Palata Mogućnosti

Uz pomoć EFT do ostvarenja punih potencijala

Gari Krejg

Copyright Gary Craig

Sadržaj

ODELJAK 1...........................................................................................................4 Palata Mogućnosti 1—Uvod......................................................................................................................... 4 Palata Mogućnosti 2—Natpisi na našim zidovima..................................................................................... 5 Palata Mogućnosti 3—Moje prevashodne misli postaju moja stvarnost................................................. 8 Palata Mogućnosti 4—Afirmacije su uspavane ....................................................................................... 10 Palata Mogućnosti 4a—Odgovori u vezi sa afirmacijama....................................................................... 13 ODELJAK 2.........................................................................................................17 Palata Mogućnosti 5--Afirmacije & primer sa gubitkom težine............................................................. 17 Palata Mogućnosti 5a—Još odgovora u vezi sa afirmacijama................................................................ 20 Palata Mogućnosti 5b—I još odgovora u vezi sa afirmacijama.............................................................. 23 ODELJAK 3.........................................................................................................28 Palata Mogućnosti 6--Ciljevi: Šta bi ste radili u životu da vam je uspeh zagarantovan?..................... 28 Palata Mogućnosti 7--Ciljevi: Učiniti život lepšim................................................................................... 30 Palata Mogućnosti 8—Snovi nas upućuju na pravi put .......................................................................... 33 ODELJAK 4.........................................................................................................38 Palata Mogućnosti 9—Naša Antena........................................................................................................... 38 Palata Mogućnosti 10—Uputstva za pravljenje afirmacija..................................................................... 48 ODELJAK 5.........................................................................................................53 Palata Mogućnosti 11--Ideje & inspiracije od članova............................................................................ 53 Palata Mogućnosti 12—Reka novca........................................................................................................... 59 ODELJAK 6.........................................................................................................64 Palata Mogućnosti 13—Još odgovora od Članova foruma...................................................................... 64 Palata Mogućnosti 14--Novac: Nevidljive prepreke ili "nemogućnosti"................................................ 69 Palata Mogućnosti 15—Najveći psiholog na svetu................................................................................... 72

2

ODELJAK 7.........................................................................................................74 Palata Mogućnosti 16--Od $18,000 do $400,000 godišnje........................................................................ 74 Palata Mogućnosti 17--Martina blokada u vezi sa novcem..................................................................... 80 ODELJAK 8.........................................................................................................85 Palata Mogućnosti 18—Raditi dva dana u nedelji................................................................................... 85 Palata Mogućnosti 19—Kada izgleda da smo "zaglavljeni" zbog spoljašnjih okolnosti...................... 88 Palata Mogućnosti 20--Pitanja & komentari Članova foruma............................................................... 91 ODELJAK 9.........................................................................................................96 Palata Mogućnosti 21—Budite oprezni sa onim što tražite..................................................................... 96 Palata Mogućnosti 22—Megafoni u našim glavama, Božija Prava & Naplaćivanje............................ 99 Palata Mogućnosti 23--Ponavljanje & Emocija: Bog neka blagoslovi mog ujka Čarlija................... 103 Palata Mogućnosti 24—Problemi vizualizacije & Baka Efi ponovo na sceni...................................... 105 ODELJAK 10.....................................................................................................109 Palata Mogućnosti 25—Ko presuđuje?................................................................................................... 109 Palata Mogućnosti 26—Ja sam lutka....................................................................................................... 111 Palata Mogućnosti 27—Reakcije Članova foruma................................................................................ 113 Palata Mogućnosti 28--TV Tehnike......................................................................................................... 118 ODELJAK 11.....................................................................................................127 Palata Mogućnosti 29—Lekcije sa suđenja O. J. Simpsonu.................................................................. 127 Palata Mogućnosti 30—Vaše ruke se nalaze na emocionalnom prekidaču.......................................... 129 Palata Mogućnosti 31—Pazite šta govorite............................................................................................. 131 Palata mogućnosti 32—Negativno stanje naše psihe.............................................................................. 133 ODELJAK 12.....................................................................................................137 Palata Mogućnosti 33—Popunjavanje praznina.................................................................................... 137 Palata Mogućnosti –Zaključak................................................................................................................. 139

3

Odeljak 1 Palata Mogućnosti 1—Uvod Već duže vreme sam hteo da napišem ovu knjigu. Za mene, ona predstavlja avanturu. A koja je uzbudljivija avantura od one koja istražuje naše sopstvene mogućnosti? Zar nam treba nešto više od saznanja da su zidovi koji nas limitiraju sačinjeni od celofana? U većini slučajeva naša "ograničenja" su jedna obična mentalna uobrazilja. Mi se zaista nalazimo na samo nekoliko koraka od istinskog uživanja u Palati Mogućnosti u kojoj živimo. Ali vi već to znate, zar ne? Ova knjiga je moj san. Godinama sam je pisao i sad sam uveren da konačno imam publiku (vas) koja je spremna da je pročita i koja će biti sposobna da je iskoristi. Osećam se kao umetnik koji je godinama znao šta treba da naslika i koji je konačno spreman da to i uradi. On zna šta sa tim hoće da kaže, a sada je spreman da to predstavi drugima. Kvalitet njegove slike će odražavati svu ljubav i saosećanje koje oseća kako prema stvari koju hoće da iskaže, tako i prema samom posmatraču. To će za mene biti pisanje ove knjige. Jedino što će moja slikarska četkica biti tastatura, a boje & senke će biti reči & metafore. Kakvo uzbuđenje. Ne mogu da sačekam da vidim kako će sve ispasti. Podeliću sa vama godine iskustva u oblasti ljudskih potencijala (od 1953—moje 13-te) i ponudiću vam ideje i istine o tome kako da poboljšate i ulepšate svoj život. Sve te godine imao sam sreće da imam mnogo talentovanih učitelja. Ovo je prilika da sva ta učenja i mudrosti objedinim u jednu celinu. U poslednje vreme i neki od vas su bili moji učitelji. Možda ćete prepoznati svoj odraz u nekom od poglavlja ove knjige. EFT, iako predstavlja suštinu, je jedna od mnogih tehnika koje sam akumulirao tokom vremena. On dominira u mojim traganjima i biva integrisan u sve što sam do sada razvio. To se jasno vidi. Takođe ćete videti inovativne načine primene EFT kod mnogih drugih misaonih - kognitivnih tehnika. To će biti za početak. Da su neki raniji autori koji su tvrdili "da ste ono što mislite", imali EFT na raspolaganju, verovatno bi svoje poruke prepravili i ponovo ispisali. Ova knjiga služi toj svrsi. Ona će učiniti da se mnoge klasične knjige na ovu temu preprave i ponovo napišu. Mislim da će ova "knjiga" biti uzbudljiva i da će podići psihoterapiju na viši nivo. Do sada je većina psihoterapeuta imala ograničene mogućnosti da izbavi ljude iz njihovih emocionalnih tamnica. To je naravno vitalno važno, ali je još uvek daleeeko od naših stvarnih potencijala. Jednom kada izađemo iz tamnice, slobodno ćemo moći da tumaramo našom ličnom Palatom Mogućnosti. Na žalost kod klasične psihologije tu se završava saradnja psihologa i pacijenta. Tu prestaje terapija i počinje trening za Lično Usavršavanje. Naši klijenti imaju izvanredni potencijal i ko će ih bolje provesti kroz Palatu Mogućnosti od vas? Zašto stati kada se reše problemi izlaska iz "tamnice” ?

4

Zašto ih ostaviti u trenutku kada imaju poverenje u vas i kada im možete još više pomoći u ostvarenju finansijskog blagostanja, obogaćenju odnosa sa ljudima i maksimalnom iskorišćavanju sopstvenih mogućnosti? I znate šta? Dok druge budete učili o njihovim Palatama Mogućnosti, istovremeno ćete naučiti nešto više i o sopstvenoj. To je prirodna funkcija procesa učenja koja će proširiti vaše sopstvene "limite." U toku procesa ćete, kao što to obično biva, ući u stvarni rizik da sami budete primer onoga što učite druge. Ništa nije uzbudljivije od trenutka kada shvatite da se vaše mogućnosti pretvaraju u realnu stvarnost. Ovde ću vam pokazati procedure koje svako može koristiti. Iako te ideje mogu biti korisne i vama i meni, moj krajnji cilj je da "Dodirnu Svet", tj. da izmene živote naših klijenata. Nadam se da će oni preko vas doći na viši nivo izlečenja i radosti koji je svima tako potreban. To bi bilo za uvod. Sledeća dva odeljka 2 & 3, će vam pomoći da uspostavite osnovna znanja. Posle toga ćemo odmah preći na "kako". Volim vas, Gari P.S. Šaljite mi mejlove sa saznanjima & pitanjima koja vam padnu na pamet kako se ova stvar bude razvijala. Voleo bih da čujem vaše odgovore na sledeća pitanja... "Da, ali....." "Šta ako....?" "Kako bi.....?" "Zamisli da si u situaciji gde....?" Ovo smatram zdravim i poštenim. Hoću vaša pitanja. Hoću vaše izazove. Ovako pisana, ova knjiga će biti kao knjiga pisana u interaktivnom okruženju (email forum). Vrlo malo autora ima tu privilegiju da piše knjigu osluškujući rekacije svojih čitalaca. To je za mene izvanredna mogućnost. Daje mi šansu da budem dovoljno precizan, tačan i kompletan. Omogućava mi da fino podesim ono što ću reći - da se poklopi sa pitanjima/potrebama čitalaca. Ovde imamo jedinstvenu priliku da zajedno napredujemo, stoga vas molim da to i učinimo. Hajde da čujem i vaš glas na tom putu. Palata Mogućnosti 2—Natpisi na našim zidovima Napomena: Ovde u drugom poglavlju ćemo objasniti metaforu "Palate" i uspostaviti neke osnove.

5

Mi živimo u Palati Mogućnosti. Palata naših Mogućnosti je struktura koja se stalno razvija. Ona je puna fantastičnih soba i aneksa ispunjenih našim postignućima i radostima. Sobe su otvorene za svakog, iako većina nas tokom života poseti samo neke od njih. To nije zbog toga što nam je zabranjeno da idemo u neku od soba. Ne zaista!! To pravo nam je dato rođenjem. Biće da smo mi sami odabrali da posećujemo samo neke sobe u kojima se osećamo komforno i bezbedno. Nekako, mislimo da ne "pripadamo" tim drugim, većim i prostranijim sobama. One su za druge. One su za bogate ljude i one koji su privilegovani iz ovih ili onih razloga, za ljude koji su talentovaniji od nas. Mi ostajemo u našim poznatim sobama (komfornim zonama) i ne idemo mnogo van zidova (limiti) soba koje smo izabrali. Zašto? Zato što je na tim zidovima napisano naše “mogu i ne mogu” i mi prihvatamo tu činjenicu kao da je istinita i stvarna. Naša primanja odražavaju te limite. Tu se nalazi i naša predstava o samom sebi. U stvari, ne postoji ni jedna stvar našeg činjenja na koju ne utiču natpisi na tim zidovima. Reči na tim zidovima su naravno metafore našeg unutrašnjeg govora. One predstavljaju stavove, mišljenja & verovanja koje smo akumulirali tokom godina. Mnoge od njih su nam prenete od roditelja, porodice, učitelja, trenera, religije, kolega, knjiga, TV i mnogih drugih sa beskrajne liste "autoriteta" u našim životima. Ako malo bolje razmislite o njima (što ćemo i uraditi u ovoj knjizi) mnoge od njih će vam izgledati smešne. No, bez obzira na to one će nam uvek zaustavljati progres. Svi mi imamo različite reči na našim zidovima. Tako izgleda da imamo različite limite. Vaši limiti su različiti od mojih jer je "istina" koja je zapisana na vašim zidovima različita od "istine" zapisane na mojim zidovima. Ipak, to i nisu neke naročite "istine". One su samo putokaz koji smo tokom godina prihvatili da bi se lakše probijali kroz život -- I --mnoge od njih su prosto samo umišljene. One su preneta verovanja napisana na zidovima drugih ljudi, koja od tada poslušno izvršavamo. Tako ne treba da bude. Tu dolazimo do fundametalnog koncepta Palate Mogućnosti. To je veoma važno i provlači se kroz skoro svaku ideju koju ćemo ovde istraživati. Trebalo bi ga istetovirati sa unutrašnje strane naših kapaka kako bi ga sa svakim treptajem videli. Njegova istina je neporeciva, iako nije tako očigledna pa je često ignorišemo. Evo kako glasi: "Mi stalno konsultujemo natpise na našim zidovima." Ti natpisi su naš najvažniji životni savetnik i mi ih stalno konsultujemo. A zašto i da ne? Oni predstavljaju sve iskustvo koje smo ikad stekli. Sadrže sve što znamo o tome "kako" nešto uraditi, naše “mogu & ne mogu”, kao i “smem & ne smem”. Sadrže “moram & ne moram”, baš kao i naš osećaj za pravdu. Takođe sadrže našu verziju ispravnog ponašanja, kao i naše shvatanje o tome šta je ispravno u ovom svetu. Tu se nalaze i naši stavovi, uspesi i neuspesi. Sve ono što mislimo da je istina – napisano je na našim zidovima. Na primer, supu jedemo kašikom, a ne viljuškom zato što znamo (natpisi na zidovima) da se to tako radi. To je očigledno, znam, ali sve se dešava u formi pitanja "Kako se jede

6

supa?", a natpis na zidu kaže, "Uzmi kašiku." Tako nosimo u nekim situacijama džins, a negde crnu kravatu ili kućni mantil. Stalno konsultujemo natpise na zidovima o tome šta treba da radimo. Te reči predstavljaju "istinu" onako kako smo je mi naučili. Zidove kosultujemo u skoro svim pitanjima koji nas se tiču. Oni nam govore o našim mogućnostima, baš kao i o našim ograničenjima. Često mogu doći u sukob jedan sa drugim. Na primer po pitanju finansija mogu nam reći, "Ovo je Amerika, zemlja mogućnosti – idi tamo." Ali takođe nam mogu reći i....

• "Suviše si mlad (ili star) za to." • "Nemaš dovoljno obrazovanja." • "Ograničena si zato što si žena." • "Predstavljaš manjinu." • "Ljudi koji rizikuju gube." • "Za napredovanje ti je potrebna veza." • "Bogati ljudi su nepošteni."

Lista može biti beskonačna zar ne? Da li je nešto od ovoga napisano na vašim zidovima? Ako verujete u to – ili ako vam bar liči na istinu – tada pretpostavljam da ste pokupili jedan nepotreban "limit" koji tu ne treba da bude. Da li je novac dobar ili loš, to kod nas nije nasledno. On može biti neka vrsta energije. Može naravno finasirati ratove i razaranja ALI može biti iskorišćen za širenje ljubavi tamo gde je nema na ovom svetu. Mi možemo sami sebi praviti barijere u vezi sa novcem, a možemo opušteno da gledamo na stvar i prepustimo se našem urođenom pravu na blagostanje. Sve je to rukovođeno tim “mogu i ne mogu” koje je zapisano na našim finansijskim zidovima. Na kraju će EFT svima uniformno koristiti za biznis, u sportu, intelektualcima, za duhovna i ljudska dostignuća bilo koje vrste. To je neizbežno. Isto tako, lekari treba da prošire svoje vidike. Moraju se izbaviti iz zidova i soba njihovih Palata Mogućnosti i dopustiti ekspanziju kako svoje tako i emocionalne slobode svojih klijenata. Već vidim dan kada će vešti psiholozi sprovesti svoje pacijente iz podrumskih tamnica do Palate na krovu kuće i dalje. Takodje, vidim dan kada će psiholozi davati primer i biti primer drugima. Zar nije divno učiti druge blagostanju, radosti i emocionalnoj slobodi, ako ste to već ostvarili kod sebe. Kako se to postiže, to će biti predmet ove knjige. Više sledeći put. Volim vas, Gari P.S. Vremenom ćete shvatiti da natpisi na vašim zidovima nisu zauvek urezani u kamen. Imam čast da vam saopštim da su oni u stvari napisani kredom. Uz pomoć EFT se mogu obrisati i zameniti. Videćete.

7

Palata Mogućnosti 3—Moje prevashodne misli postaju moja stvarnost Još malo osnovnih stvari pre nego što pređemo na "kako". Cela priča se može svesti na jednu rečenicu.... "Moje prevashodne misli postaju moja stvarnost." Sve se svodi na to. To naravno nije neka novost. To je jedno od osnovnih pravila cele psihoterapije. U prilog tome, niže ću navesti neke citate iz postojeće literature. Dame će primetiti (a nadam se i oprostiti) da su citati u muškom rodu. To je zato što dolaze od muškaraca koji u to vreme nisu znali za bolje (osmeh).

• Iz Biblije: "Što čovek misli u srcu, to je on sam." • Od Ralf Valdo Emersona: "Što čovek misli, to postaje." • Iz knjige Skraćeni kurs za pravljenje Čuda: "Svet koji vas okružuje je ono što mu dajete, ništa više od toga. Ali iako nije ništa više od toga, nije ni manje. Zbog toga je to nama važno. To je svedok našeg stanja svesti, spoljašnja slika unutrašnjeg stanja. Što čovek misli, tako i oseća."

Iako ovako napisane tekstove možda nećete čuti tako često, osnovni cilj psihoterapije je uvek bio da izmeni i urazumi misli svojih klijenata, kako bi se kvalitet njihovih života (njihova stvarnost) popravio na bolje. Osnovni cilj je bio naterati pacijente da različito misle o svojim traumama, strahovima, krivicama, kajanjima itd. u nadi da će te stvari ostaviti “po strani" i posvetiti se svojim životima više pozitivno. Kada se njihove osnovne misli jednom promene, tada nova stvarnost postaje njihova nova realnost. Mnogi nisu svesni svoje Palate Mogućnosti zato što su zaglavljeni u svojim podzemnim tamnicama gde su zakopani u mislima svoje prošlosti, a tamo su bili zlostavljani, imali sećanja na rat, strahove, krivice i sl. Njihove stalne misli su postale njihova stvarnost i, kada dođu u vašu kancelariju, oni sa sobom donesu tu tamnicu. Natpisi na njihovim zidovima nose pisani dokaz njihove lične krivice, srama i sl. i TO JE NAPISANO VELIKIM SLOVIMA, TAKO DA BUKVALNO VIČE NA NJIH. Postoje naravno i neki drugi natpisi u više pozitivnom maniru, ali je njihov značaj umanjen ovim krupnim slovima. Ta velika slova predstavljaju fokus njihovog razmišljanja – suštinu njihovog postojanja. To su njihovi doživotni "limiti" i nastaviće tako da rade sve dok se ne obrišu i ne zamene novim. To me podseti na "Neda", gospodina koji živi u mom komšiluku. Ned je večiti pesimista i čak je ponosan na to. Kada pričate sa njim stalno ćete slušati o problemima u njegovom životu, svetu itd. i kao što možete očekivati, on je uspeo da sve te probleme prizove sebi.

8

Suprotno tome, ja sam vrlo optimistična osoba. Ljudi, (posebno Ned), bi me nazvali večitim optimistom. Uvek sam istraživao nove mogućnosti i interesantno, uvek sam ih i nalazio. Ned je takođe dobio ono što je tražio (probleme). Retko su mu se pružale prilike. Tako nas dvojica različito gledamo na svet, iako je za oboje svet isti. Pre nekoliko godina, sa Nedom sam razgovarao o filmu "Roki." Mene je taj film opčinio, osećao sam se živim i srećnim nakon gledanja. Po meni, tu se nalazi sve, kako se može uz pomoć verovanja i volje dići na noge i boksovati sa šampionom sveta u teškoj kategoriji. Jako uzbudljivo. To je bio veličanstven primer snage ljudskog duha. Ipak, kada sam upitao Neda kako mu se dopao film, rekao je, "A, to je onaj film o dve budale koje se mlate do iznemoglosti." Kao što vidite film je bio isti za oboje—iste reči i slike, muzika itd.—a ipak imali smo potpuno suprotne reakcije. Kako je to moguće? Razlika je naravno u tome šta smo mi uneli u taj film. Film je prošao naš filter (naše osnovne misli), kroz koji doživljavamo stvarnost i događaje i koji mu daje neko značenje (naša stvarnost). Taj film je kao i život bio spoljašnja projekcija našeg unutrašnjeg stanja. Naš doživljaj filma je naša unutrašnja stvar. Tako na život gledamo kao na projekciju/odraz našeg stanja svesti. Naše prevashodne misli postaju naša realnost. Kao što bi moj prijatelj, Džim Njuman (sa PACE seminara), rekao: "Vaše jučerašnje misli kreiraju vašu današnjicu. Današnje misli, pak kreiraju vašu budućnost." To je samo drugi način da se kaže, "moje prevashodne misli postaju moja stvarnost." Baš kao i: "Sreća na licu ne dolazi slučajno, ona se pojavljuje od srećnih misli." Tražite - ideje su svuda. Ako mislite na način kao što stalno mislite, onda ćete i dobiti ono što uvek dobijete. U prethodnom poglavlju smo rekli da mi stalno konsultujemo natpise na našim zidovima. To radimo po ceo dan i ono što je najčešće napisano na tim zidovima postaju naše glavne misli (pa tako i naša stvarnost). Svi bi smo, naravno, želeli da imamo bolju stvarnost. Voleli bi smo da imamo više emocionalne slobode – da se više duhovno angažujemo – da odemo u lepše i luksuznije delove naše Palate Mogućnosti. Iz ovoga proizilazi da ako hoćemo da imamo bolji život treba da promenimo naše konstantne misli, jer ćemo samo tako promeniti stvarnost i poboljšati živote. Svestan sam da je ovo neka vrsta misaonog pristupa, pa iako dosta stara, ipak je vrlo snažna stvar. Ono što će nas dovesti na viši nivo je kombinacija nekoliko takvih tehnika, energetskog pristupa i EFT. Procedura tapkanja će očistiti (obrisati) teško emocionalno breme mnogo brže nego bilo koji drugi kognitivni pristup. Tada ćemo doživeti olakšanje koje će nam, uz pomoć kreativnog korišćenja kognitivnih tehnika, omogućiti da veoma lako prebrišemo (zamenimo) natpise na našim zidovima. Jednom kada obrišemo ograničavajuće natpise na našim zidovima, možemo ih zameniti sa čim god hoćemo. Obriši i zameni. Naš zadatak je dostići beskonačno. Oh Bože!

9

Sledeći put ćemo više o tome. Volim vas, Gari Palata Mogućnosti 4—Afirmacije su uspavane... Zdravo svima, Unapred me raduje ono što ću vam reći, jer znam da će izazvati kod mnogih gunđanje. Evo te izjave.... "Afirmacije su jedno od najjačih alata koji se mogu upotrebiti za ličnu transformaciju. Na njih se čovek može potpuno osloniti, lako se koriste i imaju neporecivu logiku." Hmmmm! Pa zašto ih onda lekari tako slabo koriste? I to malte ne sve vrste lekara i psihologa. Oni su dosta sofisticirani u veštini lečenja, što je veoma impresivno, ali ne koriste afirmacije. Upotrebljavaju razne tehnike, od neuro metoda, hipnoze, lekova, jezičkih usmerenja, do EMDR, energetske terapije, rada sa telom kao i mnoge druge stvari. Bezbroj puta sam sa njima diskutovao preko telefona, emaila ili na mojim seminarima o tome, pa opet niko od njih nije ozbiljno koristio afirmaciju kao efikasno sredstvo izlečenja. Uprkos tome, afirmacije se obično nalaze na prvom mestu fokusa velikog broja knjiga koje se baziraju na premisi "ono si što misliš", i imaju veoma jake argumente u svoju korist, tako da se njhova logika teško odbacuje. Prosto rečeno, uporno ponavljanje afirmacija dovodi do reprogramiranja mozga tako da on drugačije posmatra stvari. Tako se afirmacija vremenom instalira kao konstantna misao koja tako kreira našu stvarnost. Naše prevashodne misli postaju naša stvarnost. Vrlo prosto. Daje rezultate. Lako se koristi. Afirmacije su u nama uspavane i ne koristimo ih često kao sredstvo ličnog usavršavanja, pa je zato vreme da ih probudimo. Neki ljudi će reći da su afirmacije beskorisne, a neki i da su to najobičnije gluposti. Za mnoge je to dobra ideja koja, na žalost, ne daje rezultate. Mnogi su ih probali, pa odustali jer "Ne radi!" Istina je sasvim suprotna, one zaista deluju i to fantastično. Vrlo su pouzdane (čak više nego bilo koje drugo sredstvo) i stvarno se manifestuju u životima ljudi koji ih primenjuju. Sad me poslušajte! Ovo je važna stavka. Afirmacije izgleda da ne deluju samo zato što u afirmacionom procesu nedostaje jedan deo koga ljudi ne primećuju, a koji je ključan za uspeh. On se nalazi skriven u onome što se zaista afirmiše. To NIJE uvek ono što afirmacija kaže. Čak šta više, često je sasvim suprotno. Naše afirmacije imaju fantastičnu mogućnost da izmene i poprave naš život. Ako bi samo poslušali naš unutrašnji govor, bili bi smo sigurni da je to istina. Naš unutrašnji govor sadrži konstantne afirmacije u vezi sa našim bićem i mišljenjem. Takva nam je i svakodnevna konverzacija. Te afirmacije su nas dovele u sadašnje stanje, a istovremeno nas drže u ograničavajućim sobama naše sopstvene Palate Mogućnosti. Da bi spoznali snagu afirmacija, moramo biti sigurni da su

10

aktuelne afirmacije (one sa kojima živimo), u stvari one koje zaista hoćemo. Tu leži glavni izazov i neprocenjiva uloga EFT. Pročitajete ponovo ovaj pasus. Veoma je važan. Evo primera šta sam hteo da kažem. Hajde da zamislimo da žena od 100 kila koristi afirmaciju usmerenu na 65 kila. Recimo da bi to mogla ovako da afirmiše... "Moja normalna težina je 65 kila i ja toliko težim." Logika je u tome da ako ona stalno ponavlja tu afirmaciju doći će do reprogramiranja mentalnog stanja. Kao rezultat počeće da drugačije gleda na sebe i onda će sasvim prirodno i spontano doći do izmene navika u ishrani i vežbanju, pa će se i njena težina vremenom uskladiti na tom nivou. Ako se afirmacija pravilno koristi tu neće biti potrebna nikakva snaga volje. Prosto, njene životne navike i ponašanje će se uskladiti sa osobom koja ima 65 kila. Znam da ovo funkcioniše pošto sam baš to primenio na sebi. Pre oko 20 godina sam tako izgubio 15 kila, prostim i upornim ponavljanjem sledeće afirmacije... "Moja normalna težina je 80 kila i ja toliko težim." U roku od 6 meseci, bez ikakve dijete i nekog moranja, dostigao sam 80 kila i sva mi je odeća na tu kilažu. Danas imam 81 kg. Prosto mi je nezamislivo da ću ikada ponovo imati 95 kg. Moja vizija o sebi kao osobi od 80 kg. je deo onih "mojih konstantnih misli koje postaju moja stvarnost." Isto tako sam koristio afirmaciju za povećanje ličnih prihoda od $18,000 godišnje na preko $400,000. I ponovo kažem nije bila potrebna nikakva snaga volje. Niti sam radio duže i napornije. Tada sam bio agent za prodaju životnog osiguranja i prosto sam počeo da nalazim bogatije klijente za koje sam prethodno mislio da su "preveliki za mene." Oni su naravno imali mnogo skuplje polise. Prosto k’o pasulj. Međutim mnogi ljudi nemaju takva iskustva. Zašto? Zato što afirmacije koje oni izgovaraju nisu “prave” afirmacije. Vidite, izgovorena afirmacija često dolazi u sukob sa sistemom verovanja osobe koja ih primenjuje. Tako dolazi do nadmetanja stvarne i izgovorene afirmacije koje se manifestuje u tzv. repovima. Rep se nalazi na kraju izgovorene afirmacije kao podnaslov, ali on je toliko snažan da postaje "prava" afirmacija. Na primer, naša žena od 100 kila može reći: "Moja normalna težina je 65 kila i ja toliko težim", ali možda će se na kraju te izgovorene rečenice naći jedan ili više "repova" koji mogu izgledati na primer ovako...

• "ali ako izgubim 35 kila, drugi će očekivati da zadržim tu težinu i biće razočarani ako ne uspem." • "ali ako izgubim tu težinu, trebaće mi puno novaca za promenu garderobe." • "ali ako izgubim tu težinu, ljudi će me startovati i očekivati od mene seks." • "ali ako izgubim tu težinu, ljudi će me možda neće startovati i tada ću znati da to nije bilo zbog težine. • "ali ako izgubim tu težinu, moraću da se odreknem moje omiljene hrane."

11

Lista repova može biti beskrajna. Ovo su samo neki od primera. Oni se naravno ne izgovaraju na glas, ali predstavljaju delikatni (i snažni) odraz postojećih prepreka gubitku težine. Da li se mogu ukloniti upornim korišćenjem afirmacija? Verovatno. Ipak, retko ko je tako uporan. Zašto? Zato što prvo, ne vide rezultate odmah, i drugo, osećaju se neprijatno jer imaju nesklad između izgovorene afirmacije i smetajućih repova. Zato često dolaze do zaključka da lažu sami sebe i odustaju. Kao što vidite, procesu afirmacije je potrebna pomoć. Potreban je EFT koji će obrisati te skrivene repove. To nas dovodi do jednog zaista snažnog aspekta afirmacija, a to je, da jednom kada se afirmacija stvarno instalira, ona ostaje tu i teško se uklanja. Ona postaje permanentni deo ličnosti sve dok se ne zameni nekom drugom, ambicioznijom. Na primer, pomenuti repovi kod naše žene od sto kila su usađeni u njen sistem. Čvrsto su prikačeni za njen način mišljenja. Oni su napisani na njenim zidovima i postali su deo njenih konstantnih misli, a samim tim i njena stvarnost. Vrlo su tvrdoglavi i ne mogu se tako lako "ukloniti" nekim novim afirmacijama. To vam je kao kad hoćete da pomerite Empire State Building sa mlitavim špagetima. Ona sebe vidi kao ženu od 100 kila – i to je to! Njena težina je odraz njenih postojećih afirmacija – natpisa na njenim zidovima. Dobra vest ovde je, da jednom kada nova afirmacija od "65 kila" zameni prethodnu, ona postaje njena konstantna i tvrdoglava misao koja će obrisati repove prethodne afirmacije od "100 kila". U toj situaciji dobijanje na težini je isto tako teško kao i u obrnutom slučaju, jer se pojavljuju novi repovi i nove postojane misli. Ako poslušamo naš unutrašnji govor, čućemo naše "limite" i druge afirmacije koje nam se stalno govore u lice. Na primer... • "Ne umem da pevam," • "Pravljenje para nije lepo," • "Žene ne mogu da rade muške poslove," • "Nikad ne mogu da nađem prave reči," itd. itd. itd. Sve su to afirmacije koje nas drže tu gde smo. Afirmacije umeju da budu veoma snažne. Koristimo ih svakog minuta svaki dan. One oblikuju naše živote jer predstavljaju naše misli i stavove. I sada dok ovo čitate vi ih koristite. Stalno konsultujete natpise na zidovima (postojeće afirmacije) kako bi ih usaglasili sa onim što vam govorim. Da li ste ikad uhvatili sebe da kažete, "Da, ali..." dok čitate ovo? Ako je tako, kod vas se verovatno afirmiše neko ograničenje. Zato sam ranije o afrmacijama rekao da .... ".. se u njih čovek može sigurno pouzdati (čak možda više nego u bilo koju drugu tehniku) i da se zaista manifestuju u ljudskim životima na način kako se afirmišu." Uopšte se ne dovodi u pitanje činjenica da pravilno instalirane afirmacije fantastično funkcionišu. Jedini je štos u tome da to zaista budu prave afirmacije.

12

Tu nastupa EFT. On omogućava da se efikasno obrišu sve negativne emocije & verovanja koja se javljaju u obliku repova. Veštom upotrebom EFT, može biti eliminisana svaka blokada na putu ka ličnom napretku. Tako dobijamo jedan prazan zid na kome možemo napisati šta hoćemo – naše nove misli. Obriši i zameni. Obriši i zameni. Kade se ukloni sukob, afirmacija se lako prihvata. To može biti jako uzbudljivo jer transformiše čoveka. Tako nam kombinacija EFT i afirmacije omogućava da potpuno reorganizujemo naš sistem. Da počistimo blokade i instaliramo snove. Finansije mogu procvetati. Prijateljstvo takođe. Baš kao i unutrašnje spokojstvo i samopouzdanje. Do sada je EFT služio kao jedinstveni brisač negativnih emocija i nije se koristio za instaliranje snova. Afirmacije su, s druge strane, bile sredstvo za instaliranje snova, ali nisu imale mogućnost brisanja ometajućih repova. Sada kada smo spojili obe tehnike dobili smo mogućnost da nas i naše klijente povedemo u veličanstvenije sobe Palate Mogućnosti. Volim ljude koji istražuju svoje mogućnosti. Volim ljude koji imaju snove. Oni pokreću stvari. Oni se nalaze na čelu kolone. Zar vas ovo ne uzbuđenje? Više sledeći put. Grlim vas, Gari P.S. Ovo je pravi trenutak da mi pošajete vaše misli, pitanja, “šta ako, kako to... itd”. Od vaših odgovora zavisi kako će se ova serija nastaviti. Hajde i vas da čujem. Palata Mogućnosti 4a—Odgovori u vezi sa afirmacijama Zdravo svima, Prvo, veliko hvala svima koji su odgovorili na moj poslednji email o "Palati". Voleo bih da sam imao više vremena da odgovorim svima i da sve vaše poruke mogu da uključim u ovu "knjigu" koju pišemo zajedno. Molim vas da znate da sam svaku poruku pročitao i da SVE one utiču na to što pišem, čak i one koje nisu ovde navedene. Takođe, dok se fokusiramo na afirmacije & EFT, da vam kažem da postoje i mnoge druge tehnike koje ćemo istražiti pre nego što završimo. Nadam se da ćete na kraju imati jedno sredstvo koje daje rezultate u svim oblastima Ličnog Unapređenja. Iako se većina pitanja odnosi na to kako spojiti afirmacije sa EFT (o čemu ću govoriti sledeći put), ovde ću sa vama podeliti nekoliko drugih komentara. Ubacio sam imena autora tamo gde mislim da je prikladno. Evo ih: Prvo, evo citata Marijane Vilijamson koji je uhvatio suštinu Palate Mogućnosti. Citat mi je poslala Debora Mitnik.

13

"Naš najveći strah nije u tome što mislimo da smo neadekvatni. Najveći strah imamo od saznanja da smo užasno moćni. Najviše nas plaši naša svetlost, a ne mrak. Pitamo se, ko smo mi da budemo tako briljantni, divni, talentovani i fantastični? U stvari, ko smo mi da ne budemo to? Mi smo Božija Deca. Skromnost ne služi ovom svetu. Nema ništa svetlo u tome kada smo mali i kada se drugi osećaju nesigurno pored nas. Mi smo rođeni da slavimo Boga u nama. I to se ne nalazi samo u nekima od nas; svi to imamo. Kada pustimo svetlost da sija, mi podsvesno pokazujemo i drugima da to mogu da rade. Kada se oslobodimo naših strahova, tada naše prisustvo automatski oslobađa druge." Marijana Vilijamson "Vaši komentari u vezi sa afirmacijama su potpuno na mestu! Repove treba tretirati i korigovati kad god hoćemo da se promenimo (ko neće?). Ja sam to uradila kod problema sa pušenjem, gubitkom težine, problema sa novcem itd. Uvek, uvek, potražite skrivena podsvesna verovanja i očistite ih uz pomoć EFT, i stalno proveravajte da nije neki zaostao. Dovoljno je da provedete nekoliko minuta razgovarajući o problemu i pitati prosto "Šta je loše u tome ako izgubite težinu, prestanete da pušite, itd." – Svi strahovi potiču od verovanja. Korigujte ih dok se ne očiste. Takođe, ja posebno volim da tapkam po svim meridijanima kada se instalira nova pozitivna afirmacija. Imam odlične rezutate!" Elizabet Mas "Impresionirana sam ovakvim načinom komunikacije. Ja sam majstor praktikant NLP tehnike, hipnoze i TFT. Do sada sam čula bezbroj kritika drugih hipnopraktičara u vezi sa afirmacijama. Moje klijente učim da naprave snažnu željenu sliku u glavi, kao i da zamisle frazu koju će stalno ponavljati dok ne poveruju u nju. Uspeva mi kod gubitka težine gde ljudi zamisle sebe kao vitke i kada se unutrašnji govor uskladi sa tim." Roza Smit "Dopada mi se vaša ideja kombinovanja afirmacija i EFT. Mislim da čak nije ni potrebno unositi negativni odgovor u pozitivnu afirmaciju i ugrađivati je u svest. Zašto ne tretiramo bilo kakav otpor (psihološki preokret) sa uvodnom frazom "Čak iako možda ne verujem <afirmacija> ja duboko volim..." itd. Tada prosto ponavljamo afirmaciju tapkajući po EFT tačkama, čisteći sve negativne (verovatno podsvesne) odgovore koji nam se javljaju, a da ne moramo verbalno da ih izgovorimo. To će možda ukloniti samo neko drveće iz šume, ali ako se svakodnevno radi, uskoro će i šuma nestati?" Rik Rajdin

14

"Palata Mogućnosti mi se zaista dopada. Uzbuđen sam jer osećam mogućnost za promene ... za mene. Imam velika očekivanja. Dopada mi se koncept "natpisa na zidovima." Divna analogija – stvarni primer. Fred Galo je imao odličan članak u EnerGymu čija je poenta u tome da naše misli kreiraju našu stvarnost i tako postaju naša stvarnost, kao što ste naveli u odeljku 3." Tomas F. Ditvorst "Zaista mi se dopada Palata Mogućnosti. Imala sam iskustva sa “obriši i zameni” i želela bih nešto da vam kažem povodom toga ako je moguće. Biću kratka. Pre 12 godina život mi je bio u haosu, imala sam panične napade, agorafhobiju, dva nervna sloma itd. Moj najveći strah je bio da će mi muž umreti, i to u roku od 10 minuta, kad god izađe iz kuće. Život mi je stalno bio ispunjen tim konkretnim strahom [između ostalih]. Jednog dana sam prosto počela da govorim sebi "neće umreti dok ne napuni 73" i svaki put kada mi strahovi uđu u glavu, ja produžim misao, "da ali on neće umreti pre nego što napuni 73" – To je upalilo. Uskoro sam se oslobodila tog užasnog straha – Obrisala sam ga i zamenila. Sad, šta ću da radim kada napuni 72 ? Prosto, obrisaću i zameniću. Nikada nisam razmišljala na taj način – do sada." Autorka teksta je želela da ostane anonimna "Čitajući vaše poslednje poglavlje, moram da priznam da ste u pravu. Stalne misli zaista kreiraju našu stvarnost. Afirmacije su moćne, a ako ne funkcionišu, to jeste zato što su u direktnom sukobu sa telesnim energetskim sistemom/podsvešću. Prebrišite ono što je programirano u vašoj podsvesti i tada će stalne afirmacije reprogramirati vašu podsvest. To što ste opisali u osnovi je — ne, nego baš tačno – suština hipnoze i ono što se sa njom može učiniti. Mojim klijentima mogu dati sugestije (afirmacije) i njihovo ponašanje će se sledstveno tome promeniti. Ako se to ne desi, moram prvo da neutrališem stara verovanja, sećanja, događaje itd., pa onda da programiram nove afirmacije - sugestije. Kako postoji više načina da se odere mačka, tako znam da sa afirmacijama i starim verovanjima možete dobiti isti rezultat uz pomoć EFT." Keli Rajan "Vrlo dobro! Mislim da sada konačno dolazimo do evolucije EFT tehnika. Da i ja dodam neku misao onome što ste rekli; mislim da ponekad trošimo previše vremena na formalno obrazovanje koje nas uči da se striktno držimo pravila kako bi imali neki kredibilitet u životu. Mrsko je i pomisliti da smo sve te teške godine obrazovanja potrošili uzalud, pa možda i to može biti razlog nevoljnog prihvatanja novih ideja." Mark S.Kerns "Veovanja su ti natpisi na zidovima” kako kažete, i često se formiraju još u najranijem detinjstvu – suštinska verovanja, ako tako mogu da ih nazovem. Tretiranje negativnog životnog verovanja je cilj svake energetske terapije, kao što ste rekli. Često imamo više

15

aspekata tih verovanja i Psiholoških Preokreta, tako da treba raditi korekcije. U pravu ste, ako se negativna životna verovanja ne tretiraju kao problem/emocije, čiji intenzitet treba da bude eliminisan, tada će biti teško instalirati novu afirmaciju. Vašoj formulaciji bih dodao to da lekar može pomoći pacijentu tako što će fokusirati svoje intencije, u nameri da pojača pozitivne intencije klijenata. Taj deo se odnosi pre svega na lekare, a potom i na savetnike, tehničare ili psiho terapeute." Piter Lambrou "Često svojim klijentima sugerišem da što više koriste afirmacije. Samo nekad imam problema kako da ih definišem. To potiče delom od mojih sopstvenih osećanja. Ja, kao i vi verujem da su afirmacije veoma jake ... ponekad i prejake. Moj sadašnji posao sam našao uz pomoć afirmacija. Ipak, njihova snaga me ponekad plaši. Znam da to što kažem nema mnogo smisla. Mislim da sam duboko u sebi neka vrsta Fundamentaliste, što je skriveni deo mog života. Iako sam u većini stvari vrlo liberalan, kada se radi o afirmacijama, imam neku malu nelagodnost. Bilo kako bilo, nisam razmišljao o tome da ih kombinujem sa EMDR (moja tehnika). Tu mislim da ste pogodili i stvorili jedno vrlo efikasno sredstvo koje dosta pomaže ljudima." Autor teksta je želeo da ostane anoniman Na kraju, jedna intrigantna poruke od gospođe Bea Skarlata... "Još nešto iz vaše pošte, a u vezi sa afirmacijama. Iz onog što sam pročitala, znamo da je placebo efekat (verovanje da će se nešto pozitivno desiti), a što je i naučno dokazano, efektivan sa 33% - 50%. S druge strane "nocebo" efekat (verovanje da će se nešto negativno desiti) ima dozu ostvarenja u 50% do 100% slučajeva – po istom naučnom metodu. To pokazuje da smo mi dva puta više negativno sugestivni nego pozitivno sugestivni, (zbog čega imamo ona "proročanstva koja se sama ispunjavaju", vudu smrti, t.j. smrti kao rezultat ubadanja igala u lutku koja predstavlja žrtvu, itd.). Mislim da ste ovde dodirnuli nešto veoma važno – repove na afirmacijama koji govore "da, ali" i koji uvode nocebo efekat, koji pak u potpunosti negira pozitivnu afirmaciju. Fransin Šapiro (tvorac EMDR tehnike) naziva ta negativna verovanja "repovima malog rastojanja" - ali je koncept u suštini isti. Čak šta više, ona se verovatno mogu mnogo brže otkoloniti sa EFT nego sa EMDR, jer se kod većine ljudi nalaze u njihovoj podsvesti." Bea Skarlata Grlim vas sve, Gari

16

Odeljak 2 Palata Mogućnosti 5--Afirmacije & primer sa gubitkom težine I dalje dobijam mnogo pozitivnih zapažanja koja se tiču ove serije. Zašto? Pa zato što smo skočili na glavu u naš bazen moći. Probudio se pobednik u nama, onaj koji zna naše stvarne mogućnosti. To nam je podiglo moral i ubrzalo puls. Do sada smo obradili metaforu "Palate" i ustanovili da stalno konsultujemo natpise na našim zidovima. Ti natpisi potiču od naših konstantnih misli, koje tako postaju naša stvarnost. Zatim smo uključili afirmacije kao sredstvo pomoću koga možemo pisati različite poruke na našim zidovima, i podvukli da je EFT sredstvo koje može da obriše sumnje, “repove” (koji se tu često javljaju kao podsvesna negativna verovanja afirmacijama). Afirmacije su samo jedno sredstvo (od mnogih), u kutiji alata naših mogućnosti, i kako se ova serija bude razvijala još ćemo govoriti o njima. Sada sam ih samo malo dotakao kako bi ste na trenutak bacili pogled na vaše stvarne mogućnosti. U kombinaciji sa EFT, njihova uloga je znatno uvećana, otkrivajući svaki kutak naših ličnih potencijala. U uvodnoj reči o afirmacijama, dao sam primer žene od 100 kila koja je imala afirmaciju na željenih 65 kila. Do sada su se vaši preovlađujući komentari odnosili na pitanje “kako to postići”. Jedna dama (zvaćemo je “Džudi") je napisala .... "OK. Imam skoro 100 kila i imam ih od momenta kada mi se desio slučaj seksualnog zlostavljanja od strane člana crkvenog hora (Prijavila sam slučaj osobi koja je odgovarala za njega, ali se ništa nije desilo. Na kraju sam tražila da mi se i on izvini zato što ignoriše celu stvar, da bi na kraju doživela da sam ja ta koja je sve izmislila jer on nije hteo da spava sa mnom! Toliko o čoveku koji je 8 godina tvrdio da me voli!!!) Znam da je jedan od mojih repova verovanje da “kad smršam muškarci će me napadati a potom i povrediti”. Mislim da ima i drugih, ali ne znam kako da ih otkrijem? Kako da se oslobodim repova?" Po mom iskustvu, sama težina nije problem. Pre će biti da je ona simptom nekoliko emocionalnih stanja koja nas teraju da jedemo više nego što nam treba. Trik je dakle u tome da se otkriju ti skriveni emocionalni pokretači. Srećom, proces afirmacija nam omogućava da saznamo da ti pokretači postoje, pa nam tako pomaže da otkrijemo i koji su. Ovde važi jedno prosto pravilo, a to je: Ako afirmacije "ne rade", to je zato što su repovi na poslu. Mislim da je ovo pravilo u redu i da se možemo osloniti na njega. To je veoma važna informacija, jer nam govori da počnemo sa traženjem. Kao što Džudi reče, ona već zna za jedan rep, "... ako smršam muškarci će me napadati a potom i povrediti ". Da je ona kojim slučajem vaš klijent, ne bi bilo to teško i otkriti. U stvari, to bi momentalno isplivalo još u prvoj rundi izgovaranja afirmacija koje se tiču gubitka kilograma. Ako tu imamo i malo sreće, taj će jedan slučaj seksulanog zlostavljanja biti i jedini negativni natpis na njenim zidovima. U tom slučaju, trebalo bi

17

ga podeliti u nekoliko aspekata (ako ih uopšte ima) i obrisati sa EFT. Tada treba instalirati afirmaciju za gubitak težine, i u razumnom vremenu imaćemo vitkiju i "novu Džudi". Ali šta ako tu ima još nečega? Šta ako je Džudin problem sa težinom odraz njenih ukupnih životnih problema? Šta ako ima još negativnih repova koji nisu tako lako vidljivi? Šta onda? Prosto, ako afirmacija za gubitak težine "ne radi" tada ćete naravno zaključiti da postoji još repova. Vaš sledeći zadatak je da ih locirate i eliminišete, gde će do izražaja doći vaša veština kao praktikanta. To je ono šta ste kao psihoterapeuti učili i vežbali da radite, i gde ste razvili mnoge tehnike po tom pitanju. Ovde sam za naše potrebe sumirao nekoliko pitanja pomoću kojih negativne misli (repovi) mogu isplivati na površinu. Siguran sam da i vi imate svoja, pa ako je tako, molim kažite mi koja su.

• "Ako postoji neki emocionalni razlog zašto afirmacija ne radi, šta bi to moglo da bude?" • "Završite rečenicu. Ako težim 65 kila, posledice toga biće ...." • "Završite rečenicu. Da bi smršala moraću da ....." • "Završite rečenicu. Ono što stvarno želim je ...." • "Završite rečenicu. Gubitak težine me podseća na ...." • "Izgovorite ovu rečenicu u recite mi koliko je istinita. Želim da me neko voli ovakvu kakva sam i TADA ću smršati." • "Izgovorite ovu rečenicu u recite mi koliko je istinita. Svi u mojoj porodici su debeli, i to je moja sudbina." • "Izgovorite ovu rečenicu u recite mi koliko je istinita. Ako prekinem da jedem (sladoled, hleb, itd.) to je isto kao kada bih se odrekao prijatelja."

Ova pitanja mogu da pokrenu čitav niz događaja, verovanja, stavova i drugih “repova” koji sputavaju Džudin život i koji se pokazuju na njenom višku kilograma. Pitanja, naravno, treba postavljati jedno po jedno, i isto tako eliminisati uz pomoć EFT. Možda je za to potrebno vreme, a možda i ljubav, upornost i veština. Rezultat će biti dobar jer Džudi neće biti jedina koja će izvući korist iz cele priče. Kao što se kaže u knjizi “Skraćeni kurs za pravljenje Čuda”, U Kovčeg Mira se ulazi dvoje po dvoje. Ako se repovi pravilno eliminišu, Džudin život će imati i dodatne pozitivne posledice. U slučaju da je njen problem težine rezultat sveukupnih životnih problema, tada će stalna upotreba EFT sigurno imati nekoliko pozitivnih nus pojava. Počeće da primećuje prilike koje do sada nije primećivala. Više će se smejati i bolje družiti. Ljutnja će biti blaža i manje dominantna. Bolje će spavati i biće sigurnija. Probaće da radi stvari koje ranije nije ni pokušavala da radi. Biće srećnija ... i ... da, izgubiće težinu. U ovom slučaju imate očigledan primer kako se stiže do uspeha – Džudine težine. Ne morate da znate kako se ona subjektivno oseća; niti morate da nagađate tako nešto. Sve dok se ta prekomerna težina ne istopi, vi ćete morati da radite sa repovima – kratko & jasno. Džudi i vi treba da radite zajedno (važna reč) i da zajedno istražujete razloge koje leže iza problema sa težinom, a onda da ih brišete jedan po jedan. Nakon toga, formulišite afirmaciju u vezi sa željenom težinom, i neka to budu nove konstantne misli koje će je

18

odvesti na pravi put. Proces je sličan vučenju konopca koje počinje sa mrtve tačke. Afirmacije vuku na Džudinu stranu, dok EFT postepeno smanjuje silu ometajućih repova. Kako slabi snaga sumnji i neverice, tako afirmacije počinju da dobijaju bitku, sve dok, konačno, repovi potpuno ne popuste i Džudi dostigne težinu od 65 kila. Tada ćete se oboje “osećati baš dobro". To je trenutak kada se odnosi među ljudima ubacuju u veću brzinu i gde ljubav uzima volan u ruke. Osećaj zadovoljstva je tada mnogo veći od onog čuvenog EFT "čuda za jedan minut." To je ono "zašto" se bavite ovim poslom – istinska nagrada u očiglednom uspehu. Ceo proces je dosta jednostavan. Ova procedura se može primeniti na bilo koji problem –ne samo na gubitak težine. Možete ga koristiti samostalno ili ga kombinovati sa drugim tehnikama kojima vladate. Evo kako on otprilike izgleda (naravno da se može korigovati u zavisnosti od konkretnog slučaja): 1. Napravite afirmaciju gde ćete zamisliti "novog sebe." (pravila za pravilno formulisanje afirmacija ćemo obraditi u sledećim poglavljima) 2. Kad god "ne radi," potražite negativne repove. 3. Podelite repove na aspekte (ako ih ima) i spustite ih na nulu (obrišite ih) sa EFT. 4. Ponovite afirmaciju i korak 2 i 3 tamo gde je potrebno. Da se na kratko vratimo na koristi od ovih procedura. Osim navedenih, tu ima i poslovnih koristi za vas. Ako pretpostavimo da ste uspostavili dobar i prisan odnos sa svojim klijentom, zahvaljujući naporu koji ste uložili, vi ste tada dobili dugogodišnjeg klijenta i prijatelja. Ovaj posao nije jednokratan gde nekom sredite strah od javnog nastupa i gotovo, više ga ne vidite. Naprotiv, taj čovek, uz vašu pomoć može postati vrlo vešt govornik, što je znatno više od prostog otklanjanja lupanja srca i gutanja knedli. Dalje, sa Džudi (i drugim sličnim Džudicama) možete odraditi različite prateće probleme koji su u vezi sa njenom težinom, i tu postići uspeh. Još više, možete se fokusirati na njenu finansijsku situaciju i tu ukloniti repove koji predstavljaju "blokade u vezi sa parama." Posle toga, ima još gomila stvari koje se tiču mišljenja o samom sebi, i nakon svega toga, opet postoje mnoge oblasti koje prosto vape za popravljanjem ličnog imidža. Tako će se sve više i više brisati i zamenjivati negativni natpisi na njenim zidovima, pa će na površinu konačno izaći njena duhovna stremljenja. To se obično dešava kada uđete u fazu gde negativne preokupacije počnu da opadaju kao jesenje lišće. I tako sve više i dalje. Ne postoji kraj mogućnostima. Koliko god postignete na tom putu, uvek ima još nešto što možete da uradite. Zaista je uzbudljivo kada radeći na našim mogućnostima, dajemo drugima primer za ugled. Nema inspirativnijeg i boljeg metoda učenja od onog koji očigledno na sebi demonstrira snagu naših mogućnosti. To je veoma ubedljiv, ali istovremeno i motivirajući faktor. Šta više i bolje možemo da učinimo sebi, a time i svojim klijentima, nego da razvijemo sopstvenu sposobnost da se lako krećemo kroz Palatu Mogućnosti ? Više sledećeg puta. Grlim vas, Gari

19

Palata Mogućnosti 5a—Još odgovora u vezi sa afirmacijama Zdravo svima, Nije me bilo 36 sati i kada sam se vratio zatekao sam brojnu poštu u vezi sa našom temom o afirmacijama. Kao i obično, zapažanja su vam impresivna, pa bih želeo da ih podelim sa vama. Da ne bih bio previše opširan samo ću navesti suštinu. Negde, gde mislim da je umesno dodaću i svoje komentare. Grlim vas, Gari OD DŽENIFER DŽENINGS Shvatam da vi nemate nameru da uključite hipnoterapiju u vaš rad sa EFT, ili u vašu Palatu Mogućnosti, ali tu ipak postoje fenomenalne sličnosti u onom što vi i ja radimo. Osnovna razlika je, ako tako mogu da kažem, u tome što kod vas nema hipnotičkog transa. Kao i vi, ja takođe mislim da su afirmacije jako moćne. Koristim ih svaki dan – na sebi i na svojim klijentima. Stvar je u tome što ih ne zovem “afirmacijnama” tako često, jer mislim da ponekad imaju "loš prizvuk". Isto tako, verujem da mnogi ljudi misle da će afirmacije same po sebi "odraditi posao" za njih – pa da oni ne moraju ništa da rade da bi dobili rezultate i došli do nekih promena. Znam da takve "afirmacije samo", mogu kod nekih ljudi i u nekim slučajevima to stvarno i uraditi. Ipak mislim da je važno da svaki od nas i uradi ponešto, pa čak i više stvari, da bi došlo do promena. GK: Ovde imamo puno da istražujemo i .... da .... neophodno je preduzeti neku akciju kako bi došli do rezultata. Ipak, mislim da takva akcija ne sme biti "na silu" primenjivana - kroz neku vrste snage volje. Po mom iskustvu, to je suprotno prirodnom toku stvari. Ako ne postoje repovi i ako postoji odgovarajuća motivacija, akcija dolazi automatski. Osoba sa prekomernom težinom sama po sebi pravi bolji izbor hrane, prodavac počinje da se bavi bogatijom klijentelom, glumac ili pevač počinje da vežba sa više žara, itd. Tada im izgleda da je njihov "novi nivo" na dohvat ruke. To počinje da ih uzbuđuje i oni se tome predaju. Ako to ne čine prirodno, već to rade snagom svoje volje, tada potražite skrivene repove. Možete tad proveriti i motivaciju. Neki ljudi rade afirmacije sa "moram" (što ih vodi u ćorsokak) umesto da se fokusiraju na prave ciljeve. To spada u funkciju određivanja cilja, o kojoj ćemo pričati kasnije. OD - AUTOR TEKSTA JE ŽELEO DA OSTANE ANONIMAN Koliko dugo ste spremni da se konfrontirate sa natpisima na zidovima? Mislim da su primeri koje ste dali (o blagostanju) dobri, ali idu na sigurno, jer nama jeste prihvatljivo

20

da mislimo o tome. Međutim ja razmišljam o divnoj knjizi koju baš čitam...Bog Malih Stvari od Ahrundati Roja. Svrha ove knjige je da nam pokaže kulturne natpise na zidovima jedne države, koji podupiru sistem, a koji pak počivaju na premisi da su neki ljudi bolji od drugih. Natpisi na tim Zidovima govore o tome ko treba da bude voljen, koliko i kada. GK: Palata Mogućnosti se odnosi na pojedinca, na naš lični "unutrašnji posao." Tu se radi o kreiranju novih mentalnih slika pojedinca, a ne o kulturnim verovanjima cele nacije. Kada to kažem, ne mogu a da ne prokomentarišem kako se mogu promeniti natpisi na zidovima cele kulture. U istoriji je to rađeno više puta. Naša zemlja se promenila od robovlasništva prema jednakosti. To se i dalje stalno dešava, čak i sada dok govorimo o tome. Obično, te kulturne promene počinju u snovima jedne osobe (Abraham Linkoln?, Martin Luter King?). Snovi su vrlo važni i usmeravaju nas na pravi put. Snovi mogu stvoriti takvu posvećenost kod ljudi, koji tada tu svoju misiju zarazno prenose na čitavu naciju. To može dovesti do masovnih promena u društvu. Malo stvari se mogu porediti sa nekim ko se nalazi na pravoj misiji. To je zato što su njihove misli u skladu sa njihovim akcijama. Neumorni su, jer nisu u sukobu sa onim što rade. Ako se principi Palate Mogućnosti pravilno primene, oni mogu u ljudima probuditi velike misionarske ciljeve. Jedan posvećeni misionar može poslati mentalne zemljotrese u procese mišljenja cele kulture samozadovoljnih ljudi. Ovde govorimo o stvaranju istinske sile i moći. Mi imamo neverovatne potencijale. Samo ih treba probuditi. AUTOR NASTAVLJA: Sledeće pitanje koje imam za vas odnosi se na ono što u terapiji zovemo stvaranje ličnosti ili stvaranje mišljenja. EFT je fenomenalno efikasan u oslobađanju ljudi od neprijatnosti i napetosti. Ali šta ako je potrebno promeniti karakter, ili ga pak dograditi, čak i onda kada je posle primene EFT došlo do rešenja problema koji je blokirao dalji napredak? Interesuje me kako vi gledate na tu stvar. GK: Iako nisam upućen u stvari koje se tiču "promene karaktera," razumno je očekivati da se to može postići u Palati Mogućnosti. I zaista, uz pomoć afirmacija, sanjarenja i drugih tehnika, možemo kreirati viziju u kojoj smo visokog duha, puni razumevanja i praštanja prema drugima, pošteni, i gde imamo još bezbroj drugih karakternih osobina. Takvi pozitivni ciljevi, pravilno odabrani, deluju kao magnet privlačeći nas na željenu stranu. EFT ovde predstavlja makaze koje presecaju emocionalne veze sa manje dopadljivim vizijama nas samih. AUTOR NASTAVLJA: Gari, Ja sam malo nov u ovome (stidljivo) pa bih te molio ako ovo ide u štampu da izostaviš moje ime? Ili da stvari prikažeš uopšteno? Hvala. GK: Probaj sa ovom afirmacijom: "Nemam nikakvih problema sa svojim idejama i sviđa mi se da ih delim sa drugima." Toliko za početak. Pronađi repove (ako ih ima) i tada ćeš biti na putu ka boljim sobama u tvojoj Palati Mogućnosti. Biti stidljiv po pitanju sopstvenih ideja je zasigurno limit. On je skup i ograničava. Ovo kažem s ljubavlju. Tvoje ideje su misaono vrlo provokativne. Ja bih te za njih pohvalio.

21

OD MERIL BEK Mi imamo malo drugačiji pristup izjavi "da, ali", koja se javlja na kraju afirmacija. Poslednjih 8 godina organizovala sam seminare na kojima sam pomagala prisutnima da otkriju i transformišu svoja osnovna limitirajuća verovanja. Jedna od vežbi koju smo koristili zove se "Da, Ali". Tu ohrabrujemo participante da preuveličavaju svoje “da, ali”. Tada obično imamo sutuaciju da u sred tog prenaglašenog izgovaranja, ljudi prasnu u smeh, ili se smore od toga, da bi konačno shvatili o čemu se radi i počeli trezveno da razmišljaju o situaciji. Tu imamo puno rada gde dakle pojačavamo stres, da bi ga se oslobodili. Naš narod bi rekao - ponavljamo dok im ne dođe iz dupeta u glavu (cranial-sacral work). Vežba se sprovodi kroz razgovor “partnera”, gde je jedan "stvaralac" a drugi “korisnik”. Evo jednog primera kako to izgleda: Korisnik (K): "Koje ti verovanje uliva samopoštovanje?" Stvaralac (S): "Da me vole takvog kakav sam." K: "Ima li tu nekih da, ali?" S: "Da, ali, ne verujem u to." K: "Preuveličaj to". S: Glasno: "DA, ALI NE VERUJEM U TO." K: Posmatra reakciju tela Stvaraoca: "Preuveličaj to, napravi da bude još jače." i tako dalje ..... dok K: "Koje ti verovanje uliva samopoštovanje?" S: "Da me vole takvog kakav sam." K: "Ima li tu nekih da, ali?" S; "Da, ali, ja sam debeo." K: "Preuveličaj to". i tako dalje, sve dok se ne eliminišu sve situacije sa "da, ali". Stvaralac će svaki put reafirmisati osnovno verovanje koje mu uliva samopoštovanje (afirmacija) kako bi mu se afirmacija urezala u svest. Sada kada imamo EFT i slične energetske terapije, često dajemo kraću verziju sekvence na "da, ali" varijante, jer reči stvaraju neprijatnost kod onoga ko ih izgovara. Tako na glas

22

izgovaramo afirmaciju (još uvek radimo sa njima kao partneri), i frazu "da, ali", a onda ono što se nalazi iza toga govorimo u sebi, uz istovremeno tapkanje po energetskim meridijanima, sve dok ne eliminišemo napetost i nelagodnost. Tada prelazimo na sledeći "da, ali", tapkamo itd., dok afirmacija ne bude potpuno čista i bez ograničavajućih verovanja. GK: Interesantan pristup. OD PATRIKA MEKGIVERNA Dopalo mi se vaše romantično putovanje po Palati Mogućnosti. Ja imam malo manje romantično objašnjenje. Zamislite scenario u kome naše negativne misli zauzimaju određeno mesto u našem neurološkom softveru. Ako uklonite negativne izjave koje blokiraju protok energije i tako pristupite višoj svesti, (potencijal), logično je onda da se takve izjave, koje nisu u skladu sa pozitivnom instrukcijom, zamene i tako dođe do povraćaja toka energije. Ako ostavite kompjuter samo sa izbrisanim nekorektnim izjavama, a da ih niste zamenili sa novim, izgubićete pristup višoj svesti, što će omogućiti drugoj negativnoj izjavi da zauzme mesto prethodne. Ovom objašnjenju nedostaje kvalitet i veličina hrabrosti, na putu ka Palati Mogućnosti. Možda negde i postoji mehanizam, skriven pod zastorima kraljevske kočije, koju pokušavamo da uteramo kroz kapiju Palate. GK: Ja ne posmatram stvari na taj način. Po meni, metafore su neobičan, ali dobar način objašnjenja ideja. Vaša je jedna od boljih. Možda celu stvar nazovemo Simfonija u našem softveru:-). Palata Mogućnosti 5b—I još odgovora u vezi sa afirmacijama Zdravo svima, Evo još pitanja Članova foruma, kao i mojih odgovora. Ovo je važno i treba pročitati, jer razjašnjava određene ideje i usmerava nas dalje. Grlim vas, Gari OD TIMA ROUVA

23

Ja sam imao seriju neuspeha sa afirmacijama od kako sam počeo sa njima da radim pre 12 godina. Previše repova je bilo ignorisano i netretirano, tako da sam imao polovične rezultate, pa sam se čak na kraju (Bože me oprosti) i pokakio po celoj toj stvari! GK: Niste jedini! Mnogi su okrenuli leđa afirmacijama. Delom zbog toga što su ignorisani repovi, a delom i zbog toga što ciljevi afirmacije nisu bili pravi i precizno definisani. Bili su neka vrsta moranja. Postoji velika razlika između onog koji MORA da postigne uspeh u poslu, jer to od njega očekuje otac, i onoga koji zaista ŽELI da napravi posao i stvori sebi bogatstvo, kao i bolje proizvode/usluge za druge. Kod prvog se vidi da nema baš volje, dok drugi jedva čeka da počne. MORANJE na kraju završava u korpi za otpatke, dok ŽELETI postaje magnet koji nas vuče ka iskorišćavanju svih naših mogućnosti. Afirmacije su zaista veličanstveni kreatori naše sutrašnjice. Naše prošle afirmacije (postojeće – sadašnji natpisi na zidovima) su kreirale naš današnji status. Naše sadašnje afirmacije stvaraju našu budućnost. To je istina, hteli mi to ili ne, jer se izbor afirmacija vrši kako svesno tako i nesvesno. TIM NASTAVLJA: Razmišljao sam o tekstu koji ste napisali u kome ste istakli "specijalizaciju" u poslu. Hteo bih da započnem "kliniku za pušače" i pitam se da li možda imate neki savet da mi date? Da li se po vašem iskustvu iza same navike pušenja nalaze neki drugi "aspekti"? Ili možda većina želi prosto da prekine sa pušenjem i “to je to"? Ili je nešto treće?! GK: Po mom iskustvu, postoje dve kategorije pušača: (1) oni koji su fizički zavisni i to je sve i (2) oni koji su fizički zavisni I koriste cigarete (i/ili druge substance: hrana, piće, droga) da privremeno smanje trenutnu napetost, koju imaju iz raznoraznih razloga, od poraza u prošlosti, do zlostavljanja, strahova, krivice itd. Ova kategorija u sebi nosi brdo aspekata sa kojima treba dugoročno raditi koristeći principe Palate Mogućnosti. Ovde imamo paralelu sa gubitkom težine. Kada uklonimo sve repove koji se tiču afirmacije "Ja nisam zavisan od cigareta", tada ćemo uz pomoć pravih ciljeva, svesnog sanjarenja i drugih tehnika Palate Mogućnosti dobiti ono što hoćemo. Ne samo da nam neće biti potrebna nova cigareta, već će biti zamenjen i emocionalni naboj koji je stajao iza navike pušenja. Imaćemo pozitivne životne promene, kao posledicu “pratećih efekata”. Još jedan pogled na ovu stvar možete naći kod Viljema Lamera i na našem webu pod imenom Dijalog sa pušačima. OD: BEA SKARLATE Nikad nisam u potpunosti koristila afirmacije na način kako ste ovde izneli, ali sa mojim klijentima koristim neke afirmacije od Lujze Hej, pogotovu ako su u vezi sa delovima tela gde dolazi do blokade ili skladištenja tenzije i stresa, zbog negativnih emocija i debalansa energije. Na primer kada se radi o ukočenom vratu ili bolovima u leđima.

24

GK: Napomena: Afirmacije Lujze Hej se nalaze u njenoj knjizi, "Vi možete izlečiti svoj život." Hay House, Inc., Carson, CA. OD L. KANTLEJ U principu ste u pravu kada se radi o afirmacijama. One rade, kada su osnovna verovanja u skladu sa afirmacijama. Ipak, često ne funkcionišu jer ih ljudi samo ponavljaju kao mantru, bez svesnog uključivanja u proces, pa stara verovanja ponovo preuzimaju stvar u ruke. Ta naša osnovna verovanja su vrlo uporna i vratiće se, ako ne budemo bili pažljivi. Mislim da afirmacije treba da budu zakačene za naše misli. Ako se besmisleno ponavljaju, neće biti promena. Jedan od pozitivnih načina vezivanja za taj misaoni deo, je da zapitate sebe: "Da li je zaista istina da ja moram imati 120 kila? " Kada sebe tako zapitate isprovociraćete reakciju t.j. pozitivnu afirmaciju na kojoj treba raditi. GK: Kada ljudi besmisleno ponavljaju frazu kao mantru, desiće se jedna od nekoliko stvari: (1) afirmacija će biti MORAM umesto ŽELIM, (2) afirmacija je preambicozna i daleko od trenutnih verovanja, ILI (3) vreme je da se izgovara sa mnogo više entuzijazma. OD DARLING GRACIJELE VILENA-MATA Želela bih da komentarišem vaš poslednji mail u vezi sa težinom. Nisu svi ljudi debeli zato što jedu previše. U stvari, prvo bi trebalo proveriti da li postoje neki organski razlozi tome. Ima žena koje imaju hormonske promene, zatim imamo probleme sa štitnom žlezdom, tu je genetika, insulin i mnoge druge stvari. Dalje, ako osoba radi sve ispravno, a ne dođe do gubitka težine zato što pomenuti razlozi nisu prethodno provereni, oni se mogu 'ubiti' od truda i jesti manje, a da to uopšte nema nikakvog smisla. Postoji bojazan da tada može doći do sklonosti ka anoreksiji ili bulimiji, u zavisnosti od toga kako pojedinac gleda na tu stvar. Postoji mnogo ljudi koji nisu psihoterapeuti, a koji mogu imati koristi od ovih divnih tehnika i mudrosti koje ste podelili sa nama. Ja sam bila psihoterapeut i nas su učili da prvo proverimo organske smetnje. U privatnoj praksi se ne radi tako. A ne znam ni kako su drugi naučeni da gledaju na tu stvar. Sa stanovišta biznisa, smatra se da postoji vrlo malo subjekata koji potpadaju u tu organsku kategoriju. Zato bi pre težine možda trebalo rešiti neku drugu stvar pre nego što se primeni EFT.

25

GK: Imate pravo. Iako je moja tačka gledišta da "fizički problemi-dolaze-iz emocioanlnih razloga", naravno, da postoje izuzeci. OD MERILIN GORDON Godinama koristim tehniku koje se zove PoDrška. Ona gotovo odmah izbacuje "repove”, ili kako ih još zovemo "unutrašnje sabotere" na površinu. Otprilike ide ovako: Klijentu kažem, "Ja ću da počnem rečenicu, a ti je završi. Možda će izgledati negativno, ali to je iz terapeutskih razloga. Evo početka rečenice: “Ja ne želim da (smršam, prekinem da grizem nokte, oslobodim se starih trauma, itd.) zato što..." Tada tražimo od klijenta da završi rečenicu, sa prvim što mu padne na pamet. Ponekad odgovor odmah izleti, a ponekad moramo da zagrebemo dublje. Evo kako to može zvučati:

• "Ja ne želim da prestanem da jedem krofne...." • "zato što ih volim." • "a volim ih jer..." • "čine da se osećam dobro." • "Treba da se osećam dobro jer...." • "se ponekad uopšte ne osećam dobro." • "A ne osećam se dobro zato što...." • "mislim da nisam dovoljno dobar."

Tako kad radimo za nekoliko sekundi isplivaju repovi. Tehnika je zaista čudesna i veoma brzo ulazi u suštinu stvari. GK: Ovo je još jedan koristan pristup. Nekome će se sigurno dopasti. OD VIŠE ČITALACA Ne znam šta to znači "podeli repove u aspekte". GK: To ima veze sa izjavom koju sam dao u vezi sa korišćenjem EFT kao sredstva za brisanje "repova" – verovanja koja se javljaju kada se afirmacija izgovori. Mnogi emocionalni problemi sa kojima EFT radi imaju više delova ili "aspekata." Nečije traumatično sećanje na saobraćajnu nesreću, na primer, može se sastojati od (1) straha od prilazećih farova, (2) vrištanja u kolima i (3) ljutnje na vozače. Sve dok se svi ti aspekti ne uklone, neki deo (rep) traumatičnog sećanja će ostati. Jedna od glavnih prednosti EFT kursa su žive sesije (oko 80) sa živim ljudima. Tu su do detalja opisani aspekti i rad sa njima.

26

Na našoj listi imamo puno zainteresovanih koji razmatraju mogućnost da li da se upuste u praktikovanje EFT. Vi ste više nego dobro došli, ali se nadam da ćete razumeti da je krajnji cilj te liste da pomogne postojećim praktikantima EFT. S tim u vezi, ja i pišem Palatu Mogućnosti pod pretpostavkom da ljudi već znaju da primene EFT. U obrnutom slučaju bih izgubio dosta vremena ponovo objašnjavajući osnovne stvari koje moji Članovi koriste dnevno. Hvala vam na razumevanju.

27

Odeljak 3 Palata mogućnosti 6--Ciljevi: Šta bi ste radili u životu da vam je uspeh zagarantovan? Zdravo svima, Iako su afirmacije izuzetno važne, one često same po sebi nisu dovoljne. Na primer, neko ko rutinski i dosadno ponavlja, "Ja sam srećan, ja sam srećan " neće skoro biti primljen u Kuću Slavnih po pitanju Sreće, čak iako su svi repovi otkriveni i prebrisani sa njihovih zidova. Zašto? Zato što sreća u ovom primeru nije pokretački cilj. To je ona vrsta ciljeva koja bi se mogla parafrazirati kao "zar-ne-bi-bilo-lepo" - neka vrsta napora bez strasti i motivacije. Istinu govoreći, sama afirmacija može dovesti do toga da neko bude srećniji, ili se oseća bolje, ali će to poboljšanje uglavnom biti posledica brisanja repova uz pomoć EFT, pre nego sama afirmacija "Ja sam srećan". Da bi afirmacija bila maksimalno efektivna, stvar o kojoj se radi mora da bude neka vrsta "vučne snage", koja absorbuje psihu i postaje misionarski cilj u koga treba uperiti afirmacionu strelu. Takođe to treba da bude veliko ŽELIM a ne MORAM. To je mesto gde ljudi uglavnom dođu u ćorsokak sa afirmacijama. Često imaju grandiozne ciljeve koji su u stvari moranje. Moranje predstavlja nečije druge ciljeve koji samo izgledaju da su naši. Želje naših roditelja da idemo na koledž je moranje za nas, osim naravno, ako to iskreno i mi sami ne želimo. Pritisak okoline da se venčamo, a i da ih zadovoljimo na bilo koji drugi način, takođe predstavlja potencijalno moranje. Gde god afirmišemo moranje, afirmacija će lagano umreti zbog nedostatka stvarnog interesa. To nije neuspeh samog afirmacionog procesa. To je neuspeh određivanja istinskih ciljeva. Neki ljudi pogrešno usmeravaju svoje afirmacije na ciljeve koji su van njihovog praga verovanja. To je takođe moranje i naravno da neće uspeti. Neskromni i nerealni ciljevi kao na primer, želja da se postane predsednik SAD, okonča glad u svetu, ili dobije Nobelova nagrada, možda su za neke ljude vredni truda i možda oni u to stvarno veruju. Ako je zaista tako, samo napred. Za one druge, a naročito one koji se nalaze u emocionalnoj Tamnici, pravi cilj bi mogao biti da se na primer, osete vrednim i sposobnim na poslovnom razgovoru, ili da se tiho odreknu alkohola. Sportisti, s druge strane, mogu bolje udarati bezbol lopticu ili povećati procenat ubačaja slobodnih bacanja. Studenti bi možda poželeli bolju mentalnu oštrinu ili veće društvene sklonosti. Lekari bi mogli da povećaju harizmu, razumevanje i svoje intuitivne sposobnosti. Ciljevi treba da budu željeni. Oni takođe trebaju da budu ostvarivi u okviru našeg sistema verovanja, odnosno maksimalno rastegnuti do samih granica naših "limita." Ako to nije tako, uskoro ćemo shvatiti da je ceo posao uzaludan i na kraju ćemo ga napustiti. Čemu afirmacija da ćete jednog dana provesti noć na Marsu kada baš nimalo ne verujete da je to moguće? Isto tako, ako nas naši ciljevi ne odvedu bar korak dalje, u čemu je štos? Koga briga ako poveća svoj godišnji prihod sa $50,000 na $51,000? Nikog. Međutim,

28

ako postoji šansa da prihod poraste na $60,000, $80,000 ili čak $100,000, tada ćete vrlo brzo osetiti uzbuđenje. Jednom kada se postigne taj nivo, biće mnogo lakše sledeći put afirmisati i dostići $150,000 ili $250,000. I tako to ide. To je mesto gde ćemo osetiti i prepoznati našu stvarnu veličanstvenost koja će nas odvesti u lepše i skuplje sobe naše Palate Mogućnosti. Nekoliko uspeha na tom putu će nam proširiti vidike. Posle određenog vremena, prethodni "limiti" će izgledati smešno. Biće nam jasno da oni nisu bili stvarni, što u stvari i jeste tako (bilo). Osećaćemo se kao da nas je neki džinovski usisivač usisao iz naših postojećih soba Palate Mogućnosti i prebacio u neke veće i lepše prostorije. Jednom kada te stare sobe ostavimo iza nas, nema vraćanja. Koga briga da zaradi $50,000 godišnje ako već zarađuje $250,000? Ko bi ponovo bio stidljiv ako je postao veoma društven? I tako dalje. Većina nas nema pokretačke motive jer nema u sebi životne strasti. Životarimo dan za danom. Ponekad nam život prija, a ponekad ne. Ustajanje i pranje zuba svako jutro, je nešto što stalno radimo. Ali kad skočimo iz kreveta puni entuzijazma, to pokazuje da se nalazimo na nekoj misiji. Nemamo baš mnogo takvih iskustava. Motivacija-cilj-misija, je nešto što ljude deli na pokretače i kukače. To je onaj cup u našem koraku i cakljenje u našim očima – naše “unutrašnje stanje" koje pravi tu veliku razliku između savršene sreće i dosade, bez obzira u kom se životnom stadijumu nalazimo. Sećam se jednog stiha Daga Hupera... Dvojica gledaju kroz zatvorske rešetke. Jedan vidi glib, a drugi zvezde. Često su naši pokretački motivi skriveni iza natpisa na našim zidovima koji su nas već ubedili koliko možemo, ne možemo, moramo, ne moramo, da ne pominjem ostale ”limite." Moguće da natpisi na našim zidovima kažu nešto kao...

• "Ne stoj u gužvi. Niko ne voli da se pokazuje." • "Ne drmaj čamac." • "Daj nekom prst, on će tražiti ruku." • "Znaj svoje mesto." • "Oni koji imaju para, nemaju prijatelje." • "Nemoj previše da se uzbuđuješ ni oko čega. Doživećeš samo razočaranje."

Čak i tada, u nama ipak tinja neka tiha vatra koja se uvek može razgoreti i postati plamen. Kako otkriti tu tihu vatricu? Jedan od načina je da odradimo EFT, na primer ovako: "Čak iako izgleda da sam se zaglavio u sopstvenoj koži.....," "Čak iako te blokade koji me sprečavaju da ostvarim....," itd. Dnevno ponavljanje sličnih EFT rundi trebalo bi da razmrda teški "vodenični točak misije." Nemate pojma šta sve iz toga može da ispadne. Još jedan način da pokrenete svoje sokove je da iskreno postavite sebi nekoliko istraživačkih pitanja. Evo nekoliko primera kako to može da izgleda.

29

• "Koje si snove imao kao dete od kojih si digao ruke?" • "Ko si želeo da budeš? • "Šta bi voleo da radiš, a što sada ne možeš? • "Šta bi uradio/pokušao/bio ako bi ti uspeh bio zagarantovan?"

Sve su to dobra pitanja. Ona su naša lansirna rampa ka nesputanom životu. Ako ih samo pročitate i produžite dalje, propustićete njihovu pravu vrednost. Međutim ako uzmete olovku i papir i provedete nekoliko večeri sa njima, pa i popričate sa prijateljima tome, ili ih pak dozovete u glavu dok vozite, itd., ukazaće vam se velike mogućnosti. Morate pružiti ruku vašoj mašti. Sećam se pitanja koje sam pre mnogo godina postavio Edrijaninoj majci. Tada je imala 78 godina i kada sam je pitao, "Meri, šta bi u životu radila da ti je uspeh zagarantovan?" Razmislila je na trenutak i odgovorila, "Bila bih poslovođa u prvoklasnoj samoposluzi." Pustio sam da prođe malo vremena pa rekoh, "Meri, nisi mi odgovorila na pitanje. Nisam te pitao šta si sposobna da radiš, imajući u vidu tvoje znanje i iskustvo. Želim da znam šta su tvoji snovi. Izađi iz svojih pretpostavljenih limita i kaži mi šta bi STVARNO radila u životu da ti je uspeh zagarantovan." Mari je odmah poskočila i odgovorila sa zacakljenim očima, "Bila bih pevačica." Evo njenog sna. Pravi cilj. Nešto što je uzbuđuje i što bi stvarno volela da radi. Konačno je pitanje dobilo istinski odgovor. Da li vi možda želite da budete pevač/ica? Šta bi ste STVARNO voleli da radite u životu, ako bi se uklonili vaši pretpostavljeni "limiti," i što bi zaista radili sa puno entuzijazma? Znam. Znam. Možda nisam baš praktičan (još). Ali to je početak. Možemo početi sa afirmisanjem malih koraka koji izgledaju ostvarivi i polako početi da se krećemo ka ostvarenju sna. Uvek postoji način. Kasnije ću vam predstaviti Antena koncept – naš ugrađeni mehanizam za pronalaženje pravih puteva ka onom što hoćemo, ma šta to bilo. Nadam se da vam se ubrzao puls. Ovde ulazimo u Zemlju Mogućnosti. Više sledećeg puta. Grlim vas, Gari Palata mogućnosti 7--Ciljevi: Učiniti život lepšim Zdravo svima, Dobio sam puno vaših odgovora u vezi sa ciljevima koje smo pominjali u našoj zadnjoj pošti. Mnogi od njih se pitaju da li su "misije" zaista neophodne da bi ciljevi efikasno uticali na afirmaciju. Dobro pitanje. Ponovo sam pročitao svoju zadnju poštu i vidim kako ste mogli da steknete takav utisak. Nije mi bila namera da vas odvedem na taj put.

30

Krajnji cilj može biti misija, ali njena suština ne mora uvek da izaziva promene u čoveku. To će uraiditi ono iskreno ŽELIM. Moja namera da izgubim 15 kila nije misija. Niti moja želja da dupliram prihode. I jedno i drugo su ipak važni za mene i ta njihova važnost je ekstra sastojak mojih afirmacija. Sama afirmacija bez motivirajućeg “ŽELIM”, neće dati rezultata. Neki ljudi imaju problem da definišu svoje ciljeve. Moguće je da su proveli puno vremena u emocionalnoj tamnici, pa im formulisanje ciljeva izgleda beskorisno, pa čak i glupo. Takođe je moguće da na njihovim zidovima možda piše ... "Ambiciozni ljudi su napadni i gramzivi." "Ostani tamo gde ti je mesto." "Zašto trošiti vreme na nešto što je nemoguće?" Ako neko ima problem da otkrije svoje ciljeve, bez obzira na razlog, još uvek nije kasno da mu se pomogne. Prosto korišćenje EFT bez afirmacija ili ciljeva sigurno će doneti olakšanje u mnogim oblastima. Mi to godinama radimo. Naravno kada dođe do olakšanja, dolazi i do pozitivne promene ugla gledanja na stvari. To, s druge strane, raščišćava put i omogućava stvaranje ciljeva, a time i afirmacija. Ljudi postaju oslobođeni uz pomoć EFT. Nekako su veseliji. Želje dobijaju smisao i čak se nestrpljivo očekuju. To je mesto kada pacijent sa psihološkim problemima i kome više nije potrebna pomoć na tom polju, postaje klijent koji želi da unapredi i popravi svoj Lični Nastup. To je mesto gde će psiholog promeniti brzinu i pomoći osobi koja je imala psihološke probleme, da sad maksimalno poboljša i ulepša svoj život. Na početku treba ići malim koracima – jedan po jedan cilj. Staviti afirmaciju iza svakog cilja. Doterati. Promeniti. Zadovoljiti se sa malim uspesima na početku, a onda preći na krupnije stvari. Obrisati delove natpisa na zidovima i zameniti ih boljim airmacijama. Graditi. Ljubav. Smeh. Proslaviti svaki uspeh i nastaviti dalje. Otkriti nove sobe u Palati Mogućnosti. Uradite to zajedno. Napredujte sa svojim klijentom. Formulišite svoje sopstvene ciljeve i povežite ih sa afirmacijama. Afirmišite radost, blagostanje i slobodu u vašoj praksi. U vašem životu. Budite primer. Postanite model na koga će se vaši klijenti ugledati. Ipak budite oprezni da vam to ne postane misija (osmeh). Sledeći put ću vam predstaviti "korisno sanjarenje." To je treći deo trilogije koja će vas sa ushićenjem povući ka Penthausu na krovu Palate Mogućnosti. Prva dva su naravno bili ciljevi i afirmacije. Ovu trilogiju sam nazvao "Ushićena Trojka." Grlim vas, Gari P.S. Obratite pažnju na poruke koje slede, a koje su mi nedavno stigle. One predstavljaju različita gledišta na ovu stvar.

31

OD EROLA ŠUBOTA Godine 1978 pohađao sam nedeljni seminar kod Kena Kejesa. Tamo je traženo od nas da memorišemo njegovih 12 načina za usavršavanje. Dopao mi se taj pristup ali sam ipak odlučio da sam sebi odredim kako ću to izvesti, bazirajući ceo postupak na nekim njegovim najboljim idejama. Uz to, prilikom korišćenja afirmacija na personalnom planu, sve sam snimao na kasetofon, tako da sam ponovo i ponovo mogao slušati afirmacije. Afirmacije sam kreirao iz kniga kao što su na primer “Tragovi na putu” od Ajlin Kadi, “Afirmacije Džona Dajamonda”, “Hodočasnik Mira”, “Emanuel”, “Kurs za pravljenje čuda”, itd.. Kada željena afirmacija postane stvarnost, onda krećem ispočetka, ali ovog puta na višem nivou. Mislim da je ovaj pristup veoma dobar i koristan. Tako želim da afirmišem i ovo putovanje kroz vašu Palatu Mogućnosti. Još jedna stvar – od Kena Kejesa sam postao svestan kako da stvorim afirmaciju, a isto tako kako i da je otpustim. Kreiranje afirmacije se odnosi na to da dobijemo što želimo: veće bogatstvo i blagostanje. Otpuštanje afirmacije govori o mogućnosti da se stvari prihvate onakvim kakve jesu. Mogu biti smiren i ako vrednost mojih akcija padne. OD KVENTINA KALVERTA Imao sam dosta uspeha sa afirmacijama kako na sebi, tako i kod svojih klijenata. Obično koristim svesku čija je i leva i desna strana prazna. Na levoj strani pišem u prvom, drugom i trećem licu, na primer: "Težak sam 85 kila, jak sam, zdrav i zadovoljan." Zatim, "Kventine, ti imaš 85 kila, jak si, zdrav i zadovoljan." Potom, "Kventin ima 85 kila, jak je, zdrav i zadovoljan." Mislim da smo mi programirani u sva tri lica i da je potrebno da im se obratimo na ovaj način. Na suprotnoj strani, pišem odgovore koji mi prvo padnu na pamet i to za svaku od gore navedenih afirmacija. Na primer: "Težak sam 85 kila, jak sam, zdrav i zadovoljan." Zatim odmah napišem šta mi prvo padne na pamet -- "To je baš glupo debeljko" – tako otkrivam specifične i podsvesne negativnosti (repove). To radim u svakom licu (tri puta po tri), najmanje deset puta sedeći. Pokušavam sve da ponovim dva do tri puta na dan, sve dok ne ispunim celu nedelju sa pozitivnim neposrednim (prvo što mi padne na pamet) odgovorima. Verujem da bi proces mogao dosta da se skrati uz pomoć EFT koji bi relativno brzo uklonio negativnosti, i u hodu odmah instalirao pozitivne reakcije. Takođe sam pronašao da ako ceo proces ne funkcioniše baš najbolje, to znači da nismo dovoljno dobro uklonili jake repove, koji mogu pružati otpor na nekom dubljem nivou. Ili možda nismo spremni da se upustimo u celu priču.

32

OD TOMA ŠILDSA Zašto praviti ciljeve koji se oslanjaju na naš trenutni sistem verovanja, umesto da prosto kažemo šta zaista hoćemo i tako uskladimo sopstvena verovanja sa željenim ciljem. Tada možemo razložiti cilj na pod-ciljeve, strategije, i zadatke, sve u nameri da postignemo ono što zaista želimo. Moguće da mi je ovo promaklo u vašem tekstu. Početak vašeg teksta mi izgleda kao da stavlja limite našim mogućnostima OD GK: Oh ne! To mi sigurno nije bila namera. Svi moji napori su usmereni ka ukidanju svih limita. Izvinite za lošu komunikaciju, i nadam se da će preostali deo teksta afirmisati ono što sam zaista hteo da kažem: Proširivanje Palate: Kada me ljudi pitaju gde se nalazi moja kancelarija, kažem im da je ceo svet moja kancelarija. Sledeći korak bi trebao da bude Univerzum:) OD FRANSIS KOKS Palata Mogućnosti je super, naročito od kada ste uveli ideju uklanjanja repova na afirmacije. To je otvorilo puteve mnogim idejama. Htela bih ovde da uvedem jednu ideju koju ja i moja prijateljica koristimo već neko vreme, sa dosta uspeha. Ona je pristalica Edgara Kajsa i pravi afirmacije koje otprilike idu ovako: "Postoji biće koje raste u meni, Hristove svesti, i koje je dovoljno da zadovolji potrebe moga mozga, moga tela i moje duše". Otkrile smo vrlo velike promene kada ovo koristimo na sledeći način: "Čak i ako imam ........(Kajsova afirmacija).... prihvatam sebe...." i slično, a da odgovara svrsi. Izraz "..raste u meni" podrazumeva proces koji traje, intelektualno je prihvatljiv i ne generiše repove, dok izraz "Hristove svesti" ima veoma snažne implikacije. Ovde ne aludiram na Biblijsko značenje Hrista. Palata mogućnosti 8—Snovi nas upućuju na pravi put. Zdravo svima, Kao deca puno smo maštali. Nije bilo nikakvih ograničenja. Mogli smo da letimo. Da u trenutku postanemo Pepeljuga ili Supermen. Mogli smo da zamislimo da živimo u Palati, možda čak i u Palati Mogućnosti (ahem!). Koji provod! Što god da zamislimo postaje naša lična kreacija. Na žalost, pre ili kasnije, uvek se pojavi neko ko nam tu maštu grubo spljeska, urezujući u naše zidove stvari kao što su...

33

• "Prekini da fantaziraš i odrasti već jednom." • "Izvuci glavu iz oblaka!" • "Dokle ćeš da sanjariš. Od toga se ne živi."

Mnogi od nas su prihvatili te “savete” i prestali da maštaju. Jako loše. Zašto? Pa zato što je svrsishodno maštanje jedno od najjačih alata koje imamo za kretanje kroz Palatu Mogućnosti. Kada to iskombinujemo sa afirmacijama, ciljevima i EFT, dobijamo magnet koji nas vuče ka uzbuđenjima sutrašnjice. Mi uvek možemo koristiti maštanje za kreiranje divne budućnosti. Samo je potrebno da se vratimo u detinjstvo. Pre nekoliko godina držao sam seminare po naslovom: “Kako voziti sopstveni autobus”. To je bila prethodnica onog što danas zovemo Palata Mogućnosti. Jedan takav celodnevni "Autobus” seminar je uhvaćen na video traci i da bih vam pokazao koliko je maštanje moćna stvar, niže vam dajem transkript sa te trake. Tako ću raditi i sa drugim konceptima Palate u sledećim poglavljima. A sada, hajde da pogledamo tu snagu maštanja koje se ovde potpuno samostalno pojavljuje. Molim da ovde notirate da... 1. Mozak ne pravi razliku između stvarnosti i onoga što se živo zamišlja. To nam omogućuje da u našu svest instaliramo odgovarajuće, svrsishodne zamisli. Mi bukvalno možemo stvoriti iskustva (kao da smo ih preživeli) koja ranije nisu postojala. 2. Snovi se možda ne ostvaruju uvek, ali nas UPUĆUJU na pravi put. Grlim vas, Gari IZ TRANSKRIPTA "KAKO VOZITI SOPSTVENI AUTOBUS" GARI: Još uvek radim afirmacije, TV Tehnike i džinglove. Ipak, na mene najbolje deluje nešto što sam godinama koristio a da toga uopšte nisam bio svestan. To je bilo maštanje, ili sanjarenje, kako hoćete. Hajde da uradimo jednu vežbu. Ostavite sve što imate u rukama i zavalite se u stolicu. Ispružite ruku ispred sebe i zamislite da držite polutku limuna. Držite limun tako da vidite sočni deo. Upotrebite snažno svoju maštu i osetite vrhovima prstiju koru limuna. Uočite neravnine na površini kore, baš kao i vlažnu unutrašnjost. Možete li to da osetite? Sad ga pomirišite. [Gari udiše] Osećate li taj miris? OK. Spustite ga dole.

34

Sledeće što želim da uradite je da zagrizete taj limun. Verovatno i sami znate šta sledi, zar ne? Samo kažem da bi ste bili spremni. Da bi ste ovo zaista shvatili, kao i poentu ove vežbe, morate snažno upotrebiti maštu. To znači da stvarno treba da zagrizete taj limun. Bez foliranja. Hoću da stvarno sočno zagrizete u to. Jeste spremni? Ajde, jedan, dva, tri, grizi ...ah-ah i žvaći? Cokćite malo cok,cok. U redu...sad prekinite. Koliko vas je imalo lučenje pljuvačke? [Dižu se ruke] Oh, skoro svi. To je zato što ste zaista uključili svoju maštu. Živo ste to zamislili. Pre nego što pođemo dalje, potrebno je da promenite nešto na strani 20 vašeg priručnika. Vidite tamo gde počinje sa "Iskustvo sa limunom?" Odmah ispod toga se kaže: "Mozak razlikuje......" To je greška. Ja bih rekao: "Mozak NE razlikuje......" Molim vas tu napišite reč "ne" tako da stoji, "Mozak NE pravi razliku između onog što je stvarno i onog što se živo zamišlja." Hajde sada da vas pitam šta je stvarno u tom limunu? Mozak vam je rekao da je on stvaran, zar ne? S druge strane, vi znate da to nije bio pravi, već zamišljeni limun. Kao što vidite mozak ne razlikuje te dve stvari, zar ne? Lučili ste pljuvačku iako nije bilo limuna. Pomislili ste: "Uh evo dolazi nešto jako kiselo. Bolje da pošaljem malo pljuvačke i neutrališem kiselinu." To je baš ono što je vaš mozak uradio. On ne pravi razliku između onog što je stvarno i onog što se živo zamišlja. Očigledno je ipak, da vi i vaš um svesno znate razliku. Međutim, mozak kao organ to nije u stanju. Ova ideja će nam puno koristiti u daljem radu, jer se na njoj u celosti bazira čitav koncept sanjarenja. Evo još jednog primera kako taj fenomen funkcioniše. Studija o kojoj ću vam govoriti je i ranije mnogo puta rađena, ali ona na koju ću vam baš ukazati pažnju je urađena na Ohajo Univerzitetu. O njoj se detaljno govori na trakama Džeka Kanfilda. Ohajo Univerzitet je imao dosta studenata koji su vežbali slobodna bacanja na košarkaškom terenu. Studenti su bili podeljeni u tri grupe približno istih sposobnosti. Hajde da i vas podelimo u tri grupe [publika] kako bi imali bolji osećaj o čemu se radi. Vi ovde ćete biti Grupa 1. Vi uopšte nećete vežbati slobodna bacanja sledećih 30 dana. Ne zamarajte se sa košarkom, radite svoj posao i dođite za 30 dana. Ovi ovde će biti Grupa 2 i vi treba da vežbate svaki bogovetni dan. Idite u salu i bacajte što je moguće više slobodnih bacanja. Na kraju imamo i Grupu 3 koja će takođe vežbati svaki dan, ......... ali samo u svojim mislima. Ne smete ni da pipnete košarkašku loptu sledećih 30 dana. Prosto sedite u stolicu i zamislite kako lopta cepa mrežicu. Svaki put pogađate, fantastično. U svojoj mašti vi to možete da uradite. Švić, švić, švić. Svaki put, svaki dan.

35

Posle 30 dana, skupile su se sve tri grupe da pucaju slobodna bacanja. Oni koji uopšte nisu vežbali nisu imali nikakva poboljšanja, što je i normalno. Oni koji su vežbali po ceo dan popravili su se za 24%. Na kraju, oni koji su vežbali samo u svojim mislima poboljšali su svoj rezultat za 23%. Skoro isto kao i prethodna grupa. Kako je to moguće? Ko mi to može reći? Kako je moguće da grupa koja nije pipnula loptu i koja je vežbala samo u svojim mislima, može imati takav procenat poboljšanja? ČOVEK: Komforne zone. GARI: Jeste. Zapamtite da mozak ne razlikuje stvarnost od onoga što živo zamišlja. Kada je treca grupa zamišljala da izvodi slobodna bacanja, ona je u stvari naštelovala nervne završetke svog mozga na situaciju uspešnog izvođenja slobodnih bacanja. Taj napor je pokazao svoj rezultat na košarkaškom terenu. Mozak ne razlikuje stvarnost od onoga što živo zamišlja. Šta nam to govori o takvoj vrsti maštanja? Ako hoćete da napravite "novog sebe," morate da se intenzivno zamislite u novom obliku. To je suština maštanja i sanjarenja. Živo zamislite "novog sebe." Da li hoćete da popravite nivo prodaje vašeg proizvoda? Prvo zamislite kako to izgleda. Da li hoćete da izgubite kilograme? Pa zamislite to prvo. Da li hoćete da počnete novu praksu u zdravstvu? Prvo zamislite. Da li možda hoćete Rols Rojs? Zamislite sebe kako sedite za volanom i dajete gas, kao i da plaćate račune kao da vam oni ništa ne znače. Zamislite "novog sebe"....živo....i vaš će mozak početi da vas vodi u tom pravcu. Posle nekog vremena, nećete biti zadovoljni sadašnjom situacijom. Imaćete novu viziju sebe i počećete da se ponašate u skladu sa tim. PRIMER #1—FANTOMSKA DUGA LOPTA GARI: Evo jednog primera iz mog ličnog iskustva. Kada sam bio u drugom razredu voleo sam da igram bezbol posle škole. Bio sam solidan bezbol igrač. Nisam bio najbolji, ali ni najgori. S vremena na vreme imao sam neki trapav udarac....možda malo više u desni deo terena, i kada mi se to desi, bilo mi je toliko neprijatno da sam ukočen stajao na prvoj bazi sa usiljenim osmehom na licu. Posle bezbola išao sam kući....koja je bila milju daleko. Ali ja nisam hodao. Trčao sam. Dok sam trčao imao sam živo maštanje o tom trapavom udarcu. I govorio sam sebi da to nije tako trapav udarac. Zamišljao sam da lopticu udaram više u desno po sredini palice i gledam je kako odlazi preko tribina na ulicu. Kako se smanjuje i odlazi preko glava gledalaca. Ne možete je više videti. Sve sam to radio dok sam trčao kući. Zamahivao zamišljenom palicom, i udarao. Vam! Vam! Pa još i levom rukom. Vam! Sve do kuće, vam. Potpuno sam bio u tome. Živo sam zamišljao i potpuno uključio celu svoju psihologiju u to. Prosto sam mogao da osetim kako udaram tu lopticu. Govorio sam sebi...."Vau! Bravo"...i takve stvari. I sad se uzbudim samo kad se setim toga.

36

Kad sam stigao kući i ispričao majci kako je bilo, to više nije bio trapav udarac. Taj udarac je bio toliko fantastičan, kao da je loptica otišla u drugu zemlju. A moja majka, Bog je blagoslovio, nije mi to uzela za zlo. Nije rekla ono što bi mnogi kazali ... "Oh, opet si pustio mašti na volju. Biće da nisi baš tako opalio." Umesto toga ona je obično govorila, "Oh, kako je to divno. Baš si me obradovao." Stalno me je ohrabrivala tim svojim toplim rečima. Bogu hvala! Presrećan sam što je bila takva i što me nije “spuštala na zemlju” i sputavala moju maštu. Tako sam dan za danom u mislima vežbao taj "opali-po-bezbol-loptici" udarac. Da li sam ga živo zamišljao? PRISUTNI: Da. GARI: Da li je mozak pravio razliku između onoga što sam živo zamišljao i stvarnog iskustva? PRISUTNI: Ne. GARI: Pre ili kasnije, ako već toliko puta opalite po loptici, da li ćete na kraju pogoditi tamo gde hoćete? PRISUTNI: Da. GARI: Da, i ja sam to uradio. Dočekao sam svoju prvu dugu loptu. Sad dolazimo na kritično mesto ove priče. Postoje dva načina kako sam mentalno mogao sebi da objasnim tu dugu loptu. Jedan od njih bi bio otprilike ovakav: "Pa, izgleda da mi se posrećilo. To ipak nisam ja. Dobro, opalio sam. Bila je to dobra duga lopta. Ali nisam siguran da to mogu da ponovim. Pa ako mi se to ponovo i desi, opet će biti sreća." Da li se tako ponašamo ponekad? Da li nam se dešava da nekako uzdignemo sebe na viši nivo, a onda poražavajuće kažemo sebi: "To je bila čista sreća. To nisam bio pravi ja." Vidite, ovde je stvarna afirmacija: "To nisam pravi ja. To nisam ja ko je to uradio. Prosto sam imao trenutak inspiracije i posrećilo mi se." Međutim, pošto sam ja u svojoj mašti imao toliko dugih lopti, moj sistem je bio spreman da dočeka dan koji je neizbežno morao doći. Mentalno sam bio spreman na to. To nije bilo iznenađenje za mene. I nije imalo nikakve veze sa srećom. Pa kad sam konačno opalio i optrčao sve četiri baze, šta mislite da sam rekao sebi? Evo šta: "Hej, bilo je krajnje vreme." Istina. Vidite, ovde sam već izgradio [Gari pokazuje na svoju glavu] da sam dobar udarač. Uklapanje stvarnosti sa mojim mislima je prosto bilo pitanje vremena. Kad je konačno došla i ta duga lopta, to nije bilo neobično iskustvo za mene. Situacija je bila očekivana. U svojoj glavi sam udario već toliko dugih lopti da je to izgledalo potpuno normalno. Tako je udaranje dugih lopti postalo sasvim normalno da sam to bio "pravi ja." Nakon

37

toga sam postao veoma dobar igrač bezbola. A posle i dobar igrač fudbala, itd. Suština ove priče je maštanje. Bez toga, sumnjam da bi smo imali uspeha u sportu. Možda bih ja ostao na onom trapavom udarcu da mi nije dozvoljeno da pustim mašti na volju. To me je odvelo na pravi put. Priču sam nazvao "Fantomska duga lopta" jer jasno ilustruje snagu maštanja. Gde je vaša fantomska duga lopta? Kada ste nešto tako živo zamišljali da vam se to stvarno i desilo? Koji nivo, koju to fantomsku dugu loptu možete stvoriti i koja će vas odvesti na potpuno drugi pravac? Godinama posle, kad sam imao negde oko 13 ili 14 godina, setio sam se da sam želeo da igram centra za Njujorške Jenkije. Puno sam o tome maštao. Prosto mi je bilo žao Miki Mantla (tadašnjeg centra Jenkija) što ću mu uzeti posao i kada mu to neko bude rekao. A Miki je fin momak, ne bih hteo da to budem ja. Sad se vi pitate kako to da ja nisam igrao centra za Njujorške Jenkije. Na kraju krajeva, zar nisam o tome živo maštao? Zašto se ta stvar nije opredmetila u mom životu? Dobro pitanje. Drago mi je da sam ga postavio. Tu imamo onaj poznati kliše koji kaže: "Snovi se ispunjavaju." Ali to kod mene ne prolazi ... bar ne rečeno na taj način. Ja bih se izrazio preciznije: "Snovi nas usmeravaju na pravi put." Hiljede dečaka želi da igra centra za Njujorške Jenkije, baš kao što hiljade ljudi želi da postane predsednik SAD. Ali mesto je samo jedno. Moj san da uzmem posao Miki Mantlu odveo me je na pravi put .... prema sportu. I taj pravac mi je dobro služio u životu. Nikad se nisam mnogo sekirao ako i ne postignem maksimum od onoga što sam želeo. To me nije obeshrabrilo. Mnogi drugi bi, u slučaju neuspeha, odbacili celu ideju verujući da se snovi ne ispunjavaju na taj način, pa onda mora da ima nešto pogrešno u celoj priči. Više sledeći put......

Odeljak 4 Palata mogućnosti 9--Naša Antena Zdravo svima, Pre nego što nastavimo hajde da vidimo šta smo obradili do sada. Dosad smo utvrdili da živimo u Palati Mogućnosti ali da želimo da ostanemo u sobama čiji su limiti napisani na našim zidovima, u obliku onog šta možemo, šta ne možemo, šta smemo, šta ne smemo, itd.

38

To su naše sadašnje afirmacije (koje stalno konsultujemo) koje nas drže tu gde smo. One su naše dominantne misli koje kreiraju našu stvarnost. Ako hoćemo da imamo novu stvarnost (težina, zdravlje, bolje odnose, posao, novac, duhovnost itd.), prvo moramo da kreiramo nove stalne misli. Prave ciljeve (ono što ŽELIMO, a ne ono što MORAMO) treba staviti u formu afirmacija i ispisati ih po našim zidovima. To će nas pokrenuti ka novoj stvarnosti, *uz napomenu* da uz pomoć EFT treba neutralisati sve eventualne ometajuće repove koji se tu mogu pojaviti. Kada se oni uklone, afirmacije će imati čist put pred sobom i dobiće svoj smisao. Pametna upotreba maštanja ili sanjarenja će tada dodatno energizirati ceo proces. Uskoro ćemo ovo demonstrirati na primerima. Dodaćemo i neke druge stvari. Sada smo samo prešli neke osnove kako bi ste videli o čemu se radi. Nadgradnja će tek da usledi. S tim u vezi, želeo bih da vam skrenem pažnju na još jedan koncept. Nazvao sam ga: naša Antena. Antena je metafora za onaj deo našeg mozga koga zovemo Retikularna Formacija (grupa neurona koja reguliše više telesnih funkcija kao što su disanje, krvni pritisak, spavanje, hodanje kao i transmisija stimulusa). To je u stvari jedno parče “sive mase” veličine klikera, koje je odgovorno za filtriranje velike količine senzora i impulsa, a koje dobijamo svake sekunde našeg života. Njegova je osobina da nam skrene pažnju na ono što smatramo da je važno. To je jedan veliki dar koga obično uzimamo zdravo za gotovo. Srećom, pravilno korišćenje afirmacija, ciljeva i maštanja deluje kao Antena preko koje "štelujemo", odnosno stvaramo nove aspekte naše novoformirane stvarnosti. Antena je STVARNO jedno od najvažnijih alata "Palate", jer nam sama pronalazi načine kako da ostvarimo svoje ciljeve. To je ekstremno važno, naročito onima koji ne preduzimaju nikakvu akciju dok ne provale "kako" se šta radi. Ovde imamo slučaj da se sve radi otpozadi, jer stvaranje nove stvarnosti uz pomoć afirmacija & maštanja automatski uključuje Antenu koja za uzvrat, pronalazi to "kako" za nas. Ja bih to ovako rekao: "Način da uradite bilo šta već postoji. Samo treba da se uključite u to." Tu fascinantnu osobinu imamo svi mi. Da bi još bolje razradili ideju Antene, niže ću vam dati još nekoliko primera iz Transkripta sa seminara Kako voziti sopstveni autobus. IZ TRANSKRIPTA "KAKO VOZITI SOPSTVENI AUTOBUS" GARI: Anđela, hteo bih da te pitam nešto. Evo baš sada ti i ja razgovaramo i ti si fokusirana na mene, zar ne? [Anđela klima glavom]. Ti čuješ šta ti ja govorim zar ne? [Anđela klima glavom] OK. Dok me slušaš da li si svesna svog disanja? ANĐELA: Ne. GARI: A sada?

39

ANĐELA: Da. GARI: Da. Zato što sam ti skrenuo pažnju na to. Sad dok pričamo da li išta osećaš u svojoj levoj nozi? ANĐELA: Pa da, sad kad si pomenuo. GARI: Dok mi to odgovaraš da li si svesna lupanja svog srca? ANĐELA: Da. GARI : Ali nisi bila pre minut vremena? ANĐELA: Tako je. GARI: [Publici] Vidite, mi imamo bezbroj senzora koji nas konstantno obaveštavaju o nečemu. Sve što gledamo, svi zvuci i šumovi, kao i naše unutrašnje senzacije, stalno pale naše senzore i obaveštavaju naša čula. Negde sam pročitao da ih ima oko 2 miliona – tih senzorskih doživljaja, u sekundi. Zamislite sad da vaš mozak obrati pažnju na svaki od tih 2 miliona senzora, svake sekunde – sigurno bi ste poblesavili, zar ne? Stoga nam naš pametni mozak stalno govori: "Ova stvar nije važna. Fokusiraću se samo na ono što je važno, dok ću ostalo zanemariti." Taj deo mozga koji to reguliše zove se retikularna formacija. Veličine je klikera i ima puno svojih dužnosti. Nas ovde interesuje dužnost koja se zove retikularni aktivacioni sistem. Ja je zovem Antena. Ona je programirana da odredi šta je važno za nas. [Gari odlazi u publiku]. [Obraća se Gordonu] Ne znam vaše ime. GORDON: Gordon. GARI: Gordon. Gordon Vilijams, zar ne? Pretpostavite na trenutak da je ova soba u stvari jedna velika koktel sala za parti i da svi pričaju. Svi ti glasovi prave jedan određeni šum u sobi dok vi i ja vodimo razgovor ... jedan na jedan. Tema je interesantna, dobro se slažemo i stvarno smo fokusirani na naš razgovor. Sad, hajde da vidimo, da li znate da su Ana i Majk ovde negde? [Gari pokazuje prema Ani i Majku .... 3 metra dalje] GORDON: Znam. GARI: OK. Dok nas dvoje razgovaramo da li ćemo znati o čemu drugi razgovaraju?

40

GORDON: Ne. GARI: OK. Da li znate o čemu Ana i Majk razgovaraju? GORDON: Ne. GARI: Hajde da sad pretpostavimo da dok vi i ja razgovaramo, Ana na glas kaže Majku vaše ime, "Gordon Vilijams." Da li ćete vi to čuti? GORDON: Možete se kladiti da hoću. GARY: Ono što bih voleo da znam kako ćete vi to izvesti? Kako ćete vi to čuti? GORDON: Pametne uši. GARI: Pametne uši. Nikad ne znam šta ću na ovim seminarima naučiti. [Prisutni se smeju]. Pametne uši! Pa možemo to i tako nazvati. Nekako dakle, od stotina reči koje se u tom trenutku izgovaraju u sobi, vi ćete čuti samo dve reči koje je Ana izgovorila. U isto vreme vi uopšte ne poznajete Anu, zar ne? GORDON: Tako je. GARI: [Publici] Koliko vas bi na isti način čulo svoje ime, šta mislite? [Sve ruke u sali se dižu] [Gordonu] Sedite sada Gordone. [Publici] Hajde da pozdravimo Gordona? [Aplauz]. Pa, kako to postižete? Želeo bih da znam kako to radite? Mislim, to je dar, zar ne? DAMA: Naša imena smo čuli milion puta. GARI: Čuli ste ih milion puta, to je tačno. Takođe ste čuli druge reči kao "pa", "i" i sijaset drugih reči, zar ne? DAMA: Da. ČOVEK: To ima važnost za nas. GARI: Da! Nama je važno. Vidite, vaša antena je dizajnirana da locira stvari koje su nama važne. Vaše ime je definitivno važno za vas i registrovaćete ga kada ga neko pomene. Dakle, ako neko na koktel partiju pomene vaše ime, [pucnu prstima] vaša antena će to registrovati. Koliko ima majki u ovoj sobi? [Ruke se dižu] OK, majke zamislite ovu scenu. Dolazite kući iz bolnice gde ste se upravo porodili. Otac treba da ide na posao i vi se spremate da obavite vaše dnevne dužnosti što je bolje moguće, imajući u vidu i potrebe bebe. Otac dolazi uveče kući i vi večerate zajedno dok veče polako odmiče. Stvarno ste umorni jer

41

još uvek osećate slabost nakon porođaja. Nahranili ste bebu. Promenili ste bebi pelene i stavili je da spava. Ona se nalazi na dvoja vrata od mesta gde ste se mrtvi umorni sropoštali u krevet sa svojim mužem, i gde ste zaspali kao klada. Tako duboko da ne bi ni čuli kamion da vam trubeći protutnji kroz dnevnu sobu. Onda, posle dva sata, kada ste u najdubljem snu, čujete neko sitno komešanje iz prostorije gde je beba, koje zvuči kao [Gari uzdahnu i zakevta nešto što je ličilo na bebin plač ... publika se nasmeja]. Beba plače. Da li je čujete majke? MAJKE: Da. GARI: Pa kako to čujete? Ako ne bi ste čule kamion kako to da sad čujete sitni bebin plač? DAMA: Naša antena. GARI: Naša antena. Da. Dakle vaša antena je našla ono što je za vas važno čak i kada spavate. Odgovorite mi sad na sledeće pitanje. Da li je i otac to čuo? PRISUTNI: [Neki da, a neki ne] GARI: Tipično, da li je i otac to čuo? ŠERVUD: Ja bih. GARI: OK, ovde imamo oca koji čuje. [Aplauz] DŽUDI: On je tako sladak. [Smeh] GARI: [Šervudu] Da li misliš Šervude, da ako ne bi možda čuo plač deteta, da sa tobom nešto nije u redu? Možda ne bi bio tako sladak. [Publici] Očevi, ipak, u većini slučajeva ne čuju. Ne znam zašto je to tako. Da li su oni možda loši kao ljudi? DAMA: Da! [Smeh] Neće da prihvate stvarnost. GARY: Neće da prihvate stvarnost, dobro. Zašto još očevi ne čuju plač bebe? ČOVEK: Ne moraju da čuju. GARI: Tako je. Oni ne moraju da čuju. Zato što se u tipičnoj situaciji majke pobrinu za to. Očevi govore sebi, "Ja sutra moram na posao. Nema smisla da oboje ne spavamo. Već će se ona pobrinuti za to". Očevi dakle ne čuju plač bebe zato što njihova antena nije aktivna u toj oblasti. Oni znaju da će antena majke odraditi posao. Ali hajde sad i ovo da vas pitam. Šta će se desiti ako majka ode za vikend i otac ostane sam u kući sa bebom. Da li će tada očevi čuti plač deteta?

42

PRISUTNI: Da. GARI: Naravno. Ovde se uključuje njegova antena, zar ne? Antena je naš dar. Koristimo je sve vreme, a da toga uopšte nismo svesni. Takođe nismo svesni da možemo upregnuti njenu snagu za konkretne stvari. Naravno da možemo. Kada radimo afirmacije mi programiramo naš mozak da bude potpuno svestan našeg "novog ja" – onog koga želimo da stvorimo. Na primer, to novo telo koje hoćemo da imamo. Da li ste ikad primetili da kada čitate novine ili časopise, neki vam članci skrenu pažnju, a neki ne? Oni koji vam skrenu pažnju odabrala je vaša antena. Druge je ignorisala. Koristite ove alate kako bi aktivirali vašu antenu i videćete da će nove informacije upaliti lampice u vašoj glavi, na način kako to pre nikada niste doživeli. Dakle ako koristite ove alate, na primer u želji da popravite svoje telo ili da imate željenu težinu, automatski ćete ih podići na novi nivo važnosti u vašoj svesti. Bukvalno ćete vašoj anteni dati instrukcije da bude u pripravnosti i odmah detektuje stvari koje mogu biti od koristi za ostvarenje tog zadatka. Zbog toga ćete, kada čitate časopise, odmah obratiti pađnju na članke koji govore o zdravlju ili težini. Članci na koje ranije ne bi ste obratili nikakvu pažnju, odjednom [pucnu prstima] počinju da se lepe za vas. Vaša antena vas čini ultra opreznim kada se radi o novom cilju. Vaše misli o tome počinju da se menjaju, a s tim u vezi će se promeniti i stvari koje vidite i čujete. Tu leži sva lepota koncepta antene. Stvari se dešavaju nesvesno i zato je veoma važno da budemo dobri posmatrači. Vaša antena će učiniti da obratite posebnu pažnju na stvari koje ranije niste uzimali u obzir. Stvari koje su vam bile ispred nosa, a koje ranije niste primećivali. Kako ja volim da kažem: "Način da uradite bilo šta već postoji. Samo treba da se uključite u to". U stvari, pogledajte izjavu na dnu 19 strane. Molim vas da podvučete: "Način da uradite to što želite već postoji. Ali ga vi ne vidite. Dopustite svojoj anteni da ga pronađe." Daću vam još nekoliko primera u vezi sa ovom temom. PRIMER #1: IMAM TOLIKO PRILIKA DA NE MOGU SVE DA POSTIGNEM GARI: Godine 1983, hteo sam da se preselim iz Portola Veli, gradića u Kaliforniji u Si Renč, takođe u Kaliforniji. Koliko vas zna gde je .... Si Renč? [Dižu se ruke] Oh, dosta vas. Tamo blizu obale Sonome. Upravo sam se po drugi put razveo i po drugi put izgubio svoje malo bogatstvo, tako da nisam imao neke pare. [Smeh] To je istina. Radije sam se odrekao novca nego da prolazim emocionalne stresove koji se naravno dešavaju u uzaludnoj borbi za sopstveni novac. Skupo je .... mislim emocioanlno. Međutim nalazio sam se na početku jednog novog biznisa. Pozajmio sam nekoliko stotina hiljada dolara od prijatelja koje sam hteo da investiram u posao. Izazov je bio u tome što sam izabrao da se preselim u Si Renč ...gradić od 300 ljudi ... dok sam s druge strane trebao da govorim o penzionim fondovima i planovima, i to sa ljudima koji su trebali da investiraju stotine hiljada dolara u moju malu firmu. A oni nisu iz Si Renča, zar ne ? Ne, već iz San Franciska ... na dva i po sata od mene.

43

Znao sam da moja mala firma neće biti u stanju da sama finansira određene projekte, i da moram da potražim partnere koji će isfinansirati celu stvar. To znači da sam morao da ubedim ljude da na stvar gledaju kao ja. S tim u vezi, napravio sam sledeću afirmaciju: "Imam toliko prilika da ne mogu sve da postignem". Sada, zar ne izgleda čudno da neko ko živi daleko od civilizacije, prosto kaže, "Imam toliko prilika da ne mogu sve da postignem", i očekuje da se izgledi sami pojave i tako napravi posao? Zar vam to ne izgleda čudno? Da li bi ste vi tako uradili? ČOVEK: Možda. GARI: Dobro, možda bi ste i mogli. OK. Možda vas nekoliko. Ali koliko bi stvarno to i uradilo? [Podižu se dve-tri ruke] Koliko vas bi oklevalo da to uradi? [Diže se većina ruku] OK. Ali ja sam nastavljao da ponavljam svoju afirmciju. Kada sam se preselio na Si Renč znao sam da moram stalno da vozim do Santa Roze kako bih radio posao. To je negde na sat i po u jednom pravcu. Do San Franciska ima 2 1/2 sata i isto toliko nazad (5-satno putovanje), što bi u stvari trebalo da radim. To je ipak previše, praktično govoreći, mnogo brate da se radi svaki dan. Ali ja sam i dalje ponavljao svoju afirmaciju i zamišljao da se to stvarno i dešava. Setite se kad sam vam ranije rekao da vam neki članci zapadnu za oko dok čitate novine. Tako sam i ja stvorio situaciju u kojoj imam više prilika nego što mogu da postignem. U stvari, ja sam hteo da mi one dođu. Nije bilo potrebno da ih tražim. One su našle mene. Uzgred, nisam imao pojma kako će se to desiti. Nije postojao nikakav koncept. Samo sam bio siguran da već postoji način kako će se to desiti i da je samo potrebno da se moja antena uključi i pronađe ga za mene. Sve što sam ja trebao da uradim bilo je da tome u svojoj svesti pridam naročitu važnost. Afirmacija i maštanje su bili moji alati. Jednog dana pošto sam se preselio na Si Renč, prevrtao sam nešto svoju biblioteku i nabasao na knjigu koju sam dotle pročitao bar 50 puta. Radilo se o filozofiji i idejama u biznisu od Bena Feldmana, vrlo uspešnog prodavca životnog osiguranja. U toj knjizi se nalazila ideja koju sam video bezbroj puta, ali na koju dotle nisam obraćao pažnju jer moja Antena nije bila okrenuta u tom pravcu. Evo te ideje. Kada je Ben Feldman hteo da se sretne sa generalnim direktorom velike firme (znate onog gde ne možete da prođete ni sekretaricu), on bi prosto došao na prijemno odeljenje, hladan kao špricer... jer niko nije očekivao ono što će se desiti...i predao ženi na prijemnom 5 novčanica od $100. Zamolio bi je da jednu novčanicu od $100 preda gospodinu Džonsonu, predsedniku, sa ceduljicom na kojoj je pisalo: "Dajem ovo za 5 minuta vašeg vremena". Mislite li da je žena na prijemnom rekla “ne”? Naprotiv odmah je ustala i odnela gospodinu Džonsonu novčanicu i cedulju. Rezultat? Ben je naravno odmah primljen na razgovor i tako je sebi stvorio izgledne mogućnosti za veliki posao. Još je lepše, kako piše u knjizi, da su mu na kraju svi vratili taj novac.

44

Nikom nije bilo stalo do novca. Prosto im se dopala pametna ideja i zahvaljujući tome prihvatili su razgovor. I eto mene, sam, daleko od sveta .... propao. Ne bih trebao da kažem propao, ali ja prosto nisam imao neophodna sredstva i nisam mogao da odvojim više puta po pet novčanica od $100. Međutim vidite, moja antena je bila isturena i ta priča, koju sam prethodno mnogo puta pročitao, naterala me je da se zapitam: "Koliko stvarno košta jedan kvalitetan poziv koji će imati rezultat u uspešnoj prodaji?" Koliko bi ste vi platili, vi u publici, koji se bavite prodajom, da se sretnete sa nekim ko unapred zna šta ćete pričati ... a da bude zainteresovan za to ... i da ima novac da kupi to što nudite... i da ste već u prijateljskim odnosima sa njim u momentu kada ulazite u njegovu kancelariju? Koliko puta do sada ste zvali i bili odbijeni dok konačno niste pronašli jednu osobu koja potpada pod gore navedenu kategoriju? Koliko puta? DAMA: Više od 10. GARI: Više od 10? 50 ili 100 po mom iskustvu. Koji god broj da je, ipak je to puno poziva i previše vremena. A vreme je novac. I tako, koristeći tu ideju koju je moja antena upravo pronašla, nabavio sam listu penzionih planova u San Francisku, u kojoj su bila imena i adrese menadžera koji su rukovodili tim planovima. Onda sam napravio pismo u kome se kaže: "Dragi gospodine Džonson, menjam ovo (tu sam priložio potpuno novu novčanicu od $100) za 20 minuta vašeg vremena." Priložio sam i pismo u kome se ukratko objašnjava o čemu hoću da razgovaram, i zamolio ga da me kontaktira da dogovorimo sastanak. Poslao sam pisma i zamislite šta se desilo? Pozvali su me. Polovina je poslala sledeći odgovor: "Hej, to me zaista ne interesuje, ali vam je ideja veoma pametna." Veći deo druge polovine me je stvarno pozvao na razgovor. Ostatak onih koji nisu ništa odgovorili ni posle nedelju dana, sam ja sam zvao. Dakle većina je mene zvala, i tako ja polazim za San Francisko gde imam 7 ili 8 zakazanih sastanaka dnevno, i to 2 - 3 dana za redom. Nakon toga se vraćam kući i ceo proces ponavljam ponovo. Na osnovu toga sam skupio $20,000,000 od ljudi koju su uložili u partnerstvo sa mojom firmom. Dakle, prilike su mi se nasmešile onog momenta kada su me ugledale. Same su me pozvale. Čak su mi i kafu ponudile. Nisam pio kafu ali je ona ipak bila tu za mene. I sad da vas pitam. Da li su te mnoge prilike koje nisam stigao sve da iskoristim, već postojale? PRISUTNI: Da. GARI: Da li sam na početku bio svestan toga?

45

PRISUTNI: Ne.

GARI: Treba samo da se uključite u to. Afirmacije i maštanje su aktivirale moju antenu koja je za uzvrat, pronašla put za mene. Uzgred, postoji više načina da se uspe. Ne postoji samo jedan način. Zato dopustite vašoj anteni da vam pronađe što je moguće više alternativa. Dajte joj šansu. ČOVEK: Koliko njih, od onih koji vas nisu pozvali, je zadržalo novčanicu od $100? GARI: Neki. Rekao bih jedan od 20 je zadržao stotku ... a možda je nikada nije ni video ... moguće da je sekretarica koja otvara poštu to strpala u džep ... ili tako nešto. S druge strane, većina ljudi koja me je pozvala na sastanak, vratila mi je tih $100. ČOVEK: Da li ste slali preporučena pisma? GARI: Da, naravno. Morali su da potpišu prijem pošte i sve što ide uz to. Tako pismo dobija na važnosti. "Od koga je to? Gari Krejg?...Ko je to?...Preporučeno pismo?...Da nije neka tužba? Hajde otvori da vidimo šta je." Tako žena na prijemnom otvara pismo i zine u čudu, VAU. Daje ga predsedniku kompanije. Mene pozovu telefonom i ja krećem na sastanak. Uglavnom se tako dešavalo. Neki me nisu zvali a zadržali su novac. Neki su mi ga na samom sastanku vraćali nazad. Dakle jedan kvalitetan intervju me je koštao oko $100. Jeftino. Džabe, kad malo bolje razmislite. Na prvi pogled izgleda da je to puno novca, ali uzimajući sve u obzir, na kraju je ispalo vrlo jeftino. Način da uradite šta god hoćete da uradite već postoji. Potrebno je samo da se upustite u to. PRIMER #2: ČEKOVI U POŠTANSKOM SANDUČETU Ovde bih podelio sa vama još jedan primer koji ukazuje na važnost ove teme. Verovatno su neki od vas čuli za Daga Hupera. Dag je bio izvanredan čovek, ali je na žalost umro pre nekoliko godina. Neposredno pred smrt, Dag je držao govore slične ovome što pričamo ovde. Te besede su imale naslov koji glasi: "Ono si što misliš da jesi." Jednog dana otišao je do svog poštanskog sandučeta da pokupi gomilu tipične pošte koju svi mi dobijamo ... uglavnom računi i reklamni materijal. Tada je rekao sebi, "Ja stalno propovedam i brbljam o snazi našeg mišljenja. Vreme je da to primenim na sebi.... eto, želim čekove u svom poštanskom sandučetu." Naravno da je i ranije primao čekove poštom, ali je ovde želeo da ih prima u formi stabilnog priliva. Pojma nije imao odakle će se ti čekovi stvoriti. Niti je znao za šta bi ih primao, a ni iznosi mu nisu bili poznati. Opet, znao je da se razmišljanjem može stvoriti stabilan priliv čekova. Iako Dag nije koristio termin "antena," taj koncept mu je bio vrlo dobro poznat – t.j. način da uradite što god hoćete da uradite već postoji. Samo treba da se upustite u to. Stoga je počeo svaki dan da zamišlja gomilu čekova u svom poštanskom sandučetu.

46

E sad, koliko vas misli da li je to uopšte moguće? Baš sam radoznao. [Nekoliko ruku se diže]. Koje su šanse na uspeh da se to stvarno i desi? Da neko ko zamišlja čekove u poštanskom sandučetu, zaista to i dobije? Koje su mu šanse? PRISUTNI: Jedna u hiljadu. GARI: Jedna u hiljadu rekoste? Pa, možda ne verujete baš, ili se niste privikli na snagu vaše antene. Po mom iskustvu šanse su vrlo velike, ali samo u onom slučaju gde konzistentno sledite svoju novu zamisao. Način da uradite što god hoćete da uradite već postoji. Treba samo da se upustite u to. Evo šta se desilo. Dag je počeo proces zamišljanja tako što je svaki put kada se vraćao kući sa posla pitao svoju ženu, "Ajlin, ima li nekih čekova u pošti?" Uzgred, ni ženi ni sinovima nije rekao da je započeo proces stvaranja čekova u pošti, snagom svojih misli. Hteo je da izbegne kritike ljudi koji su uglavnom odmah spremni da kažu da je to jedna "obična glupost". Tako ni svojoj ženi nije ništa rekao. "Ima li nekih čekova u pošti Ajlin?", stalno je zapitkivao. "Nema," odgovarala bi. Ipak on je dan za danom, svaki put kad se vrati sa posla nastavljao da postavlja to pitanje. "Ima li nekih čekova u pošti Ajlin?" Posle određenog vremena ona bi odgovarala: "NEEEMA" gde se već primećivala nervoza. Njegova dva sina su takođe mislila da je to malo čudno, pa su između sebe komentarisali, "Moguće da tatin lift više ne ide do vrha." [Smeh] Međutim, on je znao snagu onoga što radi pa je nastavljao sa tim. Ipak ništa se nije dešavalo jedno određeno vreme. Nije bilo čekova u pošti. Nije bilo čak ni nagoveštaja da će ih biti. On je ipak nastavljao da ih zamišlja. Nastavljao je sa tom mišlju jer je znao da će se uskoro pojaviti način. Posle negde 6 meseci, našao se u kancelariji urednika lokalnih Danvilskih novina za koje je jednom nedeljno pisao članke na temu "Ono si što misliš da jesi". To su bile kratke pričice o tome kako proces mišljenja može stvoriti stvari koje hoćete, nešto o čemu i mi ovde govorimo. Pametne male pričice. Tada mu urednik reče "Dag, pišu nam čitaoci i traže da im pošaljemo kopije tvojih prethodno objavljenih članaka." Bingo! [Gari pucnu prstima] Njegova Antena je odmah registrovala mogućnost. Evo prilike da se pojave čekovi u pošti. Tako je Dag napisao knjigu sastavljenu od svojih objavljenih članaka. Zatim je na kraju svakog sledećeg članaka koji je bio objavljen u lokalnim novinama, stavio malu fusnotu sa sledećim tekstom: "Ako želite kopije prethodno objavljenih članaka, molim vas pošaljite ček na toliko i toliko dolara Dagu Huperu, na tu i tu adresu itd." Čekovi u poštanskom sandučetu. Čuo sam Daga da priča ovu priču sedam godina nakon što mu je stigao prvi "ček u poštanskom sandučetu", i od tada je primao čekove poštom skoro svaki dan - u poslednjih sedam godina. Interesantno , zar ne?

47

Vidite, način da uradite što god hoćete da uradite već postoji. Vi samo treba da se upustite u to. Da li vam je to jasno? Ove priče su vrlo stvarne. Da bi ste to postigli, morate pravilno koristiti alate kako bi se vaša antena uključila i proradila za vas. Ne smete skrenuti sa puta. Grlim vas, Gari Palata mogućnosti 10—Uputstva za pravljenje afirmacija Zdravo svima, Vreme je da uspostavimo neka uputstva za pravljenje afirmacija. Od gomile vaših odgovora shvatio sam da neki od vas već imaju svoje metode koje uspešno koriste. Drugi pak nisu sigurni kako se to radi. Moja uputstva su vrlo jednostavna. Evo ih: 1. Morate afirmisati ŽELIM a ne MORAM. 2. Morate afirmisati ono što želite, a ne ono što "ne želite." 3. Morate verovati da je vaš cilj realno ostvariv. 4. Vaš cilj mora biti "rastegljiv." Treba da bude dovoljno veliki da se uzudite zbog njega. 5. Afirmacija mora biti u prvom licu i u sadašnjem vremenu. 6. Pojačajte je maštanjem. Maštanje u sadašnjem vremenu je JEDNA od najjačih metoda za uspostavljanje i fiksiranje novih preovlađujućih misli. 7. Doterajte je s vremena na vreme kako bi izbegli dosadno ponavljanje. Usmerite je na različite aspekte vašeg cilja. 8. Ne afirmišite akcije drugih ljudi. Koristite frazu, "Privlačim druge jer sam topla i mila osoba," a ne "Džon me voli." 9. Čuvajte ih za sebe. Ako budete drugima pričali o tome, počeće da vas kritikuju i procenjuju. Neke detalje u vezi sa gore pomenutim pravilima (kao i neke primere afirmacija) ćemo obraditi u sledećoj diskusiji koju ćemo opet preuzeti iz transkripta “Kako voziti sopstveni autobus”. Ostalo ćemo obraditi u daljem tekstu ovog serijala. IZ TRANSKRIPTA "KAKO VOZITI SOPSTVENI AUTOBUS" GARI: [publici] Postoje načini kako treba razgovarati sa samim sobom. Ako pogledamo

48

u kutiju, koja se nalazi desno od ovog malog čoveka na strani 11..... e, .... sada ćemo početi da objašnjavamo neka od ovih pravila. Možda ćete se setiti kada sam vam rekao da su afirmacije bile prva stvar koju sam naučio na PACE (Zakon o policijskim i kriminalnim dokazima) Seminaru, pre dosta godina. Tada sam želeo da zarađujem više od $18,000 godišnje, pa sam uporno govorio sebi: "Lagano i stalno zarađujem $40,000 godišnje." A onda sam zamišljao sebe kako se slobodno i komotno družim sa velikim klijentima. [Napomena: ovaj segment koji se odnosi na maštanje je bio vrlo važan deo tog mog procesa stvaranja većih prihoda. Međutim, to što sam smatrao da postoje klijenti koji su "veći od mene" predstavljalo je moje glavne repove]. Ipak, bez da sam svesno radio bilo šta drugačije, počeo sam da zovem sve veće i veće klijente. Sve manje i manje sam ih se plašio. Za godinu dana prihod mi je porastao na $40,000. Zato sam uvećao afirmaciju na $60,000 a potom i na $80,000, i malo po malo moj prihod je počeo da se uvećava. Vrlo jednostovano. A ništa specijalno nisam radio, bar ne svesno. Nisam rekao sebi: "OK, sad ću da okrenem novi list. Od Nove godine će biti drugačije. Svako jutro ću da ustajem u 6 sati. Obaviću bar 15 razgovora do 9 ujutru. Radiću i vikendima. Biću......" Uzgred, koliko još zahteva možemo sebi postaviti? PRISUTNI: Ne mnogo. GARI: Morate se promeniti ovde. [Gari pokazuje na glavu] Kad se tu promenite, sve što treba da radite se dešava prirodno. Ne morate da ustajete rano ujutru, niti da radite bilo šta drugo što predstavlja snagu volje. Morate prirodno uploviti u proces i stvari će početi da se dešavaju same po sebi. Sve to dolazi od afirmacija. E ovde imamo neka pravila koja će nam pomoći da uspešno radimo sa afirmacijama. Broj 1, morate da želite. Sad, to je svima očigledno. Zašto uopšte pominjati? Zato jer stvari koje mislimo da želimo često nisu naše želje, već moranje. One su moranje koje nam je nametnuto od strane putnika u našem autobusu. To je čest slučaj kada se radi o muškarcima i parama. Muškarci znaju (zid) da treba puno da zarađuju. Tako je to u svetu, zar ne .... to piše na njihovim bedževima .... tako dobijaju priznanje .... samo da zarade dosta novca. Tako se postaje mačo. Tako se glava drži uspravno u današnjem društvu .... zarađivanjem dosta para. Šta se dešava ako neki ljudi iskreno žele da žive, na primer, u maloj kućici u šumi gde će posmatrati ptice. Za njih, novac je moranje. Ne kažem to jer mislim da je novac nešto loše i da ne treba da imamo takve ciljeve. Ja sam ih imam. Nije tu poenta. Poenta je da ako počnete da radite sa afirmacijama u vezi bilo čega ... ovde je novac bio samo primer ... i brzo izgubite entuzijazam, onda znajte da sigurno afirmišete moranje umesto onog što zaista želite. Ove stvari funkcionišu samo kad želite, a ne kad morate. Način da saznate da li afirmišete moranje biće onda kada primetite da vas vaše afirmacije i ciljevi uzbuđuju, da vas

49

podilazi jeza od iščekivanja i pokreće unutrašnje sokove. Dakle, na početku treba da se afirmiše želja. Drugo, cilj mora biti realističan i objektivno moguć. Na jednom od prošlih seminara pitao sam jednog momka koji su njegovi ciljevi na šta je odgovorio: "Želim da zarađujem milion dolara godišnje." Usput, dasa nikad nije zarađivao više od $2,000 mesečno. Pitao sam ga da nije to malo nerealno? Je li to stvarno moguće? Na šta je odgovorio, "Pa sve je moguće." Šta mislite je li to istina? Da li je zaista sve moguće? Da li je moguće da on stvarno zaradi $1,000,000 godišnje? Da, to je moguće. Ali da li je realno? DAMA: Za njega nije. GARI: Tačno. Vidite, sve zavisi situacije i od toga kakvi ste. Ako se $1 milion nalazi van domašaja vaših ruku ... tada je to nerealno verovanje ... i treba da prestanete sa takvim afirmacijama. Ni vi sami ne verujete u to. Morate izabrati nešto što će biti dovoljno uzbudljivo i što će vas pokrenuti, što nije tako blizu, ali ne i van vašeg sistema verovanja. Kada to uradite ... kada je ostvarenje cilja objektivno moguće i kada to stvarno želite ... onda je pozornica spremna i predstava može da počne. Tada će stvari početi da rade za vas. Ovde imamo još jedno važno pravilo kada se radi o afirmacijama, a to je da se izgovaraju u prvom licu i u sadašnjem vremenu. Šta je loše u sledećoj afirmaciji? "Uskoro ću biti zdrav." U prvom je licu zar ne? Naravno, ali šta je tu loše? ČOVEK: Nije u sadašnjem vremenu. GARI: Tako je, kada je to uskoro? Uskoro može biti i nikad. Bolje je reći: "Ja sam primer čoveka koji puca od zdravlja." Prvo lice, sadašnje vreme, zar ne? To je jedna od mojih omiljenih afirmacija. Još nešto. Da li ćete lagati sebe ako u tom trenutku baš ne pucate od zdravlja? U neku ruku da. Možete to nazvati i lažima. Međutim, nije tu poenta. Bolje je pitanje, da li namerno reprogramirate sebe? Pa da, naravno. Tako treba gledati na tu stvar. Sledeće pravilo. Treba da istaknete šta želite, a ne šta"ne želite." Dok sam bio student na Stanfordu, često sam igrao golf na njihovom terenu. Na trećoj rupi, gde je par 3, postojao je jedan mali potok između mesta odakle se vrši početni udarac i zelenog kruga gde se nalazi rupa sa zastavicom. Kad god sam prišao loptici, govorio sam sebi. "Nemoj da ubaciš u potok!" Koliko ima golfera u sobi koji bi to isto uradili? [Diže se nekolikmo ruku] "Nemoj u potok! Nemoj u pesak! Što god da radiš, samo promaši vodu!" Je li tako? Koja vam se slika stvara u glavi kad kažete: "Nemoj da ubaciš u potok?" PRISUTNI: Slika potoka.

50

GARI: Potok. Da. Često imamo slučaj da podsvest ne razlikuje da li ste u toj rečenici vi za ili protiv potoka. Prosto je to neki potok. Šta mislite koliko mi je loptica završilo u potoku? Mnogo. Stalno sam gubio loptice u tom potoku dok mi neko konačno nije rekao: "Gari, nemoj da misliš o potoku, zamisli samo taj zeleni krug sa rupom. Zamisli zeleno. Zamisli zeleno. Izbaci potok iz glave." To sam i uradio. Neću da kažem da više nikad nisam ubacio u potok, ali mi se rezultat dramatično popravio. Skoro svaki put sam ga prebacio, tek s vremena na vreme mi se dešavao kiks. I sve je to imalo veze sa onim što sam sebi govorio. Vidite, nisam govorio šta želim već šta "ne želim", zar ne? Kako to utiče na afirmaciju? "Ja nisam debeo, na primer." Da li je to dobra afirmacija? I zašto nije? Na čemu je akcenat u rečenici "Ja nisam debeo?" PRISUTNI: Na debeo. GARI: Tako je, debeo. Umesto toga probajte sa: "Moja normalna težina je 77 kila, i ja imam toliko kila." Nekad sam imao 90 kila. Uz pomoć navedene afirmacije smršao sam na 77 ... koliko i sada težim ... i tu sam ostao. To je bilo 1980. Još uvek sam tu. OK. Na strani 12 navodim još pravila. Vi ih pogledajte neki drugi put, a na strani 13 naći ćete primere afirmacija. To su pravilno izrečene afirmacije koje možete iskoristiti. Ukoliko vam tekst odgovara iskoristite ga tako kako je napisan, ukoliko ne probajte da ga modifikujete na način koji vas zadovoljava. PRIMERI AFIRMACIJA Evo nekoliko sugestija koje vam mogu pomoći. Naravno, vi treba da razvijete sopstvene afirmacije, jer one za vas imaju najviše smisla. Nezavisno od toga, niže ćete naći primere koji su dati u skladu sa pravilima, i ako vam odgovaraju slobodno ih iskoristite.

• ZDRAVLJE "Ja sam primer čoveka koji puca od zdravlja." "Možeš me zvati Džejn (od Džejn Fonda ili bilo ko drugi na koga hoćete da se ugledate). "Hodam lako i slobodno." (za one koji imaju teškoća sa hodanjem). "Moj krvni pritisak je ispod _______." "Moja normalna težina je _______kila, i ja imam toliko kila." "Upravo sam završio svoje jutarnje vežbanje i osećam se super." • NOVAC "Ja lako i postojano zarađujem, $________ godišnje. "Imam toliko prilika da ne mogu sve da postignem." "Ja sam jedan od najboljnih profesionalaca u tome što radim."

51

• ŽIVOTNI STAVOVI "U svoje telo stavljam samo zdrave stvari." "Ovde se ja pitam, i tu sam slobodan." "Ja sam primer onima koji žele da uzmu stvar u svoje ruke." • ODNOSI "Ja privlačim ljude jer sam topla i druželjubiva osoba." "Svi imaju svoje dobre strane i ja to odmah primetim." "Ja znam da sam seksi." "Ja sam san svakog muškarca/žene."

• OSTALO "Ja sam igrač golfa sa rezultatom ispod 80." "Ja sam konzistentan. Ono što pričam je ono u šta zaista verujem." "Vidim mogućnost u svakom izazovu." "Lako se smejem i u svemu gledam vedru stranu." "Gde god se pojavim ljudi primete razliku." "Moji nokti su zdravi i jaki." "Ovaj put za Pirot je baš onakav kakvim sam ga zamišljao." "Završio sam pisanje knjige i ponosan sam na to." "Dobro sam organizovan i osećam se dobro. Sve je na svom mestu." "Dobro se osećam kada ispunim sve što sam planirao da uradim za taj dan." "Osećam se komotno u društvu nepoznatih ljudi i želim da se upoznam sa njima." "Spokoj je moj drug, a praštanje prijatelj."

Grlim vas, Gari

52

Odeljak 5 Palata mogućnosti 11--Ideje & Inspiracije od članova Zdravo svima, Evo nekoliko inspirativnih ideja i pitanja koje smo dobili od naših članova. Grlim vas, Gari OD STIVA VELSA (AUSTRALIJA) Ja sam otkrio dva načina kako da otklonim negativna verovanja ili "repove", kako ih vi zovete. Prvi se sastoji u tome da na početku koristim Provokativnu Terapiju. To radim zbog toga što sam utreniran da otkrijem i najmanja iracionalna verovanja i negativne misli, tako što ću ih preuveličati. Nije teško predvideti šta mogu biti suprotna mišljenja nekoj pozitivnoj afirmaciji. Teže je predvideti koja se od tih negativnih misli odnosi baš na vašeg klijenta. Kada klijent počne da govori, ja odmah počinjem da razmišljam o mogućim negativnim mislima – i obično one koje mi prvo padnu na pamet su one prave. Ako se to i ne desi, onda možete probati sa onim što ste opisali kada ste govorili o problemu težine i videti kako klijent reaguje na njih. (Naravno klijenta treba upozoriti na važnost identifikovanja i eliminisanja negativnih misli – emocionalnih naboja). U poslednje vreme, nezavisno od identifikovanja negativnih misli i njihovog uklanjanja uz pomoć EFT, klijentima sam preporučivao da koriste EFT i za pozitivne afirmacije, posebno one koje nisu baš tako čvrste. To je stoga što smatram da samo izgovaranje afirmacije doprinosi pojavljivanju negativne reakcije, pa će tapkanje na pozitivnu afirmaciju odmah eliminisati jedan deo emocionalnog naboja. Takođe, to može odmah izbaciti na površinu i repove (kako ih vi zovete), odnosno suprotne ometajuće misli. Obično od klijenta tražim da iskaže pozitivnu afirmaciju i da na skali od 1 do 10 oceni koliko je istinita. Ako je manje od 10, tražim da tapkaju dok izgovaraju afirmaciju. Redovno, posle tapkanja, afirmacija deluje čvršće – ili smo bar u mogućnosti da identifikujemo negativne blokove i da tapkamo na njih. Ovaj dvostruki pristup kod mene fantastično funkcioniše. Kao primer, navešću da sam nedavno radio sa profesionalnim bezbol igračem kombinujući provokativnu terapiju sa EFT (uz tračak NLP). Nakon primene ovih tehnika on je bio u mogućnosti da postigne

53

rekord lige u brojnim situacijama. Na kraju je čak dobio i nagradu Australijske Bezbol Lige za najboljeg bacača godine. Vrlo je uzbuđen po pitanju korišćenja ovih tehnika i ima nameru da ih primeni i napadne neke rekorde u Glavnoj ligi SAD, kada se tamo bude vratio. (Dozvolio mi je da ovo podelim sa vama). GK: Ovo je divan primer kako se mogu instalirati pozitivne afirmacije uz istovremeno brisanje negativnih blokova uz pomoć EFT, i to do istinskih maksimuma. Upravo sam završio dugački telefonski razgovor sa tim bezbol bacačem, (koji se privremeno nalazi u Australiji) koji me je informisao da se njegov prosek, odnosno tzv. ERA kojeficijent (jedan nod najtačnijih kriterijuma efikasnosti za bezbol bacače) popravio sa 3,3 “pre” Stiva na 1.0 “posle” Stiva. Ako znate bezbol, ovo će vas sigurno ubosti u oko. To otprilike odgovara popravljanju rezultata u golfu sa 90 na 78. Više puta sam ponovio da je korišćenje EFT u sportu jedna od najvećih karakteristika EFT. Jedan od razloga zašto i pišem ovaj serijal o Palati Mogućnosti je da podstaknem skrivene potencijale u svakoj osobi, a što mnogi praktičari ignorišu. STIV NASTAVLJA: Ja zaista uživam u ovom serijalu Gari, samo nastavite. OD DEBORE MITNIK Gari, jedan od mojih klijenata mi je upravo napisao.... "Ovo će možda biti krupan zalogaj, ali evo šta bih hteo ... Želeo bih da radim na afirmacijama u telefonskoj sesiji u želji da otvorim novo poglavlje svog života. Juče sam se očistio od dosta "stvari" koje su mi stajale na putu, i mislim da sam i danas spreman za to. Želeo bih da se otresem svih smetnji što pre. Da li ćete imati raspoloživog vremena od 1-4 marta?" Pa, mislim da je ovo klijent za Program Ličnog Unapređenja. GK: Ovo je klasičan primer kako se klijent rešava psihološkog problema, a potom nastavlja, i prelazi u oblast Ličnog Unapređenja. On je uz pomoć EFT, uspeo da se očisti od gomile negativnih emocija, tako da su se na kraju pojavili ciljevi, afirmacije i slične stvari. Pošto je instalirao nove postojane misli, normalno je da su se pojavili i novi repovi. Znači još mora da se radi. Razlika je samo u tome što je klijent prešao iz situacije koja se može nazvati: "uh, baš mi je drago da sam rešio taj problem", u situaciju: "hej, vidi kako letim". Traganje za mogućnostima je mnogo zabavniji posao od kopanja po problemima. OD AUTORA KOJI NIJE ŽELEO DA MU SE NAVEDE IME Prvo, želim da znate da sam veoma inspirisan vašim serijalom o "Palati Mogućnosti" .

54

Sećam se da ste jednom pomenuli majku Edrijan i njeno pevanje. Nekada, dok sam bio mlad i ja sam pisao pesme i nastupao sa bendovima. Bog mi je podario dobar glas, ali nikad nisam realizovao svoje pune potencijale, uglavnom zbog nedostatka samopouzdanja i treme koju sam imao na sceni. Da bi se smirio radio sam najprostiju stvar – nekoliko dobrih pića pred nastup. To mi je postala navika (koje sam se srećom oslobodio) koja se proširila na sve oblasti moga života i koja je donela puno problema i meni i mojoj ženi. Danas kad god pevam ili uzmem gitaru u ruke, moja žena se seti tih vremena. Radimo na tome sa EFT. Vaš serijal je probudio u meni želju da probam da ispunim snove kada se radi o pevanju, i da iskoristim sve svoje “Bogom dane” talente, znajući da se strahovi i treme mogu otkloniti prostim tapkanjem. GK: Ovakva vrsta poruka me veoma inspiriše, jer predstavlja dokaz da nas Palata vodi ka našim snovima. Možemo po ceo dan sedeti za kompjuterom i beskrajno govoriti o tome šta "bi neko mogao da radi." Međutim, dok i mi sami ne preduzmemo akciju, imaćamo paralizu mogućnosti. Tako posredno sklanjamo afirmaciju sa puta koji vodi ostvarenju cilja. Moramo otkloniti naše sopstvene limite i biti primer drugima. Uzbuđuje me kada vidim da ovaj naš serijal budi želje u drugima. To je fantastično! Zamislite šta možemo postići kao grupa od 930 ljudi sa ove liste, i kada pružimo ruke ka zvezdama? Ne mogu da sačekam da prezentiram celu ovu stvar na seminaru u Las Vegasu, 23 Aprila. Molim vas da budete tamo. Unećemo život u "Palatu". I to kakav život. OD NENSI (PREZIME NIJE NAVELA) Mogu li da pretpostavim da korišćenje pozitivnih afirmacija nije isto kao ono što normalno radimo sa EFT? Mene su učili da tapkam po meridijanima dok glasno izgovaram ono što me brine, a onda da procenim da li se briga smanjuje po intenzitetu ili ne. Da li je upotreba pozitivnih afirmacija nešto što se radi POSLE EFT? GK: Dobro pitanje. Tu vlada mala konfuzija, naročito kod novajlija u EFT. Pozitivne afirmacije su deo Palate Mogućnosti, a NE deo EFT procedura. EFT je dizajniran da eliminiše negativne emocije. S tim u vezi, EFT afirmacije su usmerene ka tom, negativnom pravcu. Suprotno tome, procedure Palate Mogućnosti su smišljene da instaliraju pozitivna mišljenja i usmerene su ka pozitivnom pravcu. Kada ih u ovom serijalu koristimo zajedno, one ipak imaju različite ciljeve. EFT eliminiše negativno, dok je "Palata" usmerena na pozitivno. NA KRAJU, NEKE MISLI PROISTEKLE IZ IDEJA PAT KARINGTON O TOME KAKO RADITI AFIRMACIJE Ćao Gari,

55

Veoma sam uzbuđena načinom na koji koristite afirmacije. To će, po mom mišljenju, dati veliki doprinos i povećati značaj 'Palate’. Podilaze me žmarci kad pomislim da ćemo svi biti deo nečega, što će biti temelj i što će promeniti suštinu rada mnogih psihologa. Dozvolite mi da sa vama podelim neke stvari koje su mi veoma drage. Radi se o neobičnim efektima koje sam doživela koristeći afirmacije u svom radu i životu, otkako sam otkrila njihovu vrednost 1986 godine. Kako bih bila praktična “nabacaću na gomilu" (NLP termin) sve što imam da kažem i poslaću vam to u formi manjih, lako razumljivih segmenata. Evo ih: Afirmacije su bile glavni element moje psihoterapije i primenjivala sam ih poslednjih 13 godina, možda ne u formi i po veličini, kako ih vi objašjavate, i uz korišćenje nekih drugih imena umesto “afirmacije". Po mom iskustvu, možda ne i vašem, tradicionalno izgovaranje afirmacija je manje efektivno nego da koristimo metod "Biranja", koga ću vam sad objasniti. To je možda zbog toga što apsolutna izjava u konvencionalnoj afirmaciji (da je nešto "tako" u sadašnjem vremenu, dok drugi deo iste osobe primećuje da to NIJE tako), po mom mišljenju prosto priziva sve moguće repove koji se tu mogu pojaviti. Naravno da to nije JEDINI razlog, pa čak ni primarni za pojavu repova, (vi ste divno objasnili mnogo dublje razloge njihovog pojavljivanja), ali ja mislim da ne trebamo prizivati probleme. Ako možemo da učinimo da afirmacije budu prihvatljivije, hajde da to i uradimo! Tako sam ja počela da koristim tip afirmacija koje sam nazvala "Izbori ili biranja" i to od 1980 godine kada sam završila neverovatni DMA kurs Roberta Frica i postala jedan od "naprednih" učitelja tog metoda. Od tada sam imala puno seminara na temu DMA na kojima sam, u periodu od 5 godina naučila stotine ljudi da ga koriste – to je bio jedan od najlepših doživljaja u mom životu. Na žalost, takvih DMA kurseva više nema. Izgubili su na značaju (bar prema mojim saznanjima) nakon što su "demistifikovani" (moj izraz) pre nekih 8 godina. Demistifikacija je sprovedena kada se htelo da se cela stvar komercijalizuje i primeni u biznisu i industriji. Rezultat? DMA organizacija je izgubila svoje najbolje učitelje, mi smo se raštrkali po celoj zemlji i kurs je izgubio svoju duhovnu moć. Ono što se zvalo "Tehnologija stvaranja" na kraju nije ni prihvaćeno od strane industrije i biznisa. Onog momenta kada se izgubila ta duhovna veza, kurs je izgubio svoj zamajac i prestao da bude čudo. Nakon toga, umesto da učim učesnike seminara kako da prave "Izbore", počela sam da to koristim samo u svojoj privatnoj praksi. Od tada je to bila suština mog rada, koja mi je omogućavala da pomognem ljudima da unesu promene u svoje živote, koje nisu samo površinske, već suštinske. To im je takođe pomagalo da "otkriju" i iskoriste neke svoje veličanstvene mogućnosti koje su se pojavljivale za vreme psihoterapije. Procenjujem da je otprilike 65% mojih sesija završilo tako da su oni formulisali svoje nove "Lične izbore", koje su nosili kući i koristili po DMA formuli. Te procedure su mi višestruko olakšavale psihoterapiju, ne mogu da kažem koliko, ali sigurno bar DUPLO i to po svojoj efikasnosti. Smatram da je ovo jedno zaista super sredstvo izlečenja.

56

Dozvolite mi da vam objasnim šta su "Izbori" i kako ih ja shvatam. "Izbori" se razlikuju od klasične afirmacije jer svesno uključuju NAMERU u proces. Evo primera: Umesto tradicionalne afirmacije, gde se na primer želi postići nov i veći apartman, koja može glasiti ovako: "Ja živim u divnom, sunčanom i prostornom apartmanu.", odgovarajući izbor bi mogao biti: "JA BIRAM da živim u divnom, sunčanom i prostornom apartmanu." . Reči "JA BIRAM" prethode pravilno iskazanoj afirmaciji. "Pa šta", možete pomisliti, "u čemu je razlika?". Evo mog odgovora: “Izbori” teraju osobu koja je dala afirmaciju da preduzme neku akciju. Njegova/njena sposobnost da bira se ovde uključuje u proces. Osoba ima osećaj da stvari zavise od njene volje, od njene odluke i od PREDUZIMANJA akcije. Verujem da se ovde neizbežno hvata u zamku i aktivira ego čoveka, da se tako izrazim, gde se proces afirmacije tada identifikuje sa sopstvenim bićem (kakva kontradikcija i kakav puč! – u pozitivnom smislu). Tradicionalna afirmacija to ne radi, ona hladno prolazi pokraj ega (koji je jedan od najvećih pokretačkih motiva), te može doći do toga da prevlada "osećaj realnosti", koji pak može biti u potpunoj suprotnosti sa afirmacijom (t.j. osoba će u tom trenutku primetiti da živi u bednom, prljavom i mračnom stanu!). Tada dolazi do sukoba između želja i mogućnosti, osoba postaje napeta i nervozna, pa se u većini slučajeva afirmacija odbacuje. Ovde neću da kažem da klasična afirmacija ne deluje u mnogim TERAPEUTSKIM situacijama, naročito ako se klijent nalaze u polu-transu (kao što se i nalaze kod većine energetskih tehnika -- proverite!) – ali ja mislim da je pravljenje IZBORA u većini situacija, MNOGO više efikasnije od uobičajenih terapeutskih (ne-trans) metoda. Još jedna prednost je u tome da se "repovi", koji uvek postoje (tu ste tako u pravu Gari!), mogu lakše ukloniti ubacivanjem reči “Biram”, jer tada izgleda da znamo gde se oni nalaze (upućuju nas na mesto gde se oni stvarno nalaze i olakšavaju nam detektivski posao). Na primer, pretpostavimo da naš klijent otkrije da se plaši preseljenja u novi divni i sunčani apartman jer će tada neko ko je njoj jako važan (možda član porodice?) prestati da je voli jer će biti zavidan i osećaće se neprijatno. U tom slučaju, proces neutralizacije tog konkretnog repa, uz pomoć Izbora, bi mogao da izgleda ovako: "Ja biram osećaj da sam apsolutno voljena u mom divnom, sunčanom i prostornom apartmanu." Ako se i nakon tako izmenjene fraze, osoba teško adaptira na korišćenje reči “biram”, jer joj je teško da se oseti voljenom u BILO kakvim okolnostima, tada treba upotrebiti EFT (ili neku drugu energetsku tehniku) koja će ukloniti blokade. Nakon uklanjanja blokada uz pomoć EFT, možemo preformulisati afirmaciju i dodati neke nove Izbore, kao na primer:

57

"Biram da se lako i prirodno osećam voljenom." ili "Biram da se osećam voljenom", ili bilo koja druga upotreba metoda Izbora u kojoj se oseća da je osoba zaslužila tako nešto. Takav Izbor, napisan na kartici 3cm x 5cm, klijent nosi kući (kod mene je to kartica u plavoj boji), kao "poklon"od strane psihologa, a koja služi da se klijent kod kuće podseti i ojača sve ono što je doživeo na terapiji. Neke osobe doživljavaju frazeologiju Izbora kao postavljanje cilja u budućnosti, koji je kao takav manje privlačan od klasične afirmacije. Ja do sada nisam imala takav slučaj. Po mom iskustvu podsvest ne "čita" Izbore na taj način, i prosto ne mogu izbrojati koliko puta se metod Izbora “ostvario” kod mojih učesnika na seminaru, klijenata, prijatelja, i kod mene same – bilo da se to desilo 2 sata nakon formulisanja Izbora, ili posle tri nedelje svakodnevnog korišćenja, ili pak posle godinu dana. Sećam se jednom da su učesnici jednog mog DMA seminara odlučili da se ponovo sakupe posle godinu dana. Svi su na sastanak poneli originalnu listu DMA Izbora koju su napravili godinu dana ranije, a onda su razmenili rezultate sa ostalima u grupi. Iako su mnogi Izbori bili usmereni na velike životne promene pojedinih osoba, dobijeni procenat uspeha je bio fascinantan i iznosio je oko 70% postignutih "stvari" (nove navike, odnosi, promene u karijeri, ponašanju, materijalnom stanju, uspehu, ljubavi itd.) – SEDAMDESET PROCENATA! A tu nismo kalkulisali DELIMIČNO ostvarene Izbore, odnosno za koje je nesporno da će se uskoro ostvariti, ili pak one koji će se desiti upornom primenom metoda Izbora. To je bilo zaprepašćujuće – makar se podudara sa mojim ličnim iskustvom. Nedavno sam sortirala svoje 3’ x 5’ kartice na kojima su bili napisani moji SADAŠNJI Izbori (nekih 30-tak Izbora – ja sam inače jako pedantna!) i kada sam prebrojala koliko ih se ostvarilo, ili su na putu da se sigurno ostvare, dobila sam nekih 60% ukupno ostvarenih Izbora sa moje liste – i to u periodu od samo 4 meseca. Ovakvi rezultati govore da pravljenje Izbora stvara suštinsku vezu između nas "malih bića" i Univerzuma, pa su kao takvi i neka vrsta poruka koje šaljemo Bogu. Ovo što ovde govorim odnosi se na sve vrste afirmacija, bilo da se one uče kao Izbori ili kao klasične afirmacije. Lično smatram da afirmacije izrečene u tradicionalnoj formi mogu biti vrlo efektivne u terapeutskom kontekstu, dok za ove svrhe treba koristiti metod Izbora. Na primer, kada koristim vašu (Garijevu) Naprednu EFT Intuitivnu Tehniku, to radim u direktnoj formi afirmacija, bez dodataka, bez "Izbora", ili bilo čega drugog što može da omete proces. Prelazim odmah na stvar i gađam u centar. Tada se potpuno poistovećujem sa osobom sa kojom radim, pa klasične afirmacije perfektno funkcionišu.– Bilo bi glupo da ih dorađujem na bilo koji način. Izbori su prosto druga opcija, način da povećamo efikasnost u situacijama gde je potrebno pomoći klijentu i njegovom procesu verovanja u afirmacije. Sad je dosta više ovog "brbljanja" o afirmacijama. Postoji još mnogo stvari koje regularno koristim zajedno sa Izborima kako bi ih učinila što zanimljivijim i privlačnijim, ali ćemo o tome sledeći put.

58

Osećam se super što mogu nekom da KAŽEM sve ovo. ‘Palata’ će nam svima doneti oslobađanje! Puno vam hvala, Pat Palata mogućnosti 12—Reka novca Zdravo svima, Sledeće poglavlje "Palate" ćemo posvetiti temi novca i našoj tzv. "spremnosti na blagostanje." Natpisi na našim zidovima su puni fiskalnih ograničenja, i oni se svi mogu fino obrisati i zameniti. Finansijsko blagostanje je pravo svakog čoveka. Samo nas naše postojane misli ograničavaju u tome da imamo dovoljno novca. Nama novac nije zabranjen od strane "drugih ljudi", "sistema", ili bilo čega drugog (čak i kada izgleda da je tako – što je velika obmana). U vezi sa tim, evo nekoliko redova koje mi je napisala Pat Esborg ... "Dragi Gari, Mnogo mi se dopada vaša Palata Mogućnosti. Hvala vam! Pomenuli ste kako nas "natpisi na našim zidovima" sprečavaju da ostvarimo ciljeve koje smo definisali uz pomoć afirmacija (a i na drugi način). Kako je to istinito! Jedan od natpisa koji je napisan velikim slovima na našim zidovima je: "Ako dobijem što hoću (uglavnom novac, priznanje i lagodan život), onda neću biti istinski srećna, ni duhovno, ni na bilo koji drugi način. To izgleda kao neki uslov, ako ovo onda ono, pa ljudi ostaju zbunjeni. Vi mi izgledate kao živi primer kako pare i priznanje ne negiraju duhovne ciljeve, već naprotiv, da ih potenciraju. Možda bi ste o tome mogli nešto više da kažete sledeći put?" Zahvaljujemo Pat na njenim upitima i rečima podrške, i s tim u vezi, niže ću ponovo navesti delove iz transkripta Kako voziti sopstveni autobus. Nakon toga pričaćemo o nečemu što sam nazvao Reka Novca (Brdo para). To bi trebalo da odgovori na pitanja koja je postavila Pat, i baci nešto više svetla na pitanje para, odnosno na to kako naša shvatanja "rukovode" našom finansijskom situacijom. IZ TRANSKRIPTA "KAKO VOZITI SOPSTVENI AUTOBUS" GARI: Pogledajte ono što je niže napisano. "Otac i majka su mi uvek govorili." Onda ćete videti 4 rečenice sa praznim poljima. Prva kaže: "Bogati ljudi su.........." Molim da je zamenite sa sledećom rečenicom: "Ljudi koji dosta zarađuju su............" [Napomena: ovo je za vas izvučeno iz Priručnika.] Vežba je slična onoj "Majka mi je uvek govorila....", i u njoj se od vas traži spontani odgovor. Stoga vas molim da kompletirate navedene rečenice sa onim što vam prvo padne na pamet.

59

To će nam otkriti u kom grmu leži zec. Daću vam samo 20 sekundi da odgovorite na sva četiri ptanja. Hajde, tri, četiri...sad. [Prisutni pišu sledećih 20 sekundi] Sad mi recite šta ste napisali kao odgovor u prvoj rečenici, i ja ću vaše odgovore ispisati ovde na tabli. Šta ste dopisali u rečenici: "Bogataši su.....?" Ko će prvi? PRISUTNI: Pod stresom. GARI: Pod stresom. Bogati ljudi su pod stresom. PRISUTNI: Trebalo je da piše "Ljudi koji mnogo zarađuju su...." GARI: U pravu ste. Izvinjavam se. Hajmo da uradimo ovako. [Gari piše znak $ na vrh table] Sad.... " Ljudi koji mnogo zarađuju su...." pod stresom. Šta imamo sledeće? PRISUTNI: [Odgovaraju na glas dok Gari piše njihove odgovore na tabli] GARI: "Razmaženi." Šta je sledeće? "Važniji od tebe." Čujem: "Srećni." Šta se to čuje pozadi? "Čudni." "Slobodniji." "Darežljivi." I još: "Zaslužni." Šta imamo još. "Nepošteni." "Uspešni." "Ambiciozni," Dalje: "Naporno rade." "Napadni." "Moćni." "Sebični." OK, dosta za sada. Šta mislite zašto sam vam ovo tražio? Ko će da proba da odgovori? DAMA: Ja ne verujem ljudima u ovoj sobi. GARI: Zašto ne? DAMA: Sve što ste zapisali je negativno. Ja sam stalno ponavljala “fokusiran”, a vi to niste zapisali. GARI: Ma kako da ne, samo nisam završio. Evo ovde ću da zapišem "fokusiran" OK? "Ambiciozan" nije nešto loše. "Zaslužan," takođe nije nešto negativno. Ipak, vi ste u pravu. Imamo puno negativnih odgovora. [Obraća se prisutnima] Molim vas da obratite pažnju na reči koje ste napisali u svakoj od tih rečenica. One će nam otkriti barijere, koje utiču na vaše ponašanje kada se radi o novcu i finansijama. Evo šta sam hteo da kažem. Ako zarađivanje para znači da treba da budete "pod stresom," šta mislite šta će se desiti kada se ukaže mogućnost da zaradite neke pare? Ako vi u dubini duše verujete da ćete biti pod stresom, ako na primer treba da prihvatite predlog za novi posao, onda će vam vaš unutrašnji glas šapnuti: “Pazi se, to će ti doneti stresan život. Ljudi zbog toga dobijaju infarkt!” Da li će to uticati na vas?

60

PRISUTNI: Da. GARI: Da li je istina da ljudi koji dosta zarađuju moraju da budu pod stresom? PRISUTNI: [Neki kažu da, a neki ne] GARI: Da li neki ljudi koji dosta zarađuju žive pod stresom? PRISUTNI: Da. GARI: Da li i neki siromašni ljudi žive pod stresom? PRISUTNI: Da. GARI: Pa, hajde odlučite se. Ko živi pod stresom? [Smeh] Sve dok mislite da je zarađivanje para nešto što će vam doneti stres, tada će vaši pokušaji da postanete bogati biti unapred osuđeni na neuspeh. Nevezano od toga da li je to vaše osnovno verovanje ili deo sistema verovanja, ako je spontano izašlo iz glave predstavljaće limit, koji će se uvek pojavljivati kada počnete da mislite o novcu. [Gari čita sa table] "Razmažen." "Važniji od tebe” Koliko vas bi volelo da vam neko kaže da je "Važniji od vas." [Nijedna ruka se nije podigla] Opet, ako i delić vašeg sistema verovanja povezuje "Važniji od tebe" sa zarađivanjem para, da li će to onemogućiti proces sticanja bogatstva? PRISUTNI: Da. GARI: Da li postoje neki ljudi koji su "važniji od vas?" PRISUTNI: Da. GARI: A šta je sa ovim. Oni su "srećni." Šta nam to govori? ČOVEK: Ako kažemo da je neko srećan, ponekad zaključujemo da je baš dobio ono što je zaslužio. GARI: U pravu ste. Ne bih hteo nikome da čitam misli, jer svi imamo različite ideje o tome šta te reči znače. Šta znači sreća? Možda neko treba da bude srećan da bi zaradio dosta para. Pa ako neko misli da mora biti srećan da bi zaradio dosta para, onda može takođe verovati da tada samo svojim umećem neće zaraditi pare, jer mu nedostaje nešto što ne može da kontroliše, a to je sreća.

61

Moguće je da sebi govore... "Da bih bio bogat, treba da dobijem na lutriji ili da imam bogatog ujaka koga ću naslediti. U protivnom nikad neću biti bogat jer ne znam kako to da postignem. Moram biti srećan da bih zaradio gomilu para." Da li je to prepreka? PRISUTNI: Da. GARI: Naravno, to i jeste barijera. Ona je toliko velika da prosto viče: "Ja zaista nisam u stanju. Ne mogu dalje. Ne zaslužujem to." A sad ću vam reći nešto što retko čujem na ovim vežbama. Mnogo puta sam ovo radio sa različitom publikom i retko sam čuo da prisutni ovako govore...."Ljudi koji zarađuju dosta para su stubovi našeg društva. Oni kreiraju nova radna mesta. To su inovatori koji stvaraju nove proizvode koji nam olakšavaju život." Iako vidim reč "Davanje" ovde na tabli, retko sam čuo da neko ovako lepo govori. Šta će se desiti ako se vaša perspektiva o bogatim ljudima promeni u pravcu nekoga ko doprinosi društvu i koji je zbog toga poštovan? Šta će se desiti sa vašim sopstvenim ciljevima uperenim u TOM pravcu? Šta će se desiti sa vašim mislima ako TAKO počnete da razmišljate o bogatim ljudima? PRISUTNI: Imaćemo veću motivaciju. GARI: Tako je. Jer će vam biti bogat biti više privlačno, zar ne? Međutim dokle god imamo ovakve saputnike [pokazuje na tablu] koji se muvaju po našem autobusu, nećemo imati neki progres na putu ka bogatstvu. Uzgred, za ovaj spisak negativnih emocija niste samo vi krivi. To su stvari koje smo pokupili u društvu koje želi da nas nahrani negativnostima. Šad Helmsteter, nazvao je jednu svojih traka koje govore na tu temu: "Šta da kažete kada pričate sami sa sobom." On tu posebno ističe činjenicu da smo do 18 godine, iz okoline već primili preko 140,000 "ne." REKA NOVCA Pare nisu ni dobre ni loše. Naš osećaj o tome je prosto neko naše verovanje koje smo negde pokupili i koje je tako zauzelo neku poziciju u našoj glavi. Novac je forma energije koja može finansirati skoro sve, od božanskih ciljeva do holokausta. Ako novac identifikujemo sa pohlepom, prigušićemo njegov dotok. Ako ga budemo tretirali kao bogatstvo koje nam dolazi bez smetnji, on će već naći put kako da dođe do nas. Para ima u velikim količinama. Svuda oko nas. Zamislite na trenutak, količinu novca koja vam prođe kroz ruke u toku jedne godine. Pojma nemate koliko je to, zar ne? Vi ga samo koristite da kupite hranu, odeću i slično, da platite kiriju ili hipoteku. Vaš novac su u stvari stvari i usluge koje koristite, i on samo prolazi kroz vaše ruke do ruku drugih. Čak i novac koji držite u banci je pozajmljen nekom drugom za njegove potrebe.

62

Sad zamislite količinu novca koja prolazi kroz ruke svih ljudi u vašoj porodici, komšiluku i na radnom mestu. To je baš dosta, zar ne? Pare su stalno u pokretu, nešto kao struja. Sad zamislite svu tu količinu novca koja cirkuliše u vašoj samoposluzi ili banci. Dodajte tu i ono što trošite na automobil, struju i telefon. Sad već govorimo o Reci Novca koja struji u svim pravcima. Sedite jedan dan i razmislite o tome. Bilo gde da se okrenete naići ćete na lovu koja ide od jedne ruke do druge. I skoro niko je ne zadržava. Pare se prosto koriste i završavaju na mestu koje ima svoje ime. Bankarski račun. Tu se nalaze i nekretnine, akcije, fondovi i slično. Sada zamislite svu tu količinu novca koja ulazi i izlazi iz vaše zemlje. Reka je sve veća i veća. A šta je sa novcem koji koristi vlada SAD? Dodajte Japan, Kanadu, Australiju, Bliski Istok i Evropske zemlje. Ogromna količina novca. Na kraju uključite i ceo svet. Trilioni dolara na dan u celom svetu menjaju ruke, proizvodeći ogromnu količinu roba i usluga u tom procesu. Reka Novca, baš kao i duhovno bogatstvo, je neograničena. Ne postoji način da izmerimo koliko je velika. Mi sedimo na obali Reke Novca i gledamo je kako protiče pored nas. Toliko je velika da uopšte ne vidimo drugu stranu. Toliko je duboka da niko ne zna gde je dno. Na nama je da je iskoristimo, baš kao što to svi drugi rade. Neko će prići Reci Novca sa bojažljivim razmišljanjem – sa kašičicom kojom će zagrabiti u Reku i uzeti jedva nešto malo da bi zadovoljio svoje osnovne potrebe. Mi nekako mislimo da ako uzmemo više, onda ćemo izgledati pohlepni i manje će ostati drugima. Uopšte ne shvatamo da što više uzimamo to više i stvaramo. Što ga više trošimo to i drugima više omogućavamo napredak, kroz stvari koje kupujemo. Što ga više koristimo, to imamo više slobode i ljubavi prema svetu koji nas okružuje. Neki ljudi dolaze na Reku Novca sa džezvom za čaj. To je bolje od kašičice. Drugi pak dolaze sa kontejnerom od 5 galona. Ja dolazim sa bazenom. Ros Pero dolazi sa jezerom, a Bil Gejts sa Velikim Kanjonom. Ipak, niko od nas nimalo ne smanjuje veličinu Reke. Pare i dalje prolaze stvarajući sve, od novih radnih mesta, softvera koji transformišu svet, do jeftinih EFT videa (koji takođe transformišu svet). Kao što rekoh, novac nije ni dobar ni loš. To je velika količina energije koja plovi Rekom i svima nam je na raspolaganju. Njegove "vrline" ili "mane" se nalazi samo na onome što piše na našim zidovima. Tako opet, naše prevashodne misli postaju naša stvarnost. Grlim vas, Gari

63

Odeljak 6 Palata mogućnosti 13—Još odgovora od Članova foruma Zdravo svima, Evo nekoliko najnovijih razmišljanja naših članova, sa mojim komentarima. Mislim da će vam koristiti. Grlim vas, Gari OD MARKA KERNSA Ako sam pravilno shvatio vaš segment o reci novca, onda novac nije ništa drugo nego jedna od fizičkih manifestacija duhovne energije. Ako je to tako, meni će biti teško da prihvatim jedno a da se odreknem drugog. GK: Dobro ste to uočili! Pare su kao ljubav. Mogu se prirodno kretati kroz i oko nas, ili ih možemo blokirati našim shvatanjima, verovanjima i ostalim natpisima na našim zidovima. Naš odnos prema novcu je fascinantan i tu postoji mnogo predrasuda. Neki misle da treba naporno da rade da bi ga zaradili, pa ako neko ima para a nije naporno radio, onda je to sigurno stekao na nepošten način. Drugi pak misle da ga samo pohlepni ljudi imaju, ili da je potrebno da gaze preko leševa kako bi dobili više nego "što im pripada." Ponekad mi procenjujemo ljude po tome koliko su bogati, a ponekad po tome koliko su siromašni. Ponekad ne prihvatamo bogate ljude zato što mislimo da su talični ili da imaju nešto što mi nemamo, a onda u isto vreme, ne prihvatamo ni siromašne ljude jer su na "državnoj grbači." Sukobi u vezi sa parama mogu da unište prijateljstvo na jednoj strani i da stvore sasvim novo na drugoj strani. Lova, lova, lova. Naši stavovi o tome su vrlo različiti. To je emocionalna stvar jer naša sigurnost zavisi od toga. Mi treba da "držimo korak sa Markovićima", a opet s druge strane ponekad kritikujemo Markoviće zbog toga što imaju, i kako mnogo troše. Naš Mercedes nam donosi radost i zadovoljstvo što smo nešto postigli. Nečiji drugi Mercedes može da nam izazove osećaj neprijatnosti. Znate šta je stvarno interesantno kada se radi o našem odnosu prema novcu? On je jednostran. Novac nema emocije i predrasude o nama, dok mi sve to imamo prema njemu. Novac nema pojma kakvi su naši stavovi o njemu. Dalje, njega i baš briga. Ne daje ni pet para na to šta piše na našim finasijskim zidovima. Naši pokušaji, muke, sukobi itd. oko novca su sve naša "unutrašnja stvar." Istinu govoreći, mi i nemamo nikakav

64

odnos prema novcu. Umesto toga, imamo unilateralan odnos sa nama samima i našom predstavom o novcu. Naša fiskalna verovanja su ispisana na našim zidovima od strane porodice, učitelja, sveštenika, i društva u celini. Stalno čitamo te natpise. To je naša "istina" o novcu čak i onda kada izgleda kao bajka. Ona čeka da bude obrisana i zamenjena. OD RALFA VOKERA Upravo sam se vratio iz bioskopa gde sam gledao film "Jednostavan Plan" koji je super urađen ali pomalo zastrašujući.....u filmu grupa ljudi pronalazi olupinu srušenog aviona i pored nje, u snegu, vreću sa $4,400,000. Radnja filma potom govori o totalnoj pokvarenosti pronalazača i svih ostalih koji su vezi sa njima! Ovo je jedna od "jačih" moralnih lekcija koja govori o prljavim parama! A onda nakon toga, na kompjuteru nailazim na vašu lekciju #12! Priznaćete da će ovaj film, zajedno sa filmom "Fargo" od pre nekoliko meseci, verovatno ispisati "ružne" natpise o novcu na zidovima ljudi koji su ih gledali! Čak sam i ja do nekog stepena "pokupio" nekoliko negativnih stvari o novcu ... pomislivši: "Hej, evo opet dokaza da je novac uzrok svih zala na ovom svetu!" GK: Filmovi, knjige, TV, itd. su prepuni negativnih natpisa na našim finansijskim zidovima. Često nam šalju "poruku" da je novac pokvaren, da inicira kriminalno ponašanje, ili pak uništava porodice. Novac ipak, ne radi te stvari. Ljudi su ti koji reaguju na novac i uzrokuju sve to. Interestino je da ima i mnogo dokaza o tome koliko novac može biti dobar i činiti dobro. Oni su svuda oko nas. Trilioni dolara se troše u dobrotvorne svrhe. Širom sveta se vrše stalna ulaganja i istraživanja u pronalaženje novih metoda lečenja. Puno se o tome priča. Ipak, ako bi neko napravio film koji bi se zvao "Dobrotvorna fondacija BigBuck" ne bi se Bog zna kako prodavao. Dirljive priče o finansijskim pomoćima se nalaze svuda oko nas, ali često nisu interesantne medijima. Naša shvatanja o novcu (često umišljena) su napisana na našim zidovima (uglavnom od onih koji i nisu baš eksperti za ta pitanja) od kako smo stali na noge. To problematično zrnce mudrosti nazvao bih finansijsko "pravljenje magarca od muve," jer tako isprogramiran mozak može skupo da nas košta i da ceo život plaćamo tu cenu. Sve se to može obrisati i zameniti, ali je prvi korak da se prepozna o čemu se radi. OD BARI DŽEJA Samo kratko da vam se zahvalim i kažem koliko me je dojmila vaša priča o afirmacijama. Vi ste artikulisali nešto što sam osećao i godinama nesvesno radio. To ste tako lepo, direktno i jasno izrekli, da ste mi dali osnovu i neku vrstu “psihološke podrške” da se slobodnije i sa većim ubeđenjem posvetim afirmacijama.

65

Zaista postajem vrhunski psiholog. GK: Hvala vam za to. U stvari, mi stalno koristimo afirmacije. One su uvek tu kada govorimo sami sa sobom, a u našoj svakodnevnoj konverzaciji pomažu nam da stalno budemo tu "gde smo." Tek kada preuztmemo odgovornost za nešto, postajemo komandanti naše sopstvene parade, odnosno pisci svoje sopstvene knjige. OD MARI ŠERIDAN Hvala vam na Palati. Koliko afirmacija/ciljeva, po vašem iskustvu, je optimalno da se ima u isto vreme? Da li je bolje fokusirati se na jednu stvar na početku, ili imati odjednom više ciljeva. Šta je efikasnije? GK: Mislim da je to lična stvar. Ja sam praktikovao samo jednu ili dve za početak, ali znam ljude koji su imali i 10 do 20 ciljeva odjednom. Sve zavisi od vašeg entuzijazma i koliko zaista ŽELITE nešto. OD VIRDŽINIJE SABEDRA Dopadaju mi se vaše poruke. Posebno demonstracija sa limunom, koju koristim sa svojim klijentima & na grupnim predavanjima. Ono što sledi je nešto što takođe radim sa svojim klijentima/ili na predavanjima. Verovatno ste to već videli, ali evo još jednom.

• Pazite na svoje misli; one postaju reči. • Pazite na reči; one pokreću na akciju - ponašanje. • Pazite na ponašanje; ono postaje navika. • Pazite na navike; one grade karakter. • Pazite na karakter; on je vaša sudbina.

od Frenka Outlova NA KRAJU, EVO JOŠ NEKOLIKO MISLI O AFIRMACIJAMA OD PAT KARINGTON ‘Palata’ nastavlja da bude jedno izvanredno štivo – apsolutno jedna od najboljih stvari koje sam videla, kada se radi o afirmacijama. Htela bih nešto da dodam vašem zaključku u vezi sa: "pokretačkom snagom" afirmacija. Slažem se u celini sa vašim pogledom na to. Afirmacije moraju da "pokrenu” čoveka da bi bile efikasne. Dosadno ponavljanje afirmacija je kao dosadna reklama – prosto prođete preko nje, ne učestvujete u njoj, i na vas nema nikakav uticaj.

66

U stvari, afirmacije i JESU neka vrsta reklame, koju ste vi izmislili za vaše potrebe. VI ste osoba na koju reklama treba da se primi – vi treba da kupite taj cilj koga želite da prizovete. To me dovodi do korisne upotrebe jezika u afirmacijama (ili "Izbora", forme koju ja najčešće koristim), koji treba da bude bogat, privlačan i da nam što više skreće pažnju. Ovo sasvim dobro uspeva kod većine ljudi. Evo o čemu se radi. Kad god je moguće, (pod uslovom da afirmacija ne izgubi svoju osnovnu suštinu, što se ponekad dešava kada koristimo kratke i jake reči zajedno), pažljivo ubacujem neku imenicu , ili pridev koja prave afirmaciju što je moguće više privlačnom. Tada, takva afirmacija privlači osobu prema željenom cilju kao magnet. Stalno ponavljanje takve afirmacije donosi joj toliko zadovoljstva, da ona želi da je ponovo i ponovo ponavlja, prosto zato što joj pričinjava zadovoljstvo. Evo kako sam ja to zamislila: Pretpostavimo da neko želi da bude efikasniji u razgovoru sa nekim članom porodice koji ne obraća pažnju na ono što mu se govori. Tada bi pravilna afirmacija otprilike glasila ovako: "Ja tako pričam da me svi razumeju, a pogotovu X." To bi sama po sebi mogla biti vrlo efektivna afirmacija, koju možda ne bi trebalo menjati. Ipak, više "privlačna" verzija bi možda glasila ovako: "Ja tako lepo govorim da me X odmah shvata." (Reč "lepo" ovde unosi uzbuđenje – šta znači "tako lepo" govoriti?) Takođe mogli bi napraviti da to bude još privlačnije: "Ja sam iznenadila samu sebe time što sam našla genijalan način da X objasnim stvari." ("Iznenađenje" je reč koja nas vuče ka afirmaciji. "Genijalan" nas čini radoznalim i intrigirajuće pozitivnim). Sledeći pravac akcije bi mogao napraviti da nas afirmacija "vuče" ka cilju, govoreći na primer ovako: "Veoma lako i zabavno moje poruke dolaze do X." Reč "lako" čini afirmaciju vrlo efektivnom, zato što mi prirodno radimo stvari na teži način nego što moramo – pa to izgleda kao težak zadatak – ali kada učinimo da on bude lakši, onda stvarno PREDUZIMAMO akciju. (Meni je lako da baš sada pišem ove komentare koristeći tu "laku" afirmaciju – osećam se super! )

S tim u vezi, pre nekoliko godina mi je sugerisana jedna od najkorisnijih afirmacija za

67

tzv. Sve-Prilike. To se desilo za vreme napete konverzacije između mog prijatelja i njegovog kolege, gde su oboje imali čvrst stav u povodu nečega. Kada mu je moj prijatelj na kraju rekao: "Opusti se Džone", desilo se čudo. Džon se smirio i od tad su počeli da uživaju u razgovoru. To je ta opuštajuća afirmacija za sve-prilike: Ona se izgovara u formi zapovesti: "Hajde da se smirimo." ili "Ja činim stvar smirenom.", ili izgovoreno kao Izbor: "Ja biram da se stvar smiri." Ta afirmacija može biti primenjena na skoro sve, i učiniće da nam život bude lepši i interesantniji. Stalno je koristim i ona zaista radikalno menja većinu stvari naše svakodnevnice – u stvari, evo baš sada sam odlučila da treba VIŠE da je koristim u svom svakodnevnom životu. Sledeća reč koju ćemo uvesti ovde i koja sadrži u sebi veliku privlačnost afirmacije je reč "zabavno" – kao u sledećoj rečenici: "Meni je baš ZABAVNO da vežbam na traci." ili "ZABAVNO mi je da razmišljam o novim idejama za taj projekat.". Mi prosto volimo sve što je zabavno. To nas neodoljivo privlači. Od ostalih načina koje nas mogu "seksualno privući" tu su:

• udobno • divno • ingeniozno • kreativno • bezbedno itd. • i druge – koje objašnjavaju ponašanje ili događaj koji očekujemo.

Jednom kada ukačite kako da začinite vaše afirmacije, počećete da smišljate bezbroj načina koji će učiniti da vam cilj postane neodoljiv. Ako to uspete, onda ste već na pola puta do pobede. Gari, ushićena sam što afirmacijama dajete onu vrednost koje one zaista zaslužuju! Kakva će tek to kniiga biti!

68

Palata mogućnosti 14--Novac: Nevidljive prepreke ili "nemogućnosti" Zdravo svima, Upravo sam imao dugačak razgovor sa Barbarom Kantner koja mi je napisala niže navedenu poruku. Vrlo kreativno. Suština njene dileme ima veze sa novcem i nekim njenim nevidljivim preprekama, ili "nemogućnostima" koje se tu javljaju. Strpljivo sam čekao da se nešto ovako pojavi. Znam da na ovoj listi ima stotine čitalaca koji će sigurno zagunđati kada čuju neke od mojih ideja za sticanje bogatstva uz pomoć afirmacija, maštanja i drugih formi mišljenja. Sigurno će neki pomisliti da sam nerealan, van sveta, večiti optimista, i slično. Molim vas da mi to slobodno kažete. Dajte mi ono vaše "da, ali." Recite mi gde se nalazi problem sa principima u vašoj Palati, i dopustite mi da vam odgovorim. Slobodno mi recite gde se nalaze vaši problemi u vezi bilo čega. Dajte mi vaše "šta ako", i ono što vas tišti. Nemojte samo da sedite i čitate. Recite mi i kada se opirete. Tako ćemo učiti. Takođe dajte i vaš broj telefona za slučaj da je potrebno da vas pozovem. Moj odgovor Barbari je izmešan sa njenim tekstom koji je, uzgred budi rečeno, vrlo taktičan i prezentiran sa uvažavanjem. Mi joj svi dugujemo jedno veliko hvala jer je bila prva koja je načela ovu temu. Grlim vas, Gari OD BARBARE KANTNER Ćao Gari, i meni se jako dopada vaše pisanje o Palati kao i misli o afirmacijnama, za koje mislim da su zapanjuuće. Ja, kao i mnogi drugi, imala sam potrebu da ih odmah odbacim kao "neozbiljne" ili "nerealne", te da im ne dam nikakvu šansu. Međutim, kombinovanje sa tapkanjem za uklanjanje repova je prosto briljantno. U vezi novca. Slažem sa mnogim što ste napisali, ali tu postoji nešto što mi čini da se osećam ne baš prijatno. Mislim da je to činjenica da smo svi mi dobro uhranjeni, dobro obučeni, imamo gde da stanujemo, dobro obrazovani, i uopšte privilegovani članovi ljudskog roda (bez obzira na razlog to i jeste velika stvar!). Čak i mojim "siromašnim" klijentima, koji su na socijalnoj pomoći, retko nedostaje ono što se u drugim delovima sveta smatra velikom raskoši – grejanje, vodovod, frižider, sopstveni TV, kućni telefon, i tako dalje. Dosta sam putovala po Južnoj i Cenralnoj Americi, Rusiji i bivšim zemljama SSSR, Indiji—i lično sam se uverila kako to izgleda živeti u Trećem Svetu, ili kako god hoćete da to nazovete. Takođe sam veoma zainteresovana za probleme okoline i sve što ide uz to. Glavni problem kod mene je izjava "hajde da imamo onoliko para koliko zaslužujemo/želimo". Ako je to ono što ja želim i ako je to nešto što SVI mi želimo; ili

69

ako je to možda nešto što SVI mi u SAD i Zapadnoj Evropi želimo; odnosno ako SVI "bogati" ljudi koji žive na ovom svetu nastave da žive tako, te ako se to ostvaruje u MATERIJALNOM smislu, onda je prosto nemoguće da i drugi to isto imaju. "Noseći kapacitet" zemaljske kugle jednostavno nije dovoljno veliki. To su, na žalost, neka veoma realna ograničenja. GK: Uvažavam sve što ste rekli. Zaista, postoje razni problemi na ovom svetu. Glad, siromaštvo, ratovi, loši materijalni odnosi i sl. Sve to treba promeniti. Pitanje je, kako ćete VI to uraditi? Da li vi pišete zakone? Da li su oni, to što nam treba? Kako zakoni utiču na promene? Možemo li mi, na primer, doneti u SAD zakon koji će zabraniti siromaštvo i očekivati da će ono tako nestati? Trajne promene počinju u mislima. One se prvo dugo krčkaju, pa tek onda dobijaju na snazi. Ponekad to postaje nečija misija. Uzmite Gandija za primer. Abraham Linkoln je takođe imao misiju. Martin Luter King, Jr. je imao misiju (koju je zvao snom). To su sve nečije misli. Promene počinju u mislima. To će uvek biti istina bez obzira da li hoćemo da promenimo socijalnu strukturu stanovništva ili pak naš prihod. BARBARA NASTAVLJA: Ja iskreno verujem da postoje drugi i mnogo bolji načini da se na primer grejemo, proizvodimo hranu, ili vozikamo unaokolo, itd. od današnjeg preteranog arčenja i trošenja preko svake mere. Mi samo imamo problem da to shvatimo. Nisam pesimistična, samo sam "realna." Mi moramo da shvatimo da većina našeg"novca", ovde u SAD, našeg bogatstva u širem smislu reči (materijalnog bogatstva), počiva na grbači siromašnih ljudi, i to očajno siromašnih ljudi u drugim delovima sveta. Ili na grbači nevinih životinja i biljaka koje imaju tu nesreću da se nalaze u blizini mesta gde se kopa ruda, seku šume, zagađuje okolina, ubija, itd. To je na žalost način kako se ta velika kapitalistička mašina, čiji prosperitet svi uživamo, puni sa gorivom. GK: Da! Sve je to istina. To jeste "realno." U mnogim situacijama (ne uvek) mi stvarno generišemo naše materijalno bogastvo uz pomoć "masivnog arčenja" i ponekad (ne uvek) preko "leđa siromašnih ljudi", biljaka & životinja. Da! Da! Da! Ko to uopšte može da ospori? Ipak, ovde osećam da postoji nepotrebni "limit". Vrlo lični, Barbara, što se vidi iz reči koje ste napisali, kao i iz našeg telefonskog razgovora. Kada dođete u situaciju da zaradite nešto para, vidim natpise na vašim zidovima koji govore nešto ovako: "Nije moralno da zarađujem toliko novca jer se to radi preko leđa siromašnih i na štetu okoline." Hej! Ovo nije kritika. To je samo jedan vrlo uobičajeni rep. Hvala vam što ste mi dozvolili da ga objavim. Zapamtite, novac je inertan i nema mišljenje ni o čemu. Potpuno je nesvestan, pa prema tome baš ga i briga, za naše lične stavove po tom pitanju. On je prosto to što je. Neki ga grozničavo grabe iz razloga svoje sopstvene nesigurnosti, i to rade nezavisno od brige za okolinu i druge ljude. Ako uopšte o tome i razmišljaju, onda se u takvim situacijama sigurno ponašaju vrlo racionalno.

70

Neki drugi ljudi, slični vama, mogu ga koristiti na produktivan način. Ne morate to uvek da radite "preko leđa siromašnih i okoline." Umesto toga možete finansirati zaštitu okoline. Možete se uključiti u programe koji su napravljeni da promene svet ka većoj jednakosti među ljudima. Možete finasirati i porast savesti kod ljudi, ukoliko to želite. Više novca vam daje više mogućnosti. Da li ćete ga iskoristiti na način kako to radi neki pohlepni razbojnik, ili pak spiritualni altruista, to zavisi od vas. Međutim, dok god identifikujete i generalizujete SVA bogatstva na ovom svetu kao pljačku ili uništavanje okoline, nećete dobiti ono čemu stremite. Taj rep će vas držati "tu gde ste" i "limitiraće" vas da uopšte i pričate o tome. Umesto toga bi trebalo da stvorite dovoljno novca kako bi finansirali vaše napore ka istinskim promenama. Pare nisu ni dobre ni loše. To je forma energije. Mogu se koristiti i pohlepno i spiritualno. One samo daju mogućnost i ništa više. Šta ćemo mi raditi sa njima, zavisi isključivo od nas. BARBARA NASTAVLJA: Pa dobro šta ja sada da radim? Nisam sigurna odakle mi taj “rep”, ali me sigurno muči. Kako neko ko se postojano drži svojih najdubljih etičkih uverenja (gde ima čak i naučno razumevanje cele stvari), ipak ne dopušta sebi da sklizne u psihologiju siromaštva i asketicizma. To očigledno nije zdravo – biti tvrdoglav u moralisanju, i odbijati grejanje ili hranu koja nije iz sopstvenog dvorišta itd. Bilo koja strana medalje ovde može biti veoma ružna. . . . GK: "Postojano se držati svojih najdubljih etičkih uverenja " nema nikakve veze sa time koliko ko ima novca. Bar po mom iskustvu. To samo izgleda tako. Kada shvatite taj koncept, odnosno prepoznate da je dilema ipak lažna, i da su to samo natpisi na vašim zidovima, to znači da ste učinili prvi korak prema izlasku iz vaše skučene sobe. Napolju će vas čekati neke druge, lepše i prostranije odaje u vašoj Palati Mogućnosti. Etički bankrot za mene nema nikakve veze sa nečijim materijalnim bogatstvom. Da li ima nemoralnih siromašnih ljudi na svetu? Naravno! Oni takođe lažu, varaju i kradu, baš kao i bogati. Da li ima siromašnih ali duhovno jakih ljudi na svetu? Pa naravno da ima! Oni takođe uvažavaju i vole druge ljude, baš kao i njihovi bogati istomišljenici – baš kao i vi. Barbara, Vaša ljubav i energija za celu ovu stvar je očigledna, što se jasno vidi iz vašeg pisanja. Treba da imamo više ljudi koji su motivisani kao vi. Moguće da je ovo za vas "prava misija". Ako jeste, možete početi sa afirmacijom, koja glasi: "Ja sam voljena i finansijski dovoljno jaka osoba uz pomoć koje se dešavaju zdrave promene u svetu." Onda maštajte o tome. Zamislite se živo u toj situaciji. Šta bi ste videli, čuli ili osećali da ste stvarno tamo? Zabavite se s tim. Sanjajte. Budite dete. Dopustite da vaša antena pronađe što je moguće više mogućnosti za vas. Ludirajte se. Izađite iz vaše sopstvene verzije "realnosti." Pojma nemate šta sve možete pronaći.

71

Palata mogućnosti 15—Najveći psiholog na svetu Zdravo svima, Puno sam dobio zahteva da vam dam detalje procesa afirmacija & maštanja, koji su doveli do rapidnog povećanja mojih prihoda. O tome ćemo sledeći put. Prvo bih podelio sa vama neke osnovne informacije u vezi sa onim što sledi. Imao sam tu čast da sam poznavao i bio učenik jednoj jedinstvenoj ženi, koja je jedan od najvećih svetskih psihologa. Interesantno je da ona nije imala nikakve škole po tom pitanju, i nije imala pojma šta znače takvi "teraputski" izrazi kao što su usputni dobitak, PTSS i slično. U stvari, mislim da nikad nije ni pročitala neku knjigu iz psihologije. Čak nije završila ni gimnaziju. To se desilo zbog toga što je rodila mene u svojoj 16 godini!! Mama je moje najveće blago. Mnogo pre nego što sam uopšte pomislio na Palatu Mogućnosti, mama je moje zidove napunila dobrim stvarima. To je takođe, proces koji i danas traje. Svaki put kada bih uradio nešto, što je bilo bar malo vredno poštovanja, mama je bila iskreno zadivljena. I stalno mi je isticala i ponavljala kako je to fantastično. Prosto je neverovatno da je baš ona rodila tako neviđeno talentovanog dečka, iako sam ja, u stvari bio sasvim prosečan. Možda je to radila jer je poticala iz veoma siromašne porodice od četvoro dece koja nisu imala oca. Možda je bila takva zato što im je njihova majka govorila kako bi volela da nikada nisu rođeni, jer je morala da riba podove da bi mogla da izdržava porodicu. Možda se zbog toga moja mama uvek osećala neadekvatnom jer nije mogla sebi da priušti odgovarajući veš, pa je stoga bila predmet podsmeha druge dece u školi. Često je za vreme odmora sama sedela u udaljenom kutku dvorišta, dok su se druga deca igrala. Sećam se kada sam se jednog dana vratio iz škole (bio sam u trećem razredu) i sa ponosom rekao mami da sam osvojio treće mesto u spelovanju. Priznajte da je to ipak dobar rezultat u razredu sa 25 učenika. Ali za mamu je to bio još jedan od bezbrojnih dokaza mojih neverovatnih uspeha. Bio sam "Čudo od deteta." Pohvalila se svim susedima i prijateljima, i sledećih nekoliko meseci naši gosti su stalno zapitkivali to čudo od deteta: "Hej mali kako se speluje garaža?" Ja sam naravno tačno odgovarao, i dobijao ekstra pohvale. To je radila sve vreme dok sam rastao. Mama je dolazila na svaku sportsku priredbu u kojoj sam učestvovao i hvalila me bez obzira na to kako sam igrao. I tata je to radio, ali ne kao mama. Čak i kada su dani bili loši ona je dolazila sa pozitivnim emocijama. Govorila je stvari kao: "Vidiš, nisi ti kriv što nisi uhvatio tu loptu u četvrtoj četvrtini. Moguće da bi tada rezultat bio još gori. Zar ne vidiš koliko si divnih stvari uradio." Tako sam ja rastao. Naravno, ponekad sam i ja dobio po turu jer se nisam ponašao dobro, ali to nikada nije bilo zato što sam loš. To se dešavalo samo kada je bila potrebna korekcija mog ponašanja. Tu se pravila vrlo jasna razlika. Takođe, iako sam siguran da je bilo i toga, ipak se ne mogu setiti da sam ikada povikao na svoje roditelje.

72

Pozitivnih natpisa na mojim zidovima je bilo toliko mnogo, čak i u mojim najudaljenijim sobama, da me negativni dugo vreme nisu uopšte dodirivali. Da li bi želeli da ste i vi bili Čudo od dečaka (ili devojčice), i da je to napisano VELIKIM SLOVIMA na vašim zidovima? Da li bi tada više verovali u sebe? Da li bi to uticalo da se slobodnije krećete kroz ovaj svet? Da li bi težili da živite u svetu gde ste čudo, i stvarali svet oko sebe koji odgovara vašim verovanjima. Pa naravno. To je ono što svi radimo. Pa i naši klijenti. Ako hoćete da saznate od čega je neko napravljen, samo pročitajte šta piše na njegovim zidovima. Natpisi na našim zidovima, kako god da su se tu našli, su naša verzija "istine" o nama i svetu koji nas okružuje. Kada smo mladi pisanje čine drugi, naročito porodica. Naša porodica je tako naš najvažniji psihoterapeut. Njen rukopis je svuda u našoj glavi. Kada su ti natpisi puni podrške, kao što je to bio slučaj kod mene, mi se tada fokusiramo na mogućnosti, a ne na probleme. Reči "ne mogu" i "ne bi trebalo" imaju limitirajući efekat na nas. Stoga mi imamo manje "limita." Zato ću ponovo to reći. Moja mama je moje najveće blago. Sve vam ovo govorim jer kada sam formalno počeo da koristim afirmacije & maštanje kako bih povećao svoje prihode, nisam puno znao o traumama, fobijama, negativnim verovanjima i sličnim stvarima koje se mogu tretirati sa EFT. Čak šta više, to se desilo mnogo godina pre nego što sam uopšte razmišljao o EFT. Ja sam prosto moje negativne natpise prebrisao velikom količinom pozitivnih. Tako će moj finansijski doprinos "Principima Palate" biti bez EFT. Iako to u mom slučaju nije bilo presudno, moguće je da će mnogima trebati. Moj slučaj je prepun čistih afirmacija i maštanja. To je veoma snažno sredstvo, naravno ako se pravilno koristi. Do sledećeg puta… Grlim vas, Gari P.S. Moja mama ne zna kako da koristi kompjuter pa se ne nalazi sa nama na ovom email forumu. Ovo ću odštampati i dati joj. Siguran sam da će joj se dopasti naslov "Najveći psiholog na svetu." Takođe sa sigurnošću mogu da predvidim šta će mi reći: "Oh dušo, ti tako lepo pišeš. Vidi koliko si dobra napravio?" Zar to nije divno? Kakav dar!

73

Odeljak 7 Palata mogućnosti 16--Od $18,000 do $400,000 godišnje Zdravo svima, Naše prevashodne misli postaju naša stvarnost. To je glavna poruka ovog serijala. Dokazi za to se nalaze svuda oko nas, posebno kada se radi o finansijama. Zanimanje koje imamo, način na koji smo plaćeni (plata, provizija, troškovi, nagrade, itd.) i ukupna količina novca koju zarađujemo, direktno zavise od kvaliteta naših prevashodnih finansijskih misli. Još tačnije, one su direktna kombinacija naših pokretačkih i naših ograničavajućih finansijskih misli. Balans između te dve stvari određuje prostor po kome se krećemo. Evo odlomka iz transkripta "Kako voziti sopstveni autobus" koji će ovo objasniti. IZ TRANSKRIPTA "KAKO VOZITI SOPSTVENI AUTOBUS" GARI: U mom autobusu imam neke poslovne putnike koje ćemo sad malo bolje upoznati. Sa 30 godina zarađivao sam $18,000 godišnje, kao prodavac životnog osiguranja, i mislio sam da je to mnogo ispod mojih mogućnosti. Jednog dana u našu kancelariju je ušao čovek koji je hteo da razgovara otprilike o ovom o čemu mi sada pričamo. Sve što je rekao mene je toliko impresioniralo, da sam se prosto lepio za svaku njegovu reč. Znao sam da je sve istina. Kasnije me je odvojio na stranu i rekao, "Gari, ti sad zarađuješ $18,000 godišnje. Koliko bi voleo da stvarno zarađuješ?" Ja sam odgovorio, "$40,000 godišnje." To je bilo više nego duplo zar ne? Na to je rekao, "OK, ali to meni izgleda kao da voziš pod ručnom." Ništa nije bilo istinitije od toga. Odmah sam intuitivno znao da je pogodio u centar. Da bi mi objasnio šta je hteo da kaže, tražio je da mu opišem kako ja mislim da izgleda bogati čovek. GARI: Bogat čovek? [Gari ulazi u publiku] To je bilo neobično pitanje, ali sam ipak probao da odgovorim. Rekoh: "Dobro, OK. To je muškarac. Malo je debeljuškast i srednjih godina i ima veliku cigaru". Da li imamo ovde negde cigaru? [Edrijen donosi cigaru] [Obraća se Donu] Don, hajde ti budi moj bogataš. Probaj da izgledaš kao jedan od njih. DON: Poželite mi sreću. GARI: [Publici] OK, Don će biti moj bogataš. [Donu] Drži ovu cigaru, Don. Mislim da bogati ljudi drže cigaru kao Gručo Marks, ovako. [Publici] Evo kako izgleda moj bogati čovek. Ne samo da puši smrdljivu cigaru nego i vozi veliku crnu limuzinu koja jako dimi

74

i zagađuje okolinu. Živi u ogromnoj kući i nepošten je. Takođe, gazi preko leševa da bi dobio ono što hoće i postao bogat. Ako bih vas pitao kako po vama izgleda bogat čovek, koliko bi se složilo sa mojim prethodnim opisom, bar delimično? Koliko vas? [Diže se mnogo ruku] Interesantno zar ne? Međutim, to je slika koju sam ja imao u glavi. Dakle, ako je moja predstava o bogatim ljudima, odnosno moja podsvesna prevashodna misao o tome šta znači biti bogat, takva kako je gore opisano – šta mislite je li je to kočnica? Da li ja vozim moj autobus pod ručnom? Možete se kladiti da je tako. Vidite, kada sam počeo da radim taj posao, u mojoj glavi se formirala slika takvog "bogataša”. Putnik iz mog autobusa mi je tad govorio: "Je’l da ne bi voleo da te drugi ovako vide?" DON: Ne. GARI: [Publici] Pa naravno da ne...i sve dok taj putnik sedi na prednjem sedištu mog finansijskog autobusa, ja ću biti tu gde sam. [Donu] Ostani tu kao moj bogataš dok ne upoznamo još jednog putnika. Svi znamo da "Prodavci mogu biti dosadni kao iritirajući insekti." [Obraća se dami] Da li bi ste ustali molim vas? Da li ću ja biti dobar i uspešan prodavac ako negde u svom autobusu imam verovanje da su prodavci dosadni i da treba bežati od njih? Nema šanse! Takvo verovanje samo povlači kočnicu. Tako kada odem na neviđeno u neku zgradu i zazvonim nekom na vrata, pa se sa druge strane čuje: "Ne kupujemo ništa", šta ću pomisliti? Da sam dosadan kao guzna muva zar ne? PRISUTNI: Da? GARI: Ovo je moj otac. [Samanti] Možeš li da ustaneš Samanta. [Publici] Dajte aplauz za mog oca.? [Aplauz] Moj otac nikad nije bio poslovan čovek. Uvek je radio za državnu platu i nikad nije imao sopstveni biznis. Jednom je tako sedeo za stolom, kada sam imao negde oko 12 godina, i nervirao se zbog kolega sa posla. Onda je gunđao kako cene stalno rastu. Od nervoze su mu titrale slepoočnice. A kada je govorio o povećanju cena to bi izgledalo otprilike ovako: "Jedini razlog za povećanje cena je"—pazite sad--"zato što oni stalno povećavaju svoj profit." [Garijeva usna napravi ljutitu grimasu] Jeste li čuli to? "Profit." [Smeh] E pa ako to kaže u prisustvu svog impresioniranog 12 godišnjeg sina, kakvu mu onda poruku šalje o profitu? PRISUTNI: Pravljenje profita je loše. GARI: Da li to postaje prevashodna misao u mom autobusu? Da li je to prepreka na putu? PRISUTNI: Da.

75

GARI: Naravno, i nije odmah uočljiva. Ja to zovem skrivenim verovanjima. Ovo je, Merilin. Da li bi ustala na trenutak, molim te. [Publici] Ovde imamo još jednog putnika u mom autobusu. Zvaćemo je "Divna Amerika" zato što mi ona govori: "Ti živiš u Americi, zemlji slobodnih ljudi. Tamo gde sistem profita omogućava najveći životni standard u istoriji ljudskog roda. Uklopi se." Koliko vas ima takvog putnika? [Diže se mnogo ruku] Dobar, pozitivni putnik, zar ne? Da, ovo je zemlja puna mogućnosti i vi ste deo nje. [Obraća se Nensi] Nensi, da li bi ustala molim te. [Publici] Nensi je još jedan putnik i ona mi govori sledeće: "Ako zaradiš dosta para, onda će tvoja porodica biti dobro obezbeđena." Koliko vas ima takvog putnika? [Dižu se ruke] [Šervudu] Hajde ustani i ti Šervude...hvala. Šervud je sledeći putnik koji kaže: "Ako zaradiš dosta para, napredovaćeš u društvu i ljudi će te više ceniti." Koliko vas ima takvog putnika? [Dižu se ruke] Vidite kako imam puno putnika koji imaju love. Neki su dobri i pomažu mi u biznisu, dok drugi stavljaju svoju nogu na kočnicu. E sad hoću nešto da vas pitam. Kada se ukaže prilika da nešto zaradim—donesem odluku—pozovem nekog i ponudim mu nešto na prodaju—ili bilo šta već—i ako imam obe vrste putnika koji mi šapuću različite stvari na uvo, šta mislite da će se desiti? PRISUTNI: Bićete napeti i neodlučni. GARI: Napet...naravno. Ali evo šta još mogu da uradim. Reagovaću tako da zadovoljim, na najbolji mogući način, obe vrste putnika. Zaradiću toliko para da dobro obezbedim porodicu, živeću u Americi, itd. Ali ipak ne toliko da osećam krivicu što sam bogat, nepošten čovek, dosadni prodavac itd. I šta mislite koji je bio moj nivo tada? $18,000 godišnje. [Smeh] Vi se smejete, ali je to vrlo ozbiljna stvar. Obratite pažnju na novac koji vi zarađujete. Siguran sam da je i kod vas to odraz kombinacije dobrih i loših finansijskih putnika vašeg autobusa. Hajde da pozdravimo naše putnike. [Aplauz] Tako je ta "kombinacijha dobrih i loših finansijskih putnika" u stvari kombinacija pokretačkih i limitirajućih misli o novcu. Svi mi imamo pokretačke i limitirajuće misli o novcu i tu želimo da napravimo neku ravnotežu. E, naš posao je ovde da taj balans pomerimo napred. Treba da smanjimo i eliminišemo negativna verovanja uz pomoć EFT, i pojačamo pokretačke misli uz pomoć afirmacija i maštanja. To će pomeriti ravnotežu prema većem materijalnom bogatstvu. Kako budu bledele negativne misli, tako će pokretačke dobijati ubrzanje. Naša finansijska budnost, odluke, stavovi, itd. skrenuće nam pažnju na nove mogućnosti (uz pomoć naše Antene) i doći će do usklađivanja našeg novog finansijskog života sa novom situacijom - na jednom višem nivou.

76

To nije samo teorija. Evo kako to radi. Naše prevashodne misli postaju naša stvarnost. Hajde sada da se vratimo u 1970 godinu (tad sam imao 30) kad sam zarađivao $18,000 godišnje kao prodavac životnog osiguranja. Sad ćemo da istražimo unutrašnji rad mojih Afirmacija i Maštanja, da vidimo kako je to doprinelo da počnem da zarađujem $400,000 bez nekog većeg napora, truda i bilo čega sličnog. To je bilo 25 godina pre nego što je EFT rođen; a znamo da je EFT sredstvo pomoću koga možemo obrisati sve negativne završetke koji se nalaze na kraju afirmacija, one "da, ali..." - repove. Srećom po mene, moji su repovi bili dovoljno lagani da sam ih prosto prebrisao mega dozama pozitivnih natpisa na mojim zidovima. S tim u vezi, priča koju ću vam ispričati nema EFT dela, pa tako daje mogućnost da se u potpunosti shvati čista snaga Afirmacija i Maštanja. Do 1970, ja sam već diplomirao na Stanfordu, završio vojsku i 5 godina radio na poslovima osiguranja života. $18,000 mog prihoda jedva da je bilo dovoljno da izdržavam ženu i troje dece. Znao sam da mogu mnogo više, ali nekako mi se nije dalo. Imao sam stvarnu ŽELJU da zaradim više (to nije bilo moranje), jer sam hteo da izbegnem sudbinu svoga oca. U mojoj porodici nikada nije bilo dovoljno novca a moj otac je bio večito umoran od preteranog posla, koji mu se nije baš dopadao i koji mu je donosio stres, čir i slično. Ceo život je škrgutao zubima zbog pritiska koji je trpeo. Za mene, više novca je značilo više slobode. Ipak, nisam nešto napredovao. Prosto sam se utapao i sledio finansijske stope svoga oca. Tada sam sreo Dika Ouklija na jednom od PACE seminara. On je taj koji mi je rekao da vozim pod ručnom. On mi je pomogao da pravilno formulišem afirmacije uz pomoć kojih sam počeo da se penjem uz moje finansijske merdevine. Evo kako su glasile... "Ja lagano i stabilno zarađujem, $40,000 godišnje." Hajde da analiziramo ovo. Prvo, cilj je zaista bila ŽELJA kao što sam ranije rekao. To je važno. Drugo, $40,000 godišnje, iako je bilo duplo od onoga što sam zarađivao, ipak je bilo u okviru mog sistema verovanja. Bilo je dovoljno veliko da me podiđu žmarci, a ipak dovoljno malo da izgleda ostvarivo po mom sistemu verovanja. Takođe, izrečeno je u prvom licu i u sadašnjem vremenu, kao da sam to već ostvario. To je takođe važno jer su trebale da se formiraju moje nove prevashodne misli. Trebalo je da moj sistem shvati da sam to SADA novi ja – ne onaj koji bi to trebao da bude u budućnosti. Nisam to shvatao kao laganje sebe. Naprotiv, to je za mene bilo svesno i svrsishodno usklađivanje mojih finansijskih misli. To je velika i bitna razlika koja se mora shvatiti ako hoćemo da imamo progres u ovoj oblasti. Na mene je najveći utisak ostavio zaista elegantni deo te afirmacije - reči "lagano i stabilno". Notirajte da nisam rekao: "Učiniću sve što treba", ili slično što odražava bilo koju oblik "snage volje". Po mom mišljenju, ako se tu uključi snaga volje iz bilo kojih razloga, imaćemo male šanse na uspeh. Privremeno možemo ostvariti neki uspeh tako što ćemo "stegnuti zube, stisnuti pesnicu i uraditi ono što mora da se uradi" ali, u većini slučajeva ćemo se vratiti tamo gde smo bili. Zašto? Zato što nismo promenili naše stalne

77

misli. Kao rezultat dobićemo da će nas naše trenutne misli vratiti u prethodnu "stvarnost." Snaga volje, ako je i uspešna, daje samo privremene rezultate i to je sve. Tako sam počeo da izgovaram tu afirmaciju 20 do 30 puta na dan. Ujutru sam je napisao na parčetu papira i ponovio je 2, 3 puta za vreme doručka. Puno puta sam je izgovorio u kolima dok sam išao na posao i nazad. Ponavljao sam je i uveče, za vreme večere i neposredno pre odlaska u krevet. Za mene je to bila predivna fraza. Ona je opisivala stanje koje sam zaista želeo i verovao da je moguće. Dok sam to govorio nisam imao neki rok u kome sve to treba da se ispuni. Nisam ni znao koliko će trebati mojoj svesti da se privikne na novo stanje i prebriše neka "stara verovanja." Bio sam spreman na čekanje. Na poslu NISAM radio više nego pre, i nisam kući dolazio kasno. Prosto sam nastavio da radim ono što sam uvek radio za $18,000 godišnje i dopustio da se moje mentalno stanje prirodno uskladi sa novom situacijom. U firmi sam takođe imao i neke uzore na koje sam hteo da se ugledam. Postojala su dva čoveka, Merv Daud i Džim Plačak, koji su bili iskusni u poslu i zarađivali od $80,000 do $100,000 godišnje. Izgledali su opušteno i samouvereno. Posao su radili "lagano i stabilno." Ako oni su mogli tako, onda to mogu i ja. Usput sam žvrljao po časopisima stvari o "novom sebi." Niko mi to nije rekao da radim. Prosto mi je samo došlo. Žvrljao bih sve detalje o tome kakav bih voleo da budem. Opisivao bih situaciju i svoja osećanja gde imam velike prihode. Takve, koji bi mi omogućili da lako otplaćujem kredit za kuću kao da je sića. Maštao sam o novim kolima sa kožnim sedištima. Pisao sam o tome, gde JA drugima govorim "kako se nešto radi", baš kao da sam Merv Daud ili Džim Plačak. Zatim sam počeo da maštam o tome. Ni to mi niko nije rekao da treba da radim. Prosto sam maštao. Bilo je zaista zabavno. To mi se dešavalo uglavnom dok sam se vozio autoputem. Provodio sam najmanje pola sata na autoputu u tom "međustanju" svesti, gde se ona nekako prirodno prepuštala sanjarenju. Nazvao sam to "Putna hipnoza." Razlika je bila jedino u tome što sam svesno prevodio maštu u svoje "lagane i postojane" finansijske ciljeve. Naša maštanja mogu biti veoma zabavna ako dopustimo sebi da ih slobodno koristimo. Za veoma kratko vreme moj prihod se povećao znatno preko $40,000 godišnje. U mojim mislima, ja sam bio jedan od najboljih eksperata za prodaju životnog osiguranja, koji je često bio pozivan da širom zemlje drži govore na tu temu. Imao sam 20 zaposlenih koji su me pratili u poslu koji sam ja stvarao. Kakva zabava! Da li sam ja samo fantazirao? Ne! Radio sam i više od toga. Proširio sam svoje poglede. Pomerio sam tačku između svojih pokretačkih i limitirajućih misli na viši nivo. Tako se rade stvarne promene. Sve počinje sa mišlju koja se potom pretvara u san. Snovi nas tada vode u novom pravcu. Kako je to istinito. Kako je to očigledno. I jednostavno. Posle dva meseca ovakvog ponašanja, još uvek nije bilo vidnih promena u mom prihodu. Ipak, primetio sam da su nestale moje prethodne negativne finansijske misli o (1) tome da su bogati ljudi pohlepni, (2) stavovima moga oca prema "profitu" i (3) činjenici da su prodavci dosadni kao insekti. Interesantno. To je nešto što EFT inače lako otklanja,

78

međutim u mom slučaju te negativne natpise na mojim zidovima jednostavno je uklonila velika količina pozitivnih želja. Još uvek sam imao tu stvar da su prodavci ”dosadni" ali ona nije ni blizu kako je nekada bilo. U stvari, JOŠ UVEK sam imao tu stvar sa prodavcima, ali je to sad imalo sasvim drugačiji ukus. Sad je moja percepcija bila da su samo neki prodavci dosadni, dok profesionalci (kao što sam ja) nisu. Ranije sam mislio da su "svi prodavci dosadni." Danas mislim da su dosadni "samo prodavci bez integriteta. Ostali rade jedan vredan i važan posao." Šta sad mislite o ovoj zdravoj (i istinskoj) razlici? Nastala kao rezultat mojih Afirmacija i Maštanja, ona je postala stalna baza mog poslovnog uspeha. Eto kako se desila ta velika transformacija - kao prirodna posledica mog svesnog i usmerenog razmišljanja van "limita." Primetićete da ni u jednom trenutku nisam sebi unapred pokušao da formulišem "kako" da radim Afirmacije i o čemu da maštam. To bi bila velika greška. Većina ljudi pokušava unapred da provali kako da ostvari svoje ciljeve pre nego što usklade svoje misli sa tim. Tada, ako ne pronađu prihvatljivo "kako" neće ni raditi Afirmacije, itd. Ko želi da radi afirmacije o nečemu što ga dovodi do neprihvatljivog "kako?" U mom slučaju, moje "kako" bi podrazumevalo da zovem više klijenata na slepo (uh, što to mrzim!), ustajem ranije ujutru, radim i vikendom, žrtvujem vreme koje treba da posvetim porodici, I ONDA (pogodak—t daaa!!) da zovem bogatije klijente koji su iz "više lige (Gulp!)" Uh kako ću! Kako da zovem ljude koji imaju svoj biznis, zaposlene koji rade za njih, i koji mesečno više zarađuju nego ja za godinu dana? Što bi oni uopšte sa mnom razgovarali? Suviše sam mlad. Nemam dovoljno iskustva. Nisam na njihovom nivou. Ne pripadam tu, jer su oni "veći od mene." Da li ovde prepoznajete svoj "unutrašnji govor"? Nadam se da je tako. Tada mi je to izgledalo tako realno jer je jasno bilo ispisano na mojim zidovima. To je bila "istina" koju sam poznavao. Možda sam se osećao "dovoljno dobro" (zahvaljujući majci i onome što je ona napisla na mojim zidovima), ali se nisam osećao "dovoljno velikim" (zahvaljujući drugim natpisima na mojim zidovima). Dakle da sam unapred pokušavao da otkrijem "kako", bio bih vrlo brzo obeshrabren i možda nikada ne bih započeo proces. Umesto toga, prepoznao sam da se moraju prvo uskladiti moje misli (bez onog "kako" to izvesti ), a onda će moja Antena završiti posao. Ja sam trebao samo da zakotrljam loptu i da uperim svoje Afirmacije i Maštanje prema jasnoj ŽELJI (cilju). Ostatak procesa, uključujući i "kako," desio se prirodno. Posle jedno tri meseca, polako mi je došla svest o zvanju bogatijih klijenata, a da nisam radio ništa neuobičajeno. Nekako mi je izgledalo više ostvarljivo. Moja svest me je izgleda sama vodila u dobrom pravcu, iako još uvek nisam bio spreman da počnem da zovem "velike ljude." Tada je moja Antena našla odgovor. Zašto prvo ne zamisliš sebe kako razgovaraš sa "bogatim ljudima" sa lakoćom kao da si na njihovom nivou? Ako to mogu da uradim u drugim životnim situacijama, zašto to ne bih probao i ovde? Tako sam počeo da sanjarim o tome kako razgovaram sa velikim biznismenima na ravnoj nozi, kao

79

da smo drugari koji sede u lokalnoj taverni i cirkaju pivo (baš kao što sam to nekad radio dok sam bio mlađi). Učestalo sam o tome sanjario i na kraju mi je ceo proces izgledao opušten i normalan. Sve više i više sam maštao o tome. Seckao sam fotografije velikih bizbismena iz novina i razgovarao sa njima kao da smo dugogodišnji prijatelji i kolege. Ubeđen sam da bi me EFT mnogo brže pripremio za to, ali avaj, EFT tada nije postojao. Na kraju sam se osetio dovoljno opušteno da počnem da zovem vlasnike kompanija. Moje godine i relativno neiskustvo su i dalje bile nesporne činjenice, baš kao i moj entuzijazam, vitalnost, otvorenost, itd. Pozivanje vlasnika kompanija je na kraju postalo zabavno i mnogi od njih su postali moji klijenti i prijatelji. Čak šta više, sa njima je bilo mnogo lakše raditi nego sa onima od kojih sam imao samo $18,000 godišnje. Oni su lakše donosili odluke, a njihove odluke su podrazumevale velike polise. Ubrzo sam se upitao zašto sve to ranije nisam radio. Zvanje "bogatih ljudi" je u stvari bilo dosta jednostavno. Uskoro sam osetio da sam na njihovom nivou - i postao sam uvaženi savetnik za pitanje osiguranja. I nikad se nisam osvrnuo. Do današnjeg dana nisam naišao na čoveka na ovoj planeti koga smatram "većim od sebe." Moguće je da su neki bogatiji, više poznati ili bilo šta drugo, ali to ne znači da su veći od mene. Kao što možete prepostaviti, za godinu dana sam zarađivao $40,000 godišnje. Stoga sam preformulisao svoju afirmaciju na "laganih i stabilnih" $60,000 godišnje. Onda na $80,000, $100,000 i na kraju na $400,000 gde mi je konačno sve dosadilo i gde sam se okrenuo drugim ciljevima (duhovne prirode) koje sam hteo da ostvarim. Svaki porast prihoda imao je za posledicu povećani nivo moje "svesti o blagostanju" dok, na kraju, nisam zaključio da novac nije ništa drugo do energija koja odražava nečije misli o tome. Tada sam shvatio da se to važi i za sve ostalo. Ništa nema značenje ako mu ga mi sami ne damo. To se važi kako za novac, tako i za brak, prijateljstvo, decu, ili nedeljnu fudbalsku utakmicu. Stvari su dobre ili loše, zabavne i dosadne, lake ili teške itd. u zavisnosti od toga šta piše na našim zidovima. Značenje svega u našem životu se nalazi na našim zidovima. To su naše prevashodne misli, i želeli mi to ili ne, naše prevashodne misli postaju naša stvarnost. Grlim vas, Gari Palata mogućnosti 17—Martina blokada u vezi sa novcem Zdravo svima, Prošle nedelje sam primio dosta pitanja u vezi sa "Principima Palate" i kako ih primeniti. Hvala vam. U sledećih nekoliko poglavlja ćemo odgovoriti na neka, što će nam omogućiti da sagledamo neke primere iz "stvarnog života".

80

Prvo pitanje je postavila "Marta" koja ima blokadu u vezi sa novcem. Ona kaže…. "Jedno od mojih "da, ali" kada se radi o novcu, je moja odbojnost prema porezima. Tako…… 1. Ako zaradim više para, moraću da platim više poreza. 2. Ako zaradim više para, biću u višoj poreskoj grupi i moraću da platim više poreza nego što sada zarađujem. 3. Novac od poreza se koristi za dobre stvari kao što su putevi, ili briga o siromašnima, ali ipak većina ode u destruktivne svrhe. Prema Komitetu Nacionalnog Zakonodavstva, u fiskalnoj 1996 godini, 24.4% poreskog novca (bez investicionih fondova) ili $279.4 milijardi je otišlo u vojne svrhe, a 18.5% ($221.8 milijarde) za ranije vojne rashode. Tako je, 42.9% poreza u 1996 godini potrošila vojska za svoje potrebe." Tako se Martina afirmacija: "Ja lagano i stabilno zarađujem $____________ godišnje," neće ispuniti zbog gore pomenutih repova. Oni će u njoj napraviti konflikt i blokirati afirmaciju. Ovo je jedan od uobičajenih repova i zato sam ga stavio na prvo mesto. U njenim rečima sam nanjušio još jedan, ali ćemo o tome kasnije. Dakle ovde imamo situaciju gde Marta misli da ako zaradi više novca, platiće više poreza koji će se pak potrošiti za destrukciju. Ovaj rep se mora ukloniti ako hoćemo da je njena afirmacija sutra dovede u bolju finansijsku situaciju. Da li je tačno to u šta ona veruje? Naravno. Ne znam nijednog čoveka koji se ne bi složio sa tim i smatram da bi ona trebalo da bude pohvaljena što nam je skrenula pažnju na to. Ipak, njeno gledanje na globalne društvene probleme, prosto smanjuje njene prihode. Ako pogledamo veliku sliku videćemo da je njen glas beznačajan za bilo kakvu vojnu reformu. Čak šta više, jedini čovek na koga utiče ova njena “žrtva za opšte dobro” je sama Marta. Natpisi na njenim zidovima su je učinili odbojnom i/ili krivom prema novcu. Razmislite kako se to skockalo. Ako zaradi više para imaće osećaj odbojnosti i/ili krivice. Ako zaradi manje para biće siromašna. U oba slučaja gubi. Nijedna osoba na ovoj planeti neće se osećati bolje zbog njene žrtve. Pa ni ona sama. Ja bih ovde probao da neutrališem negativne konsekvence koje ona ima u vezi sa novcem. Ipak, prvo bih sa EFT uklonio sve prepreke koje se nalaze na tom putu, kao što su odbojnost i/ili krivica, a koje se nalaze ispisane na njenim zidovima. Jedna je stvar biti svestan i zabrinut zbog situacije sa porezima i vojskom, a sasvim je druga imati nerealnu odbojnost i krivicu zbog toga. Počeo bih sa … "Bez obzira što mi se ne sviđa da plaćam više poreza koji se troši u destruktivne svhe…." "Bez obzira što osećam krivicu zbog razaranja koje je finansirano od mojih poreskih para…"

81

Vidite, mi ovde ne umanjujemo realnost situacije, već samo njene nepotrebne, ograničavajuće emocije. Pretpostavljam da će nam ovo tapkanje otkriti nove puteve koji će nas dovesti do svih njenih blokada u vezi sa novcem. Nakon toga ćemo i njih eliminisati uz pomoć EFT. Sa smanjenom odbojnošću i krivicom (i bilo čim drugim što se pojavi u toku procesa), bićemo spremni da konverzacijski istražimo kako da neke stvari preformulišemo. Uzgred, mislim da je preformulisanje jedan veoma lagan proces, koji se primenjuje u situaciji minimiziranih negativnih emocija. Naravno, preformulacije treba da budu zdrave iz perspektive klijenta. Na primer, možemo zajedno sa Martom da proučimo neke poreske zakone, gde će ona videti da ima pravo da pola svog prihoda da u dobrotvorne svrhe i što će biti odbijeno od poreza. To znači da bi mogla da duplira svoj dohodak i pola da da onim organizacijama koje se zalažu za mir. Njen neto prihod bi u tom slučaju ostao isti (kao i porez), dok bi u isto vreme materijalno pomogla institucije čiji je cilj eliminicija destruktivnih puteva naše civilizacije. Dalje, ako je stvarno čvrsto rešila da utiče na smanjenje destruktivnih tendencija u svetu, mogla bi da formira svoju dobrotvornu organizaciju i sama skupi milione dolara za mirnodopske svrhe. Kao zaposlena u sopstvenoj dobrotvornoj organizaciji imala bi dodatne poreske olakšice koje bi joj povećale životni standard bez plaćanja uvećanog poreza. Još dalje, njena bi dobrotvorna organizacija plaćala sve putne troškove, obroke, automobile, i ostalo što je neophodno za obavljanje te misije. I još dalje, milioni dolara koje bi eventualno sakupila od drugih, takođe bi bili izuzeti od plaćanja poreza. Tako bi svojim sopstvenim snagama oduzela značajna sredstva vojnoj mašineriji. Možda bi i sebi (zasluženo) mogla da podigne platu, znajući da će odgovarajući ekstra porez biti samo mali deo onoga što je već preusmerila na dobru stranu. Lepa stvar kod ovih preformulacija (kao i kod svih efikasnih preformulacija), je u tome što su apsolutno istinite. One se zaista ne mogu osporiti. Ako su kod Marte "veći porezi", jedina stvar koja stoji na njenom putu ostvarenja većih prihoda, onda bi ona trebala da počne da koristi afirmaciju i maštanje koje će je odvesti u uzbudljivu budućnost – možda čak i na misiju. Mogla bi na primer da afirmiše… "Kao Predsednik Fondacije za Promociju Mira u svetu, ja sa radošću koristim naših $5 miliona za poboljšanje kvaliteta života svih ljudi." Ona može maštati o tome kao da se već nalazi na tom položaju, i zamišljati (1) sebe kako donosi odluke o tome, (2) lica ljudi u zemljama gde je postignut mir, (3) svoja osećanja i postignuća, (4) svoje nastupe na televizij, itd. Zapamtite, snovi se možda ne ostvaruuju uvek, ali nam POKAZUJU kuda da idemo. Jednom kada je EFT oslobodi ograničavajućih emocija, biće slobodna da afirmiše i sanja. Takvo "brisanje i zamena natpisa" na njenim finansijskim zidovima će stvoriti nove prevashodne misli koje će postati njena nova stvarnost. Po mom iskustvu, ona će uspeti

82

da se oslobodi prethodnih blokada i dozvoliti sebi da zarađuje $500,000 ili više. Sa uzdignutom Antenom počeće da se pojavljuje i "kako", otvoriće se nove mogućnosti i ona će se uskoro preseliti u novu kuću u Aveniji Blagostanja. Ako nema limitirajućih repova, Marta se može slobodno uputiti ka tom cilju. EFT će obrisati negativne finansijske natpise sa njenih zidova, i ona će dobiti to tako potrebno olakšanje. Dalje, to će omogućiti Afirmacijama i Maštanjima da urade svoj posao "menjanja stvari", što će je na kraju odvesti u budućnost po njenom izboru. Ipak, ranije sam vam rekao da sam nanjušio još jedan rep u njenim rečima. Moguće i da nisam u pravu, naravno, ali ako gore pomenute afirmacije i maštanja ne funkcionišu, onda će to biti zbog toga što postoji još neki rep koji tu smeta. Evo na šta sam posumnjao kada se radi o Marti. "Ja naporno radim za svoj novac i đavola (kurac!) ću veći deo tog mog znoja da odvojim i dam državi." Ta mantra da "treba naporno da radimo za svoj novac" je standardni natpis na našim zidovima. Od samog detinjstva učeni smo kako se novac zarađuje teškim radom. Mnogi od nas imaju natpise na zidovima koji govore, "Težak dan rada, za pošteno zarađenu dnevnicu." Lepo zvuči, zar ne, ali Bože koliko je to lažno! To je finansijski zatvor koji smo sami izmislili. On govori da ako zarađujemo puno para, bez da smo zaboli ašov u zemlju, znači da smo nepošteni, lenji, srećni, isprazni ili nešto slično, u negativnom kontekstu. Kakav apsurd. Dopustite mi da probam da objasnim šta znači "teško raditi". Za mene, teško raditi znači raditi posao koji ne voliš zarad neke mizerne, ali stalne plate. Oh Bože kako je to jadno! Suprotno tome, onaj koji sa entuzijazmom sledi svoje ciljeve i misije, može raditi mnogo više sati nego onaj koji se nalazi u tamnici "teškog rada". Za mene oni ne rade, već se zabavljaju. Da se ja nalazim u okovima tog nazovi “napornog rada", moja prvobitna afirmacija: "Ja lagano i stabilno zarađujem $____________ godišnje", rasprsnula bi se u param parčad. To "lagano i stabilno" prosto ne ide uz verovanje o "teškom radu". Slučajno, i sami psiholozi imaju nešto slično napisano na njihovim zidovima. Mnogi imaju unapred formirano mišljenje da se posao radi tako što se skupo naplaćuju sati i što imaju mnogo klijenata tokom dana. Tu su stvarno ograničeni jer dan ima samo 24 sata. Dalje, potpuno ignorišu situacije gde mogu biti konsultanti u korporacijama, sportskim klubovima, treneri, pisci, govornici, organizatori seminara, odnosno oni koji rade sa 50 klijenata u isto vreme (što sami EFT seminari dokazuju, zar ne?), itd. Ne daj Bože da naplaćuju na osnovu REZULTATA umesto na sat. Naravno, tu ima puno opcija. Dopustite vašoj Anteni da nađe "kako" za vas. To je zabavna stvar. Šanse postoje, a vi ste izabrali samo jednu opciju od mnogobrojnih koje vam stoje na raspolaganju? Zašto? Da to nema neke veze sa natpisima na vašim zidovima, a?

83

Svi imamo "limite" napisane na našim zidovima koji na površinu izbacuju naše postojeće Afirmacije i Maštanja. Tu leži lepota Palate Mogućnosti. Uzgred, naši "limiti" su tu da bi bili primećeni, a ne i kritikovani. Na kraju krajeva, većinu su napisali naši dobronamerni roditelji, učitelji, prijatelji, itd. Bili smo mladi u to vreme i prosto smo neke stvari prihvatali a da nismo bili svesni da one predstavljaju "limite" drugih. Mi ipak ne moramo da ih zadržimo. Upravo otkrivamo da imamo tu privilegiju da ih možemo zameniti. Kako je to lepo. Živeli, Gari

84

Odeljak 8 Palata mogućnosti 18—Raditi dva dana u nedelji... Zdravo svima, Napunio sam baterije! Upravo sam završio razgovor sa Kristinom Vinser iz Australije koja je živi primer Palate Mogućnosti na delu. Perfeto! Koristila je kombinaciju EFT i maštanja/ciljeva i desile su se impresivne promene --- A TO JE URADILA PRE NEGO ŠTO JE UOPŠTE PROČITALA PALATU MOGUĆNOSTI!. Eto šta mi je napunilo baterije. Pricipi Palate nisu ništa drugo nego običan, zdrav razum. "Primila" se na tehnike sasvim prirodno—bez da je znala o čemu se radi—i uspeh je došao bez ikakvog napora i snage volje. Divno. Želim da vam ispričam njenu priču u okviru Principa Palate koje je koristila (a koje nije znala). Evo kako je to bilo. Pre nekoliko dana primio sa email od Kristine.... "Sada ima smisla da vam pišem i kažem koliko uživam i koliko sam napredovala zahvaljujući vašim naprednim video trakama. Počela sam da držim seminare i da radim sa dva golf profesionalca. Uvek me ponovo zadive rezultati koje ljudi postižu. Zahvaljujući vašim predivnim idejama, ja sam danas u stanju da izdržavam svoju porodicu. Dva dana u nedelji radim EFT, a ostalo "radno" vreme provodim u istraživanju i konsultacijama sa drugim ljudima koji se bave sličnim “energetskim” poslom." Pozvao sam je jer me je strašno interesovalo koje je to metode koristila da sa lakoćom "izdržava svoju porodicu radeći EFT dva dana u nedelji." Kako je moguće da može živeti od EFT tako lako, dok drugi moraju da ulože mnogo više napora kako bi mogli da žive normalno. Kako je to uspela? Razgovarao sam sa mnogim psiholozima i slušao kako lamentuju (verovanja) nad svojom sudbinom, gde su navodili bezbrojne razloge svog neuspeha. Neki su se žalili da su prebrzo izlečili svoje klijente. Drugi su imali klijente kojima je tapkanje bilo jako čudno. Ostali su krivili konkurenciju, nebrigu, i gomilu drugih *spoljnih* razloga za svoj finansijski neuspeh. Moje iskustvo, pak govori da pravi razlozi ipak leže "unutra." Znao sam da je Kristinim uspeh povezan sa natpisima na njenim zidovima (njen "unutrašnji govor") i želeo sam da znam šta tu piše. Rekla mi je da se sve pokrenulo kada je odgledala naše napredne video trake (nagoveštaj). Nešto se desilo u periodu između njenog prethodnog uspešnog rada sa EFT i novih materijala sa naprednih video traka; dobila je želju da napreduje na tom polju. Ukratko, pojavio se san. To je bila želja – stvarna želja – piše se ŽELJA. Kada imamo san, misiju, onda ne moramo formalno izgovarati afirmaciju i maštati o tome. To se dešava automatski – u živim bojama. Iako su Afirmacije i Maštanje važno pomagalo u procesu, pravi pokretač je uvek san. Ovde govorimo o ciljevima – misiji – onome zbog čega ujutru skačete iz kreveta. Kada imamo

85

snove, oni su uvek u našim mislima. Mi ih zamišljamo. Vežbamo ih u našim mislima. Stalno o njima govorimo i oni čine da željno i sa uzbuđenjem iščekujemo svetlu budućnost. Ono što je elegantno kada se radi o Kristini, je to da je njen san automatski izbacio na površinu njene repove – ono što zovemo "da, ali", koji su upropastili toliko mnogo snova. Srećom ona je prepoznala šta joj stoji na putu i uporno ih je otklanjala uz pomoć EFT. Njen san je i podrazumevao EFT seminare, ali je imala mnogo muka da se oslobodi limitirajućih verovanja koja su bila snažna i dugotrajna. Evo nekih od njih... "Ne ulivam poverenje." "Ljudi me ne vole. Ne lože se na mene. Zato me neće prihvatiti kao predavača na seminaru." "Ljudi mi ne veruju." "Ja sam Metodista i zato stalno moram biti skromna i samokritična." Kako vam ovo izgleda kao materijal za kantu za đubre? Stvarno će biti teško da podignete vaš balon u vazduh sa takvim balastom. Stoga je ona uporno tapkala i usput pronašla mnogo povezanih aspekata. Tapkala je i na njih. Briši! Briši! Vremenom, san je počeo da dobija žive boje. Menjaj! Menjaj! Na kraju su na njenim zidovima bile ispisane sasvim nove stvari – pojavila se nova Kristina (predstava o sebi) koja je bila u skladu sa snom. Ceo proces je trajao tri meseca. Sad malo da proanaliziramo sve to. Ovde ne govorimo o mlakim promenama gde ona malo slobodnije izražava svoja mišljenja i stavove. To je naravno lepo, ali ovde govorimo o nečemu mnogo većem. Govorimo o dramatičnim promenama ličnosti gde nijedan od ranije navedenih repova nema više nikakav uticaj na nju. Ona je slobodna. Ona je sada stekla poverenje u sebe. To je velika promena, a sa njom dolazi osećanje harmonije, što je još značajnije. Više nema osećaj da će joj nedostajati hrabrosti za vođenje seminara. Naprotiv, unapred se raduje tome. Seminari je uzbuđuju. Više nema skromne i samokritične Kristine – nestali su razlozi za tako nešto. Stari natpisi na njenim zidovima zamenjeni su novim. To je omogućilo da se pojavi jedna nova samouverena Kristina koja će imati svoje zasluženo mesto na ovoj planeti. Eto kako to funkcioniše dame i gospodo. Mi živimo u Palati Mogućnosti. Mi imamo ogromne potencijale (i to znamo), ali ih ne koristimo zahvaljujući natpisima na našim zidovima od kojih je većina umišljena. Mi verujemo tim stvarima na emocionalnom planu čak i kada znamo da je to jedna obična logička sprdnja. Na samom početku ovog serijala rekao sam da su naši zidovi sačinjeni od celofana i da su natpisi ispisani kredom. Nama su potrebne samo dve-tri sesije EFT da premostimo te barijere, koje postoje samo u našim mislima.

86

Sada da budemo realni, ipak je potrebna određena veština kako bi se pomoglo ljudima da napreduju u svojoj Palati Mogućnosti. Taj proces nije uvek lagan i brz kao što je to slučaj kod Kristine. Mnogima je potrebna pomoć da otkriju svoje repove. Neki će imati probleme da definišu svoj sopstveni cilj. Tu treba da nastupi vešt praktičar. Mehaničke veštine se sigurno mogu naučiti i većina iskusnih psihologa ih već poseduje. Međutim, najveća veština koju možemo da pokažemo je.... (zalupajte u doboš molim) naš lični primer. Moramo biti uzor onome što učimo druge. Kako ćemo učiti druge da se lakše kreću ovim svetom, ako sami nismo otkrili te puteve? Pre nego što sam nazvao Kristinu, poslao sam joj email pitanje u vezi njenog uspešnog rada sa golferima. Trebali su mi dokazi koje bih ubacio na našu listu sportskih uspeha. Evo šta mi je napisala... "Ćao Gari, Jedan od profesionalaca je bila dama koja je normalno ubacivala 42 na 9 rupa. Takmičila se samo 5 puta godišnje jer je imala puno obaveza kao trener i u PGA (Asocijacija Profesionalnih Golfera), gde je vodila odeljenje profesionalnog razvoja. Drugi je bio momak na koga su me odmah upozorili čim sam došla u golf klub. Osoblje mi je reklo da ga se čuvam jer je vrlo agresivan i ima kratak fitilj. Obično se "gubio" na golf terenu. Bila sam vrlo smirena jer sam na parkingu prethodno 15 minuta tapkala po sebi! U stvari, osećala sam se kao da se pozdravljam sa starim prijateljima. Prvo sam negde oko 20 minuta objašnjavala osnovne principe, procedure, i osnovne tačke - meridijane po kojima se lupka. Bili su svesni svojih negativnih misli i u stanju da identifikuju svoje uvodne izjave. Malo im je bilo neprijatno da sve to rade pred svima, tako da sam im rekla da mogu da lupkaju samo po grudnoj kosti, dok razmišljaju o "problemu". Kako smo išli od rupe do rupe, primetila sam da je momak počeo da se nervira. Izgledao je kao ovan koji je na silu hteo da ubaci u rupu, umesto da pažljivo razmisli o svakom udarcu. Znala sam da tako neće ići, pa sam probala da ga ohrabrim da bude malo nežniji i prosto da pusti stvari da se "same po sebi dese". Naterala sam ga da izgovori uvodnu izjavu: "Bez obzira što previše snažno pokušavam.....", i izgleda da je to pomoglo. Dama je pak, u jednom trenutku dosta traljavo udarila po loptici i tad sam je upitala šta se desilo. Reče da je moguće da je odabrala pogrešan štap i da je prekasno promenila zamah. Kada sam je upitala da li to znači da nije potpuno sigurna kakav udarac da primeni, snažno je potvrdila. Bila je jako zadovoljna kada smo poradili na tome. Krajnji rezultat je za nju bio fantastičnih (rekord) 36 udaraca, a momak ne samo da nije imao bugi (1 iznad dozvoljenog) na svakoj rupi (što je za njega bilo fenomenalno), nego se i smeškao sve vreme na terenu. Kada je udarao snažne početne udarce, oni su bili po samoj sredini staze, ili pravo na zeleni krug (gde se nalazi rupa sa zastavicom). Oboje su bili ushićeni i hteli da mi plate iako sam rekla da je eksperiment besplatan. Odbila sam, naravno, a usput sam se jako dobro zabavila i naučila dosta o golfu uopšte. Umesto toga, oni će mi organizovati golf seminare u budućnosti.

87

Puno ljubavi,Kristina PS. EFT postaje sve bolji i bolji. Ovo je najlepši deo mog života." Ovo sam ubacio kao primer kako se uz pomoć EFT mogu popraviti sportske performanse. Već sam o tome nekoliko puta govorio. Mada ima malo Članova koji se muvaju oko golf terena. Ipak potencijal je tu. To je očigledno. I to ogroman. Zato narode zašiljite brkove i upitajte se zašto vas je tako malo u ovoj oblasti. Da nemate neke repove koji kažu... "Nemam dovoljno iskustva." "Sad sam zauzet, možda sledećeg meseca." "Golferi neće slušati ženu." "Ja sam psoholog (dok se lupa rukom po grudima), a ne atletski trener." "Ne pripadam tu. Ti ljudi su prebogati." ...ili neka druga skupa izmišljotina? Pre nekoliko godina sam počeo da pišem serijal o biznisu koji do danas nisam završio. Jednom ću i to uraditi. U međuvremenu, mogli bi ste da pročitate jedan članak sa mog web sajta koji se zove, "Kako izgraditi zdrav posao--Deo III: Je li neko za Golf ?" Dok budete čitali upitajte se: "zašto ja ovo ne radim?" i obratite pažnju na odgovore. Oni će vas odvesti do vaših repova. Tap. Tap. Grlim vas, Gari Palata mogućnosti 19—Kada izgleda da smo "zaglavljeni" zbog spoljašnjih okolnosti Zdravo svima, Zahvaljujem se Rozi Smit koja je postavila finansijsko pitanje koje sve nas tišti. Ona govori o onim trenucima kada se nalazimo u "ćorsokaku" zbog raznoraznih okolnosti, a u vezi sa novcem. Evo kako bi neki primeri mogli da izgledaju…. "Ja sam učitelj u školi i ograničen sam onim što školski sistem plaća." "Ja sam psiholog i moram skupo da naplaćujem svoj sat." "Ako zaradim puno para moja porodica/crkva/prijatelji/Bog će loše misliti o meni." "Ja sam u invalidskim kolicima i zato su moje mogućnosti ograničene."

88

Fu svemu tome. To nije ništa drugo do natpisi na nečijim zidovima. Ko kaže da učitelj mora da predaje u školi, ili uopšte da bude učitelj? Zašto psiholozi limitiraju sebe time što moraju da odrađuju puno sati na individualnim sesijama? Zašto ne rade pred širom publikom, ili preko knjiga, radija ili televizije? Da li zaista verujete da će ljudi lošije misliti o vama ako zaradite puno para? Kako ste sigurni u to? Šta će misliti o vama ako zaradite malo para? Koji je u stvari to iznos koji će zadovoljiti sve vaše prijatelje i Boga? Da li su invalidska kolica zaista finansijski hendikep? Možda nećete biti u košarkaškoj Kući Slavnih, ali gde to piše da neko mora da ima noge ako hoće da vodi kompaniju, da bude spiker, preduzetnik ili Internet guru? Znam da ta "ograničenja" izgledaju stvarno. Izgleda da spoljne okolnosti stalno uskaču u naše živote stvarajući jedan limit za drugim. Lako se čovek primi na takav način razmišljanja, čak i kada zna da je to samo "unutrašnji govor." Naravno da spoljne okolnosti utiču, ali sigurno ne toliko koliko im mi sami pridajemo značaj. Međutim, sve dok naše prevashodne misli misle da smo zbog njih u "ćorsokaku", takva će biti naša realnost. Rozina dilema je slična gore navedenim i može se primeniti na gotovo sve zaposlene majke. To igleda ovako… "Da bih bila uspešna, moram žrtvovati vreme koje treba da posvetim svojoj deci."A može i obrnuto: “Neuspešna sam jer mi deca oduzimaju mnogo vremena”. Izgleda logično, zar ne? Kako uopšte neka majka može biti kolosalna u poslu a da ne zapostavi svoju decu? Evo kako je ona opisala taj svoj "konflikt"… Dragi Gari: Baš mi prija vaš serijal. On je za mene vrlo istinit - njegovu suštinu i sama prenosim svojoj deci i klijentima. Kažete da želite izazove. Ja ih nemam. S druge strane, postala sam svesna svojih ograničenja dok sam čitala vaše iskustvo sa majkom. Ovo vam pišem jer sam se sa tim nosila neko vreme, a možda i drugi imaju sličan problem. Kao žena koja ima malu decu, cilj mi je bio da ispišem neke snažne poruke ljubavi na njihovim zidovima. Baš sam se potrudila. Meni je bilo jako važno da deca uvek znaju da su voljena i poštovana. Da rastu, znajući da mogu slobodno da izražavaju svoju volju, i da sam ja njihov najveći obožavalac. Sad dolazimo do ograničenja s kojim sam došla u sukob. Teško je biti uspešan i zarađivati gomilu para, a u isto vreme imati dovoljno vremena sa svoju decu. Ranije sam imala vrlo uspešan biznis van kuće i radila sam ga strasno dok su mi obaveze prema deci to dozvoljavale. To sam uspevala zahvaljujući afirmaciji "Ja imam brdo para." Nakon 10 godina krčkanja, presekla sam i odlučila da svoj hobi pretvorim u biznis (individualno & spiritualno uzdizanje). Ja strašno volim svoj posao, ali ipak ne zarađujem dovoljno da mogu da izdržavam sebe (još). Stalno sam ponavljala "Ja imam brdo para," a onda se

89

pojavio rep: "Da bih bila uspešna, moram žrtvovati vreme koje treba da posvetim svojoj deci." Želim i jedno i drugo. Učila sam da drugima pomognem u takvim situacijama, a opet nisam uspevala da to kod sebe prevaziđem. Ta misao mi je došla dok sam čitala o vašoj majci. Tada sam pomislila: "Želim da budem kao ova žena", i odmah se pojavio rep: "Neće moći, ako stalno budeš odlazila od kuće na te tvoje grupne sastanke." Mislim da je retko koja žena uspešna na poslu i u kući. To mi je sad mnogo jasnije jer sam izabrala da bude tako. Zahvaljujem vam se na opažanju i radovaću se vašem komentaru. S ljubavlju, Roza Smit Prvo, da vam odmah kažem; moja majka je stalno radila van kuće, svih godina dok sam rastao i formirao se kao ličnost. Za vreme drugog svetskog rata, kada sam bio beba, ona je radila u radionici koja se bavila održavanjem aviona, a nakon toga je godinama bila kasirka u prodavnici. Nije bila važna količina vremena koje je moja majka provodila sa mnom. To je bio kvalitet. Iskreno, da se stalno vrzmala po kući, mislim da bi se kod mene pojavila čak i neka vrsta otpora, jer bih neke stvari shvatio kao ugrožavanje slobode i nezavisnosti moje malenkosti. Dalje, izgleda da se Roza nalazi na pravom putu kada se radi o njenoj želji da ostvari svoje snove. Ona je odlučila da pretvori svoj hobi (san), koji se sastoji od raznih psiholoških tehnika individualnog i spiritualnog uzdizanja, u posao od koga će živeti, ali još uvek nije zaradila dovoljno novca od toga. Interesantno je, da je ona ušla u posao koji smatram da će biti jedan od najlukrativnijih biznisa sledećeg veka. Šta više Roza može da učini svojim klijentima nego da im pomogne da otkriju svoje stvarne potencijale? Kada shvatimo da smo mi mnogo više od nekorisnih natpisa na našim zidovima, možemo se popeti stepenicama Palate Mogućnosti na vrh, do Penthausa, koji će biti naša nova rezidencija. Odatle, sve postaje moguće. Dakle, ovde imamo situaciju gde se pretvaranje Rozinog sna u dobro plaćeni posao, sukobljava sa vremenom koje ona misli da treba da provede sa svojom decom. Sve dok joj natpisi na njenim zidovima govore da će zaraditi pare po cenu da bude loš roditelj, ona će stalno tražiti i nalaziti dokaze toj tvrdnji. I sve dokle to verovanje bude deo njene "istine," ona će biti limitirana. Kao i kod svih nas, njene prevashodne misli postaju njena stvarnost. Dok se ne uklone negativna verovanja, ona će proći pored mnogih "kako", koji joj stoje na dohvat ruke. Naša Antena je jedna od naših najvećih osobina. Kada bi znali da je korisno upotrebimo, ona bi za nas našla mnogo kreativnih "kako", za sve što želimo. Mi stalno pokušavamo da provalimo "kako" pre nego što dođemo na tu novu i uzbudljivu teritoriju. To je kao da radimo stvari otpozadi. Zašto se ograničavati bilo čim što nam se unapred servira. Zašto koristiti samo taj jedan način, kada nam naša antena može dati čitavu listu alternativa da biramo sa nje? Ograničavati sebe na samo jedan način i to onaj koji izabere leva polovina našeg mozga, je isto kao kad bi kupovali samo sa jedne police u supermarketu.

90

Rozina trenutna afirmacija je "Ja imam brdo para". To je u redu dok traje, ali ona specifično ne pominje navedeni "limit" deca protiv novca. Ako proširi svoju afirmaciju na način da ona u sebe uključi i ovaj izazov, tada će se njena antena usmeriti ka nalaženju tog konkretnog rešenja. Za početak, predlažem sledeću afirmaciju… "Ja lagano i stabilno zarađujem, $____________ u ljubavnom i brižnom porodičnom okruženju." Molim vas da notirate da sam ovde stavio specifičan iznos novca da bi afirmacija bila jasnija. Ja bih je još pojačao svakodnevnim maštanjem. U početku bi mogla da zamisli sebe u toj poziciji. Bez detalja. Prosto da dobije osećaj kako bi to moglo da izgleda. Može na primer da zamisli svoj bankarski račun na kome ima $100,000, a isto tako i divan osećaj povezanosti sa svojom decom. Ona ne mora da zna "kako" će se to desiti – ne još. U tome je stvar. Jednom kada se njena budnost aktivira mnogi načini će se sami pojaviti. Možda će specijalizirati dečije probleme koristeći svoje vaspitanje kao model. Možda će prva u zemlji razviti program "EFT za decu" gde bi, preko telefona, mogla da ima klijente iz celog sveta, odnosno roditelje koji ne mogu da izađu na kraj sa svojom decom, njihovim besom, problemima sa učenjem, itd. Možda će i njena deca učestvovati u tome, kao savetnici deci kojima Roza pomaže. Moguće je da će Rozi upasti u oči neki interesantni novinski članak koji će joj dati ideju, ili će pak čuti nešto u konverzaciji sa drugim ljudima. Misao će joj sama doći. Pojaviće se pomoć. Neki putevi mogu biti i pogrešni. I to je dobro jer će prestati da gubi vreme sa njima. Zapamtite, snovi se možda ne ostvaruju u potpunosti, ali nas uvek VODE u dobrom pravcu. Rozi će se otvoriti mnogi putevi o kojima do tog trenutka, nije mogla ni da sanja. Ovde posebno ističem našu antenu jer se ona premalo koristi. Mi smo programirani da rešavamo naše probleme uz pomoć leve strane mozga — odnosno prvo da otkrijemo "kako", a onda da stupimo u akciju. Ali desna strana mozga je ta koja daje kreativna rešenja. To su rešenja koja se računaju i koja daju rezultate. To su stvari koje prijaju našim ušima i koje nas vode sa dosadnih krivudanja na magičnu Misiju. Grlim vas, Gari Palata mogućnosti 20--Pitanja & komentari Članova foruma Zdravo svima, Nekoliko članova foruma je ponudilo svoje komentare i pitanja u vezi sa principima koji su pomenuti u ovom serijalu. Niže ih navodim uključujući i moje komentare. Vredi ih proučiti jer otkrivaju elegantne finese Principa Palate. Grlim vas, Gari

91

OD TEJLORA SPARKSA Čuo sam da reč "želim" u afirmaciji stavlja podsvest u stanje stalne "želje" koja nikako da se ostvari. Da li imate mišljenje o tome? GK ODGOVOR: Po mom iskustvu korišćenje reči "želim" u afirmaciji (kao na primer "Ja želim da budem bogat"), zaista programira vaš sistem da bude u stalnom stanju iščekivanja ostvarenja cilja, umesto da oseća da ga zaista ima. Moje afirmacije su uvek izgovorene u prvom licu jednine i u sadašnjem vremenu, kao da su se već dogodile. To sistem drži u pripravnosti da se odmah ustremi ka cilju, čim mu antena pokaže "kako." To je neka vrsta prilagođavanja naših trenutnih misli sa novom situacijom, gde one lakše pronalaze puteve ka novoj realnosti. Kada naše prevashodne misli zaista budu usmerene ka novom cilju, naš sistem će sasvim normalno i prirodno (bez snage volje) uskladiti našu stvarnost sa time. TEJLOR NASTAVLJA: Drugo, Ja koristim Palatu da ponovo ispišem svoju finansijsku knjigu. Imam verovanje da kada god investiram u neke akcije, one počinju da padaju. Kako se tu ne radi o strahu ili napetosti koji treba da se otklone, već naprosto moje verovanje da će se to desiti, kao mi EFT može pomoći da se oslobodim te negativne situacije? GK ODGOVOR: Ovo pitanje je od posebne važnosti za mene jer sam dosta vremena proveo vodeći investicionu firmu. Berzansko tržište zavisi od odluka miliona ljudi svaki dan. Neki misle da će određene akcije porasti, dok drugi misle da će pasti. S tim u vezi se i ponašaju. Sumnjam da verovanje pojedinca može da neutrališe sva ostala verovanja, ali je i to moguće. Ipak, u mojih 30 godina iskustva još nisam naišao na takvu osobu. Ako akcije zaista stalno padaju, molim vas da mi to odmah javite. Zašto? Zato što postoje načini da se i iz takve situacije zaradi. Tako, ako će akcije koje vi kupite ići na dole, ja ću u to ulagati i shodno tome investirati. Vi možete raditi isto. Na kraju ako uspete da STVARNO prebrišete stara verovanja, vi ćete lepo profitirat od investiranja suprotno vašim prvobitnim izborima. Tako bih i ja nešto malo zaradio. Interesatna preformulacija, zar ne? Hajde da ovde malo spekulišemo i "pretpostavljamo". Možda se, Tejlore, ovde radi o tome da vi mislite da ne "zaslužujete" finansijski uspeh. Moguće je da je vaše iskustvo na berzi samo metafora za to dublje i jače verovanje. Mi imamo puno štetnih natpisa na našim zidovima u vezi sa pretpostavljenim "lošim" aspektima bogaćenja. Oni su naravno smešna uobrazilja, ali definitivni utiču na naš džep. Oni nas "podsećaju" na te tzv. "istine" da (1) je pravljenje para prizemna stvar, (2) su samo pohlepni ljudi bogati, (3) su pare uzrok svih zala, (4) morate raditi teško i naporno za svoj novac, kao što je to vaš otac radio, itd. itd. itd. To je meni užasno dosadno i u stvari je jedan od glavnih razloga zbog čega i prezentiram ovaj serijal o Palati Mogućnosti. Kako bi otkrili zašto vi verujete da će vaše akcije "sigurno pasti," potrebno je potražiti neke odgovore, tako što ćete se upitati....

92

"Zašto su *moje* akcije predviđene da stalno padaju čak i tamo gde većina akcija stalno raste? Da li ja brzopleto investiram ili nemam dovoljno znanja? Da li sam možda neiskusan?" "Ako mogu da učinim da akcije padaju, zašto ne mogu da utičem na njih da počnu rastu?" "Šta će o meni misliti moja porodica, prijatelji, roditelji itd. ako zaradim dosta para?" Odgovori na ova pitanja (a i drugih kojih se setite) ukazaće vam na potencijalne repove koje treba istretirati sa EFT. Isto tako proverite da li vam je teško da zamislite sebe kao bogatog čoveka? Ako jeste, probajte da nađete razloge za tako nešto i sigurno ćete otkriti još repova. Jednom kada se efikasno oslobodite repova, više se neće postavljati pitanje akcija "čija je sudbina da padaju". Po mom iskustvu, vi ćete mnogo pre zaraditi pare ako imate sopstveno ubeđenje/stav o nečemu, nego da svoje nade polažete u ono što većina ljudi radi, a to je kockanje. Konačno, Tejlore, nezavisno od toga da li ova stvar sa "zaslužuvanjem" ima veze sa vama ili ne, ona je sigurno problem mnogih ljudi. Naše prevashodne misli postaju naša stvarnost i to rade na vrlo moćan način. Na primer, moj dobar prijatelj je vodio uspešnu kompaniju koju je pre nekoliko godina prodao za $11 miliona. Kako uopšte nije očekivao toliko veliku "hrpu para" počeo je nekontrolisano da ih troši na glupe investicije i ... konjske trke. Danas ponovo traži posao. Njegove konstantne misli o posedovanju (zasluživanju) tolike količine novca, nisu bile u skladu sa tom hrpom. Tada je neminovno došlo do drastičnog smanjenja i usklađivanja količine novca sa njegovim mislima. OD NAOMI KOTEN Imam kratko pitanje – Možda sam propustila nešto u ranijoj pošti. Mislim da ste nedavno rekli da kod afirmacija i tretiranja eventualnih repova niste koristili EFT već, protokol Palate Mogućnosti. Da li je to tačno? Ako jeste, onda u čemu je razlika? Nemam baš mnogo iskustva sa osnovnim EFT protokolom, ali ga i pored toga koristim za otkrivanje i eliminaciju repova. Mislim da je od velike pomoći. GK ODGOVOR: Ovo je jedno od uobičajenih pitanja koje postavljaju mnogi Članovi foruma. Izgleda da tu postoji neka zbrka oko korišćenja afirmacija sa EFT protokolom i afirmacija koje se koriste sa procedurama Palate Mogućnosti. Afirmacije koje se koriste sa EFT imaju različitu ulogu od onih koje se koriste u okviru Palate Mogućnosti. EFT afirmacije uklanjaju negativno jer svesno ukazuju na *problem* (glavobolja, strah, kajanje, trauma, itd.). To je stoga što je misaono uključivanje u problem neophodno da bi EFT donele olakšanje. Suprotno tome, afirmacije kod Palate Mogućnosti su vrlo pozitivne po svoj prirodi, jer nas upućuju prema željenoj realnosti. One služe da nas povuku ka većem i bogatijem sutra.

93

Drugim rečima, EFT afirmacije ukazuju na negative emocije jer je njihova svrha da ih obrišu sa naših zidova. Kod Palate, afirmacije se okreću pozitivnom jer je njihova svrha da instaliraju pozitivne natpise na našim zidovima. OD MERI HAMOND-NJUMEN Dragi Gari, Iako dnevno koristim EFT u terapiji i učenju zajedno sa HBLU, otkako ste počeli ovaj serijal o Palati Mogućnosti imam utisak da sa više rafiniranosti otkrivam svoja negativna verovanja, koja posle lagano uklanjam tapkanjem. Posebno mi se sviđa kada uspem da se oslobodim takvih ukorenjenih limitirajućih verovanja kao što su: "Eto, sve sam probala i ništa nije uspelo, moje noge će uvek biti debele i teške." GK ODGOVOR: Kao i kod vas Meri, jedna od veština koju sam razvio radeći Principe Palate Mogućnosti je sposobnost da "se uhvate negativne misli sa više rafiniranosti." Jednom kada se tvrdnja, da naše prevashodne misli formiraju našu realnost, stvarno primila kod mene, moja antena je počela da vidi dokaze za to svuda oko nas. Postalo je lakše uočiti "limite" drugih, a samim tim i svoje. Naša verovanja (prevashodne misli) dominiraju našim unutrašnjim govorom i pokazuju se u svakodnevnoj konverzaciji. One su jasno ispisane na našim licima, i ako uspemo da ih prepoznamo, možemo iskoristiti EFT za njihovo uklanjanje sa naših zidova. Razgovarao sam sa mnogo ljudi gde smo jedan drugom prepoznavali "limite." To je bilo jedno prosvetljavajuće i zabavno iskustvo. Siguran sam da ćete se složiti sa mnom da neki natpisi na našim zidovima mogu biti sjajne priče za Broadvejske komedije. MERI NASTAVLJA: U vezi sa kilažom, otkrila sam posebno interesantno dvostruko limitirajuće verovanje: "Svaki put kada se fokusiram na hranu kako bih izgubila na težini, ja se ugojim." Izgleda da sam se toga oslobodila. Pitam se šta još tu može da se nađe? GK ODGOVOR: Ne znam kako ste tako sigurni da ste se oslobodili tog verovanja. Za mene je neporecivi dokaz uspešnosti bilo čega, sam čin gubitka težine, bez upotrebe snage volje, a uz pomoć afirmacija i maštanja. Probajte da nastavite sledeće rečenice.... "Moj problem da smršam je......" "Da bih smršala moram da ......" "Neću da se odreknem (mesa i ribe, itd.) zato što......" MERI NASTAVLJA: Kada se radi o problemu novca kod mojih klijenata, ne znam kako da počnem rad sa onima koji su očigledno u finansijskoj krizi, a želeli bi da u životu naprave bogatstvo. Šta mislite o tome?

94

GK ODGOVOR: Uvek moramo početi od toga gde se ti ljudi zaista nalaze. Ako su oni preokupirani time čime će platiti svoje mesečne račune, kiriju, itd., teško da će pozitivno odgovoriti na afirmaciju koja kaže: "Ja lagano i stabilno zarađujem, $100,000 godišnje." To će veoma brzo biti napušteno jer se nalazi van njihovog sistema verovanja. Zapamtite, afirmacije & maštanje ne moraju uvek da se ostvare, ali nas uvek VODE na pravi put. Ne uspeva nam uvek baš sve što pokušavamo, ali nas to ipak VODI ka novim putevima. Ja bih predložio da vaš klijent pokuša na svaki način da reši svoje trenutne probleme, a potom da iskoristi EFT za uklanjanje svih mogućih stresova. Nakon toga, trebalo bi da afirmiše neki novi nivo svoje finansijske situacije, koji se nalazi u okviru njiegovog sistema verovanja. Možda nešto kao: "Ja imam dobro plaćen posao u firmi gde me smatraju nezamenljivim." ili "Ja privlačim mušterije kojima su potrebne moje usluge i nemam nikakvu frku da im tražim pare unapred." OD PEG OLSON Gari, Samo sam htela da znate da skroz uživam u vašoj Palati Mogućnosti. To je fenomenalan i odličan materijal koji koristim kada radim sa klijentima koji nisu u stanju da nađu rešenje. Uvek sam u svom poslu koristila afirmacije. To mi je izgledalo kao kad bih stavila flašu prljave vode pod česmu, a potom polako pustila čistu vodu u flašu, dok sva prljava voda ne ode. Mislim da se ta boca nalazi u našoj podsvesti i da bi trebalo da dobija uzbuđujuće životne poruke umesto starih negativnih klišea. Analogija je slična vašim natpisima na zidovima. Razmišljala sam i o "repovima", koji služe da nas (izvinite na izrazu) "fino podjebavaju". Oni čak mogu dobiti na snazi i postati prioritetni u našem životu. Korišćenjem EFT za eliminisanje negativnih poruka, afirmacije mogu postati deo novih životnih uzbuđenja. U protivnom lako se odustaje, sa mišlju da afirmacije ne funkcionišu. To nije istina! GK ODGOVOR: Dopadaju mi se vaše metafore, Peg. Hvala Vam. Da, "lako se odustaje od afirmacija jer ljudi misle da one ne rade." To je greška koju mnogi prave. U stvari, mi po ceo dan afirmišemo naša trenutna verovanja. Mi stalno slušamo unutrašnju konverzaciju sa samim sobom i naš unutrašnji govor. To su afirmacije. One predstavljaju naše prevashodne misli koje odražavaju našu trenutnu realnost. Pravilne afirmacije uvek daju rezultate. Mi samo treba da znamo šta zaista afirmšemo i kako da obrišemo negativne repove sa naših zidova koji ometaju afirmaciju.

95

Odeljak 9 Palata Mogućnosti 21—Budite oprezni sa onim što tražite Zdravo svima, Meri Šeridan mi je napisala pažljivu poruku pod imenom "Budi oprezan sa onim što tražiš – Palata Mogućnosti." Zahvaljujem se Meri, i niže navodim njenu poruku kao i moj odgovor. Grlim vas, Gari OD MERI ŠERIDAN Dragi Gari: Konačno sam ukapirala šta stoji na putu moje Palate Mogućnosti. Kada sam pre dvadeset godina došla u Kaliforniju iz Evrope, nisam imala ni prebijene pare. Kako sam pre toga u Londonu studirala spiritualno/psihološke tehnike za vezu tela i duha, odlučila sam da zamišljam kako dobijam neke pare. Maštala sam o parama koje se trenutno nalaze na mom računu, a onda i o još većim parama na štednoj knižici sa nekim budućim datumom. Jedno vreme sam intenzivno maštala o tome, a onda je sve postepeno izbledelo, pa sam se samo s vremena na vreme prisećala svog zadatka. U dane kada sam zamišljala da imam neke pare na svom čekovnom računu, dobila sam ček upravo na taj iznos para. To je bio ček za poravnjanje koji sam dobila od osiguravajuće kompanije za štetu na mom automobilu. Prethodne nedelje sam imala saobraćajnu nezgodu u kojoj su stradala moja kola. U dane kada sam zamišjala neke pare na štednoj knjižici, i tu sam dobila ček na sumu koju sam zamišljala. To je bio ček za poravnjanje i naplatu osiguranja mojih zdravstvenih troškova koje sam imala zahvaljujući istom incidentu. Znam šta ste sada pomislili....nesvesni repovi su mi se isprečili na putu i privukli saobraćajnu nesreću, baš kao i novac. Verovatno ste u pravu. Ipak, krajnji rezultat je ono što me je uplašilo... snaga da tako snažno privučem nešto što želim, pa makar i po cenu da budem povređena, je stalno bila smetnja mojim sposobnostima i željama da zamislim šta želim – a u nekim slučajevima, mislim da je uticala i na to, da svesno ne mogu da odredim šta zaista želim. Čak i sad kada sam skoro spremna da izvučem pouke iz svojih grešaka i probam ponovo, javlja mi se strah da "negde ne pogrešim" i privučem više štete nego koristi. Kako da budem sigurna da se moja vizualizacija neće završiti tragedijom?

96

Nisam svesna ni kako mi se to prvi put dogodilo. Nadam se da će mi ovo što sam podelila sa vama, pomoći da se pokrenem. Sve najbolje, Meri GK ODGOVOR: Hvala Vam, Meri, što ste sa nama podelili vaše brige u vezi sa onim što mislite da vaše misli mogu napraviti. Dozvolite mi da primetim da je sve što stvaramo proizvod naših misli. Afirmisanje tačne sume novca je lepo. Ipak, nije baš verovatno da afirmacije o novcu i saobraćajne nesreće imaju neke veze. Ja sam na primer, mnogo puta afirmisao novčane ciljeve, a u isto vreme takođe imao nekoliko nezgoda. Da saobraćajne nesreće i novac imaju neke veze, dosad bih sigurno bio mrtav. Vaša saobraćajna nesreća, za mene predstavlja mogućnost, a ne problem. Ona je dokaz da postoje repovi u vezi sa vašim prirodnim pravom da imate dovoljno para. Ne postoji naravno način da se ovo dokaže, jer ja ipak ne mogu da uđem u vašu psihu. Ipak, ne bi me iznenadilo da tamo naiđem na neke natpise na zidovima koji govore da možda ne zaslužujete da imate dovoljno para. Možda nešto kao: "oni koji imaju para treba da budu kažnjeni jer____________." Ovo je pretpostavka, s kojom sam želeo da pomognem vama, a i drugima, da potraže repove koji mogu biti EFT-ovani. Možda je to bio deo neke veće slike ili poruke. Kažite sebi: "Možda sam zaslužila tu nesreću jer__________", a onda vidite šta tu može da ispadne. Zatim istretirajte te repove sa EFT kako bi se očistili putevi ka finansijskom blagostanju. Sve dok na vašim zidovima stoje natpisi koji kažu: "više novaca znači više nesreća," vi nećete sedeti na hrpi novca. Nesreće ne moraju da se dešavaju. Niti stvari kao što su siromaštvo, debljina, usamljenost, itd. Takve stvari se uvek dešavaju u našem umu, kao posledica prevashodnih misli koje tako kreiraju našu stvarnost. U pravu ste! To zaista može da zastraši, ali mi ipak tu treba da shvatimo o čemu se radi. Kada shvatimo stvarnu snagu naših misli, tada ćemo znati kako da ih kontrolišemo i usmeravamo. To i jeste suština Palate Mogćnosti. Dozvoliti našim mislima da se nasumice dešavaju znači da mi služimo njima a ne obrnuto. Mi imamo snage da idemo daleko van znanog trodimenzionalnog sveta. Samo treba da se uskladimo sa svojim mislima i usmerimo ih ka onoj stvarnosti koja prevazilazi naša trenutna verovanja. Za mene je to apsolutna istina, proistekla iz mog ličnog iskustva. O njoj se čak i ne raspravlja. Za nekog je to ipak bau bau stvar koja se ne uklapa baš najbolje u kruti naučni trodimanzionalni svet. Baš me briga. To je ipak istina. Prava snaga naših misli je nezamisliva. Mi imamo veličanstven potencijal koga samo sputavaju "limiti" napisani na našim zidovima. Ova tema me je motivisala da vam ispričam jednu priču iz mog života. Većina vas zna, da ja nisam završio studije psihologije. Niti imam bilo kakvu sličnu diplomu. Ipak mnogo sam učio i radio, uglavnom samostalno i vrlo praktično. Tu sam otkrio mnoge stvari koje su mi omogućile da budem direktor sopstvene sudbine. Moje učenje je počelo kada sam

97

imao 13 godina i od tada intenzivno traje čitavih 45 godina. Sa 13 godina, moj svet se vrteo oko bezbola. Tada ništa nisam znao o afirmacijama ali sam već znao kolika je snaga maštanja. Po ceo dan sam maštao o bezbolu. U svojoj glavi sam bacao i hvatao spektakularne loptice, imao duge lopte, držao baze i primao dugotrajne aplauze i priznanja za svoje neverovatne nastupe na bezbol terenu. Moji snovi su bili specifični. Zamišljao sam da udaram kao Dik Farli, i da bacam felširane lopte kao Vejn Tenel. Zamišljao sam tačno gde treba da bacim loptu. Visoko & napolju u jednoj situaciji, a pod noge u drugoj. Te stvari su se i dešavale – baš kao što su zamišljene. Slučajnost? Neupućeni bi možda pomislili tako, ali to su njihovi limiti. Ono što je zamišljeno u snovima dešavalo se na javi. Za mene, koincidencija nije ima nikakve veze sa tim. Sa 16 godina, igrao sam na prvoj bazi za Riversajd, u Kalifornijskoj Ol Star Kolt Ligi. Trebali smo da igramo finale na Ol Star Turniru Zapadne Obale, gde bi pobednik išao u Čikago u plej of. Utakmica se igrala noću, tako da smo ceo dan besposličili, što je mene dosta unervozilo. Sećam se da sam to popodne na televiziji gledao neku utakmicu niže lige. Negde na polovini te utakmice, lopta je udarena kratko do igrača u terenu, koji ju je uhvatio i odmah oštro bacio u desno, čuvaru prve baze. Čuvar prve baze se akrobatski raskrečio da bi istovremeno držao nogu na bazi i uhvatio loptu. Lopta je udarila u njegovu rukavicu i odskakutala na metar od njegovog nosa. Hitro je zgrabio loptu slobodnom rukom i podigao je u vis kako bi pokazao sudiji da je tačno na vreme uspeo da je uhvati i tako izbaci trkača protivničkog tima iz igre. Ja sam bio impresioniran njegovom igrom i u svojoj glavi sam ponavljao (maštao) tu scenu više puta, za slučaj da se ista situacija desi na utakmici koju ću igrati uveče. Na kraju igre, poslednji udarač je opalio po lopti prema tom istom čuvaru prve baze. Čuvar je uhvatio loptu, poleteo prema prvoj bazi, skočio u vazduh i trijumfalno sleteo na prvu bazu sa svoje obe noge, kao da je želeo da još više potvrdi pobedu. To je bilo apsolutno fenomenalno. Kakav veličanstveni način da se završi utakmica, pomislio sam. Sav sam se prepustio maštanju. Te noći, kako je igra odmicala, oba događaja su se desila TAČNO ONAKO KAO ŠTO SAM IH VIDEO NA TELEVIZIJI I KAKO SAM MAŠTAO O NJIMA. Na sredini utakmice, Karl Čepmen, mi je dobacio loptu baš kao u prvom slučaju koji sam gledao na televiziji – nisko i u desno. Raskrečio sam se ne bi li dohvatio lopticu koja je udarila u moju rukavicu i pala na metar od mene. Brzo sam je dohvatio golom rukom i pokazao je sudiji, koji je u deliću sekunde izbacio trkača protivničke ekipe. Ako neko to zove koincidencijom, neka ga. Pff! Ono što se desilo bilo je potpuno IDENTIČNO onome što sam maštao. Verovatnoća da se to slučajno desi je jedan prema trilion. Na kraju utakmice zadnji bacač mi je bacio prizemnu loptu baš kao u događaju na televiziji. Čak se to desilo i na istom mestu terena. Toliko sam se uzbudio da sam skoro pao kad sam uhvatio lopticu i napravio jedinu grešku u celoj sezoni. Trkač je uspeo bezbedno da se dokopa prve baze, na moju sramotu. Sledeći udarač je, na moje iznenađenje, opalio IDENTIČNU prizemnu loptu ka meni. To je bilo neverovatno. Kao

98

da je mojoj mašti data druga prilika. Ovog puta sam bezbedno uhvatio lopticu, istrčao do prve baze, bacio se u vazduh i trijumfalno sa obe noge doskočio na prvu bazu. Da bi se ovo nazvalo koincidencijom trebalo bi ponovo ispisati statističke knjige. Oba slučaja su bila identična kopija onog o čemu sam prethodno detaljno maštao. Bilo je to kao da sam ja namestio celu scenu i svojim mislima komandovao šta će da se desi. Da li je možda STVARNO i bilo tako? Izgleda da jeste, ali ko bi ga znao? Ono što znam je da mnogi ljudi imaju slična iskustva (uključujući i one koji sad čitaju ovo) koja ipak ne uzimaju za ozbiljno jer se ne dešavaju tako često. To je greška. Mi treba da se posvetimo izučavanju tih pojava kako bi shvatili kako se to dešava. Činjenica da tu i tamo možemo tako nešto doživeti treba da bude uvažena, a ne odbačena. Ako naučimo kako da radimo te stvari, možemo ih raditi stalno i tako kreirati i ulepšati našu stvarnost. Od svojih ranih početaka uočio sam vezu između mojih misli i moje stvarnosti. Tek kasnije mi je došla u glavu fraza: "naše prevashodne misli postaju naša stvarnost." Od svog dečaštva pa na dalje, uočio sam da mogu sebe uvesti u uzbudljive situacije uz pomoć konstantne primene fokusiranih misli. Takođe sam primetio kako me moje negativne misli takođe mogu odvesti na neki drugi pravac. Dok nisam napunio 20 godina, na primer, nisam mislio da sam Bog zna kako privlačan. Zašto? Zato što sam kao beba mnogo ležao na leđima, pa je moja meka lobanja postala ravna pozadi. Klinci su me zvali "pljosnatoglavi" i to sam smatrao personalnim defektom. Mislio sam da se neću dopasti devojkama, i za to sam imao mnogo dokaza. Međutim, kad ozbiljnije razmislim o tome bilo je takođe puno dokaza da ja jesam privlačan. Samo ih ja nisam video (podsetite me jednom da vam ispričam priču o Šeri B.—izgubljenoj šansi --oh šmrc!). Moje verovanje je bilo da nisam privlačan i to je postalo moja stvarnost. Kada sam konačno našao devojku bio sam toliko srećan da sam je čvrsto grlio iz straha da mi ne pobegne. Izgleda da sam celog života čekao da ona otkrije moju pljosnatu glavu. Na kraju se moja glava ipak nekako zaokruglila i ja sam prestao sebi da govorim kako nisam privlačan. U oba slučaja, bilo da sam mislio da sam privlačan ili ne, moje prevashodne misli su odgovarajuće kreirale moju stvarnost. A one to rade i dalje - kreiraju moju stvarnost. Ono što mislim danas daje oblik mojoj sutrašnjici. Moje sutra je stvar mog izbora. To se važi i za vas. Možemo izabrati bilo koji novi put ILI možemo nastaviti da hodamo starim. Naše će prevashodne misli slediti naša uputstva i kreiraće stvarnost onako kako mi to želimo. Grlim vas, Gari Palata mogućnosti 22—Megafoni u našim glavama, Božija Prava & Naplaćivanje Zdravo svima,

99

Evo nekoliko interesantnih pitanja & komentara od Peg Olson, Jana Burga i "Bena" (ne znam mu prezime). Oni će nam pomoći da bolje shvatimo neke finese Palate Mogućnosti. Moji odgovori će biti ubačeni u tekstove poruka. Živeli, Gari OD PEG OLSON Ćao Gari, Da li mislite da je moguće tapkati na repove, a da ne znate koji su? Na primer da kažemo: "sve stvari ili verovanja koje me sprečavaju da dostignem svoj cilj". Ja ću malo eksperimentisati sa tim da vidim da li neki od repova može biti eliminisan na taj način, ali me interesuje da li ste vi to probali. Javite mi vaše mišljenje. Hvala. GK ODGOVOR: Stvarno mi se dopada ovo pitanje jer ističe jednu vrlo važnu karakteristiku EFT, a to je "umetnost primene". To je po meni, ono što razdvaja majstora ovih procedura od ostalih. Otkrivanje repova je VRLO VAŽNO za neke klijente, jer ako oni nisu identifikovani i neutralisani, klijent će teško dostići svoje pravo mesto u Palati Mogućnosti. Često imamo klijente koji nisu u stanju da identifikuju specifične repove. U tom slučaju, moguće je tapkati na repove a da se ne zna koji su. To je malo uopšten pristup. Metaforično govoreći, ono što se dešava kada tapkamo na uopštene stvari, je da "njišemo lišće" negativne šume, umesto da sečemo specifična stabla. Kao rezultat imaćemo jako usporen progres jer se sve dešava postepeno. Za pripravnog EFT majstora to će biti prilika da isproba "umestnost primene." Evo na šta mislim. Za vreme uopštenog tapkanja, klijenti često istaknu neki specifični događaj (koji se često pojavi "ni od kuda") koji nas može oldvesti do srca problema. Uopšteno tapkanje nam tako može odškrinuti poklopac ispod koga se nalaze skrivena (zaključana?) sećanja. Takav uvod obično uspeva da pokrene ta imaginarna “klizeća vrata” iza kojih su napisana sva klijentova "ograničenja." To sam video mnogo puta. Jednom kada se ta vrata otvore, onda zajedno sa klijentom možemo hodati po njegovoj verziji Linije Ograničenja, i ukazivati mu (i neutralisati) na fikcije sa kojima je decenijama živeo. To može biti i duhovito iskustvo, jer bi većina naših limitirajućih misli mogle biti odlične Brodvejske komedije. Ova Broadvejska komedija se pomalo važi za sve nas. Mnoge od naših misli su jako smešne. Često sam se pitao šta bi se desilo da imamo megafone zakačene na naše glave preko kojih bi naglas govorili naše misli, razmišljanja, i ostalo što nam se vrzma po glavi. Hmmmm. OD JANA BURGA Ćao Gari, sa interesovanjem sam pročitao poruku od Meri Šeridan kao i Vaš komentar.

100

Pre mnogo godina Florens Skovil Šin je napisala knjigu "Igra Života i kako se igra". U njoj se isključivo govori o afirmacijama. Ona predlaže da kad nešto afirmišemo uvek dodamo reči: "što je moje po Božijem Pravu", što isključuje mogućnost da korist dobijemo od nekog nesrećnog slučaja ili po štetu drugog. Ideja je u tome da se potpuno otvorimo prema svemu dobrom što univerzum može da ponudi, a što nam dolazi lako i prirodno. GK ODGOVOR: Dobro razmišljanje. Ipak, dozvolite mi da primetim da što god mi afirmišemo (čak i kada dodamo reči "što je moje po Božijem Pravu"), prava afirmacija je sadržana u repu koji sledi iza nje. Ako rep koči afirmaciju, uključujući tu i deo koji se odnosi na Božije Pravo, on će negirati originalne namere. To samo po sebi ipak nije problem, već mogućnost. Rep nam pokazuje gde se nalazi srž problema. Tu se nalazi njegova skrivena vrednost. Budite zahvalni svojim repovima jer oni sa sobom nose mogućnost izlečenja. OD BENA Zdravo Gari, Pozdrav Odozdo (iz Australije). Nekoliko pitanja. Šta radite sa ljudima koji ne mogu da vizuelizuju ništa, čak i da im date milion dolara? To je grupa ljudi koja naprosto nema mašte. Ako ih pitate da zamisle osećaj da piju pivo na vrućini, i da ga ocene od 1-10 (čak i kod ljudi koji vole da piju pivo), oni to ne mogu da urade. To je kod mene realna i svakodnevna situacija. GK ODGOVOR: Svestan sam da neki ljudi imaju problem da vizuelizuju stvari i ja baš zbog toga izbegavam da koristim reč vizuelizacija – bar ne u tom kontekstu. Ipak, bio sam radoznao i pogledao koliko puta sam upotrebio reč “vizuelizacija” u dosadašnjim napisima o Palati Mogućnosti na našem web sajtu. Pronašao sam da je to bilo samo jednom (kada sam pričao o svojim golf udarcima). Suprotno tome, mnogo puta sam koristio reč "zamisliti" (i slične varijacije) – više od 50 puta. Sviđa mi se ta reč jer ljudi mogu da "zamišljaju" koristeći sva svoja čula. Po meni, to im daje slobodu da zamišljaju stvari na "svoj način" (vizuelno, auditivno, kinestetički, itd.), bez naglašavanja vizuelnog, što može omesti proces. Evo nešto interesantno o onima koji "ne mogu da vizuelizuju". Mnogo ljudi mi je tokom godina govorilo o toj vrsti "limita", a ja sam ih uvek pitao da li mogu da se sete boje svog prvog automobila. To su UVEK pamtili. Kako je to bilo moguće ako nisu mogli da vizuelizuju boje? Teško mi je bilo da poverujem da su oni mogli čuti, osetiti, pomirisati ili probati tu boju. Zar nisu morali to da vide da bi znali o čemu se radi? Možda je njima potrebna samo vežba iz vizuelizacije da bi u potpunosti razvili tu svoju osobinu. Sad nešto o onima koji ni na koji način ne mogu ništa da zamisle. Po mom iskustvu, ta "nesposobnost" je maska za nešto drugo (možda strah od sutrašnjice). Ja bih to tretirao kao EFT-ovski problem i probao da ga eliminišem. Počnite sa afirmacijom kao što je ova:

101

"Ja slobodno zamišljam divnog sebe" a potražite repove. Možda ćete čuti: "Dopada mi se tačno tu gde sam" ili "Ne bih trebao da se previše uzbuđujem oko bilo čega, jer se mogu razočarati." Takođe, možete upitati te "nemaštovite ljude" da li mogu da zamisle katastrofu. Kladim se da će to veoma dobro uraditi. Ako je tako, morate pronaći šta je to što ih sprečava da zamisle pozitivne i lepe stvari, i verovatno ćete otkriti stvarnu pozadinu problema. BEN NASTAVLJA: Drugi, manji problem je kako naplatiti čoveku koji je bio na individualnoj seansi? Moj prijatelj Frensis i ja (podelili smo troškove videa), oboje imamo problema kako da tražimo pare od ljudi kojima pomažemo. Činjenica je da zaista pomažemo ljudima i učimo ih nečemu što je vredno i dugotrajno, a opet, nelagodno nam je da im tražimo pare, čak i kada su promene vidne. Imam utisak da su nam same promene dovoljna nagrada. Kako prevazilazite ta altruistička osećanja? Da li vi to želite? Možda to i nije altruzam, već maska iza koje se kriju neki drugi motivi ili neko drugo ponašanje? Hvala ti momče, Ben GK ODGOVOR: Kao što sam ranije u ovom serijalu pominjao, količina novca koju zarađujemo je ogledalo finansijskih natpisa na našim zidovima (i onih za, i onih protiv). Na primer, negde na vašim zidovima piše nešto ovako... "Iskreno dobri ljudi ne naplaćuju drugima za pomoć." "Ljudi će te manje ceniti ako im naplaćuješ usluge." "Ne želim da budem kao_________, koji zarađuje mnogo para." itd...... Postoje sigurno i drugi natpisi, sa suprotnom konotacijom. Tako, tu može pisati... "Hej, i ja moram da jedem!" "Ako nešto dajem džabe, ljudi to neće dovoljno vrednovati." "Ako ne zaradim dovoljno para, ljudi će misliti da sam niko i ništa." itd...... Ono što mi radimo – svi mi – je da zadovoljimo obe forme našeg unutrašnjeg govora. Kombinacija tih misli daje odgovarajući iznos novca koji mi zarađujemo, i on se uklapa u "istine" koje su napisane na našim zidovima. Kao rezultat dobijamo to, da lepo možemo objasniti našu finansijsku situaciju. Čak koristimo i reči kao altruizam. Moguće da nam se ne sviđa to gde smo, ali se ništa neće promeniti dok ne pomerimo taj balans između

102

pozitivne i negativne fikcije koja rukovodi našim finansijskim životom. Mi treba da napravimo afirmacije i maštanja koje su usmerene na imućnije sutra, a onda da obratimo pažnju na repove. Treba da eliminišemo te repove uz pomoć EFT, a zatim da se prepustimo maštanju koje će nas poneti ka novim finansijskim slobodama. Izgleda da sam o ovome već govorio, eh? Ponavljanje je po meni najbolje sredstvo učenja. Sve vas volim, Gari

Palata mogućnosti 23 -- Ponavljanje & Emocija: Bog neka blagoslovi mog ujka Čarlija Zdravo svima, Prošli put sam vam napomenuo da mnoge naše misli i "limiti" mogu biti dobre priče za Brodvejske komedije. To je zaista istina, i prosto se čovek zapita kako je moguće da ih mi ozbiljno shvatamo i kako su one uopšte nastale? Mislim, da li ste ikad razmislili šta stoji iza tog procesa? Želeo bih to da istražim sa vama, jer će nam pomoći u budućem radu. Isto tako, otkriće nam i neke nove koristi od EFT. Kada sam imao negde oko 10 godina moja baka je živela nekoliko meseci sa nama. Zvao sam je Baka Efi. E sad, Baka Efi je imala težak život i bila je dosta ogorčena žena. Kako se ispostavilo bolovala je od šizofrenije. To tada nisam znao. Za mene ona je bila prosto Baka Efi. Dakle odrasla osoba u mom životu, i kao takva od autoriteta. Ono što ona kaže je sigurno istina. Zašto? Zato što je ona moja Baka Efi. Kako vam se dopada ova logika? Baka Efi je bila prepuna saveta i kritika. Kako su oba moja roditelja radila, Baka Efi i ja smo provodili dosta vremena zajedno. Jedna od stvari koju je ona neprestano ponavljala, bila je... "Džentlmen nikad neće iskoristiti damu, čak i da mu ona to sama ponudi." Stalno je to govorila. Kladim se da je bilo najmanje 100 puta. I eto mene, impresionirani dečko od 10 godina koji je čuo veliku "mudrost." Ja sam naravno verovao Baka Efi. Znao sam da ona mora da je u pravu, iako pojma nisam imao šta znači "iskoristiti damu". Ona me je čak naterala da obećam da ću uvek biti džentlmen i da nikad neću iskoristiti damu. To sam poslušno i uradio. Tada mi je to bilo lako da obećam, jer nisam znao gde dame čuvaju tu svoju bezveznu stvar (šta god to bilo). Ipak, znao sam da je važno, inače Baka Efi ne bi toliko insistirala na tome. Kasnije sam naravno otkrio šta znači iskoristiti damu i, kao što to obično biva, imao sam nekoliko "romantičnih prilika" gde sam testirao svoje obećanje džentlmena. Gospode! Sve bih dao da mogu da povučem to svoje obećanje i da iskorišćavam dame. Kako se

103

ispostavilo, jedina osoba koja je vodila računa o tome da bude “džentlmen”, bio sam ja. Dame nisu davale ni pet para na to. Bez obzira na sve, u većini slučajeva, ja sam reagovao na natpise koje je na moje zidove ispisala Baka Efi, i ponašao se kao @#%& džentlmen. Prosto sam odustajao. Da li ovde vidite Brodvejsku komediju? Da bi stvari bile još gore, u onih nekoliko slučajeva gde nisam bio džentlmen i gde sam "iskoristio damu" (kao da stvarno uzimam nešto), osećao sam strašnu grižu savesti zbog svog nedžentlmenskog ponašanja. Kakav moron! Baka Efi je to tako dobro uradila da sam ja bio u dilemi da li da se odreknem svojih instikata ili da živim u stalnom osećaju krivice. Nije bilo drugog izbora. I to oko jednog od najlepših ljudskih zadovoljstava. Da li je to bilo beskorisno sputavanje ili nešto drugo? Možda će dame koje ovo čitaju osetiti zlobno zadovoljstvo u činjenici da je bar jedan muškarac na ovoj planeti (ja) rastao sa isto tako lošim ekvivalentom, gde društvo devojčicama stalno govori: "Dobre devojke to ne rade!" Kakva smejurija! Hajde sada da čujemo nastavak priče. Zašto sam ja pokupio Baka Efino verovanje i dozvolio da se ono tako čvrsto ureže na moje zidove. Iz dva razloga: PONAVLJANJE i EMOCIJA. To su stvari koje su potrebne da se instalira novo verovanje. Ona mi je stalno PONAVLJALA tu stvar sa džentlmenskim iskorišćavanjem, i pošto je bila autoritet u mom životu, poruka je imala EMOCIONALNI karakter. Da nije tako bilo, odnosno da sam ja to negde usput čuo, od nekoga koga nisam poznavao ili poštovao, šta mislite da li bi se to uopšte primilo kod mene? Možda bih im u trenutku i dao neku vrednost, ali bi vremenom izbledele. Ostala bi samo verovanja koja su PONAVLJANJEM i uz EMOCIJE napisana na mojim zidovima kao “istine”. Ne bih dakle obratio pažnju na usputne komentare osim ako se ne pojačaju sličnim verovanjima uz PONAVLJANJE i EMOCIJE. Kada neko (klijent?) ima verovanje da su "ljudi zli," "Bog će me kazniti," "Ja sam niko i ništa" i slično, mi sa velikom sigurnošću možemo pretpostaviti da su ta verovanja instalirana uz pomoć PONAVLJANJA (gde im je to stalno govoreno) i EMOCIJA koje su u tim trenucima bile izazivane (batine, siromaštvo, odbijanje, itd. - od nekog ko je bio "značajan" u njihovom životu). Ranije, konvencionalne terapeutske tehnike su imale problem da ljudi to prevaziđu - to je bilo gotovo nemoguće. Danas sa EFT i sličnim energetskim tehnikama, te stvari relativno lako možemo obrisati. U suštini, mi uspevamo da oslabimo emocionalne komponente jednog takvog verovanja koje i čine da ono bude tako čvrsto. Tada naša prirodna pozitivna priroda izlazi na površinu. To takođe raščišćava puteve za instaliranje novih, korisnijih i pozitivniih verovanja. Tako kucamo na vrata Palate Mogućnosti. Ja nisam koristio EFT da se otarasim Baka Efinih verovanja. Želeo bih da sam to tada mogao. Verovatno bih mnogo pre uspeo da ih se oslobodim. Ipak nekako sam to prevazišao. Kako sam rastao, neke druge, suprotne misli su polako počele da ispisuju moje zidove. Znate one koje govorite sa svojim drugarima "u svlačionici". Tu bih takođe istakao i svog ujaka Čarlija (takođe autoritet) koji bi mi često govorio... "Uzmi što možeš, koliko god možeš i kad god možeš. Samo si jednom u životu mlad."

104

Bog neka blagoslovi mog ujka Čarlija. S tim na umu, možemo videti kako se najbolje mogu instalirati nove "stvari" i postaviti novi natpisi na našim zidovima. To se u nekom određenom vremenskom periodu može jednostavno uraditi, (nakon što obrišemo stare zidove sa EFT), uz pomoć PONAVLJANJA i EMOCIJA. Afirmacije se PONAVLJAJU, a EMOCIJE se maštaju. To su osnovne stvari znam, ali ih mi često zaboravljamo. Sledeći put ćemo detaljnije pričati o jednoj ogromnoj industriji koja nije zaboravila te osnovne stvari. To je jedna od najvećih industrija na svetu i zove se reklamiranje. Razmislite o tome. Nisu li svi ti džinglovi i slogani određeni eho koji se ubacuje u našu glavu putem PONAVLJANJA i EMOCIJA? Biće da je tako! Reklamna industrija troši $bilione, ne bi li postavila svoje natpise na naše zidove. A oni sav taj novac troše iz jednog jedinog razloga. Sistem funkcioniše. To je tako očigledno i mi ćemo uraditi dobro sebi ako te stvari pozajmimo od tih dobro plaćenih "psihića" sa Medison Avenije. Zašto se mi ne bi sami sebi reklamirali? Grlim vas, Gari P.S. Uzgred, ja sam još uvek džentlmen. Samo što danas imam različitu definiciju toga. Palata mogućnosti 24—Problemi vizualizacije & Baka Efi ponovo na sceni Zdravo svima, Evo još malo korisnih pitanja, ideja & komentara od Članova našeg foruma, a u vezi sa poslednjim idejama iznetim u Palati. Moja viđenja su ubačena u tekst. Živeli, Gari OD "DŽERIJA" koji, koji kao i mnogi drugi, ima problema sa vizuelizacijom. DŽERI CITIRA GK IZ #22 POGLAVLJA PALATE: Koristio sam reč "zamisliti" (i slične varijacije) preko 50 puta. Sviđa mi se ta reč jer ljudi mogu da "zamišljaju" koristeći sva svoja čula. Po meni, to im daje slobodu da zamišljaju stvari na "svoj način" (vizuelno, auditivno, kinestetički, itd.), bez naglašavanja vizuelnog, što može omesti proces. DŽERI: Preko godinu dana pokušavam da objasnim ljudima da nisam sposoban da vizuelizujem ili zamislim bilo šta uz pomoć svojih čula. Ako mogu da zaključim, rekao

105

bih da ja zamišljam verbalno. Ja inače imam odličnu maštu i ljudi mi to ceo život govore. Ona samo nije prisutna preko mojih čula. DŽERI PONOVO CITIRA GK IZ #22 POGLAVLJA PALATE: Evo nešto interesantno o onima koji "ne mogu da vizuelizuju". Mnogo ljudi mi je tokom godina govorilo o toj vrsti "limita", a ja sam ih uvek pitao da li mogu da se sete boje svog prvog automobila. To su UVEK pamtili. Kako je to bilo moguće ako nisu mogli da vizuelizuju boje? DŽERI: Ništa od toga. To su reči. Ja ništa ne vidim. Ne morate mi verovati, ali budite sigurni da ja verujem sebi i ne izmišljam stvari. Do prošle godine nisam ni znao da drugi ljudi drugačije gledaju na te stvari. Nisu svi razvili jak osećaj vizuelizacije, ali mnogi jesu i stvari koje mi oni opisuju su daleko iznad mojih mogućnosti. Ako me neko pita da zamislim pomorandžu, ja to mogu ali ne znam ništa dalje o tome. Pojma nemam da li je velika ili mala, narandžasta ili žućkasta, oljuštena ili ne, kako leži na stolu ili negde drugde. Ja prosto znam da je to pomorandža i dok ne upitam sebe sva ta dodatna pitanja neću moći da dam precizan odgovor. Nasuprot tome, moja žena kada zamišlja pomorandžu, ona je odmah vidi i kako izgleda i gde se nalazi i sl. Čak zna boju i šare na stolnjaku, ko je u sobi, šta se još nalazi na stolu itd. GK ODGOVOR: Evo šta sam odgovorio Džeriju. Džeri, ako mogu da vas korigujem. Probajte prvo EFT na, "Bez obzira što ne mogu da vizuelizujem.....". Ja iskreno verujem da vi imate sposobnost da vizuelizujete. Znam da niste uspevali do sada i da je to frustrirajuće. Moguće i da grešim. Ipak, pre bih postavio pitanje: "šta blokira tu moju sposobnost?" pre nego da prerano zaključujem: "Ja to nisam u stanju." To je prosto neko moje razmišljanje. Sve najbolje, Gari Onda, nakon što sam to poslao Džeriju, dobio sam sledeću poruku od Rolanda Felouza. Mislim da će svima biti interesantna, a posebno Džeriju. OD ROLANDA FELOUZA Čitajući Palatu primetio sam da se često pojavljuje pitanje vizuelizacije, pa sam hteo da vam prenesem jedno moje nedavno kliničko iskustvo. Radio sam sa pacijentkinjom koja je nedavno počela da prisustvuje seminarima o izlečenju i spiritualnosti. Bila je vrlo ljuta jer je veći deo seminara bio fokusiran na vizuelizaciju. Do tog momenta učestvovala je na mnogo seminara, ali od vizuelizacije nikad nije imala mnogo koristi. Ona prosto nije mogla da vizuelizuje, a htela bi da može. Zbog toga se nervirala jer je jedan od zadatak bio da vizuelizuje svog anđela čuvara. Pošto je i sama bila veoma spiritualna osoba, koja je puno vremena provela brinući se za druge, želela je da može da

106

zamisli jednog anđela za sebe. Kako sam ja tek pre nedelju dana naučio EFT, a i "nisam znao ništa bolje", predložio sam joj da tapkamo na to. Vizuelizacija mi nije izgledala kao neka važna stvar, imajući u vidu šta joj se sve dešava u životu, ali mi je "intuicija" rekla da probamo. Tapkali smo i bilo je malo bolje. Ponovo smo tapkali i ona je počela da se priseća svog odnosa sa majkom, koja je stalno govorila da nije zaslužila da bude voljena. Setila se da je kao dete bila fascinirana slikama svetaca u knjigama koje je čitala. Još malo smo tapkali dok nije shvatila da je zamišljanje anđela u potpunosti protiv njenog osećanja "da ne zaslužuje" da ima takvog čuvara. Onda smo tapkali na to da ona: "ne zaslužuje da voli sebe, niti je saosećajna prema sebi." Na kraju je opušteno otišla kući sa osećanjem da je u stanju da vizuelizuje svog anđela čuvara. Na sesiju je došla sa svojom superkritičnom majkom, koja je govorila da nije zaslužula da bude voljena, a otišla sećajući se i lepih i ružnih komentara svoje majke. Nekako je tapkanje pomoglo da se oslobodi njena sposobnost da proba nešto drugo, što je mislila da ne može (vizuelizacija), a isto tako, uspela je da se oslobodi skrivenih kočnica koje joj je nametnula majka u vezi sa ljubavlju i zaslugama. GK ODGOVOR: Kroz ceo EFT kurs sam stalno ponavljao "Probajte na svemu!" Zašto ne i na "nesposobnost" da se vizuelizuje. Postoji šansa da se oslobodimo tih blokada i tako proširimo vidike našim ne-vizuelizirajućim prijateljima. OD "LIN" koja ima svoju verziju mog iskustva sa Baka Efi. Ćao Gari: Dopada mi se vaša priča. Podsetila me je na dan kada sam bila u srednjoj školi i nisam imala novca za autobus do kuće. Moj dečko (koji me je nedžentlmenski već iskoristio i do koga mi je bilo jako stalo) je hteo da mi kupi sladoled, jer je napolju bilo veoma toplo, ali sam ja to odbila. Majka mi je stalno govorila (ponavljanje) da nikad ne treba ništa da primam od muškaraca jer će onda ispasti da treba i ja njima da dam nešto (kao i vi, mnogo kasnije sam naučila šta je to "nešto"). Kako sam mislila da je to pogrešno i da ću ceo život otplaćivati taj dug, ubedila sam dečka da me peške otprati do kuće, glumeći da baš volim da se šetam po užasnoj vrućini. Bilo je preko 30 stepeni. Da li stvarno neko voli da šeta po tom suncu? Škola nam je bila na 45 Aveniji, a ja sam živela na 16-toj. To je bio dan koji i danas pamtim. Gledala sam autobuse kako prolaze i slušala mog dečka kako me po stoti put pita zašto ne uzmemo autobus. Osećala bih se bezvredno da sam prihvatila tu kartu. Kad sam pročitala vaše iskustvo sa Baka Efi, odmah sam se setila te vrućine. Dugo sam imala problem da prihvatim bilo šta od muškaraca. Konačno sam shvatila da moja majka nije lagala kada mi je to govorila, već mi je prosto prenosila svoja iskustva. Njeni zidovi su se iscrtali na mojim. Seks i Novac, kakva kombinacija. Na kraju sam ipak naučila da tražim ono što hoću (već jednom), ali sam tek nedavno shvatila da ono što je napisano na mojim zidovima još uvek utiče na mene. Hvala vam za priču.

107

Vidim da još moram da radim na sebi. Uvek ista stvar, ne osećamo se dovoljno vrednim i mislimo da ne zaslužujemo više. Još jednomVam hvala. GK ODGOVOR: Dakle, Baka Efi se ponovo pojavila. Hmmmm. Kao što rekoh, natpisi na našim zidovima bi bile odlične Brodvejske komedije. Ponekad mrzimo sebe što smo godinama živeli u iluzijama. Mislim da je to greška. Mi svi imamo veće ili manje prtljage na svojim leđima koje sasvim ozbiljno shvatamo. U stvari, trebalo bi da se smejemo sopstvenim glupostima. Kada uspemo da se odmaknemo i sa distance pogledamo (i zaista shvatimo) koliko je to velika budalaština, onda će natpisi na našim zidovima nestati. To je zadatak ovog serijala. Vešto korišćenje tapkanja i preformulisanja (što je fino pokazano na našim naprednim video trakama) će se na kraju i te kako isplatiti. Grlim vas, Gari

108

Odeljak 10 Palata mogućnosti 25—Ko presuđuje? Zdravo svima, Sviđa mi se vaš duh. Nedavno sam dobio nekoliko dopisa (izazova), u vezi mog "stava" prema "seksualnim porukama", u mojim pričama o Baka Efi i ujka Čarliju (Palata #23). To je baš interesantno, jer "seksualne poruke" nisu bile suština priče - za mene, one su imale sasvim sporednu ulogu. Ipak, nekome su zasmetale. Iako je većina Članova foruma dobro shvatila poentu priče, (hvala vam, hvala), drugi su imali primedbe. Ja volim izazove. Tako učimo. Oni nas teraju na razmišljanje. Evo jednog od njih. Stigao je od "Mili." "Dragi Gari; Žao mi je što ne mislim kao vi; za mene je Baka Efi jedna šarmantna dama koja je sasvim u pravu. Ujka Čarli, s druge strane zvuči kao narcisoidna svinja, plitko i trenutno. Nakon što sam neko vreme živela kao žena koju ste opisali, vratila sam se vrlinama Bake Efi. Seks je tada opet postao specijalna, ako ne i sveta stvar između dvoje ljudi koji su u vezi. Ona je rekla istinu i vi treba da budete srećni što ste je čuli." Zahvaljujem se Mili i svim ostalim Milicama koje slično misle. Želeo bih da ovo malo bolje istražimo u kontekstu jedne od najvećih personalnih lekcija koje sam imao sa Palatom Mogućnosti. Interesantno da to nema nikakve veze sa seksom. Molim vas da se setite osnovne teme koja prožima celu Palatu, a to je da mi stalno konsultujemo natpise na našim zidovima. Ti natpisi su naša verzija "istine" o tome kako funkcioniše ovaj svet. Oni predstavljaju filter kroz koji prolazi sve što vidimo, čujemo, osećamo itd. To se važi i za ovo što smo sad pročitali. Kako ne postoje dvoje ljudi koji imaju iste natpise na svojim zidovima, nije ni čudo da se javljaju različita mišljenja o istoj stvari. Na primer, vrlo dobro je poznato da će dvoje ljudi, kada vide neku saobraćajnu nesreću, imati vrlo različite poglede na ono što se desilo BEZ OBZIRA ŠTO SU ČINJENICE ZA OBOJE IDENTIČNE. I ja sam nekad cenio ljude po tome da li slično ili različito misle od mene. Još uvek to radim, ali sad mogu mnogo bolje da razumem da ono što merim i cenim nije osoba. Pre će biti da ocenjujem NATPISE NA NJIHOVIM ZIDOVIMA. Tu se uopšte ne radi o osobi, već o specifičnom sklopu misli koje oni imaju, a koji kao što sam već rekao, mogu biti odlične priče za Brodvejske komedije. Još važnije, ni ja nisam taj koji to procenjuje. To su sad pa moji natpisi na zidovima (još jedna komedija) koji procenjuju neku drugu komediju na nekim drugim zidovima. Ako se dvoje ljudi ne slažu to ne znači da su oni u sukobu jedan sa drugim. Ne nikako. Neslaganje je sukob njihovih zidova, odnosno "stvari" koje je svaki od njih pokupio tokom života i prepoznao kao "istinu." To je ta lekcija o kojoj sam ranije govorioo. Jednom kad se proguta deluje vrlo otrežnjavajuće.

109

Veoma oslobađa. Za mene je to bilo zaprepašćujuće i jednostavno otkrovenje. Toliko očigledno, da je pravo čudo kako to ranije nisam primetio. Svi mi sa sobom nosimo gomilu verovanja koje su na naše zidove napisali roditelji, učitelji, staratelji, sveštenici, TV, radio, knjige, itd. Ta verovanja su nama važna jer daju smisao svetu u kome živimo. Ona su taj palac koji sisamo—naše utočište, koje ponekad žestoko i srdito branimo. Čak i ratove vodimo zbog njih. To je istina čak i onda kada većina tih verovanja uopšte nisu naša. Drugi su ih ispisali po našim zidovima, a mi smo to prihvatili. Od tada mi nosimo njihov barjak. Otkrovenje je zaprepašćujuće jer čini ogroman korak ka emocionalnoj slobodi. Ponašanje drugih je pod direktnim uticajem komedija koje su napisane po njihovim zidovima, a naše reakcije na njih su odraz naših komedija. Kada to shvatimo i prihvatimo, oslobodićemo se ogromnog emocionalnog tereta. Tada ćemo se opustiti i biti u stanju da takve situacije prihvatamo sa humorom. Mnogo mi je vremena trebalo da to shvatim, i moram priznati, da se to još uvek nije u potpunosti primilo kod mene. Međutim, u situaciji kada mogu da se zavalim u fotelju i uživam u komediji (naročito ako sam je ja inicirao), tada se moj osećaj duševne smirenosti dramatično povećava. Nije to neka konkretna osoba koja mi kopa po živcima, već su to natpisi na njenim zidovima. Doživećemo veliko olakšanje kada shvatimo da je jedini "nesporazum" između nas, u stvari nesporazum dve izmišljene priče, od kojih je svaku pisalo hiljade nepoznatih autora. Ti autori se, čak šta više, međusobno ne poznaju i nisu ni svesni jedan drugog. Pa ni bitni za celu priču. Trebalo bi da se u sebi smejemo, umesto da sudimo i procenjujemo druge. A sad da se vratimo Mili, Baka Efi i ujka Čarliju. Kada sam prvi put pročitao Miline primedbe, natpisi na mojim zidovima su odmah reagovali.... "Ma keve ti! Gde ona živi! Poenta uopšte nije u tome da li je Baka Efi šarmantna ili ujka Čarli plitak. Ovde se radi o značaju PONAVLJANJA i EMOCIJA koje oni imaju u sistemu stvaranja novih verovanja." Dake, kao što vidite odmah sam osudio Mili. Na trenutak sam pomislio kako ta jadna, neupućena, glupava Mili ne vidi ono što je očigledno ("moje istine," koje sam ja istakao u mojim pričama). Naravno da su to bili samo natpisi na mojim zidovima. To je prosto bilo brbljanje mog ega. Baka Efi je bila samo jedna ekstremna strana seksualnih shvatanja, dok je ujka Čarli bio druga. Oboje su igrali male uloge u velikoj priči koju su mnogi drugi pisali po našim zidovima. Pomislio sam, kako je moguće da Mili to ne vidi? Uzgred budi rečeno, nisam ni znao šta je htela da kaže sa onim da se "vratila vrlinama Bake Efi", pošto moja Baka Efi uopšte nije imala seksualni život. Takođe, Baka Efi je bila sve drugo samo ne šarmantna. To je bila jedna vrlo gorka, mentalno obolela osoba koja je mislila da je seks prljav. S druge strane, ujka Čarli je bio jedan od najsrdačnijih ljudi koje sam znao. S njim bi se čovek odmah zbližio i poželeo da se druži. Ipak, Mili ima stanovište koje je njoj važno i ja nisam smeo da tako prosuđujem o tome, a

110

da ne pominjem da je moje mišljenje verovatno skroz pogrešno. Ja ne znam šta je napisano na njenim seksualnim zidovima. Ne znam ni kakva je seksualna iskustva imala, da nije možda preživela neku traumu. Ona takođe ne zna moja, Baka Efina ili ujka Čarlijeva seksualna iskustva. Toliko ima stvari koje ne znamo jedan o drugom pa prosto nije moguće da bilo ko od nas formira bilo kakvo mišljenje o toj temi. To nije logična rasprava, već je jednostavno nemoguće. Tako, posle moje prvobitne osude, nasmejao sam se sebi (i svojoj reakciji) i seo da napišem ovo. Bilo je lako jer sam shvatio da je poenta cele Miline poruke, u stvari kritikovanje natpisa na mojim zidovima od strane natpisa na njenim zidovima. Tu nije bilo ništa ličnog. Samo tako izgleda. Natpisi na njenim zidovima nisu kvalifikovani da sude o mojim natpisima i obrnuto. U redu je da oboje probamo da ispeglamo taj naš "nesporazum", pa i ako uspemo, ipak će to biti naše i samo naše iskustvo. Seks je stvar kod koje uvek ima dosta emocija. On je važan za nas i uvek ćemo želeti da imamo to divno iskustvo ma kako ono bilo, od brzog zadovoljstva do naknadnog osećaja kajanja & stida. Baka Efi i ujka Čarli u ovom svetu predstavljaju ekstreme. Oba stava su malte ne ispisana na zidovima svih ljudi, sa svim što ide između. Mi prihvatamo verziju koja je rezultat naših ličnih iskustava i "stvarnosti." Nijedna verzija nije ni ispravna ni pogrešna ukoliko mi ne insistiramo na tome. Mili kaže da je njen seks "postao specijalna, ako ne i sveta stvar između dvoje ljudi koji su u vezi." To je način kako ga ona (a i mnogi drugi) shvata. To nije ni pravi ni pogrešan način. To je prosto njen način. Drugima je seks samo biološka potreba i ništa više. Obe pozicije i sve ono što je između, su posledica natpisa na nečijim zidovima. Naše prevashodne misli postaju naša stvarnost. Grlim vas, Gari P.S. Postoje ipak neke istine koje su toliko očigledne da prevazilaze i natpise na našim zidovima. Na primer, oni koji ne vole Elvisa, sigurno su jadnici ;-) Palata mogućnosti 26—Ja sam lutka Zdravo svima, Primio sam puno komentara i reakcija na poslednje pisanije u vezi sa Palatom Mogućnosti. Neki su pozitivni, a neki su i negativni. Mnogi misle da je Mili tretirana kao manje važna osoba, i da sam ja "prebrzo" prihvatio ujka Čarlijeve seksualne "savete." Govore mi da sam trebao da budem pažljiviji kada se radi o seksualnim stvarima, jer je nekima to škakljiva tema (naročito onima koji su i reagovali u tom smislu). Dalje, kažu da ne znam odakle Mili ta iskustva, pa tako ne mogu ni da shvatim njenu poentu. I još, verovatno nemam pojma kako to izgleda biti na pogrešnoj strani i imati negativna seksualna iskustva.

111

Tačno! Istina! Naravno! Slažem se! To i jeste poenta. Sve što ste pročitali je odraz onoga što je napisano na mojim zidovima. Moji komentari su posledica mojih iskustava, shvatanja, verovanja i svega drugog što doprinosi da moje prevashodne misli postanu moja stvarnost. Oni se razlikuju od vaših, naravno, jer vi imate različita iskustva od mene. Oni su filteri kroz koje pišem, govorim i doživljavam svet. Ja svet ne doživljavam kroz vašu prizmu, već kroz svoju. Moram da radim tako. Prosto nemam drugog izbora. Zato izjava o "neobaveznom" seksu može za nekog biti i uvredljiva. Kada slušam vaša iskustva i kada pokušavam da ih razumem, ja moram da se oslonim na ono što piše na mojim zidovima, da bih shvatio šta hoćete da mi kažete. Vi morate da radite isto. Nemate drugog izbora. Dok ovo čitate ili se slažete sa onim što piše, ili ne. Možda ćete reći Jipi ili Bljak! Što god da kažete, TO NE GOVORITE VI!!! To govore natpisi sa vaših zidova. Sve što ste pročitali, čuli ili osetili na bilo koji način, poredi se sa vašom verzijom "istine", koja se nalazi na vašim zidovima. Naša opažanja su spoljašnja manifestacija našeg unutrašnjeg stanja. To je taj intimni "unutrašnji govor" koga su stvorili oni "autoriteti" u našim životima do kojih nam je stalo. Mnogi nalaze da je ovo moje pisanje vrlo korisno i da ih inspiriše. Drugi pak misle da sam arogantan. I jedni i drugi su čitali isti tekst, reči su iste za sve. Zar to nije interesantno? Jedina stvar koja se ovde razlikuje je ono što sam čitalac unosi u tekst. Različite reakcije na moje pisanje su odraz njihovih "istina" koje su napisane na na njihovim zidovima. Ako se slučajno moja "istina" poklapa sa njihovom, onda sam mudar i briljantan. U obrnutom slučaju sam bezosećajan, arogantan, itd. Tako to ide. Ovde se krije važna poenta –što je u stvari suština Palate Mogućnosti. Naše prevashodne misli postaju naša stvarnost. Natpisi na našim zidovima snažno utiču na naše sagledavanje života. To se naročito važi za one natpise koji u sebi sadrže EMOCIONALNI kontekst. Jaka negativna iskustva bilo koje vrste (uključujući i seksualna), razumljivo je da imaju prioritet kod onih koji su to preživeli. Ona su napisana velikim slovima na njihovim zidovima. Ona im govore PAZI! BUDI OPREZAN! PAZI DA SE NE POVREDIŠ! i slične stvari. Ona su ti osetljivi filteri koji, u nezgodnim situacijama odmah izlaze na površinu. Ona tim ljudima boje svet u boje koje im odmah skreću pažnju na tu "njihovu stvar", čak i kada igraju sporednu ulogu u nekoj većoj priči. Te stvari ne treba kritikovati, već POSMATRATI. To je jedna od najvažnijih lekcija koja se uči u Palati Mogućnosti. SVI NESPORAZUMI MEĐU LJUDIMA SU NESPORAZUMI IZMEĐU NATPISA NA NJIHOVIM ZIDOVIMA. To je veoma oslobađajući koncept. On ipak ne znači da sve treba da oprostimo i objasnimo na taj način. To znači da bi trebalo da razumemo kako dolazi do nesporazuma, i što je još važnije, da razumemo odakle dolazi i naša pozicija po tom pitanju. Sebe, na primer, posmatram kao lutku čije konce vuče neko drugi (natpisi na mojim zidovima). Jedina razlika između mene i drugih je u tome da ja imam neku vrstu kontrole nad tim što piše. Srećom da sam to ranije u životu naučio i da sam namerno, godinama ispisivao bolje i

112

lepše stvari po mojim zidovima. EFT nam daje taj izbor. U rukama imamo jedno nezamenljivo sredstvo pomoću koga možemo da obrišemo "stare stvari", a pogotovu one koje su napisane velikim slovima, i da preko njih ispišemo nove. Više sledećeg puta. Grlim vas, Gari Palata mogućnosti 27—Reakcije Članova foruma Zdravo svima, U poslednje vreme, više članova mi se obratilo sa pitanjima i komentarima u vezi sa nedavno objavljenim artiklima. Evo nekoliko njih zajedno sa mojim odgovorima. Neka imena sam izmenio jer mislim da je tako bolje. OD "BOBI" Ćao Gari: I ja bih htela da vam se zahvalim na poslednjim tekstovima u vezi sa natpisima na našim zidovima. U agenciji gde radim, stalno slušam klijente kako gunđaju o svojim životima, vezama, bolestima, itd. Uglavnom se sve svodi na grafite: "Kakva sam ja budala", "Ništa ne valjam", i "Niko me ne voli"—i počinjem da VIDIM kako se ti natpisi polako ucrtavaju i na mojom zidovima. . . A kada im to istaknem, i oni primete da se to dešava. MOT (misaono odgovorna terapija) je suština rada moje samostalne agencije. Do sada sam na žalost, uvek imala probleme sa "kognitivnim restrukturiranjem". Međutim, vaša priča o zidovima u kombinaciji sa EFT/TFT, itd. znatno je ojačala moje MOT. Konačno mi se sve sklopilo; Odjednom se više ne osećam kao čudak u mojoj rođenoj agenciji:--) Dopada mi se slika gde naši grafiti govore sa drugim grafitima. Šta će ostati ako neke od njih prebelimo? Šta. . .duša? ljubav? duh? Meni to izgleda dobro. GK ODGOVOR: Interesantno pitanje. Šta zaista ostaje kada eliminišemo sve strahove, kajanja, traume i ostale negativne natpise na našim zidovima? Šta će biti sa nama ako ne budemo više imali za čim da žalimo i kada konačno pogledamo u "dubinu naše duše", koja nema veze sa našom telesnom inkarnacijom? Da li ćemo tada osetiti bezgraničnu ljubav i stanje apsolutnog mira u kome nam svaka spiritualna disciplina prirodno pripada? Hmmmm.

OD ŠERON HENDERSON

113

Dragi Gari, ja sam novaјlija na vašim predavanjima o Palati Mogućnosti i moram priznati da mi se strašno dopadaju. Ćitajući vaše nedavne članke 23 do 25 i ja sam doživela ono “aha”. Nekako mi je vaša opservacija – da je nesporazum između dvoje ljudi, u stvari nesporazum između natpisa na njihovim zidovima – delovala kao magični nož koji me je oslobodio emocionalnih konopaca, u kojima sam bila čvrsto vezana 25 godina. (Nema veze sa seksom.) Ne znam kako da vam se zahvalim. I to je bilo samo za početak. Sada kada sam se oslobodila jedne krupne stvari, i to za treptaj oka (odnosno, istine o tome šta se dešava kada se stvari ponavljaju pod emocionalnim nabojem), mislim da će i ostala moja "stanja" nestati brzinom svetlosti. Koliko sam samo bila glupa i dozvolila sebi da me to obuzme, a da toga nisam bila ni svesna. GK ODGOVOR: Ja strašno verujem u preformulacije. Oni koji su prisustvali našem naprednom EFT seminaru, "Kako postati vrhunski psiholog," ili ako su pogledali naše video trake o tome, znaju šta sam hteo da kažem. Palata Mogućnosti (ako razmislite o tome) je jedna velika metafora gde su moguće svakojake preformulacije. Evo nekoliko metafora i preformulacija koje se mogu naći u Palati: (1) emocionalna tamnica, (2) sobe u kojima smo se zatvorili da živimo, (3) zidovi tih soba (su napravljeni od celofana), (4) natpisi na našim zidovima (su pisani kredom), (5) obriši & zameni, (6) Penthaus na vrhu Palate, i mnogi drugi. Iskusni EFT'eri će potvrditi, da se preformulacije mnogo lakše koriste POSLE tapkanja. Tapkanje često dovodi do velike promene u mislima, pa se efikasna preformulacija odmah uključuje i stvara nova verovanja. Tako klijenti lakše mogu prepoznati šta se dešava u njihovoj svesti i shvatiti metod lečenja. Za mene su odnosi među ljudima važno mesto u procesu lečenja. Metafora koja govori o tome da su svi naši nesporazumi, u stvari nesporazumi između natpisa na našim zidovima (od kojih je većina uobrazilja), nam pomaže da stvari posmatramo na sasvim drugačiji način. Na kraju, šta nam preostaje nego ljubav, kada shvatimo da su ljutiti nastupi "drugih", ništa drugo nego filmovi koji se vrte u njihovim glavama. Tada, kada shvatimo da i mi radimo isto (sa našim filmovima), bićemo u mogućnosti da uklonimo te nevidljive, i nama nazovi važne barijere, te da u kontakte unesemo više ljubavi. OD SONJE NOVINSKI (kojoj je Engleski drugi jezik)

Gari, mislim da je meni ponekad važno da shvatim odakle dolaze istine koje su napisane na mojim zidovima. Relativizam nije apsolutna stvar. Očevi seksualno zlostavljaju svoju

114

decu, što je ovde u Brazilu česta pojava, a što je strašno tragično, zar ne? Možda je na njihovim zidovima napisano da je normalno i prirodno da se tako ponašaju prema svojoj deci, a deca se ne mogu od toga odbraniti, oni vole i trebaju svoje očeve. Sila je nešto o čemu treba puno da razmišljamo, jer nam dozvoljava da se ponašamo etički perverzno u apsolutnom smislu. Takvi smo mi ljudi. Isto se važi za holokaust, i za ono što se dešava među Srbima i Albancima. Sva ta mržnja bazirana na superiornosti rase je negde napisana na nečijim zidovima, i zahteva osudu, te da se svim sredstvima borimo protiv toga, bez milosti. Tu ne možemo reći "to nije osoba, to su natpisi na njeni zidovima". Ljudi su odgovorni, a ne natpisi na zidovima. To je napisano na mojim zidovima, a zloupotreba moći je za mene kriminal. Razumete li moj Engleski? Htela sam samo da ukažem na opasnost od neograničene tolerancije. Grlim vas, Sonja GK ODGOVOR: Naravno. Nigde u Principima Palate ne opravdavamo takvo ponašanje. Ideja o kojoj smo govorili i koju razrađujemo je u stvari metafora o natpisima na našim zidovima, pomoću koje hoćemo da objasnimo šta radimo, a ne da i to opravdamo. Bilo bi vrlo neumesno kada bi na primer, potapšali serijskog ubicu po ramenu i pustili ga nazad u svet sa rečima: "Pa dobro! Nema problema. To su samo natpisi na tvojim zidovima koji su te naterali da počiniš sva ta ubistva. To nisi stvarno ti. Idi sad i budi Ti." Sonja, vaše brige su opravdane. Oni koji čine zločine po svetu treba da budu zaustavljeni. Na žalost, sredstva koja tu koristimo uključuju ratove, zatvore i slične metode tipa "oko za oko". Vekovima je već jasno da one ne rešavaju probleme na duge staze. Sve zemlje na ovoj planeti su prepune ubistava, pljački, silovanja i pored veoma oštrih kazni. Ne kažem da kažnjavanje treba odbaciti. Ne zaista. Ipak, ukazao bih na činjenicu da ti ljudi deluju na osnovu nekih svojih verovanja, strahova i natpisa na njihovim zidovima, i da se tu nalazi motivacija za njihovo ponašanje. To treba priznati i probati raditi sa osnovnim uzrocima takvog ponašanja, ako stvarno hoćemo istinski mir u svetu. Sa novim energetskim terapijama sada imamo sredstvo pomoću koga ćemo napraviti veliki korak u tom pravcu. Jedna od mojih glavnih motivacija kod rada sa EFT je želja da se Dodirne Svet, odnosno da se ceo narod oslobodi emocionalnog balasta koji mu stoji na plećima. Na kraju tog puta se nalazi mir. OD ELIZABET MAS Hej Gari – Hvala za poslednje tekstove o Palati ... Odmah su me podsetile na nekoliko lekcija iz “Kursa za pravljenje Čuda”:

115

#1. – Sve što vidim ...ne znači ništa. #2. – Odričem se svega što vidim...i sveg smisla koje to za mene ima. #4. – Te misli nemaju nikakvog smisla. One su kao stvari koje vidim... #5. – Nikad me ne uznemirava ono što mislim. #7. – Vidim samo prošlost, itd. GK ODGOVOR: “Kurs za pravljenje Čuda” je zbirka spiritualnih knjiga koje sam obimno izučavao poslednjih 13 godina. Iako imaju Hrišćansku osnovu, njegovi pricipi jasno nemaju religiozne predispozicije. Čitaoci svih vera mogu imati koristi od toga. Ovo spominjem zato jer je Kurs (kako se kraće zove) ispisan svuda po mojim zidovima, i onda se sasvim prirodno u mojim rečima mogu naći neki njegovi koncepti. ELIZABET NASTAVLJA: Posebno sam se obradovala kada sam ukapirala vašu šalu o tome da postoje Univerzalne Istine koje su uvek ISTINITE, nezavisno od natpisa na našim zidovima. Možda je prava poenta toga da: 1) prepoznamo šta piše na zidovima 2) probamo da saznamo odakle je to došlo 3) shvatimo da su sva naša opažanja i zaključci o životu u stvari jedna iskrivljena slika 4) VIŠE IZAĐEMO IZ TE SOBE SA SVIM TIM ZIDOVIMA!!! Kakav bi to neverovatan život bio – živeti u sobi koja nema zidove. Nema predrasuda, nema lažnih limitirajućih verovanja, nema balasta prošlosti koji nam smeta u sadašnjosti. To možda prevazilazi ljudske mogućnosti, ali otkad JE NAŠA SVEST EVOLUIRALA NA NOVI NIVO DUHOVNE HUMANOSTI, to bi možda bio sledeći korak. (EFT bi možda bio način pomoću koga bi mogli da odstepujemo u raj.) Onda bi svi mi prosto bili ono što smo; direktno, jasno, slobodno i otvoreno bi uživali život i jedno drugo (i sve nas). Tako bi Palata, umesto da bude fiksirana, čvrsta struktura (makar i najlepša), postala promenljiva, mogla bi da se širi, mogli bi sami da stvaramo svoj prostor za život; po izboru – mesto za zabavu, za avanturu, radost: našu Palatu Zadovoljstva. Naravno, tada bi je delili sa svima ostalim koji su na tom nivou. (iako će ih biti teško naći). Možda će to zaista biti onaj san sa kojim se završava svaka bajka: "I tako su zauvek srećno živeli...", uz pomoć koga ćemo kreirati onakav život kakav hoćemo da vodimo; uz pomoć koga ćemo i sebe kreirati onakvim kakvim želimo da budemo. Grlim vas, Elizabet Mas P.S. Ja sam za ujka Čarlija! – za slučaj da radite statistiku. OD ČERIL RAJFER Dragi Gari, ja se već 10 godina nalazim na spiritualnim putevima. Sve što sam dosad naučila ukazuje na to da smo svi mi JEDNO. Mentalno sam prihvatila taj koncept. Ipak, kada se suočim sa izazovima života, skoro uvek me obuzme osećanje "izolovanosti", koje prevlada i neutrališe moj koncept o Jednom.

116

Definitivno se nalazim u konfliktu kada treba da se nosim sa izazovima. Pošto sam pročitala Palatu Mogućnosti # 25, presložila sam svoje razmišljanje. Sada mogu reći da smo svi Jedno, a da razlike koje imamo nastaju zbog različitih "natpisa na našim zidovima". Ta preformulacija mi je pomogla da druge doživljavam mnogo pozitivnije. Čak šta više, u nekim slučajevima se moja ljutnja potpuno transformisala u osećanje nežnosti i razumevanja. GK ODGOVOR: Takva preformulacija i kod mene funkcioniše. Mnogo mi je lakše da gomilu stvari odložim u stranu kada shvatim odakle dolaze (isto se važi i za tuđe stvari). Lakše ćemo otkriti rešenje problema, a time se i smiriti, ako znamo da to brbljanje dolazi sa naših zidova. Natpisi su ispisani kredom, a zidovi su od celofana. To je po meni važan stepenik na putu ka spiritualnom razumevanju cele stvari. ČERIL NASTAVLJA: Takođe, godinama sam koristila afirmacije sa klijentima, i to veoma uspešno. Nedavno sam počela sa EFT, i mogu reći da kada se afirmacije koriste zajedno sa EFT, imam mnogo bolji rezultat nego kada sam to radila odvojeno. Puno vam hvala na ovim tekstovima. Mnogo su mi pomogli, kako lično tako i profesionalno. GK ODGOVOR: Dobro rečeno. OD KEROL DŽONSTON Gari, Moguće da imam neke natpise na MOJIM zidovima koji limitiraju MOJA životna iskustva. OK, mogu se nositi sa tim. U stvari, veoma sam srećna što je EFT tu ... jer mogu da otapkam "bilo šta" što se nalazi na tom putu, imajući u vidu sve što ste prezentirali na vašim kursevima, kao i masu primera, razmišljanja i misli koje ste podelili sa nama na vašem veb sajtu. Poslednji negativni komentari koje ste primili su za mene prava zagonetka. Milina brzopleta analiza (vašeg kratkog, lepršavog i jasnog opisa Baka Efi i ujka Čarlija) dala mi je mogućnost da još više istražim svoje zidove. Da li se ja slažem ili ne slažem sa vama, ili sa načinom na koji ste to rekli ... to prosto otkriva još jednu sobu u MOJOJ Palati, sa još više zidova. Ja sad treba da izaberem da li ću tamo ići sada, kasnije, ili nikad. Prošle nedelje u Oprinom Knjižnom Klubu (sa 5 ili 6 kritičara različitih godina i zanimanja), gost je bio pisac romana koji se dešavao za vreme II svetskog rata u nacističkoj Nemačkoj. Jedan od mnogih događaja opisivao je seksualno iskustvo petnaestogodišnjeg dečaka sa ženom od 35 godina. SVI kritičari su imali različito mišljenje o TOJ stvari ... u većini slučajeva negativno, odnosno kako ne bi voleli da to njihovo dete radi, i zašto se to uopšte našlo u priči. Neki su mislili da se tu radi o ljubavi, neki da se radi o seksu, a neki da je to bolesno. Čak su upitali autora da nije to možda poteklo iz njegovog iskustva. Njihove reakcije na ostale situacije i ličnosti u romanu, takođe su bile negativne. Sve je bilo podložno oštroj kritici, što je po mom shvatanju bila posledica te “neobične” epizode.

117

GK ODGOVOR: Hvala vam za primer. Interesantno je da su svi kritičari komentarisali potpuno iste stvari na različit način, a intervju je bio identičan za sve, kao što je i tekst u knjizi bio jednak za sve. Ispravite me ako grešim, ali ja mislim da su različiti filteri kroz koje su kritičari gledali na stvar, bili jedini razlog njihovih različitih interpretacija. Svi su pročitali isti materijal i uporedili ga sa postojećim natpisima na svojim zidovima. Njihovi natpisi su sadržali njihovu ličnu verziju "istine" o tome, i oni su s tim u vezi, izneli svoje "mišljenje." Vi ste, s druge strane, bili posmatrač i slušali sva ta "mišljenja." Koje je od njih istinito? Interesantno pitanje. Dozvolite da primetim da ćete otkriti istinu tamo gde se mišljenje kritičara slaže sa natpisima na vašim zidovima. Ostale ćete odbaciti, a neke i sa gnušanjem. Dalje, ono što vi odbacujete sa gnušanjem može i te kako biti prihvaćeno od drugih. Pa ko je onda u pravu?" Ko zna? Sve zavisi od onoga što je napisano na nečijim zidovima. To je jedinstveno sredstvo koje daje smisao svemu što nas okružuje. Tu se nalaze naša verovanja i, u pravom smislu reči, naš osećaj sigurnosti. Gluposti, rekli bi. Pa opet, to je upravo ono što radimo i što nam izgleda veoma važno i vrlo stvarno. Kada to shvatimo dobićemo istinski osećaj slobode. Bar onoliko istinit koliko to piše na našim zidovima. Kakvo putovanje! KEROL NASTAVLJA: Kada su ih upitali šta bi ONI uradili kada bi se našli u istoj situaciji...većina odgovora je prethodno prošla kroz njihove filtere. Kao, moja religija kaže...; ja verujem u...; svi u mojoj porodici...; uvek sam mislio... Ja nisam profesionalni psiholog. Ja sam umetnik; i ja sam posmatrač. Vi ste mi omogućili da ovladam jednom predivnom tehnikom; dali ste mi jedno širokougaono sočivo kroz koga mogu videti više nego što obično vidim. Mada, vi niste odgovorni za ono što JA vidim. I hvala vam. GK ODGOVOR: Hvala i vama...vi takođe niste odgovorni za ono što ja vidim. Zar to nije olakšanje? Vi možete, ipak, pomoći drugima da shvate da su mnogi njihovi "limiti," kajanja, itd., u stvari jedno nepotrebno unutrašnje samo-sputavanje. Grlim vas, Gari

Palata mogućnosti 28--TV Tehnike Zdravo svima, Hajde da sada detaljnije razradimo ideju gde PONAVLJANJE i EMOCIJE igraju glavnu ulogu u pisanju po nečijim zidovima. Kao što sam ranije napomenuo, reklamna industrija masovno eksploatiše taj fenomen. Oni troše bilione dolara na taj vrlo profitabilni biznis.

118

To je očigledno. Zdrav razum nam to govori. Opet, koliko se nas "reklamira samom sebi" uz pomoć PONAVLJANJA i EMOCIJA. Džejn Holms-Roton je u svojoj poslednjoj poruci obradila tu temu i brzo prešla na stvar... OD DŽEJN HOLMS-ROTON Oko reklame— Pre nekoliko godina kada sam eksperimentalno radila sa retardiranom decom u osnovnoj školi, rečeno mi je da će mi biti jako teško, ako ne i nemoguće da naučim đake onom što treba da znaju. Nasuprot tome primetila sam da ta deca jako brzo uče – na svoj način – ono što čuju u reklamnim spotovima na TV. Zar to nije najbrži i najbolji pokazatelj kako nešto može da dopre do njihovih mozgova.! Tako smo mi dizajnirali poseban program da ih naučimo ono što želimo da znaju uz pomoć boja, zvukova i ritma koji su se ponavljali. Program je naravno bio jako uspešan! Ponekad smo na žalost, toliko obuzeti našim uobičajenim radom da se teško odlučujemo da koristimo neke mnogo efikasnije i bolje metode. (Tu i sebe ubrajam, naravno.) Pa zašto onda da ne ukrademo ono što je očigledno? Zašto da ne iskoristimo uspešnost reklama koje su nam svakodnevno ispred nosa? Zašto da sebi ne uradimo to (za džabe), za šta reklamna industrija daje bilione dolara svake godine da nam učini? Evo kako sam to prikazao na seminaru “Kako voziti sopstveni autobus”. Niže ću reč po reč citirati ono što je bilo, OSIM što ću koristiti metaforu "natpisi na vašim zidovima" umesto one koja govori o putnicima u vašem autobusu. SA PRETHODNOG SEMINARA Gari: Sada ćemo preći na zabavni deo današnjeg dana....TV Tehnike. To je u stvari neka forma afirmacija koje se posebno tretiraju. Prosto, poseban način ugrađivanja afirmacija u naš mozak, a uz put ćemo malo i da se zabavimo. Reklameri troše $bilione na ponavljanje i emocije da urade jednu jedinu stvar ... ispišu vaše zidove. To rade jer funkcioniše. Zašto mi ne iskoristimo istu tehniku da se "reklamiramo sami sebi?" Prvo, hajde da vidimo o čemu se tu radi. TV reklameri troše bilione dolara da urade jednu stvar. Šta je to? Čovek: Da nam isperu mozak.

119

Gari: Da vam isperu mozak. Da. Oni pokušavaju da stave svoje natpise na naše zidove. I za to troše bilione. To rade iz jednog jedinog razloga ... jer takav metod funkcioniše. Ranije sam vas pitao, a sad vas pitam ponovo, koliko vas može da završi sledeću rečenicu? Winston dobar ukus ima, zato ... Prisutni: ... svaka cigareta štima. Gari: To je reklama koja se 20 godina vrti na TV. Kako spelujete zadovoljstvo? K-O-... Prisutni: ... K-T-A Gari: Stvari su lepše sa ... Prisutni: ... Koka kolom. Gari: Svetsko a ... Prisutni: ... Naše. Gari: Naše, tako je. Ili jesi ili nisi... Prisutni: Lav pivo. Gari: Lav pivo. TV reklama je dizajnirana da vam se lakše primi ponavljanje i emocije. Stalno i ponovo ponavljaju te stvari. I kad god mogu da u to unesu emociju, oni će to i uraditi. Sećate li se one? Zaslužili ste odmor u .... Prisutni: ... MekDonaldsu. Gari: Da, razmislite o tome kada sledeći put vidite njegov znak. U tim reklamama celokupno osoblje MekDonaldsa stoji ispred restorana i peva. Svi su tu i kuvar i Flaš Gordon (skupljač flaša) i konobari, baš svi, zar ne? Dobijate osećaj da je tamo baš zabavno. Tako ćete, bez obzira da li volite hranu iz MekDonaldsa ili ne, imati emocioalni osećaj da je to mesto zabavno, čisto i da ima još puno pozitivnih sadržaja. Sve se to naravno radi kako bi ste se ohrabrili da odete u MekDonalds. I to je sve što reklama radi .... ponavljanje i emocija. Sad, postoji vrsta reklame koja mi se posebno dopada, bar u ovoj našoj priči. Ranije sam vas zamolio da završite rečenicu: " Winston dobar ukus ima, zato ..." što predstavlja govornu formu reklame. Druga vrsta je reklama u formi pesmice. Pamtite li ovo? [Gari peva] " Winston dobar ukus ima, zato [klap, klap] svaka cigareta štima." [Dižu se ruke] Sećate se toga? Koja je jača reklama? Ona koja se izgovara ili ona koja se peva?

120

Prisutni: Koja se peva. Gari: Da. Zašto? Prisutni: Zato što diže. Gari: Naravno. Muzika ima ritam. Pokretna je. Uzgred, da li nekad u sebi pevušite neke pesmice? Da li imate vaše omiljene pesme? Da li vam se one nekad vrte po glavi? [Prisutni klimaju sa odobravanjem] Naravno, verovatno pevušite pesmice sa originalnim tekstom. Probajte da ubacite svoje reči na poznate melodije. Napravite svoje džinglove. Stavite afirmacije u vaše omiljene pesmice. Reklamirajte se sami sebi. Zašto da ne stavimo reči naših afirmacija u omiljene pesme? Vidite, to je način da se reklamirate sami sebi, uz muziku i ritam. To je prekrasan način da se afirmacije ugrade u vaš sistem. Veoma je zabavno to raditi. Promenite reči kako vam odgovara. Promenite i samu pesmu ako želite. Hteo bih ovde nešto da uradim. [Gari uzima svoju gitaru] Hoću da vam otpevam jednu pesmicu koja će vam ličiti na džingl. Možda ćete prepoznati melodiju. Mislim da ste svi ovo već čuli. [Gari počinje da svira na gitari a zatim i da peva] "Stari MekDonald imao je farmu. Ija ija o." Prepoznajete li? "A na farmi živele su neke" ..šta? Prisutni: Patke. Gari: Patke. Ija ija o. E sad, siguran sam da znate nastavak pesme, pa hajde da otpevamo zajedno, hoćete li? Kvak ovde kvak onde. I kvak kvak tu. Ovde kvak, onde kvak. Svuda kvak kvak. Stari MekDonald imao je farmu. Ija ija o. A na farmi živele su neke... Prisutni: Svinje. Gari/Prisutni: Svinje. Gronk ovde gronk onde. I gronk gronk tu. Ovde gronk, onde gronk. Gronk. Svuda gronk gronk. Ovde kvak kvak. Onde kvak kvak. Ovde kvak, onde kvak.Svuda kvak kvak. Stari MekDonald imao je farmu. Ija ija o.

121

Eto, možda će vam se svideti ova pesmica, a možda i neće, ali je to pesmica koju znate, koja ima ritma za cupkanje i koja poseduje sve kvalitete dobrog džingla. Da bi dobili ideju o čemu pričamo, sada ćemo da stavimo neke afirmacije u ovu pesmicu. Molim da okrenete stranicu 17 gde ćete videti određeni tekst. Prva grupa reči su: "Moje prevashodne misli postaju moja stvarnost." Pevajte sa mnom.... Moje prevashodne misli postaju moja stvarnost. Misli ovde, misli onde i misli, misli tu. Ovde misao. Onde misao. Svuda misli, misli. Moje prevashodne misli postaju moja stvarnost. A, da li je ova pesmica zabavna? Da li je ovo jedan od zabavnijih načina da se radi sa afirmacijama. Da vas pitam nešto. Ako pevušite ovu pesmicu kada vozite auto ili u neko drugo tupo vreme, šta će biti sa vašim procesom mišljenja? Šta mislite? Ko može da mi kaže? Prisutni: Ojačaće ga. Gari: Ojačaće ga. Naravno. Šta još? Bićete svesniji čega? Prisutni: Naših misli. Gari: Onoga o čemu mislite. To je apsolutno tačno. Vidite, ako stalno ponavljate “Moje prevashodne misli postaju moja stvarnost," počećete da primećujete kvalitet vaših misli. To će takođe aktivirati i vašu antenu. To će doprineti da vidite razliku između vaših misli i onoga što se dešava u vašem svetu, što je veoma važno. Ako mogu da vam dam neki domaći zadatak sa ovog seminara, to bi bilo da pevušite neku pesmicu ceo dan. Tada ćete postati vrlo svesni kuda vas vaše misli vode. Hajde da otpevamo još jedanput. Gari/ Prisutni: Moje prevashodne misli postaju moja stvarnost. Misli ovde, misli onde i misli, misli tu. Ovde misao. Onde misao. Svuda misli, misli. Moje prevashodne misli postaju moja stvarnost. Gari: Dobro. Hajde sad da tu stavimo neke druge reči [Još uvek sa 17 strane] Ove će biti za zaradu. Videćete da sam stavio 2 somića evrića mesečno. Vi možete reći dva soma ali i neku drugu cifru. To je OK. Prosto, kao ideja. Stavite vaš broj, bilo koji, 10 ili 3 ili 15, šta god hoćete, ali da bude realno moguće za vas. Hajmo. Gari/ Prisutni:

122

Ja lagano imam dva somića evrića mesečno. Evrići ovde, evrići onde. Evrići tu i evrići tu. Ovde evrić. Onde evrić. Tu su evrići. Svuda evrići evrići. Ja lagano zarađujem dva somića evrića mesečno. Gari: Zar nije zabavno? Vidite, ako stalno sebi ponavljate: "Ja zarađujem dva somića evrića mesečno," ili bilo koju drugu cifru, i to uporno, vaš sistem će početi da dobija neke druge ideje o tome ko ste vi u stvari. Počećete postepeno, kao dete koje raste, da se približavate cifri od €2,000 mesečno. Posle određenomg vremena pogledaćete na svoju prethodnu situaciju gde ste zarađivali €1,000 mesečno, i videćete da tu nešto nije u redu. Vi prosto više niste ta osoba. Viki: Šta radite ako nećete da se ograničite nekom određenom cifrom. Ipak, svi želimo da dobijemo koliko god možemo. zar ne? Gari: Predlažem da za početak budete što specifičniji. Ne bih to nazvao ograničenjem, jer cifru uvek možemo povećati. Jednom kada ostvarite dva soma, onda iznos možete podići na 10 ili 15 ako želite, i ako se nalazi u okviru vašeg novog sistema verovanja. Ako kažete nešto što nije dovoljno specifično kao na primer: "Ja zarađujem puno para,", onda nećete imati čime da izmerite progres, zar ne? Šta znači puno para? Vidite. Treba da budete specifični kad god je to moguće. Evo jedne afirmacije koju ja koristim: "Ja sam primer čoveka koji puca od zdravlja." Hajmo svi zajedno. Gari/ Prisutni: Ja pucam od zdravlja. Samo me gledaj. Vrcam ovde, vrcam onde i vrcam svuda. Ovde vrcam. Onde vrucam. Svuda vrcam i pucam od zdravlja. Ja sam primer čoveka koji puca od zdravlja. Samo me gledaj. Gari: Dobro. A sada dosta sa farmom starog MekDonalda. Ako vam se dopada pesma, stavite svoje afirmacije u nju. Ako ne, nema pravila, vi ne morate da koristite tu pesmu. Nađite neku svoju, vašu omiljenu ... onu koju često sami nesvesno pevušite. Ja imam pesmu koju baš volim da pevam. Uvek mi se dopadala. Zove se “Na jutarnjoj kiši”. Koliko vas je čulo tu pesmu? [Diže se nekoliko ruku] Oh, pa ima vas dosta. Za one koji nisu čuli pesmu, sad ću da otpevam nekoliko uvodnih strofa. Onda ću vam reći šta sa time radim. Na jutarnjoj kiši, i dolarom u ruci s bolom u mom srcu, i sa džepovima punim peska.... Mnogo volim tu pesmu. Stalno je pevušim. Sve dok mi odzvanja u glavi mogao bih da upotrebim i neke druge reči. Tako sam tu stavio nekoliko svojih ličnih afirmacija, kao na

123

primer: "Ja sam primer čoveka koji puca od zdravlja.". Ta stvar je važna za mene, kao što ste već primetili. Pomenuo sam je nekoliko puta. "Gde god da pođem vidi se razlika." Tu mislim na odnose koje uspostavljam sa vama na ovim seminarima. "Sa Edrijen sam u takvoj harmoniji da je to simfonija." To je za moje odnose sa Edrijen. Sve su to male afirmacijice koje sam sve zajedno ubacio u pesmicu. Gari peva: Ja sam primer čoveka koji puca od zdravlja. Gde god da pođem vidi se razlika. Sa Edrijen sam u takvoj harmoniji da je to simfonija. Uzgred, Edrijen se to jako sviđa. Uvek mi se dopadao Elvis Prisli. Znate li koja je bila prva pesma koju je Elvis snimio. To nije Heartbreak Hotel ili Hound Dog, niti nešto drugo što vam je poznato. Pesma se zove That's All Right Mama. Sećate li se te pesme? [Dižu se ruke] Ja obožavam tu stvar. Pevam je u svojoj glavi, "That's all right mama." Sad ću da otpevam tu pesmu, ali se ne usuđujem da to uradim a da ne odam poštu velikom Elvisu. Nije mi baš jednostavno da to uradim jer nisam tako lep kao on. I ne umem da se njišem kao on. A i ne pevam tako dobro kao on. Ali ima jedna stvar koju mogu da uradim kao on. Sad ću da vam dam Elvisovu "usnu." [Gari pravi grimasu Elvisove izazovne gornje usne] Prisutni: [Smeh] Gari: Sećate se toga? Evo pesme. Well, that's all right mama. That's all right for you. That's all right mama, just any way you do. Well, that's all right. That's all right. Well, that's all right, now mama. Any way you do. [To Edrijen] Edrijen, molim te dođi za čas ovamo i sedi pored mene. Pošto mi se dopada ova pesma, stavio sam u nju neke afirmacije. Jedan od mojih ciljeva je duševni mir. Želim da se postavim iznad svih problema ovoga sveta. Zaista želim da vidim mir i harmoniju u svemu što vidim. To mi je vrlo važno. Stoga, imam afirmaciju koja kaže: "Spokoj je moj kompanjon, Praštanje je moj prijatelj. Zdravljem se dičim a ljudi vole da me slušaju." To je nekoliko afirmacija u jednoj pesmi, zar ne? Edrijen: [Na bini] Ako se zbunim moraćeš da me spašavaš. Gari: OK. da li si nervozna? Edrijen: Da. Nisam baš dobar govornik.

124

Gari: OK. Bilo kako bilo, zamisli da smo u autobusu i da sediš pored mene. Odjednom jedno od nas dvoje počinje da peva. Tada se priključuju i drugi. Hajde da počnemo. Edrijen: OK. Gari/Edrijen pevaju: Spokoj je moj kompanjon. Praštanje je moj prijatelj. Zdravljem se dičim a ljudi vole da me slušaju. Tako stvari stoje. Tako stvari stoje. Spokoj je moj kompanjon. Praštanje je moj prijatelj. [Aplauz] Jeste li videli kako to izgleda? Zar nije zabavno? Možda se vama neće dopasti baš ta Elvisova pesma, ali je ja baš volim. I stalno je pevušim. Stoga bih baš mogao da stavim neke afirmacije u nju. Šta mislite da će se desiti mom procesu razmišljanja kada budem stalno pevušio tu pesmicu? Da li ću češće početi da primećujem mir oko sebe? Da li ću gravitirati ka njemu? Sigurno. Na primer, kada neko počne da kritikuje neku osobu, ja odmah pomislim: "Pa dobro, gde je u tome čar? Ta osoba ne bi trebalo da bude kritikovana. Možda im treba pomoći. Pitam se šta bi ovde bilo korisno?" Tada počinjem da proizvodim misli usmerene ka miru govoreći sebi: "Spokoj je moj kompanjon. Praštanje je moj prijatelj." Imamo još jednu pesmu, okrenite stranu 18. That's Amore od Dina Martina. Znate li tu pesmu? Prisutni: Oh, da. Gari: Originalne reči se nalaze na vrhu strane. Hajde da otpevamo OK? Gari/ Prisutni pevaju: When the moon hits your eye like a big pizza pie, that's amore. When the world seems to shine like you've had too much wine, you're in love. When you walk in a dream, and you know you're not dreaming, senore. 'Scusa me, but you see back in old Napoli, that's amore." Gari: Za one koji imaju problema sa težinom. [Od strane 18] Vaga moja mila, kaže da imam 72 kila..... Gari/ Prisutni: Vaga moja mila, kaže da imam 72 kila, i to je normalno. Odeća mi sada, jako fino pada, i ja sam vitak.

125

Kad u sobu uđem, sve se glave okrenu, ka meni. 'Scusa me, to vidiš i ti, sa tim lijepim tijelom, ja sam divan. Gari: Korišćenje afirmacija je neverovatno snažna stvar. Ali morate biti uporni. Ako to ne uspete, one će polako isčiliti i vi ćete se razočarati. To se dosad mnogo puta desilo. Zato .... stavite vaše afirmacije u omiljene pesmice. Tu ima ritma. To je zabavno. Ima takta. Ponavljanje i emocija. To je zaista vrlo snažno. Grlim vas, Gari

126

Odeljak 11 Palata mogućnosti 29—Lekcije sa suđenja O. J. Simpsonu Zdravo svima, Fasciniralo me je suđenje O. J. Simpsonu. Ali moja fascinacija nije imala veze sa tim da li je on kriv ili nevin, niti sa etičkim normama bilo koje osobe u tom procesu. Naprotiv, strašno me je zainteresovao način na koji je odbrana koristila PONAVLJANJE i EMOCIJE da bi po zidovima članova porote ispisala ono što želi. To je posebno dobro uradio Džoni Kokran u svojoj završnoj reči. Možemo se sa njegovim metodama složiti ili ne, ali ovo suđenje će nam pomoći da naučimo nekoliko važnih lekcija. Prvo, da se podsetimo šta se tamo desilo. Možda se sećate da je negde na polovini suđenja, g. Simpson zamoljen da proba krvavu rukavicu koja je bila ostavljena na mestu zločina. Skoro svi, uključujući i porotu, su primetili da mu je rukavica tesna. Tužba je to objašnjavala na mnogo načina, uključujući i onaj gde je vlažnost od krvi uticala na to da se rukavica skupi. Sva su ta objašnjenja bila relativno moguća, ali je za većinu posmatrača ostala činjenica, da mu ta rukavica ne odgovara. Tu je bilo još mnogo nesuglasica oko dokaza, i kao što možete pretpostaviti, odbrana se odmah ustremila ka njima. Takođe, oni su stalno PONAVLJALI da je tužba "požurila sa zaključcima" kada se radilo o dokazima. Kladim se da su za vreme suđenja to rekli bar 100 puta. To je postao malte ne slogan odbrane, koji je sigurno našao način da dopre do zidova skoro svih slušaoca. Požurili sa zaključcima. Požurili sa zaključcima. Na kraju kada je došlo do završne reči, advokat odbrane Džoni Kokran je podsetio porotu da je njihova dužnost da oslobode g. Simpsona ukoliko postoji i najmanja "opravdana sumnja" u njegovu krivicu. Ali kako je on to uradio? G. Kokran je odlučio da na jedinstven način preformuliše izraz "opravdana sumnja", što mu je omogućilo da veoma efektivno iskoristi principe PONAVLJANJA i EMOCIJA kako bi na zidove porotnika napisao to što želi. Ukratko, izraz "opravdana sumnja" sveo je na prostu pesmicu koju je ponavljao kao mantru. "Kada cenite dokaze," rekao je, "Ako ne odgovara, nevin biti mora." Tu vrlo jednostavnu frazu g. Kokran je PONOVIO više puta u svojoj završnoj reči. Svaki put kada je pominjao bilo kakve sumnjive dokaze on bi rekao... "Ako ne odgovara, nevin biti mora."

Tu mantru je ponavljao sa taktom i u ritmu kako bi uneo EMOCIONALNU komponentu.

127

Kad je govorio o sumnjivim vremenskim nesuglasicama u vezi sa ubistvima, ponovio bi: "Ako ne odgovara, nevin biti mora." Kada je poredio dokaze koje je sakupio Detektiv Mark Furman sa njegovim stavovima prema drugoj rasi, opet bi ponovio... "Ako ne odgovara, nevin biti mora." I naravno, kada je reč o rukavici koja ne odgovara, sa posebnim naklonom je rekao.... "Ako ne odgovara, nevin biti mora." Izgubio sam račun koliko puta je g. Kokran ponovio tu frazu, ali svaki put kada je to uradio, to je uradio u hipnotičkom ritmu. Tako je on to svoje emocionalno pevušenje sa davanjem takta (lupkao je rukom po stolu) uspeo da ureže u zidove članova porote. I ne samo to, uz pomoć PONAVLJANJA i EMOCIJA, on je ispisao zidove i svih ostalih koji su slušali, uključujući i moje. Prosto i jasno, pravo na stvar: "Ako ne odgovara, nevin biti mora." To je trajalo 2 ili 3 sata i kada je g. Kokran završio, ustupio je reč svom kolegi, Bariju Šeku. G. Šek je bio advokat specijalizovan za DNK analize. On se osvrnuo na nekoliko kontroverznih dokaza koji su se ticali DNK, ali nijednom nije rekao: "Ako ne odgovara, nevin biti mora." To je bila stvar g. Kokrana i g. Šek nije hteo da joj umanjuje značaj. Umesto toga, g. Šek je učinio nešto veoma snažno što je pojačalo poentu mantre g. Kokrana i učinilo da ona bude ispisana VELIKIM SLOVIMA po zidovima porote. Kada je iskomentarisao kontroverzne tehničke dokaze tužbe, nagnuo se prema podijumu i polako i namerno rekao,..... "Znate.......to prosto ne odgovara." Kada je to rekao odmah sam čuo eho sa mojih zidova koga je tamo smestio g. Kokran.... "A onda, nevin biti mora." Neverovatno. To isto se desilo i u mozgovima porote. Odbrana je maestralno odradila svoj posao koristeći se najprostijom tehnikom. Ispisala je zidove porote uz pomoć PONAVLJANJA i EMOCIJA. Mi to isto možemo da uradimo. Možemo ih iskoristiti u najboljim namerama. Možemo sebi i drugima pomoći. Možemo ih na primer iskoristiti za praštanje... "Ko živi taj i prašta." ILI za duševni mir ...

128

"Spokojne duše probleme ruše." ILI ih možemo iskoristiti da motivišemo klijente da tapkaju za sebe... "Ne treba ti štap ako radiš tap tap." Mogućnosti su neograničene. Reklamni slogani, džinglovi, rime, mantre i slično su vrlo snažna sredstva za pisanje po zidovima. Ako mislimo da je to bezveze, onda nismo shvatili poentu. Te stvari nam se svakodnevno rade -- vrlo efikasno. Zašto ne uzmemo stvar u svoje ruke i ne uradimo tako nešto sami sebi? To je znate, stvar izbora. Ponekad zaboravljamo osnovne stvari. Grlim vas, Gari

Palata mogućnosti 30—Vaše ruke se nalaze na emocionalnom prekidaču Zdravo svima, Pazite se! Ja mogu manipulisati vašim emocijama po želji. Mogu vam za samo nekoliko trenutaka promeniti emocionalno stanje od radosti ka tuzi, a potom sve vratiti nazad. Dalje, vi ste poptuno bespomoćni i ne možete se odupreti mojoj moći. Jedni način da izbegnete ono što mogu da vam uradim je da me izbegnete u celosti. To znači da ne treba da me slušate kada vam nešto pričam, i ne čitajte ono što sam ja napisao. To vam je jedina odbrana. Vidite, ja držim ruku na vašem emocionalnom prekidaču i mogu usmeriti vašu psihu gde god želim, a vi ćete mi to sa zadovoljstvom dozvoliti. Ja nisam jedini koji ima taj prekidač. Vi ga takođe imate. Svi ga imamo. Taj prekidač je naš jezik – reči koje koristimo. Mnogi nisu ni svesni šta možemo da uradimo sa njima. Reči su naša rutina. Svaki dan koristimo hiljade reči, ali gotovo da uopšte ne obraćamo pažnju na to kako one permanentno i snažno oblikuju naš život. One bukvalno diktiraju kakva će biti naša emocionalna stanja. Ne? Mislite da nije tako? Onda pročitajte ovo.... "Tako sam usamljena. Nalazim se u ćorsokaku ispunjena očajem, depresijom i bolesna sam. Ovaj odvratni svet je pun nasilja i mržnje. Život je sranje. To je vreme koje provodimo čekajući da umremo. Uskraćeno mi je detinjstvo i od tada me niko ne prihvata. Ne vredim ništa, beskorisna sam i beznadežna, nesrećna i nevoljena." Sad to pročitajte ponovo—ovaj put sporije – i probajte da osetite kako na vas deluju te “teške” reči kao što su usamljenost, očaj, praznina, smrt, uskraćenost, bezvrednost, nevoljenost itd.

129

Sada ih uporedite sa osećanjima koja u vama izaziva čitanje sledećeg teksta. "Danas je uzbudljiv dan. Osećam kako mi se ukazuju bezbrojne mogućnosti. Jedva čekam da vidim šta će se sledeće desiti. Život je zabavan i ispunjen osmesima i zadovoljstvima. Strašna stvar. Ja sam inspirativan, pun energije, nezaustavljiv i srećan što sam živ." Naravno, poslednji pasus je mnogo lakši za čitanje. Da li ste se ikad zapitali zašto? Očigledno, sadrži mnogo reči koje dižu. Ali šta je to u tim rečima što u nama izaziva osećanje uzbuđenja? Na kraju krajeva, to su samo neki znaci na papiru (ili kompjuteru), koji ponekad izgledaju sasvim isto. Na primer reč “zastrašujuće” liči na reč “strašno”, a opet u nama izaziva sasvim različita osećanja. Zašto? Kad god čujemo reč mi je prvo moramo "sažvakati" pre nego što potpuno shvatimo njeno značenje. Reč "avion" nam na primer, ne znači mnogo dok ne formiramo mentalnu sliku o njemu, ili ne dobijemo neku asocijaciju vezanu za njega. Znam da to nije tako očigledno. Zamislite da vas vaš sistem upita: "Šta ta reč znači?" a onda je munjevito obradi i da joj smisao. Mi bukvalno moramo da doživimo svaku reč pre nego što joj damo neko značenje. Reči obrađujemo u skladu sa onim što piše na našim zidovima i zato iste reči imaju različito značenje i emocionalni naboj kod svih nas. Na primer reč "Hitler," ima različiti emocionalni naboj kod žrtve Holokausta i kod 12-godišnjeg ne-jevrejskog učenika istorije. Reč "rob" različito deluje na Afričke-Amerikance nego na belce. Od ostalih primera možemo pomenuti "Isusa," "kancer" i "seks." Iz toga proističe i vaše emocionalno stanje i reakcija na reči koje ste pročitali u prethodnim paragrafima. Da bi ste dali smisao onome što ste pročitali, vi ste morali da te reči obradite u svojoj glavi. Rezultat je vaša reakcija na njih, odnosno kako su se one uklopile u vaš sistem. Svaku od njih ste morali bar malo da "iskusite" da bi imala smisla. Uticaj reči je svuda oko nas. Reči svih vrsta se nalaze na TV, radiju, u knjigama, magazinima i slično. One su naša svakodnevna konverzacija (uključujući i razgovore sa klijentima) i mi ih stalno obrađujemo. Da li ste se nekad nalazili u blizini ljudi koji vam "crpu energiju?" Da li hoćete da znate zašto je to tako? Slušajte njihove reči i videćete da vas emocionalno dave. Da bi ste ih shvatili, vi morate da sažvaćete te reči (kao što su depresija, odvratnost, mržnja itd.) i kada to učinite, dovešćete sebe u stanje iste emocionalne praznine kao i osoba koja te reči izgovara (oh uh! ovo ne želim ni da pišem). S druge strane, obratite pažnju na reči koje vas motivišu, i koje koriste ljudi koji vas inspiriu. Te reči su žive. Podrhtavaju od entuzijazma, strasne su i daju nam snagu. One nas dodiruju i povećavaju našu moć samoizlečenja. One su radosne, pune duha i u sebi nose ljubav i oproštaj. Znam jednog pisca koji je na svojim seminarima namerno i često koristio reč “strašno” i slične reči koje motivišu ljude. Zašto? Zato što je znao da su te reči prijateljske, da dižu, motivišu i daju energiju ljudima.

130

Ljudi ih obrađuju i sledstveno tome reaguju na njih. On sada piše serijal koji se zove Palata Mogućnosti. Pročitajte ga s vremena na vreme i videćete da je većina reči u njemu pozitivna, da diže i motiviše čitaoca. Reči su vrlo efikasni emocionalni prekidači. U sebi nose moć da osnaže ili oslabe pojedinca u zavisnosti od toga kako se koriste. I nisu samo reči koje pročitamo ili čujemo ono što deluje na naše emocije. Reči koje mi izgovaramo imaju naročitu važnost. Dalje, reči koje često koristimo su ogledala naših emocionalnih stanja. O tome ćemo sledeći put. Grlim vas, Gari Palata mogućnosti 31—Pazite šta govorite Zdravo svima, Reči, reči, reči. One su svuda oko nas. Upravo ste pročitali desetak reči, a pročitaćete i novih 1,000. One su naše osnovno sredstvo komunikacije – simboli koje koristimo za prenošenje ideja. Engleski jezik je tu posebno bogat, pun je simbolizma i skrivenih značenja. Strašno mu dobro idu metafore, rime, i opisne fraze. Reči su vrlo snažne. One mogu motivisati, obradovati, zakomplikovati ili preuveličati stvari. Znam da ovde pričamo o osnovnim stvarima, ali ih je lako zaboraviti. Uz to, mi se koristimo EFT i drugim moćnim tehnikama za eliminaciju emocionalnog tereta. Ura! Držimo se toga. Naučimo više. Ali hajde da svemu tome dodamo jedan pozitivni element. Uopšte nije teško. Zašto da dopustimo da naš rečnik radi protiv nas kada ga lako možemo naterati da radi za nas? Prošli put smo govorili o tome da reči koje pročitamo ili čujemo u nama stvaraju emocije. To je zbog toga što moramo da ih obradimo kako bi nam dale neko značenje. Ali šta je sa rečima koje mi govorimo (ili pišemo)? Da li one takođe utiču na naše emocionalno stanje? Pa naravno! Pre nego što kažemo bilo koju reč, na primer "depresija" ili "divota", moramo ih prethodno obraditi da bi one za nas imale smisla. Drugim rečima, mi prvo moramo da smislimo reč pre nego što je kažemo, i u tom procesu je obrađujemo (preživljavamo) u malom. To ipak ne znači da kad kažemo "depresija" odmah padamo u očaj ili slično. Nije tako. Ono što se ipak DEŠAVA, je da ako stalno koristimo neke reči (kao što je depresija na primer), one će stvoriti mini iskustva, koja će pak početi da nas oblikuju prema stanju koje ta reč sugeriše. Česta upotreba tih reči nas vodi u pravcu tih reči. Pokažite mi osobu koja stalno govori o stresu, a ja ću vam pokazati osobu koja obično doživi stres pa makar se radilo i o minornom incidentu.

131

Oni će stalno biti pod stresom čak i za najmanju sitnicu, t.j. u situacijama koje bi obični ljudi samo proparatili uzdahom "Oh pa dobro" (ili eliminisali sa nekoliko tapkanja). Postoje bezbrojne varijacije na ovu temu. Neko, ko na primer često koristi reč "besan" da opiše stanje kad je ljut (čak i kad je malo ljut) kreiraće svoj sistem da pobesni čak i onda kada bi događaj trebao samo malo da ga uzbudi. Pokažite mi nekog ko stalno govori: "Pobesneću od toga," ili "To me dovodi do ludila", a ja ću vam pokazati osobu koja gubi živce za svaku sitnicu. S druge strane, pokažite mi nekog ko kada govori o ljutnji kaže: "Malo mi je neprijatno," ili "To me uznemirava", a ja ću vam pokazati nekog ko retko gubi kontrolu i hladnokrvnost, čak i u potencijalno teškim situacijama. Treba da pazimo na naše reči, posebno na one koje često upotrebljavamo. One utiču na naš emocionalni sistem i usmeravaju nas ka pravcima kojima idemo. Kao što ste već primetili meni se jako dopada reč "strašno." Koristim je za dizanje, čak i u duhovitom smislu. Takođe volim strasne reči koje su pune energije, zatim elegantne i ljubazne. Magično je takođe dobra reč. Kao i prvoklasno, živo i predivno. Šta mislite kakvo će naše emocionalno stanje biti ako namerno promenimo svoj rečnik i zamenimo reči kao što su grozno, odvratno, uplašeno, iscrpljeno itd. sa nekim drugim rečima koje nas podižu? Da li bi se onda naš emocionalni sistem usklađivao sa tim, više pozitivnim situacijama? Apsolutno! Šta bi bilo ako bi svi naši klijenti radili isto? Da li bi te promene rečnika, u stvari bile mini afirmacije koje bi ih usmerile ka pozitivnom? Mnogi ljudi se nalaze u onom, što ja zovem "emo-reči začaranom krugu", gde njihova negativna emocionalna stanja i negativan rečnik hrane jedno drugo. Njihova negativna stanja prave negativne reči, koje za uzvrat pojačavaju negativna stanja, koja sad stvaraju još više negativnih reči, itd. Taj krug će beskrajno trajati i biti negativan, sve dok se na neki način ne prekine. EFT to sigurno može uraditi, isto kao i upotreba reči čiji je smisao pozitivan i koje služe da podignu moral osobe u pitanju. A zašto da ne upotrebimo i jedno i drugo? Sigurno možemo otkriti negativne strahove, traume, krivice, itd. koji su uzročnici stvaranja tog začaranog kruga, a onda upotrebiti EFT i transformisati ih u lepše i korisnije misli - "izvan kruga". To će oživeti naše emocije koje će se tad bar malo podići, a onda će se naš rečnik srazmerno tome popraviti. Sam proces kada se primeni je veoma lak, gde ćemo mi svesno zameniti negativne reči sa onim koje nam daju više energije. To je stvar našeg izbora – ona nas može izlečiti i odvesti na mnogo lepša mesta u našim životima. Promena našeg uobičajenog rečnika, ne znači da uvek treba sve stvari da substituišemo u jedan nerealan pozitivan svet. Na primer ne možemo reći: "Ja sam pun života" ako hoćemo da opišemo naš osećaj depresije, jer to ne odgovara istini. To je komplikovana i nelogična zamena teza. Ali možemo koristiti reči "Malo sam pao", ili "Treba da okrenem novi list", koje imaju mnogo manji negativni naboj od reči "Ja sam depresivan!"

One služe da "otupe oštricu" tim emocionalno nabijenim rečima.

132

Evo još nekoliko primera kako možemo preformulisati reči. Siguran sam da vi možete još više proširiti listu .

• Ne mogu (Ne znam kako) • Moj problem (moj izazov) • U stresu sam (sada bi mi dobro došlo malo mira) • Oslobađam se navike (ublažavam potrebu) • Napeta sam (treba da preusmerim svoju energiju) • Iscrpljena sam – umorna sam kao pas (treba da napunim baterije) • Nisam uspela (ovog puta sam zabrljala) • Usamljena sam (sad je neko zatišje) • Izgubljena sam (Istražujem nove puteve) • Nervozan sam (Pripravan sam) • Prenatrpan sam (spreman sam za nove izazove) • Ne prihvataju me (otkrivam nove puteve) • Odbijaju mi ponude (vežbam druženje) • Zaključiti prodaju (upoznavati nova lica) • Mrzim (Više mi se sviđa nešto drugo) • To je odvratno (treba da se popravi) • Dijeta (razvijam nove ukuse)

Reči koje koristimo očigledno su odjek natpisa na našim zidovima. Zato, kada se jednom naviknemo da slušamo šta ljudi govore, možemo sa lakoćom shvatiti šta piše na njihovim zidovima. Ja sam uvek slušao šta ljudi govore i to mi je dosta pomoglo u radu sa njima. To naravno ne treba zloupotrebiti i pljunuti nekom njegove reči nazad u lice, a da ga prethodno ne informišete "zašto" to radite. Tako ćete sigurno izgubiti prijateljski odnos. Ipak, mislim da klijente treba obavezno uputiti u snagu njihovih sopstvenih reči. Kada se to uradi taktično oni obično imaju razumevanja i prihvataju ideju. Mnogi čak nađu i zabavu u tome pa sa radošću svesno izabiraju bolje i lepše reči. Ipak, štos je u tome, da čujemo naše sopstvene reči i ono što je u našoj glavi. Kada budemo dobri u tome, onda ćemo znati da smo napravili veliki korak napred. Grlim vas, Gari Palata mogućnosti 32—Negativno stanje naše psihe Zdravo svima, Pre neki dan sam primio poruku od Marije Van Sertima, a u vezi sa pucnjavom u Kolumbajnskoj Srednjoj Školi. Ta poruka divno ilustruje mnoge Principe naše Palate iako ih je ona upotrebila u negativnom smislu. Naše konstantne misli postaju naša stvarnost, pa ako su te misli negativne .... šta mislite šta će se desiti? Pročitao sam njenu dobronamernu poruku nekoliko puta i svaki put je imala negativan uticaj na moju psihu.

133

To mi se nije dopalo. Zašto? Zato što mi se nisu dopale reči. Imale su vrlo negativan uticaj na mene. Kada sam ih sažvakao, osećao sam se jako loše. Brrrrr!, pomislih. Kakvo preterivanje. Ipak, brzo sam shvatio da nisam ja taj kome se to ne dopada, već da su to natpisi na mojim zidovima koji su procenjivali šta te reči znače (naravno na moj način, ne njen). Kada sam čitao njene reči kao što su mučenje, tragedija, masakr & ubice, moj sistem je odgovarao sa onim poznatim "uh, uh". Reči imaju moć, veliku moć. One mogu (a to i rade) brzo da promene naše emocije. Natpisi na mojim zidovima su mi stalno ponavljali: "Ona ne treba da bude tako negativna. Trebalo bi malo lepše da gleda na stvari. Cela poenta se gubi u njenom preterivanju." Ovde zapamtite da se te negativne reči, koje je ona izabrala, ne nalaze u mom rečniku, tako da ih ja nisam dobro prihvatio i moji zidovi su ih odbili. Godinama sam izučavao reči i njihov uticaj i svesno sam izabrao da ne živim pod tmurnim oblacima negativnih reči. Više volim ljubaznu i laku kišu. Za mene, smrt predstavlja početak, a ne tragičan kraj. Ubice su ljudi kojima je preko potrebna pomoć. Masakri su dokaz njihovih duhovnih potreba. Stoga vas molim da pročitate ovo što sam sad rekao, a potom da pročitate i Marijinu poruku. Vi ćete naravno sami proceniti koliko su naši komentari "pravi" ili "pogrešni". Priklonićete se ili meni ili njoj, ili ćete biti negde u sredini. Možete imati i svoje, potpuno različito mišljenje od nas oboje. Ono što ćete raditi, kao što i sami znate, je da ćete konsultovati natpise na vašim zidovima koji će odrediti vaš stav prema toj stvari. Natpisi na vašim zidovima će procenjivati natpise na mojim i Marijinim zidovima. Interesantno je, da će vam vaše procene izgledati korektno jer naravno reprezentuju vašu verziju "istine" (baš ako što je to i napisano na vašim zidovima). Marijina ili moja verzija će biti prihvaćena u onoj meri u kojoj se slaže sa vašom verzijom "istine." U suprotom ćete je odbaciti, a možda joj se čak i suprotstaviti. Primetićete takođe snagu Marijinih reči i kako one odlično ilustruju koncepte koje smo izučavali u Palati Mogućnosti. Ona snažno piše, oštro zapaža i ide u detalje. Evo kako to izgleda ... Grlim vas, Gari Dragi Gari i List, Radost i uzbuđenje koje sam doživela na konferenciji u Las Vegasu, kratko su trajali, jer smo se svi šokirali onim što se desilo u Kollumbajnskoj Srednjoj Školi. Mislim da ovde govorim u ime svih nas. Posledice ove tragedije polako postaju očigledne. Koja je naša uloga u toj tragediji našeg naroda? Kažem naroda, jer to i jeste nacionalna tragedija, koja nas na žalost obaveštava o stvarima koje će tek doći. Nemojmo misliti da se slične stvari neće više dešavati. Kako smo mi posvećeni tome da pomažemo drugim ljudima,

134

moramo biti pametni i predvideti šta će se desiti u budućnosti na osnovu onoga što se dešava danas. U toj svojoj vizionarskoj ulozi moramo učiniti sve da sprečimo patnje i tragedije ljudi, i da budemo spremni i željni da ih izlečimo. Zadnjih 15 godina sam veoma zabrinuta člinjenicom da naša deca rastu u izrazito nasilnom okruženju, i kako se to odražava na njihovu maštu i psihu. U vašem Priručniku [za konferenciju u Las Vegasu] "Alati & Pravila #6", istakli ste dobro poznati aksiom: "Mozak ne pravi razliku između onog što je stvarno i onog što je živo zamišljeno. Zamišljena iskustva se tretiraju kao da su stvarna. "Ako je to istina za odrasle, šta li se tek dešava sa decom. "Bože, spasi nas naše sopstvene dece", krik je koji se čuje u mnogim porodicama u ovoj zemlji, baš sad dok ovo govorimo. Ako prihvatimo ono što je posebno istaknuto u Palati Mogućnosti, a to su "natpisi na našim zidovima", tada moramo učiniti baš sve da sprečimo da se užasni natpisi ispišu na zidovima naše krhke i osetljive dece. Ozbiljno razmatram mogućnost da su te destruktivne poruke koje su ispisane na zidovima današnje dece, uglavnom došle iz nasilnog okruženja, filmova, TV, i posebno od video igrica, a ne od loših roditelja. To je jedno od mogućih objašnjenja zašto mnoge ubice dolaze iz prosečnih, normalnih, ili "dobrih" kuća. Pored tretiranja dece od trauma koje su dobili putem video igrica, filmova i sl., posebnu pažnju moramo obratiti činjenici da su oni stalno izloženi tome. Mi treba da učinimo sve da se to eliminiše iz njihovih života. Američka Medicinska Asocijacija je istakla da je nasilje u medijima zdravstveni problem broj jedan u današnjoj Americi. Gledanje videa koji su ubice iz Kolumbajna pustile na internetu (gde su svoje ubijanje u školi uradili na isti način kako je to učinjeno u video igrici po imenu Doom), trebao bi da bude alarmantni poziv svim lekarima i profesionalcima koji se bave mentalnim zdravljem na koji način se zloupotrebljava dečija mašta. Hajde da mi ne budemo poslednji koji su to shvatili. Podsetite me da li je ijedan "ekspert" (sociolog, istoričar, filosof itd..) predvideo erupciju bunta i ono što se desilo 60-tih godina. Ljudska mašta je mesto gde naša veština treba da dođe do iražaja, jer se sve lepe stvari tu dešavaju. Tu se takođe dešavaju vizije, uzbuđenje i planiranje nasilnih dela. Zavisnost od nasilja treba tretirati kao i svaku drugu zavisnost, a prva stvar koju moženo da uradimo kod dece je preventiva. Nemojte im davati štetne "supstance"! Naš mozak, a posebno naša mašta, je mesto gde se nalazi naša "Palata Mogućnosti", bilo da je ona dobra ili loša. Detaljno razmišljanje o masakru može nekom promeniti život, i biti nagoveštaj onoga šta se može desiti, baš kao što je bila ona vaša "fantomska duga lopta" u bezbolu. Baš jezivo! Puno pozdrava, Marija Van Sertima

135

P.S. OD GARIJA: Pitam se šta bi se desilo kada bi odjednom shvatili da SVE naše reakcije zavise do onoga što je napisano na našim zidovima. Znam da ste vi već shvatili ovaj fenomen, ali njega STVARNO treba prihvatiti i podariti svim našim klijentima, porodici, deci, ljubavima, kolegama i "neprijateljima" koji se "ne slažu sa nama." Da li bi nam praštanje i spokoj onda bili nešto bliži? Na kraju krajeva, da li bi se iko nervirao oko bilo čega kada shvati da su to stvari koje je neko drugi ispisao po njegovim zidovima, a i po zidovima osobe s kojom se spori, i da li su one uopšte istinite?

136

Odeljak 12 Palata mogućnosti 33—Popunjavanje praznina Zdravo svima, Prazna boca koka kole je pre mnogo godina bila zvezda jednog filma. Ako ste gledali “Bogovi su pali na teme” tada ste već shvatili mnoge poruke koje nam on šalje. U tom filmu, iz malog aviona bačena je prazna boca koka kole, dok je preletao preko puste, "necivilizovane" zemlje. Tako su je našli domoroci, i pošto nisu imali nikakve natpise na svojim zidovima o boci koka kole, ona je za njih predstavljala zagonetku. Nisu znali za šta služi ta čudno zaokrugljena stvar, sa tim krivudavim natpisima na njoj. Odakle je došla? Da ne raste na drvetu? Kako nešto tako tvrdo može da bude providno? Da bi joj dali smisao, domoroci su trebali da "popune praznine" kako su najbolje znali i umeli konsultujući natpise na svojim zidovima. Tako su davali svakojaka značenja tom neobičnom "poklonu", uključujući i pretpostavku da je to sigurno neko Božije predskazanje. Vremenom je boca postala dragocena onima koji su je imali, pa su razne struje plemenske zajednice počele da se otimaju o nju. To je dovelo do dosta stresnih situacija, tako da su zbunjeni domoroci konačno zaključili da su Bogovi sigurno blesavi. Stoga su je bacili na kraj sveta (sa visoke litice) u želji da je vrate Bogovima. Postoji jedna stara poslovica koja kaže: "Ništa nema smisao osim ako mu ga mi sami ne damo." Ta misao mi je godinama koristila, a ovde hoću posebno da je istaknem kako bi shvatili metaforu Palate Mogućnosti. Ako je malo preformulišemo dobićemo: "Ništa nema smisao osim onoga što je napisano na našim zidovima." I zaista, naše lično mišljenje o svemu, počev od boce koka kole pa do Biblije, je napisano na našim zidovima. To mišljenje je naravno, doživelo i mnoga oblikovanja, brušenja i dopunjavanja kroz naše lično životno iskustvo. Dajte mi na primer bezbol loptu, i ja ću je nežno držati sećajući se divnih uspomena iz mladosti. Dajte to nekom drugom, a on će prosto pomisliti na neku blesavu igru koju ljudi vole da igraju. Čak će se možda i zgaditi na nju jer će ih podsetiti na situaciju gde nisu ušli u prvi tim. Bezbol je bezbol. Samo je različito naše mišljenje o tome. Sve piše na našim zidovima. Do sada treba da je već jasno da mi stalno konsultujemo natpise na našim zidovima kako bi dali smisao stvarima, koje putem čula po ceo dan primamo. Čak i kada čitate ove reči vi se pitate: "šta ove reči znače" a onda sa vaših zidova odjekne odgovor. Vaš sistem upoređuje reči koje čitate sa vašom postojećom bazom podataka, iskustava, verovanja, itd. (natpisa na zidovima) i interpretira ih na način koji je vama razumljiv. To naravno nije tako očigledno, jer se radi rutinski. Teško da će nam taj proces biti nešto više od prolazne misli. Međutim, kao i kod disanja, mi to radimo po ceo dan.

137

Ali šta se dešava kada naiđemo na stvar koje nema na našim zidovima? Kako da joj damo smisao kada su tu naši zidovi prazni? Prosto. Uradićemo isto kao i domoroci sa bocom koka kole. Daćemo joj značenje koje je najbliže našoj verziji "istine" koja se nalazi na našim zidovima. Pomenuto "značenje" će verovatno biti fantastično, ali nas to neće sprečiti da ga ipak damo. Ljudska je potreba da se svemu da neki smisao i mi ćemo to uvek (da, rekao sam uvek) uraditi na način koji odgovara našim trenutnim verovanjima. Posmatrajte decu na primer. Često nalaze stvari koje su za njih nove i daju im imena koja su proizvod ograničenih natpisa sa njihovih zidova. Tako je zemljotres u stvari monstrum koji udara nogama, a faktor H je ono čime deda pere zube. Kada deca to rade mi to zovemo fantazijom. Kada mi to radimo, to je već realnost. Nama odraslima iz okruženja ne dolaze tako često u ruke nove stvari, ali delimično poznate ili one koje nas podsećaju na nešto viđamo svaki dan. Da bi dali smisao tim delimičnim informacijama mi popunjavamo praznine sa natpisa naših zidova (baš kao i deca). Vijetnamski Veteran koji čuje reč "rat" daće mu sasvim drugo značenje, od onoga koje bi mu dao tinejdžer igrajući video igrice. Oni koje je otac zlostavljao sasvim će drugačije doživljavati Dan Očeva od drugih. Jako je važno da budemo svesni toga jer to predstavlja suštinu našeg sistema emocioanlnog izlečenja. Klijenti koji se nalaze na terapijama stalno pokušavaju da daju smisao svetu koji ih okružuje. Ako ih pažljivo slušamo kako popunjavaju praznine, tada možemo otkriti skrivene uzroke njihovih emocionalnih stanja. Istinsko izlečenje tih stanja može se izmeriti pre i posle upotrebe EFT. To je veoma važno. Vrlo je važno. U nekim slučajevima, samo slušanje klijenta kako popunjava praznine konsultujući natpise na svojim zidovima, može biti korisnije od 0-10 skale, jer odmah upućuje na to kako tu stvar treba tretirati. Skala od 0-10 je naravno jako korisna, ali ništa nije korisnije kao saznanje da odmah možete pomoći klijentu. Kada to shvatite onda ste otkrili celu suštinu stvari. Na kraju, tu je i osećaj slobode koji imamo kada potpuno shvatimo šta sve možemo da uradimo sa natpisima na našim zidovima. Činjenica da svi (uključujući i nas) stalno konsultujemo natpise na našim zidovima, omogućava nam da mnogo spokojnije razumemo i oprostimo drugima ono što rade. Pomaže nam da ne ulazimo u svađe i da ne shvatamo stvari lično. Na kraju krajeva, i oni samo govore stvari koje su napisane na njihovim zidovima, interpretirajući tako svoju verziju "istine." To nam omogućava da se smejemo našim sopstvenim komedijama i da prepoznamo da su naši "limiti" u stvari nešto što su nam preneli drugi sa njihovih zidova. Ništa drugo nego fikcije naših roditelja, učitelja, kolega itd. Kada to shvatimo nastupiće spokoj, smanjiće nam se krvni pritisak, družićemo se više i život će nam biti bogatiji. Sve to dolazi od jedne proste mentalne percepcije. Nije loše, a? Čak je i cena dobra. Grlim vas, Gari

138

Palata mogućnosti –Zaključak Zdravo svima, Da li ste primetili da vam u ovoj knjizi nisam rekao nešto što već sami niste znali? Naravno, moguće je da sam sklopio neke sličice na neki neobičan način, a možda sam koristio i neke neobične metafore. Ali u krajnjoj liniji ovo su stvari koje i sami znate. Ja sam vam samo skrenuo pažnju na njih i to da.... 1. Naše konstantne misli postaju naša stvarnost. 2. Naše mogu, ne mogu, treba, ne treba i ostala verovanja u vezi sa našom verzijom "istine", su napisani na našim zidovima u toku našeg života. Te natpise su u dobroj nameri napisali, porodica, škola, religija, TV, knjige i sl. Mnogi elementi te "istine" nisu stvarni, ali smo ih mi usvojili kao takve, tako da oni odredjuju naše "limite." 3. Mi stalno konsultujemo natpise na našim zidovima da bi dali smisao onome što vidimo, čujemo ili osećamo. 4. Mnogo je lakše videti natpise na tuđim zidovima nego na svojim. To je zbog toga što je naša verzija "istine" prava "istina" (bar nama). Svi ostali nisu u pravu. 5. Afirmacija uvek deluje ali ona mora biti istinita. Često naša afirmacija ima repove (znate ono: da, ali...), koji se pokažu na kraju pozitivne afirmacije. 6. EFT je impresivno sredstvo koje nam omogućava da se oslobodimo “repova”. Bez njega ljudi se neće moći osloboditi večitih “ali” i na kraju će se zaglaviti u ćorsokaku. Zbog toga će pomisliti da afirmacije ne deluju i napustiti ceo koncept, dok u stvarnosti one itekako deluju, čak šta više deluju izvanredno. 7. Snovi se ne ostvaruju baš uvek, ali nas upućuju na pravi put. 8. Način da radimo bilo šta već postoji. Treba samo da se uključimo u to. Naša unutrašnja antena će već pronaći "kako". Ta antena (naš mozak) je jedan od najvećih darova koje nam je priroda dala. Mi samo treba da odredimo cilj koji nam je važan da bi se ona aktivirala.

9. Naše reči imaju veliku moć. Česta upotreba emocionalnih reči stvara mini iskustva i nesvesno nas usmerava ka tom putu.

139

Mi živimo u Palati Mogućnosti. Uvek smo tu živeli i uvek ćemo tu živeti. Radost i blagostanje su nam dati rođenjem. Zašto radimo suprotno, posledica je onoga što piše na našim zidovima. Ti natpisi sadrže mnoga "ograničenja," kao na primer: (1) prestari smo ili premladi da radimo nešto (2) žene su glupe za biznis, (3) cigani su prljavi i lopovi, (4) da bi bio bogat moram da budem srećan ili pohlepan, (5) treba već jednom da odrastemo i da prekinemo sa dečijim sanjarenjem, (6) decu treba gledati a ne slušati, čak i kada postanu odrasli, (7) ljubav je nešto što se nalazi i traži napolju pre nego što se pogleda unutra, (8) nikad ne traba javno da nastupamo jer će nam se ljudi smejati, (9) naše mišljenje nema veze ako nije opšte i nema podršku drugih, (10) moramo imati diplomu i dobre reference da bi bili stručnjaci. Neke od ovih stvari, naravno izgledaju stvarno, ali ta "stvarnost" nije ništa drugo nego imaginarni natpisi na našim zidovima. Sva ta takozvana "stvarnost" je mnogo puta demantovana od onih ljudi koji su bili dovoljno hrabri da istraju u ostvarenju svojih prostih snova i afirmacija. Način na koji se to postiže već postoji. Samo treba da se uključite u to. Postoji drugi smisao našeg života – druga dimenzija - koju često previdjamo jer ne spada u poznate tri dimenzije našeg prostora. To je dimenzija naših misli. Misli su stvari. One nemaju ograničenja, osim ako ih mi sami ne ograničimo. Možemo zamisliti bilo šta. Možemo sanjati o stvarimo koje želimo. Niko ne može da kaže koliko daleko možemo otići. Kako je to uzbudljivo! Kako interesantno! Misli su te koje se kreću i formiraju naš individualni svet, kao i svet oko nas. Misli čine da se stvari dešavaju i..... ....naše konstantne misli postaju naša stvarnost. Volim vas, Gari

140