~SVEOBRIZINADPSIMA~Verzija2.0SADRAJ:1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. UZETIPSAILINEPITANJEJESAD? VAEZDRAVLJEIKUNILJUBIMAC RASEPASAGENETSKEBOLESTIKODRASNIHPASA KAKOSATENETOMMALIMPSOM? ODGAJANJETENACABEZMAJKEVETAKIMMLEKOM RAHITISnedostatakkalcijumauishrani TENEAK(Temperaturaje41C,sluzokoaoijucrvenaaiznosacuriiscedak) PARVOVIRUS(karakteristicnosmrdljivikrvavprolivsapovraanjem) DETEIPAS STRUJNIUDARPSA GUENJEUSLEDGUTANJASTRANOGTELA TAJEUDAKUVETAKEHRANEZAPSE PRIRODNAIZDRAVAISHRANAPSA KAKORAZUMETIJEZIKPASA KAKOODVIIPSAODLAJANJA? VI,VAPASIKONTAKTSAOPOROMPASA NAUITEPSAOSNOVNIMKOMANDAMA,NAINIMAKOJIRAZVIJAJUNJEGOVUINTELIGENCIJU CIKLUSKODENKEPSA(TERANJE)VLASNICIMUIJAKAIENKIOPREZ! PARENJEILISPREAVANJE,TENJENJEIGINEKOLOKIPROBLEMIKODKERUE ISTINAOPITBULLTERIJERU RANENAPSIMAODUJEDA PRELOMI AUTOMOBILSKENESREESAPSIMA INVALIDSKAKOLICAZAPSABEZOBENOGE OPEKOTINEKODPASA STRUJNIUDARPSA GUENJEUSLEDGUTANJASTRANOGTELA TOPLOTNIUDAR TROVANJEPSA MERENJETELESNETEMPERATUREIPULSAKODPSA SVEOKRPELJIMAIKRPELJSKOJBOLESTI(Passetetura,tamnamokraainejede) ONOTOSIGURNONISTEZNALIOBUVAMA,PESTICIDIMAIREPILANTIMA? MIRISNEPODREPNELEZDE(pastrljaguzuozemljuigrizeseokorepa) SVEOGLISTAMAIBOLESTIMAKOJEMOGUIZAZVATI PROLIVDIJAREJA ZATVORNEMANJESTOLICE KRVUMOKRAI TENEAK(Temperaturaje41C,sluzokoaoijucrvenaaiznosacuriiscedak) PARVOVIRUS(karakteristicnosmrdljivikrvavprolivsapovraanjem) LEPTOSPIROZA(e,stomakjebolannadodir,temperatura,pasimajakprolivpracenpovracanjem.) HEPATITISraznisimptomiioblici UPALAKRAJNIKA UPALAPLUA AKUTNAUPALASREDNJEGUHA KONJUKTIVITISINFEKCIJAOKA INFEKCIJAUDNEKOICENAPENISUPSA SAZNAJTESVEOBESNILU. HRONINOOBOLJENJEBUBREGAkombinacijaestogmokrenja,povraanjaidrugog ISHRANAIETANJESTARIJIHPASAupripremi KATARAKTAONASKRAMA DIJABETESEER PREKOMERNAE ZADAHIZUSTA

Uzetipsailinepitanjejesad?Ako razmiljate da uzmete psa kao deo imida ili statusni simbol, odustanite odmah, jer e te imati nezapamene probleme! Osim finansijskih izdataka i brojnih neprijatnosti, ivotinja koja je nezadovoljna tretmanom, posveenim vremenom i panjom, ponaae se krajnje neprijatno po Vas i okolinu. Ako niste spremni da puzite, budete blatnjavi, puni dlakai pokupite govance, ni ne pomiljajte na psa. Nabavite rollere, bicikl ili etajte sa nekim ko ima psa. Pas, kao i svaka ivotinja, nije igraka za razonodu. Pas osea bol, patnju, tugu i naravno sve to i ljudsko bie. Da bi pas bio srean, mora imati, osim vlasnika koji ga voli i odgovornog vlasnika! ivotinja koja nije srena, ee oboleva, nema stabilan karakter, ispoljava devijantne promene u ponaanju, to znai pravi probleme sebi, vlasniku i sredini u kojoj se nalazi. Naravno, pravdajui se, za ovo vlasnici esto optuuju psa, ali je injenica da je pas odraz svog vlasnika, a naalost, najee negativan odraz. Vi ste ste osoba koja je odgovorna da ispravno usmeri njegovu energiju, nagone, brine o pravilnoj ishrani, zdravlju... PSU TREBA STALNI KONTAKT SA VAMA, DOSTA NENOSTI I IGRE. Kupiti psa, ili mnogo humanije USVOJITI psa, je najmanji finansijski i energetski izdatak.

RAZMISLITE: - Slau li se SVI ukuani sa nabavkom psa? - moete li SVAKODNEVNO izdvojiti vreme za etnju, ak kada su kia i sneg? (!) - moete li podneti nestaluke grienja nametaja, tapeta i najomiljenijih stvari? - moete li izdrati dlake SVUDA po stanu, u krevetu, na garderobi? - moete li pokupiti njihovu kaku sa ulice dok vam se svi prolaznici smeju? - moete li podneti iskopane rupe po celom dvoritu i prevrnutu saksiju sa cveem na tepihu (to im je u prirodi)? - mogu li komije podneti lajanje i hoe li otrovati psa zgog toga? - moete li odvojiti novac za leenje kod veterinara (od 50 eura pa navie)? - moete li izdvojiti novac za hranu (oko 10 eura meseno)? - moete li izdvojiti novac za godinju vakcinaciju i ienje od parazita ( oko 30 eura godinje)? - moete li se odrei letovanja, ako ne, ta sa ljubimcem tada? (procedura za izlazak sa ljubimcem van zemlje je nezamislivo skupa i eka se oko 3

meseca na sve papire!) - moete li dva puta godinje izdrati po 2 nedelje izolacije dok vaa kerua menstrualno krvari i ima nagon za parenjem i kada ne moete ii meu druge pse, ili izdvojiti novac da je steriliete(oko 50 eura)? DA, da, ako ste zaista spremni na sve ovo, zapamtite sledee: PAS JE NETO NAJLEPE TO E VAM SE IKADA DOGODITI U IVOTU !!! Potvrda toga je da svako ko ima psa ili macu, zna da je naao istinsku ljubav i sreu. Usvajanje psa iz azila ili interske stanice gde ih ubijaju ako se vlasnik ne pojavi je brilijantna ideja!

KuniljubimciizdravljeMogui problemi - istine i zablude 1. Prva zabluda -Ako se proguta dlaka nastaje aura u pluima i ovek umire. Dlaka psa moe biti opasna samo ako pas ima bolest cistini ehinokokus. Psi u gradovima ga nemaju, jer su nosilac divlje ivotinje, koje na selima zaraze domau stoku, a kada seljaci kolju stoku, oni bacaju ive iznutrice svojim psima i tako ih zaraze. Ako pas nema ehinokokus, moete jesti dlake do mile volje. U itavoj Srbiji po statistikama Instituta za zatitu zdravlja Srbije BATUT od 2000.g do danas, bude zabeleeno godinje od 1 do 5 sluajeva oboljevanja u ruralnim, seoskim oblastima kao posledica zaraavanja jedenjem mesa, a ne kontaktima sa psima. 2. Druga zabluda - Psi vrlo prenose besnilo i ako pene besni su. Svaka toplokrvna ivotinja moe preneti besnilo, ukljuujui i drugog oveka. U Srbiji prema biltenu EU za praenje besnila nije bilo prenosa besnila na ljude od 1980. godine! Izvor besnila su divlje ivotinje, najee lisice. Vakcinacija psa je jeftino i jedino reenje. Broj zaraenih pasa za itavu Srbiju je od 0 do 5 godinje i to lovnih pasa. Besan pas je plaljiv i zavlai se na tamna mesta, ukoenog pogleda i ukoene vilice i grize halucinacije u vazduhu koje vidi kao posledicu virusa na mozgu. Neke rase pasa balave i pene vie od drugih kada su potpuno zdrave i balave kada

imaju iz bilo kakvog razloga zdravstvene probleme koji nemaju veze sa besnilom. Svi psi pene kada su edni ili osete miris enke zbog parenja ili posle kie kada sa trave isparava previe mirisa. Vee su anse da vas udari grom, nego da obolite od besnila u Srbiji. Vakcinacija ivotinja je OBAVEZNA i zakonom i moralnim normama. 3. Trea zabluda - Ako mazim psa mogu dobiti neku konu bolest. Kone bolesti psa se ne prenose na ljude, sem u izuzetnim situacijama. Ako ti je slab imunitet moe dobiti verovatno svata u gradskom prevozu ili na bazenu. Peri ruke redovno, pazi ta dodiruje na javnim mestima, ta jede neoprano - psi su najmanja briga.

4. Istina - Od psa realno u najgorem sluaju moe dobiti gliste, ako nije oien od njih tabletom, ako ga ljubi i dozvoljava mu da se penje po posteljini. Pitanje je kolika je verovatnoa da se to dogodi jer znam oko 450 ljudi koji to isto ine godinama ukljuujui i mene i nikada nisam dobio niti ijednu bolest od psa. Ljubimo ak i naputene pse na ulici kada smo u prilici i potpuno smo zdravi. Istina je da velika veina pasa ima gliste, ak i one opasne po oveka, ali je isto istina da prema statistikama Instituta za zatitu zdravlja Srbije BATUT infekcija putem psa je retka koliko i sedmica na lotou... 5. Istina - Sve navedeno vai i za mace, uz posebnu napomenu da mace mogu i ne moraju preneti toksoplazmozu, naravno samo ako su zaraene. Toksoplazmoza je opasna samo za trudnice koje nikada ranije nisu bile uz maku koja ima toksoplazmozu. Preko 60% ljudi u Srbiji ima steen imunitet na ovu bolest bez saznanja da su je i imali jer su simptomi toliko blagi. Ako ste izloeni stie se imunitet. Znai samo ako osoba nikada nije bila izloena istoj, a trudnica je, postoji opasnost!

DECAIKUNILJUBIMCI70 % ispitanih porodica reklo je da je nabavka kunog ljubimca poveala porodinu radost i sreu. ( Cain, 1985 ). Kontakt sa ljubimcima razvija kod dece negujue, humano ponaanje koja mogu da

odrastu u humanije odrasle. ( Melson, 1990 ). Drutvo kunih ljubimaca (posebno pasa) pomae deci da se u porodicama lake prilagode na ozbiljne bolesti ili smrt roditelja. ( Raveis, 1993 ). Samopouzdanje kod dece se poveava imanjem kunog ljubimca. ( Bergensen, 1989 ). Kognitivni razvoj dece moe biti poboljan imanjem kunog ljubimca. ( Poresky, 1988 ). Prisustvo psa tokom lekarskog pregleda smanjuje stres kod deteta. ( Nadgengast,1997, Baun, 1998 ). Deca koja imaju kunog ljubimca vie su ukljuena u aktivnosti kao to su sport, hobiji, klubovi ili kuni poslovi. ( Melson, 1990 ). Deca koja su izloena ljubimcu tokom prve godine ivota redje imaju alergiju i astmu. ( Hesselmar, 1989 ). Autistina deca imaju vie prosocijlnog ponaanja, a manje autistinog kao to je samozaokupljenost. ( Redefer, 1989 ). Deca koja imaju ljubimca kotiraju je znaajno vie na skalama empatije i prosocijalnog ponaanja od dece koja nemaju ljubimca. ( Vidovic, 1999 ). Kuni ljubimci ispunjavaju mnogo istih funkcija podrke kao i ljudi za odrasle i decu. ( Melson, 1998 ).

STARILJUDIIKUNILJUBIMCIStari ljudi koji imaju pse, za razliku od onih koji nemaju, ree idu kod doktora. U jednom istraivanju, raenom na uzorku od 100 Medicare pacijenata, pokazalo se da ak i vlasnici pasa koji najvie pate od stresa imaju 21 posto manje kontakata sa lekarima od onih koji nemaju pse. ( Siegel, 1990 ). Nivo svakodnevnih aktivnosti starih ljudi koji nemaju ljubimca pada u proseku vie nego onih koji imaju ljubimca. ( Raina, 1999 ). Stari ljudi sa ljubimcima bolje se nose sa stresnim ivotnim doivljajima, bez traenja zdravstvenih usluga. ( Raina, 1998 ).

VLASNICIKUNIHLJUBIMACAIZDRAVLJEVlasnici kunih ljubimaca imaju nii krvni pristisak. ( Friedmann, 1983, Anderson 1992 ). Vlasnici kunih ljubimaca imaju nii nivo triglicerida i holesterola u krvi od onih koji nemaju kune ljubimce. ( Anderson, 1992 ). Vlasnici kunih ljubimaca manje se plae da budu rtve zloina kada se etaju sa psom ili su sa njim u stanu. ( Serpel, 1990 ). Vlasnici kunih ljubimaca imaju ree od drugih sitinije zdravstvene probleme. ( Friedmann, 1990, Serpel, 1990 ). Vlasnici kunih ljubimaca se bolje mentalno oseaju. ( Serpel, 1990 ). Vlasnici kunih ljubimaca imaju viu godinju stopu preivljavanja koronarnih bolesti. ( Friedman, 1980, 1995 ). Vlasnici kunih ljubimaca imaju bolje fiziko zdravlje zahvaljujuci vebama sa svojim ljubimcima. ( Serpel, 1990 ). Dranje ljubimca moe da smanji smrtnost od sranog udara za 3 %. Ovo podrazumeva 30 000 sauvanih ivota godinje. ( Friedman, 1980 ). Psi su preventiva i terapeutska mera protiv svakodnevnog stresa. ( Allen, 1991 ). Kuni ljubimci umanjuju oseaj usamljenosti i izolovanosti. ( Kidd, 1994 ). ivotinje u centrima za negu poveavaju socijalne i verbalne interakcije i koriste se kao pomono sredstvo drugim terapijama. ( Fick, 1992 ). Trokovi leenja pali su sa prosenih 3.80 dolara dnevno po pacijentu na samo 1.18 dolara dnevno po pacijentu u novim centrima za negu u Njujorku, Misuriju i Teksasu, koji imaju ivotinje i biljke kao sastavni deo okruenja. ( Montague, 1995 ). Osobe sa kunim ljubimcem koje imaju AIDS manje su depresivni i doivljavaju manje stresa. Ljubimci su glavni izvor podrke i poveavaju uoavanje mogunosti za prevazilaenje stresa. ( Siegel, 1999, Carmack, 1991 ).

RasepasaKada upitate diplomiranog biologa kako se zove va pas dobiete odgovor da se zove Canis familiaris. Upitajte istu stvar kinologa i rei e rasa ta i ta ili meanac. Bitna razlika izmeu diplomiranog biologa i kinologa, osim u strunosti biologa, je i u dobronamernosti u davanju tako rasistike izjave kursiste kinologa. Nauna, zdravstveno-genetika podloga za ovo pravilo, vrlo je jednostavna, pa zato ponimo priu o nastanku tzv. rasa od poetka. U davnoj prolosti izolovane i nepristupane regije na planeti imale su svoje pse tipine za to podneblje, tj. klimu, hranu i druge uslove. Ti psi ni po boji, ni po veliini nisu bili identini, ali mnogo bitnije za nas tj. same pse bili su prirodno EKSTREMO ZDRAVI PSI. Da dobro ste pretpostavili, to su meanci, kako kinolozi sa vreanjem nazivaju genetski zdravog psa! Vie hiljada godina priroda je regulisala da najzdraviji, najinteligentniji pas preivi surove prirodne uslove i ostavi najvie potomaka prirodnim putem i sve je funkcionisalo savreno.

Prvobitni primerci tibetanskog mastifa (dananji tibetanski mastifi su engleska vetaka selekcija).

Na planinama su iveli dogodlaki psi svih boja, primer kod nas je arplanina, gde su svi arplaninci bili raznobojni i razliitih visina. Od boja bile su zastupljene bela, zelena, crna i siva, smea, a u zavisnosti od visine imali su lokalne nazive i naravno namenu. Nije postojao samo sivi arplaninac, niti pas veliine o oblika kakve viate danas... Isti sluaj je i sa Eskimskim psima, Aljaskim malamutima i Sibirskim haskijima (ovde su i danas na takmienjima dozvoljene sve boje).

Psi na ostrvima imali su nepromoivo gustu podlaku i hranili se preteno ribom, recimo pas sa Hokaida i slini. Dakle, planinski i ostrvski psi bili su delimino ili potpuno izolovani i normalno je bilo da se prilagode sredini u kojoj ive i da imaju slinu grau i osobine. U oblastima koje su bile pristupanije, psi nisu imali izrazito ujednaene osobine, jer tu priroda nije bila ekstremna, surova. Izraene osobine su predivna stvar, pravo bogatstvo, ali samo dok to radi priroda! Prirodna selekcija vrila se hiljadama godina, uz nezamislivo puno prirodnih faktora koje je nemogue simulirati, a onda se ovek poeo ponaati glupo, drsko i zlonamerno. Poela je neprirodna selekcija tj. kinologija. Odreeni ljudi su eleli klempavije, ogromne ili patuljaste pse... Birani su primerci koje je ovek, a ne priroda, smatrao "najboljim". Mali broj slinih jedinki je paren meusobno, za razliku od prirodnog skoro neogranienog broja jedinki samo da bi se podstaklo ispoljavanje neke osobine i kako bi psi postali "duplikati". U prestinoj enciklopediji WIKIPEDIA nalayite detaljne podatke o stavu prema kinologiji na adresi http://en.wikipedia.org/wiki/Dog_breed, gde se kae da je problematian stav prema rei breed=rasa, jer postoje negativni efekti, genetske anomalije, incest...Rasa je ina;e srpska interpretacija jer engleska re breed treba da se prevodi kao uzgojni oblik.

Prvobitni nemaki ovar kada je incest ve odmakao

Dobermani kada je incest ve odmakao

U poetku se fatalne posledice takve ljudske selekcije nisu videle na prvi pogled, jer je podloga bila zdrava, prirodna (meanci). Ubrzo nezadovoljni rasistikim rezultatima svog smeno je i rei, viegodinjeg rada, kinolozi zapoinju parenje u srodstvu - INCEST. Pokuaj pravljenja duplikata. Razotkrivena rasisitika ideja, da svi treba da budu identini, je sprovoena u delo, decenijama.

INCEST X INCEST = DEGENERACIJA GENA = "RASA" ili "BREED" = NEOTPORNOST NA SVE UTICAJEUbrzo i odgajivai kinolozi uviaju posledice - genetske anomalije, a itavi timovi pokuavaju da isprave svoj zloin nad prirodom, kako su ga nazvali osveavanjem krvi, tj. meanjem takozvanih rasa. Dobronamerna osoba bi se zapitala, zato su popravljali neto to nikada nije bilo pokvareno, ali to je ve sluaj za neke druge struke koje se bave ponaanjem ljudi... Ljudska nazovi potreba za zloupotrebom kontrole kod pasa, dala je sama sebi status nauke, stvorila nezdrav, lani imid, ljudima podarila rasizam i genocid nad prirodom, a profesionalcima novac. Danas odgajivai, veterinari, kinolozi i naravno iskusni vlasnici znaju za ove pogubne posledice genetskih mana "rasnih pasa", ali za razliku od prve tri kategorije, jedino psi i vlasnici ljubitelji, plaaju cenu zdravljem svojih najvoljenijih ljubimaca, emocijama i novcem. RASE I SAMO NEKI OD NAJEE NASLEENIH PROBLEMA: Dalmatinac- kamen u beici Doberman, rotvajler, doga, mastif - upale zglobova (osteomiliti), sklonost na virusna oboljenja Pas svetog huberta, ar pei, koker - upale oiju, alergije koe Dobermani, hrtovi, kokeri- problemi eludca Buldozi, maltezeri, mali terijeri- problemi sa disanjem, alergije koe, poroaji na carski rez Nemaki ovari-displazija kukova ...i tako u nedogled. Raspitajte se kod veterinara i kinologa, pravei se naivni, za tzv. tipine bolesti rase i genetske mane rase koja vam se dopala. Naravno "To je tano, ali ba njegovi psi nemaju te probleme, jer su rasni i uvezeni iz...i da...kupite ih" - kao po pravilu odgovaraju kinolozi. Na internet adresi http://www.dog.com/breed/index.asp moete pronai adresar rasa ureen po abecedi i kada odaberete neku "rasu", na dnu opisa stoji napomena HEALTH CONCERNS, ili u prevodu NAPOMENA O PODLEGANJU BOLESTIMA.

Prema prestinom veterinarskom asopisu WALTAM FOCUS (oct.2004), dr. Hall's, pri WSAVA (Svetska veterinarska asocijacija za kune ljubimce) u svom strunom radu dokazao je samo neke GENETSKE PREDISPOZICIJE RASNIH PASA I TO NA OBOLJEVANJE OD: - parvovirus (rotvajler, doberman, springer panijel, pitbul.) - eksokrin manjak u pankreasu EPI (nemaki ovar, lesi.) - antibiotska dijareja ARD (nemaki ovar.) - inflamatorna bowl bolest IBD (nemaki ovar, ar pej, sijamske make.) - histiocitni ulcerativni kolitis (francuski buldog,mastif, malamut, doberman piner. ) - glutenska senzitivna enteropatija (irski seter.) - enteropatino gubljenje proteina (soft coated wheaten terrier.) - linfangi ektazija (jorkir terijer, maltezeri i srodne rase, rotvajler.)

STOP! PSI NISU ROBNA MARKA!Udomi jedinstvenog ljubimca, prirodnog, kakav si i sam !

Posle brojnih greaka, moj izbor zauvek je zdrav, prirodan pas - MEANAC!

SPECIJALNAISHRANATENETADOKJOSISAtenepsasenebitrebaloodvajatiodmajkepre49.danaivotajersisamajinomlekokoje muodravaimunisistemimetabolizamstabilnimizdravim. Akoiznekihrazlogatenenemamajku,amlaejeod49.dana,idealnojepronaikeruukoja dojiiuznadzorvlasnika,koristitidojiljukaozamenuzamajku. Poto je ovo ponekad nemogue uraditi, drugi dobar nain je kupite specijalnu cuclu za tencekojuimajuboljeopremljeneprodavnicezakuneljubimce.

Iakoevammodanekopredloitidakoristitepriczadojenjetouoptenijedobarizbor,jerse teneskorouvekzagrcneodmlekapodpritiskompaprestajedasisa,asamvrhnijemekankao bradavicapatenenemoedasisa,togainstiktivnoodbija.Mekanabradavicapodstierefleks sisanjakojinijesvestanveinstiktivan. Idealnojedapotraitespecijalnomlekozatence,jerpsimanikakonedogovarakravljemleko niukomobliku,aktavieodnjegadobijajuboloveiproliv.Ovokomercijalnopseemleko imajuuglavnomsamodirektniuvoznicipseehrane,askoronikadaobineprodavnicezakune ljubimce. Moguejenapravitizamenuzapseemlekopremadomaojrecepturi. Zamenazapseemlekosemoenapravitiod: *600gpunomasnogmleka+10celihjaja+20gkostiuprahu(kostiistucaneuprah poputbrana)ili *800gpunomasnogmlekai200gslatkepavlake+1umance+6gkostiuprahu

Pseemlekobitrebalodasadri22.7%suvetvari,9.47%masti,7.53%proteina,3.81% eera,146kcalna100g.

Mlekosepriprematakodasevodazagrejedo50C,dodasekotanobranotjkostiuprahu, dodasesveostalopremarecepturi,dobropromukaikadaseohladina38Ckolikaje temperaturakerue,dajesetencima.Uovomperiodutrebateznatidajepotrebnaposebna panjaohigijeni.Mlekoijajasuveomakvarljiviicuclasemoradobroprativrelomvodomi nikakvizgusnutiostacinesmejuzaostatiuboiciiliupregibimaposlepranja.Osnovnakoliina hraneuvaseufriideru,amanjakoliinasepodgrevaikadaseohladina38Ckolikaje temperaturakerue,dajesetencima.

Nasliciiznadsevidipravilannaindranjatenetadoksedoji.Akojeotvornacucliprevelik teneeseestozagrcnutiimlekomuizbijananos.Tosenesmedogaatiiprekinitedojenje napolasataizamenitecucluzaonusamanjomrupom. tenestarostidodvadanakojejeteineoko400gramatrebadaima8dojenjanasvakadva satasapo14mlmlekasvakiput,tenestarostido7danastarostiima6dojenjaodpo25ml svakiput,aod8.do16.danastarosti5dojenjasa40mlmlekasvakiput,od17dana4dojenja sapo65mlmleka.Od17.danastarostizaponiteubrzanoodvikavanjeoddojenja. tenednevnotrebadapopije1014%mlekaodsvojeukupneteine.

PANJA! tenenemasamostalanprocesvarenjaipranjenjacrevavetopodstiemajkalizanjem teneta. Akosetoneraditene100%umire.Zatojepotrebnodauzmemovelikikomadpamunevate, savijemogaulopticuiveomamalonavlaimosaparkapivodeidugakimpotezimabriemo bokovestomaka,stomak,genitalije,analniotvoritomoramoraditi5do10minuta.Akoto radimodobroteneeobavitinudicuiisputatiumilnezvukeolakanja.Akosuzvucineprijatni poputsonara,Mii...mii...mii...!tojesignaldaimastomaneilidrugetegobe.Potrebnoje tenemasiratismotuljkomvate,amoeposluitiihirukagumenarukavicanapunjenatoplom vodom.KadaseneprijatniglasoviMiipretvoreuumilneglasoveolakanjaAaaa,stomane tegobesuprestaleusledmasiranja...

ISHRANATENETASTARIJEGOD49DANAVeod28danatenetuponuditepatetu,kojajeidealnajerjesitnapoputkremeiteneje moelizati.Sadvamesecatencisigurnotrebajudobijativrstuhranuiimati3do5obroka dnevno,zavisnoodkoliineivrstehranekojudobijaju,kaoiodgodinjegdobaikoliine kretanjatenaca.Veomavanojedatenedobijapostepenodozekalcijumkarbonatajerse timegradekosti.Kalcijumkarbonatsekupujeuapoteci,nijeskup,itrebategaistucatiekiem uprah.Dozajevanaizavisiodteineteneta.Boljijeprahodistucanihkostiju,alijetee napravitiga.

KalcijumkarbonatproizvodiAlkaloidSkopje

Postojebrojnesuve,granuliranehranespecijalizovanebazatence.Akosedajusuve,tene uvekmoraimativelikuinijupunusveevode.Vodutrebamenjatibartriputanadan.Granule hranesemogupotapatiumanjukoliinuvodeiostavitisatvremenadanabubre.Hrananesme stajativiesatijersebrzokvari,pasvetopasnepojedetrebaukloniti.Suvagranuliranahrana nijedobroreenjekaojedininainhranjenjajersadrivetakeboje,konzervanseidruge opasnesastojke.

Sme li pas jesti sve vrste kostiju? Doktenenepromenizube,(najeedo4meseca)trebamudavativetakekoskekupljenjeu prodavnicizakuneljubimceuznapomenudavamtrebajuzatene.Zapamtitedasepasmoe uguitiodkostiju,paganikadanetrebaostavljatisamogsakostima.Akoviditedapasapicama trljanjukuiglavutareopod,otvoritemuustaipotraitezaglavljenukost!Psunikadanetreba davatikostipreglavnogjelajerjepregladneoigutabezvakanja. Psiiskustvomuedajedukosti.Dabistepsanauilidapravilnojedekosti,ponitese hrskavicama,recimogoveimgrkljanima.Sledeasupilealeaiije,papileakrilcaigovea rebra.Sveostaloodkostijujeveomaopasno,jerimaotruipretvrdustrukturu kojamoeiscepaticreva!

Pravilnaishrana tenetrebadajedemeavinumesa,samlevenehrskavice(pr.goveigrkljan),iiznutrice(pr. digericu,creva,eludac,srce,mozak,bubrege)irendanusveucvekluilirepu,uzklijave itarice. Nainternetstranamawww.well.org.rsmoeteseupoznatisaposebnimvidombioloki ispravnoghranjenja,sapripremomhranepredvarenjem,imesezdravljepsapoboljavado 85%.

NESMETETENEVUIIPODIZATIZANOGEtenetunisuformiranetetive,miiii kosti.Nepravilnimpodizanjemnastajuozbiljnepovrede.tenepridriteispod grudijednomiispodguzedrugomrukom,kadagaprenosite.

TENEOBAVLJANUDUPOSTANU?Zapamtiteteneobavljanuduinstiktivnokadaseprobudiposlejelaitamogdeseveoseaju mirisiodprethodogmokrenjailikakenja.Akojeteneobavilonudunamestokojezatonije pogodno,moratezbogbuduihpokuajadatuobavinuduusledmirisa,neutralisatimirisna podu.Zatotajdeopodaoperitesiretom. PRAVILOJEDAPARMINUTAPOSLEJELAIKADASEPROBUDI,TENEVRINUDU.TOJEVREME KADAGARECIMOODNESETEDOKUPATILAISTAVITEGAPOREDKARTONANAKOMEUVATE NJEGOVUKAKUIMOKRAU,PRITVORITEVRATAKUPATILAIOSTANETEZAJEDNOSA TENETOM.KADAOSETIMIRISERANIJIHNUDIOBAVIENUDUPOREDTOGA. Akovamikopametanbudesavetovaodateneudariteilimunatrljatenosuizmet,pitajtega daobrazloilogikunasiljanadbebom?tenesaparmesecivevievolidanuduobavlja napolju,pagaizvediteodmahposlejelauetnju.Imajteuvidudatenenemoezadravati (nititreba)mokrenjeonolikovremenakojikotoineodraslipsi.Akoseponekadidogodidato uradiustanusamogaizgrditereanjemparsekundi.Buditeozbiljnikadatoradite. Starijipsinemajunikakveproblemesarazumevanjemipotovanjempraviladasenudane obavljaustanujertoninjimaneodgovara.Paskojiimaizbornikadaneobavljanuduurostoru ukomeboravi.Mokrenjeustanustarijegetenetaznaidatrebadapotraitestrunupomo. Mokrenjestarijegpsaustanu,moeukazivatinaurinarnuinfekcijuilinepravilanodnosprema psu.

TENECVILIIARLAUENOU!REENJE? Zamisliteljudskubebu,otetuodmajkeidonetuudungluupravojetosituacijaukojojsenalaziVaetene.Ononeshvatapredmete,njihovunamenu,nepoznajemirise, zvukove,tereniprekosvegamujepotrebnazamenazamajindodirisigurnost. AKOGAOSTAVITESAMOGARLAUKAENEPREKIDNOITAVUNO!STAVITEGAUOTVORENU KARTONSKUKUTIJUPOREDSVOGKREVETAIPOMAZITEGASVAKIPUTKADAZACVILI,DAOSETI DANIJESAMO.POSLEDVE,TRINOISMIRIESEPOTPUNO! ZAPAMTITE;NAJVEAKAZNAZAPSAJEODBACIVANJEODOPORA,TJ.SAMOA.NE OSTAVLJAJTEMLADOGPSASAMOG,AAKOTOMORATE,PRETHODNOGADUGOIETAJTEILI SEIZIGRAJTESANJIMDASEUMORI.

NAPUSTITESOBUKADATENEZASPI.AKOPASARLAUEKADAGODODLAZITE,JEDNOSTAVAN, EFIKASANIOPROBANNAINJEDAODVOJITEPARDANADANONSTOPULAZITEIIZLAZITEIZ STANA,NASVAKIHMINUTVREMENA.TOKODTENETARAZVIJAOSEAJDASTESTALNO PRISUTNITUIZAVRATA...

VETERINARSKANEGATENETASkorosvebolestikojenapadajupseseneprenosenaljude.Alijeveinabolestipasalako prenosivanatence.Zatoakonistevakcinisalitene,neizvoditegatamogdesudrugipsiili namestapoputparkovagdeljudietajupse.PasprevakcinacijeMORABITIPOTPUNO ZDRAV! PARAZITI: OISTITETENETABLETOMZAPSEPROTIVGLISTAPREVAKCINACIJETabletasekupujeu veterinarskojapoteci.KodnasnajeepostojeslovenaketableteCestaliameriketablete Drontal+.PAZITE:DOZATABELETEPROTIVGLISTAIDEPREMATEINITENETA,AJAADOZA IZAZIVAOZBILJNOTROVANJE!AKONIJERANIJEOIENO,TENEIMASKORO100%GLISTE NASLEENEODMAJKEPREKOPOSTELJICE,NARAVNOSAMOAKOMAJKAIMAGLISTE.GADNO JEZAVIDETIIHUSTOLICI,ALISTE100%BEZBEDNIPOSLEIENJA,KOJETREBAPONOVITIZA PETNAESTAKDANA. OISTITETENEODBUVAPREPARATOMZAPSE,ALINAGLASITEUPRODAVNICIDAJEZATENE. HEMIJSKIPREPARATIKOJIDELUJUPREKOKOE(frontline)MOGUOTETITINENUKOU TENETA.NIKAKONEKORISTITEPREPARATNEOSTOMOSAN,JERJEVISOKOOTROVAN.ZA TENEKORISTITEPRAAKPROTIVBUVA.PAZITEDASENELIE. VAKCINACIJA VAKCINACIJUTREBADAOBAVIVETERINAR,ATENETUNEDOZVOLJAVAJTEPRISTUPDRUGIM IVOTINJAMAUAMBULANTI.Vakcinamorabitipotvrenausluajudasenije"primila".Tose zoverevakcinacija.UPERIODUDOREVAKCINACIJEVAEISTISAVETIKAOIDOKTENE NIJEVAKCINISANO.Vakcinamorabitiuvanana24stepenaC,temperature.Akojevakcina natoplomiliuzamrzivau,onagubidejstvo(biolokuvrednost),dakleslabi.Vakcinamorabiti svevremedodavanjauFRIIDERU.

RAHITISKODPASARahitis je obolenje koje nastaje usled nedostatka kalcijuma, fosfora i D vitamina u ishrani psa, tj. usled nepravilne ishrane. Uglavnom napada mlade pse starosti do 6 meseci. Prvi znak rahitisa je zadebljanje na zglobovima psa, a u podmaklom stadijumu bolesti dolazi do krivljenja kostiju, njihove krtosti i preloma. Ako doe do rahitisa obavezno je leenje pod nadzorom veterinara i ono je dugotrajno.

TENEAK(caninedistemper)Uzronik bolesti je virus, a bolest je veoma zarazna i smrtonosna za pse. Napada i mlade pse ali i odrasle, sa razlikom da je kod tenaca smrtnost visoka. Znamo za sluajeve da su psi stari 10 godina umrli od ovog virusa. Period inkubacije je od 3 do 15 dana od kontakta sa bolesnim psom. U svom poetnom stadijumu ova bolest lii na mnoge druge. Pas je potiten, odbija hranu. Temperatura je poviena do 41C. Nakon nekoliko dana sluzokoa oiju postaje crvena a iz nosa mu curi iscedak, prvo vodnjikav, a zatim gust i lepljiv. Pas poinje suvo da kalje, iscedak iz nosa postaje zelenkast. Zatim poinju i crevne smetnje - uporni proliv i povraanje. Posle dve-tri nedelje od prvih simptoma, dolaze nervni grevi facijalnih miia tzv. "tikovi" i grevi po celom telu. Ova faza bolesti ima smrtan ishod ili teke posledice degeneracije kostiju, nerava, slepilo... Postoji imunoserum koji moe spasiti psa i daje se u poetnom stadijumu bolesti. Imunoserum su gotova antitela protiv virusa i noviji su proizvod na tritu. Imuno serum nije vakcina ve su to gotova antitela i proizvodi se i u Sloveniji. Boca sa dozom za vie upotreba kota oko 30 eura kod nas. Proitajte uputstvo, tj. daje li se pod kou ili u meso! Proverite za koji virus je imunoserum ili je za kombinaciju vie virusa! Stalna infuzija moe znatno poveati anse za preivljavanje! Preventivna vakcinacija svake godine je jeftino i sigurno reenje od ove bolesti i treba vakcinisati i stare i mlade pse. Ne prenosi se na ljude.

CANINEPARVOVIRUS(parvoviroza,maijakuga)

Simptomi ove bolesti su: pas je pokunjen, odbija da jede, a zatim poinje uporan karakteristino smrdljiv i krvav proliv sa povraanjem. Ne brkajte ovaj proliv sa crnim prolivom kada je pas jeo digericu. Upornim prolivom i povraanjem, oboleli pas ubrzo ostaje bez tenosti, dehidrira i umire. Ovakvo stanje je veoma opasno. Virus deluje munjevito i zato je potrebno hitno pozvati veterinara. Virus se ne prenosi sa make na psa i obratno, ali se prenosi sa make na maku i sa psa na psa! Najbolja preventiva jeste vakcinisanje psa pre bolesti. Postoji imunoserum koji moe spasiti psa i daje se u poetnom stadijumu bolesti. Imnoserum su gotova antitela protiv virusa i noviji su proizvod na tritu, proizvodi se i u Sloveniji i boca sa dozom za vie upotreba kota oko 30 eura. Smrtnost je izuzetno visoka oko 90% i praksa je pokazala, da osim imunoseruma ako je dat u poetnom stadijumu bolesti, IZUZETNU VANOST IGRA STALNA INTRAVENSKA INFUZUJA PROTIV DEHIDRACIJE. ZAMOLITE VETERINARA DA VAM OMOGUI I DA VAS OBUI DA PSA DRITE 24 ASA NA INFUZIJI KOD SEBE U STANU, DOK SE NE OPORAVI! INSISTIRAJTE NA OVOME PO SVAKU CENU! Tako ste znatno poveali anse za preivljavanjem.

STRUJNIUDARPSAAko ostavite psa samog kod kue, pogotovo tene, on moe igrajui se, da pregrize eleklrini kabl. Ako naete psa kako nepomino lei pored elektrinog kabla, znajte da ga je udarila struja. Vano upozorenje! Pas kojeg je udarila struja obino ispusti mokrau oko sebe koja je odlian provodnik struje. Pazite da ne ugazile u mokrau i ne dirajte psa sve dok ne iskljuite struju, jer moete poginuti i vi! Navucite gumenu rukavicu ili uzmite potpuno SUV I DEBEO pekir, pa tek onda iupajte utika iz struje jer je moda oteen od grienja. Ako ne moete iskljuiti struju, uzmite drveni tap (drku od metle) ili plastini doger za pod pa njime odgurnite psa to dalje od izvora elektrine struje. Ako je pas u nesvesti, primenite vetako disanje.

GUENJEGuenje nastaje kada jezik ili neko strano telo blokira deo grla. Guenje obino izgleda runije nego to jeste, jer se pas uspanii. Vano je da se vi ne uspaniite. Ako se pas onesvestio zbog nedostatka kiseonika, otvorite mu usta i izvadite jezik. Proverite prstima da li mu se neto zaglavilo u grlu. Ako jeste, nemojte strano telo gurati, ve ga paljivo izvucite prstima. im protok vazduha bude slobodan, pas e poeti normalno da die i doi e sebi. Ako se to ne desi, dajte mu veslako disanje. Psi se obino gue ako progutaju male, gumene loptice kojima se igraju. Poto ih je veoma teko izvaditi, bolje ih izbacite iz igre. Ako se takva lopta zaglavi u grlu - stojei opkoraite psa nogama, sagnite se u struku, podvucite obe ruke ispod grudi psa, stavite svoje prste meu prste druge ruke i naglo trzajem spajajui svoje laktove - izbijte vazduh iz plua psa - ako to uradite grubo i naglo lopta e izleteti napolje. To se savetuje i kod guenja dece igrakama. ak i da se polome rebra to je mnogo bolji ishod od smrti guenjem.

Zatim, esto se dogaa da se kost zabode psu u jednjak, pa je to uzrok guenja. Ako vidite da pas tumara i apama se umiva mahnito preko lica a njuka je stalno ka zemlji, kost je u grlu. Da bi se to spreilo, nemojte psu davati male, iljate kosti. Ako mu ve i date kost da je glocka, onda neka to bude velika govea kost - rebro koju ne moe progutati i dajte mu samo kada je sit. Pazite da pas ne pomisli da mu otimate kost i naglo je proguta da je vi ne bi ukrali od njega. NIKADA NE OSTAVLJAJTE PSA SAMOG SA KOSKOM, KADA NISTE SA NJIM U SOBI!

EVOTAJEUVREI...

Oigledno, milioni i milioni kilograma hrane za ljubimce proda se u vreama i konzervama svake godine. To je jedna od najjaih industrija u svetu, verovali ili ne! Da li ste se ikada zapitali odakle se nabavlja toliko "meso" i "masti"? Da li zaista mislite da postoje posebne farme ili ranevi na kojima se uzgajaju "sirovine"? Naravno, da ne! Oni sirovine trae po mnogim "preradjivakim pogonima" (u originalu "rendering plants" - slino naim kafilerijama, prim.prev.) po celoj zemlji, da bi se obezbedili tonama koje su im redovno potrebne. To je prljavi posao koji neko mora da obavlja. Pre Drugog Svetskog rata veina klanica imala je sopstvene pogone za unitavanje leina i neupotrebljivih ostataka. Posle rata, unitavanje leina postalo je zaseban posao. Stoga ovi pogoni vie nisu potpadali pod veinu pravila inspekcije vezane za proizvodnju mesa. Tako danas vidimo da ova delatnost uglavnom ima svoja pravila i van je "pogleda javnosti". Da bismo uopte mogli da ponemo da shvatamo ovu industriju, prvo moramo da pogledamo "sirovine" koje dolaze do pogona. Klanice su jedan od glavnih snabdevaa sirovinom za preraivaku industriju. Da bi se u klanicama spreilo dalje korienje mesa neupotrebljivog za ljudsku upotrebu, vlada je donela zakone po kojima meso mora biti "promenjeno" pre nego sto e se poslati u preradjivaki pogon. Lepa re "promenjeno", ali ta ona znai? U osnovi, to znai da meso prvo mora biti na neki nain "zatrovano" (kontaminirano) da bi se praktino nainilo nekorisnim za ljudsku upotrebu. Neke od supstanci koje se koriste da ispune ovaj zahtev su: karbolna kiselina, kreozot, lo-ulje, kerozin, citronela, itd. Kada se ovakvim supstancama meso bukvalno natopi, spremno je da se poalje na preradu u pogon. Jo jedan od glavnih izvora sirovog materijala su veterinarske ustanove. Nisu samo (uginuli i eutanazirani, prim.prev.) psi i make dopremljeni u plastinim kesama, ve takodje i rakuni, oposumi, jeleni, lisice, zmije, itd.

Takodje ne treba zaboraviti prodavnice prehrambenih proizvoda, koje se nekako moraju osloboditi pokvarenog mesa koje vie nije za prodaju, kao i masnoe, kostiju, itd... Tako se unutar "preradjivakih pogona" na podu nalaze velike naslage "sirovina" sainjenih od meavina celih leina, delova ivotinja, plastinih vrea, stiroporskih pakovanja, metalnih ploica, ogrlica ljubimaca - bilo ta i sve to se smatra "otpadom", ali pogodnim za reciklau mesa. "Preradjivanje" (u originalu "rendering") je proces kuvanja sirovog ivotinjskog materijala, da bi se odstranila voda i masti. Pogledajmo izbliza kako se ovo praktino radi. Unutar pogona pronai ete oveka sa maskom na licu koji upravlja mini-buldoerom, tovarei "sirovine" u 10 stopa duboku elinu nerdjajuu jamu. Na dnu ove jame ogroman no za mlevenje poinje da se okree. Ovo masu pretvara u manje, podesnije komade. Odatle se transportuje u drugi "mlin" za finije mlevenje. Sada treba da shvatite da je ovo za njih posao kao i svaki drugi posao i da se trokovi trebaju smanjiti gde god je to mogue. Stoga, oni se ne maltretiraju i ne gube vreme da, na primer, uklone ogrlice protiv parazita sa ljubimaca, pesticidne ploice sa uiju goveda, plastine vree, ambalau od stiropora, itd. itd. Sve je sirovina za mlevenje! Samo ga gurnite buldoerom. Ova masa se tada kuva jedan sat na 280 stepeni. Tokom procesa kuvanja na vrhu se stvara sloj ute masti ili loja koji se skida. Skuvano meso i kosti (zajedno sa ostalim materijalom, pesticidima, itd.) alje se pod presu, kako bi se istisla preostala vlaga i masa usitnila u peskoviti puder. Poto je "serija" obraena, sve to preostane je uta masnoa, "mesno" i kotano brano. Ovaj neprekidni proces kuvanja se nastavlja, neprestano, 24 sata u danu, sedam dana u nedelji, izbacujui tone i tone proizvoda za prodaju. U zavisnosti od sastojka koji preovladava u pojedinim partijama, proizvod tada postaje: junetina, piletina, jagnjetina, mesno brano, ivinsko brasno, riblje brano, riblje ulje, uta masnoa, loj, junea masnoa, pilea masnoa, itd. Nikada ne pie "psee brano", "maje brano", brano od tvora, pacova, ili bilo koje "druge poslastice" koja se mea sa svakodnevnim koliinama "sirovog materijala". Iako ovaj proces efikasno unitava bilo koji od blagotvornih enzima, on ne unitava sodium phenobarbital u leevima eutanaziranih ivotinja. Mogunost da se razgrade druge hemijske kontaminirajue materije procesom kuvanja takoe je veoma sumnjivo. Moda bi, umesto sto ih zovemo pogonima za preradu mesa bilo bolje da ih nazovemo pogonima za reciklazu "toksinih biolokih otpadaka". Da li je potrebno da naglasimo ko su neki od najveih potroaa ovih finalnih proizvoda? Pogodili ste - kompanije za proizvodnju hrane za pse. Osnovni izvor mesa i masnoa u industrijskoj hrani za pse dolaze iz ovih beskrajnih procesa "kuvanja". Zastraujui deo je da se milioni tona ove "obogaene hrane" takodje razvoze na farme ivine, goveda, svinja, fabrike hrane za ribu, itd. gde se mea sa ostalim sastojcima za hranu za ivotinje, koju e kasnije jesti ljudi.

U 1991.g USDA-Ameriko ministarstvo za poljoprivredu utvrdilo je da je od 7.9 000 000 000 (milijardi) funti mesa iz ovih fabrika-kafilerija preraeno u: 12 % za ishranu goveda 34 % za hranu za pse i make

34 % za hranu za ivinu 20 % za hranu za svinje Kae se da je taj broj skoio intenzivno od tada.

Kasnije se u fabrikama hrana za pse "obogauje" njihovim sopstvenim sastojcima (zatitnim sredstvima - prezervatima, bojom, sintetikim vitaminima...) Ko zaista zna ta se nalazi u vrei? Jedan od najeih problema sa kojim se sreemo su misteriozne alergije. Odgajivai prelaze sa jedne vrste hrane na drugu, sa junetine na jagnjetinu, sa ita na pirina, itd. otkrivaju da su isfrustrirani i nemoni da ree problem. Stvari se mogu popraviti privremeno, a onda se ista stara stvar ponovo pojavi. Promena sa jagnjetine na govedinu izgleda kao logina stvar koju treba pokuati, ali kako uopte moemo znati ta u vrei stvarno dobijamo? Evo hipotetikog primera ta bi se moglo nai u "jagnjetini" iz preradjivakog pogona, a da se ipak zvanino moe nazvati jagnjetinom. Ako se u jami za kuvanje nadje 25% otpadaka od jagnjetine, pomeanih sa 20% junetine, 20% piletine, recimo 15% pseeg i maijeg mesa, i recimo 20% razliitog mesa leeva ivotinja ubijenih na drumovima, moemo rei da u toj partiji preovladava jagnjetina (u ovom sluaju ignorisaemo procenat plastike, metala, stiropora, insekticida, itd. poto je procenat suvie mali da bi uticao na oznaeni proces). Sve dok preraivaki pogon ne napie pogrean procenat proteina, masnoa ili kalcijuma, itd, oni zvanino mogu da prodaju svoje proizvode vaoj omiljenoj fabrici hrane za pse kao "jagnjetinu". Usput bi trebalo spomenuti da masnoe prodate iz preraivake industrije nemaju sve ivotinjsko poreklo. Zahvaljujui irenju fast-food restorana, skoro polovina "sirovog materijala" je upotrebljivana kuhinjska masnoa i preieno ulje od prenja (posebna industrija). Kada jednom shvatite od ega se zaista sastoji komercijalna hrana za pse, ne mozete biti iznenaeni kada saznate da se mnogi zdravstveni problemi koje sreemo kod naih ljubimaca mogu direktno prepisati nedostatku pravilne ishrane. Da, imali smo moralnu obavezu da iznesemo ove podatke iako bi svi eleli da to i nije istina. ta da jedu? Pa kako junak serije "Mile u tranziciji" kae "Neprskano bato, domae!". Hrana se moe pripremati, ako ste zaboravili...prema kuvaru za ivotinje.

PRIRODNA ISHRANA PASA

U magazinu Industrija hrane za kune ljubimce objavljen je tekst na naslovnoj strani pod naslovom Bioloki podobna sirova hrana. U pitanjima koja slede bilo je nekoliko stranica posveeno izjavavama ljudi koji ovako hrane pse. Je li industrija psee hrane zabrinuta o ovom prelazu na zdraviju ishranu.. sumnjamo da jeste .. jer do sada samo, 05% hrane za kune ljubimce na tritu je hranjenje sirovom hranom, jedva konkurentan procenat na vie milijardi dolara. Ono to industrija psee hrane vidi je jo jedna mogunost da zarade na onome to su mnogi ljubimci , vlasnici i uzgajivaa otkrili .. zdrav nain ishrane za njihove ljubimce. Oni su se ve formirali 'sirovu dijetu' unutar industrije s namerom da se preuzme trite i moda ostave bez posla neke od malih preduzetnika koji pokreu porodine poslove proizvodnje ove hrane.

Bioloki podobna sirova ishrana je nain kako su se psi hranili hiljadama godina. Zato bi mi mislili da je granulirana, vetaka hrana zdravija? Neki e pokuati da to opravdaju da se pas udaljio od vuka, ali... Zvanina nauna promena da se pas vie ne zove Canis familiaris ve Canis lupus familiaris ili ti pripitomljeni vuk, objavljena je 1993.g. od strane Smitsonian instituta u saradnji sa Amerikim drutvom za istraivanje sisara u publikaciji Sisari sveta.(Mammal Species of the World: a Taxonomic and Geographical reference, edited by D.E .Wilson and D.E.A Reeder. Published by the Smithsonian Institute in association with the American Society of Mammalogists) Dakle sada se tvrdi da su pas i vuk ISTA VRSTA, a da je razlika u podvrsti. Dakle imaju i istu DNK genetsku strukturu. Imajui ovo u vidu logino je da pas treba da jede slino to i vuk. Proseno ivotinje iz porodice vuka i pasa vare sirovu hranu 4 sata, a ako je hrana neprilagodjena ili posebno priladoena za leenje, varenje moe trajati i do 24h. Psima nedostaje enzim amalaze koji je enzim potreban da se svari kompleks ugljenohidrata. Samo jedan pogled je dovoljan da vidimo da komercijalna suva hrana za pse sadri itarice i punioce, dakle jeftine kalorije koje teko da su idealne za ishranu naih prijatelja pasa. Zapravo sada se mnogi poznavaoci ishrane-nutricionisti slau da itarice zapravo ne smeju biti najvei ili veliki deo ishrane pasa! Tako tvrdnje proizvoaa da je to neophodno - ne stoje. U knjizi fakulteta veterinarske medicine U.C.Davis pie: " eeri i skrob su najee svarljivi ugljenohidrati. Njihovo varenje stvara glukozu koja se koristi za stvaranje energije i za spajanje masnoa sa rastvorljivim aminokiselinama. Poto su skrobovi jeftiniji od proteina i masti koriste ih kao jeftiniju zamenu u komercijalnim hranama za pse."

U prirodi psi jedu ivotinje biljojede pa i sadraj u stomaku sa izmetom biljojeda, od kojih bi obezbedili najvei deo zahteva za travom, povrem i biljem. Setite se da psi u vukovi jedu u oporima, na najjai jedu meso, dok mladuncima i starima ostaju kosti. Setimo se da su mladima i starima kosti dragocene jer sadre kalcijum, koji ba ovom starosnom dobu treba. Naravno kosti moraju biti sirove, a ne kuvane. Sirova hrana je puna enzima, koji se kuvanjem unitavaju. Koliko su zapravo enzimi bitni. Pa samo toliko da ivot bez njih nije mogu. Postoje dve vrste enzima za varenje i metaboliki. Psi koji jedu granuliranu granuliranu imaju oteen pankreas, a otrovi se nakupljaju u organizmu. Dakle enzimi za varenje menjaju hemijsku strukturu hrane tako da ona moe ui u elije. Lipaza je enzim za varenje masnoe, amilaza pomae promeni ugljenohidrata (itarica) u jednostavne eere, Proteaza pretvara belanevine u aminokiseline i Laktaza radi sa mlenim proizvodima. Stotine metabolikih enzima prua pomo u pretvaranju hrane u nove miie, meso, kosti, ivce i lezde. Radei sa jetrom oni pomau u uvanju vika hrane za budue energetske potrebe i izgradnju. Enzimi takoe pomau bubrege, plua, jetru, kou i debelo crevo u svojoj eliminaciji otrova. Guteraa je najvea fabrika posveena proizvodnji probavnog enzima. Prebacivanje metabolikih enzima u enzime za varenje napree jetru, ali i sve druge organe koji treba to da potpomognu! Istraivanja pokazuju da mievi hranjeni hranom bez enzima (vetakom hranom) imaju dva i po puta uveanu jetru u odnosu na one hranjene sirovom hranom. U eksperimentu mievi hranjeni kuvanom hranom su imali tri puta uveanu jetru u odnosu na one hranjene sirovom hranom. tenci su roeni bez enzima za varenje njihove hrane. Tokom prvih nekoliko nedelja primaju sve njihove hranjivr tvari kroz mleko kerue. Majka priroda je dizajnirala jedinstven proces u odvikavanju od sise, pa e tako kerua povraati polusvarenu hranu, koju tenci jedu. Predvarenje je zaista zanimljiv fenomen! Eskimski psi mnogo bolje podnose meso koje je ostavljeno neseeno i neoieno(itav le) da se razlae, od onoga koje je bakterijski polusvareno (primer sirovo meso ostavljeno da odstoji u friideru). Koliko je sirovo meso stoke i sirovo ivinsko meso zdravstveno sigurno za pse? ta je sa salmonelom, eerihijom koli i drugim bakterijama? Jeste li ikada videli vaeg psa da zakopava kosti, da se valja po crkotini? Psi nisu samo lovci, ve i strvinari, dakle u prirodi jedu uginule ivotinje. Mogu da podnesu bakterije bez ikakvih problema i to one koje bi ubile oveka. Zdravi psi izloeni malim dozama bakterija postaju imuni na njih, a treba da znate da nisu svi sojevi bakterija primer salmonele, eerihije koli i kampilobaktera izazivai bolesti. uo sam da je pas uginuo od streptokone infekcije. Da, ali to je mutant

streptokoke, a treba da znamo da smo mi i psi rodjenjem uvek izloeni svuda streptokokama i nije nam nita. Naravno bakterije se nalaze i u suvoj hrani. Iako mislite da je pas zdrav, a hrani se suvom granuliranom hranom, on svakako nije u dobrom zdravstvenom stanju. Potreban je oprez u izlaganju bolesne ivotinje bakterijama za varenje. Potrebno je skuvanu hranu, postepeno, svakim obrokom kuvati sve manje i davati je sve siroviju. Na kraju veoma malo kuvanu hranu pomeajte sa ivim mesom i bakterije e se raiti ali razblaene, tj manje koncentrovane svuda. Ako ste ba paranoini potopite meso u sok semena grejfruta pomeanog sa vodom i on e ubiti povrinske bakterije. Ponite da dajete i sirove kosti, ali samo pilei vrat i lea. Zakljueno je da je rizik mnogo manji od dobrobiti koja nastaje. REZULTATI ISTRAIVANJA Istraivanja koja je sproveo Canine Health Concern u 1996.g sa timom veterinara dali su sledee rezultate: Posle hranjenja sirovom hranom u periodu od 6 est meseci, oboljevanje se smanjilo za 85%. Struan podatak (Nauno to se rangira sa alfa 0.5% i P