Partner u učenju-feb2009

8/3/2019 Partner u uenju-feb2009

1/23


2/23

Microsoft Partner u uenju Elektronski asopis za nastavnike

Februar 2009 1

Sadraj:

Klasici pedagogije - Vigotski 2Mala kola baza podataka SQL Server 2008 (2) 4ASP.NET (6) 10Detaljni vodi za program Microsoft Office PowerPoint 2007 (3) 15

Urednik:Katarina Milanovi

Autori:Milo MilosavljeviSneana PopoviKatarina Milanovi

Microsoft eli da pomogne da se osmisle dugoroni modeli primene savremenih sredstavainformacionih i komunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima i podrava projekte koji pomauosavremenjavanje kolske raunarske opreme, softvera i Internet veze ko la, projekte koji doprinosepodizanju nivoa raunarske pismenosti nastavnika i uenika, projekte koji pruaju pomo strunomusavravanju nastavnika i osavremenjavanju kolskih programa, projekte za primenu savremenihmetoda uenja, saradnju nastavnika u mrenom okruenju i druge projekte koji za svoj rezultat daju

visokokvalitetna iskustva u oblasti uenja i razvoja obrazovanja. Microsoft program Partner u uenjuna globalnom nivou prua pomo nastavnicima u strunom usavravanju i pomae saradnju meunastavnicima radi unapreenja nastave i procesa uenja.

Elektronski asopis za nastavnike Partner u uenju je posveen primeni raunara u nastavi,elektronskom uenju i digitalnoj pismenosti uenika i nastavnika.

Elektronski asopis za nastavnike Partner u uenju je besplatan i izlazi meseno.


3/23

Elektronski asopis za nastavnike Microsoft Partner u uenju

2 Februar 2009

Uenje je samo onda dobro kada prethodi razvitku. Tada se ono budi i izaziva ceo nizfunkcija koja sazrevaju i nalaze se u zoni narednog razvitka. Time se razlikuje obuavanje

deteta od dresure ivotinja.

Lav Vigotski, roen u sovjetskoj Belorusiji, kao intelektualac jesazreo u vreme sovjetske komunistike revolucije, iveo je kratakivot i dao izvanredno plodni i originalni doprinos razvoju psihologije,sa uplivom dijalektikog materijalizma ali i jakom linom notom.Roen iste godine kada i Pjae, sa prilikom da ita rane Pjaeoveradove, Vigotski postavlja osnove sovjetske psihologije, dok se

paralelno razvijaju zapadnjake psiholoke teorije do kojih radoviVigotskog dopiru tek sedamdesetih godina XX veka i postaju velikihit (zapadnjakoj psihologiji ih predstavljaju upravo Bruner i Pjae).Psiholog Vigotski se bavi mnogim pitanjima: pitanjem porekla jezikai veze misli i jezika, psihologijom umetnosti, poreklom viihkognitivnih funkcija oveka, uenjem i vezom uenja sa razvojemlinosti, defektologijom i drugim temama.

Ja i selo, Mark agal (1911)Izuavajui jezik Vigotski zakljuuje da su znakovni sistemi (i jezik sam) socijalna tvorevina, sa

prvobitnom komunikativnom funkcijom, ali da se oni preobraaju u sredstva za unutranju organizacijupojedinaca. Vie mentalne funkcije su socijalnog porekla. Pedagoka teorija Vigotskog obeleena jezakljukom Vigotskog da drutvena interakcija igra glavnu ulogu u razvoju jezika, svesti i miljenja, te dasu svest i miljenje proizvod socijalizacije.

Za razliku od Pjaea koji misli da mentalni razvitak treba da prethodi uenju, Vigotski misli da uenjetreba da utie na razvitak i da prethodi razvitku. Vigotski kae, kritikujui Pjaeovu teoriju: Prema ovoj(Pjaeovoj) teoriji, uenje kaska za razvitkom. Razvitak treba da proe izvesne cikluse i da doneseizvesne plodove sazrevanja da bi uenje postalo moguno. Treba rei da u ovoj teoriji ima neto istine,koja se sastoji u tome da su izvesne pretpostavke razvitka deteta zaista nune da bi se omoguilouenje. Zaista, postoji najnii prag uenja, ispod koga je ono nemoguno. I nadalje zakljuuje: Ranijese postavljalo pitanje: da li je dete ve sazrelo da ga obuavamo itanju, aritmetici i dr. P itanje zrelostifunkcija ostaje na snazi. Moramo uvek odrediti donji prag obuavanja. Ali time se stvar ne iscrpljuje:

moramo umeti da odredimo i gornji prag obuavanja. Samo izmeu ta dva praga obuavanje moe bitiuspeno.... Uenje i razvitak se ne podudaraju ve predstavljaju dva procesa koji se nalaze u vrlosloenim odnosima. Uenje je samo onda dobro kada prethodi razvitku.

Vigotski istie drutvenu komponentu uenja (i znanja) i bavi se pitanjem asistencije u procesuuenja, definiui termin zona narednog razvoja za napredak uenika u ovladavanju strategijamauenja. On kae: Rekli smo da u saradnji dete moe da uradi vie nego samostalno. Ali moramo dodati:ne beskrajno vie, nego samo u izvesnim granicama, strogo ureenim njegovom razvijenou iintelektualnim mogunostima. U saradnji dete je sposobnije i razboritije negoli u samostalnom radu, onose uzdie iznad intelektualnih tekoa koje savlauje, ali uvek postoji odreeno, strogo zakonitoodstojanje, koje uslovljava nepodudarnost njegovog intelekta prilikom samostalnog rada i rada usaradnji.

Klasici pedagogije

Lav Vigotski (1896 -1934)


4/23


Februar 2009 3

Dok zona aktuelnog razvoja predstavlja znanje i kompetencije uenika pre ulaska u proces uenja saasistencijom, zona narednog razvoja predstavlja napredak deteta kroz uenje (ili potencijal za napredak)razliku izmeu onoga to je dete znalo samostalno da uradi pre i posle uenja sa asistencijom. Asistentmoe biti roditelj, nastavnik ili vrnjak koji bolje poznaje i razume ono to se ui, pod uslovom da asistentima sposobnost da razume dete i da moe da ga vodi kroz proces izgradnje bolje strategije uenja negoto je samo dete ima. Po zavrenom uenju uz asistenciju, dete usvaja strategije reavanja problemakoje mu je predstavio asistent i moe da nastavi sa procesom uenja, kompetentnije nego do tada: ...Ono to se nalazi u zoni narednog razvitka na jednom stupnju izvesnog uzrasta, ostvaruje i prelazi nanivo aktuelnog razvitka na drugom stupnju.

Video o uvodu u pedagoke teorije Vigotskog (na engleskom jeziku) moete pogledatiklikom na ovajlink.Neka dela Vigotskog na ruskom jeziku moete pronaiklikom na ovaj linka na na engleskom jezikuklikom na ovaj link. Od literature na srpskom jeziku dostupne na internetu, preporuujemo rad A.BaucalaKonstrukcija i ko-konstrukcija u zoni narednog razvoja - da li i Pijae i Vigotski mogu biti u pravu? .

Katarina Milanovi

Rekao je ... Vigotski:

Peagogija se mora orijentisati ka sutranjici, a ne ka jueranjici eijeg razvitka.

Prilikom resure (ivotinja) ui se pomodu pokuaja i pogreaka ... obuavanje zahteva viestruka

ponavljanja, proces uenja ne pokazuje nikakvu suvislost, nikakvo shvatanje strukturalnih odnosa...

ak ni najintiligentnija ivotinja ne moe a razvija svoje intelektualne sposobnosti poraavanjem

ili uenjem.. Naprotiv, ko eteta razvitak na osnovu saranje poraavanjem.. prestavlja

osnovnu inejnicu. Na taj nain, sreinji inilac cele psihologije uenja i jeste mogudnost a se usaradnji intelektualne mogudnosti iu na vii stupanj, mogudnost a ete uz pomod poraavanja

pree sa onoga to ne ume na ono to ume ... a to zapravo i ini sarinu pojma zone narenog

razvitka.
http://video.google.com/videoplay?docid=634376752589779456&ei=cRh_SbWTI5eg2wLprZyRCw&hl=enhttp://video.google.com/videoplay?docid=634376752589779456&ei=cRh_SbWTI5eg2wLprZyRCw&hl=enhttp://video.google.com/videoplay?docid=634376752589779456&ei=cRh_SbWTI5eg2wLprZyRCw&hl=enhttp://video.google.com/videoplay?docid=634376752589779456&ei=cRh_SbWTI5eg2wLprZyRCw&hl=enhttp://yanko.lib.ru/books/psychohttp://yanko.lib.ru/books/psychohttp://yanko.lib.ru/books/psychohttp://www.marxists.org/archive/vygotsky/http://www.marxists.org/archive/vygotsky/http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0048-5705/2003/0048-57050304517B.pdfhttp://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0048-5705/2003/0048-57050304517B.pdfhttp://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0048-5705/2003/0048-57050304517B.pdfhttp://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0048-5705/2003/0048-57050304517B.pdfhttp://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0048-5705/2003/0048-57050304517B.pdfhttp://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0048-5705/2003/0048-57050304517B.pdfhttp://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0048-5705/2003/0048-57050304517B.pdfhttp://www.marxists.org/archive/vygotsky/http://yanko.lib.ru/books/psychohttp://video.google.com/videoplay?docid=634376752589779456&ei=cRh_SbWTI5eg2wLprZyRCw&hl=enhttp://video.google.com/videoplay?docid=634376752589779456&ei=cRh_SbWTI5eg2wLprZyRCw&hl=enhttp://video.google.com/videoplay?docid=634376752589779456&ei=cRh_SbWTI5eg2wLprZyRCw&hl=en


5/23


4 Februar 2009

Struktura SQL Servera

U predhodnom nastavku smo nauili proceduru instalacije Microsoft SQL Servera 2008 Express na raunari vreme je da se upoznamo sa njegovom strukturom, znaenjem i upotrebom elemenata od kojih se sastojiSQL Server.

Iako koristimo Express ediciju, sve objekte koje emo ovde prouiti poseduju i ostale verzije, a moe seslobodno rei i baze podataka drugih proizvoaa na tritu. Uz SQL Server dolazi i veoma moan alat zaadministraciju koji se zove "SQL Server Management Studio". Kliknite na Start meni, zatim AllPrograms -> Microsoft SQL Server 2008 i na kraju SQL Server Management Studio. Ubudue emo gazvati skraeno "Studio".

Kada ste pokrenuli Studio prvo ete videti dijalog "Connect to SQL Server" gde se unose parametri naosnovu kojih se Studio povezuje sa SQL Serverom. Moete se povezati na lokalni (onaj koji je instaliran naistom raunaru gde se pokrenuli Studio) ili na SQL Server bilo gde u mrei. Pod mreom se podrazumeva iInternet mrea. Ako znate javnu IP adresu na kojoj se nalazi SQL Server moete se povezati na njega uvekkada imate Internet konekciju. Ova mogunost je jako dobra u praksi jer omoguava udaljenuadministraciju i rad sa bilo koje lokacije.

Reimi bezbednosti

SQL Server poseduje dva naina na koje se korisnik (takoe i aplikacija ili Web sajt), moe povezati.

SQL Server autentifikacija znai da je potrebno upisati korisniko ime i ifru za povezivanje

Ovaj nain povezivanja se koristi u sluaju peer to peer mrea, bez centralizovane lokacije na kojoj seuvaju korisniki rauni aktivni direktorijum.Windows autentifikacijakoristi se ime korisnika i ifra preko kojih se korisnik ulogovao na Windows.Ideja iza ovoga je da jednom prijavljen korisnik na Windows mreu, iste kredencijale koristi i za prijavu naSQL Server. U predhodnom nastavku smo prilikom instalacije dodali korisnika Administrator, to znai dasvako ko se na Windows prijavi kao administrator, automatski ima prava prijave i na SQL Server. Ovo semoe uraditi za bilo koji korisniki raun ili grupu na lokalnom raunaru, kao i u domenskoj mrei.

Bez obzira na nain prijave koji je izabran, pre svega je neophodno uneti ime SQL Servera na koji elimoda se poveemo. Standardno, ime SQL Servera je isto kao ime raunara na koji je instaliran. Isto vai i zanjegovu IP adresu.

Napomena za administratore: Osnovni protokol koji koristi SQL Server je TCP/IP na portu 1433, to jeznaajan podatak u sluaju da postoji FireWall.

To znai da se za ime SQL Servera na koji se vezujemo uvek moe uneti njegova IP adresa, kao i imeraunara gde je instaliran (to se opet prevodi u njegovu IP adresu). Izuzetak od ovoga je sluaj kada seSQL Server nalazi na Internetu i tada se mora uneti njegova IP adresa.

Postoje i dve skraenice kada je u pitanju lokani SQL Server. Moete upisati (local) ili jednostavno taku.Obe skraenice se interno prevode na IP adresu 127.0.0.0 to oznaava lokalnu IP adresu lokalnograunara.

SQL Server Express edition po inicijalnoj instalaciji predstavlja mali izuzetak od ovog pravila jer se njegovo

ime formira po sistemu ImeRaunara\SQLEXPRESS kako bi se razlokovalo od "velikog" SQL Servera.

Na sledeoj slici je prikazan dijalog za povezivanje sa izabranom SQL Server autentifikacijom. Zapazite da

Mala kola baza podataka SQL Server 2008 (2)


6/23


Februar 2009 5

su polja "User name" i "Password" otvorena za unos:

Ako u izbornoj listi izaberete "Windows authentication", polja "User Name" i "Password" su onemoguenaza unos. Biete ulogovani sa svojim Windows korisnikim imenom i ifrom.

Uz uslov da ste na Windows ulogovani kao Administrator, koristiemo Windows Authentication opciju ikliknuti na dugme "Connect".

Za prvo polje "Server type" emo uvek koristiti "Database Engine" kao na obe predhodne slike.Ako je sve u redu, posle par sekundi e biti prikazan Studio gde sa leve strane u Object Explorer okvirumoete videti da ste se konektovali na eljeni SQL Server (ime raunara u primeru je WS2005):


7/23


6 Februar 2009

Baze podataka

Na jednoj instalaciji SQL Servera moe da se napravi vie baza podataka. Teoretski maksimum je dalekovei od onoga to e bilo kome ikad zatrebati ili to jedan raunar moe podneti, tako da to nije problem.Jedna baza podataka je zapravo logino grupisan skup informacija i predstavlja jednu poslovnu celinu. Naprimer, ako na istom SQL Serveru elite da imate podatke o acima kole, finansijske informacije ievidenciju inventara, to e se verovatno drati u tri razliite baze podataka. Naravno, uvek sve moetestaviti u jednu jedinu bazu, ali to e kasnije bespotrebno zakomplikovati administraciju.U svakom sluaju, treba znati da je obezbeena jednostavna komunikacije izmeu vie baza podataka,tako da po potrebi moete lako napisati upit koji kombinuje podatke iz razliitih baza.

Sada kliknite na plus levo od "Databases", a potom na plus levo od "System Databases" kao to jeprikazano na sledeoj slici:

U Object Exploreru su svi objekti baze prikazani hijerarhijski. Postoje dve grupe baza podataka:

Sistemske baze podatakaKorisnike baze podataka

Mi trenutno nemamo ni jednu korisniku bazu podataka (uskoro emo ih praviti), dok svaki SQL Server ima

set od etiri sistemske baze koje se vide u folderu "System Databases". Kao to se moe videti, sistemskebaze su:


8/23


Februar 2009 7

Masterglavna sistemska baza SQL Servera u kojoj se uvaju informacije o konfiguraciji, korisnicima,svim bazama koje postoje i jo mnogo toga.Modelpredstavlja ablon na osnovu koga se kreiraju sve korisnike baze podataka. Svi atributi modelbaze se prenose na novo kreiranu bazu, osim ako drugaije nije reeno. Na primer, ako elite da u svakojnovoj bazi imate tabelu sa istim podacima, najjednostavnije je prvo napraviti tu tabelu u model bazi.Msdb ovu bazu SQL Server koristi za neke svoje servise i automatizovane poslove.Tempdbjasno po imenu, baza podataka koja slui za privremeni smetaj podataka prilikom obrade. Na

primer, kada se zada sloeniji upit, SQL Server e ga automatski razloiti na jednostavnije inioce imeurezultate smestiti u ovu bazu. Po zavretku upita, meurezultati se automatski briu

Vano je naglasiti da ne treba ni na koji nain menjati strukturu i podatke sistemskih baza (izuzetak odovoga je Model baza), jer na taj nain moete naruiti ili ak potpuno onemoguiti normalan rad SQLServera. Ove sistmeske baze se automatski menjaju zavisno od upotrebe SQL Servera.Inicijalno, SQL Server dri ove baze zakljuane i ne dozvoljava njihove izmene ili brisanje ak niadministratoru SQL Servera. Ovo se moe izmeniti u konfiguraciji, ali svakako nije preporuka tako netouraditi.

Kreiranje baze podataka

Kreiranje baze podataka je na poetnom nivou veoma jednostavno i dovoljno za skoro sve primene. Jednubazu podataka sainjavaju dve fizike datoteke. U jednoj se uvaju svi podaci i informacije o svimobjektima u toj bazi metapodaci. Ova datoteka najee ima isto ime kao i baza podataka, a ekstenzija jemdf. Druga datoteka slui za uvanje dnevnika rada (log datoteka) ka toj bazi i pomou nje jeimplementiran transakcioni sistem o kome e biti rei kasnije. Ova datoteka ima ekstnziju ldf.U literaturi se esto nazivaju data i log datoteka, respektivno.

Ove dve datoteke predstavljaju minimum za svaku bazu, meutim jedna baza moe da se sastoji odnekoliko data i log datoteka. Osnovna ideja iza ovoga je mogunost proirenja baze na vie disk ova uraunaru. Na primer, napravili ste jednu bazi sa jednim data i jednim log fajlom. Vremenom baza podatakaje "narasla" i preti da zauzme sav raspoloiv prostor na disku. Tada se na raunar instalira jo jedan disk, i

bazi dodaju po jedna data i jedan log datoteka koji se fiziki nalaze na novom disku.Oigledno nema opravdanja da se dve data ili log datoteke iste baze nalaze na istom fizikom disku.Tehniki, to je izvodljivo ali potpuno nepotrebno, a kasnije oteava administraciju baze. Ovo je estapoetnika greka.

Prilikom kreiranja baze podatka, osnovni parametar je njeno ime. Na jednom SQL Serveru svaka bazamora da ima jedinstveno ime. Pravila za zadavanje imena objekata (to ukljuuje i ime baze) su slinapravilima za davanje imena varijablama u programiranju. Maksimalna duina imena je 128 karaktera. Imemoe sadrati i brojeve, ali ne sme poeti sa brojem. Na primer, ime MojaBaza1 je ispravno, a ime1MojaBaza nije ispravno.

U nazivu moete koristiti i razmake, ali opet, to e vam iskomplikovati rad kasnije. Bolje je koristitu UpperCase notaciju MojaPrvaBazaPodataka potpuno itljivo i bez korienja razmaka.

U imenu ne smete koristiti specijalne znakove kao to su !"#$%&/()=?* i slini.esto pitanje je da li se za imena objekata moe koristiti . Naravno da moe, kao i bilo koje drugopismo jer SQL Server odavno podrava unicode standard.

Sada uradite desni klik na folder "Databases" i u popup meniju kliknite na "New Database...".Otvara se dijalog za kreiranje baze podataka. Novu bazu emo nazvati "MojaBaza" kao to je prikazano nasledeoj slici:


9/23


8 Februar 2009

U polju "Database name" je upisano ime baze, a u listi ispod su prikazani atributi data i log datoteka odkojih se baza sastoji. Inicijalne opcije su potpuno odgovarajue za veinu primena, a to su:

Logical Name: logiko ime data i log datoteka kako ih vidi SQL Server. Oigledno, ova logika imena subazirana na imenu baze koje ste uneli.File Type: opisuje tip datoteke, "Rows Data" za data datoteku, odnosno "Log" za log datoteku.Filegroup: napredna opcija koju neemo obraivati.Initial size (MB): inicijalna veliina datoteke u megabajtima. Prilikom kreiranja baze, uvek se zadajupoetne veliine data i log datoteka. Procena se vri na osnovu veliine seta podataka koji se oekuje u

nekom narednom periodu. Ovo nije kritina odluke zbog sledeeg parametra:Autogrowth:definie da li e i na koji nain automatski "rasti" datoteka kada je podaci popune. Za datadatoteku inicijano je postavljeno da raste automatski, svaki put za jedan megabajt, a za log po 10% odtrenutne veliine. Inae, teoretski maksimum veliine jedne baze na Express ediciji SQL Servera je 4GB.Na viim verzijama, teoretski maksimum je preko pola miliona terabajta. Specifikaciju maksimuma SQLServera moete videti nahttp://msdn.microsoft.com/en-us/library/ms143432.aspxSada skrolujte tabelu na desno kako bi videli atribute "Path" i "File Name"koji oigledno pokazuju fizikilokaciju gde e datoteke baze biti kreirane. Ovu lokaciju moete promeniti, ali ona mora da pokazuje nalokalne diskove raunara gde je instaliran SQL Server. Ne mogu se koristiti mreni diskovi, niti usbmemorije ili usb diskovi.

Pri vrhu dijaloga polje "Owner"definie korisnika koji je vlasnik baze to znai da ima sva prava nad

njom. Ostavite "" ime je vlasnik baze onaj korisnik ko je i kreira. U naem sluaju administratorWindows setite se da smo se tako i ulogovali na SQL Server.Kliknite na dugme "OK" i posle nekoliko trenutaka baza je kreirana i prikazana u Object Exploreru, u okvirufoldera "Databases". Napravili smo svoju prvu bazu.
http://msdn.microsoft.com/en-us/library/ms143432.aspxhttp://msdn.microsoft.com/en-us/library/ms143432.aspxhttp://msdn.microsoft.com/en-us/library/ms143432.aspxhttp://msdn.microsoft.com/en-us/library/ms143432.aspx


10/23


Februar 2009 9

Za napredne korisnike:Studio je SQL Serveru prosledio skript koji kreira bazu podataka. Po SQL standardu postoji set naredbiCREATE ... kojima se kreiraju razliiti objekt. Najjednostavniji oblik CREATE naredbe za bazu podatka je:

CREATE DATABASE ImeBazeu naem sluaju:CREATE DATABASE MojaBaza.

U sledeem nastavku emo obraditi sve znaajne objekte baze podataka.

Milo Milosavljevi


11/23


10 Februar 2009

U prethodnom delu serijala smo kreirali Master stranu i dodali navigaciju u ASP.NET aplikaciju, kakobismo obezbedili dosledan izgled i omoguili lako snalaenje i kretanje korisnika kroz aplikaciju.

U ovom delu serijala emo se baviti podeavanjem izgleda strana u Web aplikaciji.

CSS stilovi

Za obezbeenje eljenog izgleda Web strana se uobiajeno koriste kaskadni stilovi strana (CSS), bezobzira koja se tehnologija za izradu Web strana koristi.

Neki od razloga zato biste koristili CSS su:Lakoa korienja: jedan CSS dokument moe kontrolisati izgled vie Web strana. Da bi se

promenio njihov izgled, potrebno je promeniti samo CSS, a ne svaku pojedinanu stranu.Manja veliina: CSS omoguava da se potpuno uklone svi tagovi i svi atributi koji definiu izgled

Web strana ( vrednosti za irinu, visinu, fontove, boje, slike pozadine), to smanjuje veliinu Webstrana.

Vea kontrola: CSS moe biti korien za dodavanje margina, okvira, razmaka izmeuelemenata, boja pozadine i slika u bilo koji element na Web strani.

Primena kod razliitih medija: CSS moe biti kreiran za razliite medije (razliiti Web itai,tampai, projektori), bez menjanja sadraja ili strukture dokumenta.

Preporuka: Proitati 11. deo serijala "Izrada Web stranica" (Elektronski asopis za nastavnike, Maj2008.).

Veba: Pokuajte da kreirate i primenite CSS na aplikaciju koju smo kreirali u prethodnombroju asopisa. Da bi se u VWD kreirala CSS datoteka, potrebno je uraditi sledee:1. Kliknite desnim tasterom mia na ime aplikacije u Solution Explorer-u, i odaberite opcijuAdd New Item.2. Od ponuenih instaliranih Visual Studio ablona odaberite Style Sheet.3. Promenite, ukoliko elite, podrazumevano ime StyleSheet.css4. I na kraju, kliknite na dugme Add. VWD kreira StyleSheet.css datoteku i otvara jekorienjem CSS editora, koji ima ugraenu IntelliSense pomo.

Meutim, mi se u ovom delu serijala neemo baviti CSS stilovima. Sa dobrim razlogom, jer nam

ASP.NET tehnologija omoguava naprednije podeavanje izgleda kontrola, strana i aplikacijakorienjem tema i skinova.

Teme i skinovi

Tema predstavlja kolekciju podeenih osobina, koja omoguava da se definie izgled strana ikontrola na stranama. Tema se sastoji od skupa elemenata: skinova, CSS, slika. Minimalno, temasadri skinove. Teme se nalaze u specijalnim direktorijumima (App_Themes) u okviru Web aplikacije.Za razliku od CSS, teme ne implementira Web pregleda (Browser). Teme se primenjuju na Webstrane na Web serveru, koje se sa ve podeenim izgledom alju klijentu za pregled u Browser-u.

Skin predstavlja datoteku sa .skin ekstenzijom i sadri podeavanja za pojedinane kontrole, kao tosu Button, GridView, ili TextBox. U okviru jedne skin datoteke se mogu nalaziti opisi vie kontrola.Takoe, moe se za svaku kontrolu kreirati posebna skin datoteka.

ASP.NET (6)


12/23


Februar 2009 11

Postoje dva tipa skinova za kontrole:podrazumevani skinovi (automatski se primenjuje na sve kontrole istog tipa, kada se tema

primeni na stranu ili aplikaciju) iimenovani skinovi (primenjuju se na pojedinane kontrole korienjem SkinID svojstva).

Relacija izmeu tema i skinova je prikazana na sledeoj slici:

Sada emo kreirati novu ASP.NET aplikaciju, kreirati temu i skinove, i primeniti ih na elementeaplikacije.

Kreiranje ASP.NET aplikacije

Kreiraemo novu ASP.NET aplikaciju.1. Otvorite VWD (Visual Web Developer).2. Na File meniju, kliknite na New Web Site.3. Pojavljuje se New Web Site dijalog sa nekoliko Visual Studio ablona.

Odaberite ASP.NET Web Site.

Za lokaciju odaberite File System i dajte ime aplikaciji WebSiteTema.Za jezik odaberite Visual C#.

4. Kliknite na dugme OK.

Dodavanje teme i skinova u aplikaciju

1. Prvo se dodaje specijalni folder u aplikaciju. Kliknite desnim tasterom mia na ime aplikacije uSolution Explorer-u, i odaberite opciju Add, zatim Add ASP.NET Folder, i sa padajueg menijaodaberite opciju Theme.Kao rezultat se kreira App_Themes folder i jo jedan folder na niem hijerarhijskom nivou, ije jepodrazumevano ime Theme1. Promenite naziv foldera Theme1 u PlavaTema.2. U PlavaTema folder emo dodati skinove. Kliknite desnim tasterom mia na PlavaTema folder,odaberite opciju Add New Item, i sa prikazanog prozora sa Visual Studio ablonima, izaberite SkinFile. Dajte mu ime Plavi.skin.

U kreirani skin dodajte sledea podeavanja za nekoliko kontrola koje se uobiajeno koriste:

Sadraj Plavi.skin datoteke je prikazan na sledeoj slici:


13/23


12 Februar 2009

Dodavanje kontrola na Default.aspx stranu

Da bismo primenili kreiranu temu, staviemo nekoliko kontrola na Default.aspx stranu, koja jekreirana prilikom kreiranja ASP.NET aplikacije. Za vebu moete kreirati i nove aspx strane ieksperimentisati sa izgledom kontrola pomou tema i skinova.

1. Ukoliko nije otvorena, otvorite stranu Default.aspx i kliknite na Design tab. Sada moemo dodatinekoliko kontrola na stranu.2. Iz ToolBox-a, iz Standard grupe, prevucite sledee kontrole na stranu: TextBox, ListBox i dveButton kontrole.3. Podesite da strana ima priblino izgled dat na sledeoj slici.

Primena teme na Web stranuDa bi se tema primenila na elemente Web strane, potrebno je da podesite atribut StyleSheetThemeu Page direktivi, koja se nalazi na vrhu svake aspx strane. Vrednost ovog atribut treba da se podesina ime teme, odnosno, u naem primeru na PlavaTema. Ovo se moe uraditi direktno, ukucavanjematributa i njegove vrednosti u Page direktivu. Drugi nain je da se u Property prozoru odabere


14/23


Februar 2009 13

DOCUMENT objekat, i svojsvo StyleSheetTheme podesi na vrednost PlavaTema. Rezultat je u obasluaja isti, odnosno Page direktiva treba da ima sledei sadraj:

Sada naa strana ima sledei izgled:

Kreiranje vie skinova za istu kontrolu

U praksi je esto potrebno da ista kontrola ima drugaiji izgled u zavisnosti od podataka koje sadri.Na primer, labela koja se koristi za prikaz zaglavlja treba da bude razliita u odnosu na labelu zaprikaz teksta ispred TextBox kontrole. Sreom, ASP.NET dozvoljava kreiranje vie skinova za istukontrolu, pri emu ti skinovi moraju da imaju podeenu vrednost za SkinID atribut.

Za bismo ovo isprobali, dodajte sledei kod u datoteku Plavi.skin:

Ovaj tip skina se zove imenovani skin, i on se ne primenjuje automatski na kontrole odreenog tipa,kao to je to sluaj sa podrazumevanim skinovima, koji smo prvo napravili. Da bi se imenovani skinprimenio, potrebno je podesiti svojstvo SkinID pojedinane kontrole, to je, u naem sluaju,najjednostavnije uraditi stavljanjem vrednosti SvetloPlavoDugme za vrednost svojstva SkinID uProperty prozoru.

Izgled strane sa primenjenim i podrazumevanim i imenovanim skinom je prikazana na sledeoj slici:


15/23


14 Februar 2009

Kao to vidite, moete koristiti zajedno i podrazumevane i imenovane skinove.

Dodeljivanje teme celoj Web aplikaciji

Ukoliko elite da se kreirana tema primeni na itavu aplikaciju, potrebno je da uradite sledee:1. Otvorite Web.config datoteku, koja se automatski dodaje prilikom kreiranja ASP.NET aplikacije.

2. Pronaite u okviru sekcije element koji poinje sa


16/23


Februar 2009 15

Tabele u prezentacijiSada je rad sa tekstom, tabelama, grafikonima i drugim elementima prezentacija drugaiji neto to je

to bio sluaj do sada. Meu novim funkcijama se nalazi objedinjeno oblikovanje tabela prilikom rada saobjektima.Ukoliko elite da umetnete tabelu i potom da je oblikujete, otkriete da je okruenje za oblikovanje istokao u programima Microsoft Office Word 2007 ili Microsoft Office Excel 2007.Nakon kreiranja tabele pojavie se kontekstualna kartica Alatke tabele(Tabletools).

Umetanje tabele u slajd

Da biste umetnuli tabelu u slajd, moete koristiti opcije Raspored slajda(Slide Layout) tip Naslov i sadraj (Title & Content). Meu ponuenimobjektima izaberite objekat Tabela (Table). Potom ete videti prozor dijaloga

u kome ete definisati broj kolona i redova u tabeli.Po kreiranju osnovnog grafikona, automatski e se otvoriti kontekstualnakartica Alatke za tabelu (Table Tools) nakon ega moete poeti saoblikovanjem i popunjavanjem tabele. Na ovoj slici se vidi primerkontekstualne kartice.

Slika 1

Umetnuli ste tabelu u slajd. Ukoliko radite sa drugim objektima, kontekstualna kartica e se automatskideaktivirati. im se vratite na izabranu tabelu, ponovo e se aktivirati funkcija Alatke za tabelu (TableTools).

Oblikovanje tabela

Tabelu moete oblikovati isto kako u unakrsnoj tabeli (spreadsheet). Osnovna funkcija koja vam je dostupna je izbor stila tabele iz predefinisanih oblika. Prikaz galerije stilova se nalazi u grupi

Stilovi tabele (TableStyles). Automatski se pokree dinamiki prelaz koji e vam ponuditi razliitetabele prilikom izbora nekog stila oblikovanja.

Korisna funkcija moe biti i ureivanje pozadinskih boja tabele ili popuna preliva boja. Ova funkcijase nalazi na ikoni Senenje (Shading), u grupi Stilovi tabele (TableStyles) sa desne strane.

Funkcija Ivica (Border) se nalazi odmah ispod ikone Senenje (Shading). Ova funkcija se moekoristiti za brzo oblikovanje tabele. Ukoliko elite da crtate tabele, onda treba da radite sa grupomNacrtaj ivicu (Draw Borders). Na njoj se nalaze ikone Nacrtaj tabelu (Draw Table) i Brisa

(Eraser).

Drugi vaan tip oblikovanja je funkcija Efekti (Effects). Ona e vam omoguitida na slian nain definiete razliite efekte kao to je sluaj sa slikama.Ikona ove komande se nalazi na ikoni Senenje (Shading), na kojoj na

primer, moete koristiti opcije Reljef elije (Cell Bevel), Senka (Shadow),Odraz (Reflection). Pogledajte sliku 21.

Na ovoj slici se vidi primer oblikovane tabele koja je umetnuta u slajd, slika22.

Slika 3

Slika 2

Detaljni vodi za program Microsoft Office Power Point 2007 (3)


17/23


16 Februar 2009

Slika 4

Posebni oblici razliitih delova tabele koji se nalaze na grupi Opcije stilova tabele (Table StylesOptions) su integralni deo oblikovanja tabele. Te opcije se ureuju na vreme kada elite da izdvojiteoblikovanje samo odreenih delova tabele:

Prva kolona (First Column)

Poslednja kolona (Last Column)

Naglaene kolone (Banded Columns)

Naglaeni redovi (Banded Rows)Red sa ukupnom vrednou (Total Row)

Red zaglavlja (Header Row)

Raspored tabele (Table layout)

Ova funkcija se nalazi na kontekstualnoj kartici Alatke za tabelu (TableTools). Nju ete koristiti kadaodluite da promenite Raspored tabele (Table Layout), to jest broj kolona i redova, ili da dodateredove ili kolone tabeli. Ove funkcije su deo grupe Redovi i kolone (Rows & Columns).Vaan element ureivanja tabela je promena veliine tabele. Ikone koje kontroliu veliinu tabele senalaze u grupi Veliina tabele (Table Size), na kojoj se nalaze ikone za njeno ureivanje visine i irine.Ukoliko na slajdu esto ureujete tabele zajedno sa drugim elementima, funkcija Fiksiraj odnosirina/visina (LockAspectRatio) e vam biti veoma korisna. Nakon promene veliine tabele, ona ese proporcionalno smanjivati ili uveavati ukoliko je otvorena opcija Fiksiraj odnos irina/visina (LockAspectRatio).

Slika 24

Veba umetanje i oblikovanje tabele

Zadatak

Treba da kreirate prezentaciju sa ocenama vaih uenika. Da biste ih uporedili, potrebno je da kreiratetabelu sa dve kolone. Pomou ove tabele ete uporediti ocene uenika iz prvog polugodita.

Slika 5


18/23


Februar 2009 17

Redosled izvravanja zadatka

Iskoristiete funkciju za umetanje tabele i podataka koja je uobiajena za viestruke aplikacije.1. Na prezentaciji kreirajte novi slajd.

2. Izaberite stavku Naslovi i sadraj (Title & Content), kao tip Rasporeda slajda (Slide

Layout).3. Meu ponuenim objektima u Rasporedu slajda (Slide Layout), izaberite tip Tabela

(Table).

4. U dijalogu, izaberite 3 kolone i 5 redova.

5. Popunite podatke u tabeli. Pogledajte sliku 22.

6. Kliknite na kontekstualnu karticu Alatke za tabelu (TableTools), koja se nalazi u grupi

Stilovi tabele (TableStyles).

7. Izaberite bilo koji stil tabele i pokuajte da ga primenite na gotovu tabelu.8. Pokuajte da oblikujete tabelu kao na slici 22, pomou funkcija Senenje (Shading), Ivice

(Borders) i Efekti (Effects).

Grafikoni u prezentaciji

Radom sa grafikonima moete na elegantan nain predstaviti i uporediti brojeve iz tabele. Osnovnarazlika je u stilu rada kreiranja grafikona koji je u poreenju sa prethodnim verzijama poboljan ipojednostavljen. Sigurno ete biti zahvalni zbog ove nove opcije kada budete radili i u drugimprogramima, zato to je rad sa grafikonima u svim programima sistema Microsoft Office isti. Stoga,ukoliko ne budete imali problema prilikom kreiranja grafikona u unakrsnoj tabeli, nee imati problema niu softveru za kreiranje prezentacija.

Umetanje grafikona u slajd

Postoje dva metoda za kreiranje grafikona.

Kliknite na karticu Umetni (Insert) i potom na

ikonu Grafikon (Chart), koja se nalazi u grupi

Ilustracije (llustrations)

Druga opcija je umetanje grafikona putem opcije Raspored slajda (Slide Layout), na kojoj

moete izabrati stavku Naslovi i sadraj (Title & Content) i nakon toga kliknuti na ikonuGrafikon (Chart).

Izabrani objekat grafikona u softveru za izradu prezentacija odmah pokree program MicrosoftOffice Excel 2007 i njegovu osnovnu tabelu.Treba da izmenite vrednosti na osnovu novih koje elite da prikaete. im ponete sa ureivanjemtabele, automatski e se aurirati grafikon u programu Microsoft Office PowerPoint 2007. Kadapopunite tabelu, moete poeti sa oblikovanjem tabele.

Alatke namenjene detaljnijem blikovanju tabele, koje se odnose na brojeve i podatke, se nalaze na

kontekstualnoj kartici Alatke grafikona (ChartTools) u grupi Podaci (Data). Ako kliknete na ikonu

Uredi podatke (Edit Data), ponovo e se otvoriti prozor koji prikazuje vrednosti u programuMicrosoft Office Excel 2007.

Slika 6


19/23


18 Februar 2009

U sluaju da treba dauredite ili dodate joredova ili kolona vaemgrafikonu, kliknite na

ikonu Izaberi podatke

(SelectData) i oznaite

novi podrazumevaniopseg podataka.

Oblikovanje grafikona

Sve alatke za

oblikovanje grafikona se

nalaze na

kontekstualnoj kartici

Alatke za grafikon

(Chart Tools). Pomouovih alatki moeteurediti grafikon i promeniti svojstva oblika. Funkcije se nalaze na kontekstualnim karticama

Raspored (Layout) ili Oblikovanje (Format). Umetnuti objekat grafikona se na slajdu moeoblikovati slino funkcijama Slika (Picture) ili SmartArt i mogue je dodati razliite vrste efekataoblikovanja kao to su, na primerSenka (Shadow) ili Sjaj (glow) ili Reljef (Bevel).

Kontekstualna kartica Oblikovanje (Format)

Na kartici Oblikovanje (Format) nalaze se razliite opcije za ureivanje izgleda grafike ugrafikonu.

Popunjavanje elemenata grafikona.

o Boje, teksture, slike i popuna prelivom boja odreenih elemenata grafikona.

Promena prikaza strukture elemenata grafikona.

o Elementi grafikona se mogu naglasiti bojom, stilom i podebljanim linijama.

Dodavanje specijalnih efekata grafikim elementima.o Moete koristiti specijalne efekte, na primer Senke (Shadow), Odraz

(Reflection), Sjaj (Glow), Meke ivice (Soft edges), Reljef (Bevel) ili 3-D

rotacija (3-D rotation).

Oblikovanje teksta i brojeva

U grafikonu moete oblikovati tekst i brojeve u naslovima, nalepnicama i poljima sa tekstom kaou unakrsnoj tabeli. Ukoliko elite da naglasite tekst i brojeve, moete ak koristiti alatkuWordArtTool.

Kontekstualna kartica Raspored (Layout)

Slika 8

Slika 7


20/23


Februar 2009 19

Na kartici Raspored (Layout), slika 27 nalaze se razliite opcije za funkcionalno oblikovanjegrafikona.

Dodavanje naslova grafikonu.

Dodavanje i ureivanje nalepnica sa podacima.

Oblikovanje pozadine grafikona.

o Pored osnovnog ureivanja grafikona ili njegovih zidova, takoe moete urediti i

samu pozadinu kojoj moete dodati na primer, teksture, popunjavanje prelivom itako dalje.

Podeavanje osa (axes) i koordinatnih linija (gridlines).

Veba - Umetanje grafikona u slajd

Zadatak

Treba da napravite prezentaciju za as geografije. elite da koristite grafikon kako bisteuporedili broj stanovnika u evropskim dravama. Stoga, na slajdu programa Microsoft Office

PowerPoint 2007, treba da unesete kruni grafikon.

Slika 28


Potom, na osnovu unapred pripremljene tabele u programu Microsoft Office Excel 2007 sa

unetim vrednostima, moete kreirati grafikon direktno na slajdu. Meutim, moete kreirati itabelu prilikom kreiranja grafikona. Pokuajte to da uradite u vebi koja sledi.1. Kreirajte novi slajd u prezentaciji.

2. Kliknite na ikonu Raspored (Layout)i podesite raspored vaeg slajda na stavci Naslovii sadraj (Text&Content).

3. Prilikom izbora objekta, izaberite opciju Grafikon (Chart).

4. U prozoru dijaloga Umetni grafikon (Insert Chart), izaberite stavku Rasparani kruni

grafikon u 3D (Exploded Pie in 3-D).

5. Potvrdite izbor grafikona, klikom na dugme U redu (OK).

6. Podatke iz tabele unesite u unakrsnu tabelu. Pogledajte sliku 29.

7. Grafikon e se automatski ponovo oblikovati i podaci uneti.8. Kliknite na kontekstualnu karticu Oblikovanje (Format) i na ikonu Naglaavanje(Accent), koja se nalazi u grupi Stilovi za oblike (ShapeStyles). Pogledajte sliku 28.

9. Kliknite na kontekstualnu karticu Raspored (Layout) i potom na ikonu Oznake

podataka (DataLabels). Ovde kliknite na stavku Najbolje uklopljeno (BestFit).

10. Delove grafikona sa centra prevucite miem.


21/23


20 Februar 2009

Na slici 29 vidite tabelu sa podacima na osnovu kojih je kreiran grafikon, slika 30.

Nove opcije oblikovanja teksta u prezentaciji

U prezentacijama moete koristiti nove funkcije za ureivanje teksta na isti nain kao to je sluaj saslikama, tabelama i grafikonima. Bilo koji tekstualni elementi koji se pojave u prezentaciji, se sadamogu oblikovati bez veih problema korienjem nove opcije oblikovanja. Takvo oblikovanje vam neoduzima vreme.Prva novina koju ete sigurno pozdraviti je oznaavanje nedoslednih polja i njihovo oblikovanje. Dabiste oznaili nedosledna polja sa tekstom, koje elite ponovo da oblikujete, koristite tasterCTRLi mi.

WordArt

U prethodnim verzijama programa imali ste priliku da se susretnete sa ovom funkcijom prilikom

kreiranja dekorativnih naslova. U novoj verziji programa Microsoft Office PowerPoint 2007,

funkcija WordArt je vie od funkcije oblikovanja i moe se primeniti nabilo koji tekst ukljuujuinaslove.

Ureivanje teksta

Sve opcije dekorativnog oblikovanja teksta moetepronai na kontekstualnoj kartici Alatke za slike(PictureTools), slika 31. pojavie se kada oznaite bilo koji objekat teksta u vaoj prezentaciji

Slika11

U grupi WordArt stilovi (WordArt Styles), moete urediti tekst prema vaoj elji. Tu se nalazi velikibroj opcija za oblikovanje i izbor. Primer sa stilovima moete videti na Slici 32. Ureeni naslov slajdaoblikovan pomou funkcije WordArtse moe videti na slici pored.

Slika 10

Slika 9


22/23


Februar 2009 21

Popuna objekta (Object fills)

Svaki tekst ili grafiki objekat se moe urediti njegovompopunom. Popuna (Fill) je naziv za unutranjost oblika,na primer boje, teksture, slike ili drugih elemenata koji se

oblikuju, slika 33.

Ureivanje popune se nalazi na kontekstualnoj karticiTraka sa alatkama za crtanje (DrawingTools) u grupi

Stilovi oblika (Shape Styles). Prilikom podeavanjapopune prvo morate da izaberete objekat koji elite da

uredite. Potom izaberite tip akcenta. Ukoliko vam ni jedna od predefinisanih tema ne odgovara, koristite

izbor drugih tema koji se nalaze u dnu dijaloga. Objekat

koji se pojavi bie oblikovan prema vaoj zamisli.Za dodatno oblikovanje objekata za oblikovanje, moetekoristiti sledee opcije:

Popuna oblika (Shape Fill) Omoguava popunu oblika pomou boje, preliva, slike iliteksture.

Obris oblika (Shape Outline) Omoguava podeavanje boja, irine i stila obrisaizabranog objekta.

Efekti oblika (Shape Effects)Omoguava kreiranje vizuelnih efekata za izabranu senku,sjaj ili odraz.

Veba Oblikovanje teksta

Zadatak

Treba da kreirate prezentaciju koja de imati naslov slajda koji treba da oblikujete pomodu specijalnih

efekata.


1. Kreirajte novi slajd korienjem programa Microsoft Office PowerPoint 2007.2. U rasporedu slajda izaberite tip Naslovi i sadraj (Title & Content).

Slika 13

Slika 12


23/23


3. U naslovu napiite Roboti i robotika.4. Kliknite na naslov slajda koji e biti oznaen i oivien belim takama. 5. Kliknite na kontekstualnu karticu Traka sa alatkama za crtanje (DrawingTools), u grupi

Stilovi oblika (Shape Styles), i iz ponuene liste izaberite suptilni efekat naglaavanje6. Nakon toga kliknite na WordArt i u donjem uglu, kliknite na stavku Popuna prelivom

boja naglaavanje 1, obris - belo i slova e biti u plavoj boji.

Slika 15

Na slici 34 se vidi izgled oblikovanog teksta koji e biti naslov na uvodnom slajdu.

Zakljuak

Cilj ovog vodia je upoznavanje italaca sa mogunostima koje nudi najnovija verzija programaMicrosoft Office 2007, kao i predstavljanje principa pojedinanih funkcija i novih karakteristika krozpraktine primere i vebe.

Ova publikacija je jo jedna u nizu sistematskih vodia za kole koja se bavi programima sistemaMicrosoft Office 2007. Ostale dostupne besplatne naslove u originalu moete preuzeti na Web lokacijihttp://www.modernivyuka.cz/(u odeljku Moderna nastava (Modern Teacher)):

Opti pregled sistema Microsoft Office 2007Microsoft Office Word 2007

Microsoft Office Excel 2007

Microsoft Office PowerPoint 2007Microsoft Office Outlook 2007

Ostali programi sistema Microsoft Office 2007

vrsto verujemo da e vam ovo izdanje biti od koristi ne samo zato to ete mnogo efikasnije koristitisistem Microsoft Office2007, ve zato to e vam koristan prirunik prilikom rada sa vaim acima iuenicima.

Jiri Citil i Boris CiitlPrag 2007
http://www.modernivyuka.cz/http://www.modernivyuka.cz/http://www.modernivyuka.cz/

Partner u učenju-feb2009

Documents

Transcript of Partner u učenju-feb2009