Patients’ Diet in “Town” and “City” Hospitals in Belgrade

8/18/2019 Patients’ Diet in “Town” and “City” Hospitals in Belgrade

1/6

323

Srp Arh Celok Lek. 2009 Маy-Jun;137(5-6):323-328

ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ / HISTORY OF MEDICINE UDC: 613.2:614.2(497.11)

Исхрана болесника у Варошкој и Градској болнициу Београду

Svetlana Stojanović1, Jelena Jovanović-Simić2

1

Visoka zdravstvena škola strukovnih studija u Beogradu, Beograd, Srbija;2Medicinska škola, Beograd, Srbija

UVO D

Koreni osnivawa bolničkih ustanova kod Srbasežu do dvanaestog veka, kada su osnovane bolni-ce u Hilandaru (1199) i Studenici (1207). Bol-nice su posto jale i pri drugim manastirima natlu srpske države tokom sredweg veka. Podataka obolnicama nakon pada Srbi je pod tursku vlast re-lativno je malo, ali se pomiwe bolnica u Nišu ukontekstu da je u istu zgradu 1878. godine smešte-na Velika niška vojna bolnica. Za vreme austrij-ske okupaci je (1717-1738. i 1789-1793) u Beogra-du je posto jala civilna bolnica na Dorćolu [1].

Tokom devetnaestog veka u Srbi ji je osnovanonekoliko bolnica. Hatišerifom iz 1830. godinedozvoqeno je osnivawe bolnica u Srbi ji, ali jepre toga (1826) Jevrem Obrenović osnovao bolni-cu u Šap cu. U godinama ko je su usledile bolnicesu osnovane i u Požarevcu (1831), Velikom Gra-dištu (preseqena iz Požarevca 1832), Svilajncu(1832). Vojna bolnica u Požarevcu osnovana je u januaru 1837. godine, a prema navodima Stano jevi-ća [2], vojna bolnica u Beogradu posto jala je 1836.

U ovom radu prikazan je razvoj bolničke is-hrane u opštinskim bolnicama u Beogradu i opi-sani su znaèaj, mesto i uloga ko je je ishrana u tovreme imala u sveobuhvatnom lečewu bolesnika.

OSNIVAWE VAROŠKE BOLNICE

Odlukom Narodne skupštine od 31. ma ja (12. juna)1837. godine osnovan je „Fundus školski i špi-taqski”, ko ji je razdvo jen na dva fonda – školskii bolnièki 1841. Iste godine je, nakon višegodi-

šwih priprema, osnovana Gradska bolnica u Be-ogradu, kao i poseban fond za wu. Podaci o tomenalaze se u „Novinama srbskim” [3], gde se na vo-di: „Danas na Teodorovu subotu ustanovilo je izavelo je Obštestvo beogradsko, po visoèajši jem

odobrewu i do zvoqewu, u varoši svo joj špitaqza bedne, oskudne i siromašne bolnike.” Za sme-štaj bolnice opština je dobila kuæu AranðelaJovanovića, a za prvog „tutora i rukovoditeqa”izabran je član Upraviteqstva varoši BeogradaNikola H. Selaković. Prilozi za fond beograd-ske bolnice svakodnevno su stizali, što je redov-no ob javqivano u „Novinama srbskim”.

Iako je bilo predviðeno da bolnica poène sradom najkasni je do Ðurðevdana, to se izgleda ni-

je dogodilo ni do kra ja 1841. godine. Sa sigurno-šću možemo, međutim, da tvrdimo da je bolnicaradila u prvoj polovini 1842. godine jer je u woj,prema izvešta ju gradskog lekara Karla Beloni jaod 16. juna 1842. godine, „sedam ozdravilo, dva ot-pušteno, èetiri umrla, osam starih nalazeæih sei dvadeset jedno novo, svega dvadeset devet u špi-taqu nalazeæih se lica ima, o ko jima tutori tro-škove na račun fonda špitaqskog vode”. U bol-nici su leèeni bolesnici svih uzrasta i oba po-la, a gledano prema soci jalnom statusu, bilo je naj-više slugu, što se održalo nekoliko deceni ja.

Za današwe pojmove neobična je čiwenica dabolnicom ni je upravqao lekar; štaviše, bolnicani je ni imala svoga lekara, veæ se, odlukom grad-skih vlasti, lečewem bolesnika bavio gradski le-kar (varoški fizikus). Takva situaci ja zadržalase do imenovawa prvog upravnika Varoške bol-nice dr Jovana Valente 1865. godine [4]. Stalnoprisutno lice u bolnici bio je poslužiteq, ko-

ji je ipak èesto morao da odsustvu je zbog raznihnabavki u gra du za po trebe bolnice, što se isti-calo kao problem, jer su bolesnici tada ostavqa-ni bez ikakvog nadzora i pomoæi [5].

Brigu o prihodima i rashodima bolnice vodi-

li su tutori, ko je je takoðe postavila opštinskavlast. Slabosti bolnièke organizaci je i nedo-statak osobqa istaknuti su veæ 1842. godine, ka-da je naglašeno da bi u bolnicu morali da se pri-me svi stradalnici, „a ne samo oni što bi inače

KRATAK SADRŽAJKoreni osnivawa bolničkih ustanova kod Srba sežu do 12. veka, kada su osnovane bolnice u Hilandaru (1199) i Stu-denici (1207). Beogradska varoška bolnica osnovana je 1841. godine i do 1881. je imala status gradske i okružne bol-nice, nakon čega je Zakonom o čuvawu narodnog zdravqa transformisana u Opštu državnu bolnicu. Beograđani suopštinsku bolnicu ponovo dobili 1935. godine, kada je osnovana Gradska bolnica na Zvezdari, tadašwem Bulbulde-ru. Istražu jući razvoj bolničke ishrane opštinskih bolnica Beograda, saznale smo da je od samog početka rada Va-roške bolnice posto jala svest o wenom znača ju, mestu i ulozi u sveobuhvatnom lečewu bolesnika. Bolnička ishrana je, i pored poznatih znawa kao delova medicinskih doktrina određenih vremenskih perioda, često bila uslovqenaograničenim bolničkim buxetom i pod udarima različitih društvenih kretawa i ratnih dešavawa.Kqučne reči: beogradske bolnice; bolnička ishrana


2/6

СРПСКИ АРХИВ ЗА ЦЕЛОКУПНО ЛЕКАРСТВО324

umrli na ulici”, ali da bi u tom sluèa ju trebalo dabude više osobqa, kao i „jedan vešt u kuvawu teova imedicine laborant” [6]. Do izgradwe namenske zgradeza bolnicu 1868. godine beogradska op ština je ima-la velikih problema i sa smešta jem bolnice, a za tusvrhu su u nekoliko navrata iznajmqivane privatne

kuæe ko je su sve bile nepodesne za tu namenu.

ISHRANA BOLESNIKA U VAROŠKOJ BOLNICI

Podaci o ishrani bolesnika u Gradskoj bolnici do-sta su oskudni. Na osnovu dostupnih dokumenata i èi-wenice da su u bolnici lečeni građani o ko jima ni-

je imao ko da se stara izvesno je da je od poèetka ra-da bolnice u woj bila organizovana i ishrana bole-snika, kao i da je posto jala briga u vezi sa snabdeva-wem ispravnom pi jaćom vodom. Tako se već 1840. go-

dine pomiwe da se u kući Aranđela Jovanovića, ko ja je bila predviđena za bolnicu, nalaze dve kuhiwe [7].U pismu ko je je gradski lekar Konstantin Gadeš upu-tio Upravi varoši Beograda 1850. godine među mno-gim nedostacima tadašwe bolničke „kuće” navodi sei da je „kujna malena, u jadnom stawu, pri prohodu i mr-tvačkoj komori nalazeća se preko avli je”, a da „prem-da ima bunara, dobre (vode) dosta nema” [8]. Starawe o

upotrebi ispravne pi jaæe vode potvrðu je i dokumento nabavci inventara za Varošku bolnicu od 12. ma ja1856. godine u ko jem se navodi da je potrebno u rani jedostavqenom spisku potrepština za bolnicu naèi-niti izmene i nabaviti: „umesto 4 legena tenećke, ko julako rða vata i takove iz jede, da se 4 od dobro peèenezemqe nabave, a tako i kante, i umesto ibrika 2 za vo-du, da se 4 testi je kupe, naroèito i zbog to ga, što voda

u sudovima od teneæke sto jeæi rðavi i škodqiv mi-ris i ukus vata i izda je, umesto 12 plaka takoðe za vo-du potrebni, da se 12 od po jače sorte čaša nabavi” [9].

Kvalitet hrane i količina porci ja u bolnici ve-rovatno su bili određeni bolničkim buxetom ko-

ji je deceni jama bio skroman, ali je, sa druge strane,posto jala svest o tome da je ishrana važan deo medi-cinskog lečewa obolelih. Kako su lekari ko ji su le-èili bolesnike bili školovani na evropskim uni-verzitetima, sigurno je da su i na poqu bolnièke is-hrane nasto jali da primene doktrine ko je su posto ja-le u to vreme u svetu. Tako se, na primer, ishrana bo-lesnika još u osamnaestom veku u Nemaèkoj smatralaveoma važnom, a u velikoj berlinskoj bolnici Šari-te profesor Micel sastavio je detaqan meni ko ji jesadržavao jela kao što su jagwetina u vinu i soku odlimuna, govedina, teletina i perad. U po jedinim pe-riodima meso je servirano èak dva puta dnevno, ali jeipak bilo i perioda kada je hrana bila slabog kvali-teta a porci je male, što je uglavnom zavisilo od ras-položivih materi jalnih sredstava [10].

S obzirom na to da nema podataka o ishrani u beo-gradskoj bolnici tokom prve dve deceni je wenog ra-da, mogli bi da nam budu od pomoæi navodi o ishrani

u bolnicama u drugim gradovima u istom periodu, naprimer u Senti. U tamošwoj bolnici, u periodu 1834-

1861. godine, obroci su se pripremali od namirnicako je je bolnica dobi jala kao pomoć „u naturi” (pše-nica, kukuruz, pasuq, krompir, luk, mak, voæe, povræeitd.), a jelovnik se sasto jao od hleba, „prežgane supe”,èorbe od mesa, porci je mesa sa sosom i variva [11].

Oslawa jući se na podatke o ishra ni Beograđana u

devetnaestom veku, možemo da pretpostavimo ko je sunamirnice mogle da budu zastupqene u ishrani bole-snika Varoške bolnice. Svakako su to bile razne vr-ste hleba i pro ja, a od mleènih proizvoda slatko i ki-selo mleko. Od povræa se naj više koristio kupus, za-tim paprika i pasuq, a nešto mawe krompir. Najza-stupqeni je meso bilo je ovèje, zatim kozje i goveðe, aza vreme posta, na ko ji se obraćala naročita pažwa,

jele su se razne vrste riba [12]. S obzirom na stalnefinansijske teškoæe bolnice, teško bi ipak bilopretpostaviti da je ishrana bolesnika u prvom peri-odu rada bolnice bila bogata i raznovrsna.

Godine 1868. Varoška bolnica je useqena u novu zgra-du u tadašwoj Vidinskoj ulici, na Paliluli (danas se-dište Srpskog lekarskog društva), u ko joj su usloviza smeštaj, lečewe i negu bolesnika bili daleko bo-qi nego dotada (Slika 1). Prema rečima dr Jovana Va-lente, prvog upravnika bolnice, bolesnici su tek ta-da bili „razdeqeni po rodovima bolesti”. U bolnicisu posto jala četiri odeqewa: Žensko odeqewe (28 po-steqa), Odeqewe za teške unutrašwe bolesti (28 po-steqa), Odeqewe za hirurgijske spoqašwe bolesti (30posteqa) i Odeqewe za hronične hirurgijske bolesti(28 posteqa). Dve mawe prostori je sa po tri krevetabile su određene za obolele od „prilepčivih” i „oči-wih” bolesti. Na sredini svakoga odeqewa bila je „so-ba gde ručava ju bolesnici ko ji mogu hodati” [13]. Hra-na se na odeqewa donosila iz kuhiwa ko je su se nalazi-le u suterenu zgrade, a prema reèima dr Valente, manazgrade i „nemila stvar” je to što se „za daj iz kuhiwa u podzemnom katu oseæa gore nesnosno” [14].

Šezdesetih godina devetnaestog veka bolnička hra-na je bila podeqena na „obična jela” (laka porci ja, po-lovina porci je, èetvrtina porcije i cela porci ja) i„osobena jela” (vinska čorba, kuvano voće, četvrtinakokoške ili pileta, jedno ja je, vinsko sirće, pečewe,

Слика 1. Зграда Варошке болнице у Београду (данас седиштеСрпског лекарског друштва)Figure 1. Building of the “Town” hospital in Belgrade (today the cen-tral office of the Serbian Medical Society)


3/6

SERBIAN ARCHIVES OF MEDICINE 325

rezanca, mleko, sutli jaš, vino, crna kafa). Laka („tan-ka”) porci ja sasto jala se od litre zapržene čorbe, ko ju je bolesnik dobi jao uveèe, i od pola litre goveðe èor-be za ručak i večeru. Četvrtina („frtaq”) porci je sa-sto jala se od 100 gra ma belog hleba dnevno i 40 gramakuvanog voæa. Polovina porci je bila je takoðe pode-

qena na tri obroka: za doruèak bolesnik je dobi jao 100grama zapržene čorbe i 50 grama belog hleba; za ručak„litru” običnog hleba, 100 grama goveđe čorbe, 25 gra-ma mesa i 40-60 grama zeleni ili variva, a za večeruistu kolièinu goveðe èorbe, zeleni i 50 grama obiè-nog hleba. Celu porci ju činili su „pola oke” zaprže-ne èorbe i litra obiènog hleba za doruèak, zatim polaoke hleba, pola oke goveðe èorbe, 50 grama goveðeg me-sa i 40-60 grama zeleni ili variva za ručak, a za veče-ru litra obiènog hleba, pola oke goveðe èorbe, 50 gra-ma goveðeg mesa i zeleni, isto koliko i za ruèak. To-kom 1867. godine najviše je servirano polovina por-

ci je (7.980), zatim celih porci ja (5.344), pa četvrtinaporci je (4.635), a najmawe tzv. tankih porci ja (2.187)[15]. Na osnovu ovih podataka može se zakqučiti da

je ishrana bolesnika bila detaqno planirana i do-sta dobra. Iz Protokola naredbi lekarskih vidi seda su aprila 1869, u vreme Đurđevdana, gotovo svi bo-lesnici dobili po ja je, mleko, pečewe i vino, a inače

je više od polovine bolesnika dobi jalo mleko, a okotreæine crnu kafu. Rezanci i sutli jaš su davani re-đe, osim po nekim danima [16]. Jasni ja slika o propi-sanim di jetama mogla bi se imati da su uz imena bo-lesnika navedene i di jag noze wiho vih bolesti, što,nažalost, ni je bio slučaj. Od pomoći, međutim, moguda budu go dišwi bolnički izvešta ji. Tako se u izve-šta ju za 1868. godinu navodi da su lečena ukupno 974bolesnika, od ko jih je najveći broj bolovao od „grud-nih bolesti” (jektika, zapaqewe bele xigerice) i od„bolesti utrobe”. Prosečan broj bolesničkih dana uistoj godini iznosio je 19 [17].

Bolnièki meni je sastavqao upravnik bolnice drJovan Valenta, ko ji je imao posebna interesovawa zaoblast higi jene, ko ja su do punog izraža ja došla kada

je postavqen za profesora higi jene na Velikoj ško-li 1871. godine. On je još 1864. godine ob javio kwigu„Na uka o čuvawu zdravqa”, u ko joj se u poglavqima „Orani”, „O piću” i „Uprava u jelu i piću” nalaze i po-daci o ishrani bolesnika. Tu se navodi da je za ishra-nu iznurenih bolesnika ko jima je želudac slab najbo-qe mlado meso od kokoši i goluba, kao i teleće, jagwe-æe i praseæe. Mleko i surutka preporuèivani su obo-lelima od jektike i kostoboqe, mlaæenica onima ko jibolu ju od zapaqewa, sirovo ja je bolesnicima od žu-tice, a sirovo žumance sa šećerom i vinom iznure-nim bolesnicima. Za „teške bolesnike kao u vrući-ci i svim zapaqewima” smatrano je da je voće najbo-qa hrana, naroèito kuvano na pari [18].

Veru jemo da je bolnièka ishrana tokom devetnaestog

veka bila zasnovana i sprovoðena upravo na preporu-kama tadašwih svetskih autoriteta u oblasti higi-

jene, odnosno nege bolesnika. Godine 1877. Valenta jeob javio i kwigu „Na uka o čuvawu zdravqa – Hra na”, apoèetkom osamdesetih godina, po javili su se i prevo-

di Erizmanove „Higi jene – na uke o zdravqu” i Bilro-tove kwige „Kako vaqa negovati bolesnike u kući ibolnici”. Prema Erizmanu, „grozničavim” bolesnici-ma je trebalo davati laku hranu umesto da se ostavqa jusasvim bez hrane ili da im se da je èista mesna èorba,što je nekada bila praksa. Uticaj na poboqšawe ape-

tita i olakšawe varewa smatralo se da ima ju goveđaèorba, vino i zasmoèci (mesni ekstrakti). Za rekon-valescente se preporuèivala tzv. cela porci ja u ko jojsu hranqive materi je bile zastupqene u sledeæem od-nosu: 85 grama belanèevina, 80 grama masti i 300 gra-ma ugqenih hidrata [19]. Teodor Bilrot u svo joj kwi-zi navodi da se pojmom di jetetike smatra „izbor ude-sne hrane” i da „hrawewe kod bolesnika ima neke iz-vesne granice”. Prema wegovom mišqenu, „islabelii oboleli bolesnik (se) mora vratiti gotovo k deèi-

joj hrani i detiwskim navikama”. Dobrim je smatraohrawewe rekonvalescenata na svakih sat ili dva su-

pom od goluba, kokoške ili teletine, uz malo „te ja sacvibakom”, a nikako ni je preporučivao davawe „su-pe od goveđine, volovskog repa ili korwače” ko joj sudodati zaèini [20]. Izvesno je, dakle, da su upravni-ci beogradske bolnice na osnovu ovakvih preporukaodreðivali dnevnu di jetu za sva kog bolesnika pona-osob. Raspodelu hrane iz bolničkih kuhiwa do trpe-zari ja na odeqewima i do bolesničkih soba vršilisu poslužiteqi, a kasni je bolničari i nudiqe, ko jisu hranili i nepokretne bolesnike.

Beogradska bolnica je pod nazivom Bolnica varo-ši i okruga Beograda posto jala do 1881. godine, kada

je odredbom Zakona o čuvawu narodnog zdravqa tran-sformisana u Opštu državnu bolnicu. Beograđanisu se i daqe leèili u istoj zgradi, ali opština ni jeraspolagala sopstvenom bolnicom do osnivawa Grad-ske bolnice 1935. godine.

O S N I V W E GR D S KE BO L N I C E

„Uređena kao neki američki sanatori jum, Gradska bol-nica je dobila najlepše priznawe i od stranih struč-waka”, naveo je dr Stevan Popović [21], a Milorad Si-mović je smatrao da se „bez skromnosti može da ka-že da ona spada u red najmoderni jih u Evropi” [22].

Gradska bolnica, zadužbina Nikole Spasića, kao javna bolnica bila je u prvo vreme predviðena za le-čewe samo internističkih bolesnika [23] sa sto po-steqa [24]. Nikola Spasiæ, poznati beogradski trgo-vac, jedan je u nizu zadužbinara Južnosrbi janaca u Be-ogradu iz èi je zaostavštine su, sem Gradske bolnice,podignuti i dom staraca u Kwaževcu i bolnice u Ku-manovu i Krupwu [25]. Na wegovo dobročinstvo pod-setio je u svom nadahnutom govoru povodom predsto-

jećeg otvarawa Gradske bolnice, obraća jući se člano-vima Gradskog veæa, gradonaèelnik Vlada Iliæ, ali je

uputio i poziv „imućnim građanima našim, ko ji nemogu svo jim sredstvima da zida ju velike zadužbine,da nam u mawoj meri, ali po siromašne bolesnike odživotske važnosti”, pomognu [26]. Mnogi su se oda-zvali, kako po jedinci svo jim prilozima, èesto u po-


4/6


men svo jim pokojnim srodnicima, tako i banke, usta-nove za osigurawe i reosigurawe i privatne firme[27]. Odazvala se pozivu i Zadužbina Nikole Spasićai, pored poklona Opštini u visini od 180.000 dina-ra namewenih za nabavku instrumenata i ostalog ma-teri jala za novopodignutu Gradsku bolnicu [28], da-

la je i novčane priloge [29, 30].Osvećewe Gradske bolnice obavio je patri jarh Var-nava 16. septembra 1935. godine [27], a predata je na upo-trebu beogradskom graðanstvu 1. decembra iste godi-ne, kada je sveèano otvorena. Meðutim, rad sa bolesni-cima je počeo tek 1936. godine, kada je bolnica potpu-no opremqena [31]. Za šefa Prvog unutrašweg ode-qewa i v.d. upravnika bolnice izabran je dr SinišaP. Ilić, speci jalista za unutrašwe bolesti i dota-dašwi primari jus Opšte državne bolnice, a za še-fa Drugog unutrašweg ode qewa dr Miloš Sekulić,speci jalista za unutrašwe bolesti i dotadašwi asi-

stent Opšte državne bolnice [32].Pred Drugi svetski rat jedan od najvećih elaborata u Beogradu bio je onaj o grad wi nove Gradske bolnicena Tašmajdanu. Planirana izgradwa ove bolnice po-deli la je opštinske lekare. Naime, jedni su bili zacentralnu bolnicu, dok su drugi bili za decentrali-zaci ju bolničke ustanove. Ovo veoma važno pitawetrebalo je da se razmatra tokom zime 1940/1941. godi-ne i po donošewu konačne odluke da se krene s reali-zaci jom, do ko je nikada ni je došlo [33].

ISHRANA BOLESNIKA U GRADSKOJ BOLNICI

Pravilnikom Gradske bolnice je, izmeðu ostalog, re-gulisano da se bolnički troškovi za lečewe u woj na-plaću ju prema klasi u ko joj bolesnik leži. Tako su bol-nièki troškovi u treæoj klasi bili 25 dinara, u dru-goj 40 dinara, a u prvoj 80 dinara dnevno, dok su takseza intervenci je, lekove, zavojni i ostali materi jal bo-lesnici plaæali u iznosu od 10% prema klasi u ko jojleže. Pravo na besplatno lečewe u Gradskoj bolniciimali su èlanovi beogradske opštine ko ji su svo je si-romašno stawe dokazivali uverewem, kao i nečlano-vi ko ji su živeli u Beogradu duže od pet godina [23].Početkom ma ja 1940. godine odlučeno je da se u skladus kretawem cena životnih namirnica mogu korigo-vati cene bolnièkih troškova za sve tri klase [34].

Kada je reč o ishrani bolesnika, ostalo je zabeleže-no da je u prvim godinama rada bolnica donela odlukuda sama nabavqa brašno i peèe hleb za svo je potrebe.Hleb je bolesnicima bio serviran isečen u fine tan-ke parèiæe. Bolesnik je mogao da po jede onoliko par-èiæa koliko mu je bilo potrebno, ni je bilo otpadakai mnogo „rastura” u hlebu. Takođe je u okolnim selimastoka kupovana i tamo klana, a Opštini se samo pla-ćala „arenda”. Zbog toga je „teleći frikando” u Grad-

skoj bolnici sta jao svega osam dinara, dok je u Opštojdržavnoj koštao 16. Nižim cenama obroka Gradskabolnica je konkurisala Opštoj državnoj bolnici imnogi privatni bolesnici radije su se odluèivaliza lečewe u woj. Ovo je tra jalo sve dok se jedan moćni

odbornik Opštine, ko ji je bio kasapin, ni je pobunioprotiv toga da bolnica sama nabavqa i koqe stoku zasebe, tako da joj je to ubrzo i zabraweno. Inače, mesoi proizvodi od mesa čuvani su u posebnoj hladwači,a posto jale su i hladwače za mleko i mlečne proizvo-de, te voće i povrće. Ove hladwače za bolničku kuhi-

wu kupqene su zahvaqu jući „bolničkom fondu”, takoda su se namirnice nabavqale za 15 dana, a služile sui za čuvawe leda [31].

Ne može se sa sigurnošću tvrditi kakva je zaistabila ishrana bolesnika, ali za raz jašwewe moždamogu da pomognu podaci o ishrani bolesnika srem-skomitrovaèke bolnice. Naime, u ovoj bolnici su se1922. godine di jete razvrstavale na praznu, speci jal-nu i punu, dok su već 1931. posto jale: febrilna, laka,èetvrtina, polovina, cela i speci jalna di jeta. Tako jetzv. febrilna di jeta sadržavala 250 grama mleka, dok

je laka imala 100 grama zemièke, 25 grama zeleni, 25

grama pirinèa ili griza za supu. Goveða supa se dava-la za ručak, a cela di jeta je sadržavala 700 grama hle-ba, 250 grama mesa, 400 grama povræa, 250 grama mleka,s tim da je lekar po po trebi mogao da prepi še i ze-mièku. Bolesnici iz prvog razreda su u toj bolnicidobi jali 800 grama hleba, 400 grama mesa i pola li-tra crnog vina na dan [35]. Uzima jući u obzir to da je uovom periodu već formirana jedinstvena država, alisvakako i poredeći cene lečewa bolesnika u sva trirazreda, može se zakqučiti da je ishrana mogla biti

uglavnom po istim principima [35].Odmah po okupaci ji Gradska bolnica je rekvirirana

za nemačke potrebe [36], a broj posteqa je smawen zbogizmeštawa po jedinih delova bolnice u okolna sela[31]. Svakako da je na ishranu bolesnika u ratnom pe-riodu uticala opšta nestašica životnih namirnicako ja je vladala u to vreme, jer je već u leto 1941. godi-ne uvedena „racionisana ishrana” stanovništva. Po-trošaèkim kartama prvobitno je bilo predviðeno iz-davawe 400 grama hleba dnevno, 200 grama mesa nedeq-no i 500 grama uqa meseèno, što je kasni je više putasmawivano. Ipak, ni taj minimum namirnica ni je biozagarantovan, a šeæer, kafa i èaj nisu ni korišæeni[36]. Probleme vezane za ishranu bolesnika neposred-no po završetku Drugog svetskog rata odražava i po-datak da su bolesnici tadašweg Trećeg grudnog odeqe-wa Gradske bolnice dobi jali hranu iz narodne kuhi-we ko ja je tada otvorena u blizini kafane „Lion” [31].

Pedesetih godina dvadesetog veka, s osnivawem na-stavnih baza Medicinskog fakulteta (hirurgi ja i in-terna medicina), počiwe novi period u razvo ju Grad-ske bolnice [31]. Povećawe kapaciteta, bro ja zaposle-nih, usavršavawe i usva jawe novih di jagnostičkih iterapijskih metoda pratilo je i unapređewe planira-wa i organizovawa ishrane bolesnika, sa svim svo jimspecifiènostima. Tako je u vreme proslave tridesetgodina posto jawa bolnička kuhiwa pripremala oko

900.000 obroka godišwe, primewivalo se 14 di jeta, azaposlen je i jedan di jetetièar [31]; veæ sedamdesetihgodina zaposlena su dva di jetetièara i jedan jelovni-čar [37]. Na praksi u bolničkoj kuhiwi i na po jedi-nim odeqewima nalazili su se studenti Više peda-


5/6

SERBIAN ARCHIVES OF MEDICINE 327

goške škole za ekonomiku domaćinstva [37]. Ško-lovawe kadra ko ji se bavi ishranom počelo je 1965.godine na Odseku za ishranu Više pedagoške školeza ekonomiku domaæinstva [38] (danas Visoka zdrav-stvena škola strukovnih studi ja u Beogradu). U vremeproslave pola veka posto jawa bolnice, u okviru Kli-

nièkog instituta za soci jalnu medicinu, prevenci- ju i higi jensko-epidemiološku zaštitu razvi jena jei Služba di jetetike sa dva zaposlena di jetetičara i

jednim jelovničarom [39].

OSNOVNE ODLIKE PLANIRAWA I ORGANIZACIJE

ISHRANE BOLESNIKA KBC „ZVEZDARA”

Kliničko-bolnički centar „Zvezdara” je izrastao izGradske bolnice i kao takav je nastavqač wene tradi-ci je. U okviru ovoga centra posto ji i Služba za orga-

nizaci ju, planirawe i medicinsku informatiku, ko- ja ob uhvata Odsek za di jetetiku i ishranu bolesnika,sa višim di jetetičarem nutricionistom (VDN) načelu. Pored wega, zaposleno je još dvo je di jetetiča-ra nutricionista.

Za ishranu bolesnika planirana je 31 di jeta i sveima ju svo ju oznaku (brojèanu ili brojèano-slovnu).Neke od tih di jeta su i eliminaciona di jeta, di jetakod bolesnika ko ji se hrane sondom, di jeta siroma-šna proteinima, di jeta sa 60 grama proteina, di jetaza di jabetièare, kao i kombinovana (di jabetes-nefri-tis, di jeta bez glutena), ali se mogu izraditi i one ponalogu (di jeta kod Kronove bolesti i sl.). Di jetu, ko-

ja se upisu je u „Terapijsku listu”, određu je ordini-ra jući lekar na odeqewu. Ukupan broj i vrsta di jetena svakom bolničkom odeqewu upisu ju se u „Listu zatrebovawe hrane sa bolničkih odeqewa”, što je zapra-vo nalog Odseku za di jetetiku i ishranu bolesnika zaplanirawe i sprovođewe odgovara juće ishrane bole-snika. Podaci s ove liste sa svih bolničkih odeqewaKBC sumira ju se na listi „Brojno stawe bolesnika”,

u èi jem su prvom redu oznake svih ak tuelnih di jeta sadodatkom speci jalne, ko ja se takoðe priprema u zavi-snosti od planirane di jetoterapi je. Na osnovu ove li-ste sagledava se broj obeda i broj od reðenih di jeta poodeqewima, što u velikoj meri olakšava planiraweishrane bolesnika. To u svakodnevnom radu znaèi daVDN na osnovu ovih, na prvi pogled jednostavnih, po-dataka planira vrstu ishrane bolesnika (broj obeda,vrstu i kolièinu namirnica). Za svaku di jetu poseb-no, na listi označenoj kao „Jelovnik”, jelovničar pre-ma posto jeæim normativima preraèunava, uz struèninadzor i kontrolu VDN, broj obeda i namirnice, dokkolone ko je se na ovoj listi odnose na vrstu ishranepopuwava VDN. Ova lista sadrži zbirne podatke zasve planirane di jete celog KBC i na osnovu we izda-

je se lista „Nalog magacinu za trebovawe namirnica

za ishranu”. Poseban deo je rubrika Izmene, ko ja omo-gućava korekci je trebovawa uslovqenih bro jem i po-trebama bolesnika. Obraèune obavqa jelovnièar, na-mirnice izda je magacioner, prima ih glavni kuvar,a sve stručno nadzire, odobrava i kontroliše VDN.

Kako KBC „Zvezdara” pripada paviqonskom ti-pu bolnice, centralna kuhiwa predstavqa posebnokrilo kompleksa u Preševskoj ulici 31 (rani je uli-ca Rifata Burxevića 31). Centralna bolnička kuhi-wa je namenska i ima tri nivoa. U okviru prvog ni-voa nalaze se: magacin životnih namirnica sa skla-

dišnim prostori jama, savremena komora za čuvawenamirnica i prostori ja za mehanièku, grubu obra-du namirnica. U magacinu životnih namirnica na-mirnice se skladište odvo jeno, u zavisnosti od svo-

je vrste. Čuvawe namirnica, u skladu s potrebama, mo-že biti u pretkomori hladne komore na temperaturiod +4° i komori za dubinsko zamrzavawe na tempe-raturi od -18° . U posebnoj prostori ji obavqa se me-hanièka, gruba obrada namirnica, ko je se posle ova-kve obrade namenskim liftom doprema ju u centralnideo, gde se nastavqa ju fina i termièka obrada. Na dru-gom nivou su prostori je za finu obradu namirnica,

termièku obradu i distribuci ju hrane. Na ovom ni-vou su i odvo jene prostori je za tehnièku obradu mesa(mesara) i prostori ja za pripremu poslastièarskihi pekarskih proizvoda, perionica crnog posuða, gdese pored prawa obavqa i obavezna dezinfekci ja po-suđa. U centralnoj kuhiwi nema ukrštawa tzv. čistihi prqavih lini ja.

Pripremqena hrana se na odeqewa ko ja su u sklo-pu istog kompleksa odnosi namenskim liftom, a naodeqewa ko ja nisu povezana s centralnom kuhiwomprevozi se namenskim vozilima za transport hrane utermos-posudama. U oba sluča ja hranu na odeqewi mapre uzima ju servirke i odnose u di stributivne kuhi-we. Servirke vrše porcionisawe i raspodelu hranepo listama ko je su unapred utvrðene pod nadzorom me-dicinske sestre. Pokretni bolesnici obedu ju u bole-snièkim trpezari jama, dok obroke za nepokretne bo-lesnike servirke raznose na kolicima po bolesniè-kim sobama. Posuðe i pribor vraæa ju se istim koli-cima u distributivnu kuhiwu, gde se vrše prawe idezinfekci ja belog posuða.

Ovako organizovana ishrana bolesnika obavqa se potzv. klasiènom principu. Tablet-sistem ko ji se pri-mewu je na Vojnomedicinskoj akademi ji u Beogradu i

u bolnici u Pi rotu [40], iako planiran, ni je uveden.Uvođewe tablet-sistema sa svim svo jim prednostima

je ekonomski opravdano ukoliko bolnica raspolažesa više od 250 kreveta [40], što je slučaj sa KBC „Zve-zdara”, ali kako je ovo bolnica paviqonskog tipa, we-govo sprovođewe bi bilo otežano. U budućnosti naj-prihvatqivi ji način organizovawa bolničke ishra-ne mogao bi da bude ketering.

ZAKQUČAK

Najveæi napredak na poqu bolnièke ishrane u dva-

desetom veku ostvaren je u domenu planirawa i or-ganizaci je, a realizovan osnivawem posebnih slu-žbi s angažovawem stručnih kadrova i permanent-nim usva jawem i primenom znawa iz oblasti savre-mene di jetoterapi je.


6/6


LITER TUR

1. Ranković JD. Prva bolnica u Beogradu. Beogradske opštinskenovine. 1938; LVI:305-7.

2. Stanojević V. Najstarije bolnice u Beogradu. Godišnjak gradaBeograda. 1969; VII:175-95.

3. Novine srbske VIII, 1841; No. 8: subota, 22. februar.4. Arhiv Srbije. Fond Ministarstva unutrašnjih dela – Sanitetsko

odeljenje (u daljem tekstu AS. MUD-S) Registar za 1865. PismoUprave varoši Beograda od 15. 05. 1865. o izboru dr Jovana Valenteza lekara varoške bolnice.

5. Istorijski arhiv Beograda. 1847; Fond Uprave grada Beograda (udaljem tekstu IAB-UGB), F V, sign.1265. Molba varoškog fizikusa drVagnera Upravi varoši Beograda.

6. IAB-UGB. F II, sign. 373. Iz prepiske Popečiteljstva pravosudija iprosveštenija i Uprave varoši Beograda 21. 03. 1842.

7. Kupovanje kuće i placa za varošku bolnicu. Kultura – Zdravstvo isocijalno staranje. In: Prpa B. Živeti u Beogradu 1837-1841.Beograd: Istorijski arhiv Beograda; 2005. p.384.

8. AS MUD-S. 185;1 F I, sign. 81.9. Nabavka inventara za varošku bolnicu. Kultura – Zdravstvo i

socijalno staranje. In: Prpa B. Živeti u Beogradu 1837-1841.Beograd: Istorijski arhiv Beograda; 2005. p.412.

10. Schutta SH. History of the Charite of Berlin. Avaliable at: www.

charite.de/ch/neuro/locales-charite/geschichte.html-72k-.11. Ćurčić M. Šta znamo o najstarijoj bolnici na Pivarevom gruntu. In:

Istorijat senćanske bolnice. Available at: www.zetna.org.yu-zek-konyvek-14-a3.html-10k .

12. Knežević S. Ishrana beogradskog stanovništva u prošlosti.Godišnjak grada Beograda. 1958; V:213-8.

13. Valenta J. Vidovdan, Beograd, br. 47; 02. 03. 1869.14. Valenta J. Vidovdan, Beograd, br. 45; 28. 02. 1869.15. Valenta J. Pogled na beogradsku bolnicu. Beograd: Državna

štamparija; 1868. p.16.16. IAB- UGB. Beogradska bolnica. Protokol naredbi lekarskih. 1869.17. Valenta J. Vidovdan, br. 53; 09. 03. 1869.18. Valenta J. Nauka o čuvanju zdravlja – preveo iz češkog dela

Zdrawowjeda od dr. Kodima i po potrebama našeg narodaumnožio i sastavio Dr. Jovan Valenta. Beograd: Državna štamparija;1864. p.47-158.

19. Erizman F. (uz saradnju prof. Petenkofera i dr-a Šustera). Preveo Dr.Laza Paču. Izhrana. In: Higijena – Nauka o zdravlju. Beograd:Kraljevsko-srpska državna štamparija; 1882. p.207-95.

20. Bilrot T. Preveo D. Gerasimović. Hranjenje i dijeta – završna reč. In:Kako valja negovati bolesnike u kući i bolnici. Beograd: Kraljevsko-srpska državna štamparija; 1882. p.369-83.

21. Popović S. Beograd u svetlosti socijalnog staranja. Beogradskeopštinske novine. 1939; LVII(8):435-6.

22. Budžetska diskusija (budžet za 1938/1939). Beogradske opštinskenovine. 1938; LVI(4):323-34.

23. IAB. Zapisnik odluka Gradskog veća grada Beograda. 1935; IVknjiga. XXVI Redovna sednica Gradskog veća Opštine gradaBeograda. 25. oktobar 1935. Pravilnik Gradske bolnice O. br. 39100;p.412-3.

24. Podizanje gradske bolnice. In: 50 godina Kliničko-bolničkog centra„Zvezdara” 1935-1985. Beograd: Kliničko-bolnički centar „Zvezdara”;1986. p.6-7.

25. Gapić T. Zadužbine južnosrbijanaca u Beogradu. Beogradskeopštinske novine. 1939; LVIII(11):681-6.

26. IAB. Zapisnik odluka gradskog veća grada Beograda. 1935; III

Knjiga. XVI Redovna sednica gradskog veća opštine gradaBeograda. 17. maj 1935. p.31-121.

27. Muzejska zbirka KBC „Zvezdara” (fotokopija članka). Svečanootvaranje nove Gradske bolnice u Beogradu. Beogradske opštinskenovine. 18. 09. 1935. p. 549-50.

28. IAB. Zapisnik odluka gradskog veća grada Beograda. 1935; V knjiga.XXVIII Redovna sednica gradskog veća opštine grada Beograda. 29.novembar 1935. p.7-118.

29. IAB. Zapisnik odluka gradskog veća grada Beograda. 1937; I knjiga.IV Redovna sednica gradskog veća opštine grada Beograda. 27.mart 1937. p.33-108.

30. IAB. Zapisnik odluka gradskog veća grada Beograda. 1937; II knjiga.XII Redovna sednica gradskog veća opštine grada Beograda. 17.decembar 1937. p.298-442.

31. 30 godina Gradske bolnice. Beograd: Gradska bolnica; 1967.32. IAB. Zapisnik odluka Gradskog veća grada Beograda. 1935; IV

knjiga. XXIII Redovna sednica Gradskog veća Opštine gradaBeograda. 30. avgust 1935. O. br. 32666. p.150-2.

33. Lukić Đ. Građevinska delatnost u Beogradskoj opštini – RadoviArhitektonskog Otseka u toku 1940. godine. Beogradske opštinskenovine. 1940; LVIII(11-12):892-6.

34. IAB. Zapisnik odluka Gradskog veća grada Beograda. 1940; II knjiga.V Redovna sednica Gradskog veća Opštine grada Beograda. 9. maj1940. Dopuna glave 6 Pravilnika Gradske bolnice. II br 3975. p.100.

35. Marinković F. Bolnica između dva svetska rata 1918-1941. In:Marinković F, editor. Bolnica u Sremskoj Mitrovici (1824-2002).Sremska Mitrovica: Zdravstveni centar Sremska Mitrovica; 2002.p.45-52.

36. Bogdanović R, editor. Njemačka okupaciona uprava u Beogradu1941-1945 (sa osvrtom na centralne okupacione komande iustanove za Srbiju, Jugoslaviju i Balkan). Beograd: Istorijski arhivBeograda; 1979.

37. 40 godina Kliničke bolnice grada Beograda (1935-1975). Beograd:Klinička bolnica grada Beograda; 1976.

38. Trbović B. Obrazovanje stručnjaka za ishranu nekada i sada, u ciljupoboljšanja kvaliteta života. Udžbenik i savremena nastava.Zbornik radova povodom 50 godina rada Zavoda za udžbenike.Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; 2007. p.341-50.

39. 50 godina u službi zdravlja. 50 godina Kliničko-bolničkog centra„Zvezdara” Beograd 1935-1985. Beograd: Kliničko-bolnički centar„Zvezdara”; 1986.

40. Mitrović V. Organizacija ishrane bolesnika u stacionarnojzdravstvenoj ustanovi. In: Nikolić M, editor. Dijetetika. Niš:Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu; 2008. p.201-5.

SUMMARYThe roots of hospital foundation in Serbs date from the 12th century, when the hospitals in the monasteries Hilandar (1199)and Studenica (1207) were established. The “ Town” Hospital ofBelgrade was founded in 1841, which had the status of town andregional hospital until 1881. After that, it was transformed intoa general state-owned hospital based on the Law of NationalHealth Protection. The inhabitants of Belgrade obtained amunicipal hospital again in 1935, when the “City” Hospitalwas founded in Zvezdara municipality, named at that period

Bulbulder. By researching and observing hospital diet devel-opment of municipal hospitals in Belgrade, it was concludedthat from the very beginning of the „Town” Hospital function-ing there was awareness about its significance, place and rolein the overall treatment of patients. Hospital diet, regardless ofexisting knowledge as the part of medical doctrines of partic-ular time-periods, was often conditioned by limited hospitalbudgets and under the influence of different social movementsand wartime periods.Keywords: hospitals in Belgrade; hospital diet

Patients’ Diet in “Town” and “City” Hospitals in BelgradeSvetlana Stojanović1, Jelena Jovanović-Simić2

1Belgrade College of Health Studies, Belgrade, Serbia; 2Medical School of Belgrade, Serbia

Jelena JOVANOVIĆ-SIMIĆ

Medicinska škola, Veljka Dugoševića bb, 11000 Beograd, SrbijaEmail: [email protected]

Patients’ Diet in “Town” and “City” Hospitals in Belgrade

Documents

Transcript of Patients’ Diet in “Town” and “City” Hospitals in Belgrade