ZAKON

ZAKON

O PARNINOM POSTUPKU

("Sl. list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 72/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Sl. list SRJ", br.27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 12/98, 15/98 - ispr. i 3/2002)Deo prvi

OPTE ODREDBE

Glava prva

OSNOVNE ODREDBE

lan 1

Ovim zakonom odreuju se pravila postupka na osnovu kojih sud raspravlja i odluuje u sporovima iz linih i porodinih odnosa, iz radnih odnosa, kao i iz imovinskih i drugih graanskopravnih odnosa fizikih i pravnih lica, osim ako su neki od navedenih sporova posebnim zakonom stavljeni u nadlenost drugog dravnog organa.

lan 2

U parninom postupku sud odluuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupak.

Sud ne moe odbiti da odluuje o zahtevu za koji je nadlean.

lan 3

Stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka.

One se mogu odrei od svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se.

Sud nee uvaiti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

lan 4

Sud odluuje o tubenom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja.

lan 5

Sud e svakoj stranci pruiti mogunost da se izjasni o zahtevima i navodima protivne stranke.

Samo kad je to ovim zakonom odreeno sud je ovlaen da odlui o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pruena mogunost da se izjasni.

lan 6

Parnini postupak vodi se na srpskom jeziku ekavskog ili ijekavskog izgovora i u tom postupku koristi se irilino pismo, a latinino pismo - u skladu sa ustavom i zakonom. Na podrujima na kojima je, u skladu sa zakonom u slubenoj upotrebi jezik odreene nacionalne manjine postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu pisma te nacionalne manjine.

Stranke i drugi uesnici u postupku imaju pravo da se slue svojim jezikom i pismom, u skladu sa odredbama ovog zakona.

lan 7

Sud je duan da potpuno i istinito utvrdi sporne injenice od kojih zavisi osnovanost zahteva.

Stranke su dune da iznesu sve injenice na kojima osnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze kojima se utvruju te injenice.

Sud je ovlaen da izvede i dokaze koje stranke nisu predloile ako su ti dokazi od znaaja za odluivanje.

Sud je ovlaen da utvrdi i injenice koje stranke nisu iznele ako iz rezultata rasprave i dokazivanja proizlazi da stranke idu za tim da raspolau zahtevima kojima ne mogu raspolagati (lan 3 stav 3), ali svoju odluku ne moe zasnovati na injenicama o kojima strankama nije data mogunost da se izjasne.

lan 8

Koje e injenice uzeti kao dokazane odluuje sud po svom uverenju, na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka.

lan 9

Stranke su dune da pred sudom govore istinu i da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom.

lan 10

Sud je duan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlaenja i sa to manje trokova i da onemogui svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.

lan 11

Stranku koja se iz neznanja ne koristi pravima koja joj pripadaju po ovom zakonu sud e upozoriti koje parnine radnje moe preduzeti.

lan 12

Kad odluka suda zavisi od prethodnog reenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju jo nije doneo odluku sud ili drugi nadleni organ (prethodno pitanje), sud moe sam reiti to pitanje ako posebnim propisima nije drugaije odreeno.

Odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitanje reeno.

U parninom postupku sud je u pogledu postojanja krivinog dela i krivine odgovornosti uinioca vezan za pravnosnanu presudu krivinog suda kojom se optueni oglaava krivim.

lan 13

U parninom postupku sudovi sude u zbornom sastavu.

Zakonom se odreuje u kojim sluajevima sudi sudija pojedinac.

lan 14

Ako za pojedine radnje nije zakonom odreen oblik u kome se mogu preduzeti, stranke preduzimaju parnine radnje pismeno van roita ili usmeno na roitu.

Glava druga

NADLENOST I SASTAV SUDA

1. Zajednike odredbe

lan 15

Sud ocenjuje po slubenoj dunosti, odmah po prijemu tube, da li je nadlean i u kojem je sastavu nadlean.

To ocenjivanje nadlenosti vri se na osnovu navoda u tubi i na osnovu injenica koje su sudu poznate.

Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadlenost suda, ili ako tuilac smanji tubeni zahtev, sud koji je bio nadlean u vreme podnoenja tube ostaje i dalje nadlean i ako bi usled ovih promena bio nadlean drugi sud iste vrste.

lan 16

Sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi da li reavanje spora spada u sudsku nadlenost.

Kad sud u toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud nego neki drugi domai organ, oglasie se nenadlenim, ukinue sprovedene radnje u postupku i odbacie tubu.

Kad sud u toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean jugoslovenski sud, po slubenoj dunosti oglasie se nenadlenim, ukinue sprovedene radnje u postupku i odbaciti tubu, osim u sluajevima u kojima nadlenost jugoslovenskog suda zavisi od pristanka tuenog a tueni je dao svoj pristanak.

lan 17

Svaki sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi na svoju stvarnu nadlenost.

Ako je ve odrano pripremno roite, ili ako ono nije odrano poto se tueni na prvom roitu za glavnu raspravu upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, vii sud prvog stepena se ne moe ni povodom prigovora ni po slubenoj dunosti oglasiti stvarno nenadlenim za predmete iz nadlenosti nieg suda prvog stepena iste vrste.

Protiv reenja vieg suda prvog stepena kojim se oglasio stvarno nadlenim, kao i protiv reenja kojim se taj sud oglasio stvarno nenadlenim i predmet ustupio niem sudu prvog stepena iste vrste, nije dozvoljena alba.

lan 18

Kad sudsko vee u toku postupka ili predsednik vea na pripremnom roitu, po slubenoj dunosti ili povodom prigovora stranaka, utvrdi da se radi o sporu koji treba da sudi sudija pojedinac istog suda, postupak e se po pravnosnanosti ovog reenja nastaviti pred sudijom pojedincem, i to po mogunosti pred predsednikom ovog vea kao sudijom pojedincem. Sudija pojedinac je vezan za pravnosnanu odluku kojom mu se predmet ustupa u nadlenost.

U sluaju iz stava 1 ovog lana vee moe, prema stanju postupka, odluiti da predmet ne ustupi sudiji pojedincu, ve da ono samo sprovede postupak. Protiv ove odluke vea nije dozvoljena alba.

Odredbe st. 1 i 2 ovog lana primenjivae se i kad se u toku postupka pred veem promene okolnosti ili tuilac smanji tubeni zahtev, tako da bi spor trebalo da sudi sudija pojedinac.

Ako je vee donelo odluku o sporu koji je trebalo da sudi sudija pojedinac, ova odluka ne moe se pobijati zbog toga to odluku o sporu nije doneo sudija pojedinac.

Kad sudija pojedinac u toku postupka, po slubenoj dunosti ili povodom prigovora stranaka, nae da je za suenje nadleno vee istog suda, postupak e se nastaviti pred veem. Protiv ovog reenja sudije pojedinca nije dozvoljena alba.

lan 19

Do donoenja odluke o glavnoj stvari sud e reenjem obustaviti parnini postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparninog postupka. Postupak e se po pravnosnanosti reenja nastaviti po pravilima vanparninog postupka pred nadlenim sudom.

Radnje koje je sproveo parnini sud (uviaj, vetaenje, sasluavanje svedoka i dr.), kao i odluke koje je doneo taj sud, nisu bez vanosti samo zbog toga to su preduzete u parninom postupku.

lan 20

Sud se moe povodom prigovora tuenog, oglasiti mesno nenadlenim ako je prigovor podnesen najdocnije na pripremnom roitu ili, ako ono nije odrano, do uputanja tuenog u raspravljanje o glavnoj stvari na prvom roitu za glavnu raspravu.

Sud se moe oglasiti, po slubenoj dunosti, mesno nenadlenim samo kad postoji iskljuiva mesna nadlenost nekog drugog suda najdocnije na pripremnom roitu ili, ako ono nije odrano, do uputanja tuenog u raspravljanje o glavnoj stvari na prvom roitu za glavnu raspravu.

lan 21

Po pravnosnanosti reenja kojim se oglasio nenadlenim (l.17 i 20), sud e ustupiti predmet nadlenom sudu. Pre nego to ustupi predmet nadlenom sudu e, po potrebi, zatraiti obavetenja od tuioca.

Sud kome je predmet ustupljen kao nadlenom nastavie postupak kao da je kod njega bio pokrenut.

Ako je odluka o nenadlenosti bila doneta na glavnoj raspravi, sud kome je predmet ustupljen zakazae glavnu raspravu i postupie kao da se rasprava dri pred izmenjenim veem (lan315 stav 3). Ako je odluka o nenadlenosti bila doneta na pripremnom roitu, nee se zakazati novo pripremno roite ako predsednik vea smatra da ono nije potrebno s obzirom na radnje preduzete na ranijem pripremnom roitu.

Parnine radnje nenadlenog suda (uviaj, vetaenje, sasluavanje svedoka i dr.) nisu bez vanosti samo zbog toga to ih je preduzeo nenadlean sud.

lan 22

Ako sud kome je predmet ustupljen kao nadlenom smatra da je nadlean sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud, dostavie predmet sudu koji treba da rei ovaj sukob nadlenosti osim ako nae da mu je predmet ustupljen usled oigledne omake, a trebalo je da bude ustupljen nekom drugom sudu, u kom sluaju e ustupiti predmet drugom sudu i o tome obavestiti sud koji mu je predmet ustupio.

Kad je povodom albe protiv odluke prvostepenog suda kojom se on oglasio mesno nenadlenim odluku doneo drugostepeni sud, za tu odluku vezan je u pogledu nadlenosti i sud kome je predmet ustupljen, ako je drugostepeni sud koji je odluku doneo nadlean za reavanje sukoba nadlenosti izmeu tih sudova.

Odluka drugostepenog suda o stvarnoj nenadlenosti prvostepenog suda vezuje svaki sud kome docnije isti predmet bude ustupljen, ako je drugostepeni sud nadlean za reavanje sukoba nadlenosti izmeu tih sudova.

lan 23

Sukob nadlenosti izmeu sudova iste vrste sa teritorije iste republike, osim sukoba nadlenosti izmeu vojnih sudova, reava zajedniki neposredno vii sud sa teritorije te republike ako ustavom republike nije drukije odreeno.

Sukob nadlenosti izmeu sudova razne vrste sa teritorije iste republike, osim sukoba nadlenosti izmeu vojnih sudova i drugih sudova, reava vrhovni sud te republike.

Sukob nadlenosti izmeu sudova sa teritorija republika lanica, kao i izmeu vojnih sudova i drugih sudova reava Savezni sud.

lan 24

O sukobu nadlenosti moe se odluiti i kad se stranke nisu prethodno izjasnile o nadlenosti.

Dok se ne rei sukob nadlenosti, sud kome je predmet ustupljen duan je da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.

Protiv reenja kojim se odluuje o sukobu nadlenosti nije dozvoljena alba.

lan 25

Svaki sud vri radnje u postupku na svom podruju, ali ako postoji opasnost zbog odlaganja sud e preduzeti izvrenje pojedinih radnji i na podruju susednog suda. O tome e se obavestiti sud na ijem podruju je preduzeta radnja.

lan 26

U pogledu nadlenosti jugoslovenskih sudova za suenje strancima koji uivaju imunitet u Saveznoj Republici Jugoslaviji i za suenje stranim dravama i meunarodnim organizacijama vae pravila meunarodnog prava.

U sluaju sumnje o postojanju i obimu imuniteta, objanjenje daje savezni organ nadlean za poslove pravde.

2. Nadlenost sudova u sporovima s meunarodnim elementom

lan 27

Jugoslovenski sud je nadlean za suenje kad je njegova nadlenost u sporu s meunarodnim elementom izriito odreena saveznim zakonom ili meunarodnim ugovorom. Ako u saveznom zakonu ili meunarodnom ugovoru nema izriite odredbe o nadlenosti jugoslovenskog suda za odreenu vrstu sporova, jugoslovenski sud je nadlean za suenje u toj vrsti sporova i kad njegova nadlenost proizlazi iz odredaba saveznog zakona o mesnoj nadlenosti jugoslovenskog suda.

lanovi 28 - 32

(Prestali da vae)

3. Stvarna nadlenost

lan 33

U parninom postupku sudovi u republikama sude u granicama svoje stvarne nadlenosti odreene republikim zakonom.

Savezni sud

lan 34

Savezni sud je nadlean:

1) da odluuje o imovinskim sporovima izmeu republika lanica, kao i Savezna Republika Jugoslavija i republika lanica;

2) da odluuje o sporovima o zatiti imovinskih prava Savezne Republike Jugoslavije u sluaju neizvravanja ili povrede saveznih zakona, drugih saveznih propisa i optih akata;

3) da odluuje o zahtevu stranaka za vanredno preispitivanje pravnosnane odluke kad je to ovim zakonom propisano;

4) da odluuje o zahtevu za zatitu zakonitosti u sluajevima odreenim u ovom zakonu;

5) da reava o sukobu nadlenosti u sluajevima iz lana 23 stav 5 ovog zakona;

6) da obavlja i druge poslove koji su mu stavljeni u nadlenost saveznim zakonom.

Utvrivanje vrednosti predmeta spora

lan 35

Kad je za utvrivanje stvarne nadlenosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim sluajevima predvienim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se u obzir samo vrednost glavnog zahteva.

Kamate, parnini trokovi, ugovorna kazna i ostala sporedna traenja ne uzimaju se u obzir ako ne ine glavni zahtev.

lan 36

Ako se zahtev odnosi na budua davanja koja se ponavljaju, vrednost predmeta spora rauna se po njihovom zbiru, ali najvie do iznosa koji odgovara zbiru davanja za vreme od pet godina.

lan 37

Ako jedna tuba protiv istog tuenog obuhvata vie zahteva koji se zasnivaju na istom injeninom i pravnom osnovu, nadlenost se odreuje po zbiru vrednosti svih zahteva.

Ako zahtevi u tubi proizlaze iz raznih osnova, ili su istaknuti protiv vie tuenih, nadlenost se odreuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva.

lan 38

Kad se spor vodi o postojanju zakupnog odnosa, vrednost se rauna prema jednogodinjoj zakupnini, osim ako se radi o zakupnom odnosu zakljuenom na krae vreme.

lan 39

Ako se tubom zahteva samo davanje obezbeenja za izvesno potraivanje ili ustanovljenje zalonog prava, vrednost predmeta spora odreuje se prema iznosu potraivanja koje treba obezbediti. Ali ako predmet zaloge ima manju vrednost od potraivanja koje treba obezbediti, kao vrednost predmeta spora uzee se vrednost predmeta zaloge.

lan 40

Ako se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos, ali tuilac u tubi navede da pristaje da umesto ispunjenja tog zahteva primi odreeni novani iznos, kao vrednost predmeta spora uzee se taj iznos.

U drugim sluajevima, kad se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tuilac naznaio u tubi.

Ako je u sluaju iz stava 2 ovog lana tuilac oigledno suvie visoko ili suvie nisko naznaio vrednost predmeta spora, tako da se postavlja pitanje stvarne nadlenosti, sastava suda ili prava na izjavljivanje revizije, sud e, najdocnije na pripremnom roitu, a ako pripremno roite nije odrano onda na glavnoj raspravi pre poetka raspravljanja o glavnoj stvari, brzo i na pogodan nain proveriti tanost oznaene vrednosti.

4. Sastav suda

lan 41

U parninom postupku sudovi sude u veu, a odreeni sudovi i u optoj sednici.

Sluajevi u kojima sudi sudija pojedinac odreuju se ovim zakonom.

Predsednik vea moe preduzimati samo one radnje u postupku i donositi samo one odluke za ije je preduzimanje, odnosno donoenje ovlaen ovim zakonom.

Ako ovim zakonom nije drukije odreeno, sudija pojedinac u reavanju stvari iz svoje nadlenoti ima sva prava i dunosti koja pripadaju predsedniku vea i veu.

lan 42

U prvom stepenu sporove sudi vee ili sudija pojedinac.

Kad sudi u prvom stepenu, vee je sastavljeno od jednog sudije kao predsednika vea i dvojice sudija-porotnika.

lan 43

Sudija pojedinac sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima ako vrednost predmeta spora ne prelazi 300.000 dinara.

U toku postupka stranke se mogu sporazumeti da imovinskopravne sporove sudi sudija pojedinac, bez obzira na vrednost predmeta spora.

Sudija pojedinac sudi sporove zbog smetanja poseda.

Sudija pojedinac sprovodi postupak i donosi odluku u predmetima pravne pomoi.

Sporove iz autorskog prava, kao i sporove koji se odnose na zatitu ili upotrebu pronalazaka i tehnikih unapreenja, uzoraka, modela, igova ili geografskih oznaka porekla ili prava na upotrebu firme ili naziva sudi u prvom stepenu vee, bez obzira na vrednost predmeta spora.

lan 44

Kad sudi u drugom stepenu u sednici vea, sud odluuje u veu sastavljenom od trojice sudija. U istom sastavu vii sud reava sukob nadlenosti (lan 23) i odluuje u svim ostalim sluajevima, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Kad sudi u drugom stepenu na raspravi vee drugostepenog suda sastavljeno je od dvojice sudija i trojice sudija-porotnika.

Kad odluuje o reviziji i zahtevu za zatitu zakonitosti iz lana 401 ovog zakona protiv pravnosnanih odluka suda nieg stepena, vrhovni sud u republici sudi u veu sastavljenom od pet sudija.

Ako je pravnosnanu odluku doneo vrhovni sud republike, o reviziji i zahtevu za zatitu zakonitosti iz lana 401 ovog zakona odluuje taj sud u veu sastavljenom od pet sudija ako zakonom republike nije odreeno da odluuje sud u irem sastavu.

lan 45

Kad sudi u prvom stepenu o imovinskim sporovima iz lana 34 ta. 1 i 2 ovog zakona Savezni sud odluuje u veu sastavljenom od dvojice sudija i trojice sudija-porotnika.

Kad odluuje o zahtevu za vanredno preispitivanje odluke donesene u sporu iz stava 1 ovog lana, Savezni sud odluuje u optoj sednici.

Kad odluuje o zahtevu za zatitu zakonitosti saveznog tuioca (lan 409) i o zahtevu stranaka za vanredno preispitivanje pravnosnane odluke (lan 416) Savezni sud odluuje u veu sastavljenom od pet sudija.

U svim ostalim sluajevima Savezni sud odluuje u veu sastavljenom od trojice sudija.

5. Mesna nadlenost

a) Opta mesna nadlenost

lan 46

Ako zakonom nije odreena iskljuiva mesna nadlenost nekog drugog suda, za suenje je nadlean sud koji je opte mesno nadlean za tuenog.

U sluajevima predvienim u ovom zakonu za suenje je pored suda opte mesne nadlenosti nadlean i drugi odreeni sud.

lan 47

Za suenje je opte mesno nadlean sud na ijem podruju tueni ima prebivalite.

Ako tueni nema prebivalite ni u Saveznoj Republici Jugoslaviji niti u kojoj drugoj dravi, opte mesno nadlean je sud na ijem podruju tueni ima boravite.

Ako tueni pored prebivalita ima i boravite u nekom drugom mestu, a prema okolnostima moe se pretpostaviti da e tu due vreme boraviti, opte mesno nadlean je i sud boravita tuenog.

lan 48

Za suenje u sporovima protiv Savezne Republike Jugoslavije, republika lanica, jedinica lokalne samouprave, kao i drugih oblika teritorijalne organizacije opte mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi sedite njene skuptine.

Za suenje u sporovima protiv pravnih lica, opte mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi njihovo sedite. U sluaju sumnje, kao sedite smatrae se mesto u kome se nalaze njihovi organi upravljanja.

lan 49

Za suenje u sporovima protiv jugoslovenskog dravljanina koji stalno ivi u inostranstvu, gde je upuen na slubu ili na rad od strane dravnog organa ili pravnog lica, opte mesno nadlean je sud njegovog poslednjeg prebivalita u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

b) Posebna mesna nadlenost

Nadlenost za suparniare

lan 50

Ako je jednom tubom tueno vie lica (lan 196 stav 1 taka 1), a za njih ne postoji mesna nadlenost istog suda, nadlean je sud koji je mesno nadlean za jednog od tuenih, a ako meu njima ima glavnih i sporednih obveznika, sud koji je mesno nadlean za koga od glavnih obveznika.

Nadlenost u sporovima za zakonsko izdravanje

lan 51

Za suenje u sporovima za zakonsko izdravanje, ako je tuilac lice koje trai izdravanje, nadlean je pored suda opte mesne nadlenosti i sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite, odnosno boravite.

Ako je u sporovima za zakonsko izdravanje s meunarodnim elementom jugoslovenski sud nadlean zato to tuilac ima prebivalite u Saveznoj Republici Jugoslaviji, mesno nadlean je sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite.

Ako nadlenost jugoslovenskog suda u sporovima o zakonskom izdravanju postoji zato to tueni ima imovinu u Saveznoj Republici Jugoslaviji iz koje se moe naplatiti izdravanje, mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi ta imovina.

Nadlenost u sporovima za naknadu tete

lan 52

Za suenje u sporovima o vanugovornoj odgovornosti za tetu, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem je podruju tetna radnja izvrena ili sud na ijem je podruju tetna posledica nastupila.

Ako je teta nastala usled smrti ili teke telesne povrede, nadlean je pored suda iz stava 1 ovog lana i sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite, odnosno boravite.

Odredbe st. 1 i 2 ovog lana primenjivae se i u sporovima protiv organizacije za osiguranje radi naknade tete treim licima na osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti organizacije za osiguranje, a odredba stava 1 ovog lana i u sporovima o regresnim zahtevima po osnovu naknade tete protiv regresnih dunika.

Nadlenost u sporovima radi zatite prava na osnovu garancije proizvoaa

lan 53

Za suenje u sporovima za zatitu prava na osnovu pismene garancije protiv proizvoaa koji je dao garanciju nadlean je, osim suda opte mesne nadlenosti za tuenog, i sud opte mesne nadlenosti za prodavca koji je prilikom prodaje stvari uruio kupcu pismenu garanciju proizvoaa.

Nadlenost u branim sporovima

lan 54

Za suenje u sporovima radi utvrivanja postojanja ili nepostojanja braka, ponitaja braka ili razvoda braka (brani sporovi), nadlean je pored suda opte mesne nadlenosti i sud na ijem podruju su brani drugovi imali poslednje zajedniko prebivalite.

Ako je u branim sporovima jugoslovenski sud nadlean zato to su brani drugovi imali poslednje zajedniko prebivalite u Saveznoj Republici Jugoslaviji, odnosno zato to tuilac ima prebivalite u Saveznoj Republici Jugoslaviji, mesno nadlean je sud na ijem su podruju brani drugovi imali poslednje zajedniko prebivalite, odnosno sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite.

lan 54a.

Ako je u sporovima o imovinskim odnosima branih drugova jugoslovenski sud nadlean zato to se imovina branih drugova nalazi u Saveznoj Republici Jugoslaviji ili zato to tuilac u vreme podnoenja tube ima prebivalite ili boravite u Saveznoj Republici Jugoslaviji, mesno nadlean je sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite ili boravite u vreme podnoenja tube.

Nadlenost u sporovima o utvrivanju ili osporavanju oinstva ili materinstva

lan 55

U sporovima radi utvrivanja ili osporavanja oinstva ili materinstva dete moe podii tubu bilo pred sudom opte mesne nadlenosti bilo pred sudom na ijem podruju ima prebivalite, odnosno boravite.

Ako je u sporovima radi utvrivanja ili osporavanja oinstva ili materinstva jugoslovenski sud nadlean zato to tuilac ima prebivalite u Saveznoj Republici Jugoslaviji, mesno nadlean je sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite.

Nadlenost u sporovima o nepokretnostima i zbog smetanja poseda

lan 56

Za suenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, u sporovima zbog smetanja poseda na nepokretnosti, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na nepokretnosti, iskljuivo je nadlean sud na ijem se podruju nalazi nepokretnost.

Ako nepokretnost lei na podruju vie sudova, nadlean je svaki od tih sudova.

Za sporove zbog smetanja poseda na pokretnim stvarima nadlean je pored suda opte mesne nadlenosti i sud na ijem se podruju dogodilo smetanje.

Nadlenost u sporovima o vazduhoplovu i brodu

lan 57

Kad je za suenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na vazduhoplovu, pomorskom brodu i brodu unutranje plovidbe, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na vazduhoplovu i brodu, nadlean jugoslovenski sud, iskljuivo je mesno nadlean sud na ijem se podruju vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan.

Kad je za suenje u sporovima zbog smetanja poseda na brodovima, odnosno vazduhoplovima iz stava 1 ovog lana nadlean jugoslovenski sud mesno je nadlean, pored suda na ijem se podruju vodi upisnik u koji je brod, odnosno vazduhoplov upisan, i sud na ijem se podruju dogodilo smetanje.

Nadlenost za lica koja nemaju optu mesnu nadlenost u Saveznoj Republici Jugoslaviji

lan 58

Tuba o imovinskopravnim zahtevima protiv lica koje nema optu mesnu nadlenost u Saveznoj Republici Jugoslaviji moe se podneti svakom jugoslovenskom sudu na ijem se podruju nalazi kakva imovina tog lica ili predmet koji se tubom trai.

Ako nadlenost jugoslovenskog suda postoji zato to je obaveza nastala za vreme boravka tuenog u Saveznoj Republici Jugoslaviji, mesno nadlean je sud na ijem je podruju obaveza nastala.

U sporovima protiv lica koje u Saveznoj Republici Jugoslaviji nema optu mesnu nadlenost, za obaveze koje treba ispuniti u Saveznoj Republici Jugoslaviji, tuba se moe podneti sudu na ijem podruju tu obavezu treba ispuniti.

Nadlenost po mestu u kome se nalazi poslovna jedinica pravnog lica

lan 59

Za suenje u sporovima protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedita, ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice, pored suda opte mesne nadlenosti nadlean je i sud na ijem se podruju nalazi ta poslovna jedinica.

Nadlenost po mestu gde se nalazi zastupnitvo stranog lica u Saveznoj Republici Jugoslaviji

lan 60

U sporovima protiv fizikog ili pravnog lica koje ima sedite u inostranstvu u pogledu obaveza koje su zasnovane u Saveznoj Republici Jugoslaviji ili se ovde moraju ispuniti, tuba se moe podneti jugoslovenskom sudu na ijem se podruju nalazi njegovo stalno zastupnitvo za Saveznu Republiku Jugoslaviju ili sedite organa kome je povereno da vri njegove poslove.

Nadlenost za sporove iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama

lan 61

U sporovima protiv Savezne Republike Jugoslavije iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama iskljuivo je nadlean sud na ijem se podruju nalazi sedite komande vojne jedinice, odnosno ustanove.

Nadlenost u sporovima iz naslednopravnih odnosa

lan 62

Dok ostavinski postupak nije pravnosnano zavren, za suenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa, kao i u sporovima o potraivanjima poverioca prema ostaviocu, pored suda opte mesne nadlenosti mesno je nadlean i sud na ijem se podruju nalazi sud koji sprovodi ostavinski postupak.

Nadlenost za sporove u izvrnom i steajnom postupku

lan 63

Za suenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvrnog postupka, odnosno u toku i povodom steajnog postupka, mesno je iskljuivo nadlean sud na ijem se podruju nalazi sud koji sprovodi izvrni, odnosno steajni postupak, odnosno sud na ijem se podruju sprovodi administrativno izvrenje.

Nadlenost po mestu plaanja

lan 64

Za suenje u sporovima imaoca menice ili eka protiv potpisnika nadlean je, pored suda opte mesne nadlenosti, i sud mesta plaanja.

Nadlenost u sporovima iz radnih odnosa

lan 65

Ako je u sporu iz radnog odnosa tuilac zaposleni, za suenje je nadlean, pored suda koji je opte mesno nadlean za tuenog, i sud na ijem se podruju rad obavlja ili se obavljao, odnosno sud na ijem bi se podruju rad morao obavljati, kao i sud na ijem je podruju zasnovan radni odnos.

Uzajamna nadlenost za tube protiv stranih dravljana

lan 66

Ako u stranoj dravi jugoslovenski dravljanin moe biti tuen pred sudom koji po odredbama ovog zakona ne bi bio mesno nadlean za suenje u toj graanskopravnoj stvari, ista nadlenost e vaiti i za suenje dravljaninu te strane drave pred jugoslovenskim sudom.

v) Odreivanje mesne nadlenosti od strane vieg suda

lan 67

Ako nadleni sud usled izuzea sudije ne moe da postupa, izvestie o tome neposredno vii sud, koji e odrediti da u tom predmetu postupa drugi stvarno nadlean sud sa njegovog podruja.

lan 68

Najvii sud odreene vrste u republici moe, na predlog stranke ili nadlenog suda, odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadlean sud sa njegovog podruja ako je oigledno da e se tako lake sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi vani razlozi.

lan 69

Ako je za suenje nadlean jugoslovenski sud, ali se po odredbama ovog zakona ne moe utvrditi koji je sud mesno nadlean, Savezni sud e, na predlog stranke, odrediti koji e stvarno nadlean sud biti mesno nadlean.

g) Sporazum o mesnoj nadlenosti

lan 70

Ako zakonom nije odreena iskljuiva mesna nadlenost nekog suda, stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadlean, pod uslovom da je taj sud stvarno nadlean.

Ako je zakonom odreeno da su za suenje u odreenom sporu mesno nadlena dva ili vie jugoslovenskih sudova, stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi jedan od tih sudova ili neki drugi stvarno nadlean sud.

Ovaj sporazum vai samo ako je pismeno sastavljen i ako se tie odreenog spora ili vie sporova koji svi proistiu iz odreenog pravnog odnosa.

Ispravu o sporazumu tuilac mora priloiti uz tubu.

Glava trea

IZUZEE

lan 71

Sudija ili sudija-porotnik ne moe vriti sudijsku dunost:

1) ako je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomonik stranke, ako je sa strankom u odnosu saovlaenika, saobveznika ili regresnog obveznika, ili ako je u istom predmetu sasluan kao svedok ili vetak;

2) ako stalno ili privremeno radi kod preduzetnika ili u pravnom licu koji su stranka u postupku;

3) ako mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomonik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, a u pobonoj liniji do evrtog stepena, ili mu je brani drug ili srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao ili nije;

4) ako je staralac, usvojilac ili usvojenik stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomonika;

5) ako je u istom predmetu sudelovao u donoenju odluke nieg suda ili drugog organa;

6) ako postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.

lan 72

Sudija ili sudija-porotnik, im sazna da postoji koji od razloga za izuzee iz lana 71 ta. 1 do 5 ovog zakona, duan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda, koji e mu odrediti zamenika. Ako se radi o izuzeu predsednika suda, on e odrediti sebi zamenika iz reda sudija tog suda, a ako to nije mogue, postupie po lanu 67 ovog zakona.

Ako sudija ili sudija-porotnik smatra da postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristranost (lan 71 taka 6), obavestie o tome predsednika suda koji e odluiti o izuzeu. Do donoenja reenja predsednika suda, sudija moe preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.

lan 73

Izuzee mogu traiti i stranke.

Stranka je duna da podnese zahtev za izuzee sudije, odnosno sudije-porotnika im sazna da postoji razlog za izuzee, a najdocnije do zavretka raspravljanja pred prvostepenim sudom, a ako nije bilo raspravljanja, do donoenja odluke.

Zahtev za izuzee sudije vieg suda stranka moe staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek, a ako se pred viim sudom odrava rasprava, onda do zavretka rasprave.

Stranka je duna da u zahtevu navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev za izuzee.

lan 74

O zahtevu stranke za izuzee odluuje predsednik suda.

Ako stranka trai izuzee predsednika suda, odluku o izuzeu donosi predsednik neposredno vieg suda.

O zahtevu stranaka za izuzee predsednika vrhovnog suda u republici, Vrhovnog vojnog suda ili Saveznog suda odluuje opta sednica tog suda.

Pre donoenja reenja o izuzeu uzee se izjava od sudije ili sudije-porotnika ije se izuzee trai, a po potrebi izvrie se i drugi izviaji.

Protiv reenja kojim se usvaja zahtev za izuzee nije dozvoljena alba, a protiv reenja kojim se zahtev odbija nije dozvoljena posebna alba.

lan 75

Kad sudija ili sudija-porotnik sazna da je stavljen zahtev za njegovo izuzee, duan je da odmah obustavi svaki rad na odnosnom predmetu, a ako je u pitanju izuzee iz lana 71 taka 6 ovog zakona, moe do donoenja reenja o zahtevu preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.

lan 76

Odredbe o izuzeu sudija i sudija-porotnika primenjivae se shodno i na zapisniare.

O izuzeu zapisniara odluuje predsednik vea, odnosno vee.

Glava etvrta

STRANKE I NJIHOVI ZAKONSKI ZASTUPNICI

lan 77

Stranka u postupku moe biti svako fiziko i pravno lice.

Posebnim propisima odreuje se ko osim fizikih i pravnih lica moe biti stranka u postupku.

Parnini sud moe, izuzetno, s pravnim dejstvom u odreenoj parnici, priznati svojstvo stranke i onim oblicima udruivanja koji nemaju stranaku sposobnost u smislu odredaba st. 1 i 2 ovog lana ako utvrdi da, s obzirom na predmet spora, u sutini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranake sposobnosti, a naroito ako raspolau imovinom na kojoj se moe sprovesti izvrenje.

Protiv reenja iz stava 3 ovog lana kojim se priznaje svojstvo stranke u parnici nije dozvoljena posebna alba.

lan 78

Kad je dravni, odnosno javni tuilac zakonom ovlaen da pokrene parnini postupak, on moe preduzimati radnje u postupku potrebne za ostvarivanje svojih ovlaenja.

lan 79

Stranka koja je potpuno poslovno sposobna moe sama vriti radnje u postupku (parnina sposobnost).

Punoletno lice kome je delimino ograniena poslovna sposobnost parnino je sposobno u granicama svoje poslovne sposobnosti.

Maloletnik koji nije stekao potpunu poslovnu sposobnost parnino je sposoban u granicama u kojima mu se priznaje poslovna sposobnost.

lan 80

Stranku koja nema parninu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik.

Zakonski zastupnik odreuje se zakonom ili aktom nadlenog dravnog organa.

lan 81

Zakonski zastupnik moe u ime stranke preduzimati sve radnje u postupku ali ako je za podnoenje ili povlaenje tube, za priznanje, odnosno za odricanje od tubenog zahteva, za zakljuenje poravnanja ili za preduzimanje drugih radnji u postupku u posebnim propisima odreeno da zastupnik mora imati posebno ovlaenje, on moe te radnje preduzimati samo ako ima takvo ovlaenje.

Lice koje se pojavljuje kao zakonski zastupnik duno je da na zahtev suda dokae da je zakonski zastupnik. Kad je za preduzimanje odreenih radnji u postupku potrebno posebno ovlaenje, zakonski zastupnik je duan da dokae da ima takvo ovlaenje.

Kad sud ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateljstvom ne pokazuje potrebnu panju u zastupanju obavestie o tome organ starateljstva. Ako bi usled proputanja zastupnika mogla nastati teta za lice pod starateljstvom, sud e zastati s postupkom i predloiti da se odredi drugi zakonski zastupnik.

lan 82

U toku celog postupka sud e po slubenoj dunosti paziti da li lice koje se pojavljuje kao stranka moe biti stranka u postupku i da li je parnino sposobno, da li parnino nesposobnu stranku zastupa njen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno ovlaenje kad je ono potrebno.

lan 83

Isto tako, kad sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema posebno ovlaenje kad je ono potrebno, zatraie da nadleni organ starateljstva postavi staraoca parnino nesposobnom licu, odnosno pozvae zakonskog zastupnika da pribavi posebno ovlaenje ili e preduzeti druge mere koje su potrebne da bi parnino nesposobna stranka bila pravilno zastupana.

Sud moe odrediti stranci rok za uklanjanje nedostataka iz st. 1 i 2 ovog lana.

Dok se ne uklone ovi nedostaci, u postupku se mogu preduzimati samo one radnje zbog ijeg odlaganja bi mogle da nastanu tetne posledice za stranku.

Ako se navedeni nedostaci ne mogu ukloniti ili ako odreeni rok bezuspeno protekne, sud e reenjem ukinuti radnje sprovedene u postupku ukoliko su zahvaene ovim nedostacima i odbacie tubu ako su nedostaci takve prirode da spreavaju dalje voenje parnice.

Protiv reenja kojim se nareuju mere za uklanjanje nedostataka nije dozvoljena alba.

lan 84

Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom pokae da bi redovan postupak oko postavljanja zakonskog zastupnika tuenom trajao dugo, pa bi zbog toga mogle da nastanu tetne posledice za jednu ili obe stranke, sud e tuenom postaviti privremenog zastupnika.

Pod uslovom iz stava 1 ovog lana sud e postaviti tuenom privremenog zastupnika naroito u ovim sluajevima:

1) ako tueni nije parnino sposoban, a nema zakonskog zastupnika;

2) ako postoje suprotni interesi tuenog i njegovog zakonskog zastupnika;

3) ako obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika;

4) ako je boravite tuenog nepoznato, a tueni nema punomonika;

5) ako se tueni ili njegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomonika u SRJ, nalaze u inostranstvu, a dostavljanje se nije moglo izvriti.

O postavljanju privremenog zastupnika sud e bez odlaganja obavestiti organ starateljstva, kao i stranke kad je to moguno.

lan 85

Privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavljen sva prava i dunosti zakonskog zastupnika.

Ta prava i dunosti privremeni zastupnik vri sve dok se tueni ili njegov punomonik ne pojavi pred sudom, odnosno dok organ starateljstva ne obavesti sud da je postavio staraoca.

lan 86

Ako je privremeni zastupnik postavljen tuenome iz razloga navedenih u lanu 84 stav 2 ta. 4 i 5 ovog zakona, sud e izdati oglas koji e objaviti u republikom slubenom listu i preko oglasne table suda, a po potrebi na drugi pogodan nain.

Oglas treba da sadri: oznaenje suda koji je postavio privremenog zastupnika, zakonski osnov, ime tuenog kome se postavlja zastupnik, predmet spora, ime zastupnika i njegovo zanimanje i boravite, kao i upozorenje da e zastupnik zastupati tuenog u postupku sve dok se tueni ili njegov punomonik ne pojavi pred sudom, odnosno dok organ starateljstva ne obavesti sud da je postavio staraoca.

lan 87

Parnina sposobnost jugoslovenskog dravljanina procenjuje se po zakonu republike koji je merodavan za utvrivanje njegove poslovne sposobnosti.

Jugoslovenski dravljanin koji nije parnino sposoban po zakonu republike koji je merodavan za procenjivanje njegove poslovne sposobnosti, a parnino je sposoban po zakonu republike pred ijim se sudom sprovodi postupak, moe sam preduzimati radnje u postupku. Njegov zakonski zastupnik moe preduzimati radnje u postupku samo dok taj dravljanin ne izjavi da sam preuzima voenje parnice.

lan 88

Strani dravljanin koji nije parnino sposoban po zakonu drave iji je dravljanin, a parnino je sposoban po zakonu republike, odnosno autonomne pokrajine pred ijim se sudom sprovodi postupak, moe sam preduzimati radnje u postupku. Zakonski zastupnik moe preduzimati radnje u postupku samo dok strani dravljanin ne izjavi da sam preuzima voenje parnice.

Glava peta

PUNOMONICI

lan 89

Stranke mogu preduzimati radnje u postupku lino ili preko punomonika, ali sud moe pozvati stranku koja ima punomonika da se pred sudom lino izjasni o injenicama koje treba utvrditi u parnici.

Stranka koju zastupa punomonik moe uvek doi pred sud i davati izjave pored svog punomonika.

lan 90

Punomonik moe biti svako fiziko lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripisarstvom.

Ako se kao punomonik pojavi lice koje se bavi nadripisarstvom, sud e takvom licu uskratiti dalje zastupanje i o tome e odmah obavestiti stranku.

alba protiv reenja o uskraivanju zastupanja ne zadrava izvrenje reenja.

Ako utvrdi da punomonik koji nije advokat nije sposoban da vri ovu dunost, sud e ukazati stranci na tetne posledice koje mogu nastati usled nepravilnog zastupanja.

lan 91

Ako u parnicama o imovinskopravnim zahtevima vrednost predmeta spora prelazi 300.000 dinara, punomonici pravnih lica mogu biti samo lica koja imaju poloen pravosudni ispit.

lan 92

Radnje u postupku koje punomonik preduzima u granicama punomoja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka.

lan 93

Stranka moe izmeniti ili opozvati izjavu svog punomonika na roitu na kome je ta izjava data.

Ako je punomonik priznao neku injenicu na roitu na kome stranka nije prisustvovala ili je neku injenicu priznao u podnesku, a stranka to priznanje docnije izmeni ili opozove, sud e ceniti obe izjave u smislu lana 221 stav 2 ovog zakona.

lan 94

Obim punomoja odreuje stranka.

Stranka moe ovlastiti punomonika da preduzima samo odreene radnje ili da preduzima sve radnje u postupku.

lan 95

Ako je stranka izdala advokatu punomoje za voenje parnice, a nije blie odredila ovlaenja u punomoju, advokat je na osnovu ovakvog punomoja ovlaen:

1) da vri sve radnje u postupku, a naroito da podnese tubu, da je povue, da prizna tubeni zahtev ili da se odrekne tubenog zahteva, da zakljui poravnanje, da podnese pravni lek i da se odrekne ili odustane od njega, kao i da zahteva izdavanje privremenih mera obezbeenja;

2) da stavlja zahtev za izvrenje ili obezbeenje i da preduzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva;

3) da od protivne stranke primi dosuene trokove;

4) da prenese punomoje na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u postupku.

Za podnoenje predloga za ponavljanje postupka advokatu je potrebno posebno punomoje ako je od pravnosnanosti odluke proteklo vie od est meseci.

Advokata moe zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen, i to samo pred sudom prvog stepena, pod uslovima iz lana 91 ovog zakona.

lan 96

Ako stranka u punomoju nije blie odredila ovlaenja punomonika, punomonik koji nije advokat moe na osnovu ovakvog punomoja da vri sve radnje u postupku ali mu je uvek potrebno izrino ovlaenje za povlaenje tube, za priznanje ili za odricanje od tubenog zahteva, za zakljuenje poravnanja, za odricanje ili odustanak od pravnog leka i za prenoenje punomoja na drugo lice, kao i za podnoenje vanrednih pravnih lekova.

lan 97

Stranka izdaje punomoje pismeno ili usmeno na zapisnik kod suda.

Stranka koja nije pismena ili nije u stanju da se potpie stavie na pismeno punomoje umesto potpisa otisak kaiprsta. Ako se u ovom sluaju punomoje izdaje licu koje nije advokat, potrebno je prisustvo dvojice svedoka koji e se potpisati na punomoju.

Ako posumnja u istinitost pismenog punomoja, sud moe reenjem odrediti da se podnese overeno punomoje. Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba.

lan 98

Punomonik je duan da pri prvoj radnji u postupku podnese punomoje.

Sud moe dozvoliti da radnje u postupku za stranku privremeno izvri lice koje nije podnelo punomoje, ali e istovremeno narediti tom licu da naknadno u odreenom roku podnese punomoje ili odobrenje stranke za izvrenje parnine radnje.

Dok ne protekne rok za podnoenje punomoja sud e odloiti donoenje odluke. Ako taj rok bezuspeno protekne, sud e nastaviti postupak, ne uzimajui u obzir radnje koje je izvrilo lice bez punomoja.

Sud je duan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomonik ovlaeno za zastupanje. Ako sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao punomonik nije ovlaeno za zastupanje, ukinue parnine radnje koje je to lice preduzelo ako te radnje stranka nije naknadno odobrila.

lan 99

Stranka moe u svako vreme opozvati punomoje, a punomonik ga moe u svako vreme otkazati.

Opozivanje, odnosno otkaz punomoja mora se saoptiti sudu pred kojim se vodi postupak, pismeno ili usmeno na zapisnik.

Opozivanje, odnosno otkaz punomoja vai za protivnu stranku od asa kada joj je saopteno.

Posle otkaza punomoja punomonik je duan da jo mesec dana vri radnje za lice koje mu je izdalo punomoje ako je potrebno da od njega otkloni kakvu tetu koja bi u to vreme mogla nastati.

lan 100

Ako je punomoniku dato ovlaenje da moe vriti sve radnje u postupku, a stranka, odnosno njen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban, ili ako zakonski zastupnik bude razreen dunosti, punomonik je ovlaen da i dalje preduzima radnje u postupku, ali naslednik odnosno novi zakonski zastupnik moe opozvati punomoje.

U sluajevima navedenim u stavu 1 ovog lana punomoniku koji nije advokat uvek prestaju ovlaenja koja se u punomoju moraju izriito navesti (lan 96).

lan 101

Prestankom pravnog lica prestaje i punomoje koje je ono izdalo.

U sluaju steaja, punomoje koje je izdao steajni dunik prestaje kad po vaeim propisima nastupe pravne posledice otvaranja steajnog postupka.

Izuzetno od odredaba st. 1 i 2 ovog lana, punomonik je duan da jo mesec dana vri radnje u postupku ako je potrebno da od stranke otkloni tetu.

Glava esta

JEZIK U POSTUPKU

lan 102

Stranke i drugi uesnici u postupku imaju pravo da prilikom uestvovanja na roitima i prilikom usmenog preduzimanja drugih procesnih radnji pred sudom upotrebljavaju svoj jezik. Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke odnosno drugih uesnika u postupku, obezbedie im se na njihov zahtev usmeno prevoenje na njihov jezik onoga to se na roitu iznosi, kao i usmeno prevoenje isprava koje se na roitu koriste radi dokazivanja.

Stranke i drugi uesnici u postupku pouie se o pravu da usmeni postupak pred sudom prate na svom jeziku posredstvom tumaa. U zapisniku e se zabeleiti da im je data pouka, kao i izjave stranaka, odnosno uesnika.

Prevoenje obavljaju tumai.

lan 103

Pozivi, odluke i druga sudska pismena upuuju se strankama i drugim uesnicima u postupku na srpskom jeziku.

Ako je u sudu u slubenoj upotrebi i neki od jezika nacionalnih manjina, sud e na tom jeziku dostavljati sudska pismena onim strankama i uesnicima u postupku koji su pripadnici te nacionalne manjine i u postupku se slue tim jezikom.

lan 104

Stranke i drugi uesnici u postupku upuuju sudu svoje tube, albe i druge podneske na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu.

Stranke i drugi uesnici u postupku mogu upuivati sudu svoje podneske i na jeziku nacionalnih manjina koji nije u slubenoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa zakonom.

lan 105

Trokovi prevoenja na jezik nacionalnih manjina, koji nastaju primenom odredaba ustava i ovog zakona o pravu pripadnika nacionalnih manjina na upotrebu svog jezika, padaju na teret sredstava suda.

Glava sedma

PODNESCI

lan 106

Tuba, odgovor na tubu, pravni lekovi i druge izjave, predlozi i saoptenja koji se daju van rasprave podnose se pismeno (podnesci).

Podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadravati sve ono to je potrebno da bi se po njima moglo postupiti. Oni naroito treba da sadre: oznaenje suda, ime, zanimanje i prebivalite, odnosno boravite stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomonika ako ih imaju, predmet spora, sadrinu izjave i potpis podnosioca.

Ako izjava sadri kakav zahtev, stranka treba u podnesku da navede injenice na kojima zasniva zahtev, kao i dokaze kad je to potrebno.

Izjava koja se daje podneskom moe se, umesto podneskom, dati usmeno na zapisnik kod parninog suda.

lan 107

Podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju se sudu u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. Tako treba postupiti i kad se uz podnesak podnose prilozi.

Ako je na protivnoj strani vie lica koja imaju zajednikog zakonskog zastupnika ili punomonika, za sva ta lica podnesci i prilozi mogu se predavati u jednom primerku.

lan 108

Isprave koje se prilau podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu.

Ako stranka priloi ispravu u izvorniku, sud e takvu ispravu zadrati, a protivnoj stranci dozvolie da je razgleda. Kad prestane potreba da se takva isprava dri u sudu, vratie se podnosiocu na njegov zahtev, ali sud moe traiti od podnosioca da spisima priloi prepis isprave.

Ako je isprava priloena u prepisu, sud e na zahtev protivne stranke pozvati podnosioca da podnese sudu ispravu u izvorniku, a protivnoj stranci dozvolie da je pregleda. Kad je to potrebno, sud e odrediti rok u kome se isprava mora predati, odnosno pregledati.

Protiv ovih reenja nije dozvoljena alba.

lan 109

Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sud e podnosioca pouiti i pomoi mu da podnesak ispravi, odnosno dopuni, i u tu svrhu moe ga pozvati u sud ili mu vratiti podnesak radi ispravke.

Kad sud vrati podnesak podnosiocu radi ispravke ili dopune, odredie rok za ponovno podnoenje podneska.

Ako podnesak vezan za rok bude ispravljen, odnosno dopunjen i predat sudu u roku odreenom za dopunu ili ispravku, smatrae se da je podnesen sudu onog dana kad je prvi put bio podnesen.

Smatrae se da je podnesak povuen ako ne bude vraen sudu u odreenom roku, a ako bude vraen bez ispravke, odnosno dopune, odbacie se.

Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka, sud e pozvati podnosioca da ih u odreenom roku podnese. Ako podnosilac ne postupi po ovom nalogu, sud e podnesak odbaciti. Izuzetno, sud moe odrediti da se podnesci i prilozi prepiu na troak stranke.

lan 110

Novanom kaznom do 30.000 dinara parnini sud kaznie lice koje u podnesku vrea sud, stranku ili drugog uesnika u postupku.

Izreena kazna po stavu 1 ovog lana ne utie na izricanje kazne za krivino delo.

Ako lice koje je novano kanjeno ne moe platiti ovu kaznu, ona e se zameniti zatvorom, ije trajanje odmerava sud srazmerno visini izreene kazne, ali koje ne moe biti due od deset dana.

Odredba stava 3 ovog lana primenie se u svim sluajevima kad sud izrie novanu kaznu (l. 248, 255, 316 i 318).

Glava osma

ROKOVI I ROITA

Rokovi

lan 111

Ako rokovi nisu odreeni zakonom, odreuje ih sud s obzirom na okolnosti sluaja.

Rok koji sud odredi moe se produiti na predlog zainteresovanog lica ako za to postoje opravdani razlozi.

Predlog se mora podneti pre proteka roka ije se produenje trai.

Protiv reenja o produenju roka nije dozvoljena alba.

lan 112

Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine.

Ako je rok odreen na dane, u rok se ne uraunava dan kad je izvreno dostavljanje ili saoptenje, odnosno dan u koji pada dogaaj od kada treba raunati trajanje roka, ve se za poetak roka uzima prvi naredni dan.

Rokovi odreeni na mesece, odnosno na godine zavravaju se protekom onog dana poslednjeg meseca, odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kad je rok otpoeo. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se zavrava poslednjeg dana tog meseca.

Ako poslednji dan roka pada na dravni praznik ili u nedelju, ili u neki drugi dan kad sud ne radi, rok istie protekom prvog narednog radnog dana.

lan 113

Kad je podnesak vezan za rok, smatra se da je dat u roku ako je pre nego to rok istekne predat nadlenom sudu.

Ako je podnesak upuen preko pote preporuenom poiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje poti smatra se kao dan predaje sudu kome je upuen.

Ako je podnesak upuen telegrafskim putem, a ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, smatrae se da je dat u roku ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude upuen sudu preporuenom poiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama poti.

Za lica koja se nalaze u Vojsci Jugoslavije na obaveznoj vojnoj slubi, dan predaje podneska vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi smatra se kao dan predaje sudu.

Odredba stava 4 ovog lana odnosi se i na ostala lica u Vojsci Jugoslavije koja se nalaze u slubi u vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama u mestima u kojima ne postoji redovna pota.

Za lica liena slobode dan predaje podneska upravi zatvora, kazneno-popravne ustanove ili vaspitno-popravnog doma smatra se kao dan predaje sudu.

Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upuen nenadlenom sudu pre isteka roka, a stigne nadlenom sudu posle isteka roka, smatrae se da je na vreme podnet ako se njegovo podnoenje nenadlenom sudu moe pripisati neznanju ili oiglednoj omaci podnosioca.

Odredbe st. 1 do 7 ovog lana primenjuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podii tuba, kao i na rok zastarelosti potraivanja ili nekog drugog prava.

Roita

lan 114

Roite odreuje sud kad je to zakonom propisano ili kad zahtevaju potrebe postupka. Protiv reenja o odreivanju roita nije dozvoljena alba.

Sud e na roite blagovremeno pozvati stranke i ostala lica ije prisustvo smatra potrebnim. Uz poziv e se stranci dostaviti podnesak koji je dao povod za odreivanje roita, a u pozivu e se naznaiti mesto, prostorija i vreme odravanja roita. Ako se uz poziv ne dostavlja podnesak, u pozivu e se navesti stranke, predmet spora, kao i radnja koja e se na roitu izvriti.

Sud e u pozivu naroito upozoriti na zakonske posledice izostanka sa roita.

lan 115

Roite se, po pravilu, odrava u sudskoj zgradi.

Sud moe odluiti da se roite odri van sudske zgrade kad nae da je to nuno ili da e se na taj nain utedeti u vremenu ili u trokovima postupka. Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba.

lan 116

Sud moe odloiti roite kad je to porebno radi izvoenja dokaza ili kad za to postoje drugi opravdani razlozi.

Kad se roite odloi, sud e po mogunosti odmah saoptiti prisutnima mesto i vreme novog roita.

Protiv reenja o odlaganju roita nije dozvoljena alba.

Povraaj u preanje stanje

lan 117

Ako stranka propusti roite ili rok za preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje, sud e toj stranci na njen predlog dozvoliti da naknadno izvri tu radnju (povraaj u preanje stanje) ako oceni da postoje opravdani razlozi za proputanje.

Kad se dozvoli povraaj u preanje stanje parnica se vraa u ono stanje u kome se nalazila pre proputanja i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog proputanja doneo.

lan 118

Predlog za povraaj u preanje stanje podnosi se sudu kod koga je trebalo izvriti proputenu radnju.

Predlog se mora podneti u roku od petnaest dana, raunajui od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao proputanje, a ako je stranka tek docnije saznala za proputanje, od dana kad je za to saznala.

Posle proteka tri meseca od dana proputanja ne moe se traiti povraaj u preanje stanje.

Ako se povraaj u preanje stanje predlae zbog proputanja roka, predlaga je duan da istovremeno sa podnoenjem predloga izvri i proputenu radnju.

lan 119

Nee se dozvoliti povraaj u preanje stanje ako je proputen rok za stavljanje predloga da se dozvoli povraaj u preanje stanje, ili ako je proputeno roite odreeno povodom predloga za povraaj u preanje stanje.

lan 120

Predlog za povraaj u preanje stanje po pravilu ne utie na tok parnice, ali sud moe odluiti da se postupak prekine do pravnosnanosti reenja o predlogu.

Ako je sud doneo odluku da se postupak prekine a pred viim sudom je u toku postupak povodom albe, obavestie se vii sud o toj odluci.

lan 121

Neblagovremene i nedozvoljene predloge za povraaj u preanje stanje predsednik vea odbacie reenjem.

Po predlogu za povraaj u preanje stanje sud e zakazati roite, osim ako su injenice na kojima se predlog zasniva optepoznate.

lan 122

Protiv reenja kojim se usvaja predlog za povraaj u preanje stanje nije dozvoljena alba, osim ako je predlog usvojen protivno lanu 119 ovog zakona ili predlog koji je neblagovremeno podnesen.

Glava deveta

ZAPISNICI

lan 123

Zapisnik se sastavlja o radnjama preduzetim na roitu.

Zapisnik se sastavlja i o vanijim izjavama ili saoptenjima koje stranke ili drugi uesnici daju van roita. O manje vanijim izjavama ili saoptenjima nee se sastavljati zapisnik nego e se samo staviti slubena beleka na spisu.

Zapisnik pie zapisniar.

lan 124

U zapisnik se unosi: naziv i sastav suda, mesto gde se vri radnja, dan i as kad se vri radnja, naznaenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka ili treih lica i njihovih zakonskih zastupnika ili punomonika.

Zapisnik treba da sadri bitne podatke o sadrini preduzete radnje. U zapisnik o glavnoj raspravi naroito e se uneti: da li je rasprava bila javna ili je javnost bila iskljuena, sadrina izjava stranaka, njihovi predlozi, dokazi koje su ponudile, dokazi koji su izvedeni, uz navoenje sadrine iskaza svedoka i vetaka, kao i odluke suda donete na roitu.

lan 125

Zapisnik se mora voditi uredno, u njemu se ne sme nita brisati, dodati ili menjati. Precrtana mesta moraju ostati itka.

lan 126

Zapisnik se sastavlja na taj nain to predsednik vea kazuje glasno zapisniaru ta e uneti u zapisnik.

Stranke imaju pravo da proitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se proita, kao i da stave svoje prigovore na sadrinu zapisnika.

To pravo imaju i druga lica ija je izjava uneta u zapisnik, ali samo u pogledu onog dela zapisnika koji sadri njihovu izjavu.

Ispravke ili dodaci u pogledu sadrine zapisnika koje treba izvriti povodom prigovora stranaka ili drugih lica ili po slubenoj dunosti, unee se na kraju zapisnika. Na zahtev ovih lica unee se i prigovori koji nisu usvojeni.

lan 127

Zapisnik potpisuju predsednik vea, zapisniar, stranke, odnosno njihovi zakonski zastupnici ili punomonici kao i tuma.

Svedok i vetak potpisuju svoj iskaz na zapisniku, kad se njihovo sasluanje vri pred zamoljenim sudijom ili predsednikom vea.

Nepismeno lice ili lice koje se ne moe potpisati stavie na zapisnik otisak kaiprsta, a zapisniar e ispod otiska upisati njegovo ime i prezime.

Ako se koja stranka, njen zakonski zastupnik ili punomonik, svedok ili vetak udalji pre potpisivanja zapisnika ili nee da potpie zapisnik, to e se zabeleiti u zapisniku i navee se razlog koji je iznet.

lan 128

O veanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik. Ako je kod vieg suda u postupku po pravnom leku odluka doneta jednoglasno, nee se sastaviti zapisnik nego e se na izvorniku odluke staviti beleka o veanju i glasanju.

Zapisnik o veanju i glasanju sadri tok glasanja i odluku koja je doneta.

Odvojena miljenja prikljuuju se zapisniku o veanju i glasanju ako nisu uneta u sam zapisnik.

Zapisnik, odnosno beleku o glasanju potpisuju svi lanovi vea i zapisniar.

Zapisnik o veanju i glasanju zatvorie se u poseban omot. Ovaj zapisnik moe razgledati samo vii sud kad reava o pravnom leku, i u tom sluaju zapisnik e se ponovo zatvoriti u poseban omot i na omotu naznaiti da je zapisnik razgledan.

Glava deseta

DONOENJE ODLUKA

lan 129

Sud donosi odluke u obliku presude ili reenja.

O tubenom zahtevu sud odluuje presudom, a u postupku zbog smetanja poseda reenjem.

U sluajevima kad ne odluuje presudom, sud odluuje reenjem.

U postupku izdavanja platnog naloga reenje kojim se usvaja tubeni zahtev donosi se u obliku platnog naloga.

Odluka o trokovima u presudi smatra se reenjem.

lan 130

Odluke vea donose se posle veanja glasanjem.

U prostoriji u kojoj se vri veanje i glasanje mogu biti prisutni samo lanovi vea i zapisniar.

Kad treba doneti odluku o jednostavnijim pitanjima, vee moe doneti odluku i u samom zasedanju.

lan 131

Predsednik vea rukovodi veanjem i glasanjem i glasa poslednji. On se stara da se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre.

Za svaku odluku vea potrebna je veina glasova.

lanovi vea ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predsednik vea. lan vea koji je pri glasanju o kome ranijem pitanju ostao u manjini ne moe se uzdrati od glasanja o pitanju o kome se ima docnije odluiti.

Ako se u pogledu pojedinih pitanja o kojima se odluuje glasovi podele na vie razliitih miljenja, tako da ni jedno od njih nema veinu, pitanja e se razdvojiti i glasanje e se ponavljati sve dok se ne postigne veina.

lan 132

Pre odluivanja o glavnoj stvari sud odluuje da li je potrebno da se dopuni postupak, kao i o drugim prethodnim pitanjima.

Ako pri reavanju o glavnoj stvari treba odluiti o vie zahteva, o svakom zahtevu glasae se posebno.

Glava jedanaesta

DOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISA

Nain dostavljanja

lan 133

Pismena se dostavljaju, po pravilu, preko pote, a mogu se dostavljati preko odreenog lica zaposlenog u sudu, preko nadlenog organa optine, ili neposredno u sudu.

lan 134

Dostavljanje dravnim organima, organima lokalne samouprave i organima drugih oblika teritorijalne organizacije vri se predajom pismena u prostoriji za prijem prismena i to licu ovlaenom za primanje pismena. Dostavljanje pravnim licima se vri na isti nain, a moe se izvriti i predaja pismena zaposlenom ili lanu pravnog lica koje se zatekne u njegovim prostorijama.

Kad pismeno treba dostaviti dravnom, odnosno javnom tuiocu ili javnom pravobranilatvu, dostavljanje se vri predajom pismena njegovoj pisarnici. Kao dan dostavljanja smatra se dan predaje pismena pisarnici.

Dostavljanje po odredbama stava 1 ovog lana vri se i kad su stranke navedene u tom stavu za svog punomonika odredile lice koje je kod njih zaposleno.

lan 135

Vojnim licima, pripadnicima policije i zaposlenima u suvozemnom, renom, pomorskom i vazdunom saobraaju dostavljanje poziva moe se vriti i preko njihove komande, odnosno neposrednog stareine, a po potrebi moe im se na taj nain vriti i dostavljanje ostalih pismena.

lan 136

Kad dostavljanje treba izvriti licima ili ustanovama u inostranstvu ili strancima koji uivaju imunitet, dostavljanje e se izvriti diplomatskim putem, ako u meunarodnom ugovoru ili u ovom zakonu (lan 146) nije to drugo odreeno.

Ako se dostavljanje pismena ima izvriti jugoslovenskim dravljanima u inostranstvu, dostavljanje se moe izvriti preko nadlenog konzularnog predstavnika ili diplomatskog predstavnika Savezne Republike Jugoslavije koji vri konzularne poslove u odnosnoj stranoj dravi. Ovako dostavljanje punovano je samo ako lice kome se pismeno dostavlja pristane da ga primi.

lan 137

Licima lienim slobode dostavljanje se vri preko uprave zatvora, kazneno-popravne ustanove ili vaspitno-popravnog doma.

lan 138

Kad stranka ima zakonskog zastupnika, odnosno punomonika dostavljanje se vri zakonskom zastupniku, odnosno punomoniku, ako u ovom zakonu nije to drugo odreeno.

Ako stranka ima vie zakonskih zastupnika odnosno punomonika, dovoljno je da se dostavljanje izvri jednom od njih.

lan 139

Dostavljanje advokatu kao punomoniku moe se izvriti i predajom pismena licu koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji.

lan 140

Dostavljanje se vri radnim danom, i to danju, u stanu ili na radnom mestu lica kome se dostavljanje ima izvriti, ili u sudu kad se to lice tamo zatekne.

Dostavljanje se moe izvriti i u drugo vreme i na drugom mestu, po pristanku lica kome se dostavljanje ima izvriti ili na osnovu posebne odluke suda koju je dostavlja, na zahtev, duan da pokae.

Odredba da se dostavljanje vri samo radnim danom ne vai za dostavljanje potom.

lan 141

Ako se lice kome se pismeno ima dostaviti ne zatekne u svom stanu, dostavljanje se vri predajom pismena kome od njegovih odraslih lanova domainstva koji je duan da primi pismeno. Ako se oni ne zateknu u stanu, pismeno e se predati nastojniku ili susedu ako oni na to pristanu.

Ako se dostavljanje vri na radnom mestu lica kome se pismeno ima dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje se moe izvriti licu koje na istom mestu radi, ako ono pristane da primi pismeno.

Predaja pismena drugom licu nije dozvoljena ako ono uestvuje u parnici kao protivnik lica kome se dostavljanje ima izvriti.

lan 142

Tuba, platni nalog, vanredni pravni lek, presuda i reenje protiv kog je dozvoljena posebna alba dostavie se lino stranci, odnosno njenom zakonskom zastupniku, odnosno punomoniku. Ostala pismena dostavie se lino kad je to ovim zakonom izrino odreeno, ili kad sud smatra da je zbog priloenih isprava u izvorniku ili iz kog drugog razloga potrebna vea opreznost.

Ako se lice kome se pismeno mora lino dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvriti, dostavlja e se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostavie mu kod jednog od lica navedenih u lanu 141 st. 1 i 2 ovog zakona pismeno obavetenje da radi primanja pismena bude u odreeni dan i sat u svom stanu odnosno na svom radnom mestu. Ako i posle toga dostavlja ne zatekne lice kome se pismeno ima dostaviti, postupie se po odredbama lana 141 ovog zakona, i time se smatra da je dostavljanje izvreno.

Ako pismeno iz stava 1 ovog lana treba dostaviti dravnim organima i pravnim licima, dostavljanje se vri po odredbama lana 134 ovog zakona.

lan 143

Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica navedena u lanu 141 st. 1 i 2 ovog zakona ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno e se vratiti sudu uz naznaenje gde se odsutni nalazi.

Odbijanje prijema

lan 144

Kad lice kome je pismeno upueno, odnosno odrasli lan njegovog domainstva, odnosno ovlaeno lice ili zaposleni u dravnom organu ili pravnom licu, bez zakonitog razloga odbije da primi pismeno, dostavlja e ga ostaviti u stanu ili u prostorijama gde odnosno lice radi ili e pismeno pribiti na vrata stana ili prostorije. Na dostavnici e zabeleiti dan, as i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavljeno, i time se smatra da je dostavljanje izvreno.

Promena stana

lan 145

Kad stranka ili njen zakonski zastupnik do dostavljanja drugostepene odluke kojom se postupak okonava promene svoje prebivalite ili stan, duni su da o tome odmah obaveste sud.

Ako oni to ne uine a dostavlja ne moe saznati u koje su se mesto odnosno stan odselili, sud e odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku vre pribijanjem pismena na oglasnu tablu suda.

Dostavljanje se smatra izvrenim po isteku osam dana od dana pribijanja pismena na oglasnu tablu suda.

Kad punomonik, odnosno punomonik za primanje pismena do dostavljanja drugostepene odluke kojom se postupak okonava promeni svoje prebivalite ili stan, a ne obavesti o tome sud, dostavljanje e se izvriti kao da punomonik nije ni postavljen.

Punomonik za primanje pismena

lan 146

Stranku ili njenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu, a nemaju punomonika u SRJ, sud e pozvati da u primerenom roku postave punomonika za primanje pismena u SRJ. Ako stranka ili njen zakonski zastupnik ne postave takvog punomonika, sud e stranci na njen troak postaviti privremenog zastupnika ovlaenog za primanje pismena i o tome e obavestiti stranku, odnosno njenog zakonskog zastupnika.

lan 147

Ako vie lica zajedniki tue, a nemaju zajednikog zakonskog zastupnika, odnosno punomonika, sud ih moe pozvati da u odreenom roku imenuju zajednikog punomonika za primanje pismena. Istovremeno, sud e obavestiti tuioce koga e od njih smatrati zajednikim punomonikom za primanje pismena ako oni sami ne imenuju takvog punomonika.

Odredba stava 1 ovog lana primenjivae se i kad su vie lica tuena kao jedinstveni suparniari.

Utvrivanje adrese

lan 148

Ako stranka nije sama u mogunosti da sazna adresu lica kome pismeno treba dostaviti, sud e nastojati da od nadlenog organa ili na drugi nain dobije potrebne podatke.

Dostavnica

lan 149

Potvrdu o izvrenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavlja. Primalac e na dostavnici slovima sam napisati dan prijema.

Ako je primalac nepismen ili nije u stanju da se potpie, dostavlja e ispisati njegovo ime i prezime i slovima dan prijema, i stavie napomenu zato primalac nije stavio svoj potpis.

Ako primalac odbije da potpie dostavnicu, dostavlja e to zabeleiti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje, i smatra se da je time dostavljanje izvreno.

Ako je dostavljanje izvreno po odredbi lana 142 stav 2 ovog zakona, na dostavnici e se pored potvrde o prijemu pismena naznaiti da je prethodilo pismeno obavetenje.

Kad je po odredbama ovog zakona pismeno predato drugom licu a ne onome kome je pismeno trebalo da se dostavi, na dostavnici e dostavlja naznaiti odnos ta dva lica.

Ako je na dostavnici netano naznaen datum dostavljanja, smatrae se da je dostavljanje izvreno onog dana kad je pismeno predato.

Ako je dostavnica nestala, dostavljanje se moe dokazivati i na drugi nain.

Razmatranje i prepisivanje spisa

lan 150

Stranke imaju pravo da razmatraju i prepisuju spise parnice u kojoj uestvuju.

Ostalim licima koja imaju opravdan interes moe se dozvoliti razmatranje i prepisivanje pojedinih spisa. Kad je postupak u toku, dozvolu daje predsednik vea, a kad je postupak zavren, predsednik suda odnosno zaposleni u sudu koga on odredi.

Glava dvanaesta

TROKOVI POSTUPKA

Parnini trokovi

lan 151

Parnine trokove sainjavaju izdaci uinjeni u toku ili povodom postupka.

Parnini trokovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu.

lan 152

Svaka stranka prethodno sama snosi trokove koje je prouzrokovala svojim radnjama.

lan 153

Kad stranka predloi izvoenje dokaza, duna je da po nalogu suda unapred poloi iznos potreban za podmirenje trokova koji e nastati povodom izvoenja dokaza.

Kad izvoenje dokaza predloe obe stranke, sud e odrediti da iznos potreban za podmirenje trokova poloe obe stranke na jednake delove. Ako je sud odredio izvoenje dokaza po slubenoj dunosti, odredie da iznos poloi stranka na koju pada teret dokazivanja injenice o kojoj se izvodi dokaz.

Sud e odustati od izvoenja dokaza ako iznos potreban za podmirenje trokova ne bude poloen u roku koji sud odredi. U tom sluaju sud e, s obzirom na sve okolnosti, po svom uverenju ceniti od kakvog je znaaja to to stranka nije u roku poloila iznos potreban za podmirenje trokova.

Izuzetno od odredbe stava 3 ovog lana, ako sud po slubenoj dunosti odredi izvoenje dokaza radi utvrivanja injenica u vezi sa primenom lana 3 stav 3 ovog zakona, a stranke ne poloe odreeni iznos, trokovi za izvoenje dokaza isplatie se iz sredstava suda.

lan 154

Stranka koja u celini izgubi parnicu duna je da protivnoj stranci i njenom umeau naknadi trokove.

Ako stranka delimino uspe u parnici, sud moe s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje trokove ili da jedna stranka naknadi drugoj i umeau srazmeran deo trokova.

Sud moe odluiti da jedna stranka naknadi sve trokove koje su protivna stranka i njen umea imali ako protivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog zahteva, a zbog tog dela nisu nastali posebni trokovi.

Prema rezultatu dokazivanja sud e odluiti da li e trokove iz lana 153 stav 4 ovog zakona snositi jedna ili obe stranke ili e ti trokovi pasti na teret sredstava suda.

lan 155

Pri odluivanju koji e se trokovi naknaditi stranci sud e uzeti u obzir samo one trokove koji su bili potrebni radi voenja parnice. O tome koji su trokovi bili potrebni, kao i o visini trokova, odluuje sud ocenjujui briljivo sve okolnosti.

Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge trokove, ovi trokovi odmerie se po toj tarifi.

lan 156

Stranka je duna da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci trokove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili sluajem koji se njoj dogodio.

Sud moe odluiti da zakonski zastupnik ili punomonik stranke naknadi protivnoj stranci trokove koje je prouzrokovao svojom krivicom.

lan 157

Ako tueni nije dao povod za tubu i ako je u odgovoru na tubu, odnosno na pripremnom roitu, a ako se ne odrava pripremno roite onda na glavnoj raspravi pre nego to se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, priznao tubeni zahtev, tuilac e naknaditi tuenom parnine trokove.

lan 158

Tuilac koji povue tubu duan je da protivnoj stranci naknadi parnine trokove, osim ako je povlaenje tube usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuenog.

Stranka koja odustane od pravnog leka duna je da protivnoj stranci naknadi trokove nastale povodom pravnog leka.

lan 159

Svaka stranka snosi svoje trokove ako je parnica zavrena sudskim poravnanjem, a u poravnanju nije drukije ugovoreno.

Trokovi poravnanja koje je pokuano (lan 324) ali nije uspelo ulaze u parnine trokove.

lan 160

Ako u izlunoj parnici bude usvojen tubeni zahtev za izluenje stvari, a sud utvrdi da je tueni kao poverilac u izvrnom postupku imao opravdanih razloga da smatra da ne postoje prava treih lica na ovim stvarima, odredie da svaka stranka snosi svoje trokove.

lan 161

Suparniari snose trokove na jednake delove.

Ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u predmetu spora, sud e prema srazmeri tog udela odrediti koliki e deo trokova naknaditi svaki od suparniara.

Suparniari koji su solidarno odgovorni u glavnoj stvari, odgovaraju solidarno i za trokove dosuene protivnoj strani.

Za trokove prouzrokovane posebnim parninim radnjama pojedinih suparniara ostali suparniari ne odgovaraju.

lan 162

Kad dravni, odnosno javni tuilac uestvuje u postupku kao stranka, on ima pravo na naknadu trokova po odredbama ovog zakona, ali ne i pravo na nagradu.

Trokovi koje bi po odredbama ovog zakona trebalo da snosi dravni, odnosno javni tuilac isplatie se iz sredstava suda.

Svaka stranka snosi svoje trokove koji su nastali uestvovanjem dravnog, odnosno javnog tuioca u postupku (lan 205).

Trokovi koje je dravni, odnosno javni tuilac imao povodom svog uestvovanja u postupku (lan 205) padaju na teret sredstava dravnog, odnosno javnog tuioca.

lan 163

Odredbe o trokovima primenjuju se i na stranke koje zastupa javno pravobranilatvo, odnosno dravni tuilac. U tom sluaju trokovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu.

lan 164

O naknadi trokova odluuje sud na odreeni zahtev stranke bez raspravljanja.

Stranka je duna da u zahtevu opredeljeno navede trokove za koje trai naknadu.

Zahtev za naknadu trokova stranka je duna da stavi najdocnije do zavretka raspravljanja koje prethodi odluivanju o trokovima, a ako se radi o donoenju odluke bez prethodnog raspravljanja stranka je duna da zahtev za naknadu trokova stavi u predlogu o kome sud treba da odlui.

O zahtevu za naknadu trokova sud e odluiti u presudi ili reenju kojim se zavrava postupak pred tim sudom.

U sluaju usmenog objavljivanja presude ili reenja kojim se nalae naknada trokova, sud moe odluiti da e iznos trokova odmeriti u pismeno izraenoj presudi, odnosno reenju ako se reenje ima dostaviti strankama.

U toku postupka sud e posebnim reenjem odluiti o naknadi trokova samo kad pravo na naknadu trokova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari.

U sluaju iz lana 158 ovog zakona, ako povlaenje tube ili odustanak od pravnog leka nije izvren na raspravi zahtev za naknadu trokova moe se staviti u roku od petnaest dana po prijemu obavetenja o odustanku.

lan 165

U deliminoj presudi ili meupresudi sud moe izrei da se odluka o trokovima ostavlja za docniju presudu.

lan 166

Kad sud odbaci ili odbije pravni lek, odluie i o trokovima nastalim u postupku povodom tog pravnog leka.

Kad sud preinai odluku protiv koje je podnesen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tubu, odluie o trokovima celog postupka.

Kad se ukine odluka protiv koje je podnesen pravni lek i predmet vrati na ponovno suenje, ostavie se da se o trokovima postupka povodom pravnog leka odlui u konanoj odluci.

Sud moe postupiti po odredbi stava 3 ovog lana i kad odluku protiv koje je podnesen pravni lek samo delimino ukine.

lan 167

Odluka o trokovima sadrana u presudi moe se napadati samo albom na reenje ako se istovremeno ne napada i odluka o glavnoj stvari.

Ako jedna stranka napada presudu samo u pogledu trokova, a druga u pogledu glavne stvari, vii sud e jednom odlukom odluiti o oba pravna leka.

Trokovi u postupku za obezbeenje dokaza

lan 168

Trokove postupka za obezbeenje dokaza snosi stranka koja je podnela predlog za obezbeenje dokaza. Ona je duna da naknadi i trokove protivnoj stranci, odnosno postavljenom privremenom zastupniku.

Ove trokove stranka moe naknadno ostvarivati kao deo parninih trokova, prema uspehu u parnici.

lanovi 169 - 171

(Prestali da vae)

Osloboenje od plaanja trokova postupka

lan 172

Sud e osloboditi od plaanja trokova postupka stranku koja prema svom optem imovnom stanju nije u mogunosti da snosi ove trokove bez tete po nuno izdravanje svoje i svoje porodice.

Osloboenje od plaanja trokova postupka obuhvata osloboenje od plaanja taksa i osloboenje od polaganja predujma za trokove svedoka, vetaka, uviaja i sudskih oglasa.

Sud moe osloboditi stranku samo od plaanja taksa ako bi plaanjem taksa bila znatno umanjena sredstva iz kojih se izdrava stranka i lanovi njene porodice.

Prilikom donoenja odluke o osloboenju od plaanja trokova postupka sud e briljivo oceniti sve okolnosti, a naroito e uzeti u obzir vrednost predmeta spora, broj lica koje stranka izdrava i prihode koje imaju stranka i lanovi njene porodice.

lan 173

Odluku o osloboenju od plaanja trokova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke.

Stranka je duna da uz predlog podnese uverenje nadlenog organa o imovnom stanju.

U uverenju o imovnom stanju mora se naznaiti iznos poreza koji plaa domainstvo i pojedini lanovi domainstva, kao i drugi izvori njihovih prihoda i uopte imovno stanje stranke kojoj se izdaje uverenje.

Kad je to potrebno i sam sud moe po slubenoj dunosti pribaviti potrebne podatke i obavetenja o imovnom stanju stranke koja trai osloboenje, a moe o tome sasluati i protivnu stranku.

Protiv reenja suda kojim se usvaja predlog stranke nije dozvoljena alba.

lan 174

Kada je stranka potpuno osloboena od plaanja trokova postupka (lan 172 stav 2), prvostepeni sud e na njen zahtev odrediti da je zastupa punomonik, ako je to nuno radi zatite prava stranke.

Stranka kojoj je postavljen punomonik oslobaa se od plaanja stvarnih izdataka i nagrade postavljenom punomoniku.

Za punomonika se postavlja advokat, ali ako u seditu suda nema dovoljno advokata, za punomonika se moe postaviti i drugo lice s pravnom spremom, sposobno da prui potrebnu pravnu pomo.

Punomonika iz reda advokata postavlja predsednik suda, a ako se nii sud prvog stepena nalazi u seditu vieg suda prvog stepena, punomonika odreuje predsednik vieg suda prvog stepena.

Postavljeni punomonik moe iz opravdanih razloga traiti da bude razreen. O tome odluuje van glavne rasprave predsednik vea, a na raspravi vee. Protiv odluke suda kojom se punomonik razreava nije dozvoljena alba.

Protiv reenja suda kojim se usvaja zahtev stranke o postavljanju punomonika nije dozvoljena alba.

lan 175

Kad je stranka potpuno osloboena od plaanja trokova postupka (lan 172 stav 2), iz sredstava suda isplatie se predujam za trokove svedoka, vetaka, uviaja i izdavanja sudskog oglasa, kao i stvarni izdaci postavljenog punomonika.

lan 176

Reenje o osloboenju od plaanja trokova i o postavljanju punomonika prvostepeni sud moe u toku postupka ukinuti ako utvrdi da je stranka u stanju da snosi trokove postupka. Tom prilikom sud e reiti da li e stranka potpuno ili delimino naknaditi i one trokove i takse od kojih je ranije bila osloboena kao i stvarne izdatke i nagradu postavljenog punomonika.

Prvenstveno se imaju naknaditi iznosi isplaeni iz sredstava suda.

lan 177

Takse i trokovi isplaeni iz sredstava suda, kao i stvarni izdaci i nagrada postavljenog punomonika, ine deo parninih trokova.

O naknadi ovih trokova od strane protivnika stranke koja je osloboena od plaanja trokova postupka sud e odluiti po odredbama o naknadi trokova.

Takse i trokove isplaene iz sredstava suda naplauje po slubenoj dunosti prvostepeni sud od stranke koja je duna da ih naknadi.

Ako je protivnik stranke koja je osloboena od plaanja trokova postupka osuen da naknadi parnine trokove, a utvrdi se da on nije u stanju da te trokove plati, sud moe naknadno odrediti da trokove iz stava 1 ovog lana plati u celini ili delimino stranka koja je osloboena od plaanja trokova postupka iz onoga to joj je dosueno. Time se ne dira u pravo ove stranke da za ono to je platila trai naknadu od protivnika.

lan 178

(Prestao da vai)

lan 178a

Propise o naknadi trokova parninog postupka koji nastanu pred Saveznim sudom i vojnim sudovima donosi Savezna vlada.

Naknada trokova parninog postupka koji nastanu pred sudovima u republikama utvruje se po republik propisu.

Glava trinaesta

PRAVNA POMO

lan 179

Sudovi su duni da jedan drugome ukazuju pravnu pomo u parninom postupku.

Ako zamoljeni sud nije nadlean da izvri radnju za koju je zamoljen, ustupie molbu nadlenom sudu, odnosno drugom dravnom organu, i o tome e obavestiti sud od koga je primio molbu, a ako mu nadleni sud, odnosno dravni organ nije poznat, vratie molbu.

Ako u jednom mestu postoji vie sudova stvarno nadlenih za pruanje pravne pomoi, molba za pruanje pravne pomoi moe se podneti bilo kome od tih sudova, ukoliko republikim propisom nije drukije odreeno.

lan 180

Sudovi meusobno opte na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u njihovom sudu.

Ako je pismeno sastavljeno na jeziku nacionalne manjine, a upuuje se sudu u kome jezik te nacionalne manjine nije u slubenoj upotrebi, uz sudsko pismeno na jeziku nacionalne manjine priloie se prevod tog pismena na srpskom jeziku.

lan 181

Sudovi e ukazivati pravnu pomo inostranim sudovima u sluajevima predvienim meunarodnim ugovorom, kao i kad postoji uzajamnost u ukazivanju pravne pomoi. U sluaju sumnje o postojanju uzajamnosti, objanjenje daje savezni organ nadlean za poslove pravde.

Sud e uskratiti pravnu pomo inostranom sudu ako se trai izvrenje radnje koja je protivna javnom poretku SRJ. U takvom sluaju sud nadlean za pruanje pravne pomoi dostavie po slubenoj dunosti predmet vrhovnom sudu republike radi donoenja konane odluke.

Odredbe lana 179 st. 2 i 3 ovog zakona vae i za postupanje s molbom inostranog suda.

lan 182

Sudovi ukazuju pravnu pomo inostranim sudovima na nain predvien u domaem zakonu. Radnja koja je predmet molbe inostranog suda moe se izvriti i na nain koji zahteva inostrani sud, ako takav postupak nije protivan javnom poretku SRJ.

lan 183

Ako meunarodnim ugovorom nije to drugo odreeno, sudovi e uzimati u postupak molbe za pravnu pomo inostranih sudova samo ako su dostavljene diplomatskim putem i ako su molba i prilozi sastavljeni na srpskom jeziku ili ako je priloen overeni prevod na tom jeziku.

lan 184

Ako meunarodnim ugovorom nije to drugo odreeno, molbe domaih sudova za pravnu pomo dostavljaju se inostranim sudovima diplomatskim putem. Molbe i prilozi moraju biti sastavljeni na jeziku zamoljene drave ili uz njih mora biti priloen njihov overeni prevod na tom jeziku.

Deo drugi

TOK POSTUPKA

A. Postupak pred prvostepenim sudom

Glava etrnaesta

TUBA

lan 185

Parnini postupak pokree se tubom.

Sadrina tube

lan 186

Tuba treba da sadri odreeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traenja, injenice na kojima tuilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvruju ove injenice, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (lan 106).

Kad nadlenost, sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora, a predmet tubenog zahteva nije novani iznos, tuilac je duan da u tubi naznai vrednost predmeta spora.

Sud e postupiti po tubi i kad tuilac nije naveo pravni osnov tubenog zahteva, a ako je tuilac naveo pravni osnov, sud nije vezan za njega.

Tuba za utvrenje

lan 187

Tuilac moe u tubi traiti da sud samo utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave.

Ovakva tuba moe se podii kada je to posebnim propisima predvieno, kad tuilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave pre dospelosti zahteva za inidbu iz istog odnosa, ili kad tuilac ima neki drugi pravni interes za podizanje ovakve tube.

Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan, tuilac moe pored postojeeg zahteva istai i tubeni zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji, odnosno da ne postoji, ako je sud pred kojim parnica tee nadlean za takav zahtev.

Isticanje zahteva u smislu odredbe stava 3 ovog lana nee se smatrati kao preinaenje tube.

Isticanje vie tubenih zahteva u jednoj tubi

lan 188

U jednoj tubi tuilac moe istai vie zahteva protiv istog tuenog kad su svi zahtevi povezani istim injeninim i pravnim osnovom. Ako zahtevi nisu povezani istim injeninim i pravnim osnovom, oni se mogu istai u jednoj tubi protiv istog tuenog samo kad je isti sud stvarno nadlean za svaki od ovih zahteva i kad je za sve zahteve odreena ista vrsta postupka.

Tuilac moe dva ili vie tubenih zahteva u meusobnoj vezi istai u jednoj tubi, i tako da sud usvoji sledei od tih zahteva ako nae da onaj koji je ispred njega istaknut nije osnovan.

Zahtevi se mogu po stavu 2 ovog lana istai u jednoj tubi samo ako je sud stvarno nadlean za svaki od istaknutih zahteva i ako je za sve zahteve odreena ista vrsta postupka.

Ako o nekim od zahteva istaknutih u istoj tubi treba da sudi vee a o drugim sudija pojedinac istog suda, o svim zahtevima sudie vee.

Protivtuba

lan 189

Tueni moe do zakljuenja glavne rasprave pred sudom podneti kod istog suda protivtubu, ako je zahtev protivtube u vezi s tubenim zahtevom, ili ako se ti zahtevi mogu prebiti, ili ako se protivtubom trai utvrenje nekog prava ili pravnog odnosa od ijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimino odluka o tubenom zahtevu.

Protivtuba se ne moe podneti ako je za zahtev iz protivtube stvarno nadlean vii sud ili sud druge vrste.

Protivtuba se moe podneti i kada o zahtevu iz protivtube treba da sudi isti sud u drugom sastavu.

Preinaenje tube

lan 190

Tuilac moe do zakljuenja glavne rasprave preinaiti tubu.

Posle dostavljanja tube tuenom, za preinaenje tube potreban je pristanak tuenog, ali i kad se tueni protivi sud moe dozvoliti preinaenje ako smatra da bi to bilo celishodno za konano reenje odnosa meu strankama.

Smatrae se da postoji pristanak tuenog na preinaenje tube ako se on upusti u raspravljanje o glavnoj stvari po preinaenoj tubi, a nije se pre toga protivio preinaenju.

Ako je parnini sud za preinaenu tubu stvarno nenadlean, dostavie predmet nadlenom sudu koji e, ako se tueni protivi preinaenju, reiti da li je preinaenje dozvoljeno.

Na nain predvien u stavu 4 ovog lana postupie se i u sluaju kad po preinaenoj tubi treba da sudi isti sud u drugom sastavu (lan 18).

Kad sud dozvoli preinaenje tube, duan je da ostavi tuenom vreme potrebno da se moe pripremiti za raspravljanje po preinaenoj tubi, ako za to nije imao dovoljno vremena. Na isti nain sud e postupiti ako tueni koji se ne protivi preinaenju zatrai da mu se ostavi potrebno vreme radi pripremanja.

Ako je tuba preinaena na roitu na kome tueni nije prisutan, sud e odloiti roite i dostaviti tuenom prepis zapisnika sa tog roita.

Protiv reenja kojim se usvaja preinaenje tube nije dozvoljena posebna alba.

lan 191

Preinaenje tube je promena istovetnosti zahteva, poveanje postojeeg ili isticanja drugog zahteva uz postojei.

Ako tuilac preinauje tubu tako to usled okolnosti koje su nastale posle podnoenja tube, zahteva iz istog injeninog osnova drugi predmet ili novani iznos, tueni se takvom preinaenju ne moe protiviti.

Tuba nije preinaena ako je tuilac promenio pravni osnov tubenog zahteva, ako je smanjio tubeni zahtev, ili ako je promenio, dopunio ili ispravio pojedine navode, tako da usled toga tubeni zahtev nije promenjen.

lan 192

Tuilac moe sve do zakljuenja glavne rasprave svoju tubu preinaiti i tako to e umesto prvobitno tuenog tuiti drugo lice.

Za preinaenje tube u smislu stava 1 ovog lana potreban je pristanak lica koje treba da stupi u parnicu namesto tuenog, a ako se tueni ve upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, potreban je i pristanak tuenog.

Lice koje stupa u parnicu namesto tuenog mora primiti parnicu u onom stanju u kakvom se ona nalazi u trenutku kad u nju stupa.

Povlaenje tube

lan 193

Tuilac moe povui tubu bez pristanka tuenog pre nego to se tueni upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.

Tuba se moe povui i docnije, sve do zakljuenja glavne rasprave, ako tueni na to pristane. Ako se tueni u roku od 15 dana od dana obavetenja o povlaenju tube ne izjasni o tome, smatrae se da je pristao na povlaenje.

Povuena tuba smatra se kao da nije ni bila podnesena i moe se ponovo podneti.

Postojanje parnice

lan 194

Parnica poinje da tee dostavljanjem tube tuenom.

U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka, parnica poinje da tee od asa kad je o tom zahtevu obavetena protivna stranka.

Dok parnica tee, ne moe se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica meu istim strankama