P O R U K E - SERBIAN MIRROR - OGLEDALO · Protekli dogadjaji strana 12 Iz matice strana 13 Sta je...
10
Transcript of P O R U K E - SERBIAN MIRROR - OGLEDALO · Protekli dogadjaji strana 12 Iz matice strana 13 Sta je...
2 Mart 2016.
P O R U K E
3www.serbianmirror.comMart 2016.
Srb info strana 4
Politi~ke aktuelnosti strana 5
Plja~kaj Srbe iz dijaspore strana 6
Proslava dana dr`avnosti Srbije strana 7
Intervju Srdjan Koljevi} strane 8-9
Nepoznati ljudi nas voze, hrane, brane strana 10
Upoznajte lepote Srbije strana 11
Protekli dogadjaji strana 12
Iz matice strana 13
Sta je poluintelektualac strana 14
Nostalgi~ne pri~e iz Bruklina strana 19
Stari Beograd: Vasina ulica strana 21
Pravoslavlje: Veliki vaskisnji post strana 22
Savo Rako~evi} strana 23
Kraj jedne ere 88. oskar 2016. strana 24
Sport: Srpski Med`ik stigao u Feniks strana 25
Horoskop za mart strane 26-27
Feljton: Za dru{tvo u }o{ku strana 28
^estitke i srpski mediji strana 29
Vedra strana strana 30
TIRA@: 18.000
SADR@AJ
PUBLISHED BY
Ogledalo - Serbian Mirror. Inc ·
P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613
· Phone: 773.744.0373
· OSNIVA^: Slavica Petrovi}
· UREDNIK: Slavica Petrovi}
· GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
· REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi}, Aleksandra
Miti}, Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina.
· DOPISNICI: Vanja Buli}, Milutin [o{ki}, Jasna Stanojev,
Igor Ga~i} (Beograd),
Milan Lu~i} (New York), Sta{a Nasti} (Holivud),
Milomir Ognjanovi} (Havai)
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]
Web: www.serbianmirror.com
· PREDSTAVNI[TVA ·
· LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)· NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)
NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------
CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------
ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite
na adresu Ogledala
Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613
Idok se u Srbiji iAmerici pripremajuizbori, mi pomno,
kao i do sada radimona kulturnim dogadjajima za na{u dijasporu.
Politi~ari dodju i prodju, a na{zadatak je da podsetimo i na na{u istoriju,ba{tinu i kulturu.
Tako se ovog meseca pripremamoza dva velika kulturna dogadjaja u ^ikagu, ajedan }emo podeliti i sa na{im ljudima uTeksasu.
Redakcija Ogledala i Odbor Srpskogfilmskog festivala u saradnji sa Festivalomsrpskog filma uz Toronda – Kanada, u aprilumesecu organizuje dve velike filmske premi-jere. U pitanju su dva odli~na filmska ost-varenja iz srpske produkcije.
14. Aprila projekcija istorijskog filmaBBRANIO SAM MLADU BOSNU, koji je svo-jom temom obele`ava stogodi{njicu odVelikog rata, po istinitim dogadjajima i fakta-ma iz arhive sa sudjenja Gavrila Principa,scenariste i re`isera Srdjana Koljevi}a.
Tim povodom objavili smo intervju
u ovom broju, sa ovim velikim filmskimstvaraocem.
Da bi ovoj veoma va`noj temi zasvetsku istoriju posvetilistili vi{e pa`nje,pozvali smo gospodina Koljevica, kao i pro-ducenta filma Zorana Jankovi}a da prisistvujupremijeri filma.
^ika{ka premijera filma “BRANIOSAM MLADU BOSNU“ odr`a}e se: 14.Aprila, u Muvico Teatru, gde }e na{i gosti izSrbije, odgovarati na pitanja punlike i govoritio radu na filmu. Datum za tribinu koju }emonaknadno sa njima odr`ati, }e biti blagovre-meno objavljjen.
Slede}a premijera odli~nog doma}egfilma “PORED MENE”, ~ija tema govori ozavisnosti i samo}i medju ljudima danas,odr`a}e se 2 nedelje kasnije u istom Muvicoteatru, ta~nije:
28. aprila u 8:00PMBudite uz va{e Srpsko Ogledalo- bidite u toku zbivanja.
Srda~no va{aSlavica Petrovi}
RE^ UREDNIKAPo{tovani prijatelji, ~itaoci Srpskog Ogledala
I Z R E D A K C I J E
““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””
Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}
Mart 2016.
S R B I N F O
^ika{ka premijera filma
BRANIO SAM MLADU BOSNU14 APRIL - 8:00 PM - Muvico teatar9701 Bryn Mawr Ave. Rosemont, IL 60018
Gosti iz Srbije
re`iser i scenarista: SRDJAN KOLJEVI]producent ZORAN JANKOVI]
Kupite ulaznice na vreme preko pay pala na na{em websajtu:wew.serbianfilmfest.com
^ika{ka premijera filma:
"PORED MENE"8:00 PM u Muvico teatru
9701 Bryn Mawr Avenue,Rosemont, IL 60018
Samo za dame“8.MART “
Utorak 6:00 PM340 E. North Water St.
CHICAGO ( Loews Hotel ) 50th floorLive Music ( gitara+klavir )
otvaranje prvog kluba “ZENA USA
(molimo da svaka dama donese jednu knjigu )
8. martovski program $35 (od 6 do pono}i )
muzika-meze-pi}e, poklon za sve dame
i upoznavanje sa svim ~lanicama kluba
Ulaznice se mogu kupiti na nasem websajtu:wew.serbianfilmfest.com
4
Premijera predstave
ONO KAO LJUBAV
12. MART - 7 PM ·Skokie Theatre ·
Skokie, ILRasprodata!!!
Repriza 20. mart -7PMSkokie Theatre
Skokie, IL ulaznice u prodaji.
“@ENE POMA@U ŽENAMA“847.489.6236
Gostuju}i u emisiji "Upitnik" na
RTS-u, 1. Marta, Aleksandar Vu~i} je rekao
da je klju~na stvar da Srbija bude ujedinje-
na.
Vlada Srbije uputi}e za dva dana
obrazlo`eni predlog predsedniku Srbije da
raspusti Skup{tinu i raspi{e izbore,
najverovatnije 24. aprila, izjavio je premijer
Srbije Aleksandar Vu~i}.
Budu}nost Srbije je va`nija od
svake politi~ke stranke, poru~io je Vu~i} i
istakao da su svuda u svetu odbranjeni vital-
ni interesi Srbije. Premijer je istakao da Srbija
ne}e u NATO, da ho}e da bude vojno neu-
tralna i da se to ljubomorno ~uva.
Upitao je {ta je sporno u sporazu-
mu sa NATO-om i naveo da je re~ o tehni~ki
prepisanom sporazumu, koji je isti kao onaj
iz 2006. godine, koji su potpisali “veliki
rodoljubi koji bi hteli da vrate Srbiju u
pro{lost“.
Medjutim, istakao je da je Srbija
sada dobila pravo reciprociteta i da sada ima
pravo da uhapsi predstavnike NATO-a ako
naprave neko krivi~no delo.
“Nismo ni{ta lo{e uradili za
zemlju“, istakao je Vu~i} i rekao da je po~ela
histeri~na kampanja koja bi Srbiju trebalo da
podeli na “veliko Srbe“, koji vole samo
Rusiju, i ove druge koji mrze Rusiju i vole
samo Ameriku.
“Na{a politika je da mi volimo
Srbiju vi{e od svega. Po{tujemo Rusiju i
Ameriku, ali Srbija ne ide ni na jednu stranu.
Idemo u Evropu. Mi imamo svoju zemlju,
narod i gradjane“, rekao je Vu~i}.
“Srbija mora da bude ujedinjena.
Ho}u da gradjanima postavimo jasne ciljeve,
na{ je zadatak da poka`emo koji nam je put
u budu}nost u naredne ~etiri godine“, kazao
je premijer.
Vu~i} je istovremeno naglasio i da
ta politika podrazumeva da Srbija `eli da
bude dobar prijatelj s Rusima i istakao da
ne}e uvoditi sankcije Rusiji. On je naglasio i
da ne}e ulaziti “u politi~ke ili bilo kakve
druge kompromise“ jer; “nema kompromisa s
budu}no{}u Srbije“, dodav{i da `eli da Srbija
bude {to ujedinjenija.
“Ili }emo dobiti veliko i zna~ajno
poverenje naroda ili neka neko drugi formira
vladu, ... imate izbore, oni su neizvesni, ali
zato na izbore idemo jer sam video da ta
ujedinjenost oko ciljeva ne postoji“, rekao je
lider vladaju}e stranke i premijer Srbije.
Premijer je istakao i da 22 meseca,
koliko je on premijer, nije bio lak period, ali
da je Srbija stabilizovana.
Podsetio je da se od prvog dana
mandata tako pona{ao i da je otvorio 27 fab-
rika, da se susreo sa vi{e od 130 stranih
zvani~nika. Rekao je da je zemlja bila pred-
bankrotstvom, zbog neodgovorne politike
prethodnih vlasti, da su Srbiju zadesile katas-
trofalne poplave. Naveo je da smo imali
ogroman deficit i da je po~eo rat u Ukrajini
i migrantska kriza. Premijer je ukazao i na
nestabilnosti u regionu.
“Uspeli smo da stabilizujemo
zemlju i da je spasemo od bankrotstva, da
napravimo {anse za budu}nost“, rekao je
Vu~i} i dodao da je ekonomija u usponu.
Kako je rekao, sada je Vlada u peri-
odu kada postoje tri klju~na pitanja. Prvo je:
Kako napred i kuda dalje? Drugo je, {ta je
cilj u narednom periodu i mo`e li da se ost-
vari, a tre}e je, sagledavanje politi~ke scene.
Premijer je ukazao i da su svuda u
svetu odbranjeni vitalni interesi Srbije. Prema
njegovim re~ima, takvi rezultati su ostvareni
jer “ljudi danas imaju nadu“ i deluju ujedin-
jeno.
“Te{ki koraci umesto dodvora-
vanja narodu“
Govore}i o smanjenju plata i penz-
ija, premijer je rekao da su to te{ki koraci
koji su bili neophodni, ali da ljudi za to imaju
razumevanja. Naveo je i da su u januaru i
decembru najve}e plate u istoriji i da je
posebno zahvalan penzionerima koju su, kako
ka`e, izdr`ali najte`i teret “jer su znali da to
rade za budu}nost i svoju decu“.
Te{ke mere koje je Vlada sprovela,
ka`e premijer, bile su “spas za Srbiju“.
“Srbija je iza{la iz ambisa, iz
bankrotstva, postala je ozbiljna zemlja. Pitajte
MMF i EBRD. {ef MMF-a je izjavio da je
Vlada Srbije postigla impresivne rezultate,
direktor EBRD-a i Svetska banka isto.
Govore}i o subvencijama za investi-
tore, Vu~i} je naveo da veruje da je to jedi-
na mogu}a politika. Poru~io je da se Srbija
bori za investitore sa Makedonijom i
Bugarskom.
”Er Srbija” najuspe{nija u regionu
Kada je re~ o “ErSrbiji“, Vu~i} je
istakao da je to na{a firma koja je ubedljivo
najuspe{nija u regionu i koja }e leteti za
Ameriku.
Naveo je da neki ho}e da sru{e sve
ono {to je najbolje. Pa i Aerodromi
“ErSrbiju“, koju danas svi u svetu hvale.
Podsetio je da je JAT dugovao 700 miliona
evra dr`avi i da je najve}i deo toga opro{ten.
Vlada Srbije o prodaji `elezare pre-
govara s kineskom kompanijom HBIS, koja
je zainteresovana da u Smederevu otvori fab-
riku {avnih cevi u koju bi ulo`ila oko 300
miliona evra. Vu~i} je rekao da o~ekuje da
}e EU dati odobrenje za preuzimanje `elezare
pod uslovima koje tra`i kineska kompanija.
Premijer je poru~io da je va`no da
uvedemo pravila EU i da budemo na evrop-
skom putu zbog investitora.
Nedostaje efikasnost pravosudja
Premijer se osvrnuo i na pravosud-
je i poru~io da nam nedostaje efikasnost kada
je re~ o dono{enju presuda.
Naveo je da je u dobroj meri
saglasan sa ocenama o indeksu korupcije
u Srbiji, da nadle`ni dr`avni organi,
odnosno tu`ila{tva i policija, urade svoj
posao, ali da se onda na pravosna`nu pre-
sudu ~eka godinama, pa ~ak i desetinama
godina.
“Po{tujem sudije, ali nedostaje nam
efikasnost. I kada sam bio u Evropskoj
komisiji rekao sam da bih bio o{triji prema
Srbiji kada je re~ o pravosudnom sistemu“,
rekao je Vu~i}.
Dodao je da Srpska napredna stran-
ka novac koji ima, ima od dr`ave, i koji je
manji za 35 odsto u odnosu na ono koliko je
Demokratska stranka to odredila.
“I mi tra`imo punu transparentnost
finansiranja kampanje. I, da vam po{teno
ka`em, samo mi danas imamo legalne pare
na ra~unu. Samo se pitam kako }e svi ostali
da se legalno finansiraju, po{to nemaju ni
dinara, svi ra~uni su im blokirani. Mi imamo
taj novac, jer smo {tedeli, i jer nisam hteo da
kradem od sopstvene stranke, koju vodim kao
dr`avu, da ima stabilne finansije, da plate ne
kasne...“, zaklju~io je Vu~i}.
Dodao je da se nije na svom
polo`aju obogatio i da nema ni{ta vi{e od
onoga {to je imao 2012. godine. Vodio je
po{tenu politiku i imao po{ten odnos prema
svima.
Pozvao je narod na demokratske i
fer izbore sa porukom: Te{ko}e smo pro{li,
pred nama je sada siguran put.
REFERENDUM ZA MODERNU EVROPSKUZEMLJU, IZBORI NAJVEROVATNIJE 24. APRILA
P O L I T I K A
5www.serbianmirror.comMart 2016.
Sada se radi na letovima za
Ameriku, u rvih nekoliko godina
ne}emo imati prihode, ali je va`no
da cemo dovesti ljude u Srbiju.
Po{tujemo Ameriku i Rusiju,
idemo u Evropu, ali najvi{e volimo
Srbiju“
SRBIJA MORA DA BUDE UJEDINJENA
D R U [ T V O
6 Mart 2016.
Pi{e: Marko Lopu{ina
Trojica Rumuna uhap{ena su pro{lenedelje u Po`arevcu zbog sumnje dasu zaklali mu`a i `enu Dragoljuba
(71) i Dragu (73) Jugovi} u selu Brodice.I njihova tela bacili u septi~ku jamu.Uhap{eni su Grigorije Viorel Jon (55),German Florin (49) i Vasile Dumitresku(44), i veruje se da su Jugovi}e zaklali izkoristoljublja. Kod jednog od njih nadjen jei zlatni escajg koji je nestao iz ku}eJugovi}a.
@rtve su gastarbajteri iz Austrije,koji su bili na odmoru u zavi~aju. Plja~ka{ii ubice su ih pratile, zatim napale da bi imotele devize koje su zaradili na radu u inos-transtvu. Sumnja se da su ovi Rumuni ubilijo{ ~etvoro Srba iz dijaspore.
Nije ovo ni prvi, a na`alost niposlednji put da su ljudi iz dijaspore `rtvenapada raznih plja~ka{a u otad`bini.Nekada su ti plja~ka{i razbojnici, kao oviRumuni, a nekada pripadnici srpske mafije,a ponekad i lokalni politi~ki funkcioneri ivlastodr{ci.
Kradja i plja~kanje ljudi iz dijas-pore po~inje na aerodromu “Nikola Tesla“ili na taksi stanicama, kada voza~i ovogjavnog prevoza ~uju da je poutnik iz inos-transtva, odmah njegov taksimetar poludi inaplati tri puta vi{e, nego {to je realna cenavo`nje taksijem po Beogradu.
Zbog novca, miliona dolara kojeSlobodan Pavlovi} iz ^ikaga ve} godinamaula`e u Republici Srspkoj, trpi pritiske uBiH od ljudi sa vlasti koji mu {alju svoje~au{e da im “daruje 100.000 dolara“ ?
– Ljudi, u d`epu imam 20 dolara.Ostali novac mi je u banci i u kreditima.Nemam “`ive pare“ da vam dam – naj~e{~je odgovarao Pavlovi}a.
Kad nije davao vlastodr`{ci susami uzimali. Pavlovi}eva banka je vi{eputa plja~kana. Samo u filijali u Dobojuukradneo je 1,2 miliona dolara. I kada bibosanska policija na{la plja~ka{e banaka,
pu{tala ih je na slobodu jer “oni su siroti inemaju pare da vrate banci i Pavlovi}u”,odgovarano je iz Sarajeva.
Svaki Srbin iz Berlina zna zaDjuru Plav{i}a, gradjevinara i nacionalnogradnika, koji ve} tri decenije gradi lepeku}e, zgrade i naselja po Nema~koj.
– Izgradio nam je crkvenu salu i{kolu za na{u decu, a poznat je i po tome{to je sredio centar Berlina da izgleda lep{eod Pariza – hvale ga parohijani hrama“Sveti Sava” iz nema~ke prestonice.
Plav{i} je u glavni grad Nema~kestigao pre tri decenije da obidje sestru, apostao je gastarbajter. Pro{ao je klasi~anput radnika na privremenom radu od
fabri~kog radnika do vlasnika sopstvenefirme za izgradnju Nema~ke. Vlasnik je ve}~etrvt veka gradjevinske firme “Plasido“,koja je svojevremeno imala i 120zaposlenih. Potvdjuje nam glasine koje onjemu kru`e medju nema~kim Srbima.
Do`iveo sam u Arandjelovcu damojim prijateljima iz dijaspore kradljivciispred ku}e otmu i odvezu skupoceni auto.^ekao sam kada }e lopovi da udju i u moju
gara`u i potegao sma pi{tolj. Opalio sammetak u vazduh i lopovi su pobegli. Ubrzoje, medjutim, stigla policija koja me napala{to kr{im javni red i mir. Ni{ta policija nijerekla o op{tinskim kradljivcima automobila,jer sigurno zna ko su ti kriminalci – ka`eDjuro Plav{i}.
U Srbiji je praksa da mafija “tipu-je“, odnosno prati i procenjuje bogastvona{ih ljudi iz rasejanja i ~eka priliku da ihoplja~ka. Sava Sremac iz Va{ingtona, kojije renovirao rodnu ku}u u selu Crepaja kodZrenjanina, ostao je bez elektronskih ured-jaja i bele tehnike, koja mu je ukradena izku}e.
Dve godine je zrenjaninska polici-
ja, a potom i policija iz Novog Sada tra-gala za lopovima, ali ih nije prona{la, iakosu ostavili otiske prstiju na prozorima mojeku}e. Meni kom{ije ka`u da su lopovi pri-jatelji ljudi iz policije i da su me zajednooplja~kali, a ja u to ne mogu da verujem –ka`e Sava Sremac.
Jedan ugledni profesor iz Evrope ijedan ugledni srpski patriota iz Amerike,uvek kada dodju u Srbiju iznajme prijatel-
je za telohranitelje. Izbegavaju da sepojavljuu u javnosti, sve iz straha da nebudu ucenjeni i oplja~kani.
Srpska mafija je opasna. Vi{e putaje poku{ala da me uceni da joj dam200.000 evra. ^ak mi je i pretila da }e}erku da mi kidnapuje i potom da je odmafije otkupim. Prijavio sma ove pretnjepoliciji, ali me nije za{titila, pa moram samda se ~uvam – ka`e profesor iz Evrope
Sve je to deo politike vlasti premadijaspori. Pokvaren je i odnos matice premali~noj svojini i imovini ljudi koji `ive uinostranstvu, a posebno emigranata. Izgnani~lanovi porodice Karadjordjevi} jo{ nisupovratili svoju oduzetu imovinu, pa `ivekao podstanari u Beogradu i u Kraljevskomdvoru. Da udju u svoje domove nije uspe-lo ni obi~nim ljudima srpskog porekla izrasejanja, jer matica Srbija trinaest godinaod prvog obe}anja jo{ ne sporovdi svojZakon o restituciji.
– Dr`ava nije nikad iza{la saiskrenom namerom da se ljudima vratioduzeta imovina, a ve}ina tih ljudi je upoodmaklim godinama. Ovde se ne radisamo o materijalnom obe{te~nju oduzeteimovine, ve} o su{tinskom vra}anju ljud-skih prava. Potomci emigranata smatraju dasu ih u Srbiji izdale demokratske vlasti.Njihovi roditelji i preci su bili “narodnineprijatelji“ i zavr{ili su na srpskim groblji-ma u dijaspori. Sramota je da smo se tolikoogre{ili o te ljude, od kojih mnogi nisunikada mogli da dodju i vide svojuotad`binu. I kako sad od potomaka tih ljuditra`iti da investiraju u Srbiju? – ka`e biv{ikonzul Desko Nikitovi}.
Mile Nikoli} humanitarni rad-nik iz Kalifornije, ve} dve godine ~eka dasud presudi u Valjevu da mu se definitivnovrati oteta o~evina. u Medjuvremenu, u nje-govoj imovini u`iva jedan valjevskihoh{tapler. Po Nikoli}u, re~ je o dr`avnojkradji i lopovluku mo}nog pojedinca, kogni sud u Valjevu ne mo`e da pobedi.
Dokle tako Srbijo ?
Posle napornog rada u inostranstvu na{i gradjani nemaju mira ni u svojoj zemlji
PLJA^KAJ SRBE IZ DIJASPORE!Rumunska banda oko Po`arevca oplja~kala i pobila nekoliko povratnika iz inostranstva. To je, ina~e, praksa u Srbiji, da se ljudi
iz rasejanja ucenjuju i plja~kaju
TRUCKERS
CAN SOLVE YOUR EGR, DPF AND REGEN PROBLEMS
WITHOUT DOING AN EXPENSIVE
AND ILLEGAL DELETE.
YOU CAN CONTACT ME BY PHONE,
TEXT MESSAGE OR BY EMAIL.
GLENN SCHERKENBACH
PS: MY SOLUTION IS SO GOOD IT EVEN WORKS ON MAXXFORCE ENGINES!!!
Biv{i konzul R.Srbijr iz ^ikaga- Desko Nikitovi}, i novinar Marko Lopu{ina posetili suSlobodana Pavlovi}a u njegovoj ku}i u Popovima u R. Srpskoj, ovih dana.
j U b i l e j i i p r o s l a v e
7Mart 2016. www.serbianmirror.com
Dan dr`avnosti RepublikeSrbije sve~ano jeproslavljen 16. februara u
Daley Center Plaza u ^ikagu.Proslavu je organizovao Generalnikonzulat u saradnji sa gradom^ikagom, odnosno Sekretarijatomza kulturu ^ikaga i ovda{njomsrpskom zajednicom.
Proslava je po~ela intoni-ranjem himni SAD i Srbije uizvedbi srpskog hora “BrankoRadi~evi}”. Tokom izvodjenjahimne Srbije na jarbolu ispredDaley Center Plaza je sve~anopodignuta zastava RepublikeSrbije. Prisutnim gostima, medjukojima su bili predstavniciameri~kih organa, konzularnogkora, predstavnici srpskih organi-zacija i udru`enja, obratio seprigodnim govorom konzul `eran.
U jednosatnom kultu-rno-umetni~kom programu nastupalisu hor “Branko Radi~evi}”, u~eniciAkademije “Sveti Sava” i folklorniansambli “Soko” i “Dukati i Biseri“.Proslava je zavr{ena zajedni~kimnastupom svih u~esnika izvedbompesme “Ovo je Srbija“.
“Posnoni smo da smobili u mogu}nosti da po prvi putu srcu ^ikaga na ovaj na~inobele`imo Dan dr`avnostiRepublike Srbije. Zahvalni smosvima koji su bili na proslavi aposebno svima onima koji su nas
podr`ali i bez ~ije pomo}i ovaproslava ne bi bila mogu}a“,izjavio je konzul `eran DejanRadulovi} nakon zavr{etka progra-ma proslave. “Pre svega smo zah-valni Sekretarijatu za kulturugrada ^ikaga koji nam je ustupioprostor i pru`io neophodnutehni~ku podr{ku. Neizmerno smo
zahvalni svim u~esnicima progra-ma koji su svojim sjajnim nas-tupom kroz pesmu i folklorne igrepredstavili tradiciju i kulturu srp-skog naroda. Bila je to divnaproslava koja je nadam se dodat-no dopinela afirmaciji Srbije isrpske zajednice u ^ikagu.Posebno me raduje {to je proslavaDana dr`avnosti u Daley PlazaCenter nai{la na izuzetno pozitivanprijem kod pripadnika ovda{nje
srpske zajednice. Dosta pojedinacasu mi prilazili i tom prilikomprenosili svoje pozitivne utiskekao i zahvalnost za organizacijuproslave“, rekao je Radulovi}.
Proslava je bila otvorenaza javnost a odziv publike je bioizuzetan. Pored mnogobrojnihgostiju, proslavi su prisustvovali i
u~enici gr~ke osnovne {kole iz^ikaga koja ima odeljenje zau~enje srpskog jezika.
Povodom Danadr`avnosti Republike Srbije konzul`eran sa suprugom je priredio iprijem u Generalnom konzulatukojem su prisustvovali predstavni-ci dr`ave Ilinois, grada ~ikaga,konzularnog kora, srpske zajednicei mnogobrojne druge zvanice.Nakon intoniranja himni SAD i
Srbije prisutnima se obratiokonzul `eran Dejan Radulovi}.
U svom obra}anjukonzul `eran je podsetio na istori-jske dogadjaje koji su vezani zadatum Dana dr`avnosti. Istakao jezna~aj koji Srbija pridaje razvojubilateralnih odnosa sa SAD, zah-valnost za ameri~ku podr{ku Srbiji
u procesu evropskih integracijaposebno isti~u}i zaintersovanost zadaljim unapredjenjem ekonomskesaradnje. U tom kontekstu,obavestio je o uspostavljanjudirektne avionske linije izmedjuSrbije i SAD u junu ove godineuz ocenu da }e to dodatnodoprineti ja~anju veza izmedju dvezemlje. Istakao je zna~aj i ulogusrpske zajednice u SAD u razvojuodnosa dve zemlje, njenom dopri-
nosu razvoju grada ^ikaga i pre-neo spremnost za dalje produblji-vanje saradnje izmedju zbratiml-jenih gradova Beograda i ^ikaga.Tim povodom je obavestio oobele`avanju 10-godi{njice zbra-timljenih odnosa koje je planiranoza april ove godine u ~ikagu uorganizaciji Ameri~kog komitetaza saradnju sa Beogradom.
Na prijemu su pred-stavnici dr`ave Ilinois i grada~ikaga pro~itali ~estitke guverneraBruce Rauner, gradona~elnikaRahm Emanuela i dr`avnogtu`ioca Lise Madigan.
Takodje, povodom Danadr`avnosti Republike SrbijeGeneralni konzulat su posetiliu~enici srpske Akademije “SvetiSava” u ~ikagu. Tom prilikomgrupu u~enika ni`ih razreda, na~elu sa direktorom MarkomBojovi}em i njihovim u~iteljicama,primio je konzul `eran DejanRadulovi}. Konzul `eran je objas-nio u~enicima va`nost obele`avan-ja Dana dr`avnosti i upoznao ih saistorijskim dogadjajima koji suvezani za ovaj praznik. Pored toga,u~enici su se u razgovoru intereso-vali za ulogu i misiju Konzulata.
Direktor {kole MarkoBojovi} se zahvalio na prijemu itom prilikom izrazio zadovoljstvosaradnjom Akademije saGeneralnim konzulatom.
proslava dana dr@avnosti srbijeHor Branko Radi~evi}Konzul `eran Dejan Radulovi} sa suprugom Biljanom
Danka Mili}, Vesna Zafirovski i konzul Dejan Radulovi} F. ansambl: ”Soko”
8 Mart 2016.
F i L M
zanoS pobunjenih andjeLa
Srdjan JOKANOVI]
Najaktuelniji film snimljenu Srbiji pro{le godineujedno je i najbolji do
sada vidjen. “Branio sam MladuBosnu“ po scenariju i u re`ijiSrdjana Koljevi}a snimljen je,kako se ka`e, “uprkos svemu”: ukratkom roku, sa nedovoljnonovca i mnogo, mnogo li~ne ini-cijative i `elje umetnika da ost-vare svoju plemenitu ideju o sni-manju jedinog srpskog filma ugodi{njici obele`avanja jednogveka od po~etka Prvog svetskograta.
U vremenu kadadana{nje sile poku{avaju daprekroje istoriju i crno u~inebelim, ili bar sivim, SrdjanKoljevi} (48) nam je doneo pri~uo “pobunjenim andjelima“, kakoih je Ivo Andri} nazivao, o rev-olucionarima zanesenim slo-bodom, ~itavoj generaciji mladihljudi iz Slovenije, Hrvatske,Srbije, Dalmacije, Bosne iHercegovine koji su po~etkompro{log veka sanjali svoj san oslobodi i ujedinjenju svih ju`nihSlovena.
Junaci pri~e su pripadni-ci “Mlade Bosne“ i njihov najpoz-natiji ~lan Gavrilo Princip ~ijimetak je usmrtio austrougarskognadvojvodu Franca Ferdinanda injegovu suprugu Sofiju dok subili u poseti Sarajevu, {to je biopovod za po~etak Velikog rata.Ali, i vi{e od njih, junak ovogfilma je advokat Rudolf Cistler,Hrvat austrijskog porekla, kome jevlast, zbog njegove nacionalnosti,dodelila odbranu, misle}i da }eposao odraditi rutinski u procesu~ija je presuda unapred bila done-
sena.Medjutim, Cistler je ura-
dio suprotno: dokazao je daoptu`nica za veleizdaju ne stojijer Bosna i hercegovina nije anek-tirana od strane Austrijo-Ugarske,~ak ni po zakonu te zemlje.Odluku, naime, nije usvojila iskup{tina Ugarske pa je samimtim bila i neva`e}a. Ve}inaoptu`enih nije izbegla smrtne ilizatvorske kazne, a Cistler je jedvaizbegao lin~ austrijskih oficiraposle sudjenja. Na po~etkuDrugog svetskog rata usta{e su ga
uhapsile i sprovele u konc logorodakle ga je spasla suprugaJulijana, Nemica. ~ak i posle rataga je Titov re`im zatvarao zato{to je branio gradjane kojima jevlast oduzela imovinu. Iza njih jeostala }erka Vanda koja je bilaoperska primadona u Sarajevu iZagrebu. Nije imala dece i umrla
je po~etkom devedesetih.
La`na trudno}a
Srdjan Koljevi}, re`iserfilmova kao {to su “Sivi kamioncrvene boje” i “@ena slomljenognosa”, ili pisac scenarija nagradji-vanih “Krugova“, rodjen je usarajevu gde je zavr{io osnovnu isrednju {kolu. Posle odslu`enjavojnog roka i jednogodi{njegboravka u SAD, upisao je studijeu Beogradu gde je i ostao. Ipak,tema Principa, Ferdinanda,kobnog pucnja, uzroka i posledi-
ca, zanimala ga je jo{ u vremekada je bio mladi Bosanac i `iteljSarajeva.
- Nije to bilo posebnoaktuelno tada i o tim dogadjajimau~ili smo kao i ostali u Jugoslavijiili bilo kojoj drugoj evropskojzemlji, bez poku{aja zapitanosti ilirevizionizma. U~ili smo ono {to je
i pisalo na tabli koja je stajala namestu atentata, a koju su skinulinacisti 1941. i odneli je na poklonHitleru, koja je skinuta i danas.Principov most se zvao Principovmost, Principove stope koje jevajar Voja Dimitrijevi} napraviobile su za{titni znaci Sarajeva, kaoi ta tabla. Obe stvari sada stoje umuzeju koji se vi{e ne zoveMuzej Mlade Bosne ve} MuzejSarajeva, dok je Principov mostpostao Latinska }uprija.
To se sve desilo s
po~etkom ratova devedesetih?
- ^ak i pre toga jepo~elo, {to je sve bila posledicaneznanja istine o Mladoj Bosni.Muslimani su Principa gledali kaoSrbina, a ne kao jugoslovenskiorjentisanog pripadnika MladeBosne, borca za oslobodjenje iujedinjenje. I sad mislim darevizionizam, danas kao i nekada,dolazi iz `elje da se {to vi{eulizujemo ja~ima od sebe, ~ak iretroaktivno. Zanimljiv je u tomsmislu, recimo, slu~aj navodnetrudno}e Ferdinandove suprugeSofije, a ona zapravo nije bilatrudna, jer nije mogla da budetrudna, ni teoretski. To govori daje postojala potreba da se pri~aobrne, a da se u~esnici atentataprika`u krvolocima, a ne revolu-cionarima. Sofija je imala 47 god-ina i nakon poslednjeg porodjajatri godine ranije bila je operisana.Medjutim, ta pri~a se pro{irila.Poku{ao sam da otkrijem kada seto desilo. U vreme atentata i petdecenija posle njega, trudno}uniko ne spominje, ta pri~a nastaje{ezdesetih godina. Mo`da se~ekalo da pomru svedoci koji sese}aju tih dogadjaja, pa da sestvori legenda.
Tako je i danas?
- Ne bi me ~udilo dakroz pedeset godina po~nerevizionizam vezan i za Drugisvetski rat pa da ispadne da suPoljska i ^ehoslova~ka isprovoci-rale Nema~ku i tako po~ele Drugisvetski rat. Na pedesetu godi{njicuatentata, kada je Vladimir Dedijernapisao knjigu “Sarajevo 1914“, idanas kapitalno delo na tu temu,ceo svet je znao istu verziju tihdogadjaja, uzroka, povoda iposledica. Zanimljivo mi je bilojo{ jedno otkri}e, da danas dr`avekoje ba{tine nasledje imperijalnihsila ve} u~e kako im je Principsru{io njihov svet, a svi kojiba{tine istoriju oslobodjenja malihnaroda, koji su bili potla~eni, u~ePrincipa kao nacionalnog junaka.Tipi~an primer tih razlika suEngleska i Irska.
Srce nadvladalo razum
Ali, Austrijanci ne misle
tako, sude}i po prijemu koji je
za ekipu filma priredio austrijs-
ki ambasador u Beogradu?
- On nas je posetio i nasnimanju, bio je na premijeri,odu{evljen je filmom i ~ini se daima vi{e razumevanja za MladuBosnu i Gavrila Principa negona{a sada{nja vlast. On je shvatioda su postojale dve straneAustrije, jedna je bilo montiranosudjenje, a druga teze na kojimaje Cistler gradio svoju odbranu,rekav{i da “kada se pravo ukloni,svaka dr`ava postaje veliko razbo-jni{tvo”. Gospodin JohanesAjgner, austrijski ambasador, je iina~e osoba sa {irim vidicima,obo`avalac ruske liuterature iDostojevskog, neko ko dubljerazume te stvari.
INTERVJU SA POVODOM - RE@ISER SRDJAN KOLJEVI]
Scenarista i reditelj jedinog na{eg filma posve}enog stogodi{njici atentata u Sarajevu i po~etku Prvog svetskog rata otkriva kako je do{ao doneverovatnih ~injenica i detalja iz `ivota Gavrila Principa i njegovih drugara i obja{njava perverzni slu~aj neme{anja Srbije i Republike
Srpske u sopstvenu istoriju
Re`iser i scenarista Srdjan Koljevi}
Scena sa sudjenja iz
filma Gavrilo Princip
F I L M
www.serbianmirror.comMart 2016. 9
A sada tu`ni deo pri~e:u Srbiji, sa druge strane, nijebilo mnogo ljubavi ka ovoj temi?
- Film je na kraju, nasre}u, to se ne vidi na ekranu,snimljen sa malo novca i ukratkom roku. Na konkursuFilmskog Centra Srbije dobili smone{to novca, kao i kasnije i odRTS-a. Nezgoda sa tim konkur-som je bilo to {to su njegovirezultati kasnili nekoliko meseci,{to nas je onemogu}ilo da imamostrane partnere iz Nema~ke iAustrije koji su bili zainteresovanida ulo`e novac. U ministarstvukulture Srbije su nam obe}alinovac, tada{nji ministar BracaPetkovi} je rekao kako smoracionalni i skromni, kako to malonovca nije nikakav problem, ~aksu i vlade Srbije i RepublikeSrpske imale u Banjaluci sednicusa jednom ta~kom dnevnog redagde su doneli zaklju~ak da }ezajedno da podr`e film, sakonkretnim sumama. Naravno,prevarili su nas i jedni i drugi.
Neobi~no je da dvezemlje koje treba da su najvi{ezainteresovane za ovu temu, ba{ni{ta ne daju za film?
- Ba{ tako, velikiparadoks. To je jedini projekatvezan za Prvi svetski rat kod nasi jedini koji na pametan na~insagledava tu temu, kroz vizurustranca, i obe zemlje bi imaleveliku korist od filma. Znali suoni to, i sami su to isticali, ali,eto, do`iveli smo sva tarazo~aranja. Racionalno gledano,u junu smo bili u situaciji da netreba ni da radimo taj film i da jesuludo ulaziti u ovu avanturu sanedovoljnim sredstvima i ukratkom roku. Ovo je najve}iumetni~ki rizik u koji sam u{ao u`ivotu i nikada ga vi{e ne bihponovio. U junu smo producentZoran Jankovi} iz “Ko{utnjakfilma“ i ja odlu~ili srcem, a nerazumom da ipak krenemo u to.Razum je govorio ne, a srce sadili nikad. I onda je usko~io direk-tor RTS Nikola Mirkov, bez ~ijepomo}i ne bi bilo filma.
Prvi ste posle DraganaBjelogrli}a i njegovog“Montevidea” uspeli da otkrijete~itav niz mladih, do sada nepoz-natih, briljantnih glumaca? Da lije i njih poneo revolucionarnizanos dok ste snimali film?
- Imao sam na audicijivi{e od {ezdeseth studenata glumeiz svih filmskih {kola u Srbiji i svisu bili sjajni. Kad mladim glumci-ma da{ neki okvir koji je ~ist, bezmanipulacije, samo ideale, ideju ukoju vredi poverovati, koja imane{to humanisti~ko i iskreno, ondavidi{ da ti dana{nji mladi ljudimogu da budu isti kao junaci iz
pro{losti koje u filmu igraju. Ovatri glumca koji igraju GavrilaPrincipa, Veljka ~ubrilovi}a iTrifka Grabe`a (Milo{ djuri},Marko Grabe` i Marko Pavlovi})stalno su se dru`ili i hteli dazajedno idu na ve`banje pucanjaiz pi{tolja, a u jednom trenutkusam im rekao da }u, kad ve}toliko `ele da udju u svoje likove,da ih zatvorim u pravu aus-
trougarsku tamnicu iz onog dobakoju smo prona{li u Pan~evu, upodrumu dana{njeg muzeja grada.Bili su odu{evljeni idejom.
Jesu li pre snimanjane{to znali o tim dogadjajima?
- Apsolutno ni{ta, kao ive}i deo dana{nje mlade generac-cije. Sa tom temom je problem{to svi misle da znaju sve, a ustvari ne znaju ni{ta ili znaju vrlomalo. Najve}i problem sa inter-pretacijama teme sarajevskogatentata je {to se ljudi bave jed-nim drvetom od koga ne vide celu{umu i time manipuli{u. Svi gov-ore o Principu, ali zaboravljaju daje on bio samo jedan od mnogihkoji su `eleli isto. To {to je nje-
gov metak pogodio, a prethodnih{est atentata nije uspelo, i to morada se sagleda. Sva {kolovanaomladina tog doba imala je istuideju.
Kako danas neki to neshvataju, da je to bila borbaprotiv zajedni~kog okupatora?
- Mo`da ti isti i danaspri`eljkuju neku okupaciju, nasvim stranama ovog regiona.
Tu`an podatak, a mo`da i gre{im.[ta su u filmu istorijske
~injenice a {ta nadogradnja?- U najve}em delu je
zasnovan na originalnim istori-jskim izvorima, zapisima isvedo~anstvima u~esnika sudskogprocesa, bez naknadnih inter-pretacija i obja{njenja istori~ara.Imamo stenogram sa sudjenja sasve humornim detaljima koji suga pratili. To sudjenje je bila plat-forma da mladobosanci iznesusvoje ideje, a preko tog stenogra-ma do{li smo i do samog Cistlerai njegovih pisama i predavanja.Imali smo knjigu istra`nog sudijeLea Pfefera i se}anja Jovanke^ubrilovi}, Veljkove mlade
supruge koja mu je rodila dete zavreme sudjenja, a koje Veljkonikada nije video. Jovankinapisma i zapise sam dobio posred-stvom njene porodice, kao i pismadrugih optu`enih. Tako sam dobiojasnu sliku tih dogadjaja.Medjutim, za pisca je to punote`e nego kada pi{ete svoju pri~u,fikciju. Ovde je toliko toga odred-jeno i u okviru toga treba naprav-iti jednu dramu, uzbudljiv film, asa~uvati verodostojnost istorije.
Princip umro u mukama
Kako ste do{li do togmaterijala?
- Kada sam pre dvadesetgodina kao student spremaodiplomski rad, dramu na temusudjenja mladobosancima, kodprofesora Slobodana Seleni}a,slu~ajno sam do{ao do stenogra-ma tog sudjenja koji je bioobjavljen u vidu knjige, jer je tadana ~elu Arhiva Bosne iHercegovine, izdava~a knjige, biojedan od pre`ivelih mlado-bosanaca profesor VojislavBogi}evi}. Zahvaljuju}i njemuimamo sa~uvana i ta Cistlerovapisma. On je jo{ pedesetih godinaposlao pitanja svim pre`ivelimsvedocima kako bi {to detaljnijerekonstruisao dogadjaje oko aten-tata i na osnovu toga sam sastaviomozaik te moje diplomske drame.Sticajem okolnosti, moja drama jedo{la i do porodice ^ubrilovi} itada mi se javila Nada ^ubrilovi},ova beba koja se u filmu radja1914. godine. Poslala mi je pismosa korekcijama gde sam pogre{iou odnosu na istorijske ~injenice.Onda sam je posetio u ku}i, tamona Vo`dovcu u Beogradu, i dobiood nje rukom pisane uspomenenjene majke Jovanke ^ubrilovi}koja je umrla krajem {ezdesetih.To mi je bio dragocen materijal.Uglavnom, to je jedna od temakoju, kada je za~eprkate, potpunovas uvu~e. U medjuvremenu samsakupljao nove materijale, zapisi-vao ideje i saznanja i pro{legodine dobio ideju za film.
Da li ste mogli daGavrilu Principu date malo ve}uulogu o ovom filmu, jer sunekako podjednako va`ni i on iMlada Bosna i Cistler iAustrougarska...?
- Ja sam upravo to ihteo. Zanimljiviji mi je kaore`iseru i scenaristi ugao iskosagledono nego ravna rekonstrukcijaistorije, kao kod Veljka Bulaji}a unjegovom filmu “Sarajevski aten-tat“ iz 1975. godine. Zanimljivomi je bilo da sagledam celu gen-eraciju maloletnika koji suu~estvovali u tim de{avanjima, alii idealizam tridesetogodi{njakakoji su prvi glavom platili
u~estvovanje u atentatu. Idealizmite dve generacije sasvim surazli~ite stvari. Bilo mi je va`noda Principa sagledam u grupi iakose on ~esto izdvaja samo zato {tosu ba{ njegovi meci pogodilimetu. {to je rakao ^ubrilovi}:“Ali, ja sam prvi bacio bombu”!Mislim da je to bitno i zagledaoce u inostranstvu, da to nijeneki mladi}, usamljeni atentator,ve} ideja cele generacija, hiljadaljudi koji su mislili isto.
Taj deo niste stavili ufilm, ali istra`ivali ste i detaljekraja `ivota Gavrila Principa?
- Ve}ina od dvadesetakosudjenih na tom procesu jepoumirala u tamnici, u roku od trigodine, samo njih nekoliko jepre`ivelo. Zaboravlja se da je tihmeseci posle ovog procesa na sto-tine mladobosanaca osudjeno, dase sudilo ~lanovima svih dja~kihudru`enja u Banjaluci, Travniku,Mostaru, Tuzli... na stotine djakaje poslato na robiju. Princip je ~aknajdu`e `iveo, sve do 1918.godine, skoro do kraja rata. Ustra{nim mukama je umro, amputi-rana mu je bila ruka. Zanimljivoda, kada je umro, austrougarskakomanda u Terezin{tatu u ^e{koj,gde je tamnovao, a koji je uDrugom svetskom ratu biopretvoren u konc logor, odlu~ila jeda se Princip tajno sahrani kakonjegov grob ne bi postao svetili{te.Onda su ga sahranili no}u, nasreddruma, zajedno sa nekim drugimrobija{ima. Jedan od vojnika kojije te no}i kopao rupu na drumubio je ^eh, neki Franti{ek,napravio mapu gde je Principovgrob i poslao svom ocu u slu~ajuda pogine na ruskom frontu gde jebio poslat. Pre`iveo je rat, vratiose ku}i i to mesto prekrio ~e{komzastavom. Tako je prvi putobele`en Principov grob. Onda jeekshumiran i preba~en u Sarajevogde je sahranjen na Ko{evskomgroblju.
[ta se u svetu promeni-lo sto godina posle atentata?
- Interesantno je dapedeset godina nakon tog dogad-jaja tada{nji svet nije imaonikakve veze sa svetom iz vreme-na Velikog rata, a da je sto godi-na kasnije mnogo sli~niji, kao dasmo krenuli unazad. Kada jesredinom {ezdesetih Dedijer pisaosvoju knjigu, izgledalo je da sesvet mnogo promenio, da je Prvisvetski rat daleka, zaboravljenapro{lost. Sada je klatno istorijeoti{lo unazad, vratilo se na dobaimperijalizma, nesloboda i socijal-nih razlika, kakve su postojale prejednog veka. Ovo {to se danasde{ava u svetu i kod nas vi{e mili~i na period uo~i Prvog, a neDrugog svetskog rata.
premijera filma
BRANIO SAM MLADU BOSNU
14 APRIL8:00 uve~e u Muvico teatru
9701 Bryn Mawr Avenue,
Rosemont, IL 60018
Ulaznice se mogu kupiti na na{em websajtu:
wew.serbianfilmfest.com
D R U [ T V O
Mart 2016.10
NEPOZNATI LJUDI NASVOZE, HRANE, BRANE...
Pi{e: Marko Lopu{ina
Demokratija nam je donelanovi javni bonton, da sesvi predstavljamo, da sve
bude transparentno, kako se topoliti~ki ka`e, ali taj bonton miSrbi primenjujemo delimi~no i popotrebi na{e lenjosti i bahatosti.Demokraitja nam je donelaodgovornosti, ali mi Srbi neznamo {ta je to. Mi kao potomcislavnih hajduka teramo svoje isrljamo u hajdu~iju 21. veka.
Ve} godinama dobrouve`ban gradjanin Srbije, bilo daje klijent, putnik ili kupac, urednodaje i prila`e svoja dokumenta isvoje li~ne podatke. Na{e li~nepodatke tako imaju svi slu`beniciop{tinskih organa, svi bankari, svivoza~i autobusa na medjunarod-nim linijama, svi ugostiteljim sviprodavci kod kojih pla}amo karti-com ili ~ekovima. Istovremeno,medjutim, gradjanin Srbije, gotovni{ta ne zna o licima sa kojima
posluje i od kojih zavisi ili njegov`ivotni staus, `ivotni standard, nakraju i sam `ivot.
U Srbiji nepoznata licaili NN osobe, kako ih policjaobele`ava kad o njima ni{ta nezna, su voza~i, kojima dajemosvoje `ivote u ruke, jer nas naprimer, vozaju po Beogradu idrugim gradovima u javnom pre-vozu, ili nas voze kombijem doBudimpe{te odakle Srbi lete jef-tinim letovima po svetu. Ti voza~iimaju na{e paso{e u rukama,podatke o mestu stanovanja imestu putovanja, kao i na{e bro-jeve telefona. Mi kao putnici ovoza~ima ne znamo ni{ta, jer onine nose slu`bena odela sabed`om, niti se predstavljaju.
Nepoznato lice je islu`benik, koji treba da nam re{i`ivotne i administrativne prob-leme, jer se ne predstavlja, bilo darazgovarate telefonom ili preko{altera. NN lice su i prodavci uprivatnim radnjama, kioscima,
kafanama.Srpske ulice, stajali{ta
Direkcije za javni prevoz uBeogradu i bandere su unaka`eneizlepljenim oglasima u kojimaNN lica nude svoje usluge, odprodaje aparata za merenjekrvnog pritiska, preko moleraja i~asova engleskog, doblagoslovenog putovanja naKosmet. Umesto da op{tinepostave oglasne tabele za porukegradjana, Srbi se dosetiti da kaohajduci napadaju prazne izloge,bandere, usamljeno drve}e, sta-jali{ta, pa ~ak i stakla u gradskimautobusima da bi nam prodalielektri~nu pe} ili iznajmili stanza stanovanje. Nijedan od tihdivljih poslodavaca nije se pot-pisao. Zbog tih prljavih oglasa iplakata, koje ki{a uni{tava,komunalna policija ne preduzimani{ta da kazni njihove autore.
Najgora situacija je sanepoznatim ljudima na na{impijacama. Hranu nam prodaju NN
lica bez imena i prezimena, bezporekla svojih proizvoda, bezdokaza da su proizvodja~i ili pre-prodavci. U Zemunu se gradjankepresvla~e u prtene suknje i stavl-jaju marame da bi li~ile na sel-janke i prodaju kajmak i sir punbra{na. Niko ne zna ko je `enakoja dr`i u plasti~noj ~iniji kaj-mak i pri~a d aje njen. Zato je imoglo da se dogodi da se na pija-cama iz ruku nepoznatih osobaprodaje i kupuje suvo meso odcrknutnih `ivotinja ili salata kojase ~uva u budjavim podrumima.
Ovo je svakodnevnaslika srpskih prilika i neprilika.Najgore je {to smo svi mi i pro-davci i kupci licemeri. jako dobroznamo kako se roba i usluge pro-daju u naprednim dr`avama, gdedosta na{ih ljudi radi kao gastar-bajteri, ali ~im dodju u Srbijupona{aju se kao hajduci.
I dok u Madjarskoj i[vedskoj, kao i drugim dr`avamaEU svako slu`beno lice nosi
bed` sa svojim imenom, a svakipija~ar ima tablu sa li~nimpodacima i nazivom svog pre-duze}a, kod nas Uprava pijaca,koja izdaje tezge dozvoljava dana njima rade NN lica, ~ak iosobe bez li~ne karte.
Krivci za pojavu NNlica u srpskim javnim poslovimasu inspekcijske slu`be koje nerade svoj posao kako treba i nesankcioni{u osobe koje rade sagradjanima. Kazna za lepljenjeoglasa po javnim mestima je5.000 dinara, ali ne pamtim da jeikada i ikome napla}ena. Tospada u brobu protiv siveekonomije i ilegalnog poslovanja,ali kad dr`ava ne mari za to, {tobi se mi brinuli.
Ipak, predla`em zapo~etak da da svi prodavci napijacama moraju obavezno daimaju istaknutu firmu i svoje imei prezime, da bi se znalo ko nas,~ime i odakle hrani. A ko nastruje.
HAJDU^IJA U 21. VEKA
