P E T E R K R E ^ I ^

UDK 726.54.025.3/.4 (497.11)

CRKVA SV. ANTUNAPADOVANSKOG

U BEOGRADU – OCENAZA[TITE SPOMENIKA

I SMERNICE OBNOVE

ZA[TITNOSPOMENI^KA OCENA

Uvodno obja{weweCrkva sv. Antuna Padovanskog u Beogradu ne spada

samo me|u najva`nije sakralne objekte slovena~kog arhi-tekte Jo`e Ple~nika (1872–1957), ve} me|u wegova naj-zna~ajnija dela uop{te. Uz crkve Sv. Duha u Be~u, Vaz-nesewa Gospodweg u Bogojini, Sv. Frawe u Qubqani iPresvetog srca Isusovog u Pragu, ona pripada grupi we-govih najoriginalnijih crkvenih monumentalnih kon-cepata. Jedinstvena je me|u realizovanim centralnimtipovima, a ni u savremenoj evropskoj sakralnoj arhi-tekturi nema s ~ime da se uporedi. Gra|ena je izme|u1929. i 1932. godine. Unutra{wost je do Drugog svetskograta bila delimi~no opremqena oltarima i crkvenomopremom, opremana je i posle rata, a zvonik je izgra|enposle Ple~nikove smrti, 1962, zahvaquju}i wegovom asi-stentu, arhitekti Janezu Valentin~i~u. Crkvu su opre-mali slovena~ki umetnici poput vajara Bo`e Pengovai zanatlije, me|u kojima posebno treba spomenuti kame-noresce, livce crkvenih predmeta i stolare. Crkva nidanas nije u potpunosti opremqena. Nedostaje prven-stveno oprema u konhi namewenoj oltaru Hristovogstradawa sa bo`ijim grobom. Neki oltari su izvedenisamo delimi~no. Crkva ima nekoliko novih elemenata, abilo je i izvesnih preure|ewa – da pomenem samo najuo~-qivije – novi su `rtveni oltar u prezbiteriju i dvavelika lustera u crkvenom brodu, postavqene su grejnenaprave delimi~no sa cevima u klupama, a delimi~nosa otvorima za ispu{tawe toplog vazduha na pregrad-nim zidovima izme|u konhi. Zbog toga treba izraditicelovitu umetni~ko-istorijsku studiju sa smernicamaobnove, po{tuju}i i `eqe frawevaca koji vode katoli-~ku `upu pri Sv. Antunu u Beogradu da crkvu dovr{e,dopune nedostaju}om opremom i da se brinu o objektu ka-ko to kvalitet i monumentalnost Ple~nikovog ostvarewa

195

iziskuje. Studija treba da objasni okolnosti u kojima jecrkva nastala, su{tinu arhitektonskog koncepta, a smer-nice obnove treba da poslu`e kao polazni, op{ti prin-cipi za obnavqawe zahtevnog objekta – beogradskog Sv.Antuna. Za svaku intervenciju na objektu, kako spoqatako i unutra, za svako postavqawe bilo kakvog elementaili ukrasa u crkvenom prostoru, za svako ure|ewe ne-posredne i {ire okoline crkve bi}e potrebne detaqnestudije i smernice.

Ovaj elaborat je zami{qen i kao stru~na osnovazvani~nim urbanisti~kim, za{titnospomeni~kim,komunalnim i ostalim beogradskim ustanovama u budu-}oj planskoj, urbanisti~koj, spomeni~koj i komunalnojpolitici.

Polo`aj crkveZvani~na adresa crkve je Pop Stojanova 19, Beograd.

Crkva le`i na vrhu blage padine gusto izgra|enog i na-seqenog dela beogradske ~etvrti Crveni krst. Objektise nalaze na parceli koju ograni~avaju tri ulice: PopStojanova, koja prolazi pored ulaza u crkvu (osovinaulaza u crkvu je pod pravim uglom u odnosu na wu), Bre-galni~ka ulica paralelna je Pop Stojanovoj, grani~ise s gorwim delom zemqi{ta sa samostanom, `upnimdvorom i bo~nim ulazom, dok tre}a ulica, pod pribli-`no pravim uglom, povezuje Pop Stojanovu i Bregal-ni~ku. Parcela na kojoj se nalaze crkva i `upni dvorrelativno je mala. Jedva da ima malo prostora poredulaznog trema, prostor oko crkve je jo{ mawi, a ne{toje prostranije oko `upnog dvora. Niske i nekvalitetnezgrade su veoma blizu ulaza u crkveno dvori{te. Desnood ulaza je slepi zid niskih, arhitektonski neintere-santnih objekata. S leve strane objekat nije tako nepo-sredno priqubqen uz crkvu; prozori tog objekta, ~ijikvalitet ne odstupa od ve} opisanog, orijentisani suprema crkvenom dvori{tu. Na rubu crkvenog zemqi{ta,pored Bregalni~ke ulice, iza zvonika i prezbiterija jedvospratni objekat samostana – tipska, paralelopi-pedna gra|anska ku}a, koja se po kvalitetu odr`avawaizdvaja od okoline. Neposredan dodir monumentalnecrkve i susednih objekata umek{ava retko drve}e naulaznom tremu, delimi~no pored broda i izme|u crkvei `upnog dvora.

Kontekst nastanka crkvePoznato je da su fraweva~ke provincije u nekada{-

woj Jugoslaviji bile blisko povezane i posle 1919, kad jeslovena~ka fraweva~ka provincija dobila samostal-nost. Dobro iskustvo slovena~kih frawevaca sa Ple~-nikom prilikom izgradwe crkve sv. Frawe u [i{ki,u Qubqani, bilo je nesumwiva preporuka sabra}i izbosanske provincije, koji su po~eli da deluju u Beogra-

du kupiv{i 1926. zemqi{te na kojem su podigli samo-stan, a `ele}i da podignu i crkvu. @upnik fra Arkan-|elo Grgi} je 1928. do{ao u Qubqanu i zamolio Ple~-nika da izradi planove za novu crkvu. Ple~nik se tekposle upornih `upnikovih molbi1 i nagovarawa pri-hvatio zadatka te je 1929. dovr{io prvi nacrt crkve.Po ne{to izmewenom projektu crkva je gra|ena tokomslede}e tri godine, ali bez zvonika. Autori arhitek-tonskog vodi~a »Ple~nik u inostranstvu«2 pomiwu dafrawevci dugo nisu mogli da se pomire sa centralnomosnovom crkve. Prvi projekat sa kupolom, koja nepo-sredno izrasta iz poprili~no {irokog vaqka, vero-vatno ih je previ{e podse}ao na xamiju. Nije iskqu~enoda je ba{ to, a ne iskqu~ivo finansijski zahtevna grad-wa i Ple~nikova bojazan3 da lokalni graditeqi ne}emo}i zadovoqavaju}e da je izvedu, pomoglo kasnijem na-pu{tawu kupole. Fra Josip Marku{i} je 1932. preuzeona sebe poslove oko zidawa i opremawa crkve, prihva-taju}i u potpunosti Ple~nikove ideje, pa je izgradwauspe{no nastavqena. Fra Marku{i} i Ple~nik veomasu se zbli`ili, vodili su dugu i sadr`ajnu prepiskukoja je sa~uvana u sedi{tu bosanske fraweva~ke pro-vincije u Bosni srebreni.4 Tek sazidana i jo{ neoprem-qena, crkva je blagoslovqena 8. decembra 1932. Nesta-{ica novca uslovila je postepeno opremawe crkve doDrugog svetskog rata, {to se nastavilo posle rata i na-kon Ple~nikove smrti 1957. Detaqne projekte najnu`-nije opreme Ple~nik je radio 1933. i 1934. Posetiv{iBeograd novembra 1934, Ple~nik je fra Josipu Marku-{i}u poklonio veliki kip Marije iz Brezja.5 Velikioltar je postavqen po~etkom 1935, a 1955. dopuwen jeskulpturom sv. Antuna – rad Ivana Me{trovi}a – nazidu prezbiterija. Oltar Presvetog srca Isusovog po-stavqen je krajem 1935; kip Srca Isusovog napravio jeBo`o Pengov. Oltar Marijine Blagovesti postavqen jeavgusta 1938, a godinu dana kasnije postavqen je Marijinkip, tako|e Pengovqev rad. Po~etkom 1940. fra JosipMarku{i} preme{ten je u Jajce i, pre no {to se wegovnaslednik u potpunosti upoznao sa problemima oko zi-dawa i opremawa crkve, aprila 1941. izbio je rat. Osimvelikog oltara bile su opremqene prve konhe poredprezbiterija: leva oltarom presvetog Srca Isusovog idesna oltarom Marijine Blagovesti.

Posle rata je za `upnika i provincijala imenovandr Eduard @ili}. Tada su sredwe konhe opremqene olta-rom »sv. Josipa«, na levoj strani, i oltarom »sv. Frawe«na desnoj. Navodnike koristim stoga {to Ple~nikoviposleratni planovi pokazuju da je oltar na levoj sredwojkonhi najpre bio posve}en sv. Frawi,6 potom je tomsvecu namewen oltar u desnoj sredwoj konhi, a u posled-wem planu, koji se ~uva u Ple~nikovoj zbirci Arhitek-tonskog muzeja u Qubqani (AML), uop{te nije bio po-

PETER KRE^I^

196KONZERVATORSKI PRISTUP

sebno ozna~en. Ple~nik je za daqe radove zadu`io svogasistenta Antona Bitenca; u Beogradu je za to bio zadu-`en arhitekta Bilini}. U tre}oj konhi na desnoj stranipostavqena je 1953. velika ispovedaonica, napravqenau radionici stolara Franca Koncilije iz Mekiwa kodKamnika. Istovremeno su zavr{ene krstionica i pro-povedaonica sa baldahinom. Godine 1954. dovr{en je no-vi oltar sv. Josipa, ali bez nastavka sa kipom ili sli-kom; sveca jo{ uvek predstavqa skulptura bez umetni~kevrednosti. Slede}e godine izveden je i oltar sv. Fraweu desnoj sredwoj konhi – arhitektonski okvir sa olta-rom i kandelabrima pored, bez slike sveca, kojeg sadapredstavqa velika uramqena reprodukcija, neprikla-dan industrijski rad. Istovremeno, Ple~nik se bavioi projektima nedostaju}ih elemenata kod velikog olta-ra. Crkvu je dovr{io Janez Valentin~i~, koji je i prerata vodio radove na wenoj izgradwi. Valentin~i~ jesa Me{trovi}em planirao dovr{ewe prezbiterija:uradio je 1959. nacrte za kameni pod u crkvi, klupe iulazni trem, a slede}e godine je dovr{io projekat zvo-nika, {to je donekle izmewena Ple~nikova ideja iz1939. Zvonik je zavr{en 1962. Valentin~i~ je 1965. na-pravio nacrte za orguqe, a 1972. projekte za lustere ubrodu. Dakle, crkva je ve}im delom opremqena premaPle~nikovim projektima, a nekoliko elemenata su do-prinos drugih.7 Najosetqivija praznina jesu nedovr-{eni bo~ni oltari i potpuno nere{eno pitawe olta-ra Hristovog stradawa u levoj konhi pored ulaza ubrod. Trenutno je konha ispuwena neprikladnim drve-nim reqefima nepoznatog vajara, sa motivima Hristo-vog stradawa.

Plan i realizacijaArhitekta je za crkvu uradio dva projekta, ta~nije:

kad je prvi zavr{io, odlu~io se za neke va`ne promenei prema tom, promewenom projektu crkva je izvedena.I prvom projektu ne{to je prethodilo – prvi od triPle~nikova projekta za novu crkvu u Bogojini u Preko-murju iz 1924. godine.8 Tamo je Ple~nik prvobitno za-mislio centralni vaqkast crkveni prostor iz kojeg iz-bijaju tri jednake konhe: jedna u osovini broda slu`ilabi kao prezbiterij, a dve, simetri~no sa svake strane,bile bi bo~ne kapele. Sve tri bi sa spoqne strane pove-zivao niski kru`ni segment koji bi u prostorima izme-|u konhi stvarao dva mawa polukru`na prostora sa podve ni{e sa prozorima. Jedan prostor bi imao funk-ciju sakristije i iz wega bi bio mogu} neposredan pri-stup polukru`noj propovedaonici, a drugi, sa pristu-pom u crkvu, verovatno bi slu`io kao ostava. Izme|uzvonika kvadratne osnove i broda arhitekta je smestiovezni element koji na spratu slu`i kao pevnica (hor).Do wega vode vretenaste stepenice. Centralni crkveni

prostor bio bi prekriven kupolom koja bi, kao u rim-skom Panteonu, rasla neposredno iz vaqka. U prizemqubi crkvu sa svake strane osvetqavala po tri polukru-`na prozora, a na spratu bi prozori bili okrugli.

Nije se slu~ajno Ple~nik odlu~io za rotondu. Beo-grad je za wega bio orijent, pa je sa orijentom i pravo-slavqem povezana ideja o crkvi s centralnom osnovom.Od prvog projekta za bogojinsku crkvu Ple~nik je uprojektu za crkvu sv. Antuna zadr`ao prostor izme|uzvonika i broda, vaqkasti prostor broda, te preobli-kovani konhalni zavr{etak za prezbiterij. Predwem,ulaznom delu je sa obe strane dodao bo~ne prostore, aispred je postavio pokriveni trem na tri para stubo-va pored centralne osovine i na tri para pilastara sastrane. Koncept konhi, sakrivenih iza kru`nog zida{to ih sve tri obuhvata, bitno je poboq{an. Motiv ni-za tri povezane konhe Ple~nik je udvostru~io i polo-`io simetri~no levo i desno uz brod, te ih je u potpu-nosti (ne samo u dowem delu kao kod prvog bogojinskogprojekta) prekrio sve do osvetqenog sprata jedinstve-nim spoqnim vaqkastim omota~em. Tako se sa spoqnestrane konhe ne mogu naslutiti, kao ni dodatni pro-stori koje je smestio u taj masivni omota~, recimo ste-penice ka zvoniku, odnosno ka spratu broda, stepeniceprema propovedaonici (pored oltara) i stepenice pre-ma pevnici, odnosno prostor za mogu}u ispovedaonicupored ulaza. Zvonik je postavio na kru`nu osnovu, u levopazuho izme|u broda i prezbiterija. Kao i u bogojinskomprojektu, predvideo je prekrivawe kupolom sredi{wegvaqka broda, dok bi zvonik, nasuprot o~ekivawima, imaoravan zavr{etak – terasu – te na woj, iz osovine postran-ce postavqenu skulpturalnu kompoziciju sa krstom ipetlom. Spoqa{wost broda bi mestimi~no ukra{ava-le figure an|ela, razme{tene jo{ gu{}e po zvoniku.Okrugli prozori zvonika bi na spoqnoj strani zavoji-to pratili liniju stepeni{ta ka vrhu zvonika.

Odlu~iv{i se za sistem skrivenih konhi u omota-~u broda, Ple~nik je prona{ao i efikasan sistem kon-strukcije – ispuweni prostori izme|u konhi pokazalisu se kao masivni unutra{wi kontrafori. Odlu~io seza neke bitne izmene – odustao je, recimo, od kupole izamenio je ravnom tavanicom. Zvonik je premestio sleve na desnu stranu prezbiterija, zamenio je gorwe za-vr{etke iznad broda i zvonika pseudosvetlosnim tam-burom – pa je barem u osnovi postigao oblik koji mu jemnogo zna~io. Kompozicija, naime, u konturama daje sli-ku sv. Antuna (brod sa predvorjem i apsidom) sa malenimIsusom (oblina torwa), dakle, ideogram koji je Ple~-niku – sklonom simboli~kom iskazivawu – bio drag. Ustrogoj vaqkastoj osnovi spoqa{wosti, lepo izvedenoj uopeci s belim betonskim vencima ispod svetlog prozor-skog sprata i vencem iznad, krije se plasti~no bogato

CRKVA SV. ANTUNA PADOVANSKOG U BEOGRADU

197

ra{~lawena unutra{wost. Spoqa{wost je nagla{enostroga. Masivnom vaqku, sa pojasom pravougaonih pro-zora na gorwem spratu – vrlo srodan motiv kod crkavau qubqanskoj [i{ki i u Pragu – i niskim pseudosve-tlosnim tamburom na tavanici pored ulaznog zida,pridru`io je visok ulazni kvadar sa okruglim prozo-rom i plitkom ni{om u sredini, neposredno ispodpojasa prozora crkve, prekriv{i ga blago nagnutimkrovom na dve vode. Bo~no ih okru`uju ni`i, u prostorod ulaznog zida pomaknuti iznadtavani~ni volumeni,jednobrodske kapele sa apsidama, probu{eni sa dva ni-za prozora na fasadi i sa strane. Izme|u je sme{tenulazni trem, koji u sredwem ulaznom pojasu nosi {eststubova sa visokim, trubastim kapitelima, a sa strane– {est opekom zidanih pilastara. Motiv kolonade stu-bova sa trubastim kapitelima, od kojih je svaki zami-slio druga~ije – po starohri{}anskim motivima – po-navqa se u predvorju crkve tako {to kolonada zauzimacelo predvorje po du`ini. Posledwi par stubova stojina kru`nici unutra{weg vaqka.

Pa`qivo zidawe opekom kqu~ni je motiv poveziva-wa spoqa{wosti i unutra{wosti crkve. Po visini de-le je betonski frizovi: tri spoqna povezuju telo crkve(osim zvonika) poput prstena. U unutra{wosti su ~eti-ri friza: prvi prati unutra{wi obod broda i plasti-

ku konhalnih udubqewa na sredini zida i prezbiteri-ja. Drugi prsten ide neposredno iznad ravne tavanicekonhi i tako|e se udubquje u prezbiterij; u wegovoj vi-sini, u predwem delu prezbiterija popre~na greda nastepenastim konzolama, sa raspetim Hristom u sredi-ni, skriva vertikalni podupira~.9 Iznad tog venca su,iznad hora i konhi, empore koje se balustradama odva-jaju od sredi{weg crkvenog prostora. Tre}i prsten ideiznad empora oko centralnog vaqka. Iznad je kru`nihodnik, sa unutra{we strane pokriven zidanim pilas-trima od opeke bez kapitela, a sa spoqne strane su pra-vougaoni prozori. ^etvrti prsten, kao nekakav kru`niarhitrav, povezuje gorwe pilastre i preko u`eg belogprstena povezuje se sa ravnom drvenom kasetiranom ta-vanicom.

Ovde se Ple~niku, vi{e nego igde, nudio dinami~nivolumen, kao kod Panteona ili barokom inspirisanogprostora. Me|utim, oblikovawe zidova je toliko strogoi kontrolisano da je prostor ostao nepokretan; kreta-we u visinu, koje bi dala kupola, arhitekta je jednostav-no presekao odlu~iv{i se za ravnu tavanicu. Oprema, saoltarima, propovedaonicom, ispovedaonicama i krstomna ulazu u crkvu, otkriva Ple~nikove, nazovimo ih tako,klasi~ne tridesete godine: strogi oblici u mermeru,stilizovani, starohri{}ansko-romanski ili beuron-

PETER KRE^I^

198KONZERVATORSKI PRISTUP

Sl. 1. Crkva sv. Antuna Padovanskog, osnove

ski nadahnuti kipovi Bo`e Pengova, uz lustere od me-singa i bakra, ~ine osobeni, kvalitetni ansambl osa-mostaqenih formi. Sli~na re{ewa, ponekad sasvimpreuzeta, ili veoma srodne oblike u to vreme nalazimou crkvi u [i{ki, u pra{koj crkvi, u dozidanoj qub-qanskoj crkvi sv. ]irila i Metodija u Be`igradu, ka-znioni~koj kapeli u Beguwama i jo{ ponegde. Na svimtim lokacijama su zahtevne i opse`ne opreme nastajalejo{ tridesetih godina (pro{log veka).

Crkva svojim geometrijskim formama deluje ne samomonumentalno nego, za ono vreme, ~ak revolucionarnomoderno. Ple~nik je rizikovao zidaju}i u opeci, a po-sle niza uspe{nih pra{kih realizacija, u rezidencijipredsednika Toma{a G. Masarika na pra{kim Hrad~a-nima, u vrtovima i kvalitetno izvedenim stubovimacrkve u [i{ki i spoqa{wosti palate Osiguravaju}egzavoda u Qubqani, rizik mu se isplatio – dobio je kva-litet kakav je ina~e mogao da tra`i i postigne u ino-stranstvu i u Sloveniji.

Ako pra{ka crkva ozna~ava krajwe pojednostavqewerazvoja koncepta pravougaonog (kvadratnog) crkvenogprostora, onda beogradska ima istu ulogu u razvoju cen-tralnih osnova – ~ak se po vremenu nastanka one gotovo

sasvim podudaraju. U oba slu~aja re~ je o zna~ajnom me-|a{u, {to jo{ ne zna~i da je Ple~nik sve rekao u raz-voju crkvenih i drugih volumena na obe teme. Svakakose ovom crkvom, bar privremeno, zavr{io period kojibismo mogli nazvati ekspresivnim, ~ak ekspresioni-sti~kim. Ovde vi{e nema bogatstva ekspresionisti~-kih elemenata i kompozicije, jukstapozicija, kakvimobiluje bogojinska crkva. Ple~nik je dosegao svoj kla-si~ni nivo i ni{ta nije karakteristi~nije za wega ne-go da je slede}eg trenutka tu klasi~nost bio u stawu danegira i vrati se na starija, tako|e ekspresivna pola-zi{ta. Ipak, nikad vi{e nije prekora~io prag sece-sijski razdrobqenih formi i koncepata. Ta vrata za-tvarao je jo{ u Be~u, a u vreme pra{ke {kole kona~noih je zatvorio.

Enterijer crkve sv. Frawe u [i{ki dezeniranomunutra{wo{}u dobro reflektuje shvatawe razli~itihnivoa u~e{}a u obredu. Niz oltara, sa naglaskom na ve-likom oltaru, pomaknut od oltarnog zida ka unutra{wojivici sredi{weg, velikim stubovima ograni~enog kva-drata, odre|uje prostor za protagoniste obreda. Oltarisu donekle podignuti iznad nivoa poda crkve, a svojomplasti~nom izra`ajno{}u i dominantnom piramidom

CRKVA SV. ANTUNA PADOVANSKOG U BEOGRADU

199

Sl. 2. Crkva sv. Antuna Padovanskog, presek

u velikom oltaru (tada jo{ uvek bez dekorativno pozla-}enog paravana) isti~u sredi{wi obredni prostor, re-zervisan za sve{tenike. Produbqen je sredi{wi deobroda unutar oboda stubova, i nivoom je odvojen od de-ambulatorijuma, {to je ~ak i kod Ple~nika izuzetanmotiv koji slu`i drugom, isto tako va`nom polu obred-nog – publici, neposrednim u~esnicima ili javnosti.Deambulatorijum koriste oni koji dolaze na obred, alii oni koji u crkvi imaju druga posla, ne nu`no vezana zadoga|awa u brodu. U unutra{wosti crkve sv. Antuna uBeogradu opet se mo`e otkriti ideja trostepene podeleprostora za sve tri kategorije u~esnika u obredu – sve-{tenstvu, koje vodi obred, namewen je poseban prostorprezbiterija sa velikim oltarom i prostorima u kon-hama sa svake strane broda s bo~nim oltarima, central-ni brod je za u~esnike, a posmatra~ima i onima koji sebave stvarima koje se ne ti~u obreda koji se odvija ucentralnom prostoru namewene su empore iznad kon-hi, ili, jo{ boqe, oni se mogu kretati gorwim deambu-latorijumom oko centralnog prostora broda.

OpremaKao {to je ve} re~eno, Ple~nik je projektovao opre-

mu za crkvu neposredno po zavr{etku gra|evinskih ra-dova. Veliki deo opreme izra|en je do po~etka Drugogsvetskog rata, a wen znatan deo, {to u nekim slu~ajevi-ma zna~i odmak od prvobitnih Ple~nikovih zamisli,napravqen je posle rata.

Veliki oltar10

Veliki oltar sa pripadaju}om opremom nastao jeuglavnom prema prvobitnom projektu, sa izuzetkomslike sv. Antuna. Kqu~ni elementi su menza oltara na~etiri stepenika od tamnog mermera sa eta`iranimnastavkom oltara: tabernakul za ciborije, tabernakulza monstrancu, prostor za izlagawe najsvetijeg, eta`i-rani mermerni nastavak sa perforiranom mermernommre`om, a iznad wega nastavak sa uskim otvorom i {i-qatim zavr{etkom sa krstom. Zid u prezbiteriju je uu`em apsidalnom delu oblo`en mermernom oplatom iz-nad polovine zida od opeke. Prostorom iznad betonskogpojasa, sve do betonskog pojasa tavanice, dominira bron-zani kip sv. Antuna, rad Ivana Me{trovi}a, u {irokomprofiliranom ovalnom okviru od tombaka (legura ba-kra sa mawe od 20% cinka – prim. prev.). Ple~nik je,prema projektu iz 1954, imao druga~ije zamisli za sv.Antuna. Oval sa kipom sveca opremio bi sa 14 {iqa-tih trouglova – stilizovanim zracima, veoma sli~nimdekoracijama kipa sv. Benedikta na oltaru u Strawama,iz pribli`no istog perioda. Kompoziciju sa velikimkipom sv. Antuna na zidu u dubini prezbiterija kruni-{e krst, koji stoji u predwem delu na popre~noj sponi

u visini drugog venca na masivnim konzolama. Od wegase spu{ta veliki okrugli luster (corona pendente) i ~e-tiri zvonaste svetiqke, dok je isti broj kuglastih sve-tiqki na popre~noj gredi. U opremu velikog oltaraspadaju i masivni mermerni sto za pri~e{}e sa mesin-ganim vratancima (u celini sa~uvan) i dekorativnimetalni sve}wak sa Marijom, na kamenom podno`ju ko-jeg prilikom posledweg razgledawa crkve nije bilo.

Oltar Marijine Blagovesti11

Ple~nik je pored prezbiterija u desnoj konhi posta-vio oltar Marijine Blagovesti sa petodelnom oplatomod mermernih plo~a, vertikalnim pregradnim rebrimau pozadini i sa latinskim natpisima. Pozla}eni kipcele Marijine pojave, sa sveta~kim oreolom iza glave iruku, stoji iza menze oltara tako da se wegov dowi deovidi izme|u stubi}a koji podupiru plo~u menze. Na gru-dima joj je medaqon sa znamewem sv. Duha. Dodatni ukras

PETER KRE^I^

200KONZERVATORSKI PRISTUP

su tri lustera, koji se na razli~itim visinama spu{ta-ju sa tavanice konhe. Pored oltara na levoj strani sto-ji drveni stalak sa pri~vr{}enom metalnom {ipkomi medaqonom Majke bo`ije s detetom. Ispred oltaranalazi se jednostavno drveno klecalo, verovatno izra-|eno prema Valentin~i~evom planu. Izra|eno je vi{eovakvih klecala.

Oltar Srca Isusovog12

Levo od velikog oltara nalazi se oltar Srca Isuso-vog sa kipom serafinskog Hristosa na visokom stuba-stom podno`ju iznad oltara u uskoj mermernoj ni{iizme|u ~etiri stuba – visokih pored ni{e, ni`ih nauglovima konhe. Vrhovi stubova su svetiqke u obliku tr-bu{astih vaza. Na levoj strani, sa tavanice konhe spu{tase luster. Po strogo hijerati~nom izgledu i motivukrila pored Hristovog lika, kip je sli~an onom kojeg jePle~nik postavio na glavnom oltaru pra{ke crkve.

Ovaj oltar i onaj Marijine Blagovesti u simetri~nojkonhi jedini su – uz veliki oltar – nastali u celini poPle~nikovim zamislima. Druga dva oltara u sredwimkonhama ostala su nedovr{ena, a oprema konhe, namewe-na oltaru Hristovog stradawa, sasvim je nedore~ena.

Oltar sv. Frawe13

Sada{wi oltar »sv. Frawe«, u sredwoj konhi na de-snoj strani, sastoji se od kamene menze, kamenog krstaza oltar izme|u ~etiri sve}waka sa kamenim podno`-jima. Sa svake strane pored oltara stoje kameni kande-labri sa po dva dekorativna lustera, koji se na velikimobru~ima spu{taju sa pre~ki popre~nih greda krsta.Drveno klecalo je kao kod Marijinog oltara.

Oltar sv. Josipa14

Sada{wi oltar »sv. Josipa« sastoji se od drvene men-ze iz koje raste niski retabl, a iz wegove sredine raste

CRKVA SV. ANTUNA PADOVANSKOG U BEOGRADU

201

Sl. 3. Crkva sv. AntunaPadovanskog, izgledi

drveno podno`je za kip u obliku niskog pilastra. Gor-wi deo konhe arhitekta je opremio sa pet drvenih kon-zola na kojima je pet drvenih stubi}a. Predwa dva stu-ba uz ivicu konhe povezuje popre~na drvena greda, astubi}e u pozadini konhe s predwom gredom povezujutri radijalno postavqene drvene spone koje prelazepreko, a iz ovih ispusta spu{taju se tri metalna luste-ra. Ve} je re~eno da je ovaj oltar prvobitno bio name-wen sv. Frawi. Simbolika stilizovanih jaslica, pred-stavqenih radijalno raspore|enim drvenim gredama,odgovara kako sv. Frawi, tako i sv. Josipu. Wega, na`a-lost, na oltaru predstavqa nekvalitetno vajarsko delo.

Ispovedaonica15

Verovatno su funkcionalni razlozi kumovali sme-{tawu ispovedaonice u tre}u konhu na desnoj strani,tik uz ulaz u glavni brod. Po prvobitnom projektuPle~nik ju je zamislio u obliku trodelnog ormana sadonekle nagla{enim sredwim delom. Prema novom pro-jektu, koji nije sa~uvan u muzejskoj zbirci, odlu~io seza tri jednaka volumena sa donekle uvu~enim sredwimdelom, koji sa predwe strane uokviruje kompozicija od~etiri stuba sa gredom. Sredwi deo nagala{en je kom-pozicijom u duborezu, koja podse}a na sve}wak.

Oltar Hristovog stradawa16

Ple~nik ga je u projektu iz 1937. zamislio kao oltarsa bo`ijim grobom ispod menze oltara. U pozadinigroba bi se uz zid uzdizao visok stub s petlom na vrhui bi~evanim Hristom u visini menze oltara. Zidovikonhe trebalo je da budu do betonskog pojasa potpunoprekriveni reqefima u dva niza sa glavnim scenamaHristovog stradawa. Betonski venac trebalo je da bude,u skladu sa zna~ajem oltara, odgovaraju}e dekorisan fi-gurama i natpisima. Kasnije, mo`da jo{ pre rata,Ple~nik se predomislio i, sa~uvav{i osnovnu kompo-ziciju sa stubom, ali bez bo`ijeg groba, obele`io Hri-stove muke na putu stradawa posudicama sa krstom inatpisima. Ova ideja u celosti je neostvarena. U po-sledwem trenutku konha je opremqena drvenim reqe-fima Hristovog stradawa, {to, dodu{e tematski, sle-di prvobitnu Ple~nikovu ideju, ali se sadr`inski iformalno od we bitno udaqava, i stoga su reqefi sa-svim neprikladni.

Propovedaonica17

Propovedaonica izme|u prezbiterija i oltara SrcaIsusovog jeste kameni kvadar na tri stuba. Prema prvo-bitnom planu trebalo je da ih bude osam: po tri bi po-dupirala uglove, a dva bi stajala pored zida. Odustalo setako|e i od planirane svetiqke na stubu na levom pred-wem uglu propovedaonice. Ipak, izveden je kvadratni

baldahin nasred belog betonskog pojasa na konzoli ko-ja izlazi iz zida u osovini vrata koja vode u propove-daonicu.

Stubovi pored stola za pri~e{}eSto za pri~e{}e je donekle pomeren izvan prezbi-

terija tako da ulazi u prostor kruga glavnog broda. Uprostor izme|u ivice stola za pri~e{}e i ivice prez-biterija arhitekta je na stepenik klecala postavio ne-koliko stubova – sve}waka od tamnog mermera. Kapitelisu isklesani u obliku obrnutih podse~enih piramida,a wihova osobenost su zasigurno mesingani obru~i zasve}e razli~ite {irine, koji nose po tri mesinganekonzole pri~vr{}ene za deblo stuba. Kapitele stubovakruni{u metalni krstovi na kugli.

Raspe}eU osovini preseka ulaznog dela i glavnog broda sto-

ji ikonografski prili~no neobi~na kompozicija ras-petog Hrista. Na dvostrukoj kamenoj plo~i od tamnogmermera u predwem planu su dve niske kamene vaze sanatpisima. U pozadini plo~e di`e se masivan stub sakapitelom i plo~om sa natpisom na ivici u dva reda.Iza wega je drveni krst u obliku slova T, za koji je pri-kovan raspeti Hrist koji sa krsta pru`a desnicu. Sli-~an motiv, raspetog Hrista, Ple~nik je pribli`no uisto vreme upotrebio na grobnici slovena~kih bisku-pa i sve{tenika na qubqanskom grobqu @ale i na ve-likom oltaru sv. Mihaela na Barju kod Qubqane.

[kropionice18

Desno od ulaza, u ni{i je velika {kropionica uobliku stuba sa posudom ispod, dok na vrhu kapitelastoji statua sv. Antuna. U suprotnoj ni{i je niska ka-mena vaza sa istom funkcijom. Iznad we je drveni re-qef sa bla`enim ocem Mandi}em, delo autora reqefaHristovog stradawa.

Klupe19

U Ple~nikovoj zbirci sa~uvana su dva nacrta za crk-vene klupe u Sv. Antunu. Najve}i broj klupa nije izra-|en prema Ple~nikovim projektima, ve}, najverovat-nije, prema Valentin~i~evim. Samo predwe dve klupeneposredno pored prezbiterija, kako sa mu{ke tako isa `enske strane, izra|ene su verovatno prema drugomPle~nikovom projektu (karakteristi~ni detaqi su za-o{treni sredwi deo bo~ne strane i drveni klinovi,koji se pojavquju sa spoqne strane horizontale klupe).Prema navodima iz prospekta, koji je objavio `upnidvor pri Sv. Antunu, klupe je poklonila bosanska fra-weva~ka provincija. Kasnije su opremqene instalaci-jom centralnog grejawa.

PETER KRE^I^

202KONZERVATORSKI PRISTUP

Pod20

Crkveni pod je od kamena. Ple~nik je uradio i pro-jekat poda kojeg se, iz nepoznatih razloga, nisu pridr-`avali pri izvo|ewu. Novi projekat delo je arhitekteValentin~i~a, a bojama i rasporedom kamenih obojenihpoqa dobro prati osnovnu ideju okruglog prostora, kaoi – prema Ple~niku – odre|ena poqa za dve vrste klupa.

Sekundarna oprema i preure|ewaUprkos nastojawima Ple~nika i wegovih nasledni-

ka da crkvu u celini opreme, to se na`alost nije desilo.[tavi{e, ubrzo su reforme koncila uslovile postavqa-

we novog ̀ rtvenog oltara koji omogu}ava sve{teniku datokom mise bude okrenut licem vernicima. Pribli`nou isto vreme po~elo se sa ozvu~avawem ve}ih crkava.Potreba da crkve budu udobnije kumovala je razli~itimpoku{ajima grejawa tokom hladnih meseci. Sve se tode{avalo i u crkvi sv. Antuna. Za razli~ite nove po-trebe, pored nabrojane i opisane opreme, u crkvu suuneti i obredna sedi{ta i drugi mawi predmeti.

Najzahtevnija intervencija bila je izvedena na pre-gradnim »pilastrima«, izme|u konhi. Na visini odoko 1,5 m iz zida izlaze mali konzolni ispusti, koji sezavr{avaju tankim belim obrubom – to su izduvne cevi

CRKVA SV. ANTUNA PADOVANSKOG U BEOGRADU

203

Sl. 4. Crkva sv. Antuna Padovanskog, projekat oltara kri`nog puta sa 14 stanica

toplog vazduha. Na u`im pregradnim zidovima posta-vqena je po jedna izduvna cev, a na {irim zidovima po-red prezbiterija i na ulazu u crkvu – po dve. Dva kva-dratna otvora u dubini prezbiterija verovatno slu`eistoj svrsi. Onaj ko je planirao ovu intervenciju tru-dio se da ona bude {to mawe vidqiva, iako izduvne ce-vi nisu sasvim skrivene. Re{ewe nije optimalno, akoje uop{te bilo potrebno postavqati centralno greja-we u crkvene klupe. Intervencija na klupama bila je~ak gruba, nije se vodilo ra~una o obliku i konstruk-ciji, bez obzira po kakvom su projektu napravqene.

Ozvu~ewe je u crkvi poprili~no improvizovano. Dvauska uspravna zvu~nika postavqena su skoro metar ispodvenca, pored ivica ulaza u prezbiterij. Povezani suslobodno vise}im, vidqivim elektri~nim `icama.

Prezbiterij je najpopuweniji opremom. Novi ka-meni `rtveni oltar uklopqen je dosta uspe{no u prvo-bitnu postavku. Tom prilikom je napravqen i kameniamvon koji ne dosti`e o~ekivan kvalitet. Ostali delo-vi opreme nemaju umetni~ke vrednosti. Re~ je o obred-nim sedi{tima, krstu sa oltara, uskr{wem sve}waku,zvoncu na ulazu u sakristiju, svetiqkama na vencu pre-

PETER KRE^I^

204KONZERVATORSKI PRISTUP

Sl. 5. Crkva sv. Antuna Padovanskog, detaq oltara

zbiterija, krstovima za osve}ivawe razme{tenim poprezbiteriju i u brodu. Na`alost, ni Valentin~i~evilusteri, posebno projektovani za crkvu, ne dosti`ukvalitet Ple~nikove opreme.

SMERNICE OBNOVE

Nekoliko osnovnih principaOsnovno merilo za svaku intervenciju u organizmu

crkve i wegovu opremu jeste prvobitno stawe, odnosnoserija projekata koji se odnose na drugi – izveden pro-jekat crkve i na weno opremawe. Ciq svake intervenci-je je pribli`avawe optimalnoj autorovoj zamisli, a neudaqavawe od we, poboq{avawe op{teg izgleda objektai opreme, a ne pogor{avawe. [to se ti~e nedostaju}eopreme, treba biti svestan da je Ple~nikovo delo isto-rijski zavr{eno i da, uprkos sa~uvanim brojnim pro-jektima arhitekte za ovaj ili onaj deo crkve ili opreme,danas vi{e nema mogu}nosti da se izvede onako kako bije izveo Ple~nik. Zato pri svakoj, pa i najmawoj, inter-venciji u wegovom delu treba prevashodno tra`iti duhPle~nikove tvorevine, pri ~emu wegovi projekti, kojise ~uvaju u AML (mo`da i jo{ negde u Beogradu i drugde),mogu da budu od velike koristi. Oni daju konture ide-je, oni su znak Ple~nikovog autorskog htewa kojem sedanas treba stvarala~ki pribli`iti. Drugim re~ima,za svaku intervenciju treba tra`iti najkvalitetnijeautore, arhitekte, vajare, zanatlije za crkvene predme-te, i svi oni moraju se u`iveti u na~in Ple~nikovograzmi{qawa, slede}i likovna i ikonografska uputstvawegovih nacrta. Unutar tih ograni~ewa imaju umetni-~ku slobodu. Ovo je izuzetno te`ak zahtev koji podrazu-meva stalnu potragu za odgovaraju}im autorsko-umet-ni~kim li~nostima za obnavqawe i opremawe crkve, uSrbiji i izvan we, ali ga treba bezuslovno po{tovatiako je ciq o~uvawe, dopuwavawe, dakle, poboq{aweovog Ple~nikovog umetni~kog dela.

Okolina crkve i wena spoqa{wostJedan od kqu~nih zadataka onih koji sada upravqaju

crkvom i gradskih vlasti jeste ure|ivawe neposredneokoline crkve. Crkva svojom veli~inom i kvalitetomzahteva odgovaraju}e udaqavawe objekata koji je sada pri-tiskaju, pre svega sa obe bo~ne strane. I za ulaz iz PopStojanove ulice crkvi bi trebalo vi{e prostora. Za re-{ewe ovog problema bi}e potrebna bliska saradwa onihkoji upravqaju crkvom i nadbiskupije, s jedne strane, inadle`nog zavoda za o~uvawe spomenika i gradskih vla-sti, s druge. Jedino {to bi crkvena vlast mogla da uradi– ukoliko raspola`e dovoqnim finansijskim sredstvi-ma – bilo bi sistemati~no otkupqivawe objekata oko

crkve i {irewe slobodnog prostora oko crkve ru{e-wem tih objekata. Urbanisti~ka politika i konkretnoure|ivawe celokupnog prostora stvar je gradskih vlasti,wihovog interesa i politi~ke voqe. Tokom proteklihsedamdeset godina oni se nisu bogzna kako iskazali. Nad-le`ne slu`be bi trebalo podsta}i odgovaraju}im pro-mi{qenim predlozima, a onda uporno slediti postav-qen ciq. Koliko znam, nisu napravqeni posebni pla-novi ure|ewa okoline. Sude}i po sa~uvanim nacrtima,ni Ple~nik se tim problemom nije posebno bavio.

Predlog: Treba napraviti plan ure|ewa okoline ko-jim bi se odredio obim ru{ewa nekvalitetnih okolnihgra|evina, a potom urediti prostor kvalitetno obli-kovanim parkom, koji bi isticao vrednosti objekta. Uovo spada i ure|ivawe sada{weg ulaza u crkvu, kao imogu}e pomerawe ulaza u eventualno druga~ije reguli-sanoj Pop Stojanovoj ulici.

Spoqa{wost crkvePosetio sam crkvu u prole}e 2002. i stekao utisak da

je u prili~no dobrom gra|evinskom stawu i da, na prvipogled, nema potrebe za korenitim intervencijama. Pritom se, naravno, ne upu{tam u stru~ne ocene gra|evin-skog stawa konstrukcije, krovova, oluka i stawa insta-lacija. Precizan pregled stru~waka mo`da bi otkriopotrebu za zamenom ovog ili onog o{te}enog elementaili dela konstrukcije. Ako postoje ovakve potrebe, ilinamere, svaku intervenciju treba izvesti precizno,prema prvobitnom, Ple~nikovom ili Valentin~i~e-vom modelu. Zato svaku intervenciju moraju nadziratiodgovaraju}i stru~waci, a me|u wima, obavezno, i do-bri poznavaoci Ple~nikove arhitekture.

Kip sv. Antuna Padovanskog u ni{i iznad ulaza u crkvuU drugom projektu za crkvu sv. Antuna u Beogradu, u

revidiranoj varijanti prvog projekta, u osovini ulazau povi{enom delu iznad okruglog prozora izme|u dvabela pojasa od vidqive opeke, neposredno ispod trouga-onog pro~eqa, pojavquje se ni{a za skulpturu za{titni-ka crkve. U projektu glavnog pro~eqa dobro se vidi daje arhitekta nameravao da u ni{u postavi strogo sti-lizovanu figuru sv. Antuna, kao {to su koncipirani ikipovi Srca Isusovog i Marije u konhama pored veli-kog oltara. Ni{a iznad ulaza je dosad ostala prazna,ali nema razloga da tako bude i daqe. Na tom mestu sva-kako bi trebalo da bude postavqena kvalitetna skulp-tura sveca, koja bi po konturama, veli~ini i pozi bilapo Ple~nikovoj zamisli. Kad oni koji upravqaju crk-vom budu o tome odlu~ivali, treba prona}i izvrsnogvajara, spremnog da se sasvim podredi zahtevima zadat-ka. On mora da izradi model u prirodnoj veli~ini i

CRKVA SV. ANTUNA PADOVANSKOG U BEOGRADU

205

postavi ga u ni{u, ne bi li se dobro procenio iz svihuglova, naro~ito iz daqine. Tek posle svestrane stru~-ne procene i upore|ivawa s Ple~nikovim re{ewima uQubqani, Bogojini, Pragu i jo{ ponegde bio bi napra-vqen kip u trajnom materijalu – od kamena, betona ilibronze, koji bi potom bio pozla}en.

Unutra{wost crkvePosle razgledawa crkve ~ini mi se da je unutra-

{wost u gra|evinskom pogledu na sasvim zadovoqava-ju}em nivou. Treba ispitati pukotine na vencu ispodempora s leve strane. Ako u pukotinu treba injektira-ti vezivne mase, neka se to izvede tako da na povr{inivenca posle intervencije trag injektirawa i povr{in-skog popuwavawa pukotine bude nevidqiv.

Grejawe crkve, poda, crkvenih klupaVizuelno jedinstvo dinami~no strukturiranog

omota~a od opeke u unutra{wosti je, u najve}oj meri,poreme}eno intervencijom – izduvnim cevima za to-pli vazduh – na pregradnim zidovima. Vidi se da su se

autori veoma trudili da se intervencija {to maweprime}uje, ali ona smeta. Ukoliko je grejawe crkve po-sle ove intervencije delotvorno, te{ko da se mogu pro-na}i argumenti za napu{tawe tog na~ina grejawa –uklawawe izduvnih cevi i vra}awe pregradnih zidovau prvobitno stawe – {to bi bilo jedino ispravno.Podno centralno grejawe je mogu}a alternativa, ukoli-ko se oni koji upravqaju crkvom odlu~e za ure|ivawepoda prema sa~uvanim Ple~nikovim nacrtima. Po{toje postoje}i pod veoma kvalitetno izra|en, ~ini mi seda su slabe {anse za ovako radikalnu intervenciju, ba-rem u skorijoj budu}nosti. Ne preporu~ujem je, samo jepomiwem kao legitimnu mogu}nost. Ostaje kao jedinosmisleno re{ewe problema grejawa crkve centralnogrejawe postavqeno u crkvene klupe. Preporu~io bihda se postoje}e klupe zamene novima, da se izrade premajednom ili drugom postoje}em Ple~nikovom projektu ida se tada ugradi centralno grejawe, koje bi moralo dabude {to skrivenije. Zato su drvo i svojstva wegovihboja veoma va`ni. Preterano svetle, egzoti~ne, crven-kaste vrste drveta nisu pogodne, ve} treba koristiti

PETER KRE^I^

206KONZERVATORSKI PRISTUP

Sl. 6. Crkva sv. Antuna Padovanskog, sada{wi izgled Sl. 7. Crkva sv. Antuna Padovanskog, detaq

drvo koje je Ple~nik upotrebio u crkvi sv. Frawe u[i{ki, u crkvi u Be`igradu, u Strawama i drugde.Nijanse drveta u crkvi sv. Antuna bile bi tako|e po-godne.

Crkvena opremaOsnovni princip, kojeg bi se trebalo pridr`avati

u daqem opremawu crkve, jeste da se po|e od postoje}e,Ple~nikove opreme, ili od wegovih neizvedenih pro-jekata za opremu. Zala`em se za princip da polaznata~ka opremawa bude stariji nacrt, jer je Ple~nik zbognedostatka novca pojednostavqivao osnovnu ideju u no-vijim projektima, naro~ito posle rata, i time je dostaokrwio. Za opremu, za koju ne postoje projekti, trebalobi se prilagoditi op{toj atmosferi ambijenta, sledi-ti intencije autora i poku{ati da se ona stilski srod-no dopuni. Da bi se tome udovoqilo, bi}e potreban nemali napor u izboru stru~waka, projektanta, a ni{tamawi ne}e iziskivati ni izbor dovoqno kvalitetnihizvo|a~a – od vajara i zanatlija, koji prave crkvenepredmete, do stolara i kamenorezaca.

Veliki oltarVeliki oltar je uglavnom nastao po Ple~nikovim

projektima. Po nekim svedo~ewima, Ple~nik nije biozadovoqan Me{trovi}evom skulpturom sv. Antuna uovalu izme|u dva venca u osovini apside. ^inilo mu seda je prevelika. Sada, najverovatnije, ne treba ni mi-sliti na zamenu skulpturom koja bi bila u idealnomskladu sa Ple~nikovim studijama mandorle sa svecemokru`enim trougaonim zracima. To }e, jednom, mo`dabiti predmet ozbiqnog razmatrawa, i tada treba po}iili od projekata razvijawa celine iz 1937, ili od pro-jekata iz 1954. Prednost prve ideje je u tome {to je mo-numentalnija, a druge – {to je projekat detaqnije obra-|en. U svakom slu~aju, polazni projekat treba ponovodetaqno uraditi kako bi bio dobra osnova za rad vi{eizvo|a~a (vajara, zanatlija koji izra|uju crkvene pred-mete, izra|iva~a pozlate i dr.).

Ostali delovi opreme oltara su Ple~nikovi. Tre-balo bi ih o~istiti i osve`iti. Dodatni `rtveni ol-tar, kao {to je re~eno, dobro se uklapa u ambijent, doksu problemati~ni amvon, uskr{wa sve}a, a naro~itoobredna sedi{ta. Treba napraviti nov i promi{qenprojekat potrebne dodatne opreme. Mislim da bi za tajposao bio pogodan priznati arhitekta i dizajner ob-rednih sedi{ta prof. Janez Suhadolc, sa qubqanskogArhitektonskog fakulteta. On bi, kad su sedi{ta u pi-tawu, bio i prikladan izvo|a~. U dodatne delove opre-me, koje bi mo`da trebalo zameniti boqima, spadaju ikrstovi za osve}ivawe, krst `rtvenog oltara, zvoncekod vrata sakristije, dodatno osvetqewe i ozvu~ewe.

Dodatno osvetqewe, ozvu~ewePle~nik je predvideo da se veliki i bo~ni oltar

osvetle sve}wacima i lusterima. Dodatno osvetqewe~inilo mu se nepotrebnim, {to govori kakvu je atmos-feru `eleo u crkvi. Smatram da nije `eleo da volume-ni budu previ{e osvetqeni, ve} ih je osvetqavao sit-nim ta~kastim svetiqkama da bi dobio ekspresioni-sti~ki efekat odsjaja na tamnim glatkim povr{inama.Ova ideja morala bi se po{tovati. Dana{we vreme do-nelo je mogu}nost i `equ za jakim osvetqewem. Uobi-~ajilo se da crkva prilikom velikih sve~anosti i pra-znika bude jarko osvetqena. Tako treba shvatiti Valen-tin~i~eve lustere u brodu, kao i improvizovano osve-tqavawe bo~nih oltara malim reflektorima. Nepri-kladni su, iako su mali i jedva vidqivi. Trebalo biPle~nikovu arhitekturu oltara iskoristiti tako da sedodatne svetiqke iz glavnog smera pogleda ne vide (re-cimo, postaviti ih iza velike grede sa raspe}em is-pred velikog oltara, ili iza drvenih greda iznad olta-ra sv. Josipa i sli~no). Ni u kom slu~aju ne smeju se be-la betonska poqa, koja se prote`u oko konhi i prezbi-terija, upotrebiti za postavqawe dodatnih svetiqki.Zato bi trebalo sa venca u prezbiteriju odstraniti svesvetiqke.

Savremena katoli~ka liturgija napu{ta ~itaweodlomaka iz biblije i jevan|eqa kao i dr`awe propo-vedi sa propovedaonice. Propovedaonicu je zamenioamvon pored `rtvenog oltara, a ozvu~ewe bitno pratiovu promenu. Postoje}e crkveno ozvu~ewe, sa dva oka-~ena zvu~nika, improvizovano je i verovatno maloefikasno. Poseban problem su elektri~ne `ice kojesmetaju i kod dodatnog osvetqewa. Savremena tehnikaomogu}ava be`i~no ozvu~ewe. Predla`em da se postavipotreban broj samostoje}ih zvu~nika na metalnim po-stoqima i da se wihova visina odredi u odnosu na vi-zure u glavnim pravcima. Nema potrebe da se dizajni-raju u Ple~nikovom stilu. Strogo, savremeno dizajni-rani i vizuelno jednostavni zvu~nici odgovara}eovom osetqivom ambijentu.

Dopuna bo~nih oltara i ure|ivawe oltara Hristovog stradawa Oba sredi{wa bo~na oltara uglavnom je opremio

Ple~nik. Nedostaju samo skulpture sv. Josipa i sv.Frawe. Postoje originalni crte`i za figuru sv. Fra-we i za okvir. Oni su odlu~uju}i za svako eventualnodopuwavawe oltara. Vajar, stolar i izvo|a~ crkvenihpredmeta moraju strogo da se pridr`avaju nacrta ozna-~enog okvira – odstupawa su mogu}a samo u vajarskojinterpretaciji figure. Za figuru sv. Josipa ne posto-ji nacrt, pa preporu~ujem da se uzme jedno od postoje-}ih Ple~nikovih re{ewa ove figure (recimo, iz crkve

CRKVA SV. ANTUNA PADOVANSKOG U BEOGRADU

207

sv. Josipa u Qubqani) i da se ono, umaweno, aplicirana mesto dana{we neprikladne skulpture.

Oltar Hristovog stradawa je jedan od najzahtevni-jih zadataka u crkvi. Smatram da ure|ewe ovog oltaratreba u celini da se izvede prema Ple~nikovom projek-tu, i to prvobitnom, zahtevnijem nacrtu koji predvi|astub sa petlom na vrhu, figuru bi~evanog Hrista u pod-no`ju i, u reqefu izvedena, mesta zastajawa na PutuHristovog stradawa sa natpisima. Ista pravila va`e iu ovom slu~aju – treba u svim elementima izvo|ewa pred-videti vrhunske izvo|a~e i obezbediti odgovaraju}a,ne mala sredstva. Trebalo bi formirati posebnu grupustru~waka koji bi precizno odredili program i faze,prona{li odgovaraju}e izvo|a~e i pa`qivo nadziraliintervenciju. Preporu~ujem ovakav metod rada za svakuintervenciju u crkvi, jer gotovo da nema poduhvata ko-ji ne bi, na neki na~in, uticao na celovit izgled Ple~-nikove crkve. Mislim na eventualna dopuwavawa ni-{a u predvorju, oblikovawe stalaka za sve}e, kutijicaza milodare i sli~no.

Kripta ispod velikog oltara21

Prilikom posete crkvi nisam bio u prilici da raz-gledam kriptu, pa ne mogu da procenim u kakvom je onastawu. U mapi projekata za crkvu sv. Antuna postoji dodetaqa razra|en nacrt opreme kripte, izra|en 1936. Toje obavezuju}e polazi{te, a u eventualnom opremawu tre-ba da se po{tuju goreopisana pravila.

ZAKQU^NE PREPORUKEPle~nikova crkva sv. Antuna u Beogradu je toliko

izuzetno i va`no delo da ga s pravom svrstavamo u naj-istaknutija svetska arhitektonska ostvarewa 20. veka.Ako ova crkva jo{ uvek nema takav zvani~an status, akojo{ uvek nije uvr{}ena u spomenike svetske sakralneba{tine, onda svakako treba nastojati da se to postig-ne. A ako se ve} ne nastoji da bude toliko visoko, ondase treba potruditi da bude na {to vi{em mestu, kako name|unarodnom tako i na nacionalnom nivou. Visokapozicioniranost arhitektonskog spomenika u prin-cipu olak{ava put do potrebnih sredstava za obnovu idopunu. Nadam se da prvi deo ove studije daje potrebneargumente za wegovu najvi{u mogu}u ocenu. Iz ovakveocene proizlazi strogi re`im ~uvawa, dopuwavawa iprezentacije objekta, potreba za {to kvalitetnijimtretmanom u urbanoj sredini, proizlaze i osnove zaprioritetni tretman kako od onih koji upravqaju spo-menikom, tako i od vlasti ili me|unarodne zajednice.Crkva prema stru~nim merilima zauzima tako uglednomesto da za prezentaciju, obnovu i dopunu mo`e da do-bije finansijska sredstva i u doma}em i u me|unarod-nom prostoru. Ako su problemi prezentacije, obnove i

dopuwavawa posle vi{egodi{weg ~ekawa i odlagawapostali veoma aktuelni, prvi je zadatak onih kojiupravqaju objektom da po~nu da pribavqaju informa-cije o tome koji bi fondovi na republi~kom ili me|u-narodnom nivou do{li u obzir za finansirawe obno-ve i ostalih radova. Drugi, nu`no potreban korak jesteizrada plana radova za obnovu, odnosno postavqaweprioriteta potrebnih intervencija, jer je nemogu}e dase svi odjednom izvedu, a jo{ mawe finansiraju. Tre}ikorak je evidentirawe ustanova i pojedinaca od kojihse o~ekuje u~e{}e u ovakvim i sli~nim poslovima –bilo bi dobro pridobiti ih za saradwu. Pri tom po-sebnu pa`wu treba posvetiti izboru stru~waka zaPle~nikovu arhitekturu – oni za svaku intervencijumoraju davati stru~ne savete i sve intervencije svevreme pratiti.

Veoma je va`no da se formira najboqi mogu}i timplanera i izvo|a~a, verovatno me|unarodni, u koji bise pored doma}ih stru~waka morali ukqu~iti i ino-strani, prevashodno iz Slovenije. Ve} i prevo|ewePle~nikovih ideja u nacrte iziskiva}e, za dana{wevreme, izuzetan napor ne bi li se uskladio rad brojnihzanatlija, kojih za ovakve zadatke nema na pretek.Osnovna vodiqa mora sve vreme svima da bude vrhunskikvalitet i puna anga`ovanost.

BIBLIOGRAFIJA:

– Aleksandar Deroko, Prvi monumentalni hram u Beogra-du, Srpski kwi`evni glasnik, Beograd 1932, 630–631.

– Dela arhitektov na Tehniki Univerze v Ljubljani (Dela arhi-tekata na Tehni~kom univerzitetu u Qubqani), Lu~ine– nadaljevanje 1929–1937, Ljubljana (Ognji{~e akademikovarhitektov) 1938.

– Architectura perennis, besedilo dr France Stele in AntonTrstenjak, podobe arch. Jo`e Ple~nik (tekst dr FranceStele i dr Anton Trstewak, slike arh. Jo`e Ple~nik),Ljubljana (Mestna ob~ina Ljubljanska) 1941, 103, 105, 106,107, 276–280.

– Napori, France Stele, Esej o arhitekturi, Josip Ple~nik, Dela,Ljubljana (SAZU) 1955, XXXV, CXII.

– (Lojze Gosti{a) Arhitekt Jo`e Ple~nik, r. k. k razstavi v Na-rodni Galeriji (r. k. uz izlo`bu u Narodnoj galeriji), Ljublja-na 1968 (besedilo – tekst: France Stele, Od obli~a do vele-mojstra – Od struga do velemajstora).

– Marko Pozzetto, Jo`e Ple~nik e la scuola di Otto Wagner,Torino (Albra editrice) 1968, 65–67. i dalje.

– Marjan Mu{i~, Ple~nik i Beograd, Zbornik za likovneumetnosti Matice srpske 6, Novi Sad 1970, 249–265.

– Marjan Mu{i~, Ple~nik i Beograd, Zbornik za likovneumetnosti Matice srpske 7, Novi Sad 1971, 165–176.

PETER KRE^I^

208KONZERVATORSKI PRISTUP

– Marjan Mu{i~, Ple~nik i Beograd, Zbornik za likovneumetnosti Matice srpske 9, Novi Sad 1973, 327–337.

– Marjan Mu{i~, Jo`e Ple~nik, Qubqana (Partizanskakwiga) 1980, 218–224.

– Zoran Manevi}, Ple~nik in Beograd (Ple~nik i Beograd),Sinteza, Revija za likovno kulturo, br. 65, 66, 67, 68,Ljubljana 1984, 42–44.

– Lojze Gosti{a, Arhitekt Jo`e Ple~nik 1872–1957 (Arhitek-ta Jo`e Ple~nik 1872–1957), Razstava v Ljubljani 1986(Izlo`ba u Qubqani 1986), r. k. Ljubljana 1986 (besedilo– tekst: Damjan Prelov{ek, Arhitekt Jo`e Ple~nik1872–1957), 79.

– Peter Kre~i~, Jo`e Ple~nik, Ljubljana (DZS) 1992, 175–179.– Damjan Prelov{ek, Josef Ple~nik 1872–1957, Architectura

perennis, Salzburg (Rsidenz Verlag) 1992, 240–242.– Peter Kre~i~, Ple~nik, La lettura delle forme, Milano (Jaca

Book) 1993, 109–111; fr. prev. Ple~nik, La lecture des formes,Liege (Mardaga) 1993; eng. prev. Ple~nik, The CompleteWorks, New York (The Whitney Library of Design) 1993;Ple~nik, The Complete Works, London (Academy Editions)1983.

– Peter Kre~i~, Jo`e Ple~nik. Branje oblik (^itawe oblika),Ljubljana (DZS) 1997, 103–105.

– Andrej Hrausky, Janez Ko`elj, Damjan Prelov{ek, Ple~nik utujini (Ple~nik u inostranstvu), Vodnik po arhitekturi(Arhitektonski vodi~), Ljubljana 1998, 220–231.

– Damjan Prelov{ek, Ple~nikova sakralna umetnost, Koper(Ognji{~e) 1999, 137–146.

– Peter Kre~i~, Jo`e Ple~nik. Moderni klasik, Ljubljana (DZS)1999, 54–55.

– Peter Kre~i~, Jo`e Ple~nik in prenova cerkvene umetnosti naSlovenskem (Jo`e Ple~nik i obnova sakralne umetnos-ti u Sloveniji), Poligrafi (tematska {tevilka Religija inumetnost podobe – Religija i likovna umetnost, tem-atski broj), br. 19/20, Ljubljana 2000, 7–20.

– Damjan Prelov{ek, Arhitekt Ple~nik in sakralna umetnost(Arhitekta Ple~nik i sakralna umetnost), Poligrafi(tematska {tevilka Religija in umetnost podobe – Religijai likovna umetnost, tematski broj), br. 19/20, Ljublja-na 2000, 135–145.

Stru~na redaktura teksta i prevoda:Sne`ana Risti}, juli 2005.

NAPOMENE:

1º Po navodima Damjana Prelov{eka, Josef Ple~nik 1872–1957, Archi-tectura Perennis, Salzburg 1992, 250, doslovno je legao ispred Ple~-nikovog ateqea da bi do{ao do projekta.

2º A. Hrausky, J. Ko`elj, D. Prelov{ek, Ple~nik v tudjini (Ple~nik u ino-stranstvu), Vodnik po arhitekturi (Arhitektonski vodi~), Ljubljanskabanka, DESSA, Ljubljana 1998, 220, 234.

3º D. Prelov{ek, nav. delo, 251.

4º Up.: V. Slugi}, Fra Josip Marku{i} i prof. Jo`e Ple~nik dva vjernika idva prijatelja. Anga`irani sve}enik, Simpozij u povodu 100. obljetnicero|enja fra Josipa Marku{i}a, Kr{}anska sada{njost – Revija Nova etvetera, Zagreb – Sarajevo 1981, 100–110.

5º A. Hrausky, J. Ko`elj, D. Prelov{ek, nav. delo, 221. Hronologijuzidawa i opremawa crkve preuzimam iz ovog dela.

6º Up.: Napori, France Stele, Esej o arhitekturi, Josip Ple~nik, Dela, Lju-bljana (SAZU) 1955, CXII.

7º O istorijatu zidawa i opremawa crkve up. jo{: Crkva sv. An-tuna, flajer u izdawu crkve sv. Ante, Beograd (Bregalni~ka 14)i KS – Agape, Novi Sad, Cara Du{ana 4 (bez godine izdavawa).

8º Bio je objavqen u drugoj publikaciji iz Qubqanske {kole zaarhitekturu (Ognji{~e akademikov arhitektov), Qubqana 1925, 70–71.

9º Up.: D. Prelov{ek, Ple~nikova sakralna umetnost, Koper (Ognji{~e)1999, 145.

10º U zbirci planova AML sa~uvani su: plan razvijawa zida, dvaplana nastavka oltara, a iz posleratnih godina, nekoliko crte-`a sv. Antuna u mandorli sa stilizovanim zracima. Sa~uvan jeposeban plan za corona pendente. Up.: Architectura perennis, nav.delo, 107.

11º Sa~uvan plan u zbirci planova AML. Up.: Architectura pe-rennis, nav. delo, 106.

12º Sa~uvan plan u zbirci planova AML. Up.: Architectura pe-rennis, nav. delo, 107.

13º U zbirci Muzeja arhitekture je za opremawe ovog oltara sa-~uvano pet planova, posledwi bez slike sveca.

14º U zbirci planova AML sa~uvana su 2 plana za oltar, prvo-bitno namewen sv. Frawi.

15º U zbirci planova AML sa~uvan prvobitni plan. Ispoveda-onica je bila napravqena prema donekle promewenom planu.

16º U zbirci planova AML sa~uvana 2 plana. Up.: Architecturaperennis, nav. delo, 107.

17º Sa~uvan plan u zbirci planova AML.

18º Sa~uvana tri plana u zbirci AML.

19º U zbirci AML sa~uvana su tri crte`a klupa – jedan za jedantip klupe, a dva za drugi.

20º Plan sa~uvan u zbirci planova AML.

21º Plan sa~uvan u zbirci planova AML.

CRKVA SV. ANTUNA PADOVANSKOG U BEOGRADU

209

PETER KRE^I^

210KONZERVATORSKI PRISTUP

Summary: PETER KRE^I^

T H E C H U R C H O F S T A N T H O N Y O F PA D UA I N B E L G R A D E :M O N U M E N T P R O T E C T I O N E VA L UAT I O N

A N D G U I D E L I N E S F O R R E S T O R AT I O N

The monument protection project for the church of St Anthony of Padua in Belgrade (1929, 1932, belfry 1962), designed bythe architect Jo`e Ple~nik, comprises a general assessment of the building, of its importance and status both in relation to theauthor’s corpus of sacral architecture and to the heritage of the Republic of Serbia. After a description of the situation of thechurch, its historical context and individual building phases, the project focuses on the basic art-historical features of thechurch design, explaining its iconological concept and clarifying the distinctiveness of Ple~nik’s Belgrade design with respectto the development of his idea of different hierarchical levels of participation in worship. There follows a description of themain portions of the church, for the most part still originally furnished, the altar, the pulpit, the confessional, pews, floors,lights etc. Other elements of church furnishings, and those as yet unfurnished, are also evaluated. In its second part the projectestablishes guidelines for restoration, setting the basic principles both for the whole church with its immediate surroundings,and for each major portion of the church with the existing elements of furnishings, and advises of procurement modes forthose missing.

LIST OF ILLUSTRATIONS:

Fig. 1. The church of St Anthony of Padua, ground plansFig. 2. The church of St Anthony of Padua, cross sectionFig. 3. The church of St Anthony of Padua, layoutsFig. 4. The church of St Anthony of Padua, project of the altarFig. 5. The church of St Anthony of Padua, altar detail Fig. 6. The church of St Anthony of Padua, present-daysituationFig. 7. The church of St Anthony of Padua, detail