Nikola PANTELI]50 godina Etnografskog institutaSrpske akademije nauka i umetnostiProtekloje50godinaod5.jula1947.godine,oddanakadajedonetaodlukaoosnivawuEtnografskoginstituta Srpske akademije nauka i umetnosti sazadatkom da "organizuje sistematskoiplanskoprou~avawenaseqaiporeklastanovni{tva,narodnog`ivota,obi~ajaiverovawa,kaoifolklorauna{ojzemqiikodna{ih naroda". Za nama je vreme rada na vi{e projekata na sistematskom i kompleksnom prou~avawu narodnog`ivotaikulture.Polavekapostojawaineprekidnedelatnostijednenau~no-istra`iva~keorganizacijeuoblasti kulturno-istorijskih nauka, u na{im uslovima zna~ajan je period i razlog za obele`avawe tog jubileja,za sumirawe rezultata, za osvrt na ono {to je u~iweno, za preispitivawe programa i nau~nih projekata, ukratko,za kriti~ki pristup celokupnom radu u razdobqu koje je proteklo, ali uz du`no uva`avawe i po{tovawe napora inastojawasvihkojisuulo`ilivelikitrud,svojeumneiintelektualnesposobnostiurazvojInstitutaipostignute rezultate. Etnografski institut obele`io je dvadesetpetogodi{wicu, tridesetpetogodi{wicu i~etrdesetpetogodi{wicusvogarada.Posleobele`avawaprvogjubilejaprocewenojedajedesetogodi{werazdobqedovoqnodugozaosvrtnaradiprogramkaoizaprocenurezultata,iistovremenoprilikadaseobavesti nau~na javnost o tome {ta su u~inili i na kojim problemima rade saradnici Instituta kao i da sepredstave projekti, teme i problemi prou~avawa. Pedesetogodi{wica je jo{ jedna prilika za osvrt na ukupnudelatnost Instituta kao i na vaqanost opredeqewa za teku}i dugoro~ni projekat Etnologija srpskog naroda iSrbije, na kojem radimo od 1991. godine. Projekat se sastoji od vi{e podprojekata i tematskih celina, a mogu seukqu~ivati i noveteme,pitawaiproblemikojisuodinteresazaetnologijuSrbijeposebnosastanovi{taizazova i zadataka koji stoje pred nama na kraju HH veka. Istovremeno, obele`avawem pedesetogodi{wice radaInstituta u prilici smo da sagledamo jo{ jednom da li su dobro odabrani problemi na kojima radimo, odnosnokoji }e najva`niji zadaci biti na po~etku novog milenijuma.* * * Pre op{teg osvrta, podsetimo se {ta je prethodilo savremenom etnolo{kom nau~no-istra`iva~kom radu,{tajepostaviloosnoveiutrloputeve,ustvaristvorilouslovezakonstituisaweiorganizovaweEtnografskoginstitutaSANU.Prethodnietnografskiietnolo{kiradpoobimuipozna~ajuzaistajevelik,obavezuju}izasvekojisebaveiposve}ujuposlovimauoblastietnologije.NatemeqimakojesupostaviliDositejObradovi}inenadma{niVukStefanovi}Karaxi},akasnijenastaviliwegovisledbenici.Dru{tvosrbskeslovesnostipre150godina,sadave}daleke1847.godine,u"tabli~nompregledupredmeta",uprogramskomproglasuosadr`ajusvogzvani~nogorganaGlasnikDru{tvaSrbskeslovesnosti,izme|uostaloguvrstilojeiradoveosrpskomnarodu,o`ivotunarodnom,ostarimsrpskimobi~ajimauraznimprilikama,pastarepesmeipredawanarodna,kaoiopisepredelasrpskih,putopisesaistorijskimsadr`ajem.Uzakqu~kuprogramskihna~elaGlasnikastojijo{da~lancinajvi{eodgovarajutrenutkuiduhuvremena,dajepotrebnodaseposebnoobratipa`wanapitawakojaseti~ustawasrpskognaroda i wegove budu}nosti ali i svih slovenskih naroda, misli se pre svega na pitawa jezika, kwi`evnosti,istorije,etnografije,umetnosti,geografijeiprirode1.Srpskou~enodru{tvo,kaonaslednikDru{tvasrpskeslovesnostiod1865.godine,nastavqaistrajavawenaprogramskimna~elimaiobjavqujeusvomGlasniku razli~itu gra|u o narodnom `ivotu i opise srpskih predela. Zakonom o osnivawu Srpske akademijenauka1886.godine,u~lanu5.propisanojedaradiina"istra`ivawuetnografskom...Srbaisrpskogsusedstva".NainicijativuStojanaNovakovi}aiz1892.godine,ve}1894.godinedo{lojedopokretawaSrpskog etnografskog zbornika,jednogodnajzna~ajnijihnau~nihserijskihizdawa,poznatogipriznatoguna{ojzemqiiinostranstvu,kojijetokomvremenapodeqenu~etiriodeqewa:Naseqaiporeklostanovni{tva; @ivot i obi~aji narodni; Narodne umotvorine iRasprave i gra|a.U98tomovaSrpskogetnografskogzbornikaobuhva}enasuglavnanau~napitawaiistra`ivawanarodnog`ivotaikulture.Antropogeografskisuprou~enimnogikrajeviinaseqa,poreklostanovni{tva,tradicionalnaprivreda,nekiaspektistanovawaigraditeqstvaivi{etemaizoblastimaterijalnekulture.Uve}embrojukwigaobjavqenasumonografskaistra`ivawaisintezeizoblastinarodnog`ivotaiobi~aja,zatimnarodnogstvarala{tva i, najzad, izvestan broj studija i rasprava obra|uje pojedine tematske celine. Tako danas Srpskietnografskizbornikpredstavqaogromankorpusizvornegra|e,sintezairaspravazaetnologijusrpskognaroda,aliineposrednuiliuporednugra|uistudijezasusednenarodeinacionalnemawine.Najve}ezasluge i priznawa, u vremenu do drugog svetskog rata, u ovom poslu, pripadaju J. Cviji}u, T. R. \or|evi}u i J.Erdeqanovi}u,zatimwihovimprethodnicima,saradnicimaisledbenicima.Natimtemeqima,odmahposleokon~awadrugogsvetskogrataioslobo|ewazemqe,ve}uoktobru1945.godine,nainicijativutada{weg 1 Glasnik Dru`tva Srpske Slovesnosti, svezka I, Beograd 1847.Nikola Panteli} 10predsednika Srpske akademije nauka Aleksandra Beli}a, a na osnovu referata dopisnog ~lana SAN VojislavaRadovanovi}adonetajeodlukaoosnivawuEtnografskoginstitutaSrpskeakademijenauka2.Posletoga,nastavqenesupripremei1947.godine,nakonusvajawaStatutaipostavqewaprvogdirektoraVojislavaRadovanovi}aihonorarnihsaradnikaizredanajistaknutijihnau~nikakaoiprvihstalnozaposlenihistra`iva~a, Institut otpo~iwe sa redovnom delatno{}u u ranu jesen iste godine. "Kao ustanova Akademijenauka,Etnografskiinstitutjeustvaridobioulogucentralneinau~neustanoveuSrbijizaetnologiju"3,{to je u proteklih pet decenija stalno potvr|ivao, bez obzira na te{ko}e i probleme sa kojima se suo~avao iperiodezastojaurazvoju.Prvegodineradaproteklesuukonstituisawu,okupqawusaradnikaikadrovskomosposobqavawuzaosnovnezadatke,kakojeuprvomStatutuzapisano,daorganizujeantropogeografska,etnografska i folkloristi~ka prou~avawa u na{oj zemqi i van Jugoslavije.4Prvu deceniju rada Instituta obele`ilo je nastavqawe ispitivawa predeonih celina i naseqa u Srbiji inekimsusednimoblastimaipojedinihkompleksaetnografskihproblema,kakobisetemeqnoobaviloprou~avawerazvojanaseqa,kultureietnogenezesrpskognarodainacionalnihmawina,{tojeprethodno,uvelikojmeribioglavnizadatakEtnografskogodboraSAN,kojisestaraooobjavqivawuradovauSrpskometnografskomzbornikuodwegovogosnivawa.Tontakvojorijentacijidavaojeosniva~iprviupravnikInstituta Vojislav Radovanovi} (1947-1957) sa saradnicima, me|u kojima su bili Aleksandar Beli}, BorivojeDrobwakovi}, Du{an Nedeqkovi}, Aleksandar Deroko, Petar S. Jovanovi}, Milenko S. Filipovi}, Petar @.Petrovi},BranislavKoji}idrugi,tadave}poznatiistra`iva~i,uglavnometnolozi,antropogeografi,folkloristi, lingvisti i arhitekte. Od osnivawa posve}ena je pa`wa pripremawu novih mla|ih istra`iva~a,pa je tako ve} prve godine rada Institut imao ~etiri stipendista, dva na grupi za etnologiju i dva na grupi zageografijuFilozofskogfakultetauBeogradu.Uporedosaorganizovawemirazvojemnau~no-istra`iva~kograda, pristupilo se i pripremama za pokretawe izdava~ke delatnosti. Dva upitnika za istra`ivawe objavqenakaoPovremenaizdawau1949.godini,upravotopotvr|uju.PrvasveskaPosebnihizdawaEtnografskoginstituta,ukojimaseobjavqujuuglavnommonografskiradovi,iza{laje1950.kaoiprviZbornikradovaEtnografskog instituta. Prva kwiga Glasnika Etnografskog instituta, u kojoj se nalazi veliki broj ~lanaka,rasprava,studijaidrugihpriloganablizu700stranica,iza{laje1952.godine.5Odmahsepristupiloiformirawu nau~ne biblioteke, koja je ve}, 1950. imala preko 3600 svezaka kwiga i ~asopisa. Od 1949. odr`avajuse stru~na i nau~na predavawa, organizuje razmena publikacija sa mnogim ustanovama, pa odlazaksaradnikananau~neskupoveuzemqiiinostranstvuinajzad,gostovawairazmenanau~nikasaistaknutimnau~no-istra`iva~kim ustanovama iz mnogih zemaqa.PosledolaskaBorivojaDrobwakovi}a(1957-1961)na~eloInstituta,nastavqaseuspe{anrazvojskorosvihdelatnostiifunkcija.Predmetistra`ivawa,zadaciiprogramradaod1958.godine,unekolikosepro{irujui~vr{}eodre|uju.Takojeradsadabiousmerenna"etnolo{ko,antropogeografskoiekonomsko-sociolo{koprou~avawenarodnog`ivota,narodnogstvarala{tvaupro{lostiisada{wosti,anaro~itoprou~avaweuticajaubrzaneindustrijalizacijeiurbanizacijekojemewajunavikena{ihqudi"6.Doizvesnestagnacije u organizaciji rada i izdavawu Glasnika, koji nije iza{ao osam godina (1961-1969) do{lo je zbogte{kogfinansijskogstawaInstituta,aliisubjektivnihslabostiuvremekadajedirektorbioMirkoBarjaktarovi}. Tih godina dosta se radilo na ispitivawu preobra`aja narodnog `ivota, na pripremama kwigeonarodimatada{weJugoslavije,naistra`ivawimauugro`enimnaseqimau\erdapskojklisuriidrugimvelikimgraditeqskimradovima,ispitivawunekihnacionalnihmawinauVojvodini(Rusini,Ukrajinci,Slovaci,Romi)itd.7PosledolaskaBranislavaKoji}azadirektoraInstituta(1969-1971)otpo~iweobnavqaweiotklawawenedostatakanaro~itouonimdelatnostimagdejedowihdo{lo.Zaostalagodi{taGlasnika objavquju se kao dvobroji i vi{ebrojevi i ubrzo se ponovo obezbe|uje redovno izdavawe. Sanacija iintenziviraweredovnogradanastavqenojeizavremedokjeInstitutomrukovodioAtanasijeUro{evi}(1971-1973).Naovako{irokopostavqenimzadacimaisastrukturomzaposlenihistra`iva~aiznekolikostruka,kaoiokupqenimve}imbrojemspoqnihsaradnika,Institutjeutemeqiosvojradipostigaonesumwivo zna~ajne rezultate, ali to istovremeno ne zna~i da oni nisu mogli biti ve}i po obimu, sadr`aju izna~aju.Uovomrazdobquobjavqenjeznatanbrojstudija,~lanaka,raspravaimonografijaoprou~avawimauSrbijiinekimdrugimkrajevimaJugoslavijenesamouizdawimaInstituta.Ovdetrbapomenutiiistra`ivawanacionalnihmawinauVojvodiniiSrbauRumuniji,posebnouseluSviwicau\erdapskojklisuri.8Od1971.godine,patokomceleslede}edecenije,kadasudirektoribiliTanasijeUro{evi},MiloradVasovi}(1973-1978)iPetarVlahovi}(1978-1982),radInstitutabiojeusmerennaprojekte: 2 A. U r o { e v i }, Razvoj i rad Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti (1947-1972), Gl. Etnografskog institutaSANU(GlEI), kw. XXI, Beograd 1973, 53 I s t o, 74 Upor. N. P a n t e l i }, Uvodna re~ na otvarawu nau~nog skupa "Etnologija pred novim izazovima", GlEI, kw. XLI, Beograd l992, 125 Vidi E. V. C e r o v i }, Bibliografija izdawa Etnografskog instituta i radova objavqenih u wima, GlEI, kw. XXI, Beograd 1972, 25;M. I v a n o v i } - B a r i { i } i A. J a n k o v i }, Bibliografija izdawa Etnografskog instituta u ovoj svesci.6 A. U r o { e v i }, nav. delo, 7-8; P. [. V l a h o v i }, Uz trideset petu godi{wicu rada Etnografskog instituta SANU, GlEI , kw.XXXI, Beograd 1982, 11-127 A. U r o { e v i }, nav. delo, 118 Vidi N. P a n t e l i }, Uvodna re~ na otvarawu nau~nog skupa "Etnologija pred novim izazovima", GlEI, kw. XLI, Beograd 1992, 12 idaqe50 godina Etnografskog instituta 11Stalno pra}ewe promena u narodnoj kulturi; Ispitivawe naseqa ugro`enih velikim javnim radovima ina temama Monografska antropogeografsko-etnolo{ka prou~avawa9. Naro~ito u okviru prva dva tematskablokaistra`ivawasuvo|enau26odabranihnaseqanateritorijiSrbije,zatimuvi{enaseqakojasubilapredvi|enailive},delimi~no/potpunoiseqenaiizme{tenananovelokacije.Ispitivawasuvo|enaiunaseqimanatrasiizgradwe`elezni~keprugeBeogradBar,kaoipodru~juizgradwehidroelektrana"\erdap I" i "\erdap II", pa u prigradskim naseqima pet industrijskih gradova (Beograd, Kru{evac, Leskovac,Pirot i Novi Pazar) u kojima su posebno istra`ivane promene u tradicionalnoj kulturi i uticaj industrijeigradananarodni`ivot.Uovomrazdobqupove}anjeobimterenskihistra`ivawa,uravnote`enajeipove}ana izdava~ka delatnost u posledwih nekoliko godina na prelazu iz sedamdesetih u osamdesete godine.Od 1980. do 1990. godine, posle odlaska Petra Vlahovi}a, do postavqewa novog direktora, vi{e od godinu ipodana,od1982.do1984.godine,namestuvr{iocadu`nostidvaputajebilaMilkaJovanovi}ijednomDesanka Nikoli}. Du{an Bandi} rukovodio je Institutom u vremenu od 1984. do 1989. godine, kada je, prvo zavr{iocadu`nosti,aposletogaizadirektorapostavqenNikolaPanteli},kojijenatojdu`nostiiugodiniobele`avawapedesetogodi{wicerada.Udevetojdecenijina{egveka,saradniciInstitutaradilisunaprojektuEtni~keietnolo{keodlikestanovni{tvaSrbije,zatimve}apa`wabilajeposve}enapodprojektu Etnolo{ko prou~avawe iseqeni{tva iz Srbije, a ne{to bli`e je odre|ena i tema i zapo~eto jeEtnolo{ko istra`ivawe u urbanim sredinama.Uovom,kaoiprethodnomrazdobqu,u~iwenisuodre|eninapori na pripremi sinteti~kog dela "Srpski etnolo{ki re~nik".Od1991.godine,unovomprojektuEtnologijasrpskognarodaiSrbije(zarazdobqe1991-1995)nastavqajusezapo~etidugoro~niistra`iva~kiposlovi,unekolikopro{ireniiinoviraniupogledusadr`aja,imislimoodre|enijiupristupuproblemimakojiseobra|ujusanagla{enomte`womdaseuvodenovimetodolo{kipostupciinovisadr`aji,kaoidaseobradaianalizeobavqajunasavremenijina~in.Istovremeno,Institutujekaosredi{wojnau~noistra`iva~kojinstitucijipoverenakoordinacijaiobjediwavawe rada u Srbiji u oblasti etnologije na zajedni~kom projektu pod navedenim nazivom.OsnovniciqprojektaEtnologijasrpskognarodaiSrbijejesistematskoizu~avawe`ivotaiobi~aja,etni~kih i etnolo{kih pojava i procesa na tlu Srbije i Srba u rasejawu, kao i dodira, pro`imawa i ukupnihodnosakultureSrbasakulturamadrugihetnosakakouvremenutakoiuprostoru.Projekatjeimaopettematskihcelimailipodprojekata:a)Etni~keietnolo{keodlikestanovni{tvaSrbije;b)Etnolo{koistra`ivawe urbanih sredina na tlu Srbije; v) Srbi van Srbije i nacionalne mawine u Srbiji (ove tritemesubileneposrednizadataksaradnikaInstituta);g)Narodni`ivotSrbaiSrbije etnolo{kaenciklopedijaid)Porodicaikultura(realizujuOdeqewezaetnologijuFilozofskogfakultetauBeogradu,odnosnoCentarzaetnolo{kaistra`ivawaOdeqewazaetnologijuFilozofskogfakultetauBeogradu).Kasnijejeukqu~enaitemaEtnolo{kamonografijaVojvodinenakojojsuradilisaradniciMuzeja Vojvodine u Novom Sadu.Postavqeni zadaci u objediwenom dugoro~nom projektu su:-podizaweop{tegipojedina~nognivoasaznawaoetnologijiSrbaiSrbije,kakoupogledufundamentalnih pitawa tako i primewivih rezultata;-umno`avaweetnografskogidrugogfondadokumentarnogmaterijalakoji}eomogu}itianalize,komparativna istra`ivawa i sigurnije zakqu~ivawe;-davawecelovitihodgovoranapitawakojimasebavietnologijaiProjekat,ajavqajusenaro~itosadinami~nimprocesimaipromenamaustrukturiseoskogigradskogstanovni{tvaikaoposledicaop{tihtokova razvoja i promena u dru{tvu, posebno sa velikim migracijama iz sela u grad i zbog dru{tvenih kao imno{tvadrugihdoga|awanesamouposledwihnekolikodecenijanegoiuteku}emvremenu.Doovoga}esedolazitiiprou~avawempojedina~nihtema,predeonihcelinairegionalnihtema.Savremenaetnologijajepozvanadaopi{eiprotuma~ipreplitawatradicionalne(narodneseoske)isavremenekulture,transformacijuobrazacai/ilistereotipaukulturiseoskihsredinai~uvawetradicionalnihobrazacaipona{awa kod gradskog stanovni{tva, ve}inom doseqenog iz sela u posledwih nekoliko decenija;-pru`aweodgovoranapitawaoetni~komidentitetu,wegovimodlikamaiobele`jima,~uvawuipreobra`avawu ili ~ak gubqewu. Zatim o stepenima etni~ke akulturacije kao i o kulturnom dvojstvu kod Srbau stranom etni~kom okru`ewu u rasejawu;-osavremewavaweiusavr{avaweteorijskogimetodolo{kogpristupaipostupakauregionalnim,tematskim i op{tijim etnolo{kim izu~avawima;-usavr{avaweispecijalizacijaistra`iva~azazadatkepostavqeneuprojektustalnimpra}ewemnovihdostignu}aunauci,usvetuikodnas,posebnoonimzna~ajnimzaetnologiju.Stepeniusavr{avawaizra`ava}esekrozizraduiobjavqivawemagistarskihidoktorskihdisertacijaa,naro~itoposletogauistra`iva~kim studijama koje }e obezbe|ivati napredovawe svakog istra`iva~a i afirmaciju etnologije.Ovako odre|eni ciqevi i zadaci dugoro~ne programske orijentacije ~ine sadr`inu Projekta i plana radazarazdobqe19962000.godina,uzizvesnepromene,prilago|avawaitematskedopune,kaoiodre|ivawepostavqenihciqeva,{tozna~i,dasenastavqajuzapo~etaistra`ivawa.TakojetemaEtnolo{koistra`ivaweurbanihsredinaukqu~enauop{tijutemupodprojekatEtni~keietnolo{keodlike 9 P. [. V l a h o v i }, nav. delo, 12Nikola Panteli} 12stanovni{tvaSrbijeauvr{tenajenovatemaEtnolo{koprou~avawesimboli~kekomunikacijeiprikqu~ena je kao istra`iva~ki zadatak Instituta tema Etnolo{ka monografija Vojvodine.TemaEtni~keietnolo{keodlikestanovni{tvaSrbijepodeqenajenadvatematskablokaa)monotematskairegionalno-tematskaistra`ivawaib)kompleksnamonografskaistra`ivawapojedinihpredeonih celina ili seoskih zajednica.Ciq monotematskih i regionalno-tematskih istra`ivawa je identifikovawe pojava i procesa u `ivotu ikulturikaoiutvr|ivawafunkcijaizna~ewaizu~avanihfenomenausinhronomidijahronomsmislu.Kulturasavremenogsela,aistotakoigradanemo`ese,usavremenometnolo{kompristupu,posmatratiniti izu~avati izolovano od uticaja grada na selo i obratno (obrazovawe i profesionalni rad, urbanizacijanaseqa,industrijalizacija)i~iweniceovelikomprelivawuseoskogstanovni{tvaugradove,koje,barzaizvesnovreme,odr`avavi{estrukeirazli~itevezepromenqivogintenzitetasasrodnicimauseluilisaselom kao zavi~ajnom zajednicom. Iz tih razloga i istra`ivawe u gradskim sredinama nije posebna tema ve} jeukqu~ena u ovaj podprojekat. Zna~i, istra`ivawa u ovom delu podprojekta usmerena su na nastojawa otkrivawatranskulturacijskihprocesaiwihovihposledica.Prou~avawakultureselaigradatrebadaomogu}enau~neodgovorenapitawaodr`avawakontinuitetailidiskontinuiteta,kaoitransformacijetradicionalnihodlikaivrednostiuseluodnosnougradu,aistotakoiodr`avawatradicijskesvestiinekihobele`jakojaimajusmisaoetni~keidentifikacijekodgradskogstanovni{tva.Zatoovajdeopodprojekta sadr`i niz tema na kojima radi ve}ina istra`iva~a Instituta.Kompleksna monografska istra`ivawa treba da obuhvate neistra`ene i mawe istra`ene predele, skupinenaseqa ili pojedina~na naseqa sa nagla{enim zadatkom etnografskog ispitivawa vi{e pitawa i prikupqawanovog materijala koji }e u analizama omogu}avati definisawe sela na kraju drugog milenijuma i ukazivati naperspektivewegovograzvojaimogu}etokoveupreobra`ajutradicionalnekulture.Uovosuukqu~ujuiistra`ivawausaradwisaEtnokulturolo{komradionicomSvrqig,Duhovnaimaterijalnakulturastanovni{tvaisto~neSrbijeisusednihoblasti.Rezultatiradasaop{tavajusenagodi{wimme|unarodnim skupovima u Svrqigu i objavquju u Etnokulturolo{kom zborniku.NatemiSrbivanSrbijeinacionalnemawinenatluSrbijenastavqajuseprou~avawa`ivotaikulture Srba u iseqeni{tvu. Rezultati vi{egodi{weg rada potvr|uju da su etni~ke odlike Srba u wihovometni~komikulturnomprostorukaoiurasejawu,wihovikulturnidodiriilisudarisakulturomdrugihetni~kihgrupa,va`nizarazumevaweetni~kihiakulturacionihprocesaizaodre|eneteorijsko-metodolo{ke postavke ali i kao primewivi u odre|ivawu kulturne politike i uop{te odnosa prema SrbimavanSrbije.Utokusuradovinaprou~avawuiizradistudija:SrbiuBawaLucikrajemXIXipo~etkomHHveka;SrpskiiseqeniciuDulutu(SAD)anastavqajuseispitivawaiseqenikauEngleskojiAustraliji.Ispitujuseposlediceprodu`enogboravkaradnikanaraduuinostranstvuiwihoveponovneintegracijeumati~nu sredinu. U toku je izrada studije o srpskoj nacionalnoj mawini u Ma|arskoj "Srbi u Budimpe{ti iokolini".RadiseinaispitivawuSrbauBatawi(jugoisto~naMa|arska).Upripremisuponovnaistra`ivawaSrbauseluSviwicanaobaliDunavau\erdapu(Rumunija).Utokujepripremaiobnavqaweistra`ivawanacionalnihmawinauSrbijiusaradwisamati~nimnacionalnimilimawinskimnau~nimikulturnim institucijama.Predmet istra`ivawa teme Etnolo{ko istra`ivawe simboli~ke komunikacije jestrukturaifunkcijatradicionalneisavremeneverbalneineverbalnesimboli~kekomunikacije.Vi{eradovarealizovanihuprojektimaInstitutasadr`eetnolo{kirelevantneproblemekomunikacije.Ispitujusenekapitawaepsketradicije,mitova,legendi,obrednaimagijskakomunikacija,kaoisimbolikalikovnog,graditeqskog,igra~kog, muzi~kog i pozori{nog jezika kao pojava i wihova uloga u neverbalnom op{tewu. Pored navedenog,obra|ujuseifunkcijesavremenihmedijaioblikadru{tvenekomunikacije({tampa,TV,radio,skupovirazneprirodeitd)kao~iniocapromenaistabilnostiiwihovuticajnapojavneoblikesavremenogtradicionalizma.UokvirutemeEtnolo{kamonografijaVojvodineutokujeradnastudijioobi~ajimaiz`ivotnogciklusa Srba u Vojvodini.* * *Tokompedesetogodi{wegrada,Institutjenastojaodauspostavi{irokume|unarodnusaradwusasrodnimistra`iva~kiminstitucijamaiistra`iva~imakojiseposebnointeresujuzapitawaetnogeneze,etni~kih procesa, `ivota i obi~aja stanovni{tva Srbije ili za neke op{te probleme etnologije. Ta saradwaupojedinimperiodimabilajeuspe{nijaakatkadjedolaziloidostagnacije.Najte`erazdobqebilojeizme|u1992.i1995.godine,uvrememe|unarodnihsankcijapremaJugoslavijialiiutovremesaradwaseodvijalasavi{ezemaqaanaro~itosaRusijomisusednimzemqamaMa|arskom,RumunijomiBugarskom.Uop{te,saradwajeostvarivanakrozzajedni~keistra`iva~keprojekte,studijskeboravkeistra`iva~a,usavr{avawastru~waka,organizovawenau~nihskupova,simpozijumaiseminara,krozu~estvovawesaradnikaInstitutaname|unarodnimskupovimauzemqiiinostranstvuiputemrazmeneliteratureiinformacija.Tako je uspostavqena razgranata saradwa koja se sada obnavqa i istovremeno pro{iruje. U proteklom periodu,50 godina Etnografskog instituta 13kaoisada,radiloseiliseradinazajedni~kimprojektimaodnosno,pripremiistra`iva~kihprojekataitema na osnovu potpisanih protokola i postignutih sporazuma, izme|u ostalih sa:-InstitutomzaetnologijuiantropologijuRuskeakademijenaukanaispitivawimaruskeemigracijeuSrbijiiuticajimanana{ukulturuinatemiKomparativnaistra`ivawatransformacijetradicionalne kulture;-EtnografskiminstitutomSlova~keakademijenaukaradilosenatemiProu~avawenarodnihkulturaKarpata i Balkana, a rezultati su proveravani na zajedni~kim skupovima istra`iva~a. U toku su pripremeza obnavqawe ove saradwe;-EtnografskiminstitutomMa|arskeakademijenauka,atemajebilaJugoslovensko-ma|arskevezeu`ivotuikulturistanovni{tva,kojaseprakti~noneprekidnoodvija.Prou~avawasrpskenacionalnemawineuMa|arskojsprovodeiorganizujuistra`iva~iizna{ezemqe.Deoovihrezultataredovnosesaop{tavainaredovnimme|unarodnimskupovimaonacionalnimmawinamauBeke{~abi(Ma|arska),aceloviti radovi u publikacijama Instituta i drugim izdawima;-KatedromzaetnologijuUniverzitetaAdamMickijevi~izPoznawa(Poqska),radilosenatemama:porodica,obrediprelaza,urbanaetnologija,auvezisatimodr`anasuitrinau~naskupaistra`iva~a.Saradwasapoqskiminstitucijamaodvijaseprekopersonalnihkontakata,autokusuinastojawanaponovnom ~vr{}em uspostavqawu me|uinstitucionalne saradwe.-EtnografskiminstitutomsamuzejemBugarskeakademijenauka;utvr|enjeplanistra`ivawa,aneposredna`ivakomunikacijaistalnasaradwaodvijaseprekoEtnokulturolo{keradioniceSvrqignaprou~avawuDuhovneimaterijalnekulturestanovni{tvaisto~neSrbijeisusednihoblasti,odnosnoprekoredovnihgodi{wihme|unarodnihnau~nihskupovauSvrqiguiZbornikaEtnokulturolo{keradionice;- Institutom za dru{tvena i humanisti~ka istra`ivawa Rumunske akademije nauka iz Temi{vara sklopqenjedogovorzatemuSrbiuSviwiciirumunskomBanatuiRumuniujugoslovenskomBanatu.UtokusudogovoriisaEtnografskiminstitutomRumunskeakademijenaukaazapo~etasuistra`ivawarumunskihetnologa u Jugoslaviji.OvojesamonekolikoprimeraosaradwinanekimprojektimaEtnografskoginstitutasasrodniminstitucijama u inostranstvu. Ina~e, saradwa se odvijala i odvija se sa vi{e drugih nau~nih institucija uEvropiiAmericibezposebnogpopisaposlovaiprotokola.Una{emInstitutusuzbogistra`iva~kihposlova ili usavr{avawa, kao i odr`avawa predavawa, boravili nau~ni radnici iz Velike Britanije, biv{egSSSR-a,Rusije,Francuske,SAD,Kine,Poqske,Ma|arske,Rumunije,Nema~ke,Australije,Bugarske,^e{ke,Slova~keidrugihzemaqa.Tako|e,vi{eistra`iva~aizInstituta,zbogistra`iva~kihposlova,studijskihboravakailiradiusavr{avawabilisuuve}inipomenutihzemaqainamnogonau~nihskupovajo{iuHolandiji,Norve{koj,Gr~kojitd.Poredostalogistra`iva~iizInstitutau~estvovalisunakongresimaUnijeantropolo{kihietnolo{kihnauka,kongresimaUdru`ewazaevropskuetnologiju,name|unarodnimkonferencijamaonacionalnimmawinamauBeke{~abi(Ma|arska),konferencijamaoetnolo{komfilmuimnogim drugim nau~nim sastancima10.* * *Objavqeni nau~noistra`iva~ki rezultati najboqe prikazuju rad Instituta. Zato se izdava~koj delatnostiposve}uje zna~ajna pa`wa. Izdawa Instituta su:-GlasnikEtnografskoginstitutaSANU.UGlasnikuseobjavqujunau~niistru~niradoviizteku}ihistra`iva~kihprojekatairadovizna~ajnizaradInstituta.Uprilozimase,tako|e,proveravajupretpostavkeiteorijsko-metodolo{kaopredeqewabudu}ihmonografskihdelaiobimnijihstudija.ObjavqujuseinformacijeiosvrtinaradizbivawauInstitutu,prikazi,osvrtiikritikeliterature,bibliografije, hronike i drugo. Do sada je objavqeno ~etrdeset i pet svezaka, a u pripremi je nova sveska za1997. godinu.- Zbornik radova Etnografskog instituta SANU je publikacija u kojoj se nalaze istra`iva~ki rezultativi{eautoraoodre|enimpitawima,kao{tosuispitivawanekeregijeiliteme,ilisutosaop{tewasanau~nih skupova. Objavqeno je dvadeset brojeva.-PosebnaizdawaEtnografskoginstitutaSANUsvevi{edobijajunazna~ajuzato{toseuwimaprete`noobjavqujustudijeirazli~itemonografijeistra`iva~aisaradnikaInstituta.Objavqenoje~etrdeset i dve kwige, odnosno ~etrdeset i pet svezaka.Iz pregleda naslova i sadr`aja Posebnih izdawa i Zbornika (vidi Bibliografiju izdawa Instituta uovomZborniku)nedvosmislenosevididaInstitutnastojinasprovo|ewuosnovnihzadatakaizsvogprogramaiplanovaidajeistra`iva~kadelatnostraznovrsnaiuskladusanau~noistra`iva~kimfunkcijama.Poredpomenutihizdawa,InstitutjeobjavioidvesveskeEditionsspecialesodabranih~lanakaizsvojihpublikacijanastranimjezicimakakobiomogu}iove}embrojunau~nikaboqiuvidutematikuiprobleme 10 Vidi posebne priloge o delatnostima Instituta.Nikola Panteli} 14kojima sa bave wegovi saradnici, i dve sveske Povremenih izdawa posebne namene kao {to je napr. edukacijaili pomo} istra`iva~ima.Godine1992.pokrenutajenovabiblioteka@ivotopis,ukojoj}ebitiobjavqivaneprvenstveno`ivotnepri~e Srba u rasejawu i drugi zapisi neprofesionalnih ispitiva~a. Ova edicija trebalo bi da bude izvor zaetnolo{kaprou~avawa,aliizanimqivo{tivoza{irikrug~italaca,aistovremenokomplementarnasadrugimizdawimaInstitutaidrugimpublikacijamakojesebavetradicijomisavremenim`ivotomqudiuzemqi i iseqeni{tvu. Do sada su objavqene tri kwige a u pripremi su novi rukopisi.* * *Uproteklompedesetogodi{wemrazdobquInstitutje~estoimaovelikeproblemeuobezbe|ivawumaterijalnihsredstavaidrugihuslovazaistra`iva~kiradiunabavcisavremeneopreme.Bilojepunote{ko}a i na planu usavr{avawa istra`iva~a, {to je dobrim delom bila posledica dru{tvenog odnosa premaetnologijianesamonedostataksredstavaisposobnihkadrova.Sobziromnamnogepote{ko}eikadrovskemogu}nostiodpo~ekadelovawaInstitutaistra`iva~kiprogramusmeravanjenanajzna~ajnijetemeiproblemezasrpskuetnologiju,odregionalnihiop{tijihantropogeografskihietnografsko-etnolo{kihprou~avawanarodnog`ivotaikulturedoistra`ivawapreobra`ajatradicionalnihsadr`ajaisavremenihetni~kihprocesacelinesrpskognarodauzemqiirasejawu.Odinterakcijeiuzajamnostisakulturamauokru`ewuiuop{te,dopregledaisintezanacionalnogiop{tijegzna~ewa.AnalizeivrednovawaradaInstituta odre|uju zna~aj postignutih rezultata, jo{ boqe }e to u~initi vreme kao neumitni sudija. Studijeidrugadelakojasuproiza{laizradawegovihistra`iva~aukolikopredstavqajunau~nidoprinososta}ekao trajna vrednost na{e nauke.Institutjeodosnivawabioiostao,kakopremadokumentimatakoiustvarnosti,glavnaetnolo{kaistra`iva~ka ustanova u Srbiji. Me|utim, nije uvek imao i takav tretman. Za takav odnos prema Institutu izawegovstatusdelimi~nuodgovornostsnoseinekiodorganizatoraradainekiistra`iva~i.Ali,rezultatikojesuostvariliistra`iva~iInstituta,odosnivawadodanas,nedvosmislenopotvr|ujuopravdanostpostojawaovakveinstitucijeipotrebudaqegrazvijawaipro{irivawawenenau~noistra`iva~keisvakedrugedelatnosti,uzneprekidnokadrovskosna`ewe,obnavqaweiusavr{avawe.Polaze}i od navedenog Institut je nastojao da, preispituje svoja programska opredeqewa i projekte na kojimarade istra`iva~i, da svoj rad predo~ava nau~noj javnosti. Tako su i na nekoliko nau~nih skupova posledwihgodina,posve}enimrazli~itimpitawima,nakojimasuproveravaniteku}iibudu}iprojektiitemeistra`ivawa,kaoisavremenipoglediiidejeotradicijiiwenomprou~avawuuna{emvremenuipredstoje}im godinama upravo se to i ~inilo, te`ilo se ka pre}ewu i hvatawu koraka sa savremenim tokovimau nauci. Na nau~nim skupovima nastojali smo da okupqamo kompetentne stru~wake iz zemqe i inostranstva daneposredno izla`u svoja vi|ewa i mi{qewa o polo`aju i perspektivama etnolo{kih istra`ivawa, da govoreoproblemimaipitawimaetni~kogidentiteta,socio-demografskimpromenamaidrugimetni~kimprocesima,padru{tvenimikulturnimvrednostimavrednosnimsistemimaidrugimtemamasvojihprou~avawa.Topodrazumevaipotvr|ivaweiliredefinisawepredmeta,zadatakaiciqevaetnolo{kihistra`ivawakaoiodre|ivawamestaetnologijeusistemuantropolo{kihikulturno-istorijskihnauka.Priloziseodnosenasavremenedru{tveneikulturneprocesenalokalnom,nacionalnomiznatno{iremplanu,nasavremenemigracijestanovni{tvaietni~keproblemeuvezisawima,napoliti~ku,ekonomskuidruguaktuelizacijupitawaetni~kog,nacionalnogikulturnogidentiteta,nakontinuiranokriti~kosagledavawepro{lostiitradicionalnekulture,na~inewenihprou~avawaivrednovawa,naizu~avawame|uetni~kihime|unacionalnihodnosasastanovi{taetnologije.Istovremenotosuiprilikezasagledavawa mogu}eg pro{irivawa podru~ja etnolo{kih istra`ivawa na nove ili ranije marginalne teme kao{to su bila pitawa u vezi sa etnolo{kim prou~avawima u urbanim sredinama i simboli~ka komunikacija, pauspostavqawe ~vr{}e saradwe etnologije sa drugim naukama o ~oveku i kulturi i drugo. Sve ovo je u funkcijiproveravawa i potvr|ivawa ciqeva i zadataka etnologije, odnosno wenog epistemolo{kog polo`aja. Mo`e seslobodnore}idajeucelokupnompedesetogodi{wemrazdobqu,radInstitutabiousmerennajve}imdelomnaaktuelneprobleme,{tosemo`evidetiumno{tvuobjavqenihdeskripcijapojavaiproblema,pastudija,sintezaiteorijskihpostavki{topredstavqanesumwividoprinosukojemseogledajustaweidometisavremene srpske etnologije.Nakrajutrebaista}idajeInstitutodosnivawaneprekidnopovezansaSrpskomakademijomnaukaiumetnosti,kojaprekoOdeqewadru{tvenihnaukaiakademika,~lanovaNau~nogve}aiUpravnogodbora,ostvaruje neposredan uticaj na rad i funkcije instituta.