UNIVERZITET U BEOGRADU

FILOZOFSKI FAKULTET

Odeljenje za istoriju umetnosti

PABLO PICASSO

Les Demoiselles dAvignon

(Gospoice iz Avinjona)

Predmet:

Nastanak i ravoj rane moderne umetnosti

Mentor: Student:

Prof. dr Lidija Merenik Nikola Ivanovi, IU/12-22

BEOGRAD, 2014.

O PABLU PIKASU I GOSPOICAMA

Pablo Pikaso (Pablo Ruiz Picasso), roen je 1881. godine u Malagi na junoj sredozmenoj

obali panije.1 Otac mu je bio profesor crtanja, a majka poreklom iz zlatarske porodice sa

Majorke, te je svoju naklonost ka umetnosti mogao da ispolji u oevom ateljeu. Pablovi prvi

ozbiljni pokuaji u crtanju i slikanju poeli su izmeu 1892. i 1893. godine, a vremenom su

postali fokus njegovog interesovanja. kolovao se na Umetnikoj akademiji u Barseloni i

Madridu odakle je, nakon brojnih uspeha, odluio da otputuje u Pariz koji postaje njegovo

stalno mesto boravka 1904. godine. U ovom periodu polako jenjava melanholija plave faze

njegovog likovnog izraza, a ve godinu dana kasnije pojavljuje se specifina nijansa ruiaste

terakote, koja e biti dominantna komponenta Pablove piktoralne poetike sve do 1907. kada je

naslikao jednu od najvanijih slika za genezu moderne umetnosti. Pikaso pravi potpuni prekid

sa tradicionalnim nainom komponovanja i smeta pet enskih aktova u enigmatian prostor

bez dubine, volumena i perspektive. Gospoice iz Avinjona okirale su javnost kada je, nakon

osam godina od njenog nastanka, 1916. godine, prvi put bila prikazana iroj publici.2 Pablo je

ovu sliku prvobitno nazvao Bordel, ali ju je autor izlobe Andr Salmon, francuski pisac i

likovni kritiar, preimenovao u Les demoiselle3 dAvignon, po kojem nazivu je i ostala

upamena. Godine 1937. slika odlazi u Njujork, gde se uva i danas, u muzeju savremene

umetnosti (MoMA Museum of Modern Art).

SLIKA KAO NAJAVA NOVOG PRAVCA

Na samom poetku XX veka javljaju se prvi avangardistiki pokreti (poput fovizma), koji su

igrali vanu ulogu u modernizaciji kulture i drutva, u savremenom smislu rei. Grupa mladih

fovista (Anri Matis, Andre Deren, Moris de Vlamenk, Kes van Dongen i Raul Difi) su svojim

izlobama, s poetka XX veka, zgraavali parisku publiku i kritiare. Meutim, niko od njih

se nije usudio na tako radikalan poduhvat kakav je Pikaso izveo svojom novom slikom.

Njegove Gospoice iz Avinjona promenile su u potpunostio slikarske tokove druge decenije

ovog veka, i redefinisale percepciju, kako lepote enskog tela, tako i percepciju lepote uopte.

Sliku je, jo 1907. godine, imao priliku da vidi njegov prijatelj or Brak (Georges Braque)

koji e, zajedno sa Pikasom, biti jedan od vodeih predstavnika kubizma. Brakova lucidnost i

1 V. S. Liberman, PABLO PIKASO: Plavi i ruiasti period, Beograd 1967. god, str. 4

2 J. Hildner, PICASSO LESSONS: The sixth Woman of Les Demoiselles dAvignon, Third Edition, Boston 2011.

3 Demoiselle (franc.) Nije ba uljudan izraz za gospoicu. Francuzi je u argonu koriste za ene sumnjivog

morala.

Pikasova fanatika elja za eksperimentisanjem bie kljune za stvaranje ovog pravca.4 Slika

Les Demoiselles d'Avignon upravo je bila najava nadolazeeg pravca iako ona, sama po sebi,

sa svim svojim elementima, ne poseduje sve karakteristike buduih kubistikih5 ostvarenja.

Ona je bila odgovor na Matisovu Radost ivljenja, tadanju iu komentara francuske publike,

nastala kao posledica sukoba dvojice umetnika, koja implicira pitanje koje je muilo i

umetnike i stunu javnost, ko e prednjaiti avangardom?. Bilo kako bilo, Gospoice iz

Avinjona su projekcija novog likovnog jezika koji je nastao Pikasovim sistematinim

istraivanjem.

PROSTOR I KOMPOZICIJA

Sistematino istraivanje kompozicije i tematike ove slike ogleda se u broju skica koje je

Pikaso uradio, oko sedamsto crtea i akvarela (slika 1 i slika 2 u prilogu), iji e se rezultat

videti na krajnjem stanju izvedenom u tehnici ulja. Ona je prva slika bez perspektive nakon

etiristo godina usavravanja ovog matematikog pristupa renesansnih majtora. Pet enskih,

geometrijski shematizovanih figura, smeteno je u prostor bez dubine i volumena,

ukomponovanih, naizgled, prilino banalno. Ako krenemo od formata slike, na prvi pogled

uoavamo kvadrat. Meutim, njene dimenzije su 243,9 x 233,7 cm,6 ija minimalna razlika

izmeu irine i visine stvara kod posmatraa nereivu nejasnou.

- Ukoliko kompoziciju ralanimo na diptih (slika 3, 1:1), tako da sredinja figura ini osu

simetrije, uviamo da dve bone figure flankiraju centralnu. U ovakvoj kompozicionoj podeli

uviamo da se Pikaso koristi tom banalnom postavkom, stavljajui sredinju figuru u centar

vizuelnog polja. Kada kompoziciju ralanimo na triptih (slika 4, 1:1:1), dobijamo figure koje

su u odnosu 1 figura : 2 figure : 2 figure , koje meusobno korespondiraju dijagonalama i

vertikalama. - 7 Nakon ovakvih podela moemo zakljuiti da je kompozicija krunog

karaktera u ijem centru su figure koje mogu da funkcioniu i kao zasebne jedinice. Dakle,

agresivna frontalnost enskih aktova ini da svaka od njih podjednako privlai panju, i svaka

od njih je posmatrau jednako vano polje fokusa.

4 D. H. Kahnweiler, The Rise of Cubism, New York 1949, str 6.

5 Kubizam - Termin nastao od francuske rei cube (kocka), vezuje se za sam kraj prve decenije XX veka.

Umetnici primenjuju karakteristinu geometrizaciju u kojoj preovlauju kubine forme, kao i sagledavanje jednog istog predmeta iz vie razliitih uglova. 6 C. P. Warncke, Pablo Picasso 1881-1973, I-II, Kln 2007, str 153.

7 J. Hildner, PICASSO LESSONS: The sixth Woman of Les Demoiselles d'Avignon, Third Edition, Boston 2011,

str 6-7

Kada je re o koloritu, on predstavlja sintezu monohromije i kontrasta. Polje koloristikog

interesovanja svedeno je na paletu izmeu belo-ute do ruiaste terakot nijanse koja ini

inkarnat. itavo ovo polje monohromije, koje zauzima vei deo kompozicije, u suprotnosti

je sa jarko plavom bojom, ukomponovanom na mestu zlatnog preseka. ematski, plava zona

predstavlja negativan prostor, odnosno figuralnu prazninu, kako je J. Hildner naziva esta

gospoica.8 injenica da je na mestu zlatnog preseka, govori nam o Pikasovom

promiljenom, viemesenom radu na ovoj kompoziciji.

SEKSUALNOST, NAPETOST I ORIJENTALIZAM Gospoica iz Avinjona

Postoje brojne polemike o tome odakle je Pikaso crpeo inspiraciju, iz kojih razloga je ubacio

odreene motive, kao i da li se ispod povrinskog sloja slike krije simbolika. Na osnovu

velikog broja skica, o kojima je ve bilo rei, moemo pratiti Pikasov kreativni tok misli u

kreiranju kompozicije i tematike ovog monumentalnog platna. U poetnoj fazi, meu prvim

skicama, postojalo je sedam figura od kojih su dve bile mukarci (slika 1). Jedan od

mukaraca je verovatno lekar, s obzirom da dri medicinski karton u ruci, to bi objasnilo

poloaj tela ene koja klei rairenih nogu, kao da eka pregled. Ovo reenje se moe uzeti

kao validno s obzirom na Pikasov prvobitni naziv (Bordel), i na njegov veliki strah od sifilisa

koji je tada vladao, uprkos kojem trend odlaska u bordele nije jenjavao. Mada u ovu Pikasovu

ideju ne moemo biti stoprocentno sigurni s obzirom da je kroz brojne skice figura mukarca

menjala predmet koji dri u ruci (u jednom trenutku je to bila lobanja). Druga muka figura je

takoe pretrpela brojne promene prilikom umetnikovog kreativnog procesa. Postoje

pretpostavke da je tom figurom moda hteo da da autoportret. Bilo kako bilo, naputa

prvobitnu narativnost kompozicije i finalni predloak daje u akvarelu (slika 2) koji je sadrao

pet enskih aktova sa mrtvom prirodom.

Kada malo dublje uemo u analizu porekla forme i teme, uviamo da je pojednostavljivanje

oblika zapravo Sezanovska geometrizacija i uoava se tenja ka vertikalnosti i visini poput

one na El Grekovim slikama. To moda i nije sluajnost s obzirom da je El Grekova slika

Vizija Sv. Jovana (slika 5) bila u vlasnitvu panskog slikara Ignacia Zuloage, koji je tada

iveo na Monmartu i kojeg je Pikaso rado poseivao.

Prilikom traganja za novim nainom crtanja, Pikaso pronalazi inspiraciju u iberijskim i

afrikim skulpturama (slika 6 i slika 7) to se potpuno jasno moe uoiti na osnovu

8 J. Hildner, PICASO LESSONS: The sixth Woman of Les Demoiselles d'Avignon, Third Edition, Boston 2011,

str 12.

jednolinih facijalnih ekspresija na svim figurama, naroito na dve bone, ija su lica poput

maske i koja jedva da imaju neto ljudsko na sebi.9 Kada su u pitanju enski aktovi, Pikaso

je napravio jednu dinaminu igru pokrivanja i otkrivanja. Ne vidimo nita, a opet je dovoljno

okantno jer je uspeo da skrajne tadanje poimanje lepote enskog tela. Na prvi pogled

okantno, a zapravo i nije tako daleko od antikih Venera ili helenistike reprodukcije

skulpture Afrodite koju je Pikaso imao prilike da vidi u Luvru, i koja, ba kao i jedna od

Gospoica, otkriva svoju nogu ispod draperije (slika 8).

Prouavanje savremenog slikarstva poinje upravo ovom Pikasovom slikom kojom je uspeo

da u potpunosti redefinie prostor, lepotu, seksualnost i tradicionalno shvatanje umetnosti,

koja e imati velikog uticaja na stvaranje moderne misli, i koja je dvadesetih godina prolog

veka bila talisman francuskog umetnikog ivota.

9 C. P. Warncke, Pablo Picasso 1881-1973, I-II, Kln 2007, str 160.

PRILOZI

Slika 1 Slika 2

Slika 3 Slika 4

Slika 5 Slika 6

Slika 7 Slika 8

LITERATURA:

- C. P. Warncke, Pablo Picasso 1881-1973, I-II, Kln 2007, str 143-164

- D. H. Kahnweiler, The Rise of Cubism, New York 1949.

- J. Hildner, PICASSO LESSONS: The sixth Woman of Les Demoiselles d'Avignon,

Third Edition, Boston 2011.

- V. S. Liberman, PABLO PIKASO: Plavi i ruiasti period, Beograd 1967, str 4-15

Internet literatura:

- http://www.pablopicasso.org/avignon.jsp

- http://culturemechanism.blogspot.com/2013/02/the-young-ladies-of-avignon.html