Stepen sigurnostiStepen sigurnostiStepen sigurnosti je odnos kritinog napona [] i radnog napona u mainskom delu. Zavisno od uslova, kritini napon moe biti statika vrstoa sTM ili dinamika izdrljivost sDM , te je ; ; Statiki stepen sigurnosti ST se koristi za proveru vrstoe mainskog dela kada je broj promena radnog napona u radnom veku nS mali tj. manji od NS. Radi pojednostavljenja prorauna moe se usvojiti []=TM uvek kada je amplituda promene radnog napona mala ili kada je broj promena napona mali. Dinamiki stepen sigurnosti SD je definisan kao odnos dinamike izdrljivosti mainskog dela i gornje granice do koje se menja radni napon. Koristi se za proveru sigurnosti mainskih delova od loma usled zamora.Vrednost stepena sigurnosti je izuzetno znaajan parametar za ocenu stanja mainskog dela. Vrednosti kritinih i radnih napona nisu deterministike (fiksne) ve statistike (varijabilne) veliine. Dovoljna je ona vrednost izraunatog stepena sigurnosti koja obezbedjuje uslov da radni napon bude manji od kritinog i pri najmanjem moguem kritinom naponu i najveem moguem radnom naponu. Ovaj uslov je ispunjen ako se krive raspodele verovatnoe radnog napona f(s) i kritinog napona f([s]), ne preklapaju. Najpovoljniji je poloaj kada su ove dve krive blizu jedna drugoj ali se ne preklapaju (poloaj 1). Sigurnost postoji i kada su one medjusobno udaljene (poloaj 3), ali su tada radni naponi mali, a mainski deo je neracionalan (predimenzionisan). Ako se krive preklapaju (poloaj 2) ulazi se u rizik da dodje do razaranja tj. u oblast prorauna na osnovu verovatnoe rizika - pouzdanosti. Da bi se zadovoljio poloaj 1, dinamiki stepen sigurnosti treba da je vei od 1,25...2,5.f(s)f([s])312s[s]sGustinaverovatnoeSloeno napregnuti mainski delovi su u istom poprenom preseku izloeni dejstvu dva ili vie napona. Naponi mogu biti istorodni tj. svi normalni ili tangentni ili raznorodni (normalni i tangentni). Ako je mainski deo izloen dejstvu istorodnih napona oba normalna ili oba tangentna napona, zavisnost izmedju kritinih napona za ta dva naprezanja je linearna Kritini naponi za prosta naprezanja su: [sz] za zatezanje kada nema savijanja i [ss] za savijanje kada nema zatezanja. Sa poveavanjem zatezanja [sz]sl , smanjuje se mogunost prenoenja savijanja [ss]sl. Odgovarajui parcijalni stepeni sigurnosti su za zatezanje Sz=[sz]/sz i za savijanje Sz=[ss]/ss. Primenom navedene linearne yavisnosti dobija se ukupni stepen sigurnostiMMMMTTFF[sz][sz]sl[ss]sl[ss][t][t]sl[s]sl[s]Medjuzavisnosti kritinih napona sloeno napregnutih mainskih delova: a) istorodna naprezanja, b) raznorodna naprezanjaUporedni (ukupni) napon si sveden na karakter zatezanja i odgovarajui ukupni stepen sigurnosti S, su, odnosno Ovo je priblian nain za odredjivanje ukupnog stepena sigurnosti. Koristi se kada pristup preko parcijalnih stepena sigurnosti nije mogu, tj. pri korienju stepena sigurnosti za izraunavanje dimenzija.Za raznorodne napone ova veza se izraava jednainom elipse,Poveano uee uvijanja [t]sl smanjuje mogunost prenoenja napona na savijanje [s]sl . Kritini naponi za savijanje bez uea uvijanja je [s], a kritini napon na uvijanje bez uea savijanja [t] . Parcijalni stepeni sigurnosti za ove uslove su Ss=[s]/s odnosno St=[t]/t. Korienjem veze izmedju kritinih napona, dobija se ukupni stepen sigurnosti za raznorodna naprezanja Ekvivalentni (uporedni) napon sveden na karakter savijanja i ukupni stepen sigurnosti , odnosno Koriste se za odredjivanje dimenzija mainskog dela na osnovu izabranog stepena sigurnosti.Dozvoljeni napon je najvei napon koji mainski deo moe u toku radnog veka, pod odredjenim radnim uslovima, da izdri, sa sigurnou da ne nastupi razaranje ili neko drugo kritino stanje. Moe se izraunati na osnovu kritinog napona i usvojenog stepena sigurnosti tj.; Nosivost mainskog dela je najvee optereenje koje mainski deo moe prenositi u radnom veku, pod odredjenim uslovima, sa sigurnou da nee nastupiti kritino stanje (razaranje). Nosivost je u stvari optereenje koje odgovara dozvoljenom naponu.Za povrinska naprezanja stepen sigurnosti se odredjuje na isti nain ali sa odgovarajuim kritinim i radnim naponimaRadni napon se izraava povrinskim pritiskom. Ako su dodirne povrine ravne, paralelne i glatke, a delovi u dodiru jednake krutosti u svakoj taki dodira, povrinski pritisak je ravnomerno rasporedjen i iznosi p=F/A. FFFa)b)Raspodela pritiska na dodiru ravnih povrina: a) ravnomerna, b) neravnomernaDodir ispupene i izdubljene (konveksne i konkavne) povrine moe biti takav da se jedna u drugu potpuno uklapaju. Pritom je pritisak ravnomerno rasporedjen na dodiru a vektori pritiska su normalni na povrinu. Ako su u dodiru cilindrine povrine potpuno jednakih prenika dD, pritisak p = F/db. Sledi zakljuak, da je povrinski pritisak na dodiru povrina koje se potpuno uklapaju, jednak odnosu sile i projekcije povrine dodira na ravan upravnu na pravac sile.Fdyxjjd>DppsinjpcosjydDjjxpmaxpmaxsinjpmaxsinj cosjpmaxsin2jFdRaspodela pritiska na dodiru ispupene i udubljene povrineAko je naleganje labavo tj. ako je prenik konkavne povrine vei d