona je žarištetruleži i iskvarenosti, od č ega toliko trpite. Ako joj dopustite danastavi, zemlja vam je izgubljena. Poči stite kuć u, pometite sve oholei štetne marionete. Nemojte da vas zasene ljudi koji u suštini nemajunikakvu vrednost, ali či ji je loš primer neizmerno opasan po duhovno zdravlje vašeg naroda.

Ne klanjajte se više novcu do zemlje. Novac ne donosi ni sreć u niugled. Može se on pošteno zaraditi i, ako ga vlasnik koristi da bi č inio

dobra dela oko sebe, poštujte takvog č oveka zbog njegovog rada i zbog nač ina na koji on koristi steč eno bogatstvo. To je dobar primermladima. Novac, međutim, može da bude i nečasno steč en i,nažalost, to je danas veoma č est sluč aj. Budite gordi pred timnečasno steč enim bogatstvom. Nemojte praviti nagodbe s njim takošt o ć ete laskati njegovom vlasniku. Ne pružajte ruku milioneru koji je stekao milione mešanjem peska sa brašnom namenjenim vašimvojnicima koji su se borili za otadžbinu. I nemojte misliti da tako

vaše odbijanje neće biti delotvorno. Uješ ć e to tog č oveka više negošto mislite, a t o će biti dobar primer mladima i oni će uvideti da sebeleg koji ostavlja neč asno steč eni novac ne može izbrisati sa rukenepoštena č oveka.

A sada da popri č amo o vašim politi č arima, od kojih su mnogi izredova inteligencije i na koje se, prema tome, odnosi sve što samupravo rekao. Vaša srednjovekovna istorija i junaštvo stvarali su odvas ratnič ki narod sve dok ste bili slobodni. Hajduci su u doba

robovanja nastavili tu tradiciju. Zatim dolazi oslobađ anje podKarađ orđem, i borba do konač nog oslobođen ja. Kada je to postigao,



407

vaš narod je, toliko naviknut na borbu, ako ne bi imao sporova saspoljnim svetom, pokušavao da unutar zemlje zadovolji tuborbenost. Za to je našao nači na u politici i odao joj se dušom itelom. Međutim, po starom obi č aju ratnika da se bore za vrhovnog

v ođ u, unutrašnja politika je za vas bila stranč evanje, to jestvezivanje za sudbinu neke lič nosti, vođ e ili grupe. Sve dok su vasspoljni neprijatelji ostavljali na miru, svoje borbene potrebe ste zadovoljavali svađ ama polit ič kih stranaka. Č im bi se neprijatelj pojavio na granici, zaboravili bi ste međ ubratske sporove i svi bistese suprotstavili spoljnoj opasnosti. Bili ste i ostali borci i eto zaštoste još i danas ogor č ene polit ič ke pristalice koje se ne bore za idejeveć za li č nosti, pristalice koje postaju rodoljubi tek u trenutkuspoljne opasnosti. Setite se ratova od 1912. do 1913. i rata 1914.Kada je odjeknulo zvono za uzbunu, da li ste i dalje bili radikali,samostalci, liberali ili neki drugi partijaši? Ne, bili ste samo Srbi, ikao takvi ste veli č anstveno izvršili svoju dužnost.

Vaš narod je, dakle, veliki ljubitelj politi č kih ili, bolje reč eno,stranač kih svađ a. Dok su stranač ke vođ e i njihovi štabovi još bilirodoljubi - a, sudeći po svemu onome što sam proč itao i č uo, u tovreme su zaista bili - zlo još nije bilo naroč ito veliko. Istina, to nije pogodovalo brzom i mirnom razvoju. Uostalom, posle dugotrajnogrobovanja kakvo je bilo vaše, nije se moglo tražiti od naroda koji jetek povratio slobodu da bude mudar kao ljudi koji su dugo živeli unjoj. Uz to, vaša tek vaskrsla država je uzimala za primer polit ič kesisteme već pr ilič no deformisane čak i u zemljama veoma stare ikontinuirane kulture. Najzad, rodoljublje je kod stranač kih vođ a bilo

još dovoljno delotvorno i spreč avalo ih je da svesno rade protiv

interesa zemlje. To se, međ utim, malo-pomalo menja. Sa sve nadmoć nijimstupanjem na vlast inteligencije, pojavljuju se ljudi koji shvatajukakva se li č na korist može izvući iz vaše sklonosti za stranač ku politiku. Oni stvaraju zanimanje od iskoriš ć avanja vaše stranač ke politike, pa sad imate profesionalne politi č are koji na tome zarađu ju za život. Ma, šta govorim - oni zgr ću bogatstvo. Ako ste pre rata iimali politi čara koji su, u svom već strančarenjem iskrivljenom

duhovnom sklopu, imali u vidu samo ono što su smatrali dobrim za zemlju, parlament vam je već bio preplavljen ljudima koji su tražili



408

li č nu korist u tim polit ič kim strastima. Trka za ministarskim položajima je poč ela! Vaša skupština već nije bila izraz narodne volje.Tako su, tokom požara 1914, koji će kasnije postati svetski, umestoda daju primer narodu kako se žrtvuje za otadžbinu, što im je bila

dužnost, vaši mladi poslanici, kroz usta tipi č nog poslanika - profiteraVelizara Jankovi ća, rezervnog oficira, isposlovali da se hitno izglasa

zakon kojim se poslanici oslobađ aju od vršenja svoje dužnosti.Skupština vaše zemlje, jedne od najjunač kijih u tom velikom ratnomobrač unu, stvarala je parlament jedinstven u svojoj vrsti međ u svim zemljama uč esnicama u ratu - parlament zabušanata. Neki poslanici,njih vrlo malo, pobunili su se protiv onoga što su, s pravom, smatralisramotom za Srbiju. Oni ć e se pridružiti onima koji su se borili. Tirodoljubi su bili Aleksa Žujovi ć i Dragovi ć a nijedan nije pripadaointeligenciji..."




409

XV

Prvi svetski rat je detaljno opisan u istorijskoj literaturi, hronološkiprecizno se znaju sva kretanja i rasporedi sukobljenih strana tokomsukoba. Međutim, zamisli, namere i strateški planovi - to je neštodrugo. Ono što je sasvim jasno je to, da je nafta u toku rata bila usredištu vojnih planova. Tako je Nemačka brzo upala u Rumuniju,gde su se ranije nalazila engleska, holandska, francuska i domaćapostrojenja za preradu i proizvodnju nafte. U toku rata ovi izvorinafte bili su jedini sigurni dotok goriva za Nemce.

Britanci su, koristeći ratnu situaciju, odmah želeli da dopru doruskih nalazišta nafte u Bakuu, te su u okviru savezničkih operacijanamislili da zauzmu Istanbul, tj. da poraze Tursku. Ovo se udanašnjim tekstovima o Galipoljskoj bici prikazuje kao "željaSaveznika da omoguće snabdevanje Rusije kroz Dardanele", ili"potreba za izvozom ruskog žita". U stvarnosti to je bila mnogo višepotreba za ruskom naftom. Otpočela je kampanja bombardovanjaturskih utvrđenja oko moreuza Dardaneli, ali bez mnogo uspeha. Itada Englezi dolaze na "genijalan" plan. Da jednostavno izvršeinvaziju na Galipoljsko poluostrvo.

Dovukli su većinom neredovnu vojsku iz Australije, Irske, NovogZelanda i nešto regularnih trupa. Računali su na brojnost, a ne nakvalitet tih vojnika. Invazija je otpočela 25.aprila 1915. godine, atime i jedna od najkrvavijih bitaka u Prvom svetskom ratu.Strahovita klanica trajala je do 6.januara 1916. godine. Umesto 11dana, koliko su "genijalci" u savezničkom štabu predvideli da će trajati, bitka je trajala nešto više od osam meseci, a završila seBRITANSKIM PORAZOM. Poginulo je preko 120.000 savezničkihvojnika, a preko 250.000 je ranjeno! Na turskoj strani, koju jepredvodio Kemal Ataturk, poginulo je oko 260.000 vojnika, a o brojuranjenih... katastrofa. Kao da je i Britancima i Ataturku bilo stalo dastraće što više ljudskih života.

Šta zaključujemo iz ovoga?Britanija je zarad brzoplete želje za kontrolom naftnih izvora oko

Kaspijskog jezera UNIŠTILA 120.000 LJUDI IZ AUSTRALIJE, NOVOGZELANDA, IRSKE i SVOJIH LJUDI! Zaista važi ona izreka, aktuelna idanas, koja kaže da je "opasno biti protivnik SAD-u ili Engleskoj, abiti njihov saveznik – da je KOBNO!" Istina je da su to bile jedinicesastavljene od dobrovoljaca. Ali, da li je to značilo da je te ljudetrebalo "straćiti" u nekakvom nepromišljenom pohodu, koji definitivnonije dobro ni planiran ni izveden. Ostaje nam samo da razmišljamo



410

šta bi se desilo da su te trupe iskorišćene za otvaranje Solunskogfronta na vreme. Da li bi Srbija izgubila toliko ljudi povlačeći se krozalbanske gudure, umesto da su savezničke snage stale srpskoj vojsciiza leđa kao pomoć. Pusti snovi...

Nafta će se pokazati kasnije kao jedan od glavnih uzroka porazaNemačke u velikom ratu. Kojom brzinom je svet prelazio na novogorivo pokazuje i primer Francuske, koja 1914. imala samo stotinakkamiona i oko 130 aviona. Već 1918. godine Francuska ima na hiljadekamiona i vojnih letelica!

1917. godine francuske zalihe nafte su znatno smanjene.Francuski generali alarmiraju predsednika Klemansoa i ovaj pišepismo američkom predsedniku Vilsonu:

"Prekid snabdevanja naftom prouzrokov aće trenutnu paralizu naših

vojnih snaga i možda nas prisiliti na uslove mira kakvi ne biodgovarali Saveznicima. Sigurnost je Saveznika neizvesna. AkoSaveznici ne žele da izgube rat, onda u trenutku velike nemač keofanzive ne smeju dopustiti da Francuska ostane bez nafte koja je ubuduć im borbama potrebna kao krv ."

Rezultat: Rokfelerov "Standard Oil" obavlja snabdevanje Francuzanaftom! U ključnom momentu, jer Nemcima polako ponestaje ovoggoriva. Da je Nemačka imala nafte za ofanzivu 1918. godine - svet bimožda danas drugačije izgledao - bolje ili gore, to je ipak nemoguće

reći.Dok su se vodile strahovite borbe na svim frontovima, Englezi sustalno razmišljali o nafti. Kako su, tokom zlatnog doba kolonijalizma,samo mozgali o dominaciji morima i pl jačkanju svega na svetu što seopl jačkati može uz gomilanje zlata, tako su sada "sanjali" naftneizvore.

Kada su 1917. godine boljševici preuzeli vlast u Rusiji, međudokumentacijom Ministarstva inostranih poslova, otkrili su jedankompromitujući dokument o jednom tajnom sporazumu koji su

potpisale Britanija, Francuska, Italija i carska Rusija. Odmah su gaobjavili. To je čuveni Sajks-Pikoov sporazum, koji zapravo najvišekompromituje britansku politiku i iznosi u javnost svu perfidnost,podmuklost i prevrtljivost njenih nosilaca. Da bismo shvatili zašto ovonije preterana ocena engleske politike, moramo poći još jednom naBliski Istok pre izbijanja Velikog rata.

Hašemitski emir Meke, šerif Husein ibn Ali, bio je čuvar svetihmuslimanskih mesta, Meke i Medine. U to doba po arapskom svetu suse "šećkali" brojni strani obaveštajci, a najviše je bilo britanskih (zartreba sumnjati?) Jedan od njih, po imenu Tomas Edvard Lorens,naizgled arheolog, mnogo poznatiji kao "Lorens od Arabije",uspostavio je za račun Britanije odlične odnose sa Arapima. Pomenuti



411

šerif Husein dobija od Engleza 50.000 funti sterlinga u zlatu, 23.000džakova pirinča i ječma, 150 džakova šećera i kafe i mnoge drugestvari. Svoje sinove Abdulaha i Fejsala šalje sa Englezima protivTurske, u isto vreme razmišljajući o sebi kao o vođi svih Arapa.

Englezi su Arapima obećali još jednu "sitnicu" - PUNI SUVERENITET iNEZAVISNOST po završetku rata!Sam "Lorens od Arabije" napisaće kasnije u memoarima:"...Reskirao sam prevaru zbog uverenja da je pomoć Arapa bila

preko potrebna za našu JEFTINU i brzu pobedu na Istoku, i da jebolje da pogazimo svoju reč i pobedimo, nego da izgubimo... “

Ako je 100.000 arapskih života, poginulih u Prvom svetskom ratu,"jeftino" za T.E. Lorensa, onda ne treba da čudi ni njegova sledeća"mudrost":

"...Opasnost koja nam preti od islama možemo da uklonimo takošt o ć emo njegovu osnovu u korenu podeliti. Tada će postojati kalif u Arabiji i kalif u Turskoj, koji će se na verskoj osnovi boriti jedan protiv drugog, a islam ć e postati bezopasan, kao što je Sveta stolicabila bezopasna kada su pape bile u Avinjonu..."

Ovo je, zapravo, prava suština engleske politike - "zavadi, pavladaj". Nisu oni otkrili ništa novo, ali način na koji su ovu idejuprimenjivali, a koju primenjuju i danas - prosto izaziva divljenje.

Sajks-Pikoov sporazum, usaglašen tajno sa "saveznicima" 1916.

godine, Englezima je trebalo da omogući pomeranje velikog brojasvojih vojnika sa evropskih bojišta prema Bliskom Istoku. Pošto jeto, naravno, Francuskoj prilično otežavalo borbu sa Nemcima,Britanija je ovim sporazumom Francuskoj dala zonu uticaja upodručjima današnje Sirije i Libana, gradove Alep, Hamu, Homs,Damask, Mosul. Tu se pominje i "nezavisnost od Turske" nekih Arapakoja će biti POD FRANCUSKIM PROTEKTORATOM. Ideju "nezavisnostipod protektoratom" mogao je valjda da smisli samo neki engleskipolitičar. Za sebe Englezi ostavljaju područ ja današnjeg Jordana,

Iraka i Kuvajta, sa Basrom i Bagdadom. Luke Haifa i Akra idu opetEnglezima, a u sporazumu se precizira da Englezi imaju pravo daizgrade železnicu od Haife do Bagdada, KROZ FRANCUSKU ZONU, atom železnicom MOGU PREVOZITI i VOJNE TRUPE!

Lepše nije moglo biti: sva područja najbogatija naftom bićepovezana engleskom železnicom, a britanska vojska moći će tomistom prugom da "šparta" kroz francusku zonu - tako da će francuska zona biti "šuplja" kao onaj švajcarski sir sa rupicama...

Italija je ovim tajnim sporazumom dobila zonu Anadolije i

Dodekanska ostrva, a carska Rusija područ ja osmanlijske Jermenije iKurdistana.I šta je vidljivi rezultat ovih dogovora "u mraku"?



412

Britanija pomera 1.400.000 svojih vojnika sa evropskog naistočno bojište, u javnosti to pravdajući željom da pomogne Rusiji dasaveznike snabdeva žitom kroz Dardanele. Iako ovo na prvi pogledima realnog smisla, pravi i glavni uzrok ovih manevara su naftna

polja na Bliskom Istoku. Tako Francuzi ostaju sa njihovomodbrambenom linijom da se kolju sa Nemcima, a Englezi pravac -izvori "crnog zlata"!

Francuska je na zapadnom frontu izgubila blizu 1.500.000 ljudi, aoko 2.500.000 ih je ranjeno! Kada se uzme da je od oko 20 milionapostradalih u toku Prvog svetskog rata, Britanija imala oko 700.000mrtvih i oko 2,5 miliona ranjenih, za ceo rat - koliko god ružno ineljudski bilo brojati "ko je više ginuo" - ovo se neminovno namećegledajući statistiku. Srba je nestalo skoro 1.200.000, što u ratnim

dejstvima, što od bolesti, gladi i drugih nedaća. Sada zamislitesituaciju u jednoj maloj Srbiji, gde je od 1914. Do 1918. godinepreko 50% muškaraca JEDNOSTAVNO NESTALO! Kako bi Ujedinjenobritansko kraljevstvo danas izgledalo da je, kojom nesrećom, moraloda ostane bez pola muške populacije u toku Velikog rata?

Posle svega ovoga, Srbija je zaista morala "debelo" da se razmisliko su joj "saveznici", a ko "neprijatelji". Ali,...izgleda da ni tada, a nidanas TO NIJE ZNALA, NITI UMELA DA ODREDI! U tome je sadržan iveliki deo sadašnjih problema koje, kao država, imamo. Rekli bismo,

u tome je i dobar deo srpske tragedije.No, vratimo se Srednjem Istoku... Na kraju rata Englezi su držali oko MILION svojih vojnika na

Srednjem Istoku. Sve njihove priče i obećanja data Arapima,IZNEVERENI SU! Tu nije pomagala ni englesko-francuska deklaracijaod 7. novembra 1918. godine, samo četiri dana pre završetka rata saNemačkom. U njoj se, kao i obično u takvim situacijama, truća otome kako se Engleska i Francuska bore za "oslobođen je" arapskihstanovnika od Otomanske imperije i za uspostavljanje vlasti "po volji

naroda". To danas i mi slušamo, kad god SAD-u, Engleskoj i ostalim"velikim igračima" zatreba nešto iz neke zemlje - ruda, nafta... štagod.

Po potpisivanju mira, Britanija "velikodušno" nudi Francuskoj da,za račun Francuske, PREUZME VRHOVNU VOJNU UPRAVU i NADNJENIM ZONAMA, A TO ZNAČI - NAD CELIM PODRUČJEM SREDNJEGISTOKA! Francuska, svesna da zbog ratne iscrpljenosti ne može ništada uradi, pristaje! Vrlo brzo potom, britanski premijer Lojd Džordž,francuskom premijeru Klemansou, sugeriše neke "korekcije" u

granicama na Srednjem Istoku... Francuskoj su data obećanja (koja je uvek relativno lako dati, posebno ako ste britanski političar) popitanju njenog snabdevanja naftom i zone uticaja. Očigledno se



413

spremalo nešto "krupno" u pozadini. A to je bilo FORMIRANJEJEVREJSKE DRŽAVE na Bliskom istoku!

No, pre nego se detaljno pozabavimo time, kako je nastajaodanašnji Izrael, moramo se još jednom osvrnuti na odnose Srba i

"saveznika" u toku Velikog rata.Reč je o Solunskom frontu.Videli smo da su, iz pohlepe za naftom, Britanci brzopleto

"žrtvovali" desetine hiljada svojih "imperijalnih" stanovnika -Australijanaca, Novozelanđana i Iraca - u Galipoljskoj bici. Stalnoradeći na opstrukciji ideje Solunskog fronta, čak i kada je postalosasvim jasno svima oko njih da je ova ideja ponajbolja, na kraju susvojim ponašanjem doveli francuske generale do toga da su ovipočeli otvoreno da protestvuju! Na neke naznake Engleza da neće

pokretati ofanzivu na Solunskom frontu, Francuska je otvorenozapretila izlaskom iz rata. To Englezima nije nikako odgovaralo,pogotovo što su se SAD predomišljale oko "tajminga" za učešće uratu, pa su pristali na francuske zahteve. Ipak, na njihov poznatzloban način, povlače neke svoje elitne trupe iz Grčke, a umesto njihdovlače Indijce(!?) da se bore na balkanskom frontu. Ovi ljudi izIndije nisu nikako (prvenstveno zbog klimatskih uslova) bili spremniza surove uslove Balkana.

Daleko da je ovo sve od britanskih sabotaža Solunskog fronta.

Ljudima je tada najviše smetala ona čuvena britanska arogancija ipokvarenost, upakovana u zmijsku uglađenost. Da se razumemo,ovde ne mislimo nikako na običan narod. Engleski narod je neštodrugo i trpi i on svoju aristokratiju i "pridošli" bogati belosvetskimutljag.

Tako, kada je ruski car Nikolaj poslao Srbima u pomoć jednurusku brigadu - Englezi su prosto poludeli! Neverovatnim, samonjima poznatim spletkarenjem, uspeli su da tu brigadu "oteraju" nakrajnji istok Grčke, verovatno da bi bila što dalje od Srba. Bilo je to

skoro smešno!Kada je srpska vlada, koja je iskreno govoreći bila anglofilskiorijentisana, zatražila od Engleza zajam od 800.000 funti kako bi seobnovilo naoružanje, oprema i sanitetski materijal, ovi su rekli da tuneće biti problema - AKO se Srbija odrekne teritorija u istočnojMakedoniji za račun Bugarske! Neverovatna stvar! Od svogsaveznika tražite da se odrekne teritorije u korist neprijateljskedržave sa kojom trenutno vodite rat!? Srpska vlada ovo odbija, aEnglezi odbijaju zahtev za zajmom.

Ako do sada ovo nije bilo dovoljno, valjda je sada sasvim jasno dasu srpski nacionalni interesi, I ONDA I DANAS, za engleske političare nešto kao - lanjski sneg!



414

Jedini koji je u srpskom vođstvu bio otvoreno protiv anglofilskepolitike, bio je general Živojin Mišić. Bio je takođe i kasnije žestokoprotiv, da se "oslobađaju braća preko Drine" i da se pravi Jugoslavija.Zato su ga i penzionisali, čim se ukazala prilika. Jer Aleksandar

Karađorđević i Nikola Pašić, iz samo njima poznatih razloga, smatralisu Engleze srpskim prijateljima. Zato danas bedno i jeftino zvučeoptužbe nekih ljudi srpskog porekla, da je general Živojin Mišić „biomason koji je istrebio pola Srba". Vrh masonske organizacije jestezaslužan što je stradanje Srba bilo takvih razmera, a ko je sve bio (ikakav je bio) mason na balkanskim prostorima, i u kojoj organizacijimasona, detaljno ćemo nešto kasnije obraditi. Ovde moramopomenuti još neke "momente" oko Solunskog fronta.

Malo je poznato da su Englezi tražili da se srpska vojska rasporedi

u nekoliko divizija i da se, svaka za sebe, pošalje na Zapadni front.Pakleno, nema šta! Po savezničkom odbijanju ovoga, skoro da nijebilo moguće ništa sprovesti u pripremama za ofanzivu na Solunskomfrontu, a da to britanski generali ne zakoče.

I tako...Dok je Prvi svetski rat trajao, VAŽNOST NAFTE je u vojnoj

strategiji izbijala sve više u prvi plan. Svi segmenti ratovanja počelisu jako da zavise od ovog goriva. I ovo nije shvaćeno u toku samograta, već prilično ranije. Jer kako drugačije objasniti neverovatne

obrte u britanskoj politici, gde su Englezi menjali "prijatelje" i"neprijatelje" bukvalno preko noći!

Osim cilja da slomi svog najvećeg konkurenta koji joj je počeosmetati u pl jačkanju svetskih bogatstava - Nemačku - Velika Britanija je još pre izbijanja Prvog svetskog rata intenzivno radila na tome daovlada sa što više izvora nafte. Pri tome se nisu birala sredstva, nitisu moralna načela imala ikakav uticaj na politiku. Poštovala se jedinosila i bogatstvo, uz politiku "svršenog čina".

Današnja situacija u svetu neverovatno podseća na onu u prvimdecenijama XX veka. Politika sile i tzv. "uvažavanja realnosti" jeglavno sredstvo današnjih američkih, engleskih, nemačkih i političaraostalih velikih sila.

Ljudi su danas toliko zaglupljeni bavljenjem nebitnim stvarima, dase uopšte ne pitaju ko je proizveo tu "realnost" u kojoj žive i sakakvim ciljem. Poput goveda koja čekaju pred klanicom da na njihdođe red, tako stojimo i mi mirno u redu kreirane nam "realnosti" i

igramo se sa mobilnim telefonima i društvenim mrežama. Dok selagano pomičemo u redu, možemo da gledamo i "Velikog brata",



415

“Parove” i "Farmu", čisto da nam ne bude dosadno. A oko našegreda, koji čeka da bude pretvoren u bogatstvo onih koji su već inačestrahovito bogati, poput lešinara kruže političari, ubeđujući nas damoramo prihvatiti "realnost" i brinući se da slučajno neko ne

odustane i pobegne. Nadaju se "mrvicama sa trpeze gospodara".Oni što su ginuli u Prvom svetskom ratu su bar neprijatelja mogli

da prepoznaju. Danas je to skoro nemoguće. Jer od ovoliko"prijatelja" - nama neprijatelji uopšte nisu potrebni!

***

"...A kakvu su ulogu odigrali vaši zabušanti iz Skupštine za vremerata? Da li su bar pokušali da ublaže nedostatak hrabrosti irodoljublja obavljanjem nekog korisnog posla isključ ivo za dobro zemlje i zaborave privatne i prezira dostojne stranač ke interese?Nisu! Što je rat duže trajao, to su oni ponovo zapadali u stranač kesvađe. Najpre u Nišu, zatim na Krfu, priredili su svetu kukavnu

predstavu otimanja politi č ara o ministarske fotelje dok im je

otadžbina krvarila iz svih vena i dok im vojnici herojski umiru nabojnom polju. Bio sam na Krfu marta 1918. i tri sedmice sam gledaokako vam se politi č ari žestoko bore za vlast izazivajući ministarskekrize jednu za drugom. Zgadio sam se i stideo se za, na bojnom polju, neukaljano srpsko ime.

I ti č udnovati poslanici-zabušanti jedne ratnič ke i junač ke nacijesmatrali su da ostrvo Krf nije dovoljno udobno a možda i nedovoljnosigurno za tako znača jne ljude poput njih. Kopali su i rukama i

nogama da se Skupština sa Krfa premesti u Kan, gde bi, onako dobro plać eni kao što su bili, mogli da vode još mnogo lepši život. Da,Skupština je bila potpuno beskorisna, bar posle povl ač enja preko

Albanije, kada je neprijatelj zauzeo celu Srbiju. Ako su, radi ugleda, želeli da je održe po svak u cenu, mesto joj nije bilo na Krfu, već ubombardovanom Bitolju. Nisam se ustruč avao da to kažem vašim politi č arima na Krfu u martu 1918. „Pa, Bitolj je pod neprijateljskomvatrom i Skupština bi bila bombardovana", govorili su mi ti politi č ari. „Pa, šta?", odgovorio sam im, „vojnici su vam tamo iako se grad

bombarduje. Naravno, verovatno će biti gusto. Neki od vas će tamomožda poginuti kao što ginu i vojnici. Nije to, međ utim, već a nesreć aod pogibije boraca. Naprotiv, život nekog nekorisnog poslanika danas



416

je manje vredan od života najobi č nijeg vojnika". Razumljivo, te im sereči, a bile su istinite, nisu mnogo svidele, baš kao što je ministarVelizar Jankov ić bio neprijatno iznenađen kada sam mu rekao da jenjemu, srpskom mladi ć u deset godina mlađem od mene, stranca,

mesto u rovu, a ne u salonima hotela „Velika Britanija" na Krfu.Vaši polit ič ari - strančari izbegli su u Ženevu, Pariz, Nicu, London.Rat i nevolje vlastite zemlje ni č emu ih nisu nauč ili. Nastavili sustranač ke svađ e u zemljama u kojima su našli utoči šte. Svojimdomać inima su tako kukavno prikazivali kako se braća međusobnorazdiru. Istina je da politi čari nisu pridobili simpatije za srpski narod već vojnici i seljaci koji su radije ginuli nego povijali glavu prednapad ač em. Kada sam se, posle pov lač enja preko Albanije i pre pridruživanja vojci na Solunskom frontu, takoreći danonoć no borio za

vas, i sam sam morao da trpim zbog njihovih spletki i kukavi č luka. Ustvari, mene, koji ništa nisam znao o vašim stranač kim borbama, pozvala je vlada sa poč etka rata da pomognem vašem narodu, vladakojom je predsedavao Pašić. To je bilo dovoljno polit ičarima zabušantima iz stranaka suprotstavljenih Paši ću da me proglase „radikalom", č ovekom koga treba tući i najpodmuklijim oružjem. Onisu t o č inili, pa su smislili i takvu grozotu da me potkažu saveznicimakao špijuna koji radi za centralne sile, i to mene koji sam sve žrtvovao za vaš narod! Sreć om, saveznici su bili sigurni u mene. Dali

su mi taj sramni dokument da ga č uvam u arhivi kao dokaz ljudske zlobe i nezahvalnosti. Bilo mi je teško, veoma teško kada sam uvideoda su ljudi iz naroda kojem sam sve žrtvovao sposobni za takav

zloč in, ali mi nije ni padalo na pamet da zbog toga okrivim ceo narod.Progutao sam tu gorku pilulu, preć utao sam i ipak nastavio da se žrtvujem za vas, jer ste vi brać a mojih veli č anstvenih drugova safronta.

Sada znate šta me je u toku celog života najviše zabolelo, a istotako znate da su mi tu bol naneli vaši stranač k i političari.

Upravo su vaši stranač ki polit ičari, ne bih rekao smislili, već prekomerno iskoristili i č uveni sluč aj oko „Crne ruke" na Solunskomfrontu. Ta afera nije bila tako ozbiljna, jer ja danas više ne verujem uonaj navodni atentat na princa regenta Aleksandra. Danas samubeđ en da su svaki deli ć tog atentata izmislili vaši politi čari. Sluč aj semorao razrešiti izmeđ u navodnih zaverenika i vojnih rukovodioca. Uto vreme sam predložio vašem vođ i, tada princu regentu, da pozoveokrivljene i da im održi sledeći govor:

„Pripadali ste tajnom udruženju koje se bavilo politikom i koje jehtelo da nametne svoje stavove narodu. Vi znate da je to protivno



417

zakonu i da se vi, vojnici, ne smete baviti politikom. Morali biste dabudete kažnjeni, ali smo u strašnim borbama. Pored toga, znam da vivolite otadžbinu. U ovom tragi č nom trenutku po našu zemlju, ja neć uda sami osuđu jemo pripadnike vojske na kojoj poč iva sva naša nada.

Želimo da zaboravimo vašu grešku, ali vi idete na prvu liniju, hrabrose borite za ovu zemlju koja vam oprašta, a ako treba, žrtvujte se zanju."

Princ Aleksandar je bio voljan da tako postupi, ali su ga polit ičariubedili da su ugrožene sve slobode srpskog naroda i da treba prepustiti „pravdi", njihovoj „pravdi", da slobodno deluje. Plan im jebio tako dobro izveden da sam i ja u jednom trenutku poverovao da zemlji preti velika opasnost od „zaverenika". Kasnije sam, međutim,

uvideo da je „Crna ruka" bila samo rodoljubiva reakcija protivdiktature polit ič kih stranaka i da su se one branile vrlo sumnjivimsredstvima. U Ženevi su č oveka koji je bio, možda, najnesebič niji inajiskreniji prijatelj saveznicima potkazali kao špijuna, u Solunu sunaložili da se osude hrabri oficiri ratnici zbog zavere protivbezbednosti države i protiv vladarevog života. To su postupci vašihstranač kih politi č ara!

Treba li vas podseć ati da se ti politi č ari-stranč ari nisu zadovoljavali time št o će skloniti sebe, već su iskoristili svoj uticaj da sklone svu

svoju porodicu i prijatelje?..."




418

XVI

"Dragi gospodine predsedni č e, meni se svi đ a sovjetski oblik vlasti,

kao naprikladniji za ruski narod ..."Ne, ovo nije napisao neki Rus! Ovo je početak pisma Viljema Lorensa Saundersa od 17.oktobra

1918. godine, predsednika "Ingersoll-Rand" korporacije, koji je u istovreme bio i direktor "American International Corp" i zamenikdirektora Njujorške banke za državne rezerve. Pismo je uputiopredsedniku SAD- a, Vudro Vilsonu.

Možda ste iznenađeni?Naša slika idejno-političkog spektra ovim bi možda mogla biti

uzdrmana. Do sada se potenciralo svuda u istorijsko-političkojliteraturi da su boljševici na LEVOM kraju, a finansijeri sa Vol Stritabliže DESNOM kraju političkog opsega. Logično bi onda bilo danemaju ništa zajedničko, te da su oštro suprotstavljeni. Zvaničnaistorija se pobrinula da se sva dokumentacija i postupci akteraistorijskih događaja koji se ne uklapaju u ovu (poželjnu) sliku istorije- JEDNOSTAVNO GURNU POD TEPIH!

Međutim, ako razmislimo o totalitarnim sistemima, kao što su biliFAŠISTIČKI (krajnja desnica) i KVAZIKOMUNISTIČKI (krajnja levica)

– vidimo velike sličnosti. Zajedničko je to, na primer, da oba sistema"obožavaju" totalitarne političko-ekonomske sisteme. Takođe, obasistema žele monopolističku kontrolu društva.

Nekada je monopolistička kontrola nad industrijom bila san J.P.Morgana i Dž.D. Rokfelera. Shvatili su brzo da je najbolji način da topostignu bio - politički sistem! Tako su političari, pod njihovimpatronatom, mnogo govorili o "javnom dobru" i "javnom interesu", ato se, vidimo, održalo i do naših dana.

Vidimo da je slika, na kojoj su kapitalisti ogorčeni i nepomirljivi

protivnici svih marksista i kvazikomunista - zapravo lažna slika! Pravaslika bi bila ona, gde su ove dve grupe zagrljene i srećne, jer suuspele da veoma dugo vremena drže beslovesne mase u strašnimkonfrontacijama, koje su mnoge ljude koštale i života. Srećne, jer sudebelo profitirale obe ove elite na račun običnog čoveka i njegoveporodice. A bogatstvo i moć su jedino važni, i kapitalističkoj ikvazikomunističkoj eliti.

Tako posmatrano, vidimo da su se “komunizam” i socijalizam brzopo svom “rodjenju” u nekoj državi pretvarali u metode grupisanja i

kontrolu moći, te nije nikakvo čudo bilo da su ekstremno bogatipodržavali ovakva društvena uredjenja, koja su tada postajala



419

savršeno orudje za njihove nezajažljive ciljeve. U ovom smislu, upraksi se tako sprovodila već pominjana podmetačina masonerijeoličena u radovima Marksa i Engelsa, gde je “komunizam” bio ustvari pokret ekonomske elite, a ne ugnjetenih narodnih masa. Od

suštinskog komunizma ostalo je tako samo ime. Ako pogledamo kapitaliste, moraćemo napraviti bar jednu osnovnurazliku među njima. Oni koji se zalažu za monopolizam, poputRokfelera, Morgana, Dipona i sličnih - stoje nasuprot kapitalistaslobodnih preduzetnika, koji su zapravo ono što je donekle pozitivnou kapitalizmu. Monopolisti su žestoko suprotstavljeni slobodnompreduzetništvu. (Zato se danas, na primer u Srbiji, političari iekonomisti “ubiše” laprdajući o “slobodnom preduzetništvu”, u nadi daće tako zamaskirati surovi monopolizam svojih gospodara.)

Velika moć monopolističkih kapitalista prirodno je tražila dakontroliše, ne samo svoje bogatstvo, već i bogatstvo celog sveta. Kaotakvima, monopolistima se morala dopasti mogućnost da utotalitarnoj levičarskoj državi imaju jednu vrstu robovskog tržišta,koje bi im sasvim odgovaralo u domenima njihovih poslova. Zato suodlučili da sebi priušte takve države (kao na primer SSSR), i dali suse na posao hraneći ambicije odgovarajućih političkih zaverenikažednih moći po celom svetu. Globalna diktatura, kao projektovanaslika sveta, i jednima i drugima bila je cilj!

Propratićemo jednog od aktera strašne revolucije u Rusiji 1917.godine - Lava Trockog, od momenta kada je 1916. godine proteran izFrancuske, najverovatnije zbog članaka koje je pisao za jedne novinena ruskom jeziku, a koje su se štampale u Parizu.

U septembru 1916. godine, francuska policija je ispratila Trockogpreko španske granice, a nekoliko dana kasnije policija u Madridu gahapsi i zadržava. Dobija luksuznu ćeliju koja ne liči na zatvor. Neštokasnije sprovode ga na palubu jednog španskog parobroda koji je biou vlasništvu kompanije "Monserat". Ovim parobrodom Trocki i

njegova porodica stižu u Njujork 13.januara 1917. godine."Drugovi" Trockog takođe prelaze Atlantik, usput ostavljajući pečatu Meksiku, na njegovom državnom uređen ju i pišući Ustav zameksičku revolucionarnu vladu 1917. godine.

Prvo što bi se svako zapitao je to, od čega je živeo Trocki injegova porodica u Njujorku?

Sam Trocki je znao nemački i ruski jezik, engleski ne. Ali, u svojojautobiografiji "Moj život" navodi:

"...Moja jedina profesija u Njujorku je bila revolucionarni

socijalista..."Bože, kako je to zanimljivo! I kako se lepo živi od toga što ste"revolucionarni socijalista"! Jer Trocki je živeo u prvoklasnom



420

apartmanu u Njujorku koga je plaćao tri meseca unapred, u stanu jeimao (za ono vreme retkosti) frižider i telefon, a porodica jepovremeno putovala sa limuzinom i šoferom!? Istina, pisao jepovremeno članke za njujorški ruski socijalistički žurnal, jedan

malotiražni list poput onog u Parizu. Može li se sve ono nabrojano odluksuznih aspekata života porodice Trockog, priuštiti samo odpiskaranja članaka? Teško. Tokom 1916. i 1917. priznao je da jedobijao po 310 dolara, ali i to je delio sa nekim revolucionarima.

Odakle mu onda novac?Kada se sve sabere i oduzme, ovaj čovek je od par stotina dolara

uspeo da svojim prijateljima novčano pomaže, da plati apartman uNjujorku, da podmiruje porodične tekuće troškove i da "uštedi"čitavih 10.000 dolara koje su mu oduzele, aprila 1917. godine u

Halifaksu, kanadske vlasti !!? O, da... Ima biografa Trockog koji govore da je on radio kaoelektričar za neki filmski studio, pa kao ko zna šta još, da bi uštedeonovac. Ali bojimo se da su to sve potpuno prazne tvrdnje i da je ovajčovek dobijao novac od nekog - za nešto.

Kao što pomenusmo, kada je iz Njujorka krenuo za Petrograd1917. godine, imao je uz sebe 10.000 dolara. Za ono doba, ovo jebilo čitavo bogatstvo! Overmanov komitet u SAD-u 1919. godine,istraživao je boljševičku propagandu i nemački novac u SAD-u, i tada

se dotakao i porekla tih 10.000 dolara. Za račun Overmanovogkomiteta, vašingtonski ataše u Čehoslovačkoj, pukovnik Urban, jemalo istraživao ovaj "detal jčić" oko novca i evo njegovog svedočenja:

"...Senator Overman: "Procenjeno je da je Trocki ovde dobio 10.000dolara..."

Pukovnik Urban: "Ne sećam se koliko mnogo, ali znam da je to bilo izmeđunjega i Miljukova."

Senator Overman: "Miljukov je to dokazao, zar ne?Pukovnik Urban: "Da, gospodine."

Senator Overman: "Da li znate odakle je on to dobio?" Pukovnik Urban: "Znam da je u pitanju bilo 10.000 dolara; ali to nijevažno. Govoriću o njihovoj propagandi. Nemačka Vlada je bolje od bilo kogapoznavala Rusiju, i oni su znali da bi uz pomoć tih ljudi mogli uništiti ruskuvojsku..."..."

Na ovom mestu je komitet IZNENADA PREKINUO SVOJ RAD, akada je sutradan ispitivanje nastavljeno, VIŠE NIKOGA NISUINTERESOVALI - ni Trocki, ni njegovih 10.000 dolara!? Baš zgodno,zar ne?

U senatskim izveštajima neće biti ništa o poreklu ovog novca, tesu moćnici "iz senke" mogli mirno da spavaju.



421

Čovek koji je Lavu Trockom obezbedio američki pasoš, ruskudozvolu za ulazak u zemlju i britansku vizu za tranzit, bio je, verovaliili ne, AMERIČKI PREDSEDNIK VUDRO VILSON! Na parobrodu"Kristianiafjord", osim Trockog, našli su se i drugi trockisti, neki

finansijeri sa Vol Strita, neki američki “komunisti” i još neke ličnosti,neke... tajanstvene ličnosti. Osim nekih mornara, svi ovi putnici subili "premazani svim bojama" i skoro uvek u središtu nezakonitihposlova o kojima se vrlo malo zna... Na brodu je bio i Čarls R. Krejn,raniji predsednik finansijskog komiteta Demokratske stranke i njenpokrovitelj. U Rusiji je imao "svojih" poslova. Po beleškama izdnevnika jednog putnika o razgovorima na brodu, vidi se da su seskoro svi slagali da je februarska revolucija SAMO PRVI DEO PRAVEREVOLUCIJE.

Kasnije će Čarls Krejn, po povratku iz Rusije posle oktobarskerevolucije, napisati izveštaj američkom ministarstvu inostranihposlova (iako nije bio službeno lice), i u tom izveštaju se vidi injegova uloga u revolucionarnim zbivanjima u Rusiji.

U kanadskim vladinim arhivama mogu se naći dokumenti kojigovore o hapšenju Lava Trockog. Gospodja Lava Trockog, samTrocki, dva sina Trockog i još pet ljudi koji su opisani kao "ruskisocijalisti" - svi su "spakovani" u zatvor. Neposredno pre ovogdogađaja, iz Londona je stigla depeša, datirana na 29.mart 1917.

godine, upućena kanadskim vlastima. U njoj se govori o tome da nabrodu "Kristianafjord" putuju "ruski socijalisti koji idu da započnurevoluciju protiv sadašnjih ruskih vlasti" i da Trocki nosi "10.000dolara koje je dobio od socijalista i Nemaca". Dakle nema sumnje dasu Kanađani bili obavešteni o kome se tačno radi i, bez mnogorazmišljanja, odvode sve socijaliste u zatvor u Halifaks.

Ko je Trockog oslobodio?To pitanje je i dalje nedovoljno rasvetljeno. Po svemu sudeći,

izgleda da su to baš učinili Englezi, navodno pod nečijim pritiskom.

Prvo su ga prijavili Kanadjanima, a onda su tražili da se on pusti!?Taj pritisak je, izgleda dolazio od američke vlade, a ova je to,navodno, uradila za nekog trećeg...(!?)

Ovu tvrdnju bi možda potkrepile neke činjenice koje se daju naći uizjavama ljudi bliskih kanadskoj obaveštajnoj službi tog doba.Potpukovnik Džon Bejn MekLin, kanadski izdavač, čovek povezan sakanadskom obaveštajnom službom, tvrdi, ni manje ni više, nego da je Trocki poreklom Nemac!? Dalje, da je 1914. godine Trocki"pompezno (kao) proteran" iz Berlina, a stigao je, posle nekog

vremena, u SAD, gde organizuje ruske revolucionare koji su većinombili Austrijanci i Nemci, a putovali kao Rusi. MekLin navodi da suEnglezi nekako "nanjušili" da su Kerenski, Lenjin i još neki



422

revolucionari, još 1915. godine PLAĆANI OD STRANE NEMAČKE, a dasu onda otkrili i da je Trocki u Njujorku takođe finansiran nemačkimnovcem. Otprilike, suština MekLinovog svedočenja je u ovome: „Englezi ništa nisu znali, pa su tek sve ovo „otkrili“...

I sada imamo zavrzlamu.Ruski revolucionari, većinom nemačkog porekla, organizuju se ifinansiraju nemačkim novcem, uz BLAGOSLOV AMERIČKE VLADE inedefinisan stav britanske!!? Već smo pisali o tome da su Amerikanciizuzetno bili naklonjeni Nemačkoj u prve dve godine Prvog svetskograta, sve dok se cionisti nisu aktivirali da to promene. Izgleda da sunosioci krupnog kapitala u Engleskoj, Nemačkoj i SAD-u, I POREDTOGA ŠTO SE VODIO RAT, našli zajednički interes da "uvale" Rusiji -Lenjina, Trockog i ostalu "bratiju" - JER JE SVIMA NJIMA BILO U

INTERESU DA CARSKA RUSIJA PROPADNE!I, kao što znamo - uspeli su u tome.Profit ne poznaje granice, ne priznaje podele na rase i narode, ne

libi se ničega što mu daje snagu, ma koliko to nemoralno bilo. On jereligija za sebe i čvrsto drži uza se sve one koji su ga jednom"okusili". Zato su njegovi nosioci ljudi koji će vam najčešće reći daoni rade za "javno dobro" i za "javni interes", ali krijući činjenicu da je pojedinac u svemu tome za njih - potpuno nebitan. Važna je samomasa iz koje se "cedi" profit - sve ostalo nije važno - ni koliko

bolesnih, mrtvih i ranjenih, nesrećnih i bednih...Samo poslušajte, na primer, današnje srpske političare: iz njih"zjapi" nezajažljiva pohlepa za vlašću, za novcem i za moći. A odkoga su to naučili i ko ih je time "zarazio"?

Nadamo se da ćete izdržati da čitate ove tekstove u kojima senalazi odgovor na to pitanje, iako se ovde ponekad govori o stvarimakoje, samo se čini, sa time nemaju veze.

U Nemačkoj, početkom Prvog svetskog rata, veoma je aktivan jedan revolucionar, teoretičar marksizma i aktivista

Socijaldemokratske partije. Revolucionarno ime mu je AleksandarLjvovič Parvus, a pošto je bio jevrejskog porekla, pravo ime mu jebilo Izrailj Lazarevič Geljfand (neki mu prezime izgovaraju i Helfandili Heljfand). Bio je veoma kontroverzna ličnost, ali mu se doprinosruskoj revoluciji ne može osporiti. Odavno se znao i sa RozomLuksemburg, nemačkom revolucionarkom, i sa Vladimirom IljičemLenjinom, kome se i lično divio. I u vreme revolucije 1905. godine,Parvus je boravio u Rusiji sa lažnim austrougarskim dokumentima.Naravno, dao je svoj "doprinos" tamošnjim događajima, a neminovno

se povezao i sa Lavom Trockim.No, za nas je ovde bitna aktivnost Parvusa u Nemačkoj, a



423

usmerena na podrivanje i rušenje državnog poretka carske Rusije.U Nemačkoj Parvus pojedine ljude iz nemačkog generalštaba

uspeva ubediti u neminovnost pokušaja da se izazove revolucija uRusiji. Zahvaljujući tome, 1915. godine uspeva od nemačke vlade,

samo njemu znanim kanalima, da dobije milion maraka. Neštokasnije, kada se "stvar" pokrenula i dala prve rezultate, Nemci mudaju još 5 miliona maraka u istu svrhu. Kada su, konačno, Nemcishvatili da Rusiju, pomoću revolucionarne delatnosti, mogu potpunoizbaciti iz rata, a uz to je pretvoriti u, kako su oni tada mislili, jednuateističku tvorevinu bezopasnu za Nemačku - daju još 20 milionamaraka, da bi "društvance" - Lenjin, Trocki, Parvus i ostalirevolucionarni "bitnici" - dovršili posao. A oni su ga zaista dovršili, a i"prevršili".

U svojoj filozofiji Marks i Engels nisu krili da njihove želje idu do jedne SVETSKE revolucije kojom bi se uspostavilo komunističkouređen je. Sasvim je druga stvar kako su te njihove idejeprimenjivane u praksi od strane pristalica kojima su oni bili ideolozi.Iskreno govoreći, te ideje i nisu mogle biti u praksi drugačijeprimenjene, nego kao praktična uputstva u obliku priručnika irevolucionarnih knjižica i pamfleta, koji su širim revolucionarnimmasama služili kao putokaz za borbu. Iako je i Marksova ideja bilasuštinski čista utopija – i za ono i za današnje vreme – ona je u svom

originalnom obliku donekle delovala čisto i humano, primamljivo iprimenljivo, ali su se kreatori pomenutih praktičnih uputstava gubili,delimično ili u potpunosti, i udaljavali od srži filozofije marksizmapokušavajući da je primene u praksi. Obzirom da su učenja Marksa iEngelsa u svom originalnom vidu takodje sporadično sadržavalanamerna i opasna izvitoperenja, u pomenutim praktičnim knjižicama ipamfletima izopačenja su bila umnožena do zastrašujućeg stepena.

Upravo ovakvu situaciju je potpuno precizno predvideo masonskivrh, koji je zapravo i pravi kreator marksizma, i radovao se unapred

mnogim kvazikomunističkim revolucijama koje su unapred, pre ilikasnije, bile osudjene na propast sa nemerljivim ljudskimstradanjima.

***

Ključni problem, koji postoji i danas, je da je ljudska svest takvakakva je i da se ne da jednostavno menjati nekakvim revolucijama izakonima, pretnjama i zastrašivanjem, niti moljakanjem ipodmićivanjem. Promena ljudske svesti ima, u nama poznatoj istoriji,od Hristovih vremena pa na ovamo, jedan lagan uzlazni tok koji opetima svoju brzinu i ritam, i NE MOŽE se veštački ubrzavati (niti se



424

može razvoj ljudske svesti sprečiti). Može se desiti da linija napretkaljudske svesti ima, u okviru svog rasta, manje uspone i padove - aligeneralno, rast svesti je neminovan! Naravno, posle laganog rastakroz sitne iskorake na gore i na dole, koji traje hiljadama godina, i

koji dovodi do skoro savršenih ljudskih zajednica na planeti (“zlatnodoba”) - nastupa neminovna degradacija, takođe u veoma dugomrazdoblju, da bi ljudska svest ponovo pala u kaljugu materijalizma(“gvozdeno doba”). Ti dugi procesi rasta i opadanja su potpunonormalni i slika su života materijalnog univerzuma, čiji mi samo delić poznajemo. Kratko rečeno, univerzum je takav - neprestano upromeni, što mu je i glavna odlika.

Upravo ta činjenica, da je iluzija da se svest narodnih masa "prekonoći" može promeniti, ključni je problem u svakoj revoluciji. U borbu

se kreće da se stvari promene na bolje (bar tako misle širokenarodne mase), a onda, posle uspešne revolucije, skoro UVEK, popravilu, revolucionarne vođe počnu raditi iste stvari zbog kojih jenarod i išao u revoluciju. Korupcija, pronevere, zloupotreba položaja,maltretiranje "običnog" čoveka - postaju ubrzo uobičajeni i upostrevolucionarnim društvima.

Bez obzira što su Marks i Engels pisali o "boljem i pravednijem"društvu u svojim delima, neminovno su imali teške promašaje (kojisu bili namerni, možemo sa prilično sigurnosti reći – od masonerije

smišljeni i naručeni), a koji se tiču znanja o ustrojstvu i svrsi ljudskogbića na planeti i njegovog života u društvenoj zajednici. Mora se ipakpriznati, da društvo u kome su ljudi toliko svesni da ne žele da uzmumaterijalne vrednosti koje im ne pripadaju, iako to mogu učiniti bezposledica - daje argument svim kritičarima marksizma, da su crtemarksističke teorije samo obrisi još jedne utopije, mada ta utopijazvuči veoma primamljivo. Sasvim je izvesno da se ljudska svestmože razviti do tih visina, tj. dotle da ogromna većina ljudiima osećaj za sve druge članove zajednice i "uzima dobra po

potrebi", a ne "po pohlepi". Međutim, i naši će se vrlo dalekipotomci načekati do tih vremena.Istovremeno, otvoreno ćemo ovde reći: kada se uporede

poznati nam oblici društvenih uredjenja - kapitalizam,socijalizam i “komunizam” – jedino je za sada realan oblikkapitalizam! On funkcioniše u predelima nagona za samoodržanjemi razmnožavanjem, kao i jake volje za moći.

U duhovnom smislu, istinski socijalizam i suštinski komunizamspadaju u SAVRŠENIJE i istinskom čoveku PRIMERENIJE oblike

ljudskih zajednica u odnosu na kapitalizam, temelje se na osećaju zaopšte dobro i povezanost svih bića, na humanosti i sličnimosobinama.



425

Već vidimo kako su neki pobesneli na ove tvrdnje, dok se drugidrže za stomak od smeha misleći da smo neke idealističke budale.Možda je nekome od čitalaca ovo i prijatno, ako gaji neke starinskekvazikomunističke ideje. Bilo kako bilo, ovde je veoma potrebno

napraviti jasnu razliku:SOCIJALIZAM i KOMUNIZAM za koje ovde smatramo da sudruštvena uredjenja budućnosti, NISU ISTI POJMOVI kojimaoznačavamo KVAZIKOMUNIZAM i KVAZISOCIJALIZAM – neodgovornei često zločinačke eksperimente u prošlosti, na primer u državamapoput SSSR-a i Kine. Veoma je bitno shvatiti da su i komunizam isocijalizam za sada utopistička uredjenja, jer jednostavno, mi kaoljudi NISMO SPOSOBNI za tako nešto – još uvek smo suviše podložnisebičnosti, gramzivosti i vlastoljubivosti!

Još nešto: socijalizam i komunizam budućnosti neće setemeljiti na delima Marksa, Engelsa, Lenjina i njima sličnih,već na principima apsolutnih moralnih načela koja su namdonosili svi veliki učitelji duhovnosti kroz hiljade godina!

***

Razumemo da ćete se lepo zabaviti čitajući ove zadnje pasuse i daće jedan deo vas ovo odbaciti kao trućanje dokonih budala. To jesasvim normalno i očekivano. No za one koji u ovome prepoznaju inešto drugo osim čiste budalaštine, nastavićemo sa pričom o ruskojrevoluciji 1917.godine.

Suštinski, revolucionari su želeli da Rusiju razore politički,finansijski, ekonomski, nacionalno, socijalno i MORALNO. U prvi mahpotpaljuje se šovinizam na teritoriji ruske imperije pokretanjempitanja nacionalnih zajednica - ukrajinskih, poljskih, finskih...Socijalni nemiri se izazivaju organizovanjem štrajkova u velikimfabrikama. Podbunjuju se seljaci protiv veleposednika. U gradovimase izazivaju ulični incidenti. U vojsci se "rovari" i potkopava moral. Zasve to vreme se ponavlja kako je socijalistička revolucija jedini izlazza Ruse - poput današnje otrcane i opasne parole u Srbiji da "Evropanema alternativu".

Ipak, za sve ovo, moralo je postojati vodjstvo i organizacija, a pomišljenju Aleksandra Parvusa, najbolji čovek za to je bio Vladimir IljičLenjin. Lenjin je smatrao, kao i mnogi njegovi saborci, da bezpropasti carske Rusije ne može biti revolucije. Poznato je da je savelikom radošću primao vesti o neuspesima ruske vojske u toku prvihgodina rata. Međutim, nerviralo ga je i dovodilo u depresiju to što se



426

car Nikolaj II održavao na svojoj poziciji, bez obzira na iskušenja.Iako su mu predlagali da pokuša sa revolucijom još početkom 1916.godine, on nije bio spreman, jer je iskreno i duboko sumnjao uostvarivost takve ideje.

Dok se Lenjin premišljao, Parvus je pripremao teren za revoluciju,delimično primoran na to i pritiskom iz nemačke Vrhovne komandekoja je želela, po svom starom običaju, efikasnost i vidljive rezultate.Tako je krajem 1916. godine u Petrogradu izašlo na ulice preko40.000 štrajkača, a u Nikolajevu oko 10.000; livnice i mnoge fabrikestaju takođe zbog štrajkova; krstarica "Carica Marija" na Crnom Moru- dignuta je u vazduh! Nemiri, vešto potpirivani i organizovani,dobijaju sve veću dimenziju.

Boraveći u Cirihu 1917. godine u februaru i martu, Lenjin je

saznao za početak revolucije i - nije poverovao da je to istina. Tekkada je Nikolaj II abdicirao - postalo mu je jasno "koliko je sati". Nabrzinu stupa u vezu sa svojim "kompanjonima", a Parvus muotvoreno iznosi da ni revolucija, ni Kerenski, Nemcima ne vredemnogo, jer Rusija i dalje ratuje na strani Engleske i Francuske.Moralo se uraditi više za nemačku vladu, a Vladimir Iljič Lenjin seprihvata te uloge i kreće da "dokusuri" načetu Rusiju i "preotme"vlast od Kerenskog, mada je i danas upitno da li je tu uopšte i bilonekog "otimanja".

Već u aprilu 1917. godine, Lenjin se sa još 32 ruska revolucionara(među kojima Nadežda Krupskaja, Lenjinova žena, pa GrigorijZinovjev i Karl Radek), ukrcava na voz za Petrograd, koji je putovaoiz Švajcarske, preko Nemačke i Švedske. Tamo gde su krenuli, biće iodredište Lava Trockog i njegove "družine" sa broda "Kristianafjord",čiji smo deo životnog puta pratili ranije. Nemački Glavni štab jefinansirao i olakšao Lenjinov put, jer je vagon u kome su oveindividue putovale tretiran kao plombiran vagon, te ih nisuuznemiravali, čak ni kada su presedali. Nije potpuno izvesno da je

nemački car znao za Lenjinovu grupu i za njihove planove. Do danasto ostaje enigma, mada ima dosta mišljenja da za Lenjina kajzer nijeznao. Glavnu ulogu u ovom poduhvatu imali su ljudi iz nemačkeVrhovne komande. Bili su uvereni da su boljševici "pod kontrolom" ida se ništa neočekivano za Nemce ne može desiti.

Osim Aleksandra Parvusa koji nije pripadao formalnoj nemačkojvojsci (iako je verovatno radio za nemačku obaveštajnu službu),važna ličnost u nemačkoj vojsci je bio Teobold fon Betman-Holveg,politički oficir, a 1909. postavljen i za Kancelara. Iako je baš 1917.godine izgubio poverenje Rajhstaga, uspeo je da izdejstvujeneometan put Lenjina i "drugova" u Rusiju. Danas se već možerekonstruisati "lanac" koji vodi od Holvega do Lenjina:



427

(Kancelar Betman-Holveg) ---- (Ministar inostranih poslova ArturCimerman) ---- (nemački ambasador u Kopenhagenu Brokdorf-Rancau) ---- (Aleksandar Parvus) ---- (Jakov Firstenberg) ----(Vladimir Iljič Lenjin).

Iako do sada ovo sve deluje kao dobro podmazana mašina,duboko u pozadini, i Nemci, i Lenjin - imaju svoje, dobro skrivane,namere. Nemci, da iskoriste posleratno rusko tržište i sirovine, aLenjin da zavede marksističku diktaturu!

O nekoj vezi između nemačkih političara i tadašnjih marksističkihrevolucionara, još 1915. godine se da zaključiti iz pisma, datiranogna 14.avgust, Brokdorf-Rancaua nemačkom državnom podsekretaru,o razgovoru koji je imao sa Aleksandrom Parvusom, a koga jepreporučio kao "izuzetno važnog čoveka". Dalje, preporučuje da se

Parvus uposli zbog njegovih "izvanrednih sposobnosti". Ipak, dodaje i jedno upozorenje: "...Možda bi bilo riskantno želeti iskoristiti sile koje su prisutne iza

Helfanda, ali bi sigurno priznali našu sopstvenu slabost ako bi izstraha odbili njihove usluge i ne bi bili u stanju da upravljamo sanjima..."

Ove ideje o iskorišćavanju revolucionara za sopstvene intereseprisutne su, u isto vreme, i kod finansijera sa Vol Strita. Primer za tosu J.P.Morgan i snage u velikim kompanijama, koji su istu stvar

pokušavali prilično uspešno sa domaćim i stranim revolucionarima uSAD-u, a sve zarad veće zarade i dominacije na tržištu i u politici.Skoro nemoguće je odvojiti neke moćne finansijske krugove u SAD-u od nekih ruskih revolucionara, posebno Lava Trockog. Na prvipogled to je očigledno, ali i teško dokazivo. Ipak, pažljivom analizomljudi, dokumenata i događaja nedvosmisleno je utvrđeno da ta vezaitekako postoji.

Uoči dolaska Lenjina u Rusiju 1917. godine famoznim vozom,Privremena vlada Kerenskog objavila je u pariskim novinama

upozorenje da će na svakoga, ko bude stigao preko teritorijeNemačke, biti primenjen ratni zakon, sa sasvim izvesnim suđenjem.Izgleda da to Lenjina i njegovo društvance od tridesetakrevolucionara nije nimalo zabrinjavalo, jer su prošli rusku granicukao da idu u zabavni park. Zadržani su jedan ili dvojica ljudi izLenjinove pratnje, ali i to samo na kratko, "reda radi". Zna se da sudokumente za put, "drug" Lenjin i ostali, dobili u RUSKOJ AMBASADIU ŠVAJCARSKOJ, kao i potreban novac za karte.(?!) Postoji viševerzija o dočeku Lenjina u Rusiji, ali je svima zajednički imenilac - javan, radostan i skoro svečan doček čoveka koji je prethodnoprešao preko neprijateljske teritorije, nimalo se ne obazirući napomenuti ratni zakon u Rusiji!?



428

Sve ove činjenice je teško složiti u nešto logično. Previšekontradiktornosti tu ima. Još kada se uzme u obzir da Lenjin, posilasku sa voza na stanici, DRŽI GOVOR i poziva na rušenjepostojećeg uređen ja, a da ga zbog toga niko ne ometa niti hapsi -

jasno je da sa svim ovim nešto ozbiljno nije u redu.Mesec dana posle Lenjinovog dolaska u Rusiju, skoro na isti način,dolazi još oko trista revolucionara. Vlast u Rusiji NE ČINI NIŠTA daovo spreči. Lav Trocki dolazi iz SAD-a sa svojim saradnicima. VladaKerenskog se pravi da ovo ne vidi. U julu 1917. godine nekako izlazina videlo cele ruske javnosti sumnja, da su Lenjin, Trocki i "bratija" uRusiju došli da bi srušili postojeći poredak. Mnogi ih optužuju za vezesa Nemačkom, a carski general Kornilov se čak razmišljao daorganizuje hvatanje ove bande. No tada stvari postaju jasnije, kada

se Kerenski zauzima za "uvezene" revolucionare i čak ih i naoružavaplašeći se da će ih Kornilov pohvatati i istrebiti. To oružje će sekasnije iskoristiti u oktobarskoj revoluciji.

Kada sve ovo znamo, zaključak postaje nedvosmislen - Kerenski injegova Privremena vlada su bili samo MANEVARSKI korak ukonačnom razbijanju carske Rusije. Ako dodamo da je kod onogoslobađanja Trockog iz zatvora u Halifaksu, između ostalih i ličnoKerenski intervenisao da se on OSLOBODI - sumnje više nikakvenema - gospodin Kerenski i njegova vlada radili su za interese

zapadnih centara moći!Indikativno je da su se, i SAD i Engleska, stalno trudile dodanašnjih dana da, ukoliko se argumentovano ospori spontanostruske revolucije, momentalno pređu na "rezervnu" priču oorganizovanju te revolucije od strane nemačkih vojnih krugova. Izaista mnogo dokaza u dokumentima ukazuje na to. I danas, teškoda bi bila greška, to tako i prihvatiti. Jedino, posle otvaranja tajniharhiva iz tog doba, u svim zemljama akterima Prvog svetskog rata,izlazi na videlo još jedna sumnja - da je čak i pored nemačkih

planova o rušenju carskog poretka u Rusiji - POSTOJAO JOŠ NEKOzainteresovan za isti cilj...Pogledajmo stvari iz još jednog ugla.Prvi svetski rat je besneo, Rusija je ratovala sa Nemačkom, te

priča o nemačkom poreklu ruske revolucije koja razbija Rusiju kaonemačkog neprijatelja, deluje više nego logično. Ako su Lenjin irevolucionari produžena ruka Nemačke, onda, obzirom na svesrdnupomoć Kerenskog i Privremene vlade tom i takvom Lenjinu, moramozaključiti da su i Kerenski i članovi te vlade bili nemački ljudi. Ali, ta

ista vlada je proklamovala rat protiv Nemačke do konačne pobede,čim je došla na vlast!? A Engleska i Francuska su, po dolaskuKerenskog na vlast, brže-bolje potrčale da priznaju Privremenu vladu,



429

hvaleći je na sva usta. Sada, po ovome ispada da je Privremena vladabila proengleska. Priznaćete da ovde opet nešto ne valja: proengleskavlada pomaže progermanskom Lenjinu da sruši postojeći poredak!?Ovde dolazimo do nemoguće stvari, jer su uzroci Prvog svetskog rata

upravo u trvenju između pohlepne Engleske i zajapurene Nemačkekoja je sve više jačala, sve to potpomognuto medjunarodnimbankarskim lešinarima.

Zaključak može biti samo jedan.Lenjin i Kerenski, Trocki i revolucionari, Privremena vlada u

Rusiji - svi su radili za gospodare koji NISU u Nemačkoj. Ti"gospodari" su nosioci krupnog anglosaksonskog kapitala,upleteni sa engleskom obaveštajnom službom, ili boljerečeno, iz njihove moći i proizilazi snaga engleske

obaveštajne službe. Ko je tu gazda, a ko sluga - oduvek je bilorelativno. Važno je samo da se omogući obrt kapitala, bez obzirakoju cenu će da plate narodi na planeti, uključujući i narode uBritaniji, Irskoj, SAD-u, Nemačkoj, Francuskoj, Rusiji - a već omanjim nacijama, poput srpske, suvišno je i govoriti. Rokfeleri,Morganovi, Rotšildi, familija Dipon... mogli bismo ih još nabrajati. Ko je kome tu šta dužan, ko kome čini kakvu uslugu, kakve su njihoveveze sa tajnim društvima, kakvi su im odnosi sa cionistima - o ovomesvemu se mogu napisati podebele knjige i da još sve, ni izdaleka, ne

bude rečeno. Međutim, zajedničko im je uvek isto - NE ZANIMA IHSUDBINA OBIČNOG ČOVEKA, jer ih zanima SAMO PROFIT. Profitu seklanjaju, kao Bogu, jer im on daje moć.

Vreme koje dolazi, a koje mi (koji sada živimo), verovatno nećemodočekati u svom sadašnjem obliku - DONEĆE PROPAST ovojnakaradnoj i neljudskoj filozofiji koja vuče svoje korene iz dubinapohlepe i poremećene psihe. Ono što je važno shvatiti je to, dameđunarodni bankari i kapitalisti, skoro nikad ne razmišljaju unacionalnim okvirima, već u GLOBALNIM. Nacija im je potpuno

sporedna stvar. Zato molimo ljude koji ovo budu čitali, da se nepovode za njihovom nacionalnom pripadnošću i da tako poistovećujuove gramzive protuve sa nacijama iz kojih su potekli. To bi biloVEOMA POGREŠNO. (Svesni smo da će vam ovo biti prilično teško,obzirom da vam mnogi “učeni ljudi” sipaju u glavu danas raznovrsnoantisemitsko i šovinističko smeće, poput, na primer, “doktora” RatiboraDjordjevića koji i danas tvrdi - kao što je i Hitler nekada tvrdio - da su“Pr otokoli sionskih mudraca” autentični, iako su najsramniji falsifikat ivredjaju sve poštene Jevreje.)

Mnogi se mogu zavarati kako su enormni bogataši postali filantropi jer su, eto, shvatili da bogatstvo neće poneti u grob, pa su osnovalifondove koji danas "pomažu" blagostanje običnog sveta. Videćemo



430

kasnije da biste se usrdno molili Bogu da vam takva "pomoć" nikadane uđe u državu, kada biste shvatili šta ona sa sobom nosi...

Nastavimo priču o ruskoj revoluciji.U celoj ovoj priči, Nemci i njihov vojni vrh, pokušali su

"usput" da iskoriste Lenjina, Trockog i ostale, sve u ubeđenjuda ih drže pod kontrolom i da su im oni jedini nalogodavci. Usuštini i nemački vojni vrh, preko ovih prevejanihpokvarenjaka-revolucionara, iskorišćen je kao odličan "zaklon" za "gospodu" međunarodne bankare i kapitaliste izLondona i sa Vol Strita. Ova genijalna i mračna "igra" da secarskoj Rusiji "slomi kičma" osmišljena je i počela čim seprimetilo da Rusija nezadrživo ide ka vodećem mestu u svetuu pogledu ekonomske, pa i vojne moći. Sve ovo postaje jasnije

kada se u prošlosti pogledaju odnosi Rusije i Britanije, gde jasno dolazi do izražaja britanska subverzivna delatnost,sračunata uvek na ograničavanje ruskog uticaja i ruskograzvoja. OVO TRAJE I DANAS!

Privremena vlada u Rusiji, na čelu sa Kerenskim, po dolasku navlast pustila je skoro sve zatvorenike, raspustila je policiju, uništila ježandarmeriju, a i kontraobaveštajnu službu. Dozvolila je političkupropagandu u vojsci podrivajući teško disciplinu vojnika. Zatim, za neverovati, smenila je sve gubernatore i njihove pomoćnike - ne

postavljajući na njihovo mesto NIKOGA!? Jednostavno - ukinula jeadministraciju. Da li se treba, posle svega ovoga, čuditi kako jeLenjin izveo oktobarsku revoluciju? I kako je time uspeo da zadovoljiNemačku sa izlaskom Rusije iz rata, a Englesku i SAD sa propašćuruske carske vlasti i ruske ekonomske snage?

Skoro milenijumski razvoj ruske državnosti je revolucijom prekinuti nastalo je nešto sasvim drugačije - ateistički bogoborni monstrumko ji će progutati milione ruskih života i strahovito unazaditi ruskunaciju.

Orila se tada pesma među revolucionarima: "Mi rođeni u oktobru, sruši ć emo či tav svet, do temelja..."A brisano je, rušeno i prepravljano sve! Stari heroji više nisu bili

heroji, stare vrednosti služile su za podsmeh "naprednih"kvazikomunista. Udžbenici istorije su uništeni, a novi nisu još pisani.Važilo je samo ono što "vođe" kažu. Ako oni kažu da je nešto bilo,onda su svi imali da veruju da je to i bilo - iako često i nije bilo!Istorija se pisala iznova, jer zaboga... pa ISTORIJU PIŠU POBEDNICI.Tako, čitajući tu "novu" rusku istoriju, možemo "naučiti" da jeVladimir Iljič Lenjin bio "veliki humanista", "genijalni političar","čovek visoke kulture"...

Ako bismo hteli ovo da potkrepimo činjenicama, morali bismo



431

dodati i da je Lenjina "krasila" ideološka manija, da je bio opsednutrazaranjem, da mu je cinizam zalazio u neviđene visine i da mu jeglavni princip bio - NEPOSTOJANJE PRINCIPA! Takođe, da je u XXveku bio prvi u nizu krvavih diktatora, utirući put Staljinu, Hitleru,

Mao Ceu, Pol Potu... Od ovih nabrojanih, neka Lenjinova dela, nikoposle njega nije uspeo da ponovi. Uzimajući od Marksa i Engelsasamo ono što se uklapalo u njegov koncept revolucionarnogosvajanja vlasti, a odbacujući sve ono, što se njemu činilo, previše"humano" - PRVI je stvorio nešto što se nazivalo "revolucionarnapartija", u kojoj je vladala spartanska disciplina i spartanskasurovost. U građanskom ratu koji se nadovezao na oktobarskedogađaje, ova partijska vojska u sudaru sa svim što nije na"partijskoj liniji", postigla je veliki "uspeh" - 15 miliona mrtvih!

(Računajući sve sukobljene strane)."Gospodari" sa Zapada su mogli zadovoljno da odahnu. Rusija jebila gurnuta u ambis...

Edgar Sison, čovek iz Komiteta za informisanje javnosti SAD-a, je1918.godine kupio mnoštvo ruskih dokumenata u Rusiji i tajno ihprebacio u SAD sa namerom da dokaže povezanost ruskih boljševikasa nemačkom vladom. I ne samo to. Želeo je da ovim dokumentimapotvrdi da su Lenjin, Trocki i njihovo društvo, plaćeni nemački agenti.Međutim, ovi dokumenti, poznati nešto kasnije kao "Sisonovi

dokumenti" - čist su falsifikat, osim njih dva-tri. Ovi dokumenti sunešto poput često pominjanih "Protokola sionskih mudraca" -smišljeno napravljeno štivo, tj. falsifikovano štivo u političke svrhe.Sve ovo možda ne bi ni bilo vredno spomena, da se među gomilomlaži i ordinarnih gluposti nije našlo i ponešto, što će se kasnijepokazati kao autentično.

Izgleda da su ljudi koji su smišljeno kreirali ovu dokumentacijuznali za mnoge stvarne manipulacije, te tako dolazimo do bankara izHamburga, Maksa Varburga i do boljševičkog agenta u Skandinaviji,

Aleksandra Gumberga koji je imao posredne veze sa imperijom J.P.Morgana. Krajem 1917. godine saznalo se i za neke uplate novca od strane

američkih bankara, "provučene" kroz Crveni krst i upućene ruskimrevolucionarima. Očigledno, "ima neka tajna veza", kao što kaže stihu onoj poznatoj domaćoj pop-pesmi...

Pred Prvi svetski rat, finansijskim i ekonomskim svetom u SAD-uupravljala su dva klana. To su bila dva carstva Rokfelerovih iMorganovih. Iako se ova dva carstva uvek predstavljaju odvojeno,

oni su ipak nastupali saveznički, povezani preko zajedničkih interesa,preduzeća i ličnosti. Praktično - Rokfeler i Morgan upravljali su VolStritom. Pitanje da li su u tome bili potpuno nezavisni ili su i oni imali



432

svoje "tutore" koji su se vrzmali svuda, a najviše u Londonu (i uVatikanu) - teško bi bilo dokazati, ali neke očiglednosti koje tome idustrahovito u prilog, ne mogu se ignorisati.

Rokfelerove akcije su napravile monopol u naftnoj industriji,

industriji mermera, proizvodnji bakra, topioničarskoj industriji,duvanskoj industriji, a zajednički sa Morganovim akcijamaučestvovale su u industriji čelika, u stotinama manjih industrijskihtrustova, u organizaciji komunalnih usluga, puteva i bankarskihinstitucija.

"Nacionalna gradska banka" je bila najveća od banki koju jekontrolisao "Standard-Oil Rockefeller ", ali su postojali mehanizmikontrole i u Trust kompaniji SAD-a i Hanoverskoj nacionalnoj banci. Iosiguravajuće kompanije "Equitable Life" i "Mutual of New Jork " bile

su u ovom sistemu.Morgan je imao velika preduzeća u oblasti proizvodn je čelika,brodova i električne energije. Takođe, u proizvodnji gume i u biznisusa izgradnjom puteva. Morgan je kontrolisao finansijske korporacije:Nacionalnu trgovačku banku, "Chase National bank ", Njujorškuosiguravajuću kompaniju i čuvenu "Garanty Trust Company ". KrajemPrvog svetskog rata "Garanty Trust Company " i "Bankers TrustCompany " bile su, tim redosledom, prva i druga najveća kompanija uSAD-u. U OBE JE J.P.MORGAN VODIO GLAVNU REČ!

Običaj nosilaca krupnog kapitala da uzimaju učešća u revolucijamanije nikakva slučajnost - već pravilo. Tako je 1913. godine, nasaslušanju u Kongresu, kongresmen Rejni dao izjavu o Panamskojrevoluciji 1903. godine:

"...Moje je mišljenje da su predstavnici ove vlade (vladeSjedinjenih Država) omogući li revoluciju na Panamskoj prevlaci. Dase ova vlada nije umešala, verovatno je da uspešna revolucija ne bibila ostvarena, i ja mislim da je ova vlada narušila sporazum iz 1846.godine. Mogu da iznesem dokaze koji će pokazati da je deklaracija o

nezavisnosti, koja je proglašena u Panami, treć eg dana novembra1903. godine, bila pripremljena upravo ovde u Njujorku i zatimodnesena u Panamu – a pripremljena je u kancelariji Vilsona NelsonaKromvela ..."

Jasno da je ovde bio u pitanju interes SAD-a po pitanjuPanamskog kanala i da su se pobrinuli da taj interes bude ostvarenfinansiranjem i pomaganjem revolucije.

Onda kineska revolucija 1912... itd.



433

XVI-a

1912.godine u Stokholmu je osnovana "Nya Banken". Vlasnik je

bio Olof Ašberg koji je kasnije dobio i nadimak "boljševički bankar". Utoj banci svoje mesto su imali istaknuti članovi švedskih zadruga išvedskih socijalista. Londonski zastupnik te banke bila je “Britanskabanka severne trgovine” sa Erl Grejom na čelu.

U toku leta 1916.godine Ašberg boravi u Njujorku na promocijisvoje banke i ruskog carskog ministra finansija Pjera Barka. Glavnirazlog ovog putovanja je bio zapravo razgovor oko zajma od 50miliona dolara za carsku Rusiju. Sa druge strane pregovaračkog stola je Stilmanova Nacionalna gradska banka (gde je i Rokfeler imao

znača jne akcije). Postignut je dogovor, a zanimljiva je izjavaAšberga:"...Otvaranje za amer ič ki kapital i amer ič ku inicijativu, uz buđ enje

doneseno ratom, biće rašireno u zemlji kada borba bude gotova.Sada ima mnogo Amerikanaca u Petrogradu, predstavnika poslovnihfirmi koji su upoznati sa situacijom i, Č IM DOĐE DO PROMENE,amer ič ka trgovina sa Rusijom će procvetati ..."

Više je nego jasno na kakvu promenu (revolucija) ovde Ašbergmisli. U isto vreme Ašbergova "Nya Banken" prebacuje novac ruskim

revolucionarima koji je potekao iz nemačkih izvora, a kojim će oniuspešno oboriti Privremenu vladu u Rusiji. Zaista, mnogi u ovo nećepoverovati, jer deluje kao SF priča i prosto je neverovatno da Ašbergputuje sa carskim ministrom finansija i da u isto vreme pomažepropast carske Rusije preko Lenjina, Trockog i ostalih. No, ovo ne bibilo prvi put da se dešava u istoriji ljudskog roda, jer je ona prepunazločina, izdajstava, surovosti, dvoličnosti i ostalih gadosti.

"Ukrstivši" nekoliko izvora poput Ašbergovih memoara, telegramakoje su banke međusobno razmenjivale, zaplenjenih dokumenata i

raznih svedoka toga vremena koji su ostavili neki trag za sobom -nepobitno je dokazivo PRISUSTVO AMERIČKOG, NEMAČKOG iENGLESKOG kapitala u revolucionarnim previranjima u Rusiji, a i uvremenima posle toga. Za međunarodne bankare RAT JE DOBARBIZNIS i REVOLUCIJA JE DOBAR BIZNIS. Očigledno da ljudske žrtve iljudska patnja ovim “ljudima” nisu nikada mnogo značili. Važna im jebila jedino dobra zarada.

Tako postaje jasno da su sredstva najviše boljševicima stizalapreko "Nya Banken" i Jakoba Firstenberga. Poreklo tih sredstava,

koliko se mogu pratiti, najviše vodi u Nemačku, a sve se odvijalo podmaskom isplate nekakve fiktivne robe. Morganov "Guaranty TrustCompany" indirektno je bio povezan sa Ašbergom i sa svojim



434

akcijama koje je imao u njujorškom predstavništvu Rusko-azijskebanke pod imenom "McGregor Grant Co.", gde je takođe obavljantransfer novca za revolucionare.

Međutim, ko je GLAVNI igrač u Sovjetskom Savezu, pokazaće

osnivanje prve velike međunarodne banke "Ruskombank " nekolikogodina kasnije, tačnije u jesen 1922.godine. Ta banka je nastala nabazi koju su činili neki ruski privatni bankari i investicije švedskih,američkih i britanskih bankara. Bila je poznata i kao “Inostranatrgovačka banka” ili “Banka za inostranu trgovinu”. Na čelu je bioOlof Ašberg, a u glavnom savetu banke sedeli su predstavnici ruskihcarskih bankara, švedskih, američkih i engleskih bankara, ineminovno - predstavnici Sovjetskog Saveza.

A sada konačno treba reći čiji je zapravo kapital većinom

predstavljao strani konzorcijum u "Ruskombank"-u... BRITANSKI!!!Ne treba biti uopšte ovim iznenadjen. Valjda smo do sada navikli

da se iza svih radnji koje donose profit uvek nekako nađe londonsko"društvance" bankara, političara, trgovaca i ko zna koga još...

Britanci su bili prisutni preko firme "Russo-Asiatic ConsolidatedLimited " koji je ušao u "Ruskombank " i koji je u Rusiji bio najvećiprivatni kreditor! Posle revolucije došlo je do nacionalizacije, ali sukvazikomunisti uredno isplatili 3 miliona dolara odštete na ime

nacionalizovane svojine ove finansijske institucije. Britanska vlada jeveć od ranije imala veliku količinu akcija u ruskim privatnimbankama. Sve je to "sredjeno" sa “komuncima”, te su međunarodnibankari mirno mogli da nastave svoj posao - kao da ništa nije nibilo...

Neko od zapadnih novinara tog doba "usudio se" da komentarišecelu ovu situaciju sa Sovjetskim Savezom i međunarodnimbankarima u smislu, da su političare koji su bili prilično neuspešni upregovorima sa ruskom revolucionarnom vrhuškom, zamenili bankari

koji su brzo našli sa njima "zajednički jezik". To je bio jezik POHLEPEi jezik MOĆI, koji su i jedni i drugo odlično razumevali, te im političariu razgovorima nisu ni trebali. A ako ćemo pravo i ne "uvijajući"previše - ti isti revolucionari su bili "učenici" i "plaćenici"međunarodnog bankarskog kartela koji je svoje pipke imao svuda -kako u Nemačkoj i Francuskoj, tako i u SAD-u, a već o Britaniji kojamu je centar već više od dvesta godina, - suvišno je i govoriti.

Na kraju je generalni zaključak da su Nemci na jedan perfidannačin iskorišćeni od strane anglosaksonskih centara moći. Vrbovali su

Lenjina, Trockog i ostale protuve koji su već odavno bili zavrbovaniod britanske obaveštajne službe, i finansirali ih da u Rusiji napravehaos.



435

Posle revolucije, dok su bankari mirno nastavili da posluju uSovjetskom Savezu, Vladimir Iljič Lenjin "dokazivao se" uništavanjemsvega što je bilo tradicionalno i rusko...

Lenjin je uveo KONCENTRACIONE LOGORE, te ih je 1920.godine

već bilo oko 90! Redovno je i masovno streljao taoce kada se stvarinisu odvijale kako je zamislio. Valjda je i prvi koji je u svojoj zemljiproizveo masovnu glad od 1921-1922, koja je odnela oko 5 milionaživota! Od zarobljenih vojnika Austrougarske, Češke, Nemačke,Turske..., od litvanskih strelaca, kineskih dobrovoljaca, raznihrevolucionara internacionalista, stvorio je specijalne udarne jedinice -ORGANIZOVANU BANDU MEĐUNARODNOG OLOŠA koja jebespogovorno izvršavala SVE što joj je naređeno! Tako su, bezistrage, POBIJENI SVI PRIPADNICI RUSKE CARSKE PORODICE,

UKLJUČUJUĆI i DECU!Kao ilustraciju Lenjinove psihopatologije navodimo neke njegovemisli:

"...Nauč ni pojam diktature ne označ ava ništa drugo, nego ni čimneogranič enu, nikakvim zakonima i apsolutno nikakvim pravilimanezauzdanu VLAST, koja se neposredno naslanja na NASILJE ..."

"...Reč i o jednakosti, slobodi i demokratiji su u sadašnjimokolnostima - truć anje... Još 1918. ja sam ukazivao na neophodnostvlasti jedne l ič nosti, neophodnost davanja jednom licu diktatorskih

ovlaš ć enja, upravo iz perspektive sprovođ enja sovjetske ideje...Nema baš nikakvog protivreč ja izmeđ u sovjetskog demokratizma i primene diktatorske vlasti pojedinca... Kako može da se obezbedi jedinstvo volje? Pot č injavanjem volja hiljada, volji jednoga..."

"...Neophodno je sprovesti nemilosrdan masovan teror protivkulaka, popova, belogardejaca. Sumnjive zatvarati u koncentracionilogor van grada... Treba poveć ati energiju i masovnost terora...Otvoreno ist aći nač elno i polit ič ki opravdano (a ne samo juridi č kiusko) stanje koje motiviše suštinu i opravdanje terora... Sud ne smeda uklanja teror..., nego da ga nač elno zasnuje i ozakoni, bezlicemerja i fasade..."

Osim što je dokazani zločinac, Vladimir Iljič je bio vrhunski lažov imanipulator.

Od obećanja "Sva vlast sovjetima radnič kih i sel jač kih deputata, akoje je izabrao sav radni narod!", stiglo se do NEOGRANIČENE vlastiKomunističke partije. Od obećanja "Zemlja seljacima!", stiglo se doDRŽAVNOG vlasništva nad zemljom. Od obećanja "Opšti demokratskimir!", stiglo se brzo do razmišljanje kako "revolucionarno" proširiti “komunizam” na ceo svet!

LAŽ i NASILJE, NASILJE i LAŽ - ovim je naizmenično iskivan taj"novi čovek" u kvazikomunističkom Sovjetskom Savezu, a



436

istovremeno uništavani svi nepokorni.Neverovatna dvoličnost i licemerje, bolje reći čista bolest, vidi se

baš u našoj priči o nosiocima krupnog kapitala iz zapadnih zemaljakoji su, kako smo videli, uspešno sa Lenjinovom vladom sarađivali,

dok je on vešao stotine "kulaka i bogataša za primer"!? No, nemojmose zavaravati: Vladimir Iljič je samo "učenik" koji će se u jednommomentu čak i otpaditi od ideja svojih "učitelja" i prerasti u pravogmanijaka, pokazujući baš time pravo lice i poreklo ideja okvazikomunizmu-globalizmu-fašizmu, svetskoj vladi, opravdanostiterora i uništavanja ljudi.

Neverovatno zvuči naredba Tuhačevskog za gušenje ustankapobunjenih seljaka, koji se nisu hteli pomiriti sa Lenjinovim terorom:

"...Šume u kojima se banditi kriju oč istiti OTROVNIM GASOVIMA

precizno prorač unavši da oblak zagušljivih gasova bude ravnomernoraspoređ en po č itavoj šumi, uništavajuć i sve što se u njoj krije..."UPOTREBA BOJNIH OTROVA na CIVILNOM STANOVNIŠTVU!Zato, ako čujete da Vladimira Il jiča neki zatupljeni ili neinformisani

umovi nazivaju "velikim političarem", "genijalnim i poštenimčovekom", "humanistom", i sličnim epitetima - setite se milionamrtvih i zlostavljanih za čiju je smrt i muke on lično odgovoran. A jošviše odgovornosti snose oni koji su Lenjina stvorili - beskrupulozni ibolesni umovi međunarodnog monopolističkog kapitala.

"Igranku" nosilaca krupnog kapitala za vreme i posle ruskerevolucije 1917.godine možemo dopuniti sa još nekoliko događaja.Englezi šalju generala Tomsona u Transkavkazje da praktično

osnuje nekoliko protektorata nezavisnih od Rusije (SSSR-a). Sve to ucilju bolje kontrole izvora nafte u kaspijskom područ ju.

Nemačka potpisuje Brest-Litovski sporazum i tako okupiraUkrajinu i pribaltičke zemlje. Protivnicima ruskih revolucionara(poznatim kao "beli" ili belogardejci") daje se tek toliko pomoći daspreče prodor “komunista” ka "područjima od interesa" za

anglosaksonske sile.Iz planova Vudro Vilsona i bankarskog establišmenta u SAD-u vide

se namere prema Rusiji:

"...Rusija je velika i jednorodna: nju treba svesti na srednjoruskuvisoravan...(...) pred nama će biti č ist list hartije na kome ć emoskicirati sudbinu ruskih naroda..."

U ovom tajnom dokumentu koji pripada privatnoj arhivi pukovnikaHausa, bliskog saradnika američkog predsednika Vilsona, predlaže sei priznanje svih novostvorenih državica nastalih u raspadu carskeRusije i povlačenje svih vojnih trupa sa njihove teritorije.



437

Ali onda se dogadja nešto neočekivano.Mora se priznati da su ruski revolucionari shvatili "veliku igru"

svojih zapadnjačkih gazda i da su se OTELI DELIMIČNO KONTROLIusvajajući princip integracije ruskih zemalja, umesto njihovog

potpunog rasturanja. Biće da su osećaj moći i podozrivost premasvojim zapadnim tutorima, Lenjina i Trockog naveli da oforme svoj,relativno nezavisan centar moći, u nadi da mogu pariratimedjunarodnom bankarskom kartelu. I to ne toliko po stvarnoj moćikapitala, već po rešenosti da zaštite svoju kožu od svojih surovih ibezosećajnih “gazda”. U isto vreme nisu imali nameru da sa njimaprekinu “poslove”.

Ovo je momenat kada svetski imperijalisti Lenjina i “crvenubratiju” stavljaju među "sumnjive" elemente, mada i dalje sarađuju

sa njima. Ipak, ovo je takodje i sam početak ideje u vrhuanglosaksonskog establišmenta, da se SSSR mora po svaku cenurazbiti, a ta ideja će kulminirati u stvaranju Adolfa Hitlera i pažljivomorganizovanju Drugog svetskog rata.

Očigledne su i tadašnje namere anglosaksonskog imperijalizma dapomoću "malih naroda" destabilizuju velike države u kojima ovi žive.Sve zbog nezajažljive pohlepe i bolesne težnje za dominacijom.

Ovo se uspešno sprovodi i danas.Nosioci krupnog kapitala u svetu mešali su se SVUDA, u skoro

svaki veći događaj na svetskoj sceni, u svaku revoluciju (rusku,kinesku, meksičku...) i u svaku veliku finansijsku manipulaciju.Kada je u Evropi 1914.godine izbio rat, po tadašnjim

međunarodnim zakonima neutralne zemlje NISU MOGLE podići zajmove za zaraćene zemlje! Ovo nije bilo samo zakonsko, već iMORALNO pitanje.

Međutim, od kada je pa to predstavljalo neku prepreku zameđunarodni bankarski kartel?

J.P.Morgan je raspisao ratne zajmove za Englesku i Francusku

1915.godine. Dao je prosto objašnjenje da to "uopšte nisu ratnizajmovi", već samo "sredstvo za ubrzavanje međunarodne trgovine".Predsednik Vilson, očigledno dobar "pajtos" sa Morganom, godinudana ranije izneo je svoju "teoriju": navodno, prodaja vrednosnihpapira za račun zaraćenih stranih vlada je bila "zajam za štednju, ane za rat". Takođe, državne obveznice i drugi dokazi dugovanja kojesu zaraćene države davale SAD-u kao način plaćanja za uzetuameričku robu, po "geniju" Vilsonu, "nisu bila finansiranja tih državau njihovim ratnim naporima". Bahatost i bezobrazluk Vilsona i

Morgana na ovom mestu ni je čak potrebno ni komentarisati.Nacionalna gradska banka, u kojoj su Stilman i Rokfeler imalinajviše akcija, i "Guaranty Trust Company ", gde je vladao Morgan -



438

podigle su čak zajmove za zaraćenu Rusiju, pre nego što će SAD ući u rat. Ove dve firme su to uradile POSLE odluke Ministarstvainostranih poslova SAD-a da su svojim prethodnim delovanjemprekršile medjunarodne zakone. Ali, Rokfeler, Morgan, Stilman,

Rotšild, Dipon... šta je za njih medjunarodni zakon? Očito, samo jedna od onih prepreka koje im život čine zabavnim!Videćemo kako su međunarodni bankari u isto vreme finansirali i

Nemačku, iako su ratne trube uveliko svirale. Ti ljudi su uvek "igralina sigurno" - ko god bio pobednik, i medjunarodni bankarski kartelpobedjuje!

Ovakvo ponašanje nosilaca krupnog kapitala traje do današnjihdana.



439

XVII

Važan i tragičan događaj, koji se i danas smatra povodom da SADuđe u Prvi svetski rat na strani saveznika, bio je potapanje britanskogprekookeanskog broda "Luzitanija". Brod je nastradao od torpeda sanemačke podmornice 7.maja 1915.godine. Na brodu je bilo neštomanje od 2.000 putnika i članova posade, od čega je preživelo oko760. Među putnicima je bilo dosta Amerikanaca.

Kada se stvari ovako pojednostavljeno gledaju, sve izgleda prostoi jasno. Međutim, u pozadini ove nesreće stoje još neke činjenice kojeoptužuju pojedine biznismene i političare da su, po ko zna koji put,žrtvovali sopstvene građane zarad postizanja političke i vojneprednosti.

Nije nikakva tajna da Saveznicima u Prvom svetskom ratu, preformalnog uključenja SAD-a u isti, nije baš išlo sjajno na frontu. Boljerečeno, Britanija je bila PRED PORAZOM. Niti je imala dovoljnomunicije za svoje vojnike, niti je imala dovoljno hrane. Francuskavojska je bila pred otvorenom pobunom posle gubitka više od stotine hiljada vojnika braneći Verdun na Somi. Rusi su se zbog problema"kod kuće" potpuno zaustavili, kivni na sve, a u svom ograničenomshvatanju i pod uticajem zapadne propagande - ponajviše na svogcara. Italijani su takođe doživljavali neuspehe na bojnom polju. Utom trenutku niko ne može osporiti činjenicu da je Nemačka držalarat u svojim rukama, bez obzira na probleme sa snabdevanjemgorivom.

I tada, BAŠ NEMAČKA, NUDI SKLAPANJE MIRA!Otprilike, ponuda Nemačke je bila da se stvari vrate na stanje pre

početka rata i da se krvoproliće okonča! Kako bi svet danas izgledaoda je Nemačka preuzela vodeću ulogu u svetskoj politici - ostaje namsamo da spekulišemo. Da li bi nam danas svima bilo bolje, ili još igore - vrlo je teško reći.

Britanija je u pozadini ulagala prilične napore da nagovori SAD dase priključi njoj i zemljama saveznicama. No Amerikanci nisu takolako želeli da "se kvase" prelazeći Atlantik da bi se tukli sa Nemcima.Uz to, imali su oni svoje, duboko skrivene interese koji su čak išlidotle da bi možda pre podržali ČAK i NEMAČKU, umesto Britanije iFrancuske. Ali, Britanija je dobila jednog važnog saveznika u formiCionističkog pokreta. Opasnog saveznika! Skoro je nemoguće tvrditida do izvesne trgovine interesima nije došlo između britanske vlade icionista. Jer sled događaja je isuviše očigledan, da bi se sve označilokao sluča jnost. Već smo videli kako se cionistički pokret razvijao i



441

kapitala i njihova veza sa današnjom situacijom u svetu i današnjimvrednostima koje to zapravo nisu. Uticaj masonerije ne može sezaobići, ali sve se svodi na kraju na istu stvar - na loše osobine kojesvi imamo u sebi i koje pomenute svetske psihopate vešto koriste da

nas "namame" u njihove zamke.U američkoj štampi počinju da se, skoro preko noći, pojavljujutekstovi koji govore za Nemce da su "nitkovi", "Huni", "zločinci" kojisu "ubijali medicinske sestre iz Crvenog krsta" i "deci odsecaliruke"...

Prosto neverovatno! Retki su se pitali otkud odjednom takva promena i šta joj može

biti uzrok. Medijska mašinerija je dan za danom "anatemisala"nemački narod - potpuno isto kao što su Srbi bili "ocrnjeni" 90-tih

godina XX veka u prozapadnim medijima. Ljudi su počeli verovationome što piše u štampi i javnost se u SAD-u počela okretati kaBritaniji i Francuskoj.

I da se vratimo malo unazad - iako je potapanje broda "Luzitanija"bilo 1915. godine, a SAD su ušle u rat formalno 1917. godine, opšte je mišljenje da je ova pomorska tragedija mnogo pomogla uformiranju javnog mnenja u SAD-u protiv Nemaca.

"Luzitanija" je 1913. prilagođena da bi mogla prevoziti i vojnetrupe, ali zbog velike potrošnje goriva, po izbijanju rata ipak nije i

uzeta za tu namenu. Jednostavno je nastavila da plovi redovnomlinijom između Evrope i Severne Amerike. Iako je bila dosta brža odpodmornica, zbog njihovih pretnji neke izmene na njoj su ipakurađene: dimnjaci koji su bili crveni, prefarbani su u crno; ime broda je izbrisano; zastave su uklonjene. Ono što se manje zna je to, da jeovaj brod, prelazeći jednom mesečno put od Evrope do Amerike,prenosio osim putnika i VOJNI MATERIJAL (uglavnom municija zaručno naoružanje).

Kobno putovanje započelo je početkom maja 1915. godine iz

njujorške luke i brod se kretao za Liverpul u Engleskoj. Na brod je,osim putnika, posade i uobičajenog tereta za potrebe putovanja,natovareno još nešto - po svoj prilici solidne količine bezdimnogbaruta, namenjenog britanskoj vojsci.

I sada jedna zaista čudna stvar: Nemačka je još početkom te1915.godine NAJAVILA da će zonu oko britanskih ostrva odnaznačenog datuma SMATRATI RATNOM ZONOM i da će svisaveznički brodovi biti potopljeni BEZ UPOZORENJA! Čak su Nemci,preko ambasade u SAD-u, UPOZORILI 22.marta na prethodnu

nameru da se saveznički brodovi u zoni britanskih ostrva smatrajuLEGITIMNIM RATNIM CILJEM!Na sve ovo, NEKO šalje 2000 ljudi na brod natovaren eksplozivom



442

- U SUSRET NEMAČKIM PODMORNICAMA! Postoje sumnje da je tajNEKO obavestio i Nemce šta brod, osim putnika, prevozi. Ko je taj"NEKO"?

Ko god bio (a sva je prilika da su to bile strukture zainteresovane

da SAD udje u rat), snosi odgovornost kao i komadanti nemačkihpodmornica koji su potapali putničke brodove. Zločin je ISTI sa obestrane!

Potapanje "Luzitanije" najbolje opisuje jedan nemački kapetan, R.Vajsbah, koji je služio na podmornici kao potčinjeni kapetanupodmornice U-20, Švajgeru:

"...Prvo je nastupio potpuni mir u kojem se č ulo samo zujanjeelektri č nog motora i neprijatno zavijanje Nele, našeg brodskog psa,koga smo spasili sa jedne potopljene lađ e za vreme svog prošlog

putovanja. Vreme se otezalo. Minuti su nam izgledali dugi kao č itavvek. Manevrisali smo prema lađ i koja je plovila cik-cak prema irskojobali. Videlo se da je svesna kakav plen predstavlja za neprijatelja. U jednom trenutku izgledalo je kao da će da se udalji od nas. Ali uiduć em trenutku se okrenula i krenula pravo na nas. Da nije uč inilataj pokret u svom manevrisanju, bez sumnje bi nam umakla,

zahvaljujući svojoj brzini. Najzad se č ula naredba: "Spremi torpeda za paljbu!" To je bio moj posao. Ponovio sam: "Torpeda za paljbu!"

Svi živci su bili napeti. Na svim licima ogledala se spremnost zaborbu. Podmornica se zaljuljala, kao i uvek posle izbač enog torpeda, i

nagnula malo u stranu. Mi smo grozni č avo poč eli da oč ekujemoeksploziju. Prolazili su sekundi... deset, petnaest, dvadeset, trideset.Brod je bio dosta daleko od nas, možda č etvrt milje. Pogledao samna sat. Bilo je 2:15. Č etrdeset, pedeset, šezdeset sekundi... Da li je torpedo promašio cilj?

Prošao je minut, a zatim je do našeg napregnutog sluha doprla

zaglušujuća detonacija! Završila se grmljavinom od koje nam sesvima i sam mozak u glavi zatresao. Zatim mir. Ali tek što je zategnutost naših živaca malo popustila, ODJEKNULA

JE DRUGA EKSPLOZIJA, isto tako jaka kao prva. Gledali smo unedoumici u našeg komadanta. On nije bio manje zač uđ en od nas, jer MI SMO OPALILI SAMO JEDAN TORPEDO!? Posle nekolikotrenutaka prišao je periskopu da pogleda napolje. Iznenada je prebledeo i morao da se nasloni uza zid, da ne bi pao.

"Bože moj, to je "Luzitanija"!, uzviknuo je..."

Brod je potonuo za oko 18 minuta! Agoniju putnika i članovaposade nije potrebno ovde opisivati, jer je to strahovita patnja koja



443

ide na dušu kapetanu nemačke podmornice, onima koji su unemačkoj vojsci naredili da se putnički brodovi potapaju i, možda inajviše, međunarodnom bankarskom kartelu koji je finansirao svestrane u Prvom svetskom ratu, izvlačeći ogroman profit iz tog istog

rata. Ovoj poslednjoj grupi, ljudske žrtve ne znače skoro ništa, a umoderno vreme smislili su jedan "nevin" izraz kojim se takvi zločinipokušavaju relativizovati - KOLATERALNA ŠTETA!



444

XVIII

Cionisti su bili uporni u stvaranju Izraela na tlu Palestine i

sastavljaju nacrt jedne deklaracije pod imenom "Opšti program jevrejskog naseljavanja Palestine u saglasnosti sa aspiracijamacionisti č kog pokreta", koga su podneli engleskoj vladi u januaru1917.godine. Ovaj nacrt je predviđao priznavanje jevrejske nacije uPalestini od engleske vlade koja bi bila ujedno i protektorska(zaštitnička). U isto vreme priznalo bi se pravo Jevrejima nauseljavanje, na kupovinu zemljišta i slično. No, nije ovo išlo baš takolako ni brzo, te cionisti u leto 1917.godine ponovo podnose nacrtdeklaracije, i to skoro isti kao i prethodni. Čeka se... nema opipljivih

rezultata.U oktobru 1917. novija verzija deklaracije stiže i u britanski Ratnikabinet. Ovo je omogućio lord Lajonel Volter Rotšild. Međutim,ispostavlja se da je najveći protivnik cionističkog plana bio EdvinMontegju - čovek JEVREJSKOG POREKLA!

Ova zadnja činjenica o protivljenju Jevrejina cionističkimplanovima može delovati kao zanimljivost i kao nešto čudnovato.Ipak, podsetimo se da CIONISTI MEDJU JEVREJIMA IMAJU MNOGOPROTIVNIKA. Već smo objašnjavali da su cionisti bili spremni da

uvedu veliku "elastičnost" po pitanju jevrejske tradicije i religije,često prelazeći i u "plastičnost" - potpuno se odričući nekih aspekatatradicionalnog jevrejskog načina života i menjajući hiljadugodišnjapravila zbog političkih ciljeva. Ovo se mnogim Jevre jima nije uprošlosti dopadalo, a NE DOPADA IM SE NI DANAS!

Na kratko dolazeći u današnje vreme, pomenimo da su se 9.juna2013.godine, u Njujorku, u organizaciji preko sto rabina, održaliprotesti više desetina hiljada Jevreja - PROTIV IZRAELA! Na jednomtrgu u donjem Menhetnu skupili su se ovi demonstranti, uzvikujući:

"Proklet bio cionistički Izrael!" Možda se pitate kako to da niste čuliza ovaj protest, ako ste od takvih? Odgovor je vrlo prost. CNN, BBC idrugi "veliki" mediji NISU ŽELELI da vi čujete za ovaj protest.Jednostavno im je bilo "vrlo nezgodno" da izveštavaju o protestublizu 100.000 ljudi ispred "sopstvenog nosa", ali im je bilo "vrlozgodno" da skoro uživo prate demonstracije u Turskoj, na trguTaksim. Da, mnogo je lepše izveštavati o "tamo nekim Turcima",nego o sopstvenim građanima, uz to Jevrejima, koji se bune protivterora koji sprovodi država Izrael. Jer, zaboga, pa taj isti Izrael ima

"debele" veze u medijima poput CNN-a i BBC-ja i zato su oni prosto"zaboravili" da izveštavaju o ovom jevrejskom skupu.



445

I tu je zapravo i glavna prevara oko priča o tzv. "jevrejskim"zaverama na globalnom planu. Ljudi danas lako postaju žrtveverovanja da su zapravo cionisti i jevrejski narod - jedno teisto!? Niti su bili, niti su sada, a neće ni biti! Ne treba nasedati

ni na priče domaćih klerofašista kako su za sva zla sveta krivi Jevreji.Sasvim je moguće da u međunarodnom bankarskom kartelu (koji jekriv za mnoga velika zla ovog sveta) ima solidan broj Jevreja, ali tone znači da su svi Jevreji isto što i te psihopate. Jer, uverili smo se ikroz bližu krvavu istoriju, da svaki narod ima u sebi priličan broj ljudikoji imaju bolesne ideje u glavama. Niko od toga nije izuzet, pa niSrbi, ni Hrvati, ni Jevreji, ni Nemci, ni Rusi, ni ostali...

Te 1917. britanski Ratni kabinet, na predloženu cionističkudeklaraciju daje predlog svog teksta, pomalo izmenjenog, i on jeglasio:

"Vlada Njegovog Velič anstva gleda sa naklonoš ć u na stvaranje jevrejske nezavisne države u Palestini za jevrejske pripadnike iuč ini će sve potrebno da olakša postizanje ovog cilja, podrazumevajući pri tome, naravno, da neće biti uč injeno ništa što bištetilo građ anskim i verskim pravima postojeć ih nejevrejskih zajednica u Palestini, ili pak pravima i polit ič kom statusu Jevreja udrugim zemljama (gde su Jevreji potpuno zadovoljni sa svojimsadašnjim državljanstvom i nacionalnoš ć u)."

E sada cionisti nisu bili zadovoljni, jer im se nije svidela onaodrednica na kraju, gde se kaže da su Jevreji u drugim zemljama"potpuno zadovoljni sa svojim sadašnjim državljanstvom inacionalnošću". Razgovori se privremeno zaustavljaju, a britanskavlada u tom periodu kontaktira američkog predsednika Vilsona da bipomogao da se ovo pitanje reši. Ubrzo iz Vašingtona stiže PODRŠKACIONISTIMA. (Bilo bi pravo čudo da je bilo drugačije...)

Ovde bi trebalo pomenuti i "francusku epizodu" za koju je zaslužanNahum Sokolov. To je bio cionista koji je u Parizu, u razgovorima safrancuskom vladom, dobio od francuskog ministra inostranih poslova,

Žila Kambona, pismo podrške cionističkom pokretu:"Poštovani gospodine, Bili ste vrlo ljubazni što ste mi predali Vaš (cionist ič ki) plan, kome

vi posveć ujete sve vaše napore i koji ima za cilj razvoj jevrejskekolonizacije Palestine. Vi smatrate, kada budu prilike dozvoljavale i,kada Sveta mesta budu oslobođ ena, da će to biti akt pravde inaknade, da se uz podršku i zaštitu od strane Saveznika, pomogneobnova Jevrejskog doma u zemlji odakle je narod Izraela bio prognan pre mnogo vekova.

Francuska vlada koja je stupila u ovaj rat da brani svoj narod koji je nepravedno napadnut i koja nastavlja borbu da bi obezbedila



446

pobedu pravde nad grubom silom - može samo da gaji simpatije prema vašoj stvari, či ja je pobeda vezana za pobedu Saveznika.

Iskreno Vaš, Žil Kambon"Ova, kasnije poznata kao "Kambonova deklaracija", na neki način

će uticati da Englezi donesu još jednu, do dana današnjeg,KONTROVERZNU deklaraciju. Naime, 2.novembra 1917.godinebritanski ministar inostranih poslova, Artur Balfur, upućuje lorduVolteru Rotšildu, predstavniku Engleske federacije cionista, PISMOsledeće sadržine:

"D r ag i l o r d e Ro t ši l d e , I m a m v e l i k o z a d o v o l j s t v o d a V a m u im e v l a d e N j e g o v o g

V e l i čan s t v a p r e n e s em s le d e ć u d e k l a r a c i j u o p o d r šc i j e v r e j s k im c io n i s t ič k i m a sp i r a ci j am a k o j e su b i le p o d n e t e

K a b in e t u i o d n j e g a o d o b r e n e : V l a d a N j e g o v o g V e l i čan s t v a n a s t v a r a n j e n a c i o n a l n ed om o v i n e u P a l es t i n i z a j e v r e j s k i n a r o d g l e d a sab l a g o n a k l o n oš ć u i u l o ž i će n a j v e ć e n a p o r e d a o l a k ša po s t i z a n j et o g c i l j a , p r i č e m u t r e b a j a sn o r a z u m e t i d a n e će b i t i n išt au č i n j e n o št o b i m o g l o k r n j i t i g r a đ a n s k a i v e r s k a p r a v ap o s t o j e ć i h n e j e v r e j s k i h z a j e d n i c a u P a l e s t i n i , i l i p r a v a ip o l i t ič k i p o l o ža j k o j i Je v r e j i u ži v a j u u m a k o j o j d r u g o j z em l j i .

B io b i h V am z ah v a l a n a k o b i st e s a o v om d e k l a r ac i j o m

u p o z n a l i c i o n i s t i č k u f e d e r a c i j u . I s k r e n o , A r t u r B a l f u r "Ovo je zapravo i tekst čuvene "Balfurove deklaracije" koja je među

istoričarima i političkim analitičarima izazvala neviđene rasprave,podele, kontroverze, nedoumice... I danas je tako, jer akademskoobrazovanje kojim se "filuju" današnji istoričari i ostali ljudi izakademskog sveta, prosto NE DOZVOLJAVA da se dođe do pravihuzroka određenih istorijskih događaja, niti da se sve poveže u jednucelinu. Očigledno da ta razjedinjenost i konfuzija među naučnim

radnicima ODGOVARA našim "starim poznanicima" iz sveta krupnogkapitala, jer tako mogu nesmetano da rade svoj posao i dazaglupljuju nove generacije.

Ono u čemu su se istoričari i ostali iz oblasti društvenih naukamogli složiti je skup MOGUĆIH UZROKA donošenja Balfurovedeklaracije. Tako možemo pročitati u njihovim radovima razne"kombinacije":

Recimo, Britanija je navodno ocenila da je stvaranje jevrejskedržave za nju strateški važno u smislu zaštite Sueckog kanala i

slično; onda, Britanija je ovom deklaracijom "nagradila" cioniste zauvlačenje SAD-a u rat na strani Saveznika; pa onda, motivi zadonošenje deklaracije su bili pridobijanje ruskih Jevreja da bi se oni



447

zauzeli za vraćanje Rusije u rat, a i da bi se oslabila njihova podrškaLenjinu i boljševicima; dalje, navodno je Britanija htela da spreči daNemačka donese sličnu deklaraciju kojom bi pridobila Jevreje nasvoju stranu; ili, bilo je bitno prisustvo Britanije na Bliskom Istoku

kao protivteža Francuskoj u Siriji i Libanu ; onda, potrebno je bilosuzbiti narastajući arapski nacionalizam koji je bio pretnja britanskiminteresima; dalje, pridobijanje bogatih engleskih i francuskih Jevrejakoji bi uticali da Saveznici dobiju još veće ratne zajmove; navodno,ovom deklaracijom je London hteo da obezbedi prestiž u borbi protivantisemitizma; trebalo je nagraditi Haima Vajcmana zbog pronalaskaacetilena i drugih doprinosa britanskoj mašineriji...

Ako ste preživeli ove „naučne“ analize i još čitate ovaj tekst, reklibismo da ćemo se ipak zadržati na jednostavnom,nekonvencionalnom pristupu ovoj materiji, jer jedino tako ljudi mogurazumeti šta se "iza brda" stvarno događalo.

Glavna i prva posledica Balfurove deklaracije je to što je onaposlužila već 1919.godine da se Liga naroda nametne kao telo kojeće imati mandat nad Palestinom. A Liga naroda je tvorevina koja jenastala u engleskim umovima, prvenstveno kod britanskog sekretaraza spoljna pitanja Edvarda Gre ja (mada je u engleskoj dvoličnostibritanski ministar spoljnih poslova, lord Karson, tu ideju nazvao “dobrom šalom”), a onda i kod američkog predsednika Vudro Vilsonai njegovog nezaobilaznog saradnika i, ovde već pominjanog,pukovnika Edvarda M. Hausa. Ideja o Ligi naroda je zapravo bilaideja o “svetskoj vladi” – vlasti onih najbogatijih i najpokvarenijih:medjunarodnih bankara i njihovih masonskih ideologa.

Druga bitna činjenica je da su Artur Balfur i Lajonel Volter Rotšildpripadali zapravo istim krugovima međunarodnog imperijalističkogbloka kojim je upravljao međunarodni bankarski kartel. A do sadanam je valjda jasno šta su ciljevi ovih ljudi - STVORITI TRAJNOGLOBALNO CARSTVO UTEMELJENO NA SVE SAVRŠENIJIM METODIMAKONTROLE DRUŠTVA!

Kao zanimljivost ovde ćemo navesti pismo koje je u decembru1917.godine uputio šef Srpske ratne misije u SAD-u, Milenko Vesnić,kapetanu Davidu Albali, Jevreju cionisti (koji se inače u cionističkevodje kasnije razočarao), a koji je bio stacioniran u SAD-u, takođe uokviru ratne misije:

"Moj dragi kapetane Albala, Želim da izrazim Vašoj jevrejskoj brać i simpatije srpske vlade i

srpskog naroda za ponovno uskrsnuće jevrejske države u Palestini,shodno njihovim mnogobrojnim sposobnostima i njihovom

nesumnjivom pravu, č ime će oni ponovo zauzeti istaknuto mesto udruštvu naroda. Uveren sam da će ostvarenje njihovih ideala biti ne



448

samo njima od koristi, već i vaskolikom č oveč anstvu. Vama je dobro poznato, dragi kapetane Albala, da nema naroda na

svetu koji simpatiše sa gore pomenutom idejom više no srpski narod.Zar mi ne prolivasno gorke suze na obalama Vavilona, na domaku

naše ljubljene i tek nedavno izgubljene domovine? Kako da neuč estvujemo u težnjama i patnjama jevrejskog naroda, kad su senaši zemljaci Vašeg porekla i Vaše vere borili za svoju srpskuotadžbinu isto tako hrabro kao i naši najbolji sinovi?

Nama će biti žao, ako nas i jedan od naših sugrađ ana Jevreja budenapustio i vratio se u svoju obeć anu zemlju, ali ć emo se tešiti nadom,da će nam oni ostaviti zamašan deo svojih srdaca i postati najj ačaveza izmeđ u slobodnog Izraela i Srbije.

Uveravajući Vas, kapetane Albala, u svoje odl ič no poštovanje

ostajem Vaš Vesni ć, s.r." Dakle, nema se kud, priznati se mora da je Srbija PRVA U SVETU

zvanično podržala Balfurovu deklaraciju. Međutim, iz pisma MilenkaVesnića vidi se da je srpska vlada zapravo podržala NADU DA ĆEJEVREJIMA BITI BOLJE u svojoj državi.

Smatramo da ovo pismo nije podrška onome kako se Izraelpostavio prema Arapima i onome kako se on danas ponaša, već jeizraz saosećanja sa patnjom jevrejskog naroda, koga su svi i na

svakom mestu kroz istoriju, proganjali. Većina srpskog narodasmatrala je da su Jevreji dragoceni deo čovečanstva i da zaslužuju daproganjanja i optužbe konačno prestanu prema njima. U tom smislu je i iskazana ova podrška stvaranju jevrejske države.

Međutim, u isto vreme, mora se reći da je tadašnja ratna srpskavlada ZABORAVILA (namerno ili sluča jno) da će ova deklaracijaneminovno uticati na starosedelačko arapsko stanovništvo uPalestini. I to u NEGATIVNOM smislu. Jer, kako ćemo videti, cela taideja sa Izraelom u toku vremena pokazala je i neke drugačije, vrlo

loše posledice.



449

XIX

Videli smo kako je Engleska velikodušno ponudila cionistima dastvore državu Izrael u Palestini, na TUĐOJ zemlji, daleko od svojihgranica. U isto vreme nerado je primala jevrejske izbeglice koje subežale pred kataklizmom Prvog svetskog rata i stizale na njene obale.Ovo poznato dvoličnjaštvo engleskih političara tek dobija na snazikada shvatimo šta će ta novostvorena jevrejska država značiti ustrateškom smislu za Britaniju. Jer, Palestina je blizu osetljivog putaza Indiju, a tu su blizu i bogata nalazišta nafte koja su posle raspadaOsmanskog carstva bila na dohvat ruke.

Negde na samom kraju XIX veka jedan deo političke elite uBritaniji, sa jakim vezama na univerzitetima Oksfordu i Kembridžu,osnovao je jedno društvo koje danas neki nazivaju "Okrugli sto",mada nigde nema zvaničnih potvrda da ono postoji. Aktivnosti ovogdruštva svakako ćemo prepoznati u delovanju međunarodnogbankarskog kartela, a mogle bi se ukratko objasniti kao pokušajstvaranja jedne posebne vrste globalnog carstva u kome bi anglo-saksonska kultura bila dominantna. Ovo smo sročili na maloeufemističan način, a prosto rečeno, ovo "društvance" je imalo za cilj

održavanje beskrupulozne pl jačkaške britanske politike i u XX veku.U samom početku svog delovanja vidljivi su izrazito ANTINEMAČKIstavovi. 1910.godine počinje da izlazi časopis "The Round Table"("Okrugli sto") u kome, u broju od avgusta 1911.godine, tri godinepre početka rata, doslovce piše:

"...Danas postoje dve vrste međunarodnog morala, britanski ilianglo-saksonski i kontinentalni ili nemač ki. Oba ne mogu prevladati.

Ako Britansko carstvo ne bude dovoljno jako da ima realan uticaj, pobed iće reakcionarni obič aji nemač ke birokratije, a onda će biti

samo pitanje vremena kada će i samo Britansko carstvo postati žrtvaneke međunarodne "oti mač ine" kao što se to desilo u agadirskoj krizi. Ako britanski narod ne bude dovoljno jak da nazadnim suparnicimaonemogući da ga napadnu i da u tom napadu imaju ispeha, mor aćeonda prihvatiti polit ič ke norme agresivnih vojnih sila..."

Ovde vidimo kako se sopstveni narod i ostali narodi, koji cenebritansko mišljenje, plaše sa Nemačkom, u isto vreme postavljajućisvoj britanski moral i pogled na svet na presto istine i pravde, anemački u reakcionarnu tminu. Ovi "mislioci" pl jačkanje i represijunad kolonijalnim narodima nazivaju "anglo-saksonskim moralom" ipostavljaju takvo stanje stvari kao "Bogom dano", a svakoga ko biželeo nešto drugačiji sistem odnosa ili možda svoj deo "kolača



450

kolonijalizma" - smatraju "nazadnim suparnikom". Naravno da je iNemačka želela da ima nešto od tih kolonijalnih bogatstava koje jeimala Britanija, to je činjenica i niko ne spori da su i Nemci imaliimperijalističke težnje. Međutim, ovo englesko licemerje pokušava se

i danas postaviti kao ispravno stanje stvari od strane anglosaksonskihpolitičara i kao jedini ispravni pogled na svet. Tome doprinosi ičinjenica da su dva puta "bili jači" u svetskim ratovima, a pobednici ipisanje istorije... znate kako to već ide.

Dalje, članovi "Okruglog stola" smatrali su da bi Britaniji bilo boljeda skupu vojnu okupaciju kolonija ZAMENI PRIVIDNOMNEZAVISNOŠĆU istih, koje bi onda obuhvatala jedna pogodnaorganizacija poput "Komonvelta nacija". Ovim bi se smanjili troškoviodržavanja skupih okupacionih vojnih snaga. I tako je rođena ideja

"NEFORMALNOG CARSTVA" koja odlično funkcioniše - i DANAS!Londonski "Times" je verno prenosio stavove ovih ideologa"neformalnog carstva" i tu su se našli uticajni ljudi tog doba: lordAlbert Grej, Arnold Tounbi, H.G.Vels, lord Alfred Milner, HalfordMekinder... Još dok se odvijala Versajska konferencija 1919.godinestvoren je Kraljevski institut za međunarodne odnose gde su se dodetalja počele proučavati varijante ostvarivanja ideje globalnogcarstva i totalne društvene kontrole.

U svetlu prethodne priče dolazimo i do stvaranja Izraela na

teritoriji Palestine, a pod engleskom "dirigentskom palicom". Zamisao je bila prosta, ali efektna: cionisti će stvoriti državu koja će svojuegzistenciju "večito" dugovati Britaniji; posvađane okolne arapskezemlje, napraviće odličan "štimung" da bi se jasno stavilo do znanjada je britansko vojno prisustvo na tim prostorima NEOPHODNO.Primetićete da sličnu situaciju imamo i danas na Bliskom Istoku, a dase slična taktika koristila i na Balkanu.

Pominjani Halford Mekinder je zaista verno dočarao sliku koju bion i njegovi istomišljenici želeli da vide u Palestini:

"...Ako ovaj svet tr eba neminovno da bude glavno boravišteljudskog roda na ovoj planeti i ako Arabija, kao zemlja kroz koju prolaze putevi iz Evrope za Indiju i sa Severa na Jug, treba da postane središte tog sveta, onda Jerusalim, taj gradi ć na brdu, imastrateški položaj u odnosu na svetsku stvarnost koja se u suštini nerazlikuje od njegovog savršenog položaja koji je imao u Srednjemveku, ni od njegovog strateškog položaja izmeđ u starog Vavilona iEgipta...(...) Sueckim kanalom prolazi veliki promet iz međ u Indije iEvrope, na puškomet vojsci stacioniranoj u Palestini, a Jafa već gradiglavnu železnič ku prugu kroz obalske nizijske predele, povezujući južni sa severnim delom središnjeg područ ja...(...) Jevrejskanacionalna država u Palestini biće jedan od najznača jnijih ishoda



451

rata. Sada sebi možemo dozvoliti da o toj temi govorimo otvoreno..."Jasno je potpuno posle ovoga šta su ciljevi Engleza. Naprosto

povezati ogromne kolonijalne posede, počevši od rudnika zlata idijamanata Sesila Roudsa i Rotšildove kompanije "Gold Fields" u

Južnoj Africi, pa na sever do Egipta i Sueckog kanala, a onda dalje upravcu Kuvajta, Persije - sve do Indije i Kine. U ovom smislu trebaposmatrati i osvajanje nemačke kolonije Tanganjike u Africi1916.godine, čime se spaja već opisani put kolonija Britanskogcarstva. Grandiozno, zar ne? I veoma, veoma bolesno.

U celoj ovoj storiji i Burski rat, koji je vođen od 1899. do1902.godine u područ ju Južne Afrike, može se smatrati još jednimprojektom međunarodnog bankarskog kartela, čiji su eksponentipolitičari "Okruglog stola". Sam Sesil Rouds i Alfred Milner "potpalili

su" sukob između burskih vlasti holandskog porekla i engleskihdoseljenika, a umešala se britanska vojska "da zaštiti" interesesunarodnika. Ustvari, Englezima su bila potrebna ogromna rudnabogatstva u burskim državama Transval i Oranje, te su prosto"namestili igru" Burima koji nisu imali nikakve šanse da se oduprumoćnoj britanskoj imperiji. Rezultat je preuzimanje tih područ ja odstrane Engleza, iako su Buri u početku imali vojnog uspeha. Preko200.000 engleskih vojnika uz taktiku "spaljene zemlje" i otvaranjakoncentracionih logora za bursko stanovništvo, naterali su i poslednje

burske gerilce na predaju.I onda se upitajmo o čijoj i kakvoj "otimačini" to piše časopis"Round Table" u onom pomenutom tekstu iz 1911.godine? Upravo obritanskoj. Jer najbolji način odbrane svog siledžijstva je da se optužineko drugi da je to izazvao, pa se, eto, moralo...

Ovi tekstovi ne služe da brane imerijalističke težnje Nemačke ilipravo na te težnje. Međutim, realno gledajući, Nemačkoj nijeostavljen veliki izbor po pitanju sredstava kojim bi došla do potrebnihresursa za svoj razvoj. Nezajažljivi i bolesni apetiti Britanije izazvali

su želju kod Nemaca da se tome parira, a kod nekih Nemaca, istina je - i da se to oponaša. Rezultat nam je svima dobro poznat: blizu 20miliona mrtvih u Prvom svetskom ratu (po nekim podacima i preko30 miliona), nebrojeno ranjenih i osakaćenih, a o materijalnoj štetisuvišno je i govoriti. Bez ikakvog dvoumljenja, Britanija je sa svojimimperijalnim stavovima i sa političkim vođstvom koje je samomarioneta međunarodnog bankarskog kartela možda i GLAVNIKRIVAC za Prvi svetski rat. Odmah za njom dolazi Nemačka, jer jesmatrala da je rat jedini način da se domogne resursa za svoju

privredu i svoj razvoj.Kao što smo već nekoliko puta pominjali, potpuno su infantilnetvrdnje nekih kvaziistoričara da je Srbija, navodnom umešanošću u



452

Sarajevski atentat, uzrokovala Prvi svetski rat. Može se samo govoritio tom događaju kao o POVODU koji su, prvenstveno Nemačka a ondai Austrougarska, iskoristile da se rat otpočne - nikako o UZROKU.

Posle završetka Prvog svetskog rata, mirovne konferencije,

raspada velikih imperija i stvaranja novih država - Britaniji, kako bise pomislilo, ide sasvim dobro. Uspostavila je kontrolu nad afričkimrudnicima zlata i dijamanata, izvorima nafte na Bliskom Istoku, idalje drži kolonije... Međutim, u dubini, Britanija je ponovo bila skoroPRED BANKROTOM!

U britanskoj pobedi u Prvom svetskom ratu, odlučujući faktor bilisu američki štedni ulozi koji su iznosili više milijardi ondašnjih dolara,a koji su bili organizovani u kompanije J.P.Morgana na Vol Stritu. Uvreme Versajske mirovne konferencije 1919.godine, Britanija je bila

dužna Sjedinjenim državama 4,7 milijardi dolara ratnog duga,privreda je bila u dubokoj posleratnoj krizi, industrija u fazi raspada,a inflacija je tokom ratnih godina podigla cene za 300%! Britanskinacionalni dug se od 1913. do 1918.godine povećao za 924%, tj. zaviše od 9 puta! Iznosio je neverovatnih 7,4 milijardi funti!

Na pregovorima u Versaju, na papiru, Britanija je (kao masonskognezdo) bila pobednik. U stvarnosti, Britanija je (kao državabritanskih naroda) bila GUBITNIK! Pravi pobednik je bio međunarodnibankarski kartel kome je pripadao i J.P.Morgan i masa britanskih

političara i bankara! Pravi gubitnik je bio NAROD u Britaniji, jer jestradao za vreme rata zbog toga da bi međunarodni finansijski iindustrijski mešetari JOŠ ČVRŠĆE držali Britaniju u svom paklenomzagrljaju. Toliko o "slobodi" Engleza na koju su oni i danas jakoponosni! Blaženstvo neznanja!

O cionistima priča još nije završena. O njihovom ponašanju na Versajskoj konferenciji u odnosu na

Nemačku (a u Versaju ih je bilo prilično u 117-očlanoj jevrejskojdelegaciji koju je vodio Bernard Baruh), moglo bi se svašta reći.

Možda bi najbolje bilo istaći razočarenje Nemaca kada su shvatili dasu neki Jevreji cionisti, koji su živeli i radili u Nemačkoj i bili veomabogati - praktično za sve vreme rata radili PROTIV Nemačke, a sve ucilju dobijanja famozne jevrejske države u Palestini. Za mnogeNemce, a među njima se tada nalazio i Adolf Hitler, ovo je bilo ravnonajpodlijoj izdaji. Mržnja koju su poneki Nemci gajili krozantisemitizam nije bila ništa prema mržnji koju su sada počeli osećatiprema Jevrejima, a sve zbog CIONISTA! Nisu mogli ni zaboraviti dasu dali utočište mnogim Jevrejima koji su 1905.godine, posle

revolucije u Rusiji pobegli u Nemačku. Ova mržnja je sada počela jačati na političkoj i na ekonomskoj osnovi. Ubrzo su SVI Jevreji, unemačkim očima, počeli bivati JEDNAKI - PODMUKLI i ZLI, SPREMNI



453

DA ZABIJU NOŽ U LEĐA! Hitler je ovo kasnije samo iskoristio irazradio, uz pomoć socijaldarvinizma, u neviđeno demonskudoktrinu.

Na žalost, ovo izjednačavanje Jevreja i cionista prisutno je i danas

svuda u svetu, pa i u Srbiji. Ne znamo kako da ovo drugačijenazovemo nego TRAGIČNO shvatanje, jer je nastalo izneinformisanosti i neznanja koje, izgleda, političkom establišmentuuvek odgovara. Jer sluđenom čoveku koji ne zna mnogo, lako jepodmetati kojekakve priče o jevrejskim zaverama, i za svunesposobnost i pohlepu vlastodržaca optuživati uvek - NEKOGDRUGOG! Danas u Srbiji, sa jedne strane imamo "evromanijake" načelu sa postojećom vladajućom garniturom, a sa druge strane"kleromanijake" koji odgovor na sve probleme u svetu vide u tome

da SVI NA PLANETI prihvate pravoslavnu veru! Koliko su i jedni idrugi daleko od suštine problema i istinskog puta ka boljitku, najboljesvedoče potpuno pometeni građani Srbije koji su ušli u nekakvostanje "intelektualne obamrlosti", panično pokušavajući da preživedan po dan, i da sačuvaju ono malo ljudskog dostojanstva što im jeostalo.

***

"...Čim se rat završio, vaši polit ič ari su pojurili da ponovo prigrabevlast i upravljanje poslovima. Ni na pamet im nije palo da bi prveredove trebalo prepustiti onima koji su se žrtvovali za otadžbinu.Naprotiv, svim moguć im sredstvima su nastojali da sa znača jnih

položaja uklone sve veterane. Ovi su, pak, još bili previše umorni odnad č oveč anskih napora koje su uložili, pa su im to dopustili. Elem, polit ičari više nisu znali ni za kakve granice svojih sebič nih ambicija.

Bio je to ples ministarskih portfelja, koji su donosili bogatstvo onimakoji bi ih se doč epali. Najbolji nač in da brzo postaneš bogat jeste da

postaneš ministar! Od rata do danas (1928.), video sam najmanje pedesetak

ministara i, s retkim izuzecima, svi ti ministri su se obogatili. Kao štosam već rekao, svojevremeno se pri č alo kako je bugarski kraljFerdinand, da bi ga pridobio, jednog znača jnog politi č ara postavio zaministra na šest meseci, što je pomenutom politi čaru bilo dovoljno da

kupi lepu vilu u jednoj od najlepših sofijskih ulica. Kod vas je,međ utim, dragi moji srpski prijatelji, sada još gore.Pogledajte kakvo je pravo kraljevsko imanje vaš ministar Ninčić



454

stekao. Pogledajte mu kuće u gradu! Zar zaista verujete da je sve to plać eno štednjom od imetka koji je Ninčić imao pre rata i odministarske plate? A basnoslovno bogatstvo Stojadinovi ća, bivšegministra finansija, sina č estitog č oveka bez ikakvog bogatstva? A

Boža Maksimov ić, pre rata samo sitni siromašni nameštenik koji jebez završenih studija? Da li je onu lepu kuć u vrednu nekoliko milionai onaj nakit i druge beskorisne stvar čice koje je njegova ženanakupovala u Parizu platio svojim novcem kad tog novca nije ni bilo?Pašić, kome je bavljenje politikom već bilo mnogo donelo, posle rata je postao jedan od najbogatijih ljudi u Kraljevini.

Ne, ti politi č ari su iskoristili svoj položaj da bi se li č no obogatili, ponekad i nimalo poštenim sredstvima. Time su pokazali da je njima

politika samo sredstvo za brzo sticanje velikog novca.Ne koriste, međutim, samo politi č ari-ministri politiku da bi se

obogatili, već i obič ni polit ičari-poslanici slede njihov primer. Međ unjima besni najsramnija korupcija, a odatle je zahvatila funkcionerekoji zavise od politi č ara. Mogao bih navesti desetine meni poznatihslučaj eva potkupljivanja poslanika, ministara i visokih funkcioneramitom č iji iznos prevazilazi milion. Č esto bi mi se to zgadilo i žaliosam vaš narod što mu je sudbina u takvim rukama.

Ponekad bi se javno mnjenje ipak uznemirilo videvši nekesluč ajeve najoči glednije korupcije. Tada bi vaši polit ičari stranč ariosnovali skupštinske anketne komisije, koje nikada nisu dale velikirezultat zato što vukovi ne jedu jedni druge. Razne polit ič ke strankesu se silno međusobno v ređ ale radi vlastite reklame, ali su se dobroč uvale da ne zabrazde duboko pošto su dobro znale da korupcija nijeapanaža jedne stranke, nego svih. Vaši polit ičari stranč ari su, dakle,mirno mogli i dalje da se bogate na rač un poj edinaca i države. Igrabili su obema rukama. Zar je č udno što je taj loš primer i

nekažnjavanje podmić ivač a i pod mić enih snažno delovao naslužbenike svih nivoa?

Ja tako ne mislim i sada mi je sasvim prirodno što industrijalac ilitrgovac koji želi da vagon sa njegovom robom krene, mora da da pozamašno mito šefu stanice, što parni čar koji želi da ubrza postupakmora da podmaže pisara i što onaj koji misli da dobije pasoš za

putovanje u inostranstvo, ili stranac koji bi da dobije boravišnudozvolu, mora da uvuče nekoliko nov čanica međ u dokumenta koja predaje policiji. Jasno je da to nimalo ne služi na č ast vašoj zemlji, ali

ti pot č injeni službenici samo slede primer koji dobijaju odozgo. I timljudima bi se moglo još mnogo lakše oprostiti nego vašim politi č arima



455

i drugima. Opravdanje im je mala plata, jer vi vrlo slabo plaćate pot č injene službenike, čak i one više. Nasuprot tome, poslanici vamimaju veoma dobre plate, a č esto primaju i penzije kao „bivšiministri". Oni nemaju opravdanja.

Tako su politi č ari iskvarili zemlju. Svuda su mi vaši stariji ljudi pr ičali kako je u njihovo vreme poveriocu bila dovoljna samo reč onoga koji uzima novac u zajam i da čak nije tražio ni priznanicu, jer je znao da datu reč svi poštuju. Danas č esto ni najpropisnije izdata priznanica nije dovoljna. Dužnik će ponekad pokušati da se izvuče i najneč asnijim sredstvima. Obi ča ji profesionalnih politi č ara prvoiskorenjuju vrline srpskog tla. A, na nesreć u, politi č ari su vamsvemoć ni. Politika se meša u sve i svuda upravlja. Ukaže li se nekomesto u vlasti bilo ono važno ili osrednje, svejedno, o izboru ne

odluč uju zasluge kandidata, već polit ič ke veze. Može on biti i najveć ineznalica, najnečasniji č ovek, ako je „šti ć enik" politi čara-strančarastranke na vlasti, pobed iće i č oveka najkvalifikovanijeg i u struč nom iu moralnom pogledu.

Kada se neki kandidat prijavi na konkurs za neko mesto uministarstvu, ne pitaju ga: „Šta znaš? Šta si radio dosad? Šta si radiokada je otadžbina bila u opasnosti?" Nego, pitaju ga: „U kojoj sistranci? Koji poslanik te preporuč uje?". Posledice ovakvog nač inarada su pogubne za zemlju. Funkcioneri su vam, po pravilu, najgoreg

kvaliteta. Č esto nisu ni sposobni da obavljaju posao koji se traži odmesta koje zauzimaju. Onaj koji me je zamenio na položaju koji sam

ja stvorio i za koji se traži najozbiljnije znanje i iskustvo, bio je č ovek sa samo dva ili tri razreda gimnazije i podoficirskom školom. Kaomlad uč enik, pokušao je da pohađ a trgov ač ku školu, ali je izbač en posle mesec dana zbog potpune nesposobnosti. Ni dan-danas on pojma nema ni o najosnovnijim stvarima. Vaši politi č ari-strančari suse, ipak, usudili da postave tog č oveka na to veoma odgovorno

mesto pošto je bio kum jednog tadašnjeg moć nika i pošto je unov č aniku imao č lanske karte dveju politi č kih stranaka: radikalne idemokratske. Kao što nije ni moglo biti druk čij e, stalno je č inio pravosudne greške, osuđ ivao nevine, a oslobađ ao krive..."




456

XX

1919.godine Overmanov komitet Senata SAD-a, dao je izveštaj o

zajmovima koje su neke američke banke dale Nemačkoj u toku Prvogsvetskog rata. Ovo je izašlo na videlo delom i zahvaljujući svedočenjuKarla Hejnena, čoveka čiji je zvaničan posao bio transport robe zaNemačku iz SAD-a preko Švedske, Švajcarske i Holandije, a koji jeiza ovog zvaničnog posla imao i neke druge... nezvanične poslove uAmerici (špijuniranje i sl.)

Prvi veliki zajam za Nemačku dala je firma "Kuhn, Loeb & Co" useptembru 1914.godine od 400.000 dolara. U Nemačkoj, tačnije uHamburgu, je Maks Varburg iz nemačkog ogranka iste ove firme

uložio 25 miliona maraka. Drugi zajam, koji je stigao indirektnim putem kroz firmu

"Suedeutsche Disconto-Gesellschaft " iznosio je 1,3 miliona dolara, anamenjen je bio isporukama robe za Nemačku.

Treći zajam je došao iz firme "Chase National Bank " koja jepripadala Morganovoj grupi i iznosio je 3 miliona dolara.

Četvrti zajam je dala "Mechanics and Metals National Bank " uiznosu od jedan milion dolara.

U vezi ovih zajmova treba imati u vidu da se pravo odredište

kapitala, u tada već formiranim bankarskim trustovima, nije baš lakomoglo pratiti pa je novac dobijao neverovatne putanje i smerove.Isto kao i danas! Ipak, nekako se saznalo da je novac od datihzajmova korišćen i za špijunske aktivnosti za račun Nemačke, u SAD-u i Meksiku. U sumnjivi krug ljudi ušli su savetnik fon Rintelena -izvesni Somerfild, zatim Hjalmar Šaht, pa Emil Vitenberg... Somerfild je, na primer, imao račun kod "Guaranty Trust Company " koja jepripadala J.P.Morganu. Ovaj račun je korišćen za prebacivanjesredstava firmi "Western Cartidge Co.", a koja je za ta sredstva

isporučila municiju. Ta municija je onda transportovana u El Paso zarevolucionare Panča Vilje. Za ovo i za propagandu potrošeno je oko400.000 dolara!

Podsetili bismo ponovo čitaoce da su se Nemačka i Nemci, u smisluugleda, visoko kotirali u SAD-u sve negde do sredine Prvog svetskograta. Već smo u ranijim tekstovima videli, kada smo govorili ocionistima, da je politika SAD-a po pitanju rata bila svim simpatijama(ako to u politici uopšte postoji) na strani Nemačke - protiv Rusije, aonda automatski i protiv tadašnjih “saveznika” Rusije - Engleske i

Francuske. Objasnili smo i kako su onda cionisti "prionuli" na posao,da bogati jevrejski lobi u SAD-u koji je držao štampu, ubede da im je



457

Engleska veći prijatelj od Nemačke i da će im ona "dati" jevrejskudržavu u Palestini. Od tog momenta Nemci više nisu "valjali", a stvarobrtanja javnog mnenja bila je samo tehničko pitanje i pitanjeutrošenog vremena i sredstava.

U ovom tekstu govorimo o periodu još uvek "nepomućene ljubavi"između Nemačke i SAD-a. Pa čak i kada je kasnije američka štampa"osula" po Nemačkoj sve najgore - to američkim bankarima NIMALONIJE SMETALO da posluju sa Nemačkom!

U SAD-u je tih godina nemački ambasador bio Kont fon Bernstorf,inače veliki prijatelj sa Adolfom fon Pavenštetom, starijim partneromu firmi " Amsinck & Co.". Ovu firmu je posedovala i kontrolisalaAmerička medjunarodna korporacija. U upravnom odboru ove firmebili su Rokfeler, Stilman, DiPon, Vitrop... - sve sama poznata imena

krupnog međunarodnog kapitala. A firma " Amsinck & Co." debelo jebila umešana u NEMAČKU RATNU ŠPIJUNAŽU, jer su se preko tefirme vršila mnoga plaćanja za nemačke špijunske delatnosti.

Zaključke možete doneti veoma lako. A onda će neminovnouslediti teška konfuzija kod svakog normalnog čoveka, jer će nam seu glavama pomešati naučene stvari iz školskih dana o tome kako suse istorijski događaji razvijali i ko je tu bio "dobar", a ko "loš" - sanepobitnim činjenicama da su neki uticajni ljudi iz nekih zaraćenihzemalja u Prvom svetskom ratu lepo poslovali međusobno, dok su te

zemlje vodile međusobni rat i vojnici i civili ginuli svakodnevno nahiljade... na obe strane, u moru krvi, blata i barutnog dima. Izgledada je preko 20 miliona ljudi izgubilo živote u Velikom ratu da biRokfeler, Morgan, DiPon, Rotšild, Stilman i ostala "bratija" uLondonu, Njujorku, Parizu... - BILI JOŠ BOGATIJI i JOŠ MOĆNIJI!

Nemačka je (tačnije "Deutsche Banke") zahvaljujući "GuarantyTrust Company " i Američkoj medjunarodnoj korporaciji koja jeposedovala " Amsinck & Co.", uspela, da od početka rata do momentaulaska SAD-a u isti, na strani Saveznika - NA LONDONSKOJ BERZI,

preko svojih ogranaka u Južnoj Americi, dobije preko 4,5 milionafunti!!! A vodio se sve vreme rat!Šta je, tu je! Ovo će možda za nekog biti previše i neće moći

verovati da je sve ovo moguće. Možda, ako vas ovi tekstoviuznemiravaju, da više ovo ne čitate. Ipak, razrešenje današnjihproblema u svetu i ličnih problema svakog prosečnog čoveka NIJEMOGUĆE bez sagledavanja odakle opasnost preti i gde su korenidanašnjih teškoća. Kako možemo pretendovati na razumevanjepostupaka današnjih političara ako ne razumemo odakle im mnogeideje, koje bi pre pripadale nekim štićenicima zavoda za mentalnoobolele, nego ljudima koji vode države.

Takođe, ove činjenice iznesene o međunarodnom



458

bankarskom kartelu, NE SLUŽE da čitaoci ovih tekstova razvijumržnju prema bankama i novcu, prema svim bogatim ljudima injihovim porodicama - HILJADU puta NE! Iako često koristimooštre reči za pripadnike međunarodnog bankarskog kartela, to

je u funkciji ukazivanja na silno moralno blato međunarodnihšpekulanata, a to JEDINO treba da nam pokaže da SMO i MISAMI DANAS VEOMA MORALNO SLABI! Jer bez nas, svi timoćnici NE BI BILI TOLIKO MOĆNI i NE BI NAM MOGLI NIŠTA!

Kada se dovoljan broj ljudi u današnjem svetu bude dobrovoljno,iz razumevanja, ODREKAO sredstava koja nas danas čine robovima -PAKAO današnjeg užurbanog, izbezumljenog, histeričnog,agresivnog, lažljivog i izgubljenog sveta će POLAKO NESTATI. Rodićese lagano bolji svet gde će sve više biti cenjen karakter čoveka, a ne

njegov izgled; gde će, ponovo, mladji sa radošću poštovati starije;gde se neće čovek ceniti po tome koliko ima novca ili drugogbogatstva, već prema tome koliko je mudar; gde će se, na žalost,mnogi potomci duboko stideti svojih predaka koji su bili današnjipolitičari, bankari, vlasnici farmaceutskih firmi, biotehnolozi, neki odnaučnika...

Taj bolji svet neće doći ako budemo čekali da nam to nekodonese sa strane. Mi ga prvo moramo "roditi" u samima sebi,svako ponaosob, u svom unutrašnjem svetu. Tek kada

vrednosti tog sveta usvojimo kao sopstvene i počnemo ihPRIMENJIVATI u sopstvenom životu - PROMENA U SVETU ĆEBITI NEMINOVNA. Do tada - moramo se truditi da shvatimo svetoko sebe. Bez shvatanja nećemo želeti da se menjamo. Ostaćemostalno u čekanju Nekog (Gospod) da nas "spase". Taj Neko sa svojestrane čini sve, u svakom momentu naše istorije, da Mu sepribližimo, ali mu se približiti možemo samo onoliko koliko smosposobni da Njegovu Kreaciju razumemo. A taj proces može da trajeveoma, veoma dugo.

Za one kojima se današnji svet sviđa ovakav kakav je, neinteresuje ih patnja drugih bića i ne žele ništa u sebi da menjaju,naša poruka je kratka:

"Uži v a j t e d o k j oš m o ž et e u s v e t u g d e m i l i j a r d e l j u d i t ešk ož i ve , č e s t o u b e d i i b o l e s t i . T o će v am b i t i m o žd a p o s le d n j eu ž i v an j e z a v e om a d u g p e r i o d u b u d u ć n o s t i ..."



459

XXI

Linkoln Stivens, američki komunista, poslao je 6.oktobra1916.godine pismo pomoćniku američkog predsednika Vilsona,pukovniku Hausu, gde se između ostalog kaže:

"...Moj dragi pukovni če Haus, u pravo pre nego što sam prošlog ponedeljka napustio Njujork, vrlo ubedljivo mi je saopšteno da je VolStrit kompletirao pripreme za još jedan napad mek sič kih bandita uSjedinjenim Državama: on treba da bude tako vremenski određ en itako okrutan, da odluči izbore..."

Ovde je očigledno reč o upetljanosti Vol Strita u meksičku

revoluciju koju je tada vodio Pančo Vil ja. I zapravo, ovde ćemoukratko objasniti šta se u Meksiku dogadjalo neposredno pred Prvisvetski rat i kasnije, da bismo kompletirali sliku o aktivnostimamedjunarodnog bankarskog kartela i njegovoj monstruoznosti.

O Pančo Vilji se uglavnom zna da je meksički revolucionar koji seborio za prava meksičkih seljaka, a sve je to obojeno avanturističkimi romantičnim bojama. Međutim, ne sporeći da je položaj seljaka uMeksiku pre ove revolucije bio stvarno težak i da ga je bilo opravdanomenjati, Pančo Vilja je imao i svoje "gazde" među nosiocima krupnog

kapitala u Sjedinjenim državama, a opravdano nezadovoljstvomeksičkih seljaka je u svemu ovome vešto korišćeno.Preko J.P.Morganove "Guaranty Trust Company " i preko nemačkog

špijuna u SAD-u, fon Rintelena, plaćeno je blizu 400.000 dolara zamuniciju koja je iz Sjedinjenih država prevezena u El Paso, u rukePančo Vilji. Ova isporuka je bila sredinom 1915.godine, a već 10.januara 1916.godine Pančo Vilja ubija 17 američkih rudara uSanta Izabeli. U Nju Meksiku je napao Kolumbus 9.marta1916.godine i ubio još 18 Amerikanaca.

Veštinu međunarodnih bankara, kapitalističkih monopolista ipolitičara, uopšte NE TREBA POTCENJIVATI. Jer, kako objasnitistrahovitu žilavost u ostvarenju svojih interesa koju su oni pokazali uMeksiku. Od vremena Porfirija Dijaza, koji je bio borac zaoslobođen je od španskog kolonijalizma, međunarodni kapital je uvekprisutan u Meksiku. Naime, Dijazova doktrina se sastojala u tome da,po njegovom rezonu, zemljom trebaju vladati krupni zemljoposednici,trgovačka buržoazija i MEĐUNARODNI KAPITAL. Rezultat toga je bioda su američki i engleski kapitalisti preuzeli kontrolu nadprerađivačkim i naftnim sektorom, a meksički seljaci su "uživali" upravom feudalnom sistemu. Na selu je tada živelo 12 miliona seljakabez zemlje. Zemljoposednici (domaći i strani) držali su 97% zemlje!



460

Neki od njih su imali i po 400.000 hektara u vlasništvu! Na timposedima, u bednim blatnjavim kućicama, bez prozora, živeli sunadničari-seljaci. Radni dan im je trajao 12 sati, a radili su skoro bezikakvih prava i bez ikakve zaštite. Za vreme Dijazove vladavine broj

fabričkih radnika se od 43.000 popeo na oko 800.000! Ni njima nijebilo mnogo bolje nego što je to bilo seljacima. Radili su po 14 satidnevno za bedne nadnice. Žene i maloletnici takođe. Nije bilozdravstvenog osiguranja niti zaštite od nesreća na poslu. Naravno,ovakvo stanje je izazvalo pobunu i 1911.godine na vlast dolaziFransisko Madero, u saradnji sa Emilijanom Zapatom, gerilcem.

Međutim, Madero, namerno ili sluča jno, ne želi da reši socijalneprobleme i Meksiko i dalje ostaje u dubokim problemima.1912.godine Dijazov unuk, Feliks Dijaz, pobunio se tražeći da se

stvari vrate "na staro". Neobjašnjivo ignorisanje ove pobune odstrane Madera, dovodi do otvorene pretnje vojnim udarom koji jevodio general Uerta. Madero biva mučki ubijen, a general Uerta,miljenik američkog predsednika Vilsona, zavodi diktaturu1913.godine. No i on ne uspeva da se u meksičkom kovitlacu održi, aobara ga, uz pomoć Pančo Vilje, Venustijano Karansa, guverner izbogate porodice zemljoposednika. To se desilo u avgustu1914.godine. General Uerta beži u SAD, gde dve godine kasnijeumire. No, staro pravilo da "vrana vrani oči ne vadi", važi i za

Karansu. Vešto izbegava da sprovede dublju socijalnu reformu i otežešto se više može sa dubljim promenama u državi, dajući takovremena Vilji, Obregonu i Zapati da se posvađaju između sebe.

Istoričari pokušavaju da predstave ona ubistva Amerikanaca1916.godine kao očajnički pokušaj Panča Vilje da u rat uvuče SAD, jer je sam bio u teškom položaju. Međutim, sada to dolazi pod velikiznak pitanja, jer je očigledno da je Pančo Vilja imao "tutore" negdemeđu "velikim igračima" u svetu krupnog kapitala.

1918.godine Venustijano Karansa je izabran za predsednika i iste

godine amnestira Panča Vilju. No, Vilja je završio svoje zadatke za"gospodare" i, pošto je sada bio beskoristan, ubijen je 1923.godine,mučki, na jednom usamljenom putu.

Karansu ubijaju 1920.godine u državnom udaru i na čelo dolazirevolucionar Alvaro Obregon. On nastavlja svoje "reforme" i1924.godine ga na predsedničkom mestu zamenjuje Kasiljas, ali onda

je međunarodnim kapitalistima bilo svega dosta!Izbija krvavi građanski rat koji su podigle ekstremne snage

Katoličke crkve. Čak 1928.godine na kratko Obregon ponovo postaje

predsednik, ali su i njega brzo ubili!Stvara se Nacionalna revolucionarna stranka 1929.godine koja usebi objedinjava sve stranke, OSIM “KOMUNISTIČKIH” i stranaka



461

ekstremnih KATOLIKA. Međunarodni bankari, trgovci, kapitalistimonopolisti i ostala "bratija", polako se ponovo vraćaju u punoj snaziu Meksiko. Posle mnogo izgubljenih života Meksiko je i dalje ostaotamo gde je i bio - u kandžama krupnog kapitala.

Postoje još neki detalji koji bacaju svetlo na pravo stanje stvari uzbrci događaja u Meksiku. Po dolasku na vlast, vlada Karanse naručuje u SAD oružje: 15.000

pušaka i 15 miliona metaka! " American Gun Company " će tada, ipored protivljenja američkog ambasadora Flečera u Meksiku,isporučiti, na intervenciju američkog ministra inostranih poslova,Roberta Lensinga, svo ugovoreno oružje. Važno je bilo da se paretroše, bez obzira što će poginuti mnogi od tog istog oružja. To barameričkim i engleskim političarima nikada nije bio neki problem!

Vlada Karanse je i PRVA vlada na svetu koja je donela SOVJETSKIustav! Njega su napisali TROCKISTI koji su bili na proputovanju kaSAD-u, o čemu je bilo reči ranije.

XXI-a

Medjunarodni bankarski kartel je, vidimo, “zamesio” mnogesukobe širokih razmera, kao i one lokalnog karaktera, sve u ciljuostvarenja svojih pohlepnih interesa. Naizgled, tome nema kraja.

Mnogi ljudi danas, u nemogućnosti da precizno razdvoje ovemonstrume u ljudskom obliku, od naroda i država gde se oninalaze i rade, skloni su da mrze sve što je američko ienglesko! Medjutim, tragična je to greška, koja upravomedjunarodnim bankarskim protuvama i masonskom vrhu, ide

na ruku.Ne možemo zanemariti činjenicu da se američki narod žilavosuprotstavljao ideji Centralne banke dugo vremena i da je poraženkonačno 1913.godine. Englezi su podlegli mnogo ranije. Ali ti narodiipak NISU KRIVI, jer bi i svaki drugi narod na njihovom mestuposustao pred strahovitim pritiskom tih nazovi-ljudi, koji bi davladaju planetom Zemljom. Takođe verujemo da će i američki iengleski narod jednom SHVATITI šta im se dogadja i šta nam sesvima događa, i da će ponovo jednom učiniti napor da se oslobodipolitičarskog i bankarskog šljama.

U Sjedinjenim državama, od momenta nastanka, Sistem federalnihrezervi bio je predviđen da može pozajmljivati novac Vladi



462

Sjedinjenih država, i to OBAVEZNO UZ KAMATU. Već smo o ovojumobolnosti govorili, ali njena dubina zahteva da to naglasimo još jednom: dakle, Vlada jedne suverene države, potpuno sposobna davodi monetarnu politiku, daje to pravo u ruke PRIVATNIH LICA

veoma sumnjivih namera i moralnih kvaliteta, te ovi formirajucentralnu banku koja može štampati novac i koja sada taj novacmože pozajmljivati Vladi iste države i uzimati joj još i kamatu!!? Štonaš narod kaže, da oprostite na izrazu: "Jebe lud zbunjenog..."

Prvu probu moći Federalne rezerve izvršile su 1920.godine. Evokako se to desilo.

Svi smo čuli za američke farmere koji imaju dosta zemlje i rade"na veliko". To ne može da funkcioniše "tek tako", već mora postojatipodrška banki da bi se farmeri razvijali. Znači, ako su bili uspešni,

vraćali su zajmove, otplaćivali hipoteke, a i kupovali zemlju. Tako jeto išlo do 1920.godine. Tada banke iz "nepoznatih" razloga "prekonoći" menjaju politiku. Zapravo, međunarodni bankari iz Federalnihrezervi imali su sastanak, negde u maju 1920.godine. Odlučili su da"pritisnu" niže kategorije banaka da opozovu nepodmirene zajmove.Po već opisanoj šemi koju smo ranije objašnjavali, ova promenamonetarne politike uzrokuje pad cena nekretnina, prvenstvenozemlje, i dovodi da milioni ljudi ostanu bez posla. Pad nacionalnogdohotka u 1921.godini bio je 15 milijardi dolara!

Krupni bankari koji su tačno znali šta će se dogoditi, sada jeftinokupuju velike količine zemlje od nesrećnih farmera. Male bankeredom bankrotiraju! Samo u 1920.godini to je bila sudbina 5.400manjih banaka!

Bankarski monstrumi mogli su biti zadovoljni. Kriza koju suprecizno izazvali bila je pun pogodak! Bili su još bogatiji i još moćnijiposle nje. Apetit im se pojačao. Sada su počeli razmišljati o jošvećem poduhvatu: O NAČINU SLOMA NJUJORŠKE BERZE!

U naše doba, oni koji su imali nekakve veze sa teorijom ekonomije

sigurno su čuli za Džona Keneta Galbrajta. To je jedan od "gurua"ekonomi je čije se knjige izučavaju na fakultetima i koji nikada, ALINIKADA, ne navodi u svojim delima stvarne uzroke evidentneneodrživosti moderne ekonomije jer, prirodno, on smatra ekonomijumodernom naukom koja se razvija. Manir moderne nauke je bio iostao - surovi UTILITARIZAM - demonski savršen i neosetljivna ono zbog čega u suštini ljudi žive na planeti Zemlji. UmestoBoga, postavljen je PROFIT. Umesto ljubavi - bilo šta što donosimerljivu korist. Ali i kao takav "naučnik", Galbrajt nije mogao dazaobiđe činjenice oko pada berze u Njujorku 1929.godine. U svojojknjizi "Veliki slom 1929.", lepo je napisao:

"...Ništa nije moglo biti genijalnije smišljeno da uveća patnje, ali



463

ujedno i da osigura što užem krugu da izbegne zajednič ku nesreć u.Sreć ni špekulant, koji je imao fondove da odgovori na prvi poziv

zajmova, odmah se susretao sa novim i urgentnim i, ako bi i uspeoda se i šč upa, č ekao ga je sledeć i. Na kraju, sav novac koji je imao

bivao mu je izvuč en i zauvek izgubljen. Č ovek koji je mudro ulagaonovac i koji se posle prvog sloma bezbedno povukao, prirodno,kasnije se vratio i iskoristio bagatelne cene..."

A ko su bili ti ljudi koji su "mudro ulagali"?Pa upravo oni koji su slom i izazvali - Morgan i njegova "bratija".

Pošto Galbrajt smatra da uzroci pada njujorške Berze "nisu dovoljnopoznati" - koristimo priliku da ih zainteresovanim ljudima detaljnoobjasnimo, jer oni koji bi to trebali da urade imaju "pametnija" posla- suviše su zauzeti zaglupljivanjem naroda ekonomskm formulama i

matematičkim modelima, tj. stotinama načina kako "presipati izšupljeg u prazno", načinima koji zamagljuju istinu o međunarodnojbankarskoj i korporativnoj bandi!

1921.godine količina novca u opticaju u Sjedinjenim državamaiznosila je 31,7 milijardi dolara; 1922. povećana je na 33 milijarde;1923. još je povećana na 36,1 milijardu; 1924. dostiže 37,6 milijardi;1925. - 42,6 milijardi; 1926. - 43,1 milijardu; 1927. - 45,4; 1928. -čitavih 45,7 milijardi dolara. Vidimo da se od 1921.godine do1928.godine količina novca u opticaju u Sjedinjenim državama,

povećala za fantastičnih 14 milijardi dolara - rast od preko 44% uodnosu na 1921.godinu! Jednostavno - novac je naštampan i"uguran" u promet!

Da li se ovo može smatrati dobronamernim i mudrim vođen jemmonetarne politike? Teško.

Naduvani prosperitet koji se primećivao tih godina počivao je namehuru od sapunice...

Individualne banke ohrabrivane su od strane bankara iz Federalnihrezervi da uzimaju zajmove od njih, a za to su plaćale kamatu 5%.

Sa tako pozajmljenim novcem, te manje banke su davale daljepozajmice zaračunavajući sada svoju kamatu od 12%. I to jeuobičajeno, jer i one moraju od nečega živeti, bez obzira što je visinatih kamata diskutabilna. I velike korporacije su sa svoje straneubacivale novac u opticaj dvadesetih godina, što nas dovodi do togada "opravdano i osnovano posumnjamo" da su njihovi vodeći ljudi biliu dosluhu sa krupnim bankarima. Ovo je naravno bila mala šala, jerne moramo ništa "sumnjati", obzirom da su tri-četiri velikekorporacije u 1929.godini dale kratkoročnih zajmova (uglavnomkupcima na Vol Stritu) u vrednosti od oko 300 miliona dolara - a tekorporacije behu većinom vlasništvo Dž.P.Morgana i porodiceRokfeler.



464

Kako god okrenemo, pojavljuju se stalno ista imena: Morgan,Rokfeler, Rotšild... i ostali koji, sa njima ili za njih, rade.

Američki mediji, skoro od samih početaka kontrolisani od stranekrupnog kapitala, i ovaj put su perfidno nagovarali i ohrabrivali

Amerikance da špekulišu na berzi. Navodili su primere ljudi koji su sebrzo obogatili na ovaj način. Kada bi naivni ljudi došli na berzu,nailazili bi redovno na vešte berzanske mešetare koji su ih uzimalipod svoje. Novi mamac za ljude željne brze zarade postale su tzv."deonice sa pozajmicom". O čemu se tačno radi opisaćemo usledećem poglavlju, a za kraj ovog poglavlja se prisetimo situacije uSrbiji i euforije oko banaka koje su držali Jezdimir Vasiljević, DafinaMilanović i slični.

Setite se astronomskih kamata koje su ljudima nudili u svojimbankama. A setite se i toga koliko je ljudi ostalo bez svog novca.Neko može reći i da su ti ljudi sami krivi za svoju nesreću, jer suverovali u brzu zaradu od velike kamate. No, nemojmo zaboraviti ko je stajao iza tih "banaka" - srpska DRŽAVA. Ljudi, koji su narodponekad dužni štititi i od njega samog, u ovom sluča ju bili sunajobičniji PLJAČKAŠI.

Da li mislite da je danas drugačije?Jeste. Malo drugačije: malo smo još bliži masonskom idealu: lekari

uništavaju zdravlje, pravnici uništavaju pravdu, škole uništavajuznanje, vlada uništava slobodu, mediji uništavaju istinite informacije,religija uništava duhovnost, a bankari... pa bankari uništavaju sveprethodno nabrojano!

Zašto se u XXI veku, u vreme nevidjenog tehnološkog razvoja, ugotovo svim zemljama na svetu, radi SVE VIŠE i VIŠE za SVE MANJEi MANJE novca?

Zašto se smanjuju plate i penzije, a uvode sve veći porezi i takse?Kako je moguće da države, navodno u ime svojih gradjana,

uzimaju nepovoljne kredite i guraju ljude, bez njihovog pristanka ivolje, u dužničko ropstvo? Zašto se države teraju čak i silom da tekredite uzimaju?

Ko stoji iza „plišanih“ i „narandžastih“ revolucija, te „arapskih“ idrugih „proleća“?

Ko to obesmišljava bilo kakav dalji razvoj ljudskog roda?Ko to promoviše potrošački mentalitet uz strahovitu cenu

uništavanja čovekove okoline? Ko to, pod maskom „demokratije“, ima nameru da svim narodima

na planeti otme slobodu?Ko to promoviše moderne vakcine, moderne „lekove“, GMO,

navodnu potrebu da nas zaprašuju otrovima kao komarce (podizgovorom očuvanja klime), ko se ne libi da ljude koristi kao zamorce



465

u monstruoznim eksperimentima sa ljudskom psihom, dazloupotrebljava obilato visoku tehnologiju – i da sve vreme priča oljudskoj dobrobiti i humanosti?

Odgovor dajemo odmah:

MASONSKA VRHUŠKA sa svojim orudjem -MEDJUNARODNIM BANKARSKO-KORPORATIVNIMKARTELOM!



466

I I I d e o : I l u z i j a i l a ž u f o r m i i s t i n e

XXII

"Danas žalimo odlazak voljenog prijatelja Zdravog Razuma koji jebio sa nama mnoge godine. Niko ne zna tač no koliko je star sobzirom da je njegova krštenica davno zagubljena u birokratskojcrvenoj traci.

On će biti zapamć en po tome što se držao dragocenih lekcija:

• ZNATI KAD SE SKLONITI SA KIŠE, • KO RANO RANI, DVE SRE ĆE GRABI, • ŽIVOT NIJE UVEK FER,• MOŽDA SAM JA SAM KRIV ZA PROBLEME.

Zdrav Razum je živeo po jednostavnim ekonomskom pravilu: NE

TROŠI VIŠE NEGO ŠTO ZARAĐUJEŠ, i po oprobanoj strategiji:ODRASLI, A NE DECA, VODE STVARI!



467

Njegovo zdravlje je poč elo naglo da propada kada su uvedenedobro zamišljene, ali nedorađ ene i preoptereć ujuće REGULATIVE.Izveštaji o ŠESTOGODIŠNJEM DE Č AKU optuženom za SEKSUALNOUZNEMIRAVANJE zato što je poljubio devo jči cu, i o jednom uči telju

koji je OTPUŠTEN, jer je kaznio nevaspitanog uč enika, samo su pogoršali njegovo stanje. Zdrav Razum je izgubio tlo pod nogama kada su roditelji napali

nastavnike, jer rade posao koji su ONI PROPUSTILI DA URADE udisciplinovanju svoje nevaspitane dece. Propao je još više kada suškole morale da dobiju roditeljski pristanak da bi deci dali grabljice začišć enje suvog liš ća sa stazica, ali nisu smeli da obaveste roditeljeako je neka uč enica trudna i želi da abortira. Zdrav Razum je izgubio želju za životom od kada je Crkva postala biznis, a kriminalci poč eli

da dobijaju bolji tretman od svojih žrtava. Zdrav Razum se oseć ao prebijeno od kada niste mogli da sebranite od provalnika u sopstvenom stanu i PROVALNIK JE MOGAODA VAS TUŽI ZA NAPAD.

Zdrav Razum se konač no odrekao želje za životom kada je jedna žena shvatila da je kafa koja se puši, vruća. Prosula je kafu u krilo iodmah dobila ogromnu odštetu.

Zdrav Razum ć e biti ispr ać en do njegovih roditelja, Istine iPoverenja, do njegove supruge Diskrecije i do njegove dece,

Odgovornosti i Logike. Iza njega ostaju njegova č etiri polubrata:

• ZNAM SVOJA PRAVA, • HOĆ U ODMAH, • NEKO DRUGI JE KRIV i • JA SAM ŽRTVA.

Pogrebu ć e, znamo, prisustvovati jako malo njih, jer je vrlo malo

ljudi shvatilo da je Zdrav Razum - umro. Ožalošć eni Prijatelji..."

Ovo što ste upravo pročitali, pojavilo se svojevremeno kaocirkularni tekst na internetu, ne znamo ko je autor, ali odličnoilustruje svo ludilo današnje “civilizacije”.

Svedoci smo da u našem vremenu skoro niti jedan političar nemože da održi govor, a da ne spomene "ljudska prava". To je postaomanir svih njih, a svedoci smo takođe da se ta ista prava VRLO MALOPOŠTUJU.

Odakle dolaze prava koja sebi ljudi dodeljuju?Oko ovog pitanja ne postoji saglasnost. Velike religije o tome



468

imaju svoj stav, političari raznolika mišljenja koja uglavnom zaviseod trenutne potrebe, dok neki ateistički nastrojeni teoretičarimodernog društva imaju svoj, takođe čvrst stav.

Na prvi pogled, izvorište ljudskih prava može doći samo iz dva

mesta: iz čoveka ili iz nečega van čoveka. Tako religije stoje nastanovištu da ljudska prava dolaze od nečega van čoveka, jasnoukazujući na Boga. Moderne ateističke društvene doktrine smatrajuda ljudska prava dolaze iz čoveka, tj. od ljudskog društva i njegovihinstrumenata. Ko li je u pravu?

Usudili bismo se da kažemo da su u pravu i jedni i drugi, madaviše prvi, nego drugi.

Ljudska prava dolaze zaista od jednog Višeg, Istinskog zakona koji je postavio Bog. Taj zakon je utkan u sve stvoreno, pa i u čoveka. Sa

druge strane ne možemo poreći ni mogućnost da ispravno gledanjena ljudska prava može doći i iz čoveka, ali samo u onoj meri u kojoj je, u samom čoveku, došlo do usvajanja Božijih zakona u misli, reči idelu. Ako ljudi u svojoj svesti ne poimaju šta tačno znači upravljatise prema Višem zakonu, onda ljudi nisu u stanju da stvore i štitesnagu nekih društvenih institucija koje će biti garant ljudskih prava.Zato, poznajući "kvarljivost" čoveka, u svim velikim religijama nastojise odlučno ukinuti mogućnost da ljudi sami određuju šta su ljudskaprava, i tendencije da se ishodište osnovnih ljudskih prava pripiše

čoveku, a ne Bogu.Pošto se Sjedinjene američke države (SAD) najviše "busaju uprsa" da su zaštitnik "ljudskih prava" u modernom vremenu,pomenimo šta je jedan od "otaca američke nacije", TomasDžeferson, rekao o ljudskim pravima:

"...Bog nam je dao život, dao nam je i slobodu. Mogu li seobezbediti slobode jedne nacije ako uklonimo ubeđ enje da su oveslobode dar Božiji?..."

Američka "Deklaracija o nezavisnosti" se na nekoliko mesta poziva

na Gospoda, što govori da su Džeferson i njegovi istomišljenici jasnopokušali da skrenu pažnju na poreklo "ljudskih prava". Već smogovorili da su Džeferson i ostali američki masoni tog doba, još uvekbili čvrsto vezani, bar formalno, za ideju apsolutnosti moralnihnormi. Istina, primenjivali su ih kruto, često i surovo, i sanerazumevanjem, ali su ih imali kao nekakav ideal. No to je bilosamo kratkotrajno, dok se masonerija nije bolje organizovala i prešlana “drugačiji teren” po pitanju izvorišta osnovnih prava čoveka.

Automatski se postavlja pitanje šta se događa, ako se integritetljudskih prava gradi na nečemu drugom, na nekakvoj ljudskojtvorevini?

Današnji američki političari trude se svim silama da UKINU ono



469

Džefersonovo tumačenje, pokušavajući da ubede ljude da pravačoveka dolaze od VLASTI, koja je tvorevina čoveka. Kratko rečeno,žele da sve ono čime se vlast bavi nema nikakve veze sa Bogom,posredno utičući na to da ljudi prihvataju ateizam ili nekakve nove i

alternativne religije (kvazireligije bolje reći), a sve u smislu otuđenjačoveka - kako od samog sebe, tako i međusobno.Svi su verovatno čuli za Univerzalnu deklaraciju o ljudskim

pravima, koju su donele Ujedinjene nacije 1948.godine u Parizu.Pomenimo neke odrednice:

"...Sva ljudska bića rađ aju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.(...) Svako ima pravo život, slobodu i bezbednost li č nosti.Niko se ne sme držati u ropstvu ili pot č injenosti; ropstvo i trgovinarobljem zabranjeni su u svim oblicima. Niko se ne sme podvrgnuti

kažnjavanju. Svako ima pravo da svuda bude priznat kao pravnisubjekt. Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo bez ikakverazlike na zaštitu zakona.(...) Niko ne sme biti proizvoljno uhapšen,

pritvoren ili proteran. Svako ima potpuno jednako pravo na pravi č no javno suđ enje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom...(...) Svakoima pravo na slobodu kretanja...(...) Porodica je prirodna i osnovnać elija društva i ima pravo na zaštitu države i društva.(...) Svako ima pravo da poseduje imovinu, sam i u zajednici sa drugima. Niko nesme biti samovoljno lišen svoje imovine. Svako ima pravo na slobodu

misli, savesti i veroispovesti;...(...) Svako ima pravo na slobodumirnog okupljanja i udruživanja. Niko se ne može primorati da pripada nekom udruženju..."

Uporedite stanje u Srbiji i u drugim zemljama u svetu i videćete da je za mnoge ljude sve ovo navedeno samo - MRTVO SLOVO NAPAPIRU! Dotle smo stigli.

1966.godine usvojena je Međunarodna povelja o ljudskim pravimau Ujedinjenim nacijama i u njoj se na jednom mestu može pročitati:

"...Države potpisnice ove povelje prihvataju da, u uživanju ovih

prava koje država obezbeđ uje u skladu sa potpisanom poveljom, istedržave mogu da nametnu jedino ona ogranič enja koja određu je zakon..."

Ovim je jasno rečeno da VLAST u državi garantuje poštovanjeprava čoveka, tj. instrument vlasti, a to je VLADA svake države.Primetimo da prava čoveka, po ovom dokumentu, MOGU BITIOGRANIČENA zakonom države u kojoj čovek živi. Zaključak jeneminovan: ako vlast DAJE pravo čoveku, ta ista vlast ga može iUSKRATITI. Jasno je da nas je ovo dovelo u svet kakav danaspoznajemo. Jer mnoge države vrlo "rastegljivo" tumače šta suosnovna prava čoveka i kako bi ta prava trebalo ostvarivati. Ironija jeda su prava čoveka danas najugroženija, ne u zemljama gde je



470

njihovo kršenje javno, očigledno i brutalno, već u zemljama poputSAD-a i Britanije, koje su svoje građane suptilnim metodama ubedileda su slobodni i da su njihova prava vlastima tih zemalja najvažnija -i pored sistemskih represivnih mera koje zadiru i u najintimnija prava

čoveka. A slobodni su zaista koliko i zečevi u velikom kavezu.Tamo gde građani moraju da dobiju dozvole da bi se neko pravoostvarivalo, tu nisu "čista posla". Umesto da se ljudi automatski, podsopstvenim moralnim nazorom, vladaju i upravljaju u ostvarivanjusvojih prava, danas je to naprosto postalo KOMPLIKOVANO.

Neko bi možda mogao primetiti da ljudi jednostavno nisu sposobniza vladavinu sopstvenih moralnih sudova, već da je neminovno dapostoji "viša sila" u obliku državne vlasti kako bi se sprečio opštihaos, anarhija. Na žalost, morali bismo se sa ovim složiti, jer smo

postali mnogo gori od zverinja iz prašume. A takvi smo postali, jersmo odbacili preko potrebna ograničenja i moralne norme koje suuglavnom iste u svim velikim religijama. Ne, nismo za društvo gde će crkva određivati kako ljudi treba da se ponašaju, jer su i same crkveODBACILE moralne norme koje na rečima propagiraju i povele se zamoći i za novcem. Sve ovo pišemo, jer je iz ljudi naprosto "isparila"prirodna religioznost koja nije zatucanost i fanatizam, već jednostanje duha iz koga prirodno proističu sve one vrednosti o kojima sugovorili i Mojsije, i Buda, i Isus, i Muhamed. Takvo stanje duha

automatski govori čoveku kako da se postavi u raznim životnimsituacijama, bez da mora konsultovati zakone svoje države da vidi,da sluča jno ne krši neki propis. Takvo stanje duha je skoro NESTALOi mi smo sada ostavljeni na milost i nemilost političkim oligarhijamada nam "kroje" obrasce ponašanja i čekamo da nam one kažu šta jedobro, a šta ne.

Političke oligarhije kojima smo prepustili zaštitu naših bogomdanihprava, po svojoj prirodi NISU U STANJU da ta prava obezbede, jer seto DIREKTNO KOSI sa njihovim interesima. A ti interesi su VLAST i

NOVAC, koji proizvode MOĆ. Pogledajmo malo šta su poznati ljudikroz istoriju govorili o ovoj kombinaciji:"Po s t o j e d v e s t r a s t i k o j e im a j u s n a ž an u t i ca j n a d e l a t n o s t

l j u d i . T o su l j u b a v p r em a v l a st i i l j u b a v p r em a n o v c u . K a d a seu j e d i n e d a j u n a j že šće m o gu će e f e k t e ." B.Frenklin

"K a d č o v e k i m a n o v c a k o l i k o m u t r e b a , n j e g o v c i l j p o s t a j ev l a s t ." Šmic

"V la s t k v a r i ; a p s o lu t n a v l a st k v a r i a p s o lu t n o ." lord Ekton "P ar t i j a n i j e z a in t e r e so v a n a d a o v e k o v e či s v o j u k r v , v e ć d a

o v e k o v e či s am u s eb e . N i j e v a ž n o k o d r ž i v l a st , j e ru s p o s t a v l j e n a h i j e r a r h i j s k a s t r u k t u r a o s t a j e u v e k i s t a ."Dž.Orvel



471

"P o se d o v a n j e v l a st i p r e t v a r a u t i r a n i n a čak i n a j o d a n i j egp r i j a t e l j a s l o b o d e ." M.Bakunjin

A kada se vlastoljubivi skupe i dobiju vlast, neminovno slediudruživanje, na jčešće tajno, radi očuvanja iste, uz neverovatno

kršenje osnovnih prava svojih građana."U p o l i t i c i s e n išt a n e d og a đ a s l u ča j n o . U k o l i k o s e i d o g o d i ,t a k o j e b i l o p l a n i r a n o ." Ruzvelt

"T r i s t o t in e l j u d i k o j i s e p o zn a j u m e đ u s o b n o , u p r a v l j a j ue k o n om s k om su d b i n o m Ev r o p e , a n a s le d n i k e b i r a j u i s k l j u č i v om e đ u s ob o m ." V.Ratenau, 1909.godine

"P ed e s e t l j u d i s u v o d i l i Am e r i k u , a i t o j e v i so k a b r o j k a ."Džozef Kenedi, otac ubijenog Džona Kenedija.

Neki od nabrojanih citata su došli od ljudi koji su itekako

zloupotrebljavali moć, neki su to radili sa novcem, ali svakako da suizrekli ispravne tvrdnje, jer ko bi od njih i mogao poznavati boljezloupotrebe tih kategorija.

Nemojmo zaboraviti čuvenu tvrdnju da je najveća zavera –da zavere nema.

Iako danas možemo naći obilje materijala o raznoraznimzaverama, dobra većina je obično smeće. Velik deo materijala jeprodukovan upravo pod patronatom onih koji su učesnici u ovimneljudskim udruživanjima, kako bi se napravila konfuzija i podstaklasumnja u sve što se o ovoj temi napiše. Tada više ne možete

verovati ničemu, jer sumnja u vama sve izjeda. I tada treba jednostavno poći od osnovnih pitanja:Ko mi je oduzeo prava koja mi rođen jem pripadaju?Zašto nemam posao?Zašto nemam novca da preživim?Zašto nemam prava da branim svoj život i svoju imovinu od

napadača?Zašto nas sve više umire od teških bolesti?Zašto je lečenje tako komplikovano u skupo?Videćete, odgovori su usmereni uglavnom u jednom smeru - ka

vašoj vlasti u državi, koja vam ta prava, nekada javno a nekadatajno, lagano USKRAĆUJE.Vlast bi morala biti takva, da ne dovodi u pitanje moralne

apsolutnosti koje su, na primer, manje-više sadržane u onih DesetBožijih Zapovesti. Takva vlast je potrebna i poželjna. Vlast koja ćepravedno kažnjavati ubice, lopove i siledžije, jer ti ljudi ugrožavajunaša osnovna prava od Gospoda data. Naravno, ovo ne znači da semoralne norme iz Biblije trebaju nametati nekakvim propisima ilinekakvom prisilom druge vrste. Baš naprotiv, ljudima se ne sme

uskratiti pravo da slobodno misle, a ne kao što su to pravouskraćivale crkve tokom vekova, udružene sa svetovnom vlašću.



472

Suštinski, ovo sve ne znači i da autori ovih tekstova smatraju da jeBiblija neki “vrhovni autoritet” – JER NIJE! Izdvojili smo ovde samoNEKOLIKO MORALNIH NAČELA, sadržanih i u drugim religijama iautentičnim duhovnim sistemima.

Vidimo da ovo nije nimalo lako rešiti i da zato vodeći činioci vlastimoraju biti ljudi veoma visokog morala i duhovno razvijeni, kojishvataju osetljivost ljudskih prava i odnosa vlasti prema njima. Nekoće možda reći da je ovo "nemoguća misija", ali u tome se i sastojirazvoj ljudske civilizacije i zato je on tako mukotrpan i spor.

Osnovna ljudska prava su NEOTUĐIVA i pripadaju čoveku samimrođen jem!

Razmislite sami, da li želite da vam "demokratska" većina odlučujekoja ćete prava imati, a koja ne?

Da li želite da vam Crkve određu ju svojim dogmama i svojim,često naopakim, tumačenjima Hristovih i Mojsijevih učenja, šta suvaša prava, a šta ne?

Hoćete li da vam "nevladine organizacije" otkrivaju "rupe nasaksijama" i postojanje "tople vode" po pitanju osnovnih pravačoveka?

Ili možda želite da vas "evrofanatici" uče kako da vaspitavatesvoje dete tako da vam ono bude "gospodar" u kući i da ga, sanjegovih 7-8 godina, ne smete ni kazniti ni naljutiti, jer će okrenuti

telefonski broj i prijaviti vas za zlostavljanje?Nije vam potrebno ništa od ovoga.Potrebno nam je svima da shvatimo šta zapravo želimo. I da ka

tome onda krenemo. Ako želimo napredak i sreću, moraćemo to prvou sebi da ostvarimo, jer nam to NIKO neće spolja doneti. PRVO slediunutrašnja promena, a onda automatski dolazi do spoljašnjepromene. Zato i pišemo ove tekstove, u nadi da će bar neko shvatitimehanizme zloupotrebe snage pojedinca i čovečanstva, a onda da će,bar pokušati, da nešto promeni u sebi i okolini. Ne reče li veliki Gandi

da treba prvo sami da postanemo promena koju želimo da vidimooko sebe?Ako NE ŽELIMO napredak i sreću, ne treba ništa da preduzmemo.

Dovoljno će biti da klizimo niz tobogan konformizma i da uživamo uponuđenim "zabavama" modernog sveta, lagano trošeći vremesopstvenog života na društvenim mrežama, u igranju igrica, gledanjusporta, reklama, filmova, "Farme" i "Velikog brata", “Parova”... Kaošto upravo sada radimo, zapravo samo se zabavljajući dok čekamosmrt. Neka nas neko pogrešno ne shvati, sve ove stvari čovek može

PONEKAD da radi, ali ako se to pretvori u životni obrazac, kao što jeto sa većinom današnjih ljudi slučaj - to je put ka propasti!



473

Posle ljudskih prava mogli bismo nešto reći i o slobodi koja je sapravima čoveka neraskidivo povezana.

Obično, kada pomenemo slobodu, ljudi odmah pomisle naodsustvo bilo kakvih zakona, normi, stega... na mogućnost da rade

"šta im padne na pamet", bez razmišljanja o posledicama itd. No, dali je to sloboda?Podsetili bismo one koji su to čuli ili videli, a one koji nisu ovim

obavestili, o jednom fenomenu koji se ispoljava kod pasa. Naime, akoimamo psa dugo vremena vezanog za lanac (a to je u Srbiji po selimaskoro uvek tako) i ako posle tog dugog vremena (nekoliko godinamožda) oslobodimo potpuno tu životinju i pustimo je u neko dvorište,ponekad ćemo doživeti da pas počne čudno da se ponaša – kada se

“istutnji” trčanjem i skakanjem, naizgled se smiruje. A onda

neočekivano menja ponašanje, reži na poznate osobe, postajeagresivan. Desi se i da ujede ponekog. Ako se izuzmu svi mogućiuzroci ovakvog ponašanja tipa: bolest, neadekvatan smeštaj, ishranai slično, ostaje nam da zaključimo samo jedno - pas je naprosto"poludeo od slobode". Neko možda neće u ovo poverovati, ali ljudikoji su ovo doživeli moći će da potvrde da je ovo moguće.

Može li čovek "poludeti" od slobode?Rekli bismo da može. Naravno, ne kao pas koji može nekog

ugristi, ali čovek može doći u veoma tešku psihičku situaciju zbog

"viška" slobode. I ovde zapravo dolazimo do ključne tačke: slobodutreba znati PODNETI.Zašto?Zato što velika sloboda ide "ruku pod ruku" sa velikom

odgovornošću. Ako je to slučaj, čovek zaista može uživati u velikojslobodi, makar to spolja i ne izgledalo tako. Ako slobodu ne pratiodgovornost, onda imamo situaciju u kakvoj su mnogi ljudi danas -imaju osećaj da mogu svašta uraditi i svuda ići, i ubrzo to stanjeprelazi u RAZUZDANOST. A razuzdanost, skoro trenutno, prelazi u

najgori oblik ANARHIJE - u kojoj jaki muče i uništavaju slabe, bezikakvih posledica. Želimo li takvu vrstu "slobode" u svom društvu?Ne bismo rekli.

Slobodu ne možemo imati ako druga bića moraju da pate, dabismo mi slobodu uživali. Iako to ponekad deluje da nije tako, ovo je jedan od temeljnih zakona u univerzumu. Pre ili kasnije naša"nasilnička" sloboda izduvaće se kao balon. A onda će biti "plač iškrgut zuba". Ako vaša sloboda ograničava slobodu drugog, vreme jeda preispitate granice te slobode i da omogućite i tom drugom dauživa u svojoj slobodi.

Sada dolazimo do potrebe da ljudi kolektivno zaštite svojuslobodu. A onda i do ljudske potrebe da ustanove nekakvu funkciju,



474

višu od njih samih, koja će im prava i slobode garantovati. Takonastaje VLAST. Vlast je ljudska tvorevina koja treba da sprečavauzurpiranje prava i sloboda ljudi od strane drugih pojedinaca iligrupa. Postoji zato što postoje i pomenuti pojedinci i grupe koji ŽELE

da poništavaju prava i slobode drugih. Znači, vlast bi trebala bitiZAŠTITNIČKA tvorevina koja bi omogućavala ljudima bezbedan islobodan život u nekom društvu i služila tim ljudima kao JAVNISERVIS za najrazličitije potrebe.

Kako je onda vlast od ovog, očiglednog položaja TELOHRANITELJAi SLUGE, došla do položaja GOSPODARA i TIRANINA, kakva je uvećini zemalja danas?

Podmuklost, licemerje, nasilništvo, razbojništvo, tiranije raznihvrsta - danas su odlike mnogih vlada i država u svetu. Ove osobine

vlast pokušava da sakrije na razne načine i da ih imenuje lepimimenima, sve u nadi da se ljudi neće tako brzo dosetiti o čemu je reč, bar ne dok vlast ne "odradi" neki posao. Tako je, na primer, američki ogranak organizacije "Human Rights Watch" (inače eksponentameričke politike), za vreme bombardovanja SR Jugoslavije1999.godine od strane NATO pakta, upriličio jedan izveštaj u kome setraži da NATO pravi razliku "između vojnih i civilnih ciljeva" i da uokviru svojih operacija obezbedi poštovanje "ljudskih prava". Dačovek od muke povrati! Toj "dušebrižnoj" organizaciji uopšte NIJE

SMETALO što NATO bombarderi izručuju tovare bombi i radioaktivnogmaterijala na Srbiju, (danas vidimo sa katastrofalnim posledicama),nego traže da bombe NATO-a "vode računa" gde padaju, da ne bi “ugrozile ljudska prava”. Smešno i tužno!

Vidimo da su ovde "ljudska prava" samo izgovor moćnika daostvare neke svoje ciljeve. Jer, iako teorija o ljudskim pravimapodrazumeva da su SVI JEDNAKI, očigledno su neki mnogo"JEDNAKIJI" od drugih, jer kako onda objasniti da su "gospodari rata"u Vašingtonu mnogo moćniji od velikog broja ljudi na planeti. Ta

"gospoda" iz Vašingtona i njihova država - baš oni nisu hteli dapotpišu veliki broj međunarodnih konvencija o ljudskim pravima(konvencija o nagaznim minama, pa dokument o ustanovljavanjustalnog međunarodnog krivičnog suda i sl.) U krivičnomzakonodavstvu i sudskoj praksi u SAD-u zadržana su čak nekaizrazito ANTIHUMANA rešenja (na primer, smrtna kazna zamaloletnike i sl.)

Baš na ovom mestu dotakli smo se jednog osetljivog pitanja, a to je OŠTRINA kazne za prekršioce zakona. Na jednoj strani su

zakonodavstva sa drakonskim kaznama, a na drugoj strani suzakonodavstva sa veoma blagim kaznama. Šta je ispravno u tomdijapazonu mogućih kazni za prekršioce?



475

Sa stanovišta teoretičara o "ljudskim pravima i slobodama" čestose mogu čuti primedbe da neki sistem ima "nehumana" svojstva, jerpostupa oštro sa delikventima. Sa druge strane, žrtve kriminalasmatraju da sistem "suviše blago" postupa sa kriminalcima. Kako

zadovoljiti obe strane?Neko, ko se usudio svesno i promišljeno da NARUŠI pravo drugogčoveka na život, slobodu, dostojanstvo i slično - po našemmišljenju, NE MOŽE PRETENDOVATI NA OSTVARIVANJE SVOJIHOSNOVNIH PRAVA koja možda očekuje od državnih organa u procesuizvršavanja sankcija. Obratiti pažnju da se ovo ne odnosi naosumnjičene koji su pod istražnim postupkom, već na one kojima jeNEPOBITNO DOKAZANO učinjeno nedelo!

Kriminalcu se JASNO propisanom kaznom mora staviti na znanje

TEŽINA učinjenog nedela i mora mu se omogućiti da učini lični naporDA SE POKAJE ISKRENO kroz praktičnu delatnost. Ukoliko on ODBIJEda načini napor da shvati svoje kriminalno delo kao NEPOŽELJNOPONAŠANJE u društvu - sankcije bi trebalo koncipirati tako da takavčovek VIŠE NE MOŽE DA NAUDI NIKOME, iako nije promenio svojkriminalni stav. Kako će se to učiniti - to je pitanje za državu dasmisli, ne sumnjamo da bi se mogli naći načini da se svaki čoveknavede da uvidi grešku u svom ponašanju.

Za nedela koja su posledica neuravnoteženih sila u čoveku, poput

silovanja i pedofilije, MORA se primeniti OŠTAR i NEUMOLJIVSISTEM: ti ljudi više ne bi smeli izaći na slobodu u fizičkom stanju ukome su u zatvor ušli - KASTRACIJA bi bila neminovna, u bilo komobliku! Jer, lečenje ovakvih poremeća ja, iako moguće, NESIGURNOJE i PREDUGO TRAJE sa neizvesnim ishodom. Skoro uvek, ovakviljudi ponove svoj zločin. Priče i teorije o "ljudskim pravima" ovde nevrede ni "pola lule duvana" - siledžije i pedof ili su TEŠKI i skoroNEIZLEČIVI BOLESNICI. Ne smeju se puštati olako na slobodu, OSIMAKO DRŽAVA TO NE RADI NAMERNO - da poseje strah i nesigurnost

kod svojih građana u cilju ostvarivanja nekog svog interesa. A ima itoga...

XXII-a

Sa pojmovima prava i sloboda ljudi, neminovno je povezan i oblik

društvenog uredjenja u kome ti ljudi žive.Kada je o ovoj kategoriji reč, često se mogu u prokapitalističkim



476

studijama raznih "eksperata" pročitati tekstovi i dileme između jakedržave i slabog kriminala i slabe države i jakog kriminala. Ovo najvišeu smislu, od koga bi zapravo građani trebalo više da se boje: od jakedržave i snažne policije ili od jakog kriminala u slaboj državi?

Naizgled, ovde nema dileme, ljudi bi pre izabrali jaku državu sa jakom policijom. Međutim, u modernim društvima dolazi do jedneuznemiravajuće pojave. To je zloupotreba državnog represivnogaparata u svrhu ograničavanja prava i sloboda svojih građana.Upravo takav slučaj danas imamo u SAD-u i u Engleskoj, sve podizgovorom "borbe protiv terorizma". Tako vam se može dogoditi dana aerodromima u SAD-u budete svučeni potpuno i "pomno"pregledani po svim telesnim "šupljinama", jer ste možda likompodsećali na nekog teroristu ili dolazite iz neke "sumnjive" zemlje, ili

pak imate ime koje je”sumnjivo”. U Engleskoj možete biti sigurni daće, čim kročite iz aviona, špijunske agencije koje prate dolaske iodlaske putnika imati čitav album vaših fotografija, gde ste bili, kafupili, u koji kafić ste išli, kojim autobusom ste se vozili... kamere susvuda!

Živela demo(n)kratija!Osim svega ovoga, primetimo da su individualna, lična ljudska

prava, često suprotstavljena u društvu. To znači da se lako dešava dase poštovanjem prava jednog čoveka krše prava drugog. Zagovornici

globalizma i teorija o "ljudskim pravima" veoma često zbog ovogadolaze u nerazrešive dileme koje pokušavaju rešiti odbacivanjem sveviše tradicionalnih vrednosti i izmišljanjem složenih postupaka koji suu praksi potpuno neprimenljivi. Pre ili kasnije ovakvi eksperimentidovode do jednog oblika ANARHIJE u društvu. Naprosto ljudi nisu jošzreli za takav sistem, koji bi mi svi voleli, a koji bi se oslanjao nasvačiju ličnu procenu neke konfliktne situacije, sa sigurnim povoljnimishodom za sve strane. Voleli bismo svi ovakav sistem, ali je on zasada UTOPIJA - baš kao što je i komunizam utopija (bar za sada) jerljudi, zbog pohlepe, uvek uzimaju više nego što im treba, a ne voleda budu odgovorni.

Zbog svega ovoga MORA postojati, još uvek, nešto UZVIŠENIJE iOBJEKTIVNIJE od svačijeg ličnog viđenja prava čoveka. Modernademokratija izbacila je Boga kao najviši kriterijum Istine, Pravde iMorala, pod izgovorom da je On bio društvena stega i da jeograničavao individualne slobode i ljudska prava. Ta ista demokratijau koju se "kunu" svi današnji političari (čast izuzecima), sada jepočela da DEMONTIRA PORODICU i konzervativnu državu.

Postavlja se pitanje šta je sledeće na redu?

Možda i sama prava čoveka?



477

XXIII

Manipulacije ljudskim pravima i slobodama, njihovo relativizovanjei zloupotrebu, u mnogome treba da zahvalimo i onome što danaszovemo naukom.

U današnjoj nauci, koja je skoro potpuno materijalistički nastrojena, veliki potporni stub takvog gledišta je TEORIJAEVOLUCIJE. Iako ćete od zagovornika ove teorije čuti danas pomaloneobičan stav da oni "ne negiraju" mogućnost da je prvobitno

jednoćelijsko živo biće sposobno za reprodukciju možda stvorio i Bog,ipak to pitanje ostavljaju po strani i prebacuju ga na teren jednenauke koja se zove abiogeneza. Sa svoje strane, međutim,abiogeneza sklona je najviše stavu da je život možda stigao izsvemira i da se njegovo poreklo NE MOŽE tačno utvrditi. Ali,pažljivim čitanjem tih naučnih radova i opštim današnjim"trendovima naučne misli", da se zaključiti da je većina naučnikaspremna da prihvati čak i postojanje vanzemaljaca, ali NE i BOGA.

Ovde se ne dotičemo samo oblasti biologije, jer je teorija evolucijeu svojim najradikalnijim aspektima zapravo osnova jedne naopake ikatastrofalne filozofije koja ima uticaj i danas na ogroman broj ljudi.Tu filozofiju bismo najprostije mogli imenovati kao MATERIJALIZAM,

malo preciznije i kao MATERIJALISTIČKI MONIZAM, i u kojoj se tvrdida je sve izraz materije i materijalnog.

Ne treba ni naglašavati da ovo nakaradno poimanje sveta i čovekavodi upravo stanju civilizacije u kojoj se danas nalazimo – sve više seprimećuju obrisi jednog bezdušnog i bezosećajnog sveta.

I kvazikomunistički eksperimenti, poput SSSR-a i NR Kine, imilionske žrtve u tim zemljama, potpuno se uklapaju u ateističketeorije koje su razvili Marks i Engels, a pod patronatom masonskogvrha. Naime, u posveti primerka svog nemačkog izdanja „Kapitala“,

koga je namenio Čarlsu Darvinu, Karl Marks je napisao: „Čarlsu Darvinu, od vatrenog obožavaoca Karla Marksa. “Ipak, današnja nauka je svojim otkrićima ozbiljno uzdrmala

temelje materijalizma, ali se ti rezultati prikrivaju, selektivnoobjavljuju ili se teško zloupotrebljavaju tendencioznim tumačenjima.Ipak, u čemu je glavni problem sa teorijom evoucije?

Ako posmatramo svet oko sebe, vrlo jednostavno možemo uočitida u njemu vlada ODREDJENI RED – svidjao se on nama ili ne!

Ipak, u današnjoj biologiji može se pročitati da je “NEOBORIVO

DOKAZANO” da je život nastao iz jednoćelijskih organizama i da serazvio do današnjeg nivoa složenosti KROZ PROCES EVOLUCIJE. To



478

znači da je i čovek nastao ovim procesom koji je, po naučnicima,SAMO IGRA MATERIJE i ENERGIJE, a da to što izgledamo ovako i štosmo to što jesmo - imamo da zahvalimo “ČISTOJ SLUČAJNOSTI” usloženim procesima evolucije, a ne nekoj "višoj sili". Po naučnicima

redosled nastanka čoveka, na osnovu fosilnih nalaza, je sledeći:Prvi je oblik možda bio nešto kao današnja šimpanza (Pantroglodytes), zatim oblik Ardipithecus ramidus, pa Australophitecusanamensis, zatim Australopithecus afarensis, onda jedan, kako kažu,oblik koji je nestao, Homo habilis. Sledeći u nizu bio bi Homorudolfensis, pa Homo ergaster , onda Homo Erectus, iz kojeg nastajeHomo heidelbergensis (mada ima nekih koji smatraju da je poslednjioblik nastao direktno iz Homo ergaster -a). Na kraju imamo Homosapiens sapiens-a ili današnjeg čoveka. Naučnici stalno imaju

problema sa "karikama koje nedostaju" u ovom nizu evolucije, aliostaju tvrdo pri stavu da se čovek razvio iz bića koje je najsličnijedanašnjim šimpanzama.

Praktična posledica teorije evolucije, a ujedno i primena kojadobrom delu naučnika služi i kao njena potvrda, jeste biotehnologijakoja se naslanja na bioinformatiku. Biotehnologiji možemo dazahvalimo za „Genetski modifikovane organizme“ (GMO) i biljke iztog “tabora” koje nam danas nude za hranu, a možemo joj zahvaliti iza mnoštvo GM lekova u modernoj farmaceutskoj industriji koji, u

skladu sa globalnim zahtevima "gospodara iz senke", izgleda da višeodmažu, nego što pomažu.No da bi bili pošteni u prikazu naučnog sveta današnjice ipak

moramo priznati da su naučnici PRONAŠLI NEŠTO VAŽNO izučavajući genetiku, a to je NEVEROVATNA SLOŽENOST GENOMA ŽIVIHORGANIZAMA koja dovodi u pitanje SLUČAJNOST u menjanju iprilagođavanju živog sveta. Sve više izučavajući genetiku, naučnicizapravo sve više iznose dokaza da MORA POSTOJATI VIŠA SILA kojastoji iza enormno složenih biohemijskih procesa i međusobno zavisnihdešavanja u živim organizmima. Neki to "stidljivo" čak i priznaju, alizvanični naučni establišment to jednostavno IGNORIŠE.

Sa druge strane imamo grupu religiozno nastrojenih ljudi i nekihnaučnika koji zastupaju KREACIONISTIČKU TEORIJU. Po ovoj teorijisve osnovne biljne i životinjske vrste nastale su delovanjem Tvorcakoji je u tome primenjivao, samo Njemu poznate metode, koje danasviše NISU na delu, tj. vrste se danas, po ovoj teoriji, NE MENJAJU.

Iako, kao pisci ovih tekstova, smatramo da je istina o porekluživota mnogo više na strani KREACIONISTA, ne možemo zanemaritini neke aspekte teorije EVOLUCIJE, jer su evidentno PRISUTNI iDANAS. Zbog toga smatramo da su OBE TEORIJE DELOM U PRAVU,kada se iz njih ODSTRANE neki elementi (iz teorije evolucije prilično



479

toga), a tada se one sklapaju u sliku koja bi najviše odgovaralastvarnosti.

Pokušajmo da ocenimo kolika je "sluča jnost" nastanka života.Da bi nastao NAJPROSTIJI proteinski lanac, sastavljen od

aminokiselina, potrebno je da se aminokiseline poređaju u niz od okonjih 100. Međutim, da bi se tako ispunio potreban uslov za ŽIVOT,aminokiseline u tom proteinskom lancu moraju da se poredjajuTAČNO ODREĐENIM REDOSLEDOM. Kada se sračuna matematičkaverovatnoća za ovako nešto dobijete odnos 1:10158, tj. “JEDANPREMA DESET na 158” (broj sa 158 nula!) I dalje se služeći naukom,tačnije astrofizikom, otkrićemo u naučnim radovima da u univerzumune postiji više od 1080 (deset na osamdeseti) beskrajno malihčestica koje su njegov sastavni deo. Takođe, ta ista nauka kaže da

starost univerzuma iznosi oko 1018

sekundi, što je oko 30 milijardigodina. I sada pretpostavimo da svaka čestica u univerzumu može daučestvuje u hiljadu milijardi (1012) događaja svake sekunde. Tada binajveći broj događaja koji se mogao odigrati u Univerzumu odpočetka njegovog stvaranja do danas bio (1080)*(1018)*(1012), štodaje broj 10110, tj. broj sa 110 nula. Mi i dalje imamo 158-110=48,odnosno 1048 dogadjaja koji nisu "pokriveni" ukupnim brojemmogućih događaja u univerzumu, bar prema tumačenju naučnika.

Šta ovo praktično znači?

To znači da je matematička verovatnoća, da se SLUČAJNO formiraonaj najprostiji proteinski lanac od stotinak aminokiselina - praktičnoJEDNAKA NULI! Prevedeno u svakodnevni jezik - to se NIJE MOGLODOGODITI sluča jno!

Vidimo da materijalisti zagovaraju teoriju po kojoj HAOS može dastvori RED. A vidimo, matematički pokazano, koliko je ta teorija -NIŠTAVNA. Tako će jedan biolog, Edvard Konklin, izjaviti:

"Verovatnoća da je život nastao sluč ajem, može se uporediti saverovatnoć om da će rezultat eksplozije u štampariji biti, uredno i po

redosledu složeno prošireno izdanje reč nika koji se u njoj štampa."Kada se evolucionisti suoče sa svim ovim argumentima, dobijamootprilike ovakve odgovore:

“...Verovatnoća formiranja jednog citohroma-c je jednaka nuli. To jest, ako život zahteva jedan tačno odredjen niz, može se reći da onima verovatnoću koja verovatno može biti realizovana jedanput učitavom univerzumu. Inače bi morali prihvatiti da su nekemetafizičke snage, iznad našeg poimanja, radile na njegovomformiranju. Prihvatanje ovog drugog nije pogodno za ciljeve nauke.

Prema tome, mi moramo ispitivati prvu hipotezu...”Da li shvatate šta je ovaj ludi “naučnik” rekao? Upravo to, da iakomatematička verovatnoća da je vrlo složeni enzim citohrom-c nastao



480

slučajno, iznosi NULA, on će se i dalje toga slepo držati, jer je to “pogodnije” za ciljeve nauke!? Ne znamo samo zašto onda sebe zove “naučnikom”, a oblast kojom se bavi “naukom”, kada je očito da seon u stvari ovde bavi politikom? Ovakva dogmatska gledišta

proizvela su do današnjeg dana milijarde ateista.Da ne budemo optuženi da generalizujemo stvari i da sezamlaćujemo nekakvim stereotipovima, navodimo i mišljenje jednogbiohemičara, istaknutog naučnika u proučavanju ćelije, koji kaže:

“... U poslednje č etiri decenije savremena biohemija otkrila je značajan deo tajni ćelije. To je zahtevalo da desetine hiljada ljudiveći deo svojih života posvete dosadnom radu u laboratorijama...Rezultat ovih akumulativnih napora u izučavanju ćelije – uistraživanju života na molekularnom nivou – glasan je, jasan i

prodoran vrisak: “DIZAJN!” Rezultat je tako nedvosmislen i tako značajan, da mora biti rangiran kao jedno od najvećih dostignuća uistoriji nauke... Umesto toga, čudna i zbunjujuća ćutnja okružuje pitanje složenosti ćelije. Zašto naučna zajednica pohlepno ne prigrlisvoje iznenadno otkriće? Zašto se sa uočavanjem dizajna postupa urukavicama? Dilema je u tome što ukoliko je jedna strana slonaoznačena etiketom "inteligentni dizajn”, onda druga strana mora bitio značena etiketom “Bog”!...”

Znači, NISU SVI naučnici zaglupljeni dogmatskim materijalističkim

obrazovanjem. Medjutim, oni koji jesu, postali su na čudan načinbezosećajni i zaslepljeni, ljudi koji čak i na očite dokaze postojanjaNajviše inteligencije, reaguju poput nesrećnog Ričarda Dovkinsa:

“...Ljudske misli i osjećanja proizilaze iz krajnje složenihmeđupovezanosti materijalnih entiteta u mozgu. Ateista, u tomsmislu filozofskog prirodnjaka, vjeruje da ne postoji ništa mimo prirodnog, fizičkog sveta, nikakav nadprirodni kr eativni um koji seskriva iza uočljivog svemira, nikakva duša koja nadživljava telo inikakva čuda - osim u smislu prirodnih pojava koje još ne

razumemo. Ako postoji nešto za šta se čini da se nalazi izvan prirodnog svijeta, onakvog kakav je danas nepotpuno shvaćen,nadamo se da ćemo to naposletku razumjeti i uključiti u ono što je prirodno. Kao i uvijek kad raščlanimo dũgu, ona neće postati manje čudesnom...“

Možda je, gospodine Dovkins, problem sa vama u tome štomorate da „raščlanjavate“ dũge i da ih analizirate u potrazi zasmislom, koji se upravo „raščlanjavanjem“ gubi. Jer, analiza je dobrasamo dotle, dok služi kretanju ka sintezi u Najvišem Principu.

Čemu i kome vaša analiza služi?Na kraju, navedimo reči jednog Dovkinsovog istomišljenika sanaših prostora:



481

“...Do pre nekoliko vekova ljudi su verovali da Zemlja miruje ucentru vasione, a Sunce, Mesec, zvezde i planete, kruže oko nas,odaj ući tako svakodnevnu počast našem jedinstvenom centralnom položaju. Nikakvo čudo što su ljudi tada izmislili astrologiju, jer ako

mi zauzimamo centralni položaj u vasioni, onda izgleda sasvim prirodno da zvezde utiču na naše živote dok se okreću oko nas.Osnovna lekcija koju je čovečanstvo naučilo u poslednjih 400 godina je da su ta drevna shvatanja bila totalno pogrešna.

Zemlja ne zauzima posebno mesto u vasioni. Živimo na jednojsasvim običnoj planeti, jednoj od devet koje kruže oko tipične zvezdekoju nazivamo Sunce. A ta zvezda, naše Sunce, samo je jedna medjumilijardama drugih zvezda rasutih po našoj galaksiji. Čak i cela našagalaksija nije ništa naročito. Samo jedan pogled kroz najmoćnije

teleskope otkriva milione sličnih galaksija rasutih beskonačnimdubinama vasione...”A za nekoliko vekova neko će napisati ovakav tekst: “...Do pre nekoliko vekova ljudi su verovali da Zemlja ne zauzima

posebno mesto u vasioni i da žive na jednoj sasvim običnoj planeti – jednoj od devet koje kruže oko tipične zvezde nazivane Sunce. Nijenikakvo čudo da su to mislili, jer su koristeći svoj ograničeni um iintelekt, uz pomoć primitivnih uredjaja koje su nazivali teleskopima, prepotentno verovali da je Sunce samo jedna od milijardi sličnih ili

istih zvezda rasutih po našoj galaksiji, za koju su takodje smatrali danije “ništa naročito”. Osnovna lekcija koju je čovečanstvo naučilo u zadnjih 400 godina

je da su ova shvatanja bila totalno pogrešna. Danas naziremo da jeova prelepa i jedinstvena planeta Zemlja stvorena zbog nas ljudi ida, bez obzira što se i ona kreće kroz svemir, u duhovnom smislu predstavlja naš centar vasione. Neosporno utičući na sav život naZemlji - Sunce, Mesec, zvezde i druge planete na čudesan načinodaju počast Božij im kreacijama koje zovemo život i čovek. U ove

činjenice je bilo vrlo teško poverovati pre nekoliko vekova, jer suljudi bili potpuno sludjeni materijalizmom i utilitarizmom u vodećoj zabludi svoga vremena – nauci ...”

Od nas samih skoro sve zavisi!Mi kreiramo umom sami svoj svet.Napravimo ga onda boljim!



482

P o g o v o r

Evo nas na kraju ovog prvog dela priče o fantastičnim

manipulacijama ljudskog uma koje su postavile temelje za našudanašnju mizeriju. U drugom delu pratićemo kako se došlo doDrugog svetskog rata i kako su se ljudi spremali da uništavaju jednidruge, zaboravljajući se potpuno u svom ludilu.

Danas, zaglupljeni i poludrogirani medijskim sadržajima, ljudi nesagledavaju pravu prirodu svojih tiranskih vlastodržaca “demokrata”,očekujući valjda da mogu uvek prepoznati fašističke i slične oblikevladavine pomoću očitih osobina takvih uredjenja: batinaši navratima njihovog doma, hapšenja, teror i sl. Na žalost, današnja

“demokratska” tiranija je mnogo suptilnija i podmuklija, zato iopasnija!Službenici za sprovodjenje zakona su u današnje vreme sve manje

sluge društva, a sve više agenti vlasti koju jedino zanima sopstveniopstanak. U policiji i drugim državnim službama se sve više primećuju filozofija nadmoći i arogantna isključivost, k oje uvek idu zajedno sa sirovošću i nevaspitanošću. Dobri ljudi se filtriraju ieliminišu iz sistema, dok se oni “mali” (po svim svojim ljudskimodlikama) – dovode u sistem i unapredjuju. Kliza se sve više u

zločinačke aktivnosti koje se brižljivo kriju, a medju vladajućomoligarhijom raste lagano strah da će se sve jednog dana otkriti, te im zataškavanje i prikrivanje postaju nešto kao opsesija. Ove kreatureuspavane savesti forsiraju propagandnu mašineriju (u Srbiji su toskoro svi veći mediji) tako da ak o neko dovede u pitanje nekiautoritet, “negovan” od strane vlasti – biva brzo demonizovan uširokim masama!

Jedna od omiljenih metoda je da se stav vladajućih struktura plasira u medijima kao mišljenje koje ima “sav normalan svet”, te da

i vi tako morate biti “normalni” i prihvatiti takvo mišljenje (omiljenametodologija Aleksandra Vučića i njegovih “savetnika”). Oni koji tomišljenje ne mogu prihvatiti, rizikuju da ih označe kao ekstremiste iludake! Ide se toliko daleko da se namerno režiraju dogadjaji odstrane vladajućeg establišmenta i da se ti dogadjaji onda “kače” kao“dokaz kriminala i nenormalnosti” oponenata, uz istovremenookrivljavanje takvih za sve tekuće probleme. Time mnogi ljudi, koji zaista misle svojom glavom, postaju “žrtveni jarci” i tonu u svetautocenzure, jer ulog u borbi za istinu može biti za njih zaista veliki – ponekad i sam život!

Ovim smo se malo dotakli i bednog stanja u državi Srbiji danas u želji da vas samo zamolimo:



483

Pokušajte da vas i sledeći put političari ne prevare obećanjima ilažnim statistikama!

Pokušajte da razumete da prava promena počinje od vas samih! Pokušajte da pratite liniju dobra kao temeljnog principa svega

stvorenog, koliko god da vam ovo zvuči netačno! Pokušajte da budete ljudsko biće, a ne čovekoliki konzument! Pokušajte sve ovo i neka vas Bog blagoslovi mudrošću i

zdravljem!

***

U ovom konačnom izdanju prvog toma “Kodova Matrix -a” zateklismo se na kraju ovog što smo napisali i na početku nove drame unašoj Srbiji – novih izbora za vlast i nove elementarne nepogode uvidu poplava. Koliko god prekomerna kiša i poplave bili opasni i teški– uveravamo vas da su izbori koji su pred nama još većaelementarna nepogoda. Neizbežna zbog naših rodjenih zabluda.

Danas su vam, dragi gradjani Srbije, nagrizena sva prava. Neverujete?

Dozvolite malu opservaciju.Da li je za vas danas radno mesto prostor gde stvarate nekematerijalne vrednosti i da li mislite da se te vrednosti mogu stvoritinekako drugačije osim ljudskim radom?

Da li ste svesni da u uobi čajenom smislu možete živeti samo akoimate hranu, vodu, sklonište i energiju?

Da li znate da svaka normalna država prethodno nabrojane stavkesmatra strateškim dobrima i da ih brani vojskom, a da upravu vršiveštinom koja se zove politika?

Ako sve ovo znamo, ostaje pitanje:Šta bi to bio posao ispravnog političara? Prosto: da štiti privredu, prirodne resurse, da jača i održava

vojsku – da narodu svome (bez obzira na veru i naciju) obezbediduhovni prosperitet i materijalno blagostanje!

Da li srpski političari dobro obavljaju svoj posao? NE!!!Srpski političari rade za interese medjunarodnog bankarsko-

korporativnog kartela koji je ubedio većinu ljudi na planeti da je

šareni papir, zvani novac, nekakva realna vrednost – iako nije! Jernovac ne možete jesti, piti, niti ga koristiti kao zaklon, a još manjekao energiju. On može da vredi samo ako za njega možete da



484

dobijete nešto od gore pobrojanih osnovnih potreba za život (hrana,voda, sklonište i energija). Medjunarodni bankarski ološ odredjujevrednost novca, navodno prema svetskoj ekonomiji, ali to je jednabezočna laž, jer su ga oni naštampali daleko više nego što to

odgovara realnim vrednostima ekonomija država u svetu. Širomsveta medjunarodna bankarska banda već dugo vremena (skoro ceovek) kupuje tim “nabildovanim” novcem (koga zovu i “spekulativni”novac) prave, realne vrednosti širom sveta.

Kako je ovo moguće? Tako što bankarska banda prosto angažuje pokvarene i gramzive

političare, poput ovih naših danas, koji su možda i završili nekevisoke škole, čak i ekonomske, ali su nakljukani kroz te školesholastičkim ekonomskim postulatima koji nemaju utemeljenje u

održivosti i dobrobiti, već isključivo u koristi za medjunarodnibankarsko-korporativni kartel. Takvim polit ičarima bankarska mafijadaje donacije za izborne kampanje i počesto nešto što zovu“bespovratnom finansijskom pomoći” – a bespovratna je “malosutra”!

Uz to sve idu i pritisci uz pretnje oružjem, ratom, ekonomskimsankcijama itd. – repertoar je raznolik i brutalan. Domaći političarionda širom otvaraju vrata za strane kredite koji se onda otplaćujusirovinama i strateškim resursima, a skoro uvek se i rad svojih

gradjana ustupa bankarima i njihovim korporacijama. Prodaju seskoro sve domaće firme (setite se “Duvanske industrije Niš”,“Apatinske pivare”, “Dijamanta”, “Hemofarma”, “Knjaza Miloša”,“Merime”, “Takova”, “Frikoma”, cementara, železare, “Mobtela” imnogih, mnogih drugih).

Rezultat svega ovoga je da je Srbija ostala očerupana. Jedan narod ustupa svoju ekonomiju strancima, svoje resurse

rasprodaje, svoju vojsku svodi na gomilu plaćenika koji se moguangažovati u raznim “mirovnim misijama” za račun bankarskih

bandita. Taj narod postaje samo gola radna snaga, gomila preplašenih ljudi koji sa zebnjom u očima očekuju da im neko udelineko radno mesto i bilo kakvu zaradu da prežive.

Postajemo gomila robova!Dakle, već očekujete da vam se saopšte imena krivaca za ovo

stanje stvari, a verovatno mislite da će to biti imena naših “vrlih” političara, sećajući se onog našeg spiska masonske boranije injihovih slugu.

Varate se!

K r i v c a m o že t e v i d e t i sv a k i p u t k a d a se p o g l e d a t e uo g l e d a l o !

Nismo u pravu?



485

Ne usvojismo li jezik moderne politike gde se najgore laži predstavljaju kao istina, gde se ubijanje ljudi predstavlja tako daizaziva poštovanje, gde lažljivi političari predstavljaju i vazduh kaočvrsto agregatno stanje?

Ne prihvatismo li da nam mediji budu duhovna potpora, gde sarečju “andjeo” imenujemo vampira; sa rečju “krema” imenujemootrovni mutljag; sa rečju “promena” imenujemo bolest ; sa rečju“tranzicija” imenujemo okupaciju? Sa izrazom “preventivni napad”nazivamo bezočnu agresiju; sa sintagmom “nevladina organizacija”imenujemo stranu agenturu; “neprofitnim organizacijama” zovemostrane plaćenike; “centrima za mirovne studije” zovemo centre zašpijunažu; “korporatizam” zovemo ekonomija; “nacizam” nazivamoevropejstvom; “sigurnim kućama” maskiramo nesposobnost

pravosudja; “feminizmom” danas krstimo najgori seksizam;“ljudskim pravima” imenujemo najcrnju propagandu politizovanih pedera, lezbijki, pedofila...

Zar ne verujemo slatkorečivim političarima koji su programiranihumanoidi i koji nas ubedjuju da smo slobodni i da nas niko nekontroliše, da nam državne granice daju sigurnost, da škole služeisključivo za obrazovanje, a da nas vojska brani od svih mogućihneprijatelja?

Zar ne verujemo političarskoj bandi koja nas ubedjuje da nam

policija radi isključivo po zakonu i da nas štiti i služi nam? Zar ne mislimo da narod zaista vlada u “demokratskom”društvenom uredjenju, da nam premijer i ministri donose odlukesamostalno i bez pritiska stranih ambasadora?

Zar ne mislimo da nam je Narodna banka samostalna i nezavisnafinansijska institucija?

Zar ne smatramo u većini da farmacija i ortodoksna medicina radeisključivo u interesu našeg zdravlja, da su moderne vakcine upravoto sredstvo koje će sprečiti zaraze i teška oboljenja, da GM hrana

iskorenjuje glad u svetu i da nije opasna, da će nam isključivo paste za zube i fluor očuvati zdravlje zuba? Zar ne smatramo da su profesionalni mediji objektivni u

izveštavanju, da su oni koji su protiv LGBT propagande obavezno ihomofobi, da su bliskoistočne izbeglice “velika opasnost” jer su tonavodno uglavnom teroristi, silovatelji i fanatici, i da nam samočlanstvo u NATO paktu osigurava zaštitu?

Zar ne smatramo svoju institucionalnu religiju za istinskureligioznost, a sve druge religije za nedorečene i neistinite?

Z a is t a , m i s l im o l i i d a l j e , p o s l e sv e g a o v o g a , d a n a n am akao pojedincima ne leži krivica ili bar veći deo krivice? U današnjem društvu gde su vazduh , hrana i piće puni otrova, gde



486

industrija koristi preko 80.000 hemijskih jedinjenja od kojih je jedvaneka stotina bezbedna za upotrebu, gde našim umovima upravljaju programi utisnuti od roditelja, škole, prijatelja, psihopata na vlasti injihovih medija – ZAISTA NIJE LAKO POSTATI i OSTATI NORMALAN!

U farmaciji i medicini novac je postao primarni cilj! Nauka nemaviše nikakvog interesa da istražuje i koristi prirodne lekove i prirodnahemijska jedinjenja, jer se oni ne mogu patentirati i na njima tako zaraditi. Ljudi se razboljevaju, “leče” i umiru u ogromnom brojusamo zato, jer se nekome u vrhu piramide moći prosto NE ISPL ATIda ljudi budi zdravi i da se izleče. Bolest i smrt su postali izvornepresušne zarade!

Iako je zvaničan stav današnje medicine da lek za kancer još nije pronadjen – to je strahovita laž! Zašto? Pa hemoterapijom i

zračenjem se “izleči” tek neki jednocifren postotak pacijenata, dokostali imaju visoke šanse da umru. Potpuno se odbacuju dokazanitretmani iz holističke medicine, a oni koji nas danas ovako “leče” zaradjuju godišnje oko 150 milijardi dolara!!?

O vakcinama je tek strašno pričati. U modernim vakcinama moguse naći živa, genetski modifikovani virusi, ćelije kancera, ćelijeHumanog papiloma virusa, životinjski proteini, ćelije fetusa i jošmnogo otrovnih i kancerogenih jedinjenja. Mnogi naučnici koji susačuvali nešto ljudskosti u sebi objavili su niz nezavisnih istraživanja,

gde su potvrdjene ove činjenice o vakcinama. Automatski su pokrenute lavine diskreditovanja i ucenjivanja tih ljudi od stranefarmaceutske vrhuške , a nije mali broj tih naučnika završio i ubijen!Sledeća mera sa vrhova moći bila je tvrdnja proturana u medijimakako su tobože nevakcinisana deca opasnost po vakcinisanu decu, jernavodno prenose teške bolesti. Pa ako su vakcinisani tako dobro zaštićeni, od čega se onda plaše? Kako onda taj “imunizovan” i“trajno zaštićen” sloj dece i stanovništva uopšte može odnevakcinisanih dobiti bolesti od kojih su navodno “ zaštićeni”?!!

Treba li reći da su SVI POSLANICI u Skupštini Srbije glasali zaobaveznu vakcinaciju?! Da li onda shvatate do koje mere je ludiloobuzelo i balkanske prostore? Shvatate li da srpski političari iduredovno na hodočašće guznim crevima američke i britanskeadministracije? Shvatate li da srpski lekari moraju da slede uputstvaSvetske zdravstvene organizacije koja je pod potpunim uticajemogromnih farmaceutskih korporacija, najčešće američkih, britanskih i zapadnoevropskih? Zato se u Srbiji ljudi masovno šalju na pregledekoji im oštećuju zdravlje, prepisuju se tone nepotrebnih i nedovoljnoispitanih lekova, jer – bolesnima agonija i smrt, a farmaceutskimkompanijama i onima koji stoje iza njih – NOVAC! Kada običan “mali”čovek oboli i legne u postelju, hoće li to osvanuti na naslovnim



stranama nekih novina? Hoće li “nezavisni novinari” istraživati odčega je taj nesrećnik toliko propao iako se na vreme javio lekaru, piolekove i poštovao sva njihova uputstva? Naravno da neće nikoga bitibriga, osim najbližih prijatelja i ponekog iz porodice. Naravno da će i

dalje biti važnije što je neka budala, neki nadrogirani ludak, digao uvazduh neki američki vojni punkt ili bazu, negde na drugom krajusveta, i naravno da se nećemo pitati šta ti Amerikanci uopšte tamorade hiljadama kilometara daleko od svojih domova!?

Možda da ovde stanemo.Moguće da smo vas zamorili i bacili u depresiju. A to nam nikako nije cilj.Želimo samo da dobro razmislite pre nego što nešto uradite, jer to

je put čoveka.

Želimo da shvatite da je neophodno da prvo stvari dovedete u redu samima sebi, pre nego što odete, na primer, da agitujete za nekustranku ili poželite da postanete političar.

Želimo da shvatite da je izlaz iz ovog pakla modernog svetamnogo, mnogo bliži nego što to i pretpostavljate. Dovoljno je da sesaberete, shvatite da vam Priroda, bakterije, virusi, Sunce, planete,komete, asteroidi, zvezde, vazduh, voda, životinje – nisu neprijatelji!Nisu vam neprijatelji ni ljudi druge vere nacije rase filozofskog

Patologija moci

Documents

Transcript of Patologija moci