PARAGRAF LEX d.o.o. · pena mogućnosti njihove kodifikacije. 3) Na izradi ovakve kodifikacije,...

PARAGRAF LEX d.o.o. 21000 Novi Sad JovanaBoškovića5 Tel:021/457-421 Direktor Paragraf Lex d.o.o: BratislavMilovanović Supervizor svih redakcija “Paragraf Lex” i glavni i odgovorni urednik izdanja „Pravni instruktor“: DušanPavlović Autor Pravne baze “Paragraf Lex”: PjevačPejovićLjiljana Dizajn: ParagrafLexd.o.o. Copyright © ParagrafLexwww.paragraf.rs

ZA SVE TEKSTOVE U ČASOPISU ODGOVORNO JE UDRUŽENJE SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA SRBIJE

Glavni i odgovorni urednik izdanja “Iustitia” NikolaPantelić Članovi redakcije izdanja “Iustitia”: GordanaKrstić JelenaGajić JelenaStevančević IvanDuzlevski PredragĆetković DarkoPrstić LazarLazović IvanaStojiljković JasminaMinić

CIP-КаталогизацијаупубликацијиБиблиотекаМатицесрпске,НовиСад347.9(497.11)IUSTITIA:časopisUdruženjasudijskihitužilačkihpomoćnikaSrbije/glavniiodgovorniurednikNikolaPantelić. -2015,br.1(feb.)-.-NoviSad:ParagrafLex,2015-.-30cmTromesečno.ISSN2406-2103=IustitiaCOBISS.SR-ID294146823

2│ www.paragraf.rs│Iustitia│april-jun2016.│Br. 2/2016

SadržajIustitia 2•april-jun2016.

3 UVODNAREČ

5 KRATKIIZVODIIZRADAKOMISIJEZAIZRADUGRAĐANSKOGZAKONIKAREPUBLIKESRBIJE

12 ASIGNACIJA(UPUĆIVANJE)

17 EUTANAZIJA

21 AUTORSKIUGOVOR

24 PONUDAIPRIHVATPONUDEZAZAKLJUČENJEUGOVORAPUTEMINTERNETA

29 POLOŽAJIULOGAPOVERENIKA ZAINFORMACIJEODJAVNOG ZNAČAJAIZAŠTITUPODATAKAOLIČNOSTIUSRBIJI

33 UGOVOROKUPOPRODAJINEPOKRETNOSTI-JAVNOBELEŽNIČKAFORMA

39 JEZIČKENEDOUMICE

40 INKRIMINACIJAPOVREDE KONKURENCIJE

44 UNAKRSNAPROVERAPORESKEOSNOVICEUSRBIJI

49 SPORAZUMOPRIZNANJUPREKRŠAJA

52 PRAVOSUDNAPROFESIJA-JAVNIIZVRŠITELJIPRAVNASIGURNOST

56 SUDSTVOKAONEZAVISNA GRANAVLASTI

58 KRIMINOLOŠKIPOGLEDNANASILNIČKIKRIMINALITET

64 JEMSTVOPREMAZAKONIKUOKRIVIČNOMPOSTUPKU

68 STRUČNISARADNICI ZAPOMOĆTUŽIOCIMA URADUUTUŽILAŠTVIMA REPUBLIKESRPSKE

76 SLUČAJKATINSKAŠUMA

www.paragraf.rs│Iustitia│april-jun2016.│Br. 2/2016 │3

ČASOPISUDRUŽENJASUDIJSKIHITUŽILAČKIHPOMOĆNIKASRBIJE

Poštovaničitaoci,

RedakcijajezaVaspripremilanovetemeizrazličitihpravnihgrana.SobziromnatodajeciljisvrhaČasopisadapružičitaocimaekstrateizpravneprakse,potkrepljeneprimerimaiiskustvimakolegapraktičara,verujemodaćetečitajućičlan-ke,nabrzijednostavannačin,proširitisvojeznanjeupogledumnogihnedoumicapravneproblematike.Takođe,poredpri-marnoginteresovanjazapravnudogmatiku,auželjidaVaszainteresujemoiinformišemo,nastavilismosablagimosvrtominadrugedisciplinepravnenauke,aprevashodnonapravnuistorijuikomparativistiku.

Uovombrojuposebnoističemointervjusadoajenomgrađanskopravnemisli-profesoromSlobodanomPerovićem,kojiseradoodazvaoiizašaoususretnašojmolbi,teodgovorionasvapostavljenapitanjauvezisabolnomtačkomsrpskogpravnogsistema-građanskomkodifikacijom.Izkograzlogasrpskodruštvočekavišeod170godinanakodifikciju,dalismosazrelizasavremenetendencijemodernogdoba(poputgejbrakova,surogatmaterinstvaisličnog),tezaštojevrlinapravdeidealkodifikacije,saznaćeteizintervjuakojijepredvama.

UVODNA REČ

glavni i odgovorni urednik „Iustitia” Nikola Pantelić

ČASOPIS UDRUŽENJA SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA SRBIJE


I-KomentarinovinauZakonuipravnihinstitutaizvršnogpravasamodelimaakataII-Tekstpropisa

III-KomentarZakonapočlanovima

Law on Enforcement and Security Interest

Prevod Zakona o izvršenju i obezbeđenju na engleski jezik

ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU –KOMPLETod3knjige



KRATKIIZVODIIZRADAKOMISIJE ZAIZRADUGRAĐANSKOGZAKONIKAREPUBLIKESRBIJE

1.) Uloga Kopaoničke škole prirodnog prava u nastanku Građanskog zakonika Republike Srbije

1. INICIJATIVA

PrveznačajnekorakeupravcupredlogazaizraduGrađan-skog zakonika Republike Srbije, preduzela je Kopaoničkaškolaprirodnogprava,kojaje,uokvirusvojenaučnekom-petencije u oblastiprirodnih (ljudskih) prava, a posebnosaobrazloženominicijativomnjeneKatedrezakodifikaci-jugrađanskogprava,učinilajeovajpredlogdelotvornim,sobziromda je istiprihvaćenodstraneVladeRepublikeSrbijeformiranjemKomisijezaizraduGrađanskogzakoni-kaRepublikeSrbije (SlužbeniglasnikRepublikeSrbije,br.104/06,110/06,85/09,/14).

PostupajućipointencijamaKopaoničkogHeksagona1994(Pravo na život, slobodu, imovinu, intelektualnu tvorevi-nu,pravduipravnudržavu)kaoipoodredbamaDeklara-

cije Kopaoničke škole prirodnog prava 2002 (prevedenaiobjavljenanašest svetskih jezika) inalazeći sepodpo-kroviteljstvomUNESKO-aod2005.dodanas,Kopaoničkaškolaprirodnogpravajesvakekalendarskegodineusvo-jim decembarskim plenarnim Završnim dokumentima ičasopisu„Pravniživot“(glasiloUdruženjapravnikaSrbije),izmeđuostalihporukaredovnopratilaiobjavljivalaradKo-misijesaodgovarajućimpredlozimazasnovanimnateorij-skimipraktičnimzahtevimakomparativnoginašegpravauoblastikodifikacijagrađanskogzakonodavstva.

Kaoštojepoznato,Srbijaje,pougledunaAustrijskigra-đanski zakonik, donela još 1844. godine svoj Građanskizakonik,kojijebionasnazipunihstogodina,svedo1946.godine,kada je zajednosasvimzakonimadonetimuSr-biji i Jugoslaviji pre 6. aprila 1941. godine, izgubio prav-nusnagu.Biojetoakttzv.revolucionarnesvestikojomjeizvršenaabrogacijadotadavažećegcelokupnogpravnogsistema,kojije,uodređenimoblastima,izražavaotekovi-neEvropskepravnecivilizacije.Odtogvremena,pasvedodanas (skoro60godina),Srbijanije izvršilakodifikacijuuviduopštegGrađanskogzakonika,pase,iutompogledu,

Prof. dr Slobodan Perović

Prednacrt Građanskog zakonika Republike Srbije upućen je opštoj javnosti na javnu diskusiju.Tim povodom Redakcija časopisa objavljuje intervju sa prof. dr Slobodanom Perovićem, predsednikom Vladine Komisije za izradu Građanskog zakonika Republike Srbije. Intervju vodile: Ivana Stojiljković, tužilački pomoćnik u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i Jasmina Minić, savetnik u Apelacionom sudu u Beogradu.



nalaziudocnjiuodnosunadrugezemljeuokviruEvropskefamilijeprava.

Osnivač i PredsednikUdruženja Kopaoničke škole prirod-nogpravaProf.drSlobodanPerovićuputiojezvaničnipred-logVladizaobrazovanjeKomisijezadonošenjeGrađanskogzakonikaRepublikeSrbije,saosnovnimrazlozimaipotrebizadonošenjeovogzakonika.Uistompredloguimenovanisu imogućičlanoviKomisijekoji sukompetentnidaradeuovojKomisiji.Talistapredloženihkandidatauglavnomjeusvojena sa docnijim izmenama i dopunama (videti gorepomenutebrojeveSlužbenogglasnikainaročitoobjavlje-nuknjigupodnaslovomRad na izradi Građanskog zakonika Republike Srbije-IzveštajKomisijesaotvorenimpitanjima,Beograd,novembra2007,str.407saimenimapredloženihkandidatazačlanoveKomisijeinjihovimbiografskiibiblio-grafskipodacistr.13-16pomenuteknjige).

Pomenuti predlog, pored gore rečenog sadržavao jeosnovnerazlogeipotrebuzadonošenjeGrađanskogzako-nikakojisuupotpunostiprihvaćeniodstraneVlade.

Ovdese,radiopšteguvidauradKomisije,iznosesvihde-settačakaoosnovnimrazlozimazadonošenjeGrađanskogzakonikaSrbije.Oniglase:

1)Polazećiodpostojećegstanjazakonodavstvauobla-stigrađansko-pravnihodnosa,ustanovljenesudskeprakseirazvijenepravneteorije,stvorenisusvine-ophodni uslovi za kodifikaciju građanskog prava uoblikuGrađanskogzakonikaRepublikeSrbije,začijedonošenjejeustavniosnovneosporan.

2)Ovakodifikacijabiobuhvatilaklasičnapodručjagra-đanskog prava: ustanove Opšteg dela građanskogprava; stvarno pravo sa svojinom kao centralnomustanovomdruštvenogipravnogporetkaipravimaizvedenim iz svojine – službenosti, založno (hipo-tekarno) pravo; obligaciono pravo sa ustanovamaugovoraiprouzrokovanjaštetekaoosnovnihizvoraobligacionih odnosa; nasledno pravo sa testamen-tomizakonskimnaslednimredomkaoosnovamazanasleđivanje; porodično-pravni odnosi, a posebnoimovinskiodnosi,kaoidrugeizvedenedisciplineko-jesuutesnojvezisaklasičnimgrađanskimpravom,akojesuseunašempravnomsistemurazviledoste-penamogućnostinjihovekodifikacije.

3)Naizradiovakvekodifikacije,istorijskoikomparativ-noiskustvoukazujenačinjenicudaonatrajeveomadugo.Međutim,kadajerečoradunaizradiGrađan-skogzakonikaSrbijetrebakonstatovatidabitajradtrajaokraće,atoznačidabiSrbijautokunarednihgodina mogla dobiti svoj Građanski zakonik. Ovakonstatacijazasnivase,presvega,načinjenici,dajenajvećideomaterijeveć regulisanposebnimzako-nima,anekiodnjihnavisokomstepenuevropskepravnekulture,kaoštojepostojećiZakonoobliga-cionimodnosima,štojekonstatovano,nesamoodnaše,već iodevropskepravničkejavnosti.Sdruge

strane,idrugeoblastisudelimičnoiliucelinivećre-gulisane,takodasvetodajesolidnuosnovuzaizra-duGrađanskogzakonikaupredvidljivomroku.

4)RadnaizradiGrađanskogzakonikanesvodisesamona prostu recepciju postojećih posebnih zakona uovojovlastiinjihovotehničkouobličavanjeusmisluKodeksa.Onbi,presvegatrebalodaobuhvatianali-zupostojećihzakonskihrešenja,njihovoosavreme-njivanjeidogradnju,anaročitonjihovousklađivanje,kakomeđusobno,takoisasavremenimtekovinamacivilizacijeprava,pravneprakseipravneteorije,op-šteinaše.

5)Neophodnajeodgovarajućazakonskarešenjauovojoblasti usaglasiti sa rešenjima ratifikovanihmeđu-narodnih konvencija, kao i drugimmeđunarodnimstandardima,anaročitosapravomEvropskeunije,gde je već više od 20 godina u toku rad na izradiGrađanskogzakonikaEU, radkoji senećeokončatiuneposrednojbudućnosti,alikojibisvakakobiouparalelnojopticiradanaizradiGrađanskogzakonikaRepublikeSrbije.Pojedinarešenjauovojoblastitre-balobiusaglasitisačitavimsistemomsmernicakojedolazeizEvropskeunije,akojeseodnosenasasvimkonkretnapitanja izoveoblastiprava. To jedanasfakt,nesamosazemljamačlanicamaEvropskeunije,već i sa onim zemljama koje se nalaze na putu kačlanstvuuEvropskuuniju,gdesenalaziiRepublikaSrbijeinjenpravnisistem.

6)Srbija jedanas jednaodretkihzemaljakojapočet-komXXIvekanemasvojGrađanski zakonik, što je,teškorazumetiakoseznada jeonabilameđupr-vimevropskimzemljamakojesujošuXIXvekuimalesvojGrađanskizakonik.Stoga,izraduGrađanskogza-konika,trebaotpočetibezodlaganja,nesamozbogurgentne potrebe, već i zbog opšteg stanja našegprava,njegoveistorijeikulture,kaoizbogznačajnogkorakakavladavinipravnesigurnosti,jersvakakodi-fikacijauoblastiGrađanskogprava,kaoštojepozna-to,većsamimsvojimpostojanjemuveličavabogat-stvopravnezajedniceidoprinosistabilnostipravnihustanova,štopredstavljajedanodneophodnihuslo-vakonstitucijepravnedržave.Onaomogućavasvimpravnimsubjektima,kakograđanima,takoipravnimlicimadana jednommestu imaju korpus svih gra-đanskihsubjektivnihprava.

7)Akose,pođeodčinjenicedasusvekodifikacijepri-vatnogpravanaevropskomkontinentubileprožetetekovinamapravnenauke,idasuone,upravouvre-menupojavetihkodifikacijainjihovogoživotvorenjau praksi, doživljavale zapažen progres, onda nemarazlogadabudedrugačijeisakodifikacijomgrađan-skogpravauSrbiji.

8)Uzimajući u obzir rezultatepravnenauke i rešenjakomparativnogprava,takodifikacijanebismeladaprerasteupreprekudaljeg razvojaprava,posebnoautonomnog prava privrednih subjekata, opasnostkojaseiskazujevećizsamogpojmakodifikacijekao



čvrstog zakonodavnogokvira. I zbog toga kodifika-torskiakttrebadazadovoljidvenaizgledantinomnetežnje:daučvrstivećizgrađeneodnosejednekohe-rentnecelinedoprinosećivećempoštovanjunačelapravne sigurnosti, ali i da istovremeno ne zatvaraputdaljojevolucijigrađanskogpravaistalnogusavr-šavanjapravnogporetkaucelini,većnaprotiv,datuevolucijupodstiče.

9)Natvorcima iovekodifikacije, izmeđuostalog, ležiitaodgovornostdapronađunajadekvatnijuoptikukojom će prepoznati one odnose koje kodifikacijatrebada reguliše tako što će stvaralačkoj sudskoj iposlovnojpraksipružitivišeprostora,snabdevajućije samogipkimnormamakoje semoguprilagođa-vati realnom životu (standard, običaj, pravičnost,savesnostipoštenje),zarazlikuodonihodnosakojetrebačvršćezakonompostavitiifiksirati.

10)Potrebeprakse,naročitoprivredno-poslovneprak-se,brzosemenjajupoduticajemrazličitihfaktora(državniintervencionizam,finansijskotržište,nad-nacionalne asocijacije), a naročito pod uticajemnaglog tehničkog razvoja koji donosi novenačinekomuniciranja i nove sadržaje građansko pravnihodnosa.Svetogovoriuprilogstanovištudasepri-likomizborapojedinihrešenjakaoposlediceoveilioneteorije,moravoditiračunaopotrebamaprak-tičnogživotajerikodeks,kaoisvakidugizakonsedonosiupravoraditogrealnogištokvalitetnijegihumanijegživota,aneradizadovoljenjaneketeo-rijekojaneodgovaratimzahtevima.Otudajepo-trebnoučinitizajedničkinapordakodifikacijagra-đanskogprava, ne samounjenomnastanku, većnaročitouvremenunjeneprimeneioživotvorenjaupraktičnomsvetudoprineseostvarivanjuočeki-vanihrezultata.

-OdlukomVladeRepublikeSrbijeoobrazovanjuKomisijezaizraduGrađanskogzakonika(17.novembar2006)otpo-čeojeznačajanradnakodifikacijinašeggrađanskogprava.

Naovajnačin,prihvaćenjepredlogKopaoničkeškolepri-rodnogpravaoaktuelnostipotrebezakodifikacijomgra-đanskogpravauSrbiji,predlogkojijeuraduoveŠkolevišeputabioisticaninaročitoformulisanuZavršnimdokumen-tima2004.i2005.godine.

Kaoosnovaza izraduovogteksta,sasvimrazumljivo,po-služiojevažećiZakonoobligacionimodnosima(1978)kojijeusvojojvitalnostiodpreko35godinanadživeomnogepromeneu različitimsferamadruštvenogživota, takodajeon,poocenamadomaćeiinostranepravničkejavnosti,ocenjenkaokodifikatorskiaktkojijeupotpunojharmonijisaevropskompravnomcivilizacijomuovojoblastiprava.Pritome,kadaseznadajeovakodifikacijaproizašlaizSki-cezazakonikoobligacijamaiugovorima(1969)kojujesa-činioMihailoKonstantinović,znamenitiprofesorPravnogfakulteta Univerziteta u Beogradu, onda je sasvim razu-

mljivoštoovajtekstdoživljavanovumladostukontekstuPrednacrtaGrađanskogzakonikaRepublikeSrbije.

Posle mnogobrojnih aktivnosti, i posle rada Redakcionegrupe,KomisijajeustanjudadanasobjaviPrednacrtGra-đanskogzakonikaRepublikeSrbijeudigitalnojformiidagapredaMinistarstvupravdeuciljuostvarenjaorganizovanejavnerasprave.

Prednacrtsadržioko2.800članova,ioko480alternativnihpredloga,štojesiguranpovodzauspešnoodržavanjejavneraspravekojatrebadaobuhvatirazličitepravničkesredine,počevodpravnenauke,paprekosudskeiposlovneprakse,svedopojedinihspecijalizovanihudruženjapravnika.

Komisija smatra da će veliki broj alternativnih predlogaomogućitikvalitetnijadefinitivnarešenjaupredstojećemNacrtuovogZakonikakojibitadamogaoućiuzakonodav-nuproceduru.

Alternativna rešenja,pomišljenjuKomisijedoprinose iz-boru adekvatnih rešenja uzimajući u obzir sve aspekteZakonika,posebnonašuievropskokomparativnusudskuiposlovnupraksu.Poredtogaalternativnarešenjaimalabiiedukativnufunkciju.

Pomenutibrojod2800članovaPrednacrtasaalternativ-nimrešenjimaodgovaranekomkomparativnomstandar-du evropskih kodifikacija građanskog prava donesenih udrugojpolovinidvadesetogvekaiprvojpolovinidvadesetprvogveka,zarazlikuodkodifikacijagrađanskogpravaizdevetnaestogvekačijijebrojneštomanjiikojiiznosineg-de od 1000 do 1500 članova.Naš Zakon o obligacionimodnosima(1978)nakomeseradilo16godinasadrži1108članova, štopredstavlja samo jedandeoopštegGrađan-skogzakonika,akojijeposlevišeodtridecenijeprimenedobiosveepitetenašeimeđunarodne,aposebnoevrop-skekontinentalnepravničkejavnosti.Upravostoga,onje,najblažerečeno,usvemukompatibilansaNačelima evrop-skog ugovornog prava iz2000.godinekojačinesamoje-danmali deo eventualno budućeg Građanskog zakonikaEvropskeunije.

Svetogovorioopravdanomočekivanjudaćeposleuspeš-nejavneraspraveoPrednacrtuGrađanskogzakonika,Sr-bija,posle170godinaračunajućiod1844.godinekadajemeđuprvimauEvropidonelaZakonik građanski za Knja-ževstvo Srbsko,dobitikodifikovanograđanskozakonodav-stvouviduGrađanskogzakonikaRepublikeSrbijeuskladusa tekovinamaevropskepravne civilizacijeuovojoblastiukupnostipravnogsistema.

PredajućiPrednacrtGrađanskogzakonikaRepublikeSrbi-jeopštoj i zvaničnoj javnosti,Komisijaosnovanoočekujedelotvornepredloge,porukeisugestije,kakobiuprime-renomrokuovajPrednacrtposlekonačneverzije teksta,prerastaouNacrtibiospremandanađemestouodgova-rajućojzakonodavnojproceduri.



Sveobuhvatna javna rasprava o predloženim rešenjimaPrednacrtaGrađanskogzakonikaRepublikeSrbije treba da odgovoriovrednostimanjegovihopredeljenjaukontekstunjegoveopšteocene. Čini se, da takvuocenumožedatijedinovremekojejeprednjimkaoiargumentovanepo-trebenašegukupnogsocijabiliteta,vremeukomećeovajZakonikbitipodstalnomlupomživota.Da lićepojedinarešenjapredloženaovimPrednacrtombitipraviodazvaniciprakse-odlučićezelenodrvoživota.

2.) Koje su novine u Kodifikaciji, da li je naše društvo sazrelo za novine i da li njihovo uvođenje podrazumeva promenu Ustava?

ŠtosetičenabrojanihnovinaipitanjakojasustimuvezipostavljenaupućujemonaodgovarajućeodredbePredna-crtaizkojihsevididajePrednacrtomsamootvorenajavnaraspravaomnogimpitanjima,doksamPrednacrtizvesnenovinenijepravnonormirao,većihjepomenuosamokaomogućetemeujavnojdiskusiji,kaoštosunpr.eutanazija,surogatmaterinstva,istopolnezajednice.Pritome,poseb-nonaglašavamo,dabiutojhipotezitobilakompetencijaposebnih zakona,aneovogZakonika.

3.) Koliki je značaj Kodifikacije?

OPŠTI ZNAČAJ KODIFIKACIJE

Naputustalnognastavljanjaiusavršavanjapravnogporet-ka,jednaodznačajnihetapajeidonošenjevelikihzakoni-kakojimaseuceliniobuhvatajuodređeneoblastidruštve-nogživota.Doovakvihkodifikacijaobičnosedolaziposledužegrazvoja,kadsepravniodnosidovoljnoiskristališuiučvrste,odražavajućinatajnačinstabilnijedruštveneod-nose.Ali,zauspešnukodifikacijupotrebanjeiodgovara-jućistepenrazvojapravnenauke,praktikularnogzakono-davstvaisudskeiposlovnepraksesaizgrađenimnormamaponašanja,pravnihpojmovaiustanova.

To nemože biti samo jednostruki, usko stručni i pravnotehničkipogledifakt,većistovremenoiizrazčitavogras-pona izvanpravnihčinilacačija sadržinazavisiodprirodei stepena razvoja društvene zajednice, njenog kulturnogidentiteta, ekonomske kontitucije i organizacije, filozof-skog ipolitičkogopredeljenjamoralneemancipacije,sta-nja javnog mnjenja u pogledu pravičnosti kao konkreti-zovanepravde, tolerancijekaovisokogstepena razuma idemokratskekulturezasnovanenasveopštojharmonijiurazlikamaporođenjuiliubeđenju,kulturemirakaoosnov-neodrednice,kaoidrugihsrodnihilisličnihizvanpravnihčinilacakojibitnoutičunasadržinuisitemidentitetaodre-đenekodifikacije.

Drugim rečima, jedan opšti Građanski zakonik koji obu-hvataširokuoblastsrodnihpravnihdisciplina,nije,kakotomožeizgledatineobaveštenimlicima,samozbirdosadnihpropisa kojima se samoodređuje šta sme, a štane smečiniti.

Kodifikacija u viduGrađanskog zakonika je neštomnogoviše.Svakanjenaodredba je izrazneke ideje–socijalne,filizofske,političke,ekonomske,običajneisvakedrugekojadoprinosivladavinipravednogpravaujednojpravnoorga-nizovanojzajednici.Ipotome:opštiGrađanskizakonikjeuizvesnomsmisluizrazpostojećegstanja,aliistovremeno,on imai jednuaktivnuulogukojaseogledauširenjutihidejaiukazivanjunapravcerazvojatihideja.Izato,velikekodifikacijenapoljucivilnogpravanikadaneprestajudažive.Vremenom,upotrebomdržavnevlasti,onemogubitistavljenjevanpravnesnage,alinikadaivansnageživotainaučnoguniverzuma.

Uzimajućiuobzirsveovečinioce,kodifikacijanesmedapreraste u prepreku daljeg razvoja prava, opasnost kojase iskazuje već iz samog pojma kodifikacije kao čvrstogzakonodavnogokvira. I zbog togakodifikacijski akt trebadazadovoljidvenaizgledsuprotne težnje:daučvrstivećizgrađene odnose preko jedne koherentne celine dopri-noseći većem poštovanju načela pravne sigurnosti, ali ida istovremenonezatvaraputdaljojevolucijiprava,većnaprotivdatuevolucijupodstiče.Akobijednopravobilolišenopotrebnedozepravnesigurnosti,akobijednopravočasbilopravo,ačasantipravo,akonebibiloobjektivnihkriterijumaunjegovojprimeni,ondatakvopravonemožeračunatinakrila.Drugimrečima,načelopravnesigurno-stijeneminovniatributsvakogpravnogporetkaiononemožebitidovedenoupitanje.Ali,istotakonačelopravnesigurnostinesmepravnekategorijedaokameniuvečno-sti, jer bi tada, kao i uprvoj hipotezi izdalo sebe i svojuvokacijukojuimaudruštvu.Otojokolnostisvakauspešnoizvedenakodifikacijamoravoditiračuna.

Zato jena tvorcimasvakeuspešno izvedenekodifikacije,izmeđuostalog,itaodgovornostdapronađunajadekvat-nijuoptiku kojomćeprepoznationeodnose koje kodifi-kacija treba da reguliše tako što će stvaralačkoj sudskojpraksi pružiti više prostora snabdevajući je samo gene-ralnim klauzulama (napr. dužna pažnja, najbolji interesideteta,savesnoponašanje),alizarazlikuodonihodnosakoje treba čvrstofiksirati, čak i do stepenamatematičkepreciznosti(napr.oštećenjeprekopolovinekoddvostranoobaveznihugovoragdevladaprincipekvivalencijeuzaja-mnihdavanja).

4.) Koja su osnovna obeležja Prednacrta Građanskog zakonika?

Polazeći od pomenutih opredeljujućih odrednica, Pred-nacrtGrađanskog zakonikaRepublike Srbije koji je upra-



vopredmetjednogodišnjejavnerasprave,zasnovanjenanačelupravednogprava.SvojimpredloženimodredbamaPrednacrtsadužnompažnjomodgovaranatridrevneza-povestiprava:poštenoživeti,drugoganevređatiisvako-mepriznationoštomupripada(kodifikacijapostklasičnogrimskogprava,Digesta,VIvek).

Poštujućitradicijuevropskihkodifikacijagrađanskogpravakojaobuhvatainašutradiciju,Prednacrtobuhvatasledećepravnediscipline:opštideograđanskogprava,ugovorniidrugiobligacioniodnosi,svojinaidrugastvarnaprava,po-rodičniodnosi,nasleđivanje.

Prema Prednacrtu, Zakonik svim svojim odredbama težiostvarenjuvrlinepravde.Onproklamujeinaodgovaraju-ćinačinpredviđaistuzakonskuzaštitucelovitostiljudskihpravausvimoblastimakoječinepredmetnjegovogregu-lisanja.Sudilidruginadležniorgandužanjedaovuzakon-skuodredbuprimenjujenasvesubjektebezikakvihrazlikaupogledurase,boje,pola,jezika,veroispovesti,političkogili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla,imovine,rođenjailidrugihsrodnihilisličnihokolnosti.

UovomdeluPrednacrtaproklamujeizvesnaosnovnana-čelakojačinekohezijuZakonikau tomsmisluštosupri-menjenaukonkretnimpravnimsituacijamashodnopriro-dipojedinihpravnihoblastikojePrednacrtreguliše.Takonapr.tosu:načelosavesnostiipoštenja,autonomijavolje,ravnopravnost,neosrednaprimenanačelapravičnosti,za-branaprouzrokovanjaštete,zloupotrebaprava.

S obzirom na predviđen orijentacioni program javne ra-sprave,ovdećebitirečisamoopojedinimvažnijimusta-novama kojima se regulišu pojedine oblasti Građanskogzakonika–ugovoriidrugiobligacioniodnosi,svojinaidru-gastvarnapravaporodičniodnosi,nasleđivanje..

KaoosnovazaizraduonogdelatekstaPrednacrtakojiseodnosinaugovoreiobligacije,sasvimrazumljivoposlužiojevažećitekstZakonaoobligacionimodnosima(1978)kojijeusvojojvitalnostiod36godinanadživeosveideološkedogmeikojijedobioopštepriznanjedomaćeiinostranepravničke javnosti.OdredbeovogZakonanastavilesudaživeusvimbivšimrepublikamaJugoslavije,čestosapoko-jominovacijom,alisasuštinskomistovetnošću.Moždabisemoglo reći:državase raspala,aZakonoobligacionimodnosimapreživeo.

Sve ovo ukazuje na okolnost da su odredbe postojećegZakonaoobligacionimodnosima,krozovajPrednacrtkaodelobeogradskepravneškoledoživelejošjednumladost.PočevodSkiceprofesoraMihailaKonstantinovića,papre-kooslobađanjaovogZakonaodideološkihstegavremenaiprostoranakomejevažio(1993),evogaidanasukon-tekstuPrednacrtaGrađanskogzakonika,sarazličitivimal-ternativnimrešenjimakojaujavnojraspravioPrednacrtu,čekajuehopraktičnogiteorijskogživota.

5.) Zašto je prošlo više od 170 godina od posled-nje kodifikacije?

RazlogtomeštoJugoslavija,odnosnoRepublikaSrbijani-jeimalakodifikacijugrađanskogpravapočevod1946.dodanas, vidi se, pre svega, u nespremnosti bivše državnestruktureinjenogustavnoguređenja.NaimeposleUstavaSFRJod1974.godinenajvećideomaterijegrađanskogpra-vaprešlojeurepubličkukompetenciju.Odtogaizuzetakječinilamaterija„prometarobaiusluganajedinstvenomju-goslovenskomtržištu“štojepredstvaljaloosnovzadono-šenjeZakonaoobligacionimodnosima1978.godine.Svo-jinskiidrugistvarnopravniodnosibilisuregulisanisamounekimosnovnimnačelima.Svaostalamaterijagrađanskogpravabila jeprepuštena republičkomzakonodavstvu.Pritome,trebadodatidajetovremebilokarakterističnopoideji nesvojinske koncepcije svojine, samoupravnog so-cijalizma, kao i drugih vidovaudruženog radakoji jedo-miniraonadklasičnimkategorijama(kaoštojenaprimersamoupravni sporazum, koji je u velikoj meri zamenioklasičniugovorkaotradicionalniizvorobligacija)usmislusaglasnostivoljakojimsepostižeodgovarajućipravniefe-kat.Posleovekoncepcijeprešlo senaklasičneustanovegrađanskogprava,pajeuSrbijizapočelaizradaPrednacr-taGrađanskogzakonikaRepublikeSrbijekojisenalazinajavnojraspravi.Kaoštojepoznato,Komisijazaizradugra-đanskogzakonika je sačinilaovajPrednacrtna inicijativuKopaoničkeškoleprirodnogpravaitajNacrtsadrži2800.članovaioko500alternativnihrešenjaštoće,posleodrža-nejavnerasprave,prerastiuNacrtkojibitrebalodauđeuzakonodavnuproceduru.

6.) Izveštaj o javnoj raspravi i njenim dosadašnjim rezultatima

RadKomisijezaizradugrađanskogzakonikaseuprvojpo-lovini2015.godineuglavnomodvijaonaplenarnimsedni-cama,uzučešćečlanovaipozvanihstručnjakazapojedineoblasti građanskog prava. Na sednicama su razmatranedogovorenetemeipripremljeniprojektiodređenihtemat-skihcelina.Razmatranesusledećetematskeceline:Opštideo,Obligacioniodnosi,Stvarnopravo,PorodičniodnosiiNasleđivanje.Svesednicesusnimane(uviduaudiozapisa)iosvakojsuizrađivanebeleškekojesusadržavale:kratakpregleddiskusija,iznetastručnamišljenja,sugestijeipred-lozi.Utvrđenisuzaključci,ipostignutdogovorovremenuiteminarednogsastanka.Poredplenarnognačinarada,ak-tivnostKomisijezaizradugrađanskogzakonikaseodvijalaiuspecijalizovanimradnimgrupama,pajetakoformiranaradnagrupazaStvarnopravo,zaprocesneodredbe,zaOp-štideo,zabankarskeposloveizahartijeodvrednosti.

UskladusazaključkomKomisijeformiranjeMeđunarodnikonsultativnisavetodnajpoznatijihevropskihcivilistako-ji su,uokviruodgovarajućihkatedri i sekcijaKopaoničke



školeprirodnogprava, kontinuiranopratili radKomisije ikojima su uručene sve objavljene publikacije Komisije.PočetkomgodineKomisijaje,usaradnjisaMinistarstvompravde, pripremila Orijentacioni program javne raspraveukomeseodređenetematskeceline,vremeimestonji-hovog razmatranja, kao i kriterijumi za ocenu kvaliteta iprihvatljivostipredloga, sugestija iprimedaba.Zaučešćeujavnojraspravipozvanesusledećeinstitucije:pravnifa-kulteti;naučniinstituti(zauporednopravoidr.);sudoviidrugepravosudne institucije (tužilaštva,pravobranilaštvaidr.)posebnoVrhovnikasacionisudiapelacionisudovi(uBeogradu,Nišu,KragujevcuiNovomSadu);opštaispeci-jalizovanaudruženjapravnika;privrednekomore;socijal-neustanove; advokatske komore;osiguravajućadruštva;Udruženje banaka Srbije; nevladine organizacije i drugaudruženja građana (lekarska komora i sl.). Kontinuiranopraćenje javne raspraveobavljaposebna stručno-tehnič-ka radna grupaMinistarstva pravde i Komisije. U javnojdiskusijisvojposebandoprinossudosadadalaisredstvajavnoginformisanja.VećibrojtelevizijskihustanovaiRadioBeogradobjavilisuspecijalizovaneemisije,intervjueiizve-štajesaskupovaoPrednacrtuGrađanskogzakonika.Uciljuinformisanjanajšire javnostiudnevnojštampiobjavljiva-nasuikomentarisananajznačajnijarešenjaizPrednacrta,podnazivom:‚‘ŠtadonosiGrađanskizakonik‘‘.

7.) Šta se poručuje isticanjem vrline pravde kao najvišeg načela Kodifikacije?

Prednacrt Građanskog zakonika Republike Srbije vrlinupravde i dostojanstva stavlja na predsedavajuće mesto.PrednacrtzapočinjeodredbamakojesusvojstvenecelomZakonikuikojepredstavljajukohezionusnagusvihdrugihčlanovaraspoređenihpremakriterijumugrađansko-prav-nih odnosa. Cilj zakonika je formulisan rečimada se svaljudskabićarađajuslobodnai jednakaudostojanstvuiupravima. Po tome, Zakonik svim svojim odredbama težiostvarivanju vrlini pravde.U tom smislu se proklamuje inačelo jednakosti ljudskihpravapremakomeZakoniknaodgovarajućinačinpredviđaistuzakonskuzaštituceloku-pnih ljudskih prava u svim oblastima koje čine predmetnjegovogregulisanja.Sudilidruginadležniorganisuduž-ni daovu zakonskuodredbuprimenjujuna sve subjektebez ikakvih razlikaupogledu rase,boje,pola, jezika, ve-roispovesti,političkogilidrugogmišljenja,nacionalnogilidruštvenog poretka, imovine, rođenja ili drugih srodnihili sličnihokolnosti.Već izpreambulePrednacrtautvrđu-jesenjegovaorijentacijanaostvarenje i jačanjevladavi-ne pravednog prava.Pritome,preambulapredviđadaljedaZakoniknastavljatekovineevropskepravnecivilizacijeuoblastikodifikacijegrađanskogprava,apritome,polaziodrazvojapravnenauke,zakonodavstvaisudskeprakseupravnomporetkuRepublikeSrbije.

Kadasepravoshvatiiostvariusklopupravde,kadaopštakonstatacijajednezajedniceprihvatipravdukaostožernuvrlinu, tadapravo te zajednicepostaje legitimnou svomizvoru i legalnou svojojprimeni. Tadapravopostaje svemanjenelegitimnonasilje,asvevišepodručjesamosvesneslobode.Tosuprostorivladavinepravednogpravakaokul-turnogčina.Kakojepravdatemeljškoleprirodnogprava,počevodgrčkihsofistapaprekoPlatonaiAristotela(ko-mutativnaidistributivnapravda),svedoHugaGrocijusa,Pufendorfa,Tomaziusa,asvedoKanta,pa iposlenjega.Pravda je temelj svih konvencija i drugihmeđunarodnihizvoraprava,počevodUniverzalnedeklaracijeopravimačovekaUNiz1948.godine,iposlenje,umnoštvumeđu-narodnihdokumenatamiroljubivihasocijacijaiintegracija,kaoiregionalnihinacionalnihustavnihuređenja.

8.) Na čemu se temelji naša Kodifikacija i dali ona ima uzor u stranoj kodifikaciji, poput one iz 1844. godine?

Preodgovoranaovopitanje,trebaistaćidasePrednacrtGrađanskogzakonikauoblastiobligacionihodnosateme-ljinapostojećemzakonuoobligacionimodnosima(1978)kojijeudosadašnjojvišedecenijskojpraksiiteorijikakonanacionalnom,takoinameđunarodnomplanuocenjenkaoveomauspešan tekst i koji jepreuzetodmnogihstranihzakonodavnihsistema.Međutim,Prednacrt jeu izvesnojmeridodaoiizmenionekaodpostojećihrešenjaiutomsmislu,aimajućiuviduobimnostdelaPrednacrta,kojiseodnosinaobligacijeizložićemokroztrikrugapitanja.Prvikrugpitanjaseodnosinaunošenjedefinicijeonajvažnijimustanovama,štodaljeznačidaje,presvega,datadefini-cijaobligacijesasvimtradicionalnimobeležjimakojaslužikao zajednički imenitelj za sve izvore obligacija: ugovor,prouzrokovanje štete, neosnovano obogaćenje, nezvanovršenje tuđeg posla, jednostrana izjavavolje.Nadalje, sobziromnasubjektivnuiobjektivnuodgovornost,datajedefinicijapojmakrivicekaoosnovaodgovornosti:„krivjeonajkojisenijeponašaoonakokakojetrebalodasepo-našaudatimokolnostima“. Zatim, formulisana je defini-cijaopasnihstvari iopasnihdelatnosti,što jeodznačajazaobjektivnuodgovornost:sopstvenikstvari,pokretnihilinepokretnih, čiji položaj, upotreba, osobine ili samopo-stojanjepredstavljajupovećanuopasnostštetezaokolinu(opasnestvari)odgovarazaštetukojapotičeodnjih,bezobziranakrivicu.Definisan jepojambitnepovredeugo-vora,štojekategorijaBečkekonvencijeomeđunarodnojprodajirobe:„bitnapovredaugovorapostojikadneispu-njenje ugovorne obaveze od strane dužnika prouzrokujetakvuštetupoveriocukojagasuštinski lišavakoristikojujeodugovoraopravdanoočekivaoiliusledkojesezapo-veriocasvrhaugovoranemožeostvariti“.Datajedefinicijaprivrednihugovora.



Nadalje, u drugi krug pitanja spadaju mnoge postojećeodredbe,kojesusadaproširene, i toposebnoumaterijiodgovornostizaštetu:uslučajusaobraćajnihudesa;javnihdemonstracija i manifestacija; terorističkih akata; odgo-vornostizaštetuodgrađevina;odovornostizaštetuodži-votinja,kaoidrugevidovedeliktneodgovornosti.Važnojedodatidajeznačajnoproširenjeiumaterijinaknadenei-moviske(moralne)štete.UPrednacrtuseovaodgovornostproširujenasvakupovredupravaličnostibezkumulacijesaduševnimbolom ili strahom.Pored togaodgovornostje proširena i u tom smislu daovu štetumožepretrpetinesamofizičko,većipravnoliceshodnonjegovojprirodi.

Trećim krugom pitanja regulisani su izvesni imenovaniugovorikojidosadanisubiliilisubilisamodelimičnore-gulisanikaoštosu:poklon,posluga, saradnjaupoljopri-vredi,ortakluk,kaoinoviugovoriautonomnogprivrednogprava:lizing,franšizing,ugovorodistribuciji.Radipotpuneslikeregulisanihimenovanihugovorakakoklasičnih,takoinovihugovoranaročitouprivrednimodnosima,ovdeis-crpnonavodimooko50imenovanihugovorakojisuPred-nacrtompredviđeni: kupoprodaja, zajam,poklon, zakup,posluga,ortakluk, saradnjaupoljoprivredi,ugovorode-lu,ugovorograđenju,izdavačkiugovor,olicenci,prevoz,ostava,uskladištenje,nalogkomision,trgovinskozastupa-nje, distribucija, franšizing, posredovanje, špedicija, kon-trolarobe,organizovanjeputovanja,osiguranjesvihvrsta,doživotna renta, zaloga, jemstvo, asignacija, poravnanje,ugovorinasreću,bankarskiposlovi:novčanideposit,ulogna štednju, otvaranje i vođenje računa, bankarski tekućiračun,ugovoroplatnimuslugama,ugovorodepozituhar-tijaodvrednosti,ugovorosefu,kreditu,akreditivu,ban-karskojgaranciji,poslovisaplatnomkarticom.

KadagovorimooostalimdelovimaPrednacrta,značajnojeistaćidadeoPredrnacrtakojiseodnosinasvojinuidrugastvarnapravaobuhvatapresvegaustanovupravasvojinekaoljudskogpravaitosarazličitimmodalitetima(susvoji-na,zajedničkasvojina,etažnasvojina),sticanja,prestankai zaštitepravasvojine.Zatimsuregulisanadrugastvarnapravanatuđimstvarima,kaoštosu:pravaslužbenosti(lič-neistvarne),pravoručnezalogeihipotekekojajesvevišeprisutna u našem pravnom sistemu. U ovomdelu Pred-

nacrtsadrži iustanovudržavine(posed, faktičkavlastnastvari)kaoinačinizaštitedržavineputemdržavinskihtužbiisamopomoćikaosredstvomdržavinskezaštite.Prednacrtjeuposebnomdeluregulisaoiznačajnepravneustanoveizoblastiporodičnihodnosakaoštosuporodicaipravniodnosiizmeđuroditeljaidece,supružnika,usvojenja,sta-rateljstva i drugih vidova kojima se ispoljavaju porodičniodnosi. Prednacrt je predvideo i odredbe o podsticanjurađanjadece.Poredostalihmerapredloženojekonstitui-sanjedemografskogfondazastimulisanjenataliteta,kaoidrugemerefinasijske,radnopravne,poreskeiekonomskeprirode.Upogledunasleđivanja, Prednacrtom se, poredtestamenta i zakona, predviđa i mogućnost zaključenaugovoraonasleđivanjukaoosnovazanasleđivanjekojisemožezaključitisamoizmeđuzakonomodređenihsubjeka-ta.Predviđenesuiklasičneustanovenaslednogprava,kaošto subrojne forme testamenata, zakonskinasledni red,nužnideo imogućnostinjegovog isključenja.NadležnostsudauoblastinasleđivanjausklađenasusaovlašćenimajavnihbeležnikaizZakonaojavnombeležništvuidrugimprocesnimzakonima.Posebnojeregulisanopitanjenasle-đivanjalicasastranimdržavljanstvom.

KaoštosevidiPrednacrtseusvojimodredbamarukovodiorazličitim rešenjima: počev od pozitivno pravnih rešenjasa značajnim izmenama i dopunama koje su proizašle izsudskeiposlovnepraksepomnogimpitanjima,doksu,sadrugestrane,rešenjaPrednacrtazasnovanainaizvorimameđunarodnih konvencija, i to počev od zakonodavstvaUjedinjenihnacijapasvedodrugihmiroljubivihasocijacijaiintegracijakojaregulišuovumateriju.Razumesedaseutomkontekstunalazemnogarešenjakojasudatauokvi-ruEvropskeunijeakojaseodnosenaoblastgrađansko-pravnihodnosa.Mnogeodtihkonvencija,kaoratifikovanimeđunarodniaktičinesastavnideounutrašnjegpravnogporetka.Najzad,poredgorenaznačenihizvoraPrednacrtseusvojimrešenjimačestorukovodioipojedinimrešenji-maizkomparativnogpravapočevodklasičnihkodifikacijaevropskepravne tradicijepa svedo savremenih, razumese,uveksamotivomkojerešenjenajvišeodgovaranašimpotrebama.IzmeđuostalogtojeirazlogštoPrednacrtsa-držioko500alternativnihrešenjakojasuupravopredmetjavnerasprave. •



ASIGNACIJA(UPUĆIVANJE)

Ugovorjesaglasnostdvailivišelicakojimsepostižeobligacionopravnodejstvo.1) Važno je naglasiti daugovoroasignaciji,kojijepredmettekstaunastav-

ku,imarelativnikarakter,odnosno,daonoslikavaodnosizmeđu određenih lica, oko određene sadržine. Ono štojezasamugovorvažnoistaćijedajeondvostranipravniposao,jerjezanjegovupunovažnost,zarazlikuodjedno-stranih pravnih poslova, neophodno prisustvo najmanjedve saglasne volje. Asignacija (doznaka, uputnica, nalogzaisplatu)jesredstvoprenošenjaimovinskihvrednostiin-direktnimputem.Svakaugovornaobaveza,paionaugo-vorenaputemugovorao asignacijimora imatidopuštenosnov2).Ugovoroasignacijijekonsensualanugovor,satimštoizuzetakpredstavljajuuputuoblikuhartijenadonosi-oca iuputuoblikuhartijeponaredbi.Predmetugovoraoasignacijijenajčešćeplaćanjeodređenenovčanesvote,davanjehartijaodvrednostiilinekedrugezamenljivestva-ri.Onoštovažizasveugovore,važiizaugovoroasignaciji,atojedaugovornaobavezamorabitimoguća,dopuštenaiodređena,odnosnoodrediva,saglasnoodredbičlana4b.stav2.Zakonaoobligacionimodnosima3).

UgovoroasignacijijeZakonomposebnopredviđeniregu-lisan,apravnoteorijskiistisvrtavamougrupuimenovanihugovora,tejestrankamadovoljnodasesaglaseobitnimelementimaovogugovora,neulazećidetaljnousvojugo-vorniodnos4).

Definicija

Asignacija ili upućivanje je izjavavolje jednog lica kojomonoupućujeiovlašćujedrugolicedazanjegovračunizvršineštoodređenomtrećemlicu,akojijeovlašćendatoizvr-šenjeprimiusvojime.Upitanjujejedansloženiodnos,satriučesnika:jedankojiizjavljujevoljuidajeuputdasene-štoizvrši-Uputilac(asignant),drugojelicekojeseupućujeiovlašćujedaneštoizvršiikojesenaziva-Upućenik(asi-gnat)itrećelicekojeseupućujeiovlašćujedaprimineštousvojeimeje-Primalacuputa(asignatar)5).Samačinidbasemožesastojatiuisplatiodređenesumenovca,predajihartijeodvrednostiilibilokojedrugezamenljivestvari.

Članom1020.Zakonaoobligacionimodnosimaupućiva-njem,odnosnoasignacijomsmatraseugovorkojimjednolice,kogaminazivamoUputilaciliAsignant,ovlašćujedru-goliceUpućenikailiAsignata,kojiupredmetnomugovoruimaulogudazaračunUputiocailiAsignantaizvršiodređe-nučinidbutrećemlicu,kojiuovomslučajuimaulogupri-maocauputaikojijeodstraneUputiocaovlašćendapred-metnučinidbuprimiusvojeime6).TotrećeliceseunašemugovorunazivaPrimalacuputa ili asignatar.Dakle, izjavavoljeasignantasadržidvaovlašćenja. Jedna,koja jedataasignatu,atojedazanjegovračunizvršineštotrećemlicuidrugaizjava,kojajedataasignatarudatoizvršenjeprimiusvojeime.Važnojenapomenutidaasignacijanikogane

Ivana Stojiljković, Tužilački pomoćnik

Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu

Svako upravlja svojom imovinom i o njoj odlučuje (Unusquique est rerum suarum moderator et arbiter)



obavezuje,jerjednolicesvojomizjavomvoljenemožena-metnutiobavezudrugomlicu.Ovdejevažnonapomenutidajeshodnoodredbamačlana26.Zakonaoobligacionimodnosima7), a u kojoj je odredbi propisanoda je ugovorzaključenkadsuseugovornestranesaglasileobitnimsa-stojcimaugovora,štokodugovoraoasignacijiznačidasusvetristarneovogpravnogposlapristalenaasignaciju.Udaljemtekstućemokoristitisamojedanalternativnoodre-đennazivzaprethodnonavedenalica.

Kakobismokrozprimerpokušalidaobjasnimoodnospri-maocauputaiupućenika,teodnosprimaocauputaiupu-tiocainakrajuodnosuputiocaiupućenikaneophodnojedanajpre, aonako kako jedefinisano i samimZakonomoobligacionimodnosima,označimosmerniceuulogamakojesvakomodimenovanihlicapripada.

Dejstvo upućivanja

Kada govorimo o odnosu Primaoca uputa i Upućenika,važnojeosvrnutisenajprenanjihovapstraktniodnos,jerputem asignacije oni stiču samoodređena ovlašćenja, anepravaiobaveze.TekkadUpućenikprihvatiasignaciju,odnosnokada izjavida će izvršiti radnjunakoju jeovla-šćen, za njeganastaje obaveza izvršenja radnje, a tada iPrimalac uputa stiče pravo da zahteva od Upućenika is-punjenje.Prihvatanjeuputamožeseuporeditisaakcep-tiranjemmenice,budućidajekodpismenoguputaizjavakojapotvrđujevoljuoprihvatanjuuputaioveraovevoljesvojeručnimpotpisomUpućenika,itonasamomuputuilisamo stavljanjempotpisa na samomuputu8). To nadaljepodrazumevadaseprihvatanjeuputanemožeopozvati.OvimprihvatanjemuputaizmeđuPrimaocauputaiUpu-ćenikanastajeobligacioniodnos,kojijenezavisanodod-nosakojijenastaoizmeđuUputiocaiUpućenika,kaoiododnosakojijenastaoizmeđuUputiocaiPrimaocauputa.Upućenik, koji je prihvatiouputod straneUputiocamo-žePrimaocuuputaistaćiprigovore,alisamooneprirodekojeseodnosenapunovažnostprihvatanjauputa,zatimprigovorekojisezasnivajunasadržiniprihvatanjauputa,odnosnonasadržinisamoguputa, teprigovorekoje imaličnopremaPrimaocuuputa.Prigovorikojiukazujunapri-merdajeUpućenikposlovnonesposoban,dajefalsifiko-vannjegovpotpisnauputu ida jedoprihvatanjauputadošlousledmanavolje-pretnje,prevareilibitnezablude,spadajuuoneprigovorekojiseodnosenasamuizjavuoprihvatanjuasignacije.Satimuvezijevažnoistaćisledeće:zazaključenjepunovažnogugovorapotrebnojedaugova-rač imaposlovnusposobnostkoja se traži za zaključenjetog ugovora9),kodpismenoguputadovoljnajeizjavavoljekojapotvrđujevoljuoprihvatanjuuputaioveraovevoljesvojeručnimpotpisomUpućenikaitonasamomuputuilistavljanjemsvojeručnogpotpisaUpućenikanauputu.Bezsvojeručnog potpisa Upućenika, prihvatanje uputa nije

punovažno.Akojeugovornastranailinekotrećelicene-dopuštenompretnjomizazvaoopravdanistrahkoddrugestrane tako da je ova zbog toga zaključila ugovor, drugastranamožetražitidaseugovorponišti.(član60.stav1.Zakonaoobligacionimodnosima)10).

Članom1023.Zakonaoobligacionimodnosima11)propisa-nojedaPrimalacuputa,istimožeprenetinanekodrugolice,pačak ipreprihvatanjauputaodstraneUpućenika,a todrugo licedalje, izuzevkad iz samoguputa ilinekihdrugih posebnih okolnosti ne proizilazi drugačije. Ako jeUpućenikizjavioPrimaocuuputadauputprihvata,topri-hvatanje ima dejstvo prema svim licima na koja bi uputbiouzastopnoprenesen.Nadalje,akojeUpućenikizjaviotrećemlicu,nakogajeprethodnoPrimalacuputapreneouput,dagaprihvata,onnećemoćida istakneprigovoretom licu, koje imapremaPrimaocuuputa lično12). TrebaistaćidaizodredabaZakonaoobligacionimodnosimako-je se odnose na asignaciju proizilazi da se pismeni uputprenosinadrugolicenaosnovupismeneizjaveipredajeispraveoupututomlicu,dokjezausmeniuputdovoljnausmena izjava.Kao isvakodrugopravo,tako ipravoPri-maocauputadazahtevaispunjenjeuputaodstraneUpu-ćenika zastarevauovomslučaju zagodinudana,osimuslučaju kad nije određen rok, pa zastarelost počinje tećiodonogtrenutkakadaUpućenikprihvatiuput,aliakogajeUpućenikprihvatioprenegoštojedatPrimaocuuputa,zastarelostpočinjedatečeodonogmomentakadauputbudedatPrimaocuuputa.

Sadrugestrane,kadarazmatramoodnosPrimaocauputaiUputioca13),onzavisiodtogadalijePrimalacuputapo-verilacUputiocailiPrimalacuputanijepoverilacUputioca.Uprvomslučaju,poverilacnijedužandapristanenauputkojimu jeučiniodužniku cilju ispunjenja svojeobavezekoju imapremanjemu,ali jeosvomodbijanjudužandaodmahobavestidužnika,inačećemuodgovaratizaštetu.Uovomslučajuradiseopravnomodnosuiznekogugovo-railidrugogpravnogposla(osnovaasignacije)naosnovukogjePrimalacuputapoverilac,aUputilacdužnik.Njegakaopoveriocamoženamirititrećeliceumestodužnika,jernijeodznačajakoispunjavaistu.Akopoverilacpristanenauput,dužanjepozvatiUpućenikadagaizvrši.Uslučajujepoverilacpristaonauputučinjenodstranesvogdužnikauciljuispunjenjaobaveza,onaneprestajeakonijedrugčijedogovoreno,nitinjegovimpristankomnauputnitiprihva-tanjemodstraneUpućenika,negotekispunjenjeodstra-neUpućenika.Utomslučajupoverilac,kojijeprethodnopristaonauputučinjenodstranenjegovogdužnika,možezahtevatiodUputiocadamu ispuni ono štomuduguje,samo ako nije dobio ispunjenje od Upućenika u vremeodređenouuputu.UslučajudaUpućenikodbijepristanaknauput,ispunjenjeuputaonavedenomjePrimalacuputadužandaobavestiUputioca,ausuprotnomćemuodgo-varatiza štetu.Akouzmemouobzirdrugusituaciju,od-nosnoonuukojojPrimalacuputanijepoverilacUputioca



ikojinećedasekoristiuputom,onmožeodistogodustatipa čak i u situaciji u kojoj jeprethodno izjaviodaprimauput,očemujebezodlaganjadužanobavestitiUputioca.OnoštojevažnonaglasitijetodaUputilacmožeopozva-tiovlašćenjekoje jeuputomdaoPrimaocuuputa, izuzevakojeuputizdaouciljuispunjenjanekogsvogdugapre-manjemu.Navedenapravilaukazujudaobavezadužnika(Uputioca)premapoveriocu(Poverilacuputa)prestajetekfaktičkimispunjenjemodstraneUpućenika.Irelevantnojedaliseradioispunjenjupostojećegdugailiozasnivanjunovogobligacionogodnosa,naprimerdavanjezajma,po-klona.Dakle,kojijepravniosnovobavezeUputiocapremaPrimaocuuputakojasetimeispunjavajeirelevantan.Me-đutim,Uputilacćebitioslobođenod ispunjenjaobavezesamo ako je poverilac (primalac uputa) pristao da budejedinidužnik.

U srpkomGrađanskom zakoniku je tobilo regulisanonasledećinačin14):

„Ako zamenoprimac prihvatajući zamenitelja, ovoga kaosvogplatcaprimi,dazamenodavcapusti,ondasezame-nodavacoslobađaineodgovarazadug,namirioseonajilinenamirio.Tobivakadsezamenoprimacnaročitoizjasniilikaddelompokaže,poštoodsebepriznanjedužnikudailiobavezuvrati.”

Naposletku, kada govorimooodnosuUputioca iUpuće-nikarazlikujemodvesituacijeitoakojeUpućenikdužnikUputiocaiakonijedužnikUputioca.UprvomslučajuUpu-ćeniknijedužanprihvatitiuput,čak iako jedužnikUpu-tioca,osimakomujetoobećao,međutim,kada jeuputizdatnaosnovuUpućenikovogdugaUputiocu,Upućenikgamoraizvršitidotogiznosa.Akodođedoizvršenjaupu-taizdatognaosnovuupućenikovogdugapremauputiocu,upućenikćeseosloboditisvogdugapremaUputiocu.ZbogsigurnostiupravnomsaobraćajupostojerokoviukojimaUputilac može opozvati ovlašćenje koje je uputom daoUpućeniku,a to jedokUpućenikneprihvatidaprihvatauputilidokganeizvrši.OnoštogovoriopozicijiUputiocajeitodamožeopozvatiuputikadjeunjemunavedenoda jeneopoziv, pa čak kadbi se i timopozivomvređalanjegovaobavezapremaPrimaocuuputa.Smrtbilokogodnaprednavedenihlicanemauticajanauput,dakleizčlana1032.Zakonaoobligacionimodnosimaproizilazidaseasi-gnacijanegasismrćuilinastupanjemposlovnenesposob-nostinijednogodlicakojiunjojučestvuju15).Ovanormanijeimperativnogkaraktera,štoznačidadrugačijimorajudaproizađuizsameizjaveouputu.Kadagovorimoodvaposebnauputa itouputauoblikuhartijenadonosiocaiuputauoblikuhartijeponaredbivažnojeistaćisledeće:akosepismeniuputizdanadonosioca,svakiimalachartijeimaćepremaUpućenikupoložajPrimaocauputa,dokseodnosi izmeđuUputioca i Primaocauputaodnose samonaonajizmeđusvakogpojedinogimaocahartijeilicakojemujehartijuustupilo,međutim,kadpismeniuputglasina

novac,nahartijeodvrednosti ili druge zamenljive stvarimožebitiizdatsaodredbom„ponaredbi”akojeUpućeniklicekojesebavidelatnošću,aonoštojepotrebnodaizvršiulaziutudelatnost16).

Primerisudskeprakse:

1)Akoasignat(Upućenik)neispuniililošeispunioba-vezuizugovoraoasignaciji,asignatar(Primalacupu-ta)jeovlašćendazahtevaispunjenjeteobavezeodstrane asignanta (Uputioca) iz osnovnog pravnogposla.

Izobrazloženja:

Ukonkretnomslučajuprvostepenisudjepravilnoprime-nio odredbu člana 1026. stav 2. Zakona o obligacionimodnosima je poverilac koji je pristao na uput i njegovogdužnikamožezahtevatiodUputiocadamuispunionoštomudugujesamoakonijedobioispunjenjeodUpućenikauvremeodređenouuputu.Kakougovoroasignaciji tu-ženi-asignatkaoupućeniknijeprihvatioobavezudaplatiračunzaUputioca-asignantaikamatutužiocu,koji jePri-malacuputa-asignatoru,nitijeugovoruodređenovremeispunjenjaobavezeodstranetuženogkaoUpućenika, tojepravilnaodlukadanijeosnovanzahtev tužiocaprematuženomnaimeobračunatekamate.

AkoUpućenikneispuniililošeispuniobavezuizasignacije,Primalacuputajedužandasezapravilnoispunjenjeoba-veze osloni na osnovni pravni posao koji postoji izmeđunjegaiUputioca.Stogajeneosnovanžalbeninavodtužio-cadatuženikaoUpućenikbiouobavezidaizmiriikamatekoje sleduju zbog blagovremenog neispunjenja preuzeteobavezepougovoruoasignaciji.TužilacsvojzahtevmožesvojzahtevpostavitipremaUpućenikukaosvomdužnikuizosnovnogugovora17).

(Presuda Višeg privrednog suda u Beogradu, Pž. 308/99 od 6.V 1999)

1)Asignacija je jedna vrsta ugovora na teret trećeg iasignatar (Primalac uputa) na osnovu samog upu-tanestičepravodazahtevaispunjenjeodasignata(Uputioca),negotekondakadaasignat(Upućenik)prihvatiuput idostaviasignataruizjavuoprihvata-njuuputa18).

Izobrazloženja:

Upredmetusenalaziugovoroasignaciji-upućivanjuuko-mesukaostraneugovornicenavedenitužilackaoUputi-lac,tuženikaoUpućenikidveinostranefirmekojaPrima-ociuputa.Navedeniugovorjepotpisanistavljenisupečatiodstranetužiocaituženog,aliistinijepotpisaoPrimalacuputa.

Usmislučlana1020.Zakonaoobligacionimodnosimaure-đenajedefinicijaasignacije,kojusmougornjemdelutek-stanaveli,teiztogaproizilazidauasignacijiučestvujutrili-



ca,dokizsamogčlana1021.Zakonaoobligacionimodno-simaproizilazidaPrimalacuputastičepravodazahtevaodUpućenikaispunjenjetekkadamuUpućenikizjavidapri-hvatauput.Prematome,asignacijajejednavrstaugovoranaterettrećegiPrimalacuputanaosnovusamoguputanestičepravodazahtevaispunjenjeodUputioca,negotekkadUputilacprihvatiuputidostaviPrimaocuuputaizjavuoprihvatanjuuputa,akojaizjavastvarasamostalnuoba-vezuodvojenuodosnovnogposlaPrimalacuputa.

Ukonkretnomslučaju,akakougovoroasignacijinijepot-pisanodstranePrimaocauputatoznačidadvefirmenisudalesaglasnostzaprijemisplate,akakonemadokazadajeUpućenikkaotuženidostavioizjavuinostranimizjavamadaprihvatauputodstraneUputiocaidaćeisplatuizvršititrećim licima, odnosno Primaocimauputa. Prema tome,tuženiutokupostupkanijedokazaodasubiliispunjenisviusloviovaljanostiugovoraoasignaciji.

(Presuda Višeg privrednog suda u Beogradu, PŽ. Br. 8861/96 od 29.01.1997.god.)

1)UpućivanjemjednoliceUputilacovlašćujedrugoli-ce-Upućenikadazanjegovračunizvršineštotrećemlicu-Primaocuuputa,aovogovlašćujeda izvršenjeprimiusvojeime19).

Izobrazloženja:

Nespornojetokompostupkabilodasuparničnestrankezaključileugovorbr.83/99od02.07.1999.godineoizmi-renjudospelihobavezapo računima tužiocabroj73178-74036uiznosuod734.165,22dinara.Međustrankamajebilospornoda li jetakavugovorfiktivan ida liproizvodipravnodejstvo,kaoidalijetuženiugovoroasignacijibroj11od21.11.1999.godineizmirioobavezuprematužiocu.

Nanapredutvrđenočinjenično stanjepravilno jedrugo-stepenisudprimeniomaterijalnopravokadajeodbiožal-butuženogipotvrdioprvostepenupresudukojomjetuže-niobavezandatužiocuplatiiznosod734.165,22dinarasazateznomkamatom i troškovimaspora, jer jenaosnovuizvedenihdokazautvrđenoda je tuženiprimio robu idaistunijeplatio.

NavodtuženogurevizijidasudnijepravilnoceniougovoroasignacijiidajepremaUgovorubroj11od21.11.1999.godine obavezu prema tužiocu trebao da izvrši „Nistal”Čačak, tuženi je isticao i tokomprvostepenogpostupka inižestepenisudovisutajnavodpravilnoocenilidajebezznačajaibezuticajazaodlukuotužbenomzahtevu.PremanavedenomugovorutuženikjeUputilac,„Nistal”ČačakjeUpućenik,atužilacjePrimalacuputa.Premanavedenomugovoru,kojisupotpisaliioverilisvetristranke,upućenikjeprihvatiodadatužiocuplati700.000,00dinara.Premačlanu1026.Zakonaoobligacionimodnosimakadjepove-rilacpristaonauputučinjenodnjegovogdužnikauciljuispunjenjaobaveze,taobavezaneprestajeakonijedrugči-

jeugovoreno-ninjegovimpristankomnauput,niprihvata-njemodstraneUpućenika,negotekispunjenjemodstra-neUpućenika.Provedenimdokazima,naosnovunalazaimišljenjaveštakautvrđenojedanemadokazadajenave-deniugovorirealizovan,tejepravilanzaključaknižestepe-nihsudovada je tuženikdužnikdužanda izmiriobavezuplaćanjačijavisinainijespornazarobukojujeprimio.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. Br. 399/02 od 30.10.2102.god)

1)Poverilac koji je pristao na uput učinjen od stranenjegovog dužnika, može zahtevati od Uputioca damu ispuni ono što mu duguje, samo ako nije do-bio ispunjenje odUpućenika u vreme određeno uuputu20).

Izobrazloženja:

Naosnovuutvrđenogčinjeničnogstanja,prvostepenisudjepravilnoprimenioodredbučlana1026.stav2.Zakonaoobligacionimodnosima.Kakougovoromoasignacijitu-ženikaoUpućeniknijeprihvatioobavezudaplatizaračunUputioca i kamatu tužiocukaoPrimaocuuputa,niti jeuugovoruodređenovremeispunjenjaobavezaodstranetu-ženogkaoupućenika,tojepravilanodlukaprvostepenogsudadanije osnovan zahtev tužioca prema tuženomnaimeobračunatekamate.

AkoUpućenikneispuniilidelimičnoispuniobavezuizugo-voraoasignaciji,Primalacuputajeovlašćendasezapot-puno ispunjenjeobavezeosloninapravniposaokojipo-stojiizmeđunjegaiUputioca.Stogajeneosnovanžalbeninavodtužiocadajetuženi-kaoupućenikbiouobavezidaizmiri kamate koje sleduju zbog blagovremenog neispu-njenjapreuzeteobavezepougovoruo asignaciji. TužilacsvojzahtevmožepostavitipremaUputiocu,odnosnopre-masvomdužnikuizosnovnogugovora.

(Presuda Višeg privrednog suda u Beogradu, Pž. 308/99 od 6.5.1999. god)

Značaj ugovora o asignaciji

Primenomugovoraoasignacijisenajčešćeželiizbećidvo-strukoplaćanje.UzmimonaprimerkadaUputilacdugujePrimaocuuputa5.000,00dinara,aUpućenikdajeUputio-cu5.000,00dinara.Uovomslučajudolazidozamenedveisplatesamojednomisplatom21).Takođe,asignacijajepo-godnazaplaćanjebezupotrebegotovognovca. ZatojeuZakonuoplatnomprometupropisanodapravnaifizičkalica, koja obavljaju delatnost, mogu međusobne novča-ne obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverila-ca,odnosnodužnikauodređenomobligacionomodnosu(asignacija,cesijaidr),prebijanjem(kompenzacijom)inadruginačin,uskladusaistoimenimzakonom22).Akosunji-hoviračuniutrenutkuplaćanjablokiraniradiizvršenjapri-



nudnenaplate,pravnaifizičkalicakojaobavljajudelatnostnemoguizmirivatinovčaneobavezenanačinizstava1.i2.ovogčlana,osimakonijedrugčijeutvrđenoovimzako-nom.Obavezeizmirenenanačinizstava1.i2.ovogčlana,osimakosuizmirnekompenzacijom,evidentirajuseprekoračunakodbankenajmanjejedanputmesečno,popravilu,krajemmeseca(stav4.ovogčlana).Plaćanjemeđusobnihobavezaipotraživanjaizstava1istava2.ovogčlanavršićesekaotransakcijaplaćanjaizmeđuučesnika(stav5.ovogčlana). Nadalje, prema odredbama Zakona o poreskompostupku i poreskoj administraciji23), pravna i fizička licakojaobavljajudelatnostmogudaizmirujuobavezeiakojenjihovračunbioblokiransamozauplatuzaradainaknadatroškova,drugihprimanjainovčanihnaknadaizsocijalnogprogramazazaposlenekojimaradniodnosprestajeupro-cesurestruktuiranjapreduzećaipripremezaprivatizaciju,stečajilikvidaciju.

Asignacijasekoristiiubankarskomposlovanju,jerbanke,kaoštojepoznato,dajuasignacionekredite24).Utomslu-čajubankaimamogućnostdastaviutečajkreditdatsvomklijentu korišćenjem ustanove asignacije. Umesto kori-sniku kredita, banka po njegovim nalozima vrši plaćanjetrećemlicudoiznosaodobrenogkredita(kadavršiisplatugrađevinskih situacija overenih od naručioca radova kaokorisnikakreditaizvođačuradova).25)

Kao što iz prethodno navedenog proizilazi, značaj ovogugovorajevelikikakozapravnoregulisanjeodnosameđustrankama,takoizaolakšavanjepravnogsaobraćajakadajeuzpomoćugovoraoasignacijipotrebnoizbećidvostru-ko plaćanje. Upravo zbog svog praktičnog značaja i teo-rijske izgrađenosti,oviugovoripostajutipičniupravnomživotu.

(Vrhovni sud Srbije, Beograd, U. 51117/96)

1)OliverAntić,„Priručnik za polaganje pravosudnog ispita”,Beograd,JavnopreduzećeSlužbeniglasnik,2012,str.27-28.2)OliverAntić, Ibid., str.27-28.3)Zakonoobligacionimodnosima,(„SlužbenilistSFRJ”,broj29/78,39/85,45/89-OdlukaUSJi57/89,„SllistSRJ”,broj31/93i„Sl.listSCG”,broj1/2003-Ustavnapovelja),br./11,član46.stav2

4) UdruženjepravnikaSrbije,„Pravni život-časopis za pravnu teoriju i praksu”,Beograd,broj11,2003,str.745-746.5) Prof.DrĐorđeNikolić,„Priručnikzapolaganjepravosudnogispita”,„Projuris”,trećeažuriranoizdanje,Bigštampa,Beograd,2016,str.237.

6) Zakonoobligacionimodnosima,(„SlužbenilistSFRJ”,broj29/78,39/85,45/89-OdlukaUSJi57/89,„SllistSRJ”,broj31/93i„Sl.listSCG”,broj1/2003-Ustavnapovelja),br./11,član1020.

7)Zakonoobligacionimodnosima,„SlužbenilistSFRJ”,broj29/78,39/85,45/89-OdlukaUSJi57/89,„SllistSRJ”,broj31/93i„Sl.listSCG”,broj1/2003-Ustavnapovelja”,br./11,član26.

8) UdruženjepravnikaSrbije,„Pravni život-časopis za pravnu teoriju i praksu”,ibid,str.747-748.9) Zakonoobligacionimodnosima,„SlužbenilistSFRJ”,broj29/78,39/85,45/89-OdlukaUSJi57/89,„SllistSRJ”,broj31/93i„Sl.listSCG”,broj1/2003-Ustavnapovelja”,br./11,član56.

10) UdruženjepravnikaSrbije,„Pravni život-časopis za pravnu teoriju i praksu”,ibid,str.749.11) Zakonoobligacionimodnosima,„SlužbenilistSFRJ”,broj29/78,39/85,45/89-OdlukaUSJi57/89,„SllistSRJ”,broj31/93i„Sl.listSCG”,broj1/2003-Ustavnapovelja”,br./11,član1023.

12) UdruženjepravnikaSrbije,„Pravni život-časopis za pravnu teoriju i praksu”,ibid,str.749.13) UdruženjepravnikaSrbije,„Pravni život-časopis za pravnu teoriju i praksu”,ibid,str.750-752.14)UdruženjepravnikaSrbije,„Pravni život-časopis za pravnu teoriju i praksu”,ibid,str.751.15)OliverAntić, Ibid., str.28.16) ProfdrRadomirĐurović,„Zakon o obligacionim odnosima sa Konvencijom UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe,

Opštim uzansama za promet robom i dr.”, Četvrtoizmenjenoidopunjenoizdanje,Savremenaadministracija,Beograd,2003.,str.291.

17)MladenKrvavica,„Obligacioni odnosi kroz sudsku praksu”,IP„Glosarijum”,Beograd,str.32.18)GordanaStanojčić,„Zakon o obligacionim odnosima sa sudskom praksom i registrom pojmova”,Prvoizdanje,Poslovnibiro,

Beograd,2009.,str.717.19) GordanaStanojčić,„Zakon o obligacionim odnosima sa sudskom praksom i registrom pojmova”,Prvoizdanje,Poslovnibiro,Beograd,2009.,str.717.

20)GordanaStanojčić,ibid,str.719.21) Naučni,stručniiinformativničasopis„Izbor sudske prakse”,Glosarijum,Beograd,2011str15.22) Zakonoplatnomprometu“Sl.listSRJ”br.3/2002i5/2003i“Sl.glasnikRS”,br.43/2004,62/2006,111/2009-dr.zakon,31/2011i139/2014-dr.Zakon,član46.stav2.

23) Zakonoporeskompostupkuiporeskojadministraciji(„Sl.glasnikRS”,br.80/2002,84/2002-ispr.,23/2003-ispr.,70/2003,55/2004,61/2005,85/2005-dr.zakon,62/2006-dr.zakon,63/2006-ispr.dr.zakona,61/2007,20/2009,72/2009-dr.zakon,53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje,112/2015i15/2016)

24) Naučni,stručniiinformativničasopis,ibid.str.15-16.25) UdruženjepravnikaSrbije,“Pravni život-časopis za pravnu teoriju i praksu”,ibid,str.754.



EUTANAZIJA

Bilodasedefinišekaopraksaizazivanjanečijesmrtinapotuosobuštougodniji ilibezbolnijinačin,od-nosno da bi joj se prekinuli nepodnošljivi bolovi i

patnje1,bilokaolakoiblagoumiranje,gašenježivotabezsmrtnih bolova, ublažavanje smrti tako što se bolesnikudajunarkotičkasredstvakakobi lekarublažioumiranjeane da bi ga ubrzao2, ilinanekidruginačin,eutanazija jejednaodnajkontroverznijihtemadanašnjice.

Učlankupodnaslovom„Eutanazija,stariproblemi inoviizazovi”, prof. drMilan Popović ističe da se ni o jednometičko-pravnomproblemuumedijimaposlednjihgodinausvetu,negovorisatolikostrastikaooeutanaziji”3

Samarečeutanazijapotičeodgrčke rečieuthanasiakojaznači„dobrasmrt”(eu-(dobroiliugodno)+thanatos(smrt))4.

Onasvakakonijeizumsavremenecivilizacijekoja,svesnamoćisvogintelekta,težidapojedincuživotučiništodužimikvalitetnijim,kaoidakrajživota,kojizbogmnogobrojnihteškihineizlečivihbolestimožebitisurovobolanitežak,učinidostojnimčoveka.

Iakojenisunazivalieutanazijom,smrt,kojajepretečaonojkakvu danas pod pojmom eutanazije podrazumevamo,poznavalesunajstarije ljudskezajednicekojesu,vođeneimperativomopstanka,isvesneštetekojuzajednici,uta-dašnjimuslovimaživota,možedananesepojedinacsafi-zičkimilimentalnimmanama,ilionajkojenasamomkrajusvogživota,nemoćandazbogstarostiilibolestiispratiko-rakmladihizdravih,takvepojedinceusmrćivale.NistarimGrcimanijebilonepoznatousmrćivanjestarihinemoćnih,kaoidecekojasubiladegenerisana,fizičkiilimentalnosla-ba,ilinjihovakonstitucijanijebilatakvadabiseuspešno

snalaziliuratovima5,štojebiloposebnoizraženokodSpar-tanaca.UStaromRimujeuzakonu12tablica,učetvrtojta-blicipropisano:„nakaznodetetrebaodmahubiti”.Ovakvapostupanjabilasupodržanaodstranevodećihfilozofato-gavremena,izmeđuostalihiPlatonakojijeusvojojknjizi„Održavi” istakaoda„građaninnemapravonabolest,aukolikoserazbolitrebagapustitidaumre”.Ovajstavnijeneobičanakoseimauvidudajeutovremejedinasnaganakojusečovekoslanjao,kojagaještitila,obezbeđivalamuhranuiopstanakbilafizičkasnaga,aopstanakzajedni-ceprečiodsvakogpojedinca.

Prvebraneovakvimshvatanjimapostavilo jehrišćanstvokojejesvojimprodoromijednomodsvojihglavnihzapo-vesti„neubij”,izmenilosvestljudiupogleduoduzimanjaživotadrugome,bezobziranamotiv iznačajciljakoji seželipostići,alinijeuspelodaiskoreniidejuoopravdanostioduzimanjaživotadrugomčovekusapozivanjemnarazlo-gekojitoopravdavaju,jersenjenizagovornici,niunajteževremezaslobodugovora imišljenja,kakav jebiosrednjivek,nisulibilidaistaknusvojuprivrženosttojideji.MeđuzagovornicimaeutanazijebilisuiistaknutimisliociFransisBejkon, koji se u svom radu „novumorbanuscieniarum”založiozaostvarenjemirneiblagesmrti,TomasMorkojijegovorioobeskorisnostiživotakojijepostaoteretsebiidrugima6,akasnijeiFridrihNiče.Nakrilimaidejapozna-tihfilozofaimislilaca,eutanazijajeprviputlegalizovanaunacističkojNemačkoj1939.godine,Zakonomoeutanaziji,podčijimvelomjeoduzetživotvelikombrojuljudiaidejaeutanazijezloupotrebljenadomerečijaneprihvatljivostjeidanas,umnogimzemljama,velikabrananjenomlegali-zovanju.Premarečimaakademikaprof.drVladeteJerotića

Jasmina Minic, Savetnik u Apelacionom sudu

u Beogradu



„čvrstaverahrišćanautokudvehiljadegodinatrajanjahri-šćanstva,itoveradajeBogčoveku„napočetkuudahnuoživot”, te je takoodBožijeg čovekapostao „duša živa”, iveradajeBogonajkojiodlučujeokrajučovekovogživota,dubokojeuzdrmanaudušisavremenogčoveka,otud(ma-danesamoizrazlogagubitkaunutrašnjevere),svesužešćizahtevidačovektreba,akohoće,slobodnodaodlučujeokrajusvogživota,presvegakrajuunekojteškojbolesti”.7

Uprkosmnogobrojnimprotivnicimalegalizacijeeutanazijekoji, pored pozivanja na Hipokratovu zakletvu („Nikomeneću,čakiakomezamoli,prepisatismrtonosniotrovnitićumudatisavetkojimožeprouzrokovatinjegovusmrt”),odnosnomodifikovanuzakletvuusvojenuuŽenevi1946.godine („Apsolutno ću poštovati ljudski život od samogpočetka”),8ukazuju namoguće zloupotrebe i greške, kaoinamogućnostdase,imajućiuvidunapredakmedicine,pronađe lek za najteže bolesti koji bi u potpunosti pro-menio položaj i budućnost ljudi koji trenutno veruju daza njihovo stanje nema leka, lišenje života iz milosrđa ipomoćprisamoubistvulegalizovalesuHolandija,Belgija,Luksemburg iAustralija,doksuŠvajcarska iameričkedr-žaveOregon,MontanaiVašingtonlegalizovalepomoćprisamoubistvu9.

Za ove države značajno je razlikovati aktivnu i pasivnueutanazijukojeserazlikujusobziromnametod.Aktivnaeutanazijapodrazumevadalekar,nazahtevpacijenta,di-rektnoiliindirektnoprouzrokujenjegovusmrtkakobimuokončaopatnju,dokpasivnaeutanazijaznačiodustajanjeodlečenjapacijentakojijenasamrtiiliprestanaksame-dicinskimmeramakojimaseprodužavapacijentovoumi-ranje,pacijentuse„dopušta”daumreodbolestiodkojejeoboleo.10

Holandija je legalizovala aktivnu eutanaziju Zakonom ookončanjuživotakojinesadržireč„eutanazija”većisklju-čivokoristi izraz„okončanježivotanazahtev”, ikojimsupropisaniuslovizadozvoljenosteutanazijeitodazahtevpotičeodpacijentaidajedatslobodnoidobrovoljno,dapacijenttrpinepodnošljivebolovekojisenemoguolakša-ti,dajepacijentupoznatsasvojimzdravstvenimstanjemiperspektivom,dajeeutanazijaposlednjiizlazzapacijenta,jernepostojenikakvedrugealternative,da je lekar kojitrebadaizvršieutanazijukonsultovaokolegukojiimaisku-stvanaovompolju,akojijepregledaopacijentaisložiosedasuispunjenisviuslovikakobieutanazijailipomoćprisamoubistvubiliizvršeni,kaoidajelišenježivotaizmilo-srđa ilipomoćprisamoubistvu izvršenosaneophodnompažnjom.Lekarkoji izvršieutanazijubićezaštićenodkri-vičnoggonjenjasamouslučajudabuduzadovoljenesvematerijalneiproceduralnenorme,zbogčegasvakaeuta-nazijapodležekontroli,alekaredelivremenskiperiodidoosammesecikakobidobilipodatakdalisuizvršilikrivičnodelo.11

ZarazlikuodHolandije,Belgijaje2002.godinedonelaZa-konoeutanazijikojikoristitermin„eutanazija” idefiniše

ga kao umišljajno oduzimanje života drugom licu, a nanjegovzahtev.Uslovikojisupropisanizadozvoljenosteu-tanazijesudajepacijentupoznatsasvojimzdravstvenimstanjem,dajepacijentsvesnopodneozahtev,dapacijenttrpikonstantaninepodnošljivfizičkiilipsihičkibolkojisenemožeolakšati,da jekonsultovandrugi lekar, lekarskoosobljeidrugalicakojapacijenttražiidajepacijentpuno-letaniliemancipovanolice.12

ZakonoeutanazijiuLuksemburgusličanjezakonimaHo-landijeiBelgije,aonoštogarazlikujejeobavezalekaradazaizvršenjeeutanazijetražidozvoluNacionalnogsaveta.13

Krivični zakonikŠvajcarskezabranjuje lišenježivota iz sa-milostizakojepropisujenovčanukaznu ilikaznuzatvoradonajviše tri godine. Takođe, zapomaganjeu samoubi-stvuzaprećenajekaznazatvoradopetgodinailinovčanakazna,aliakojepomoćprisamoubistvupruženaiznese-bičnihrazloga, iuz ispunjenjepropisanihuslova,nećesesmatratikrivičnimdelom.14

AmeričkedržaveOregon,MontanaiVašingtonlegalizovalesupomaganjeusamoubistvualineieutanaziju,dokjeuAustralijilegalizovanovršenjeeutanazijepodstrogopropi-sanimuslovima.15

PrednacrtomGrađanskogzakonikaRepublikeSrbije(una-stavkuPrednacrt),povodomkojeg jeu tokuserija javnihrasprava sa ciljemda sedođedo konačnog tekstapred-logazakonakojićebitiupućenuproceduruzausvajanjezakona, predviđena su za pojedine članove alternativnarešenjačimejepruženamogućnostda,krozkonstruktivnujavnuraspravukojaseodvijameđuodgovarajućimstruč-niminaučnimautoritetima,dobijunajboljuinajprihvatlji-vijuformulaciju,aimajućiuvidudaseodnosenaosetljivapitanjaupogledukojihnepostojikonsenzusujavnosti.

Jednoodtakvihpitanjajeipitanjeeutanaziječijezakonskoregulisanjejezakonopisacponudiokaomogućnostučlanu92.Prednacrta,uokvirukorpusapravaličnosti,ostavljaju-ćimogućnostdase,kaoalternativaponuđenomrešenju,izaberebrisanječlana,odnosnodaseneprihvatiinstituteutanazijeusrpskompravu.16

Prednacrtučlanu92.podnazivom„Pravonadostojanstve-nusmrt(eutanaziju)”,propisujedasepravonaeutanazijukaopravofizičkoglicanasaglasni,dobrovoljniidostojan-stveniprekidživotamožeizuzetnoostvariti,akoseispunepropisanihumani,psiho-socijalniimedicinskiuslovi.Uslo-viipostupakzaostvarivanjepravanaeutanazijupropisujeseposebnimzakonom.Zloupotrebapravanaeutanaziju,radipribavljanjaneosnovanematerijalneilidrugekoristi,predstavljaosnovzakrivičnuodgovornost.

UnapomeniuokviruistogčlananavedenojedaćeKomi-sija,zbogkompleksnostiostvarivanjapravanaeutanaziju,kojeima,poredpravnihimedicinske,psihološkeisocijal-neaspekte,tekposleodržanejavneraspraveizjasnitioal-ternativnompredlogunaosnovu argumenata stručnjaka



izrazličitihoblastiprofesionalnihdelatnosti.Eventualnimusvajanjemosnovnogpredloga,izvršilabiseodgovarajućapromenauKrivičnomzakoniku.17

Idejaeutanazijezakakvusedanaszalažejedandeosvet-skeinašestručnejavnostipočivanahumanosti,odnosnopotrebi da se čoveku, onda kada je kraj njegovog životasasvim izvestan iblizu,omogućidasvojživotzavrši lako,brzo i bez nepotrebnogmučenja koje senemože izbećiukolikosečekadaseživotugasiprirodnimputem,asvezbogtežineitokanajtežihbolestiprotivkojihjošuvekne-maleka.„Prošlasuvremenakadasumedicinskaprofesijai krivično zakonodavstvou imenekih sasvimapstraktnihetičkihifilozofskihpremisasuverenozabranjivaliličnodis-poniranje sopstvenim životomkada je ovaj izgubio svakirealnismisao ipostaoneizdrživteret iumirujućeminje-govoj porodici.Država kojaodovakvog života ima samoštetu,moralabikonačnopriznatidazaočuvanjemtakvogživotanepostojinikakavinteres”.18Nisuretkiniargumentikoji,poredhumanostikojajedinaopravdavarazmišljanjeotomedaseeutanazijalegalizuje,naglašavajuiekonomskimomenatkojijebitanzaporodicuiokruženječovekakojiuteškimmukamačekasasvimizvestantrenutaksvojesmr-ti. „Ekonomski razlozi eutanazije apsolutnonalažunjenuprimenu.Dugo lečenjeneizlečivihbolesnikamožezapo-sledicupredstavljatipravuekonomskukatastrofu.Sistemisocijalnogosiguranjazaovesvrheangažujuogromnasred-stvakojabiseracionalnije,ekonomičnijeihumanijemoglaupotrebiti na one kojima bi ona pomogla da ozdrave.”19Poredekonomskihirazlogahumanosti,uprilogeutanazijiističese ishvatanjeda,kaoštočovekupripadapravonaživotkaojednoodosnovnihineotuđivihpravakojejepro-klamovanoUniverzalnomdeklaracijomopravimačovekapremakojoj„svakoimapravonaživot,sloboduibezbed-nost ličnosti”, takomu pripada pravo da svojim životomraspolaženanačinkojinijeusuprotnostisazakonomiko-jimsenezadireupravadrugih ljudi.Prof.dr JovanBabićsmatradaje„pravonadostojnusmrtumeriukojojjetomoguće,deopravanaživot.”20

Nasuprot izloženimargumentimaukoristeutanazije,po-stoji imnogoprotivnikanjene legalizacije čiji suosnovniargumenti, već pomenuta Hipokratova zakletva, moguć-nostzloupotrebeigreškekaoimogućnostdasezanajtežebolestipronađelek.

LekarskakomoraSrbijeiSrpskolekarskodruštvosuzajed-ničkimsaopštenjemod24.05.2016.godinepredložilibrisa-njeodredbeizčl.92Prednacrta,sapodnaslovom„Pravona eutanaziju” obrazlažući svoj predlog Hipokratovomzakletvom,KodeksomprofesionalneetikeLekarskekomo-re,uznaglašavanjeznačajapravanaživotkaojednogodosnovnihprava.Uokviru saopštenja izražena jepodrškanačelima koja su sadržana u Međunarodnom kodeksuetike iDeklaracijiopravimapacijenatananegunakrajuživotaSvetskeMedicinskeasocijacije(WMA)ukojojstoji:„Eutanazija tj. čin namernog okončanja života pacijenta,čak ina ličnizahtevpacijenta ilinazahtevbliskihsrodni-ka, jeneetično.Onone sprečava lekaradapoštuje željupacijentadadozvoliprirodnomprocesusmrtidapratisvojtoku terminalnoj fazi bolesti”, kao i uDeklaraciji SavetaEvropeiz2012.godineukojojstoji:„Eutanazijamorauvekbitizabranjena”.Takođe,podržanisustavovi iznetiuVo-dičuzadonošenjeodlukauovakvimsituacijama(„endoflifesituation”)kojijeusvojioSavetEvrope2014.godine.21 DrV.DragoslavErcegovac,podsećadajena39.skupštiniSvetske medicinske asocijacije (Madrid, 1987) usvojenaDeklaracijaoeutanazijipokojojjeonasvrstanauneetičkičin,nesamosamedicinskogstanovišta,inezavisnoodto-gadalinamernookončanježivotazahtevasampacijentilinjemubliskeosobe.22

Uovomtrenutkuserezultatijavneraspraveukojojsenakonstruktivan način sučeljavaju pomenuti i drugi argu-menti najeminentnijih poznavalaca prava i pitanja kojaGrađanski zakonik trebada reguliše, nemogudefinisati,zbogčinjenicedaraspravanijezavršena,aimajućiuviduintrigiranostjavnostipojedinimpitanjimakojanejenjava,aukojanesumnjivospadaieutanazija,raspravaćeiuna-rednomperiodubitinastavljena.

Po rečima profesora dr. Slobodana Perovića „rasprava opredloženim rešenjima Prednacrta Građanskog zakonikaRepublikeSrbijetrebadaodgovoriovrednostimanjego-vihopredeljenjaukontekstunjegoveopšteocene,atakvuocenumožedatijedinovremekojejeprednjimkaoiargu-mentovanepotrebenašegukupnogsocijabiliteta,vremeukomećeovajZakonikbitipodstalnomlupomživota.Dalićerešenjapredloženaovimprednacrtombitipraviodazva-niciprakseilićevremenomionipostatisivi-odlučićedrvoživota”.23 •

LITERATURA I INTERNET IZVORI

1.Wikipedia,slobodnaenciklopedija2.Vujaklija.M.,Leksikonstranihrečiiizraza,Prosveta,Beograd,1986.3.Prof.drMilanPopović,Zdravstvenazaštita2002.godine,članak„Eutanazija,stariproblemiinoviizazovi”4.Vujaklija.M.,Leksikonstranihrečiiizraza,Prosveta,Beograd,1986.5.Milenković.M.,Eutanazijailiubijanjeizmilosrđa,Slavija,Skoplje,19406.T.,Utopija,Kultura,Beograd,1962,str.133)7.V.Jerotić,Zdravstvenazaštita,broj1.,januar2003.godine



8.Wikipedia,slobodnaenciklopedija9.Turanjanin.V.,Lišenježivitaizmilosrđaipomaganjeusamoubistvu-poglednazakonodavnarešenjadržavakojesuihdekrimi-

nalizovale,Glasnikprava,PravnifakultetuKragujevcu,2/201210.Klajn-Tatić.V.,Lekarevapomoćneizlečivobolesnompacijentu-etičkiipravniproblem,Institutdruštvenihnauka,Beograd11.Turanjanin.V.,Lišenježivitaizmilosrđaipomaganjeusamoubistvu-poglednazakonodavnarešenjadržavakojesuihdekrimi-

nalizovale,Glasnikprava,PravnifakultetuKragujevcu,2/2012.12.Ibid.13.Ibid.14.Ibid.15.Ibid.16.htpp://ipf.rs./eutanazija-u-prednacrtu-gradjanskog-zakona-republike-srbije/17.htpp://www.propisi.com/assets/files/gradjanski-zakonik-RS-prednacrt.pdflekarskogdruštvauvezieutanazije18.http://www.sirius.rs/clanci/dragan_ilic/eutanazija.html.19.Ibid.20.http://nin.co.rs/Pravonadostojanstvenusmrt,Beogradbr.3034,23.04.2009./21.http://www.lks.org.rs./ZajedničkosaopštenjeLekarskekomoreSrbijeiSrpskog22.htpp://www.blic.rs/vesti/tema-dana/milosrđe-ili-zločin/09.10.2003.23.S.Perović,GrađanskizakonikRepublikeSrbije,radnitekstpripremljenzajavnuraspravusaalternativnimrešenjima,

VladaRepublikeSrbije,Beograd,2015.,strana710.



AUTORSKIUGOVOR

Razvoj autorskog prava, kao jedne od grana pravaintelektualne svojine, išao je uzlaznom putanjom,prešavši put od privilegije dobijene od strane vla-

daraudobafeudalizmado,međunarodniminacionalnimzakonima,priznatogposebnog oblika svojine.1) Taj razvoj je, izmeđuostalog,biopraćen stalnimpovećanjembrojaovlašćenja priznatim autorima i proširivanjem obima tihovlašćenja.Usavremenomautorskompravusvaovlašćenjakojasupriznataautorimadelesenaisključivaineisključiva,pričemutapravamogubiti ličnopravna(moralna) i imo-vinsko-pravna. Tako, važeći Zakon o autorskim i srodnimpravimaRepublikeSrbije2)propisujedaautorimasledećaisključiva moralna ovlašćenja: pravo paterniteta (pravopriznanja autorstva), pravo na naznačenje imena, pravoobjavljivanja,pravonazaštituintegritetadelaipravonasu-protstavljanjenedostojnomiskorišćavanjudela,iisključiva imovinska ovlašćenja:pravonaumnožavanje,pravostav-ljanjaprimerakadelaupromet,pravodavanjaprimerakadelauzakup,pravoizvođenja,pravopredstavljanja,pravoprenošenja izvođenja ilipredstavljanja,pravoemitovanja,pravo reemitovanja, pravo na javno saopštavanje, uklju-čujući interaktivno činjenje dela dostupnim javnosti (tzv.internet odredba), pravo na prilagođavanje, aranžiranje idruguizmenudela,pravojavnogsaopštavanjadelakojeseemitujeipravojavnogsaopštavanjadelasanosačazvukailislike.Ovapravasesmatrajuisključivim,zatoštojejedinoautortajkojiovaovlašćenjamoževršitiiimapravodasva-komdrugomzabranivršenjenavedenihovlašćenja.

Međutim,onošto jespecifičnozaautorskopravo i tozanjegovuimovinsko-pravnukomponentujestečinjenicadaunajvećembrojuslučajevaautornemafinansijskih, teh-

ničkih,organizacionihidrugihmogućnostidaovaovlašće-njavršisam.Tako, retki su slučajevi da autori muzičkih dela sami emituju svoja dela na radio ili tv stanicama, da knji-ževnici sami umnožavaju primerke svojih dela i stavljaju ih u promet i tako dalje. Zbog toga jeuobičajenodaautoriputemugovoraustupaju svoja imovinskopravnaovlašće-nja drugim licima, koja postaju derivativni nosioci ovihovlašćenja.

Onoštonaročitotrebaistaćikadajeupitanjuprometimo-vinsko-pravnihovlašćenjaautora(uoblastipravaintelek-tualnesvojinetojespecifičnosamozaautoreiinterpreta-tore,aneizaostaletitularepravaintelektualnesvojine)jeokolnostdasenaovajnačinmoževršitisamotzv.konstitu-tivni promet ovlašćenja.Toznačidadaimovinskopravnaovlašćenjaostajukodizvornognosioca,aliseiznjihizvodijednoilivišeužihovlašćenjakojiobrazujunovosubjektiv-nopravokorišćenjapredmetazaštitenaimedrugoglica-sticaoca3). Zaključivanjemautorskogugovora, lice koje jeodautoradobilopravonakorišćenjedela,postajenosilacautorskogpravanadelukojejepredmetkorišćenja,nate-ritorijiizavremezakojejeugovorzaključen.Autorzadr-žavasvaličnapravaionaimovinskapravakojanijeustupiougovorom,aposleprotekavremena,autoruse„vraćaju”imovinskapravaupunomobimuionjepotpunoslobodanupogledudaljegkorišćenjairaspolaganjadelom.4)

OdredbeZakonaoautorskimisrodnimpravimakojimajeregulisanautorskiugovorsuuglavnomdopunsko-dispozi-tivnogkaraktera,štoznačidaseprimenjujutekakougovo-ra,odnosnoodgovarajućeugovorneodredbenema,dokjeprioritetnonačeloautonomijevoljestranaka,kaojedno

Gordana Jovanović, -Zamenik javnog tužioca u Višem

javnom tužilaštvu u Beogradu -student poslediplomskih studija na

Pravnom fakultetu u Beogradu, smer Pravo intelektualne svojine



odosnovnihnačelaobligacionogprava.Osimtoga,samimZakonomoautorskimisrodnimpravimajepropisanodase na autorski ugovor primenjuje odredbe zakona kojimseuređujuobligacioniodnosi,akoodredbamazakonanijedrukčijeodređeno.5)

Kaougovornestraneuautorskomugovorusenajčešćejav-ljajuautor,kojimožebitisamofizičkoliceisticalaciliko-risnikustupljenihovlašćenjakojimožebitifizičkoiliprav-no lice.Upraksi,najčešćeseu svojstvusticalaca javljajupravnalica-izdavačkapreduzeća,producentskekuće,radioitelevizijskestaniceitd.Osimautora,kaougovornastranasemožepojavitiautorovnaslednikilidrugolicekojejeno-silacderivativnogpravakorišćenjaautorskogdela.

Imajućiuvidudajeuodnosimaizmeđuugovornihstranakodautorskogugovoraautor,popravilu,tajčijajeprego-varačka i ugovaračka pozicija slabija od druge ugovornestrane, to je zakonom propisan niz instituta specifičnihupravozaautorskiugovor,ačijijezajedničkiciljda,kolikojetomoguće,ojačajupoložajautora,zaštiteipredupredeeventualnupovredunjegovihprava.

Presvega,zakonomjeuodređenimslučajevimapropisanaobavezasticaocapravadamora da koristi delonanačinkojijeugovoren.Taobavezajeizričitopropisanauslučajuizdavačkogugovora,ugovoraopredstavljanju,ugovoraoizvođenjuiugovoraofilmskomdelu,dokjekodostalihau-torskihugovoraobavezakorišćenjadelaprepuštenavolja-maugovornihstrana.Ukolikojetakvaobavezapropisana,uslučajunjenognepoštovanja,autor ilinjegovnaslednikmoguraskinutiugovor.Uztojepotrebnodasenatajnačinugrožavaju interesiautora,odnosnonaslednika ida samautor, odnosno naslednik nije odgovoran zbog neostva-rivanja ili nedovoljnogostvarivanjaprava.Ovogprava seautor,odnosnonasledniknemoguunapredodreći.6)

Zatim,zakonomjepropisanodaseautorskiugovorisklju-čivo zaključuje upismenoj formi. Izuzetak seo dnosi načlanke idrugeautorskeprilogeunovinama iperiodičnojštampi.Propisivanjempismeneformeseočiglednoželeozaštititipoložajautora,budućidase,uslučajueventualnogbudućegspora,spornečinjenicemogudokazivatizaključe-nimugovorom,pričemutrebaistaćidaseukonkretnomslučajuradioformiad probationem.7)

Dalje,kadajeupitanjutumačenjespornihodredbiugovora,propisanajeprimenapravilain dubio pro auctore(usum-nji,ukoristautora).Ovdetrebanapomenutidajeprimenanavedenog pravila ograničena na tumačenje onih odred-bi ugovora kojima se vrši raspolaganje imovinskopravnimovlašćenjima,dokseneodnosinatumačenjeeventualnihdrugihodredbi,ukolikoihugovorsadrži.Konkretnaprime-naovogpravilaznačida,uslučajunejasnoćeupogledusa-držineiobimaovlašćenjakojeseustupaugovorom,smatrasedajeustupljenomanjeovlašćenja.Na primer, ugovorom o ustupanju prava na korišćenje muzike komponovane za određeni film, filmski producent pribavlja od autora samo

pravo na korišćenje muzike zajedno sa filmom, a ne i pravo na proizvodnju i stavljanje u promet fonograma satom mu-zikom.8)Osimtoga,dozvolazaobjavljivanjedela,zabeleže-njedelananosačzvukailislikeidozvolazaemitovanjedelamorajubitiizričitougovorene,akoodredbamazakonanijedrukčijeodređeno,stimštoustupanjeodređenogpravanaiskorišćavanjedelapodrazumevaidavanjedozvolezaoneizmenenadelukojesutehničkineminovneiliuobičajenezatajnačiniskorišćavanjadela.

Na primer, tehnički neminovnim bi se smatralo reproduko-vanje likovnog dela u dnevnim novinama, gde mora doći do skraćivanja formata, reprodukovanja u crno-beloj tehnici i drugih izmena samog dela koje su neophodne za takav na-čin iskorišćavanja.9)

Sledećaspecifičnostautorskihugovorapredstavljazapra-voodstupanjeodpravilaobligacionogpravadaseinstitutprekomernog oštećenja ne može primenjivati kod alea-tornih ugovora.10) Naime, iako autorski ugovor po svojojprirodispadaualeatorneugovore,budućidaseutrenut-kunjegovogzaključenjaneznatačnavrednostpredmetaugovora,kojuvrednostćeodredititržišteprilikombudu-ćeg iskorišćavanjadela, zakonom jepropisanopravoau-torainaslednikaautoradamožetražitiizmenuugovornihodredbikojiseodnosenaautorskunaknadu,akojestica-lacugovorenimkorišćenjemdelaostvariodobitkoja jeuznatnojnesrazmerisaugovorenomautorskomnaknadom.Na primer, neafirmisani autor komponuje pesmu koja po-stane svetski hit i muzičkom producentu donese ogroman prihod, pri čemu su producent i autor dogovorili paušal-nu autorsku naknadu u iznosu od nekoliko stotina evra.Uovomhipotetičkomslučaju,premaslovuzakona,autorbiimaopravodazahtevareviziju ugovornih odredbi u po-gledu autorske naknade. Međutim, treba istaći da ovopravopostojisamoakojeukonkretnomslučajudošlodoznatnenesrazmereizmeđuprihodasticaocainaknadeau-tora,pričemujenesrazmeraposledicaneočekivanogtokadogađaja.Usuprotnom,tj.akoseradioočekivanomtokudogađaja,većinskojemišljenjedanebibilomestaprimeniovoginstituta.11)Uvezisaprimenomovoginstituta,najče-šćećesticalacisticatikakojenesrazmeranprihodostvarenisključivo njegovim zalaganjem i trudom, što se svakakomoraceniti,alisepopraviluradioobostranomdoprinosuiautoraisticaoca,ukomslučajuautorsvakakoimapravonarevizijuugovora.Takođe,kaospornosemožepostavitipitanjedaliautorimapravonareviziju,ukolikoautorskanaknadauopštenijeugovorena.Preovladavamišljenjedauslučajukadajeneugovaranjenaknadeizrazanimus do-nandiautora,onnebiimaopravonarevizijuugovora,zarazlikuodslučajakadanaknadanijeugovorenazboguve-renjaautoradakorišćenjenjegovogdelanećedonetipri-hod,kadapostojipravonarevizijuugovora.12)Ovogpravaseautor,odnosnonasledniknemoguunapredodreći,alipravona revizijuugovorazastarevau subjektivnomrokuoddve,odnosnoobjektivnomrokuodšestgodina.13)



Sledećaspecifičnostautorskogugovorapropisanatakođeuciljuzaštiteautorajestetzv.pravo pokajanja. Naime,možesedogoditidanakonzaključenjaugovoraautorocenidabiizvršenjeugovoramoglodananeseštetunjegovomličnomilistvaralačkomugledu,zbogčegabizaautoranastalamo-ralnaštetailibimoglodoćidonastankaštete.Onoštojebitnozaovajinstitutjestedaautorsmatradabiizvršenjemugovora njemubila nanetamoralna šteta zbog okolnostikojenijeuzrokovaosticalacdela.Zapravoseradioprome-njenimshvatanjimaautora,njegovimnaučnim,političkim,verskimidrugimuverenjima.Na primer, autor koji je profe-sor fizike izloži u svom autorskom delu neku naučnu teoriju, a u međuvremenu svetski fizičari dođu do saznanja koje osnovano takvu teoriju pobijaju u potpunosti. Ukoliko bi se primerci njegovog dela u kome je ta teorija izložena stavili u promet, to bi sigurno negativno uticalo na njegov ugled u naučnim krugovima. Pritom,trebanapomenutidajera-skidmogućsamoiznavedenih,zakonompropisanih,razlo-ga idanijedozvoljenazloupotrebaovogpravaodstraneautora.Exempli causa, autor neće imati pravo da raskine ugovor pozivajući se na pravo pokajanja, jer je promenio mišljenje o sticaocu dela i želi da zaključi novi ugovor sa drugim sticaocem.14) Kakobisedrugaugovornastranaza-štitilauslučajudaautorželidasekoristipravompokajanja,propisanajeobavezaautoradasticaocunadoknadistvarnuštetukojuonzbograskidaugovoratrpi.Zapravoseradioštetiuvisiniiznosatroškovakojejesticalacimaodabidelopripremiozakorišćenje,odnosnodabigakoristiododanaprijemaizjaveoraskiduugovora.Pravonaraskidugovoraimasamoautor(neinaslednikiliderivativnisticalacautor-skogprava),štojepotpunoureduakoseimauvidudaseradioovlašćenjukojasepotpunoodnosinaličnostautoraidasenjimeštiteautorovimoralniinteresi.

Takođe,trebanavestida jezakonompropisananištavostonihodredbiugovorakojimasevršiustupanjeimovinsko-pravnihovlašćenjazasvabudućadelajednogautora,kaoi za buduće, još nepoznate oblike korišćenja određenogdela.Nespornojedajesmisaoovihodredbiupravozaštitaautoraodjednevrsteodnosazavisnostikojabipostojalaizmeđu njega i sticaoca, ukoliko bi postojalamogućnostugovaranjaovakvihodredbi.15)

Zakonoautorskimisrodnimpravimanepropisujeizričitonijednuobavezukojunaosnovuautorskogugovorapreuzi-maautor,štoznačidaseutompogleduprimenjujuodred-beobligacionogprava.Utomsmislu,najvažnijajeobavezaautoradaseuzdržavaodpostupakakojibisticaocaome-taliuvršenjuovlašćenjakojasumuustupljena,kaoidagazaštitiodpravaipretenzijatrećihlica,sasvimposledicamakojeZOOpropisujeuvezisazaštitom od evikcije.16)

Analizomzakonskihodredbinespornosenamećezaklju-čakdasezakonodavacuvelikojmeripotrudiodaautorimaobezbedirelativnopouzdanuzaštitunjihovihličnihiimo-vinskih ovlašćenja.Međutim, svedoci smo da se u prak-si broj povreda iz oblasti autorskog prava povećava, štojesigurnoposledicačinjenicedavelikibroj sticalacanijeupoznatsasvojimisaobavezamaipravimaautora,ada,sadrugestrane,nikodsamihautoranijerazvijenasvestotomekoja impravapripadaju inakojinačin ihmoguza-štititi.Utomsmislujeneophodnaodgovarajućaedukacijakakosticalaca,takoinosilacaautorskogprava,kakobiseostvarioosnovniciljautorskogprava,atojeobezbeđenjeekonomskeegzistencijeautora,štoautoremotivišedavi-šeiraznovrsnijestvaraju,ačimeseukrajnjojlinijidoprino-siukupnomkulturnomrazvitkucelogdruštva. •

1)PoveljaoosnovnimpravimaEvropskeunije,2007/C308/01,čl.17,st.2;2)Zakonoautorskomisrodnimpravima(“Sl.glasnikRS”,br.104/2009,99/2011,119/2012i29/2016-odlukaUS);3)S.Marković,D.Popović,Pravo intelektualne svojine,PravnifakultetUniverzitetauBeograduDosijeStudio,Beograd2014,str.212;4)V.Besarević,Intelektualna svojina,PravnifakultetUniverzitetauBeogradu,Beograd,2011,str.331;5)Zakonoautorskomisrodnimpravima-ZASP,“Sl.glasnikRS”,br.104/2009,99/2011,119/2012i29/2016-odlukaUS,čl.67,st.2;6)ZASP,“Sl.glasnikRS”,br.104/2009,99/2011,119/2012i29/2016-odlukaUS,čl.71;7)“Kad je između tužioca kaoautora knjige i predstavnika tuženogkao izdavača vođenpregovoromogućnostiobjavljivanjaknjige,pakasnijeknjiganebudeobjavljena,ondatuženikaoizdavačnijeuobaveziprematužiocudamunaknadištetuzbogtroškovakojejeovajimaozbogneobjavljivanjaknjige,jerizmeđustranakanijezaključenpismeniugovorusmislučl.57Zakonaoautorskompravu,štoznačidaovakavusmenidogovorneproizvodipravnodejstvo”(PresudaOpštinskogsudauKragujevcuP.3568/75od28.04.1976,BiltenSudskeprakseVrhovnogsudaSrbije,br.5/1977,str.17);

8) S.Marković,D.Popović,str.218;9) S.Marković,D.Popović,str.5;10)Zakonoobligacionimodnosima-ZOO,“Sl.listSFRJ”,br.29/78,39/85,45/89-odlukaUSJi57/89,“Sl.listSRJ”,br.31/93i“Sl.listSCG”,br.1/2003-Ustavnapovelja,čl.139;

11)S.Marković,D.Popović,str.220;12) 11 Ibid;13)“Menjajuseodredbeautorskogugovorakojiseodnosinavisinuautorskoghonoraraiobavezujetuženaizdavačkaorganizacijadatužiocima,autorima,zaredigovanjeidopunutekstaknjigeVasePelagićakojajedoživelavišeizdanjaumestougovorenogautorskoghonorarapojednomautorskomtabakuod500din.Isplatipojednomaut.tabakupo8.000din.Zaizdanjeiz1980.izanarednaizdanja”,(OkružnisuduBeogradu,Pbr.904/82-84);

14)S.Marković,D.Popović,str.222;15)ZASP,“Sl.glasnikRS”,br.104/2009,99/2011,119/2012i29/2016-odlukaUS,čl.66.st.2;16)ZOO,“Sl.listSFRJ”,br.29/78,39/85,45/89-odlukaUSJi57/89,“Sl.listSRJ”,br.31/93i“Sl.listSCG”,br.1/2003-Ustavnapovelja,čl.508-515;



PONUDAIPRIHVATPONUDE ZAZAKLJUČENJEUGOVORA PUTEMINTERNETA

Ponuda i prihvat ponude kao institut obligacionogpravauteorijiipraksinesumnjivopredstavljajukru-nujednogpravnogposla,jerakoponudajednogli-

ca-ugovornestranesadržisvebitneelementeugovora,adrugaugovornastranaprihvatitakvuponudu,značidajedošlodosaglasnostidvejuvolja,odnosnozaključenjaugo-vora.Načinizražavanja,prirodaidejstvoponudeiprihvataponudedoskorajevršenuobičajenimputem,alisarazvo-jemtehnologije,ugovornestranesesvevišeopredeljujuzazaključenjeugovoraelektronskimputem,odnosnopu-teminterneta.Komunikacijaiposlovanjeputeminternetajenajrasprostranjenijivid interakcije, te jeubrzani razvojelektronskog poslovanja logičan sled okolnosti. Koliko jeelektronskakupovinanapredovalagovori ipodatakda jedanas gotovo nezamislivo da se kupovina robe i uslugaobavljasamou„oflajn”okolini.Odkupovineodeće,avion-skihkarata,rezervacijehotelaiostalihusluga,svejemno-golakšeobaviti„izfotelje”,asveštojezatoneophodnojeste internet konekcija.Međutim, pravo i zakoni nisu ustanjudaprateovajubrzanirazvojinterneta,padolazidoraznihoblikazloupotrebanamreži,pogotovopokorisnikeinjihovuprivatnost.Takođe,krivičnadelakojasevršeko-rišćenjemsavremenihtehnologijasvesurasprostranjenijaineophodnoihjepravnoregulisati,kakobipotrošačibilizaštićeniikakobimoglibezbednodasklapajuugovorenainternetu.

Kako bi se i ovaj vid pravnog prometa nesmetano odvi-jao neophodno je uočiti specifičnosti ponude i prihvata

ponude prilikom zaključivanja ugovora putem interneta,odnosnopisanjemnaovutemubavilasamseproučava-njem specifičnih okolnosti koje prate nastanak, dejstvo iposlediceovakvihugovoraiokruženjaukojemsunastali,teidomaćelegislative,institutaponudeiprihvataponude,kaoispecifičnostiovihinstitutauelektronskomokruženju,takođe kao i bitan element ovih ugovora vremenom za-ključnjaugovoranainternetu,kaoielektronskimnačinomplaćanja.

Poređenje ponude i prihvata ponude učinjenih uobičajenim putem sa ponudom i prihvatom ponude zaključene elektronskim putem

Zarazlikuoduobičajenihugovora,ugovori sklopljenipu-tem interneta imaju specifično okruženje u kome se za-ključuju i oblik u kom nastaju, s obzirom na to da ”barjedna izjavavoljekojavodidozaključenjaugovoramorabitiemitovanapreko interneta.” Zakon o elektronskoj tr-govini,učlanu9,stav2,propisujedaseponudaiprihvatponudemogudatielektronskimputem,odnosnouelek-tronskomobliku.KakoovajZakonneuređujedetaljnoin-stituteponudeinjenogprihvata,zanjihvažepravilakojapropisujeZakon o obligacionim odnosimakojasupredo-čenauprethodnompoglavlju.Zaugovorezaključenepu-tem interenta,najvažnijesuodredbekojeuređujuopštuponudu,odnosnoponuduneodređenombrojulica,zatim

Vanja Ćulibrk, Polaznik obuke pravosudne

akademije



ponuduodsutnomlicu,opozivponudeiprihvataponude,kaoipravilaozaključenjuugovorakorišćenjemtzv.Opštihuslovaposlovanja,odnosnopravilaoformularnimugovo-rima.TakođetrebanaglasitidaniUNCITRALModelzakonoelektronskojtrgovini,niKonvencijaUN,nitiDirektivaEUo elektronskoj trgovini neuređujunačinna koji se trgo-vačkeinformacijekojesu istaknutena internetutretiraju(dalikaoponudailikaopozivnaponudu),većtopitanjeostavljajudržavamapotpisnicamadasameuredeusvomzakonodavstvu.

Dakle,poštoskoronijedandokumentneuređujeizričitoponuduiprihvatponudekodinternetugovora,najkritični-jepitanjekode-poslovanjajestedalijeugovorzaključeniline.Ovudilemunajboljeodslikavajedanengleskislučaj,kojijejedanodnajvažnijihprecedenatauovojoblasti,na-imeslučajEntores v. Miles Far East Corp.UovomslučajuLordDening(Denning)jepošaoodjednostavneformeko-munikacijenadaljinu,odnosnooddvačovekakojiugovorsklapaju dovikivajući se preko reke. U ovakvoj situaciji,premaDeningu,ugovornebimogaodanastanesvedokponuđačnebičuodaponuđeniponuduprihvata.Akobi,naprimer,utrenutkukadaponuđenidovikujedaprihvataponuduprekotogmestapreletaoaviontakodaponuđačnemožedačujeponuđenog,ugovornebibiozaključen.Ponuđeni bimorao da ponovi svoj prihvat nakon što sebukastiša.Naosnovuovepolaznetačke,primenomana-logije,ovopravilobibiloprimenjivonasvevidovesklapa-nja ugovora korišćenjem sredstava komunikacije koje sutrenutneilivirtuelnotrenutne.Jednostavnijerečeno,kod ugovorakojisesklapajuelektronskimputempreovlađujeteorijaprihvataponude.Procespregovaranja i sklapanjaugovoraprekointernetaistijekaoiuofflinesvetu:možepostojatipozivdaseponudaučini,samaponuda,odbija-njeponudeinovaponuda,inakrajuprihvatponudeiskla-panjeugovora.Razlika izmeđupozivanaponudu i sameponudejestetajdaponuda,kojupratiprihvat,dovodidosklapanjaugovora.Ovarazlikanedajeovlašćenjeinternetstranici,odnosnonjenomadministratoru,dadovođenjemu zabludu korisnika putem netačnih informacija navo-dikorisnikadaugovorzaključi.Ukolikoseustanovida jeugovorzaključennaosnovunetačnihinformacija,korisnikkojijedovedenuzabludućeimatipravodaugovorponišti,ilitražinadoknadušteteiličakobaistovremeno.Stogajeveomavažnodaobeugovornestraneznajuštasesmatraponudominjenimprihvatom,itusepravidistinkcijaizme-đue-mail i webugovora.

RAZLIKEUZAKLJUČIVANJUe-mail i webugovora.

Doksee-mailugovorizaključujujednostavnomrazmenomelektronskihporuka izmeđuugovornih strana, inajčešćese zaključuju između lica koja su u stalnom poslovnomodnosu,nadrugojstraniwebugovorisezaključujuprekointernetstranica,putemopštihuslovaposlovanja,ipred-stavljajuugovorepopristupu.Kode-mailugovorasesla-

njeelektronskeporukesmatraponduom,ikodnjihpostojiproblemopozivaponude,odnosnoprihvataponude,po-štonepostoji vremenska razlika između slanja i prijemaporuke,akaojedinorešenjejavljasemogućnostopozivatelefonom,prenegoštoponudilac iliponuđenipročitajuelektronskuporuku.Kodovihugovorasesaglasnost,od-nosnoprihvatponudeupućujeslanjemodgovoranae-ma-il poruku,doksekodwebugovoraponudaprihvataispo-ljavaklikommiša.

Zaključivanje elektronskih ugovora putem opštih uslova poslovanja

Kod web ugovora se takođe javlja problem razlikovanjaponudeipozivadaseponudaučinisobziromdaugovorinajčešćezaključujuputemopštihuslovaposlovanja,kojeponudilac objavljuje na svojoj internet stranici. Ovde seustvaripostavljapitanjekadasusestranesaglasileoza-ključenjuugovoranainternetu.Kanadskizakon,naprimerpredviđadaseugovormožezaključitikonkludentnimrad-njama,štobiprimenjenonaelektronskeugovoreznačiloda se jednostavnim klikom na polje ”slažem se” ili ”pri-stajem”(”IAgree”)zapravosklapaugovor.DirektivaEUoelektronskojtrgoviniučlanu10.predviđakojesvepodatkeponuđačmora potrošaču učiniti dostupnim prilikom za-ključenjaugovora.Kad suupitanjuopštiusloviposlova-nja,kojinajčešćenisudirektnoinkorporiraniusamugovor,većimkorisnikmožepristupitinaposebnomdeluinternetstranicepotrošača,UNCITRALModelzakonoelektronskojtrgovinipredviđadasuoviopštiusloviposlovanjasastavnideougovora,ukolikosesamugovornanjihpozivaiukolikoimpotrošačmožepristupiti.DirektivaEU idekorakdaljei propisujeda ćeovi opštiuslovi imatiobavezujuću sna-gu,ukolikosukorisnikudostupninanačinkojiomogućavanjihovopohranjivanje i reprodukciju,odnosnoukolikosemoguodštampatiilisačuvatinaharddiskuračunarailinanekomodprenosivihmedijuma(USB,CD,DVD).

Vreme zaključenja ugovora putem interneta

Kodponude i njenogprihvata trebapraviti razliku izme-đuponudeučinjeneprisutnomiponudeučinjeneodsut-nomlicu.Član40.ZOOpropisujedaseponudaučinjenaprisutnomlicu”smatraodbijenomakonijeprihvaćenabezodlaganja,izuzevakoizokolnostiproizlazidaponuđenompripadaizvestanrokzarazmišljanje”,dokse”ponudauči-njena telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio-vezomsmatrasekaoponudaprisutnom licu”.Sobziromnatodaseovimtaksativnimnabrajanjemupućivanjapo-nudezazaključenjeugovoraodsutnom licunenavodie-mail ili internetstranica,Zakon o elektronskoj trgovini je otkloniosumnjuupogleduvremenazaključenjaugovoraputeminterneta,predvidećidaseugovoruelektronskom



obliku smatra se zaključenim ”onog časa kada ponuđačprimielektronskuporukukojasadržiizjavuponuđenogdaprihvataponudu”,adaseponudaiprihvatponudesma-traju primljenim ”kada im lice kome su upućene možepristupiti.”

I kod određivanja vremena zaključenja ugovoramora senapravitirazlika izmeđue-mail i webugovora,sobziromnarazličitenačinenjihovogsklapanja.Kod e-mail ugovo-ra,postojerazličitashvatanjaotomekadaseoviugovorismatraju zaključenim. Prvenstveno zato što se nemožeuvektačnoutvrditidalisezaračunaromponuđenogutre-nutkuprimanjaporukenekostvarnonalazioiline.Dakle,iako e-mail porukajednakobrzostižedoponuđenogkaona primer faks, ona ipakmože ostati nepročitana jedanduživremenskiperiod.Bašzbogovedilemeokotogadaliseoviugovorismatrajuugovorimaizmeđuprisutnihiliiz-međuodsutnihlica,pravnateorijanemajasanstavtome.Jedandeoakademijesmatradasenaoveugovoreprime-njujupravilaozaključenjuugovoraizmeđuprisutnihlica,sobziromnatodajeelektronskapoštajednakobrzakaotelefaksilitelefon.StogasepremaovomshvatanjumoženapravitiparalelasaSMSporukama,poštoikodovihpo-rukaprimalacnemorauvekdabudeublizinitelefona(npr.noću,nakonradnogvremena,dokjenaputuitd.),teoveporuke, baš kao i e-mail mogu ostati nepročitane jednovreme.Drugoshvatanje,kojejeprihvaćenouNemačkoj,akojeje,razmatrajućisveokolnostislučaja,preciznije,sma-tradasenae-mail ugovoreprimenjujupravilaozaključiva-njuugovoraizmeđuodsutnihlica.Ovdesepolaziodtuma-čenjavećnavedenogčlana40.stav2.ZOO,kojetaksativnonabrajaštasesvesmatrakaoponudaučinjenaprisutnomlicu,akojeneobuhvataelektronskupoštu.Takođe,sob-zirom na to da je teško utvrditi vreme kada je primalacelektronske poruke ovu poruku zaista pročitao, logičnijajepretpostavkada se radi oponudi odsutnom licu.Ovoshvatanjetakođeizjednačavaelektronskopoštanskosan-duče sa normalnim poštanskim sandučetom i polazi odpretpostavkedasepoštačitanajčešćejednomdnevno,zavremeradnogvremena,tedaće,kadsuupitanjupravnalica,adresatnajverovatnijeporukupročitatiistogdanaka-dajeonaiposlata.Međutim,ovapretpostavkanevažizafizičkalica,većsesmatradasuseoniupoznalisaporukomondakadabito,pouobičajenimokolnostima,mogliučiniti(proveravajućisvojepoštanskosanduče).

Web ugovori,sadrugestrane,tretirajusekaougovoriza-ključeniizmeđuodsutnihlica,uskladusačlanom39.stav1. ZOO, odnosno smatra se zaključenim kada ponudilacprimiizjavuponuđenogdaprihvataponuduzazaključenjeugovora.Iakoteorijaprijemaizgledaveomajednostavno,pravnaregulativanamnijenaizričitnačindalaodgovornapitanjekojijetrenutakprijemaizjaveoprihvatanjuponu-de,kadaseradiozaključivanjuugovoraizmeđuodsutnihlica.

Naš Zakon o elektronskoj trgovinipredviđadajepružalacuslugadužanda”bezodlaganja,elektronskimputem,po-sebnomelektronskomporukom,potvrdiprijemelektron-skeporukekojasadržiponuduiliprihvatponudezazaklju-čenjeugovora”,aliidaseodovogpravilamožeodstupiti,ukolikosuugovornestrane,kojenisupotrošači,umeđu-sobnimugovornimodnosimatoizričitougovorile.1)

Pregledomsveganavedenogdolazisedozaključkadaseelektronski ugovor smatra zaključenimonda kada ponu-đačprimiporukuukojojjesadržanaizjavavoljeponuđe-nogdaponuduprihvata,aponudaiprihvatponudesma-trajuseprimljenimondakada im licekojemsuupućenemožepristupiti.

Načini plaćanja na internetu

Elektronskinovacjesredstvoputemkojegsevršiplaćanjenainternetu.Onsetakođenazivadigitalninovacilisajbernovac.Onusuštinipredstavljaelektronski,bezgotovinskinačinplaćanja,odnosnoprenosanovcasajednogračunanadrugi,virtuelnimputem,korišćenjemtakozvanogvirtu-elnognovčanikakupcasakojegsesredstvaprenosepro-davcu.Jedandeoakademijepravipodelusamih internetugovoraprematomekojinačinplaćanjajeugovoren.Ov-desepravirazlikaizmeđuugovoraukojimasuugovornestranedogovorilekorišćenjeelektronskognačinaplaćanjaodonihgdejeugovorenklasičnimetod.Kodprvihseko-ristielektronskinovac-kreditnekartice,bankovniprenosi,PayPal. PayPalpredstavljainternetplatformuzaelektron-skoplaćanje,kodkojekorisnikmožesamdaizaberenačinkojimželidaplatiodređenurobuiliuslugu,alidapritomodaveomamalibrojličnihpodatakailipodatakaokredit-nojkartici.Ovdetakođetrebanapomenutidaseodskoronatržištupojavioitakozvani”privatninovac”(private mo-ney), koji ubuhvata Linden dolare (LindenDollars (L$))2),tokene(tokens)iBitkoine(Bitcoin),kojipredstavljajunaj-novijinačinplaćanja,uvidudigitalnognovca,akojisepla-ća od korisnika do korisnika (peer-to-peer payment) bezposredstva neke finansijske institucije, odnosno banke.Drugitipugovora,onajkodkojegjeugovorentradicionalninačinplaćanja,plaćanjesevršipomoćukešailičekova,akojimogubitiposlatipoštom iliplaćenipopreuzimanju,odnosnopouzećem.

Elektronski potpis i elektronski dokument

Dva nezaobilazna aspekta elektronske trgovine su elek-tronski potpis i elektronski dokument. Oba ova pojmauređena su posebnim zakonima usvojenim 2004, odno-sno 2009. godine. Prvi zakon u Srbiji koji se bavio obla-šću elektronskog poslovanja, odnosno jednim njegovimtehničkimaspektom,jesteZakon o elektronskom potpisu



kojijeusvojen2004.godine.Ovajzakonuređujeupotrebuelektronskogpotpisa(eng.electronic signature)upravnimposlovima i drugimpravnim radnjama,poslovanju, kao iprava,obavezeiodgovornostiuvezisaelektronskimserti-fikatima.Elektronskipotpisdefinisanjeovimzakonomkao”skuppodatakauelektronskomobliku koji supridruženiilisulogičkipovezanisaelektronskimdokumentomikojislužezaidentifikacijupotpisnika”.Ovaj”običan”elektron-skipotpisrazlikujeseodkvalifikovanogelektronskogpot-pisa,sobziromnatodajekvalifikovanielektronskipotpis(eng.advanced electronic signature,akojisejošnazivaidigitalnipotpis,eng.digital signature)onajpotpiskojimse”pouzdanogarantujeidentitetpotpisnika, integritetelek-tronskih dokumenata, i onemogućava naknadno porica-njeodgovornostizanjihovsadržaj,ikojiispunjavausloveutvrđeneovimzakonom”,akojiseizjednačavaupravnojsnazisasvojeručnimpotpisom.Elektronskipotpisse,jed-nostavnijerečeno,zasnivanakriptografiji,kojapotvrđujeistinitost,odnosnoautentičnostelektronskih informacija,inatajnačinutvrđujenjen izvor i integritet.Usvajanjemovihodredbirešenjejedanodvodećihproblemaelektron-skogposlovanja,odnosnonesigurnostonline transakcija.Ovajpotpissemožekoristitiupravnomprometuislužitikaodokaznosredstvo,osimusituacijamakadajezakonompropisanodajedinosvojeručnipotpismožeimatidokaznusnagu.0Sobziromnatodaslužizaidentifikacijuučesnikaelektronskogposlovanja, odnosnopotpisnika određenogelektronskogdokumenta,elektronskipotpismorapokaza-tidajeosobakojajeudokumentunavedenakaopotpisnikzaistatajpotpisistavila,kaoitodasadržinaelektronskogdokumentaodgovara sadržini koja jepostojala u trenut-kupotpisivanja.Veza izmeđupotpisnika ipotpisavrši sepomoću ”elektronskog sertifikata”, koji predstavlja jednuvrstu ”alata za dešifrovanje”elektronskog potpisa, a ko-ji se takođe, s obziromna to koji potpis ”dešifruje”, delinaobičanikvalifikovanielektronskisertifikat.Elektronskisertifikati izdajuseodstranesertifikacionog tela,koje jezakonodrediodamogudaobavljajudelatnost izdavanjaovihsertifikata,aokojimanadležnoministarstvovodije-dinstveniregistar.

OvajZakonjeodvišestrukogznačajazaobavljanjedelat-nostina internetu, sobziromna todaomogućavadaseelektronskomdokumentunemožeosporitipunovažnostilidokaznasnagasamozatoštosenalaziuelektronskomformatu.U smislu Zakonao elektronskompotpisu,elek-tronskidokumentdefinisanjekao”dokumentuelektron-skomoblikukoji sekoristiupravnimposlovima idrugimpravnimradnjama,kaoiuupravnom,sudskomidrugompostupkupreddržavnimorganom”.Iakojedefinisanprviputuovomzakonu,elektronskidokument jepodrobnijeuređenZakonom o elektronskom dokumentu,kojijeusvo-jen2009.godine.OvajZakonuređujeusloveinačinpostu-panjasaelektronskimdokumentom,zatimprava,obavezeiodgovornostiučesnikapravnogporetka(fizičkaipravna

lica,državniorgani i lokalna samouprava)uvezi saovimdokumentom,njegovprijem,izdavanje,načinčuvanjadu-plikataitd.

Zakon o elektronskoj trgovini Republike Srbije

Zakon o elektronskoj trgovini Republike Srbije definišeelektronskutrgovinukao”viddaljinsketrgovineusmisluzakonakojimseuređujetrgovina”.Ovajzakontakođeure-đuje,izmeđuostalog,usloveinačinpružanjauslugainfor-macionogdruštva,obavezeinformisanjakorisnikausluga,kao i pravila u vezi sa zaključenjemugovora u elektron-skomobliku.Uslugu informacionogdruštvadefinisana jekaousluga”kojasepružanadaljinu,popraviluuznaknaduputemelektronskeopremezaobraduiskladištenjepoda-taka,naličnizahtevkorisnikausluga,aposebnotrgovinaputem Interneta,” a uključuje nuđenje podataka i rekla-miranjeputem Interneta, elektronskepretraživače, kao iomogućavanjetraženjapodatakaiuslugakojeseprenoseelektronskommrežom, i ostale usluge.3) Pružanje uslugainformacionogdruštvajeslobodnoinepodleženikakvimdodatnimuslovimauvidudozvolaiodobrenja,dokjeelek-tronskiugovordefinisankao”ugovoruelektronskomobli-kujeugovorkojipravnaifizičkalicazaključuju,šalju,pri-maju,raskidaju,otkazuju,komepristupajuikojiprikazujuelektronskimputemuzkorišćenjeelektronskihsredstava.”

ZAKLJUČAK

Naprednavedenojestesamomalideo”problematike”za-ključenjaugovoraputeminterneta,jerrazvojinformacio-nihtehnologijaiinternetauveojerevolucijuuposlovanjuiugovornimodnosima.Dosadatrgovinakojasezasnivalanapapirnimdokumentima,preselilaseuvirtuelnisvetukomejeomogućenodasetrgujesaosobamaizcelogsve-ta,24časadnevno,7danaunedelji,izudobnostisopstve-nog doma. Pored nepreglednih pogodnosti, elektronskatrgovinastvorilajeipravnepraznine,sobziromdazakono-davcinisubiliustanjudaprateubrzanrazvojtehnologija.Stogasusepojaviliraznioblicimalverzacija,prevaraikri-vičnihdela,kojasedotadanisumoglanizamisliti.

Najvećepitanjesakojimsusezakonodavcisusrelibilojekakodaregulišuprelaztradicionalnogugovornogpravauonlinesvet.Svedodanas,velikibrojproblemasakojimasesusrećupotrošačiprilikomsklapanjaugovoranainternetunisudefinisani iuređenizakonima. Iakojemeđunarodnazajednica učinila veliki pomak usvajanjem velikog brojameđunarodnih i regionalnihdokumenata,pravneprazni-neidaljepostoje.Onoštoostajekaociljubudućnostijesteomogućavanjevećepravnesigurnostiprilikomzaključiva-njaugovoranainternetu,aliikoncentrisanjenapovećanjepoverenjapotrošačauovajvidtrgovine.



Dabiseovopostiglo,državetrebadasvojezakonepri-lagodenovonastalojsituacijiiusvojepravilakojabibilaprilagodljivadaljemrazvojuinformacionihtehnologijaiinterneta,sobziromdajetajrazvojneminovan.Svedocismoogromnogpomakakojijeinternetnapravioupolju

elektronsketrgovinezasamo20godina,istogaidržaveipotrošačimorajubitispremnidaprihvateinovacije. •

LITERATURA

1.Antić,O,Obligaciono pravo,PravnifakultetUniverzitetauBeogradu,Beograd,sedmoizdanje,2012.2.Blagojević,M.M.,Kovačević,M.S.,”Elektronskinačinplaćanja-EFT”,PRAVO-Teorija i praksa,Broj9-10,2009.3.Vilus,J.,Elektronsko trgovačko pravo, Evropskicentarzamirirazvoj(ECPD)UniverzitetazamirUN,Beograd,2000.4.GómezValenzuela,E.,”InternationalElectronicContracting:OfferandAcceptance”,European Scientific Journalvol.8,

No.28,2012.5.Davidson,A.,The Law of Electronic Commerce,CambridgeUniversityPress,Melbourne,Australia,2009.6.Dimitrijević,P.,”Vremedasesudovisuočesaelektronskomtrgovinom”,Pristup pravosuđu - instrumenti za implemen-

taciju evropskih standarda u pravni sistem Republike Srbije(N.Petrušićur.),Pravni fakultet u Nišu- Centar za publikacije,Niš,2009.

7.Živković,V.,”Ponuda,prihvatponudeivremezaključenjakodinternetugovora”,Pravo i privreda 7-9/2013.8.Zimmermann,R.,The Law of Obligations: Roman Foundations of the Civilian Tradition,OxfordScholarshipOnline,2012.9.Kambovski, I.,”Novakoncepcijausluga-elektronskatrgovinavis-à-vistradicionalnetrgovine”,ZbornikradovaUslužno

pravo,Kragujevac,2013.10.M.,Rimsko pravo,Nomos,Beograd,2005,str.313;R.Zimmermann,The Law of Obligations: Roman Foundations of the

Civilian Tradition,OxfordScholarshipOnline,2012.11.Mitrović,D.,Kumpan,A.,Osnovi međunarodnog privatnog prava, PravnifakultetUniverzitetaUnion,JPSlužbenigla-

snik,Beograd,201012.OrganisationforEconomicCo-operationandDevelopment(OECD),”OnlineIdentityTheft”, OECD,2009.13.PearceG.,Platten,N.,”PromotingtheInformationSociety:TheEUDirectiveonElectronicCommerce”,European Law

Journal,Vol.6,No.4,December2000.14.Prlja,D.,Reljanović,M.,Pravna informatika, PravnifakultetUniverzitetaUnion,JPSlužbeniglasnik,Beograd,drugo

izdanje,2011.15.Prlja,D.,Reljanović,M.,Ivanović,Z.,Internet pravo,InstitutzauporednopravoBeograd,Beograd,2012.16.Radišić,J.,Obligaciono pravo, opšti deo,Nomos,Beograd,osmoizdanje,2008,str.27.17.Reding,V.,Speech:TheEUDataprotectionreform:helpingbusinessesthriveinthedigitaleconomyEuropeanCommi-

ssion-SPEECH/14/37,19.01.2014,dostupnona:http://europa.eu/rapid/press-release_SPEECH-14-37_en.htm.18.Ruso,Ž.Ž.,Društveni ugovor,citiranuO.Antić,Obligaciono pravo,PravnifakultetUniverzitetauBeogradu,Beograd,

sedmoizdanje,2012.19.Savin,A.,EU Internet Law, EdwardElgarPublishingLtd,2013.20.Smith,A.K.,”Theyarewatchingyou”,Kiplinger’s Personal Finance 5/2014,Vol.68,Issue5.21.Stanivuković,M.,”Zaključivanjeugovoraomeđunarodnojprodajiputemelektronskihsredstavakomunikacije:Neki

pravniproblemi”,Pravni život,11/2004.22.Farah,Y.,”ElectronicContractsandInformationSocietyServicesundertheE-CommerceDirective”,Journal of Internet

Law, 2009.23.Horwitz,M.J.,”TheHistoricalFoundationsofModernContractLaw”,Harward Law Review,Vol.87:917,1974.24.ŠarkićN.,et.al.,Pravo informacionih tehnologija, PravnifakultetUniverzitetaUnion,JavnopreduzećeSlužbeniglasnik,

Beograd,2009.25.Wang,F.F.,”E-confidence:Offerandacceptanceinonlinecontracting”,International Review of Law Computers & Tech-

nology,Vol.22,No.3,November2008.



POLOŽAJIULOGAPOVERENIKAZAINFORMACIJEODJAVNOGZNAČAJAIZAŠTITUPODATAKAOLIČNOSTIUSRBIJI

Položaj i uloga

Poverenikzainformacijeodjavnogznačajajeustanovljenzakonom1), u novembru 2004.godine, radi zaštite pravajavnostidazna.Od2009.godinepostaojezaštitnikiljud-skogpravanazaštitupodatakaoličnosti,saovlašćenjemza nadzor u oblasti zaštite podataka o ličnosti2), kada jepreimenovanusadašnjinaziv.

Statusno,Poverenikjesamostalniinokosnidržavniorgan,kogabiraNarodnaskupštinakojojiodgovarazasvojrad,nezavisan jeuvršenjunadležnosti,sa imunitetomzami-šljenjeiznetouvršenjusvojenadležnosti.Faktički,samo-stalnost i nezavisnost Poverenika ne postoje u pogleduobezbeđenjauslovatj.sredstavazarad,aograničenisuiadministrativnimproceduramaizvršneizakonodavnevla-stiuvezisabrojemzaposlenihinjihovimprijemom.Sta-tus samostalnosti i nezavisnosti Poverenika je ograničeniobimomnadležnosti,tj.činjenicomdasumehanizmizaobezbeđenje izvršenjaodlukaPoverenika i zapokretanjepostupkaodgovornostizapovredupravanapristupinfor-macijama, u nadležnosti izvršne vlasti.Uloga Poverenikauformiranjuodnosadržavepremakontrolnimnezavisnimorganimajeposebnoznačajnazbogčinjenicedajejedanodnajstarijihorgana iz tekategorije i zasvoj rad iposti-gnuterezultatedobijaojedobreoceneibrojnapriznanjastručne išire javnosti.NadležnostiPoverenikaseodnosenasveorganejavnevlasti3),nasvimnivoimaizvršneisud-skevlasti,osimšestdržavnihorgana4)čijeodlukepodležu

direktnosudskojkontroliinemoguseosporavatižalbomPovereniku.PravonazaštitupodatakaPoverenikobezbe-đujeiuodnosunasvedrugesubjektekojisebaveobra-dom podataka. Odluke Poverenika podležu sudskoj kon-troliuupravnomsporu.

Aktivnosti i izazovi

Uzuloguzaštitnikaprava,podjednakojevažnaulogaPove-renikauafirmisanjuprava,edukacijiidavanjumišljenjaupostupkudonošenjapropisa,anaročitouloganadzornogorganazaprimenuzakonakojiuređujezaštitupodataka.Nakon dugog perioda kulture zatvorenosti rada organavlastiuSrbijiinebrigeozaštitipodatakaoličnosti,posaoPoverenikanaafirmacijipravanijebionimalolak.Uzveli-kupodrškucivilnogdruštva,organizovanesubrojnetribi-ne,konferencijeisl.posvećenepromocijiprava,učemujeiulogamedijabilaveomaznačajna.Brojneobuke,publika-cije,redovnekonsultacijeisl.,pomoćsuorganimavlastiusprovođenjuzakona.Radipopravljanjapravnogambijentazaostvarivanjepravakojaštiti,Poverenikjekoristioiustav-noovlašćenjezapokretanjepostupkazaocenuustavnostiizakonitostiodređenihpropisa.GlavnizadatakPovereni-ka je samazaštitapravaupojedinačnimslučajevima i teaktivnosti,merenobrojempredmeta,suodpočetkaradamnogostrukouvećane5).Uoblastipristupainformacijama,ukojojjedosadarešenooko33500predmeta,delovanjePoverenikadovelojedotogadasepravonaslobodanpri-

Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od

javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji



stupinformacijamauposeduorganavlastiuSrbijikoristisvevišeidaorganimavlastipostajujasnijizahtevijavno-stizaotvorenijiradivećupristupačnostgrađanima.Ishodpostupaka nakon intervencije Poverenika, u preko 96%osnovanihžalbi, jeukorist tražilaca informacija.Visok jeiprocenatizvršenjarešenjaPoverenikadaseinformacijeučinedostupnimjavnostiikrećeseoko84%.Ipak,građaninedolazeuveklakodoinformacijabezintervencijePove-renikajersepreko87%rešenihžalbiizjavizbogignorisanjazahtevailineargumentovanogodgovora,avišeod85%odpreko22500rešenihžalbijeosnovano6).

Iporedvišegodišnjegkontinuiranognapretkauostvariva-njupravajavnostidazna,Poverenikjezabrinutčinjenicomdaseuposlednjevremeovopravodovodiupitanjeuvezisa nekim krupnim, ekonomskimpotezimadržave, odno-snoorganavlasti,informacijamaoraspolaganjuvelikimfi-nansijskimilimaterijalnimresursima.Neželjeneposledicetakvih pojava se odražavaju i na antikorupcijski kontekstipozicijudržavenaGlobalnomindeksupercepcijekorup-cije.Zabrinjavajuipokušajisnižavanjapropisanogidosti-gnutognivoaprava,krozizmenepojedinihpropisa7).

Najslabijimehanizmiuostvarivanjupravanapristupinfor-macijamasuonikojisuunadležnostiizvršnevlastiitonad-zoriobezbeđenjeprinudnogizvršenjarešenjaPoverenika.Nadzor je zakonom poveren ministarstvu nadležnom zadržavnuupravu,odnosnoupravnojinspekciji(pretoga,dopredkraj2009,ministarstvunadležnomzainformisanje).Saaspektaodgovornostizakršenjeprava,efektinadzorazadesetgodinaprimeneZakonasugotovosimboličništopotvrđujupodaciobrojupokrenutihprekršajnihpostupa-ka idonetihpresuda,uodnosunabrojosnovanihžalbi inalogaPoverenika.Prekršajnipostupcisuokončavaniizri-canjemminimalnih kazni, opomena ili je postupak obu-stavljen zbog zastarelosti. Uz to, postoji i neujednačenapraksaprekršajnihsudovapopitanjulegitimitetazahtevazapokretanjeprekršajnihpostupakakojepodnoseošteće-nitražiociinformacijauodsustvuadekvatnognadzoraodstranenadležnogorgana,zbogčegajePovereniknedavnozatražiostavVrhovnogkasacionogsudapotompitanju.

ZakonpropisujedajeuslučajuneizvršenjarešenjaPovere-nikakojasuinačepozakonuobavezujućaikonačna,Vladatakoja,nazahtevPoverenika,obezbeđujeizvršenjenepo-srednomprinudom.Ovajmehanizamod2010.godine,odkadajeuveden,nijedaoefekteniu jednomodnekolikodesetinaslučajevaukojimajePoverenikodVladezatražioobezbeđenje izvršenja.Neujednačena sudskapraksa po-stojiipovodomprinudnogizvršenjazaključakaPoverenikakojimaseizričunovčanekazneorganimavlastikaopenaliradi prinude da postupe po rešenju. Od kada Poverenikimanadležnostdasprovodiprinudno izvršenjesvojihre-šenja, u budžet je od izrečenih kazni uplaćenopreko 13000000dinara,alijegotovoistotolikoostalonenaplaćenozbogodbijanjanadležnostizaizvršenjeodstranesudovauBeogradu,zarazlikuoddrugihsudovauSrbijikojisprovo-

de izvršenje zaključakaPoverenika. Interesantno jeda jepraksasudovaostalaneujednačenainakonštojeVrhov-ni kasacioni sud, na inicijativu Poverenika, 2012. godineusvojiopravnoshvatanjedasudnijenadležanzaizvršenjezaključakaPoverenika.8)

U sudskoj kontroli zakonitosti odluka Poverenika (preko700tužbiodčegaoko80%rešeno),gotovosvarešenjasupotvrđena.Poništeneodluke(2,8%)sunajvećimdelomizprocesnih razloga iz periodapre izmena zakona iz 2009.godine, kada su učinjene jasnijim određene procesneodredbe.IstovremenojeprotivšestorganakojisuizuzetiodzaštitepravaputemžalbePovereniku,podnetoukupno136tužbiodčegajerešenooko30%.

U oblasti zaštite podataka o ličnosti, situacija je alar-mantna, pre svega zato što je ova oblast već godinamapravnoneadekvatnouređena.Naime,Zakon o zaštiti po-dataka o ličnostiiz2008.godine9)(udaljemtekstu:ZZPL),iako jeusvojengodinamanakondvanajvažnijaevropskaopštadokumenatauovojoblasti10),uznačajnojmerinijeusaglašen sa standardima sadržanimuovimdokumenti-ma.Ovako loše stanjeupredmetnojoblastiu Srbiji jeumeđuvremenupostalojošgore,jerjekomunitarnopravo,posebnouposlednjihgodinudana,doživelotektonskepo-treseiodgovarajuće,veomaznačajnenormativneprome-ne.Naime,došlojedousvajanjanovihdokumenata11),presvegaUredbe2016/679kojajezamenilaDirektivu95/46ikojaćeseprimenjivatiod25.maja2018.godine.Dalje,velikepromenejeuneloinekolikosudskihpresuda12).Da-kle, sadapredSrbijomstoji veomazahtevnaobavezadasvojenacionalnozakonodavstvourgentnousaglasinesa-mosapredmetnomuredbom,negoigeneralnosapravomEvropskeunije,jerjetomeđunarodnopravnaobavezako-jujeRepublikaSrbijapreuzelapotpisivanjemSporazumaostabilizacijiipridruživanju,asvojstvokandidatazačlanstvouEvropskojunijisamododatnonatoobavezuje.

Poredneusaglašenostipravnogokvirauoblastizaštitepo-datakao ličnostiuSrbiji saaspektakomunitarnogprava,ovaj pravni okvir ni sa stanovišta unutrašnjeg prava neomogućavagrađanimapunoostvarivanjeUstavomzajem-čenogpravanazaštitupodatakaoličnosti13).Razlogtomeje štosubrojneodredbeZZPLneodgovarajuće,odnosnonepotpune,ajošgoreještopojedinapitanjauopštenisuniuređenaZZPL(npr.video-nadzor,obradabiometrijskihpodataka,kaoibrojnapitanjakojaseodnosenabezbed-nostpodataka,postupakiznošenjapodatakaizSrbijeidr).

OsimtogaštopojedinapitanjauopštenisuuređenaZZPL,istanisunasistemskinačinuređenailisunedovoljnoure-đena posebnim, sektorskim zakonima. Naime, veći brojsektorskihzakona,naročitoonihkojisudonetipredono-šenjaZZPL,nesadržeodredbekojimaseprimerenoure-đujematerijaprikupljanja,držanja,obradeikorišćenjapo-datakaoličnosti,aštojeustavnaobaveza.Uodređenom,nemalombrojuslučaja,predmetnamaterijase,suprotnoUstavuSrbije,uređujepodzakonskimaktima.



Najzad,neophodnojeukazatidaVladaRS,konkretnoMi-nistarstvopravde,većgodinamanepreduzimapotrebnemereuciljuprevazilaženjaovakvogstanja.Sobziromdajenaneodgovarajućipravniokvir,aposebnoZZPL,Poverenikbezbrojputaukazivaonadležnimorganima,ali i javnosti,aMinistarstvo pravde nije pripremilo odgovarajući tekstnovogZZPL,tojeovoučinioPoverenik,iakokaonezavisandržavniorgannemapravozakonodavne inicijative.Pove-renikjesvojModelZZPL14)jošoktobra2014.godinestavionaraspolaganjeMinistarstvupravde,aVladaRSjeuAkci-onomplanuzaPoglavlje2315)utvrdiladaćenoviZZPLbitipripremljenuskladusaModelomkojijesačinioPoverenik.Međutim, Radna verzija nacrta ZZPL koju je nakon togasačiniloMinistarstvo pravde i objavilo na svojoj internetstranici tokomoktobra2015. godine, gde se i danasna-lazi16),skorodanemadodirnihtačakasaModelomPove-renika.RokzausvajanjenovogZZPL,predviđenrazličitimverzijamaAkcionogplanazaPoglavlje23,većjevišeputaprolongiran,auusvojenomAkcionomplanupredviđenojedaćeZZPLbitiusvojenučetvrtomkvartalu2016.godine.Preostajenamda sačekamo i vidimoda li će se toovogputazaistaidogoditi.

NeodgovarajućempravnomokviruVladaRSjedoprinelaitimeštonijedonelaodređenapodzakonskaakta,iakosurokovizatakvopostupanjadavnoistekli.Tako,aktonačinuarhiviranja imeramazaštitenaročitoosetljivihpodataka,kojijeVladaRS,naosnovučlana16.stav5.ZZPL,trebalodadoneseurokuodšestmesecioddanastupanjanasna-guZZPL,značido4.maja2009.godine,tonijeučinilanidojulameseca2016.godine.Timejezakonomproklamovanaposebnazaštitanaročitoosetljivihpodatakaostalasamopraznaproklamacija. Istotako,Akcioniplanzasprovođe-nje Strategije zaštite podataka o ličnosti, sa definisanimaktivnostima,očekivanimefektima,nosiocimakonkretnihzadatakairokovimazaizvršenjezadataka,VladaRSjetre-balodadonesedo20.novembra2010,alitonijeučinilanidojulameseca2016.godine.VišegodišnjekašnjenjeVladeRSuizvršenjuodređenihobavezanemožesenikakorazu-metiiničimopravdati.

Porediznetihproblemakojiseodnosenaneodgovarajućipravniokvir u oblastizaštitepodatakao ličnosti,Povere-niksevećgodinamasuočavasasvevećimivećimbrojempredmeta17), saprosečnimuvećanjempopojedinimnad-ležnostimaoddesetputazaperiod2010-2015.godina.Ta-konpr,brojprimljenihpredmetau2010.godinijebio250,au2015.godini2.430,doksebrojokončanihpredmetasa225u2010.godiniuvećaona2.370u2015.godini.Dalje,u2010.godiniokončanje71postupaknadzora,au2015.je okončano882postupkanadzora. Isto tako, broj datihstručnihmišljenjaseuvećaosa93u2010.godinina923u2015.godini.Takođe,brojprimljenihžalbi(43)ibrojreše-nihžalbi(38)u2010.godini,uvećaosena307primljenih,odnosno262rešenežalbeu2015.godini.

Izazov s kojim se stalno suočava Poverenik je podizanjeprocentapostupanjarukovalacaponjegovimrešenjimapožalbama,kojasuobavezujuća,konačnaiizvršna.Takonpr,Poverenikjetokom2015.godinedoneo95rešenjakojimjedaonalogrukovaocimadapostupepozahtevulica,jerjezahtevopravdan.IakoZZPLnepropisujeobavezuruko-vaocadaobavestiPoverenikada li je i kakopostupioporešenjuPoverenika, 82 rukovaoca,odnosno86,3%, je toučinilo,odnosnoobavestiloPoverenikadajepostupiloporešenju.

IzazovuraduPoverenikapredstavljaineujednačenaprak-saprekršajnihsudovauodnosunazahtevezapokretanjeprekršajnihpostupaka kojepodnosi Poverenik.Naime,unekim predmetima sa istim činjeničnim i pravnim osno-vom, pojedini prekršajni sudovi donosemeđusobno su-protneodluke.Dalje,određenibrojprekršajnihpostupakaseobustavljazbognastupanjazastarelostiiliprekidazbognedostupnostiodgovornoglica,iakoseupojedinimsluča-jevimaradiolicimakojavršejavnefunkcije(npr.ministaruVladiRS).

Navedeniizazovi,kaoidrugenepomenuteokolnosti,osimštootežavajuradPoverenika,realno,ištojemnogovažnijeodtoga,onemogućavajugrađanedaupunojmeriostva-rujuustavnopravona zaštitupodatakao ličnostiu svimoblastimaživota.

EfekteradaPoverenikatrebameritiizuglanjegovihzakon-skihovlašćenjaikapaciteta,valjanostitzv.pravnogokvira,aliifunkcionisanja,odnosnonefunkcionisanjanapredizne-tihzakonskihmehanizamakojinisuunjegovojnadležnosti.KljučniproblemuraduPoverenikajestetajštosuprostorkaoelementarniuslovzarad,stručneslužbeVladeobezbe-dilePoverenikuuadekvatnimokvirimatekpredkraj2013.godine.Odsustvoovogpreduslovazaradimalojezaposle-dicunemogućnostprijemairazvojaslužbe,aposledicato-gajeprodužavanjerokovazarešavanježalbi.Popunjenostslužbesajedva60%odpredviđenogbrojazaposlenihteku2014.godini,dakleudesetojgodinarada,jeodgovornapitanjezaštojePovereniknapočetku2016.godinepreneouradblizučetirihiljadenezavršenihpredmeta.

Dalji koraci

Razvoj prava javnostida zna neminovno zahtevamnogoaktivnijuuloguorganavlastiu samoinicijativnom,proak-tivnomobjavljivanjuinformacija,bezzahtevatražiocaibezintervencijePoverenika,štobiimalozaposledicusmanje-nje broja žalbi Povereniku, čimebi se i vreme rešavanjaizjavljenihžalbiučinilokraćim.

Uzto, izmenamaZakonaoslobodnompristupu informa-cijamaod javnogznačaja,bi trebalootklonitipreprekeunjegovojprimeni,ojačatinjegovantikorupcijskipotencijalipoboljšatiodređenazakonskarešenja.



U oblasti zaštite podataka o ličnosti, neophodno je danadležniorgani,presvegaizvršnevlasti,suštinskiprome-neodnos zanemarivanjaoveoblasti,atimeostvarivanjaUstavom zajemčenog prava na zaštitu podataka o lično-sti, prevashodno urgentnom pripremom odgovarajućegnormativnog okvira i obezbeđivanjemuslova za njegovudoslednuprimenuu praksi.Ovo se pre svega odnosi nautvrđivanje novog Predloga zakona o zaštiti podataka oličnostiuskladusaModelomovogzakonakoji jesačinioPoverenik,aliinautvrđivanjepredlogabrojnihsektorskihzakona kojima se uređuju radnje obrade podataka o lič-nost u različitim oblastima, odnosno sektorima. Takođe,neophodnojeidaVladaRSštopredoneseodgovarajućepodzakonskeakte,posebnoonekojejetrebalodadonese

jošprenekolikogodina,kaoidapreduzmepotrebnemereuciljustvaranjaambijentaukojemgrađanimogunesme-tanodauživajupravonaprivatnost.

DaljinapredakuoblastimaradaPoverenikazahtevaive-ćupodrškuNarodneskupštine,daonakrozjačunadzornufunkcijuprema izvršnojvlastiobezbedidoslednosprovo-đenje zaključaka koje usvoji povodom razmatranja izve-štajanezavisnihkontrolnihorgana,uključujućiPoverenika,kaoidasenadležniskupštinskiodboriadekvatnijeodnosepremasugestijamaimišljenjimakojeimPoverenikdostav-ljaupostupkurazmatranja idonošenjazakonausituaci-jamakadaje isključenizprocesadavanjamišljenjaufaziutvrđivanjanacrtaipredlogazakona,kakobisepravniam-bijentučinioboljimzaostvarivanjeljudskihprava. •

1)Zakonoslobodnompristupuinformacijamaodjavnogznačaja“Sl.glasnikRS”,br.120/04,54/07,104/0936/102)Zakonozaštitipodatakaoličnosti“Sl.glasnikRS”,br.97/08,104/09-dr.zakon68/12-odlukaUSi107/123)OkojedanaesthiljadaorganaklasifikovanihuKatalogu,adresi:www.poverenik.rs4)Videtičl.22.st.2.Zakonaopristupuinformacijama,http://www.poverenik.rs/sr/pravni-okvir-pi/zakoni.html5) Brojprimljenihpredmetau2015.godini (8.125)veći je18,5putauodnosunapočetnugodinurada, tj.2005.godine(438predmeta).

6) PodaciizGodišnjegizveštajaPoverenikaza2015.g.,http://www.poverenik.rs/sr/izvestaji-poverenika/2328-izvestaj-poverenika-za-2015-godinu.html

7) Nacrtzakonaoulaganjimaizavgusta2015.godine8) PravnoshvatanjeVrhovnogkasacionogsudaSpp6/12od1.10.2012.godine9) Zakonozaštitipodatakaoličnosti”Sl.glasnikRS”,br.97/08,104/09-dr.zakon68/12-odlukaUSi107/1210) Konvencijaozaštitilicauodnosunaautomatskuobradupodatakaoličnosti,SavetEvrope,1981.(Konvencija108)iDirektivaEvropskog Parlamenta i Saveta EZ o zaštiti pojedinaca u vezi sa obradom podataka o ličnosti i o slobodnom kretanju tihpodataka,1995.(Direktiva95/46).

11) Npr.Uredba2016/679EvropskogParlamentaiSaveta,ozaštitipojedinacauvezisaobradompodatakaoličnostiioslobodnomkretanju tih podataka, 27. aprila 2016. (Uredba 2016/679) i Direktiva 2016/680 Evropskog Parlamenta i Saveta, o zaštitipojedinacauvezisaobradompodatakaoličnostiodstranenadležnihorganausvrhuprevencije,istrage,otkrivanjailigonjenjazakrivičnadelailiizvršenjakrivičnihsankcija,ioslobodnomkretanjutihpodataka,27.aprila2016.

12) Npr. presuda Evropskog suda pravde doneta u jednom predmetu ali sa globalnim posledicama, kojom je utvrđena daljaneprimenljivostsporazuma“Sigurnaluka”(Safe Harbor)ilipresudaEvropskogsudazaljudskapravaupredmetuBarbuleskuprotivRumunije(Barbulescu v. Romania)

13) Član42.UstavaRepublikeSrbije14) http://www.poverenik.rs/sr/model-zakona-o-zastiti-podataka-o-licnosti.html15) http://www.mpravde.gov.rs/files/Akcioni%20plan%20PG%2023.pdf16) http://www.mpravde.gov.rs/sekcija/53/radne-verzije-propisa.php17) VišeotomeuIzveštajuPoverenikaza2010.godinuhttp://www.poverenik.rs/sr/izvestaji-poverenika/1018-izvestaj-poverenika-za-2010-godinu.htmliuIzveštajuPoverenikaza2015.godinuhttp://www.poverenik.rs/sr/izvestaji-poverenika/2328-izvestaj-poverenika-za-2015-godinu.html



UGOVOROKUPOPRODAJINEPOKRETNOSTI-JAVNOBELEŽNIČKAFORMA

ZakonomojavnombeležništvuRepublikeSrbije,1) koji jeusvojendana05.05.2011.godineikojijedodana01.09.2014.god, kada su počele sa primenom nje-

goveodredbe,azatimineposrednonakonpočetkaradaprvihjavihbeležnikapretrpeonekolikoznačajnihisuštin-skihizmena,uvedenajenovapravničkaprofesijausrpskipravni sistem, ali su timeuvedene i novine u pojedinimoblastima građanskog prava, između ostalog, i u oblastikoja regulišepostupakzaključenja,overe i formeugovo-ra o prometu nepokretnosti. Nepristrasnost, savesnost,poštenje i dužnost zakonitog postupanja su načela kojakarakterišupojamjavnogbeležništvaigovoredovoljnoovažnostiinjegovomznačaju.Sampostupakizboraikrite-rijumazaimenovanjakojepropisujezakongovoreuprilogtome;obavezapolaganja javnobeležničkog ispita,dostoj-nostjavnogpoverenjazaobavljanjeposlovajavnogbelež-nikaiobavezapolaganjazakletve.

Javnobeležništvonetrebashvatitisamokaonovipojamvećkaouvođenje,odnosnovraćanjeunašpravnisistem,jedneodnajstarijihpravničkihprofesija,kojaumnogimze-mljamaEvropeimadugupravnutradicijuiznačajanugled.Shodno Zakonu o javnom beležništvu, srpsko pravo jeusvojilotermin„javnobeležništvo”naspramtermina„no-tarijat”kojipostojiuvećinievropskihzakona.Pojam,ovla-šćenja iobaveze,odnosnoglavneosobineovog institutautvrđenesuuskladusalatinskimtipomnotarijata,asveuduhusistemanotarijatakojijepostojaojošupredratnoj

Jugoslaviji,odnosnokako je topropisivao tadašnjiZakono javnim beležnicima Kraljevine Jugoslavije iz 1930.god.Dakle, javno beležništvo treba shvatiti kao javnu službukoja imaznačajnepozitivneefekte,akojiseogledajupr-venstvenokrozulogujavnogbeležnikaprilikomsačinjava-njajavnobeležničkihisprava,čimesepostiževećapravnasigurnostiefikasnostobziromnatodaimajusnagujavneisprave. S druge strane, ovlašćenjem javnih beležnika zasačinjavanjeioverunejavnihisprava,došlojeidorastere-ćenjadržavnihorgana,naročitosudova.

Značajkojiuvođenjejavnogbeležništvaimazasrpskiprav-nisistemjeveliki.SrbijasepridružilavećinipravnihsistemaEvropekojesuprihvatile takozvani latinskitipnotarijata,madaje,baremštosetičepitanjaregulisanjanadležnostiupogleduprometanepokretnosti,uvođenjemsolemniza-cijekodugovoraoprometunepokretnosti,nanekinačinodstupilaodčistog„latinskogtipanotarijata”.Svezemljeuokruženjutakođesuprihvatilelatinskitipnotarijata.Takoje notarijat prihvaćen u Republici Hrvatskoj donošenjemZakonaojavnombilježništvujošod1993.god2),auBosniiHercegovini (i u Federaciji Bosne iHercegovine kao i uRepubliciSrpskoj)donošenjempojedinačnihZakonaono-tarima.3)UgotovosvimevropskimzemljamasistemjavnogbeležništvajeprihvaćeniukorenjenupravnisistemtakodauFrancuskoj,naprimer,notarskisisteminotarskako-morapostojejošodpočetkadevetnaestogveka.Svakako,primer za utemeljen sistem latinskog notarijata jesu ze-

Jevtić Nikolina, diplomirani pravnik, master za građansko

pravno-imovinsko pravo sa položenim pravosudnim i javnobeležničkim ispitom



mljenasledniceaustrougraskogprava,odnosnoNemačkaiAustrija.ZasampojamlatinskognotarijataodizuzetnogsuznačajaMeđunarodnaunije latinskognotarijataosno-vana1968.god,kojaokupljavelikibrojzemaljaizčitavogsvetakojeimajuusvojenlatinskitipnotarijata,kaoiKonfe-rencijaEvropskeunijekojaudružujenotarijatedržavačla-nicaEvropskeunije.Obeorganizacijesudefinisalepojamjavnogbeležnika-notaranasličannačin,sapotenciranjemnekoliko ključnihosobina javnogbeležnika. Ponjima su-štinskaobeležja javnogbeležnika -notarasu:pravnikpoobrazovanju,kojinaosnovujavnihovlašćenjaprihvataodstranakaizjavevolja,dajeimpravnuformuiotomeizdajeodgovarajućeispravekojeimajukarakterjavneisprave.UskladusaovomdefinicijomiZakonojavnombeležništvujeurediopojamjavnogbeležnikainjegovudelatnost.Dakle,latinski tip notarijata predstavlja svojevrsnu kombinacijujavnogovlašćenjakojeobavezujebeležnika,komejeuka-zanopoverenjedaobavljajavnufunkcijuipostupaustro-gozakonompropisanimsituacijama,azauzvratmudaje„slobodu”postupanja,stimdagaobavezujenasavesnoizakonitopostupanje.

Javnobeležništvokao institutkojipostojiuvećinievrop-skihpravnihsistema,prisutanjeod2011.godineponovoiupravnimpropisimaRepublikeSrbijeitooddanadono-šenjaZakonaojavnombeležništvu.Iakousvojenjoš2011.godine,Zakonojavnombeležništvupočeojesaprimenomtek2014.godineiodtadajepretrpeonekeznačajnepro-mene,najvišeudelu koji regulišenadležnost javnogbe-ležnikaupogledusačinjavanjajavnobeležničkihzapisa,od-nosnosamimtimiugovorakojizapredmetimajuprometnepokretnosti.

U svetlu uloge javnog beležnika u postupku zaključenjaugovora o prometu nepokretnosti odnosno i ugovora okupoprodaji nepokretnosti trebanapomenutida seuče-stvovanjemnepristrasnog,stručnogiučenogpravnikakojiimaobavezudapostupauskladusainteresimaobeugo-vornestraneistrogoposlovuzakona,dobijanasigurnostipravnogprometauovojoblasti.Uranijempostupkuovereugovoraokupoprodajinepokretnosti,koji jeprimenjivanpreuvođena instituta javnogbeležništvaunašpravnisi-stem, ugovorne strane su mogle jedino overiti-legalizo-vatipotpisenaprivatnojispravi,aneisadržinuiste,auzučešće javnog beležnika dobijaju sigurnost da overomugovora javni beležnik garantuje za zakonitost sadržineugovorakojisamimčinompotpisivanjaioveredobijasna-gujavneisprave.Dakle,razlikajeočiglednaiznačajna.Sauvođenjem sistema javnog beležništva u pravni poredakRepublikeSrbijeuvedena je i jednanova formaugovoraoprometunepokretnosti,kojajekaoštojenapomenutopretrpela određene izmene, suštinske ali i formalne pri-rode.Taformaimasvojespecifičnostikojeseogledajuupostupkuinačinusastavljanjaugovoraokupoprodajine-pokretnosti. Prvobitno je Zakono javnombeležništvu, utekstukojijeusvojen2011.godineregulisaočl.83.dase

ugovororaspolaganjunepokretnostima,možesastavitiuobliku javnobeležničkogzapisa,ali je istizakonučl.181.izričitopropisaodaćejavnobeležničkizapisbitiobaveznaforma za zaključenje ugovora o prometu nepokretnostinakondvegodineoddanastupanjanasnaguovogzako-na.Nakonpočetkaprimenezakonairadajavnihbeležnikau praksi 2014.godine, došlo je do intencije da se sačineizmene i dopuneZakonao javnombeležništvuupravoudelunadležnosti javnihbeležnikavezanihzasačinjavanjeugovoraoprometunepokretnosti.KaorezultatZakonomoizmenamaidopunamazakonaojavnombeležništvu4) kao obaveznaformazaoveruugovoraoprometunepokretno-stiutvrđenoje„overavanjenejavneisprave-solemnizacija”odnosnopotvrđivanjeprivatne isprave,umestodotadaš-nje forme sačinjava ugovora o prometu nepokretnostiuobliku javnobeležničkog zapisa. Izuzetak čine ugovori oprometunepokretnostikojesačinjavajuposlovnonespo-sobna lica, za koje je sačinjavanje u obliku javnobelež-ničkog zapisaobavezna forma.Razlika izmeđuprvobitnopredviđenog sistema sačinjavanja ugovora u obaveznojformi javnobeležničkog zapisa i potvrđivanja ugovora oprometunepokretnostikaoprivatneispraveodnosnoso-lemnizacijeugovoraoprometunepokretnosti,nijesamojezičkailiformalna,većjeona,presvegasuštinskarazlikakojaseogledaupostupkusačinjavanjaioveravanjaugovo-raoprometunepokretnosti,ovlašćenjajavnogbeležnika,aliinjegoveodgovornosti.

Naime, prvobitno zakonsko rešenje koje je predviđaloobavezu sačinjavanja ugovora o prometu nepokretnostiuoblikujavnobeležničkogzapisapodrazumevalojedasenaformuipostupaksačinjavanjaugovoraoprometune-pokretnostiupotpunostiprimenjujupravilakojaregulišupostupak sačinjavanja javnobeležničkog zapisa, kako toregulišeZakonojavnombeležništvu.Shodnočl.6Zakonaojavnombeležništvujavnobeležničkizapisjesteispravaopravnimposlovimaiizjavamakojesastavljajavnibeležnik,ipodrazumevadamora sadržati tačno taksativnodefini-sane elemente i delove u zapisu, i zakonompredviđenuformuprilikomsačinjavanja.Suštinskaodlika javnobelež-ničkog zapisa je upravo činjenica da isključivo javni be-ležniksačinjavatekst isprave iunosiu tekstzapisa izjavestranakaopravnomposlukojiželesklopiti,konkretnougo-voraokupoprodajinepokretnosti, teda javnibeležnikucelostiodgovarazasadržinutakveisprave,kakoupogleduispravnostiizakonitostiunetihugovornihodredbi,takoiupogledutačnostiiverodostojnostiunetihpodataka.Javnibeležniknemožedozvolitiunošenje izjava kojebi dove-ledoapsolutneništavosti takvogpravnogposla.Ukolikosupakstrankedaleizjavekojesunejasne,nerazumljiveilipakdvosmislene,beležnikćeihupozoritinanedostataktihizjava,isamoukolikostrankeiposletogupozorenjaostanupritakvimizjavama,bićeuneteutekstzapisa.Prilikomsa-činjavanjajavnobeležničkogzapisaformaisadržinazapisamorajubitistrogo ispoštovanesobziromnatodanedo-



statakupoštovanjuforme ilipakunošenjapodatakado-vodidoništavostiisprave.Prilikomsačinjavanjaispravauformijavnobeležničkogzapisa,nakonuzimanjapodatakaoidentitetustranaka,odnosnoostalihučesnikaupostupku,javnibeležnikpristupauzimanjuizjavaodnosnoispitivanjuiutvrđivanjupraveugovornevoljestranaka, savetovanjuobeugovornestrane,kaoipoučavanjuugovornihstranaopravimaiposledicamakojeproističuizsklapanjapravnogposlaodnosno,ukonkretnomslučajuugovoraokupopro-dajinepokretnosti.Možeserećidapostupakprethodnograzgovora sa strankama i poučavanja kod sačinjavanjajavnobeležničkog zapisa predstavlja svojevrsnu osobinupostupka sačinjavanja pravnog posla u javnobeležničkojformi.Ciljijesteuutvrđivanjustvarnevoljestranakaiiz-begavanjumogućnostidasesačinipravniposaoodnosnougovorkojibibiomanljiv,odnosnoukomebinekaodstra-nabilaoštećenailiprinuđenadasklopipravniposaokojineodgovaranjenojstvarnojvolji.Ukolikobiutvrdiodaseradiopravnomposlukojinijeusaglasnostisastvarnomvoljomnekeodugovornihstrana,dapostojimanavolje,ilirazlogzbogkoganemožebitizaključen,javnibeležnikmože odbiti sačinjavanje takvog ugovora. Naravno ovaodredbasasvimjerazumljivaukolikoseuzmeuobzirdajesmisaoisvrhapostojanjainstitutajavnogbeležništvaupra-vounepristrasnomizakonitompostupanju,kaoiuzaštitipravaiinteresaobeugovornestrane.Trebaimatiuvidučl.53.Zakonao javnombeležništvu5),kojipredviđada javnibeležnikne smedauskratipreduzimanje radnje,osimuslučaju kada to zakonpredviđa.Upravo zaključenjeugo-voraukupoprodajinepokretnostiu formi javnobeležnič-kogzapisaostavljamogućnostjavnombeležnikudautokuprethodnograzgovorasastrankamanedvosmislenoutvrdinjihovu sposobnost i volju za zaključenje pravnog posla,daodstranisvakusumnjuopostojanjuzablude,pretnjeiliprevare,tedautvrdisveneophodnedetaljepravnogpo-sla.Takođe,ukolikoseovaodredbatumačiuširemsmislumoglobisedoćidozaključkadajavnibeležnikkaonepri-strasan savetnik može predočiti strankama mogućnostizaregulisanjenekogpitanjailipomoćiimdapostignusa-glasnostokonekihodredbikojestrankenemogudapre-ciziraju same.Naravno, javni beležnik je u ovom slučajuograničen obavezom nepristrasnog postupanja i ne smenikakonametatisvojuvoljubilokojojodugovornihstra-na.Njegovaulogajestesamodakoristećisvojepravničkoznanjeistručnost,nepristrasnoiunajboljeminteresusvihugovornihstrana,akojetomoguće,sačinijavnobeležničkuispravuuskladusaizraženomvoljomstranaka.

Međutim,Zakonomoizmenamaidopunamazakonaojav-nombeležništvu,6) usvojenimdana 21.01.2015.godine, akoji jestupionasnagudana23.01.2015.godine, izvršenesu izmene odredbi zakona koje su regulisale nadležnostjavnih beležnika za sačinjavanje ugovora o prometu ne-pokretnostiiuvedenjesistemkojijeugovoreoprometunepokretnostiizformejavnobeležničkogzapisaprebaciou

sistemoveravanjanejavneispraveodnosnosolemnizacije,kao jedineobavezne idozvoljeneformezasačinjavanje ioveru ugovora o prometu nepokretnosti. Zakonodavacjepredvideo izuzetakkadase radiougovoruoprometunepokretnostikojizaključujeposlovnonesposobnolice,ukomslučajujeostalaisključivanadležnostjavnogbeležni-kazasačinjavanjejavnobeležničkogzapisaotakvomprav-nomposlu.Tapromenasepresvegaogledaučinjenicidajavnibeležnikposadašnjemzakonskomrešenjunemoženipodkojimuslovomdasačinjavatekstprivatneisprave-ugovoraoprometunepokretnosti,kojuzaključujuposlov-nosposobnalica,nitidaučestvujeudefinisanjuugovornihodredbi.OvdetrebanapomenutidajeZakonomojavnombeležništvuiuprvobitnomtekstubilapredviđenamoguć-nost da javni beležnik svojom overom-odnosno sačinja-vanjemklauzuleooverinejavnoj ispravi, dakleprivatnojispravi sačinjenoj između ugovornih strana, daje snagujavneisprave,alitamogućnostnijebilapredviđenadaseprimenjujenaugovoreoprometunepokretnosti.Suštinasolemnizacije jeste u činjenici da javni beležnik svojomoveromnejavneispravekojuvršikrozsastavljanjeklauzuleooverinejavneisprave,tzv.solemnizacioneklauzule,kojasezatimuvezujejemstvenikomsadostavljenimugovoromokupoprodajinepokretnosti radiovere,potvrđuje samodasadržinaisprave-ugovoraokupoprodajinepokretno-sti, kojamu je dostavljena na overu, je u njegovompri-sustvupročitanaugovornimstranama,dasustrankeizja-viledaonaodgovaravolji stranaka idasu jesvojeručnopotpisale.Dakle,ovlašćenjekojebeležnik imaupogleduoverenejavneispraveformalnoisuštinskijeužepoštoimasamodveobaveze,prvu -dautvrdipostojanjeuslovazapreduzimanjepravnogposla idrugu -da ispitadozvolje-nost zaključenja nameravanog pravnog posla. Ispitivanjeuslova za zaključenje pravnog posla ograničava se samonautvrđivanjepostojanjapravne iposlovnesposobnostiugovornihstranaiovlašćenjazazaključenjepravnogposla,adozvoljenostisamonapitanjedalijenameravaniprav-niposaoprotivanprinudnimpropisima,javnomporetkuidobrimobičajima.Dakle,izovakvedefinicijesolemnizacijestičeseutisakdaseposaojavnogbeležnikaograničavanaovedveradnjekojejezatimdužandakonstatujekrozsači-njenuklauzuluopotvrđivanjunejavneisprave.

Upraksi,postupakpotvrđivanjanejavneisprave,odnosnosolemnizacija koja se sada primenjuje na overu ugovoreoprometunepokretnosti-pa inaoveruugovoraokupo-prodaji nepokretnosti,podrazumevadaugovorne stranesameiliuzangažovanjestručnoglica,najčešćeadvokata,sačinjavaju tekst privatne isprave-ugovora o kupoprodajinepokretnosti,aliutompostupkunesmeučestvovatisamjavnibeležnik.Svakakoovdeostajenapomenadazaugo-voreoprometunepokretnostikoje sačinjavajuposlovnonesposobnalica,čl.82Zakonaojavnombeležništvuisadapropisujekaoobaveznu,formujavnobeležničkogzapisa.Sasačinjenimtekstomispraveugovornestranepristupajukod



javnogbeležnikaradisastavljanjaklauzuleopotvrđivanjutakveprivatneisprave.Upravotusedolazidoprverazlikeuodnosunaranijisistemkoji jepodrazumevaozaključe-njeugovoraokupoprodajinepokretnostikrozsačinjavanjejavnobeležničkogzapisa.Naime,ukolikoseugovorsačinja-vauformizapisastrankeseobraćajunadležnombeležnikusanameromda sačineugovor i krozprethodni razgovorpredočavajubeležnikuosnovneelementekojebiugovortrebalodasadrži,teuzkonsultacijuiuzimanjeuobzirvo-ljeobeugovornestraneutvrđujusesviosnovnielementiugovora,eventualnimodaliteti,uslovi,rokoviidrugibitnielementiugovora ili pakodređene specifičnostikojeod-govarajuvoljiugovornihstrana.Nakontogajavnibeležniksačinjava tekst isprave-odnosno javnobeležničkog zapisa,čitagaugovornimstranamaipotvrđujedatakavtekstod-govaranjihovojstvarnojiodređenojugovornojvolji,tedagaprihvatajuzasvoj.Uslučajuoveravanjaprivatneispraveodnosnougovoraokupoprodajinepokretnostisačinjenogodstranesamihugovornihstrana,odnosnokrozsolemni-zaciju, javnibeležnikje isključenizpostupkasačinjavanjasamogkupoprodajnogugovora,kao i formulisanja idefi-nisanjaodredbi,većsebeležnikupredočavatekstugovorakomeondajepravnusnagujavneispravesvojomoverom,odnosnosačinjavanjemsolemnizacioneklauzule.Ovlašće-njajavnogbeležnikasuutomslučajutakvadanemožedautičeninakojinačinnatekstisadržinuugovora,nanačindefinisanjaugovornihodredbi,nitinapodatkekojisuune-tiuugovor.Naprotiv, javnibeležnik imasamoovlašćenjedausolemnizacionuklauzuluunesepodatkeoidentitetuugovornihstranainačinnakojijeutvrdionjihovidentitet,azatimiizjavustranakadaimjeispravaunjihovomprisu-stvupročitanaidajenjihovavoljausvemuvernounetautekstisprave.Dakle,javnibeležniknemamogućnostdanabilokojinačinizvršiispravkudostavljeneprivatneisprave,da izvršidopunu ilipakdanabilokojinačindetaljnije ilipreciznijedefinišeodređeneodredbeugovara,čakiukoli-kosmatradasunedovoljnojasneilipakneprecizne.Javnibeležnik je svakako dužan da u postupku čitanja ispraveaprepotpisivanja iovere,poučistrankeosadržini ispra-ve,pravnomsmislu ipravnimposledicamapravogposla,koji se zaključuje, te da upozori stranke koje ugovorneodredbe su u ugovoru nejasne, nerazumljive i dvosmi-slene,kao idau tekstklauzuleunese izjavustranakadanakonnjegovogupozorenjaostaju kod takodatih izjava.Uslučajukadasam javnibeležniksačinjava tekst ispraveprilikomsačinjavanjajavnobeležničkogzapisa,postojima-njemogućnostidaodredbekupoprodajnogugovorabuduneprecizne,nerazumljiveidvosmislene,poštojavnibelež-nikimaovlašćenjedaihformulišenazakonomprihvatljivnačin,dokkodsolemnizacije,naprotivjavnibeležnikmorastrankama da ukazuje na eventualne nedostatke unetihugovornihodredbikaoinaposlediceoveretakosačinjeneprivatneisprave,bezmogućnostidaihizmeniilidetaljnijeprecizira.Jedininačinnakojisebeležnikuključujeusadr-žinuugovorakojimu jedostavljennaoveru, jesteudo-

menuispitivanjadalitakavugovorsadržiodredbekojesuprotivneprinudnimpropisima, javnomporetku i dobrimobičajima,odnosnodalijetakavpravniposaodozvoljen,isamoukolikoneispunjavaoveuslovejavnibeležnikmožeodbitioverutakve ispraverešenjem.Međutim,upravouslučajuda javnibeležnikodbije rešenjemoveruprivatneisprave kojamu je dostavljena na solemnizaciju ugovor-nestrane imajupravoprigovoramesnonadležnomsudunačijempodručju javnibeležnik imaslužbenosedište,ukomslučajujesuddužandaurokuodosamdanaodlučioprigovoru.Ukolikopaksudustanovidajeneophodnoiosnovanosačinitiipotvrdititakvuprivatnuispravu,sudćeusvojojodlucinaložitijavnombeležnikupreduzimanjetra-ženeslužbeneradnjeinatakvuodlukusudajavnibeležniknemapravo žalbe.Ukoliko sud, pak, potvrdi rešenje be-ležnikaoodbijanjupreduzimanjaslužbeneradnjestrankaimapravožalbenatakvuodlukusudažalbomnarešenje.Ovaj postupak preispitivanja odluke javnog beležnika dauskratipreduzimanje radnjedrugačiji jeuodnosuna ra-nijeprvobitneodredbeZakonaojavombeležništvuusvo-jenog2011.god, po kome je odluku javnogbeležnikadaodbije sačinjavanje javnobeležničke isprave preispitivala,po žalbi stranke, Javnobeležnička komora, a ne sud. Da-kle, javni beležnik shodno sadašnjimodredbamaZakonaojavnombeležništvuovlašćenjedaodbijepreduzimanjeradnjepotvrđivanjaprivatneispraveukolikosmatradajeprotivna prinudnimpropisima, javnomporetku i dobrimobičajima,ali takvanjegovaodluka jepodložnapreispiti-vanjuodstranesudainaodlukusudajavnibeležniknemapravožalbe,većjedužandapoistomnalogupostupi,idaoveriodnosnopotvrdi ispravuzakoju jeprvobitnobiouuverenjudaneispunjavausloveusmislupostojanjauslovazapreduzimanjepravnogposlaodnosnouslovevezanezadozvoljenostpravnogposla.

U pogledu samog postupka sačinjavanja solemnizacioneklauzulejavnibeležnikjedužandaprvobitnoispitaposto-janjepravneiposlovnesposobnostistranakakojepristu-paju zaključenjupravnogposla, postojanjeovlašćenja zapreduzimanjepravnogposla,tezatimidaizvršiocenudalijepravniposaoprotivanpravnimpropisima,dobrimobi-čajimaimoralu,odnosnodalijedozvoljen.Javnobeležnič-kimposlovnikom7)regulisanasuovlašćenjajavnogbeležni-kakaoiobavezneradnjekojejedužanučinitiikonstatovatiusolemnizacionojklauzuliprilikomutvrđivanjaidentitetaugovornestrane,kaoiprilikomutvrđenjapostojanjaovla-šćenjazazastupanjeugovornestrane.Kodugovoraoku-poprodajinepokretnostibitnojeistaćidauslučajudasekaougovornastranapojavljujeposlovnonesposobnolice,neophodnojepribavitisaglasnostnadležnogCentrazaso-cijalni radoovlašćenju zakonskog zastupnika ili staraocatogalicazazaključenjekonkretnogugovoraokupoprodajinepokretnosti.Takođe,ukolikosekaougovornastranapo-javljujeprivrednodruštvokaopravnolice,neophodnojedajavnibeležnikutvrdiuvidomuizvodizAgencijezapri-



vredneregistredazastupnikprivrednogdruštvaimaovla-šćenjazazastupanjepravnoglicaiutojvrstipravnogpo-sla,odnosnodaimasaglasnostnadležnogorganapravnoglica,shodnočl.470.-472.Zakonaoprivrednimdruštvima8),zaotuđenjeilipribavljanjenepokretnosti,ukolikosezatopravnoliceradioraspolaganjuimovinomvelikevrednosti.U slučaju zaključenjaugovoraprekopunomoćnikavažnojenapomenutidajavnibeležnikmožeprihvatitiovlašćenjezazastupanjesačinjenosamouformijavnobeležničkiove-rene isprave odnosno specijalno punomoćje koje sadržipodatkeozaključenjunameravanogpravnogposla,snab-devenosolemnizacionomklauzulom,asveshodnonačeluparalelizmaformi,kojeseprimenjujesaglasnočl.90Zako-nuoobligacionimodnosima9).Javnibeležnikjedužandauklauzuluopotvrđivanjuprivatneispraveunesepodatkeoidentitetuugovornihstrana,načinunakojijeistiidentitetutvrđen,podatkeoučestvovanjusvedokaidentitetauko-likojeidentitetutvrđennatajnačin,kaoipodatkeopre-zentovanomovlašćenjuzazastupanje,kaoiouviduuod-govarajući izvodizAgencijezaprivredneregistreilidrugijavniregistarizkogaseustanovljavaovlašćenjestrankezapreduzimanjepravneradnje-zaključenjeioveraugovoraokupoprodajinepokretnostipredjavnimbeležnikom,kaoipodatkeoučesnicimapostupkasačinjavanjasolemnizaci-one klauzule, odnosno svedocima, veštacima, tumačimaukoliko jenjihovoučešćeneophodnousituacijamakadatozakonpropisuje.

Nakonutvrđenjadasuispunjeniuslovizazaključenjeprav-nogposla,javnibeležnikćeutekstklauzuleooveriispraveunetipoukeiupozorenjavezanezasadržinuipravnupriro-duiposledicezaključenogpravnogposla,poukeoprimeniodgovarajućih zakonskih imperativnihnormi, ali i upozo-renjaukolikosuodređeneodredbeugovoranejasne,ne-precizne idvosmislene.Ukolikopostoje takveodredbeutekstu ugovora koji je dostavljen na overu beležniku, nakojejavnibeležnikupozoravaugovornestrane,onemora-jubitipredočeneugovornimstranama,uz izjavuugovor-nih strana da im je smisao i posledice postojanja takvihodredbiutekstuugovorapojašnjenotedasunaposlediceupozoreni,alidaipakostajukoddateizjavevoljeidaželedapravniposaobudesačinjenu takosačinjenomtekstuisprave.Javnibeležnikjetakođedužandauklauzuluunesesvojuizjavudajestrankamapredočiosvepravneposledicenameravanogpravnogposla,pravnismisaoodgovarajućihzakonskihnormikaoiupozorenjadasuodređeneodredbenejasneidvosmislenealidasustrankeupozorenenaza-htevaledaostanuuugovorukojiseoverava.Usamtekstjavnobeležničke klauzule o overi ugovora o kupoprodajinepokretnosti javni beležnik bi trebalo da unese osnov-nepoukekojesuzastrankebitnedabishvatiledomašajipravnismisaozaključenogpravnogposla.Takobinaprvommestuugovornestrane,anaročitokupca trebalopoučitidapostajeimalacpravasvojinenapredmetnojnepokret-nostitekdanomupisapravasvojineunjegovukoristkod

nadležnogkatastranepokretnosti,anedanomzaključenjaioveretogaugovora,tedajeshodnočl.117Zakonaodr-žavnompremeru i katastru10)dužandapromenunastaluzaključenjemugovoraokupoprodajinepokretnostiprijavinadležnomKatastrunepokretnosti,podnošenjemzahtevazauknjižbuprvasvojine,najkasnijeurokuodtridesetdanaoddanazaključenjaugovora.Uslučajudaodredbeugovo-rapredviđajuodloženuisplatukupoprodajnecene,odno-snouslučajuisplatecenenarateilipakodloženogdava-njasaglasnostizauknjižbukojejeuslovljenoispunjenjemodređenoguslovailiistekomroka,javnibeležnikbitrebalodaupozorikupcadasticanjepravasvojinenanepokretno-stimožeosiguratiupisompredbeležbepravasvojine,kojujedužanopravdatiurokuinanačinodređenZakonomodržavnompremeru ikatastru.11)Takođe, javnibeležnikbitrebalodaupoznaugovornestranesamogućnošćupola-ganjakupoprodajneceneujavnobeležničkidepozit,asveradizaštiteinteresaugovornihstrana.Prodavac,aikupac,mogusenajefikasnijezaštititishodnoodredbičl.165Za-konaojavnombeležništvuuplatomdelailicelokupnece-nanapovereničkiračunjavnogbeležnikaubanci,ilidasesredstvastaveujavnobeležničkidepozit.Utomslučajuuispravuodeponovanimsredstvimaunosisepodatakdajedeponovantačnoodređeniiznosnovcaidajedeponovanukoristprodavca,asvedokupispravasvojineukoristkup-caukatastrunepokretnostinebudeizvršen.Naovajnačinosiguranisuiprodavacikupac.Prodavacjedaoizjavuzadozvoluupisaidozvolioupispravanasvojojnepokretno-sti, čime je obezbeđen kupac. Istovremeno, prodavac jeosigurandaćemomentomupisapravaukoristkupcamoćipreuzeticelokupaniznosceneizjavnobeležničkogdepozi-tailisapovereničkogračuna.Kupacjeobezbeđenusmisludanjegovnovacnećebitipredatprodavcusvedokpravosvojinenebudeupisanounjegovukorist.JavnibeležnikjedužandaupozoriugovornestranedasushodnoZakonuosprečavanjupranjanovcaifinansiranjaterorizma12)dužnida izvrše transfernovčanog iznosana imekupoprodajneceneprenosomsa računakupcana računprodavcapre-koposlovnebanke, a ne isplatom „na ruke”, ukoliko ku-poprodajna cena prelazi iznos od petnaest hiljada evra.Ugovornestrane,anaročitokupcapotrebno jeupozoritidaukolikoprodavacnijeizmirioobavezepoosnovuporezanaimovinupostojimogućnostdananepokretnostibudeuspostavljena zakonskahipoteka shodnoodredbamaZa-konaoporeskompostupkuiporeskojadministraciji.13) Jav-nibeležnikbisvakakoposebnupažnjutrebalodaposvetiutvrđivanjučinjenicedalisekupoprodajaodnosinanepo-kretnostkojajebračnatekovina,odnosnokojajestečenautokutrajanjazajedniceživota,ukomslučajuupostupkuzaključenja kupoprodajnog ugovora odnosno sačinjava-nja solemnizacione klauzule, bi bilo potrebno da u svoj-stvu učesnika pristupi i supružnik prodavca radi davanjasaglasnostizatakavpravniposao.Imajućiuviduodredbučl.176.Porodičnogzakona14)pokomejezakonskapretpo-stavkadajezajedničkabračnaimovinaupisananaobasu-



pružnikačakiakojeukatastrunepokretnostiupisananasamojednogodsupružnika,javnibeležnikbiusvakomslu-čajutrebalodaizvršiuviduizvodizmatičneknjigerođenihzaprodavca,teutvrditidalijeupisanazabeležbazaključe-njabrakaikada,kaoiuispravekojedokazujunačinnakojijeprodavacstekaosvojinunapredmetnojnepokretnosti,tenatajnačinutvrditidaliseistaimovinasmatrazajed-ničkombračnomimovinom,tedalijeutomslučaju,akosupružniknijepotpisnik isprave -ugovorao kupoprodajinepokretnosti, potrebno pribavljanje saglasnosti supruž-nikaprodavca.Svakako,supružniksvojusaglasnostmožedati prethodno, s tim što takva saglasnost takođemorabitidatauformijavnobeležničkisolemnizovaneisprave,ilipaknaknadno,nakonzaključenjaugovora,ukomslučajućejavnibeležnikuklauzuluooveritakvogugovora,unetiupozorenjedajepunovažnostzaključenogugovorauslov-ljenadobijanjemsaglasnostisupružnika.ShodnoJavnobe-ležničkomposlovnikuiZakonuojavnombeležništvujavnibeležnikusolemnizacionuklauzulumoraunetipodatkeosvimispravamakojesumuuoriginalupredočene,tekopi-jetaksativnonabrojatiusolemnizacionojklauzuliipriložitiihuzizvornikisprave.Svakakoprepotpisivanjaispravejav-nibeležnikmoraunetiutekstklauzuleizjavustranakadaimjeispravakojaseoveravapročitanauprisustvujavnogbeležnika,tedaonausvemuodgovaranjihovojvolji,kaoiizjavujavnogbeležnikakojomtopotvrđuje.Takođe,bitandeojavnobeležničkeklauzulejesteiobrazloženjeutvrđenejavnobeležničkenaknadesapozivanjemnatarifnebrojeve

pokojimajevisinanaknadeutvrđena,akojisupropisaniJavnobeležničkomtarifom.15)

Dakle, ponovnim uvođenjem javnog beležništva srpskipravnisistemsvrstanjeukrugevropskihzemljakojesvojezakonodavne sisteme zasnivaju na kontinentalnom rim-skompravuilatinskomtipunotarijata,akojipružastran-kamasigurnostimogućnostpouzdanjausadržinuivalja-nost zaključenogpravnogposla. Čak i u situaciji kada seugovorokupoprodajinepokretnostisačinjavaupostupkuovereprivatneisprave,odnosnoupostupkusolemnizaci-je ane i sastavljanjaod strane javnogbeležnikau formijavnobeležničkogzapisa,ipakseuznatnojmeriugovornimstranamapružavećapravnasigurnostuodnosunarani-ji postupak legalizacije odnosno overe potpisa stranakapredmestonadležnim sudom,bezovere sadržine ispra-ve.Takođe,praksaćepokazatida li sistemsolemnizacijeprivatneispravepružadovoljnupravnusigurnostizadovo-ljavapotrebepravnogprometa,ilijepakpotrebnovratitisenaprvobitnopredviđenuformuzaključenjaugovoraokupoprodajinepokretnostiuoblikujavnobeležničkogzapi-sa,kaoobaveznojformi.Činjenicajedabisenatajnačinjavnimbeležnicimadaosvojevrstanmonopolnapostupakzaključenja iovereugovoraoprometunepokretnosti,alijeistotakočinjenicadajeuvećinipravnihsistemakojine-gujuviševekovnutradicijupostojanjanotarskogsistemaioslanjajusenalatinskitipnotarijatakaoinasleđerimskogprava,sačinjavanje ioveraugovoraoprometunepokret-nostiuformijavnobeležničkogzapisa,uisključivojnadlež-nostijavnihbeležnikaodnosnonotara. •

1)Zakonojavnombeležništvu,“Sl.gl.RepublikeSrbije”,br.31/112)ZakonojavnombilježništvuHrvatske,Narodnenovine,br.78/93,29/94,162/98,16/07,75/093)ZakononotarimaRepublikeSrpske,“SlglRepublikeSrpske”,br.86/04,2/05,74/05,91/06,37/07,50/10,78/11,20/14iZakononotarimaFederacijeBosneiHercegovine,Sl.NovineFederacijeBiHbr.45/2002

4)Zakonoizmenamaidopunamazakonaojavnombeležništvu,“Sl.Gl.RS”,br31/2011,85/2012,19/2013,55/2014,93/2014,121/2014i6/2015

5) Videtičl.53.Zakonaojavnombeležništvu,“Sl.gl.RS”,br.31/2011,85/2012,19/2013,55/2014-dr.zakon,93/2014-drzakon,121/2014,6/2015i106/2015

6) Zakonoizmenamaidopunamazakonaojavnombeležništvu“Sl.gl.RS”,br31/2011,85/2012,19/2013,55/2014,93/2014,121/2014i6/2015

7) Javnobeležničkiposlovnik“Sl.Gl.RS”,br.88/20148) Videtičl.470-472Zakonaoprivrednimdruštvima,“Sl.Gl.RS”,36/2011,99/2011,83/2014,5/20159) Videtičl.89-90.Zakonaoobligacionimodnosima“SllistSFRJ”,br.29/78,39/85,45/89,57/89,SllistSRJbr.31/93i“SllistSCG”,br.1/2003-Ustavnapovelja

10) Videtičl.117.Zakonaodržavnompremeruikatastru“Sl.gl.RS”,br.72/2009,18/2010,65/2013,15/2015,96/201511) Videtičl.78-80Zakonaodržavnompremeruikatastru“Sl.gl.RS”br.72/2009,18/2010,65/2013,15/2015,96/201512) Videtičl.36.Zakonaosprečavanjupranjanovcaifinansiranjaterorizma,“Sl.gl.RS”,br.20/2009,72/2009,91/2010,139/201413) Videtičl.86-87Zakonaoporeskompostupkuiporeskojadministraciji“Sl.gl.RS”,br.80/2002,84/2002-ispr23/2003-ispr70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr.zakon 62/2006 - dr.zakon 63/2006 -ispr dr.zakon 61/2007, 20/2009, 72/2009 -dr.zakon53/2010,101/2011,2/2012-ispr93/2012,47/2013,108/2013,68/2014,105/2014,91/2015-autentičnotumačenje,112/2015i15/2016

14)Videtičl.171-176.Porodičnogzakona“Sl.gl.RS”,br.18/2005,72/2011-dr.zakoni6/201515) Javnobeležničkatarifa“Sl.gl.RS”,br.91/2014,103/2014,138/2014,12/2016



JEZIČKENEDOUMICE

Poštovani čitaoci,

NadamosesedaVam,izbroja,ubroj,pomažemodalak-šesavladavatesvakodnevnejezičkenedoumiceipitanja,adanasćemoseosvrnutinanekasemantičkapitanja.

-Odakleuizgovoruajduk, ajde, leb, odža...Štasede-silosaglasomH?

VrločestoljudipodsvesnoizostavljajuglasHuizgovoru,aliseretkodešavadaizostaveslovoHupisanju,osimakopo-stojinamera.Naime,prilikomreformejezikaipravopisau19.veku,VukKaradžićjeuneobrojnenovine,nekaslovaiznakovejespojio,nekaslovajedodaoizlatiničnogpismaiizgrčkeanalfabete.Svedo1836.godine,slovoHnijeposto-jalo,aondagajeVukuvrstioureformisanopismo,pasuta-komnogerečidobilepunoblikkojiranijenisuimale.Zbogtogadanas,ukolektivnojsvestinaroda,ostajepodsvesnapotrebadaizostavljaHugovoru,aponekadiupisanju.

-Nije:Odmorilismose.Aondasmokrenulidalje.Ne-go:Odmorili smo se, a onda smo krenuli dalje. (ili)Odmorilismose.Ondasmokrenulidalje.

Veznicipovezujudvereči,dvesintagmeilidverečenice.Toimjeglavnai jedinafunkcijaujeziku.Prematome,suvišnisukadaseupotrebenapočetkunezavisnerečenice,kaouprimeru:Aondasmokrenulidalje,ili:Iondasmokrenulida-lje;Pasmoondakrenulidaljeislično.Dakle,ovakverečeniceisključivotrebapisatikaodveprostenezavisnerečenice:Od-morilismose.Ondasmokrenulidalje.(ili)kaonezavisnoslo-ženurečenicu:Odmorilismose,aondasmokrenulidalje.Zavisnosloženerečenicesuvećneštodrugo.Kodnjih,kadasuiskazaneuinverziji,tj.kadajeiskazanaprvozavisna,panezavisnarečenica,veznikmožestajatinapočetkuzavisnerečenice. Npr: Kada smo se odmorili, krenuli smo dalje.Iako smo seodmorili, nismokrenuli dalje.Ako sedobroodmorimo, krenućemo dalje... Kod ovih oblika, kada jezavisna rečenica isprednezavisne,obavezna jeupotrebazapete(zareza).

-Nije:spomenikVukaKaradžićaNego:spomenikVukuKaradžiću

U sintagmispomenik Vuka Karadžića upotrebljen jepri-svojnigenitivkojikazujepripadanje,tj.kazuječiji jespo-menik.Sintagmeovogtipasučesteunašemjeziku:hramSvetoga Save, crkva Vasilija Ostroškog, muzej Ive Andri-ća...Stogasemožerećidaovesintagmenisunepravilne.Međutim,jezičkistručnjacidajuprednostsintagmamasaupotrebomdativanamene,kojimsekazujekomejeneštonamenjeno, a u ovom slučaju: kome je spomenik podi-gnut(VukuKaradžiću,knezuMihailu,Neznanomjunaku).Evozašto.Prisvojnigenitiv,kodneupućenih,možeizazvatizabunu,pabitakosintagmaspomenik Neznanog junaka mogladaseshvatidajetajspomenikpodigaonekineznanijunak,anenarod idržava.Spomenikpripadaneznanomjunaku(anenaroduidržavi)izatosezovespomenik Ne-znanog junaka.Zatim,napitanje:čiji jespomenik,možesedobitiodgovor:IvanaMeštrovića,jerjeMeštrovićnje-govautor.Stogajedativpodesnijiuovojsituaciji,jerdajejasnije ipreciznije značenje,ne izazivajućidvosmislenosti zabunu. Još jednanapomena:Kada imenicespomenik, hram, muzej, pozorište stojenapočetkunazivaiodnosesenakonkretnozdanje,pišusevelikimpočetnimslovom.

- bicikl, bicikla ili bicikloKadajeupitanjuovaimenica,najpravilnijioblikjebicikl.Me-đutim,oblicibiciklaibiciklosupostalirasprostranjeni,madavišedijalekatski,tenjihpravopisnesmatrapogrešnim,aliihnemaustandardnomjeziku.Postojiirazlogzanastanaktihoblika.Naime,unašemjeziku,akcenatsenikadanenalazinaposlednjemsloguureči.Rečbicikl jeizuzetak,pauovojdvosložnojreči,akcenatjenadrugom,tj.poslednjemslogu.Bašiztograzloga,ljudipodsvesnoželedaizbegnuakcenatnaposlednjemslogu,padodajujošjedanvokal(OiA)urečibiciklkakobinapravilitrosložnureč.Natajnačin,izbegnutajeovaretkapojavaakcentanaposlednjemslogu,abi-cikl je dobio novi oblik: bi-ci-kla,bi-ci-klo. •

Dragan Đokić, Profesor književnosti



INKRIMINACIJAPOVREDEKONKURENCIJE

Posmatrajući sankcionisanjepovredekonkurencijeusrpskompravu,možesezaključitidajekonkurenci-ja jednaodnajzaštićenijihvrednostinašegdruštva.

Sankcijesurazličiteiostvarujuseurazličitimpostupcima:

1. administrativne sankcijekojeodređujeKomisijazazaštitukonkurencije(udaljemtekstuKomisija)kaonezavisanupravniorgansastatusompravnoglica:

- mere ponašanja (nalog za određeno ponašanje ilizabrana ponašanja) i strukturne mere (različite pro-mene u poslovnoj strukturi, razvrgavanje strukture,prodaja imovine iliposlovnihcelinaučesnikanatrži-štu), koje suštinskinisuusmerenena todakaznezapovredukonkurencije,većdaotkloneefektepovredekonkurencijeilisprečenjenoponavljanje;

- zabrana učešća u postupku javne nabavke do dve go-dine, za povrede konkurencije u postupku javnena-bavke;

- mera zaštite konkurencije - novčana kazna,uiznosudo10%ukupnoggodišnjegprihodaučesnikanatrži-štukoji je izvršiopovredukonkurencije (zloupotrebadominantnog položaja, zaključivanje restriktivnogsporazuma,nesprovođenjemereotklanjanjapovredekonkurencijeilidekoncentracije,sprovođenjekoncen-tracijebezodobrenjaKomisijeodnosnosuprotnooba-veziprekidakoncentracijedoodlukeKomisije);

- procesni penal - takođe novčana kazna, od 500 do5.000evra(anajvišedo10%ukupnoggodišnjegpriho-

daučesnikanatržištu)zasvakidan ponašanjasuprot-no nalogu Komisije, odnosno nepostupanja po tomnalogu (nedostavljanjepodataka ilidavanjenetačnihi nepotpunih podataka, onemogućavanje pristupapodacima iprostorijama,nesprovođenjeprivremenemere, neblagovremeno podnošenje prijave koncen-tracijeurokuod15danaodsticanjakontrole/zaklju-čenjaugovoraisl.).

Nedostaciovakvihsankcijaseogledajuučinjenicidane-madvostepenostiuupravnompostupku.Komisijaodlukedonosi u vidu rešenja i zaključaka na koje upravne aktetakoreći nije dozvoljena žalba, odnosno u situacijama ukojimajepropisanaposebnažalbaistasesamoodnosinazaključkeoprivremenimmeramaokojojopetodlučujeistiorgan,tj.Komisija.

RešenjaKomisije sukonačni i izvršniupravniakti trenut-komdonošenjaiprotivnjihjemogućejedinovoditiuprav-ni spor, odnosno podneti tužbuUpravnom sudu kako bikontroluradaupraveizvršiosud.Tužbaneodlažeizvršenje,međutimKomisijamožepozahtevutužiocadaodložiizvr-šenjerešenjadopravosnažnostisudskeodluke,akobiizvr-šenjetogrešenjananelonenadoknadivuštetuzatužioca,anaročitoakobiverovatnodovelodostečajailiprestankaobavljanja poslovne delatnosti tužioca, pod uslovom daodlaganjenijeprotivno javnominteresu.Oeventualnomodlaganju odlučuje Savet kao organ Komisije, najkasnijedoistekarokazaplaćanjeodređenogurešenju.

Gortan Joksimović, Master pravnik

i specijalista za poresko savetovanje Petar Učajev, advokat



Međutim,iprilikomodlučivanjaoodlaganjuizvršenjare-šenjaponovo faktičkiodlučujeKomisija,odnosno istior-gankojabipremazahtevutužiocainjegovimnavodimaiztužbetrebalodasuspendujeizvršenjesopstveneodluke.

1. građanskopravne sankcije:- naknada štete zbogpovredekonkurencijeutvrđene

rešenjem Komisije, a koja se ostvaruje u parničnompostupkuukomeseidokazujenastalašteta;

- ništavost restriktivnog sporazuma.Zakonskom odredbom je propisana presumpcija daodlukaKomisijekojomjeutvrđenapovredakonkuren-cijenepredstavljaex lege dokazda je štetanastala,tj.dajeprouzrokovana,većjepotrebnoistudokazatiu građanskom-parničnom postupku pred nadležnimsudom.Interesantnajeformulacijaodredbedaseradio„dokazivanjuštete”,aneinjenevisine,štoznačidagrađanskisudnijevezanodlukomKomisijenioutvr-đenojčinjenicipostojanjaštete.Što seništavosti restriktivnog sporazumatičeona jesvakako predmet utvrđivanja parničnog suda u par-ničnompostupku, itopoopštimodredbamaZakonaoobligacionimodnosima (protivanprinudnimpropi-sima, javnomporetkuilidobrimobičajima),alimožebitiipredmetprovereodstraneUpravnogsudautompostupku,ukolikosepodnesetužbaprotivodlukeKo-misije.

2. krivične sankcije:

Članom 2321) Krivičnog zakonika (KZ)propisanaje zloupo-treba monopolističkog položaja.

Odredbečl.232KZsuodstraneteorijeocenjenekao„ne-prikladne i van kontakta sa objektom zaštite i terminolo-gijom Zakona o zaštiti konkurencije”,2)ačinjenicajedaudosadašnjojsudskojpraksinijevođenpostupakzbogovogkrivičnogdela.Sadrugestrane, jasna jenamerazakono-davcadaposebnozaštititržišnukonkurencijuupravnomsistemuRepublikeSrbije,dokjekrivičnosankcionisanjeuovommomentu jedini vid subjektiviziranja odgovornostizakršenjepropisaozaštitikonkurencije. Iakojejasnodasuizmenečl.232KZpotrebnekakobisenjegoveodred-beosavremenileistavileukontekstnovihpropisaozaštitikonkurencije,ovokrivičnodelopostoji,kaoštosueviden-tneipovredekonkurencijeusrpskojprivredi,aštopotvr-đujeipraksaKomisijezazaštitukonkurencije,tejepotreb-noutvrditištajerazlogdosadašnjeinertnostipravosudnihorganaukrivičnomsankcionisanjupovredakonkurencije,kaoida li je ikojojmeriKomisijazazaštitukonkurencijeiniciralavođenjekrivičnihpostupaka.

Analizaodredbekojabipošlaod jezičkogka smisaonomtumačenjudovelabidozaključakadajeteškoutvrditičakikomožebitiizvršilac,doksampojam„preduzeće”Zakonozaštitikonkurencijeinepoznaje,osimakoseneradio

javnom preduzeću, odnosno isti je davne 2011. godineprevaziđendonošenjemZakonaoprivrednimdruštvima3).

Prisutnasumišljenjauteorijidasubjektivnaodgovornostpojedinaca nije u skladu sa karakterom propisa o zaštitikonkurencije,4)alimoglobiserećidapostojiglobalnitrendinkriminacijenajtežihoblikapovredakonkurencije(povre-dekonkurencijesuinkriminisaneu17od34zemlječlani-ceOECD,anekioblikkrivičnogsankcionisanjaodređenihoblikapovredekonkurencijepostojiu18zemaljaEU).5)

Činjenicajedarizikindividualneodgovornostiimogućnostkrivičnog sankcionisanja, pri čemubi akcenat trebalodabudenaprimenimerakaoštojezabranaobavljanjadelat-nostiilifunkcije,stvarajudodatnipritisaknamenadžmentkompanijadaozbiljno shvatepropiseo zaštitikonkuren-cije.Dodavanjeindividualnogrizikakorporativnomriziku,načelnobitrebalodapostavinavišinivozaštituodpoten-cijalnihpovredaiefekatodvraćanja,tzv.generalnepreven-cijeuzaštitipropisaokonkurenciji.

Poredtoga,povećanajemogućnostdasamizaposlenipri-javljujupotencijalnepovredekonkurencije,dokparalelnovođenjekrivičnogiupravnogpostupkaisaradnjanadležnihorganauvećavajušansezauspešnookončanjepostupakai suzbijanje takvih radnji.Dokkompanijemoguobešteti-tizaposleneuslučajunovčanekazne(štomožebitislučajkadaočekivanakoristantikompetitivnogponašanjapreva-zilazipotencijalnetroškoveuslučajuotkrivanjapovrede),ovakvoobeštećenjejeznatnotežepostićikodkaznizatvo-raizabraneobavljanjapoziva,delatnostiilidužnosti.

Izricanjemerezabranevršenjapoziva,delatnostiidužno-sti,propisaneodredbomizčlana85.Krivičnogzakonika6) niječestoprimenjivanamerabezbednostiunašemkrivič-nomzakonodavstvu,doksuseiprilikomizricanjapojavilepoteškoćeutumačenjuzakonskogtekstaodredbe.Naime,kakojekrivičnisuddužandarestriktivnoprimenjuječlano-veKrivičnogzakonika,odnosnonanajmanjuštetuokrivlje-nog, to suprvostepeni i drugostepeni sudovipribegavalitumačenjudaokrivljenisamoutomsubjektuposlovanjanesmevršitipoziv ilidelatnost,naštakonkretnaodred-banijeukazivala,te jeVrhovnikasacionisudtumačiodaseovamerabezbednostimoraodnosinazabranunjiho-vogobavljanjauopšte(zabranuvršenjadužnostidirektorapreduzeća,blagajnika,magacionera,čuvara...),anenaza-branuvršenjatedužnostiusamopoimeničnoodređenomsubjektuposlovanja7).

Takođe,potrebnojepomenutiipostojanjeZakonaoodgo-vornostipravnihlicazakrivičnadela8)kojiod2008.godine,oddonošenjanijeimaonijednuizmenu,ateškodabisemoglorećidaspadeu„savršene”zakonekojimaprilago-đavanjenijepotrebno,posebnoakoimamouvidudaseongotovoineprimenjuje.



Prema jednoj anketi u Ujedinjenom kraljevstvu, krivičnesankcijesustavljenenaprvomestokaofaktorodvraćanjaodpotencijalnihpovredakonkurencije.9)Sadrugestrane,ključnastvarkodkrivičnihsankcijajenjihovaprimena,jerukolikonepostojirealnabojazandaćepočiniocizaistabi-ti detektovani i procesuirani, onda propisivanje krivičnihsankcijazaistanećedoprinetiodvraćanjuodovakvihvrstapovreda.Dodatni efekat koji se postiže krivičnim sankci-onisanje povreda konkurencije, jeste podizanje svesti onemoralnostiovakvogponašanja.Doknijeuvekjasnonitijelakoobjasnitizaštojeodređenoponašanjekojepodižeprofit kompanije zabranjeno, kada je onopropisano kaokrivično delo ovakvih dilema nema. U takvim uslovimamnogo je teže i unutar kompanije organizovati veći brojljudikojibisvesnoradilinakršenjupropisaozaštitikon-kurencije,odnosnootporzaposlenihpritiskukompanijejemnogoveći.Takođe,reputacionirizicisudalekoveći,kadapostojimogućnostzatvorskekaznezanajvišimenadžment.

Inkriminacijapovredakonkurencije,posebno jednognje-nogoblika-kartelskogsporazumevanja,kaoiolakšavanjeuslovazavođenjekrivičnogpostupkaiodlučnostdaseovipostupcizaistaivode,možeserećidajepostaoevropskitrend.IlustrativanjeprimerUjedinjenogkraljevstva,gdejekartelskisporazum inkriminisan2003.godine (zaprećenakaznazatvorado5godina),dabi2013.godineizmeniliza-konskeodredbekojesuotežavaleefikasnovođenjepostu-paka(uklonjenajeodredbapremakojojsesukažnjivikar-telski sporazumi zaključeni sanečasnomnamerom (eng.dishonesty). Zatvorska kazna je zaprećena ne samo zakartelskosporazumevanju,većiuslučajuometanjaistrageorgana nadležnog za zaštitu konkurencije (kazna zatvorado2godine).ČuvenijeslučajMarine hose10) (kartelskispo-razum na specijalizovanom tržištu proizvodnje i prodajespecijalnihcrevazatransfernafteinaftnihderivatauiliiztankera)komesuosuđenalicanakaznezatvoraod20me-secido2,5godineuzoduzimanjeimovinskekorististečenekrivičnimdelomizabraneobavljanjadelatnosti.

Jedno od pitanja kojem semora ozbiljno pristupiti jestepotrebaizmenečl.232KZ-a.Oneadekvatnostipostojećenormegovori ičinjenicada jeoblikpovredekonkurenci-je kod javnih nabavki posebno regulisan izmenamaKZ-a2012.godine.Uzemljamakojetakođepredviđajukaokri-vičnodelopovredukonkurencije,uglavnomseradnja iz-vršenja ograničavana kartelske sporazume i to posebnonavodeći njihove oblike koji predstavljaju krivično delo(fiksiranje cena, podela tržišta, nameštanje tendera i sl).Ovojeipotpunologično,jersuupitanjupopraviluradnjezakojejeopštepoznatodasuzabranjene,sporazumikojisupopriroditajni,tenemanikakvedilemedapostojiza-branjenopostupanje.Koddrugihoblikapovrede,kaoštojezloupotrebadominantnogpoložaja,možesedogoditidajepovredanastalaslučajno,postojidostatzv.„sivih”zonapostupanjagdenije jasnodali jeupitanjudozvoljenoili

zabranjenoponašanje,tenijepogodnodaseizvršinjihovainkriminacija.

USADkojesuzemljasanajvećimiskustvomukrivičnomsankcionisanjupovreda konkurencije, posebnapažnja seposvećujetzv.compliance programima,odnosnosastavnideoodlukeokazničesto je iobavezadakompanijauve-deprogramusaglašavanjasvogposlovanjasapropisimaokonkurencije,doksuelementiprogramaunapreddati,apostojiobavezanadgledanjanjegovogsprovođenja.

Takođe,prilikom inkriminacijepovredakonkurencije,bit-nojeuzetiuobzirefektenatzv.leniency,odnosnomoguć-nostumanjenja ilioslobođenjaodkažnjavanjaonihuče-snikaukartelskomsporazumukojisuprijavilinadležnomorganuzazaštitukonkurencijeovajsporazum.Leniencysepokazaoudosadašnjojsvetskojpraksikaoefikasanmetodotkrivanjakartelskihsporazuma.Međutim,bezsličnemo-gućnostioslobođenjailiumanjenjakaznezakrivičnodelo,nećepostojatijakmotivkompanijadasameprijavljujukar-telskesporazume,upravozbogtogaštobinatajnačinme-nadžmentovihkompanija samsebedovodiouopasnostodkrivičnoggonjenja.Zbogtogajeneophodnovoditira-čunadaseneadekvatnominkriminacijomnenanesevećaštetasistemuotkrivanjapovredakonkurencije.

Shodnonavedenom,mišljenje jeautoraovogačlankadapostoji potrebada se i dalje ostavimogućnost krivičnogsankcionisanjapojedinacakojiučestvujuupovredamakon-kurencije,aliimajućiuvidudajezakonskouređenjesamopreduslovdokjediniefekatprevencijemožepostićisamonjegovoefikasnosprovođenje.Individualnaodgovornostuuslovimaukojimasenalazisrpskaprivredaidruštvamo-gubitiveomasnažančinilacuodvraćanjaodpotencijalnihpovreda,bilodaseradiovelikomkompanijamagdejepo-trebnouvrstitipoštovanjepropisaozaštitikonkurencijeuagendunajvišegmenadžmenta,iliomanjimkompanijamagdesečestopostupanjevlasnikavodiustečaj,uzistovre-menootvaranjenovihkompanija,pričemunepostojiod-govornostnivlasnikaninovekompanije.Zasada,dodušerudimentarno,samoPoreskaupravazabranjujefizičkim ipravnimlicimadaosnivajunovapravnalicaakosuvećduž-nici,ilivlasnicipostojećihpravnihlicakojiimajudugpremadržavi(porezeilidoprinoseisl.),odnosnonedozvoljavaseosnivanjenovihpravnihlicaodstranevećpostojećihvla-snikakojidugujufiskusu.Takvopostupanje,zakojesečakmožepostavitiipitanjeustavnostiilizakonitosti,štitisamodržavuaneidrugepoverioce,ali itakvakontrolajevrlolakopremostivasaimenovanjemformalnodrugihvlasnikauviduprijatelja,supruga,kumaitd..

Međutim,kakojevećpomenuto,postojećinačininkrimi-nacijejepotrebnoosavremeniti,dokbitakvareformatre-balodaideusledećempravcu:

- kažnjavanjesamokartelskogsporazumevanja;



- uvođenje mogućnosti zabrane obavljanja delatnostiodnosno zauzimanja menadžerskih pozicija, kao sa-stavnogdelakazne;

- uvođenje compliance programa kao deo kazne zakompanije;

- mogućnost korišćenja leniency ili sličnog instituta ikodkrivičnogdelapovredekonkurencije,kakosenebiobesmislioovajznačajaninstitutpredviđenpropisimaozaštitikonkurencije. •

1) Čl.232Krivičnogzakonika“Sl.glasnikRS”,br.85/2005,88/2005,107/2005,72/2009,111/2009,121/2012,104/2013i108/2014glasi:“Odgovornoliceupreduzećuiliudrugomsubjektuprivrednogposlovanjakojeimasvojstvopravnoglicailipreduzetnik,kojizloupotrebommonopolističkogilidominantnogpoložajanatržištuilizaključivanjemmonopolističkogsporazumaizazoveporemećajna tržištu ili taj subjektdovedeupovlašćenpoložajuodnosunadruge, takodaostvari imovinskukorist za tajsubjekt ili za drugi subjekt ili nanese štetu drugim subjektimaprivrednogposlovanja, potrošačima ili korisnicimausluga,kaznićesezatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.”

2)VladimirPavić,Pravokonkurencije–sankcije,http://www.ius.bg.ac.rs/prof/materijali/pavvla/Pravo%20konkurencije%20-%20sankcije.ppt,4.jul2016.g.

3)“Sl.glasnikRS”,36/2011,99/2011,83/2014i5/20154)DijanaMarković-Bajalović,Tržišna moć preduzeća i antimonopolsko pravo,JPSlužbenilistSRJ,Beograd2000,76.5)Orazlozimazaiprotivinkriminacijepovredakonkurencijevidi:http://www.oecd.org/daf/

competition/Promotingcompliancewithcompetitionlaw2011.pdf,5.jul2016.g.;OinkriminacijipovredakonkurencijeuEUvid.:KalliopiKokkinaki,AnAssessmentofthePenaltiesSystemforInfringementsofEUCompetitionLaw:CanPersonalSanctionsbetheMissingPieceofthePuzzle?,InstituteforEuropeanStudiesVrijeUniversiteitBrussels,IES Working Paper 6/2013,38.

6)Član 85 stav 1 Krivičnog zakonika “Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012,104/2013i108/2014glasi:“Sudmožeučiniocukrivičnogdelazabranitivršenjeodređenogpoziva,određenedelatnostiilisvihilinekihdužnostivezanihzaraspolaganje,korišćenje,upravljanjeilirukovanjetuđomimovinomilizačuvanjeteimovine,akoseopravdanomožesmatratidabinjegovodaljevršenjetakvedelatnostibiloopasno.”

7)PresudaVrhovnogkasacionogsuda,Kzz.49/12od20.juna2012.godine8) “SlužbenomglasnikuRS”,br.97/2008od27.10.2008.godine.9) http://www.oecd.org/daf/competition/Promotingcompliancewithcompetitionlaw2011.pdf. enom glasniku RS”, br.

97/2008od27.10.2008.godine.10) https://www.gov.uk/cma-cases/marine-hose-criminal-cartel-investigation,4.jul2016.g.



UNAKRSNAPROVERA PORESKEOSNOVICEUSRBIJI

Uvod

Nizaknivonaplate porezau odnosunapotencijalnona-plativ, posebno poreza na dohodak građana, ukazuje naneefikasnost poreske administracije i nizak nivo poreskekulturegrađana.Neretkosemogusrestigrađanisaviso-kimprihodima,najčešćeneoporezovanih,koji te istepri-hode pretvaraju u izuzetno skupe nepokretnosti i druguskupocenupokretnuimovinu.Prošireniobuhvatporeskihobveznikainaonesubjektekojisuraznimnedozvoljenimradnjamaizvanporeskogsistemasteklienormneprihodebimogaodatiznačajandoprinosnapoljuefikasnostipore-skepolitikeuSrbiji.Naravno,ovakvoponašanjegrađana,kojeseogledauneplaćanjuporezanadohodak,nastavljaseiuviduneplaćanjaporezanaimovinu.Natajnačin,dr-žavaostajeuskraćenazaznačajaniznosporeskihprihoda,agrađanikaoporeskiobveznicibivajujošbogatijinaračundržave.Neregistrovaniporeskiobveznici,kojisunamernoilislučajnosebeisključiliizporeskogsistemamorajuseot-kritiiuključitiuregistarobveznika.

Iakoporeznadohodakgrađana,aposebnoporeznaimo-vinu,predstavljajumanjeizdašneporeskeoblike,uodno-sunaporezenapotrošnju(PDViakciza),pažnjaporeskihvlastinikakonesmedaostanevanzoneinteresanaplate

ova dva poreska oblika. Sa druge strane, sistemnaplateporezauSrbijivećdužinizgodinanijenazadovoljavaju-ćemnivou.Neefikasnost sistemanaplate seogledakakou kadrovskom, tako i u tehničko - tehnološkompogleduporeskihvlasti,očemućebitivišerečiunastavkuteksta.

U pokušaju da unapredi naplatu poreza, zakonodavac jepojačaosvojeaktivnostiupravcupreciznijegiobuhvatnijegzahvatanjadohotkagrađana,putemimplementacijeInfor-mativneporeskeprijave.Smisaonavedeneporeskeprijavejemogućnostporeskogorganadaizvršiuviduimovinupo-reskogobveznika,kojaprelazivrednostod35.000.000,00dinara.Unarednomkorakubiseimovinakonkretnihpore-skihobveznikanadan31.12.tekućegodineupoređivalasaimovinomnadan01.01.tekućegodine,paukolikoporeskiobvezniknedokažeporeklorazlikeuimoviniobračunaćemuseporeznadohodakgrađanauvisiniod20%.

1. Zakonski okvir

Nasamompočetku je značajnonapomenutidase Infor-mativnomporeskomprijavomneutvrđujeporeskaobave-za,većprijavaslužisamokaoinformacijaporeskomorga-nu o visini imovine poreskog obveznika. Dakle, Informa-

dr Ivan Raonić sudski veštak

Integralni tekst pod nazivom „Cross Check of the Tax Base in Serbia - Informative Tax Return Sample" - je objavljen u "Journal of Central Banking Theory and Practice „Cеntrаlnа bаnkа Crnе Gоrе, No.2, pp. 119-132, Podgorica, Godina 2016



tivnaporeskaprijavajesamoprvikorak,odnosnopolazna osnovakadaljemutvrđivanjuporeskeosnovicemetodomunakrsneprocene.

Normativna akta koja regulišu problematiku InformativneporeskeprijavesuZakonoporeskompostupku iporeskojadministraciji (ZPPPA) („Sl. glasnik RS”, br. 80/02, 84/02 -ispravka,23/03-ispravka,70/03,55/04,61/05,85/05-dr.zakon,62/06 -dr. zakon,61/07,20/09,72/09 -dr. zakon,53/10,101/11,2/12-ispravka,93/12,47/13,108/13,68/14,105/14, 112/15, 15/16) i Pravilnik o informativnoj pore-skojprijavi (Pravilnik) („Sl. glasnikRS”,br. 117/12,118/12 -ispravka,16/13,28/13,52/13)kaopodzakonskiakt.Zakonoporeskompostupku iporeskojadministracijidefiniše In-formativnuporeskuprijavukaoizveštajkojisadržipodatkeod značaja zautvrđivanjeporeskeobavezepodnosioca teprijave.Podacimasesmatrajunaročitopodacioimoviniuvrednostivećojod35.000.000dinara,ostatusnimprome-nama, poslovnim aktivnostima i novčanim transakcijamalicakojepodnosiinformativnuporeskuprijavu.

Pravilnikom o informativnoj poreskoj prijavi bliže se re-guliše pomenuta problematika, pa je tako propisano dase podacimaod značaja za utvrđivanje poreske obavezepodnosioca informativneporeskeprijave smatrajupoda-cio imovinifizičkih lica,čija jeukupnavrednostuzemljii inostranstvu, na dan 1. januara 2013. godine, veća od35.000.000dinara i podaci o imovini fizičkih lica koja supovezanasaobveznikompodnošenjaprijave.

Fizičkimlicima-obveznicimapodnošenjaprijavesmatrajuse:1) obvezniciporezanadohodakgrađanauskladusa

zakonomkojimseuređujeporeznadohodakgra-đana, osim obveznika koji imaju isključivo držav-ljanstvodrugedržave,akoji suupućenina raduRepublikuSrbiju,odnosnokojisukaoupućenalicazaposleniuRepubliciSrbiji,

2) obvezniciporezanaimovinuuskladusazakonomkojimseuređujuporezinaimovinu.

Licapovezanasaobveznikompodnošenjaprijavejesučla-novi njegovog porodičnog domaćinstva, i to: supružnik,roditelji,deca,usvojeniciiusvojioci.

Imovinomkojaulaziuporeskuosnovicusesmatraju:1) nepokretnosti;2) akcijeiudeliupravnomlicu;3) opremazaobavljanjedelatnostiusvojiniobveznika

podnošenjaprijavenezavisnood togada li jeob-veznikpodnošenjaprijavekoristizaobavljanjede-latnosti;

4) motornavozila,plovilaivazduhoplovi;5) štedniuloziigotovnovac;6) drugaimovinskaprava,ito:(1)stvarnopravonanepokretnosti(pravoplodouživa-

nja,pravoupotrebe,pravovremenskogkorišćenja-tajmšering,pravodugoročnogzakupa,pravokori-šćenjagrađevinskogzemljišta);

(2)autorskopravonapisanomdelu,dramskom,dram-

sko-muzičkom,muzičkom,odnosnofilmskomdelu,delu likovne umetnosti, računarskom programu ipravasrodnaautorskompravu(pravainterpretatora,proizvođača fonograma, proizvođača videograma,proizvođačaemisijeiproizvođačabazepodataka);

(3) pravo na patent, žig,model, uzorak, oznaku geo-grafskogporeklaitehničkounapređenje;

(4)licence;(5)pravosvojinenadrugimpokretnimdobrimapojedi-

načnevrednostivećeod550.000dinara.Nepokretnostimasesmatrajusvevrstezemljišta,višego-dišnjizasadi(voćnjaciivinogradi),zgrade,posebnidelovizgrada,garažeigaražnamestavanzgrada,sportskiobjekti(stadioni,hale,bazeniidr)itereni.

Ukupnaimovinainjenavrednostprijavljujusesastanjemnadan1.januara2013.godine.

Zapotrebepodnošenja informativneporeskeprijaveob-veznik podnošenja prijave vrednost imovine opredeljujenaosnovucenekojabiseuslučajuprodajeimovinemoglapostićinatržištu,nadan1.januara2013.godine.

Nakraju,Pravilnikom jepredviđenoda jeobveznikpod-nošenjaprijavedužandapodnese informativnuporeskuprijavuuperioduod15.januarado30.juna2013.godine.

OvakavnačinutvrđivanjaporeskeosnoviceregulisanjeZa-konomoporeskompostupkuiporeskojadministraciji,gdejepropisanodaseosnovicaporezautvrđujekaorazlikaiz-međuvrednostiimovinenakrajuinapočetkukalendarskegodineumanjenazaiznosprijavljenogdohotkaizavrednostimovinepribavljenesredstvimastečenimnasleđem,poklo-nomilinadrugizakonitbesteretannačin,kaoizaiznospri-hodakojipodležuoporezivanjuporezomnadohodakgrađa-naakojineulazeuoporezivanjegodišnjimporezomnado-hodakgrađana,zakojutoporeskiobveznik,odnosnodrugoliceističeiotomepružiodgovarajućematerijalnedokaze.

Vrednostimovinenapočetkukalendarskegodinečinizbirukupne vrednosti imovine sa stanjemna dan 1. januarakalendarskegodine.

Vrednostimovinenakrajukalendarskegodinečinizbiruku-pne vrednosti imovine sa stanjem na dan 31. decembrakalendarskegodine,uvećanazavrednostimovinekojajeukalendarskojgodinistečenateretnoiotuđenateretnoilibe-steretno,kaoizasredstvakojajeporeskiobveznikupotrebiozakupovinuimovinenaimetrećihlicaukalendarskojgodini.

Poreska osnovica utvrđena na ovako opisani način jesteneprijavljeniprihod,kojiseoporezujekaodrugiprihod,usmisluzakonakojimseuređujeporeznadohodakgrađa-na,bezpriznavanjanormiranihtroškova.

PremapodacimaPoreskeupraveRepublikeSrbijepodne-to je3.773poreskihprijava. Pored toga,Poreskaupravajeupostupkukontroleotkrila439 licakojanisupodnelaporeskuprijavu,avrednostimovineimprelaziiznosod35000000.Vrednostneprijavljeneimovine,utvrđeneupo-



stupkukontrole,iznosilaje1.473.661.802,65dinara.Zbognepodnošenja informativne poreske prijave protiv 12 li-ca podnet je zahtev za pokretanjeprekršajnogpostupkanaosnovukojihsu izrečenekazneuukupnomiznosuod42.209.854,08dinara.

Kao što semože primetiti, u ovoj fazi postupka Poreskaupravaseprvenstvenofokusiralanautvrđivanječinjenič-nogstanjausmislukojiporeskiobveznikjeimaoobavezudapodneseprijavu,atonijeučinio.

2. Utvrđivanje poreske obaveze

Naovommestućemosenajpreosvrnutinaodređenapita-njakojasepostavljajuuvezisaInformativneporeskeprija-ve,akojaznatnomogudautičunavisinuporeskeosnovi-ce,asamimtiminavisinuporeskeobaveze.

Osnovni problem koji se javlja kod popunjavanja prijavejesu podaci o vrednostima imovine koju poseduje pore-ski obveznik. Naime, u zemljama sa slabo razvijenim in-stitucijamasistema iekonomijomuopšte, velikiproblemprestavljanedostataktržištaaktiva,bilodaseradionepo-kretnostima, opremi, hartijamaod vrednosti, itd.U tomsmislu,predporeskeobveznikesepostavljakrajnjeneza-hvalanzadatakdasamiunosepodatkeo„tržišnim"vred-nostimasvojeimovine,adasadrugestranegotovodainepostojitržištezabilokojuodpobrojanihstavkiimovine.

Sadrugestrane,Poreskaupravačestozauzimavrlorigidanstavpoosnovuvrednostiimovine,asveuciljunaplateštovećegporeskogprihoda.Primeraradi,Poreskaupravaras-polažesa izuzetnovišimcenamanepokretnosti,prilikomutvrđivanjaporeskeobaveze,negoštozaistajesunatrži-štu. Takođe, prilikom utvrđivanja poreza Poreska upravaprimenjujekrajnjeneutemeljenecenepolovnihautomo-bila,kojejedobilaodAutomotosavezaSrbije,itd.

Dakle,nespornajenameraporeskogorganaprilikomuvo-đenjaiimplementiranjaIPP,alijeneophodnoproblemsa-gledatiizvišeuglova,iizvršitiodređenekorekcije.

Unastavkutekstasurazmatraniodređeniaspektikojibit-noutičunaproblematikuIPP,asamimtimiunakrsnepro-ceneporeskeosnovice.

2.a) Kadrovski aspekt Poreske uprave

Prvi problemkoji se javlja jestenedovoljanbrojkadrovauPoreskojupravikojiadministriranavedeniporeskioblik.Imajućiuvidukompleksnostmaterije,nedvosmislenosemožezaključitidajenedovoljnimbrojemzaposlenihgoto-vonemogućeadministriratikonkretanporeskioblik.Drugi problem kojijeidentifikovanjesupojedinastanovištaPoreskeuprave.PosebnojeakutanproblemudeluIa/IIIn-formativneporeskeprijave-Podacioudelima,gdePoreskaupravazauzimakrajnjepogrešanstavokapitaluprivrednogdruštva.Naime,stavporeskogorganajedaupredviđenojru-bricitrebaunetivrednostudelauvisiniosnovnog(osnivač-kog)kapitalaregistrovanogkodAgencijezaprivredneregi-stre.Pritome,potpunosezanemarujudvaozbiljnaaspekta:

1)Kapitalprivrednogdruštvapredstavljarazlikaizme-đuimovine(aktiva)iobaveza,drugimrečima,uvi-sinu kapitala, pored osnovnog kapitala,moraju dauđuiostalestavkeizBilansastanja,odnosnoiostalikapital, pa samimtim i neraspoređena dobit. Ovoitekakodobijanaznačajuukolikose imauvidudadruštvasaograničenomodgovornošćunemajuoba-vezudapousvajanjufinansijskihizveštaja,naSkup-štinidruštva,raspoređujuostvarenudobit.

2)Mnoga privredna društva u svojim bilansima ima-ju gubitak koji višestruko prelazi visinu kapitala,pa tako imamosituacijuda jeodređenoprivrednodruštvouopštenemakapital.

Pogledajmo sada na hipotetičkombilansu stanja kakvu ikolikomaterijalnugreškučiniporeskiorganzanemarujućinavedenečinjenice,uzpretpostavkudajeprivrednodruš-tvoosnovanoodstranejednogvlasnika,kojijeuplatioza-konompredviđeniiznoszaosnivanjedruštvaod500eur.Zazapotrebeovogprimeraćeseprimenitikursod1:100,štojeprikazanoutabeli1.

Tabela 1.: Hipotetički bilans stanja sa iskazanom neraspoređenom dobiti

AKTIVA PASIVAOpis Iznos Opis Iznos

1.Proizvodnahala 10.000.000 1.Osnovnikapital 50.0002.Opremazavršenjedelatnosti 2.000.000 2.Neraspoređenadobit 7.450.0003.Potraživanjaodkupaca 500.000 3.Dugoročneobaveze 5.000.000Ukupno : 12.500.000 Ukupno : 12.500.000

Dakle, vlasnik konkretnog privrednog društva ima vred-nost udela 7.500.000 dinara, što po pretpostavljenomkursuiznosi75.000EUR,ane50.000dinara,odnosno500EUR, po stavu poreskog organa. Ukoliko vlasnik privred-nogdruštvaposedujeidruguimovinuuvrednostiodnpr.280.000EUR,onćebitidužandapodneseIPP.

Sa druge strane, ukoliko primenimo pogrešno zauzetstavporeskogorgana,navedeno licenećebitiuobavezudapodnese IPP, jer jeukupnavrednostnjegove imovine280.500EUR.Naovajnačin,poreskiorganjeprevideooz-biljanbrojporeskihobveznikačijaimovinaprelaziiznosod350.000eur.



Sada ćemo na hipotetičkom bilansu stanja proanaliziratitakođepogrešnozauzetstavporeskogorgana,kojiozbiljnoidenaštetuporeskogobveznika.Radiseoslučajukadapri-

vrednodruštvoimaiskazangubitakiznadvisinekapitala,štojeprikazanoutabeli2.

Tabela 2.: Hipotetički bilans stanja sa iskazanim gubitkom iznos visine kapitala

AKTIVA PASIVAOpis Iznos Opis Iznos

1.Proizvodnahala 3.000.000 1.Osnovnikapital 7.500.0002.Opremazavršenjedelatnosti 500.000 2.Neraspoređenadobit 03.Potraživanjaodkupaca 0 3.Gubitakdovisinekapitala 7.500.0004.Gubitakiznadvisinekapitala 1.500.000 4.Dugoročneobaveze 5.000.000Ukupno : 5.000.000 Ukupno : 5.000.000

U ovom slučaju, vlasnik privrednog društva ne samo danemanikakavkapitalukonkretnomdruštvu,asamimtimnjegovi udeli nemaju nikakvu vrednost, već je vrednostkapitala negativna za iznos od 1.500.000 dinara, što bipoelementarnojekonomskoj logicinadovimprivrednimdruštvommoraobitiproglašenbankrot.

Ukoliko sada primenimopogrešno zauzeti stav poreskogorgana,vlasnikovogprivrednogdruštvabiudeluIPP,ko-ji seodnosi na vrednostudela,moraounetipodatakod7.500.000dinara,štojeapsolutnopogrešno,ičimebisenjegovaporeskaosnovicaneargumentovanouvećala.

2.B) Tehničko - tehnološki aspekt

Poreska uprava ima potrebu da razmenjuje podatke savećim brojem eksternih sistema, bilo da tim sistemimašaljepodatkebiloda ihodnjihprima.Ti sistemisu:Na-rodnabankaSrbije,MUPSrbije,Upravacarine,Upravazatrezor,FondPIO,Zavodzastatistiku,Agencijazaprivred-neregistre,Centralni registarhartijaodvrednosti,Repu-blički geodetski zavod - Katastar nepokretnosti i dr. Iakojeevidentna informacionapovezanost sadržavnimorga-nimapostavljasepitanjedalijetaumreženostdovoljna,odnosnodalijepotrebnoPoreskuupravuumrežitisave-ćimbrojemdržavnihorgana.Poredtoga,velikiproblemjekvalitetinformacijekojePoreskaupravadobijausaradnjisanavedenimdržavniminstitucijama.VelikibrojnetačnihpodatakakomplikujeradPoreskeuprave,odlažepostupkekontroleilidovodidonepotrebnihkontrola.

Navedeniproblemtrebaposmatrati izuglamesta,ulogeiznačajaPoreskeupraveufinansijskomsistemuzemlje,anaročitoakoseimauvidukakvuuloguzauzimajuPoreskeupraveunajrazvijenijimzemljama.

Naime,tehničko-tehnološkaopremljenostPoreskeupra-venaročitodobijanaznačajunapreventivnomdelovanjuu sprečavanju poreske evazije, a u konkretnom slučajuznačajseogledauonimsituacijamakadasuporeskiobve-znicisaznačajnomimovinomizbeglidapodnesuIPP.Tako

na primer, blagovremenom terenskom kontrolom, kao idrugimmerama ipostupcima,Poreskaupravausaradnjisa Katastrom nepokretnosti može identifikovati poreskeobveznikekojisuizbeglidapodnesuIPP,audaljemraduidautvrdeinaplateizbegnutuporeskuobavezu.

Pogledajmosadanahipotetičkomprimeru,kojisutoprak-tični problemi koji se javljaju prilikomunakrsne proceneporeskeosnovice,kaoikojiseizazovipostavljajupredpo-reskuvlast.

2.B.1) Slučaj kada je poreski obveznik podneo IPP

Shodnozakonskomrešenju,Poreskiorgantrebadautvrdieventualnu razlikuu imovini poreskogobveznikanadan01.01.i31.12.,auslučajudatarazlikapostoji,potrebnojeutvrditidalijeporeskiobveznikprijavljenuimovinustekaoizlegalnihprihoda.Takođe,shodnozakonskimrešenjima,legalniprihodisuoniprihodinakojejeobračunatiplaćenpripadajućiporez.

Zapotrebeovogprimeraćemopretpostavitidajeporeskiobveznikprijaviosledećuimovinu:

1.Stambeniobjekatukupnekvadrature300m2,godinagradnje2007.,

2.Putničkiautomobilgodište2006,3.UdeliuprivrednomdruštvuXYZd.o.oBeograd,

100%udela,osnovnikapital500eurudinarskojprotivvrednosti.

Prvi uslov za tačnoutvrđivanjeeventualneporeskeoba-veze,kojisepostavljapredporeskuvlast,jesteutvrđivanjerealnevrednostiimovine.Tusepresvegamislinautvrđi-vanjerealnevrednostipokretneinepokretneimovinepo-reskogobveznika, pre svega imajući u vidu veoma slaborazvijenotržišteaktivauSrbiji.

Poredtoga,kaoštojevećpomenuto,tretmankapitalajeizuzetno značajna stavka prilikom utvrđivanja vrednostiimovineporeskogobveznika.Stimuvezi,neophodno je



vrednost kapitala tretirati kao što je opisano u prethod-nomdeluteksta.

Drugi uslovpredstavljautvrđivanje izvoradohotkapore-skogobveznika. Iz poreskeprijave PPPPD semoraned-vosmisleno utvrditi visina isplaćenog dohotka poreskogobveznika.Posebnosemoraobratitipažnjanaprimljenedohotkekojineulazeuoporezivanjegodišnjimporezomna dohodak građana, imajući u vidu zakonsku odredbu.Ovoposebnodobijana značajukada se imauviduuče-stalostgrešakapriutvrđivanjuporeskeobavezezagodišnjiporeznadohodakgrađana.

Nakraju,kaokorektivnifaktoruobzirtrebauzetiporeskuprijavuzagodišnjiporeznadohodakgrađana.

Pretpostavimosadasledećestanjestvari:razlikauimovininadan01.01.-31.12.2013.go-

dineje0,00dinara,poreskiobveznikjeimovinustekaouperioduza

kojijenastaorokzastarelostiutvrđivanjainapla-teporezaod5godina,

poreskiobvezniknemadokazadajeimovinustekaoizdohotkanakojijeblagovremenopla-ćenporez.

Držeći seodredbi zakona,uvećanjevrednosti imovinezaperiodpodnošenja IPPnijebilo,pasamimtimnemana-stankaporeskeobaveze.

Sadrugestrane,poreskiobvezniknemadokazao„legal-no”stečenojimovini,odnosnonemadokazadajenapri-hodeplatiopripadajućiporez,pasepostavljapitanje,dalisenaovajnačinporeskimobveznicimalegalizujenelegal-nostečenaimovina?

2.b.2) Slučaj kada poreski obveznik nije podneo IPP

Uovomslučajusituacijajedostakomplikovanija,kaoikodsvakogdrugogoblikaporeskeevazije.Predporeskuvlastsepostavljaizazov,kakosaaspektakadrovskeproblemati-ke,takoisaaspektatehničkeopremljenosti.

Prvimogućipravacukometrebadadelujeporeskavlastjesteuspostavljanjeinformacionebazeporeskihobvezni-ka koja će biti povezana sa ostalim državnim institucija-ma,MUP,Upravazasprečavanjepranjanovca,Republičkigeodetski zavod, Lokalne PoreskeAdministracije, itd.Naosnovu raspoloživih podataka, u postupku kancelarijskekontrole,neophodnojekontinuiranosprovoditiunakrsnuproveru eventualnog povećanja imovine poreskog obve-znika, na kraju godine, sa pripadajućimprihodimapore-skogobveznika.Na taj načinbi sepredupredila situacijanepodnošenjaporeskihprijavaiizbegavanjaplaćanjapo-reskihobaveza.

Drugipotencijalni,iuznatnojmerikomplikovaniji,pravacdelovanja je radna terenu.Usklopuredovnihaktivnostiterenske kontrole, namenskim vanrednim kontrolama, iprikupljenimobaveštenjimalociralabiseluksuznaimovi-naporeskihobveznika.Narednikorakbibilaproverapriku-pljenihpodatakakrozinformacionubazu,paakosezaistaradioneprijavljenoj imovinipristupilobiseutvrđivanjuinaplatiporeskeobaveze.

ZAKLJUČAK

Srbija,kaoiostalezemljeBalkananijepogodanambijentzautvrđivanjeinaplatuporezaikontrolupoštovanjapo-reskih propisa. Zbog toga poreski kadrovi, posebno oninajkvalitetnijičestonapuštajuovajposao.IztihrazlogasePoreskaupravasuočavasastalnimprijemomnovihkadro-va injihovimobučavanjemzaposlovekojebi trebalodaobavljaju.Perioditranzicijeikrizesusamiposebibolni,ka-kouekonomskomtakoiusocijalnompogleduipraćenisumnogimneregularnimpostupcimaporeskihobveznika.Utimperiodimakaonosiociprivrednihaktivnostijavljajuseljudikojiimajudovoljnohrabrostidauđuuposlovneavan-ture.Takviljudičestopraveveliketeškoćeprivrednomsi-stemuzbognedovoljnestručnosti,nepoznavanjaporeskihidrugihpropisa,aponekadizbogsvogmentaliteta.Izbaci-vanjeuprviplannestandardnoineuobičajenoponašanjeporeskihobveznikauslovljavaprilagođavanjenačinaradaporeskeadministracije.Problemjetimvećištosituacijenakojesenailazinisuobrađivaneunauciiporeskojteoriji,avrločestonisuobuhvaćeninipozitivnimzakonima.

Upokušaju da unapredi naplatu poreza, zakonodavac jepojačaosvojeaktivnostiupravcupreciznijegiobuhvatni-jeg zahvatanja dohotka građana, putem implementacijeInformativneporeskeprijave.

Specifičan izazov za poreske vlasti predstavljaju poreskiobveznicikojisvojeprihodeprevashodnoostvarujuuino-stranstvu (najčešće lica iz sveta estrade). U tom smislu,poreskiorganimorajubitiposebnoobučenizaoblastMe-đunarodnihugovoraoizbegavanjudvostrukogoporeziva-nja.Naročitojeznačajnodasepomenutiugovoritumačenaadekvatannačin, imajućiuvidudaseporeski sistemirazlikujuodzemljedozemlje,pasamimtimsvakazemljadrugačijedefinišeitretirapojedinuvrstuprihoda.

U svakomslučaju,prilikomutvrđivanjaporeskeosnovicemetodom unakrsne provere potrebno je izvršiti sveobu-hvatnuproveruprihodaporeskogobveznika.

Najznačajniji zahtev koji se postavlja pred poresku vlastjeste učestalost poreske kontrole, imajući u vidu rokovezastarelostiutvrđivanjainaplateporeskeobaveze. •



SPORAZUMOPRIZNANJUPREKRŠAJA

Predmetovogradajestepravniinstitutsporazumaopriznanjuprekršaja,kojijeodličanprimeruzakono-davstvuisudskojpraksiRepublikeSrbijekakojepo-

boljšanjezakonskihrešenjaosluškivanjempotrebaprakse,prepoznavanjemmotivastranakazazaključenjesporazu-maistvaranjemmogućnostizaodlukusudaosporazumuuz vođenje računa o načelu ekonomičnosti prekršajnogpostupka, rezultiralo sve širom primenom ovog pravnoginstitutaupraksi.

Pravni institutsporazumaopriznanjuvodiporeklo izan-glosaksonskogpravnogsistema,gdejepodnazivom„pleabargain”,itopočevododlukeVrhovnogsudaSADusluča-juBradyv.UnitedStatesiz1970.godine1)postaodeokri-vičnopravnogsistemaSAD.Danasjesporazumopriznanjuširoko prihvaćen u brojnim evropskokontinentalnim kri-vičnopravnimsistemima(npr.unemačkom, italijanskom,francuskom krivičnopravnom sistemu itd.), dok je u za-konodavstvoRepublikeSrbijeprviputuvedenukrivično-pravnojmateriji.

Uprekršajnopravnojmaterijisporazumopriznanju jeprviputzakonompredviđenpodnazivomSporazumopriznanjukriviceZakonomoizmenamaidopunamaZakonaoprekrša-jima2),dabiZakonomoprekršajima3)bioregulisanpodna-zivomSporazumopriznanjuprekršaja,akojeodredbesuiz-menjene,odnosnodopunjenečl.12-17ZakonaoizmenamaidopunamaZakonaoprekršajima4)(udaljemtekstuZakon).

U pogledu uslova za zaključenje sporazuma o priznanjuprekršaja,Zakonpredviđadapostupakpregovorastranakailibraniocaouslovimapriznanjaprekršajakojiseokrivlje-nomstavljajuna teret i zaključenjasporazumamožebiti

iniciranusmenimilipismenimpredlogomovlašćenogpod-nosiocazahtevaupućenimokrivljenomilinjegovombrani-ocu,odnosnopredlogomokrivljenogilinjegovogbraniocaupućenimovlašćenompodnosiocuzahteva,kakokadaseprekršajnipostupakvodizajedanprekršaj,takoikadaseprekršajnipostupakvodizavišeprekršajausticaju,zatimdonošenje prvostepene odluke kao krajnji procesni mo-menatzazaključenjeipodnošenjesudijisporazumaopri-znanju,tejejedinoisključenamogućnostzaključenjaspo-razumaopriznanjuupogleduprekršaja zakoji se izdajeprekršajninalog.

ZarazlikuodZakonaoizmenamaidopunamaZakonaopre-kršajima5)iZakonaoprekršajima6),kojisupredviđaliupući-vanjeod straneovlašćenogpodnosioca zahtevapredlogazazaključenjesporazumaokrivljenominjegovombranio-cu,odnosnopredlogaokrivljenoginjegovogbraniocaovla-šćenompodnosiocu zahteva, temogućnost pregovaranjastranakaibraniocaouslovimapriznanjakrivicezaprekršaj,odnosno prekršaje koji se okrivljenom stavljaju na teret,sadašnjezakonskorešenjeglasidasepredlogpodnosiocaupućujeokrivljenomilinjegovombraniocu,odnosnoupu-ćujeodstraneokrivljenogilinjegovogbraniocapodnosio-cu,tedastrankeilibranilacmogupregovaratiouslovimapriznanja prekršaja koji se okrivljenom stavljaju na teret.SuštinskanovinakojudonoseZakonoprekršajima7)iZakonoizmenamaidopunamaZakonaoprekršajima8)uodnosunaZakonoizmenamaidopunamaZakonaoprekršajima9),kojijeizričitopropisivaoobavezanpisaniobliksporazumaopriznanjuidasemožepodnetisudijinajkasnijedozavršet-kaprvogročištazaodržavanjepretresa,jesteoznačavanjekasnijegprocesnogmomentazanjegovozaključenjeido-

Jelena Sibinović, Sudija Prekršajnog suda u Beogradu



stavljanjesudu,itodonošenjeprvostepeneodluke,čimejestvorenamogućnostzanjegovuširuprimenunpr.daokriv-ljeniutokudokaznogpostupkaprocenidabizaključivanjesporazumazanjegabilopovoljnije.

Upogledusadržinesporazuma,Zakonkaoobaveznusadr-žinusporazumapredviđa:1.opisprekršajakojiseokrivlje-nomstavljanateret,2.priznanjeokrivljenogdajeučinioprekršajiztačke1.10),3.sporazumovrstiivisinikazne,od-nosnoodrugimprekršajnimsankcijama,4.izjavuovlašće-nogpodnosiocaoodustajanjuodprekršajnoggonjenjazaprekršaje koji nisuobuhvaćeni sporazumomopriznanju,5.sporazumotroškovimaprekršajnogpostupka,ooduzi-manju imovinskekoristipribavljeneprekršajem,opovra-ćaju predmeta prekršaja i o imovinskopravnom zahtevu,ukolikojepodnet,6.izjavuoodricanjustranakaibraniocaodpravanažalbuprotivodlukesudadonesenenaosnovuprihvatanja sporazuma o priznanju i 7. potpis stranaka ibranioca.KaofakultativnusadržinusporazumaopriznanjuZakonpredviđamogućnostsaglašavanjaovlašćenogpod-nosiocazahtevaiokrivljenogoizricanjuokrivljenomkaznekojanemožebitiispodopštegzakonskogminimuma11),temogućnost sporazumada se zaštitnamerapropisana zaprekršajzakojiseokrivljenitereti,izrekneumanjemobi-muilidaseneizrekne.

Najznačajnija novina koju donosi sadašnje zakonsko re-šenjejestedavanjemogućnostisporazumadasezaštitnamerapropisanazaprekršajzakojiseokrivljeniteretiizre-kneumanjemobimuilineizrekne,čimejedirektnouklo-njenanajvažnijapreprekaširojprimenisporazumaopri-znanjuprekršajauoblastitzv.saobraćajnihprekršajada-vanjemmotivastrankamadasporazumzaključeiuklonjenjedan od najčešćih razloga za donošenje odluke suda oodbijanjusporazumaopriznanju.Naime,uvođenjemovemogućnostisporazumopriznanjunalazisveširuprimenuusudskojpraksiPrekršajnihsudovauRSuoblastiprekr-šajaizZakonaobezbednostisaobraćajanaputevima,itokodprekršajnoneosuđivanihlica.Naime,važnojeistaćidazaključivanjemiusvajanjemsporazumaopriznanjuprekr-šaja sa prekršajno neosuđivanim licima uz njihovu svestdanatupogodnostnećemoćidaračunajuukolikopono-voučineprekršaj,nijeugroženoostvarivanjeopštesvrheprekršajnih sankcija iuokvirunje svrhekažnjavanja,nitijeumanjenuticajnakonkretnogučiniocaisvaostalalicadaubudućenečineprekršaje.Takođe,doslednoizricanjekaznenihpoena,sadainaosnovuzaključenogiusvojenogsporazumaopriznanjuprekršaja,doprinosifunkcionisanjumehanizmaoduzimanjavozačkedozvoleipraćenjapona-šanjavozačausaobraćajutokomvremena.

Odlukuo sporazumuopriznanjudonosi sud, koji spora-zumopriznanjumožeodbaciti,usvojitiiliodbiti.Rešenjeoodbačaju sporazumaopriznanju, protiv kog žalbanijedozvoljena, sud donosi ako je podnet nakon donošenjaprvostepeneodluke.Odlukuousvajanjusporazumaopri-

znanju suddonosiu formipresude,protivkoje žalbani-jedozvoljena, akonaosnovu sporazumautvrdi: 1.da jeokrivljenisvesnoidobrovoljnopriznaoprekršaj,odnosnoprekršaje koji supredmet zahteva i da je isključenamo-gućnostpriznanjaokrivljenoguzabludi;2.dajesporazumzaključenuskladusaodredbamačlana234ovogzakona;3.da jeokrivljenipotpunosvestansvihposledica zaklju-čenogsporazuma,aposebnodaupotpunostirazumedasesporazumomodričepravanasuđenje iulaganježalbeprotivpresudesudadonetenaosnovurešenjaousvajanjusporazuma;4.dasporazumomopriznavanjunisupovre-đena prava oštećenog. Ovom presudom sud okrivljenogoglašava odgovornim i izriče mu kaznu, odnosno druguprekršajnusankcijuiodlučujeoostalimpitanjimapredvi-đenimusporazumuopriznanju,presudamoraodgovaratisadržajusporazumaimorasadržatipodatkekojeobaveznosadržipresudakojomseokrivljenioglašavaodgovornim12) idostavljaselicimakojimasedostavljapresudakojomseokrivljenioglašavaodgovornim13), teako je sporazumomo priznanju predviđeno odustajanje ovlašćenog podno-sioca zahteva od prekršajnog gonjenja za prekršaje kojinisuobuhvaćenisporazumomopriznanju,suduodnosunateprekršajedonosipresuduukojojćenavestizakojeseprekršajeokrivljenioglašavaodgovornim,azakojeseoslobađaodgovornostiilisepostupakobustavlja.Rešenjeoodbijanjusporazumaopriznanju,protivkogžalbuuro-kuodosamdanaoddanadostave rešenjamogu izjavitiovlašćenipodnosilaczahteva,okrivljeni injegovbranilac,suddonosiakonijeispunjenjedanilivišeprethodnona-vedenihuslova,ukomslučajudatopriznanjeokrivljenognemožebitidokazuprekršajnompostupku,apopravno-snažnostiovogrešenjasporazumisvipovezanispisiseiz-dvajajuuposebnespiseiuništavajupredsudom,očemusesastavljaslužbenabeleškautomposebnompredmetu.Odlukasudaosporazumusedostavljaovlašćenompodno-siocuzahteva,okrivljenomibraniocu,akogaima.

Zakon14)značajnopojednostavljujepostupakodlučivanjaozaključenom ipodnetomsporazumuopriznanju izostav-ljanjemnekihodprethodnopropisanihuslovazadonoše-nje pozitivneodluke suda o sporazumu, i to utvrđivanjedapostojeidrugidokazikojipotkrepljujupriznanjekriviceokrivljenog, zatimutvrđivanjeda sporazumnijeprotivanrazlozima pravičnosti, te utvrđivanje da kazna, odnosnodrugaprekršajnasankcijautvrđenausporazumuoprizna-njukriviceočiglednoneodgovara težiniprekršajakoji jeokrivljenipriznao, zatim izostavljanjemzakazivanja iodr-žavanjaročištaradiodlučivanjaosporazumuopriznanjui donošenja rešenja o usvajanju sporazuma o priznanjukaoobaveznihstadijumakojiprethodedonošenjupresu-deousvajanjusporazuma,tebrisanjemodredabaopravuoštećenoginjegovogpunomoćnikanažalbuprotivrešenjasudaousvajanjusporazumaiodredabaorokovimazado-stavljanježalbedrugostepenomsudu,rokovimazaodlukuiodlukamadrugostepenogsudaožalbi.



ZAKLJUČAK

Bitniuslovizaprimenuovogpravnoginstitutasustvoreni.

Naime,zakonodavac jekonačnoprepoznaoi„ugradio”uzakonskarešenjamotivestranakazazaključenjesporazu-maopriznanjuprekršaja,itobizapodnosiocezahtevabi-laekonomičnostunjihovompostupanjuiznačajnauštedavremenaisredstavapotrebnihzaprikupljanje,izvođenjeiobrazlaganjedokazaudokaznompostupkupred sudom,zatim skraćenje vremenskog perioda između učinjenogprekršajaiizvršenjaizrečenekazneiefikasnostupostupkuizvršenja izrečenekazne,aštodaljevodiefikasnijemuti-cajupropisanihkazninaučinioceprekršajaiudirektnojjevezisanjihovimponašanjem,asamimtimisacelokupnimstanjemudruštvu,dokbizalicakojaimajusvojstvookriv-ljenoguprekršajnompostupku tajmotivbiomogućnostda zaključenjem sporazuma svoj procesnopravni položajučinepovoljnijim, zatimmogućnost izricanjablažekazneodonekojabimoglabitiizrečenaposprovedenomdoka-znompostupkupredsudom,kaoimogućnostdasezaštit-namerapropisana zaprekršaj za koji seokrivljeni teretiizrekneumanjemobimuilidaseneizrekne.

Takođe, zakonodavac je uvažio činjenicu da postupanjesudapozaključenomipodnetomsporazumuopriznanju

morabiti„lišeno”nepotrebnihuslovazausvajanjespora-zumaopriznanjuikomplikovanogpostupkaodlučivanjaosporazumu, te zakonska rešenja sadaomogućujuažurni-je iefikasnijevođenje iokončanjeprekršajnogpostupka,uokvirukogaseupotpunostiafirmišepravonasuđenjeu razumnom roku, a pri tom nikako ne dira u pravo napravičnosuđenjenpr.rešavanjemvišepredmetajednompresudom usvajanjem od strane suda sporazuma o višeprekršaja,čimesesudrasterećujepojedinačnogvođenjapostupakauovimpredmetima,bezpotrebevršenjaindivi-dualizacijekazneiutvrđivanjeokolnostikojemoguuticatidakaznabudetežaililakša.

Aktivno učešće svih stranaka u postupku čini primenuovogpravnoginstitutapotpunotransparentnim,aposeb-noimajućiuvidučinjenicudaorezultatupregovorastra-nakakonačnurečdajesud,dasudodlukuuvekdonosiuzvođenje računa o pravima oštećenog i da stranke imajupravonažalbuprotivodlukeoodbijanjusporazuma.

ZakonoizmenamaidopunamaZakonaoprekršajima(„Sl.glasnikRS”,br.13/2016)jesigurnodaoodgovornapitanještaučinitidasesporazumopriznanjučešćeprimenjuje,tejenastrankamadasadakoristezakonompredviđenemo-gućnostizazaključenjesporazuma,dokćesudpozaključe-nimsporazumimasadamnogoefikasnijepostupati. •

1)UniversityofChicagoLawSchool,ChicagoUnbound,JournalArticles,1979,PleaBargaingandItsHistory,AlbertAlschuler2)“SlužbeniglasnikRS”,br.111/2009od29.12.2009.godine,kojijestupiona

snagu06.01.2010.godine,GlavaXXVIIa,članovi206a-206d3)“SlužbeniglasnikRS”,br.65/2013od25.07.2013.godine,kojijestupionasnagu02.08.2013.

godine,aprimenjujeseod01.03.2014.godine,GlavaXXVI,članovi233-2384)“SlužbeniglasnikRS”,br.13/2016od19.02.2016.godine,kojijestupionasnagu27.02.2016.godine5)“SlužbeniglasnikRS”,br.111/20096)“SlužbeniglasnikRS”,br.65/20137)“SlužbeniglasnikRS”,br.65/20138)“SlužbeniglasnikRS”,br.13/20169)“SlužbeniglasnikRS”,br.111/200910)član234stav1tačka2Zakonaoprekršajima(“SlužbeniglasnikRS”,br.65/2013,13/2016)11)član39stav1Zakonaoprekršajima(“SlužbeniglasnikRS”,br.65/2013,13/2016)12)član251Zakonaoprekršajima(“SlužbeniglasnikRS”,br.65/2013,13/2016)13)član256Zakonaoprekršajima(“SlužbeniglasnikRS”,br.65/2013,13/2016)14)ZakonoizmenamaidopunamaZakonaoprekršajima(“SlužbeniglasnikRS”,br.13/2016)



PRAVOSUDNAPROFESIJA-JAVNIIZVRŠITELJIPRAVNASIGURNOST

UVOD

„Honeste vivere, alterum non laedere, suum cuique tribuere” (Domicije Ulpijan)

„Pošteno živeti, drugog ne vređati, svakome dati ono što mu pripada.”

NakonimenovanjazaJavnogizvršiteljaipoloženeZakletveda ću poštovatiUstav, zakone i druge propise RepublikeSrbijeidužnostizvršiteljaobavljatisavesno,poštenoine-pristrasno,postavilasamprioritetedaćuoformitikancela-rijuizvršiteljakojaćejačatiirazvijatiizvršiteljskuprofesijuiunapreditisistemizvršenja,kodgrađanajačatipoverenjeuovuprofesijuipoložajizvršiteljagrađanimaučinitijasnijim,kaoidoprinetipraksivećepravnesigurnosti.

Prepoznala samdabipravasentencazaopispotrebezauvođenjemnovepravosudneprofesijeisveukupnogradaizvršitelja,bilaopštamisaoilimoralnaistinaDomicije Ul-pijana. Jedanodposlednjihvelikihrimskihpravnikaklasič-nog doba kazao je Honeste vivere, alterum non laedere, suum cuique tribuere -Poštenoživeti,drugognevređati,svakomedationoštomupripada.Verujemdajetomsvo-jom istinomDomicije Ulpijan predstavio i svoj najvažnijidoprinoszapravnunauku,a to jenastavljanje idealaza-konitevladavine-vladavinezakona,kojajegarantostva-rivanjaosnovnihpravaisloboda.Zatoverujemdaćeradjavnih izvršitelja doprineti stvaranju društvene klime, danikonemapravadaprisvojionoštonijenjegovo,kaoida

nikonemapravadaodustaneodsvogpotraživanja.Garantostvarivanjaovogpravaje,pomomuverenju,uvođenjeusrpskupravnutradicijupotpunonovepravneinstitucije-profesijeJavnogizvršitelja.

Profesija javnog izvršitelja

Nacionalna strategija reformepravosuđa1)prepoznaje iz-vršiteljekaonovuivažnupravosudnuprofesiju.Upravosui ciljevi Strategije2) uspostavljanje vladavineprava i prav-ne sigurnosti, približavanje pravde građanima i vraćanjepoverenja u pravosudni sistem, takođe i ciljevi profesijeizvršitelja.

ProfesijaizvršiteljaupravosudnomsistemuSrbijepočinjeda živi od 2012. godine, mada većina zemalja Evropskeunijevećduževreme,izvršavasudskepresudeuzpomoćizvršitelja.Njenoustanovljenjevodirasterećenjuradasu-dova,ostvarivanjupravanarazumnotrajanjesudskihpo-stupakauokvirukojihjeipostupakizvršenja.Dakle,posti-žeseefikasnostpravosuđainatajnačingrađanimaolak-šavapristuppravdi.Naravno,uvođenjenovepravosudneprofesijenosilojeipotrebuusaglašavanjasaevropskimimeđunarodnimstandardimauzvođenjeračunaopravnojtradicijiidruštvenomambijentu.

ZbogtogajeZakonoizvršenjuiobezbeđenjuiz2011.go-dineunapređenisadasmouočekivanjuipripremamazaprimenunovogZakonaoizvršenjuiobezbeđenju(„Sl.gla-

Аna Kostić, Javni izvršitelj

Za područje Višeg suda u Pirotu i Privrednog suda u Nišu



snikRS”,br.106/2015),udaljemtekstuZakon,kojistupanasnaguod1. jula2016.godineosimodredabakojesunavedeneučlanu551.,kojesuvećstupilenasnagu.OvimzakonomuređujesepostupakukojemsudoviiJavniizvr-šiteljiprinudnonamirujupotraživanja izvršnihpoverilacazasnovananaizvršnimiverodostojnimispravama(izvršnipostupak), postupak obezbeđenja potraživanja i položajJavnihizvršitelja.

Zakonsko određenje profesije javnog izvršitelja i vrste izvršnih i verodostojnih isprava

ZakonudelupodnazivomJavnaovlašćenjadajeidefinici-junosilacanovepravosudneprofesijeiističedasutolicakojavrše javnaovlašćenjakojasu impoverenaZakonomoizvršenjuiobezbeđenjuilidrugimzakonom.Takođe,na-vodidaJavniizvršiteljsvojudelatnostmožedaobavljailikaopreduzetnikilikaočlanortačkogdruštvačijisučlanoviisključivoJavniizvršitelji.

Zakontaksativnonavodinaosnovukojihizvršnihiverodo-stojnih ispravaJavni izvršiteljpostupa.PonovomZakonuvrsteizvršnihispravajesu:

- izvršna sudska odluka i sudsko poravnanje kojiglasenadavanje,činjenjeilitrpljenje

- izvršna odluka doneta u prekršajnom ili uprav-nom postupku i upravno poravnanje koji glasenanovčanuobavezuakoposebnimzakonomnijedrukčijeodređeno

- izvodizRegistrazalogeiizvodizRegistrafinansij-skoglizinga

- ugovorohipoteciizaložnaizjava - planreorganizacijeustečajnompostupkučijejeusvajanjerešenjempotvrdiosud

- javnobeležničkeispravekojeimajusnaguizvršneisprave

- sporazum o rešavanju spora putem posredova-nja,kojiispunjavausloveodređenezakonomko-jimseuređujeposredovanjeurešavanjusporova

- ispravakojajedrugimzakonomodređenakaoiz-vršnaisprava

Ugovorohipoteciizaložnaizjavajesuizvršneispraveakosu zaključeni,odnosnodatiu formi kojuodređuje zakonkojim se uređuje hipoteka, ako sadrže odredbe koje onpredviđaiakosuupisaniukatastarnepokretnostikaoiz-vršnavansudskahipoteka.

Rešenjeoizvršenjunaosnovuverodostojneispravedonosiseradinamirenjanovčanogpotraživanja,inoviZakonna-vodidasuverodostojneisprave:

- menica i ček domaćeg ili stranog lica, sa prote-stomakojepotrebanzazasnivanjepotraživanja;

- izvodizCentralnogregistrahartijaodvrednostiostanjuna računuzakonitog imaocaobveznica ili

instrumentatržištanovca(trezorski,blagajničkiikomercijalnizapisi)iodlukaonjihovomizdavanju;

- račundomaćegilistranoglica,saotpremnicomilidrugimpismenimdokazomo tomeda je izvršnidužnikobaveštenonjegovojobavezi;

- izvodizposlovnihknjigaoizvršenimkomunalnimilisrodnimuslugama;

- obračuniliizvodizposlovnihknjigazapotraživa-njetaksezajavnimedijskiservis;

- javnaispravakojastvaraizvršivunovčanuobavezu; - bankarskagarancija; - akreditiv; - overena izjava izvršnog dužnika kojom ovlašću-jebankudasnjegovogračunaprenesenovčanasredstvanaračunizvršnogpoverioca;

- obračunkamatesadokazomoosnovudospelostiivisinipotraživanja;

- privremenailiokončanasituacijaoizvršenimgra-đevinskimradovima;

- obračunonagradiinaknaditroškovaadvokata.

Ugled javnih izvršitelja i izvršiteljska etika

Kodustanovljenjasvakenovestruke,paistrukejavnogiz-vršitelja,jakosuvažniipratećipravnidokumentičijomsedoslednomprimenomjačauglednovonastaleprofesije.UovomslučajutosuKodeksprofesionalneetikejavnihizvr-šitelja iStandardiprofesionalnogponašanja javnih izvrši-telja.KodeksprofesionalneetikejavnihizvršiteljauređujeopštanačelaprofesionalnogietičkogpostupanjakojimaseuradurukovodeizvršiteljizameniciizvršiteljaidonosigaKomoraizvršitelja.JednakovažnojeipoštovanjeStandar-daprofesionalnogponašanjajavnihizvršitelja,kojedonosiMinistar.

Posebno ću se osvrnuti na Kodeks profesionalne etikejavnih izvršitelja3), jer verujem da samo javnost koja jeupoznata sa načelima kojima se u svom radu rukovodejavni izvršitelji, stiče celoviti uvid u profesiju kojojpoveravasvojaovlašćenja.Poštovanjemosnovnihnačelaiz Kodeksa, svaka kancelarija javnog izvršitelja ostvarujecilj da građanima profesiju približi i jača poverenje zastvaranjemstanjapravnesigurnosti.

U skladu sa njime, izvršitelj je samostalan u obavljanjuposlovaivršenjuovlašćenjaidužnosti.Takođe,,, izvršiteljjedužanda ispoljavasamostalnost idapostupauskladusa ličnim i profesionalnim integritetom i autoritetom,rukovodeći se isključivo interesima stranaka u postupkuizvršenjaidužnostimapropisanimzakonomidrugimopštimaktima."(čl. 2), postupa na jednak način nepristrasnoprema svim licimau čije ime ili korist preduzima radnje,kaoipremalicimanačijiteretseradnjepreduzimaju(čl.3).

Izvršiteljsvojudelatnostobavljastručno(čl.4).Ovonačeloje inoviZakonposebnosagledaopredviđajućinoveuslo-



vezaimenovanjeJavnogizvršitelja.UskladusaKodeksomizvršiteljsvojuprofesijuobavljasavesno(čl.5),iuzdržavaseodneprikladnogponašanjausvakomtrenutku,postu-pajućiuskladusamoralnimstandardimasvojeprofesije,štitiprofesionalniiličniugled,kaoiugledprofesije(čl.5).

Efikasnost u postupanju izvršitelja je jednako važna zaostvarivanjepravaiizvršnogpoveriocaiizvršnogdužnika,jerdozvoljavajavnomizvršiteljudapostupananajekono-mičniji način, sagledavajući konkretan slučaj i nastoji daodabraninačinpostupanjaizvršiteljaidauzrokujenajma-njetroškova.NovinomZakona,dajeJavniizvršiteljdužandaposredujeizmeđustranaka,aštopretpostavljadapo-sedujeiosnovnaznanjaiobukeizoblastimedijacije,posti-žeseboljeostvarivanjanačelaefikasnosti.

Implementirajući u svoj radosnovnaetičkanačela, Javniizvršiteljjačapoverenjeuradizvršiteljaitokakodržavnihinstitucija tako i javnih i komunalnih preduzeća, banaka,privrednihdruštavaifizičkihlica,odnosnosvihsubjekatakoji ćesvojapotraživanjapoveravatiJavnim izvršiteljima.Tubihposebnoizdvojilanačelozakonitostiinačelojavno-stiuradu.

"Prilikom vršenja radnji u okviru svojih ovlašćenja i duž-nosti, izvršitelj jedužanda sepridržavaUstava, zakona idrugihopštihakata.

Izvršiteljjedužandaseuzdrži:-odupotrebesredstavakojanisupropisanazakonom,-odnajavljivanjailipreduzimanjaradnjikojezakonomnisudozvoljena,

-odupotrebenedozvoljeneprinudeilidovođenjauza-bluduučesnikaupostupkuilidrugihlica,

-odkorišćenjasvogzvanjaipoložajaradiostvarivanjaličnih interesa ili drugih interesa koji nisu zakonompropisani.

Izvršiteljjedužandaosvimnezakonitimradnjamazakojesaznauobavljanju svojedelatnostiobavestinadležnidr-žavniorgan."4)

Javnosturadu Kodeksodređujenasledećinačin:

"Izvršiteljjedužandasudu,nadležnomministarstvu,dru-gim državnim organima i organima Komore izvršitelja,obezbedisvepodatkeosvomraduuskladusazakonomidrugimopštimaaktima."5)

ZanimljivjeideoKodeksakojigovorioodnosuizvršiteljapremadrugimizvršiteljima,učesnicimaupostupkuipre-matrećimlicima,paseutomdelukažedajenedozvoljenovršitiuticajnaodnosizvršiteljasanjegovimklijentomilivr-šitiuticajnaklijentadasvojpredmetprenesedrugomizvr-šitelju,odnosno"izvršiteljjeobavezandasepremadrugimizvršiteljimaodnosikolegijalno,sapoštovanjemidaneko-mentarišeonjihovojstručnosti,savesnosti,efikasnosti ilidostojnosti."(čl. 20), takođe i "prema svimučesnicima upostupkudaseodnosiljubaznoispoštovanjem"(čl.19).

Alatke koje vode ugledu nove pravosudne profesije

Pomommišljenjualatkekojevodeuspešnostinovepra-vosudne profesije su: stručnost, etičnost, dostojnost. Smatramdaćesamo takoćeovamladaprofesijaprona-ći svojemesto u sistemupravosudnih profesija, i na tajnačinomogućitiJavnomizvršiteljudasteknepoverenjeiizvršnogdužnikaiizvršnogpoverioca.Izvršnipoverilacćedobitigarantijedaćemoćida senajefikasnije i celovitonamiri,uzpoštovanjepravaizvršnogdužnikaidrugihuče-snikaupostupkuuokvirupravilapostupkakojasudataZakonom.

Reklabihpar reči i o samomnačinu imenovanja Javnihizvršitelja. Naime, Javnog izvršitelja imenujeministar, zapodručje višeg suda i područje privrednog suda. Jedanoduslovaza imenovanjejedajekandidatdiplomiraonaPravnomfakultetu,daimapoloženispitzajavnogizvršite-ljaipravosudniispit,kaoidostojnostzadelatnostJavnogizvršitelja."KonkursnakomisijasastavljapredlogkandidatazaimenovanjesaobrazloženjemiprosleđujegaMinistru.Pri sastavljanju predloga kandidata konkursna komisijavodiračunaodužini ivrstiradnogiskustvanaposlovimapravnestruke,opštemuspehunapravosudnomispituiis-pituzaJavnogizvršitelja,iostručnimznanjimaiveštinamakorisnimzadelatnostJavnogizvršitelja(stručnespecijali-zacije,poznavanjestranogjezikaisl.)."6)

Uverenjedasuovetrialatke(stručnost,etičnostidostoj-nost) jakovažnezarazvoj jedneprofesije,nastalo je inaosnovu povučene analogije sa rimskim odnosom premaadvokaturikaočasnojprofesiji.OadvokatskojprofesijiCi-ceronkaže"Poštosusvojimtalentomstekliugled,postiglisutodapripravnomsavetovanjunjihovasnaga leživišeuugledunegousamomtalentu"7).Jasnuanalogijuuoča-vam iu sledećemcitatu "I danas seoddobrihadvokataočekujedabudunesamointeligentniidobroverziraniupropiseisudskupraksu,negodaihodlikujeopštakulturaiobrazovanje,alisvakakoietičnost(Freedman,M.H.Smith,A.45).Odtogauvelikojmerizavisiindividualniadvokatskiprestiž,aliiugledceleprofesije."8)

Pripreme profesije za primenu novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju

Da se radi o izuzetnoopravdanojprofesiji, čiji se razvojtekočekuje,čuloseinaGodišnjemsavetovanjuizvršitelja,održanommartameseca ove godine. Danas na teritorijiSrbijeradiukupno239Javnihizvršiteljai13zamenikaizvr-šitelja.Takođe,nagodišnjemsavetovanju,datajeinforma-cijadajenakraju2015.godineukancelarijamaizvršiteljabilo zaposleno 1.400 službenika. Očekuje se povećanjebrojazaposlenihod1.jula2016.godine,kadaćesprovođe-



njeizvršenjaprećiiznadležnostisudaunadležnostjavnihizvršitelja. Sudska zaštita jebitnane samoupogledudagrađanidobijusudskupresuduveć iupogledudaonaurazumnomrokubudesprovedena.

Napominjemda je zanekeaktivnostipotrebnoda se iz-vršni poverioci već upoznaju a predviđene su novim Za-konom."IzvršnipoveriociučijukoristjeprepočetkaradaizvršiteljauRepubliciSrbijidonetorešenjeoizvršenjunaosnovuizvršneiliverodostojneispraveilirešenjeoobez-beđenju,dužni sudaseu rokuod1.maja2016.godinedo1. jula2016.godine izjasneo tomeda li suvoljnidaizvršenjesprovedesudilijavniizvršitelj.Akoseneizjasneuroku,izvršnipostupakseobustavlja."9)

Kako bi se u što većojmeri ostvarila nepristrasnost, no-vi Zakon,pružapravnu sigurnost kakopoveriocima, takoi još većupravnu sigurnost i dužnicima,uvođenjemmo-gućnosti žalbe.Upravo u ovomdelumogu da se pojavenekaiskušenjakojaseogledajukrozodređenaodstupanjautumačenjuiprimenizakonaupravosudnomsistemuza-snovanomnamrežisudećihiapelacionhsudovakojiimajunadležnostinadodređenom teritorijom.Ovaodstupanjanesmejubititakvadaseuslučajevimakodkojihpostojiistoiligotovoidentičnočinjeničnostanje,donoserazličiteodluke.Takvostanjeneizvesnostitrebasmanjitinanajma-njumogućumeru.Izsvegagorenavedenog,jasnojedaseprofesijajavnogizvršiteljaogledautomedakrozštovećupravnusigurnostpribližipravdugrađanima. •

1)NarodnaskupštinaRepublikeSrbijeusvojilaje01.jula2013.Nacionalnustrategijureformepravosuđazaperiodod2013.do2018.godine.

2)http://www.mpravde.gov.rs/tekst/2959/nacionalna-strategija-reforme-pravosudja.php,preuzeto 25.aprila20163)www.komoraizvrsitelja.rs./kodeks...etike-izvrsitelj.. preuzeto dana 26.04.2016.4)www.komoraizvrsitelja.rs./kodeks...etike-izvrsitelj.preuzetodana26.04.2016.5)Zakonoizvršenjuiobezbeđenju(“Sl.glasnikRS”,br.106/2015);6)Zakonoizvršenjuiobezbeđenju(“Sl.glasnikRS”,br.106/2015)7)drAvramovićSima,Rhetorikatechne:“Veštinabesedništvaijavninastup”,PravnifakultetUniverziteta,Službeniglasnik,2009,str.392(citatCiceron,O govorniku,1,45,199.)

8)Оp.cit.9)Zakonoizvršenjuiobezbeđenju(“Sl.glasnikRS”,br.106/2015)



SUDSTVOKAONEZAVISNAGRANAVLASTI

Uvažavaju interes da sudstvo funkcioniše na odgo-varajući način, kao i potrebu zaodgovornim sud-stvom, te činjenicu da javnostmora imati uvid u

radsudstva,nesmesezanemaritipoložajsudstvakaone-zavisnegranevlasti,čijepravilnoipotpunofunkcionisanjepredstavljaconditiosinequanonvladavineprava.Ovakavustavno-pravnipoložajsudstvapredstavljaposebanizazovzatranzicionadruštvačijijepravnisistemufaziharmoni-zacijesastandardimaEvropskeUnije,tenamećebrojnapi-tanjakakoomeramakojesudosadapreduzeteureformisudstva,kaoiodaljimkoracimakojejepotrebnopreduze-ti.Prinapredizloženome,poredkritičkeoceneustavnogizakonskogpravnogokvirapravosudnogsistemasamosve-obuhvatnaanalizaefekatakojesudosadašnjemereproi-zvelemožedatiodgovornapitanjeukomsesmerukrećereformapravosuđa,tedalićeostvaritiproklamovanicilj,atojesamostalno,efikasnopravosuđeusklađenosaevrop-skimstandardima.

Samustavotvoracučlanovima3i4UstavajasnoodređujeRepublikuSrbijukaodržavuzasnovanunavladavinipravakoja seostvaruje izmeđuostalog i podelomvlasti, neza-visnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti pre svegaizvršne Ustavu i zakonu, te striktnom podelom vlasti nazakonodavnu, izvršnu i sudsku određujući pritom da jesudskavlast jenezavisna. Iz samih formulacija koje kori-stiustavotvorac(učlanovima3i4Ustavačakdvaputaseproklamujenezavisnost sudskevlasti) jasna je i posebnonaglašenapotrebazanezavisnomsudskomvlašćukaoga-rantomvladavineprava,tegarantompoštovanjaljudskihimanjinskihprava.Nemaovih,nitidrugihevropskihicivili-zacijskihvrednostibeznezavisnogsudstva.Svakavlastse

morapovinovatiUstavuizakonu,aodnostrigranevlastizasnivasenaravnotežiimeđusobnojkontrolikažeUstav.Beznezavisnesudskevlastinemaovekontrolenitipovino-vanjadrugedvegranevlastiUstavuizakonu,većdolazidotkz.koncentracijevlasti,kojanijekarakterističnazademo-kratskeparlamentarnedržave,većnaprotivzatotalitarnerežime.Proklamovanonačeloopodeli vlasti,predstavljatemeljsvakemodernedržavezasnovanenavladavinipra-va.Postavlja sepitanjeodkoga to sudskavlastmoradabude nezavisna. Naime, nezavisnost sudske vlasti mani-festujesepresvegauodnosunadrugedvegranevlasti,kakobisudskavlastmogladavršisvojukontrolnuuloguuodnosunazakonodavnuiizvršnuvlast,tekakobisudskavlast štitila građaneodprekoračenja ovlašćenja pre sve-gaizvršnevlasti,zbogčegaUstavučlanu4stavposebnonapominjepotrebuzameđusobnimograničavanjemgra-navlasti.SvakagranavlastijeovlašćenadavršiUstavomizakonompoverenuvlastalisamoiisključivouokvirusvo-jenadležnosti,ali jojzabranjenodapreuzimaingerencijedrugegranevlastiitimekršiustavnonačeloopodelivlasti.Ugrožavanjemnezavisnostisudskevlasti,narušavasena-čelopodelevlastiproklamovanoučlanu4stav2UstavaRS,akojepredstavljajednoodfundamentalnihnačelavla-davineprava ipravnedržave.Nemapravnedržavetamogdenemapodelevlasti igdezakonodavna i izvršnavlastzadirusferusudskevlasti,narušavajućinjenunezavisnost.Svakopodrivanjepravdenajdirektnijediskreditujeautori-tetsudaikredibilitetsudije,teumanjujepoverenjegrađa-nausvojudržavu.

PosebanpoložajupravnomsistemuRepublikeSrbijepri-padaVisokomsavetusudstva,čuvarusudstvakaonezavi-

Konstantin Mitić Vranjkić, Sudija u Višem sudu u Beogradu



snegranevlasti, tegarantusudijskenezavisnosti isamo-stalnosti. Postojanje nezavisnih i nepristrasnih sudova jestrukturalni zahtev pravne države, a zadatakVisokog sa-vetesudstvajedaštitinezavisnostsudstvaisudija.Samozaistanezavisanorgan,čijuvećinučinesudije,kojisunaferidemokratskimizborimaizabraniodsvojihkolegasudijaiukomenemaaktivnihpolitičara,možerešavatiopitanjimavezanimza izbor sudija,napredovanje i prestanaknjiho-vogmandata.Prinapredizloženomeposebnojepotrebnodetaljno analizirati ustavnu i zakonsku regulativu ovogaorgana,efektekoje jeproizveoupraksiodsvogauvođe-nja 2009. godine, te predložiti mere za jačanje njegovenezavisnostiikapaciteta,saposebnimosvrtomnaupore-divepravnesistemekojiimajuovajorgan.Svakigrađaninposmatranezavisnost sudije kaogaranta istine, slobode,poštovanja ljudskihprava i nepristrasnosti sudstva,oslo-bođenogspoljnihuticaja,aposebnouticajadrugihgranavlasti.Nezavisnost sudijenijeprivilegijadatasudijinjegaradi,većneminovnostuinteresuvladavinepravaisvakogakotražipravdu.Nezavisnost,kaopreduslovnepristrasnostisudijestogapružagarancijujednakostipredsudom.

Pravosuđa, kaokompleksan sistem i granavlastine smese,redukovatinanivoproizvodnogsistema,čijibiseefe-katmeriobrzinomikoličinomradasudijaitužilaca.Ovozaposledicu imazanemarivanjeostalihvažnihaspektasud-sko-tužilačkefunkcijejersenepodstičeniticenikvalitetnoisuštinskorešavanjespornihodnosa,tedovodidoslablje-nja sudstva kao nezavisne grane vlasti, što za posledicuimagotovopotpunonegiranjekontrolneiograničavajuće

uloge sudstva u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast.Nosiocimapravosudnihfunkcijaneophodnojeomogućitiuživanje stvarne nezavisnosti i samostalnosti, kojeUstavproklamuje, da bi bili u mogućnosti da šire sagledavajukontekst društvenih procesa i odnosa u kome obavljajusvojufunkciju,kaoidasedetaljnijeupoznajusabrojnim,čestoneusaglašenimzakonimakojisedonose,uciljunji-hovogpravilnogtumačenjaiprimene.Stalnoidugotrajnomaksimalnoangažovanjesudijaizaposlenihusudstvu,nedovodidosuštinskogrešenjaspornihodnosanitidruštve-nepravičnosti ipoverenjagrađanaupravosuđe ipravnudržavu. Ovakvostanjeimazaposledicudagrađaninisuumogućnostidaupotpunostiostvarepravonapravičnosu-đenjeizaštitunjihovihprava.

Opšte-prihvaćenanačelapokojimabipravosuđa trebaloda funkcionišu jasna su i formulisana brojnim međuna-rodnimaktima,izmeđuostalih:Osnovnimnačelimaneza-visnostisudstva(pravosuđa),PreporukomKomitetamini-staraSavetaEvropeonezavisnosti,efikasnostiiulozisudijabrojR(94)12odoktobra1994.godineiCM/Rec(2010)12o nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudija od 17.novembra2010.godine,mišljenjimaKonsultativnogvećaEvropskih sudija i Konsultativnogvećaevropskih tužilacaSavetaEvrope,Evropskompoveljomostatususudija.

Možemodazaključimodajepravilnoizakonitofunkcio-nisanjesudskogsistemaneizostavanuslovzafunkcionisa-njepravnedržave,adasvakonarušavanjepravosudnogsistemamože imatidalekosežneposledicenavladavinuprava. •



KRIMINOLOŠKIPOGLED NANASILNIČKIKRIMINALITET

UVOD

Procesglobalizacije,kaosveprisutniprocesizazvaojebroj-nedruštvenepromenemenjajućiljudskodruštvoizkorenaasanjimisvakogpojedinca,kaočlanatogdruštva.Satimpromenama,dešavajuseinastajubrojnenegativnedruš-tvenepojave,kojesemanifestujukaoposledicanemoguć-nostidruštvadaapsorbujenegativneposledicenavedenihglobalizacijskihpromenaisavremenihcivilizacijskihteko-vina.Jednaodtih,negativnihdruštvenihpojavaiujednomodernih tekovina civilizacije su i negativna i društvenoneprihvatljiva ponašanja pojedinaca koja najčešće naila-zenamoralnuilipaktežudruštvenuilipravnureakcijuiliosudu.Ovanegativnaineprihvatljivadela,upravnomikri-minološkomsmisludruštvoidržavaoznačavajupropisiva-njem,definisanjemisankcionisanjemkažnjivihdelakoja,zavisnoodtežine ikarakteristikasvrstavamouprekršaje,krivičnadelaiprivredneprestupe.Ipak,zbogsvojihspeci-fičnostiikarakteristika,onanajtežainajneprihvatljivijade-lasvakakozavrednujunajvećupažnju,kakodržaveidruš-tva,takoibrojnihteoretičarainaučnika,koji,odnajstarijihvremenapa svedodanas, težeda iznađunačinkakodasenavedenaponašanjaeliminišu,njihovbrojiučestalostponavljanja smanje i ublaže posledice istih istovremenodelujućinaučiniocetihdeladaistaubudućenečine.

Međunavedenimdruštvenoneprihvatljivimponašanjimakojenasodsamognastankacivilizacijeokružuju,kriminali-tet,kaoukupnostsvihdruštvenoneprihvatljivihponašanja(primarnozločina)uodređenomvremenuiprostoru,imaposebnomesto.Kaoizuzetnonegativnadruštvenapojava,kriminalitetkarakterišuonaponašanjakojananajtežimo-

gućinačinnarušavajuosnovnevrednostinakojimapočivaljudskazajednica.Usvemutome,kriminalitetsaelemen-timanasilja,privlačinaročitupažnju.Zbogsvojihmanife-stacija i težine posledica, nasilnički kriminali predmet jeinteresovanjanesamodržaveidruštvavećikriminologije,kaosamostalnenaukekoja,koristećisaznanjaiistraživač-kepostupkenaukaočovekuidruštvu,empirijskiproučavakriminalni fenomen tj. zločin, njegovog izvršioca i žrtvu,kriminalitet inačinnakojidruštvoreagujenakriminalnoponašanje.(Ignjatović,2007:31)

Kaotakva,kriminologijadajeposebanpoglednanasilničkikriminalitetanalizirajućigaidajućiodgovorenapitanjaštajetokriminalnonasiljeikakoseonomanifestuje,otkudatoliko interesovanje ljudi zanjega?!Kako seovakvadelanasilničkogkriminalitetamanifestujuikakoseklasifikuju?!Uradukoji jeprednamabavimoseupravoovimpitanji-maodkriminološkogznačajadajućisuštinukriminološkogpogledananasilničkikriminalitetkoncentrišućiseistovre-menonarazlogekojidoprinosevelikominteresovanjugra-đanazadelanasilničkogkriminaliteta,sobziromnačinje-nicudaovakvadelanapadajunajvrednijadobrapojedincaodnosnopotencijalnosvakogaodnas.

1. Nasilje i agresivnost iz kriminološke perpektive

Nasilje, kao negativna društvena pojava i manifestacijamnoštvanegativnihčinilacaopštajepojavausavremenomsvetu koji karakterišu surovost i odsustvo svakog oblikaemocija u postupanju, ophođenju i međusobnim odno-simasvakogpojedinca.Kaotakvapojava,nasiljesekreće

Doc. dr Ljupka B. Petrevska, Fakultet za poslovne studije i pravo, Univerzitet Union-

Nikola Tesla, Beograd, Srbija Prof. dr Miroslava B. Petrevska,

Visoka tehnološka škola strukovnih studija, Šabac, Srbija



onomnegativnomlinijomkojaumestolinijomsmanjenjaidetendencijomnjihovogporasta,atoitekakozabrinjava.Uposlednjimdecenijamabeležisenagliporastnasiljasvihvrstaasamiuzrociovepojavepokušavajusenaćikakousamojprirodičovekatakoiudruštvenimuslovimaukoji-maživi.Procesiindustrijalizacijeiurbanizacijesvakakosudonelimnoštvopatološkihpojavauraznimoblicimaštojesvakakodoprinelootuđenjučovekakojiseodvojioodpri-rodeiprikloniotekovinamasavremenecivilizacijeukojojgubisloboduibivaopterećensvojomegzistencijom.

"Nasilje je ljudstvadelatnost, a sila je sredstvo,ononijeprostaupotrebasilevećnjenrad,kaooblikljudskedelat-nostiukojoj sedirektno ili indirektnokoristisila.Ono jedelatnostkojomnekičin,aktivnost,radnja,iliprocesotpo-činju,vršeilizaustavljaju,odnosnoodržavajuiliubrzavaju,ilisenekaformaisuštinastvaraju,transformišuilirazarajunasuprotvoljiiintencijiostvarenjainteresaizadovoljava-nja potreba objekta nasilja ukoliko je svestran, odnosnonasuprot njegovoj unutrašnjoj strukturi ili zakonitostimaukolikoseneradiočoveku"(Simeunović,1989:21)

U literaturi se izraz "nasilje", "nasilničko ponašanje" i"nasilnički kriminalitet" najčešće vezuju za agresivnost iutomsmislushvatasekao ispoljavanjenapadačkog(lat.aggressio - napad, nasrtaj) ponašanja. Agresivnost se ukriminološkim delima shvata u najelementarnijem, bio-loškom,smisluipodrazumevainterakcijunekogživogbićai njegoveokoline. Slično rezonovanje srećemo iunekimkriminološkimradovima(PakesiPakes,2009:56)ukojimasedajejednostavna,aliužadefinicijapokojoj jeagresija"ponašanjeusmerenonatodasenekonamernopovredi".Hollin i Howells određuju agresiju kao namerno ugroža-vanjeilisticanjepreimućstvanaddrugimljudima,kojenedovodinužnodofizičkepovrede,doknasiljepodrazumevaupotrebu snažne fizičke sile protiv drugog ljudskog bića,ponekad izazvanoagresivnimmotivima. (Hollin,Howells,1989:3)

Moramonaglasitisvakakoitoda,iporedpovezanosti,poj-moviagresijainasiljenisupodudarnipatakonekiautorismatrajudajenasiljezapravoesencijalnaljudskakarakte-ristikakojomseuinterpersonalneodnoseunosidestruk-cija (odvija se u društvenom kontekstu), dok je agresijaonoštonamjezajedničkosaživotinjama.(Zulueta,1993).NekidrugiautoripoputPerelbergarazlikuvideutomedajeagresijakodljudskihbićazasnovananabiologiji,kaore-akcijanaugrožavanje,adajenasiljetelesnoaktuelizova-njeagresijesazadatkomdaotkloniopasnost.(Perelberg,1999:37)

Neki autori pak nasilje definišu kao "ponašanje koje jeodređenonameromdasenekaindividuafizičkiilipsihički(neisocijalno)povrediilidaseuništinekipredmet".Bitnojezapazitidanijesvakoagresivnoponašanjekriminalizo-vano. (Bartol, 2005: 241). Za ove autore, nasilje je "de-struktivnafizičkaagresijakojaseprimenjujesanamerom

dasepovredidrugaosobailioštetipredmet".Onomožebitimetodičnoilinesistematično,trajnoiliprolazno,dozi-ranoilinekontrolisano.Dakle,smatrajuoni,svanasilničkaponašanjasuvidagresije,doksvaagresivnanisunasilnič-ka.(Ignjatović,2011)

Usvemutome,kriminologija,kaonaukaozločinu,oduvekjeposebnu iveomavelikupažnjupoklanjalanasilničkomponašanjuodnosnonasiljuucelini,kojesesvečešćejavljakaoposledicatekućihcivilizacijskihprocesaikojejeprati-lacmnogihkrivičnihdela.Danassesapravommožerećidajemeđumanifestacijamakriminalnogponašanjausavre-menomsvetuprosto teškonaćionukojakodstanovnikabilokogdelasvetaizazivatolikosnažnureakcijukaoštojetoslučajsanasilničkimzločinima.Zarazlikuodnekihdru-gihtipovakriminaliteta(poputimovinskog)kodkojihčestoizostajeosudadelainjegovogučinioca,nanasilničkadelasereagujeburnoisanespornimodbacivanjem.Iakomno-giautori,poputDenisSzaboa, (Szabo,2010:14)ukazujudaovakvadelanasilničkogkriminalitetačinemanjeod5%do10%kriminaliteta,tiargumentijednostavnonedopirudograđana,koji lakopostajutaocionihkojiprofitiraju iztakvogstanja.

Nasilje,kakoističeSteveGoodman(Goodman,1997)mo-žemo posmatrati sa stanovišta teologije, antropologije,filozofije, sociologije, psihologije, etologije, psihijatrije,medicine,prava,međunarodnihodnosa,istorije.Ovdeće,sobziromnapredmet i cilj rada,dominiratikriminološkipristupproblemunasiljainaravno,nasilničkogkriminalite-ta,objašnjujućikriminološkoviđenjeovogproblema.

2. Pojam, vrste i tendencije nasilničkog kriminaliteta

Umnoštvumanifestacijaipojavnihoblikakriminalnogpo-našanja,gotovodajenemogućenaćioneoblikekojikodbilokogpojedinca,odnosnokodbilokogaodnas,izazivatoliko snažnu reakciju kao što je to slučaj sa nasilničkimzločinimaodnosnosavršenjemkrivičnihdelakojanužnopodrazumevajunasilje,kaokarakteristikuodnosnomodusoperandi izvršenja.Upoređujući nasilnički kriminalitet sadrugim tipovima kriminaliteta, na koja se takođe reagu-je na određeni, negativni način, nasilnička dela izazivajuburnu reakciju,gnušanje, šok ibezrezervnuosudu.To jepoznatosvima,kakoorganimaformalnesocijalnekontro-le, tako imedijima i tvorcimaprodukatamasovnekultu-re. Mediji u svemu tome, itekako doprinose prethodnonavedenimnegativnimosećajima,ukojimasvakodelo,uciljuprivlačenjapažnjeipovećanjapubliciteta,bivapred-stavljenonajošekstremnijinačin,detaljnonavodećisvakičinilacisvakidetaljizvršenjadelainjegovihposledica.Na-silničkikriminalitet,ukriminološkojliteraturi,najčešćesedefinišekaokriminalitetkojiobuhvatakrivičnadelasaele-mentimanasilja,tj.krivičnadelakodkojihseradipostiza-



njaodređenogciljakoristinapadnažrtvuilisenjimepreti.Ovojesamojednaodmnoštvadefinicijakojeseusuštinisvodenatodaobuhvatesvanasilničkaponašanjakojazaposledicuimajuoštećenježrtvekojojsefizičkomsilomna-nosifizičkii/ilipsihičkibol,manjegilivećegintenziteta,štomožedovestidouništenjažrtve.Ukrivičnimdelimauko-jimajeimanentnonasilničkoponašanje,nasilničkasuštinaproizilazi izkonstrukcijebićakrivičnogdelaukojojsila iliozbiljnapretnja,vređanjeilizlostavljanje itučailidrskoibezobzirnoponašanječinebitnoobeležjetogkrivičnogde-la.(Ignjatović,2011:180)

Nasilničkikriminalitet,kaoposebnaformaispoljavanjakri-minaliteta,ostavljateškeposljedicenažrtvekrivičnihdela,a ujedno su i, kaodelikti koji se najčešće vrše, ostavljalioduvekvelikeiteškeposledicekakonadruštvotakoiopštiosećajugrožavanjabezbednostigrađana.Društvenaopa-snost od nasilničkog kriminaliteta, negativne društvenepojavekojaseispoljavakrozrazličiteforme,jestevelika.Shodnotome,rukovodećiseobeležjimaovihkrivičnihde-ladolazimodo zaključkada seu sferi pojmanasilničkogponašanjanalazedeliktinasiljavrlo različiteprirode i in-tenziteta,odrealneuvrededoubistva,odzlostavljanjadoteškihakataterora.Najčešćeinajtipičnijezakonskeoznakezanasilničkaponašanjajesu:nasilje,sila,pretnjaizlostav-ljanje.(Marković,2007:204)

Govoreći o nasilničkom kriminalitetu, svakako je važnoistaćiikojajetorazlikameđupojedinimdelimaovevrstekriminaliteta.Poredsličnostiuradnjinasilja,krivičnadelakojanoseepitetnasilničkihdelameđusobnose razlikujupremanačinu,odnosnosvrsikojuradnjanasiljaimaubićudelapase,shodnotome,uliteraturenavodeiodređeneklasifikacijeovihkrivičnihdela,aosnovnaklasifikacijajenakrivična dela tradicionalnog nasilničkog kriminaliteta i kri-vična dela u okviru novih oblika nasilničkog kriminaliteta. Prva grupa krivičnihdelanasilničkog karakteraobuhvatakrivičnadelaubistvainanošenjatelesnihpovreda,proga-njanja, silovanja, razbojništvo, razbojnička krađa itd… Sadrugestrane,unovijeoblikekriminolozisvrstavajurecimo,nasiljeuporodici.

Pored navedene klasifikacije nasilničkog kriminaliteta, uliteraturi jeprisutnaipodelanakrivičnadelanasilja ikri-vičnadelauokvirukojihsenasiljekoristikaometod,sred-stvouizvršenjudrugogkrivičnogdela.Stimuvezi, jasnosemože zaključitida kadakažemonasilnički kriminalitet,podtimpodrazumevamoonakrivičnadelakojakarakterišebrutalno iagresivnopostupanjenjihovih izvršilaca,gdejesamonasiljedominantnogkaraktera,bezobziradalionopredstavljadiosameradnjeizvršenjakrivičnogdelailipred-stavljanekidrugibitanelementkonkretnogkrivičnogdela.

Upoglavljima krivičnog zakona, krivičnadela nasilničkogkriminalitetasu,izmeđuostalog,svrstanaugrupekrivičnihdelaprotivživotaitela(npr.ubistvo,teškoubistvo,ubistvodeteta pri porođaju, nedozvoljen prekid trudnoće, teškai laka telesna povreda, učestvovanje u tuči, ugrožavanjeopasnimoruđempritučiilisvađi,izlaganjeopasnosti("Sl.glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009 i111/2009),protiv imovine (razbojništvo, razbojničkakra-đa,zelenaštvo,iznuda,ucena,itd.),protivslobodaipravagrađanina (povreda ravnopravnosti, povreda slobode iz-ražavanjanacionalne ili etničkepripadnostiprotivpravnolišenje slobode, otmica, povreda slobode kretanja i na-stanjivanja,prinuda,zlostavljanje imučenje,ugrožavanjesigurnosti,narušavanjenepovredivostistana,sprečavanjejavnogskupa idrug),protivpolnog integriteta(silovanje,obljubanadnemoćnimlicem,obljubanaddetetom,oblju-bazloupotrebomslužbenogpoložaja,nedozvoljenepolneradnjeidr.,)protivbrakaiporodice(primarnokrivičnode-lonasiljeuporodici),protivjavnogredaimira(izazivanjepanikeineredainasilničkoponašanje),protivopštesigur-nostiljudiiimovineitd.

Predstavljajućikriminološkipoglednanasilničkikriminali-tet,svakakojekorisno,inaovommestu,osvrnućemoseinadostupnestatističkepodatkeokrivičnimdelimanasil-ničkogkriminalitetauRepubliciSrbiji.Utabelikojajedataispod,prikazanisupodaciobrojuosuđenihlicazakrivič-nadelanasilničkogkriminaliteta,uposlednjih5godinanateritoriji Republike Srbije. Prikaz je dat prema grupamakrivičnihdelaukojaseubrajajuodnosnopodkojasepod-vodekrivičnadelanasilničkogkriminaliteta.

Tabela 1. Broj osuđenih lica za krivična dela nasilničkog kriminaliteta, u poslednjih 5 godina, prema grupama krivičnih dela (RZZS, 2013)



Analizirajući iznetestatističkepodatke lakouočavamodajeu strukturi krivičnihdelanasilničkogkriminaliteta sva-kakonajveći broj krivičnihdela koja svrstavamou grupukrivičnihdelaprotivživota i tela,protivbraka iporodicekaoikrivičnihdelaprotivjavnogredaimira.Nažalost,onoštojeprimetnojeitendencijastagniranjailipakpoveća-njaizvršenjakrivičnihdelaizovihgrupakrivičnihdela,gdese izgodineugodinučini isti ili i većibrojkrivičnihdelasaelementimanasilja.Onoštoucelojpričiitekakozabri-njava je i činjenica da je u strukturi učinilaca navedenihkrivičnihdelasvevišeonihnajmlađihučinilaca.StatistikaizvaničnipodacipokazujudajekriminalitetmaloletnikauSrbiji danas,počevodperiodadevedesetihgodinaproš-logveka,nakonvelikihdruštvenih,ekonomskihipolitičkihpromena,pretežnonasilničkogtipa.Podacipokazujudajegotovo60%maloletnikakrivičnosankcionisanozavršenjekrivičnihdelasaelementimanasilja.Nasilničkoponašanjeje ključna karakteristika kriminalitetamaloletnikau Srbi-jikoja tražiobjašnjenjenjegovogkonteksta.Posebnoštojenasilničkikriminalitetznatnoprisutnijiupopulacijikri-vičnosankcionisanihmaloletnika(oko10%)negonjegovoučešćeuukupnomkriminalitetuuSrbiji, gde je zanasil-ničkikriminalitetkrivičnosankcionisanihoko6,1%svihpu-noletnihosobakojimajesudizrekaopravosnažnekrivičnepresude(Ilić2002).

Prethodnoiznetipodacistoga,navodedržavu,društvoaliisverelevantnečinioceiinstitucijeodznačajadaovune-gativnu tendenciju zaustave ida seudeonasilničkogkri-minaliteta smanji uodnosunaukupnu „masu” izvršenihkrivičnihdela.Sveovonaročitouonojnajmlađojpopulacijiizvršilacajersuposledicenjihovogučešćauvršenjunave-denihkrivičnihdelasaelementimanasiljaitekakoopasneipogubne.Kriminolozisu,poredzvaničnihdržavnihorgana,uključeni takođeunavedeniproces.Cilj iusmerenjekri-minološkihistraživanjanijenačistojrepresiji izaustavlja-nju navedenih negativnih tendencija krajnje represivnimi postdeliktnim sredstvima i metodama. Kriminologija,sadrugestrane,koristećisvojetehnike,metodeiznanja,težidaproblemupriđedublje,ulazećiunjegovusuštinuiiznalazećidalekosežnijemetodeinačineborbe.Prvikorakkatomejesvakakoulaženjeusuštinu,ukorenproblema,tražećiuzroktakvogponašanja,tražećikorenenasilničkogkriminaliteta.

3. Kriminološki pristupi nasilničkom kriminalitetu

Pregled kriminološkog viđenja nasilničkog kriminaliteta,presvega,polaziodpitanja-kakokriminolozishvatajuna-silje,štasepodnasiljempodrazumevaikakoseonodefi-nišeirazlikujeuodnosunaagresivnostilipakdrugapato-loškastanja?!Dajućiodgovorenaovapitanjapolazimoodosnovnihkarakteristikatogponašanjapodkojimsemožeoznačiti "svaki oblik ponašanja pojedinca koji namerno

pretiilinanosifizičku,seksualnuilipsihičkupovredudru-gimailisebisamom."(Stanko,2001).Sadrugestrane,radisesamootakvomnapadukoji jeusmerennaličnostod-nosnoodelimausmerenimprotivnečijeimovinekodkojihsesila ilipretnjaneupućujučoveku.Pri tome,samizraz"pretnja"podrazumeva jasno izraženunamerunapadačadaprimenisilu.(Wiliams,1991:154).

Pored definisanja nasilničkog ponašanja i nasilja kaoosnovnihpojmovaiključnihfaktoranasilničkogkriminali-teta,jednoodosnovnihpitanjakojakriminolozipostavlja-ju,analizirajućinasilničkikriminalitetinjegovusuštinu,jeipitanjekorenanasilja,odnosnoštajezapravouzroktognasilja koje dovodi do kriminaliteta sa elementimanasi-lja!?Utusvrhu,razvijenojenekolikokriminološkihteorijakoje,svakasasvojetačkegledištadajuviđenjeuzročnostinasilničkogkriminaliteta.Prvaodnavedenihteorijaodno-snopristupa jebiološki i psihološki pristup koga odlikuje težnjadačovekapovežusačiniocimakaoštosustrukturamozga,genetskemodifikacije,niskainteligencijaisličnim,abrojnaistraživanjazasnovananaovompristupudošlasudozaključkadanasilje,kaoosnovnielementkriminalitetakojivrše,karakterišepresvegaučiniocekojisuuranompe-riodusvograzvojaiodrastanjabilifrustriraniiliviktimizov-ninasilnošćusvojihroditeljakoja imjeslužilakaomodelponašanja. (Lewis,1985).Druga istraživanjasu,sadrugestraneopovrglaovajpristupdošavšidozaključkadanave-deničiniocinemoguodnosnonemorajunužnodabuduuzrok nasilničkog kriminaliteta, ali da navedene fizičke imentalne osobinemogupredisponirati neke ljude da senaodređenenadražajepočnuponašatinasilničkivršećipritomkrivičnadela.(Ignjatović,2007:145)

Sledećikriminološkipristup jetzv. instinktivistički pristupkojisezasnivanaistraživanjimaSigmundaFrojda(S.Freu-da)danasilničkimponašanjemčovekapaiagresivnimkojivodikanasilničkomkriminalitetu,upravljajunagoni,poputpolnognagonailipaknagonasmrti.Suštinaovogpristupazasnivasenauverenjudačovekposeduje isteagresivneinstinkte kao i životinje ali da seodnjih razlikuje po to-meštoneposedujekočnicekojebisprečilefatalnonasiljepremapripadnicimasvojevrstezarazlikuodživotinjakodkojihsenasiljekoristisamouonojmeriukojojsenjimaomogućavaopstanak.(Ignjatović,2007:145)

Subkulturni pristup, ukazujepaknavelikiznačajiuloguso-cijalnihčinilacačovekoveagresivnostičemuiduuprilogirezultatinekihistraživanjadasenasilničkikriminalitetsvečešćejavljauizvesnimkrugovima,uizvesnimambijentimaiizvesnimprilikama(primerkrvnaosveta).Kriminoloziovuspecifičnost objašnjavaju faktorima kontinuirane socijali-zaciječlanovazajednicezanjenopraktikovanjeipostepe-nimmenjanjemiprilagođavanjemnovimuslovimaživota.Ovajpristupvezujesegotovouvekzadruštveniodnosnosocijalnipristupkojise javljauviševarijanti-kaoteorijeo socijalnoj strukturi (objašnjavaju agresiju kao pokušaj



da se izađe iz bede i siromaštva); teorije socijalnogpro-cesa(tvrdedasocijalizacijakrozkontaktesainstitucijamaidruštvenimorganizacijamapojedincavodiunasilje);te-orijaneutralizacije(ukazujekakoseopravdavasopstvenoagresivnoponašanje;)teorijasocijalnekontrole(pokazujekakodirektna(krozkažnjavanje)iindirektna(krozdruštve-nuafilijaciju-pridruživanje)kontrolasprečavanasilništvo);teorija etiketiranja (objašnjavanasilničkoponašanje krozmehanizme primarne i sekundarne devijacije) (Semple,Smyth,2010:620)

Teorije učenja skreću pažnju na procese nagrađivanja/pojačavanjakaovažnečinioceagresivnogponašanjausi-tuacijamakadasenastojiostvaritiunapredpostavljenicilj(ostvarenjematerijalnedobitiiliizbegavanjestimulusakojiizazivajuodvratnost).Ovdesejavljaihipotezaovezifru-stracijeiagresijepokojojprvavodiudruguuzavisnostiodvrednostikojuimaželjeniciljinivoafrustracije.Kažnjava-njemožeinhibiratiagresiju,alijemožeipojačati.

Kognitivne teorijeukazujunauticajiskrivljenihsaznanjaožrtvamanapojačavanjeagresije.Sdrugestrane,moralnaevaluacijasvojihpostupakamoževoditismanjenjuagresi-je.(Ignjatović,2011)

Prethodno navedeni pristupi, definisani i razmatrani uformi teorija, samosunekioddostupnih i iznetihkrimi-nološkihmodela i viđenjauzročnostinasilja inasilničkogkriminaliteta.Ipak,ovorazmatranjemoraseposmatratiuširemdruštvenomisocio-kulturnomkontekstujerjetakav,nakriminološkimistraživanjimaiteorijamazasnovanpri-stup, ključan za razumevanje fenomenologije i etiologijenasilničkogkriminaliteta.

ZAKLJUČAK

Nasiljeudruštvuaposebnonjegovekstremnioblikuvi-dunasilničkogkriminalitetadanasjeveomaozbiljanpro-blemumnogimdržavama,anaročitouzemljamakojesu,

poputRepublike Srbije,nedavnoušleuproces tranzicijei tek uspostavile krhkudemokratiju.U izučavanjunasiljakaopojavenajpre sepolazi odetiološkedimenzije - od-nosnouzrokaiuslova,međukojimapreovlađujukrimino-loški, socijalni, ekonomski i drugi razlozi. Fenomenološ-kadimenzijanasiljaukazujenatodadanaspostojenovipojavnioblicikriminalitetaselementimanasilja,odkojihnajvećibrojuzrokujeizuzetnoteškeposlediceiizazivave-likouznemirenjejavnosti.Viktimološkiaspektukazujenažrtvuinjenodnospremadelu,ajošvišenaodnosdruštvaprema žrtvi i, s timu vezi, posebnonapodršku zajedni-cežrtvi.Društveniodgovornanasiljepolaziodkoncepta„SafeCommunity”kojisvakadržavapokušavada izgradi,posebnouartikulacijipravanasloboduokupljanjaiostva-rivanjaistognajavnimmestima.(Kulturapolisa,2012)Svenavedeno,posmatranozbirno,daje i jedancelovitkrimi-nološkipoglednanasilje inasilničkikriminalitet, jerovajaspektposmatranjanavedenogproblemapredstavljace-lovitpristupkojiproblemposmatranesamoetiološkiife-nomenološki,većistatistički,prognostički, iviktimološki,nastojećidaiskustva,podatkeisaznanjadobijenasavišetačakagledištaobjedini,idasvojeviđenjeproblema.

Upravo taj, kriminološki, celovit, pristup značajan je pri-stupurešavanjuovogproblemajerdržavnareakcija,orga-nizovanaizasnovananaprimeniipoštovanjuzakona,radusudova, javnog tužilaštva, organa za prekršaje i policije,nijedovoljnainemožesamadarešiproblem.Iakosuna-vedenisubjektizapravonajpozvanijisubjektiusuzbijanjunasilja,kriminaliteta iostalihsocijalno-patološkihpojava,nasilničkikriminalitzahtevauključenjevećegbrojasubje-kataidrugačijipristupzasnovannanaučnomistraživanjuirezultatimastudioznihkriminološkihistraživanja.Sagleda-vanjeproblemanasilničkogkriminalitetasakriminološkogaspekta,dajepotpunijuslikukakookorenuinastankuna-siljainasilničkogkriminaliteta,takoisvimbitnimfaktori-makojimogubitiodznačajazaefikasnijesuprotstavljanjeistom.

Literatura i internet izvori

1. Bartol,C.,Bartol,A., Criminal Behavior - A Psychosocial Approach,UpperSaddleRiver,2005.,p.241.2. Goodman,S.,Nihilism and the Philosophy of Violence -in: Sumner C.(ed.): Violence, Culture and Censure,London,1997.3. Zulueta,F.,From pain to violence: The traumatic roots of destructiveness,London,1993.4. Ignjatović,Đ.,Kriminologija, Dosije,Beograd,2007.5. Ignjatović,Đ.,Pojamietiologijanasilničkogkriminaliteta,Zbornikradova"CRIMENII",broj2/2011,Beograd,dostupno

na:www.ius.bg.ac.rs/crimenjournal/articles/Crimen_002-2011_02.Ignjatovic.pdf,str.180.6. Ilić,Z.,Policijaiprevencijamaloletničkedelikvencijeulokalnojzajednici.UMestoiulogapolicijeuprevencijikrimina-

liteta-aktuelnostanje,mogućnostiiperspektive,urednikVladimirKrivokapić,241-55.Beograd:Policijskaakademija,2002.



7. Lewis,D.,etal.,Biopsychosocial Characteristics of Children Who Later Murder, AmericanJournalofPsychiatry,1985.8. Marković,I.,Osnovikriminologije.Pravnifakultet,BanjaLuka,2007.godine,str.204.9. Perelberg,R.Psychoanalitic Understanding of Violence and Suicide,London,1999,p.3710.Pakes,F.,Pakes,S.,Criminal Psychology,Cullompton,2009.,p.56.11.Republički zavod za statistiku, saopštenje "Statistika pravosuđa", broj 199, od dana 15.07.2013. godine, dostu-

pno na: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/06/86/SK122013715.pdf, Datum pristupa28.09.2014.godine

12.Szabo,D.,Od antropologije do komparativne kriminologije (orig.De l’anthropologie a la criminologie comparee),Beo-grad,2010.,str.14.

13.Stanko,E.,Violence-in:Sage Dictionary of Criminology (e.McLaughlinandJ.Muncieeds.),London,2001.14.Semple,D.,Smyth,R.,Oxford Handbook of Psychiatry,Oxford,2010,p.620.15.Simeunović,D.,Političko nasilje,RadničkaštampaBeograd,1989.,str.2116.Hollin,C.,Howells,K.,An introduction to concepts, models and techniques -in: K.HowellsandC.Hollin(eds.):Clinical

Approaches to Violence,Chichester,1989.,p.3.17.Williams,K., Textbook on Criminology,London,1991,str.15418.http://kpolisa.com/KPP2012_1/KPP2012KulturaBezbednostiV5.pdf,dostupnodana29.09.2014.godine



JEMSTVOPREMAZAKONIKU OKRIVIČNOMPOSTUPKU

Pozitivnokrivičnoprocesnopravopoznajesedamvr-stamera zaobezbeđenjeprisustvaokrivljenog i zanesmetanovođenjekrivičnogpostupka, ito:poziv;

dovođenje;zabranuprilaženja,sastajanjailikomuniciranjasa određenim licem i posećivanja određenih mesta; za-branunapuštanjaboravišta;jemstvo;zabranunapuštanjastanaipritvor.

Osimštosupropisanetaksativno,zakonodavacjeredosledovihmeraodrediotakodajesvakanarednameratežauod-nosunaprethodnu,dokjeorganpostupkauvekdužandaprimeniblažumerukadaseistasvrhanjomemožepostići,shodnočlanu189stav1Zakonikaokrivičnompostupku1)

(udaljemtekstu:ZKP),kaoidaposlužbenojdužnostiuki-nemeruukolikosuprestalirazlozinjenogodređivanja,od-nosnodajeobaveznozameniblažommeromčimsezatosteknuuslovi,ashodnostavu3istogčlanaZKP.Kakojepri-tvoruzakonupropisannakonmerejemstva,kaoposlednjamerazaobezbeđenjeprisustvaokrivljenogizanesmetanovođenjekrivičnogpostupka, to jeusituacijigdesu ispu-njeniuslovizaodređivanjeobeovemere,shodnočl.189stav1ZKP,potrebnookrivljenogostavitinaslobodi,odno-snopustitinaslobodu.Istovremenaprimenavišemerazaobezbeđenjeprisustvaokrivljenogizanesmetanovođenjekrivičnogpostupka jedozvoljena,ne ipoželjnaakobi seistasvrhamoglapostićiisamojednomodnjih,amogućajesamoukolikoovemerejednadruguneisključuju.

Član202stav1ZKPpropisujejemstvokaoalternativupri-tvorukojiseodređujeizrazlogapropisanihutačkama1i4stava1člana211ZKP.Propisivanjemogućnostidavanja

jemstvanespornojeopravdanousituacijiakoseokrivljenikrijeilisenemožeutvrditinjegovaistovetnostiliusvojstvuoptuženogočiglednoizbegavadadođenaglavnipretresiliakopostojedrugeokolnostikojeukazujunaopasnostodbekstva,akakojetoodređenotačkom1stav1člana211ZKP.Međutim,određenadozaskepticizmamožeseuputitiopravdanju za propisivanje jemstva, kao alternative pre-ventivnomlišenjuslobode,kodrazlogazaodređivanjepri-tvorapropisanogučlanu211stav1tačka4ZKP,odnosnouslučajuakojezakrivičnodelokojeseokrivljenomstavljanateretpropisanakaznazatvoraprekodesetgodina,od-nosnokaznazatvoraprekopetgodinazakrivičnodelosaelementimanasiljailimujepresudomprvostepenogsudaizrečenakaznazatvoraodpetgodinailitežakazna,ana-činizvršenjailitežinaposledicekrivičnogdelasudovelidouznemirenjajavnostikojemožeugrozitinesmetanoipra-vičnovođenjekrivičnogpostupka.Naime,ovdeseuztežuzaprećenuodnosno izrečenukaznuzatvora,kumulativnozahtevadasunačinizvršenjailitežinaposledicekrivičnogdela doveli do uznemirenja javnosti koje može ugrozitinesmetano ipravičnovođenjekrivičnogpostupka, teni-jejasnokakobiodređivanjejemstvaupropisanojsituacijidovelodo„prestankauznemirenjajavnosti”.

Osimpostojanjarazlogapropisanihučlanu211stav1tačka1i4ZKP,ostalirazlozizbogkojihsepritvormožeodreditipremaokrivljenomnisuistovremenoirazlozizbogkojihbiseokrivljenimogaoostavitiodnosnopustitinasloboduuzjemstvo,ameđusobnainkompatibilnostjemstvaipritvorazaposledicuimanemogućnostnjihovogistovremenogpo-

Aleksandar Mišić, sudijski pomoćnik Osnovnog

suda u Zaječaru



stojanja.Sdrugestrane,kadajepritvorbioodređenizvišerazlogaodkojihsuprestalirazlozikojinisuistovetnirazlozi-mazaodređivanjejemstva,sudimamogućnostdaokrivlje-nomodredijemstvo,ukolikosuzatoispunjeniuslovi.

Kadasepritvorzamenjujejemstvom,rešenjemoodređi-vanjujemstvaneukidaseizrečenamerapritvora,većseuizrecirešenjanavodidaćepritvorbitizamenjenmeromjemstvakadaokrivljenipružidokazdajejemstvopoloženonaračunbudžetskihsredstavasuda(Rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž2 Po1 223/2012 od 23. maja 2012. go-dine).Teknakonpolaganjajemstva,sudćedonetirešenjeoukidanjupritvoraiokrivljenogpustitinaslobodu.Pret-hodnaprocesnasituacijaočiglednoseodnosinastvarnojemstvo,poštoseličnojemstvosastojiuobećanjujemcadatomsududaćeplatitiunapredodređeninovčaniiznostekakookrivljenipobegnedookončanjakrivičnogpostup-ka.Sobziromnatodarešenjemoodređivanjujemstvasudutvrđujenovčaniiznosnakojijemstvoglasi,vodećiračunaioimovnomstanjulicakojedajejemstvo,odnosnoore-alnojmogućnostijemcadapružijemstvo,zakonodavacbiprilikomnarednihizmenaidopunazakonamogaopropisa-tidaćesudurešenjuoodređivanjujemstva,kodstvarnogjemstva,nakonpribavljenogmišljenjastranakai licakojedajejemstvo,odreditirazumnirokukomesejemstvoimapoložiti.Ukolikojemstvonebibilopoloženouostavljenomroku,rešenjeoodređivanjujemstvabisestavilovanprav-nesnage.Naovajnačinbiseojačalaprocesnadisciplinaivremenskiograničilo trajanjeneizvesneprocesnesitua-cije, zavremekojemožedoćidodefinitivnogaktiviranjamerejemstvaiukidanjapritvora,akojasituacijajeukri-vičnompostupkuuveknepoželjna,naročitoupostupcimakojepratiširajavnost.

Usituacijikadasepritvormoraukinutizbogograničenjanjegovogtrajanjapropisanogzakonom,nepostojimoguć-nostodređivanja jemstva,sobziromdaje jedanodoba-veznihuslova zanjegovoodređivanjedaokrivljeni trebadabudestavljenupritvorilidajevećupritvoruizrazlogapropisanihučlanu211stav1tačka1i4ZKP.

Sudska praksa ne prihvata mogućnost određivanja jem-stvanikadajeposleizricanjapresudepremaokrivljenomproduženpritvor,ali jeposopstvenomzahtevuokrivljeniupućenna izdržavanjekazneprepravnosnažnostipresu-de,takodasevišenenalaziupritvoru(Rešenje Višeg suda u Nišu, Kv.br.300/2010 od 21. oktobra 2010. godine).Ra-zlogzaovakvuodlukuočiglednosenalaziuocenisudadabiseeventualnimprihvatanjemjemstvaokrivljenimogaosakriti,odnosnopobeći,usituacijigdejesudprilikomdo-nošenjaodlukeoproduženjupritvoravećnašaodagajeizistograzlogatrebalopreventivnolišitislobode.

Odozvoljenosti istovremenogodređivanjamera jemstvaizabranenapuštanjaboravištasudskapraksasepozitivnoizjasnila (Rešenje Apelacionog suda u Beogradu KŽ2.Po1 315/2013(2) od 02. avgusta 2013. godine). Pooceniauto-

raovogteksta,ovakvarešenjaupraksibitrebaloizbega-vati,jerokrivljenipremakomejeodređenamerajemstvadajeobećanjedabezodobrenjasudanećenapustitisvojeboravište i određujemu sepritvorukolikoovoobećanjeprekrši, te bi istovremeno zabranjivanje okrivljenom danapustiboravišteuzupozorenjedaseakoprekršiovuza-branuprotivnjegamožeodredititežamera,bilosuvišnoinesvrsishodno.

Jemstvomožebiti lično i stvarno,uzavisnostiodtogadalisesastojiuobećanjukojejemacdajesududaćeplatitiunapredodređeni novčani iznos ukoliko okrivljeni pobe-gne do kraja krivičnog postupka ili u polaganju gotovognovca,zalaganjupokretnihstvarivećevrednostiiliustav-ljanjuhipoteke za iznos jemstvananepokretnosti. Jezič-kimtumačenjemčlana203ZKP,dolazisedozaključkadalično jemstvonemožedatiokrivljeni,većsamo jedno ilivišedrugihlica.Razlogovakvogrešenjamogaobisenaćiutomedabi,uslučajudaličnojemstvomožepružitiisamokrivljeni,postojaladvasadržinskirazličitaobećanjakojadajeistolice,zakojepostojiosnovanasumnjadajeizvr-šiloodređenokrivičnodelo,čimebiseznačajnoumanjilagarancijaispunjenjaobećanjaokrivljenogitimedovelaupitanjesvrhamerejemstva,kaoodgovarajućealternativepritvoru. Stvarno jemstvo, gde jemac ne daje obećanjevećunapredpolažepredmetjemstva,predstavljaosetnorealnije obezbeđenje ispunjenja njegove obaveze, zbogčega ovu vrstu jemstvamože dati i samokrivljeni, kao inekodrugolice,odnosnovišenjih,samostalnoilizajednosaokrivljenim,zaštajeneophodnasaglasnostokrivljenog.Dakle, kod ličnog jemstva postoje dva različita obećanjanajmanjedvalica,pričemusepredmetjemstvanepolažeusudskidepozit,dokkodstvarnog jemstvapostojisamojednoobećanje,itoobećanjeokrivljenogkojejeidentič-nokaokod ličnog jemstva,aumestoobećanja jednog ilivišejemacapolažesepredmetjemstva,zbogčegajeovdepravnodozvoljenaistovetnostokrivljenogijemca.Kakoza-kontoizričitonepropisuje,aliineisključujetakvumoguć-nost,valjalobiu rešenjukojimseprihvata lično jemstvovišelica,odreditinjihovusolidarnuodgovornost,jerbitoupraksi značajnije doprinelo ispunjenjunjihovogobeća-nja.Sdrugestrane,kodstvarnog jemstvanemapotrebezapredviđanjemsolidarneodgovornostijemacajer je is-punjenjeobavezejemcadovoljnoobezbeđenotimeštojepredmetjemstvaunapredpoloženkodsudailijezaiznosjemstvakonstituisanahipotekananepokretnosti.Logičnojedaćesudsaposebnomopreznošćupostupatiprilikomprihvatanjaličnogjemstva,naročitovodećiračunaotomedalićepotencijalnooduzimanjeutvrđenogiznosausluča-jupropastijemstvabitimoguće,poštozatopostojemanjegarancije.Ipak,nebitrebaloizbegavatiodređivanjeličnogjemstva,naročitokodlakšihkrivičnihdela,stimdabisudprethodnotrebalodaizvršiodgovarajućuproverupodata-kaoimoviniiprihodimalicakojedajejemstvo.Kakozakonne propisuje ni minimalni ni maksimalni iznos jemstva,



nitiutompogledupravirazlikukododređivanja ličnoguodnosunastvarnojemstvo,nisudovdenebitrebalodapravirazlikuuvisinijemstva,jertoupraksinebibilooduticajana„uspešnost”eventualnogoduzimanja jemstva,ukolikosuprethodnorealnoutvrđeneimovinskeprilikeli-cakojedajeličnojemstvoisrazmernotomeutvrđeniznosjemstva.Bezobziranavrstu,jemstvouvekglasinanovča-niiznoskojisudodređujesobziromnastepenopasnostiodbekstva, lične iporodičneprilikeokrivljenog i imovnostanjelicakojedajejemstvo.Interesantnojedausudskojpraksipostojeoprečnistavoviupogledutogadalijeiznosprotivpravne imovinske koristi, za koji postoji opravdanasumnja da ga je okrivljeni pribavio, od uticaja prilikomodlučivanjao jemstvu (Rešenje Apelacionog suda u Beo-gradu Kž2. Po1 489/2012 od 05. decembra 2012. godine i Rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž.2 br. 4130/11 od 12. decembra 2011. godine).Možesesmatratiispravnijimstav po kome iznos protivpravne imovinske koristi ne bismeobitioduticajanajemstvo, jerbiusuprotnomdoš-lodopovredepretpostavkenevinosti,poštopribavljanjeprotivpravnekoristiufazipostupkajošuveknijeutvrđenopravnosnažnomodlukomsuda.

Zakonskitekstjenedvosmislenupogledusubjekatanakojeseodnosimera jemstva,te jeovumerumogućeodreditijedinopremaokrivljenom,neipremaostalimsubjektimakojiučestvujuukrivičnompostupku,pričemuseneisklju-čujemogućnostodređivanjajemstvastranomdržavljaninu.

Zapodnošenjepredlogazaodređivanjejemstvaovlašćenisuokrivljeni,tužilac,branilacokrivljenogilicekojezaokriv-ljenogdajejemstvo,atakođeisudimamogućnostda,kadaprocenidasuzatoispunjeniuslovi,ibezpredlogaodredinovčaniiznoskojimožebitipoloženkaojemstvo,uzpret-hodnopribavljenomišljenjestranaka.Zakonomnijeizričitopropisanodajepodnosilacpredlogazaodređivanjejemstvadužandanavedeiznosjemstva,izčegaproizilazidaćesud,kao ikadabezpredlogastranakaodređuje jemstvo, ibezkonkretnog predloga podnosioca predloga odrediti iznosjemstva,sobziromnastepenopasnostiodbekstva,ličneiporodičneprilikeokrivljenogiimovnostanjelicakojedajejemstvo.Osimvisinejemstvasudmožeodreditiinjegovusadržinu,odnosnoučemusejemstvoimasastojati(Reše-nje Apelacionog suda u Beogradu Kž2. Po1 315/2013(1) od 02. avgusta 2013. godine).Odznačajamožebitiistavsudskepraksedasudnijeuobavezidaprilikomodbijanjapredlogazazamenupritvorajemstvomnavedekojinovčaniiznospredstavljadovoljnugarancijudaseokrivljenipušta-njemnaslobodunećekriti(Rešenje Apelacionog suda u Be-ogradu Kž2. Br.1211/11 od 20. aprila 2011. godine).

Zakonom je propisano da o jemstvu odlučuje isključivosud,dakleneidrugiorganpostupka,itorešenjemkojesedostavljastrankama,braniocuilicukojezaokrivljenogda-jejemstvo,sapravomnažalbukojanezadržavaizvršenjerešenja.Nedoumicuokofunkcionalnenadležnostisuda,za

odlučivanje omeri jemstva u fazi krivičnog postupka odpodizanja optužnice do njenog potvrđivanja, razrešio jeVrhovnikasacionisudizjasnivšisedajeufaziodpodizanjaoptužnicepadonjenogpotvrđivanja,nadležanpredsednikvanpretresnogveća(većeizčlana21stav4ZKP),ilivanpre-tresno većeukoliko je istou zasedanju, kadaodlučujeopritvoruisl.(odgovornaspornopitanjenižestepenihsu-dovadatnasedniciKrivičnogodeljenjaVrhovnogkasaci-onogsudaodržanoj14.novembra2014.godine).Nakonzaključenjaglavnogpretresaidonošenjaprvostepenepre-sude,odlukuo jemstvumožedonetisamovanpretresnoveće(Presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz. OK 5/2012 od 18. aprila 2012. godine).

„Sudbina jemstva uslovljena je ponašanjem okrivljenog,voljomjemacaiishodomkrivičnogpostupka”2)

Dooduzimanjajemstvadolazikadaokrivljeniprekršiobe-ćanjedatopredsudomdasenećekritiidabezodobrenjasudanećenapustitiboravište,štozaposledicuimaodre-đivanjepritvorapremaokrivljenomidonošenjerešenjaooduzimanju celokupnog iznosa jemstva u korist budžetaRepublike Srbije. Kad rešenje o oduzimanju jemstva po-stane pravnosnažno, pristupa se njegovom izvršenju poodredbamaizvršnogpostupka.

Jemstvoćerešenjembitiukinutoipritvorodređenuslu-čaju da se okrivljeni ne odazove na uredan poziv suda ineopravdasvojizostanakiliakosepojavidrugirazlogzaodređivanjepritvora,auovojsituacijipoloženepokretnestvarisevraćajuahipotekaseskidasanepokretnosti.Doukidanjajemstvadoćićeikadasekrivičnipostupakprav-nosnažnookonča rešenjemoobustavipostupka ili odbi-janjuoptužbe ilipresudom.Shodnonaprednavedenom,i sudska praksa se izjasnila da će jemstvo biti ukinuto uslučajusmrtiokrivljenog,nakončegase iznospoloženogjemstvaimavratitilicukojegajepoložilo(Rešenje Apelaci-onog suda u Beogradu, Kž2. Po1 328/2013 od 14. avgusta 2013. godine).Logičnojedaćedoukidanjajemstvadoćii kadaprestanu razlozi zanjegovoodređivanje. Licukojejepoložilojemstvozaokrivljenogislovomzakonatrebalobiomogućitidausvakodoba ibez ikakvešteteposebeodustaneoddatogjemstva,sobziromdaovolicepopri-rodisvogodnosasaokrivljenim,kogasvakakodobropo-znajepoštopristajedapredsudomgarantujedaistinećepobeći,moženakonpružanjajemstvadoćidosaznanjaoeventualnojnameriokrivljenogdaprekršidatoobećanjeitimegadovedeunezavidnimaterijalniimoralnipoložaj(„Honestatem laedis, cum pro indigno intercedis”-Pošte-njevređaškadjemčišzanepoštenog3)).Ukidanjujemstvaobaveznoprethodidonošenje rešenjaoodređivanjupri-tvorapremaokrivljenom,akodstvarnogjemstvastvarisevraćajuihipotekasebrišetekpoštookrivljenibudelišenslobode.

Proizilazidarazličiteposlediceuodnosunapoloženojem-stvozakonodavacpredviđauzavisnostiodtogadaliseiz



ponašanjaokrivljenogmožezaključitidajenamernopre-kršio svojeobećanjeda seneće sakriti ili napustiti svojeboravište bez odobrenja suda, ili se iz njegovogponaša-njanemožesasigurnošćuutvrditinameradaistiizbegnevođenjekrivičnogpostupka,odnosnodođedorazlogazaodređivanjepritvorakojinisuistovetnirazlozimazaodre-đivanje jemstva.Sdrugestrane,doodređivanjapritvorapremaokrivljenomdoćićeposledičnoikododuzimanjaikodukidanjajemstva.

Zakonodavac je precizirao da će u slučaju izricanja pre-sudomkrivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobodejemstvo prestati tek po otpočinjanju njenog izdržavanjaodstraneosuđenog,ajemstvouovomslučajupredstavljameru za obezbeđenje izvršenja krivične sankcije. Pažnjuzavređuje i stav sudskeprakseda senovčani iznospolo-žennaimejemstvanećevratitiokrivljenomuslučajuka-da usled njegove nedostupnosti sudu nastupi apsolutnazastarelost izvršenjakazne (Rešenje Višeg suda u Novom Sadu, K.793/2010 od 24. marta 2014. godine).

Jemstvo kao jedna od mera za obezbeđenje prisustvaokrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka,pooceniautoraovogteksta,usudskojpraksinedovoljnoje zastupljena i nepravedno zapostavljena, iz razlogane-postojanja stvarne intencije da se prepozna njena celis-hodnostiiskoračiizustaljeneprakseodređivanjapritvora,čakiusituacijikadaokrivljenognijepotrebnopreventivnolišiti slobodevećbi samoograničenje slobodekretanja inastanjivanja okrivljenog, uz prethodno datu moralnu iimovinsku garanciju, bilo opravdano i dovoljno za posti-zanjeodgovarajućegrezultata.Realnijesagledavanjepro-cesnihsituacija,uzadekvatnijekorišćenjesvihpostojećihzakonskih mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog ukrivičnompostupkuiznačajnijeprepoznavanjeiodređiva-njeblažihmeraodpritvora,uvekkadajetomoguće,sva-kakobidovelodosmanjenjabrojalicaneosnovanolišenihslobode, čimebidržava istovremenoostvarila značajnijuuštedujerbipredupredilavođenjebrojnihpostupakakojeovalicakasnijepokrećuradiostvarivanjasvojihpravapreddomaćimsudovimaiEvropskimsudomzaljudskaprava.•

1) Zakonik o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS”, br.72/20011,101/2011,121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014)2) op. cit. dr Vojislav Đurđić, Krivično procesno pravo - Opšti deo-Niš 2014, strana 377.3) op. cit. Publilius Syrus, preuzeto sa http://www.academia.edu/7828726/PRAVNE_IZREKE, 10.04.2016.god.



STRUČNISARADNICIZAPOMOĆTUŽIOCIMAURADUUTUŽILAŠTVIMAREPUBLIKESRPSKE

Uvod

ReformskaagendazaBosnuiHercegovinuzaperiod2015-2018 godine1)usvojena na „svim nivoima vlasti” (Bosni iHercegovini,RepubliciSrpskoj,FederacijiBosneiHercego-vineiDistriktuBrčko),utvrđujeglavneplanovekojitrebadaodgovorenapozivVijećazavanjskeposloveEvropskeUnije,izdecembra2014.godine,zausvajanjeinicijative„li-steposlovakojetrebaobaviti”uskladusapravnomsteče-vinomEvropskeUnije.Ovajput,primarnisadržajposlovaseodnosinaoblastekonomije,tefiskalnuifinansijskuodr-živost,adopunskereforme,izmeđuostalog,odnosesenaoblastvladavineprava.Osnaživanjevladavinepravamorabitiizgrađenonaosnovamakonkretnognapretkauborbiprotivorganizovanogkriminala,terorizmaikorupcije.

Štastručnisaradnicizapomoćtužiocimauraduimajusaosnaživanjemvladavinepravauborbiprotivnajtežihkri-vičnihdjela?Ovaj radćepokazatida imajuukolikobi sedodatnouveliuprocesnozakonodavstvoistvoriozakonskiosnovpokojembitužilacpreduzimaosveradnjeupostup-kuzakojejepozakonuovlaštensamiliprekostručnihsa-radnika-tužilačkihpomoćnika2).Naovajnačin,prebacujućiveći obim lakših imanje složenih predmeta na tužilačkepomoćnike, naravno uz adekvatnu kontrolu nadređenih,došlobidorasterećenjatužiocaiposvećenostipostupanjunasloženijimpredmetima.

1. Pozitivno-pravni položaj tužilačkih pomoćnika

Pravni položaj tužilačkih pomoćnika u Republici Srpskojpredstavljapitanjekoje jetijesnopovezanosapoložajemtužilaca,jersuoninjihoviinstitucionalnisavjetniciuobla-

stigonjenjaučinilacakrivičnihdjela ipreduzimanjamjerazazaštituustavnostiizakonitosti.Tužilačkipomoćnici,Za-konom o tužilaštvima Republike Srpske3) i Pravilnikom ounutrašnjoj organizaciji i poslovanju tužilaštva RepublikeSrpske4),nosezvanjestručnisaradniciisvrstanisuuglavu„stručnoosobljeutužilaštvima”.Sastavnisudiotužilačkeorganizacije,anjihovbrojodređenjeuPravilniku,kaoin-ternomaktutužilaštvakojidonosiglavni(titula?)republičkitužilac,uzodobrenjeKolegijatužilacaRepubličkogtužilaš-tva,VisokogsudskogitužilačkogsavjetaBosneiHercego-vineiuzsaglasnostMinistarstvapravdeRepublikeSrpske.Broj tužilačkihpomoćnikautvrđen jeuomjeru3 tužioca:1 tužilački pomoćnik. Tužilački pomoćnik se raspoređujeutužilačkoodjeljenje,ipomažetužiocuuradu:zatužiocepronalazipropisepotrebnezarad,pomažetužiocuuizradinacrtaodluka,moguvršitisveradnjeupostupcimazaizda-vanjekaznenihnalogapredsudovimauskladusazakonom,anaosnovuzahtjevaiposebnogovlaštenjaglavnogokruž-nog tužioca5), raditisvedrugezadatkeponalogu tužioca,a predviđene Zakonom, i za svoj radodgovaraju tužiocu,šefu odjeljenja i glavnom tužiocu. Radnje u postupku zaizdavanje kaznenog naloga pred sudijom koji je potvrdiooptužnicuizakazaosaslušanjeoptuženogsastojiseupri-sustvusaslušanjutužilačkogpomoćnikakogaovlastiglavnitužilac6).Tužilačkipomoćnicisu,premaodredbamaZakona,definisanikaoovlaštenaslužbenalica,kojaprovodeodre-đeneistražneradnjepoovlaštenjupostupajućegtužioca.7)

Tužilačkipomoćnikokružnogtužilaštvajediplomiraniprav-niksapoloženimpravosudnimispitom8)iimenujeseputemobjavljenogkonkursaodstraneglavnogokružnogtužioca.

Obuka tužilačkihpomoćnikaobavlja sepremautvrđenomprogramuuCentru za edukaciju sudija i tužilaca Republi-keSrpske9).Centardjelujekaosamostalna javnaustanova

Ivan Macura



iobavljaposloveedukacijesudija itužilacaRepublikeSrp-ske10),upogledustručnogusavršavanjaipočetneobukezatužilačkepomoćnike,pričemusarađujesapravosudnimin-stitucijamaBiH, fakultetima tedrugimdomaćim i stranimorganizacijama.Centarzaedukacijusudija i tužilacauRe-publiciSrpskojječlanLisabonskemrežeinstitucijazaobukunosilacapravosudnefunkcije,kojaegzistirauokviruSavjetaEvrope.ImastatusposmatračapriEJTN11)-usamogućnošćuda,krozrazmjenuiskustavasaevropskiminstitucijamakojesebaveobukomsudijaitužilaca,unaprijedemetodologijurada, poboljša kvalitet edukacije i istu približe evropskimstandardima.12) Početnaobuka za tužilačkepomoćnike se,premautvrđenomprogramu,provodiuperioduodtrigo-dinesobziromnačinjenicudatužilačkipomoćnicitekna-konminimalno3godineprovedenenatojpoziciji,mogubitiimenovani na tužilačku funkciju. Program početne obukepredviđa provođenje obuke kroz 2modula na godišnjemnivou,štoutrogodišnjemperioduznačidatužilačkimpo-moćnicimabivapruženaobukaizukupno6modulaukojimsuobrađene teme:položaj nosilacapravosudnih funkcija;organizacijapravosuđauRepubliciSrpskojiBosniiHercego-vini;profesionalni ietičkistandardi; ravnopravnostpolovaunutarpravosudnihinstitucija;principikrivičnogpostupka;istraga-ulogasubjekatakrivičnogpostupkauistražnompo-stupku,radnjedokazivanja,posebneistražneradnje,mjereobezbjeđenjaprisustvaosumnjičenogupostupkuiuspješ-novođenjepostupka;evropskakonvencijaukontekstupra-vagarantovanihčlanovima5,6i14;ravnopravnostpolova;postupakpooptužnici;glavnipretres;metodologijaizradepresude;skraćenipostupci;redovnipravnilijekovi;vještinakomunikacije;psihologijasudnice;savladavanjestresa.

Tužilačkipomoćniciunedovoljnombrojuučestvujuupro-gramimausavršavanja,jersumjestapretežnorezervisanazadrugeinteresnegrupe.

Platetužilačkimpomoćnicimase isplaćujunanačinutvr-đen Zakonom o platama zaposlenih u institucijama pra-vosuđaRepublikeSrpske13),kojimseuređujenačinutvrđi-vanjaplata,naknadaiostalihličnihprimanjazaposlenihutužilaštvimaRepublikeSrpske.

URepubliciSrpskojnijeformiranoUdruženjetužilačkihpo-moćnikavećsvojeinteresemoguostvarivatiprekoUdruže-njastručnihsaradnikaisavjetnikausudovimaitužilaštvimauBosniiHercegovini14)kojejeodosnivanja2008,predlaga-loujednačavanjapoložajaipostupanjatužilačkihpomoćni-kautužilaštvimauBosniiHercegovinikrozharmonizacijupropisa,alibezuspjeha,akaorazlogmožebitisamdiver-zitetpravosudnogsistemaBosneiHercegovine,odsustvosistematičnostiikoordinacijetenivoinačinorganizovanja.

2. Uporedna pravna rješenja

Uregionu,poslovitužilačkihpomoćnikaregulisanisuod-govarajućimzakonskimipodzakonskimaktimapaćesenaovommjestunapravitikratkauporednaanalizasapropisi-

maRepublikeHrvatske,RepublikeSrbije,BosneiHercego-vineiFederacijeBosneiHercegovine.

2.1.Zakonomodržavnomtužilaštvu15)uRepubliciHrvat-skoj, državno tužilaštvomože imati tužilačke pomoćnikekojinosenazivsavjetniciivišisavjetnici.Tužilačkipomoć-nici pomažudržavnom tužiocu ili njegovom zamjenikuuradu,izrađujunacrteodluka,uzimajunazapisnikprijave,podneskeiizjavegrađanateobavljaju,samostalnoilipodnadzorom i po uputstvima državnog tužioca ili njegovazamjenika,druge stručneposlovepredviđene zakonom ipropisimadonesenimnaosnovuzakona.

Zatužilačkepomoćnikeuopštinskomižupanijskomdržav-nomtužilaštvumožebitiprimljeno licekoja imazavršenpravnifakultetipoloženpravosudniispit.

Zavišegdržavnotužilačkogpomoćnikauopštinskomižu-panijskomdržavnomtužilaštvumožebiti imenovano licekojaimazavršenpravnifakultet,položenpravosudniispitikojejeradilonajmanjedvijegodinekaodržavnotužilačkiilisudskisavjetnik,državnitužilacilizamjenikdržavnogtu-žioca,advokatilinotar,odnosnolicekojejeradilonadru-gim pravnim poslovima nakon položenoga pravosudnogispita najmanje pet godina. Državnotužilački pomoćnikuDržavnomtužilaštvuRepublikeHrvatske,možebiti licekojeimapoloženpravosudniispitinajmanjedvijegodinaradakaodržavnotužilačkipomoćnik.VišidržavnotužilačkipomoćnikuDržavnomtužilaštvuRepublikeHrvatskemožebitilicekojajenajmanješestgodinaradilokaopravosud-nifunkcionerilibilodržavnotužilačkipomoćniknajmanjeosamgodinanakonpoloženogpravosudnogispita.

Osimtužilačkihpomoćnikakojiobavljajuposlove,ministarnadležanzaposlovepravosuđasvakegodineodređujebrojslobodnihpomoćničkihmjestauopštinskomdržavnimtu-žilaštvuukojempostojepotrebezaimenovanjezamjenikaopštinskogdržavnogtužioca,akojiseupućujuuDržavnuškoluzapravosudnefunkcije.

Zabudućegtužilačkogpomoćnikamožebitiprimljenolicekojeimazavršenfakultetpravaipoloženpravosudniispit,tekojejenaprijemnomispituzaDržavnuškoluzapravo-sudnefunkcijepostiglonajboljiuspjeh.

Tužilački pomoćnici se zapošljavaju u opštinskom držav-nom tužilaštvu na vrijeme od dvije godine. Nakon zavr-šetka Državne škole za pravosudne funkcije, tužilačkimpomoćnicima se vrijeme od dvije godine produžava dozavršetka postupka imenovanja zamjenika u opštinskimdržavnim tužilaštvima. Tokom pohađanja Državne školeza pravosudne funkcije tužilački pomoćnici imaju pravonaplatuvišegdržavnotužilačkogpomoćnika,kao idrugaprava prema posebnom pravilniku koji donosi ministarnadležanzaposlovepravosuđa.AkotužilačkipomoćnikurokuutvrđenomposebnimpravilnikomnezavršiDržavnuškolu za pravosudne funkcije prestajemu radni odnos udržavnomtužilaštvuukoje jeprimljen radiupućivanjauDržavnuškoluzapravosudnefunkcije.



Tužilačkipomoćniciukrivičnimodjeljenjimamoguzastu-patioptužneakteuskraćenompostupkuzakrivičnadjelazakojajepropisanakaznazatvoradopetgodina.

2.2. Pravni položaj tužilačkih pomoćnika u srbijanskompravnomporetku, prijesvegauređenaje Zakonomojav-nom tužilaštvu16). Normativni koncept ovog zakona obu-hvatasvrstavanjetužilačkihpomoćnikautužilačkoosobljeuokvirujavnogtužilaštva.

Tužilački pomoćnici pomažu javnom tužiocu i zamjenikujavnogtužioca,anjihoviposloviobuhvataju:izradunacrtaakata,procesnihtužilačkihakata17),izradunacrtameritor-nihtužilačkihodluka18),prijemnazapisnikprijava,podne-saka i izjavagrađana i samostalno ilipodnadzoromvršeposlovepredviđenezakonomidrugimpropisima(postupau složenijimKT i KTR19) predmetima,odprijemakrivičneprijavedopravosnažnogokončanjapostupka).

Porednavedenihposlova,anaosnovuZakonikaokrivič-nompostupku20),javnitužilacpreduzimaradnjeupostup-kuneposredno iliprekosvogzamjenika,aupostupkuzakrivičnodjelozakojejepropisanakaznazatvoradopetgo-dinaiprekotužilačkogpomoćnika,odnosnoupostupkuzakrivičnodjelozakojejepropisanakaznazatvoradoosamgodina i preko višeg tužilačkog pomoćnika. Izvještava o činjeničnom stanju i prikupljenim dokazima u složenijimpredmetimaiizrađujeobrazloženamišljenjaradidavanjaobaveznoguputstvaodstraneVišegjavnogtužilaštva.Vo-dipostupakodloženogkrivičnoggonjenja.21)

UZakonikuokrivičnompostupku22),kojipojašnjavaznače-njeizrazauovomprocesnom„malomustavu”,propisanojedajejavnitužilacilicekojejezakonomovlašćenodagazamjenjuje,takodaseprviputuprocesnozakonodavstvoRepublikeSrbijeuvodetužilačkipomoćnici.

Tužilačkipomoćnicimogustećizvanja:tužilačkisaradnik,višitužilačkisaradnik,savjetnikivišisavjetnik.Zvanjetu-žilačkog saradnikamože steći licekoje imapoloženipra-vosudniispit,azvanjevišegtužilačkogsaradnikalicekojeposlijepoloženogpravosudnog ispita imanajmanjedvijegodine radnog iskustvaupravnoj struci. Zvanje savjetni-kamožestećilicekojeispunjavauslovezazamjenikavišegjavnog tužioca (lice koje ima šest godina iskustva nakonpoloženogpravosudnogispita).ZvanjesavjetnikapostojiuRepubličkomjavnomtužilaštvu,javnomtužilaštvuposeb-nenadležnostiiapelacionomjavnomtužilaštvu.URepu-bličkomjavnomtužilaštvupostojiizvanjevišegsavjetnika,kojesestičeodlukomKolegijumaRepubličkogjavnogtuži-laštva,amožegastećilicekojeimazvanjesavjetnika.

Javni tužilac ili zamjenik javnog tužioca koga on odredi,nadzireradtužilačkogpomoćnika.

Rad tužilačkog pomoćnika vrednuje javni tužilac, po pri-bavljenommišljenjuzamjenikajavnogtužiocaskojimtuži-lačkipomoćnikradi.

Tužilačkipomoćnici primaju seu radniodnosnaosnovuodredabaZakonaodržavnimslužbenicimaipratećihpod-zakonskih akata23). Iako je u Zakonu o javnom tužilaštvupredviđenodasepostupakprijematužilačkihpomoćnikabližeuređujeaktomministranadležnogzaposlovepravo-suđa, takav akt još uvjeknije donijet.Dabi se popuniloovoizvršilačkoradnomjesto,potrebnojedajeonopredvi-đenoPravilnikomounutrašnjemuređenjuisistematizacijiradnihmjestaujavnomtužilaštvu,daseuklapaudonijetikadrovskiplanidajejavnitužilacdonioodlukukojomjeiniciraopostupakprijema.

NačinraspoređivanjaibrojtužilačkihpomoćnikapropisanjePravilnikomomjerilimazaodređivanjebrojaosobljaujavnimtužilaštvima24).Uosnovnomivišemjavnomtužilaš-tvunadvatužiocadolazijedantužilačkipomoćnik,stimdaukupanbrojtužilačkihpomoćnikanemožebitivećiod2/3ukupnogbrojanosilacajavnotužilačkefunkcije25).Procije-njeni optimalanbroj tužilačkihpomoćnika za apelacionojavnotužilaštvojejedannatritužioca26).Ovakvoraspore-đivanje tužilačkih pomoćnika srazmjerno broju nosilacajavnotužilačke funkcije, zbog sprovođenja tužilačke istra-ge, znatnogbrojapredmetau radu iproširenjaposlanatužilačkepomoćnike,zahtjevastrateškorevidiranjeipove-ćanjeresursatakodasajednimtužiocemradijedantuži-lačkipomoćnik. Timebiporedharmonizacije sa važećimpravnimsistemomifaktičkimstanjem,bilazagarantovanajošvećaažurnost i efikasnostprilikomrješavanja starih inovihpredmeta,štobizaposljedicuimaloidjelotvornijerezultateradausklađenesaevropskimzahtjevima27).

PlatatužilačkihpomoćnikauređenajeZakonomoplatamadržavnihslužbenikainamještenika28).

Vrednovanje rada tužilačkihpomoćnika29) jeuređenoZa-konomojavnomtužilaštvu,alisamonačelno,premdajepredviđenodajenadležanzaocjenjivanjejavnitužilac,kojiprethodnopribavljamišljenjezamenikajavnogtužiocasakojimtužilačkipomoćnikradi.

Stručno usavršavanje tužilačkih pomoćnika predmet sumaterijePravilnikaoupraviujavnimtužilaštvima,kaonaj-značajnijegpodzakonskogakatakojikonkretizujepojedinapitanjavažnazapoložajtužilačkihpomoćnika.Poredtoga,Pravosudna akademija organizuje stručno usavršavanjetužilačkogosoblja30)krozsprovođenjeposebnogprogramaobuketužilačkihpomoćnika.31)

URepubliciSrbiji(2013)osnovanojeUdruženjesudskihitužilačkihpomoćnikanastalokaoodgovornanepravednološ status sudskih i tužilačkih pomoćnika, prvenstveno sciljemzaštitepravaiinteresaovihkategorijazaposlenihupravosuđuSrbije.Svremenom je izraslou respektabilnoudruženjekoje snažno zagovara i afirmišepravokaovri-jednosnikoncept.Udruženjesudijskihitužilačkihpomoć-nikaSrbijeizdajestručničasopis„Iustitia”,učijempisanjusudjeluju,poredsudskihitužilačkihpomoćnika,advokati,



eminentniprofesoriiekspertiurazličitimoblastima.Ovakodobarpravnipoložaj tužilačkihpomoćnikausrbijanskompravnomporetkuuvelikojmjerijeizaslugaUdruženja.

2.3.BosnaiHercegovinaiFederacijaBosneiHercegovine

Tužilački pomoćnici su, prema odredbama Zakona o kri-vičnompostupkuBosneiHercegovine32),ZakonaoTužilaš-tvuBiH33) iPravilnikuounutrašnjojorganizacijiTužilaštvaBiH34),definisanikaoovlaštenaslužbenalicakojaprovodeodređeneistražneradnjepoovlaštenjupostupajućegtuži-ocainosezvanjestručnisaradnik-savjetnik-pravnik,kojiobavljasljedećeposlove:dajesavjeteistručnamišljenjausvimkrivičnimpredmetima;pružapomoćpriizradipravnihpodnesaka; izrađuje nacrte pravnih podnesaka; istražujepravnapitanjakojasuodopštevažnostizaradTužilaštva;pružapomoćglavnomtužiocuu rješavanjupravnihpita-njaizdjelokruganjegovihposlova;proučavaipratipropiseizoblastizakojusavjetujeivodiračunaoprimjeniistihutužilačkomradu;pripremanacrteprijedlogaza izmjene idopunepropisa;pomažeuradupožalbamanaodluketu-žilacaonesprovođenjuistrageiobustaviistrage.

Uslovizaobavljanjeposlova:visokastručnasprema,prijereforme visokog obrazovanja stečeno zvanje diplomiranipravnikčetvorogodišnjimstudijemnapravnomfakultetuiliposistemuobrazovanjapremaBolonjskomprocesuza-vršenčetvorogodišnjistudijnapravnomfakultetuisteče-nonajmanje240ECTSbodova,položenpravosudniispit,3(tri)godineradnogiskustvanapravnimposlovima,izuzet-nesposobnostipisanjapravnihdokumenata,poznavanjeradanaračunaru,poznavanjeengleskogjezika ipoželjnoiskustvouoblastimeđunarodnogkrivičnogprava.

Pitanjestatusatužilačkihpomoćnikaiobimaposlovakojeobavljaju u Federaciji Bosne i Hercegovine regulisano jeinternim pravilnicima pojedinih kantonalnih tužilaštava,prema kojima se isti kategorizuju kao administrativno -tehničkoosoblje-državnislužbenicisamogućnošćuobav-ljanjaposlovakaotužilačkipomoćniciuTužilaštvuBosneiHercegovine.

UnacrtuZakonaotužilaštvimauFederacijeBosneiHerce-govinepredviđenojedatužilačkipomoćniciukantonalnimtužilaštvimaimajustatuspomoćnikatužiocaimogusamo-stalnopostupatiupredmetimavezanimzakrivičnadjelazakojajezakonompropisanakaznazatvoradopetgodina.

UposljednjihnekolikogodinaVisokosudskoitužilačkovi-jećeBosneiHercegovineiUdruženjestručnihsaradnikaisavjetnikausudovimaitužilaštvimaBosneiHercegovineputem preporuka nastojali su aktuelizovati pitanje prav-nogpoložajatužilačkihpomoćnika,alisenjihovstatusdodanasnijepoboljšaonipromijenio.

Udruženjestručnihsaradnikaisavjetnikausudovimaitu-žilaštvimauBosniiHercegoviniosnovanoje2008.godineu Sarajevu. Isto djeluje naprostoru cjelokupne teritorijeBosne i Hercegovine.Osnovni ciljeviUdruženja ogledaju

seuuređenju ipoboljšanjupoložaja tužilačkihpomoćni-ka, te zaštiti njihovih prava i interesa, kao i ostvarivanjukvalitetneedukacijeistručnogusavršavanjatužilačkihpo-moćnika,asveusvrhu jačanjanezavisnog isamostalnogpravosudnog sistema u Bosni i Hercegovini, zasnovanognaprincipuvladavineprave inajvišimstandardimazašti-te ljudskihprava.Udruženje jeučestvovalouprojektuzaharmonizacijupropisa,davaloprijedloge,alibezuspjeha.

3. Prijedlozi za unapređenje pravnog položaja tužilačkih pomoćnika

Pozitivnizakonskipropisinisuadekvatannormativniokvirza uređenje položaja tužilačkih pomoćnika, prvenstvenoosvrćućisenaZakonokrivičnompostupkuRepublikeSrp-skeiZakonotužilaštvimaRepublikeSrpske.Ipak,možesekonstatovatidajeriječopoljunakojemjepotrebnopre-duzetisveobuhvatnuikonzistentnuzakonskuipodzakon-skurecenzijuiinstitucionalnunadogradnju.Timpitanjima,kao i o konstantnom iznalaženjumehanizama za zaštitu,unapređenje položaja i promociju tužilačkih pomoćnika,trebadetaljnodasebavenesamotužilačkipomoćnici,nji-hovastrukovnaudruženja,nosiocitužilačkefunkcije,negoizakonodavnavlast.

Najvažnijipravcinormativneaktivnostinadležnihčinilacabitrebalodabuduusmjereninaimplementacijuuzakon-skeipodzakonskeaktesljedećihpreporuka:

3.1. U procesnom zakonu35), tužilačke pomoćnike učini-tividljivimkakobisevrlopreciznoznalokoobavljakojufunkciju.Propisivanjemdatužilacpreduzimaradnjeupo-stupkuneposredno,aupostupkuzakrivičnadjelazakojejepropisanakaznazatvoradotrigodinailinovčanakaznakao glavna kazna i preko tužilačkogpomoćnika, tužilačkipomoćnicibimoglipostupatipred sudomu191-omkri-vičnomdjelu,KrivičnogzakonaRepublikeSrpske36) i to u: 9krivičnihdjelaprotiv života itijela37); 19krivičnihdjelaprotivslobodeipravagrađana38);8krivičnihdjelaprotiviz-bornihprava39);3krivičnadjelaprotivpolnogintegriteta40);9krivičnihdjelaprotivbrakaiporodice41);12krivičnadjelaprotivzdravljaljudi42);5krivičnadjelaprotivpravaizradnihodnosaisocijalnogosiguranja43);16krivičnihdjelaprotivimovine44);24krivičnadjelaprotivprivredeiplatnogpro-meta45); 5 krivičnih djela protiv bezbjednosti računarskihpodataka46);11krivičnihdjelaprotivslužbenedužnosti47);11krivičnihdjelaprotivpravosuđa48);5krivičnadjelapro-tivpravnogsaobraćaja49);18krivičnihdjelaprotiv javnogredaimira50);8krivičnihdjelaprotivopštesigurnostiljudiiimovine51);5krivičnihdjelaprotivbezbjednostijavnogsao-braćaja52);i23krivičnadjelaprotivživotnesredine53).

Porednavedenog,uglavidva,članu20.Zakonikaokrivič-nompostupku, koji pojašnjava značenje izraza, propisatida je„tužilac” iglavnirepublički iokružni tužilac,njihovizamjeniciitužilačkipomoćnicisapunomoći.



3.2. Broj tužilačkih pomoćnika je neophodno pravilnoutvrditiuzimajućiuobziritužilačkepripravnikeuskladusastvarnimpotrebamatužilaštavaievropskimstandardima,akakobiseobezbjedilodasvakitužilacusvakodnevnomraduimapomoćjednogtužilačkogpomoćnikaijednogtu-žilačkogpripravnika,zasprovođenjatužilačkeistrage,rje-šavanjeznatnogbrojapredmetauraduiproširenjaposlanatužilačkepomoćnikekaoiadministrativnihposlova,kojićedirektnimradomsatužiocemsticatipraksuodstručnihprofesionalacaiistovremenoimpomagatiobavljajućipo-slovezakojesuovlašćeninaosnovuzakona.

Alternativnorješenje,zavisnoodanalizepotreba,kaomje-rilozaodređivanjebrojatužilačkihpomoćnikautužilaštvi-ma,određivaobisetakoštonadvatužiocadolazipojedantužilačkipomoćnik,stimdaukupanbrojtužilačkihpomoć-nikanemožebitivećiod2/3ukupnogbrojatužilaca,atu-žilačkihpripravnikavećiod1/3ukupnogbrojatužilaca.

Ovakavpovećanbrojpomoćnikaipripravnikaomogućiobibudućapopunjavanjatužilačkihmjestaizsopstvenihsna-gajersadašnjibrojpomoćnikaipripravnikaneomogućavapodmlađivanjetužilačkogkadraizredovamladihdiplomi-ranihpravnikakojisuobučeniutužilaštvima.

Prijem i raspoređivanje tužilačkihpomoćnikasrazmernobrojutužilaca,biporedharmonizacijepravnogsistemasafaktičkim stanjem, garantovalo još veću ažurnost i efika-snostprilikomrješavanjastarihinovihpredmeta,azapo-sljedicubiimaloidjelotvornijerezultateradausklađenesaevropskimstandardima.

3.3. Prijem tužilačkih pomoćnika i pripravnika putemobjavljenog konkursa od strane glavnog okružnog tuži-ocauz većpropisanuprocedurumožebiti kao jedanodnačinanjihovogizbora,aliureformipravnogpoložajatu-žilačkih pomoćnika, sadašnji način imenovanja potrebnojeozbiljnorazmotriti.Kaoprijedlogmogaobibiti,naravnouz sveobuhvatnuanalizu,da imenovanja vršiVisoki sud-ski i tužilački savjetBosne iHercegovine,uznormativnousklađivanje prijedloga sa ZakonomoVisokom sudskomitužilačkomsavjetuBosneiHercegovine54), inatajnačinimobezbijeditiadekvatnijistatusutužilačkojorganizaciji.

3.4.ObukuuCentruzaedukacijusudijaitužilacaRepubli-keSrpskepotrebnojeinormativno,krozdopunezakona,definisati ikaomjestozaedukacijutužilačkihpomoćnikaipripravnika,kakobipostaopandanpravosudnimakade-mijamauokruženjuuzunapređenjeaktivnostiupogleduprogramaobuke.Utužilaštvimapostojitrendspecijalizaci-jeradaiformiranjaspecijalizovanihodjeljenja,štosvenijepraćenoadekvatnimprogramomedukacijeiobuke.Speci-jalizacije,edukacijeiobuketrebadabududostupnesvimpod jednakim uslovima. Sticanje novih znanja i vještinajeneophodnokakobisekvalitetnije iefikasnijeobavljalizadaci.Nemakvalitetnog radabez znanja! Edukacija, bi-loda je jednodnevna ili kontinuirana,morapredstavljatisimbiozuteorijskogipraktičnogznanja,iporeddetaljnog

obavještavanjaiupoznavanjasanovimzakonskimipodza-konskimaktima,morabitidominantnanjenausmjerenostna pojašnjenje nedoumica u postupanju i unapređenjuvještinazaizraduargumentovanih,jasnihipreciznihtuži-lačkihakata.Važno jeuspostavitisistemski,multidiscipli-narniikoherentnipristupstručnomusavršavanjusciljemafirmacije tužilačkih pomoćnika, njihovog napredovanjaiprofesionalnograzvoja iuključiti ihuobuke,seminare iprogrameusavršavanja.

3.5.NeophodnojeosnovatiUdruženjetužilačkihpomoć-nikaRepublikeSrpskekaodobrovoljnu,strukovnu,profe-sionalnu,nestranačku,nevladinuineprofitnuorganizaciju,radiostvarivanjaciljevauoblastivladavinepravaiunapre-đenjapoložajatužilačkeprofesijesaaktivnostimanazaštitipravaiinteresatužilačkihpomoćnika,tužilačkihpomoćni-kakojinisuzasnovaliradniodnosnaneodređenovrijemei tužilačkihpripravnika,nazalaganjuzaunapređenjesta-tusaiugledatužilačkihpomoćnika,povećanjuefikasnostirada kroz stalne obuke i stručna usavršavanja, afirmacijipravakaostrukeinauke,iniciranjuizmjenaodredbizakonanavedenihiuovomradu,ukazivanjunanegativnepojaveupravosudnomsistemuuciljuprevencijekorupcije ius-postavljanjuvećegpovjerenjagrađanatužilačkojprofesiji.

3.6.Inakraju,alineikaoograničavajućeunormativnomusklađivanjustatusatužilačkihpomoćnikauRepubliciSrp-skoj,trebalobiuvažavatiimišljenjeVenecijanskekomisi-je55), koje seodnosinapravnubezbjednost inezavisnostpravosuđauBosniiHercegovini,aneophodnojeuskladusatačkom102,h.pristupitiusklađivanjutužilačkihsistemauBosniiHercegovini.

4. ZAKLJUČAK

Pozitivni zakonski propisi ne pružaju adekvatan norma-tivniokvirzauređenjepoložajatužilačkihpomoćnika,pr-venstvenoosvrćući senaZakono tužilaštvimaRepublikeSrpske i Zakon o krivičnom postupku Republike Srpske.Propisivanjem da tužilac preduzima radnje u postupkuneposredno,aupostupkuzakrivičnadjelazakojejepro-pisanakaznazatvorado trigodina ilinovčanakaznakaoglavna kazna i preko tužilačkogpomoćnika, stvoriobi sepravniosnovpokojembitužilačkipomoćnicimoglipostu-patipredsudomu191-omkrivičnomdjeluKrivičnogzako-naRepublikeSrpske.Naovajnačin,prebacujućivećiobimlakšihimanjesloženihpredmeta,natužilačkepomoćnike,naravno,uzadekvatnukontrolunadređenih,došlobidorasterećenjatužilacaiposvećenostipostupanjunasloženi-jimpredmetimaiosnaživanjevladavinepravaizgrađenoguborbiprotivorganizovanogkriminala,privrednogkrimi-nala,terorizmaikorupcije.

Dodjeljivanjem dodatnih nadležnosti tužilačkim pomoć-nicima moglo bi, zbog dоsаdаšnjih vrlо čеstih izmјеnaZakona o krivičnom postupku Republike Srpske, koje su



оbiljеžilеprocesnokrivičnоprаvоpоslеdnjedеcеniјe,ak-tuelizirati dоbrо pоznаti tzv. nоrmаtivni оptimizаm, krozpitanjeprаvnеsigurnоstigrаđаnа.Ipаk,rаzlоgеučеstаlihprоmjеnаtrеbа,prijеsvеgа,trаžitiuprоcеsimаtrаnziciјеi glоbаlizаciје kојim su оbuhvаćеnа sаvrеmеnа društvа,pоsеbnо Bosna i Hercegovina i njeni entiteti nаkоn

оdlučnоg оprеdjеljеnjа zа pridruživаnjе Еvropskoj uni-ji.Ključnа rijеčpоstаје„reforma” iоnаnеzаhvаtаsаmоprivrеdnе, pоlitičkе, kulturnе, društvеnе vеć i prаvnеаktivnоsti,tаkоdadоlаzimоdооpštеpоznаtоgpаrаdоksаdа је јеdinаkоnstаntа inајstаbilniјеupоrištеdаnаšnjеg,društvа,njеgоvаstаlnаreforma. •

*)Autorjemasterdiplomiranipravnik,radinaosnovuUgovorauOkružnomtužilaštvuBanjaLukakaostručnisaradnik,stavoviizneseniuradusuličnistavautora,aneorganaukojemradi.

1)TekstAgendeobjavljennawebstraniciVladaRepublikeSrpske:http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Documents/Reformska%20agen-da%20za%20BiH.pdf,očitano22.12.2015.

2)Unastavkuradanazivtužilačkipomoćnikjesuigenerisnazivzastručnisaradnik,višitužilačkisaranik,savjetnik,višisavjetnik,kojisu,diplomiranipravniksapoloženimpravosudnimispitom.

3)Čl34a.ZakonomotužilaštvimaRepublikeSrpske(„Sl.glasnikRepublikeSrpske“,br.55/02,85/03,115/04,68/07)4)PravilnikounutrašnjojorganizacijiiposlovanjutužilaštvaRepublikeSrpskewww.pravosudje.ba/vstv/faces/docservlet?p_id,očitano24.12.2015.godine.

5)Čl.34ast.2.ZakonomotužilaštvimaRepublikeSrpske(bilj.3).6)Clan360tačka2ZakonokrivičnompostupkuRepublikeSrpske(“SlužbeniglasnikRepublikeSrpske”br.53/12).7) Ibid,član20stav1.tačkaž.8)Čl.34ast.3.ZakonomotužilaštvimaRepublikeSrpske(bilj.3).9)ZakonoCentruzaedukacijusudijaijavnihtužilacauRepubliciSrpskoj(„SlužbeniglasnikRepublikeSrpske“,br.34/02,49/02и30/07,68/07).

10)Programstručnogusavršavanjaipočetneobukeza2016godinu,CESTRS,2016,BanjaLukahttp://www.rs.cest.gov.ba/index.php/site-administrator/file,očitano15.01.2016godine.

11)Evropskamrežazaobukuupravosuđu,www.ejtn.net,očitano15.01.2016.12)Programstručnogusavršavanjaipočetneobukeza2016godinu,strana8.(bilj10)13)ZakonomoplatamazaposlenihuinstitucijamapravosuđaRepublikeSrpske(„SlužbeniglasnikRepublikeSrpske“,br:31/14).14)AktivnostiUdruženjamogusepratitinawebstraniciwww.ussbih.ba.15)član184Zakonodržavnomodvjetništvu(Narodnenovine“,broj.76/09,153/09,116/10,145/10,57/11,130/11,72/13,148/13,33/15,82/15).

16)Čl.119.Zakonaojavnomtužilaštvu,(Sl.gl.RS116/08,104/09,101/10,78/11,101/11,38/12,121/12,101/13,111/14i117/14).17)Zakonikaokrivičnompostupku(Sl.gl.RS72/11,101/11,121/12,32/13,45/13i55/14.)Upitanjusuexemplicausa:pozivzasasluša-njeosumnjičenogizčl.191st.1pozivzaispitivanjesvedokaizčl.92st.3,zahtevpolicijidaraspišepolicijskupotraguizčl.286st.2,naredbaoodlaganjukrivičnoggonjenjaizčl.283.

18) Ibid,čl.296st.1,čl.500,čl.332,čl.522st.1,čl.284,čl.212st.1,čl.214st.2ičl.215st.2,čl.432st.1,čl.465,čl.471st.1,čl.483.Upitanjusuexemplicausa:naredbaosprovođenjuistrage,optužnipredlog,predlogzaizricanjemerebezbednosti,optužnica,rešenjeoodbacivanjukrivičneprijave,predlogzaodređivanjepritvora,predlogzaproduženjepritvora,žalbaprotivprvostepenepresude,žalbaprotivrešenja,zahtevzaponavljanjepostupku,zahtevzazaštituzakonitosti.

19)Čl.136stav1tačka1i4Čl.23st.2Pravilnikaoupraviujavnimtužilaštvima,(Sl.gl.RS110/09,87/10i5/12)20)Čl.48Zakonikaokrivičnompostupku.(bilj.17).21) Ibid,čl.283.22) Ibid,čl.2st.1tačka6.23)G.Krstič,Tužilački pomoćnici u Republici Srbiji – pravni položaj i perspektive,ČasopisSveskazajavnopravo,FondacijeCentarzajavnopravo,Sarajevo,2015,strana4,očitano20.01.2016.http:/www./fcjp.ba/index.php.

24)Pravilnikomjerilimazaodređivanjebrojaosobljaujavnimtužilaštvima,(Sl.gl.RS72/09i79/09).25) Ibid,čl.3.26) Ibid,čl.9.27)G.Krstič,Tužilački pomoćnici u Republici Srbiji – pravni položaj i perspektive,(bilj23)28)Zakonoplatamadržavnihslužbenikainameštenika,(Sl.gl.RS62/06,63/06,115/06,101/07,99/10,108/13i99/14).29)Čl.121Zakonaojavnomtužilaštvu(bilj.16)ičl.93st.1Pravilnikaoupraviujavnimtužilaštvima(bilj.19).30)Čl.5st.1tač.5ZakonaoPravosudnojakademiji,Sl.gl.RS104/09i32/14.31) Ibid,čl.83st.1.32)Čl20tačkag)ZakonaokrivičnompostupkuBosneiHercegovine(SlužbeniglasnikBosneiHercegovine,br.3/03,32/03,36/03,26/04,63/04,13/05,48/05,46/06,76/06,29/07,32/07,53/07,76/07,15/08,58/08,12/09,16/09,93/09,72/13)

33)Čl.14ZakonaoTužilaštvuBiH,(„Sl.glasnikBiH“br.24/02,3/03,37/03,42/03,9/04,35/04,61/04i97/09).34)PravilnikaounutrašnjojorganizacijiTužilaštvaBiH(„Sl.glasnikBiHbr.36/13,16/14i56/15).35)čl44ZakonokrivičnompostupkuRepublikeSrpske(bilj.6).36)KrivičnizakonRepublikeSrpske(SlužbeniglasnikRepublikeSrpskebr.49/03,108/04,37/06,70/06,73/10,1/12,67/13).37) Ibid.Čl.153t.5.Navođenjenasamoubistvoipomaganjeusamoubistvu,čl.153t.1.Protivpravniprekidtrudnoće,čl.155.Lakatjelesnapovreda,čl.156t.4.Teškatjelesnapovreda,čl.157Učestvovanjeutuči,čl158Ugrožavanjeopasnimoruđempritučiilisvađi,čl.159t.1.Izlaganjeopasnosti,čl.160t.1.Napuštanjenemoćnoglica,čl.161.Nepružanjepomoći.



38) Ibid,čl.162t.1i2.Povredaravnopravnostigrađana,čl.163.Povredapravaupotrebejezikaipisma,čl.164.Prinuda,čl.166t.1i2Pro-tivpravnolišenjeslobode,čl.169.Ugrožavanjesigurnosti,čl170.Narušavanjenepovredivostistana,čl.171.Protivzakonitopretresanje,čl.172t.1,2 i3.Povredatajnostipisma ilidrugihpošiljki, čl.173.Neovlašćenootkrivanjeprofesionalnetajne,čl.174Neovlašćenoprisluškivanjeitonskosnimanje,čl.175.Neovlašćenofotografisanje,čl.176.Neovlašćenokorišćenjeličnihpodataka,čl.177.Povredapravanapodnošenjepravnogsredstva,čl.178.Povredaslobodevjereivršenjavjerskihobreda,čl.179.Povredaslobodeizražavanjanacionalnepripadnosti,čl.180.Povredaslobodeizražavanjamisli,čl.181.Sprečavanještampanja,distribuciještampanihstvariiemi-tovanja,čl.182.Povredapravanaudruživanjeipolitičkoorganizovanje,čl.183.Povredapravanajavnookupljanje.

39) Ibid.čl.184.Sprečavanjeodržavanjaizboraiglasanja,čl.185.Povredapravakandidovanjanaizborima,čl.186.Povredabiračkogprava,čl.187t.1.Povredaslobodeopredjeljenjabirača,čl.188.Zloupotrebabiračkogprava,čl.189.Podmićivanjepriizborimailiglasanju,čl.190.Povredatajnostiglasanja,čl.192t.1.Uništavanjeizbornihisprava.

40) Ibid.čl.184.Sprečavanjeodržavanja izbora iglasanja,čl.185.Povredapravakandidovanjanaizborima,čl.186.Povredabiračkogpra-va,čl.187t.1.Povredaslobodeopredjeljenjabirač,čl.188.Zloupotrebabiračkogprava,čl.189.Podmićivanjepriizborimailiglasanju,čl.190Povredatajnostiglasanja,čl.192t.1.Uništavanjeizbornihisprava.

41) Ibid.čl.197.Zadovoljenjepolnihstrastipreddrugim,čl.200t.1.Proizvodnja,posjedovanjeiprikazivanjedječijepornografije,čl.201t.1.Rodoskrvnjenje.

42) Ibid.čl.202.Dvobračnost,ćl.203.Omogućavanjezaključenjanedozvoljenogbraka,204.Vanbračnazajednicazamaloljetnimlicem,ćl.205t.1.Oduzimanjemaloljetnoglica,čl.206.Promjenaporodičnogstanja,čl.207t.1i2.Zapuštanjeizlostavljanjemaloljetnoglica,čl.208t.1i6.Nasiljeuporodiciiliporodičnojzajednici,čl.209t.1.Kršenjeporodičnihobaveza,čl.210.IzbjegavanjedavanjaizdržavanjaIbid.čl.211t.1,2,4i5.Prenošenjezaraznebolesti,čl.212.Nepostupanjepozdravstvenimpropisimazavrijemeepidemije,čl.213t1,2i3Neprimjenjivanjemjerazazaštituodzaraznebolesti,čl.214t.1,2i3.Nesavjesnopružanjeljekarskepomoći,čl.215t1.Neukazivanjeljekarskepomoći,čl.216t.1.Neovlašćenopružanjemedicinskihusluga,čl.217t.3i4.Nedozvoljenopresađivanjedijelovačovječijegti-jela,čl.218t.1,2i3.Nasavjesnopostupanjeprispravljanjuiizdavanjulijekova,čl.219t.1i3Proizvodnjaistavljanjeuprometproizvodaštetnihzaliječenje,čl.221t.1,2i3.Proizvodnjaistavljanjeuprometškodljivihproizvoda,čl.222t.1i2.Nesavjesnovršenjepregledaživotnihnamirnica,čl.223t.1,2.Zagađivanjevodezapićeiživotnihnamirnica. Ibid.čl.226t.1.Povredaosnovnihpravaradnika,čl.227.Povredapravaprizapošljavanjuizavrijemenezaposlenosti,čl228.Povredapravaizsocijalnogosiguranja,čl.229.Zloupotrebapravaizsocijalnogosiguranja,čl.230.Nepreduzimanjemerazaštitenaradu.Ibid,čl.231.Krađa,čl.235t.1,2,3i5.Utaja,čl236t1.Oduzimanjetuđestvari,čl.237.Oduzimanjemotornogvozila,čl.239.t,1,2,4.Prevaračl.240t.1,2.Osiguraničkaprevara,čl.241t.1,2.Organizovanjenedozvoljenihigaranasreću,čl.244t1..Zloupotrebapovjerenja,čl.245t,1Zelenaštvo,čl.246t.1,3.Prikrivanje,čl.247.Protivzakonitouseljenje,čl.248.Protivpravnozauzimanjezemljišta,čl.249t.1.Oštećenjetuđestvari,čl.251.Oštećenjetuđihprava,čl.252.Ošteće-njestambenihiposlovnihzgradaiprostorija,čl.254t.1.Iznošenjeuinostranstvopredmetakojisuodposebnogkulturnogiliistorijskogznačajailiprirodnihrijetkosti

43)Ibid.čl.211t.1,2,4i5.Prenošenjezaraznebolesti,čl.212.Nepostupanjepozdravstvenimpropisimazavrijemeepidemije,čl.213t1,2i3Neprimjenjivanjemjerazazaštituodzaraznebolesti,čl.214t.1,2i3.Nesavjesnopružanjeljekarskepomoći,čl.215t1.Neukazivanjeljekarskepomoći,čl.216t.1.Neovlašćenopružanjemedicinskihusluga,čl.217t.3i4.Nedozvoljenopresađivanjedijelovačovječijegti-jela,čl.218t.1,2i3.Nasavjesnopostupanjeprispravljanjuiizdavanjulijekova,čl.219t.1i3Proizvodnjaistavljanjeuprometproizvodaštetnihzaliječenje,čl.221t.1,2i3.Proizvodnjaistavljanjeuprometškodljivihproizvoda,čl.222t.1i2.Nesavjesnovršenjepregledaživotnihnamirnica,čl.223t.1,2.Zagađivanjevodezapićeiživotnihnamirnica.

44) Ibid.čl.226t.1.Povredaosnovnihpravaradnika,čl.227.Povredapravaprizapošljavanjuizavrijemenezaposlenosti,čl228.Povredapravaizsocijalnogosiguranja,čl.229Zloupotrebapravaizsocijalnogosiguranja,čl.230.Nepreduzimanjemerazaštitenaradu.

45) Ibid,čl.231.Krađa,čl.235t.1,2,3i5.Utaja,čl236t1.Oduzimanjetuđestvari,čl.237.Oduzimanjemotornogvozila,čl.239.t,1,2,4.Prevaračl.240t.1,2.Osiguraničkaprevara,čl.241t.1,2.Organizovanjenedozvoljenih igaranasreću,čl.244t1..Zloupotrebapovje-renja, čl. 245 t,1 Zelenaštvo, čl. 246 t.1,3.Prikrivanje, čl. 247.Protivzakonito useljenje, čl. 248. Protivpravno zauzimanje zemljišta,čl.249t.1.Oštećenjetuđestvari,čl.251.Oštećenjetuđihprava,čl.252.Oštećenjestambenihiposlovnihzgradaiprostorija,čl.254t.1.Iznošenjeuinostranstvopredmetakojisuodposebnogkulturnogiliistorijskogznačajailiprirodnihrijetkosti.Ibidčl.259.Prouzro-kovanjestečajanesavjesnimposlovanjem,čl.261.Zloupotrebaustečajnompostupkuilipostupkuprinudnogporavnanja,čl.262t1,2.Oštećenjeilipovlašćivanjepovjerilaca,čl.264t1.Nesavjesnoprivrednoposlovanje,čl.266t1Zaključenještetnogugovora,čl.269t.1,2,4.Odavanjeineovlašćenopribavljanjeposlovnetajne,čl.272.Neovlašćenaupotrebatuđefirme,uzorkailimodela,čl.273.Neovlašćenaupotrebatuđegpronalaska,čl.274.Falsifikovanjeiliuništavanjeposlovnihilitrgovačkihknjigailiisprava,čl.275t.1,3.Fal-sifikovanjeiupotrebahartijaodvrijednosti,čl.276t.1,3.Falsifikovanjekreditnihkarticaikarticazabezgotovinskoplaćanječl.277t,1,3.Falsifikovanjeznakovazavrijednost,čl.278,Pravljenje,nabavljanjeidavanjedrugomsredstavazafalsifikovanječl.279.Falsifikovanjeznakovazaoblježavanjerobe,mjeraitegova,čl.281t1Nedozvoljenatrgovina,čl.282Obmanjivanjekupaca

46)čl.283t.1,3.Obmanapridobijanjukredita ilidrugihpogodnosti,čl.286t1,2.Izdavanječeka i sredstavabezgotovinskogplaćanjabezpokrića čl.287t.1.Utaja poreza i doprinosa, čl.288.Lažna poreska isprava,čl.289.Podnošenje lažne poreske prijave,čl.290.Sprečava-njeporeskogslužbenikauobavljanjuslužbenedužnosti,čl.291t.1.Napadnaporeskogslužbenikauobavljanjuslužbenedužnosti,čl.292Nepravilnoizdvajanjesredstavapravnihlica.

47) Ibid,čl.292at.1,2.Oštećenjeračunarskihpodatakaiprograma,čl.292c.Izradaiunošenjeračunarskihvirusa,čl.292d.Neovlašćenipristup zaštićenom računaru, računarskojmreži, telekomunikacionojmreži i elektronskoj obradi podataka, čl.292đ.Sprečavanje iograničavanjepristupajavnojračunarskojmreži,čl.292e.Neovlašćenokorišćenjeračunarailiračunarskemreže.

48) Ibid,čl.347t.1.Zloupotrebaslužbenogpoložajailiovlašćenja,čl.348t.2.Pronevjera,čl.350Posluga,čl.351t3.Primanjemita,čl.352t..2,4Davanjemita,čl.353t2.Trgovinauticajem,čl.354t1.Nesavjestanraduslužbi,čl.355t1,2,4.Odavanjeslužbenetajne,čl.356.Protivzakonitanaplataiisplata,čl.357.Protivzakonitooslobođenjelicališenogslobode,čl.359.Povredaljudskogdostojanstvazloupo-trebomslužbenogpoložajailiovlašćenja

49) Ibidčl.361.Neprijavljivanjepripremanjakrivičnogdjela,čl.362.Neprijavljivanjekrivičnogdjelailiučinioca,čl.363t1,2.Pomoćučiniocuposlijeizvršenogkrivičnogdjela,čl.364.Lažnoprijavljivanjekrivičnogdjela,čl.365t1,2.Davanjelažnogiskaza,čl.366Sprečavanjedoka-zivanja,čl.367.Povredatajnostipostupka,čl.370,Povredaugledasuda,čl.371t,1,2,Neizvršenjesudskeodluke,čl.372.Kršenjesudskeodlukeozabranivršenjadužnostiilizanimanja,čl.373t.1.Pobunalicališenihslobode



50) Ibid,čl.377t1.Falsifikovanjeisprave,čl.378.Posebnislučajevifalsifikovanjaisprave,čl.380.Izrada,nabavljanje,posjedovanje,prodajailidavanjenaupotrebusredstavazafalsifikovanje isprava,čl.381.Navođenjenaovjeravanjeneistinitogsadržaja,čl.382.Izdavanje iupotrebaneistinitogljekarskogiliveterinarskoguvjerenja

51) Ibid, čl. 383 t 2.Zločinačko udruženje, čl.384.Dogovor za izvršenje krivičnog djela, čl.385.Nasilničko ponašanje, čl.386 t1Učestvo-vanje u skupini koja izvrši krivičnodjelo, čl.387 t.1. Sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje, čl.388 t1,2.Napadnaslužbeno liceuvršenjuslužbenedužnosti,ćl.389 t,1.Učestvovanjeuskupinikojaspriječi službeno liceuvršenjuslužbeneradnje,čl.391t,1,2Organizovanjeotpora,čl.392.ProtivpravnomijenjanjeteritorijalnepodjeleRepublikeSrpske,čl.393.Neovlašćenobavljenjeodređenimzanimanjem,čl.394.Skidanjeilipovredaslužbenogpečatailiznaka,čl.395.Oduzimanjeiliuništenjeslužbenogpečatailislužbenihspisa,čl.396.Lažnopredstavljanje,čl.397.Samovlašće,čl.398.Izrađivanjeinabavljanjeoružjaisredstavanamijenjenihzaizvršenjekrivičnihdjela,čl.399t4,5,6.Nedozvoljenaproizvodnjaiprometoružjailieksplozivnihmaterija,čl.400.Kockanje,čl.401.Povredagrobailileša.

52) Ibid, čl.402 t4.Izazivanjeopšteopasnosti, čl.403 t2.Stvaranjeopasnostinepropisnim izvođenjemgrađevinskih radova, čl.404 t3Oštećenjezaštitnihuređajanaradu,čl.405t3.Oštećenje iliuništenje javnihuređaja,čl.406t1,3.Oštećenjebrana ivodoprivrednihobjekata,čl.407.Nepropisnoprevoženjeiliprenošenjeopšteopasnihmaterija,čl.408.Neotklanjanjeopasnosti,čl.409.Neučestvova-njeuotklanjanjuopšteopasnosti

53) Ibid,čl.415t1,3.Zagađivanježivotnesredine,čl.416t1,2.Zagađivanježivotnesredineotpadnimmaterijama,čl.417.Ugrožavanježi-votnesredinebukom,čl.418t1.Protivpravnaizgradnjaistavljanjeupogonobjekataipostrojenja,čl.419t1,3.Oštećenjeobjekataiuređajazazaštituživotnesredine,čl.420t1,3.Uništenjeilioštećenjezaštićenogprirodnogdobra,čl.421.Proizvodnjaštetnihsredstavazaliječenježivotinja,čl.422.Zagađivanjehraneivodezaishranu,odnosnonapajanježivotinja,čl.423.Nepostupanjepopropisimazasuzbijanjebolestiživotinjaibilja,čl.424.Nesavjesnopostupanjeuprometupesticida,čl.425.Nesavjesnopružanjeveterinarskepomo-ći,čl.426Neovlašćenoobavljanjeveterinarskihuslugačl.427.Uništenjezasada,čl.428 Neizvršenjeodlukeomjeramazaštiteživotnesredine,čl.428t.1,3.UnošenjeopasnihmaterijauRepublikuSrpsku,čl.430t1.Šumskakrađa,čl.431.Pustošenješuma,čl.432t3.Iza-zivanje požara, čl.433.Mučenje i ubijanje životinja,čl.434Iznošenje u inostranstvo posebno zaštićenih biljaka ili životinja, čl. 435.Uzurpacijanekretnina,čl.436.Nezakonitlov,čl.437Nezakonitribolov.

54) ZakonaoVisokomsudskomitužilačkomsavjetuBosneiHercegovine(„SlužbeniglasnikBiH“,broj25/04,93/05,15/08)55) Evropskakomisijazademokratijukrozpravo(Venecijanskakomisija),MišljenjeopravnojbezbjednostiinezavisnostipravosuđauBiH,usvojenona91.Plenarnojsjednici(Venecija,15-16.juni2012.),broj:648/2011od18.06.2012.godine,očitano04.02.2016.godinewww.mpr.gov.ba/organizacija.../Misljenje%20VK%20-%20BJ.pdf.



SLUČAJKATINSKAŠUMA

“Samo mrtvi su videli kraj rata”.Platon (427-347. p.n.e)

1. Uvod

Međunarodnohumanitarnopravonastalo jekaoodgovorčovečanstvanaratnazverstvaistrahotekojesukrozistorijubilenužnaposledicaizlipratilacsvihoblikaoružanihsukobaširomsveta.Usvimsukobima ibez izuzetka,odprvogza-beleženogrataudrevnojMesopotamijioko2700g.p.n.e.dosavremeneborbeprotivradikalnogterorizma,odnajkra-ćegratautrajanjuodsvega40-akminutakolikojetrebalobritanskimtopovimadaokončajusudbinuafričkedržaviceZanzibardoonihnajdugotrajnijihpoputčuvenogenglesko-francuskogStogodišnjegratailipakonihnajkrvavijih,poputonoguRuandi1994.godinekadajezasamonekolikomese-ciubijenooko800000pripadnikaplemenaTutsi,najtežesustradalionikojinisuuzimalidirektnaučešćautimsukobima.

Savremeni pravni sistemi zaštite života ljudi i drugih do-baraumeđunarodnim inemeđunarodnim (unutrašnjim)sukobimatemeljesepresveganaženevskimkonvencija-maidopunskimprotokolimauztekonvencije.Tosumeđu-narodniinstrumentiukojimasuuobličeniosnovniprincipiponašanjaizaštitepremanajosetljivijimkategorijamalicauratu,uprvomredupremacivilimaicivilnimžrtvamara-ta,ameđunjimaposebnopremadeciiženama.

Međutim,postoji i podjednakapotrebada se sankcioni-šurazličitioblicinedozvoljenihakatapremaratnimzaro-bljenicima,borcimaizbačenimizstroja(hors de combat)ionesposobljenimzaborbuizbilokograzloga.

Takvu zaštitu danas garantuje pre svega Treća ženevskakonvencijaopostupanjusaratnimzarobljenicima1).Odred-bačlana3ovekonvencijepremalicimakojaneučestvuju

neposrednouneprijateljstvima,podrazumevajućituipri-padnikeoružanihsnagakojisupoložilioružje,usvakodo-bainasvakommestu,zabranjujepostupkeprotivživotaitelesnog integriteta, naročito sve vrsteubistva, osakaće-nja,svirepostiimučenja,uzimanjetalaca,povredeličnogdostojanstva,naročitouvredljivi i ponižavajućipostupci iizricanjeiizvršavanjekaznibezprethodnogsuđenja.

Primerzaiznetutvrdnjusesamnametnuo.Masovnastre-ljanjapoljskihoficira,vojnika,policajaca idrugihdržavnihslužbenika izvršena od strane pripadnika Crvene Armijeproleća 1940.godine u Katinskoj šumi i nekoliko drugihlokacijanateritorijidanašnjeBelorusije iUkrajine,osobitjeprimerbezobzirneosveteikršenjasvihpravnih,vojnihimoralnihnormikojepoznajeipriznajecivilizovanodruštvo.Istorijasigurnopamtiivećerevanšizmepremazarobljenimneprijateljskimborcima,ranjenicimaistanovništvuodslu-čajaKatinskešume,poznateikaoKatinskatragedija,alineimodernaEvropanakrajuXXipočetkuXXIveka.Akoizuz-memopotonjinacističkigenocidu logorimasmrti,ovo jeprvizločintakovelikihrazmerapočinjenuIIsvetskomratu.

Pomenutizločinponovojedobionaaktuelnostikaopred-metrazmatranjapredstavkičlanovaporodicažrtavakojesuEvropskomsuduzaljudskapravauStrazburutužiledržavuRusiju kao pravnog sledbenika bivšeg Sovjetskog Saveza(SSSR-a),itoujednomodnajkontroverznijihslučajevatogsudadosada-upredmetu„Janovjec i drugi protiv Rusije2).”

Naravno, u konkretnom sudskom postupku zločin nijerazmatransastanovištabiločijeistorijskeilipolitičkeod-govornosti, već u okvirima nadležnosti Evropskog suda ieventualnogutvrđivanjapovredaljudskihpravaisloboda,tj. odgovarajućih odredbi Evropske konvencije za zaštituljudskihpravaiosnovnihsloboda(Konvencija),3) i to u vezi sanavodnimpovredamačlana2(pravonaživot)4)ičlana3

Ivan Duzlevski, tužilački pomoćnik-savetnik

Tužilaštvo za ratne zločine RS



(zabranamučenja)5),teprimenečlana41(pravičnozado-voljenje).6)

IzuglaproučavanjasudskeprakseEvropskogsudazaljud-skaprava, razmatranjaprimenepojedinihodredabame-đunarodnog humanitarnog prava u konkretnom slučaju,tenaposletkuiotkrivanjaistorijskinepoznatihčinjenicauvezisaovomtamnomepizodomsvetskeistorije.

2. Istorijske činjenice o ratnom zločinu u Katinskoj šumi 7)

Ministri spoljnih poslova SSSR-a i nacističke Nemačkepotpisali suavgusta1939.godineugovoronenapadanju,poznat kao „Pakt Ribentrop-Molotov”, a koji je sadržao idodatnitajniprotokolkojimsusestranesaglasileo„pita-njugranicanjihovihzonauticajauIstočnojEvropi”.Izmeđuostalogunjemujestajalosledeće:„U slučaju teritorijalnih ili političkih promena u oblastima koje pripadaju poljskoj državi, zone uticaja Nemačke i SSSR biće okvirno razgrani-čene linijama reka Narev, Visla i San.”

Već1. septembra1939.godineNemačka je izvršila inva-zijunaPoljsku,čimejezapočela IIsvetskirat,doksu17.septembra1939. godine jedinice sovjetskeCrvenearmi-jeumarširalenateritorijuPoljske,navodnodabizaštitileUkrajinceiBelorusekojisuživeliuistočnomdeluPoljske,jersepoljskadržavaurušilapodnemačkimnapadomivišenijemogladagarantujebezbednostsopstvenihdržavljana.Poljskavojskanijepružilavojniotpor.SSSRjesebipripojioteritorijukojajedošlapodnjegovukontroluiunovembru1939.godineproglasiodasu13.5milionapoljskihdržavlja-nakojisutamoživeliodtogtrenutkasovjetskidržavljani.

Uoči napredovanja Crvene armije pritvoreno je oko250.000poljskihvojnika,graničara,policajaca,čuvaraza-tvora,državnihslužbenikaidrugihfunkcionera.Nakonštosurazoružani,nekiodnjihsuoslobođeni;drugisuposlatiuposebnelogorekojejeustanovioNKVD(Narodnikome-sarijatzaunutrašnjeposlove,prethodnikKGB)uKozelsk,OstaškoviStarobelsk.

Početkom marta 1940.godine, dugogodišnji šef sovjet-ske tajne policije „NKVD” Berija (Лаврен́тий Па́влович Бер́ия), predložio je tada generalnom sekretaru Komu-nističke partije SSSR-a, Staljinu (Ио́сиф Виссарио́нович Сталин),dadozvolistreljanjepoljskihratnihzarobljenikanaosnovutogaštosusvioni„neprijateljisovjetskihvlastiispunjenimržnjompremasovjetskomrežimu”koji„poku-šavaju da nastave svoje antirevolucionarno delovanje” i„sprovodeantisovjetskupropagandu” (crticavišakuobereči,pišusekaojednareč).Upredlogujepreciziranodajeulogoruzaratnezarobljenikesmeštenoukupno14.736bivšihvojnikaipolicajaca,odkojihjevišeod97%poljskihdržavljana,adajeuzatvorimauzapadnimoblastimaUkra-jineiBelorusijezatočenojoš10.685Poljaka.8)

Dana5.marta1940.godinePolitbiroCentralnogkomite-taKomunističkepartijeSSSRrazmatraojepredlogido-neosledećuodluku:„Nalaže se da NKVD SSSR postupi na sledeći način: (1)predmeti14.700osobakojesuidaljeulogorimaza

ratnezarobljenike(bivšioficiriPoljskevojske,državnislužbenici,zemljoposednici,policajci,obaveštajci,pri-padnicivojnepolicije,doseljeniciizatvorskičuvari),

(2)ipredmetilicakojasuuhapšenaizadržanauzatvo-ruuzapadnimoblastimaUkrajineiBelorusije,kojihima11.000(članovirazličitihkontrarevolucionarnihšpijunskih organizacija i organizacija za sabotažu,bivši zemljoposednici, vlasnici fabrika, bivši oficiriPoljskevojske,državnislužbenici ibegunci),mora-juserazmotritiuposebnompostupku,uzizricanjesmrtnekazne-izvršenjekaznestreljanjem...”

Odluku supotpisali: Staljin,Vorošilov,Mikojan,Molotov,KalinjiniKaganovič.

Streljanjasuizvršenauapriluimaju1940.godine.Zatvo-reniciizkampaKozelskubijenisunalokacijiblizuSmolen-skakojajepoznatakaoKatinskašuma;oniizkampaStaro-belskstreljanisuuzatvoruNKVD-auHarkovuinjihovatelasusahranjenaubliziniselaPjatihatki;policajciizOstaškovaubijenisuuzatvoruNKVDuKalinjingradu(sadaTver)isa-hranjeniunaseljuMednoje.Okolnostipodkojimsupogu-bljenizatvoreniciizzatvorauzapadnojUkrajiniiBelorusijiidaljesunepoznate.

U1942.i1943.godiniprvosupoljskiradnicinaželeznici,apotominemačkavojska,otkrilimasovnegrobniceubliziniKatinskešume.

Osnovanajemeđunarodnakomisijasastavljenaod12fo-renzičkiheksperatainjihovihsaradnikaizzemalja-satelitanacističkeNemačkeilionihpodnjenomokupacijom:Bel-gije, Bugarske, Hrvatske, Danske, Finske, Francuske,Ma-



đarske, Italije, Holandije, Rumunije, Slovačke i Švedske.Komisija jeradilanaekshumacijiodapriladojuna1943.godine. Iskopanisuposmrtniostaci4243poljskihoficira,odkojihjenjih2730identifikovano.Komisijajezaključiladasusovjetskevlastiodgovornezamasakr.

SovjetskevlastiodgovorilesutakoštosukrivicusvalilenaNemcekoji su - premanavodimaMoskve -u leto1941.godine navodno preuzeli kontrolu nad poljskim zatvore-nicima i ubili ih. Nakon što je Crvena armija oslobodilaSmolenskuoblastseptembra1943.godine,NKVDjeosno-vao Specijalnu državnu komisiju kojom je predsedavaoBurdenko,kojajenavodnosakupljaladokazeonemačkojodgovornostizaubistvapoljskihoficira.Usaopštenjuod22.januara1944.godineKomisijajeobjaviladasupoljskezatvorenikeubiliNemciujesen1941.godine.

TokomsuđenjanemačkimratnimzločincimapredMeđuna-rodnimvojnimtribunalomubistvauKatinupomenutasuuoptužnicikaoprimerratnogzločina.Zamenikglavnogtuži-ocazaSSSRPokrovski jestavionateretoptuženihubistvo11.000 poljskih ratnih zarobljenika u jesen 1941. godine,oslanjajućisenaizveštajSpecijalnedržavnekomisije(Suđe-njenajvećimratnimzločincimapredMeđunarodnimvojnimtribunalom,tomVII,str.425-7).Iporedtogaštosusovjetskitužiociulagaliprigovorenaizvođenjedokazausmenimsve-dočenjem,Tribunalje1.i2.jula1946.godinesaslušaodo-kazekojesuiznelatrisvedokaoptužbeitrisvedokaodbrane(tomXVII,str.270-371).NakrajusuđenjaubistvauKatinunisupomenutaniutekstupresudeMeđunarodnogvojnogtribunalaniuizdvojenommišljenjusovjetskogsudije.

Dana3.marta1959.godineŠeljepin,predsednikKomitetadržavne bezbednosti (KGB), predložio je Hruščovu, tadageneralnom sekretaru Komunističke partije SSSR, da seuništedokumentaoubistvimapoljskihratnihzarobljenika:„Od 1940. godine dosijee i druge materijale koji se odno-se na zatvorenike i zarobljene oficire, policajce, žandarme, vojne doseljenike, zemljoposednike i druge zatvorenike iz bivše buržoaske Poljske koji su streljani te iste godine ču-vao je Komitet državne bezbednosti Saveta ministara SSSR. Na osnovu odluka koje je donela specijalna trojka (troika) sovjetskog NKVD, streljano je ukupno 21.857 lica, od toga 4.421 u Katinskoj šumi (Smolenska oblast), 3.820 u logoru Starobelsk blizu Harkova, 6.311 u logoru Ostaškov (Kali-njingradska oblast) i 7.305 u drugim logorima i zatvorima u zapadnoj Ukrajini i Belorusiji. 9)

Celokupna operacija likvidacije gore pomenutih pojedina-ca sprovedena ja na osnovu odluke Centralnog komiteta Komunističke partije SSSR od 5. marta 1940.godine. Od vremena od kada je sprovedena gore pomenuta operacija, tj. od 1940. godine, nikome nisu data nikakva obaveštenja koja se odnose na taj predmet, i svih 21.857 dosijea pohra-njeno je na tajnoj lokaciji.

Nijedan od ovih dosijea nema nikakvu operativnu ili istorij-sku vrednost za sovjetske organe. Isto tako, pod velikom je sumnjom da li bi mogli imati bilo kakvu stvarnu vrednost

za naše poljske prijatelje. Naprotiv, nepredviđeni incident mogao bi dovesti do toga da operacija bude otkrivena, sa svim neželjenim posledicama koje bi to imalo za našu ze-mlju, pogotovo stoga što je zvaničnu verziju, kada je reč o licima koja su streljana u Katinskoj Šumi, potvrdila istraga obavljena na inicijativu sovjetskih vlasti 1944...

Na osnovu gore iznetog, izgleda da je poželjno uništiti ce-lokupnu arhivu koja se odnosi na lica streljana 1940. u go-re navedenoj operaciji. Izveštaji sa sastanaka trojke NKVD SSSR u kojima se ta lica osuđuju na streljanje, kao i doku-menta o izvršenju ove odluke, mogu se sačuvati.”

Preostala dokumenta stavljena su u poseban dosije, po-znatkao„paketbr.1”,komejepravopristupaimaosamogeneralnisekretarKomunističkepartijeSSSR.Njegovasa-držina je 28. aprila 2010. godine zvanično objavljena nainternet stranici Službe državnog arhiva Rusije. Dosije jesadržao sledeća istorijska dokumenta: predlog Berije od5.marta1940.godine,odlukuPolitbiroaodistogdatuma,straniceuklonjeneizzapisnikasasastankaPolitbiroaibe-leškuŠeljepinaod3.marta1959.godine.10)

3. Istrage u vezi sa Katinskom tragedijom (krivični predmet broj 159)

Marta 1990.godine regionalno tužilaštvo u Harkovu po-krenulo je krivičnu istragu o poreklumasovnih grobnicapronađenihugradskomokruguLesopark.Juna1990.go-dinetužilaštvouKalinjingradu(Tver)jepokrenulokrivičnipostupako„nestanku”(исчезновение)poljskihratnihza-robljenikakojisubilizatvoreniulogoruNKVDuOstaškovu,dokojegjedošloumaju1940.godine.Septembra1990.godineGlavnovojnotužilaštvoSSSRpreuzelojeistraguizHarkovapodbrojem159idodelilojegrupivojnihtužilaca.

Tokomletaijeseni1991.godinepoljskiiruskispecijalistiiz-vršilisuekshumacijetelaizmasovnihgrobnicauHarkovu,naseljuMednojeiKatinu.Onisuistotakopregledaliarhiv-skadokumentakojaseodnosenamasakruKatinu,saslušalinajmanječetrdesetsvedokaiodrediliforenzičkaispitivanja.

Oktobra1992.godineruskipredsednikJeljcinotkriojedasupoljskeoficireosudilinasmrtStaljiniPolitbiroKomuni-stičkepartijeSSSR.DirektorDržavnogarhivaRusijepredaoje poljskim vlastima niz dokumenata, uključujući odlukuod5.marta1940.godine.

Krajemmaja1995.godinetužiociizBelorusije,Poljske,Ru-sije i Ukrajine održali su radni sastanak u Varšavi tokomkojegsurazmotrilinapredakistrageupredmetu.

Glavno vojno tužilaštvoodlučilo je 2004. godinedaobu-stavi krivičnipostupakbr.159,očiglednonaosnovu togaštosulicakojasunavodnoodgovornazazločinvećumrla.Odlukadaseobustaviistragadobilajeoznaku„strogopo-verljivo”injenopostojanjejeotkrivenotek11.marta2005.nakonferencijizaštampuGlavnogvojnogtužioca.Rusijaje



odbilazahtevEvropskogSudaza ljudskapravadadostavikopijuodlukeod21.septembra2004.godine,pozivajućisenatodajerečodokumentukojijeoznačenkaotajni.

Državna duma, donji dom ruskog Parlamenta, usvojila je2010.godine izjavu pod naslovom „O katinskoj tragediji injenimžrtvama”ukojojse,konkretno,navodisledeće:„Pre sedamdeset godina streljane su hiljade poljskih državljana koji su kao ratni zarobljenici bili smešteni u logorima NKVD SSSR i zatvorima u zapadnim delovima ukrajinske SSR i be-loruske SSR. Zvanična sovjetska propaganda pripisala je od-govornost za ovo zverstvo, koje je nazvano zbirnim imenom Katinska tragedija, nacističkim zločincima.. Početkom 1990-ih naša zemlja uložila je velike napore u cilju ustanovljavanja istine o Katinskoj tragediji. Priznato je da je masovno istre-bljivanje poljskih državljana na teritoriji SSSR tokom Drugog svetskog rata bio samovoljan čin totalitarne države...

Objavljeni materijali koji su godinama bili čuvani u tajnim arhivama ne samo da pokazuju razmere ove užasne trage-dije, već isto tako potvrđuju činjenicu da je Katinski zločin izvršen na osnovu neposrednih naredbi Staljina i drugih sovjetskih lidera...

Kopije mnogih dokumenata koji su čuvani u zatvorenim arhi-vama Politbiro KP SSSR već su predate poljskoj strani. Članovi Državne dume veruju da ovaj rad mora biti nastavljen. Neop-hodno je nastaviti s izučavanjem arhiva, proveravanjem spi-skova žrtava, vraćanjem ugleda onih koji su nestali u Katinu i na drugim mestima, i otkrivanjem okolnosti ove tragedije...”

4. Postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu 2007-2013.g

Evropskisudzaljudskapravajedelimičnousvojiopredstavkeoštećenih-članovaporodicanastradalihPoljakapodneteprotivRuskefederacije,zemljenaslednicebivšegSSSR.Prethodno jeodlučioo relevantnommaterijalnompravukojejeuvezisapredmetnimslučajem.Imajućiuvidutem-pore criminis nije bilomoguće primeniti osnovne oblikezaštiteizpomenutihženevskihkonvencija(iz1949.godine)idopunskihprotokola(iz1977.godine).SudsepozvaonaIVKonvencijuopoštovanjuzakonaiobičajaratanakopnuiz1907.godine11),Konvencijuopostupanjusratnimzaro-bljenicimaiz1929.godine,PoveljuMeđunarodnogvojnogtribunalaiz1945.godine,Konvencijuonezastarevanjurat-nihzločinaizločinaprotivčovečnostiiz1968.godine,Beč-kuKonvencijuougovornompravu iz1968. injenprincippacta sunt servanda ičlan7Međunarodnogpaktaogra-đanskim ipolitičkimpravima i slobodama.KonstatovanojedasvinavedenimeđunarodniugovoriobavezujutuženudržavuRusiju, jer im je istapristupilaprepokretanjapo-stupkapredEvropskimsudomzaljudskaprava.

Navedimo samo najznačajnije iz dispozitiva presude, re-domkakojetočinioisamSud.

4.1. NAVODNA POVREDE PRAVA NA ŽIVOT IZ ČL.2 EVROPSKE KONVENCIJE

Podnosiocipredstavkesusežalilidaruskevlastinisupo-štovale svoje obaveze koje imaju prema procesnom as-pektučlana2Konvencije,kojiodnjihzahtevadasproveduodgovarajućuidelotvornuistraguosmrtinjihovihrođaka.

Ipak,Sudjemoraonajpredaodlučiojednomprethodnompitanju.Rusijajeizjavilaprigovorvremenskenenadležnostisudauvezisačl.2Konvencije.Sudsepozvaonautvrđenekri-terijumeusvojojpresudiuranijempredmetuŠilih protiv Slo-venije12), najprena pitanjeispunjenostistandardapostojanja„suštinskeveze”izmeđudogađajakojijerazlogzapostupakidatumaratifikacijekonvencijeodstranetuženedržave,akojibimoraobitirazumnokratak,zatiminadrugopitanje-dalisuokolnostislučajatakvedaopravdavajuzaključakdajevezaizmeđudogađajakojijerazlogpostupkaidatumaratifikacijezasnovanana„potrebidaseobezbedidelotvornazaštitaga-rancijaivrednostinakojimasezasnivaKonvencija”.

Protekvremenaoddogađaja(1940.g.)doratifikacijeKon-vencijeodstraneRusije(1998.g.)jebiouapsolutnomsmi-sluprevišedug,takoda„suštinskaveza”poovomkriteriju-munijemoglabitiuspostavljena.

Onanijemoglabitiutvrđenanipodrugomkriterijumu.Nai-me,primenjujućistandardeizranijepraksesuda13)napred-metokomejereč,Većejezaključilo:1.dajemasovnoubistvopoljskihzarobljenikaodstranesovjetsketajnepolicijeimaloosobineratnogzločina,ali2.dauperioduposle5.maja1998,nijedandokazkojibipokarakteruilisuštinimogaoobnovitiprocesnuobavezudasesprovedeistragailipokrenutinovaili šira pitanja nije predstavljennitiotkriven. Shodno tomezaključilojedanemanikakvihelemenatakojibimoglipred-stavljatimostoddalekeprošlostidonedavnogperiodaposleratifikacijeidanijepokazanodapostojeposebneokolnostikojebiopravdalevezuizmeđusmrtiiratifikacije.

Usvetlutakvihrazmatranja,VećejezaključilodaSudnijeimao nadležnost ratione temporis da razmatrameritumpritužbe na osnovu člana 2 Konvencije. Imajući u viduovakve zaključke, Sud jeprihvatioprigovordržaveRusijeratione temporisismatradanemanadležnostdaispitapri-tužbupremačlanu2Konvencije

4.2. NAVODNA POVREDE ZABRANE MUČENJA IZ ČL.3 EVROPSKE KONVENCIJE

Podnosiocipredstavkesusežalilidajeproduženoporicanjeistorijskečinjeniceiprikrivanjeinformacijaosudbininjiho-vihrođaka,zajednosprezrivimiprotivrečnimodgovorimaruskihorganavlastinanjihovezahtevedaimsepružeinfor-macije,predstavljalonečovečnoiliponižavajućepostupanje.

Većejepotvrdiloda„samoSudmožedaodlučikojuvrstudokazastranetrebadadostaveradiodgovarajućegrazma-tranjapredmeta”idasu„stranebileuobavezidapostupaju



uskladusnjegovimzahtevimaiuputstvimakojiseodnosenadokaze”.Uopštijemsmislu,Većejeprimetilodasujav-naitransparentnaistragazločinaprethodnogtotalitarnogrežimateškomogledaugrozenacionalnebezbednosnein-teresesavremenedemokratskeRuskeFederacije,naročitosobziromnatoda jeodgovornostsovjetskihvlastizatajzločinpriznatananajvišempolitičkomnivou.Osimtoga,upostupkupredEvropskimsudommoglosetuženojdržaviizaćiususretiobezbeditijeodređeneprocesneustupke.

Shodnotome,SudsmatradajeuovompredmetutuženadržavaRusijapropustiladaispunisvojeobavezenaosno-vu člana 38 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih pravaiosnovnih sloboda, jer jeodbiladadostavi kopijudoku-mentakojijeSudtražio.

4.3. PRAVO NA PRAVIČNO ZADOVOLJENJE

Sudnijeustanoviopovredučlanova2i3Konvencijekakosutvrdilipodnosiocipredstavke.PropustDržavedapoštu-ječlan38Konvencijejeprocesnopitanjekojenezahtevada sepodnosiocimapredstavkipružipravičnozadovolje-nje.Shodnotome,Sudodbijazahtevepodnosilacapred-stavkiuodnosunamaterijalnuinematerijalnuštetu.

5. Zasebno pitanje pravne kvalifikacije

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu nije ulazio umeritumkrivičnopravnogdogađaja,odnosnonije izvodioposebnedokazeokrivičnopravnojodgovornostiučinilacakonkretnogkrivičnogdela.Ipak,kaoštojevećrečeno,Sudjekonstatovaoočiglednepovredeopštepriznatihprincipaipravilameđunarodnogprava,kvalifikujućimasovnapogu-bljenjapoljskihgrađanakaozločinprotivmira,ratnizločin(povredezakonaiobičajarata)izločinprotivčovečnosti.

Ninaprvipoglednijespornodasusaizvršioci(naredbodav-ciiegzekutori)injihovieventualnipodstrekačiipomagačiuovomdelu,pogaziliodredbeIVHaškekonvencijeopošto-vanjuzakonaiobičajaratanakopnu,konkretnoiz1907.(itonjenAneks:Pravilaopravuiobičajimaratanakopnu)iŽenevskeKonvencijeopostupanjusratnimzarobljenicimaiz1929.godine,jersunjihoveodredbeobvezivalesvestra-neusukobuuodnosunaratnezarobljenikeicivile.

Zavećinuautoradanasnijespornaniprimenaodredabameđunarodnih ugovora zaključenih nakon predmetnogdogađajaiz1940.godine,itoonihčijimzaključenjemjesa-mokodifikovanopostojećemeđunarodnoobičajnopravo.Dakle,tonijeizuzetakodneprikosnovenihprincipazako-nitostiizabraneretroaktivnostiukrivičnompravu, jersekažnjavapovredanajtežihmeđunarodnihzločinakojisamiposebipredstavljajuobičajnopravo.

Neulazećiudopuštenostiznetihtumačenja,učistomate-rijalnomsmislu,mišljenjeautorajedasuseukonkretnom

slučaju stekli svi zakonski elementibardva krivičnadelaprotivčovečnosti idrugihdobarazaštićenihmeđunarod-nimpravom:ratnogzločinaprotivratnihzarobljenika(član373.stav2.KrivičnogZakonikaRS)izločinaprotivčoveč-nosti(čl.371KZRS).

RatnizločinpočinjenuKatinskojšumiinajošnajmanjepetlokacijanateritorijiSSSR-azavremeIIsvetskograta, itokrozpreduzimanjeradnjeubistvastotinehiljadazaroblje-nihpoljskihdržavljanasadirektnimumišljajem.

Zločinprotivčovečnosti izvršen jeu jednomodnjegovihnajtežih oblika, postupcima istrebljenja. Istrebljenje jeprotivpravnodelo ili propust koji predstavljaju deo širegili sistematskognapadaprotiv jednegrupe ljudi.Zautvr-đivanjezločina istrebljenjamorajupostojatidokazidasupripadnicitegrupebiliubijeniilistavljeniutakveživotneuslove smišljenedaprouzrokujunjenouništenje. I uslovda je toučinjenosaposebnomdiskriminatornomname-romnapolitičkom,rasnomiliverskomnivoujeispunjen.

Uobaslučajarečjeogrupinajtežihsavremenihkrivičnihdela.

Međutim,zateorijskuraspravu interesantnija ječinjenicadanavedenizločinEvropskisudnijepodveopodkrivičneodredbeogenocidukaonajtežemkrivičnomdeluizkorpu-sadelaprotivmeđunarodnogprava.Pretpostavkajedaukonkretnomslučajunijemogućeutvrditimens rea učinioca-namerudaseuništiodređenavrstagrupeilideogrupe.

Utomslučaju,opravdanojepitanjekakojetomogaodaučini Tribunal u Hagu u vezi zločina u Srebrenici iz jula1995.godine,kadajeunekolikonjegovihpresudautvrđennavodnigenocidizvršenstreljanjem7000-8000muškara-cabosanskihmuslimana(štojeusvakomslučajusporaninajvećimogućibrojžrtava)odstranepripadnikaVRSina-vodnimprisilnimproterivanjemvišehiljadacivila,kadasuokolnostistradanjagotovoidentične.Zločiniovakvevrstesunajtežizločiniisvakopoređenjejeteškoipomalonepri-mereno,alijeiznuđeno.TezaoogenociduuslučajuSre-breniceiz1995.godine,kojijeizvršensamo„delimično”sanameromdaseuništideopopulacijebosanskihmuslima-naadeoprotera,nemožebitiprihvatljivijaodtezeoeven-tualnom progonu civilnog stanovništva i eventualnomistrebljenjukaooblicimazločinaprotivčovečnosti.Uzto,alternativnoilikumulativno,moglobiseraditiioubistvukaoratnomzločinu(protivratnihzarobljenika).

U suprotnom, preširokim tumačenjempravnih normi kojejenedopustivoukrivičnompravu,otvoriobiseprostorzaprimenukrivičnogdelagenocidainamnogedrugeslučajeveteškihzločinasvetu,patakoitokomnedavnihoružanihsuko-banaprostorubivšeSFRJ,itopremasvimstranamausuko-bu.Motivizaselektivnipristupovompitanjuizlazeizokvirapravaipravde,čimesamonažalostpostajunjihovanegacija.

„Kada bukne rat, istina je prva žrtva.” Arthur Ponsonby (1871 - 1946)



1)Ženevskakonvencijaopostupanjusaratnimzarobljenicimaod12.avgusta1949.godine.2)PresudaVelikogvećaEvropskogsudazaljudskapravaod5.9.2013.godineupredmetuJanovjecidr.vs.Rusija,brojpredstavki55508/07i29520/09;

3)KaočlanicaSavetaEvropeiR.Srbijajeratifikovalaovukonvenciju;4)Član2Konvencije:“1.Pravonaživotsvakeosobezaštićenojezakonom.Nikonemožebitinamernolišenživota,semprilikomizvršenjapresudesudakojomjeosuđenzazločinzakojijeovakaznapredviđenazakonom.2.Lišenježivotasenesmatraprotivnimovomčlanuakoproistekneizupotrebesilekojajeapsolutnonužna:a)radiodbranenekoglicaodnezakonitognasilja;b)dabiseizvršilozakonitohapšenjeilisprečilobekstvolicazakonitolišenogslobode;c)prilikomzakonitihmerakojesepreduzimajuuciljusuzbijanjaneredailipobune.”

5)Član3:“Nikonesmebitipodvrgnutmučenjuilinečovečnompostupanjuiliponižavajućempostupanjuilikažnjavanju.”6)član41:“KadaSudutvrdiprekršajKonvencije,aunutrašnjepravo(...)omogućavasamodelimičnuodštetu,Sudće,akojetopotrebno,pružitipravičnozadovoljenjeoštećenojstrani.”

7)višeotome:en.wikipedia.org/wiki/Katyn_massacre NavedenečinjenicepreuzeteizPresudeESZLJP.

8)Skeniranaoriginalnadokumentadostupnanainternetstranici:http://katynfiles.com/index.html.9)op.cit. (fusnota 8).10)op.cit. (fusnota 8).11)Konvencija(IV)opoštovanjuzakonaiobičajaratanakopnu,konkretnonjenAneks:Pravilaopravuiobičajimaratanakopnu(Hag,18.oktobar1907).

12)predstavkabr.71463/01,st.160-163,od9.aprila2009.13)Breknel protiv Ujedinjenog Kraljevstva,predstavkabr.32457/04,od27.novembra2007.

PARAGRAF LEX d.o.o. · pena mogućnosti njihove kodifikacije. 3) Na izradi ovakve kodifikacije,...

Documents

Transcript of PARAGRAF LEX d.o.o. · pena mogućnosti njihove kodifikacije. 3) Na izradi ovakve kodifikacije,...