ovde (PDF format)

ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗВОЈА СЕЛА

SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTSS C I E N T I F I C M E E T I N G S

Book CXLV

DEPARTMENT OF CHEMICAL AND BIOLOGICAL SCIENCES

Book 5

PROSPECTS OF RURAL DEVELOPMENT

PROCEEDINGS OF THE SCIENTIFIC MEETING April 17–18, 2013

Accepted on the basis of reports submitted at the 6th meeting of Department of Chemical and Biological Sciences held on 26 September, 2013

E d i t o r

AcademicianDRAGAN ŠkORIć

B E L G R A D E

2 0 1 4

СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИН АУ Ч Н И С К У П О В И

Књига CXLV

ОДЕЉЕЊЕ ХЕМИЈСКИХ И БИОЛОШКИХ НАУКА

Књига 5

ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗВОЈА СЕЛА

ЗБОРНИК РАДОВА СА НАУЧНОГ СКУПАОДРЖАНОГ 17–18. aприла 2013.

Примљено на основу поднетих реферата на VI скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 26. септембра 2013. године

Ур е д н и к

академикДРАГАН ШКОРИЋ

Б Е О Г РА Д

2 0 1 4

ИздајеСрпска академија наука и уметности

Идејно решење корицаЗвонимир Сакач

ЛекторЉиљана Миљковић

Технички уредникМира Зебић

Тираж: 500 примерака

ШтампаСлужбени гласник

© Српска академија наука и уметности, 2014

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР

Драган Шкорић, председникЖиворад Чековић

Часлав ОцићМилован Митровић

Данило ТомићВера Батина, секретар

ШТАМПАЊЕ ОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ ОМОГУЋЕНО ЈЕ ЗАХВАЉУЈУЋИФИНАНСИЈСКОЈ ПОМОЋИ

Пољопривредног факултета Универзитета у Новом СадуСупериора Д.О.О. Велика ПланаФармдизајна Д.О.О. Нови Сад

САДРЖАЈCONTENTS

Никола Хајдин, председник САНУ, ПОЗДРАВНА РЕЧ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

Драган Шкорић, ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Драган Шкорић, НАУКА И СТРУКА У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ И СЕЛА У СРБИЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13

Dragan Škorić, ROLE OF SCIENCE AND PROFESSIONAL EXPERTISE IN AGRICULTURAL AND RURAL DEVELOPMENT IN SERBIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24

Милован Митровић, ПРОБЛЕМИ, МОДЕЛИ И АКТЕРИ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА СЕЛА У СРБИЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25

Milovan Mitrović, PROBLEMS, MODELS AND AGENTS OF SUSTAINABLE RURAL DEVELOPMENT IN SERBIА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38

Душан Ковачевић, Мирослав Малешевић, Снежана Ољача, СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВА РАЗВОЈА РАТАРСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ У СРБИЈИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39

Dušan kovačević, Miroslav Malelšlević, Snežana Oljača, STATE AND PROSPECTS OF FIELD CROPS DEVELOPMENT IN SERBIA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61

Жарко Илин, Ђура Гвозденовић, Јан Боћански, Небојша Новковић, Борис Адамовић,

ПРОИЗВОДЊА ПОВРЋА У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА СЕЛА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63

Žarko Ilin, Djura Gvozdenović, Jan Boćanski, Nebojša Novković, Boris Adamović,

ROLE OF VEGETABLE PRODUCTION IN THE DEVELOPMENT OF RURAL REGIONS IN SERBIA. . . . . . . . . . . . .86

8

Зоран Кесеровић, Михаило Николић, Драган Николић, Светлана Пауновић,

ВОЋАРСТВО ШАНСА РАЗВОЈА СЕЛА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . .89Zoran keserović, Mihailo Nikolić, Dragan Nikolić, Svetlana Paunović

FRUIT GROWING AS A CHANCE FOR RURAL DEVELOPMENT IN SERBIA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119

Нада Кораћ, Драгољуб Жунић, Драгослав Иванишевић, ВИНОГРАДАРСТВО И ВИНАРСТВО У СРБИЈИ . . . . . . . . . . . . .123

Nada korać, Dragoljub Žunić, Dragoslav Ivanišević, CONCLUDING REMARkS AND MEASURES FOR THE IMPROVEMENT OF VITICULTURE AND ENOLOGY IN SERBIA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .142

Ратко Лазаревић, Витомир Видовић, ЗНАЧАЈ СТОЧАРСТВА У ПРОИЗВОДЊИ ХРАНЕ И ОДРЖИВОМ РАЗВОЈУ СЕЛА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145

Ratko Lazarević, Vitomir Vidović, IMPORTANCE OF ANIMAL HUSBANDRY IN FOOD PRODUCTION AND SUSTAINABLE RURAL DEVELOPMENT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .153

Стеван Маширевић, Мирјана Војиновић Милорадов, РЕШЕЊЕ НЕКИХ ЕКОЛОШКИХ ПРОБЛЕМА НА СЕЛУ . . . . . .155

Stevan Maširević, Mirjana Vojinović Miloradov, SOLUTIONS OF SOME ECOLOGICAL PROBLEMS IN RURAL AREAS. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .161

Зорица Васиљевић, Весна Поповић, ЕКОНОМСКО-ФИНАНСИЈСКА КОМПОНЕНТА РАЗВОЈА СЕЛА И ПОЉОПРИВРЕДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .163

Zorica Vasiljević, Vesna Popović, CONCLUSIONS VITH PROPOSED MEASURES. . . . . . . . . . . . . . .183

Данило Томић, Гордана Вуксановић, КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА И УЛОГА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ У РАЗВОЈУ СЕЛА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . .187

Danilo Tomić, Gordana Vuksanović, POPULATION MOVEMENTS AND LOCAL GOVERNMENT ROLE IN THE DEVELOPMENT OF SERBIAN VILLAGE . . . . . . .199

Миладин Шеварлић, АНАЛИЗА СТАЊА И ПРАВЦИ РАЗВОЈА ЗЕМЉОРАДНИЧКОГ ЗАДРУГАРСТВА У СРБИЈИ. . . . . . . . . . . .201

Miladin Ševarlić, ANALYSIS OF CURRENT STATE AND DEVELOPMENT TRENDS OF AGRICULTURAL COOPERATIVES IN SERBIA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .217ДИСКУСИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .219ЗАКЉУЧЦИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .235

ПОЗДРАВНА РЕЧ АКАДЕМИКА НИКОЛЕ ХАЈДИНА, ПРЕДСЕДНИКА САНУ

Даме и господо, поштовани аутори и учесници овог еминентног скупа

Имам пријатну дужност и задовољство да се по други пут у проте-клих седам месеци обратим учесницима саветовања које организује један од најмлађих и најактивнијих одбора Српске академије наука и уметности – Одбор за село, чији је председник наш уважени академик Драган Шкорић. У протеклих 30-ак година САНУ је организовала два саветовања посвећена проблемима села: 1982. године одржано је саветовање у хотелу Покајница, у Великој Плани, на тему: Будућност села и сељака, а 1991. године тема је била Oживљавање села. Међутим, дешавања после 90-их, посебно у транзи-ционом периоду после 2000. године, довела су до стагнације не само у развоју српског села већ и (пољо)привреде и друштва у целини. Незапосленост и сиромаштво су у порасту и у градским и у сеоским подручјима

Из тих разлога је Српска академија наука и уметности пре две године и покренула иницијативу да се поново формира одбор за село. Тема овог саветовања – Перспективе развоја села Србије, је веома инспиративна. Крајње је време да и САНУ проговори о овим проблемима аргументовано и компетентно.

Србија располаже повољним природним и климатским условима за развој разноврсне пољопривредне производње. Равничарски предели погодују развоју ратарско-повртарске и сточарске производње; брежуљкасти преде-ли развоју воћарско-виноградарске, а брдско-планинско подручје развоју сточарства и производњи здравствено безбедне хране. Међутим, ти ресурси ни издалека нису адекватно искоришћени. Напротив – још су запуштени и запостављени. Око 400.000 ha обрадивих површина је у парлогу. Ниво произ-водње у 2012. години износи свега 40 одсто у поређењу са 1989. годином. Број крава музара је опао са 817.000 у 2000. години на 420.000 у 2012. години. Мислим да смо свесни шта то значи за националну економију.

Миграције са села у град и иностранство трају деценијама. Сви поку-шаји да се ти процеси успоре у протеклих 50 су били безуспешни. Села брзо старе и празне се. Младих је у селима све мање, а старих све више. Повратак из градских у сеоска подручја је занемарљив. Поставља се питање како и све мањи број младих задржати у селима?

Увидом у реферате припремљене за овај скуп, видео сам да су покре-нути, осветљени и обрађени озбиљни проблеми српског села и пољопривре-де. То су пре свега савремени трендови у ратарској, повртарској, воћарско-виноградарској и сточарској, као и у еколошкој производњи. Нема сумње да је пољопривредна производња још увек основна привредна активност на селу. Вероватно ће то бити и убудуће.

Сем ових проблема, у неколико реферата обрађени су социолошки, културни, економски, демографски, регионални и организациони проблеми села и пољопривреде. Истовремено, аутори подвлаче разлику између развоја села и пољопривреде, али указују и на нераскидиву повезаност села, с једне стране, и пољопривредне производње, с друге стране.

На почетку су аутори указали на место и улогу науке и струке у развоју сеоских насеља и пољопривреде. Брзи развој науке у корак са светским трен-довима, као и трансфер тих резултата у праксу, морају бити императив фазе у којој се налазимо. Без оваквог приступа нећемо напредовати већ назадовати, уместо у будућност, ићи ћемо у прошлост. Морамо се ослободити негативне селекције кадрова у научно-образовним установама. Дошло је време када производња хране, а посебно пољопривредна наука, траже најквалитетније кадрове, најмодернију опрему, врхунску технологију и високе стандарде. И ми морамо то прихватити– чим пре то боље.

Посебан квалитет поднетих реферата јесте у томе што су на крају, на 2–3 стране, дати аргументовани предлози мера и активности за унапређење производње и развоја села. Аутори не само да критикују постојеће стање већ нуде и решења за присутне проблеме. То може бити веома корисно за креаторе аграрне, руралне, регионалне, локалне, еколошке политике, али и научне политике у овој области.

Предлажем програмском одбору саветовања да предлог мера упути Влади Србије и ресорним министарствима. Искрено се надам да ће им то користити у будућем раду.

10

ПРЕДГОВОР

На предлог Одбора за село, Извршни одбор Председништва Српске академије наука и уметности одобрио је одржавање научног скупа „Перспек-тиве развоја села Србије“, који је одржан од 17. до 18. априла 2013. године у свечаној сали Академије.

Скуп има за циљ да осветли стање и проблеме у селима Србије, с посеб-ним освртом на практичне могућности развоја сеоских средина и пољопри-вреде. Посебно напомињемо да је научни скуп имао акциони карактер и да су предавачи дали предлоге краткорочних мера, као и средњорочних и дугорочних практичних решења за унапређење модерног развоја српских села и пољопривреде.

За предаваче на овом научном скупу ангажовани су угледни научни радници и професори са наших факултета и института, који су врсни позна-ваоци главних проблема у пољопривреди и пропадању села.

Након одржавања овог научног скупа, а на основу изложених реферата, дискусије и закључака који су усвојени треба инсистирати на проналажењу оптималних решења која ће зауставити даље пропадање села и пољопривре-де уз коришћење модерних технологија производње, аграрних мера и нове економске политике. Дакле, требало би дефинисати нове аграрне и социјалне реформе, које ће се разликовати од свих досадашњих по томе што су фокуси-ране на економске основе и модеран приступ ревитализацији села. Да би се ово реализовало, намећу се као приоритети три скупа практичних мера које ће се институционално припремити и истовремено спроводити:

– Техничко уређење обрадивог земљишта и добровољно укрупњавање поседа где је то могуће;

– Уређење водотокова, ради спречавања поплава и изградње система за наводњавање;

– Хоризонтално и вертикално организовање пољопривредника у задру-ге, акционарска друштва, пословна удружења и друге видове удруживања.

Мерама аграрне политике дати већи значај развоју сточарства као кључ-ном фактору у привредном развоју села. Интензивирати подстицајима развој високо акумулативних производњи, као што су проиводња поврћа и цвећа у отвореном и затвореном простору, воћа, грожђа, вина, итд.

Посебно стимулисати изградњу прехрамбених погона за финалне производе на нивоу локалних заједница, ради стварања услова за запошља-вање младих генерација и њихов останак на селу. Стимулативним мерама подстицати заснивање бракова и рађање деце, како би зауставили пропадање и нестанак села.

Желимо да подсетимо да су наша села била, јесу и биће значајни чини-оци са економског, културног и демографског становишта. Зато би требало да учинимо све да пропадање села заједнички зауставимо.

Зборник радова, дискусије и закључци са овог научног скупа биће достављени Скупштини Републике Србије, Влади Србије, Привредној комори Србије, локалним самоуправама, средствима јавног информисања и свима онима којима је стало до развоја села и пољопривреде

Будимо организовано друштво, које се развија на знању, раду, плани-рању и коришћењу свих модерних технологија. Када на селу буде што више финалних производа, бићемо богато друштво, спремно за конкуренцију у Србији и на међународном тржишту.

Надајмо се да тада нећемо затварати постојеће школе већ отварати нове и да ћемо слушати радост младих генерација које ће видети свој опстанак и будућност у сеоским срединама.

Академик Драган Шкорић

12 Драган Шкорић

НАУКА И СТРУКА У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ И СЕЛА У СРБИЈИ

Д. ШКОРИЋ*1

Сажетак. – Србија поседује широку мрежу научних и образовних институција које се баве унапређењем пољопривредне производње, села, прехрамбених техноло-гија, развојем биотехнологије за одрживе непрехрамбене производе и процесе (ин-дустријске намене) и заштиту животне средине (очување и унапређење екосистема).

Остварени су значајни резултати на свим пољима активности у претходних 5–6 деценија. Посебно треба истаћи: стварање преко 2000 култивара гајених биљака, нових раса у сточарству, нових технологија производње, проучавању земљишта, заштити биља, здрављу и заштити домаћих и дивљих животиња, обновљивом ко-ришћењу природних ресурса и очувању животне средине, као и реализацији већег броја технологија за финалне производе.

У претходне две деценије долази до стагнације и благог пада у научним ис-траживањима из објективних и субјективних разлога.

Ради убрзаног научног и технолошког развоја Р. Србије треба извршити струк-туралне промене научног и образовног процеса, реорганизацију научних институција и обнову научног кадра.

Кључне речи: наука, струка, образовање, резултати, пољопривреда и село.

УВОД

Наука у ери техничко-технолошке револуције постаје све значајнија производна снага и чинилац напретка друштва у целини. Нема друштва које је закорачило у савремену цивилизацију, а које не схвата улогу науке у произ-водњи. Наука има важну улогу и у обликовању, разради дугорочних праваца развоја и у планирању интензитета остваривања дугорочног плана развоја производних снага друштва [5].

Када је у питању пољопривреда, село и прехрамбене технологије, на-учноистраживачки рад има велики утицај на зацртане правце развоја. Процес формирања и образовања научноистраживачког кадра релативно је спор и дуго траје. Иначе, научна истраживања указују на то да се утицају техничко-

* Српска академија наука и уметности, Београд, Огранак САНУ, 21000 Нови Сад, Н. Пашића 6. E-mail: [email protected]

14 Д. Шкорић

технолошког процеса на раст производње дугује 35%–45%, што значи да је наука значајан чинилац који подстиче раст производње и стога обавезује на даљи развој и усавршавање научно-истраживачког кадра [2].

Историја науке пуна је примера који показују да се проналасци често не могу предвидети, а њихова примена и последице брзо и у потпуности сагледати. У којој мери ће будућа научна и технолошка достигнућа унапредити биљну и анималну производњу и омогућити остваривање постављених циљева, зави-сиће пре свега од умешности човека да их искористи и правилно примени [5].

Последњих четрдесет година двадесетог века биле су веома значајне за развој биљне и анималне производње у свету и код нас. У том периоду приноси већине гајених биљака и домаћих животиња значајно су повећани.

Велики број чинилаца допринео је овом успеху, а пре свега интензиван научно-истраживачки рад у области генетике и оплемењивања је омогућио стварање нових култивара високог генетичког потенцијала за агрономске особине. Упоредо су се усавршавале методе њиховог гајења, а највише под утицајем развоја индустрије пољопривредних машина, минералних ђубрива и пестицида. Такође, трансфер научних резултата до непосредних произвођа-ча је значајно скраћен у односу на ранији период. Међутим, тај позитивни ток код нас био је само до краја осамдесетих година, да би затим до краја двадесетог века, почео да се креће у негативном правцу. Разлози за ову не-гативну појаву су добро познати, а то су пре свега ембарго, транзиција и неприпремљеност друштва за промене које су се одвијале на глобалном плану.

Најдинамичнији период у развоју науке из области пољопривреде и прехрамбених технологија код нас је био у периоду 1960–1990. године. У том периоду друштво је поклонило велику пажњу развоју постојећих научних и образовних институција. Такође, у том периоду отворено је више нових науч-них института и факултета. Образовању и усавршавању научног и стручног кадра у том периоду била је посвећена велика пажња. Резултат тих позитивних напора је био видљив кроз стварање великог броја домаћих сорти и хибрида код ратарских, повртарских, крмних култура, главних воћарских врста и ви-нове лозе. Затим, остварене су оптималне технологије производње код гајених биљака. Сточарству је била поклоњена велика пажња, створене су нове расе домаћих животиња, побољшане производне особине код интродукованих раса, разрађене оптималне технологије узгоја, а посебно здравствене заштите до-маћих животиња. У претходном периоду није поклоњена одговарајућа пажња рејонизацији пољопривредне производње, како би дошле до изражаја природне предности и погодности појединих региона за одређене прозводње [3]. Исти период карактерише разрада нових технологија за нове прехрамбене производе.

Циљ овог рада је да се оцени постојеће стање и укаже на даље перс-пективе развоја науке и струке у области пољопривреде и прехрамбене ин-дустрије.

Наука и струка у функцији развоја пољопривреде и села у Србији 15

ОСТВАРЕНИ РЕЗУЛТАТИ У БИОТЕХНИЧКИМ НАУКАМА

Наука у Србији из области пољопривреде и прехрамбених технологија у претходних 40–50 година постигла је веома значајне резултате у свим на-учним гранама и дисциплинама.

Земљишту као природном ресурсу од посебног значаја за биљну про-изводњу била је посвећена велика пажња. Израђене су педолошке карте земљишта у Србији, проучавани су параметри за повећање плодности, про-учавана су оштећења земљишта и рекултивација земљишта, рађено је на регулисању водно-ваздушног режима земљишта, проучавана је мелиорација анормалних земљишта, заштита земљишта од ерозије у функцији производње хране, коришћење земљишта у условима наводњавања ради постизања мак-сималних приноса и низ других важних параметара и особина.

Користећи генетичку варијабилност и савремене методе оплемењивања гајеног биља, оплемењивачи у научним институцијама у Србији у претходних 50 година створили су преко 2000 култивара код ратарских, повртарских, крмних биљака, воћарских врста и винове лозе. Ови култивари су у претход-ном периоду одиграли важну улогу у пољопривредној производњи, са аспе-кта повећања приноса, параметара квалитета и стабилности у производњи [1]. Посебно треба истаћи допринос наших оплемењивача у ширењу наших култивара на међународном тржишту. Рачуна се да је у периоду 2002–2010. године, годишње у Европи било засејано са нашим култиварима око 3 мили-она хектара (кукуруз, сунцокрет, соја, пшеница и др.).

Пољопривредни факултети у Србији у претходном периоду су одиграли значајну улогу у образовању стручњака. На нашим факултетима је дипло-мирало неколико хиљада стручњака. Одбрањен је велики број магистарских теза и докторских дисертација. Значи да су наши факултети имали и значајну улогу у стварању професорског кадра и научних радника.

У претходном периоду била је реализована богата међународна сарадња са великим бројем земаља у свету. Велики број нашег научног кадра боравио је у развијеним земљама на специјализацијама, магистарским, докторским и постдокторским студијама. Такође, велики број стручњака из земаља у развоју завршио је редовне студије, специјализације, магистарске и докторске студије на Пољопривредним факултетима у нашој земљи. Реализован је и велики број заједничких пројеката са партнерима из развијених и земаља у развоју.

Наши научни радници и професори са Пољопривредних факултета учествовали су и сада учествују са рефератима на скоро свим важним међу-народним скуповима.

Детаљније у овом реферату неће бити говора о достигнућима по поје-диним биљним врстама, сточарству и креирању технологија, јер ће то бити детаљно обрађено у рефератима на овом Симпозијуму.

Србија располаже са доста широком мрежом научних институција које се баве решавањем научне проблематике у области пољопривреде и прехрам-бених технологија. Слаба страна у систему научних институција из ове области

у Србији је неравномерна регионална распоређеност самих институција. Ово се аутоматски негативно одражава на развој појединих региона.

Главне институције из ове научне области у Србији су следеће: Ин-ститут за ратарство и повртарство, Нови Сад; Институт за кукуруз „Земун поље“, Београд; Институт за прехрамбене технологије, Нови Сад; Институт за воћарство, Чачак; Институт за сточарство, Београд; Институт за хигијену и технологију меса, Београд; Институт за земљиште, Београд; Институт за по-вртарство, Смедеревска Паланка; Институт за пестициде и заштиту животне средине, Београд; Институт за проучавање лековитог биља „Јосиф Панчић“, Београд; Институт за заштиту биља и животну средину, Београд; Инсти-тут за крмно биље, Крушевац; Институт за ветеринарство Србије, Београд; Институт за ветеринарство „Нови Сад“, Нови Сад; Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Београд; Институт за молекуларну ге-нетику и генетички инжењеринг, Београд; Институт за примену економике у пољопривреди, Београд; Пољопривредни факултет у Земуну Универзитета у Београду; Пољопривредни факултет и Технолошки факултет у Новом Саду Универзитета у Новом Саду; Агрономски факултет у Чачку Универзитета у Крагујевцу; Ветеринарски факултет у Београду Универзитета у Београду; Хе-мијски факултет у Београду и Технолошко-металуршки факултет у Београду Универзитета у Београду [7 и 8]. У новије време у ову мрежу су укључени и приватни универзитети Мегатренд и ЕДУКОНС из Сремске Каменице.

На први поглед имамо широку мрежу научних институција из области биотехнике. Међутим, њихова организованост, материјални положај, кадровска структура, опремљеност, научна проблематика истраживања значајно заостају за адекватним научним институцијама у развијеним земљама. Затим, немамо сагласност која ће истраживања бити доминантна у самосталним институ-цијама, а која на факултетима, ради постизања рационалности и ефикасности.

У оплемењивању важних гајених биљних врста где смо постигли свет-ски вредне резултате, претходних десетак година осећа се застој у поређењу са мултинационалним компанијама. Један од главних разлога зашто је то тако, јесте што је оплемењивач у нашим институтима истовремено научни радник који се бори да напише одређен број квалитетних научних радова да би могао напредовати у звању, док оплемењивач у мултинационалним ком-панијама има само задатак да ствара продуктивне сорте и хибриде. Сигурно да нешто морамо мењати у организованости наших научних институција, како би успоставили конкурентност и компетентност са институцијама и компанијама у развијеним земљама.

ДОМИНАНТНИ ПРОБЛЕМИ У НАШИМ НАУЧНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА

Скоро већ две деценије испољавају се одређене негативне тенденције када је у питању наука и струка у области пољопривреде и прехрамбених технологија.

16 Д. Шкорић

Расту проблеми из године у годину, а да се не решавају на адекватан начин. Осећа се недовољан однос друштвене заједнице према науци и струци и друштвено игнорисање интелектуалног капитала. Постоје и неповољни односи у самој науци, непотизам, хијерархија, непоштовање строгих критеријума код избора научног подмлатка, родбински односи (са оца на сина или кћерку), који су довели до негативне селекције кадрова, која у научним срединама ствара просечност. Нема довољно планског усавршавања младих научних радника у земљи и иностранству, а што има за последицу пад компетентности и кон-курентности за успешно извођење великих међународних пројеката.

Чињеница је да немамо великих научних тимова (мултидисциплинар-них) за кључне пројекте и задатке када је у питању развој научне мисли, развој села и пољопривреде. Позитивни изузеци су ретко присутни.

Свесни смо чињенице да је у свим областима друштвеног и економског деловања у Србији у претходне две деценије дошло до значајних промена. Када је у питању аграр Србије може се констатовати да су упропашћени велики пољопривредно-прехрамбени комбинати, пре свега погрешним при-ватизацијама. Неколицина људи узела је у своје власништво десетине хиљада хектара земље. Наша наука и струка су практично удаљене са новонасталих великих система. Без запослења је остао велики број радно способних људи у сеоским срединама, а посебно младих који сада покушавају да нађу запослење и срећу у великим градовима, али најчешће ван струке, док су старије гене-рације на селу препуштене саме себи, борећи се за голу егзистенцију.

Настављено је даље пропадање села, а посебно у брдско-планинским регионима Србије. Природни ресурси, у чему је Србија богата, прелазе у стање неискоришћености, и из дана у дан повећава се број сиромашних.

Намеће се питање шта се десило у претходне две деценије са нашом науком и струком у пољопривреди, у којим правцима она иде и шта су глав-ни проблеми. Нажалост, можемо констатовати да у аграрним наукама нема значајних позитивних помака. Глобализацијом и либералном економијом неспремни наши институти дошли су у велике проблеме. У овом периоду ни држава ни руководства института и факултета нису учинили неопходне реор-ганизације и прилагођавање новонасталим ситуацијама. Узмимо за негативан пример Центар за пољопривредна и технолошка истраживања из Зајечара, а који је основан пре више од сто година. Сада је у стечају и пропадању, а требало је да буде носилац развоја села, пољопривреде и технолошких ино-вација у важном аграрном региону (Зајечар-Књажевац-Неготин). Слична је ситуација и у Институту за крмно биље у Крушевцу. Хоћемо да повратимо значај сточарске производње у развоју села, а они који треба то да реализују-практично пропадају. Ништа боља ситуација није ни у Центру за стрна жита у Крагујевцу. Уздрмани су и наши највећи институти у Новом Саду, Земун Пољу, Чачку и Смедеревској Паланци. Мултинационалне компаније, из го-дине у годину, освајају наше тржиште са својим семенима и технологијама.

Намеће се питање да ли ми желимо да развијемо своју науку, струку, пољопривреду и село. Декларативно да, а у суштини друштво и запослени у научним институцијама не улажу довољно снаге да мењају ситуацију на боље.


Много се хвалимо како су нам малине стратешки извозни производ, а шта смо учинили за њено унапређење? Баш ништа. Немамо истраживачке тимове за стварање нових сорти адаптабилних за наше еколошко подручје, новог садног материјала, нових технологија производње, нових прилаза у области заштите од болести и штеточина, нових технологија за финалне про-изводе, итд. Сада се чудимо што друге земље (рецимо Пољска) освајају наша досадашња тржишта.

Свесни смо да су институти у државном власништву и да држава мора да има утицаја на њихов рад и пословање. Поставља се питање да ли држава треба да има исти утицај и у оним институтима који преко 90% свог дохотка остварују на домаћем и иностраном тржишту (семе, садни материјал, техноло-гије гајења, услуге и друго). Одговор је не. Такви институти требало би да буду самосталнији у доношењу кључних пословних одлука. Нажалост, и у оваквим институтима држава поставља директора према партијској припадности, не водећи рачуна да ли он може успешно креирати научну и пословну политику дотичног института. Иста је ситуација када су у питању и управни одбори у на-учним институтима. За чланове се бирају људи по партијској припадности, а не према њиховим способностима. Да још буде горе, одређене партије желе да што више својих чланова запосле у добростојећим институтима, не водећи рачуна о њиховим научним и стручним способностима. На овај начин не постижу се позитивни помаци, већ супротно, фаворизује се погрешна кадровска политика.

Научни институти и факултети који се баве прехрамбеним техноло-гијама постигли су значајне резултате у креирању већег броја технологија за нове прехрамбене производе. Међутим, немају тимове који ће заједно са науком и струком у пољопривреди омогућити отварање малих и средњих прехрамбених предузећа како би имали високовредне финалне производе за домаће и међународно тржиште.

ДАЉИ ПРАВЦИ У РАЗВОЈУ БИОТЕХНИЧКИХ НАУКА У СРБИЈИ

Глобализација је свуда око нас у свим врстама људске делатности, а посебно долази до изражаја у науци и стручном стваралаштву. Да би иг-рали значајну улогу у знању на међународном нивоу, много тога морамо да мењамо. Добро треба осмислити друштвену климу, како би приступили организованом стварању нових знања. Ништа мање није битно организовано и трајно прикупљање доступних знања. Важно је и да кроз едукацију младих генерација повећамо способност апсорпције нових знања. Затим, да се кроз унапређење комуникацијске инфраструктуре, а посебно у сеоским срединама, омогући делотворни приступ знању и његовој размени. Реализација свега напред изнетог захтева проналажење оптималних организацијских модела примене стечених знања.

Дошло је време када пољопривреда и производња хране (прехрам-бене технологије) траже најквалитетније кадрове, најсавременију опрему,

18 Д. Шкорић

најсавременије технологије и високе стандарде, а то није могуће остварити без високо развијене пољопривредне науке и технологије која мора бити на светском нивоу и развијеног система образовања на свим нивоима од осмогодишње школе до универзитета, као једног од најефикаснијих облика трансфера знања до земљорадника.

Да би се ово могло реализовати потребно је развити програме који ће обезбедити одрживу производњу и управљање биолошким ресурсима из њивских, шумских и водених екосистема. Путем конвергентних технологија омогућити одрживу, конкурентну и мултифункционалну пољопривреду, шу-марство, аквакултуру и развој села. Новим технологијама побољшати квалитет и безбедност људске хране, пића и сточне хране. Разрадити укупни концепт ланца исхране. Истраживања у области биотехнике треба да обезбеде довољне количине здравствено безбедне, функционалне, novel food и специфичне хране, обезбеде здравље људи и животиња и унапреде животну средину [7 и 8].

Већина земаља у транзицији је ускладила и довела у компонентност и конкурентност своје научне институције са адекватним научним струк-турама у развијеним земљама, а посебно са ЕУ. Ово је потребно урадити и код нас што пре, како би се зауставило пропадање наше науке. Да би се сачувало здраво језгро у нашим најпознатијим институтима из ове области (Нови Сад, Земун Поље, Смедеревска Паланка, Чачак), неопходно је што пре створити законске могућности да се њихови делови који се баве оплемењи-вањем, семенарством и садним материјалом приватизују, уз могућност да и даље држава остане сувласник (око 30%). Главни циљ промене власничке структуре у овом сегменту је повећавање конкурентности, профитабилности и стабилности на домаћем и међународном тржишту. Од кадрова који се баве основним истраживањима из дотичних института, као и осталих самостал-них института, формирати неколико националних института од посебног друштвеног интереса. Важно је формирати следеће националне институте, и то: за ратарство и повртарство, земљиште, заштиту биља, сточарство, ве-терину, коришћење вода, екосистем, прехрамбене технологије, шумарство и за биљне и животињске генетичке ресурсе. Такође, треба формирати и национални комплексни институт за проучавање села.

Постоји и друга алтернатива, да се не формирају национални институ-ти, већ да се научни радници из самосталних института укључе у рад Уни-верзитета. На овај начин би се могла постићи велика рационалност, створити бољи услови за образовање, повећати стабилност, конкурентност и профи-табилност на домаћем и међународном тржишту.

Програми научних истраживања у будућим националним институтима треба да буду подударни програмима у развијеним земљама, али у функцији развоја Р. Србије. Законом дефинисати изворе њиховог трајног финансирања.

Избор научних програма у области аграрних и технолошких наука мора бити у функцији развоја привреде Р. Србије. Предност дати истраживањима која ће гарантовати:

• Одрживу производњу и управљање биолошким и анималним ресур-сима, као и водним системима;


• Производњу здравствено безбедне, функционалне, нутритивне, спе-цифичне и novel food хране;

• Образовање студената и формирање већих научних тимова за поједине научне гране и дисциплине.

Главни приоритети у истраживањима у области пољопривреде и прехрамбених технологија треба да буду следећи:

• Одрживо коришћење, повећање плодности, ремедијација и заштита земљишта.

• Економично коришћење водних ресурса у функцији повећања и ста-билизације пољопривредне производње и заштите екосистема (наводњавање) [7 и 8].

• Евалуација и коришћење гајених и дивљих генетичких ресурса путем конвенционалних и нових биотехнолошких метода у оплемењивању са циљем добијања продуктивних сорти/хибрида/раса, који ће послужити као база за производњу хране, а посебно функционалне, специјалне и нове хране.

• Увођење и развој нових биотехнологија са циљем одрживог упра-вљања у интензивној и органској пољопривредној производњи коришћењем постојећих биолошких ресурса.

• Развој нових технологија и производња у прехрамбеној индустрији, и технологија базираних на традиционалним производима.

• Истраживање и развој примене нових ензима и микроорганизама у биопроцесима, нови производи, продукција биомасе [7 и 8].

Реализацијом наведених програма обезбедиће се велики број финалних прехрамбених и индустријских производа за домаће и међународно тржиште, како би се Р. Србија развила у препознатљивог произвођача прехрамбених финалних производа у Европи.

За реализацију напред наведених пројеката, неопходна је млада ква-литетна и компетентна генерација истраживача. Због тога је неопходно са-чинити детаљан план школовања и усавршавања младих научних радника у најпознатијим научним центрима у свету. Истовремено са планом усаврша-вања младих научних радника направити план стварања услова за бављење науком код нас по завршетку усавршавања (лабораторије, опрема, напредо-вање, стимулације и др.).

ПОЉОПРИВРЕДНЕ СТРУЧНЕ СЛУЖБЕ У СРБИЈИ И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ У РАЗВОЈУ СЕЛА И ПОЉОПРИВРЕДЕ

Понекад постоје нејасноће у односима науке и струке. Научна дос-тигнућа у области пољопривредних и технолошких наука постају временом део струке-стручна достигнућа и тада је њихов допринос развоју друштва, друштвеном благостању од великог значаја. Данас је тај однос веома дина-мичан и без укључивања у савремене научне токове је немогуће користити научна достигнућа у подизању и развоју техничко-технолошких капацитета,

20 Д. Шкорић

као и у општем друштвеном развоју модерне државне заједнице, а посебно села као основне ћелије у руралном развоју [5].

Да би пољопривредник више производио и да му производи буду што је могуће бољег квалитета нужно је да има за то потребно знање. Савремена робна производња захтева професионално, стручно образовање пољопри-вредника, како би били кадри да прихвате нова знања, нову технологију и технику, а у томе највише им могу помоћи научни и стручни радници из науке и пољопривредних служби који су задужени за трансфер знања до непосредних произвођача [4].

Перманентно образовање је нужност садашњице, а још више сутра-шњице. Треба научно и стручно радити на томе и решавати низ организаци-оно-техничких питања како би знање било доступно сваком произвођачу у сваком селу у Србији.

Док су постојали велики пољопривредно-прехрамбени комбинати, они су имали своје развојне службе и квалификовани стручни кадар. Њиховим распадањем и лошом приватизацијом дошло је и до слабљења или нестанка и развојних служби.

Пре 8–10 година, Министарство пољопривреде, шумарства и водопри-вреде Р. Србије објединило је агроинституте, агрозаводе и пољопривред-не станице у пољопривредне саветодавне и стручне службе. Са задатком трансфера знања до непосредних произвођача. У централном делу Србије постоје пољопривредне и стручне службе у следећим местима, и то: Шабац, Лозница, Ваљево, Смедерево, Пожаревац, Крагујевац, Јагодина, Неготин, Заје-чар, Ужице, Чачак, Краљево, Крушевац, Ниш, Прокупље, Пирот, Лесковац, Врање, Агроекономик (ПКБ), Младеновац, Косовска Митровица и Институт за примену науке у пољопривреди, Београд. У Војводини постоје пољопри-вредне стручне службе у следећим местима: Суботица, Бачка Топола, Кикин-да, Зрењанин, Сента, Панчево, Вршац, Сомбор, Врбас, Нови Сад, Сремска Митровица и Рума. Ових месеци ради се на обједињавању у један систем пољопривредно саветодавних служби на нивоу Републике Србије.

Пољопривредне саветодавне стручне службе имају одговорну друштве-ну функцију у развоју села и пољопривреде. Оне то и чине, према својим могућностима. У оквиру већине јединица пољопривредно саветодавних стручних служби осећа се недостатак квалитетних стручних кадрова који треба да буду носиоци унапређења пољопривреде и села. Такође, не постоји адекватни систем перманентног усавршавања стручњака у пољопривредно саветодавним стручним службама. Последњих година осећа се и слабљење веза између Пољопривредних факултета, самосталних научних института и Технолошких факултета с једне стране и пољопривредно саветодавних стручних служби с друге стране. Нема синхронизованог процеса образовања и трансфера знања. Требало би образовати модеран систем који ће репродуко-вати кадрове и знање за трансфер знања до сваког непосредног произвођача.

Материјални положај пољопривредно саветодавних стручних служби није на потребном нивоу, што кочи бржи трансфер знања. Одређени број пољопривредно саветодавних стручних служби нема адекватну своју инфра-


структуру, лабораторије, лабораторијску опрему и друга неопходна техничка средства за нормално функционисање.

Да би се развила и у овој области деловања, здрава конкурентност и компетентност, неопходно је законски регулисати отварање приватних пољопривредно саветодавних стручних служби. Законска регулатива мора бити на високом нивоу у погледу захтева за отварање и функционисање овак-вих приватних институција.

Када анализирамо научне, образовне и стручне институције из области пољопривреде и прехрамбених технологија, можемо констатовати да у до-садашњем периоду није поклоњена довољна пажња прогнозно-извештајним службама на нивоу Републике Србије, које имају изузетно важан значај током вегетације код биљне производње и трајан задатак у сточарској производњи. Концепт организовања прогнозно-извештајних служби треба осмислити тако да оне буду на Универзитетима у једном синхронизованом систему на нивоу Републике Србије.

ЗАКЉУЧЦИ

На основу оцене рада научних, образовних и стручних институција из области биотехничких наука у претходних 5–6 деценија у Србији, може се закључити следеће:

• Постојао је динамични развој постојећих и оснивањем нових инсти-тута, факултета и пољопривредно саветодавних стручних служби;

• Остварени су значајни резултати у образовању кадрова, решавању научних, технолошких и стручних проблема;

• Глобализација, ембарго и економска криза су се негативно одразили на науку и струку, а тиме и на остварене резултате у претходне две деценије;

• Неопходно је извршити реорганизацију и рационализацију научних институција у Србији;

• Образовању младих научних кадрова посветити већу пажњу, како би могли изводити и реализовати међународно вредне пројекте;

• Држава мора повећати издвајања за науку, како би се створили пре-дуслови за бржи развој науке и струке, а тиме и бржи развој Р. Србије;

• У претходном периоду држава и друштво нису поклонили потребну пажњу опстанку и развоју села у Р. Србији.

ПРЕДЛОГ МЕРА ЗА УБРЗАНИ РАЗВОЈ НАУКЕ, СТРУКЕ, ПОЉОПРИВРЕДЕ И СЕЛА

Будуће правце развоја пољопривреде и села није могуће изоловано посматрати, они су део општег друштвеног развоја. У свим сферама науке, струке и производње све ће се више наглашавати потреба за одрживим раз-

22 Д. Шкорић

војем, што подразумева мању и рационалну потрошњу природних ресурса и њихово очување за наредне генерације.

Извршити реорганизацију и рационализацију мреже института и фа-култета у области биотехнике, која ће обезбедити убрзани и равномерни ре-гионални развој земље, и која подразумева формирање компетентних нацио-налних института и факултета, као и приватизацију неких делова постојећих института и факултета по угледу на развијене земље у свету.

Држава и друштво треба да обезбеде значајно веће финансирање науке у поређењу са претходним периодом (0,3% од БДП). Тежити да кроз 5 година издвајања за науку достигну 1% од БДП, а за десет година 2% од БДП, да би у наредних 15 година достигли 3% од БДП. На овај начин биће створени услови да наука добије водећу улогу у средњорочном развоју земље.

Осмишљеним планом и програмом обезбедити да Србија кроз 7–10 година ишколује у земљи и иностранству нову младу генерацију научних радника, који ће бити високо компетентни и способни да реализују прио-ритетне пројекте и укључе се у велике међународне пројекте. Паралелно радити на стварању домаће научне инфраструктуре (лабораторије, модерна апаратура, опрема и др.) да нова квалитетна генерација младих истраживања има равноправне услове за рад као у развијеним земљама.

Одговорно прићи избору средњорочних и дугорочних пројеката из об-ласти биотехничких наука који ће бити у функцији убрзаног развоја пољопри-вреде и села Републике Србије, како би се створили услови за производњу здравствено безбедне, функционалне, нутритивне и специфичне хране за домаће тржиште и за извоз.

Створити услове (материјалне, кадровске и организационе) за унапређење рада пољопривредно саветодавних служби и прогнозно-извештај-них служби у функцији развоја села и пољопривреде.

Направити краткорочни, средњорочни и дугорочни програм ревитали-зације села, а посебно у брдско-планинским регионима.

ЛИТЕРАТУРА

[1] Боројевић, С. 1987. Комбинацијско оплемењивање главни пут у стварању нових сорти биља. Ј. Н. Т. Храна и развој: 179–186. Београд.

[2] Марко, Ј. 1987. Научноистраживачки рад и његов утицај на производњу хране. Ј. Н. Т. Храна и развој: 67–74. Београд.

[3] Марковић, П. 1987. Рејонизација и приоритет развоја пољопривредне производње. Ј. Н. Т. Храна и развој: 23–36. Београд.

[4] Микојић, Б. 1987. Образовање и повећање производње. Ј. Н. Т. Храна и развој: 75–84. Београд.

[5] Кастори, Р. 2006. Развој науке и пољопривредна производња. XL – Семинар агро-нома. Научни институт за ратарство и повртарство: 242–252. Нови Сад.

[6] Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије до 2010. године – 2000. Р. Србија. Министарство за науку и технологију: 1–69. Београд.


[7] Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије до 2017. године – 2008. Република Србија – национални савет за научни и технолошки развој: 1–52. Београд.

[8] Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије у периоду од 2010 до 2015. године – 2010. Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије: 1–64. Београд.

Dragan Škorić

ROLE OF SCIENCE AND PROFESSIONAL EXPERTISE IN AGRICULTURAL AND RURAL DEVELOPMENT IN SERBIA

Su m m a r y

Serbia has a broad network of scientific and educational institutions working on rural development, the advancement of agricultural production and food manufacturing technologies, the development of biotechnologies for sustainable non-food products and processes (industrial uses), and environmental protection (conservation and advancement of ecosystems).

Significant results have been achieved in all these fields over the last five to six decades. Of particular importance among these is the development of over 2,000 cultivars of cultivated plants, new breeds of livestock, and new production technologies as well as the advancements that have been made in the fields of soil science, plant protection, health and protection of domestic and wild animals, sustainable use of natural resources, environmental protection, and the implementation of a number of technologies for obtain-ing final products.

The last two decades in Serbia have been marked by stagnation and slight decline in scientific research that can be attributed to both objective and subjective reasons.

In order for scientific and technological development in Serbia to gain momentum, it is required that structural changes be made in the scientific and educational processes and that the scientific institutions be restructured and human resources in the scientific community replenished.

key words: science, professional expertise, education, results, agriculture, rural development.

24 Д. Шкорић

ПРОБЛЕМИ, МОДЕЛИ И АКТЕРИ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА СЕЛА У СРБИЈИ1

М. М. МИТРОВИЋ*

Сажетак. – Овај рад се састоји из три дела. У првом делу се разматрају тео-ријска начела и глобални контекст одрживог руралног развоја као типичног облика зависног друштвеног развоја и проблеми с којима се Србија, српско село и пољопри-вреда суочавају. То је развој који је битно детерминисан спољним и глобалним ус-ловима, али је успешан само ако глобални чиниоци синхронизовано и стратешки делују и сарађују с добро организованим и непосредно заинтересованим локалним актерима, као партнерима државе. Образлажу се глобални проблеми и актери моде-ла одрживог интегралног руралног развоја Србије који није само аграрни, него је у социјалном смислу просторни, еколошки и културни.

У другом делу указује се на неопходност нове аграрне и социјалне реформе у Србији којa би обухватилa: 1. правно и техничко уређење обрадивог земљишта и добровољно укрупљавање поседа (уз комасације, арондације и друге мелиориза-ције); 2. уређење водотокова (ради изградње система за наводњавање и спречавања поплава); 3. хоризонтално и вертикално организовање пољопривредника (у задру-ге, акционарска, гранска и друга пословна удружења); 4. јачање сеоске самоуправе (формирање малих сеоских општина у брдско-планинским и пограничним сеоским подручјима, уз правну и политичку реафирмацију месних сеоских заједница); 5. у културној политици осигуравање системске државне потпоре аграрним научним институцијама, формирање локалне мреже за трансфер примењених стручних знања у аграру, реформа сеоских школа и локална подршка сеоским домовима културе, спортским клубовима и сеоским културним манифестацијама.

У закључцима се синтетизују главни теоријски налази о проблемима, моде-лима и актерима одрживог руралног и аграрног развоја и операционализују могућа конкретна решења институционалних реформи у Србији. На крају се предлаже да Народна скупштина Србије формира Национални савет за село и пољопривреду, као надстраначко, независно и компетентно радно тело које би своје стручно мишљење о законским предлозима који се односе на одрживи развој села и пољопривреде, на

* Универзитет у Београду, Правни факултет, [email protected] 1 Овај рад је настао као део истраживања на теми „Српско село у 20. веку“

у оквиру пројекта Насеља и становништво Војводине који се ради у Одељењу друштвених наука Матице српске.

постојећу стратегију и текуће мере аграрне политике, благовремено предочавало посланицима и надлежним министарствима.

Кључне речи: рурални развој, одрживи развој, локални развој, аграрна поли-тика, аграрна реформа, задруге, месне заједнице, сеоске школе.

ГЛОБАЛНИ ДРУШТВЕНИ КОНТЕКСТ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА СЕЛА У СРБИЈИ

Село и пољопривреда у Србији прате судбину глобалног српског друштва на уобичајен и теоријски очекивани начин: село стално и у свему заостаје за градом и просечним показатељима квалитета живота глобалног друштва – како у периодима брзог развоја, тако и у времену криза и падова, па и времену постепеног подизања, а вероватно ће тако бити и у времену евентуалног новог развоја. С овим је повезана и парадоксална околност да село, будући да је релативно заостајало за градом, релативно лакше подноси опште друштвено заостајање и безболније преживљава кризе и падове, али се зато у условима поновног подизања спорије „буди“ и теже покреће без непосредних подстицаја државе и глобалног друштва.

Пошто је село по дефиницији друштвено маргинална средина, то суштински одређује облик и врсту његовог развоја. Реч је о тзв. зависном развоју који има следећа битна обележја:

1. овај тип развоја пресудно је одређен спољним чиниоцима;2. покретачи зависног развоја делују из развијенијих центара, уз већи

или мањи ослонац на локалне актере;3. локални развој могућ је само ако је у интересу центра;4. локални развојни пројекти су успешни само ако је центар из којег

се на њега утиче добро организован, економски јак, политички еластичан и развојно оријентисан;

5. локални развој, пак, није могућ без интересно мотивисаних и добро организованих локалних актера који су у стању да буду успешни партнери онима који долазе споља и наступају у име и у интересу центра.

Рурални развој је у сваком случају функционални и структурни сегмент укупног друштвеног развоја који има неке своје важне специфичности:

1. У функционалном смислу, рурални развој се у првом реду ослања на пољопривреду и у том погледу аграрни развој је његов важан аспект, али је истовремено неопходна и његова мултифункционална допуна, да би могао да се одвија као интегрални друштвени развој села, који није само аграрни, ни само привредни, него поред тога још и комунални и културни.

2. У структурном погледу, рурални развој има наглашено просторни карактер и у том смислу је битан елемент регионалног и локалног развоја. То је развој сеоског простора, који је и у глобалном и у регионалном погледу маргиналан, те је његов оптимални друштвени оквир увек и у свему локални.

26 М. М. Митровић

3. Као развој локалне заједнице у којој је природна средина главна компаративна предност, а често и основни развојни ресурс, модеран рурални развој би морао да буде еколошки одржив. Зато се у најразвијенијим друшт-вима, с најмодернијом пољопривредом, у последње време афирмише један нови концепт руралног и аграрног развоја, који је по своме примарном смислу изразито еколошки. Тај нови теоријски и практични приступ аграрном развоју означава се појмом „одрживости“ (енг. sustainability), који је, иако подлеже различитим тумачењима, ушао у широку употребу. Заговорници „еколошки одрживог развоја“ сматрају да капацитет природе да савлада загађење услед људских активности представља лимит економском развоју. Очување фи-зичког, хемијског и биолошког интегритета природне околине представља неприкосновену вредност.

Наука и технологија морају се прилагодити природи и човековим пот-ребама, али се између „технички могућег“ и „етички пожељног“ уочава јасна разлика и често противречје. Присталице „еколошки одрживог развоја“ истичу штетне последице тзв. зелене револуције на научно-технолошким основама. „Зелена револуција“ уводи „чудотворне“ семенке, агрохемикалије, механи-зацију, али са собом доноси многе нове проблеме: новим биљкама недостаје природна отпорност на штеточине, потреба за вештачком хемијском заштитом се повећава, трошкови се увећавају, фармери постају зависнији од експерата, земљиште и површинске воде се загађују, а здравље људи угрожава.

Мисли се да обичан сељак, уз помоћ сточне запреге, може да произведе до 10 калорија енергије за једну утрошену калорију, док модерни амерички фармер, за сваку калорију која се створи у његовом производном процесу, утроши 10 калорија (нафте, хербицида, пестицида, вештачког ђубрива или нечег другог). Све је више хране која се добија из таквог утрошка енергије која загађује биолошке екосистеме. Да би се производња повећала, повећа-вају се улагања и утрошци енергије. Модерна технологија тако ствара опа-сан вртлог све већег додавања енергије и све већег раубовања природе, док производни ефекти у односу на улагања бивају све мањи.

Израз „одржива пољопривреда“ указује на овај „опасан вртлог“ и пред-ставља модерну верзију алтернативне пољопривреде, којој су савремени агроекономисти додали нови атрибут називајући је „мултифункционалном пољопривредом’“. Ако се пажљиво и критички размотре релативно брзе промене најчешће коришћених термина у многобројним расправама у којима учествују стручњаци из различитих области, уочава се да иза тога много више стоји својеврсно помодарство појединих аутора, него некакви суштински нови теоријски концепти аграрног и руралног развоја. Као да би се могла форму-лисати парадоксална правилност да се пред практично тешким развојним проблемима, управо онда када се у вези с њима постављају теоријска питања на која се не налазе задовољавајући одговори, уместо нових аналитичких и теоријских продора, појављују нови термини који постају помодни, стичу статус општих места и тако губе аналитичку вредност коју би могли имати ако би се пажљивије користили. Они се олако и некритички прихватају као саморазумљиви и зато што је реч о интердисциплинарном подручју на којем

Проблеми, модели и актери одрживог развоја села у Србији 27

се увек чини да „они други знају“ зашто их користе, или су стручно позванији да их теоријски артикулишу.

Такав је случај и с концептом „одрживог“ аграрног (и руралног) раз-воја, који ваља схватити као у суштини алтернативни, али по свему модеран друштвени развојно-еколошки пројект, који у себи интегрише две врсте ак-тивности у савременим системима пољопривреде: 1. штедљиво управљање ресурсима (земљиштем, водом и енергијом), и 2. примену чистије и здравије технологије (ограничена, строго контролисана и еколошки одговорна при-мена хемикалија, трансфера гена и свих других еколошки ризичних средста-ва и поступака). Проблем се, међутим, огледа у противречној чињеници да систем „одрживе пољопривреде“, с једне стране, не може да пренебрегне потребу сталног (на дужи рок одрживог) квантитативног повећавања пољопривредне производње, док би, на другој страни, осигурао побољшање квалитета хране и очување (одржавање) природних ресурса. Спојити једно и друго, у стварном развоју, а не само у општим формулацијама, изгледа као реално неодржив захтев и практично неостварив развојни циљ. Зато се може рећи да је пројект алтернативног и еколошки одговорног развоја и у најразвијенијим друштвима тешко остварив, а у онима која су неразвијена или су у свом развоју зависна, као наше друштво, то је умногоме утопијски циљ. Од природних ресурса оскудица воде је најизраженија, а од ризичних технологија употреба хербицида и пестицида је најургентнији проблем који се за сада може само ублажити стварањем сорти отпорних на штеточине и механичким уклањањем корова. Притом се отвара нови круг еколошких и многих других ризика које са собом доноси генетски инжењеринг, којим се модификују природни гени корисних биљака и животиња, ради њихове веће отпорности на штетне организме.

Упркос сталном повећавању еколошких ризика, у нашим друштвено-економским околностима радикални екологизам није „одржива алтернати-ва“. Зато категорија „развојне одрживости“ и код нас нужно поприма шире значење које подразумева економску, демографску и културну, националну, регионалну и локалну – све у свему – општедруштвену (социјалну) димензију.

У том смислу одрживи рурални развој Србије представља по много чему типичан случај зависног друштвеног развоја.

• Србија као држава и српско друштво као глобални оквир локалног раз-воја у основи су принуђени на маргинални статус европске полупериферије и то у крајњој линији утиче на услове у којима се трага за реалним моделима одрживог руралног развоја свих локалних средина у нас.

• Локални развој је увек структурно детерминисан глобалним околнос-тима, али евидентне разлике у развоју конкретних локалних средина узрочно и функционално су повезане са разликама у креативности актера и квалитету модела који се у дотичним срединама остварују.

• Рурални развој Србије додатно је оптерећен дуготрајном политичком и културном маргинализацијом, као и просторно-демографском и економском девастацијом села и пољопривреде, која је у многим локалним срединама


прешла критичну тачку после које више није могуће зауставити спиралу пропадања, а поготово је тешко преокренути неповољне развојне тенденције.

Није могуће смислити, а још је мање реално планирати некакав локални и рурални развој у условима опште друштвене стагнације и опадања, кад се не развија ни оно што је у центру, а поготово је нереално очекивање да се из таквог центра индукује било какав развој периферије.

Први предуслов је глобално консолидовање (политичко и економско) Србије као државе и свих других глобалних институција српског друштва – без чега нема никаквог развоја, па неће моћи да буде ни руралног ни аграрног, а поготово оног који би се могао сматрати перспективним, континуираним и у том погледу социјално „одрживим“.

Други предуслов састоји се у темељној промени глобалног модела раз-воја и развојне политике у Србији, с нагласком на регионални, локални и ру-рални развој. Такав би био нови и алтернативни модел интегралног руралног развоја који, поред модерне пољопривреде, у селима подстиче оснивање малих индустријских предузећа, занатских радионица, разних типова задруга, ус-лужних сервиса и агенција (као што су оне за сеоски туризам), све до модерно дизајниране традиционалне кућне радиности и сеоског културног (фолклорног) стваралаштва. Тај модел подразумева и у себе укључује економски, политичко-институционални и културни друштвени развој, и то на глобалном (европском), државном (националном), регионалном, локалном (општинском) и месном (се-оском) нивоу. Његова мултифункционалност и структурна вишедимензионал-ност огледала би се и у томе што би овај модел морао у себи да интегрише све напред наведене и различите аспекте, актере и политике друштвеног развоја.2

Тако би, рецимо, интегрални рурални развој увек пратиле одговарајуће мере алтернативне аграрне, популационе и културне политике на селу. Не-реално је, на пример, очекивати да се у селу рађа више деце све док се не отвори боља перспектива за оне младе који су се већ родили у селима. Ако се нека изгледнија перспектива не може ускоро створити за младе људе ни у граду ни у селу, онда ће се деца све мање рађати, а они који су рођени, чим дорасту до зрелих година одлазиће у град или у иностранство, кад год им се за то укаже прилика. А правило је да из села (као и из државе) увек одлазе најбољи, јер се они и другде најлакше сналазе. Зато се и каже да се „сељаком остаје а не постаје“ и да је пут од села до града обично „пут без повратка“. Деаграризација, а нарочито депопулација, представљају иреверзибилне друш-твене процесе на које се донекле и само превентивно може утицати, али се они веома тешко накнадно могу сасвим преокренути. Стога је знатно лакше

2 Агроекономисти у последње време говоре о „мултифункционалној пољопри-вреди“ која се сасвим уклапа у социолошки примеренији модел интегралног рурал-ног развоја. У том смислу су индикативни зборници радова с међународних научних скупова које крајем сваке године организује Институт за економику пољопривреде из Београда, у сарадњи са Задружним савезом и Привредном комором Србије, с пољопривредним факултетима и агроекономским институтима из Србије и неких других држава из региона.


и јефтиније задржавати људе да живе на селу и да раде у пољопривреди него их враћати тамо одакле су се једном некад, с радошћу и надом или са стрепњом и болом, већ отиснули. Отуда се веома ретко догађа да се неко без велике невоље врати из града у село, или из фабрике и канцеларије на њиву и у шталу. Једном одумрла села тешко је „оживети“ и зато је изузетно важно да се одумирање и девастација сеоских подручја спрече пре него што процес постане неповратан. Ипак, они који су из неког села отишли у град и далеки свет, могли би да за своја села учине много више него што данас чине, уз предуслов да се системски институционализује погодна форма њиховог ангажовања за коју би и они сами били заинтересовани.

НЕОПХОДНА ЈЕ НОВА АГРАРНА И СОЦИЈАЛНА РЕФОРМА У СРБИЈИ

Српско село је данас, после свега што је преживело, економски и у сва-ком другом погледу, постало зависније од државе много више него некадашње село, а у међувремену је увелико социјално девастирано. Као таквом, нашем селу данас недостаје више неопходних услова за развијање пољопривреде: правно и технички уређено земљиште, образована радна снага, већи сточни фонд, јефтинији капитал, па према томе, трајнији интерес и здравија моти-вација младих људи да се баве пољопривредом и да остану да живе у селу. У том смислу су неопходне синхронизоване и темељне системске реформе, како на глобалном тако и на локалном (општинском и месном) нивоу друш-твене организације српског села и пољопривреде.

Реформа је данас код нас често коришћена реч у јавном дискурсу, али нико не помиње реформу која је Србији најпотребнија. У условима дубоке економске кризе, из које се Србија може извући само оживљавањем производ-них сектора реалне привреде, расте релативни значај пољопривреде као при-вредне гране која је и иначе за Србију посебно значајна. Значај пољопривреде за Србију се не огледа само у томе што је Србија већ поодавно у прилици саму себе да храни или што у њеној претешкој историји није било времена када би људи масовно умирали само због глади. Данас је пољопривредна производња, поред свих проблема с којима се суочава, не само најжилавији него и најважнији чинилац посрнуле српске привреде, која је тек почела не-како да се опоравља од шока који је доживела због распада државе и правног поретка, због међународне блокаде и домаћег транзиционог грабежа, а сада је суочена са светском економском кризом за коју је сасвим неспремна.

Српска пољопривреда је већ дуго у стању хроничне исцрпљености зато што је деценијама била принуђена да обезбеђује прехрањивање и просто преживљавање нашег становништа. Као таква, она је структурно неприла-гођена за развој, а посебно за све оштрију конкуренцију на међународном тржишту. Наша аграрна структура је толико неповољна за модеран аграрни, рурални и укупан друштвени развој да је право чудо како се уопште забележи понеки позитиван биланс у извозу и у још понечему. Такви биланси су само


релативно гледано позитивни, јер су резултат још лошијих перформанси других области српске привреде с којима се пољопривреда пореди. Или су последица уцењивачки умањиваних откупних цена пољопривредних про-извода неорганизованих произвођача хране, који су препуштени на милост и немилост монополиста свих врста (увозника репроматеријала, извозника пољопривредних производа и политичке менаџерије). Само мањи део пози-тивних биланса је економски здрав и то су изузеци за које су заслужни код нас веома ретки успешни аграрни предузетници који су продуктивно, а не шпекулативно оријентисани.

У Србији још преовладава ситно пољопривредно газдинство, с више малих парцела неправилног облика у којима је још пре неколико деценија уочен „сукоб трактора и међе“, који је данас још већи анахронизам него што је био кад је започета механизација наше пољопривреде, која је, иначе, у међу-времену успорена и скоро онемогућена. На техничку непогодност земљишне структуре надовезују се противречности власничких односа над пољопри-врeдним земљиштем, које, као ограничен развојни ресурс од јавног значаја, није ни минимално правно заштићено од разних злоупотреба. Разноврсним друштвеним и еколошким ризицима нарочито је изложено пољопривредно земљиште у друштвеном, државном и задружном власништву, поред ауто-путева и у близини великих градова, које на сумњив начин мења титулара и намену, а често се и технички распарчава и оно мало крупних парцела (тамо где су оне раније постојале). Сасвим је разумљиво што тако запуштено земљиште није лако ни наводњавати ни штитити од поплава и ерозије, што додатно чини нерентабилним његову производну употребу, а евентуалну пољопривредну производњу доводи у сасвим подређени положај – не само у међународној размени него и на неразумно отвореном домаћем тржишту.

Ако се свему овоме додају оскудни, нередовни и несистемски креирани подстицаји нашој пољопривреди из сиромашног државног и још сиромашнијег аграрног буџета, нерегулисано аграрно тржиште и правно несигуран привред-ни амбијент, необразовани пољопривредници и неразвијене стручне службе, депопулација села и сенилизација пољопривреде (који се могу посматрати и као узрок и као последица наведеног стања) – онда се лако може закључити да су основне препреке за развој српског аграра системске и структурне, ду-боке и трајне. Такве препреке се не могу уклонити никаквим текућим мерама аграрне политике – ове или оне српске владе и(ли) надлежног министарства.

Све су ово разлози због којих је данас у Србији неопходна нова аграр-на реформа као комплексна мера алтернативне аграрне политике којом се темељно и системски мења аграрна структура – земљишни односи, правно-организациони, економски, техничко-технолошки и културни (образовни и мотивациони) оквири – и на бољи начин креирају и комбинују неопходни чиниоци модерне и развојно перспективне пољопривреде. Парадоксална је околност да је таква реформа одавно била потребна, те да би се неопходна (и не мала) финансијска, техничка и сва друга средства за такав подухват од националног значаја лакше нашла у боље стојећим временима, али да је дана-шње кризно време у једном битном смислу погодније за практично покретање


оваквих пројеката: дубока економска криза је немилосрдно разоткрила све структурне противречности (не само у нашем аграру) и она гони све актере да више не одлажу неопходне реформе. Онда кад „догори до ноката“ никакво „шминкање“ никоме неће помоћи да још једном забашури оно што је у неком другом контексту „успешно“ прикривано.

Оваква каква је данас, српска пољопривреда није у стању ни саму себе да одржава, а поготово није у стању да буде чинилац развоја (ни само рурал-ног, а поготово не ширег интегралног, глобалног, еколошки одговорног и у том смислу „одрживог“). А без развијеније пољопривреде Србија неће моћи да се извуче из актуелне кризе нити да се континуирано развија у посткриз-ном периоду. Да имамо нешто друго као ресурс, што би компаративно било погодније од пољопривреде као једног од важних сектора укупног развоја, можда бисмо још неко време могли у Србији да одлажемо аграрну реформу. Чињеница је, пак, да ни краткорочно, а поготово средњорочно и дугороч-но гледано, у развојном погледу немамо ништа боље и перспективније од пољопривреде. Главни доказ да је тако, јесу велике наде које се полажу и у овакву пољопривреду каква је она данас, али је велика опасност да се преви-ди да су такве наде нереалне ако се у Србији што пре не спроведе темељна аграрна реформа. Актуелни политичари, поготово они мање одговорни, имају своје разлоге да повремено подгрејавају лажне наде у свему и свачему, па и у наивном погледу да нас сама пољопривреда може извући из кризе. Они који су политички одговорнији и аналитички критичнији дужни су да што отвореније „погледају истини у очи“ – и да то благовремено, јасно и отворено саопште свима који су заинтересовани за исход текуће кризе.

Предстојећа аграрна реформа у Србији би утолико морала да буде нова, јер би се разликовала од свих досадашњих. Аграрна реформа после Првог светског рата усклађивала је земљишне односе у новоствореној југословен-ској држави чији су поједини делови имали веома различиту аграрну историју, а њом је требало пропратити и масовне ратне и послератне колонизације. Главни мотиви друге велике аграрне реформе (после Другог светског рата и социјалистичке револуције) били су, такође, превасходно политички, с тим што је она била радикалнија од прве. И ову реформу прати масовна колониза-ција (као ратно-послератна „размена становништва“), али као револуционарна мера она мења и својинске односе над земљом, укида средњи и крупан посед и промовише колективизацију пољопривреде. Обе претходне реформе дола-зиле су после великих светских турбуленција, као што би и ова трећа могла да буде. Зато и ова нова аграрна реформа не би дошла само као прост епилог распада државе, „контрареволуционарне“ постсоцијалистичке транзиције и светске економске кризе, него би омогућила структурно прилагођавање српске пољопривреде ради лакшег превазилажења свих наведених криза и евентуалног будућег развоја. За разлику од претходних аграрних реформи, она не би имала превасходно политички, већ економско-развојни значај. То би значило да у новој аграрној реформи номинална промена власништва над земљом не би имала онај значај који је имала у претходној комунистичкој реформи. Политички мотивисана постсоцијалистичка транзиција је увелико


већ довела до реприватизације земљишта које је ранијом „експроприацијом експропријатора“ било колективизовано. Тиме су остварени прокламовани политички циљеви, али у економском погледу није дошло до значајнијег побољшања у пољопривредној производњи (као, уосталом, и у случајевима претходне две аграрне реформе). Досадашње искуство с променама својин-ских и с њима повезаних свих других аграрних односа, дакле, потврђује закључак да идеолошки мотивисани и политички исфорсирани реформски пројекти не дају очекиване резултате у пољопривреди (као, уосталом ни у једној другој области у којој креативни и вредни актери само својим непре-киданим напорима могу систематично да унапређују поље свога деловања и производе нека вредна материјална или духовна добра).

Ако нам је јасно каква не би требала да буде нова аграрна реформа, остаје да се нешто више каже о томе ко би могао и како би требало да је концептуализује, организује и практично спроведе?

Сумње нема да нова аграрна реформа може да буде успешна само ако буде покренута и спровођена као државни развојни пројект од национал-ног значаја. То подразумева озбиљну јавну расправу и неспорну сагласност, најпре међу заинтересованим и компетентним актерима о дубини, ширини и моделу аграрне реформе, што би се испоставило као приоритетан политички задатак надлежним и одговорним државним органима. Неопходни предус-лови за успешно спровођење оваквих развојних пројеката су некорумпира-на и ефикасна државна управа, одговарајућа финансијска средства и добро организовани тзв. аграрни интересенти. На жалост, у Србији данас ниједан од ових неопходних предуслова не постоји, а кад би неки од њих и постојао, он сам по себи и без оних других не би био довољан. Зато би логично било да једној „великој аграрној реформи“ претходи једна нимало мања „рефор-ма државне управе“, али одлагање једне због друге у кризним временима значи блокаду и једне и друге – а то је најгора и најштетнија опција. У так-вим временима логика нужности надвладава сваку другу логику и само зато могло би се рећи да се суочавамо с парадоксом да нам тешкоће с којима се суочавамо могу бити од некакве латентне користи. Овај начин размишљања само следи логику парадокса и битно се разликује од политичке демагогије неких актуелних министара који су тврдили да ће светска економска криза „заобићи“ Србију и за њу бити „корисна“ иако је за све друге штетна. Разлика између ова два привидно слична начина мишљења огледа се у различитом степену њихове озбиљности при суочавању с реалношћу: у једном случају сабирају се и покрећу и најскривеније унутарње развојне снаге, а у другом се не чини ни оно што је већ одавно могло и морало да буде урађено – већ се неодговорно смишљају демагошки изговори у које нико озбиљан не може да поверује, а поготово традиционално неповерљиви сељаци.

Стратешки гледано, нова аграрна реформа могла би по своме значају за укупан друштвени развој да се упореди с пројектом изградње модерних трансевропских саобраћајница кроз Србију или с проширењем енергетских капацитета. Додуше, за изградњу модерних аутопутева, „брзих пруга“ и га-совода кроз Србију странци су заинтересованији него за реформу аграрне


структуре и већу конкурентност српске пољопривреде на међународном тр-жишту. Зато су нам страна финансијска средства доступнија за пројекте који су приоритетнији странцима, али све оно што не добијамо као неповратну донацију него узимамо као кредит који треба враћати, треба узимати за оно што је приоритетно нама, а не странцима. Чињеница је, пак, да техничко уређивање (комасације, мелиорације) пољопривредног земљишта, а посебно изградња преко потребних система за наводњавање, нису за Србију ништа мање важни од улагања у саобраћајну или енергетску инфраструктуру, чак и у смислу посредних ефеката јавних радова у аграру на свеукупно оживљавање посрнуле српске привреде.

С друге стране, унутарњи ресурси, не само финансијски, лакше би се сабрали и активирали при реформским захватима у аграру, поготово они који су скривени на локалном нивоу или би се могли прибавити систем-ским отварањем наше привреде према успешним предузетницима из српске дијаспоре. Поготово је важна једна у основи повољна околност да актуелно просецање траса за нове путеве, пруге и гасоводе или изградња нових хидро-акумулација захтева обимне правне и техничке интервенције на пољопри-вредном земљишту – што би се могло координирати с неопходним комаса-цијама и мелиорацијама преосталог земљишта у истим подручјима. На то би чак и постојеће законске одредбе које се односе на заштиту пољопривреног земљишта обавезивале потенцијалне инвеститоре или оне који би им одобри-ли наведене пројекте. Ако би се све ово симултано радило, било би знатно јефтиније, а добило би се и на времену – што је можда и најважније. Проблем је данас само што се тога нико не сећа, нити то помиње као реалну могућ-ност – иако је управо текућа операционализација других инфраструктурних пројеката од националног значаја права прилика коју нипошто не би ваљало пропустити. Ако нада умире последња, морамо се надати да ће једном и у Србији доћи до речи и утицаја они који не пропуштају све повољне прили-ке – а потом се, с трагичним закашњењем, митолошки боре с онима које су реално много неповољније.

ЗАКЉУЧЦИ

1. Одумирање неколико стотина села и пражњење стратешки важних простора државе Србије, као и структурна и техничка неподобност за мо-дерну и тржишно одрживу пољопривреду малог земљишног поседа, с много ситних парцела неправилног геометријског облика, представљају крупан развојни проблем Србије који се не може ни ублажити, а поготово излечити, уобичајеним палијативним мерама неконзистентне аграрне политике која се сваке године мења.

2. Алтернативна и дугорочно перспективнија развојна стратегија нашег села и пољопривреде могућа је, дакле, само у склопу темељних институ-ционалних реформи у Србији, које би омогућиле одговарајуће реформе и у аграру. То би била нова аграрна и социјална реформа, различита од свих


досадашњих по томе што би била много више економска и модернизацијска него политичка.

3. Тако би био створен нови системски институционално-правни оквир алтернативне аграрне политике у Србији, без којег није могућ модеран и континуирани аграрни и рурални развој Србије, нити њена интеграција у европске институције. Системска решења у новим аграрним законима нор-мативно би усагласила европска искуства у аграру с најважнијим реалним параметрима нашег аграрног развоја као што су: затечена аграрна структура, природни, економски, социјални и културни ресурси Србије, развојни циљеви у светлу домаћих потреба и у перспективи европских интеграција, транзи-ционо искуство структурно сличних и упоредивих земаља.

4. Запостављање друштвено-економског и културног развоја села до-води до низа негативних последица демографске репродукције у Србији, као што су брзо смањивање сеоског становништва (депопулација) и претерано гомилање становништва у великим градовима. То само по себи утиче на даљи пад укупног наталитета и читав низ других пропратних проблема у нашем друштвеном развоју.

5. Популациона политика у сеоским срединама морала би да се темељи на одговарајућој економској, аграрној, регионално-развојној и културној по-литици, битно различитој од досадашње, која је младе људе истискивала из села и пољопривреде. У том погледу је неопходно да се поправи изразито неповољан положај пољопривреде у односу на индустрију, да се пређе на де-централизовани модел индустријализације и урбанизације, да се много више инвестира у саобраћајну и комуналну инфраструктуру сеоских подручја, да се побољша социјално (здравствено, пензионо, инвалидско) осигурање, али и модерно образовање и културно просвећивање младих пољопривредника.

6. Компаративно гледано, улагањима у пољопривреду најпре би се могао покренути нови производни циклус у српској привреди, која се, иначе, гуши у сивој економији и шпекулантској трговини. У прилог овој стратегији економског опоравка Србије преко потпоре пољопривреди иде и околност да је за њу потребно најмање (иначе оскудних) новчаних средстава. Сама економска логика оправдава повећана улагања у српски аграр: данас се у Ср-бији у постојећим условима управо у пољопривреди с најмање финансијских средства могу покренути највећи производни потенцијали (процене се крећу све до односа 1:8 измећу улагања и непосредних и посредних ефеката).

7. Одрживи развој села нужно је локални и могућ је само ако се за њега стекну повољни (неопходни и довољни) не само глобални, него и локални предуслови. Не постоји успешан модел развоја неког сеоског подручја у којем локални актери и локалне институције не би играли важну улогу. Зато је, с практичне стране гледано, за покретање локалног руралног развоја прио-ритетан задатак идентификовање и организовање заинтересованих актера у самом селу и њихово оспособљавање да приме и рационално искористе спољну потпору и тако успешно одиграју улогу партнера државе у развоју сопствене средине. Главни актери локалног руралног развоја су политичке институције локалне општинске заједнице и друштвени сеоски колективитет


с његовим иституцијама, као што су месне заједнице, сеоске школе, проспе-ритетна сеоска газдинства и интересне организације сељака (задруге и друга пословна и гранска удружења).

8. Месна заједница је једна од најважнијих традиционалних сеоских институција, која је у актуелним политичким реформама у Србији толико маргинализована да је од некадашње уставне категорије деградирана у фа-култативну форму, коју, додуше, закон о локалној самоуправи не забрањује (али је и не афирмише). Ако се овоме дода и околност да је пропорционални изборни систем на локалном нивоу практично укинуо институцију сеоског одборника, онда је сасвим извесно да је сеоски колектив данас у Србији политички и институционално деградиран више него што је био у једно-партијском политичком систему. Традиционална сеоска самоуправа, која у Србији има дубоке историјске корене, раније је била идеолошко-партијски нагрижена и злоупотребљена, док је она данас у вишестраначком систему „демократије без народа“ (М. Диверже) политички маргинализована и правно деградирана. Нема сумње да је политички потенцијал сеоске самоуправе данас неоправдано потцењен, тако да би њено политичко буђење и модерно правно преуређење могло да буде веома важан развојни ресурс – не само сеоских подручја у Србији. Отуда је неопходно да се покрену законске иницијативе за оживљавање локалне сеоске самоуправе и институционално проширење надлежности сеоских месних заједница као провереног облика непосредне локалне самоуправе у српској народној традицији. У истом циљу, ваљало би да се у брдско-планинским и пограничним крајевима Србије иницира формирање малих сеоских општина и тако омогући њихова демографска и социјална одрживост.

9. Сеоске задруге су традиционалне српске економско-социјалне уста-нове које најрационалније сабирају оскудне и расуте развојне потенцијале – материјална добра, финансијска средства, социјални, културни и људски капитал и све друго што би могло да послужи одрживом руралном развоју. Др-жава би требала да подстиче задругарство на два начина: посредно, стварањем стабилног, сигурног и рационалног правног оквира за слободно организовање и пословање задруга у земљи и иностранству; и непосредно, пореским олак-шицама, кредитирањем, па и субвенционисањем свих задружних пројеката од ширег друштвеног интереса, којима се ублажавају или решавају социјални проблеми грађана и развојни проблеми региона и локалних средина.

10. Сеоска школа је друштвена и културна установа у којој се стиче елементарна писменост и основно образовање, тако да без добре сеоске школе нема развоја села. Реформа основног образовања морала би да обезбеди по-себан и привилегован статус школа у заосталим сеоским срединама, те да у наставним програмима свих основних школа већи обим и значај добију образовни садржаји који се односе на село као здраву животну средину и на пољопривреду као перспективно животно занимање.

11. Уз општа питања просвете и образовања житеља села, данас је за развој пресудно стручно образовање пољопривредника. Томе циљу данас би најпре требало да допринесе системска државна потпора аграрним на-


учним институцијама, као и формирање мреже саветодавних центара за трансфер практичних стручних знања о модерној пољопривреди у којој би се запошљавали агрономи разних специјалности, агроекономисти, ветери-нари и сви други аграрни стручњаци. Незамењива је и улога електронских медија и специјализованих образовних ТВ и радио емисија које би у попу-ларном облику припремане, уз сарадњу најугледнијих стручњака из области пољопривредних наука, а државна телевизија би их емитовала у пригодним терминима за сељаке. Нови облици електронске комуникације, уосталом, отварају сасвим нове и скоро неслућене могућности за одрживи развој и најзабаченијих сеоских средина. Радио, телевизија, а нарочито интернет, увелико докидају просторну изолованост социјалних група и подручја, што је био главни ометајући чинилац у досадашњем развоју села.

12. У културној политици према селу, поред наведеног, неопходно је такође да се обезбеди системска и континуирана државна и локална подршка сеоским домовима културе, културно-уметничким друштвима, спортским клубовима и сеоским културним манифестацијама.

13. За концептуализовање институционалних реформи и израду средњо-рочне и дугорочне стратегије развоја села и пољопривреде у Србији, Народна скупштина би требала да формира Национални савет за село и пољопривреду, као надстраначко, независно и компетентно радно тело, које би своје стручно мишљење о законским предлозима који се односе на одрживи развој села и пољопривреде, на постојећу стратегију и текуће мере аграрне политике, бла-говремено предочавало посланицима и надлежним владиним министарствима.


Балканско село у променама (1997); зборник радова (ур. Ђ. Стевановић), Бе-оград.

Вујатовић-Закић, Зорка (2000): Кооп менаџмент. Основни задружни принципи и савремена пракса, Београд.

Митровић, Милован (1989): Наше село, између прошлости и будућности, Научна књига, Београд, стр. 159.

Митровић, Милован (1998): Социологија села, Социолошко друштво Србије, Београд, 400 стр.

Митровић, Милован (1999): Српско село, Прилог социологији традиционалног српског друштва, Матица српска, Нови Сад, стр. 260.

Митровић, Милован (2004): Српско село и сељаци на прелазу векова. Између стратегија преживљавања и модернизације; зборник Друштвена трансформација и стратегије друштвених група: свакодневница Србије на почетку трећег миленијума (ур. А. Милић), Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, Београд, стр. 195–218.

Митровић, Милован (2010): Проблеми одрживог руралног развоја у Србији; зборник Споменица Јована Ћирића Од путање до аутостраде, ур. Д. Ђорђевић, А. Костадиновић и Љ. Митровић, ЈУНИР, Ниш, стр. 69–88.


Мултифункционална пољопривреда и рурални развој (ур. Д. Цвијановић и др), том I и II (2007), том III (2008), зборници Института за економику пољопривреде Београд.

Оживљавање села (1992); зборник радова Одбора за село САНУ (ур. Р. Лукић), Београд.

Milovan M. Mitrović

PROBLEMS, MODELS AND AGENTS OF SUSTAINABLE RURAL DEVELOPMENT IN SERBIA

Summary

This essay consists of three parts. In the first part of this work, the author discusses the theoretical principles and the global context of sustainable rural development as a typi-cal form of dependent social development, as well as all the other social problems which are facing Serbia, Serbian village and agriculture. It is a development basicly determined with external and global conditions. It is successful only when the global factors are being strategically synchronized with well-organized and directly involved local players, which are regarded as partners of the state. The main problems and participants of the integral rural development in Serbia are being explained. It’s not only agricultural development. It is also spatial, environmental and cultural development.

In the second part, the author indicates on the need for the brand new agricultural and social reform in Serbia, which would include: (1) legal and technical regulation of arable land alongside with voluntarily property melioration (including consolidation, re-grouping and all the other kinds of meliorations), (2) regulation of water flows (for the construction of the irrigation and flood prevention systems), (3) both horizontal and vertical organizing of farmers (into cooperatives, joint stock, industry or other various business associations), (4) The strengthening of rural self-government ( forming of small rural municipalities in the mountainous border and (or) rural areas, alongside with legal and political reaffirmation of small rural communities), (5) a cultural state policy, that would systematically ensure proper support for agrarian research institutions, in order to shape a local network able for the transfer of applied expertise in agriculture, also to reform schooling system in rural areas, and eventually to create local backing for rural community centers, sports clubs and rural cultural events.

In conclusion, the author synthesizes the major theoretical findings about given problems, models and participants of sustainable rural and agricultural development, in effort to operationalize possible solutions for institutional reforms. Finally, it has been proposed, that the National Council for the village and agriculture should be found by the National Assembly of the Republic of Serbia, as an independent and competent working body, which main purpose would be to advise all state representatives and relevant min-istries, about legislative proposals corresponding with rural and agricultural sustainable development, current strategy and measures in agricultural policy.

Keywords: rural development, sustainable development, local development, agri-cultural policy, agrarian reform, cooperatives, local communities, rural schools.


СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВА РАЗВОЈА РАТАРСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ У СРБИЈИ

Д. КОВАЧЕВИЋ*, М. МАЛЕШЕВИЋ**, СНЕЖАНА ОЉАЧА**3

С а ж е т а к. – У циљу унапређења нових технологија гајења економски најважнијих ратарских усева и разраде целокупне стратегије кроз даљу разраду и осавремењивање агротехниких мера, почев од обраде земљишта, преко ђубрења, неговања усева, до система биљне производње у свим актуелним правцима развоја пољопривреде од индустријске до органске и биодинамичке, неопходна је одгова-рајућа координација свеукупних истраживачких и стручних потенцијала Србије.

Обједињавање фундаменталних и примењених истраживања на мултидисци-плинарном нивоу за циљ мора имати пуно упознавање предности и ограничења овак-вог приступа у гајењу усева у познатим, задатим амбијенталним условима, од којих битну пажњу треба посветити земљишту (поправка, увећање и очување плодности, смањење ерозије и контаминације путем примене агрохемикалија) и предвиђању евентуалних ризика у самој производњи с обзиром на глобалне промене климе и познате чињенице, да ћемо дугорочно посматрано бити све рањивији због очекивања све више година са екстремним дејствима на усеве као што су суше и поплаве.

Крајњи циљ оваквих стремљења мора бити одржив карактер амбијента у Ср-бији (климе и земљишта) и прави избори када су у питању агротехничке мере и сор-тимент као неодвојиви чиниоци сваке технологије гајења усева. Све специфичности начина гајења усева, избор погодних мера и сората (хибрида), морају бити добро прилагођене одабраном правцу гајења, било да је у питању неки индустријски или еколошки, и бити у складу са свим специфичностима регије, некад и локалитета. Да би све ово имало утицаја мора се створити систем који ће бити добро усклађен са економском, социјалном, старосном и сваком другом структуром и законским про-писима. Морају се у економском смислу повући прави потези, одређене стимулације, смањити разлике између села и града у еколошком, енергетском, инфраструктурном, економском и социолошком погледу.

Кључне речи: индустријска, органска пољопривреда, рејонизација, ратарство

* Пољопривредни факултет, Земун, e-mail: [email protected] ** Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад,

e-mail: [email protected]

УВОД

Пољопривреда је обично развијена онолико колико и само друштво у коме постоји као привредна грана. Данас се пољопривреда развија у различи-тим правцима. Постоје различити правци од индустријске, конвенционалне пољопривреде до органске биодинамичке пољопривреде као еколошког правца са извесном духовном димензијом. Индустријска пољопривреда има задатак да обезбеди максималну производњу у погледу квантитета и квалитета уз што мање трошкове. Интензивни развој пољопривреде у свету и код нас протеклих деце-нија прошлог века остварен је захваљујући великим помацима у механизацији и хемизацији пољопривредe, генетици и селекцији гајеног биља уз претерано коришћење природних ресурса, по сваку цену. Управо такво газдовање ресурси-ма (замљиште, енергија, вода), запостављајући при том великим делом основне еколошке постулате, довело је до многих проблема у загађењу животне средине.

Интензиван развој неке земље и њене привреде, укључујући и пољопри-вреду, готово по правилу прати повећање притисака на животну средину и последично смањење квалитета основних природних ресурса, односно воде, ваздуха и земљишта. Стога се стратешко опредељење многих земаља последњих деценија мења у смислу да свој развој граде на принципима одр-живог развоја – усаглашеног и усклађеног економског развоја са политиком у домену животне средине, социјалном и другим политикама.

Сматра се да је за постизање глобалне одрживости неопходно преиспи-тивање мишљења о екологији и економији као о супротстављеним циљевима. Глобална размишљања о тој теми довела су и до првих резултата везаних за пољопривреду, која стреме ка томе да се растерети светска индустријска про-изводња због вишкова производа које ствара, а који обарају њихову цену на глобалном тржишту, и да се негативности таквог развоја које су усмерене пре-тежно ка животној средини елиминишу усмеравањем ка другим могућим алтер-нативама у пољопривредној производњи, које су засноване на биолошким, од-носно еколошким основама [6]. Транзиција од индустријских пољопривредних система система са интензивним технологијама гајења води према одрживим пољопривредним системима преко технологија нижих, рационалнијих улагања заснованих на доброј пољопривредној пракси, све до органске и биодинамичке производње као резултата доминације еколошке парадигме [4], [7], [11].

Досадашња истраживања проблематике одрживог развоја у свету и код нас, показала су да овај развојни аспект пољопривреде није у довољној мери искоришћен, имајући у виду производно-економске, природне и еколошке ресурсе. Могућност знатно веће производње хране један је од потенцијалних адута конкурентности пољопривреде Србије у међународној размени.

40 Д. Ковачевић, М. Малешевић, С. Ољача

ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИТИКЕ САВРЕМЕНИХ ПРАВАЦА РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ У СВЕТУ И СРБИЈИ

Основне агротехничке мере на којима је заснована индустријска пољопривреда су: промене или промена природног окружења крчењем шума и освајањем нових површина; интензивна обрада земљишта; инсталирање система за наводњавање; разноврсност је елиминисана у циљу одржавања униформности – монокултура, интензивна примена агрохемикалија (минерал-них ђубрива и пестицида), генетичка манипулација гајеним биљкама; користи се пуно енергије и људског рада. Свака од ових мера има значајан допринос у повећању продуктивности. Производња хране у наведеним условима се посматра као индустријски процес, у коме су гајене биљке и домаће животиње мале фабрике: производ који оне дају је већи, са већим уносом неопходних материја, производна ефикасност се повећава манипулацијом њихових гена, а земљиште или вода у акватичним системима је само једна средина која је неопходна за раст биљака или гајених животиња [8], [16].

Удео пољопривредног земљишта на територији централне Србије из-носи 60,2%, а на територији Војводине 82% и Косову и Метохији 53,5%. У структури пољопривредног земљишта, по категоријама коришћења, еви-дентно има много обрадивих површина (82%). У протеклих петнаест година удео пољопривредног земљишта је смањен за 10,6%, док је удео обрадивог пољопривредног земљишта смањен за 10%. Посматрано по категоријама коришћења највећи део пољопривредне површине заузима обрадива повр-шина, односно површина која се стално или повремено обрађује 3.355.859 ha по најновијем попису 2012. године. Посебно су за пољопривреду опасни губици обрадивог земљишта који настају сваке године услед саобраћајне и друге инфраструктуре, ширења насеља индустријских објеката, рударских површинских копова итд. Немогућност освајања нових површина за ратарску производњу намеће потребу за интензивирање с обзиром на већу тражњу ратарских производа.

Просечна величина поседа у Републици Србији нешто је већа од 4,5 ha. У земљама ЕУ тај просек износи 18,7 ha. Од укупног становништва Репу-блике Србије 10,87% представља пољопривредно становништво (11,01% у централној Србији и 10,58% у АП Војводини). Праћење светских токова и савремена организација ратарске производње је више остварива на већим газдинствима у Војводини. То је предуслов за ефикасно коришћење савре-мене механизације са најновијим техничким уређајима и за коришћење свих агротехничких мера по свим правилима добре пољопривредне праксе, уз максимално усклађивање са прописима важећим у ЕУ. Тако се отвара мо-гућност за лакши извоз готових производа и сигурну обезбеђеност државе са стратешким производима.

Стање и перспектива развоја ратарске производње у Србији 41

Таблица 1 Поседовна структура породичних земљорадничких газдинстава [26]

Пољопривредна газдинства, број Површина haдо 2.00 ha 293.667 264.4512.01–5.00 ha 184.637 593.7405.01–10.00 ha 89.749 615.79910.01–20.00 ha 32.486 434.32220.01–50.00 ha 12.922 383.30550.01–100.00 4.243 300.036преко 100 1.365 224.762Укупно 619.069 2.816.415

Велики проблем је изразито неповољна старосна структура пољопри-вредног становништва (око 45% чланова пољопривредних газдинстава ста-рије је од 50 година). Стање додатно отежавају недостатак или застарела и неадекватна механизација, као и слаб приступ тржиштима због неповољне инфраструктуре. Конвенционална пољоприведна производња у Србији не-довољно укључује бригу о заштити животне средине и добробити гајених животиња. У Србији, уопште, влада заблуда да је домаћа пољопривреда си-гурна и јака, да су производи здрави, а животна средина чиста и очувана. Иако је фитосанитарна и ветеринарска служба знатно оснажена последњих година, пољопривреда и даље представља потенцијалну опасност за животну средину (последње искуство са афла токсинима у млеку).

Упркос повољним природним условима (клима и земљиште), главни проблеми пољопривреде Републике Србије углавном се везују за изразито неповољну поседовну, економску и старосну структуру људи на индивидуал-ним газдинствима. Проблем је и у неадекватном преношењу знања из области биотехнологије, маркетинга, економије и екологије. Недостатак стручних служби и асоцијација које би помогле у преносу практичних знања и савета, као и асоцијација по неким другим критеријумима, које би могле да олакшају набавке репроматеријала и осигурале продају готових производа. Велики део постројења за прераду у прехрамбеној индустрији је застарео и захтева знатна улагања да би се приближио извозним стандардима и успео да добије акредитацију за ISO 9001 и HACCP, као стандард и по нашем закону о безбед-ности хране, али и као један од захтева при извозу на платежно јача тржишта.

Проблеми који су настали последњих година у области производње и употребе минералних ђубрива су основни разлог значајног смањења приноса многих ратарских и других биљних врста у нашој земљи. За време интензивне конвенционалне ратарске и повртарске производње 80-тих година прошлог века постојала је у Србији велика несразмера у употреби ђубрива, између тадашњег друштвеног (240–270 kg/ha) и приватног сектора (50–80 kg/ha) у про-сечној потрошњи активне (NPК) материје. Просечна потрошња активне (NPК) материје у тим годинама је била од 110–120 kg/ha на површинама оба сектора. При таквој употреби ђубрива и на већим површинама, посебно друштвених имања бележени су и рекордни приноси гајених култура: 7–8 t пшенице, 10–15 t


кукуруза, 80–100 t шећерне репе, 3–4 t сунцокрета, уљане репице и соје по једном хектару [28]. Међутим, у времену економских санкција (1990–2000 година), па неочекивано и после тог времена (2000–2008. година) значајно је смањена потрошња минералних ђубрива. То потврђују подаци о просечној потрошњи ђубрива у овом периоду, који су износили од 20–50 kg/ha, али и не много већи у годинама транзиције (2000–2008. год.), са једва достигнутим око 80 kg/ha активне (NPК) материје у 2007. години. Узимајући у обзир коришћење минералног ђубрива у свету, и нарочито у развијеним земљама (преко 400 kg/ha), намеће се закључак да постоји велики дефицит хранива у земљишту и да је потенцијални утицај минералног ђубрива на појаву еутрофикације под-земних вода практично веома мали. Резултати неких истраживања указују на низак ниво анализираних пестицида у испитаним земљиштима у Србији, и на закључак да земљишта нису загађена остацима пестицида [1], [2].

Када је реч о пољопривреди, општи циљ одрживог развоја јесте ства-рање економски исплативе и еколошки прихватљиве пољопривредне произ-водње – окоснице сеоског развоја и основа постојања сеоског становништва у областима у којима постоје природни предуслови да се постигне одговарајући ниво конкурентности за продор на европско тржиште и друга тржишта.

ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ ВЕЗАНА ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Свака земља која жели да буде пуноправни члан ЕУ мора између оста-лог да преузме обавезе које проистичу из чланства, односно да усвоји Acquis communautaire и транспонује га у национално законодавство. Велики број прописа ЕУ односи се управо на пољопривреду и заштиту животне средине. У земљама ЕУ пољопривредна производња је регулисана прилично строгим законима, посебно у сфери безбедности хране и заштите животне средине. По-литика ЕУ, као и заједничка аграрна политика, све више имају за циљ смањење ризика деградација са аспекта заштите животне средине и охрабривање фарме-ра да наставе са позитивном улогом у одржавању пејзажа и очувању животне средине. Дакле, стратегија актуелне Заједничке аграрне политике (Common Agriculture Policy) је у великој мери усмерена на одрживост агроекосистема.

Мере којима се интегрише заштита животне средине укључују захтеве у погледу заштите животне средине, које фармери на својим газдинствима морају да испуне да би добили субвенције, подстицаје који су интегрисани у тржишну и приходовну политику, као и циљне мере заштите животне среди-не које чине део програма руралног развоја. Кључни елемент реформисане Заједничке аграрне политике ЕУ је појединачно плаћање по површини (Single Area Payment) коју фармер поседује, независно од тога шта производи. Међу-тим, ова исплата је везана за поштовање аспеката заштите животне средине, безбедности хране, здравственог стања животиња и биљака и стандарда до-бробити животиња, као и за захтев за држање пољопривредног земљишта у добром стању са становишта пољопривреде и заштите животне средине.


ЕУ земље чланице морају да дефинишу стандарде добре пољопривредне праксе који се могу верификовати на регионалном и националном нивоу. Ком-плексност односа између пољопривреде и животне средине (штетни и корисни процеси, диверзитет локалних услова и производних система) су условили да се заштита животне средине интегрише у контекст CAP (Common Agriculture Policy). Централно место са аспекта разумевања овог односа је принцип добре пољопривредне праксе који одговара типу пољопривреде коју ће савесни фар-мер да поштује у датом региону. То укључује најмање усклађеност са законима који се односе на заштиту животне средине ЕУ и националних закона.

Добра пољопривредна пракса садржи, нпр. усклађеност са захтевима Нитратне директиве. У вези са политиком руралног развоја, усклађеност са минимумом стандарда заштите животне средине је услов за добијање финансијске подршке по неколико различитих мера руралног развоја, као што су помоћ за инвестиције у пољопривредне објекте, помоћ младим про-извођачима и побољшање прераде и маркетинга пољопривредних производа. Подршка мање развијеним подручјима такође захтева поштовање правила добре пољопривредне праксе. Интензивна употребе минералних ђубрива, неконтролисана употреба и испуштање течног стајњака, који настаје на фар-мама и промене у коришћењу земљишта су главни фактори прогресивног повећања нитрата и нитрита у водама Европе у последњих 25 година. Огро-мна количина загађења долази са великих фарми говеда, свиња и живине. Последице су повећана еутрофикација река, језера и мора, као и смањење квалитета површинских и подземних вода. Такозвана Нитратна директива ЕУ обавезује земље чланице да идентификују воде угрожене нитратним за-гађењем и оне које у блиској будућности могу бити угрожене. Критеријум је да концентрација нитрата буде испод 50 mg/l у слатким водама и да се спречи еутрофикација. Пољопривредни региони који доприносе оваквом загађењу у идентификованим загађеним/потенцијално загађеним водама морају бити означени као угрожене зоне. У таквим зонама свака држава треба да усвоји и примени специјалне мере, односно акционе програме и програме мониторинга, са циљем да се смањи концентрација нитрата испод прописаних вредности. Овом директивом се, између осталог, прописује и да се у угроженим зонама примене одређене мере којима ће се осигурати да, на сточарским фармама, количина стајњака примењеног на њивама сваке године неће премашити количину која садржи 170 kg N/ha. Неке земље ЕУ ову рестрикцију примењују на целој својој територији. Нитратна директива је практично и најпознатија по увођењу ограничења примена стајског ђу-брива на 170 kg N/ha/годину и обавези успостављања националног Кодекса (Правила) добре пољопривредне праксе у земљама [8].

Да би се ови циљеви остварили, потребно је: ускладити постојеће про-писе са законодавством ЕУ и УН о коришћењу земљишта и заштити животне средине; утврдити и изабрати параметре квалитета земљишта који ће се при-мењивати при праћењу и контроли плодности; израдити мреже контроле плод-ности земљишта, оснажити институције које ће се бавити заштитом, уређењем и коришћењем пољопривредног земљишта и формирати лабораторију на на-


ционалном нивоу која ће се бавити земљиштем и минералним ресурсима. Неопходно је формирати базу података о земљишту и земљишним парцелама. База података би била резултат досадашњих истраживања у тој области, али и сталног праћења за који би биле задужене одређене постојеће стручне ин-ституције које се баве коришћењем и контролом квалитета земљишта.

ПРОБЛЕМИ У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ ИЗАЗВАНИ ИНТЕНЗИВНОМ ПОЉОПРИВРЕДОМ

Специјализација у производњи је створила утисак да је пољопривреда модерно чудо у производњи хране. Међутим, докази показују да претерани ослонац на монокултуру и агроиндустријске инпуте (неадекватна и претерана употреба пестицида и минералних ђубрива и сл.) негативно утичу на животну средину и руралну заједницу. Примена агрохемикалија у пољопривреди (ми-нералних ђубрива, пестицида и других хемијских средстава) створила је нове проблеме са којима се човечанство, а нарочито развијене земље суочавају у све оштријој форми. Прекомерна примена агрохемикалија може да проузро-кује најразличитије поремећаје у биолошкој равнотежи агроекосистема и шире. Ово може довести, и доводи, до угрожавања здравља људи и животиња, било посредним или непосредним путем. Примена минералних ђубрива омо-гућила је велико унапређење биљне производње, иако се повећање приноса не може приписати искључиво њиховој употреби. Деградација природних ре-сурса није само еколошки, већ и социјални и политичко-економски проблем. Сигурно је, да ће тамо где је економска и политичка доминација агробизниса у концепту руралног развоја, бити угрожени интереси потрошача, малих породичних газдинстава, дивљине, животне средине и локалних заједница.

Утицај производње хране на загађеност воде и земљишта је веома ве-лики. Пољопривреда је највећи потрошач свеже воде, али је уједно и њен велики загађивач. Зависно од карактера загађивача, еколошких услова, стања земљишта и примењених агротехничких и других мера у пољопривредној пракси, врста и степен загађености су различити. Велики проблем у аридним подручјима представља заслањивање земљишта, тј. повећање акумулације соли због наводњавања. Површинским отицањем и перколацијом, вода којом се наводњава са собом носи растворене соли и друге агрохемијске резидуе, те на тај начин загађује површинске воде, подземне аквифере и акумулације. Нарочито су нитрати велики загађивачи подземних вода, док течни отпад анималног порекла, и отпад из прехрамбено прерађивачке индустрије загађује површинске и подземне воде. Због тога су нека интензивно развијена подручја у пољопривреди главни загађивачи животне средине.

Површинске воде обогаћене са N, P и К доприносе концентрацији ових елемената у рекама и воденим базенима. Услед повећане концентрације N и P долази до енормног развоја алги и других акватичних биљака, чијим разла-гањем се троши растворени кисеоник до граница које су критичне за живот риба и других организама у води. Подземним водама могу се преносити соли


са једног заслањеног земљишта на друго. То се догађа кад се повећа ниво под-земне воде наводњавањем што се у пракси зове „секундарно заслањивање“.

Очигледно је да пољопривреда може представљати значајног загађи-вача природе, нарочито земљишта, вода и ваздуха преко емитовања гасова (CO2, CO, NH3, N2O, CH4), поготово ако је присутно сточарство (прежива-ри), неконтролисано ђубрење (стајњак и минерална ђубрива), наводњавање, површинско отицање отпадних и других вода из пољопривреде (пиринчана поља) као и ерозија.

МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ОД АКТИВНОСТИ У ПОЉОПРИВРЕДИ

Мере заштите земљишта и вода у пољопривреди подразумевају преду-зимање комплексних свеобухватних и унапред испланираних мера. Третманом отпадних вода од наводњавања и осталих отпадних вода из пољопривреде врши се спречавање оштећења и еутрофикације затворених водених акуму-лација и језера. У циљу рационалне примене воде у пољопривреди треба вршити избор усева и сората толерантних на сушу, а агротехнику прилагодити тако да би се губици воде смањили на минимум. У аридним подручјима Ср-бије треба избегавати гајење окопавина или производњу најинтензивнијег типа где се троши велика количина воде. Треба спречити уништавање зеленог приобалног појаса око језера и осталих водотокова ради одрживе равноте-же биљног и животињског света, смањити употребу необновљивих ресурса до економске исплативости и профитабилности. У циљу заштите ваздуха, пољопривреда треба да води рачуна како да смањи сагоревање органских остатака, покретање честица прашине са голог земљишта, испуштање ае-росола пестицида у атмосферу и имисију азотних оксида. Већа производња органске материје даје више жетвених остатака који се заоравају и утичу на побољшање агрегације земљишта. Коришћењем земљишта водећи рачуна о топографији и падавинама заједно са ђубрењем, може се дати значајан допринос очувању земљишта. Смањењем интензитета обраде земљишта све до њеног потпуног изостављања значајно се може смањити ерозија, с обзиром на примену савремених машина конструисаних за директну сетву. Мере рационалног коришћења земљишта и заштита од ерозије су уједно и најбоља заштита против нарушавања и загађивања околине [8].

ПРИРОДНЕ МОГУЋНОСТИ ПОЈЕДИНИХ РЕГИОНА СРБИЈЕ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНУ ПРОИЗВОДЊУ

И ПОЉОПРИВРЕДНА РЕЈОНИЗАЦИЈА

Различитости које владају у климатским, земљишним и економским ус-ловима пружају различите мање или више повољне могућности за гајење усева. Имајући у виду те различитости сасвим је логично да се биљна производња


мора прилагодити одређеним регионалним условима и пронаћи најбољи склад са гајеним биљкама и њиховим сортама, односно хибридима.

Удео пољопривредног земљишта на територији централне Србије из-носи 60,2%, а на територији Војводине 82%. У структури пољопривредног земљишта, по категоријама коришћења, евидентно има много обрадивих по-вршина (83%). У протеклих петнаест година удео пољопривредног земљишта је смањен за 10,6%, док је удео обрадивог пољопривредног земљишта смањен за 10%. Према начину коришћења пољопривредног земљишта, процентуал-но, највише је нестало винограда 20,7%. По површини, највише је нестало пашњака око 18% у протеклих петнаест година. Према подацима [27] у по-следњем трогодишњем периоду (2009–2011. год.) посматрано по категоријама коришћења највећи део пољопривредне површине заузима обрадива површи-на, односно површина која се стално или повремено обрађује 3.355.859 hа.

Фактори смањења и деградације пољопривредног земљишта у Ср-бији су: ширење насеља, индустријски, рударски, енергетски и саобраћај-ни објекти, водна ерозија, еолска ерозија, заслањивање земљишта, губитак хранљивих елемената, хемијско загађење од биоиндустријских извора, ме-ханичко збијање земљишта приликом обраде тешким машинама, забаривање земљишта, поплаве, губитак плодности и др. Према последњем попису од 2012. године од укупне ораничне површине 3.273.300 ha на којој се организује целокупна ратарска и највећи део повртарске производње било је засејано 3.074.000 ha. Највећи део на њивским површинама налази се под житима 1.920.300 ha, затим, значајне површине под крмним биљем 423.700 ha, ин-дустријским биљем 456.600 ha и поврћем 273.600 ha.

По површинама које заузима, види се да је доминантан усев кукуруз. Заузима просечно 1.238.000 ha. Ова чињеница показује да је то најзначајнији усев за нашу земљу. Највеће површине од усева густе сетве су под правим житима где доминира пшеница која је наш други усев, посматрано по повр-шинама које заузима (518.000 ha). Од индустријских биљака највећи значај има сунцокрет (167.000 ha), а затим шећерна репа (61.000 ha). Од зрнених махунарки значајне површине се налазе под сојом 160.000 ha. Од осталих широкоредних усева врло значајан је кромпир који заузима 78.000 ha. Остали широкоредни усеви за које се воде статистички подаци заузимају око 118.000 ha (пасуљ 20.000 ha; грашак 12.000 ha; паприка 18.000 ha; парадајз 20.000 ha; индустријска паприка 4.000 ha; купус и кељ 20.000 ha; лубенице и диње 16.000 ha и дуван 7.000 ha). У оквиру групе крмног биља устаљене су површине под луцерком која заузима 186.000 ha, и црвеном детелином са 118.600 ha. Остали усеви густе сетве за које се воде статистички подаци, уљана репица заузимала је у структури сетве око 15.000 ha и кукуруз за крму приближно 27.000 ha.

Веома је важно одређивање пољопривредног рејона, које се врши на основу природних и економских мерила. Од природних мерила најважније је детаљно прикупљање метеоролошких података; температуре, падавина, влажности ваздуха, осунчаности итд. Подаци о земљишту се узимају са раз-личитог становишта: географски положај, надморска висина, удаљеност од мора, геолошка подлога, топографске, хидрографске и педолошке особине.


Највећи производни потенцијал налази се у Војводини и централној Србији черноземи, ритске црнице (хумоглеј), смонице (вертисоли), гајњаче (еутрични камбисоли) и алувијуми (флувисоли). Од економских разлога узимају се та-кође, различити критеријуми: односи између појединих категорија земљишта, густина становништва, величина газдинства, степен интензивности биљне и сточарске производње као и однос површина под појединим усевима. Изабра-не особине на основу којих се врши рејонирање, највише су изражене у цен-тру рејона док је идући ка периферији тешко повући границу између рејона.

У Србији је проглашено пет националних паркова, 14 паркова природе, 17 предела изузетних одлика, 72 резервата природе, 313 споменика природе (ботаничког, геолошког и хидролошког карактера) и 43 подручја од културно-историјског значаја (простори око непокретних културних добара и знаменита места). Укупна површина заштићених природних добара износи око 5.427 km2, што чини око 6,14% од укупне територије Републике Србије. Према учешћу заштићених површина у укупним, Србија спада у земље са средње нижим степеном заштите. Општа карактеристика биолошке разноврсности у Републици Србији јесте да је она по квалитету богата, а по квантитету сиромашна, тј. да се одликује сразмерно великим генетичким, специјским и екосистемским диверзитетом, али да су биолошки ресурси, потенцијални или они који се у већој или мањој мери користе, релативно ограничених капаците-та [3]. Без обзира што наша земља заузима само 2% подручја Европе и свега 0,08% укупне светске територије, према IFOAM (International Federation of Organic Agricultural Movements) и FAO организацији њено богатство природ-них ресурса, повољни агроеколошки услови и квалитетан кадар, представљају значајан потенцијал за производњу конвенционалне, али и органске хране.

Основни проблеми су: непридржавање прописаних режима и мера заш-тите биљног и животињског света, предела и геолошког наслеђа, првенствено тиме што се нерационално користе природни ресурси, што је слаба покриве-ност планском и урбанистичком документацијом и изражена противправна изградња објеката; недовољна улагања државе у очување и одрживи развој најрепрезентативнијих подручја и кључних врста биодиверзитета Србије; драстично мењање услова станишта, фрагментација и/или уништавање при-родних екосистема услед антропогеног утицаја; промена намене шумског и пољопривредног земљишта; илегално и/или нестручно сакупљање појединих комерцијалних врста (печурке, лековито биље итд.); недовољно спровођење прописа од стране надлежних инспекцијских служби; недовољна подршка за држање економски неисплативих примитивних раса, врста, сорти и соје-ва домаћих животиња и гајених биљака у амбијенту сталне модернизације расног и сортног састава, што доводи до смањења разноврсности генетичког материјала у пољопривреди под притиском тржишта.

Потреба за што здравијом средином и бројне негативности које су про-узроковане садашњом конвенционалном пољопривредом довеле су и до пра-ваца будућег развоја пољопривреде заснованог на потпуном одсуству хемије, међу којима је и тзв. органска пољопривреда. [13]. Органска пољопривреда као модел одрживе пољопривреде доприноси: квалитету и безбедности хране,


очувању биодиверзитета, већој енергетској ефикасности и израженијем степе-ну мултифункционалности. Храна је без остатака пестицида, тешких метала, без антибиотика, хормона раста и адитива, а забрањено је коришћење генетски модификованих сорти, раса и др, што све заједно повећава њену нутритивну и здравствену вредност. Органски производи су сигурни јер се врше редовне контроле производног процеса. Сертификована производња је транспарент-на, следљива, а документи и лого су гаранција да је то органски произведена храна. Данас је сасвим сигурно да се у Србији као и у свету органска пољопри-вреда највише развија на малом и средњем породичном газдинству тако да се на овој начин даје могућност највећем делу наших пољопривредника, не само за опстанак већ, дугорочно посматрано и за развој што се огледа у економској и еколошкој добити. То је посебно случај у оквиру мултифункционалне орган-ске пољопривреде, где се тај производни процес не своди само на примарну производњу него и на реализацију непосредно на самом газдинству преко различитих облика продаје готових производа па све до туризма [14], [15].

Сама чињеница да још увек преко 80% земљишта (као основног ресурса за пољопривредну производњу) спада у незагађена земљишта довољно говори о потенцијалима за органску производњу. На жалост, због процеса стихијске деаграризације у нашој земљи јавља се проблем недостатка радне снаге управо у подручјима где су природни услови за органску производњу најповољнији. Тај проблем могао би да се реши, како одређеним институционалним и системским решењима, тако и чињеницом да економски довољно атрактивни производни програми најчешће успевају да привуку неопходну радну снагу [20].

На основу педогеографских услова Србија је подељена у четири рејона који имају специфичне карактеристике, не само у погледу земљишта, већ и у погледу различитих начина и степена загађења и деградације земљишта [27], [24].

Први рејон се налази на североистоку Републике и припада Панонској низији. Назива се још и равничарски рејон или житородни – обухвата Војво-дину, Посавину и Мачву. Овај рејон је главни за производњу жита и индус-тријског биља. Поврће се гаји у условима наводњавања. Луцерка је водећа крмна биљка, а осим ње, користи се доста концентрована храна за исхрану стоке. Сточарство је организовано на великим фармама и на индивидуалном поседу. Развијеније је свињарство од говедарства. Воћарство и виноградар-ство везани су за мање микрорејоне (Фрушка гора, Вршачки брег, Суботица). Земљишни фонд је врло разноврстан у погледу земљишних типова, подти-пова, варијетета и форми. Највећи производни потенцијал налази се у Војво-дини и Централној Србији (черноземи, ритске црнице (хумоглеј), смонице (вертисоли), гајњаче (еутрични камбисоли) и алувијуми (флувисоли). У Војводини има највише чернозема са већим бројем варијетета, ливадских црница, алувијалних и делувијалних земљишта, ритских смоница, солончака, солонеца, гајњача, смоница на терцијарним глинама итд. У Војводини се не налазе само најповољнији земљишни типови са становишта биљне произ-водње, већ има доста алкалних земљишта која немају такве особине и треба их различитим путем поправљати или мењати намену искоришћавања [12].


Други рејон се простире централним делом, дуж слива Велике Мораве, као и већим делом Косова. Клима је умерено континентална. Заузима око 20% пољопривредних површина Србије, у којима 40% чини оранично земљиште. Према подацима о заступљености главних земљишних типова у Централном делу Србије доминирају земљишта на кречњаку и серпентину (26,78%). Међу-тим, са становишта биљне производње најзначајније су гајњаче – еутрични камбисоли са 18,95%; потом смонице (вертисол) са 18,44% и псеудоглејна земљишта са 14,76% од наведених укупних површина. Поред њих ту су за-ступљени алувијални наноси дуж многих река. Хидроморфних земљишта има нешто мање, а пескови се срећу само у Рамско-голубачком подручју, док чернозема има у оазама. Деградација и оштећења земљишта у овом рејону: ерозија водом је присутна скоро на свим деловима терена. Посебно се истиче на оним нагибима који су незаштићени вегетацијом, што је чест случај у пролеће и јесен. Присутни су сви видови ерозије, површинска, браздаста и јаружаста. Поплаве су доста честе у овом рејону будући да обилују рекама чији су сливови далеко у планинском рејону, а негативна последица је наношење песковитог и шљунковитог материјала на плодне површине. Површински копови су веома раширени у овом рејону, што представља озбиљно нарушавање педолошког покривача. Нарочито су велика уништавања земљишта у подручјима налазишта угља (Колубара, Дрмно), када се премештају и читава сеоска насеља, а у неким случајевима и делови градова. Вађење руде прати депоновање јаловинског материјала, што још више утиче на смањење пољопривредних површина. У сливовима великих река је присутан велики број позајмишта песка и шљунка. Загађивање је доста изражено у близини индустријских постројења, где се прерађују разне руде или где се налазе термоелектране (Обреновац). Обично се ради о киселим кишама које неповољно утичу на земљиште и пољопривредне културе или аеросолима и пепелима који засипају ближу и даљу околину и тиме угрожавају, чак и живи свет. Поред тога, висока заступљеност природних извора сточне хране – ливада (20% пољопривредних површина) и пашњака (30%), определила је производну структуру пољопривреде ових подручја и у правцу сточарске производње – трећина од укупног броја музних крава и око 40% оваца је на овом подручју. Пољопривредна производња је екстензивна, са ниском употребом минералних ђубрива и средстава за заштиту, непотпуном агротехником и ниским нивоом механизованости радних процеса. Земљиште је лошијег квалитета, са високим уделом необрађених површина. Око 30% активних пољопривредника Србије живи на овом подручју. Карактеристичан је по разноврсности пољопривредне производње. Равнији предели и долине река служе за производњу жита, индустријског биља и поврћа. На брежуљкастом подручју овог рејона врло добро успевају шљива и јабука. Велике површине под природним и сејаним ливадама и пашњацима чине неисцрпно богатство и добру основу за говедарство.

Трећи рејон захвата западни, југоисточни и источни део Србије где преовлађује планински рељеф, затим дуж границе према Бугарској, као и на Косову. Педолошки покривач чине ранкери, смеђа и смеђа кисела земљишта, лувисоли, псеудоглеј на глинама и силикатним супстратима, а црнице и смеђа


земљишта на кречњацима. Алувијалних наноса је мало и махом су лакшег састава у узаним речним долинама. Деградација и загађивање земљишта су: ерозија водом је најразвијенија у овом рејону. Присутни су сви видови одношења земљишта, а на подручју Трговишта су веома честе јаруге, које каткад уништавају и сеоске путеве. Местимично се појављују праве камене пустиње, посебно на кречњацима, а има их и на силикатним супстратима. Поплаве су доста честе и имају бујични карактер. Загађивање и уништавање земљишта је изражено само у деловима рејона где се копају руде и угаљ са великих дубина, одлаже јаловински материјал на огромним просторима, флотационим материјалом се угрожавају или потпуно уништавају алувијални наноси и пољопривредне културе. Каменоломи, такође, заузимају значајне површине и тиме доприносе значајном губитку земљишта [30].

Четврти рејон чини веће пространство које се налази на западу и шири се према југу и југоистоку, па се може сматрати типичним планинским регио-ном. Педолошки покривач зависи од матричног супстрата, који је силикатни и кречњачки. На силикатним супстратима су формирани ранкери, смеђа и смеђа кисела земљишта, лувисоли, а на кречњацима црнице и смеђа кречњачка земљишта. Клима је типична планинска. Деградација и загађивање земљишта су: ерозија водом је најраширенија и могу се срести сви видови одношења земљишта, мада су многи терени добро заштићени вегетацијом. Ерозију поспешује и нерационално коришћење земљишта, посебно на нагибима. Поплаве су доста честе и махом су бујичног карактера услед великог пада речних токова. Наноси се песак и шљунак. Загађивања има и у овом под-ручју, махом поред мањих индустријских постројења и најчешће каменолома којих има доста. Релативни параметри заступљености сточарства у односу на земљишне површине (70 грла говеда на 100 ha обрадивог земљишта и 71 грло оваца на 100 ha пољопривредних површина) повољнији су у односу на просек Србије. Компаративне предности подручја и поред тога нису довољно искоришћене. Ратарска производња је слабо заступљена и углавном је за соп-ствене потребе. Од усева углавном гаје се раж, јечам, овас, кромпир. На овом подручју живи око 15% активних пољопривредника Србије. Села карактери-ше изразита депопулација и неповољна старосна структура становништва. Без обзира на чињеницу да ли су у нативној форми или у прерађеном облику, ова жита и њихови производи на тржишту остварују знатно већу цену у односу на производе из конвенционалне производње. Ограничавајући фактор веће заступљености органске производње у овом подручју је недостатак активног пољопривредног становништва. Велики део површина у брдско-планинском подручју остао је ван утицаја интензивне (конвенционалне) пољопривреде. Пољопривредна производња на овом подручју се одвија са применом агроте-хничких мера врло ниског интензитета или боље рећи доста екстензивно са мало минералних ђубрива и хемијских средстава у заштити биља, на малим парцелама са разноврсним плодоредом, сопственим, углавном малим сточним фондом и сопственом радном снагом произвођача [5].

Органска производња лековитог и ароматичног биља у комбинацији са сакупљањем самониклог биља и шумских плодова може бити значајан правац


развоја за многа мала породична газдинства у брдско планинским крајевима [25]. У многим деловима ових региона постоје значајне површине земљишта које се нису користиле дуги низ година. На оваквим парцелама, као и на тек разораним планинским ливадама, постоје реалне могућности да органска производња започне већ у првој години без периода конверзије. Поред тога, велике површине под шумама и планинским ливадама, са бројним врстама лековитог биља и дивљих воћки, простиру се на погодним локалитетима који су удаљени од било каквог извора загађења. То је неопходан предуслов за сертификацију таквих подручја погодних за сакупљање производа који могу добити ознаку органски. Да би она могла несметано да се спроводи потреб-но је да постоји стабилан и очуван природни екосистем у њеном окружењу. Сакупљање плодова и делова дивљих воћака у органској производњи обавља се по прописаном поступку са тачно дефинисаних, ограничених подручја која се налазе на безбедној дистанци од прометних путева и већих индус-тријских загађивача. Приликом сакупљања мора се водити рачуна о томе да се дивље воћке и друге биљне врсте не оштете, односно да се не угрози њихова популација у постојећем екосистему. Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, највеће површине са којих се са-купљају сертификовани органски производи у Србији су око 200.000 ha под шумама, а далеко мањи део површина (око 11.000 ha по новим подацима за 2012 [18] је сертификована органска производња. Органска пољопривредна производња поред квалитета производа води рачуна и о очувању природних ресурса и животне средине[22]. Ова активност се потпуно уклапа у политику очувања природне равнотеже у бројним подручјима која се налазе под заш-титом државе (национални паркови, паркови природе, заштићена подручја). Укупна површина заштићених подручја у Србији је 6,6% територије земље.

ГЛОБАЛНЕ КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА РАТАРСКУ ПРОИЗВОДЊУ У СРБИЈИ

Као последица глобалних промена климе, дешавају се све више и про-мене у интензитету и учесталости климатских екстрема – тропских циклона, суша, поплава, клизишта, ерозија земљишта, олујних непогода, снежних мећава и мразева, јаких киша кратког трајања, таласа екстремно високих температура ваздуха, пожара, услова за ширење епидемија и штеточина. Највеће економске штете у Србији узроковане су сушама, поплавама, олујним непогодама праћеним градом, клизиштима, ерозијом изазваном бујицама, а током последњих година све је више топлотних таласа и услова за појаву и ширење шумских пожара. Дугорочно проблеми настају и због чињенице да од седамдесетих година прошлог века до данас просечне годишње темпера-туре код нас и у региону стално расту. Ипак, промене климе на овом подручју засад се огледају у повећаној учесталости и интензитету екстрема, као што је овај са сушом у последње две године, или са све учесталијим појавама топлотних таласа итд. Ако се овај тренд климатских промена настави, као


што показују разни сценаријуми предвиђања климатских промена за наш регион, то би могло довести код нас до великих проблема у временским и климатским условима и у водоснабдевању [12], [17].

На темељу тих чињеница морамо имати и праве одговоре да би убла-жили, ако не и потпуно, елиминисали овакве утицаје. Агрономски аспект посматрања овог проблема налаже добро познавање потреба наших усева за основним вегетационим чиниоцима, па и топлоти и влази. На количину и распоред падавина човек још увек тешко може утицати, па су његове мере у борби против суше углавном посредног карактера. То подразумева добро познавање проблема и предвиђање. За то су нам потребна многа знања из агрономије, генетике, екологије, физиологије, али и одговарајуће техничке и економске могућности. Ако пођемо од претпоставке да је главни циљ да обезбедимо довољне и сигурне количине хране за наше становништво онда се морамо усредсредити на оно што поседујемо и од тога кренути.

У борби против суше треба да користимо редовне и посебне агроте-хничке мере, уз наравно, адекватан сортимент биљка са већом отпорношћу на сушу. Од редовних мера долазе у обзир обрада земљишта, нарочито конзерва-цијска, правилно ђубрење, елиминација свих могућих грешака код сетве када су у питању оптимални рокови и густине усева. Мере неге су корисно средство којима се могу елиминисати неповољни и стварити повољни услови за раст и развиће гајених усева, почев од уобичајених, све до неких посебних којима се задржава влага и спречавају губици влаге уз подстицање њеног ефикаснијег и економичнијег коришћења. Правилно постављени плодореди са већом ди-версификацијом усева обезбеђују боље подношење екстремних услова влаге.

Поред наведених мера ту је и наводњавање, као најдиректнија мера којом се може додати вода у жељеним количинама, потпуно независно од ат-мосферских талога. Међутим, наводњавањем се у суштини мењају битно сви услови у једном систему биљне производње, тако да само за себе представља једну посебну меру којој треба подредити и прилагодити целокупну техноло-гију гајења у свим сегментима. Потреба за наводњавањем је изузетно велика и неоспорно треба повећати површине на којима се могу успешно наводњавати наши усеви. Наводњавање на већим површинама захтева велику количину воде која мора бити доступна на површинама предвиђеним за те намене, црпне ста-нице и техничке системе за различите типове наводњавања. Каналска мрежа мора се оспособити да доведе воду али и супротно да у екстремно влажним годинама прихвати и одведе сувишну како не би површине под усевима биле угушене водолежима. У кишним годинама по 300.000 ha ораница само у Војво-дини зна да буде под водом. Погодност земљишта за наводњавање, такође, мора бити претходно испитана због опасности од секундарног заслањивања. У свакој стратегији развоја пољопривреде у будућности решавању ових питања треба дати предност у интензивним условима гајења усева.


СТВАРАЊЕ АДАПТИБИЛНИХ СОРАТА И ХИБРИДА СА СПЕЦИФИЧНИМ ОСОБИНАМА ЗА РАЗЛИЧИТЕ ПРАВЦЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ И ОДГОВАРАЈУЋЕ СЕМЕНАРСТВО

Правилан избор адаптибилних сората и хибрида пољопривредног биља стални је предуслов за висок и квалитетан принос свих усева. Сваки пра-вац захтева одређене селекционе критеријуме у стварању нових генотипова гајеног биља са најбољим особинама за тај тип производње, Исто тако и економски рационалнији правци у пољопривреди са нижим улагањима траже специјалне сорте (хибриде) најбоље прилагођене одређеним редукцијама у технологији. Ако се о томе води рачуна некад утицај сорте може бити пресу-дан за успех овакве производње. Бројне друге специфичности треба имати на уму када се ствара идеотип сорте за органску производњу, специфичне еко-лошке услове или начине и циљеве производње. Квалитет и здравствено стање семена и садног материјала представљају један од најважнијих предуслова успеха у производњи. Природна отпорност гајених врста и генотипова као и сетва здравог садног и семенског материјала је веома значајна при избору за гајење у условима органске производње. Гајене врсте, односно сорте и хибриди, морају бити прилагођени климатским стресовима и отпорни на болести и штеточине. Толерантност/резистентност нових селекција битан је предуслов њиховог прихватања нарочито у системима органског гајења усева. Семе мора бити произведено у органској производњи. За овe намене намеће се проблем који треба решавати будући да семе не сме бити запра-шено хемијским средствима и дозвољава употреба биодимачких препарата или различитих „купки“ које су намењене дезинсекцији семена.

Постоје и непознанице на којима би требало радити у будућности, а везане су за редукцију у обради земљишта, ђубрењу и заштити биља. Као крупна питања намећу се она везана за: висину стабла генотипа који стварамо, распоред и величину кореновог система, брзину усвајања хранива, отпорности на стресне услове, поседовање одређених алелопатских својстава у заштити од болести штеточина и корова, отпорности на ниске температуре, а да при том не буде занемарен квантитет и квалитет добијеног производа. Поред већ уобичајених критеријума важећих у селекцији, биће потребно придодати многе нове као што је селекција на климатске екстеме (суша, превлажене године), којима ће наша земља бити све више изложена, тако да ће поступак ства-рања сората за нове технологије бити тежи и захтеваће мултидисциплинарни приступ. Све то захтева стално праћење и усавршавање технологије гајења усева и стварање новог сортимента и његовог увођење у праксу.

Преласком на системе са рационалнијим улагањима нормално је очекива-ти ниже приносе у конзервацијским системима гајења, али посредна еколошка и дугорочна економска добит биле би адекватна компензација. Да би се све то постигло морају се изнаћи таква технолошка решења у самој производњи, која би подразумевала већу флексибилност у примени појединачних агротехничких мера. Врло је важно да овакве технологије морају бити праћене и сортама ство-реним управо за такве, екстензивније услове. Чињеница је да данас у Србији поседујемо одличне домаће сорте код свих важнијих усева, било ратарских,


или повртарских за услове интензивног гајења. Међутим, такве сорте обично дају лошије резултате у конзервацијским системима земљорадње. Зато у правце селекције економски најважнијих култура, треба укључити и потребу изнала-жења одговарајућих решења у погледу генотипова намењених интегралним, одрживим системима гајења, са различитим, некад и знатним степеном редук-ције укупних енергетских инпута до конзервацијских, или пак система органске земљорадње. Осим тога избор сорте и хибрида мора се заснивати на доброј рејонизацији, прецизној процени потрошачких навика одређеног тржишта и очекиваном финансијском резултату током сезоне пласмана.

Савремени начини и брзина живљења људи данас захтева непрекидно нову понуду. Алтернативни усеви постају све интересантнији за гајење у орган-ској производњи од комерцијалних и њихових сората (хибрида). Такви усеви на светском нивоу доживљавају велику експанзију и користе се за врло различите намене од макробиотике до фитофармације. Дакле, треба непрекидно радити на стварању нових сората и увођењу неких мање гајених и познатих врста биља за специфичне намене за прераду (индустрија тестенина, фармацеутска индустрија) и др. Органска производња је врло специфична и у том смислу мора се за алтернативне усеве разрадити адекватна пратећа технологија засно-вана на поштовању еколошких принципа. Органска производња стрних жита је заснована на коришћењу плодореда са већим учешћем легуминоза, жетве-них остатака, зеленишном ђубрењу, коришћењу микробиолошких препарата, механичкој култивацији и биолошкој контроли болести, штеточина и корова.

Алтернативна жита могу добро да успевају у агроеколошким усло-вима Србије. Сваки од тих усева има ботаничке карактеристике, потребе за различитим вегетационим чиниоцима, употребу и остало као и сваки други комерцијални усев. Нека од ових жита могу бити са локалним значајем или на ограниченим тржиштима, а нека могу бити интересантна и на фармама које су тако оријентисане [7], [6]. Ова истраживања показују да се увођење нових технологија у производњу алтернативних врста пшенице мора при-лазити на један суптилан начин одабирајући пажљиво агротехничке мере и прилагођавајући их принципима органске технологије гајења.

Стварање новог сортимента гајеног биља мање осетљивог или толе-рантног на сушу треба да су приоритет у селекционим установама. Већ у блиској будућности очекује се процес дезертификације појединих нарочито јужних делова Србије. У међувремену, док се не добију нове сорте оторније на сушу и друге стресне услове треба пажљиво за сетву одабирати сорте (хибриде) који су до сада најбоље адаптиране на основу претходног искуства.

ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ НОВИХ ПРОИЗВОДНИХ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРАВАЦА У ПРАКСУ ПОТРЕБНО ЈЕ ВРЕМЕ

Свако усавршавање неког правца у пољопривреди и његово увођење у ширу праксу захтева доста времена, знања и средстава. Данас се у савремену пољопривреду уводе техничке иновације, као што је ГПС која омогућава далеко


бољу контролу и познавање стања на терену, што путем правог избора аг-ротехничких мера битно доприноси бољој контоли плодности земљишта и праћења приноса. Овим путем преко прецизне пољопривреде, како се она назива у Свету, смањују се ризици по животну средину с обзиром на мање коришћење агрохемикалија (ђубрива и пестицида). Прелазак са индустријског, конвенционалног начина производње на систем органске производње захтева извесно прелазно време од бар три године. Реч је о врло сложеној проблемати-ци која се увек разрађује и прилагођава законски регулисаним прописима, по којима се мора знати шта ко ради од момента пријаве преко система контроле у рукама за то овлашћених сертификационих кућа. За то време се искључује примена средстава синтетичког порекла. Укључивање сточарске производње у органску пољопривреду започиње тек када се обезбеди органска храна за стоку, а то је бар две године дана после укључења површина под усевима у органску пољопривреду. Наравно, да у складу са тим, постоје и код нас законске одредбе о томе како се врши сертификација и издавање сетификата да је добијени производ добијен методама органске производње и њихова продаја производа са препознатљивим знаком за ову врсту производње.

ПЕРМАНЕНТНО ОБРАЗОВАЊЕ

Образовање кадрова мора да подразумева, упознавање и општу информи-саност у свим нивоима школовања од основне школе до највиших факултета. Осим ширих друштвених и економских претпоставки, развој одговарајућих стручних служби, асоцијација произвођача у области примарне пољопривреде и заштите биља представља важан предуслов успеха у имплементацији нових технолошких решења која се у овој области још увек очекују. Неопходна је добра координација и перманентно усавршавање кадрова са лиценцирањем. Данас су нам таква, не само агрономска и еколошка знања, неопходна на свим нивоима од факултета до непосредних произвођача, како би могли да пратимо и опстанемо у трци и конкуренцији са развијенијим делом света. Ова знања подразумевају високу специјализацију, праћење и контролу производње хране од њене примарне производње на самом пољу преко складиштења и чувања, прераде у нови производ, па све до непосредног конзумирања, што је некад врло дуг пут са пуно неизвесности и опасности по само људско здравље. Законодав-на решења су такође битан део на који се можемо ослонити када је у питању развој и увођење нових система у праксу. Када то кажемо не мислимо само на доношење више закона који регулишу пољопривредну производњу, него и на њихову усаглашеност са другим важећим законима који регулишу рецимо прос-торни план, заштиту животне средине, питање квалитета готових производа и друго. Последња дешавања са афлатоксином у млеку и несналажења у свим сегментима показује да се од свега мора правити озбиљан практичан систем који мора функционисати и превентивно да би се спречиле све негативне по-следице. Ове информације морају брже долазити до наших пољопривредника који су у непосредној производњи, уз савете за практична решења.


ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

На основу досадашњих теоретских, али и практичних сазнања, могу се навести неке ствари које ће, уверени смо, утицати на значајне промене у обла-сти пољопривреде. Пре свега, глобалне климатске промене имаће одраза и на територији Србије. Производно-еколошки услови, али и одређени стандарди и законски прописи налажу изналажење нових решења у технологији гајења ратарских усева. Таква решења подразумевају флексибилнију агротехнику која представља спој конвенционалних метода са модерним технологијама.

Климатске промене у последње две декаде говоре да смо ми у врло осе-тљивом подручју где ће екстремних манифестација типа суше или превлажених година бити све више. Већи степен дезертификације могао би да захвати јужни и источни део наше земље. Оплемењивање биља у промењеним климатским околностима мора дати одговоре преко стварања нових сорти и хибрида толе-рантнијих на сушу, вишак падавина, болести, штеточине, корове и слично, и уз адекватну агротехнику и наводњавање морају бити део дугорочне страте-гије у сусрет бројним променама у ратарству које ће се брзо десити. Од науке се очекују добра предвиђања тих промена и изналажење најбољих одговора ради осигурања добре производње и одржања конкурентности са истим про-извођачима у ЕУ. Наука преко усавршавања бројних агротехничких мера за различите типове пољопривреде мора направити добру технологију гајења свих усева. Технологија гајења усева мора бити усаглашена са нашим природним окружењем које мора бити очувано. Мноштво прописа у заштити животне средине, с једне стране, и осигурање добре производње на другој, која мора бити одговарајућег квалитета као готов производ или сировина за даљу прераду.

Научна и стручна знања треба искористити тако да повољне могућ-ности повећамо, а неповољне сведемо на минимум. Под пољопривредним рејоном сматра се свака област која се у односу на неку другу одликује по-себним особинама. Рејонизације се морамо придржавати и на тај начин оси-гурати гајење усева у оним зонама где им то највише одговара уз поштовање препорука стручњака шта је најбоље за тај рејон.

Недостатак енергије, односно нафте, захтеваће решења у преоријен-тацији на друге изворе. Производња биодизела и биоетанола везана је за пољопривреду, где су од велике важности два усева, кукуруз и уљана репица. Ова чињеница ће имати одраза на обраду земљишта и на увођење нових сис-тема обраде заснованим на конзервацији и очувању земљишта. Замена старе механизације и набавка савременијих оруђа мора бити приоритет. То је доста скупа инвестиција у почетку, али се за неколико година исплати рачунајући на квалитетније извођење агротехничких мера уз веће радне учинке по јединици површине и већу енергетску ефикасност. Очекивања у блиској будућности за већом производњом кукуруза као енергетског усева за биоетанол у свету довешће до великих промена у сетвеној структури, али и у сточарству где ће се веома осетити његов недостатак.

Поред енергије, значајно ће бити чување водних ресурса, с обзиром на велику потрошњу у пољопривреди. Пољопривреда је највећи потрошач воде


у најразвијенијим земљама. Код нас је, за сада, обрнуто зато треба радити на одржавању мелиорационих система и њиховом проширењу. Саградити пумпне станице, довести воду и омогућити велику ефикасност система за на-водњавање у његовој експлоатацији. Наводњавати треба само на земљиштима која су погодна за те намене да не би изазвали негативне ефекте. Првенствено то треба изводити на великим парцелама са одговарајућом савременом тех-ником која захтева доста улагања и за оне исплативе усеве попут семенских.

Ђубрење је једна врло значајна агротехничка мера са којом осигурава-мо веће приносе у ратарству. Бројне ствари у агрохемији ће бити подложне испитивању и налажењу целисходних решења, с обзиром на могуће нега-тивне утицаје у животној средини. Треба радити и на њиховим биолошким супституцијама.

Генетски модификовани организми ће бити све више бити заступљени посматрано у светским оквирима у конвенционалној пољопривреди, јер ће развој биотехничких наука, али и нано технологија бити доминантан у XXI веку. Поред многих позитивних биће све уочљивије, и то далеко брже, неке негативне стране оваквог индустријског гајења усева. Евидентно је да ће пораст људске популације имати велике потребе за храном које ће се, добрим делом, задовољавати са великих површина под генетски модификованим усевима. Тешко је данас предвидети како ће се ствари са ГМО завршити код нас. Такође, постоје велики притисци, али и расположење у широј јавности да гајење ових усева не треба дозволити код нас. То би створило велику зависност уз велике ризике да изгубимо све оно што данас поседујемо као наше семе и садни материјал.

Велики проблеми се очекују у смањењу ораничних површина по глави становника. Данас је она на нивоу око 0,33 hа, а око 2050. године се оче-кује њено двоструко смањење. У Србији је ово велики проблем, зато што се најплоднија земљишта као черноземи одузимају за различите аутопутеве и друге саобраћајнице, као грађевинско земљиште и за друге намене. То би требало у перспективи спречити, јер је врло тешко обезбедити и освојити неке нове површине и једини пут ће нам бити интензивирање производње које захтева високу цену у сваком погледу.

Наведени проблеми биће стални разлог за популаризацију свих еколош-ких праваца у пољопривреди, односно њихово дивергирање и ширење, али не треба искључити ни повремени повратак у извесне класичне технологије, који-ма ће се прибегавати с времена на време са циљем довољног обезбеђења хране.

Потенцијали брдско-планинског региона Србије за органску пољопри-вредну производњу на основу анализе стања природних ресурса у Србији су на задовољавајућем нивоу. То може допринети убрзаном ширењу и по-пуларизацији органске производње на целој територији Републике Србије, а нарочито у брдско-планинском региону, уз поштовање закона и подзаконских аката, који детаљно прописују избор парцеле и услове под којима се ова про-изводња може одвијати. За овакав вид производње неопходне су субвенције собзиром на прелазни период од две до три године. Прелазак на органску пољопривреду захтева пуно знања и рада на преносу тих знања и мноштва


информација до самих произвођача. Зато је неопходно подизати ниво свести становништва које би те производе користило, али и развити стручне савето-давне службе, задруге, асоцијације, и слично, које би могле значајно помоћи практичним саветима и откупом и пласманом готових производа.

Инфраструктуру која је недовољно развијена у селима са младим љу-дима треба развијати, како би сеоска подручја била мање изолована и што би могло младе људе задржати у тој средини и што би им омогућило уз неке економске подстицаје бржи економски развој. У руралној економији доминира пољопривреда, али постоје бројне могућности развоја од краћих одмора на салашима Војводине до дужих боравака у специјализованом сеоском туризму са етно традицијом. Овде постоје бројни модели за такво ширење с обзиром да много ствари није искоришћено, али треба као предуслов, обезбедити сигурно континуирано снабдевање одговарајућим количинама производа и њиховим квалитетом. Бројне манифестације које се одржавају у сеоским срединама посвећене одређеним туристичким препознатљивостима су добра прилика за рекламу и пласман на чему се може у локалним срединама радити целу годину.

Овде су наглашене кључне промене које се очекују у ратарској про-изводњи имајући у виду природне услове и данашње стање. Путеви за раз-вој ратарства као значајне гране биљне производње ће у нашој земљи бити различити. Најинтензивнија ратарска производња остаће у равничарским подручјима наше земље. Да би добили очекивану производњу у погледу кван-титета али и квалитета чинићемо све веће напоре.

Наша сазнања се свакодневно морају иновирати и пратити у односу на свет који нас окружује и коме тежимо. Дакле, морамо бити компатибилни са њим. На том путу морамо изградити систем у коме ће се тачно знати шта раде наше образовне институције почев од основних, средњошколских и ви-сокошколских институција и научних Института у подизању еколошке свести и вредносних судова. Министарство пољопривреде, озбиљна изградња струч-них служби, задруга и различитих гранских асоцијација треба да помогну да се ови некад веома сложени проблеми с обзиром на бројна законска решења пренесу до наших пољопривредника и да им се максимално нађу при руци за свако практично решење на терену које им може обезбедити неопходан просперитет и економску сигурност за живот на селу.


[1] Агенција за заштиту животне средине (2004): Извештај о стању животне сре-дине у Србији 2004 године. Земљиште. 47 pp.

[2] Агенција за заштиту животне средине (2005): Извештај о стању животне сре-дине у Србији 2005 године. Земљиште, 98–124.

[3] karadžić B., Mijović A. Eds. (2007): Environment in Serbia. An indicator-based review. Serbian Environmental Protection Agency, 167 pp.


[4] Ковачевић Д. (2004): Органска пољопривреда. Концепт у функцији заштите животне средине. Савремена пољопривреда. Нови Сад, св. 40. 353–371.

[5] Ковачевић, Д. Ољача Снежана (Ур.) (2005): Органска пољопривредна производња. Монографија. Пољопривредни факултет. Земун, 1– 323.

[6] Ковачевић Д., Момировић Н. (2008): Улога агротехничких мера у сузбијању ко-рова у савременим концептима развоја пољопривреде. Acta Biologica Yugoslavica (Серија Г). Acta Herbologica. Vol. 17. Nо. 2. 23–38.

[7] Ковачевић, Д. (2008): Њивски корови – Биологија и сузбијање. Монографија, Пољопривредни факултет, Земун, 1–520.

[8] Ковачевић Д. (2011): Заштита животне средине у ратарству и повртарству. Монографија. Пољопривредни факултет – Земун.1–238.

[9] kovacevic D., Oljaca Snezana, Dolijanovic Z., Jovanovic, Z., Jug Irena, Jug D., Stipesevic B., Milic Vesna (2012): The effect of ameliorative tillage on some important soil physical properties and grain yield of sunflower, maize and winter wheat. 47th

Croatian and 7th International Symposium on Agriculture. 13–17 February. Opatija, Croatia. Proceedings. 497–501.

[10] kovačević D., Momirović N., Dolijanović Ž. (2012): Soil and crop responses to soil tillage systems: a Serbian constraints and perspective toward sustainability, Proceedings of the 5th International scientific/professional Conference “Agriculture in nature and environment protection“, June, 04– 06, Vukovar, Croatia, 34–43.

[11] kovacevic D., Lazic Branka (2012): Modern trends in the development of agriculture and demands on plant breeding and soil management. Genetika. Vol. 44, No.1. 201–216. Belgrade.

[12] kovačević D., Oljača Snežana, Dolijanović Ž., Milić Vesna (2012): Climate changes: Ecological and agronomic optionsfor mitigating the consequences of drought in Serbia. Third International Scientific Symposium “Agrosym Jahorina 2012“. Jahorina, November 15–17. 2012. Proceedings, 17–35.

[13] Лазић Бранка, Малешевић, М. (2006): Органска пољопривреда, Да!, „Мој Салаш“. Ур. Бранка Лазић. Зелена Мрежа Војводине. Нови Сад: 97–113.

[14] Лазић Бранка, Бабовић Ј. и сарадници (2008): Органска пољопривреда, том I и II, Научни институт за ратарство и повртарство, Нови Сад:1–686.

[15] Лазић Бранка (2010): Мултифункционална органска пољопривреда, Зборник радова „Рурални развој и органска пољопривреда“. Фонд Органска Србија, Бе-оград: 7–13.

[16] Malešević M., Jovićević Z., Štatkić S., Dolapčev S., Stojšin V. (2008): Povratak ka višim i stabilnijim prinosima strnih žita. Zbornik naučnih radova, Proceedings of XXIInd Conference of Agronomist, Veterinarians and Technologiest. Vol. 14 No. 1–2 13–30. Beograd.

[17] Малешевић М., Јаћимовић Г., Јевтић Р., Аћин В. (2011): Искоришћавање генет-ског потенцијала пшенице у условима абиотичких стресова. Зборник реферата са 45 Саветовања агронома Србије. Златибор 30.01–5.11. 2011. Институт за ра-тарство и повртарство. 3–14. Нови Сад.

[18] Marz U., Калентић Марија, Стефановић Емилија, Симић Ивана (2013): Орган-ска пољопривреда у Србији 2013. Национално удружење за развој органске производње,,Serbia organica“, Београд, 1–52.

[19] Ољача Снежана, Цветковић Р., Ковачевић Д., Милошев Д. (2000): Диверзифика-ција агроекосистема као начин заштите и очувања необновљивих природних ресурса. Зборник радова, Екоконференција 2000: Здравствено безбедна храна. Књига II, Нови Сад, 81–86.


[20] Oljaca Snežana, kovačević, D., Dolijanović Z. (2001): Low-external farming system-strategy for environmental protection. Tematski zbornik, First International Conference on Environmental Recovery of Yugoslavia (ENRY 2001), Beograd, 687–690.

[21] Ољача Снежана (2003): Органска пољопривреда и заштита животне средине. Зборник радова са Симпозијума „Екологија и производња здравствено безбедне хране у Браничевском округу“. Пожаревац, 355–364.

[22] Ољача Снежана, Христов С., Ковачевић, Д., Долијановић Ж. (2005): Управљање природним ресурсима и производња здравствено безбедне хране у брдско-пла-нинским регионима Србије. Трактори и погонске машине, књ. 10, бр. 2, 245–251.

[23] Ољача Снежана (2006). Допринос органске пољопривреде одрживом руралном развоју у Србији. Тематски зборник. Еко-конференција 2006: Здравствено без-бедна храна. Књига I, Нови Сад, 311–318.

[24] Ољача Снежана, Гламочлија Ђ., Ковачевић Д., Ољача М., Долијановић Ж., (2008): Потенцијали брдско-планинског региона Србије за органску пољопривредну производњу, Пољопривредна техника, година XXXIII, број 4, 61–68.

[25] Радановић Д., Настовски Т. (2005): Лековито, ароматично биље и шумски пло-дови у еколошким системима производње. Ур. Бабовић Ј., Лазић Б., Малешевић М., Гајић, Ж (2005): Агробизнис у еколошкој производњи хране. Научни институт за ратарство и повртарство, Нови Сад, 153–178.

[26] Републички завод за статистику: Попис пољопривреде 2012. године у Републици Србији – први резултати.

[27] Resulović H., Antonović G., Hadžić V. (1991): Problems of soil degradation in Yugoslavia. Zemljište i biljka. Vol. 40. No. 3. 123–131.

[28] Статистички годишњак Р. Србије за 2012.[29] Стевановић Д., Недић М., Мартиновић Љ., Хаџић В., Богдановић Даринка. (1995):

Земљиште и исхрана ратарских и повртарских биљака. Зборник радова IV Конгрес о храни, ст. 75–86, Савез инжењера и техничара Југославије.

[30] Васић Г, Рудић Д. (2006): Начини уништавања и оштећења пољопривредног земљишта у Србији. Квалитет. Год. XVI. Бр. 11–12. 40–43.

D. Kovačević, M. Malešević, Snežana Oljača

STATE AND PROSPECTS OF FIELD CROPS DEVELOPMENT IN SERBIA

S u m m a r y

On the basis of the previous theoretical but also practical knowledge, some things can be listed, which will certainly provoke significant changes in the field of agriculture. First of all, global climatic changes will have their reflection on the territory of Serbia as well. A higher degree of desertification can extend to the southern part of our country. Plant breeders must recognize all changes in farming system for the next century and to adopt their breeding programs toward greater productivity and sustainability. They must create of new cultivars and hybrids tolerant/resistant to drought, excess rainfall, diseases, pests, weeds and for changes in tecnology practices in different type of production.


The lack of energy, that is oil, will require the solutions orienting toward other sources. The production of biodiesel and bioethanol is linked to agriculture where two crops of maize and oilseed rape are very important. An increased production of maize for those purposes, first in the world, will result in major changes in sowing structure, but also in animal husbandry where the lack of it will be felt. Apart from energy, preservation of water resources will be significant due to its huge spending in agriculture. Huge problems are expected in reducing arable areas per capita.

Today it is at the level of about 0.33ha, and around 2050, it is expected to be double reduction. Genetically modified organisms will be increasingly present in conventional agriculture because the development of biotechnical sciences as well as nanotechnology will be dominant in XXI century. Apart from many positive sides, many negative aspects of this industrial crop growing will be increasingly noticeable.

These problems will be a constant reason for popularisation of all ecological trends in agriculture, that is, their divergence and expansion, but an occasional return to some classical technologies from time to time should not be excluded. Serbia as a country has variety of geografic, climate, natural and cultural heritage. Mountains of Serbia are part of one of 6 biodiversity centers of temperate climate. Extremely in danger, these vulnerable areas require special treatment that would provide whole network of life protection, instead conventional protection of nature. Optimal model of community development for these territories is in the framework of integral rural development strategy and organic agricul-tural production which is part of this concept. Absolutely essential condition for starting of organic production is obay the low and other legal acts, which provide in details selection of plots and other conditions. Organic agriculture is very suitable for natural resources and protected areas management: in national parks, nature reserves, water supply zones and other endangered and sensitive parts of the country. Modern cities will have the need for using different ecological trends in architecture, touristic attractions, permaculture – modern landscape design, where the multifunctionality of agriculture will be seen in the best way.

Transition on organic agriculture demands a lot of knowledge and work on knowl-edge and information transfer to producers. Therefore it is necessary to raise a level of consumer awareness and develop extension service, cooperatives, and associations in order to help producers by giving practical advices, purchasing and marketing of final products.

Our knowledge has to be daily improved compare with the world that we want to reach, and we have to be compatible with them. We have to build functional system on that road, in which will be exactly known what our educational institutions do, from primary and secondary schools to the universities and institutes in rising ecological awareness and values. Ministry of Agriculture with serious extension service, cooperatives and different specialized associations should help our agricultural producers to solve many problems that they face in their production on the field. They have to provide necessary prosperity and economic security for life on the land.


ПРОИЗВОДЊА ПОВРЋА У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА СЕЛА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Ж. ИЛИН*, Ђ. ГВОЗДЕНОВИЋ**, Ј. БОЋАНСКИ*, Н. НОВКОВИЋ*, Б. АДАМОВИЋ4*

С а ж е т а к. – Повртарство као једна од најинтензивнијих грана биљне произ-водње има значајан утицај на развој села. Са релативно малих површина произведе се у просеку близу 2,5 милиона t поврћа и 852 хиљаде тона кромпира. Производња је организована на њиви, у башти и у заштићеном простору. Просечна годишња вредност производње поврћа, кромпира, семена и садног материјала је на нивоу од око милијарду и 188 милиона евра.

Циљ рада је да се на основу претходних резултата истраживања и стања у производњи поврћа понуде решења која ће бити у функцији развоја повртарства и села у Републици Србији.

Утврђено је да су просечне површине под поврћем у последњих 40 година у Србији биле 297.231 ha, што чини око 9% од укупно обрадивих површина. Ми-нимална површина под поврћем, од 260.000 ha, забележена је 1970., а максимална (341.000 ha) 1996. године.

У Србији се у просеку за последњих 40 година производило око 2,1 милиона тона поврћа и кромпира у вредности од око 435 милиона евра, на површини од око 248 хиљада хектара. Од тога свеже поврће је око 1,23 милиона тона (пасуљ, грашак, црни лук, купус и кељ, паприка, парадајз, бостан, мрква, краставац, зачинска паприка и бели лук) са површине од 157.630 ha и 852.394 t кромпира са површине од 90.802 ha.

Процена је да се у баштама (48.799 ha) произведе око 409.240 t поврћа укупне вредност од око 85,5 милиона евра.

Прецизних података о површинама под пластеницима тунелског типа код нас нема. Процена је да се у пластеницима поврће гаји на површини од 5.000–6.000 ha, са сталном тенденцијом раста. Произведе се око 840.000 t поврћа у вредности производње на нивоу од око 655 милиона евра.

Семе поврћа и садни материјал кромпира (основно семе и семе категорије C1) у периоду од 2008–2012. године гајило се на 1.087 hа. Вредност поизводње семена поврћа и кромпира је на нивоу од око 12,7 милиона евра.

Ако се узме да је чист приход минимум 100 евра/t свежег поврћа и кромпира, то значи да се у Србији од производње поврћа оствари у просеку чист приход на

* Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет Нови Сад, [email protected]

** Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад, [email protected]

нивоу од минимум 330 милиона евра годишње. Србија извезе поврћа годишње у вредности свега око 96,3 милиона долара, мада су реалне могућности далеко веће.

Кључне речи: поврће, развој села

УВОД

Историјски посматрано, на развој повртарства у Србији значајан ути-цај имала је близина Блиског истока, Медитерана и искуства у производњи поврћа из земаља Средње Европе [17]. У последња два века, као што је то случај и данас, поред већ поменутих, евидентан је снажан утицај из Западне Европе [28; 17]. На основу тога може се рећи да ова производња у Србији има сва обележја производње поврћа у региону, Европи и Свету [17; 10].

Производња поврћа у Србији одвија се на отвореном пољу и у заш-тићеном простору. На отвореном пољу производња поврћа одвија се у башти (на окућници, викендици) и на њиви. Њивска производња поврћа условно може да се подели на комбиновану производњу поврћа (у ратарско/повртар-ском плодореду и/или заједно са воћарско-виноградарским и хортикултурним биљкама) и интензивну производњу поврћа у специјализованим породичним комерцијалним газдинствима [12].

У заштићеном простору производња квалитетног расада [14] и конзум-ног поврћа одвија се на настираном (малчованом) земљишту са непосред-ним покривањем биљака (без носеће конструкције) агротекстилом, затим у ниским, полувисоким и високим пластичним тунелима, пластеницима и стакленицима [13; 15].

С агрономског становиштва највећи значај код нас има њивска произ-водња поврћа, затим производња поврћа из заштићеног простора, производња семена и садног материјала и на крају производња поврћа у башти. Њивска производња поврћа и производња из заштићеног простора намењена је до-маћем тржишту и за извоз, док је производња у башти превасходно намењена за сопствену потрошњу у домаћинству, а вишкови се износе на зелену пијацу. С економског становишта највећи значај има производња поврћа у заштиће-ном простору, њивска и на крају производња поврћа у башти.

Циљ рада је да се, на основу претходних резултата истраживања и стања у производњи поврћа, понуде решења која ће бити у функцији развоја повртарства и села у Републици Србији.

СТАЊЕ У ПРОИЗВОДЊИ ПОВРЋА НА ОТВОРЕНОМ ПОЉУ

Велики професионални произвођачи на породичним комерцијалним газдинствима су производњу поврћа на отвореном пољу у целости реструк-турирали и максимално интензивирали, уважавајући биолошке захтеве гаје-них биљака. Организовали су целогодишњу производњу квалитетног свежег поврћа [10] по количини и асортиману поштујући принципе смене усева у

64 Ж. Илин, Ђ. Гвозденовић, Ј. Боћански, Н. Новковић, Б. Адамовић

времену и простору, уз одржавање плодности земљишта и увођење нових технологија гајења.

Просечне површине под поврћем у последњих 40 година у Србији биле су 297.231 ha, што чини око 9% од укупно обрадивих површина. Минимал-на површина под поврћем, од 260.000 ha, забележена је 1970, а максимална (341.000 ha) 1996. године. На поменутим површинама до 2010. године гајило се 68 повртарских врста сврстаних у 2 класе и 11 фамилија [10]. Од 2010. године у Регистру пољопривредног биља остала је 41 повртарска врста са 111 домаћих и одомаћених сорти поврћа [18].

Од укупног броја гајених врста званична статистика бележи површине (таб. 1.), приносе и укупну производњу (таб. 2) код 12 повртарских врста.

У периоду од 1970 до 2009. године кромпир се гајио на површини од 90.802 ha. У првој деценији XXI века просечна површина под кромпиром је на нивоу од 86.602 ha (таб. 1). Последњих 10 година забележен је пад површина под кромпиром по стопи од -2,1% годишње и раст приноса по годишњој стопи од +3,3%.

Таблица 1. Просечне површине под поврћем и кромпиром (ha) у Републици Србији

Врста поврћа Просек периода1970–79 1980–89 1990–99 2000–09 1970–2009

1. Кромпир 96.889 86.887 92.829 86.602 90.8022. Пасуљ 18.359 24.003 24.569 23.517 22.6123. Грашак 9.041 11.428 11.496 13.184 11.2874. Црни лук 20.048 22.682 21.412 19.888 21.0085. Купус и кељ 17.183 19.048 20.721 21.629 19.6456. Паприка 16.989 17.568 18.275 19.375 18.0527. Парадајз 18.017 19.265 19.745 20.725 19.4388. Бостан 22.578 19.723 17.241 16.969 19.1289. Мрква 3.837 6.128 8.042 7.659 6.41710. Краставац 5.770 7.379 8.042 8.748 7.48511. Зачинска паприка 3.863 3.082 3.231 4.057 3.55812. бели лук / / / 9.000 9.000Укупно 232.574 237.193 245.603 251.353 248.432

Преосталих 11 повртарских врста (таб. 1) у просеку за последњих 40. година гајиле су се на површини од 157.630 ha. У периоду од 2000–2009. го-дине утврђен је пад површина под поврћем, код парадајза по годишњој стопи од -0,5% а код грашка -7,3%. У истом периоду забележен је раст приноса код свих повртарских врста, код купуса и кеља по годишњој стопи од +0,2% а код грашка +5,6%. Стабилан раст површина и приноса утврђен је код зачинске паприке (површине расту по стопи од +3,6%, а принос по стпи од +3,3%) и краставца (површине расту по стопи од +0,3%, а приноси по стопи од 1,8%).

Производња поврћа у функцији развоја села у Републици Србији 65

Просечна производња (таб. 2.) бележи раст по годишњој стопи од +0,3% код парадајза, купуса и кеља па до +10,9% код пасуља. Пад произ-водње утврђен је код бостана по годишњој стопи од –0,7% и код белог лука где је утврђен пад производње по годишњој стопи од -0,9%.

Приказани резултати се слажу с резултатима истраживања других ауто-ра [26]; [27] и [28], а стопе промене ће послужити за пројектовање приноса, површина и укупне производње у наредних 25. година.

На преосталих 48.799 ha гајило се поврће у баштама, на окућници, викендицама и на мањим површинама на отвореном пољу, које званична ста-тистика не региструје. На овим површинама гаји се двадесетак врста поврћа као што су: кукуруз шећерац, боранија, салата, спанаћ, першун, паштрнак, целер, плави патлиџан, празилук, тиквице, карфиол, брокола, келераба, кељ пупчар, ротквица, ротква, кинески купус, шампињони, буковача [12].

Таблица 2. Просечна производња поврћа и кромпира (t) у Републици Србији и вредност производње (у 000 евра)

Врста поврћаПросек периода Вредност

производње

1970–79 1980–89 1990–99 2000–09 1970–2009 1970–2009

1. Кромпир 973.226 823.761 753.300 859.289 852.394 153.4312. Пасуљ 74.935 59.009 46.056 32.099 53.025 63.6303. Грашак 10.630 12.509 21.043 33.232 19.354 16.4514. Црни лук 154.007 182.719 126.512 126.273 147.378 29.4765. Купус и кељ 319.833 252.674 273.619 304.054 287.545 28.7546. Паприка 141.734 136.625 116.661 150.190 136.303 27.2617. Парадајз 189.603 206.826 169.482 175.887 185.450 18.5458. Бостан 309.676 278.787 219.991 251.735 265.047 26.5059. Мрква 44.969 70.824 51.997 60.366 57.039 17.11210. Краставац 54.779 35.178 51.997 54.726 49.170 14.75111. Зачинска

паприка 5.402 4.131 4.932 8.751 5.804 1.741

12. Бели лук / / / 24.900 24.900 37.350Укупно 2.278.794 2.063.043 1.835.590 2.081.502 2.083.409 435.006

У Србији се у просеку за последњих 40 година производило око 2,1 милиона тона поврћа и кромпира у вредности од око 435 милиона евра (таб. 2), на површини од око 248 хиљада хектара (таб. 1). Од тога свеже поврће је око 1,23 милона тона (пасуљ, грашак, црни лук, купус и кељ, паприка, па-радајз, бостан, мрква, краставац, зачинска паприка и бели лук) са површине од 157.630 ha и 852.394 t кромпира са површине од 90.802 ha (http://webrzs.stat.gov.rs/axd/god.htm).

Значајне количине поврћа код нас се производе у башти, на окућници или на викенд насељима. Ова производња је готово искључиво намењена


потрошњи у домаћинству и за пласман преко зелених пијаца. Реч је о сетви и/или садњи великог броја врста читаве године. Са површине од 300–400 m2 апсолутно могу да се задовоље потребе четворочлане породице. Обично је величина баште 500–2.000 m2, што је много више од потреба четворочлане породице. Вишкови завршавају на зеленим пијацама [17]. У нашим условима ова производња обично има обележја производње поврћа по органским прин-ципима. По попису пољопривреде из 2012. године регистровано је 628.555 породичних газдинстава. Свако од газдинстава располаже у просеку са око 800 m2 баште.

Процена је да се у баштама (48.799 ha) произведе око 409.240 t поврћа укупне вредности од око 85,5 милиона евра.

Интензивна производња поврћа у специјализованим породичним ко-мерцијалним газдинствима подразумева производњу поврћа као главног усева (паприке бабуре, туршијаре или роге, парадајз паприке, зачинске паприке, црног лука, парадајза за свежу потрошњу и прераду у сок, кромпира, мркве, першуна, паштрнака и целера, краставца корнишона за прераду), накнадног усева (кељ пупчар, купус, краставац корнишон), у пострној сетви, односно садњи (краставац корнишон за тржиште, карфиол, броколе, цвекле за прераду, купус за прераду и свежу потрошњу током зиме и раног пролећа) и у пред-зимској сетви (зимски лук, спанаћ), уз увођење механизације и наводњавања као обавезне агротехничке мере [17].

Интензивна производња поврћа на отвореном пољу захтева добру ор-ганизацију, концентрацију и специјализацију производње. Концентрацијом производње осигурава се економичност коришћења механизације, система за наводњавање и радне снаге. Специјализацијом производње поврћа поди-же се ниво производње појединих врста поврћа, квалитет и економичност производње [27].

У интензивној производњи значајно место имају мере за одржавање и повећање плодности земљишта. У том смислу пажња је усмерена на ква-литетну и правовремену обраду земљишта. Обавезно увођење повртарског плодореда, а ђубрењу се приступа искључиво на бази контроле плодности, планираног приноса и изношења хранива (јединицом приноса) [9]. Ђубри се органским (стајњаком) и минералним ђубривима [11]. Зато постоји нераски-дива веза између сточарства и повртарства.

Наводњавање је агротехничка мера без које се не може замислити ин-тензивна производња поврћа. Наводњава се око 150–160 хиљада хектара под поврћем и кромпиром из бунара, секундарне каналске мреже, водотокова и уређених система. Истовремено, важно је овом послу приступити стручно, са знањем, у противном ефекти наводњавања могу бити веома мали (или чак могу изостати), уз врло високе трошкове, и што је најгоре ова мера може у врло кратком времену да доведе до нарушавања структуре и плодности земљишта [11].

У интензивној производњи важно је строго поштовање рокова сетве, односно садње и правовремено спровођење редовних мера неге, заштите од корова, болести и штеточина.


СТАЊЕ У ПРОИЗВОДЊИ ПОВРЋА У ЗАШТИЋЕНОМ ПРОСТОРУ

Производња поврћа у заштићеном простору сврстава се међу најин-тензивније у биљној производњи (таб. 3). Заштићени простор обезбеђује смањење ризика услед утицаја неповољних климатских услова током јесењег, зимског и пролећног периода, али и врло успешну заштиту од високих темпе-ратура у летњим месецима. Резултат управљања микроклиматским условима током читаве године, сходно биолошким захтевима гајене биљке, јесте зна-чајно повећање приноса по биљци, самим тим и по јединици површине [13].

Прецизних података о површинама под пластеницима тунелског типа код нас практично нема. Процена је (таб. 3) да се у пластеницима поврће гаји на површини од 3.000–5.000 ha. У последњих десет година подигнуто је још око 2.000 до 3.000 ha. То значи да се код нас поврће у пластичним тунелима гаји на површини од 5.000–6.000 ha (таб. 3), са сталном тенденцијом раста [12;16].

У нашим условима, преовлађују објекти тунелског типа (висине 1,8–2,5 и ширине 4–5,5 m и/или 2,6–3,6 висине и 7–8 m ширине), још увек се готово у целости поврће производи на земљишту на којем је подигнут заштићени простор [16]. Практично искуство недвосмислено показује да високоспе-цијализовано гајење салате, парадајза, паприке и краставца, уз неопходан ниво приноса није трајно могуће у варијанти гајења на земљи [16]. Пробле-ми у вези с опадањем плодности, заслањеност [23], сабијање и забареност земљишта и/или болести кореновог система, присуство нематода и прогресив-но опадање приноса и квалитета поврћа, врло брзо ће натерати произвођаче да пређу на неки од система производње „без земље“ [16]. Осим ове могућности произвођачима на располагању остаје могућност премештања објеката на другу локацију или изношење и замена ораничног слоја земљишта. Наравно да су то скупље методе да би се правилно и дугорочно решили објективни проблеми, на које се већ сада наилази [16].

Таблица 3. Површине под поврћем у заштићеном простору и вредност производње

Биљна врста Површина у ha

Принос Вредност

производње (000 евра)кg/m2 /комада/ m2

тона (000)

Салата 5.000 12 150 132.000Парадајз 3.000 12 360 252.000Паприка 2.000 10 200 166.000Краставац 1.000 10 100 60.000Остало поврће 1.000 3 30 45.000Укупно / / 840 655.000

Са поменутих 6.000 ha уз смену минимум две чешће три врсте у току године произведе се минимум 840 хиљада тона свежег поврћа у вредности од око 655 милиона евра (таб. 3).


Код нас у различитим типовима заштићеног простора поврће се про-изводи:

1. На природном земљишту;2. На смешама чисте баштенске земље, згорелог стајњака, компоста

и/или тресета;3. На индустријски начин припремљеним супстратима органског по-

рекла (кокосова влакна, или на смешама од црног и белог тресета);4. У систему „без земље“ (супстрати неорганског порекла, камена вуна);5. Техником танког хранљивог филма.Доминантан начин производње је на природном земљишту. Преостали

начини производње код нас су заступљени на мање од 1% од укупних повр-шина под заштићеним простором [17].

У развијеном свету доминира производња на неорганским супстратима (на каменој вуни у Холандији је преко 95% површина), затим производња на органским супстратима (око 5% од укупних површина у Холандији), на природ-ном земљишту (у региону и на Медитерану). Техника танког хранљивог филма и у свету заузима релативно мале површине, са тенденцијом пораста [17].

СТАЊЕ У СЕМЕНАРСТВУ ПОВРЋА

Производња семена поврћа представља значајну привредну активност у нашој земљи, јер је економски рентабилна, а као извозна роба обезбеђује значајан девизни прилив. Ова производња највећим делом се обавља преко организованог семенарстава, а мањи део производње поврћа је преко соп-ственог семена.

О значају производње квалитетног семена поврћа писао је Радић, давне 1878. године (у поглављу под називом „О изводу сјемена у опште“, стр. 85–92) у уџбенику Повртарство за школу и народ [29].

Организовано семенарство подразумева континуирану производњу свих категорија семена и садног материјала. Важно је коришћење декла-рисаног семена у што већем проценту, као и сорти са високим генетским потенцијалом родности [25]. Семенарство поврћа у најширем смислу речи обухвата производњу, дораду и промет семена [3; 6] и садног материјала. Основни циљ јесте, да се обезбеди довољна количина квалитетног семена и садног материјала свих сората и хибрида за потребе повртарске производње у нашој земљи и за извоз.

Србија има изузетно погодне климатске и едафске услове за произ-водњу семена и садног материјала. Око 90% семенске производње налази се у Војводини, изузимајући кромпир [3]. Потребне количине семена поврћа утврђују се на бази статистичких података о засејаним површинама и сетве-ном нормом по јединици површине, за одређену биљну врсту (таб. 4), а за оне чију производњу статистика не бележи, потребне количине семена се одређују проценом [1; 4].


Производња квалитетног семена паприке је услов за добијање стабилних и високих приноса. Први рад везан за ову проблематику, у Србији, саопштен је 1979. године [30] на семинару агронома одржаном у Дубровнику. Каснија истраживања била су усмерена на испитивање фаза зрелости плода и квалитет семена [2], производњу и квалитет расада у лејама и пластеницима (1971–1974), посебно су проучавани микроклиматски услови и њихов утицај на квалитет расада [21]. Да је производња семена паприке профитабилна приказано је у раду где се са 1 ha семенске паприке може остварити приход од 11.000 еура [33]. Семенарство паприке представља продужетак циклуса селекције [4].

Таблица 4. Просек годишњих потреба за семеном поврћа у Србији (1970–2009)

Ред. бр. Врста поврћа Просечне површине у ha

Сетвена норма у kg/ha

Укупне потребе (тона годишње)

1 Лукови (из арпаџика) и бели лук

18.140 700 12.698,00

2 Црни лук из семена 2.500 6,0 15,003 Грашак 11.200 250 2.800,004 Пасуљ 22.600 120 2.712,005 Купус и кељ 19.600 0,5 9,806 Парадајз 19.400 1,0 19,407 Паприка 18.000 1,5 27,008 Бостан 19.100 1,0 19,109 Остало 40.000 1,0 40,00

Укупно 170.540 – 18.340,30

Парадајз је једна од најчешћих и економски најзначајнијих повртарских врста, који се гаји на отвореном пољу и заштићеном простору. На основу наших истраживања о утицају фаза зрелости плода и дужине ферментације на семенске квалитете парадајза [31] утврђено је да је енергија клијања се-мена и укупна клијавост знатно нижа код семена добијеног из полузрелих плодова. Производња семенског парадајза одвија се директном сетвом семена и производњом расада [24]. Производња и процена дорађеног семена, као и његова вредност дати су у таблици 5.

Таблица 5. Просечан биланс остварене производње и вредности семена поврћа и кромпира у Републици Србији за период 2008–2012. године

Ред. бр. Врста поврћа Пожњевена

површина ha

Процена дорађеног семена kg

Велепродајна цена (евра/kg)

Укупноевра

1 Црни лук 74 572.485 1,5 858.727,50 2 Пасуљ 35 44.972 4,5 202.374,00 3 Грашак 198 317.713 1,3 413.026,90 4 Бели лук 1,0 3.872 4,2 16.262,40


5 Краставац 20 4.312 42 181.104,00 6 Боранија 57 64.213 5 321.065,00 7 Цвекла 5 4.086 20 81.720,00 8 Диња 6 1.413 42 59.346,00 9 Лубеница 11 666 42 27.972,0010 Паштрнак 2 1.488 18 26.784,0011 Целер 1 348 80 27.840,0012 Салата 8 4.624 14 64.736,0013 Мрква 11 11.116 17 188.972,0014 Першун 15 17.588 17 298.996,0015 Мирођија 0,07 76 15 1.140,0016 Блитва 2,8 5.031 10 50.310,0017 Купус 5 3.851 30 115.530,0018 Спанаћ 12 14.807 2,5 37.017,5019 Ротквица 5 2.959 12 35.508,0020 Тиквица 5 1.943 14 27.202,0021 Паприка 199 31.462 100 3.146.200,0022 Парадајз 27 2.769 70 193.830,0023 Келераба 1,4 1.200 30 36.000,0024 Карфиол 0,2 7,8 50 390,0025 Ротква 2 2.306 12 27.672,0026 Патлиџан 1 282 100 28.200,00

27 Уљана тиква голица 6,8 2.829 16 56.576,00

28 Бундева 1 159 16 2.544,0029 Кромпир 375 7.704.863 0,80 6.163.890,40У К У П Н О 1.087 8.823.441 / 12.690.935,00

Извор: Управа за заштиту биља при Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства Владе Републике Србије (основно и семе C1 категорије, без предосновног, C2 и производног семена).

Из директне сетве се производе детерминантне сорте али могу и инде-терминантне, с тим што се код ових плодови морају вишекратно убирати. Из расада се производи семе индетерминантних (високих) сората и целокупна продукција хибридног семена.

Семе и садни материјал представљају, посебно у повртарству, важан чинилац високе и квалитетне продукције. Преласком на директну сетву се-мена на парцели указала се и потреба посебне дораде семена. Овим начином дораде код ниских сората повећао се и квалитет семена (обично дорађено семе клијавост 86,6% а депилирано семе 96%) [32].

У републици Србији од укупних површина под купусњачама процењује се да 80% чине купуси, 14% кељ и карфиол и 6% брокола, келераба и кељ пупчар. Дужина стадијума јаровизације креће се од 30–60 дана.


Пасуљ заузима значајно место, како у исхрани нашег становништва, тако и у пољопривредној производњи. Селекцијом су створене нове сорте, али се и даље за сетву пасуља користе одомаћене популације, које сами про-извођачи одржавају и умножавају [34]. Сорте бораније које се гаје за прераду су већином стране, лиценцом заштићене селекције. Тај део семена мора се обезбедити из увоза.

Повољни агроеколошки услови у нашој земљи чине производњу се-менског грашка сразмерно лаком и јефтином, уз постизање високих и стабил-них приноса. Уз ново селекционисане сорте и примену одговарајућег нивоа технологије производње може се производити основно и комерцијално семе, високог квалитета и доброг здравственог стања, уз ослобађање од увоза се-мена. У производњи су заступљене ране, средње ране и касне сорте грашка, као и сорте за баштенску прозводњу и индустријску прераду [3].

Квалитетно семе лукова може се произвести само ако је укупна про-изводња (арпаџик – изводнице – семе) контролисана, а услови производње оптимални, за дату сорту црног лука [20].

Производња белог лука заузима значајно место у сетвеној структури поврћа са оствареним ниским приносима у односу на водеће светске про-извођаче. Ово је условљено гајењем популација и еко типова [1]. Избором ченова веће масе у садњи белог лука могу се остврити већи приноси. Садњом ченова тежих од 1,6 г значајно се повећава принос, маса луковице и маса ченова по луковици [7].

У оквиру коренастих култура, поред першуна, целера, паштрнака, про-изводи се и семе мркве. Важан моменат је време сетве, густина усева, јарови-зација, презимљавање као и начин жетве, а у циљу постизања максималног приноса семена доброг квалитета [19].

Поред поменутих у Србији се производи семе око 30 повртарских врста (таб. 5), што укључује преко 100 сората и хибрида. Поред производње високих категорија семена (предосновног и основног), производи се и сертификовано семе прве генерације (категорије C1) за потребе домаћег промета и извоза. У последњих пет година у просеку се годишње производило око 1.119 t семена поврћа (око 6,1% од потрба) и око 7.705 t (10,3% од потреба) садног мате-ријала кромпира (таб. 5). У истом периоду увезе се годишње у просеку 1.750 t семена повћа (9,5% од потреба) и око 5.046 t садног материјала кромпира (6,7% од потреба). Домаће и увозно семе поврћа чини свега око 15,7% од потреба (таб. 4), а садни материјал кромпира око 17% од потреба.

Заштита од корова има значајну улогу у остваривању високе и ста-билне производње паприке, парадајза, лука, мркве и купуса у нашој земљи. Истраживања [8] у овој проблематици указују да ефикасно решавање про-блема сузбијања корова, правилним избором, временом и начином примене хербицида, битно доприноси унапређењу производње семенске паприке, папрадајза, лука, мркве и купуса. Примена хербицида после сетве или садње има пуну економску оправданост, јер квалитетна припрема земљишта за сетву или садњу и наводњавање омогућују да њихов хербицидни ефекат дође до пуног изражаја.


СПЕЦИФИЧНОСТИ У ПРОИЗВОДЊИ СЕМЕНА ПОВРЋА

Специфичности у производњи семена поврћа огледају се, пре свега, у бројности врста, различитим захтевима за условима спољашње средине и различитим технологијама гајења и убирања семена. Употребом квалитетног семена за сетву и садног материјала за садњу обезбеђују се високи приноси по јединици површине, а тиме повећава и укупна повртарска производња. Захваљујући пре свега употреби квалитетног семена, али и другим чиниоцима значајно су се увећали приноси многих повртарских култура у нашој земљи.

С обзиром на то да се семеном преноси живот с генерације на гене-рацију, односно оно је преносилац особина родитеља на потомство, одувек је придаван велики значај семену па се користило само семе од најбољих и најпродуктивнијих биљака са најкрупнијим плодовима и другим позитивним особинама. Ниво развијености земаља се може ценити и по развијености семенарства. Практично најразвијеније земље имају и најбоље организовано и врло развијено семенарство, а обично су и велики потрошачи семена. Ипак многе земље које имају врло развијену производњу поврћа или теже да је развију немају услова за производњу квалитетног семена.

У повртарству квалитет семена и садног материјала има посебан значај, јер се ове биљке директно користе за људску исхрану, било у свежем било у прерађеном стању. С обзиром на изражену несташицу хране у свету, а с друге стране и на све развијенију индустрију за прераду поврћа, гајење поврћа постаје све уносније и значајније, а са тиме и производња квалитетног се-мена и садног материјала. Међутим, производња семена и садног материјала поврћа је веома специфична и пропраћена разним тешкоћама, па је због тога слабије развијена у односу на производњу главних ратарских култура. Као специфичности можемо споменути следеће:

– Велики број повртарских култура се гаји на релативно малим повр-шинама.

– Многе повртарске врсте су вишегодишње биљке, затим једне се раз-множавају вегетативно, друге генеративно, док неке на оба начина.

– У производњи семена већем делу поврћа неопходне су велике прос-торне изолације, сем тога, већина изискује наводњавање, затим ове биљке су веома осетљиве на болести и штеточине.

– Неке повртарске културе имају веома ситно семе, што представља проблем при убирању и доради, а врло често су потребе за таквим семеном по јединици површине релативно мале.

СТАЊЕ У ПРОИЗВОДЊИ ПОВРЋА У ЗЕМЉАМА ЕУ И У ОКРУЖЕЊУ

У земљама ЕУ произведе се око 55 милиона тона поврћа за око 450 милиона људи. Највећа производња поврћа је у централној и јужној Италији, Шпанији, Француској, Холандији, а од новопримљених чланица ЕУ значајан


произвођач поврћа је Пољска. Занимљиво је да са око 4% од укупних обради-вих површина поврће учествује са око 15% у укупној вредности производње хране у земљама ЕУ [17].

На основу претходно изнетих чињеница, јасно се може видети да је у земљама ЕУ производња хране, па и продукција поврћа, изнад потреба становништва.

Надлежни у земљама ЕУ мерама аграрне политике на више нивоа брину о сопственој производњи за сопствене потребе и извоз. То може јасно да се види кроз понуду и потрошњу великог броја врста читаве године. Подстиче и субвенционише се производња, али и потрошња, посебно свежег поврћа на локалном, регионалном, државном, али и на нивоу ЕУ.

Од бивших југословенских република значајан произвођач раног поврћа у региону је Република Македонија.

Карактеристично је да у производњи, дистрибуцији и потрошњи поврћа у земљама ЕУ, али и у региону, настају значајне промене под сталним при-тиском удружења потрошача и нарочито медија. Инсистира се на производњи поврћа по принципима добре пољопривредне праксе (ГАП), уз прецизну еви-денцију о спроведеним редовним мерама неге, заштите од болести, штеточина и корова, уз обавезан сертификат о здравственој безбедности произведеног производа у конвенционалној, интегралној или органској производњи.

Једнострана примена Споразума о придруживању Европској унији, има за последицу укидање царина, а нису развијени механизми и мере ванцаринске заштите, дозвољене од Светске трговинске организације. Осим тога, треба имати у виду чињеницу да је у септембру 2010. године на снагу ступио Спо-разум о слободној трговини са Турском. Медитерански део Турске производи веома јефтино поврће, због идеалних климатских услова и јефтине радне снаге. Температуре зими не падају испод 0°C, а цена рада је на веома ниском нивоу.

МЕРЕ КОЈЕ БИ ТРЕБАЛО ПРЕДУЗЕТИ ЗА ПОБОЉШАЊЕ СТАЊА У ПРОИЗВОДЊИ ПОВРЋА У СРБИЈИ

Опредељење политичких елита, или бар већине, јесте добијање дату-ма за отпочињање преговора о придруживању ЕУ. Без обзира на то да ли ће Србија бити чланица ЕУ некада у будућности, интерес грађана Србије, као потрошача, произвођача поврћа и надлежних државних органа, јесте одржива и конкурентна производња здравствено безбедног поврћа, првенствено за домаће потребе и за извоз.

Мере аграрне политике у производњи хране, поготово у најинтензив-нијим гранама пољопривреде као што је производња, чување, прерада и дист-рибуција поврћа, морају бити свеобухватне и што је можда још важније на што дужи рок, утемељене на закону, а не на уредбама. Конкурентност домаће производње поврћа омогућиће мере аграрне политике примењене на начин и у складу са мерама аграрне политике у земљама ЕУ. Ове мере су у функцији опстанка и развоја села (такозвани рурални развој), а подразумевају:


1. Директну подршку произвођачима поврћа плаћањем по ha;2. Мере подршке које су усмерене ка развоју села (рурални развој);3. Институционална подршка развоју повртарства, финансирањем

нових технологија и неопходне пратеће механизације и опреме за савремену производњу поврћа на отвореном пољу и у заштићеном простору.

Мере аграрне политике у производњи поврћа треба да обезбеде кон-курентност производње у односу на окружење, али и на земље ЕУ, поготово у односу на земље изнад 45°СГШ. Осим конкурентности производње важно је мерама аграрне политике обезбедити количину, континуитет и квалитет произведеног поврћа за свежу потрошњу, топлу и хладну прераду, кишељење, дехидрацију или сушење, производњу полу и готових јела и производњу дечије хране у првом реду за домаће тржиште, али и за извоз.

Стање у производњи поврћа у Србији и мере које би требало предузети-SWOT анализа

Компаративне предности у производњи поврћа

Слабости у производњи поврћа

1. постоји дуга традиција у производњи поврћа;

2. повољни агроеколошки услови (едаф-ски и климатски);

3. довољне количине воде;4. квалитетан домаћи и страни сортимент

високе адаптабилности, униформности и стабилности;

5. спремност произвођача да уводе нове технологије;

6. релативно јефтина радна снага;7. оспособљени кадрови за увођење но-

вих технологија гајења;8. висок квалитет произведеног свежег

поврћа за свежу потрошњу и прераду;9. почело се улагати у складиштење и

чување свежег поврћа намењеног до-маћем тржишту и извозу;

10. развијена прерађивачка индустрија с уведеним стандардима квалитета.

1. мале површине, уситњен посед и од-суство концентрације производње;

2. одсуство специјализације у произ-водњи поврћа на отвореном пољу и у заштићеном простору;

3. мали број гајених врста; 4. слабо развијена агроиндустрија; 5. недостатак органске материје-стајњака 6. недостатак повртарске механизације; 7. недостатак система за наводњавање; 8. застарела технологија производње

поврћа на отвореном пољу код већи-не произвођача чија је производња у комбиновано ратарско-повртарском плодореду;

9. старосна структура произвођача по-врћа и ангажоване радне снаге;

10. скуп репроматеријал (дизел, гас, струја, минерална ђубрива, пести-циди, семе, супстрати, малч фолије, агротекстил...);

11. недостатак знања, посебно у произ-водњи поврћа у заштићеном простору;

12. мале површине под заштићеним прос-тором;

13. низак ниво технологије и опремље-ности у производњи поврћа у заш-тићеном простору;

14. мањак складишног простора за крат-корочно и дугорочно чување поврћа;


15. недостатак откупно-дистрибутивних центара по регионима и велетржница;

16. монополски положај прерађивача поврћа;

17. циклуси у понуди и тражњи произ-веденог поврћа;

18. недостатак свежег поврћа из пред-зимске, зимске и рано пролећне про-изводње;

19. сезонски карактер производње и пот-рошње поврћа;

20. ниска свест и необавештеност пот-рошача о биолошкој вредности и значају поврћа у исхрани, а у складу са препорукама светске здравствене организације;

21. нема развијене свести о ефектима мар-кетинга на потрошњу свежег и/или на различите начине прерађеног поврћа.

Могућности у производњи поврћа у Србији

Претње у производњи поврћа

1. омогућити произвођачима поврћа субвенције за укрупњавање поседа и куповину земље;

2. субвенционисати куповину система за наводњавање на отвореном пољу и у заштићеном простору;

3. субвенционисати набавку повртарс-ке механизације и то: садилица за контејнерски расад, сејалица за сетву ситносемених култура на гредицама, на банку, подривача, машина– фреза за прављење гредица, машина за поста-вљање система „кап по кап“ и плас-тичних фолија, машина за прављење ниских пластичних тунела, поста-вљање агротекстила, против градних мрежа или мрежа за сенчење, набавку платформи за бербу поврћа и комбајна за индустријску производњу поврћа;

4. субвенционисати пилот пројекте и на-бавку пластеника/стакленика и пратеће опреме;

5. подстицати и субвенционисати ко-ришћење алтернативних извора енер-гије (жетвених остатака, геотермалних вода, топлих отпадних вода индустрије и ветра);

1. постоји објективна опасност да тр-жиште Србије буде преплављено увозним поврћем сумњивог квалитета, семеном и садним материјалом;

2. драстично смањење конкурентности, количине, квалитета и континуитета у производњи и преради поврћа;

3. недовољан број инспектора у нспек-цијској служби и не постојање акре-дитоване националне лабораторије за контролу квалитета увезеног поврћа, али и поврћа из домаће производње;

4. недостатак капитала код професионал-них произвођача за неопходне инвес-тиције у репро материјал, повртарску механизацију, заштићени простор, складишта за чување поврћа;

5. недостатак капитала за инвестиције у прерађивачке капацитете и/или за ре-витализацију постојећих прерађивач-ких капацитета;

6. смањење производње поврћа испод нивоа сопствених потреба;

7. уништавање домаћег семенарства и зависност од увоза семена поврћа и садног материјала кромпира и лука;


6. субвенционисати пилот пројекте за подизање складишта за краткорочно и дугорочно чување поврћа и/или ре-витализацију складишног простора;

7. спречити монополски положај пре-рађивача поврћа;

8. подстицати произвођаче да са кон-венционалне пређу на интегралну производњу поврћа;

9. подстицати развој органске произ-водње поврћа;

10. подстицати сертификацију технолошког процеса производње, чувања и прераде поврћа;

11. с убвенционисати увођење најновијих технологија гајења на отвореном пољу и у заштићеном простору и семенарству поврћа

8. драстично смањење броја ангажованих радника.

Тренутно, домаћа производња може бити на граници конкурентности само уз повећање директних давања (субвенција) по ha за минимум три пута и уз регресирање репроматеријала, пре свега, дизела, ђубрива, семена, расада и заштитних средстава, што тренутно у повртарству није случај. Адекватним улагањима у примарну производњу поврћа могуће је ублажити драматичан пораст цене енергије (нафте и нафних деривата, гаса, струје) и репромате-ријала. Директним мерама (плаћањем по ha) је могуће утицати на повећање конкурентности домаће производње поврћа у односу на производњу поврћа у окружењу, али и на производњу у земљама ЕУ.

Мере структурне подршке које су усмерене ка развоју села (такозвани рурални развој) од изузетног значаја су за развој пољопривреде, па и најинтен-зивнијих грана биљне производње као што је повртрство. Улагање у уређење земљишне територије, мрежу тврдих сеоских путева, високонапонску и нис-конапонску мрежу у селима, довођење електричне енергије до парцела, гаса, водовода, канализације, уређење каналске мреже за довод воде за наводњавање и одвођење сувишних вода, су мере које ће обезбедити заустављање миграције мла-дих из села у град. Дугорочне мере усмерене ка развоју села значајно ће утицати на квалитет живота у селу и у сеоским срединама. Подизање квалитета живота у селу отвара перспективу младима и школованима, али и друштву у целини, не само да се врате на породично газдинство, него да исто значајно унапреде.

Више од три деценије практично није улагано у развој села, после-дице су више него погубне. Решење су пројекти који ће бити финансирани из буџета и претприступних фондова ЕУ. Подизање свести о неопходности улагања у развој села, ангажовање надлежних државних органа, локалне самоуправе, струке и сваког појединца понаособ, значајно ће допринети ре-шавању нараслог проблема.

Институционална подршка развоју повртарства финансирањем нових технологија и неопходне пратеће механизације и опреме за савремену про-


изводњу поврћа на отвореном пољу и у заштићеном простору је мера која умногоме повећава конкурентност производње и принос по јединици повр-шине. Ове мере подразумевају унапређење производње поврћа на отвореном пољу и односе се на специфичности у вези са обрадом земљишта подривањем сваке четири године. Затим, прелазак производње поврћа са равне површине на производњу поврћа на гредицама. Настирање земљишта малч фолијама, уз непосредно покривање биљака агротекстилом, знатно продужава време произ-водње и битно утиче на повећање приноса по јединици површине. Непосредно покривање биљака агротекстилом је мера заштите поврћа од стреса, односно, од ниских и високих температура, физичка је заштита од болести и штеточина. Наводњавање је обавезна агротехничка мера у производњи поврћа, повећава принос за минимум 30–40%, а у екстремно сушним годинама чак за 2–3 пута.

Производња у заштићеном простору подразумева механизовано по-стављање ниских и полувисоких пластичних тунела, намењених раној про-изводњи топлољубивих повртарских врста. У пластеницима тунелског типа, посебно у високом заштићеном простору, попут високих пластеника и стак-леника неопходно је у савременој производњи обезбедити грејање, наводња-вање, компјутерску контролу микроклиматских услова, заштиту од ниских и високих температура употребом енергетских завеса и сенчење.

Складиштењем поврћа губици могу да се смање и за 50%. Осим тога, квалитетан складишни простор пружа могућност пласмана већине повртар-ских врста током зиме и раног пролећа, све до пристизања свежег поврћа с отвореног поља или из заштићеног простора наредне године.

Ревитализација постојећих прерађивачких капацитета и подизање нових обезбедиће значајну тражњу за квалитетном сировином. Након прераде такви производи ће наћи своје место на домаћем тржишту, али и у извозу.

Неопходан је развој механизама заштите домаће производње и потро-шача по угледу на мере у ЕУ, а и ванцаринске мере заштите доприносе томе.

ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ

Посматрајући стање у производњи поврћа у земљама у окружењу и у ЕУ, очигледно је да је Србија значајан произвођач поврћа за сопствене потребе и за извоз. С обзиром на изузетно повољне услове за производњу поврћа на отвореном пољу и у заштићеном простору, као и бројне компаративне пред-ности упућују на могућност целогодишње производње и пласмана свежег и прерађеног поврћа, посебно у земље изнад 45 0 СГШ.

Развијена је средњекасна и касна производња поврћа, намењена свежој потрошњи и прерађивачкој индустрији за домаће потребе и за извоз. На осно-ву претходних резултата и утврђене просечне годишње стопе по којој опадају површине под поврћем и кромпиром, за очекивати је да ће у периоду до 2037. године доћи до значајног смањења површина под поврћем и кромпиром у Републици Србији (таб. 6). Благи раст површина под поврћем могућ је код производње краставца и зачинске паприке.


Таблица 6. Планиране површине под поврћем и кромпиром у наредних 25 година (ha) у Републици Србији

Врста/године 2015 2020 2030 2037 ПРОСЕК1. Кромпир 76.054 68.334 54.463 46.724 61.3932. Пасуљ 20.441 18.213 14.243 12.070 16.2413. Грашак 13.130 13.084 12.993 12.930 13.0344. Црни лук 19.546 17.865 14.792 13.012 16.3035. Купус и кељ 20.344 19.337 17.423 16.216 18.3306. Паприка 18.666 18.097 16.994 16.269 17.5067. Парадајз 20.044 19.493 18.421 17.719 18.9198. Бостан 16.638 15.016 12.088 12.018 13.9409. Мрква 7.650 7.642 7.626 7.616 7.63310. Краставац 8.927 9.078 9.386 9.609 9.25011. Зачинска паприка 4.100 4.250 4.750 5.000 4.525Укупно 225.540 210.409 183.179 169.183 197.074

У истом периоду на основу годишње стопе раста заочекивати је да дође до значајног повећања приноса по јединици површине у наредних 25 година (таб. 7), а са тим и укупне производње за потребе свеже потрошње и прераде.

Велики професионални произвођачи овладали су контролисаном кон-венционалном производњом и врло успешно прелазе на интегралну произ-водњу поврћа на отвореном пољу, али и у заштићеном простору. У интеграл-ној производњи нагласак је на оптимизацији и међусобној усклађености свих агротехничких мера (плодоред, обрада, ђубрење, наводњавање, заштита од болести штеточина и корова) које у коначном резултирају високом, стабилном и квалитетном производњом (таб. 7) здравствено безбедног поврћа [26; 27].

Таблица 7. Планирани приноси поврћа и кромпира у наредних 25 година (t/ha) у Републици Србији

Врста/године 2015 2020 2030 2037 ПРОСЕК1. Кромпир 15,4 18,9 35,0 50,0 29,82. Пасуљ 2,2 2,5 2,9 3,0 2,73. Грашак 4,7 6,4 8,0 8,5 6,94. Црни лук 10,4 13,1 45,0 70,0 34,65. Купус и кељ 14,3 14,5 42,0 65,0 34,06. Паприка 10,9 12,6 25,0 50,0 24,67. Парадајз 9,65 10,2 30,0 80,0 32,58. Бостан 17,7 19,3 40,0 100,0 44,39. Мрква 11,9 14,5 35,0 60,0 30,410. Краставац 8,8 9,9 12,0 15,0 11,411. Зачинска паприка 8,0 10,0 18,0 25,0 15,3Укупно / / / / /


Контролисана конвенционална, поготово развијена интегрална про-изводња поврћа у Србији, као што је то случај у развијеном свету, никако није и не може бити препрека за смелији и организованији приступ развоју органске производње поврћа. Производња поврћа по органским принципима има перспективу на тржишту Србије и развијене Европе. Сертификована органска производња поврћа може заузети значајно место у укупној произ-водњи и пласману само у случају снажне подршке државних институција, заинтересованих фирми, трговачких ланаца и мега-маркета потенцијалним произвођачима поврћа по органским принципима.

Производња и пласман поврћа у Србији дели судбину укупног стања у биљној и сточарској производњи. Развој биљне (ратарске и воћарско-виногра-дарске производње) и сточарске производње, по систему спојених судова, утиче на стање и развој производње и пласман поврћа. У дужем временском периоду повртарство је било локомотива развоја биљне производње. Да ли ће то и остати зависи од стратегије развоја пољопривреде у целини и мера аграрне политике. Зато, концепт одрживе производње поврћа нема алтерна-тиву. Одржива производња подразумева рационално и са знањем коришћење природних ресурса уз уважавање биолошких захтева гајених биљака у циљу рационалне и контролисане потрошње енергије и заштиту животне средине.

Производња поврћа у заштићеном простору има сва обележја ове про-изводње у региону, али и шире на Медитерану. Каратактеристично за ову производњу код нас је да се одвија на земљи уз смену 2, чешће 3 врсте у току године. Има изузетан агротехнички, биолошки, еколошки и економски значај.

Обзиром на значај производње поврћа у заштићеном простору дат је предлог за повећање површина (таб. 8) под пластеницима тунелског типа са садашњих 6 хиљада на 10 хиљада ha. Блок тип високих пластеника са дуплом фолијом би требало за 25 година да достигну површину од 125 ha, а најмодернији стакленици би требало да заузму површину од 50 ha у наредних четврт века.

Таблица 8. Површине под заштићеним простором у Републици Србији у наредних 25. година

Објекат 2015 2020 2030 2037Пластеници тунелског типа 6.000 6.500 8.000 10.000Блок тип пластеника са дуплом фолијом 40 50 100 125Стакленици 20 25 30 50

Ако се узме да је чист приход минимум 100 евра/t, то значи да се у Србији од производње поврћа оствари чист приход на нивоу од минимум 330 милиона евра годишње. И то није све, постоје реалне могућности да се са истих површина и при приближно истим нивоу улагања оствари знатно већи чист приход. Потребна су нова улагања у производњу, посебно преко иновирања технологије производње и увођења савремених технолошких достигнућа.


Србија извезе поврћа годишње у вредности од свега 96,3 милиона до-лара. Вредност извоза има тенденцију раста по стопи од 14,28% [28]. Исти аутор истиче да у структури извоза 25,8% (24,8 милиона $) чини конзервисано поврће, 25,4% (24,4 милиона $) хладно прерађено поврће (смрзнуто), 22,5% (21,7 милиона $) свеже поврће, 20,9% (20,1 милиона $) дехидрирано (сушено) поврће и 5,5% (5,3 милиона $) остало поврће.

Реализацијом мера које би требало предузети за унапређење ове про-изводње код нас само од извоза у првој фази би се могло остварити близу 100 милиона евра, а дугорочни и знатно више.

ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ И ПРЕДЛОГ МЕРА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ СЕМЕНАРСТВА ПОВРЋА

Могућности за производњу семена поврћа у Србији су далеко веће од садашњих, али је веома важна боља организација производње, где је потреб-но организовати све учеснике у производњи семена поврћа и на тај начин обезбедити високе приносе и бољи квалитет семена. Да би то остварили по-требно је интензивирати рад на оплемењивању повртарских култура у циљу стварања нових високородних сорти и хибрида поврћа. Треба интензивирати агротехничка истраживања у семенарству поврћа како би се повећали при-носи и квалитет семена. У циљу квалитетне производње семена потребно је строго се придржавати законских регулатива у области производње семена и садног материјала. За постизање потребног квалитета семена, као и за бржу и ефикаснију дораду семена неопходно је обезбедити савремену опрему за дораду семена поврћа, при чему ситно зрно семена треба пилирати, односно дражирати. Да би се повећала и стабилизовала производња семена и садног материјала, неопходно је побољшати материјалан положај ове производње, а то значи обезбедити кредите, смањити камате на залихе семена и стварати фондове ризика. Како би се могла прецизније планирати квалитетна произ-водња семена и бољег пласмана на домаћем и страном тржишту, треба боље организовати све оне који се баве производњом семена поврћа путем једне асоцијације. Због одливања значајних девизних средстава за увоз семена и садног материјала треба организовати у земљи производњу за све оне културе за које има услова.

У Србији ће у наредном периоду доћи до благог пада површина под поврћем (таб. 6), па самим тим и потреба за семеном (таб. 9). Наша земља је, гледано у производњи поврћа као и у производњи семена поврћа, у по-ређењу са земљама окружења и у ЕУ, значајан произвођач за задовољавање сопствених потреба и за извоз.

Промене у привреди и друштву 90-тих година и све већа потражња квалитетног и цертификованог семена од стране привредних предузећа као и индивидуалног сектора довела је до тога да је потражња за декларисаним семеном порасла, а самим тим порасле су потребе за већом производњом.


Таблица 9. Планиране површине и потреба за семеном поврћа у Србији за период 2015–2037 године

Редни Број Врста поврћа Просечне

површине haСетвена норма

kg/haУкупне потребе тона годишње

1 Лукови (из арпаџика) и бели лук 16.000 700 11.200,00

2 Црни лук из семена 3.000 6,0 18,003 Грашак 13.000 250 3.250,004 Пасуљ 16.000 120 1.920,005 Купус и кељ 18.000 0,5 9,006 Парадајз 18.000 1,0 18,007 Паприка 17.000 1,5 25,508 Бостан 14.000 1,0 14,009 Остало 35.000 1,0 35,00

Укупно 150.000 – 16.489,50

Увећани обим производње битно је утицао и на сруктуру пласмана го-тових производа. Промене у привреди су условиле отварање низа приватних пољопривредних апотека и семенских компанија, који су били заинтересовани за куповину готовог упакованог производа, за потребе крајњег потрошача.

ЗАКЉУЧАК

На основу претходних резултата истраживања и стања у производњи поврћа може се закључити следеће:

У просеку за 40 година поврће и кромпир се у Србији гаји (у башти и на њиви) на површини од 297.231 ha, што чини 9% од укупно обрадивих површина. Са ове површине произведе се у просеку око 2,5 милиона тона поврћа (од тога је 1,64 милиона t поврћа) и кромпира (852 хиљаде t) у вред-ности од око 521 милион евра.

На површини од 5–6 хиљада хектара под пластеницима произведе се годишње у просеку око 840 хиљада тона раног и средње раног поврћа у вредности од око 655 милиона евра.

Семе поврћа и кромпира, према подацима Управе за заштиту биља, про-изводи се у периоду од 2008–2012. године на површини од 1.087 ha (основно семе и семе категорије C1). Произведе се око 8.823 тона семена поврћа и сад-ног материјала кромпира у вредносто од око 12,7 милион евра. У последњих пет година у просеку се годишње производило око 1.119 t семена поврћа (око 6,1% од потрба) и око 7.705 t (10,3% од потреба) садног материјала кромпира. Процена је да се још у просеку годишље произведе око 15–30% предосновног семена, семена категорије C2 и производног семена поврћа.

У истом периоду увозило се годишње у просеку 1.750 t семена повћа (9,5% од потреба) и око 5.046 t садног материјала кромпира (6,7% од потреба).


Домаће и увозно семе поврћа чини свега око 15,7% од потреба (без предосновног семена, семена категорије C2 и производног семена поврћа), а садни материјал кромпира око 17% од реалних потреба.

На селу у просеку годишње се произведе близу 3,3 милиона тона поврћа и кромпира. Производња је организована на њиви, у башти и у заштићеном простору. Просечна годишња вредност производње поврћа, кромпира, се-мена и садног материјала је на нивоу од око милијарду и 188 милиона евра. Годишње на селу остаје чист приход на нивоу од око 330 милиона евра.

На жалост, производња хране, посебно производња поврћа на отворе-ном пољу и у заштићеном простору, код нас је препуштена немилосрдном тржишту. Директна давања, субвенције, су много мање него што је то случај у земљама ЕУ, па и у региону.

Производња поврћа је озбиљан и дугорочан породични комерцијални посао. Интензивна производња поврћа ангажује (запошљава) радну снагу на селу, али и у граду. У условима без додатног наводњавања по једном ha у просеку је потребно 1,5–2 радника по ha дневно, а у интензивној производњи у условима наводњавања 3–4 радника по ha дневно. У заштићеном просто-ру, у зависности од нивоа аутоматизације и компјутеризације технолошког процеса производње, ангажује се од 4–10 радника по ha (1.000–2.500 m2 по раднику) дневно.

Већ при овом нивоу производње неопходно је повећати извоз, јер се јављају значајни тржни вишкови средње касног и касног поврћа. Наиме, из-вози се поврће у вредности од свега 96,3 милиона долара. У структури извоза највеће је учешће конзервисаног и хладно (смрзнуто) прерађеног поврћа. Нешто мање се извози свеже и дехидрираног (сушено) поврће.

Више од два века јавља се дефицит раног и средње раног поврћа. Овај дефицит је могуће превазићи повећањем производње поврћа у заштићеном простору и подизањем адекватног складишног простора за краткорочно и ду-горочно чување свежег поврћа. На овај начин би се губици свели на разумну меру, а време чувања продужило до пристизања раног поврћа из заштићеног простора и раног и средње раног поврћа са отвореног поља наредне године.

ЗАХВАЛНИЦА

Резултати истраживања су део пројекта ТР31036 под називом „Развој нових технологија за савремену и одрживу производњу поврћа“ који финанси-ра Министарство просвете науке и технолошког развоја, Владе Републике Ср-бије и део појекта под називом „Утицај различитих технологија производње и чувања на параметре квалитета поврћа“ који финансира Секретаријат за науку и технолошки развој Владе АП Војводине (број: 114-451-2659/2012-03).



[1] Gvozdanović-Varga Jelica, Vasić Mirjana, Čevenski J (2001): Prinos prolećnog belog luka u zavisnosti od krupnoće čenova, Savremena poljoprivreda, vol. 50, 1–2, str. 141–145.

[2] Gvozdenović Đ., Takač A., Jovićević D., Bugarski Dušanka, Čevenski J. (1995): Proizvodnja semena paprike. Zbornik radova Instituta za ratastvo i povrtarstvo, sve-ska 23, 397–405.

[3] Gvozdenović Đ., Vasić Mirjana, Bugarski Dušanka, Jelica-Gvozdanović Varga, Takač A, Červenski J. (1996): Semenarstvo i plasman semena povrća. Zbornik radova In-stituta za Ratarstvi i povrtarstvo, seminar agronoma, str. 481–487.

[4] Gvozdenović Đ., Takač A.: Paprika, izdavačka kuća Draganić, poljoprivredna bibli-oteka, 2004.

[5] Gvozdenović Đ., Dušanka Bugarski, Jelica Gvozdanović-Varga, Mirjana Vasić, Červenski J., Takač A., Jovićević D. (2008): Doprinosi unapređenju povrtarske proizvodnje za 70 godina rada instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Zbornik radova. Vol. 45. No. 1. 113–129.

[6] Gvozdenović Đ. (2010): Paprika, monografija, Institutut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, ISBN978-86-80417-27-1. str. 1–286.

[7] Gvozdenović Đ., Červenski J., Jelica Gvozdanović-Varga, Mirjana Vasić, Dragan Jovićević, Dušanka Bugarski, Adam Takač (2011): Semenarstvo – vol. III, ISBN 978-86-80417-34-9, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, monografija, str. 1–802.

[8] Glušac D., Gvozdenović Đ., Malidža G., Takač A., Jelica-Gvozdanović Varga, Če-venski J. (1995): Primena herbicida kod nekih povrtarskih kultura. Zbornik radova 23 seminara agronoma, str. 431–435.

[9] Ilin Ž. (1994): Prinos semena crnog luka u zavisnosti od đubrenja azotom. Selekcija i semenarstvo br.1, str.163–166.

[10] Ilin Ž., Lazić Branka, Marković V., Đurovka M. (1999): Quality production of vege-tables at the crossroads of the two centuries. Proceeding of 2nd International Scientific Conference.Production of Field Crops at the treshold of 21st century. University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Yugoslavia, 101–111.

[11] Ilin Ž., Đurovka M., Marković V., Sabadoš V. (2000): Agrobiološke osnove za uspešnu proizvodnju krompira. Arhiv za poljoprivrene nauke (61) br. 215, vanredna sveska 101–114.

[12] Ilin Ž. (2003): Povrtarstvo (http://polj.uns.ac.rs/predmeti/povrtarstvo/index.html).[13] Ilin Ž., Marković V., Mišković A. (2006): Revitalizacija staklene bašte i tehnologije

proizvodnje u AD „Doline“ iz Gložan. Tehničko i razvojno rešenje registrovano u MNO Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

[14] Ilin Ž., Mišković A. (2007): Pilot glasshouse production of high quality vegetable seedlings. Tehničko i razvojno rešenje registrovano u MNO Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije.

[15] Ilin Ž., Mišković A. (2008): Staklenik za proizvodnju povrća, cveća i ukrasnog bilja. Tehničko i razvojno rešenje registrovano u MNO Ministarstva prosvete, nauke i teh-nološkog razvoja Vlade Republike Srbije i Sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj Vlade AP Vojvodine.

[16] Ilin Ž., Ljiljana Nešić, Ivana Maksimović, Mišković A. (2009): Značaj plodnosti i kvaliteta zemljišnog supstrata za proizvodnju povrća u zaštićenom prostoru. Zbornik radova, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Volume 46, No I, str. 135–148. http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0354-76980901141I


[17] Ilin Ž. (2010): Stanje u proizvodnji povrća u Srbiji na kraju prve decenije XXI veka. Zbornik radova, XI Savetovanja „Savremena proizvodnja povrća“, Poljoprivredni fakultet Novi sad, 11. Decembar 2010, str. 4–6.

[18] Ilin Ž., Sabadoš V., Marković V., Gvozdenović Đ., Bjelić V., Zdravković M., Mišković A., Marinković D., Boca Z., Sekulić Olivera, Ivan Jelena, kukić B. (2010): Određi-vanje održavaoca za odomaćene sorte iz registra poljoprivrednog bilja. Tehničko i razvojno rešenje registrovano u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije.

[19] kronić, V., Gvozdenović, Đ., Lalić, S., Gorjanac Ljiljana (1995): Proizvodnja semena mrkve na DPP „Sombor“. Zbornik radova, vol. 25, str. 425–431.

[20] Lazić Branka, Đurovka M., Ilin Ž (1995): Agrobiološke osnove proizvodnje arpadžika i semena crnog luka. XXIX seminar agronoma.

[21] Lazić Branka, Gvozdenović Đ. (1996): Doprinos oplemenjivanja semenarstva i tehno-logije unapređenja proizvodnje povrća u periodu 1965–1995. godine. Trideset godina seminara agronoma 1965–1995, 329–340, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

[22] Maksimović Ivana, Marina Putnik Delić, Ivana Gani, Jovana Marić, Ilin Ž. (2010): Growth, ion composition and stomatal conductance of pea exposed to salinity. Cen-tral European Journal of Biology. 5 (5).682–691. DOI:10.2478/811535-010-0052-y

[23] Maksimović Ivana, Ilin Ž. (2012): Effects of Salinity on Vegetable Growth and Nutri-ents Uptake. In: Teang Shui Lee (Ed.) Irrigation Systems and Practices in Challenging Environments.

[24] Marković V., Takač A., Ilin Ž. (1999): Uticaj različitih supstrata i načina proizvodnje na kvalitet rasada paradajza. Savremena poljoprivreda, vol. XLII, str. 178–185.

[25] Milošević Mirjana, Malešević, M. (2004): Semenarstvo. Vol. I Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

[26] Novković, N., Ilin, Ž., Matković, M., Milović, B. (2011): Informacione osnove za upravljanje proizvodnjom zdravstveno bezbednog povrća, Tematski zborinik VI Me-đunarodnog naučnog skupa: Turizam i ruralni razvoj, Sajamski grada Trebinje, IEP, Trebinje, str. 374–379, ISBN: 978-99955-664-2-5; COBISS.BH-ID 2222360.

[27] Novković N., Ilin Ž., Ivanišević D. (2011): Model za optimiranje proizvodnje povrća. Zbornik radova međunarodnog naučnog simpozijuma agronoma, AGROSYM 2011, Poljoprivredni fakultet Istočno Sarajevo i Zemun, Jahorina str. 555–559; ISBN 978-99938-670-9-8; COBISS.BH-ID 2336792.

[28] Puškarić A. (2012): Izvoz povrća u funkciji razvoja povrtarske proizvodnje u Repu-blici Srbiji. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

[29] Radić Đ. (1878): Povrtarstvo za školu i narod, str. 1–393. Poljoprivredni spisi, štam-parija braće Jovanović, Pančevo.

[30] Šimić Jula (1979): Proizvodnja semena paprike, XIII seminar agronoma Vojvodine, Dubrovnik od 14–18.01.1979.

[31] Takač A., Gvozdenović Đ., Gvozdanović-Varga Jelica, Červenski J. (1994): Uticaj faza zrelosti ploda i dužine fermentacije na kvalitet semena paradajza. Savremena poljoprivreda, vol. 42, str. 148–152.

[32] Takač A (1997): Uticaj dužine čuvanja i načina dorade na kvalitet semena paradajza (Lycopersicon esculentun Mill). Selekcija i semenarstvo, vol. IV. Br. 3–4, str. 129–131.

[33] Tatić M., Gvozdenović Đ., Takač A. (2003): Proizvodnja semenske paprike i paradajza na poljima PIK-a Bečej. Zbornik radova 37. seminara agronoma, str. 65–73.

[34] Vasić, Mirjana, Bugarski Dušanka (1999): Proizvodnja semena pasulja, Zbornik radova 31. seminara agronoma, str. 307–315.


Ž. Ilin, Đ. Gvozdenović, J. Boćanski, N. Novković, B. Adamović

ROLE OF VEGETABLE PRODUCTION IN THE DEVELOPMENT OF RURAL REGIONS IN SERBIA

S u m m a r y

In the last 40 years, the average acreage under vegetables in Serbia was 297,231 ha, which accounted for about 9% of the total arable land. The minimum vegetable acreage, 260,000 ha, was recorded in 1970, the maximum, 341 000 ha, in 1996.

In the same period of 40 years, the average production of vegetables and potatoes in Serbia was about 2,1 million tons, at the average acreage of about 248,000 hectares, whose value totaled about 435 million euros. Of the previous figures, the production of fresh vegetables (beans, peas, onions, cabbage, kale, peppers, tomatoes, melons, carrots, cucumbers, spice pepper and garlic) was about 1.23 million tons at the acreage of 157,630 ha and 852,394 t of potatoes at the acreage of 90,802 ha.

It is estimated that in the vegetable production in home gardens (at 48,799 ha) turns out about 409,240 t of vegetables whose overall value is about 85.5 million euros.

There are no precise data on the vegetable production in tunnel-type greenhouses. It is roughly estimated that vegetables are grown at the acreage of 5000-6000 ha, with a steady increase of the acreage and the value of production at around 655 million euros.

In the period 2008-2012, vegetable seeds and potato sets were grown at 1,087 ha. The value of production of vegetable seeds and potato sets was about 12.7 million euros.

The favorite topic of the country’s political elite, or the majority of them, is the starting date for negotiations on joining EU. No matter when or whether Serbia will join the EU some time in the future, it is in the interest of the citizens of Serbia, as producers and consumers of vegetables, and responsible state authorities to organize a sustainable and competitive production of healthy vegetables, primarily for the domestic market and then for export.

The agricultural policy that manages food production, especially the most inten-sive agricultural industries such as the production, storage, processing and distribution of vegetables, must be comprehensive and, what is perhaps more important, it should be devised to be effective in the long run. To achieve that, it should be based on laws, not on regulations. Competitiveness of the domestic vegetable production will be secured by agricultural policy measures applied in the manner and in accordance with the measures applied in the EU countries. These measures should be focused on the subsistence and development of villages (the so-called rural development), and they should include:

1. Direct support to vegetable producers, by subsidizing the production on the per hectare basis;

2. Measures of support should be aimed at rural development;3. Institutional support should be aimed at further development of vegetable pro-

duction, by subsidizing the application of novel technologies and the the use of machinery and equipment for modern production of vegetables in the field and in greenhouses.

The agricultural policy should ensure competitiveness of the domestic vegetable pro-duction in respect to the neighboring countries, including the EU countries, and especially in respect to the countries beyond 45° northern latitude. In addition to competitiveness, it is important for the agricultural policy to ensure the volume, continuity and quality of vegetable production for fresh consumption, thermic processing and refrigeration, pickling,


dehydration and drying, production of ready to cook and ready to serve meals and produc-tion of baby food, primarily for the domestic market but also for export.

Currently, the domestic vegetable production will remain on the verge of competi-tiveness only if direct payments (subsidies) per hectare are increased at least three times and compensations for raw materials, primarily diesel fuel, fertilizers, seeds, transplants and pesticides, are introduced, which is currently not the case. Adequate financial inputs into the primary production of vegetables are required in order to assuage the consequences of dramatic increases in the prices of energy (crude oil and oil derivatives, gas, electricity) and raw materials. Direct measures (subsidies on the per hectare basis) may increase the competitiveness of the domestic vegetable production in relation to the vegetable produc-tions in the neighboring countries as well as the EU countries.

Structural support measures aimed at rural development are of great importance for the development of agriculture including the most intensive branches of crop produc-tion such as vegetable production. Investments in cadastral survey, rural road, high– and low– voltage, gas, water and sewer networks, construction of electrical supply lines to production plots, and canal networks for supply of irrigation water and drainage of excess water are the measures to stop the migration of young people from rural to urban regions. Long-term measures aimed at rural development will significantly improve the quality of life in rural regions. Raising the quality of life in rural regions opens up prospects for the young and the educated not only to return to family farms but also to significantly improve them. This will ensure progress in rural regions as well as in the country as a whole.

There were practically no investments in rural development for more than three decades, and the consequences are devastating. This problem may be solved by launching projects which will be financed from state budget and EU pre-accession funds. Raised awareness of the necessity for investing in rural development and more intensive engage-ment of state agencies, local self-management, the agricultural profession and the concerned individuals will significantly contribute to solving this serious problem.

Institutional support to the development of vegetable production by subsidizing the introduction of new technologies and purchase of machinery and equipment for modern production of vegetables in the field and in greenhouses is an instrument that greatly in-creases the competitiveness of the production and yield per unit area. Specifically, when field production is concerned, vegetable growers should be encouraged to apply subsoil-ing at four-year intervals. Second, vegetable production in beds should be preferred over the planting in rows. Soil mulching including direct covering of plants with agrotextile considerably prolongs the time of production but it significantly increases the yield per unit area. Direct covering of plants with agrotextile is a measure for protecting vegetable plants from stress, from high and low temperatures in the first place. Mulch also provides physical protection against diseases and pests. Finally, irrigation is an obligatory cultural practice in the production of vegetables. It increases the yield by at least 30 to 40%. In extremely dry years, the production volume is increased as much as 2–3 times.

Production in greenhouses involves mechanized raising of low– and medium-low plastic tunnels intended for early production of thermophilous vegetable crops. The contem-porary vegetable production in high tunnels, plastic– and glass-covered greenhouses implies the use of heating and irrigation facilities, computer control of microclimatic conditions, and protection from high and low temperatures by means of energy curtains and shades.

Proper vegetable storage may reduce losses by 50%. In addition, quality storage space enables a steady supply of most vegetable produce during winter and early spring, i.e., until the arrival of fresh vegetables from the field or greenhouse production in the current year.


Reconstruction of existing processing facilities and establishment of new ones will provide a significant increase in demand for quality raw materials. After processing, these produce will find their place on the domestic as well as foreign markets.

It is necessary to develop mechanisms for protection of domestic industries and consumers following the EU model. In that respect, non-tariff measures of protection are effective too.

Possibilities for vegetable seed production in Serbia are much larger than could be concluded on the basis of the present situation. It is necessary to improve the organiza-tion of vegetable seed production, by organizing all participants in the production chain aimed at ensuring higher yields and quality of seeds. To achieve this, it is necessary to intensify the breeding of vegetable crops in order to keep developing new vegetable cul-tivars and hybrids. To improve the yield and quality of seed, research on application of cultural practices in vegetable seed production should be intensified. In order to maintain the quality of seed production, it is necessary to strictly adhere to legal regulations on the production of seeds and planting materials. To achieve the required quality of seed, as well as for faster and more efficient seed processing, it is necessary to provide modern seed processing equipment. Attention should be paid to small-seeded vegetable species which require seed pelleting or similar treatment. To increase and stabilize the production of seeds and planting materials, it is necessary to improve the material position of this production branch, by providing loans, reducing interests on seed stocks and establish-ing a foundation for risk compensation. To be able to accurately plan the production of seed and seed placement on the domestic and foreign markets, all those involved in the production of vegetable seed should be better organized by establishing an association of all concerned. Finally, due to significant expenditures of foreign currency for the import of seed and planting material, domestic seed production should be organized for all crops that are successfully grown in the country.

The vegetable acreage in Serbia is expected to decrease slightly in the near future. The demand for vegetable seeds will decline accordingly. Considering the commercial production of vegetables and vegetable seed production, in comparison with the neighbor-ing countries and the EU countries, Serbia is a large producer which meets its own needs and has surpluses for export.

Changes in the economy and the society in the 1990s have led to an increased de-mand for quality certified seed by commercial enterprises as well as the individual sector which in its turn resulted in an increased production volume.

The increased production volume significantly affected the marketing of finished produce. Changes in the economy have resulted in the establishment of a number of pri-vate agricultural pharmacies and seed companies which are interested in offering finished products to the end consumers.


ВОЋАРСТВО ШАНСА РАЗВОЈА СЕЛА СРБИЈЕ

З. КЕСЕРОВИЋ*, М. НИКОЛИЋ**, Д. НИКОЛИЋ***, СВЕТЛАНА ПАУНОВИЋ**5*

С а ж е т а к. – Воћарство представља једну од најрентабилнијих грана пољопривреде. Као део интензивне производње у пољопривреди, воћарство се по-казало добрим моделом развоја неразвијених подручја Србије и решавањa социјалних, економских и демографских проблема који су све израженији у селима. Производњом воћа се остварује 10–20 пута већа вредност производње и запошљава око 20 пута више радне снаге по хектару него при гајењу пшенице. Велико је ангажовање радне снаге у низу пратећих делатности које су везане за воћарску производњу. Поред тога воћарство покреће и друге гране привреде.

Последњих година подижу се интензивни засади, са новим савременим сор-тиментом и високим нивоом технологије производње. Квалитетан садни материјал се производи и у домаћим расадницима, а све је већи и број савремених хладњача за чување плодова као и нових погона за прераду. У раду је анализирано стање производње континенталних врста воћака и предлог технологија и мера које могу значајно унапредити развој села.

Кључне речи: воћарство, сорте, подлоге, технологија гајења, стање, мере унапређења.

УВОД

Србија је једна од ретких земаља која на релативно малом простору (88.407 км2), на око 5,09 милиона ха пољопривредног земљишта (Статистички годишњак Републике Србије 2011, 2012), има повољне агроеколошке услове за гајење свих континенталних врста воћака. Захваљујући таквим условима постоји вековима дуга традиција производње и прераде воћа и заинтересова-ност пољопривредника за бављење воћарством. У складу са тим воћарство је до сада имало значајно место у економији земље, мада не и једно од водећих

* Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет, Департман за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру, Нови Сад, [email protected].

** Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет Земун.*** Институт за воћарство, Чачак.

које би могло да има, као високо профитабилна пољопривредна грана, при коришћењу свих природних, људских и научних потенцијала који су на распо-лагању као обећавајуће могућности, али нажалост недовољно искоришћене.

Значај воћарства у исхрани становништва и привредном просперитету Србије је велики. Воће је пре свега храна изразите нутритивне вредности, јер садржи многа једињења неопходна за одржавање здравља људи. Оно је уједно и значајна сировина за добијање различитих прерађевина. За прераду се често, поред плодова, користи и дрво воћака. Полен и нектар воћака у знатном обиму користе и пчеле у својој исхрани, чиме се непосредно утиче на боље опрашивање и добијање меда. Производња воћа доприноси и развоју низа других индустријских грана: прерађивачке, хемијске, фармацеутске итд., као и услужних делатности: транспорта, трговине и туризма. Воћар-ство омогућава и рационално коришћење пољопривредних површина, јер је високоакумулативна пољопривредна делатност. Веће површине под воћкама позитивно утичу на микроклиму места, а на нагнутим теренима спречавају ерозију земљишта. Гајење воћака изискује и ангажовање великог броја рад-ника, што доприноси запошљавању локалног становништва.

У раду је анализирано стање производње континенталних врста воћа-ка и могућности унапређења производње и прераде воћа, имајући у виду крупне промене са којима се суочава воћарство Србије као последица социо-економске транзиције у којој се земља налази последњих деценија (Cerović i sar., 2005; Национални програм пољопривреде Србије 2009–2011, 2009). Упркос постојању великог потенцијала и шанси за извоз воћа у земље ЕУ и Руске федерације, посебно због ранијег времена зрења одређених врста и сорти воћака у односу на наведене земље, није довољно ослањати се на ове и друге компаративне предности, као што су природни услови и јефтина радна снага, већ је за развитак воћарства, као и других грана пољопривреде и при-вреде уопште, неопходно ослонити се на знање, развијену инфраструктуру, савремене технологије гајења и прераде, напредно конкурентно пословно окружење и иновације. У складу са тим у овом раду су дати тренутно стање и предлози неопходних мера унапређења воћарства према врстама воћака, али и општих мера унапређења производње и прераде воћа. У структури извоза пољопривредно-прехрамбених производа у последњих десет година робна група воће и поврће са прерађевинама се налази у самом врху одмах иза житарица, а у појединим годинама и на првом месту.

ЈАБУЧАСТЕ ВРСТЕ ВОЋАКА

Јабука, крушка и дуња су технолошки захтевне врсте воћака, али изу-зетно акумулативне. У односу на остале врсте воћака, највеће промене уводе се у технологију гајења јабуке. Стандард у производњи јабуке је подизање високоинтензивних засада у густом склопу са противградним мрежама и системима за наводњавање уз увођење стандарда квалитета. Овакве засаде прати и савремени сортимент диктиран од стране тржишта. Приноси по хек-

90 З. Кесеровић, М. Николић, Д. Николић, С. Пауновић

тару у овим засадима се крећу од 50 до 70 тона у просеку уз висока улагања по јединици површине (Кесеровић и сар., 2012).

Природни услови Србије, а поготову неких рејона, изузетно су повољ-ни за гајење јабучастих врста воћака. Ниједна врста воћака не може донети толику зараду као јабука, ако се примени савремена технологија производње.

Распадом великих агроиндустријских система доминацију преузимају индивидуална пољопривредна домаћинства, која се све чешће удружују у кооперативе. Поред тога велике инвестиције у подизање засада јабуке долазе и из других грана привреде.

Обим производње

Јабука је по обиму производње најзначајнија континентална врста воћа-ка у свету. Последњих година светска производња јабуке је у благом порасту. Кина заузима прво место по произведеним количинама јабуке (33,3 милиона тона), што чини скоро половину укупне светске производње, затим САД (4,3 милиона тона) итд. Највећи европски произвођачи су Пољска (2,6 милиона тона) и Италија (2,2 милиона тона). У Србији је у 2010. години произведено 239.945 тона, док је принос 2011. године био нешто виши, 265.676 тона. Међутим, прави показатељ стања је принос по јединици површине за који званична FAO статистика каже да је 6,8 т/ха у 2010. години што је далеко од 70,9 т/ха у Аустрији или 42,5 т/ха у Словенији. Према статистичким подацима када се подели принос са бројем хектара добија се негде око 16,5 тона по ха, што је ипак мало у односу на просеке у развијеним воћарским земљама Европе. Део узрока овако лоше слике је сигурно и неажурна статистика по којој је површина под засадима већа од стварне. Подизање густих, високоин-тензивних засада јабуке ће довести до већег обима производње по јединици површине, док ће принос по стаблу бити нормално нижи. Према наводима Кесеровића (2012) у новоподигнутим високоинтензивним засадима у густом склопу са противградним мрежама и системима за наводњавање приноси се крећу у пуној родности од 50 до 70 тона зависно од сорте.

Таблица 1. Број родних стабала, производња и просечан принос јабуке у Србији, 2000–2012. година.

Table 1. Number of productive trees, production and average yield per tree of apple, in Serbia, 2000–2012.

ГодинаYear

Jabuka/AppleБрој родних стабала

Number of productive trees (000)ПроизводњаProduction (t)

Принос по стаблуYield per tree (kg)

2000. 14.265 197.490 13,82001. 14.176 135.374 9,52002. 14.445 955.84 6,62003. 14.688 246.138 16,8

Воћарство шанса развоја села Србије 91

2004. 14.889 183.571 12,32005. 14.805 198.030 13,42006. 14.658 240.320 16,42007. 15.037 245.228 16,32008. 15.224 235.601 15,52009. 15.600 281.868 18,12010. 15.880 239.945 15,12011. 16.042 265.676 16,62012. 16.904 178.713 10,6

Таблица 2. Број родних стабала, производња и просечан принос крушке и дуње у Србији, 2000–2012. година.

Table 2. Number of productive trees, production and average yield per tree of pear and quince in Serbia, 2000–2012.

ГодинаYear

Крушка/Pear Дуња/QuinceБрој родних

стабалаNumber of productive trees (000)

ПроизводњаProduction (t)


Број родних стабала

Number of productive trees (000)


Принос по стаблу

Yield pertree (kg)

2000. 5.872 57.672 9,8 945 11500 12,22001. 5.384 43.431 8,1 920 9900 10,82002. 5.277 33.645 6,4 950 7100 7,52003. 5.243 68.752 13,1 932 14400 15,52004. 5.130 58.575 11,4 897 11043 12,32005. 4.958 46.739 9,4 927 9748 10,52006. 4.788 57.717 12,1 892 10397 11,72007. 4.723 60.523 12,8 859 13444 15,72008. 4.404 61.886 14,1 864 12350 14,32009. 4.471 67.771 15,2 845 15061 17,82010. 4.414 47.501 10,8 820 10953 13,42011. 4.528 65.289 14,4 836 13955 16,72012. 4.296 39.112 9,1 869 10795 12,4

И код крушке Кина заузима прво место по произведеним количинама (15,2 милиона тона), што чини скоро две трећине укупне светске производње, затим следе САД (0,74 милиона тона). Највећи европски произвођачи у 2010. години (WAPA, 2012) су Италија (680 хиљада тона), Шпанија (456 хиљаде тона) и Белгија (285 хиљада тона). У Србији је 2010. године произведено 47.501 тона што је далеко ниже од 80.000 тона које су се производиле 80-тих година прошлог века. Услед напада крушкине буве, бактериозне пламењаче, избора погрешних подлога и садње крушке у неодговарајућим условима дошло је до смањења површина под овом врстом воћака. У последњих неко-


лико година подигнути су већи засади, поготову у Срему, али подизање засада не прати и најновија технологија као што је то случај код јабуке. Просечан принос је и даље низак, свега 4,75 т/ха у 2010. години.

Највећи произвођач дуње у свету је Турска (121 хиљада тона), а следи Кина са 111 хиљада тона. У Европи, ако изузмемо Турску, на првом месту је Шпанија са 14.200 тона, а Србија на другом са 10.953 тоне по FAO подацима за 2010. годину. У појединим годинама производња надмашује и 15.000 тона.

Избор сорти и подлога

Познавање сортимента у Свету, Европи и нашој земљи, предуслов је за правилан избор сорти за подизање засада јабуке. У 2011. години водеће сорта јабуке у ЕУ (WАPА, 2012) су биле Златни делишес са уделом у произ-водњи од 24,53%, следи група Гала (10,63%), група Јонаголд (8,13%), Црве-ни делишес (6,37%), Ајдаред (6,04%), а затим следе Елстар (4,24%), Грени смит (3,85%), Шампион (3,07%), Бребурн (3,04%) итд. Производњу јабуке у Србији карактерише застарели сортимент. У одсуству званичне статистике груба процена је да су у засадима највише заступљене сорте Ајдаред (40%), група Златни делишес (20%), Грени смит (10%), група Јонаголд (10%), група Црвени делишес (5%). Преостали удео попуњавају сорте које полако излазе из производње (Муцу, Глостер, Чадел, Мелрозе и др.) и оне које се уводе у нове засаде (Бребурн, Гала, Фуџи и др.). Важно је напоменути да се нови засади подижу и савременим клоновима старих сорти. Пратећи трендове у свету и домаћа истраживања, за подизање интензивних засада јабуке у Србији предлаже се следећи сортимент: Златни делишес – клон Reinders, Грени смит – клон Challenger, Црвени делишес – препоручени спур типови су Superchief® Sandige, Redchief® Camspur, Scarlet Spur® Evasni, Red Cap Valtod®, а стандард-ни типови Early Red One® Erovan и Hapke Delicious (LB)® 53, Фуџи – клонови kiku 8® и Furbrax®, Jonagold – клонови Red Jonaprince® или Decosta®, Гала – клонови Gala Schnitzer Schniga®, Brookfield® Baigent Gala, Buckeye Gala® Simmons, Fendeca i Galaxy Selecta®=, Бребурн са клоновима Hillwell® Hidala и Mariri Red® (Кесеровић, 2013.). Подлога М9 је најзаступљенија слабобујна подлога за јабуку у свету, али се пре свега користе њени клонови (Wertheim, 1998) који су лакши за ожиљавање, а имају сличну продуктивност. У расад-ничкој пракси највише се користи клон NAkB T 337. Ова подлога се користи за густу садњу, где се редовно примењују све агро и помотехничке мере. На њу се калеме средње бујне или бујне сорте јабуке, а спур типови црвеног делишеса на ММ-106 и М-26.

У ЕУ доминирају следеће сорте крушке: Конферанс, Вилијамовка, Фе-телова, Роша и Друштвенка (WAPA, 2012). Од укупне производње крушке у Италији две трећине отпада на Вилијамовку, Фетелову и Конферанс, а поред ових гаје се и Црвена вилијамовка, Санта Марија, Друштвенка, Боскова бочи-ца, Красанка и др. У засадима у Србији доминантна је Вилијамовка, а поред ње гаје се и летње сорте као што су Јунска лепотица, Кармен и Моретинијева


рана, затим Санта Марија, Фетелова, Кошија, а у старијим засадима су за-ступљене и Друштвенка, Генерал леклер, Калуђерка. На бази производних ис-кустава и стања производње и нашег тржишта, за гајење у наредном периоду можемо препоручити следеће сорте крушака по времену сазревања: Јунска лепотица, Турандот, Кармен, Моретинијева рана, Санта Марија, Вилијамовка, Абате фетел, Боскова бочица, Пакамс тријумф, Калуђерка, Красанка и Кон-феранс. Подлоге за крушку које се користе у Србији су сејанац дивље крушке (Pyrus comunis L.) и вегетативне подлоге пореклом од дуње МА и БA 29. У знатно мањој мери се користи дуња MC, а вегетативне подлоге пореклом од крушке се спорадично срећу само на увозном садном материјалу.

Сортимент дуње у свету је доста локалног карактера. У Турској се гаје сорте домаћег порекла, различите намене, па чак и оне за стону потрошњу. Код нас у сортименту доминирају Лесковачка, Врањска и Шампион, тако да би у наредном периоду требало више урадити на интродукцији нових сорти. За дуњу се користе исте вегетативне подлоге као и код крушке.

Технологија производње

Садни материјал. Успешна производња воћа не може се остварити без квалитетног садног материјала. Производња садног материјала за високоинтен-зивне засаде јабука подразумева високо калемљене двогодишње саднице, добро обрасле умерено бујним леторастима или превременим гранчицама, такозване „kNIP“ саднице. Уназад неколико година и поједини расадници у Србији су почели производњу оваквог садног материјала. Ова производња је омогућена пре свега формирањем нових матичњака подлога и сорти Основне категорије.

И поред тога што су подигнути нови матичњаци сорти и подлога, произ-водња „kNIP“ садница јабуке, крушке и дуње је и даље испод потреба тржишта пре свега по понуди сорти, избору подлога и квалитету садног материјала.

Подизање засада. У претходном периоду у Србији се приликом поди-зања засада јабуке најчешће ишло са комбинацијама сорти у парним редовима у којима је основна сорта заступљена са 6 или 4 реда, а сорте опрашивачи са 2 до 4 реда. Да би се олакшала заштита, хемијско проређивање плодова и берба, у свету се у последње време подижу моносортни засади јабуке, где се као опрашивачи користе поједине дивље врсте јабуке или друге сорте јабуке као свако 10 или 20 стабло у реду са основном сортом. Ова пракса је делимично заживела и код нас. Производњу јабуке у развијеним земљама карактерише интензификација уз задржавање или пораст обима производње на мањим по-вршинама, што је постигнуто код јабуке повећањем броја стабала по јединици површине и смањењем димензија круне. Растојање између редова на Западу износи 2,8–3,2 м, а код нас најчешће у новим засадима 3,2–3,6 м, имајући у виду да су наша земљишта са већим садржајем хумуса и да нису заморена. У новим засадима у Србији растојање између стабала у реду износи за спур типове 0,6–0,65 м, а за стандардне сорте 0,75–0,80 м, са 3900 до 5200 биљака по ha. Засад се подиже у овако густом склопу како би се што пре вратила


уложена средства, јер је при великој густини садње могуће већ у трећој го-дини остварити почетак пуне родности. Овакви засади траже и потпору која има додатну функцију и као носач противградних мрежа. Све више засада се подиже на начин да се прво постави потпора, а онда врши садња. Важан елемент нових засада је и затрављивање међуредног простора гајеном тра-вом или природним покривачем. Ово је могуће само у засадима где постоји систем за наводњавање, углавном „кап по кап“. Постојање оваквог система наводњавања опредељује произвођаче да највећи део прихране воћака врше фертиригацијом, а да се корективно користе и фолијарна ђубрива.

Код крушке и дуње, главни ограничавајући фактор интензификације производње представља избор подлога. Сејанац крушке, као и све генеративне подлоге, даје бујна стабла, али мора да се користи на земљиштима са високим садржајем калцијум карбоната и тамо где нема наводњавања. Средње бујне подлоге МА и Ба 29 омогућавају нешто гушћу садњу, односно интензивније засаде. Нови засади крушке и дуње се подижу тзв. „прут“ садницама, без противградне мреже, а наводњавање је реткост. Одсуство већих улагања у интензивније засаде крушке и дуње је вероватно последица страха од бакте-риозне пламењаче и крушкине буве.

Избор облика круне. Од савремених узгојних облика који се данас ко-ристе за интензивне и високоинтензивне системе гајења најчешће се користи витко вретено, а у засадима на бујнијим подлогама вретенасти жбун. Код крушке калемљене на сејанцу користе се и водоравна и коса палмета.

Резидба. Један од најважнијих послова у воћњаку је зимска резидба. Кратка резидба код јабуке се замењује „дугом резидбом“ где се двогодишње гране не прекраћују. Дугом резидбом се смањује бујност воћака, боље је формирање цветних зачетака, лакше је хемијско проређивање плодова, боља обојеност и смањено отпадање плодова. Зелена резидба се посебно препо-ручује за бујне сорте јабука, попут Глостера, Фуџија, Елстара, Грени смита, Декосте, Ред јонапринса и сличних. На жалост, ова помотехничка мера није редовна у Србији. Препорука је да се младари орезују по завршетку активног вегетативног раста. Према неким домаћим још необјављеним истраживањи-ма то је боље урадити у другој или трећој декади августа, јер тада изведена резидба депресивно делује на пораст, а диференцирање цветних зачетака је боље за наредну годину. Велики проблем у Србији представља недостатак квалитетне обучене радне снаге за обављање резидбе која се још увек одвија ручним маказама и тестерама, без примене пнеуматике.

Проређивање цветова и плодића. Ефикасан метод за контролу род-ности воћака и побољшање квалитета плодова је проређивање цветова или младих плодова. Обимна домаћа истраживања (keserović i sar., 2009) су омо-гућила увођење у редовну праксу ове мере код јабуке, мада је свега један препарат званично регистрован у Србији за ову намену, а стара технологија подизања засада је често препрека за правилно извођење проређивања. За проређивање цветова користе се различити препарати, а најчешће на бази амонијум тиосулфата (АТS). АТS је нашао примену у проређивању цветова јер се сматра безбедним за кориснике, околину и потрошаче (Milić i sar., 2011).


За проређивање плодова користе се препарати на бази нафталенацетамида (NAD), α-нафтилсирћетне киселине (NAA) и 6-бензиладенина (BA). NAD се примењује најкасније 7 дана након пуног цветања. NAA се примењује у фази када пречник централних плодића износи у просеку 6–12 мм. BA се примењује у периоду када је просечан пречник примарног плода између 7–12 мм, односно 14–21 дана након пуног цветања (Milić i sar., 2012). Ручно, корек-тивно проређивање јабуке није уобичајено код нас, али ако се жели добити преко 90% плодова прве класе, онда је то економски оправдано. Проређивање уз помоћ машина још није заживело.

Проређивање цветова и плодова крушке и дуње није уобичајено ни у развијеним земљама. Много важнији третмани код крушке су третмани гиберелинима у циљу формирања партенокарпних плодова.

Спречавање опадања плодова у засаду јабуке. Данас су произвођачима за контролу опадања плодова доступни (нерегистровани) препарати на бази α-нафтилсирћетне киселине (NAA). NAA се користи у концентрацијама из-међу 5 и 20 ппм активне материје и треба се применити пре него што плодови почну значајно да опадају.

Увођење модела Интегралне производње воћа. У најразвијенијим воћарским земљама је концепт Интегралне производње воћа примењен у пракси на 90% и више површина. Ослањајући се на „AGRIOS“ модел из Јуж-ног Тирола, у појединим засадима јабуке на Фрушкој гори започет је развој модела Интегралне производње у Србији (keserović i sar., 2007). У складу са основним концептом ИПВ прописане су све агротехничке мере: заштита, ђубрење, наводњавање, проређивање, одржавање земљишта, берба, чување итд. Увођење интегралног концепта производње у Србији је и веома важан фактор уколико се жели извозити воће.

Берба и чување плодова. Велики део произведене јабуке и крушке у Србији пропадне током чувања због неодговарајућег момента бербе или због лоших услова чувања. Мали број произвођача правилно одређује моменат бербе користећи методе као што су јодно-скробни тест, чврстина плода и промена основне боје покожице, већ се углавном ослањају на субјективне оцене попут обојености плодова или једноставно беру када мисле да треба на основу претходног искуства. Охрабрујуће је да се број и капацитет савреме-них хладњача повећава. Углавном су то хладњаче са могућношћу спуштања нивоа кисеоника испод 1% (енг. ULO), док се у појединим хладњачама корис-ти и DCA (eng. Dynamic Controlled Atmosphere) технологија која омогућава чување плодова на веома ниским концентрацијама кисеоника. Од 2011. године у Србији је регистрован и препарат SmartFresh® за примену на јабуци који ће у многоме помоћи домаћим произвођачима да очувају квалитет плодова током складиштења и да избегну појаву скалда (Magazin i sar., 2010).


КОШТИЧАВЕ ВРСТЕ ВОЋАКА

У укупној воћарској производњи у Србији, коштичаве врсте воћака апсолутно доминирају по броју стабала и производњи плодова. На овако велику распрострањеност коштичавих воћака, између осталог, допринели су и изузетно повољни природни услови за њихово гајење. После шљиве, вишња је најважнија воћка ове групе. Она представља један од значајних из-возних артикала и налази се међу првих десет производа у структури извоза у 2012. години. У одређеним рејонима наше земље подижу се и нови засади брескве, кајсије и трешње, чија је производња, као најранијег стоног воћа, врло дефицитарна.

Шљива

У структури воћарства Србије, према укупном броју стабала као и просечној годишњој производњи плодова, шљива већ дужи низ година зау-зима водеће место. Укупан број стабала се у последњих 10 година незнатно смањује, али се укупна производња на годишњем нивоу повећава (табли-ца 3), што указује на чињеницу да се екстензивна производња све више замењује полуинтензивним и интензивним начинима гајења. Последица интензивирања гајења шљиве је одржавање укупне годишње производње у последњих пет година на веома високом нивоу од преко 500.000 тона, што нашу земљу сврстава у сам врх светске производње шљиве (4. место у 2010. години, FAO, 2012). Евидентне су и промене у сортименту ове врсте воћака. Доминација аутохтоних ракијских сорти је све мања, а све се више гаје и полако заузимају водеће место у структури шљиварства сорте као што су Чачанска лепотица, Станлеy и Чачанска родна. У мањој мери присутне су и Чачанска рана, Тимочанка и Чачанска најбоља. Оно што се у шљиварству наше земље годинама не мења је доминација, а слободно се може рећи и искључиво коришћење, сејанца џанарике (Prunus cerasifera Ehrh.) као под-логе, са великом разноликошћу њених типова (Nikolić i Rakonjac, 2007). Искуства са вегетативним подлогама и подлогама мање бујности су мала и недовољна да би се донели одговарајући закључци и ове подлоге масов-није увеле у производну праксу (Paunović i sar., 2011а). И поред апсолутне доминације бујне, генеративне подлоге у последњих петнаестак година се дешавају промене у погледу унапређења технологије гајења: смањује се размак садње и повећава број биљака по јединици површине, све чешће се слободно формирање круне замењује савременим узгојним облицима, као што је вретенасти жбун (Milošević i sar., 2008), у засаде се уводе и системи за наводњавање. Наведене промене су у великој мери узроковане и убрза-ним растом тражње на тржишту свежих плодова и суве шљиве. Из године у годину све је значајнији извоз свежих плодова шљиве првенствено на тржиште Руске Федерације, Украјине, Белорусије и Молдавије. Извоз суве шљиве је још увек испод могућности и капацитета које поседујемо и из го-


дине у годину је веома варијабилан и неорганизован. Слична ситуација је и са прерадом шљиве у ракију, ово тржиште се још увек одликује стихијским деловањем и неорганизованошћу.

Таблица 3. Број родних стабала, производња и просечан принос шљиве у Србији, 2000–2012. година.

Table 3. Number of productive trees, production and average yield per tree of plum, in Serbia, 2000–2012.

ГодинаYear

Шљива/PlumБрој родних стабала



2000. 43.104 351.307 82001. 42.597 333.106 72002. 42.383 197.486 42003. 42.454 570.913 132004. 42.514 561.199 132005. 42.582 304.351 72006. 41.796 556.227 132007. 41.885 680.566 162008. 41.885 606.767 142009. 41.601 662.631 162010. 41.171 426.846 102011. 40.822 581.874 142012 40.429 391.485 10

Извор: Републички завод за статистику Србије, 2012.Source: Statistical Office of the Republic of Serbia, 2012.

У циљу задржавања постојеће позиције и постизања још бољих резул-тата неопходан је стални рад на интензивирању шљиварства и производњи свеже шљиве и прерађевина од шљиве контролисаног квалитета, кроз науч-ноистраживачки рад на стварању и увођење нових сорти шљиве отпорних или толерантних према вирусу шарке шљиве и абиотским факторима стре-са, са посебним освртом на стварање стоних сорти шљиве раног и веома позног времена зрења (Paunović i sar., 2011b), као и перманентно решавање проблема сортне и здравствене исправности садног материјала (Jevremović i Paunović, 2010). Системе гајења би требало ускладити са специфичности-ма комбинација сорта-подлога, планираном наменом коришћења плодова и захтевима тржишта у погледу квалитета и здравствене безбедности. Према Кесеровићу (2012) до бржег интензивирања технологије производње шљиве доћи ће кад се у производњу почну уводити кржљавије подлоге као што су: Wavit, Pixy, Jaspi Fereley, сејанац Wagenheims, St. Julian A, VV-A1 и др, а за стоне сорте и коришћење Киферовог узгојног облика због лакше бербе. Огромну енергију и рад потребно је усмерити у правцу рејонизације шљи-


варске производње, државне и регионалне подршке робним произвођачима у одговарајућим регионим гајења, стварања тржишних ланаца производње, прераде и продаје шљиве и производа од шљиве, развоју нових производа од шљиве, развијање робних марки и производа са заштићеним географским пореклом, удруживање и заједнички наступ на тржишту, што би обезбедило одговарајуће количине квалитетних производа праћене континуитетом испо-руке, јер је неорганизованост главна карактеристика у шљиварству Србије.

Бресква

У структури воћарства Србије, по броју стабала, бресква се налази на петом месту, иза шљиве, јабуке, крушке и вишње. Током последњих десет година број стабала, принос по стаблу и укупан принос су у сталном порасту (таблица 4), што је добар показатељ. Са друге стране, негативни показатељи су производња на малим приватним површинама, разједињеност, хетерогеност и застарео сортимент који није пратио динамичне промене у светском сорти-менту брескве. Данас се у нашим плантажним засадима гаје сорте средњег и средњекасног времена сазревања као што су Redhaven, Glohaven, Suncrest, Cresthaven и Fayette, док је најзаступљенија подлога сејанац виноградске брескве (Nikolić i sar., 2010). Имајући у виду чињеницу да је у 2006. години дефицит плодова брескве и нектарине на европским просторима износио 1.000.000 тона (Ognjanov i sar., 2007), а узимајући у обзир прерадне капа-цитете, близину европског тржишта, као и јефтинију радну снагу у односу на развијене европске земље, којима располажемо, производња и извоз ове врсте воћака су наше предности и шанса коју треба искористити. Обзиром на рано ступање у род, а затим редовне и високе приносе који се у добрим агроеколошким условима крећу око 30–40 т/ха сматра се да увођење брескве у производни састав газдинства обезбеђује боље и логичније распоређивање економског ризика. У циљу постизања добрих резултата зоне гајења би тре-бало ограничити на локалитете за које се зна да су повољни за гајење ове културе, као што је област Подунавља, околина Беле Цркве, Сремске Митро-вице, Новог Сада, Ниша, Лесковца и Чачка. Промене у сортименту брескве би требало да иду у правцу избора сорти које поседују адекватне биолошке особине и које би требало да у комбинацији са интензивнијом технологијом гајења унапреде укупну производњу и квалитет плодова брескве.


Таблица 4. Број родних стабала, производња и просечан принос брескве и кајсије у Србији, 2000–2011. година.

Table 4. Number of productive trees, production and average yield per tree of peach and apricot in Serbia, 2000–2011.

ГодинаYear

Breskva/Peach kajsija/ApricotБрој родних








Yield per tree (kg)

2000. 3.563 38.700 10 1.545 12.747 82001. 3.569 41.700 11 1.549 15.642 102002. 3.946 42.300 10 1.609 13.409 82003. 3.853 55.700 14 1.612 27.365 162004. 3.948 58.020 14 1.600 40.754 252005. 3.992 51.618 13 1.583 13.633 92006. 4.035 59.127 15 1.566 21.863 142007. 4.064 65.624 16 1.572 22.952 152008. 4.093 62.666 15 1.637 22.301 142009. 4.685 77.230 16 1.694 31.157 182010. 4.516 68.636 15 1.696 22.936 142011. 4.800 75.233 16 1.781 32.656 182012 5.051 53.894 11 1.838 16.599 9


Кајсија

Главне одлике гајења кајсије у Србији су регионална ограниченост и варирање производње из године у годину. Висина годишње производње током последњих година варира од 27.000–41.000 тона (Veljković i sar., 2009), мада у појединим годинама род у потпуности изостаје (Milatović i sar., 2006). Ва-рирање производње кајсије у нашој земљи је условљено утицајем већег броја фактора, као што су утицај позних пролећних мразева, појава изненадног сушења кајсије (keserović i sar., 2010), као и измрзавање цветних пупољака кајсије пре цветања и низак ниво технологије гајења (Milošević i sar., 2008). У погледу сортимента до скоро је била присутна доминација сорте Мађар-ска најбоља, чији су плодови првенствено били намењени преради. Пораст тражње за плодовима за свежу потрошњу је условио увођење нових сорти, као што је Роксана, Цегледи бибор, Мађарска најбоља, Кечкеметска ружа, Амброзија и домаћих сорти НС-4, НС-6, Новосадска касноцветна и Ново-садска родна. Као подлога се најчешће користи сејанац џанарике (Prunus


cerasifera Ehrh.) или изданци аутохтоних сорти шљиве, међу којима доминира белошљива. Контроверзе у вези подлога за кајсију указују на веома сложену природу овог проблема и потребу интензивног проучавања са циљем увођења најпогодније подлоге за групу или сваку од сорти кајсије посебно.

Унапређење производње кајсије би требало тражити у ограничавању производње кајсије на одговарајуће агроеколошке услове, коришћење безви-русног садног материјала, комбиновање сорти у засадима, као и интензивнију технологију гајења која подразумева обавезну примену наводњавања, зелене резидбе и заштите од измрзавања.

Трешња

Производња трешње је највећим делом лоцирана у централној Србији (>80%), при чему водеће место припада округу Београда (Гроцка, Ритопек), затим смедеревском Подунављу, долини Западне Мораве, јужној Србији и Тимочкој крајини. У односу на производњу до 2005. године, принос по стаблу се последњих година повећава (таблица 5), што се може објаснити крчењем старих засада и подизањем нових, у којима доминирају продуктивније сорте и у којима се примењује савременија технологија гајења. Однос између цене коштања и откупне цене већи је код трешње него код вишње (Sredojević, 2011), па је трешња знатно профитабилнија. Позитиван биланс у спољнотр-говинској размени последњих година потврђују да је Србија у производњи трешње конкурентна на иностраном тржишту. То је, заједно са повећаном тражњом, разлог због кога трешња последњих година доживљава експанзију.

Међу најзначајнијим ограничавајућим чиниоцима производње трешње у Србији су неадекватна структура сортимента, коришћење бујних генеративних подлога (дивља трешња и магрива), бујна стабла и велики размаци садње који отежавају примену агро– и помотехничких мера, као и бербу плодова. Овоме у великој мери доприносе и специфичне репродуктивне карактеристике и односи оплођења сорти трешње, као и њихово недовољно познавање у пракси. Да би се производња плодова трешње у Србији повећала, потребно је у произ-водњу увести новије сорте, које се у односу на постојећи сортимент одликују бољом родношћу, атрактивнијим изгледом плода (пре свега већом крупноћом), чвршћим мезокарпом и бољим квалитетом (Milatović i Đurović, 2010).

Последњих година, тенденција ка подизању нових засада, нарочито на слабије бујним вегетативним подлогама, доноси у Србију и новије сорте, ак-туелне у засадима трешње Европе и света. Као сорте погодне за комерцијално гајење, поред стандардних сорти са којима произвођачи имају позитивна ис-куства (Souvenir, Burlat, Stark Hardy Giant, Van, Stella, Germersdorfer; Milatović i sar., 2011), треба препоручити и новије сорте које су на основу испитивања у огледним и производним засадима показале добре биолошко-производне особине (Early Lori, kristalina, Summit, kordia, Lapins, Regina; Milatović i sar., 2011; Radičević i sar., 2011). Овакве трендове у побољшању структуре сортимента треба да прате и позитивни помаци у погледу технологије гајења,


од избора система гајења, преко примене адекватних агро– и помотехничких мера. У том смислу, може се рећи да се у производњи трешње у Србији уочава нагли прелаз од екстензивних, до веома интензивних система гајења, чији су почетни резултати охрабрујући, али код којих и даље постоји читав низ отво-рених питања за примену у широкој производној пракси. На Пољопривредном факултету у Новом Саду подигнут је савремени интензивни засад трешње на подлози Гизела 5 са противградном мрежом, а планира се и постављање пластичног покрова за заштиту од падавина у време зрења са сортама Burlat, Merchant, Summit, kordia, Regina, karina и Sweet Heart.

Вишња

Више од 70% укупне производње вишње односи се на подручје цен-тралне Србије, и то првенствено подручје Београда, а затим Нишавски и Јабла-нички округ. За разлику од трешње, у производњи вишње се постижу слабији економски резултати. Ниски приноси, праћени лошим квалитетом плодова, ниске или по годинама променљиве откупне цене и често неадекватни односи


Таблица 5. Број родних стабала, производња и просечан принос трешње и вишње у Србији, 2000–2011. година.

Table 5. Number of productive trees, production and average yield per tree of sweet and sour cherry in Serbia, 2000–2011.

ГодинаYear

Трешња/Sweet cherry Вишња/Sour cherryБрој родних








Yield per tree (kg)

2000. 1.900 20.973 11 8.337 58.013 62001. 1.863 19.900 10 8.429 63.335 72002. 1.851 15.726 8 8.397 48.919 52003. 1.840 25.655 13 8.813 86.174 92004. 1.830 30.823 16 8.890 112.326 122005. 1.832 19.767 11 8.938 63.870 72006. 1.804 23.302 13 8.562 80.510 92007. 1.823 28.546 16 8.651 99.893 122008. 1.842 29.551 16 8.637 89.746 102009. 1.849 29.228 16 8.683 105.353 122010. 1.856 22.201 12 8.377 66.224 82011. 1.864 28.557 15 8.377 90.596 112012 1.860 22.213 12 8.068 74.656 9


између произвођача и откупљивача, утицали су на нерентабилност гајења, па чак и крчење засада појединих година. Упркос несигурном пласману, уочава се и тренд подизања нових засада Облачинске вишње на подручју југоисточне Србије, где готово 90% породица има своје вишњике (Sredojević, 2011). Пошто се засади подижу углавном од неселекционисаног материјала требало би об-ратити пажњу на коришћење селекционисаних клонова (Nikolić i sar., 2005, ). Највећи део производње вишње се користи првенствено као замрзнута (са или без коштице), конзервисана, а доста се односи и на производњу сокова. У спољ-нотрговинској размени вишњом, Србија остварује позитиван биланс. Клонови Облачинске вишње и Циганчице чине готово 85% укупне производње вишње у Србији, док преостали део чине сорте крупног плода (Cerović i Radičević, 2008), од којих су најзаступљеније Rexelle, Heimanns konservenweichsel, kelleriis 14 и Шумадинка (Milatović i sar, 2011). Исти аутори наводе да се у групу сорти које се препоручују за комерцијално гајење у Србији, могу сврстати и Érdi Bötermö, Lara и Újfehértói Fürtös. Производња вишње у Србији има изванредну перспективу, нарочито у погледу извоза. Побољшање структуре сортимента (увођење крупноплодних сорти), технологије гајења и прераде вишње (уз оба-везно увођење стандарда), уз истовремено креирање подстицајног амбијента (инвестициона подршка, боље позиционирање српске вишње на тржишту, промовисање удруживања ситних произвођача и сл.), могу водити вишњарство од екстензивне и полуинтензивне ка интензивној производњи.

ЈЕЗГРАСТЕ ВОЋКЕ

Најзначајније врсте језграстих воћака орах и леска су, упркос повољним агроеколошким условима за њихово интензивно гајење у већини региона у Ср-бији, великој хранљивој вредности плодова, одличној транспортабилности, лаком чувању плодова после бербе и израженој тражњи на тржишту, релативо запоста-вљене врсте воћака (korać i sar., 1996). Избором најповољнијих сорти и подлога уз примену савремених технологија гајења и одговарајуће државне подстицајне мере, остваривала би се далеко већа и економичнија производња и побољшало тренутно 12. место које Србија заузима у светским размерама и по произведеној количини ораха и по вредности те производње (подаци за 2010 год., FAO, 2012).

На подручју Републике Србије орах се гаји на релативно скромним површинама од око 13.000 ха. Према статистичким подацима, број родних стабала у протеклој деценији је опао са 1.757.000 на 1.686.000. Укупна про-изводња се кретала од 10.238 тона до 25.172 тона, са просечним приносима између 12 и 15 кг/стаблу, изузимајући 2001. и 2002. годину са изузетно ниским просечним приносима од 8 и 5 кг/стаблу (таблица 6).

У Србији не постоје статистички подаци о површинама, броју стабала, приносима и производњи леске. Процењује се да производња износи од 800 до 1000 тона, што не подмирује ни 5–10% годишњих потреба кондиторске индустрије, због чега и расте интересовање произвођача за гајењем леске.


Процењивано на основу реализације садног материјала, у Србији се годишње засади од 100 до 120 ха, углавном на мањим површинама.

Производња ораха и леске је дуги низ година била крајње екстензивна, без примене одговарајућих мера неге. Производња ораха се базирала превасходно на стаблима генеративног порекла (сејанци) која расту спонтано, или су у мањем обиму плански засађена. Леска је гајена на окућници, а дефицит производње је делом надокнађиван плодовима шумске и мечје леске из спонтаних популација. Сејанци ораха и леске наравно не могу обезбедити редовну, високу и квали-тетну производњу, јер су приноси неуједначени и несигурни, плодови ситни до средње крупни са дебелом љуском, језгром осредњег квалитета са малим или средњим рандманом од 20–40%. Период инвестиционих улагања код ораха и леске (подизање и нега) је дужи, а пуна родност наступа релативно касно од 5–10. године, што је још један разлог заостајања ове производње у односу на друге гајене континенталне врсте воћака (korać, 1998; korać i sar., 2000).

Таблица 6. Број родних стабала, производња и просечан принос ораха по стаблу у Србији, 2000–2011. година.

Table 6. Number of productive trees, production and average yield per tree of walnut in Serbia, 2000–2011.

ГодинаYear

Орах/WalnutБрој родних стабала



2000. 1.757 22.546 122001. 1.749 15.230 82002. 1.740 10.238 52003. 1.748 24.998 142004. 1.736 22.208 122005. 1.713 20.649 122006. 1.703 23.751 142007. 1.730 24.823 142008. 1.735 24.405 142009. 1.721 25.172 152010. 1.735 21.419 122011. 1.686 23.938 142012 1.670 14.892 9


Увођењем технологије производње садница калемљењем ораха до-маћим и иностраним сортама и селекцијама и калемљењем сорти леске на сејанцима мечје леске створени су основни услови за интензивну, обимнију и квалитетнију производњу. Калемљеним садницанма ораха, годишње се за-мени око 15% родних стабала, што је недовољно за интензивније унапређење производње. Сличне релације су и у производњи леске.


Сортимент ораха и леске је релативно стар, споро се мења и није дина-мичан као код других врста воћака. Постојеће сортне листе се не поштују, а структуру сортимента углавном диригују расадничари, који углавном нису у могућности да понуде произвођачима довољне количине квалитетног садног материјала сорти које су тражене на светском тржишту (Mитровић и сар., 2007).

Гајене сорте и селекције ораха треба да омогуће уједначену, високу и квалитетну производњу. Водеће сорте и селекције у производњи требало би да буду: Расна, Срем, Шампион, Касни родни, Тиса, Овчар и Шејново, опрашивачи Гајзенхајмски 139, Гајзенхајмски 251 и Јупитер, а перспективне Fenor, Fernete и Tiszacsecsi 72 (Cerović i sar., 2003).

Водеће сорте леске у новим засадима су Ennis, Tonda gentile delle Langhe, Tonda Gentile Romana, Tonda di Gifoni и Istarski dugi, а опрашивачи Rimski, Nocchione и Halski džin (Cerović i sar., 2003).

Интензивна производња ораха и леске захтева примену одговарајућих агро– и помо-техничких мера што важи и за друге континенталне врсте воћа-ка. Међу овим мерама, поред избора надморске висине, микролокалитета и положаја, кључне су и одговарајућа припрема и одржавање земљишта, мелиоративно и ђубрење током неге и експлотације базирано на анализи плодности земљишта и фолијарним анализама, узгојна и резидба у периоду експлотације, одговарајућа заштита од проузроковача болести и штеточина, обавезно наводњавање засада итд. Наводњавање системом кап по кап омо-гућава и примену мере фертиригације, чиме исхрана постаје далеко ефи-каснија и исплативија, а приноси већи и квалитетнији (korać i sar., 1996). Све захтевније домаће и светско тржиште, намеће и усклађивање стандарда квалитета плодова, а посебно језгре, са међународним стандардима.

Потенцијалне могућности гајења ораха и леске у Србији се могу иско-ристити даљим интензивним радом на избору квалитетних сорти за гајење, повећањем обима производње садног материјала, применом одговарајућих мера технологије гајења, применом механизације и машина за бербу, сакупљањем и ломљењем плодова, класирањем и паковањем језгре у савремена паковања.

ЈАГОДАСТЕ ВОЋКЕ

Јагодасто воће је већ дужи низ година за Србију у врху најважнијих пољопривредних извозних артикала, одмах иза житарица. Са обимом извоза од око 100.000 тона (углавном замрзнутих плодова) и приходима од преко 200 милиона US $ очекује се да ће ту позицију и задржати, имајући у виду стање наше пољопривреде. Примарно место заузима малина, а затим следе јагода и купина (таблица 7).


Таблица 7. Производња јагодастог воћа (т) у Србији, 2007–2012.Table 7. Production of berry fruits (t) in Serbia, 2007–2012.

ВрстаSpecies

Година/Year2007 2008 2009 2010 2011 2012*

ЈагодаStrawberry 33.129 37.924 35.799 32.973 31.161** 20.000

МалинаRaspberry 76.991 84.299 86.961 83.870 89.602** 50.000

Купина*Blackberry* 30.000 10.000 14.000 15.000 17.000 15.000

Рибизла*Currant* 100 120 130 150 180 250

Боровница*Blueberry* – – 20 50 100 150

Аронија*Aronia* – – 100 100 100 100

* процена приноса (Извори: FAOstat/crops/2007–2012/ и Републички завод за ста-тистику Србије).* yield estimates (Sources: FAOstat/crops/2007–2012/ and Statistical Office of the Republic of Serbia).** Републички завод за статистику Србије.** Statistical Office of the Republic of Serbia.

Малина

Производња малине у Србији је преко две деценије најзначајнија у групи јагодастих воћака узимајући у обзир обим производње (таблица 7), укупне површине и остварени извоз. Тако ће остати најмање још толики период. Агроеколошки услови оптимални за успевање ове врсте сконцентри-сали су малину на релативно мали простор Западне и Централне Србије, али у последњој деценији, а нарочито у последњих неколико година, малина се све више шири и изван ових подручја углавном због релативно добрих цена и њеног лаког пласмана. Процењује се да су површине од 14.000 ха у 2007. години у последњих 3–4 године увећане за више од 20% и сада прелазе 17.000 ha. Количине убраних плодова се значајно не увећавају, јер просечан принос по хектару опада и тако се одржава баланс. Изузетак је 2012. година када је због јаке суше род преполовљен и процењује се да је убрано око 50.000 тона. Ремонтантне малине, чија берба траје све до јесени, мало су заступљене и неће значајно променити стање.

Сортимент малине у Србији је одавно утврђен и не мења се лако. Настао је као резултат прилагођавања тржишту или обрнуто. Доминира Ви-ламет са око 95%, следи Микер са 3–4% и све остале сорте са 1–2% међу којима су Тјуламин, Глен Емпл, и ремонтантне сорте Полана, Полка, Херитиџ,


Отем Блис и др. (Nikolić i sar., 2007). Увођење ових сорти је тешко и споро из више разлога, међу којима се посебно истичу навике произвођача, неиз-грађено тржиште за свежу малину где би ове сорте биле више заступљене, као и дуг распон сазревања ремонтантних сорти који доводи и до извесних сезонских промена у квалитету њихових плодова (Milivojević i sar., 2011b).

Технологија гајења малине у Србији је углавном стандардна, задовоља-вајуће добра и креће се у два правца. На једној страни су произвођачи који ову производњу унапређују кроз укрупњавање површина, правилну примену свих агротехничких мера (исхрана, заштита, берба), увођење система за на-водњавање што доприноси постизању све већих приноса и бољег квалитета плода. На другој страни су произвођачи који због својих година и слабог економског стања не улажу довољно у негу ионако већ остарелих засада, па тако добијају све мање приносе и слабији квалитет плода. У ову групу спадају и аматери из градова којима је ова производња допунска делатност, а због дислоцираности не успевају да адекватно негују засад. Тренутни однос ове две групе је скоро подједнак, чиме се одржава ниво производње, али нажалост квалитет опада. Док се код првих приноси крећу и преко 20 т/ха, код других су они доста ниски и износе око 5 т/ха.

Јагода

Према званичним статистичким подацима за последњих пет година Србија има преко 7.500 ха засада јагоде и приносе преко 30.000 тона (таблица 7), односно прерачунато по јединици површине око 4,2 т/ха (FAOSTAT/crops/, 2010). Узимајући у обзир стање на терену, наведени подаци изгледају реално. У 2012. години, ситуација је још неповољнија јер је дуготрајни кишни период значајно умањио комерцијалне приносе јагоде. Разлози за овако укупно стање у јагодарству Србије су доминантна заступљеност гајења јагоде на отвореном пољу без застирања земљишта фолијом, примене наводњавања и инстали-рања било којих тунела, затим старост засада и њихова исцрпљеност, велика заступљеност слабије приносне сорте Зенга зенгана и коришћење некатего-рисаних живића при подизању нових засада. Нови савременији засади јагоде на гредицама прекривени црном фолијом обезбеђују значајно веће приносе, али су мало заступљени (око 15–20%) и преовлађују у околини Београда, Смедерева, Новог Сада, као и у Мачви, Поцерини и другим регионима. Засади под ниским или полувисоким тунелима су присутни у мањем обиму (свега око 5–10%) са тенденцијом њиховог повећања (Nikolić i Milivojević, 2008).

Сортимент јагоде у Србији је хетероген. У старијим засадима Помора-вља и јужне Србије доминира сорта Зенга зенгана, док у осталим деловима Србије поред ове сорте заступљена је и Фавета. У последњој деценији значај-но се повећава удео релативно новијих сорти Мармолада, Мадлен, Елсанта и др., а задњих 4–5 година доминирају Клери, Алба, Антеа, Ароса, Азија и велики број свих новијих сорти које у својој понуди имају увозници живића углавном из Италије. У засадима ближим великим потрошачким центрима


готово без изузетка су најзаступљеније новије сорте високог квалитета плода предвођене сортом Клери, док се у традиционалним подручјима гајења ин-дустријске јагоде (Јужна Србија) поред ових доста шири и Зенга зенгана, која уз минимална улагања у производњу остварује одличан квалитет плода намењен преради.

Технологија гајења јагоде је разнолика. Од врхунске технологије у ви-соким тунелима и хидропонима чији су плодови намењени извозу и пласману у великим трговинским ланцима до екстензивних малих засада на отвореном пољу без ПЕ фолије и наводњавања чији су плодови намењени преради. При-носи у хидропонском узгоју достижу 30 т/ха и више, зависно од примењеног система гајења и густине склопа биљака, док се у екстензивним засадима остварују знатно нижи приноси од 7–8 т/ха.

Купина

По производњи купине Србија је високо позиционарана у свету и на-лази се на 4. месту иза САД-а, Кине и Мексика (Strik и sar., 2008). Произ-водња се лагано повећава после пада у периоду 2008–2010. година (таблица 7). Нажалост због екстремно јаког мраза током зиме 2012. године и великог измрзавања засада нарочито у долинама река, а затим изражене суше током лета принос ће бити поново на нивоу око 15.000 тона, али овог пута доброг квалитета. Површине су смањене са 5.000 ха у 2008. години на око 4.000 ха у 2011. години због ниских откупних цена нарочито у 2008. и 2009. години. Поред традиционалних подручја Централне Србије, Поморавља, Подриња, Мачве и Књажевца производња купине је знатно проширена и у Североза-падној Србији (Ваљево, Осечина, Крупањ, Пецка), Жупи, као и деловима Драгачева. У годинама високих откупних цена (нпр. 2007. години), ширена је и ван подручја могућег успевања што је додатно умањивало квалитет плода. У сортименту доминирају две сорте: Чачанска бестрна и Торн Фри са преко 95% учешћа, а затим долазе сорте Блек Сатен, Дирксен Торнлес и новије сорте Лох Нес, Честер Торнлес, Трипл Краун (Nikolić i Milivojević, 2010). Две водеће сорте оптерећене су и неким слабостима: Чачанска бестрна углавном због неправилне агротехнике и превеликог оптерећења родом даје слабији квалитет плода, а због своје крупноће нешто је слабије и транспортабилности, док сорта Торн Фри често не дозрева нарочито на висинама преко 600 м и када су хладнија и кишнија лета и почетак јесени. У обнови засада купине (2011. и 2012. године) највише се шире новије сорте Лоцх Нес и Честер Торнлес.

Технологија гајења купине је релативно правилно примењена (резидба, исхрана, заштита), а наводњавање је овде много више заступљено него код малине, мада још увек недовољно (око 20% засада). Један број произвођача при резидби преоптерећује изданак, што се одражава на слабији квалитет плода. Честе грешке се праве и при одабиру локација за подизање засада, што неповољно утиче на успевање ове врсте.


Рибизла

Ова неоправдано запостављена врста у Србији у последњих неколико година се све интензивније шири. Од производње од око 10.000 тона крајем седамдесетих сведена је на свега око 100 тона крајем деведесетих у преживе-лим засадима углавном црвене рибизле на подручју Западне Србије (Nikolić i Tanović, 2012). Сада се интензивира подизање засада и црне и црвене рибизле и процењује се да су површине под овом културом између 70 и 80 ha, највише у Западној и Јужној Србији. У старим засадима углавном црвене рибизле до-минира стара родна сорта Индустрија, док су у новијим засадима заступљене сорте Јунифер, Јонкер ван Тетс, Ровада и Рондом, а у засадима црне рибизле сорте Титанија, Бен Сарек, Бен Ломонд, Бона и др. (Nikolić i sar., 2007)

Засади се заснивају по принципима савремене технологије гајења уз комплетну примену агротехничких и помотехничких мера, што се одражава и на остваривање задовољавајућих приноса.

Боровница

У последних 5–6 година засађено је око 100 ха високожбунасте бо-ровнице (Vaccinium corymbosum L), највише у Западној Србији. Приноси су достигли тек око 100 тона јер се ради о новим засадима, а старих готово да и нема. Сортимент је савремен и преовлађује сорта Дјук, затим ту су Ерлиблу, Блукроп, Нуи, Озарк Блу, Бригит Блу и др.

Обзиром на високу цену инвестиције, а и чињеницу да је ово потпуно нова производња код нас, свему се посвећује велика пажња – од избора ло-кације до правовремене примене свих мера. Наводњавање је обавезно, а све већи број произвођача се опредељује и за постављање противградних мрежа.

Остале врсте /Аронија/

Захваљујући пре свега великој медијској подршци аронија се нагло шири у скоро свим деловима Србије. Скромна је по својим захтевима када је у питању њено гајење. Постала је атрактивна врста за произвођаче који желе да са мало труда пуно зараде, ако је то било где могуће. Занемарује се чињеница да је ова врста мало тржишна, да је у Европи присутна њена хиперпродукција и да се у Пољској, као земљи са највећом производњом ароније, она углавном и не бере (обере се око 20 до 50% годишње) због слабог пласмана и ниских цена. До сада је подигнуто око 50 ха нових засада са неоправдано скупим садницама, углавном из увоза. Потребе прерађивачке индустрије се могу задовољити са приносом из постојећих старих засада ароније (око 10 ха), јер се њени плодови не конзумирају у свежем стању. У производњи ароније налази се мали број сорти, међу којима су највише заступљене Неро, Викинг и Моравска слаткоплодна (Nikolić i Milivojević, 2010).


Перспективе гајења јагодастих воћака у Србији

Перспективе производње јагодастог воћа у Србији могу се окарактери-сати као добре уз бројне услове који се морају испунити или уз отклањање бројних недостатака који су присутни у овој области, као и код осталих група воћака. И овде су на једној страни општи проблеми присутни у производњи воћа: нема озбиљне стратегије (ни средњорочне ни дугорочне) у овој произ-водњи, рејонизација није извршена услед чега се подижу засади и тамо где не постоје повољни услови за њих, недовољни су подстицаји за подизање засада, али се запажа и недостатак субвенција у редовној производњи што нас чини неконкурентним у односу на друге земље. У групи општих проблема сврставају се и неорганизована расадничка производња, што намеће масовно коришћење садног материјала из родних засада чиме се наноси значајна штета воћарству, слабо организована саветодавна служба, недовољно прерадних капацитета како би ово воће извозили кроз више фазе прераде, уситњеност по-седа, недовољно радне снаге посебно за бербу итд. Ови проблеми су присутни већ више деценија и ништа се значајније не мења (Cerović i sar., 2005). Поред поменутих општих, постоје и специфични проблеми присутни код производње јагодастог воћа, а који се првенствено односе на избор локације за подизање засада, сортимент, примењене технологије гајења, као и на квалитет бербе.

Да бисмо били што конкурентнији на светском тржишту јагодастог воћа треба пре свега искористити компаративне предности широког подручја Србије погодног за ову производњу. Оне се огледају кроз чињенице да су то еколошки здрава подручја са великом могућношћу организовања органске производње, са великим површинама недевастираних земљишта и обиљем квалитетне воде за наводњавање, затим постојање великог броја хладњача за прихват рода итд. Планински терени са надморским висинама чак и преко 1000 м погодни су за гајење јагодастих воћака и омогућују дуг период зрења у трајању од неколико месеци, што се посебно може искористити у извозу свежег воћа. Потребно је организовати прераду у домаћој радиности и пласман воћа и перађевина од воћа кроз директну продају, туризам и сл. Све ово се може постићи под условом да систематски отклањамо слабости које су већ набројане, а међу којима се издвајају неколико доминантних: недостатак капитала, мањак радне снаге на таквим подручјима и законске препреке за стране улагаче, које се огледају у обиљу административних ограничења. Да бисмо слабости превели у предности неопходно је што пре предузимати конкретне активности, које би убрзале процес обнове и унапређења савремене конкурентне производње јагодастог воћа. Те активности нису ни компликоване ни неизводљиве, али су хитне. Оне укључују: плански осмишљене пројекте за ову производњу како би могли што ефикасније користити очекујуће предприступне фондове ЕУ, пону-дити те пројекте страним и домаћим инвеститорима кроз разне презентације и маркетиншке активности, инвестирати у мале прерадне капацитете (сушаре, прерада у сокове и сл.) користећи подстицајна средства за рубне Општине и рурално подручје (која и сада постоје у Републици Србији). Паралелно са тим треба улагати у инфраструктуру: обнова путева, електродистрибутивне


мреже и сл. То би био део посла који треба да ураде локалне самоуправе, јер најбоље познају стање на сопственом терену, кроз формирање тимова људи са локалног подручја појачаних са експертима из појединих области. Већина Општина има формиране сопствене фондове (аграрни буџет) из којих би се ови пројекти финансирали, као и њихова презентација.

Појединачно посматрано по јагодастим врстама воћака, објективно постоје добре перспективе њиховог гајења обзиром да су то углавном врсте предодређене за гајење на малим површинама и да ту инвестиције нису ве-лике. Такође и ризици таквог инвестирања су мањи.

Малина ће у Србији и даље бити водећа врста из групе јагодастих воћа-ка. У ширењу малине предност треба дати сортама намењеним продаји у свежем стању, јер имамо већ довољно површина под сортом Виламет, која се примарно користи за прераду. Посебно се могу истаћи сорте Тјуламин и Глен Емпл, које су до сада показале добре резултате у нашим агроеколошким условима, али захтевима произвођача/потрошача одговарају и сорте Микер и Чиливок, због чега их треба све више ширити у производњи (Milivojević i sar., 2012). Ради проширења сезоне понуде плода свеже малине у извозу и домаћем тржишту ремонтантне сорте малине све више заузимају површина код нас (Milivojević i sar., 2011). Према резултатима научних истраживања и података из праксе, до сада се најпогоднијом за гајење показала сорта Полка, док су сорте Херитиџ, Химбо Топ, Отем Блис и Полана испољиле извесне не-достатке. Технологија гајења малине у Србији је прилично дефинисана и може се рећи добра, што се рефлектује и кроз остваривање високих приноса. Она се наравно може и мора унапређивати пре свега кроз коришћење заштитних пластичних покривки (надстрешица, „reincap“) у комбинацији са мрежама за засењивање, како би се избегле све чешће ожеготине од високих температура и јаке инсолације не само на плодовима већ и на изданцима и лишћу, као и све чешће појаве огољавања изданака (Nikolić, 2012). Ово се посебно мора испоштовати када је у питању извоз плодова у свежем стању. Наравно, посебна пажња се мора посветити интензивирању наводњавања засада (у оквиру тога и орошавању), које ће бити све неминовније. У интензивирање гајења малине спада и бржа обнова и замена старих засада, који дају мале приносе и слабији квалитет плода, коришћењем квалитетних садница контролисаног порекла.

Гајење јагоде оправдано је из више разлога, а неколико најважнијих су: рано ступа на род, прва је сезонско воће у Србији које продајом доноси приход, има широку лепезу намене плодова што омогућује релативно лак пласман, а за прихват плодова користе се и постојеће хладњаче и откупне станице. Потребно је површине прилагодити расположивој радној снази или могућностима њеног ангажовања у сезони бербе. Сортимент треба првен-ствено орјентисати за стону потрошњу, односно за извоз у свежем стању. У том смислу бирати сорте: Клери, Алба, Антеа, Роксана, Маја, Азија и др. За прерађивачку индустрију би требало ширити сорте Ароса и Полка, али задржати и сорту Зенга зенгана у производњи, само је гајити на технолошки савременији начин. Однос технологија гајења мењати у корист гајења на ПЕ фолији са било којом покривком (ниски, полувисоки или високи тунели),


како би се смањиле штете од труљења плодова у време кишног периода (Milivojević i Nikolić, 2007; Milivojević, 2012). Коришћењем ПЕ малч фолија као стандардног начина гајења јагоде, наводњавање постаје обавезна мера која у комбинацији са фертигацијом даје вишеструко позитиван ефекат.

Купина у Србији има песпективу само ако се испуни неколико услова: делимична измена сортимента у корист сорти које су квалитетније и намењене пре свега пласману у свежем стању, као што су Лох Нес, Честер Торнлес и Трипл Краун, примена новијих технологија гајења укључујући постављање надстрешица и мрежа за засену ради спречавања труљења плодова, појаве ожеготина и смањења броја заштитних прскања, као и рејонизација њене производње. Тиме бисмо ниво производње одржали на 25–30.000 тона го-дишње, што је наш оптимум за пласман, обзиром да је укупни обим светске производње мали (свега око 140 до 150.000 тона).

Далеко већу перспективу ширења имају црна и црвена рибизла. Све већа потражња на светском тржишту пре свега због изванредних хранљи-вих и лековитих својстава њених плодова, као и због изузетно мале садашње производње код нас, пружају могућност већег ширења ове културе скоро у читавој земљи. Релативно мала улагања по јединици површине, мањи захтеви у експлоатацији, уједначено сазревање и могућност механизоване бербе јаки су мотиви да рибизла нађе место у производњи и обезбеди додатне приходе произвођачима посебно у брдскопланинским пределима, који су сада скоро искључиво били орјентисани ка малини (Nikolić, 2012). Сортимент који се сада шири је одговарајући и технологије гајења су савремене, уз интензивирање примене наводњавања. Тренутно присутан проблем недостатка квалитетног садног материјала у Србији, у наредном периоду би требао бити превазиђен.

Боровница је са релативно малим обимом производње тренутно у Србији високопрофитабилна врста јагодастих воћака. Динамика ширења засада боровнице је добра обзиром на доста скупу инвестицију по хектару. У углавном новим засадима примењује се савремена технологија гајења уз обавезно коришћење наводњавања, а све је више произвођача који инстали-рају и вишеструко корисне противградне мреже. У даљем ширењу предност треба дати сортама ранијег зрења (Дјук пре свих), које на тржиште Европе пристижу половином јуна када се јавља дефицит плодова ове врсте. Тиме се остварују више цене овог воћа, што је веома битно јер се у његовом пласману морамо ослањати углавном на извоз.

Ширење ароније свести на ограничену меру уз претходно дефинисан пласман рода ове врсте, јер треба имати у виду да је у Европи присутна хи-перпродукција ароније, да су цене плода веома ниске (око 0,2 до 0,3 €/кг), па је због тога у Пољској најчешће и не беру.


ПРЕДЛОГ ПОДИЗАЊА НОВИХ ЗАСАДА У СРБИЈИ

Подизање нових засада предвића се са савременом технологијом (проти-вградне мреже, фертиригација, антифрост систем, мреже за засењивање, плас-тични покрови). Технологија je прилагођена насталим климатским променама.

Таблица 8. План подизања засада у Србији у наредних 10 година, Нови Сад, 2013. године

Table 8. Fruit trees and shrubs planting 10-year agenda

Воћна врста Годишње ха

Укупно за 10 година

Принос по ха – тона

Укупан принос

Јабука 700 7.000 50 350.000Крушка 300 3.000 35 105.000Дуња 100 1000 30 30.000Шљива 700 7000 30 240.000Бресква 300 3000 30 90.000Трешња 200 2000 15 30.000Кајсија 120 1200 25 30.000Вишња 200 2000 20 40.000Леска 100 1.000 3 3.000Орах 80 800 3 2.400Јагода 300 3.000 12 36.000 Малина 700 7000 12 84000Укупно 37.200 2.378.500,00

ЗАКЉУЧАК

У последњих неколико година у воћарској производњи Србије дешавају се велике промене. Уводе се нове сорте и клонови старих сорти, технологија производње се мења ка интензивнијим засадима са великим бројем биљака и високим приносима по јединици површине. Користе се слабо бујне подлоге и висококвалитетне саднице, наводњавање и фертиригација, а све је више засада покривених противградним мрежама. Заживеле су многе нове агро и помотехничке мере и приступило се изградњи савремених хладњача и пре-рађивачких капацитета.

Од неопходних мера за даље унапређење воћарства Србије треба ис-таћи и следеће:

– Доношење Стратегије развоја воћарства путем дефинисања ду-горочних заједничких циљева политике у воћарству, начина, мера и рокова остваривања циљева, (са дефинисаним активностима и мерама подршке),

– Предуслов за развој воћарства Србије, је израда воћарске рејони-зације. Неопходно је утврдити које су то воћне врсте и сорте најподесније за поједине микрорејоне јер би то представљало основу за плански и систе-


матски рад на унапређењу воћарства. Сама разноврсност природних услова Србије, а нарочито климатских, условила је и карактер воћарске производње у појединим деловима, јер услови највише одговарају за одређену воћну врсту, сорту, клон.

– У оквиру сектора Аграрне оперативе треба успоставити систем везан за регистрацију воћарске производње-израда регистра воћарске производње, односно специфичне базе података (израда регистра за воћарску производњну – површине под засадима, број стабала, производња по једи-ници површине/стаблу), податаке о природним ресурсима, инфраструктурни објекти-путеви, прерађивачки капацитети итд. Оваквим регистром добиле би се детаљније границе производних региона и могућност отклања критичних тачака од производње до финалног производа.

– Образовање произвођача и преношење знања је један од најваж-нијих сегмената без кога се не може постићи тржишно профитабилна про-изводња и квалитативна конкурентност на домаћем и страном тржишту. По-казни, демонстрациони огледи би могли директно презентовати досадашњи ниво знања у свету, чији су стандарди приноса врло високи у односу на наше.

– Потребно је успоставити институционалну мрежу огледа интро-дукованих сорти и подлога у водећим регионима Србије, на основу чијих резултата се може произвођачима дати препорука за њихово гајење. Неопход-но је увођење, стално унапређење и уједначавање добре производне праксе, у погледу технологије гајења, прераде, паковања, транспорта, заштите животне средине и здравствене безбедности воћа и производа од воћа.

– Организовати Извештајно-прогнозну и саветодавну службу. У Србији, и поред значаја воћарске производње, не постоји организована са-ветодавна служба која би могла да задовољи потребе произвођача за право-временим препорукама и саветима о гајењу воћака. Постојећи систем савето-давних служби у оквиру пољопривредних станица је застарео и недовољан.

– Продужење сезоне гајења: увођење нових сорти погодних за дуже чување, осавремењивање помотехничких мера, гајење у затвореном и полу затвореном простору

– Увести интегрални и органски концепт у производњу. Увођење интегралног концепта производње је неминовност у технологији производње воћа у Србији, са аспекта пробоја на међународно, поготову западноевропско тржиште, које поставља све строжије захтеве када су у питању стандарди квалитета воћа. У заштићеним зонама препоручује се органска производња воћа, са избором воћних врста и сорти које су отпорне на проузроковаче болести и штеточине.

– Успоставити производњу сертификованог садног материјала. За брже унапређење воћарства, важан фактор је подизање засада са квалитет-ним садним материјалом, за шта је неопходно успостављање производње сертификованог садног материјала.

– Увођење механизације у воћарску производњу. Увођењем савремене воћарске механизације у процесе производње, манипулације и ускладиштења плодова довело би до интензивирања производње и смањења цене коштања.


– Формирати и јачати удружења произвођача – Удруживање воћара у различите видове асоцијација је теденција која на нашим просторима узима све више маха. Удруживање омогућава не само опстанак малим проз-воћачима, већ им нуди бројне погодности као што су нижи трошкови репро-материјала, услуга и чувања плодова, едукацију, могућност кориштења држав-них субвенција и фондова ЕУ. За потрошаче, удруживање значи снабдевеност тржишта робом уједначеног високог квалитета у довољним количинама.

– Повећати складишне капацитете и могућности за дистрибуцију воћа. Један од врло значајних проблема остаје недостатак савремених тех-нологија и опреме за чување плодова воћа. Број савремених хладњача, који је подигнут у последње време је недовољан за количину произведеног воћа. Да би се могла повећати производња воћа треба изградити прихватне центре, одакле би се роба пласирала, како на домаћем, тако и на иностраном тржишту. Изградити савремене хладњаче, са савременим калибраторима, пратећом механизацијом и опремом. Изградња Дистрибутивних центара би покренули развој интензивне производње у Србији.

– Највећи део произведеног воћа се продаје на кванташким и зеле-ним пијацама, или се даје у откуп, а веома је мало уговорене производње за познатог купца. Такође, мало се води рачуна о захтевима и потребама купа-ца. Лоша је организованост произвођача, како у сфери производње, тако и маркетинга, јер није дефинисано шта можемо понудити тржишту, односно, какав би требао бити квалитет плодова и које стандарде је потребно испуни-ти. Производи на тржишту нису сортирани по облику и величини, нити су паковани на одговарајући начин. На основу наведених података види се да у Србији недостају савремени дистрибутивни центри.

– Повећати прерадне капацитете и добијање производа веће финал-не обраде. Анализа конкурентности наших производа на светском тржишту припада групи примарних пољопривредних производа, где је и најмања за-рада. Треба више радити на финалним производима који подстичу већу цену.

– Повећати улагања у маркетинг Једна од важних мера везаних за унапређење пласмана производа из области воћарства је заштита географског порекла воћа и воћних прерађевина, односно стварање робне марке као сим-бола квалитета производа. Данас се у развијеним земљама и свету воћарска производња и њихове прерађевине у супермаркетима све више препознају по географској ознаци порекла. Сигурно да је квалитет плодова предуслов за успешан маркетинг. Проблем маркетинга је практично решен са 80–90% уколико се такви плодови атрактивно упакују и сачувају до коначног пласма-на. Треба стимулисати организоване системе производње и пласмана преко разних асоцијација, великих кооператива и велетржница, јер је то лакше због концентрације капитала.

– Систем организације и функционисања тржишних информација понуде и тражње производа на тржишту воћа наше земље, али и у иностран-ству, је још неразвијен и слабо доступан већим робним произвођачима и асо-цијацијама. Овај систем треба даље мерама државе поспешивати и уводити, тако да буде што доступнији сектору примарне производње који би на тај


начин могао бити равноправнији код промовисања својих цена у односу на откупљивачки и прерађивачки сектор.

– Увођење подстицајних и кредитних мера државе ради стиму-лисања производње. У области воћарства те мере треба да се односе на стимулисање савремених технологија гајења воћа, куповину воћарске ме-ханизације и прикључних машина и опреме, система за наводњавање, са-времених хладњача, калибратора, бокс палета. Подстицајним средствима треба стимулисати прелазак са конвенционалне на интегралну и органску производњу, развој неразвијених подручја. Краткорочни, средњорочни и ду-горочни кредити са малом каматном стопом на годишњем нивоу, морају бити мере државе чији крајњи циљ мора да буде унапређење воћарске производње.

– Ослобађање и смањење царинских стопа на увоз опреме и ме-ханизације за воћарство би поспешило изградњу складишних капацитета за воће и поврће-хладњаче, сушара, пластеника и опреме за стакленичку и пластеничку производњу, набавку опреме за наводњавање, бокс палете, калибраторе, прскалице, атомизере и тд.

Имајући у виду значај воћарства као пољопривредне гране, да би се избегле грешке приликом доношења уредби и других мера аграрне политике у воћарству предлажемо да се се Донесе Закон о Унапређењу воћарства и формира Експертски тим и да се од извоза и увоза воћа издваја 1% за развој воћарске науке и увођење нових технологија.


Cerović, R., Radičević S. 2008. Sour cherry research and production in Serbia and Montenegro. Acta Hort. 795 (2): 493–496.

Cerović, S., Mitrović M., Oparnica Č., Miletić, R., Ninić-Todorović J., Gološin B., Bijelić, S. 2003. Predlog novog Jugoslovenskog sortimenta oraha i leske. Savremena poljoprivreda 52(1–2): 33–38.

Cerović R., Mišić P. Milutinović, M. 2005. Sadašnjost i budućnost voćarstva Srbije i Crne Gore. Voćarstvo 39: 93–112.

FAOSTAT/crops/, 2010. Production, strawberry, raspberry, currant, year 2007–2010. www//fao.org.

FAO, 2012. http://faostat.fao.org. Jevremović D., Paunović S. 2010. Introduction of certification program in pro-

duction of plum planting material. 21st International conference on virus and other graft transmissible diseases of fruit crops, Neustadt, Germany. Julius-kuhn-Archiv 427: 44–46.

Đurić B., Кeserović Z., 2007. Gajenje kajsije, Novi Sad, 2007.keserović Z., Ružević M., Mitrović M., Nikolić M., Gvozdenović D., Oparnica

Č., Ružić Đ., Magazin N. 2004. Proizvodnja sadnog materijala voćaka. Savremena po-ljoprivreda 52(1–2): 7–14.

keserović Z., Gvozdenović D., Magazin N., Milić B. 2007. Integralna proizvodnja voća. Ekonomika poljoprivrede 54(2): 149–160.


keserović Z., Magazin N., Milić B., kurjakov A. 2009. Priručnik za proređivanje plodova jabuke. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

keserović Z., Ognjanov V., Vračević B., Magazin N. 2010. Stanje i perspektive proizvodnje kajsije i šljive u Srbiji. Biljni lekar 4–5: 263–271.

keserović Z., Magazin N., Milić B., Dorić M., Bošnjak B., Gošić J. 2013. Gusta sadnja jabuke. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

keserović Z., Magazin N., Milić B., Dorić M. 2012. Savremena tehnologija proi-zvodnje šljive. Prvo savjetovanje voćara republike Srpske, Gradiška.

korać M. 1998. Orah. Prometej, Novi Sad.korać M., Cerović S., Gološin B., Ninić-Todorović J. 1996. Karakteristike i per-

spektiva proizvodnje oraha i lešnika u Jugoslaviji. Jugoslovensko voćarstvo 30: 349–357.korać M., Cerović S., Gološin B., korać J. Ninić-Todorović J., Almaši R., Balaž

J. 2000. Leska. Tehnosoft, Novi Sad.Magazin N., Gvozdenović D., keserović Z., Milić B. 2010. Fruit quality of Granny

Smith apples picked at differnet harvest times and treated with 1-MCP. Fruits 65(3): 191–197.Milatović D., Đurović D. 2010. Pomološke osobine sorti trešnje u beogradskom

Podunavlju. Voćarstvo 44: 87–93.Milatović D., Đurović D., Milivojević J. 2006. Determinacija sorti kajsije na osnovu

morfoloških osobina ploda. Voćarstvo 40: 301–309.Milatović D., Đurović D., Đorđević B., Vulić T., Zec G. 2011a. Pomološke osobine

novijih sorti trešnje u gustoj sadnji. Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voćarstvu „Unapređenje proizvodnje trešnje i višnje“, Beograd, 163–171.

Milatović D., Nikolić M., Miletić N. 2011b. Trešnja i višnja. Naučno voćarsko društvo Srbije, Čačak.

Milić B., Magazin N., keserović Z., Dorić M. 2011. Flower thinning of apple cul-tivar Braeburn using ammonium and potassium thiosulfate. Horticultural Science 38(3): 120–124.

Milić B., Čabilovski R., keserović Z., Manojlović-Čuvardić M., Magazin N., Dorić M. 2012. Nitrogen fertilization and chemical thinning with 6-benzyladenine affect fruit set and quality of Golden Delicious apples. Scientia Horticulturae 140: 81–86.

Milivojević J. 2012. Novi aspekti proizvodnje i savremeni sortiment jagode. Biljni lekar 40(2–3): 5–14.

Milivojević J., Nikolić M. 2007. Tehnologija proizvodnje jagode na polietilenskoj foliji. Grafika Jureš, Čačak.

Milivojević J., Nikolić M., Dragišić Maksimović J., Radivojević D. 2011a. Ge-nerative and fruit quality characteristics of primocane fruiting red raspberry cultivars. Turkish Journal of Agriculture and Forestry 35(3): 289–296.

Milivojević J., Nikolić M., Radivojević D., Poledica M. 2011b. Does harvest time influence fruit quality traits in primocane fruiting raspberry cultivars? Proceedings 46th Croatian & 6th International Symposium on Agriculture. Opatija, Croatia 1036–1039.

Milivojević J., Nikolić M., Radivojević D., Poledica M. 2012. Yield components and fruit quality of floricane fruiting raspberry cultivars grown in Serbia. Acta Hort. 946: 95–99.

Milošević T., Glišić I., Veljković B., Glišić I., Paunović G. 2008a. Osnovni uzroci variranja proizvodnje kajsije. Zbornik naučnih radova XXIII Savetovanja o unapređenju proizvodnje voća i grožđa, Grocka 14(5): 21–30.

Milošević T., Zornić B., Glišić I. 2008b. A comparison of low-density plum plantings for differences in establishment and management costs, and in returns over the first three


growing seasons – a mini-review. Journal of Horticultural Science and Biotechnology 83: 539–542.

Nacionalni program poljoprivrede Srbije 2009–2011 (nacrt). 2009. Republika Sr-bija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Nikolić M. 2012a. Tehnologija gajenja i sortiment maline i kupine. Biljni lekar 40(2–3): 15–43.

Nikolić M. 2012b. Ribizla – podizanje zasada, tehnologija gajenja i sortiment. Biljni lekar 40(2–3): 43–57.

Nikolić D., Rakonjac V. 2007. Divergence of myrobalan (Prunus cerasifera Ehrh.) types on the territory of Serbia. Genetika 39 (3): 333–342.

Nikolić M., Milivojević J. 2008. Pomološke osobine novointrodukovanih sorti jagode gajenih u plasteniku. Zbornik referatov 2. Slovenskega sadjarskega kongresa z memednarodno udeležbo, krško (2): 541–546.

Nikolić D., Fotirić M. 2009. Oplemenjivanje jabuke u svetu. II Savetovanje „Inovacije u voćarstvu – Unapređenje proizvodnje jabučastog voća“, Beograd, Zbornik radova 5–23.

Nikolić M., Milivojević J. 2010. Jagodaste voćke – tehnologija gajenja. Naučno voćarsko društvo Srbije, Čačak.

Nikolić M., Tanović B. 2012. Rubus and Ribes industry in Serbia as a production model for developing countries. Acta Hort. 946: 405–412.

Nikolić D., Rakonjac V., Milutinović M., Fotirić M. 2005a. Genetic divergence of Oblačinska sour cherry (Prunus cerasus L.) clones. Genetika 37(3): 191–198.

Nikolić D., Rakonjac V., Fotirić M. 2005b. Karakteristike perspektivnih klonova Oblačinske višnje (Prunus cerasus L.). Journal of Scientific Agricultural Research 66 (1): 51–59.

Nikolić M., Milivojević J., Leposavić A., Magazin N. 2007a. Perspektivne sorte jagodastih vrsta voćaka. Savetovanje „Perspektivne sorte i podloge voćaka“, Zbornik radova 47: 39–49.

Nikolić M., Vulić T., Milivojević J., Đorđević B. 2007b. Pomološke osobine no-vointrodukovanih sorti crvene ribizle (Ribes rubrum L.). Arhiv za poljoprivredne nauke 68(1): 81–88.

Nikolić D., Rakonjac V., Milatović D., Fotirić M. 2010. Multivariate analysis of vi-neyard peach [Prunus persica (L.) Batsch.] germplasm collection. Euphytica 171 (2): 227–234.

Ognjanov V., Ogašanović D., Milatović D., Paunović G., Milinković V., Radičević S. 2007. Perspektivne sorte i podloge koštičavih vrsta voćaka. Zbornik radova sa saveto-vanja o perspektivnim sortama i podlogama voćaka, Čačak 15–33.

Paunović G., Milošević T., Glišić I. 2011a. Morphometric traits of newly bred rootstocks suckers in domestic and cherry plum. Acta Scientiarum Polonorum, Hortorum Cultus 10(2): 203–212.

Paunović S., Cerović R., Glišić I., Đorđević I., Milošević N. 2011b. Nove sorte i perspektivni hibridi šljive stvoreni u Institutu za voćarstvo-Čačak. Program i knjiga izvoda radova II simpozijum o šljivi Srbije sa međunarodnim učešćem, Čačak 24–25.

Radičević S., Cerović R., Mitrović M., Mitrović O., Lukić M., Marić S., Milošević N. 2011. Biološke osobine introdukovanih sorti trešnje. Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voćarstvu „Unapređenje proizvodnje trešnje i višnje“, Beograd 173–180.

Republički zavod za statistiku Srbije 2012. Baza podataka statistike poljoprivrede. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pkey=139.

Sredojević Z. 2011. Ekonomska evaluacija proizvodnje trešnje i višnje u Srbiji. Zbornik radova III savetovanja Inovacije u voćarstvu „Unapređenje proizvodnje trešnje i višnje“, Beograd 5–20.


Statistički godišnjak Republike Srbije 2011. Republički zavod za statistiku, Beo-grad, 2012.

Strik B. C., Clark J. R., Finn Ch. E., Baňados P. M. 2008. Worldwide production of blackberries. Acta Hort. 777: 209–217.

Veljković B., Milošević T., Glišić I., Paunović G. 2009. Some aspects of apricot production in Serbia. Acta Agriculturae Serbica 14: 83–89.

WAPA, 2012. http://www.wapa-association.orgWertheim S. J. 1998. Rootstocks guide, Research station for fruit growing. Wilhel-

minadorp. http://faostat.fao.org

Z. Keserović, M. Nikolić, D. Nikolić, S. Paunović

FRUIT GROWING AS A CHANCE FOR RURAL DEVELOPMENT IN SERBIA

S u m m a r y

Fruit growing is one of the most profitable branches of agriculture. Fruit growing, as a part of intensive production in agriculture, has proven as a good model for the devel-opment of undeveloped areas in Serbia and solving social, economic and demographic problems which are getting more prominent in villages. Fruit growing makes the production value per hectare 10–20 times bigger than wheat production and employs about 20 times larger workforce. Large workforce is engaged in a number of accompanying industries related to fruits production. Moreover, fruit growing also affects other industries.

In recent years, intensive orchards have been raised with new modern cultivars and a high level of production technology. High-quality planting material is being produced at domestic nurseries, and there are an increasing number of modern cold storages for stor-ing fruits as well as new production plants. The paper analyses the production condition of continental fruit species and a proposition of technologies and measures which can considerably improve rural development.

Key words: fruit growing, cultivars, rootstocks, growing technology, condition, improvement measures.

CONCLUSION

In a few recent years, there have been great changes in fruits production in Serbia. New cultivars and clones of old cultivars are being introduced, production technology is changing towards more intensive orchards with a great number of plants and high yields per unit of area. Dwarfing rootstocks, high quality nursery trees, irrigation and fertirigation are used, and there are more orchards protected by anti-hail nets. A number of agrotechnical and pomotechnical measures have come into use and the building of modern cool storages and processing capacities has started.

Among necessary measures for further improvement of fruit growing in Serbia, the following should be pointed out:


– Adoption of the Strategy of fruit growing development by defining long-term common goals in fruit growing policy, means, measures and deadlines for achieving the goals (with defined activities and support measures).

– A prerequisite for fruit growing development in Serbia is defining fruit zones. It is necessary to establish which fruit varieties and cultivars are the most appropriate for particular micro-zones, since that would be the basis for planned and systematic work on fruit growing improvement. The diversity of natural conditions in Serbia, especially cli-matic ones, gave rise to the nature of fruits production in some parts, since the conditions are most appropriate for a particular fruit species, cultivar or clone.

– Within the sector of Agrarian operations, a system should be established which would be related to the registration of fruits production – making a register of fruits production, that is, a specific data base (making a register of fruits production – orchard areas, number of trees, production per unit of area/tree), data on natural resources, infra-structural objects-roads, processing capacities, etc. Such a register would provide details on the boundaries of production regions and an opportunity to eliminate critical points from production to the final product.

– Education of producers and knowledge transfer is one of the most important segments, which is essential for market profitable production and qualitative competitive-ness in domestic and foreign markets. Demonstrative experiments could directly present the current level of knowledge in the world where yield standards are very high compared to ours.

– It is necessary to establish an institutional network of experiments of introduced cultivars and rootstocks in leading regions of Serbia, on the results of which the recom-mendations for their growing could be given to producers.

– It is necessary to introduce, constantly improve and equalize good production practice in terms of growing technology, processing, packaging, transport, environment protection and health safety of fruits and fruit products.

– Organizing reporting, forecasting and advisory service. Despite the impor-tance of fruits production, in Serbia, there are not any organized advisory services which could meet the needs of producers with prompt recommendations and advice about fruit growing. The existing system of advisory services within agricultural stations is obsolete and insufficient.

– Extension of growing season: introducing new cultivars which are appropriate for longer storage, improving pomotechnical measures, growing in closed or semi-closed space.

– Introducing integral and organic concepts in production. The introduction of the integral concept of production is inevitable in production technology in Serbia from the aspect of entering a foreign market, especially West European one, which sets increasingly strict requirements in terms of the standards of fruit quality. In protected areas, organic fruits production is recommended with the choice of fruit species and cultivars which are resistant to disease cause agents and pests.

– Establishing the production of certified plant material. For faster development of fruit growing, an important factor is raising orchards with quality plant material, for which it is necessary that the production of certified plant material is established.

– The introduction of mechanization in fruits production. The introduction of modern fruit growing mechanization in the process of production, manipulation and stor-age of fruits would result in more intense production and cost reduction.

– Forming and strengthening of the associations of producers – The trend of producers joining associations is growing in our region. Apart from enabling small produc-ers to survive, associations offer numerous incentives such as lower costs of fruit growing


material, services and fruit storage, education, opportunity to use government subventions and EU funds. For consumers, associations mean that the market will be supplied with goods of equally high quality in sufficient quantities.

– Increasing storage capacities and capability for fruit distribution. – A very important problem is still a lack of modern technologies and equipment for storing fruits. The number of modern cool storages, which have been recently built, is not enough for the quantity of produced fruits. In order to increase fruits production, reception centres should be built, from where the goods would be marketed both in domestic and foreign markets. Modern cool storages with modern calibrators, accompanying mechanization and equip-ment should be built. The building of Distributive centres would propel the development of intensive production in Serbia.

– The majority of produced fruits is sold at wholesale and fruit and vegetable markets or is offered for purchase, while there is little of agreed production for an agreed customer. Moreover, little attention is paid to customers’ requests and needs. Producers are badly organized in the sphere of both production and marketing, because it is not defined what we can offer to the market, i.e. the quality of fruits and standards to be met should be defined. Products on the market are not classified according to the shape and size, nor are they packed adequately. According to the information provided, it is evident that Serbia lacks modern distributive centres.

– The increase of processing capacities and getting finally processed products. According to the analysis of our products on the world market, they belong to primary agricultural products which generate the lowest profits. More should be done on final products which fetch higher prices.

– The increase of marketing investments. An important measure related to the improvement of marketing fruit products is the protection of geographical origin of fruits and fruit products, i.e. creating a brand as a symbol of product quality. Nowadays, in developed countries, fruits and fruit products in supermarkets are increasingly recognized by labels of geographical origin. Definitely, the quality of products is a prerequisite for successful marketing. The marketing problem will be solved up to 80–90% if the products are attractively packed and stored until their final marketing. Organized systems should be encouraged which ensure production and marketing by different associations, large cooperatives and wholesale markets, because that is easier due to capital concentration.

– The system of organizing and operating market data on supply and demand of products on the fruit market in our country and abroad is still undeveloped and poorly available to a great number of goods producers and associations. This system should be introduced and encouraged by government measures in order to become more available to the sector of primary production which would, therefore, be equal to buying and produc-tion sectors in promoting its prices.

– The introduction of government’s incentive and credit measures aimed at encouraging production. In the field of fruit growing, the measures should be related to encouraging modern technologies of fruit growing, purchase of fruit growing mechaniza-tion, implements and equipment, irrigation systems, modern cool storages, calibrators, box pallets. Incentives should encourage the transition from conventional to integral or organic production, the development of undeveloped areas. Short, medium and long-term credits with low annual interest rates should be government measures whose ultimate goal has to be the improvement of fruits production.

– Exemption and reduction of customs duties on the imports of equipment and mechanization for fruit growing would encourage the building of storage capacities for fruit and vegetables – cool storages, dryers, greenhouses and equipment for greenhouse


production, the purchase of irrigation equipment, box pallets, calibrators, sprayers, atom-izers, etc.

Having in mind the significance of fruit growing as an agricultural branch and in order to avoid mistakes when issuing decrees and other measures of agrarian policy in fruit growing, we propose passing the Law on the Improvement of Fruit Growing and forming a Team of Experts and allocating 1% of fruit imports and exports for the development of fruit growing science and the introduction of new technologies.


ВИНОГРАДАРСТВО И ВИНАРСТВО У СРБИЈИ

НАДА КОРАЋ*, Д. ЖУНИЋ**, Д. ИВАНИШЕВИЋ*6

С а ж е т а к. – И поред изванредних агроеколошких услова, дуге традиције и историје гајења винове лозе, виноградарство и винарство Србије пролази кроз још један веома тежак кризни период. Површине се и даље смањују. Од некадашњих 100.000 ха из осамдесетих година 20. века данас постоји само око 30.000 ха активних површина. У току је израда винског регистра. И поред напора државе и значајних субвенција, подизање нових засада се одвија врло споро. Нови засади се подижу сер-тификованим клонски селекционисаним садним материјалом, углавном пореклом из увоза. У сортименту доминирају стране квалитетне беле и црне винске сорте. Учешће аутохтоних и домаћих новостворених винских сорти је врло мало. Гајење стоних сорти је потпуно запостављено. Доминира конвенционална производња грожђа. Прерађивачки капацитети су велики, али неискоришћени. Опрема и технологија у већини великих винарија је застарела. Мали број винарија има савремену опрему и производи квалитетна вина. Постоји тренд повећања броја вина са заштићеним географским пореклом. Увођење евиденционих маркица за вина повећава поверење потрошача у квалитет домаћих вина. Постоји тренд повећања извоза квалитетних вина на ЦЕФТА тржиште, тржиште Руске федерације, ЕУ тржиште. При крају је израда нове рејонизације. Највећи број закона и правилника којима се регулише производња, квалитет и промет вина је усклађен са регулативом ЕУ. Помоћ државе је неопходна и расадничкој производњи за подизање матичних засада базне категорије. Учињени су први значајнији кораци у циљу развоја винског туризма. Велике напоре треба уложити у развој и јачање маркетинга, едукацију произвођача и потрошача вина, развијање свести произвођача о потреби удруживања.

Кључне речи: Србија, виноградарство, винарство, анализа стања, перспективе развоја

* Пољопривредни факултет, Нови Сад, [email protected]; [email protected]

** Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, Земун, [email protected]

УВОД

Захваљујући врло повољним агроеколошким условима, дугој историји и традицији, виноградарство је у Србији одувек представљало значајну грану пољопривреде. Винова лоза позната као култура са много скромнијим за-хтевима у погледу агроеколошких услова, у односу на већину воћних врста, пружа могућност искоришћавања сиромашнијих земљишта у брдско-планин-ским подручјима која нису погодна за ратарске културе. Као радно интензивна грана виноградарсво даје могућност запошљавања радне снаге а тиме допри-носи и интензивнијем руралном развоју, оживљавању села и развоју пратећих грана привреде. Вино и други производи од грожђа су добар извозни артикал.

Виноградарство Србије је током историјског развоја пролазило кроз врло тешке, кризне, али и славне и успешне периоде. Економске кризе, ратови, сеобе народа, напад нових штеточина и болести, само су неки од фактора који су формирали домаће виноградарство.

После сваког кризног периода, уништавања и пропадања, српско ви-ноградарство се рађало ново, квалитативно боље. Један од можда најтежих кризних периода српског виноградарства је наступио крајем 20. века. Период транзиције, економске нестабилности, ратова, напуштања села, крчења засада, пропадања великих виноградарских и винарских комплекса, нестабилности тржишта, допринео је садашњем врло тешком стању у коме се налази ви-ноградарско-винарски сектор.

Према статистичким подацима од преко 100.000 ха винограда колико је у Србији евидентирано осамдесетих година 20. века, данас има око 58.000 ха виноградских површина, што чини 1% од укупних пољопривредних по-вршина. Активних површина под виноградима реално има око 30.000 ха.

На основу анализе тренутног стања виноградарско-винарске производње у Србији, очигледно је да је за последњих двадесетак година учињен значајан квалитативни помак. Међутим, обнова се одвија доста споро пре свега због лоше економске ситуације, високих трошкова подизања нових винограда, ек-стензивног начина производње, неразвијене свести произвођача о потреби удруживања, недостатка квалитетне едукације, праћења тржишних захтева, поштовања прописа и правила у области виноградарско-винарске производње.

Србија се данас суочава са великим напорима да ревитализује српско виноградарство и винарство, врати му некадашњи углед, површине, квалитет и достојно место у винском свету. Држава улаже велике напоре и финансијска средства у виноградарски сектор, прилагођава и усклађује законску регулативу, са прописима ЕУ у области организације тржишта за вино, интензивира рад на изради винског и виноградарског регистра, контроли квалитета вина и новој рејонизацији, али и поред тога површине новозасађених винограда су из го-дине у годину све мање. Неопходно је израдити квалитетну стратегију развоја виноградарско-винарског сектора у складу са захтевима и стандардима ЕУ.

124 Н. Кораћ, Д. Жунић, Д. Иванишевић

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ВИНОГРАДАРСТВА НАЧИНА ГАЈЕЊА И СОРТИМЕНТА ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ

Виноградарство кроз историју

Фосилни остаци семенки винове лозе и посуде за вино на археолошким налазиштима на обали Дунава код Гроцке, у Винчи и дугим местима указују да је винова лоза на просторима данашње србије била присутна пре више хиљада година. За ширење културе гајења винове лозе заслужни су стари народи Трачани и Грци али први писани подаци о виновој лози, сортама и начину гајења потичу из римског доба До првог века нове ере виногра-дарство је толико напредовало да је 92. године н. ере цар Домицијан увео забрану производње вина у свим римским провинцијама изван Апенинског полуострва, јер се Римско царство суочавало са знатним вишковима вина на тржишту. Забрана гајења винове лозе је трајала све до 3. века н. ере када је цар Марко Аурелије Проб (276–282) укинуо. За име цара Пробуса се везује обнова виноградарства у римским провинцијама Панонија, Галија и Мезија. Сматра се да је обнова започета у Срему [9].

У средњем веку за време развоја српске државе и династије Немањића (од 11. до 14. века) виноградарство у Србији доживљава свој процват. Ви-ноградарство се у овом периоду посебно развило на манастирским имањима и поседима српског племства. Манастири су подизали своје винограде на „метосима“ – манастирским имањима. Метох манастира Високи Дечани и Девич је био у селу Велика Хоча, док је метох Пећке Патријаршије био у Ораховцу. У Студеничкој повељи (12. век) записано је да је Стефан Немања манастиру Студеница даровао околна виноградарска села. При крају своје владавине, Стефан немања је и манастиру Хиландар на светој Гори даривао винограде у Великој Хочи, чувеном винарском селу у Метохији. Историјски извори такође бележе да је Стефан Немања 1189. године у Нишу дочекао са вином и медовином немачког цара Фридриха Барбаросу.

Сви српски владари су виноградарству поклањали велику пажњу и на тај начин створили темеље данашњих виноградарских рејона. Касније у средњем веку, краљ Милутин (1282–1321) је унапређивао виноградарство на Косову и Метохији. Забележено је да се у време цара Душана Силног (1331–1355) вино транспортовало „виноводом“ дужине 25 км до подрума у Сврчину и Рибнику. Цар Душан је донео и законе који који се односе на заштиту квалитета вина. Деспот Ђурађ Бранковић (1427–1456) је у значајној мери допринео развоју виноградарства Смедерева, а кнез Лазар (1385–1389) је заслужан за развој жупског виноградарства и винарства.

Продирањем Турака на ове просторе српско виноградарство виногра-дарство је назадовало. Српско становништво прогањано од турског терора се селило на север носећи са собом између осталог и винову лозу. На прос-торима Војводине виноградарство се нарочито развило у време Хабсбуршке монархије, посебно у Срему [12].

Виноградарство и винарство у Србији 125

Златно доба српског виноградарства је у другој половини 19. века пре-кинула штеточина филоксера која је уништила све винограде на везаним земљиштима. Обнова винограда увођењем калемљења домаће лозе на отпорне америчке подлоге je била брза и ефикасна захваљујући помоћи државе и оснивању лозних расадника у Смедереву (1882), Букову (1886), Јагодини (1889) и Александровцу (1891). Упоредо са развојем расадничке производње оснивају се виноградарско-винарске задруге. Прва задруга – Венчачка, ос-нована je 1903. године у селу Бања код Аранђеловца.

Током Првог и Другог светског рата српско виноградарство назадује и пропада. По завршетку другог светског рата се приступило обнови земље. Оснивају се велика државна имања, подижу велики подруми (Навип, Рубин, Виножупа и др.). Запостављена је производња на индивидуалним сектору. Од 1970. године законом је забрањено приватним виноградарима да производе и продају вино, већ су произведено грожђе предавали великим винаријама. Велике винарије су на тај начин стекле монопол на тржишту, диктирале откупну цену грожђа и тиме довеле виноградаре у незавидан положај. Неадекватна политика и лоша стратегија развоја виноградарства и винарства довела је до масовног крчења приватних винограда у Србији, а тиме и до пропадања виноградарства.

Развој начина гајења и сортимента винове лозе

Нема много писаних података о начину гајења и сортименту винове лозе у Србији све до почетка 19. века. Први значајнији писани докуменат о виноградарству и вину потиче из 1783. године када је Захарије Орфелин објавио књигу под насловом „Искусни подрумар“ а 1816. године Прокопије Болић, архимандрит манастира Раковац је у Будиму објавио књигу „Совер-шен виноделац“ [8].

Пре појаве филоксере, у веома дугом периоду, винова лоза је у Србији гајена врло једноставно. По јединици површине је било од преко 10.000 чо-кота са неправилним распоредом. За садњу су коришћене ожиљене или нео-жиљене резнице, а празна места у винограду су попуњавана положеницама. Није било потребе за заштитом против гљивичних болести (пламењача и пепелница), јер оне нису ни биле познате у Србији све до средине 19. века. У јесен је глава чокота загртана земљом како би се лоза заштитила од из-мрзавања. Муљање грожђа је обављано још у винограду, а ферментација се одвијала у отвореним кацама. За чување вина су коришћена дрвена бурад. Хигијена у преради је најчешће била лоша, вино није скидано са стеље, прета-кање није вршено, па су и вина била слабијег квалитета, најчешће оксидисана.

Прокопије Болић се може сматрати нашим првим ампелографом, јер је у својој књизи „Совершен виноделац“ дао ампелографски опис за 35 сорти винове лозе које су гајене крајем 18. и почетком 19. века а вероватно и раније на Фрушкој Гори и у целој Србији. Болић је описао сорте: чавчица, црни грашац, скадарка, волујарка, воловско око, црна зеленика, тамјаника црна, црни дренак, чађавица, плаветни дренак, црвена динка, радовинка, мирковача, скадарка, овчи


репак, бела динка, бели грашац и друге. Према другим изворима у то време у Србији су гајене и сорте: прокупац, шљива грожђе, врапчије грожђе, першун грожђе, зачинак, багрина, смедеревка, пловдина црна и црвена и друге сорте. Већина ових сорти је позног сазревања, велике родности, слабе отпорности на мразеве, а квалитет вина је слабији. Ово су аутохтоне, Pontica, Balcaniсa сорте [16], [5]. Крчењем старих винограда већина ових сорти је неповратно изгубљена. У старим засадима данас се још увек могу наћи неке од старих сорти од којих се производе стона, али и квалитетна вина и дестилати. Од црних сорти највише су заступљене прокупац, скадарка, зачинак и тамјаника црна а од белих смедеревка, тамјаника бела, сланкаменка и креаца.

И поред напора научних установа и подстицајних мера Министарства пољопривреде, домаћи произвођачи нису много заинтересовани за подизање нових засада старим аутохтоним сортама. Прети опасност потпуног губитка вредног генетског материјала уколико се не уради њихова клонска селекција и сертификација и не подигну матични засади. У Србији је за сада завршена само клонска селекција за сорту прокупац.

После решавања филоксерне кризе и обнове винограда (после 1880. године), у Србији се оснивају лозни расадници у којима се производи садни материјал калемљењем сорти домаће лозе на америчким лозним подлогама. Подизању нових винограда се у ово време поклања већа пажња, уводи се низ нових, савременијих мера. Пре садње се врши дубља обрада земљишта (риголовање), врши се размеравање, најчешће на 1 х 1 м, тако да је број чокота по јединици површине био 10.000. Сви послови су обављани ручно или коњском запрегом. Резидба је вршена на кондире, формиран је пеха-расти узгојни облик (жупски начин резидбе). Крајем 19. века у Србији су се појавиле и две опасне болести винове лозе (пламењача и пепелница) па се као обавезна мера уводи заштита против ових болести. Против пламењаче је коришћен бакар, а против пепелнице сумпор.

После Првог светског рата у Србију доспевају и шире се директно родни хибриди прве генерације који су отпорни на филоксеру и гљивичне болести, али дају лош квалитет вина (жакез, ноа, сасарош, отело и др).

У првих десетак година након завршетка Другог светског рата дошло је до великих промена у начину гајења винове лозе. Почетком шездесетих година 20. века, цела средња и источна Европа прелази на нови начин гајења винове лозе који се уводи и у Србији на великим друштвеним имањима. Уводе се високи узгоји и широки редови, растојање садње је најчешће 3 х 1 м са 3.333 чокота по хектару. Растојање садње је било условљено коришћењем ратарске механизације. Увођењем механизације смањује се ручни рад. Техно-логија прераде грожђа се унапређује, а нови друштвени подруми се опремају савременом опремом из увоза.

После Другог светског рата, на великим друштвеним имањима углавном се гаје интродуковане западоевропске сорте за квалитетна бела и црвена вина, а врло мало стоне сорте винове лозе. Рејонизацијом су севернији рејони били предодређени за гајење белих винских сорти (Војводина) а јужнији, топлији рејони за гајење црних винских сорти. Доминирају западно европске сорте


за квалитетна бела вина као што су: италијански ризлинг, траминац црвени, ризлинг рајнски, совињон, бели бургундац, шардоне а од црних сорти се гаје прокупац, гаме црни, португизац, франковка, мерло, бургундац црни, каберне совињон. Стоне сорте су биле врло слабо заступљене у сортименту (око 5%). Највише је гајен мускат хамбург, нешто мање шасле, кардинал и друге сорте.

Тек у последње две деценије у Србији долази до квалитативног напретка у виноградарству нарочито на приватном поседу. Захваљујући подстицајним мерама државе, развоју саветодавне службе и активностима научно образовних установа, технологија виноградарско-винарске производње се осавремењује. Уводе се нове технологије у виноградарску праксу, користи се квалитетнији, клонски селекционисан и сертификован садни материјала. Избору сорти, по-дизању и неговању винограда се посвећује већа пажња. Смањује се растојање између редова у винограду на 2,2 до 2,7 м између редова и 0,6–0,8 м у реду тако да је број биљака по хектару 4.000–60.00. Пажљиво и стручно се изводе све агро и ампелотехничке мере. Постепено се уводи интегрални концепт производње, а расте интересовање виноградара и за увођењем органске про-изводње грожђа и вина. Такође се унапређује и технологија прераде грожђа и производње вина. Пажљиво се прате светски трендови у производњи вина, набавља се квалитетна подрумска опрема и уводе нови савремени технолошки поступци. Известан број винограда и винара је достигао завидан ниво квали-тета производа, али је обим производње још увек ограничен.

У савременијим младим засадима доминирају беле винске сорте: шар-доне, совињон, бели и сиви бургундац, рајнски ризлнг, ризлинг италијански, а од црних се гаје: каберне совињон, бургундац црни, мерло, франковка, пор-тугизац. Интересовање потрошача за црвеним винима је у значајном порасту последњих неколико година [6]. Међутим, у домаћи сортимент је последњих година интродукцијом уведен читав низ винских и стоних сорти које до сада нису гајене код нас (темпраниљо, пти вердо, сира, марселан, блек меџик, викториа, матилда, прима, микеле палиери и друге). Ширењу страних сорти допринела је са једне стране жеља произвођача грожђа и вина да повећају своју конкурентност на тржишту грожђа и вина а са друге стране и знатно блажа процедура увођења страних сорти у домаћи сортимент [1].

Ризик гајења сорти неприлагођених датим агроеколошким условима за сада сносе сами произвођачи. Научне и стручне институције не одобравају ову нестручну и неконтролисану интродукцију.

АНАЛИЗА СТАЊА У ВИНОГРАДАРСТВУ И ВИНАРСТВУ СРБИЈЕ

Површине

Према статистичком извештају ОИВ-а за 2012. годину [11] у Европи постоји тренд смањења површинама под виноградима. За период од 2000. до 2011. површине су смањене: у Шпанији за 16%, Италији за 15%, у Француској


11%. Међутим, ово смањење се не може поредити са смањивањем површина под виноградима у Србији. Према званичним подацима Републичког ста-тистичког завода у Србији [14] највеће површине под виноградима су еви-дентиране у периоду од 1950. до 1980. године, преко 100.000 ха (таблица 1).

Таблица 1. Површине под виноградима у Србији (РЗС, 2013. и Статистички годишњак Републике Србије, 2011)

Период Број чокота /милиона

Површине под виноградима (ха)

Производња грожђа (тона)

1950 665 – 343.5101955 856 – 550.7201960 750 – 310.6901965 757 – 513.0301970 744 114.000 337.5101975 681 338.3101980 600 101.508 548.2601985 496 341.9501990 458 81.000 307.3201995 429 364.3762000 397 75.000 326.6582005 337 69.000 240.6432010 292 58..000 330.0702011 274 – 324.9192012 267 57.540 287.0002013. године: процена 25.000 до 30.000 250.000

Имајући у виду чињеницу да је преко 70% виноградарских површина у Србији у приватном поседу и да су током последње три деценије ови засади амортизовани и постепено крчени а нису обнављани, јасно је да постојећи подаци нису реални. Неадекватна политика и стратегија развоја виноградар-ства и винарства после Другог светског рата, довела је приватне виноградаре у незавидан положај. Немогућност производње и продаје сопствених вина, монополски однос великих винарија које су диктирале откупне цене грожђа, неадекватан сортимент, напуштање села и низ других фактора постепено су довели до значајног смањења површина под виноградима. У катастрима општина није благовремено вршена промена намене искрчених површина, није уредно вођена евиденција старосне структуре постојећих винограда, није успостављен виноградарски регистар, тако да према статистичким по-дацима и данас у Србији постоји око 60.000 ха винограда или 267.000.000 родних чокота. Тренутно у регистру пољопривредних газдинстава постоји нешто више од 25.000 ха под виноградима а збирно са нерегистрованим газдинствима процењује се да има око 30.000 ха винограда.


Подизање нових засада

И поред напора државе да подстиче развој виноградарства и винарства субвенцијама и другим мерама, подизање нових засада се одвија врло споро. У периоду од 2005–2012. године просек подизања нових засада је био око 500ha годишње. Највише винограда са наслоном подигнуто је у Сремском, а затим у Западноморавском рејону. У осталим рејонима је знатно мање нових засада. Неки од разлога могу бити устињеност поседа, нерешени имовинско правни односи, кратки временски рокови прописани уредбама о субвенцијама, неодлучност произвођача, већа заинтересованост за воћарску производњу и др. Досадашњи начин субвенционисања уредбама испољио је извесне сла-бости, које ће највероватније бити превазиђене Законом о субвенцијама.

Имајући у виду чињеницу да су за период 1970–2012. година површине под виногардима смањене за 75%, требало би да се озбиљно забринемо и позабавимо овом проблематиком, ако не желимо да у наредних пар деценија останемо без винограда. Реално би било да се годишње подиже око 2.000ha нових засада или бар 1.000ha, ако желимо да задржимо тренутно стање по-вршина под виноградима.

У циљу превазилажења проблема неопходно је прилагодити мере подршке подизања винограда рејонизацији, одговарајућим сортама и економским могућ-ностима произвођача грожђа као и стандрадима ЕУ. Треба дати већу подршку малим произвођачима, квалитетнијим аутотоним сортама, као и домаћим ново-створеним сортама. Подстицати подизање засада стоних сорти, с обзиром да је производња стоног грожђа у Србији потпуно запостављена. Глобалне климатске промене померају границе гајења винове лозе ка северу што даје већу шансу за гајење стоних сорти различитих епоха сазревања [15]. У Србији би учешће стоних сорти требало повећати на 10% површина. Такође треба наставити са подстицањем подизање органских винограда у рејонима и виногорјима где постоји оптимални услови за овај вид виноградсрске производње.

Што пре обавити израду регистра виноградарских површина која ће дати реалну представу о постојећим површинама активних винограда, њи-ховој старосној структури и сортименту, што ће у великој мери олакшати израду квалитетније стратегије виноградарства за будући период.

Рejонизација

Прва рејонизација виноградарских географских производних подручја је рађена 1973. године на основу експертске студије. На основу климатских, земљишних, економских и других фактора, прецизно су одређене границе рејона, подрејона, виногорја и потеса, а за Војводину је рејонизација оба-вљена са прецизношћу катастарске честице. Описана је клима, земљиште и сортимент. Та рејонизација је дуго представљала основу за производњу вина са географским пореклом.


Последњих пар деценија међутим, дошло је до великих и значајних промена пре свега у површинама и њиховом власништву, сортименту, техно-логији производње грожђа и вина, укусу потошача, виноградарско-винарској политици ЕУ и другим сегментима, те је постојећа рејонизација застарела. Оваква ситуација, уз захтеве за проширење одређених граница виноградар-ских подручја и промену система географског порекла вина у Европској Унији, захтевала је реформу српског система географског порекла и инови-рање постојеће рејонизације [10].

Из тих разлога Министарство пољопривреде, шумарства и водопри-вреде Републике Србије је са другим надлежним институцијама последњих неколико година интензивно радило на изради нове рејонизације. Поред де-финисања основних услова за свако подручје, рад се заснивао и на прецизном уцртавању граница рејона, виногорја и оаза у складу са предлозима произ-вођача, њихових удружења, саветодавних служби и научноистраживачких установа, а на основу испитивања климе, земљишта и других услова. Према новој рејонизацији винородна Србија се дели на три региона: Војводина, Централна Србија и Косово и метохија. Укупно има 22 рејона.

Европска Уније је одобрила средства за реализацију твининг пројекта рејонизације и трансформације система географског порекла српских вина. Земља партнер је Италија, чији експерти за климу, земљиште, сортимент, еко-логију, виноградарство и друге области помажу при изради студије о рејони-зацији српских виноградарских подручја [2]. Нова рејонизација ће омогућити усклађивање са регулативом Европске уније, допринети обнављању домаћег виноградарства и порасту извоза вина.

Производња грожђа и вина

Према подацима OIV за 2012. годину највећи произвођач грожђа и вина у свету је и даље Европска Унија (таблица 2).

Таблица 2. Производња вина у свету (ОИВ статистички извештај, 2012. година)

Земља Производња вина (мил. hl)

Тренд производње вина за период 2007/2011 (%)

Француска 49.633 + 9Италија 41.580 – 10Шпанија 34.300 – 1УСА 18.740 – 6Аргентина 15.473 + 3Кина 13.200 + 6Аустралија 11.010 + 14Чиле 10.572 + 29Јужноафричка република 9.336 – 1Руска федерација 6.353 – 13


Португал 5.925 – 2Румунија 4.708 -11Бразил 3.450 – 1Грчка 2.587 – 26Мађарска 2.447 – 24Нови Зеланд 2.350 + 59Бугарска 1.268 – 29

Током последње деценије запажена је експанзија производње грожђа и вина у тзв. „земљама новог света“ као што су Чиле, Аустралија, Нови Зеланд и др. Након успостављања слободне трговине ове земље остварју значајан извоз вина у Европску Унију, где је потрошња ваневропских вина у порасту. Због суфицита вина на европском тржишту и све веће конкуренције, ЕУ новом реформом подстиче крчење винограда из којих се добија неконкурентно вино. Ови подаци нам указују да је примарни фактор опстанка у винском свету – конкурентност вина.

Према подацима Републичког Завода за статистику (таблица 1), у Ср-бији је 2012. године произведено 287.000 тона грожђа односно за око 13% мање него 2011. године. У односу на 1980. годину када је забележен највећи обим производње у 2012. години произведено је скоро 50% мање грожђа. За толико су смањене и површине под виноградима за период од 30 година. У Србији преовлађује производња белих вина (око 65%) у односу на црвена вина (35%). Још увек доминира производња стоних вина, али је јасно изра-жена тенденција производње квалитетних и врхунских вина. Производња, прерада квалитет и промет грожђа намењеног за производњу вина регули-сани су Законом о вину (Сл. гласник Р.С. бр. 41/09 и 93/12), као и подзакон-ским актима и правилницима којима се усклађује производња вина, промет и контрола квалитета са стандардима ЕУ. Од посебног је значаја усвајање Правилника о садржини и начину истицања евиденционе маркице за вино са географским пореклом (Сл. гласник РЦ бр. 67/10) које потрошачу омо-гућавају да се правилно информише о квалитету вина које купују, а такође штите и произвођаче вина. Упркос бројних проблема и тешкоћа са којима се суочава српско виноградарство и винарство, мора се истаћи чињеница да се захваљујући мерама и напорима Министартва пољопривреде, и усвојеним правилницима за контролу квалитета вина, на српско тржиште вина постепе-но уводи ред. Сваке године се повећава број произвођача са регистрованим географским пореклом вина (дијаграм 1).

Производња стоног грожђа је у Србији потпуно запостављена. Нема прецизних податка о површинама и количинама произведеног стоног грожђа. Претпоставка је да су заступљене са мање од 5% у сортименту. Стоно грожђе се увози из Италије, Црне Горе, Македоније и Грчке. С обзиром да постоји велико интересовање произвођача за гајењем стоних сорти, морала би се пос-ветити већа пажња избору сортимента и разради сортне агротехнике. Поред мускат хамбурга, кардинала, афуз-алија и италије постоје врло квалитетне


нове сорте, као што су ласта, кармен, србија, затим интродуковане сорте вик-ториа, микеле палиери, блек меџик и друге, које показују одличне производне резултате у нашим агроеколошким словима [3], [4]. Посебан вид субвенција би требало издвојити за подстицај производње стоног грожђа у Србији.

Дијаграм 1. Тренд у производњи вина са географским пореклом у Србији

Прерађивачки капацитети

У Србији нема прецизне евиденције и података оукупним о прерађи-вачким капацитетима за вино. Према неким подацима у централном подручју Србије постоје капацитети од 300.000 тона, у Војводини 72.000 тона и на Косову и Метохији 80.000 тона.

Постоји више категорија винарија према обиму, опремљености и тех-нологији прераде грожђа и квалитету производа. Прву категорију чине не-кадашње велике друштвене винарије као што су Вршачки подрум, Рубинов подрум у Крушевцу, Вино Жупа – Александровац, Навипови подруми, подрум на Палићу, у Ердевику, Иригу и Чоки са укупним капацитетом од преко 150 милиона литара вина. Највећа винарија у Србији су подруми „Вршачких винограда“ са капацитетом од 34.000.000 литара и то је један од највећих капацитета на једном месту не само у Србији, већ у целој Југоисточној Ев-ропи. Већина ових великих винарија се данас налазе у врло тешкој ситуацији због дуготрајног и неизвесног процеса приватизације, недостака сировина, неискоришћености капацитета, застареле опреме и других проблема.

У другу групу спадају средње винарије (са капацитета од 50.000 до 500.000 л) кoje представљају тренутно најактивнију категорију, с обзиром да се ради о произвођачима који су до сада изградили свој стил и обезбедили место у винском свету. Ове углавном породичне винарије, последњих година повећавају обим производње и проширују своје производне и прерађивачке капацитете. Већина ових винарија поседује и сопствене винограде, са савре-


меним сортиментом и високим технолошким нивоом производње грожђа. Подруми су реновирани или новосаграђени са најсавременијом опремом. Производе квалитетна и врхунска вина са контролисаним географским по-реклом, а неки од њих и извозе вина.

Мале винарије чине најбројнију групу произвођача вина у Србији. Међутим, не постоје подаци о бројном стању, капацитету и употребљивости ових подрума. Производња вина у овим винаријама је врло неуједначеног ква-литета. Највећи проблем ових винарија су: стара, неадекватна опрема, често лоши санитарно хигијенски услови у којима се обавља прерада, недовољна обученост произвођача, застарео сортимент у виноградима, неинформисаност и проблеми са пласманом вина.

Мерама Министарства пољопривреде треба унапређивати сваку од наведених група произвођача вина, односно омогућити прелазак из ниже у напреднију групу и увести систем заштите географског порекла за сва произведена вина. Обезбедити субвенције за набавку модерне опреме за производњу вина и адаптацију винарија. Обезбедити квалитетну едукацију произвођача преношењем знања домаћих и страних експерата. Омогућити виноградарима и винарима обилазак најбољих европских винарија, сајмова вина, квалитетну и савремену литературу, јаку саветодавну службу и сл.

Потрошња грожђа и вина

Потрошња свежег грожђа и вина у Србији је веома мала у поређењу са другим земљама. Просечна потрошња свежег грожђа за период 2000–2011. износи 2,3 кг по глави становника што је знатно испод светског просека од 3,6 кг. Разлоге овако мале потрошње свежег грожђа треба тражити у релном стању производње и понуде свежег грожђа. У Србији не постоји организована и значајна производња стоног грожђа. Сматра се да је производња стоног грожђа заступљена на мање од 5% виноградарских површина [3]. Осим на окућницама и малим површинама, само мањи број произвођача у околики већих тржишних центара производи стоно грожђе. Климатски чиниоци нису једини ограничавајући фактор производње стоног грожђа. Сортимент је врло скроман. Осим Мускат Хамбурга који је са преко 90% заступљен међу стоним сортама, гаје се кардинал, шасле, београдска рана, ласта, кармен а у новије време и сорте викториа, микеле палиери, блек меџик и др. Код нас се још увек стоне сорте гаје на исти начин као и винске, без примене допунских мера и наводњавања. Интересовање произвођача постоји, али због непознавања технологије и ризика због климатских фактора мали број виноградара се од-лучује на подизање засада стоних сорти. Стоно грожђе у нашим климатским условима доспева у време богате понуде других врста воћа, а нема довољно капацитета за чување стоног грожђа. Највећим делом се стоно грожђе увози из Италије, Македоније, Црне Горе, Грчке и других земаља, ван сезоне када постиже и највећу цену. Куповна моћ нашег становништва је врло слаба, те је стоно грожђе доступно малом броју потрошача.


Потрошња вина у Србији је ниска у поређењу са другим земљама и из-носи око 5 л по глави становника, што је знатно мање у односу на Француску, Италију, Португал, Немачку, Швајцарску и друге земље у којима је потро-шња вина од 30–46 литара по глави становника. На слабу потрошњу вина утичу пре свега навике потрошача, низак стандард потрошача, високе цене квалитетнијих вина, недовољно развијена свест потрошача о нутритивној и лековитој вредности вина, недостатак едукације, шаренило винске понуде иностраних вина недостатак промоције домаћих вина, такође представљају ограничавајући фактор у потрошњи вина.

У циљу повећања потрошње вина у Србији било би корисно што пре почети са обимним едукативним програмима нарочито међу млађом попула-цијом, у циљу усмеравања потрошача „са пивских на винске путеве“. Такође би неопходно обезбедити промоције српског вина са географским пореклом.

Извоз вина

Споразумом о стабилизацији и придруживању Србије Европској Унији из 2009. године, утврђен је и режим који ће се примењивати на вина и ал-кохолна пића у погледу квоте, узајамног признавања и заштите контроле ознака вина. Укупна квота за извоз вина у ЕУ је повећана са 55.000 хл на 63.000 хл. Прама подацима преузетим са сајта Министарства пољопривре-де, шумарства и водопривреде Републике Србије извоз вина је последњих година у порасту. Тако је у 2011. години извезено нешто преко 15,4 милиона литара чиме је извозни резултат из 2010. године надмашен за 38%. Вредност извоза вина у 2011. години је у била 18.728.618$. Највећа количина вина је пласирана на ЦЕФТА тржиште, 5.690,24 л, при чему је потрошачима у Босни и Херцеговини испоручено око 3.5 милиона литара, у Црну Гору је извезено око 2 милиона литара. Извоз вина у Руску федерацију је 2010. године био 3.3 милиона литара, а у 2011. години је забележен пораст извоза за 17%. Највећи пораст извоза у 2011. години остварен је на тржишту Европске Уније, где је извезено 5.572.420 литара вина. Ово је 5 пута већа количина извезеног вина у односу на 2010. годину док је вредност извоза за 4,1 пута већа. Међутим, квота од 63.000 хл није довољна, с обзиром да је већ у првих 11 месеци 2012. године Србија у ЕУ извезла два пута више вина у односу на прописану квоту, и требало би је повећати.

Очекује се да ће се тренд пораста извоза наставити у наредном пери-оду имајући у виду могућност бесцаринског извоза вина на тржиште Руске Федерације и ЕУ. И даље треба подстицати производњу квалитетних вина, нарочито у мањим винаријама, којих је и највише у Србији. Потребно је много већу пажњу посветити развоју маркетинга, анализи страног и домаћег тржишта, савременим трендовима у потрошњи вина.


Увоз вина

Иако извоз вина последњих година расте, Србија још увек више увози него што извози вина. Увоз вина је два пута већи од извоза. Према подаци-ма Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде током 2011. године у Србију је увезено 25.067.289 литара вина у вредности 36.036.206 долара. Највећа количина вина је увезена са ЦЕФТА тржишта и то из Маке-доније 19.124.955 л, (76,3%). Значајна количина вина је увезена из Црне Горе (3.060.489 л ) док је из земаља ЕУ увезено 2.452.955 л.

Европској Унији је одобрена квота од 25.000 хл за увоз вина у Србију. Ова квота се односи на пенушава вина и мирна вина у оригиналним пако-вањима. У току 2012. године ЕУ је испунила 73,5% прописане квоте.

Пожељно је спровести шо строжију контролу количина и квалитета увезених вина, јер често квалитет таквих вина не одговара ценама чиме је потрошач доведен у заблуду.

Расадничка производња

Деведесетих година 20. века Србија је била велики произвођач и изво-зник лозног садног материјала са обимом прпоизводње од преко 50.000.000 лозних калемова годишње. Распад Југославије, санкције, изолација, ратови и економска нестабилност довели су до драстичног смањења обима произ-водње, губитка тржишта и крчења матичњака лозних подлога. Закон о садном материјалу из 2005. године унео је значајне промене и новине у расадничку производњу. Омогућена је производња сертификованог садног материјала што је допринело повећању поверења купаца и повратку на страно тржиште. Финансијско фаворизовање сертификованог садног материјала при субвенци-онисању подизања засада довело је до повећане потражње за сертификованим садним амтеријалом и повећања обима производње. Међутим у Србији се још увек производи више стандардног садног материјала у односу на сер-тификовани. Према подацима ПСС „Сомбор“ [13] декларисана количина лозних калемова за 2011/2012. годину је износила 8.753.128. од чега је око 36% сертификованог садног материјала. Јо увек се производи много већа количина стандардног садног материјала.

Поред суштинских проблема као што је недостатак репро материјала основне категорије, лозних подлога и клонова гајених сорти, аутохтоних и домаћих новостворених сорти, домаћи расадничари се суочавају и са про-блемима због неблаговеменог увођења савремених технологија производње, због неорганизованости, одсуства контроле квалитета садног материјала и др. Последњих година домаћи расадничари се суочавају са вишковима про-изведених лозних калемова стандардне категорије. Базни репро материјал се углавном увози а нови засади се највећим делом подижу сертификованим садним материјалом из увоза (Италија, Француска, Немачка, Аустрија).


У циљу повећања обима и квалитета домаће расадничке производње држава би морала интензивно помагати наредних неколико година подизање матичних засада основне категорије клонова гајених сорта, као и домаћих новостворених сорти. Такође је неопходно издвојити средства за убрзано спровођење клонске селекције и сертификације најзначајнихих аутохтоних сорти винове лозе. Расадничари са своје стране морају уложити веће напоре у повећање нивоа технологије и квалитета производње лозних калемова, морају организовано и удружено наступати на домаћем и страном тржишту.

Значај науке у унапређењу виноградарства и винарства

Напредак и развој виноградарско-винарске производње сваке земље зависи у великој мери и од научних достигнућа у датим областима. Током 60 година истраживачког рада у научним и научно образовним установа-ма у Србији постигнути су значајни резултати пре свега у оплемењивачком раду. Еминентни научни радници др Д. Милисављевић, др Л. Аврамов, др С. Лазић, др П. Циндрић са својим сарадницима су створили преко 40 сто-них и винских сорти винове лозе и неколико клонова. При стварању нових сорти оплемењивачи су имали у виду захтеве и потребе домаћег савременог виноградарства и винарства као и специфичност агроеколошких услова. Си-ромашни сортимент стоних сорти обогаћен је новим стоним сортама као што су београдска рана, демир капија, грочанка, србија, ласта и кармен, које су се више прошириле у иностранству него у Србији. Од винских сорти у домаћем сортименту значајније место су заузеле Жупљанка, Сила, Неопланта и Про-бус. Интересовање за новим винским сортама панониа, морава, петра, петка, рубинка и бачка последњих година расте како у Србији тако и у Италији и Русији. Ове сорте се одликују већим степеном отпорности према мразевима и болестима винове лозе и посебно су интересантне за органску производњу грожђа и вина [3,4,7,16]. Све новостворене сорте представљају специфичност и ексклузивност Србије и једино за њих можемо тврдити да су аутохтоне, то јест настале су на тлу Србије, и најбоље су прилагођене домаћим агроеко-лошким условима. На жалост, законска регулатива (Закон о вину) деградира квалитет вина ових нових сорти, а самим тим и вековни рад више генерација оплемењивача винове лозе.

У циљу бржег развоја домаћег виноградарства и винарства потребно је издвојити већа средства за научно-истраживачки рад. Логично би било да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде према својим потребама и захтевима финансира научно-истраживачки рад из области ви-ноградарства и винарства.


Удруживање произвођача

Сва очекивања виноградара и винара у вези унапређења производње су усмерена ка Министарству пољопривреде које и поред великих напора и издвојених средстава не може брзо и ефикасно решити све проблеме. Оно може дати смернице и створити законске оквире и услове за бржи развој ви-ноградарства и винарства. Произвођачи морају сами развијати свест о потреби удруживања и формирања нових облика задруга (кластера). Иако данас влада мишљење да су задруге као облик удруживања произвођача у циљу реализа-цаије заједничких економских интереса превазиђене, није на одмет подсећање на прву виноградарску задругу коју су основали удружени произвођачи 1903. године у селу Бања. Задруга је окупила виноградаре из Винче, Брезовице, Липовице, Тополе и Бање. Заједничким напорима и средствима подигнут је и подрум капацитета 250 вагона а под стручним надзором технолога из Фран-цуске и Немачке, поред вина започета је производња коњака, вермута и шам-пањца. У задрузи су одржавани и курсеви за виноградаре и винаре. Задуга је пословала врло успешно пуних 100 година. У прошлости је било више сличних примера који би могли послужити као подстицај и путоказ за промену начина размишљања и понашања виноградара у Србији. Данас у Србији постоји велики број удружења виноградара и винара, чије су активности најчешће ограничене на одржавање скупова и забавних манифестација. Мали је број произвођача удружен на принципима заједничких економских интереса. Држава би морала стимулисати формирање кластера произвођача грожђа и вина, угоститеља, добављача репроматеријала, представника владиног и невладиног сектора, како би се олакшала њихова комуникација и услови пословања.

Вински туризам

У свим деловима света где се производи вино вински туризам је зна-чајан облик потрошње вина, ширења винске културе и релаксације људи. У Србији је вински туризам начинио тек прве кораке. Објављена је публика-ција „Путеви вина Србије“, урађена интернет презентација са свим важним информацијама, обележени на терену вински путеви и винарије у Србији. Предстоји још дуг и напоран посао око пропагирања винског туризма код нас и у свету, око подизања нивоа и квалитета вина и услуга и проширења понуде. Треба наставити са проширењем и повезивањем винских путева, отварањем туристичко-угоститељских комплекса, фестивала вина и других манифестација.


ЗАКЉУЧНО РАЗМАТРАЊЕ И МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ВИНОГРАДАРСТВА И ВИНАРСТВА У СРБИЈИ

Тренутна криза и бројни проблеми са којима се виноградарство и ви-нарство у Србији суочавају не би требало да делују обесхрабрујуће на про-извођаче и потрошаче грожђа и вина. Огромни неискоришћени потенцијали виноградарских површина, повољни агроеколошки услови, незапослена радна снага, неискоришћени прерађивачки капацитети, воља и напори Министар-ства за пољопривреду су добар путоказ за бржи опоравак и ревитализацију домаћег виноградарства и винарства.

Од неопходних мера за унапређење виноградарства и винарства Србије треба истаћи следеће:

Стратегија развоја виноградарства и винарства. – На основу детаљне анализе стања и могућности домаћег виноградарства и винарства, светских трендова у овим областима и усклађивања са захтевима и регулативама Ев-ропске Уније, потребно је што пре израдити квалитетну стратегију развоја виноградарства и винарства (са дефинисаним активностима, роковима и мерама подршке).

Субвенције као подстицај за подизање нових винограда и оживљавања села. – Субвенционисати подизање нових засада винских сорти са посебним освртом на квалитетније аутохтоне и домаће новостворене сорте. Обезбедити субвенције за набавку модерне опреме за производњу вина и адаптацију ви-нарија. Посебну пажњу посветити подизању базних матичних засада у циљу производње домаћег сертификованог садног материјала. Веће субвенције давати за бржи развој органског и интегралног виноградарства. Посебно подстицати гајење стоних сорти и обезбедити савремене складишне капаци-тете за чување грожђа. Повећати површине под стоним сортама бар на 10%. За подизање 1 ха винограда потребно је од 15.000–30.000 евара а добит се може очекивати тек од шесте године године након садње. Годишња вредност добити од продаје вина, ракије или стоног грожђа износи око 10.000 евра по хектару. Просечно домаћинство може пристојно живети од прихода са 3–5 ха винограда. У циљу повећања површина под виноградима у Србији годишње би требало подизати минимално 1.000–2.000 ха нових засада.

Виноградарски регистар и рејонизација. – Убрзати израду винског регистра. Завршити нову рејонизацију која ће омогућити усклађивање са регулативом Европске уније, допринети обнављању домаћег виноградарства и порасту извоза вина. Нова рејонизација ће такође омогућити трансорма-цију система географског порекла из „германског“ у „романски“ тип који је општеприхваћен у ЕУ. У другој фази предстоји микрорејонизација.

Осавремењавање сортимента. – Поред страних квалитетних винских сорти које доминирају у домаћем сортименту, а које се гаје у већини ви-ноградарских земаља, већу пажњу и приоритет дати пре свега квалитетним аутохтоним, старим одомаћеним и домаћим новоствореним винским и стоним сортама које дају печат специфичности, ексклузивности и посебности срп-ском сортименту. Омогућити производњу сертификованог садног материјала


нових домаћих сорти толерантних на гљивичне болести и мразеве (петра, панониа, морава, петка, рубинка, бачка, ласта, кармен и др.) које су намењене органској производњи грожђа и вина а за које постоји веће интересовање у иностранству него у Србији.

Повећање извоза и контрола увоза грожђа и вина: Очекује седа ће се тренд пораста извоза наставити у наредном периоду имајући у виду могућ-ност бесцаринског извоза вина на тржиште Руске Федерације и ЕУ. Анга-жовати најбоље стручњаке у области маркетинга у циљу праћења светских трендова и захтева тржишта. И даље треба подстицати повећање производње квалитетних вина, смањење неконкурентих вина, нарочито у мањим вина-ријама којих је и највише у Србији. Пожељно је спровести што строжију контролу количина и квалитета увезеног грожђа и вина, јер често квалитет таквих вина не одговара ценама чиме је потрошач доведен у заблуду.

Удруживање произвођача грожђа и вина. Држава би морала мерама аграрне политике стимулисати разне облике удруживања произвођача у циљу реализацаије заједничких економских интереса и заједничког наступа на тр-жишту. Међутим и произвођачи грожђа и вина, угоститељи, туристичке аген-ције, дистрибутери репроматеријала, опреме, механизације и други елементи овог економског система, морају развијати свест о потреби удруживања.

Едукација: Обезбедити квалитетну едукацију произвођача и потроша-ча грожђа и вина, преношењем савремених специфичних знања домаћих и страних експерата. Издвојити већа средства за формирање обимније и јаче саветодавне службе широм Србије. Саветодавна служба мора бити непреки-дно у контакту са научно образовним установама у земљи и иностранству, у циљу перманентног унапређивања и надоградње сопсвених знања и искус-тава. Тематске обуке, курсеви, семинари, показни огледи, брошуре и друге врсте материјала само су неки од начина за преношење савремених светских достигнућа у области виноградарства и винарства. У циљу повећања нивоа винске културе, а тиме и потрошње вина у Србији било би корисно што пре почети са обимним едукативним програмима нарочито међу млађом попула-цијом, у циљу усмеравања потрошача „са пивских на винске путеве“.

Научно истраживачки рад. У циљу бржег развоја домаћег виногра-дарства и винарства потребно је издвојити већа средства за научно-истражи-вачки рад. Логично би било да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде према својим потребама, захтевима и приоритетима финансира научно-истраживачки рад кроз националне пројекте. Тренутно су приоритети: клонска селекција и сертификација аутохтоних сорти винове лозе, стварање домаћих стоних и винских сорти, подизање базних матичних засада, нове технологије у производњи грожђа и вина, развој маркетинга и сл.

Ово су само неке од мера које могу допринети бржем развоју виногра-дарства и винарства у Србији



[1] Жунић Д., Кораћ Нада, Тодић Славица, Pапрић Ђ., Марковић Н., Сивчев Бра-нислава, Куљанчић И., Бешлић З., Матијашевић С., Вујовић Д. (2012): Стање и услови развоја виноградарства Србије. Conditions and requirements for the development of viticulture in Serbia. Уводна предавања. Врњачка Бања. 9–12 окт. 2012. стр. 23–28, ISBN 978-86-7834-163-2.

[2] Jakšić D., PierFederico La Notte, Mannini F., Žunić D., korać Nada, Todić Slavica, Životić Lj., Petrović V., Ivanišević D., Vuković Ana, Jović S: New zonning of the viticulture areas in Serbia. Abstract. pp 44. IX Congress The terroirs vitivinicoles. 25–29. juni 2012. Dijon, France.

[3] Кораћ Нада, Циндрић П., Папрић Ђ., Куљанчић И., Медић Мира (2005): Ре-зултати 50-годишњег рада на стварању нових сорти и клонова винове лозе у Сремским Карловцима. Зборник научних радова са 20. саветовања о унапређењу производње воћа и грожђа. Гроцка 29. јули, 2005. Вол. 11. бр. 5, 5–23 стр..

[4] korać Nada, Cindrić P. (2005): New table grape cultivars – Lasta and Carmen. II Balkan Symposium of viticulture and enology, Symposium proceedings, Pleven, Bulgaria. 204–209 str.

[5] Кораћ Нада, Циндрић П., Папрић Ђ., Куљанчић И., Медић Мира, Иванише-вић Д., Божовић П. (2007): Аутохтоне и старе одомаћене сорте винове лозе у фрушкогорском виногорју. Савремена пољопривреда, 56 (6): 248–255., Нови Сад.

[6] Кораћ Нада, Циндрић П., Папрић Ђ., Куљанчић И., Медић Мира, Иванишевић Д., Божовић П. (2008): Перспективне црне винске сорте винове лозе. Књига абстра-ката са 13. Конгреса воћара и виноградара Србије (са међународним учешћем), 37 стр. Нови Сад.

[7] Кораћ Нада (2012): Сорте винове лозе створене у Сремским Карловцима: Пог-лавље у монографији. Виноградарство и винарство Војводине, стр. 323–337, ИСБН 978-86-83885-25-1. КИД ПЧЕСА, Нови Сад.

[8] Лазић С. (1982): Виноградарство и винарство Фрушке Горе. Матица српска, Нови Сад.

[9] Марковић Душанка (2012): Винарство на Фрушкој Гори. Поглавље у монографији Виноградарство и винараство Војводине. стр. 431–433. ИСБН 978-86-83885-25-1. КИД ПЧЕСА, Нови Сад.

[10] Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Р. С: Национални програм пољопривреде Србије 2010–2013. Београд, 2010.

[11] OIV Reports, Paris, 2013.[12] Папрић Ђ., Кораћ Нада, Циндрић П., Куљанчић И., Медић Мира (2007): Ви-

ноградарство Војводине (историја, садашњост и перспектива), Савремена пољопривреда бр. 6, 27–37 стр, Нови Сад.

[13] ПСС „Сомбор“ ДОО Сомбор, Годишњи извештај о атестираним количинама семена и садног материјала у 2011/12 години. Сомбор, 2013.

[14] Републички Завод за статистику, Београд, 2013[15] Ruml M., Vuković A., Vujadinović M., Đurđević V., Ranković-Vasić Z., Atanacković

Z., Sivčev B., Matijašević S., Petrović N. (2012): On the use of regional climate models: implication of climate shange for viticulture in Serbia. Agricultural and Forest Meteorology 158: 53–62.

[16] Циндрић П., Кораћ Нада, Ковач В. (2000): Сорте винове лозе. Прометеј, Нови Сад.


Nada Korać, D. Žunić, D. Ivanišević

CONCLUDING REMARkS AND MEASURES FOR THE IMPROVEMENT OF VITICULTURE AND ENOLOGY IN SERBIA

S u m m a r y

The current crisis and numerous problems which viticulture and enology in Serbia are currently facing should not be discouraging for producers and consumers of grapes and wine. Enormous untapped potential of vineyard areas, favourable agro-ecological conditions, unemployed workforce, untapped processing capacities, the will and efforts of the Ministry of Agriculture are a good guideline for faster recovery and revitalization of domestic viticulture and enology.

Among necessary measures for the improvement of viticulture and enology in Serbia, the following should be pointed out:

The strategy of viticulture and enology development. – On the basis of the analysis of the condition and potential of domestic viticulture and enology, world trends in these fields and complying with the requirements and regulations of the European Union, it is necessary to design a good strategy of viticulture and enology development as soon as possible (with defined activities, deadlines and support measures).

Subventions as the encouragement for planting new vineyards and revitalizing vil-lages. Mechanisms and methods should be found to encourage young people, especially women, to return to villages. Planting new vineyards of wine cultivars should be subsidized with special emphasis on indigenous cultivars of higher quality. Subventions should be provided for the purchase of modern equipment for wine production and the adaptation of wineries. Special attention should be paid to raising basic mother plantations with the aim of producing domestic certified planting material. Larger subventions should be given for faster development of organic and integral viticulture. Growing table cultivars should be specially encouraged and modern storage capacities should be provided for storing grapes. The areas of table cultivars should be increased to at least 5%. For planting 1 ha of vineyard, it is required €15,000–30,000, while the profit can be expected after six years from planting. Annual profit earned by selling wine, brandy or table grapes is about €10,000 per hectare. An average household can make a decent living from the revenues generated from a 3–5 ha of vineyard. In order to increase the vineyard area in Serbia, at least 1000–2000 ha of new plantations should be raised annually.

Viticulture register and zoning – The creation of a wine register should be expedited. New zoning should be completed which will enable complying with the regulations of the European Union and contribute to the renewal of domestic viticulture and the increase of wine export. Moreover, new zoning will enable the transformation of the system of geographical origin from “Germanic“ to “Romance“ type, which is accepted in the EU. In the second phase, micro-zoning should be planned.

Modernization of cultivar assortment: Besides quality foreign wine cultivars which dominate among domestic cultivar assortment and which are grown in the majority of viticulture countries, greater attention and priority should be given to quality indigenous, old domesticated and newly created domestic wine and table cultivars which make Ser-bian cultivar assortment specific, exclusive and special. An opportunity should be created for the production of certified plant material of new domestic cultivars resistant to fungal diseases and frosts (Petra, Panonia, Morava, Petka, Rubinka, Bačka, Lasta, karmen, etc.)


which are designed for organic production of grapes and wine, and which are in demand abroad more than in Serbia. In the future, these cultivars will enable faster development of wine tourism.

The increase of export and the control of import of grapes and wine: It is expected that the trend towards the increase of export will continue in the following period having in mind the possibility of duty-free wine export to the markets of the Russian Federation and the EU. Leading marketing experts should be hired in order to follow global trends and market demands. The production of quality wines should be increased, while the produc-tion of uncompetitive wines should be decreased, especially in smaller wineries, which are the most common in Serbia. It is desirable to introduce severe controls of the quantity and quality of imported grapes and wine, since the quality of such wines often does not correspond to the prices, which misleads consumers.

Associations of grape and wine producers. The government should, by measures of agrarian policy, encourage different forms of producer associations in order to pursue common economic interests and common market approach. However, grape and wine producers, caterers, travel agencies, distributors of production material, equipment, mecha-nization and other elements of this economic system must develop the awareness of the need for associating.

Education: Good education should be provided for producers and consumers of grapes and wine by transferring up-to-date specific knowledge of domestic and foreign experts. More resources should be allocated for the formation of a larger and stronger ad-visory service in Serbia. An advisory service should constantly be in contact with scientific and educational institutions here and abroad in order to constantly improve and develop its knowledge and experience. Thematic trainings, courses, seminars, demonstrative experi-ments, brochures, and other types of material are just some of the ways for transferring the latest world achievements in the field of viticulture and enology. Vinegrowers and winemakers should be provided with visits to leading European wineries and wine exposi-tions, as well as with quality and contemporary literature. In order to increase the level of wine culture and therefore wine consumption in Serbia, it would be useful to begin with extensive educational programmes as soon as possible, especially with a younger popula-tion, aimed at shifting consumers “from beer to wine routes“.

Scientific and research work. In order to develop domestic viticulture and enology faster, it is necessary to allocate more resources for scientific and research work. It would be logical that the Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management, according to its needs, requirements and priorities, finance scientific and research work through national projects. Current priorities are: clone selection and certification of indigenous grapevine cultivars, creation of domestic table and wine cultivars, growing basic mother plantations, new technologies of grape and wine production, marketing development, etc.

These are just some of the measures which can contribute to faster development of viticulture and enology in Serbia.


ЗНАЧАЈ СТОЧАРСТВА У ПРОИЗВОДЊИ ХРАНЕ И ОДРЖИВОМ РАЗВОЈУ СЕЛА

Р. ЛАЗАРЕВИЋ*, В. ВИДОВИЋ**7

С а ж е т а к. – У Србији данас има око 7,2 милиона људи од којих скоро 50% живи на селу, док се 60% бави пољопривредом као основном делатношћу. Од 4800 насеља у Србији у скоро 800 села живи мање од сто становника. Од 165 општина у Србији, негативан природан прираштај има 158 општина.

Учешће пољопривреде Србије у укупном друштвеном производу креће се између 12 и 13%, а сточарство у укупном аграру само 30%, док је то у свету између 60 и 70%.

Наша земља располаже са изванредним природним ресурсима за успешно гајење свих врста домаћих животиња, а посебно говеда и оваца у централној Србији. Основна делатност ових домаћинстава била је производња млека и меса које се прерађивало по традиционалним технологијама и добијале су се специјалне врсте сирева (сјенички, хомољски, златарски, краљевачки итд.) и прерађевине од меса (златиборска пршута и сланина, овчија стеља итд.). Поред тога, јунеће и јагњеће месо је извожено на позната светска тржишта у вредности преко 100 милиона дола-ра. У то време миграције са села је било знатно мање, села су имала своје задруге, домове културе, школе, продавнице, градила се инфраструктура и све остало што је потребно за одрживи развој села и становника који живе на селу. У последњој деценији сточарство је смањено, једном речју је нестало.

Да би се задржало становништво на селу, неопходно је веће улагање у развој сточарства, развијати робно фармертсво, оживети задругарство, улагати у инфра-структуру села, оснивати мала предузећа, прерадне погоне за млеко и месо, а младе фармере од стране државе посебно стимулисати да остану на селу.

УВОД

Пољопривреда у свету, а посебно у развијеним земљама, заузима зна-чајно место у у купном друштвеном производу земље, без обзира на њен обим. Такође, у развијеним земљама, сточарство је основа развоја пољопри-вреде, јер ствара најмање 70% друштвеног поизвода пољопривреде, док је у Србији то око 30%. У првој деценији овог века, у нашој земљи, годишње се

* Редовни члан Академије инжењерских наука Србије.** Дописни члан Академије инжењерских наука Србије.

број стоке смањивао за око 2%, па је број грла, зависно од врсте, смањен за 20 до 50%, те смо по броју стоке на најнижем нивоу за последњих 80 до 100 година. Сточарство је у развијеним земљама интензивно, профитабилно и организовано на крупним робним фармама (велики број грла стоке, велика земљишна површина). Примера ради, просечна величина земљишног поседа у земљама Европске уније (15) износи 18 xa, а у сједињеним америчким др-жавама чак 207 xa . У овим земљама број крава за производњу млека креће се од 10 до сто, 150 и више, приплодних крмача 30–200 и више, док наши произвођачи, у просеку држе, 1–3 краве, 1–10–15 крмача, 5–50 оваца итд.

Наша земља није економски јака, она је привредно неразвијена, док је задатак пољопривреде и сточарства (годинама уназад) био, и данас је, да произведе храну за становништво, са или без дотација и субвенција. Наша држава никако да разуме и схвати да и пољопривреда има дно које може да се разбије, пропадне и тражи поправку или замену. Другим речима, и у пољопривреду, као и сваку другу привредну грану треба улагати, одржавати и прилагођавати њене могућности реалним потребама становништва. Даље, треба знати да се из природе – пољопривреде може узети само онолико колико је у њу уложено, ни мање ни више од тога.

Са таквим схватањима и односом према сточарству, а пре свега према говедарству, ми данас немамо млека, јер немамо крава да га произведу, немамо јунећег меса за извоз, а смањено је и за домаће потребе, јер немамо јунад у тову.

Од некада познатог извозника јунади и јунећег меса, за кратко време придружићемо се оним земљама које увозе јунеће месо.

Наведени, а и неки други разлози, траже да се отклоне, реше, и да држава предузме из оквира своје надлежности, одговорност за производњу хране, и да, уз помоћ струке, фармера и становника на селу сачини Програм развоја производње хране и одрживог развија села.

СТАНОВНИШТВО И СЕОСКА ГАЗДИНСТВА

У последњим деценијама 20. века и првој деценији овог века, Србија је суочена са снажним потресима у друштвеној и економској сфери. У таквим процесима јављају се и екстремне појаве концентрације капитала на једној страни и изразитог сиромаштва на другој. Размене између развијених подручја и оних који заостају иду у размери 1 : 7 (Стојков, 2010). Упадљива је појава сиромаштва и последично, депопулације и старења становништва, посебно оних на југоистоку и југозападу Србије.

Број становника у Републици Србији, без Косова и Метохије, сваке годи-не се смањује. Тако на пример, 1999. године, укупно је било преко 7,5 милиона становника, 2009. око 7,3 милиона, а 2012. године 7,2 милиона, или мање за 220.000 односно за око 100.000 становника. На селу живи око 50% становника, док се пољопривредом бави 60% као основном делатношћу. Просек старости наших становника је 41,6 година, што нас сврстава у најстарије народе у Евро-пи. Од 4.800 насеља у Србији у скоро 800 села живи мање од од 100 становника.

146 Р. Лазаревић, В. Видовић

Истраживање које је радило Друштво демографа Србије (Тувић, 2010) показало је да од 165 општина у Србији негативан природан прираштај има 158, односно само 7 општина у нашој земљи има позитиван природни при-раштај. Посебно забрињава што становништво на селу брже стари, не ре-продукује се и полако, али сигурно нестаје.

Према анализама Завода за проучавање села, у наредних двадесетак година ће око 700 села нестати са мапе Србије, пошто у њима неће бити становника (Стевановић, 2010). То се јасно види на табели 1, како нестаје становништво из села, посебно на рубним подручјима земље.

Табела 1. Нестанак становника у селима на рубним подручјима земље

Општина Број села Број села са мање од 100 становникаТрговиште 35 18Врање 109 39Сурдулица 41 18Босилеград 36 15Црна Трава 24 17Бабушница 52 39Књажевац 85 27Прокупље 106 49

Извор: РЗПС, 2010.

Према првим резултатима пописа пољопривреде 2012. године, у Репу-блици Србији има 631.122 пољопривредна газдинства, и то:

* 2.567 газдинстава правних лица и предузетника и* 628.555 породичних пољопривредних газдинстава.Укупна површина коришћеног пољопривредног земљишта на терито-

рији Републике Србије износи 3.355.859 xa, док просечно породично газдин-ство поседује један двоосовински трактор и гаји једно грло говеда, четири свиње, три овце, 26 грла живине и једно пчелиње друштво.

СТОЧАРСТВО У ПРОИЗВОДЊИ ХРАНЕ

Иако у данашњим селима Србије живи готово половина становништва, пољопривредом као основном делатношћу бави се око 40%. Резултат таквог стања је све мања производња и потрошња хране. Данас практично на селу нема ко да обрађује њиву и да храни краву. Многи истраживачи и стручњаци процењују да је Србија данас по броју стоке на нивоу првих деценија 20. века.

Најбржи пад броја стоке, по врстама, остварен је баш у првој деценији овог века (табела 2). У 1991. години број говеда кретао се око 1,5 милион грла, а у 2000. нешто више од 1,2 милиона, или мање за 16% у односу на пре 10 година,

Значај сточарства у производњи хране и одрживом развоју села 147

тако да је, на крају 2012. године, или после 22 године, укупан број говега смањен на 600.000 грла или за 38,70%, односно износи само око 900.000 грла.

Табела 2. Бројно стање стоке по врстама (у 000 грла)

Година Говеда Индекс Свиње Индекс Овце Индекс Живина Индекс1991 1.483 100,0 4.263 100,0 2.127 100,0 24.372 100,02000 1.246 84,1 4.066 95,4 1.611 75,7 20.372 83,62005 1.079 72,7 3.166 74,2 1.576 74,1 16.631 68,22007 1.087 73,3 3.832 89,9 1.606 75,5 16.422 67,42010 1.002 67,6 3.690 86,6 1.610 75,7 16.021 65,72012 909 61,3 3.403 79,8 1.729 81,3 26.627 109,2

Извор: РПК.

Слична је ситуација и са другим врстама домаћих животиња, изузев живине, што све укупно говори да је однос државе према овој пољопри-вредној грани био све време неодговоран, за многе упућене несхватљив, али нажалост истинит, стваран.

Колико ће ово смањење и урушавање бројног стања домаћих-гајених животиња значити за укупно привредно и друштвено стање земље, осетиће се брзо, и већ се осећа са несташицом млека, а ускоро ће се доживети иста судбина са несташицом меса. Они добро упућени, а и они који се помало разумеју у област хране и проблеме које изазива несташица хране у свету, с правом су забринути и упозоравају да третман према овој привредној области треба што пре из основа променити.

Табела 3. Процењена вредност реализоване сточарске производње

Врста2007. 2010.

Вредност УСД (мил.) Проценат Вредност

УСД (мил.) Проценат

Говедарство 743 42,6 781 46,6Свињарство 665 38,1 578 34,5Живинарство 217 12,4 214 12,8Овчарство 111 6,3 98 5,9Пчеларство 9 0,6 5 0,2Укупно 1.745 100,0 1.676 100,0

Извор: РПК.

У структури процењене бруто остварене вредности у пољопривреди, биљна производња учествује са 70%, а сточарство са свега 30%.

Вредност реализоване сточарске производње у 2010. године процење-на је 1.676 милиона долара, што је за 69 милиона долара мање него у 2007. години. (табела 3). Учешће од 30,5% у оствареној вредности пољопривредне производње је мање за 11.5% у односу на 2007. годину.


За опадање вредности сточарске производње у укупној вредности пољопривреде, из године у годину, између осталог, разлог је и тај што се у земљи користе капацитети за производњу и прераду меса и прерађевина са 35%, за производњу и прераду млека и прерађевина 35%, док капацитети за производњу сточне хране најмање, само 15%.

Према томе, прерађивачки објекти су готово полупразни, објекти за држање стоке видно урушени, сировина за прехрамбрену индустрију је све мање, док су финални производи све скупљи, потражња меса и млека по становнику је најмања у региону, а сиромаштво све веће.

Да ли ово значи да је Србија, која важи за богату пољопривредну земљу, дошла на ниво развоја када не може сама себе да исхрани и да тражи помоћ са стране, преко увоза хране, и то увозом много скупљих производа, а уз то по правилу и сумњиве здравствене исправности.

Производња меса и млека у Србији

Србија је пре 20 година производила годишње око 550 хиљада тона свих врста меса (табела 4). Производња меса у првој деценији овог века по-казује стопу пада у односу на 1990. годину за 20%, односно у 2010. години произведено је укупно мање меса у односу на 1990. годину за 111 хиљада тона или за 20, 26%. Посматрано по становнику, у нашој земљи на крају прве деценије овог века, годишње се производи мање меса свих врста за 15кг, с тенденцијом даљег смањења.

Табела 4. Производња меса у Србији (у 000 тона)

Све врсте меса 1990 2000 2005 2007 2008 2010Укупно 548 473 431 474 450 437Индекс 100,0 86,30 76,65 86,50 82,11 79,4Говеђе месо 139 104 90 95 85 90Свињско месо 282 283 253 289 266 252Живинско месо 104 67 67 70 78 80Овчије месо 23 19 21 20 23 25

Ова смањена производња меса по једном становнику показује да се и потрошња меса смањила за толико по становнику (скоро готово да извоз и немамо), као и да је вредност сточарства, по свом основу, у укупној вредности пољопривреде смањена за 3,3 милијарде динара или за око 33 милиона евра.

У прошлом веку, у периоду између 1975. и 1990. године Србија је изво-зила јунеће месо на позната светска тржишта у вредности преко 100 милиона долара годишње, и била је најпознатија земља у свету по квалитету јунећег меса. У истом периоду потрошња меса свих врста по становнику кретала се између 55 и 65 килограма, а данас око 40 килограма.


Број крава у лактацији, на почетку 2010. године износио је 474 хиљада грла, док се на крају 2012. године смањио на 440 хиљада грла, што је за 60% мање од укупног броја крава из 1991. године.

Укупна производња млека последњих година креће се око 1,6 милиона литара, која не задовољава потребе становништва.

Просечна потрошња млека по становнику креће се 100 литара, што не задовољава нутритивне потребе становништва у овом производу.

По активном пољопривреднику у 1991. години производили смо преко 2000 литара млека (табела 5), а у 2010, после двадесет година, производимо скоро два пута мање или само 1.190 литара, односно 58,60%.

Табела 5. Производња меса и млека по активном пољопривреднику

Година Месо Индекс Млеко Индекс1990/1991 659 100 2.926 1002003 456 69 988 492004 466 70 1.000 492010 – – 1.190 59

Извор: РКПС, 2010.

Ако нашу производњу млека по активном пољопривреднику упоредимо са земљама у окружењу (табела 6), које се налазе у Европској унији, видимо да производимо мање млека по активном пољопривреднику од Мађара за 670л, Румуна за 873л и од Бугара за 2051л, скоро три пута мање.

Међутим, треба истаћи да је просечна остварена количина млека по крави, за читаву популацију око 3200л, што је у односу на 1991, скоро 1000л више, или 139%. Просечна производња млека по крави код робних фармера, који предају млеко млекарама, износила је око 4000л у 2008. години.

Табела 6. Производња меса и млека по активном пољопривредникu земаља у окружењу (у кг)

Земља Месо Индекс Млеко ИндексСрбија 466 100 1.190 100Мађарска 1.047 255 1.860 156Румунија 290 62 2.027 170Бугарска 971 208 3.241 272

Извор: Фаостат, 2006, ПКС.

Остварени резултати у производњи млека у укупној популацији крава, као и у популацији робних фармера, показују видан напредак, кога треба уважавати и поштовати, јер је сваке године остваривана производња млека била већа за преко 100л по крави.

Међутим, треба рећи да је укупан број крава смањен за око 400 хиљада грла, да су многе мале сеоске фарме и стада нестали, и то баш на рубним


подручјима земље и у неразвијеним општинама. На овим подручјима и теренима држана су, по правилу грла нижих производних особина за млеко, па је њиховом ликвидацијом доста допринело да се повећа просечна количина млека по крави последњих година.

Сточарство у одрживом развоју села

Примарна сточарска производња углавном је организована на малим поседима домаћинства, и то за:

– Производњу говеда на око 305 хиљада домаћинстава са просечним бројем 2,80 грла по домаћинству;

– Производњу свиња на 343 хиљада домаћинстава са просечним бројем 7,70 грла по домаћинству ;

– Гајење оваца организовано ја на 142 хиљада домаћинстава са про-сечним бројем око 15 грла по домаћинству.

Овај број домаћинстава која се баве сточарском производњом, указује да сточарство има значајну улогу у производном, организационом, економ-ском и инфраструктурном развоју села. Једном речју нема развоја села ако је сточарство слабо, неорганизовано, а посебно ако се из године у годину бројчано смањује и тако умањује породични буџет и одрживост домаћинстава.

Треба поћи од тога да у нашој земљи доминирају мала – ситна газ-динства, којима треба у првој фази преструктуирања пољопривреде наћи место у одрживом економском развоју. У супротном, са нестанком малих домаћинстава нестаће и становништвоо на селу.

Према томе, пољопривреда и село, да би се развијали у одрживом сис-тему, неопходно је да се преко дугорочне стратегије развоја регулишу и одно-си и обавезе, да стратегија уу потпуности буде државна обавеза и одговорност, да се сточарство схвати и прихвати као окосница привредног развоја земље, село као потребу, историјску и развојну чињеницу, са посебним нагласком да на селу живи близу 50% становника државе Србије.

Друштвени производ сточарства у аграру је свега 30%, те стратегијом развоја треба предвидети да сточарство ствара око 60% друштвеног произ-вода аграра, а да друштвени производ по једном хектару обрадиве површине износи преко 1000 евра, а не само као сада 300 евра по хектару.

Такође, Стратегијом треба јасно дефинисати макрореоне на којима ће се гајити одређене врсте домаћих животиња, и на основу тога субвеционисати и помагати фармере и домаћинства.

Треба донети Закон о земљишту, који ће одређивати услове коришћења и располагања земљиштем у функцији производње хране. Треба јасно да се прецизира, како и под којим условима ће се користити државна земља, шта је са природним ливадама и пашњацима, искоришћавањем слободних шумских површина за сточарство, итд.

У оквиру Закона треба дефинисати како ће се повећати садашњи земљишни посед домаћинстава са 4,5 хектара на 10 и више хектара.


Ово су основни лимитирајући фактори који утићу на одрживи развој сточарства и села, те их треба посебно узети у обзир при изради дугорочна стратегије одрживог развоја производње хране и одрживог развоја села.

Организација и развој сточарства у наредном периоду полазе од основ-них предпоставки да Србија располаже свим ресурсима за интензивно сто-чарство, почев од земљишта, климе, воде, радне снаге, продукције, тржишта, па све до квалитета производа.

Да би се ови повољни ресурси искористили у производњи сточарства, треба поћи од постављања и решавања:

– организације робних фармера– дефинисање политике кредитирања сточне производње– производње квалитетних здравствено безбедних производа– конкурентности нашег сточарства на тржишту– заштите животне средине– задруга и удружења и– јаких робних резервиНаведене факторе треба подједнако решавати, јер су међусобно повезани

и изостанак само једног негативно ће утицати на укупан развој сточарства и села.Према томе, сточарство и село, да би се развијали у одрживом систему

неопходно је да се, преко дугорочне стратегије развоја регулишу односи и обавезе, да стратегија у потпуности буде државна обавеза и одговорност, да цело друштво схвати и прихвати пољопривреду као окосницу привредног развоја земље, село као потребу, историјску и развојну чињеницу, са посеб-ним нагласком на чињеницу да у сеоским домаћинствима или боље рећи на селу, живи близу 50% становника државе Србије. Овај податак има посебну снагу и обавезу за одговорне који воде ову земљу данас, јер нестанак села и смањење нивоа и обима пољопривреде, односно сточарства директно утиче на будући развој читаве земље.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Дефинисана политика развоја пољопривреде и одрживог развоја села може да буде успешна (одржива) ако се претходно добро изуче:

– потребе земље у прехрамбеним производима– могућности земље да их произведе– организациона и стручна способност фармера и стручњака да пре-

носе знања– политика финансирања и кредитирања производње– организација предузимања и плаћања готових производа– тржишна конкурентност– квалитет и здравствена безбедност производа– очување природне околине – као услов за несметани развој будућих

генерација.



Babović J. i sar. (2005): Agrobiznis i ekološkoj proizvodnji hrane, Novi Sad, pp 359.ćirović M. (2005): Razvoj nauke i poljoprivredna proizvodnja. Okrugli sto

Akademije inženjerskih nauka Srbije. Goč, 4–6.5.FAO/WHO Codex Allimentarius commission, Codex Allimentarius Organicaly

Produced Foods, 1999–2001.Gulan B., Stanković V. (2010): Reforme u poljoprivredi Srbije. Otvorena diskusija,

Beograd, 2010.Lazarević R. (2006): Kako brže do profitabilnosti stočarstva. Vizartis, Beograd,

стр. 245.Lazarević R. (1998): Program razvoja stočarstva u Srbiji. Posebna edicija, Beograd,

1–57.Lazarević R. (2008): Stočarstvo u organskoj proizvodnji. Akademija inženjerskih

nauka Srbije, Beograd. Lazarević R. (2011): Kako oživeti naše selo i stočarstvo. Akademija inženjerskih

nauka Srbije, Beograd. Molnar I. (2004): Opšte ratarstvo. Poljoprivredni fakultet Novi Sad.Statistički godišnjaci SFRJ, SRJ i Srbije (1965, 1975, 1985, 1990, 2005)Vidović V., Višnjić V., Jugović D., Punoš D., Vuković N. (2011): Praktično

svinjarstvo. APROSIM, Novi Sad, стр. 287.Vidović V., Šubara V. (2011): Farmski Menadžment – ključ uspeha. Poljoprivredni

fakultet Novi Sad, стр. 140.

R. Lazarević, V. Vidović

IMPORTANCE OF ANIMAL HUSBANDRY IN FOOD PRODUCTION AND SUSTAINABLE RURAL DEVELOPMENT

S u m m a r y

Serbia today has a population of about 7.2 million people, almost 50% of which live in rural communities, and 60% of that rural population has agriculture as their primary activity. Out of the total 4,800 settlements that there are in Serbia, there are almost 800 villages with a population of less than 100. Of the total 165 municipalities that Serbia has, 158 have a negative birth rate.

The contribution of agriculture to the gross national product of Serbia ranges be-tween 12 and 13%, while animal husbandry accounts for only 30% of total agriculture, as opposed to the rest of the world where this percentage is much higher (60–70%).

Serbia has outstanding natural resources suitable for raising all kinds of domestic animals, especially cattle and sheep in central Serbia. The main activity of households in these communities was the production of milk and meat, which were processed using traditional technologies to obtain special kinds of cheeses (sjenički, homoljski, zlatarski, kraljevački, etc) and meat products (Zlatibor prosciutto and bacon, dry-cured mutton, etc). In addition, veal and mutton were exported to well-known world markets, with the exports


being worth over 100 million dollars in total. At that time there was much less migration from rural communities, which had their own cooperatives, houses of culture, schools, and stores, and the infrastructure was being built along with everything else needed for the sustainable development of rural communities and people living in them. In the last decade, animal husbandry has been on the decline, in other words it has ceased to exist.

In order to prevent people from leaving rural communities, it is necessary to invest more funds into the development of animal husbandry, develop commercial farming, reju-venate the cooperatives, invest into the infrastructure of rural settlements, and start small companies and meat and milk processing facilities. Young farmers in particular should be enticed by the government to remain in rural communities.


РЕШЕЊА НЕКИХ ЕКОЛОШКИХ ПРОБЛЕМА НА СЕЛУ

С. МАШИРЕВИЋ*, МИРЈАНА ВОЈИНОВИЋ МИЛОРАДОВ**8

С а ж е т а к. – Акумулирани еколошки проблеми чине једно од кључних обе-лежја данашње цивилизације. Поред многих истраживања и обимне еколошке ли-тературе, остало је доста тешкоћа у разјашњавању еколошких проблема, посебно у селима.

Наша пољопривреда је изложена процесима механизације и хемизације, а то се директно и највише реперкутује на село, где се налази пољопривредна произ-водња. Механизација је мање штетна од хемизације, али није без негативних ефеката по животну средину. Прогноза појаве штеточина, проузроковача болести и корова представља једно од дела решења за еколошке проблеме на селу и у пољопривре-ди уопште. За производњу здравствено безбедне хране, код нас још увек постоје релативно повољни природни услови. Да би се ти услови искористили, потребна је потпуно нова аграрна стратегија. Један од великих еколошких проблема на селу представљају дивље депоније, као и нестручно уништавање и спаљивање пестици-дне и друге амбалаже или једноставно бацање амбалажног отпада што доводи до загађења земљишта, површинских и подземних вода и тако се угрожава живот људи на селу, а одатле преко пољопривредних производа и у граду.

Кључне речи: еколошки проблеми, село, решење.

УВОД

Село и пољопривреда нису предмет једне науке, већ њих проучава више десетина наука. Како резултате великог броја наука и научних дисциплина синтетизовати у интегрисану целину живота села? Како освестити сеоску праксу и живот?

Акумулирани еколошки проблеми чине једно од кључних обележја данашње цивилизације. Формирање еколошке културе се сматра најважнијим у преовладавању потрошачког односа човека према природним ресурсима. Формирање еколошке културе није ни мало лак задатак, поготово ако имамо у

* Пољопривредни факултет, Трг Доситеја Обрадовића 8, Нови Сад, Србија, е-mail: [email protected]

** Факултет техничких наука, Трг Доситеја Обрадовића 6, Нови Сад, Србија.

виду да је у друштвеном понашању деценијама владао принцип човека према природи који је имао утилитарни карактер. Да би побољшао квалитет живота, човек је немарно користио природне ресурсе, а то је резултирало рушењем равнотеже у природи и стварањем многих проблема који данас угрожавају квалитет живота за који се толико борио. Све је раширеније поједностављено посматрање загађивања животне средине мерењем загађености воде, ваздуха и земље. Из таквог начина посматрања произилази да загађеност животне средине почиње, тек када се прекораче „дозвољене“ границе, уместо да се о томе води рачуна раније.

Постоји доста разлога због којих је неопходно произвођачима дати информације о мерама интегралне заштите биља и указати на потребу при-мене метода интегралне заштите биља у пољопривредној производњи у циљу рационалне примене пестицида и минералних ђубрива. Заштита биља у ин-тегралној производњи заснива се на савременим научним достигнућима, употреби свих расположивих метода заштите биља, а као крајњу меру и употребу пестицида, а заштита биља у органској пољопривредној производњи заснива се углавном на коришћењу алтернативних метода, мањим делом на савременим научним достигнућима (Форгић и Веселиновић, 2009).

Поред многих истраживања и обимне еколошке литературе, остало је доста тешкоћа у разјашњавању еколошких проблема.

РАЗМАТРАЊЕ ПРОБЛЕМА И ДИСКУСИЈА

Загађивање села и пољопривреде је глобални друштвени проблем. Интересовање за еколошке проблеме села расте са распростирањем загађе-ности сеоског ареала. Међутим, важно је указати на то да је интересовање за загађеност села и пољопривреде веће у граду, него у селу. Интересовање села за еколошке проблеме расте у мери у којој тај интерес допире из града. То не значи да село није и само заинтересовано за чисту животну средину, него су могућности села да решава еколошке проблеме, посредоване моћима и интересом града.

Еколошка деградација Војводине је готово апокалиптична. Тежину те ситуације повећава конфигурација војвођанског тла. Сва се загађеност испушта, депонује и гомила у земљиште, јер тешко отиче због низијске конфигурације.

Просечно сеоско домаћинство троши годишње око 20 кг детерџента. Ако се узме период од 20–25 година, у свако двориште је испуштено око 500 кг де-терџента. Значи, у селу са 1000 домова испуштено је око 500.000 кг детерџента. То чини композицију од 50 вагона. Земљиште густо ушорених војвођанских села потпуно је и дуготрајно загађено. Чистих и незагађених бунара у војвођан-ским селима више нема (Стојанов, 2004). У многим селима, била је лоша пракса претварања копаних бунара у септичке јаме, па је јако угрожена вода у селима због комуникације водених раствора из тих септичких јама.

156 С. Маширевић, М. Војиновић Милорадов

МОДЕРНИЗАЦИЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ (ПРОЦЕСИ МЕХАНИЗАЦИЈЕ И ХЕМИЗАЦИЈЕ)

Наша пољопривреда је, као и светска, изложена процесу модернизације, који се исказује кроз примену нових средстава и начина обраде земљишта (механизације) и нових производних технологија (хемизације и генетског инжењеринга). На основу многих истраживања, закључује се да постоји доста негативних последица процеса механизације и хемизације. Механизација је мање штетна, али није без негативних ефеката по животну средину. Потреб-но је обратити пажњу на то да дужа и неконтролисана употреба крупних и тешких пољопривредних машина мења физичку структуру земљишта, сабија га и из њега истискује азот и кисеоник, и утиче на лошију микробиолошку активност земљишта. Претерана употреба тих пољопривредних машина доводи до тога да се земљиште тешко природно поправља, па је потребно да се примени скупљи начин вештачке регенерације земљишта.

Хемијска средства, а пре свега пестициди, уз подизање продуктивности пољопривредног рада су ипак нанела приличну еколошку штету. Штете хеми-зације се, пре свега, огледају у погоршаном квалитету хране и непосредном угрожавању здравља људи (Митровић, 1998). На пољопривредне површине се убацују велике количине хемијских материја, било то ручно, помоћу меха-низације или авиона. Те количине опасних материја никада неће бити тачно одређене, већ примена загађујућих материја резултира загађењем животне средине све више и више, из године у годину.

Неконтролисаном употребом хемијских средстава и смањеним ко-личинама органских ђубрива у Србији је око 50% обрадивих површина у равничарским и брежуљкастим крајевима тако закишељено, да је потребна њихова вештачка регенерација методом калцификације. Опасности од хе-мије су само мање очигледне од оних од механике, али су утолико за сељаке кобније (Митровић, 1998).

Еколошке последице хемизације никако не треба занемаривати, већ овај проблем треба да постане брига модерног друштва. Једно од решења еколошког проблема на селу– хемизације, могло би бити то да организа-цију и спровођење хемизације морају водити стручна лица, која се морају информисати о најновијим научним достигнућима и која треба да раде на стицању стручног образовања пољопривредника. Потребно је радити на по-дизању еколошке свести, не само сељака, али сељака пре свих. Потребно је указати на опасност од хемизације пољопривреде и организовати обуку за што стручнију и безбеднију заштиту у пољопривреди.

ПРОГНОЗА ПОЈАВЕ БОЛЕСТИ, ШТЕТОЧИНА И КОРОВА

Недовољна или прекомерна заштита биља од болести, штеточина и ко-рова која, за сада, карактерише пољопривредну производњу код нас, резултира повећањем штетних остатака (резидуа) или појавом резистентности сузбијаних

Решења неких еколошких проблема на селу 157

врста. Рационална примена пестицида, која се заснива на прогнози појаве болести, штеточина и корова, која подразумева употребу мање токсичних препарата, поштовање норми максималног броја третирања и вођење анти-резистентне стратегије, једна је од најважнијих карика пољопривредне про-изводњe. Прогноза, као једно од решења за еколошке проблеме на селу и у пољопривреди уопште, чини основу заштите биља у свакој земљи, на основу које се организују и спроводе превентивне и директне мере у заштити биља. Прогноза доприноси очувању животне средине. На основу дугорочне прог-нозе се омогућава планирање производње и примене пестицида. Прогноза обезбеђује избор оптималних рокова за третирање против болести и штеточи-на, што доводи до ефикасније и рационалније примене хемијских средстава.

Један од примера значаја прогнозе у заштити биља за очување животне средине је из области примене инсектицида. Хемијско сузбијање жичара се код нас изводи на великим површинама, често без познавања њихове популационе густине у земљишту, што доводи до снижавања бројности не само штетних, него и корисних чланова фауне земљишта, развоја резистентности код ско-чибуба, повећања контаминације биљних производа и целокупне животне средине и других негативних последица. Прогноза појаве жичара даје највеће могућности за рационалну примену инсектицида у склопу интегралне заштите биља, а тиме и очување животне средине. На пример, у последњој деценији XX века, на подручју Бачке, у просеку, на 47% прегледаних површина пред-виђених за сетву окопавина, уопште није било потребно уносити инсектициде у земљиште, на 30–41% поља (тј. на површинама са просечном бројношћу до 3 или 5 ларви/м²) је било довољно применити третирање семена инсектицидима, а на свега 12–23% поља требало је применити гранулиране или течне инсек-тициде, што значи да постоји велика могућност уштеде хемијских средстава, односно очувања животне средине (Маширевић и сар., 2009).

ПРОИЗВОДЊА ЗДРАВСТВЕНО БЕЗБЕДНЕ ХРАНЕ

За производњу здравствено безбедне хране, код нас још увек постоје релативно повољни природни услови. Да би се ти услови искористили, по-требна је потпуно нова аграрна стратегија, сасвим обрнута од досадашње која је почивала на што већој употреби минералних (неорганских) ђубрива, пестицида са циљем што већих приноса, без обзира на квалитет тако добијене хране. Таква стратегија одговара стању када је примарни циљ био елементар-но прихрањивање становништва. Да би се подигао квалитет пољопривредних производа, како због сопствене квалитетније исхране, тако и због веће укупне зараде на све пробирљивијем светском тржишту хране, неопходна је што бржа преоријентација на дугорочно перспективнију еколошку аграрну стратегију развоја и наше пољопривреде, на коју већ прелазе развијеније земље. Основа такве стратегије била би трајна преоријентација на масовну употребу орган-ских ђубрива, биолошких средстава за заштиту биља и строго контролисано допунско коришћење минералних (неорганских) материја, са што мањим


штетним дејствима по људско здравље. Да би се код нас повећале произ-водња и употреба органских ђубрива, мора се аграрном политиком подстицати сточарска производња и уз њу изградња савремених стаја у којима се може сакупљати осока, као квалитетно природно ђубриво. Економске подстицаје за минерална ђубрива треба смањивати и укидати. Треба радити на едуковању сељака ради поштовања каренце, тј. времена од последње примене пестицида до могућности конзумирања производа.

Постојећи број стоке данас би код нас могао да обезбеди око 70 кг активне органске материје по хектару обрадиве површине, али стварно се користи само 20% од тога. То сведочи о постојању објективних предуслова и непостојању сазнања, мотивације и организоване друштвене акције да се направи еколошки заокрет ка модерној органској пољопривреди која озна-чава најновију фазу у развоју пољопривреде, последњу „еколошку аграрну револуцију“ на основама биотехнологије (Митровић, 1998).

ДИВЉЕ ДЕПОНИЈЕ

Као што се зна, једно од великих еколошких проблема на селу, као и у граду, представљају дивље депоније. Оне се редовно налазе на улазу и излазу из сваког села. Можда није довољно познат податак да је Мађарска имала највише проблема за улазак у Европску унију због дивљих депонија. Позна-то је да су мађарска села у прошлости била поприлично уредна, али упркос томе, по европским стандардима то није било довољно. Потребно је радити на организовању редовног чишћења постојећих депонија. Треба организовати постављање контејнера и ношење смећа. Са општином је потребно оформити еколошку инспекцију, која би контролисала загађивање и кажњавала све који се неодговорно понашају. Потребно је едуковати сеоски живаљ о могућности-ма производње компоста и разврставању отпада на разградив и неразградив, а посебно пестицидни отпад. Пестицидну амбалажу треба три пута испрати, а потом пробушити на три места да се не би користила секундарно и затим је одложити у веће најлонске вреће на неко удаљено место од куће.

Ако се зна да је могућа и прерада отпадака, којом би се само са ђу-бришта већих градова у Србији могло добити око 15 кг чистог азота по хек-тару, онда би се истовремено решавао и проблем прихрањивања земљишта и све већи проблем отпадака. Они се данас спаљују или разбацују, а и једно и друго еколошки угрожава градску и приградску средину (Митровић, 1998).

ПРОБЛЕМ АМБАЛАЖНОГ ОТПАДА СРЕДСТАВА ЗА ЗАШТИТУ БИЉА

Још један од проблема представља нестручно уништавање и спаљи-вање амбалаже или једноставно бацање амбалажног отпада што доводи до загађења земљишта, површинских и подземних вода. Пошто не постоји погон


за спаљивање амбалаже пестицида, нема ни законом предвиђеног организо-ваног скупљања и стручног уништавања. Око 5 милиона комада разне амба-лаже се нестручно уништава (спаљује на недовољно високим температурама, најчешће на отвореном простору) или се једноставно баца, чак најчешће у најближи канал у месту примене пестицида. Ако се зна да се амбалажа најчешће не испира, јер застарела опрема за примену нема могућности за то, онда се долази до застрашујуће цифре од минималних 10.000 литара раз-личитих пестицида, који са амбалажом сваке године доспевају у земљиште, површинске и подземне воде.

Према необјављеним подацима Константиновић и Маширевић (2008), на територији Републике Србије у току прошле године, произведено је око 10 милиона амбалажног отпада, од чега је 5 милиона било за пестициде паковања од 1 до 200 литара и 5 милиона за пестициде паковања мањег од 1 литре.

Постоје многи предлози о решавању проблема амбалажног отпада, као што су: постојање финансијске стимулације од стране министарства за по-враћај свих врста амбалажа, где би на амбалажи постојао износ кауције, који би био довољно стимулативан за повраћај робе, казнене мере на свим нивоима протока амбалаже, као и контејнери за сакупљање амбалаже, који би били лоцирани код пољоапотека и који би се преносили у регионална складишта, одакле би се даље амбалажа превозила до погона за уништење. Рад инспек-цијске контроле би био пожељан. На основу анализа тржишта, потребно је направити предлоге за једну или више локација за изградњу фабрике за отпад амбалаже пестицидних материја (Константиновић и сар., 2009).

ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Загађивање села и пољопривреде је глобални друштвени проблем. Могућности села да решава еколошке проблеме су посредоване моћима и интересом града.

Механизација и хемизација остављају доста негативних последица на животну средину. Овај проблем треба да постане брига модерног друштва. Потребно је радити на подизању еколошке свести не само сељака, али сељака пре свих. Да бисмо могли да предузмемо кораке у мењању еколошке свести и понашања, најпре би било од значаја утврдити у којој мери су људи оба-вештени о узроцима и последицама еколошких проблема. Допринос очувању животне средине, између осталог, даје прогноза појаве болести, штеточина и корова. Треба радити на увођењу саветодавне пољопривредне службе која би била усмерена и на решавање еколошких проблема уз едукацију о правилној употреби пестицида и ђубрива, као и збрињавању пестицидног амбалажног отпада, пре свега. Такође, потребна је потпуно нова аграрна стратегија, чија би основа била преоријентација на масовну употребу органских ђубрива, биолошких средстава за заштиту биља и строго контролисано допунско ко-ришћење минералних (неорганских) материја, са што мањим штетним дејст-вима по људско здравље.


На основу анализа тржишта, потребно је направити предлоге за једну или више локација за изградњу фабрике за отпад амбалаже пестицидних материја. Потребно је размотрити могућности државе да сноси трошкове или учествује у трошковима уништавања амбалаже, као што је случај са земљама из нашег окружења. Постоје многи предлози о решавању проблема амбалажног отпада, као што су: постојање финансијске стимулације од стране министарства за повраћај свих врста амбалажа, где би на амбалажи постојао износ кауције, који би био довољно стимулативан за повраћај робе, казнене мере на свим нивои-ма протока амбалаже, као и контејнери за сакупљање амбалаже, који би били лоцирани код пољоапотека и који би се преносили у регионална складишта, одакле би се даље амбалажа превозила до погона за уништење.


1. Стојанов М. (2004): Социологија сеоских колектива, огледи. Матица Српска, Одељење за друштвене науке, Нови Сад–Београд.

2. Константиновић Б., Маширевић С., Ивачковић Б., Малешевић М. (2009): Решавање проблема амбалажног отпада средстава за заштиту биља. Биљни лекар, година XXXVII, ванредни број, Нови Сад, стр. 66–70.

3. Маширевић С., Балаж Ј., Алмаши Р., Кереши Т., Инђић Д., Константиновић, Б., Медић-Пап, С. (2009): Организација извештајно-прогнозне службе у пољопри-вреди на подручју Војводине. Биљни лекар, година XXXVII, ванредни број, Нови Сад, стр. 89–96.

4. Митровић М. (1998): Социологија села. Социолошко друштво Србије, Бе-оград.

5. Форгић Г., Веселиновић Т. (2009): Методе интегралне заштите биља (ИПМ) у пољопривредној производњи. Биљни лекар, година XXXVII, ванредни број, Нови Сад, стр. 76–85.

S. Maširević, Mirjana Vojinovic Miloradov

SOLUTIONS OF SOME ECOLOGICAL PROBLEMS IN RURAL AREAS

S u m m a r y

Accumulated ecological problems are one of the key features of current civilization. In spite of many studies and comprehensive ecological literature, many difficulties remained in resolving of ecological problems, especially in the country.

Our agriculture is exposed to the processes of mechanization and expanded use of chemicals, and it mostly and directly affects the village with agricultural production.


Mechanization is less harmful than the expanded use of chemicals, but it is not without negative effects to the environment. Forecast of the occurrence of pests, disease agents and weeds represents one of the solutions for ecological problems in the country and in agriculture in whole. For healthy food production, in our country relatively convenient natural conditions still exist. In order to utilize these conditions, a completely new agrarian strategy is needed. One of the great ecological problems in the country represent wild dumpsites, as well as the incompetent destruction and burning of pesticide packaging as well as others, or simple throwing away of the packaging waste that causes pollution of the soil, above ground and underground waters, thus endangering human health in the country, and by the use of agricultural products, in the city as well.

Key words: ecological problems, village, solution.


ЕКОНОМСКО-ФИНАНСИЈСКА КОМПОНЕНТА РАЗВОЈА СЕЛА И ПОЉОПРИВРЕДЕ1

ЗОРИЦА ВАСИЉЕВИЋ*, ВЕСНА ПОПОВИЋ**

С а ж е т а к. – Тешке економске последице закаснеле транзиције јасно се виде у српским селима, посебно оним у периферним подручјима – на неодржаваним ло-калним путевима и застарелој механизацији, напуштеним ораницама, оронулим зградама некадашњих успешних комбината и задруга, затвореним школама и домо-вима културе... Комплексна ревитализација ових области у економски и еколошки рационалном и друштвено одговорном обиму је неопходна, ради очувања насеље-ности и заштите природних и културних вредности подручја. Не треба занемарити ни њихове економске потенцијале и доприносе. Ефикасна буџетска и кредитна подрш-ка и анимирање локалне заједнице за развој мултифункционалне пољопривреде и пратећих делатности, уз привлачење страних донација и фондова може у великом броју ових насеља довести до опоравка и раста локалне економије. На другој стра-ни су интегрисана рурална подручја са развијеном пољопривредом, првенствено у западном делу Војводине и у окружењу великих градова и градова средње вели-чине, која имају специфичне проблеме везане за очување земљишта и унапређење пољопривредне производње и прераде, стандарда квалитета и безбедности и извоза пољопривредних производа. Пољопривреда (укључујући прехрамбену индустрију) у овим областима представља један од ослонаца националне економије, али да би то и остала захтева макроекономску стабилност, већу финансијску подршку – буџетску и кредитну, крупна инфраструктурна улагања и доследне структурне реформе и институционална унапређења.

Овим питањима аутори се шире баве у раду, уз формулисање одговарајућих закључака и препорука, са нагласком на значају интегралног руралног развоја ло-калних заједница и хармонизације са праксом ЕУ у овој области.

Кључне речи: пољопривреда, рурални развој, буџетска подршка, кредитна подршка, локалне заједнице

* Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, Земун, e-mail: [email protected].

** Институт за економику пољопривреде, Београд, e-mail: [email protected] Рад је реализован у оквиру пројекaта III 46006 „Одржива пољопривреда и ру-

рални развој у функцији остваривања стратешких циљева Републике Србије у оквиру Дунавског региона“ и 179028 „Рурално тржиште рада и рурална економија Србије – Диверзификација дохотка и смањење сиромаштва“, које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије у периоду 2011–2014. године.

УВОД

Економски развој српског села и пољопривреде зависе од стања и пројек-ција развоја и развојних опредељења на нивоу националне економије. Према Фискалној стратегији Владе Републике Србије за 2013. годину са пројекцијама за 2014. и 2015. годину (Сл. гласник РС, 116/2012), стратешки циљ националне економске политике у овом периоду јесте спровођење системских реформи ради испуњавања економских и политичких критеријума Европског савета у Копенхагену за стицање пуноправног чланства земље у Европској унији.

Макроекономска стабилност и јачање институционалних капацитета су основне претпоставке успешности процеса предприступног прилагођавања. Глобална економска криза, међутим, није заобишла српску економију, која је 2012. годину завршила у рецесији. Процењен је реални пад бруто домаћег производа (БДП) од 2%, инфлација од 13,8%, пад запослености од 1,2%,2 пад инвестиција од 14,5%, пад личне потрошње од 0,7%, раст државне потрошње од 4,8%, раст извоза робе и услуга од 1,8% и пад увоза робе и услуга од 0,4%, уз повећање дефицита текућег рачуна на 11% БДП. Ниске температуре по-четком 2012. године и дуготрајна суша у летњим месецима су се неповољно одразили на приносе у пољопривреди. Пољопривреда је забележила пад бруто додате вредности (БДВ) у првом кварталу 2012. године од 19%, а у другом кварталу 17,2%, дајући негативни допринос расту БДВ делатности од 2,1 процентна поена.

Влада предвиђа економски опоравак 2013–2015. године – благи раст реалног БДП у 2013. години од 2%, а затим његово убрзање од 3,5% и 4% у 2014. и 2015. години; смањење инфлације, која би у 2015. години износила 4,5%; кумулативни раст регистроване запослености од 3,3%; реални раст инвестиција у основне фондове (8,7% у 2013., 7,4% у 2014. и 8,3% у 2015. години); снажан раст извоза робе и услуга (9,2%) и спорији раст увоза (2,5%) у 2013. години, који ће се наставити до краја посматраног периода, уз нижи ниво дефицита текућег рачуна, са учешћем од 7% у БДП 2015. године. Спо-рији раст личне и државне потрошње у односу на инвестиције и увоз гене-рисан инвестиционом потрошњом и праћен значајно бржим растом извоза, обезбедиће основу за одрживи привредни раст, смањење незапослености и раст животног стандарда. Очекује се раст БДВ пољопривреде у 2013. години од 17,7%, а затим од 3,3% у 2014. и 3,8% у 2015. години, при чему ће допри-нос овог сектора расту БДВ делатности у 2013. години бити доминантан (1,5 п.п.), да би у 2014. и 2015. години тај примат преузеле услуге.

Ради остваривања наведених резултата, држава обезбеђује координи-рано деловање посебних економских и кључних секторских политика. За развој села је значајна чињеница да се међу економски најпропулзивнијим секторима, којима ће бити усмерена подршка Владе у наредном периоду, на-лазе пољопривреда и инфраструктура, као и опредељење Владе да подстиче

2 Према Анкети о радној снази Републичког завода за статистику из априла 2012. године, стопа незапослености је износила 25,5%.

164 З. Васиљевић, В. Поповић

политику равномерног регионалног развоја и одрживог управљања природ-ним ресурсима. Држава је отпочела са реализацијом крупних инвестиционих пројеката у пољопривредном сектору, посебно у области наводњавања, и у сектору саобраћајне и телекомуникационе инфраструктуре, који се финан-сирају из домаћих јавних и кредитних извора и страних директних инвести-ција. Фонд за развој Републике Србије подржава мала и средња предузећа и улагања у неразвијена подручја Републике у циљу подизања регионалне конкурентности и успоравања неповољних демографских кретања. У том правцу ће деловати и социјална политика, кроз друштвену бригу о деци, посебно на селу.

Поред сталног унапређења опште пословне климе, значајне структурне реформе следе у области земљишне и пољопривредне политике и везане су за укрупњавање пољопривредних поседа, заштиту својинских права, јачање система управљања државним земљиштем и земљишне администрације и унапређење пољопривредне инфраструктуре. Ове реформе, заједно са окон-чањем реструктурирања и приватизације државних предузећа до средине 2014. године, треба да допринесу расту продуктивности и конкурентности у пољопривредном сектору, који је квалификован као велики, неискоришћени развојни ресурс домаће привреде, али и суочен са ефектима убрзане либера-лизације домаћег тржишта у предприступном процесу [32]. Развој пољопри-вреде, која доминира у привредној структури локалних заједница руралних подручја Србије, и њених пратећих делатности (прерада пољопривредних производа, туризам, занатство, трговина, услуге...) [16], [19], доприноси ја-чању руралне економије и територијалне кохезије [12].

ОСНОВНИ СТРУКТУРНИ ПОКАЗАТЕЉИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ И СЕЛА

Учешће пољопривреде у националној економији

Према подацима из 2010. године, сектор пољопривреде и рибарства учес-твује у стварању БДП са 8,3%, а заједно са производњом прехрамбених произ-вода, пића и дуванских производа, ово учешће достиже 12,8% [24]. Пољопри-вреда и прехрамбена индустрија3 формирале су 23,9% извоза и 7,7% увоза српске привреде у 2012. години, а остварени суфицит овог дела спољнотрго-винске размене достигао је износ од 1246,6 милиона долара [25]. Према резул-татима Анкете о радној снази из 2011. године, у пољопривреди је ангажовано 478.111 лица – више од петине запослених (21,2%), који чине 16,3% економски активне популације у земљи. Регионалне разлике у доприносу пољопривреде

3 Сектори СМТК, рев. 4.: 0-Храна и живе животиње, 1-Пиће и дуван, део сектора 2-Сирове материје осим горива (одсеци 21-Коже сирове, 22-Уљано семење и плодови и 29-Животињске и биљне сирове материје) и сектор 4-Животињска и биљна уља, масти и воскови.

Економско-финансијска компонента развоја села и пољопривреде 165

укупној запослености су упечатљиве – док учешће пољопривреде у укупној запослености у Београдском региону износи 3,7%, дотле је сваки пети запосле-ни у региону Војводине и сваки четврти у региону Јужне и Источне Србије ангажован у пољопривреди, да би у региону Шумадије и Западне Србије, са развијеном породичном пољопривредом, овај проценат достигао 31,4% [24].

Пољопривредна газдинства, фондови и инфраструктура

Према првим резултатима Пописа пољопривреде из 2012 [23], у Ср-бији има 631.122 пољопривредних газдинстава. Доминирају породична пољопривредна газдинства (628.555 или 99,6%), која располажу са 83,9% од укупно 3.355.859 хектара коришћеног пољопривредног земљишта, према методологији Пописа.4 Газдинстава правних лица и предузетника је 2.567 (0,4%) и она имају 16,1% коришћене пољопривредне површине. Породична пољопривредна газдинства претежно су лоцирана у регионима Централ-не Србије, јужно од Београда (71,4%), док је газдинстава правних лица и предузетника највише у Војводини (50,6%). Пољопривредна газдинства у Војводини, односно у Јужнобанатској области користе највећу површину пољопривредног земљишта.

Највише породичних газдинстава располаже поседом величине до 2 хектара коришћеног пољопривредног земљишта (46,7%), посед од 2–5 хектара има 29,4% газдинстава, од 5–10 хектара 14,3% газдинстава, 10–20 хектара 5,2%, између 20 и 100 хектара 2,7%, а свега 0,2% или 1.365 породич-них газдинстава располаже са више од 100 хектара коришћене пољопривред-не површине, док је 9.486 газдинстава (1,5%) без земљишта. У Војводини, тачније на подручју Средњег и Јужног Баната и Северне Бачке налазе се породична газдинства са највећом просечном величином поседа, у интервалу од 9,4 до 10 хектара. На нивоу земље овај показатељ износи 4,5 хектара. По-седи најмање просечне величине регистровани су на подручју Јужне Србије (Пчињска област 2 хектара, Јабланичка 2,1 хектара, Нишавска 2,3 хектара..). Укрупњавање поседа се свакако намеће као приоритет осигурања профи-табилности производње у пољопривреди.

4 Према методолошком упутству РЗС, „апсолутни подаци о пољопривредним фондовима, који су добијени Пописом, знатно су нижи у поређењу с подацима редов-них пољопривредних истраживања, због различитог метода обухвата и различитих циљева прикупљања података на основу та два метода. За анализе укупних пољопри-вредних фондова методолошки је коректно користити податке редовних истражи-вања“. Према подацима редовних истраживања (Стат. год. РС 2012), Република Србија је у 2011. години располагала са 5.056 хиљ. хектара коришћеног пољопривредног земљишта пољопривредних газдинстава (привредних друштава, земљорадничких задруга и породичних газдинстава) и површина ван пољопривредних газдинстава (општинских утрина, пашњака и др. земљишта), и то: ораница и башти 3.294 хиљ. хектара (65,2%), воћњака 240 хиљ. хектара (4,7%), винограда 56 хиљ. хектара (1,1%), ливада 621 хиљ. хектара (12,3%) и пашњака 845 хиљ. хектара (16,7%).


Србија располаже са 4.021.100 хектара земљишта погодног за обраду, I–IV бонитетне класе5, што представља 45,5% од укупно 8.836.100 хектара, колико износи површина земљишта Републике Србије, укључујући Косово и Метохију6. Најпродуктивнија земљишта, черноземи и гајњача, захватају 17,9% укупне површине земљишта7 и лоцирана су у равничарском подручју Војводине и Стига (чернозем), односно у Поморављу, Посавини и Мачви (гајњаче). То је зона интензивне, монокултурне производње жита и уљарица. Због неадекватне агротехнике, пре свега због недовољног уношења органског ђубрива и одношења жетвених остатака дошло је до значајног смањења нивоа органске материје у земљишту, првенствено у плодним војвођанским орани-цама [26]. Неопходна је диверсификација сетвене структуре, интензивирање сточарске производње и усвајање и поштовање кодекса добре пољопривредне праксе, ради заштите и унапређења производног потенцијала земљишта.

Алувијална земљишта и, у мањем обиму, ливадско земљиште, ритске црнице и мочварна и минерално-барска земљишта простиру се дуж речних токова на 11,4% површине земљишта Републике и захтевају хидромели-орације, у ком случају представљају такође високо продуктивна земљишта, првенствено намењена интензивној ратарској и повртарској производњи. Неизграђени, и неревитализовани и лоше одржавани, хидромелиорациони системи не доприносе адекватном искоришћавању високог производног по-тенцијала хидроморфних земљишта [17].

Условно високо продуктивна земљишта на невезаним језерским седи-ментима неогена (смонице, лесивирана и еродирана земљишта, псеудоглеј) захватају 19,6% површине земљишта Републике – дна и ободе котлина Цен-тралне и Источне Србије и Косова и Метохије, као и Белоцркванску котли-ну у Војводини. За остваривање високих и стабилних приноса у ратарској, повртарској и воћарско-виноградарској производњи на овим површинама је неопходно обезбедити интензивну и континуирану примену агро и хидро ме-лиоративних мера. Развијена саветодавна служба и организована контрола плодности пољопривредног земљишта у томе имају кључну улогу.

У брдско-планинским подручјима Западне, Јужне и Источне Србије за-ступљена су земљишта на еруптивним и метаморфним стенама (22,8%), кречња-цима и доломитима (11,5%), пешчарима и флишу (9,2%) и серпентину (3%), са средњим до знатним ограничењима за биљну производњу, али погодна за при-родне травњаке и шуме. Великим делом ради се о пољопривредним подручјима високе природне вредности, у којима примат имају мере заштите од ерозије и подршка очувању природних травњака у добрим агроеколошким условима [34].

5 Према Правилнику за катастарско класирање и бонитирање земљишта (Сл. гласник РС, 61/12), бонитирање земљишта је одређивање плодности земљишта, на основу његових природних особина, без обзира на начин његовог коришћења. Територијална јединица за бонитирање земљишта је територија Републике Србије.

6 Подаци Института за земљиште, интерни материјали, Београд, 1995. године, према [18].

7 Институт за земљиште, интерни материјал, Београд, 2011.


Са 2.100.700 хектара земљишта без значајнијих ограничења за интензивно обрађивање (I–II бонитетне класе), Србија се у аграрној политици може сло-бодно суочити са проблемом искључивања маргиналних земљишта из процеса пољопривредне производње, тим пре што ерозија угрожава знатне површине пољопривредног земљишта [18]. Са друге стране, нема ни економског, ни еко-лошког оправдања за остављање ван производње великих површине плодних ораница,8 услед напуштања пољопривреде и села и неадекватних прописа о наслеђивању. Успешно решавање ових проблема подразумева претходно регули-сање својинских односа над земљиштем, решавањем питања везаних за рести-туцију, приватизацију, задружну својину и управљање државним земљиштем.

Број, структура и продуктивност сточног фонда један је од главних индикатора развијености пољопривредне производње и подједнако је важна са економског (већи степен финализације производа) и еколошког становишта (органско ђубриво, испаша). Природни услови, крмна основа и структура газдинстава утичу на избор производних система у пољопривреди/сточарству, а самим тим и на просторни размештај сточарске производње – у житород-ним регионима доминира интензивни стајски узгој стоке, нарочито свиња и живине, док су брдско-планинска подручја резервисана за пашњачки узгој говеда, оваца и коза.

Сточарска производња се тешко и споро опоравља од транзиционе кризе, а са њом и економски потенцијал великог броја породичних газдин-става, чији су приходи традиционално везани за узгој стоке и пласман меса, млека и јаја, посебно у Централној Србији.

Према поменутим резултатима Пописа 2012, регион Шумадије и Запад-не Србије је водећи по броју говеда (45,6%). Говеда се највећим делом гаје на породичним газдинствима (91,7%), изузев на подручју града Београда, где се интензивна говедарска производња у значајном обиму одвија на фарма-ма пољопривредних комбината (45%). Просечан број говеда по газдинству највећи је на северу Војводине (Севернобачка област 2,7 грла, Севернобанат-ска 2,5), али је тај број, као и просечан број грла по газдинству на национал-ном нивоу (1,3 грла), далеко испод потенцијала крмне основе, агроеколошких норматива за одрживо управљање земљиштем и могућности пласмана.

Највећи број свиња узгаја се на породичним газдинствима у Централној Србији, јужно од Београда (53%). Узгој свиња традиционално се везује за Срем и Мачву, где је регистрован и највећи просечан број грла по газдинству (Срем-ска област 9,9 грла, Мачванска 8,9). Регионално посматрано, свиња је највише у Војводини (41%), где се у значајнијем проценту (37%) гаје на великим фармама газдинстава правних лица и предузетника. Живина је, такође, најприсутнија на фармама газдинстава правних лица и предузетника у Војводини.

8 Статистика у 2011. години региструје 224 хиљада хектара угара и нео-брађених ораница [24], док се, према проценама Привредне коморе Србије, ради о површинама које се крећу између 400 и 600 хиљада хектара. Најављене измене прописа о порезу на имовину треба да дестимулишу неодговорно понашање влас-ника земљишта, [2].


Овце се гаје на породичним газдинствима (99%), претежно у региону Шумадије и Западне Србије (60% националног фонда). У Колубарској и Зла-тиборској области се бележи и највећи просечан број грла по газдинству (5,9 грла и 5,1 грла, респективно), док је њихова заступљеност неоправдано ниска у региону Јужне и Источне Србије, који поседује природне предиспозиције за њихов узгој. Овај регион је водећи по броју коза (37,8%), али је евидентна потреба за подршком развоју пашњачког сточарства, укључујући органско [8].

Све учесталије и интензивније суше последње две деценије нанеле су и наносе велике штете сектору пољопривреде. Притом су највише погођена високо продуктивна земљишта у равничарским подручјима на северу земље и у Неготинској крајини. Према истраживањима у региону Источне Србије у периоду 1989–2000. године, смањење просечних приноса у годинама обе-леженим сушом износило је у просеку 40,9% у односу на просечне приносе остварене у годинама без суше [10], а појава биљних болести и штеточина оличена и у текућој кризи везаној за повишени ниво афлатоксина у храни суочава не само овај сектор, већ и целу економију са здравственим изазовима и економским губицима.

Наводњавање обезбеђује високе и стабилне приносе и економску ис-плативност улагања у друге инпуте (високородне сорте, средства за заштиту, механизацију и сл.) и олакшава диверсификацију ка производима веће додате вредности и производима за тржишне нише [27], чиме се утиче на стабилиза-цију и раст прихода газдинстава и јача рурална економија. У Србији се у прве три класе земљишта по погодности за наводњавање налази око 3.641.000 hа, а у прве две око 1,6 милиона хектара [3]. Изграђени системи за наводњавање обухватају површину од око 149.000 ha. Због лошег одржавања и несређених својинских права над земљиштем, током транзиције су многи системи остали ван употребе, тако да се тренутно користе на површини од око 30.000 ha (од тога 90% на територији АП Војводине) [10]. За имплементацију пројеката рехабилитације, модернизације и доградње система за наводњавање, поред буџетских издвајања прибављају се и значајна средства из иностраних извора финансирања (IBRD/IDA9, UAE10). Профитабилност пољопривредне произ-водње у Србији у условима климатских промена у све већој мери ће зависити од ефикасног функционисања хидромелиорационе инфраструктуре.

По питању избора производних система и пракси и праваца њиховог унапређења, треба нагласити да на глобалном нивоу постоји сагласност да ће пољопривреда у будућности почивати на принципу одрживог интензи-вирања, односно на повећању приноса, базираном подједнако на унапређе-ној генетици и унапређеним производним праксама, који ће се комбиновано примењивати унутар различитих производних система [30], развијаних на

9 Serbia - Irrigation & Drainage Rehabilitation Project (Serbia) (P087964). Imple-mentation Status & Results Report No: ISR8787 [31].

10 Према најављеном Споразуму са Развојним фондом Абу Дабија, Фонд ће уложити 150 милиона евра у пројекат изградње и рехабилитације примарних и секун-дарних канала за наводњавање, чија се реализација очекује у наредне три године [29].


одређеном географском подручју полазећи од агроеколошког капацитета простора и различитих интереса заинтересованих страна, а у циљу опти-малног задовољавања специфичних еколошких, економских и социјалних потреба подручја [28].

Структурне карактеристике руралних подручја

Рурална подручја захватају 85% територије земље и 3.904 насеља од укупно 4715, у којима, према Попису из 2002. године, живи 55% станов-ништва.11 Присутни депопулациони процеси утичу на погоршање старосне и образовне структуре становништва и способност радне снаге да се прила-гођава технолошким променама. Рурална економија у великој мери почива на резултатима примарног сектора, а нарочито пољопривреде. Регионалне разлике у економској развијености руралних подручја су значајне, о чему сведочи ниво регионалног БДП – регион Војводине учествује у формирању БДП националне економије у 2010. години са 26%, Регион Шумадије и Запад-не Србије са 19,5%, а Регион Јужне и Источне Србије са 14,5%, док учешће Београдског региона износи 40%. Бруто домаћи производ по становнику у Београдском региону је на нивоу од 177,8% националног просека, док овај показатељ у региону Војводине износи 96,8%, у региону Шумадије и Западне Србије 69,9%, а у региону Јужне и Источне Србије само 63,9% [24].

Рурална регионализација и одрживи развој руралних подручја непо-средно су у надлежности политике руралног развоја, која своја решења у овој области мора да усклађује са документима просторног планирања и развој-ним документима регионалне политике, ради остваривања заједничког циља – обезбеђења равномерног и одрживог територијалног развоја, у складу са одредбама Устава Републике Србије и политиком и праксом Европске уније. Полазећи од решења садржаних у Просторном плану Републике Србије 2010–2020 (Сл. гласник РС, 88/2010), и Националном програму руралног развоја 2011–2013 (Сл. гласник РС, 15/2011) рурална подручја се, према развојним потенцијалима и ограничењима, могу сврстати у следеће структурне типове:

Интегрисана рурална подручја – са високоинтензивном пољопривре-дом и интегрисаном економијом – обухватају Војводину и северни део Мач-ванске области и карактеришу се развијеном пољопривредом и вертикалном интегрисаношћу пољопривреде са прехрамбеном индустријом, повољном демографском структуром, развијеном инфраструктуром и предузетништвом и јачом инвестиционом активношћу, уз значајне разлике у нивоу развијености између развијенијих руралних области на западу у односу на оне на истоку овог структурног типа/руралног региона.

Улагања у унапређење конкурентности пољопривредне производње и пласмана пољопривредних и прехрамбених производа, обезбеђење здравс-твене безбедности и квалитета хране и трансфер знања и иновација имају

11 Без података за Косово и Метохију.


приоритет у овом региону, као и активности везане за заштиту земљишта, вода и климе и изградњу и рехабилитацију хидромелиорационих система.

Средишња рурална подручја – са развијеном пољопривредом у окру-жењу урбаних центара – обухватају Шумадију, Поморавље, Колубару и дело-ве Златиборске области, Мачве и Стига. Добра инфраструктурна повезаност и близина градских тржишта поспешују развој пољопривреде, упоредо са развојем предузетништва, туризма и услуга, док се у зонама рурално-урбаног контакта формирају специфичне еколошке, економске и социјалне релације и конфликти.

Пољопривреди је неопходна подршка за инвестирање у модернизацију газдинства и јачање удружења произвођача и кластера јер се ради о подручју мешовите сточарско-воћарско-повртарске производње, која има посебне захтеве у погледу складиштења и система безбедности и квалитета сточ-не хране, млека, воћа и поврћа [13]. Просторно и урбанистичко планирање има важну улогу, имајући у виду притиске за заузимањем пољопривредног земљишта у непољопривредне сврхе и нелегалну градњу у периурбаном под-ручју, дуж саобраћајница, у туристичким местима и зонама заштите кул-турних добара, док се на руралној периферији села убрзано празне.

Периферна рурална подручја – са неразвијеним пољопривредним структурама и економијом базираном на природним ресурсима и туризму – обухватају хетерогена рурална подручја: Западне Србије, са развијеним сектором услуга и значајним туристичким потенцијалима; Јужне Србије, привредно и инфраструктурно неразвијене, са високом стопом руралног си-ромаштва; и Источне Србије, слабог демографског, али такође значајног туристичког потенцијала [15] и економије оријентисане ка експлоатацији природних ресурса, које скупа карактерише периферни географски положај, незадовољавајућа структура људских ресурса и пољопривреда ограниченог производног потенцијала, карактеристичног за планинска подручја.

На овим просторима треба развијати мултифункционалну пољопри-вреду, са акцентом на заштити природних ресурса и предела и диверсифика-цији делатности у руралној економији. Јачањем предузетништва у области прераде локалних пољопривредних производа високе нутритивне вредности и заштићеног порекла, туризма и услуга, уз очување и промоцију природних вредности и културног наслеђа подручја повећавају се запосленост и доходак у локалној економији [14], [19], [20]. Демографски потенцијал и инфраструк-турни услови су кључне претпоставке за успех ове развојне стратегије.

С обзиром на улогу руралних подручја у остваривању равномерног и одрживог територијалног развоја и чињеницу да се у сва три наведена структурна типа/рурална региона формирају и све брже шире депопулационе зоне, интегрално просторно и развојно планирање обнове и уређења руралних подручја и села на одржив и друштвено рационалан начин промовисано је Просторним планом Републике као један од стратешких приоритета земље.


ПРОИЗВОДЊА И ТРЖИШТЕ ОСНОВНИХ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА

Производни и економски ефекти пољопривреде Србије нису на нивоу могућности које пружају богати природни потенцијали. Просечна стопа раста нето додате вредности пољопривредне производње износила је током про-текле деценије 1,3%, а стопа бруто додате вредности око 1,9%, што су ниже вредности у односу на период 1980-их година.

Структура пољопривредне производње је неповољна, с обзиром да доминира биљна производња са учешћем од око 70% у укупној вредности пољопривредне производње, у односу на сточарску производњу која учествује са свега 30%. У оквиру биљне производње, на ратарство и повртарство отпада 58%, на воћарство 10%, а на виноградарство око 2% (таблица 1).

Таблица 1. Остварена вредност пољопривредне производње у Србији у 2010. и 2011. год.

Вредност пољопривредне производње (у милионима $)

2010. 2011. Индекс (2010=100)Бруто вредност пољ. производње 6.428 6.354 98,86Биљна производња 4.429 4.351 98,24Ратарство и повртарство 3.803 3.628 95,40Жита 2.243 2.150 95,84Индустријско биље 562 525 93,61Поврће 713 698 97,87Крмно биље 286 255 89,28Воћарство 512 611 119,33Виноградарство 113 111 98,41Сточарство 1.999 2.003 100,23Говедарство 865 852 98,53Свињарство 731 720 98,49Овчарство 117 121 103,22Живинарство 272 299 109,91Пчеларство 14 11 82,54Нето вредност пољ. производње 5.155 5.200 100,87

Извор: [1].

Најзначајнији производи српске пољопривреде, који у 2011. години чине 71,5% бруто вредности пољопривредне производње јесу: кукуруз (на кога отпада више од једне четвртине), свињско месо, млеко, пшеница, говеђе месо, кромпир, живинско месо, соја, сунцокрет и малина.

Пољопривредно-прехрамбени сектор је једина област српске привреде која од 2005. године бележи стални раст извоза и суфицит у спољнотрговин-ској размени (таблица 2).


Таблица 2. Спољнотрговинска размена пољопривреде и прехрамбене индустрије, 2005–2012. год.

у милионима $2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

Извоз 943 1.265 1.686 1.957 1.945 2.241 2.697 2.717Увоз 790 905 1.116 1.468 1.308 1.036 1.405 1.470Салдо 153 360 570 489 637 1.205 1.292 1.247

Извор: [11], (2005–2010); [25] (2011–2012)

Најзначајнији производи на страни извоза су кукуруз, шећер, малине, пшеница и јестиво уље, а на страни увоза кафа, цигарете и јужно воће.12 У погледу регионалне дистрибуције размене, доминантно учешће има размена са замљама ЕУ (у 2011. учешће у извозу је износило 46%, а у увозу 47%), а затим са земљама ЦЕФТА (у 2011. учешће у извозу је износило 43%, а у увозу 20%). Значајни трговински партнери Србије су и Руска Федерација, Белорусија, Казахстан и Турска, са којима Србија такође има потписане спо-разуме о слободној трговини.

Разлози успореног раста пољопривредне производње и извоза налазе се у: техничко-технолошком заостајању насталом као последица недовољних ин-вестиција у техничку опремљеност, трансфер знања и нових технологија; спорој измени аграрне структуре, у којој доминирају мала газдинства са нередовним и скромним вишковима и производима нестандардног квалитета; лоше спро-веденом процесу приватизације, услед чега је производни ланац у производњи хране дезинтегрисан; спором прилагођавању захтевима међународног тржишта у погледу стандарда и процедура везаних за здравствену безбедност хране и нестабилном систему подршке [35]. Мере и активности које могу утицати на повећање производње и извоза пољопривредно-прехрамбених производа треба предузимати у домену макроекономске стабилизације, завршетка процеса приватизације, обезбеђења стабилне аграрне политике и финансирања про-изводње за извоз, истраживања тржишта и промоције извоза, усаглашавања стандарда квалитета са међународним стандардима, итд.

Посебно треба апострофирани ограничења, везана за стандарде квали-тета и безбедности хране, који постају један од основних предуслова пласма-на пољопривредних и прехрамбених производа, не само на међународном, већ и на домаћем тржишту.13 Увођење стандарда квалитета у производњи и

12 Биланси су основно средство анализе тржишта пољопривредно-прехрамбе-них производа. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије редовно прати и објављује информације о билансима најзначајнијих пољопри-вредно-прехрамбених и анализира тржишна кретања (www.mpt.gov.rs).

13 Најсвежији примери последица непоштовања стандарда безбедности хра-не – присуство афлатоксина у кукурузу и млеку и недозвољеног присуства остатака пестицида у јабукама може изазвати несагледиве последице у производњи и извозу у овим секторима и у пољопривреди и националној економији у целини.


преради (GLOBALGAP, ISO, HACCP, халал и кошер) је институционално, кадровски и финансијски врло захтеван процес, како на нивоу произвођача тако и на нивоу државе. То се неминовно одражава и на повећање цена хране на домаћем тржишту и конкурентност наших пољопривредно-прехрамбених производа у извозу [36].

ПОЛИТИКА ПОДРШКЕ РАЗВОЈУ ПОЉОПРИВРЕДЕ И СЕЛА

Буџетска подршка развоју пољопривреде и руралном развоју

Законски оквир за креирање и имплементацију аграрне политике чини Закон о пољопривреди и руралном развоју (Сл. гласник РС, 41/09). Према овом Закону пољопривредна политика и политика руралног развоја Републи-ке Србије спроводе се реализацијом Стратегије пољопривреде и руралног развоја Републике Србије, Националног програма за пољопривреду и Наци-оналног програма за рурални развој.

Стратегијом пољопривреде и руралног развоја Републике Србије утврђују се дугорочни циљеви развоја пољопривреде: успостављање тр-жишне економије, повећање профитабилности и брига о развоју руралних области. Стратегија се доноси за период од најмање 10 година и усклађује са стратешким документима Републике Србије. Националним програмима пољопривреде 2010–2013 (Сл. гласник РС, 83/10) и руралног развоја 2011–2013 (Сл. гласник РС, 15/11) утврђују се средњорочни и краткорочни циљеви, активности и мере пољопривредне политике и политике руралног развоја, начин и рокови за њихово остваривање, очекивани резултати и подстицаји неопходни за њихову имплементацију.

Механизми имплементације пољопривредне политике и политике ру-ралног развоја путем система подстицаја однедавно су регулисани законом. Закон о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју (Сл. гласник 10/13), дефинише врсте подстицаја, критеријуме за њихово коришћење и минималне износе подршке по овим основама, укључујући и ограничење максималног годишњег износа директних плаћања по кориснику (модулација). Тиме се обезбеђује знатно виши степен предвидивости, конзистентности и транспа-рентности политике аграрне подршке, него што је то био случај до доношења овог закона, када су подстицаји регулисани на годишњем нивоу, појединачно, уредбама Владе.

Закон дефинише минимална буџетска издвајања за ове намене у износу не мањем од 5% буџета Републике Србије, са изузетком издвајања у 2013. години. У буџету за 2013. годину (Сл. гласник РС, 114/12), за субвенције у пољопривреди14 издвојено је 41.057,798 милиона динара, што представља

14 Субвенције (у милионима динара), које се реализују у оквиру: МПШВ (726 милиона динара), Фонда за подстицање развоја пољопривредне производње у Републици (830), Управе за ветерину (2.521,923), Управе за заштиту биља (150),


3,77% укупних расхода и издатака буџета. Учешће средстава намењених подстицајима предвиђеним Законом о подстицајима је још мање, далеко мање од доприноса пољопривреде бруто друштвеном производу и извозним ре-зултатима домаће економије.

Највећи део средстава (протеклих година и до 80%, а предвиђа се наста-вак тог тренда) пласира се путем директних плаћања пољопривредницима на име премије за млеко, плаћања по засејаној површини и грлу стоке, регреса за инпуте и трошкове осигурања и јавног складиштења и кредитне подршке. Очигледно је да држава настоји да до прикључења Европској унији, колико јој то ограничена буџетска средства дозвољавају, повећа приносе и интензи-вира биљну и сточарску производњу и тако доходовно ојача пољопривредне произвођаче, пре свега породична газдинства. У којој мери ће корисницима директних подстицаја овај вид подршке помоћи у одлукама везаним за при-лагођавање тржишту и улагања у модернизацију газдинства, унапређење квалитета и безбедности производа, односно у повећање конкурентности на дужи рок, остаје да се види.

Подршка у оквиру одељка намењеног руралном развоју, усмерена ин-вестицијама за унапређење конкурентности и достизање стандарда квалитета далеко је мањег обима, док су агроеколошки програми још увек неразвијени, уколико се изузме подршка органској производњи и очувању генетичких ре-сурса у пољопривреди. Подршка развоју руралне економије путем улагања у инфраструктуру, додавање вредности и сертификацију пољопривредних про-извода и развој непољопривредних делатности, такође је недовољна, имајући у виду потребе за повећањем приступачности, заустављањем миграција и јачањем производњи локалних високовредних производа за тржишне нише у великом броју периферних руралних подручја, са ограниченим производним потенцијалима у пољопривреди. С тим у вези, изузетно је значајно што Закон препознаје и преференцијално третира подручја са отежаним условима за бављење пољопривредом при додели средстава подстицаја.

Буџетска улагања у саветодавну службу, трансфер знања и иновација, унапређење расног састава стоке и одрживо управљање земљиштем, укључујући наводњавање (категорија посебни подстицаји), свакако треба даље јачати.

Заједничка аграрна политика Европске уније у периоду 2014–2020. године, предвиђа даље снажење агроеколошке компоненте пољопривредне политике и ефикасно коришћење предности различитих производних струк-тура и система производње широм Уније. Очекује се већа подршка мерама заштите животне средине, ублажавања и адаптације климатским променама и иновацијама, као и развоју локалног тржишта, промоцији квалитетних локалних производа (укључујући органске) и регионалним развојним ини-цијативама, што треба да обезбеди одрживи и равномерни развој руралних подручја и допринесе територијалној кохезији Уније [5].

Управе за шуме (15,818), Буџетског фонда за шуме (810), Буџетског фонда за развој ловства (99,997), Управе за аграрна плаћања (34.091,735), Управе за пољопривредно земљиште (1.797,973) и IPARD пројекта Ефикасно управљање земљиштем (14,352).


За развој села је посебно значајна компонента руралне подршке про-грамима који се односе на припрему и спровођење локалних стратегија руралног развоја. Законодавни оквир и стратешки документи просторног и регионалног развоја на домаћем (Просторни план Републике Србије – Сл. гласник РС, 88/10, Закон о регионалном развоју – Сл. гласник РС, 51/09, 30/10) и европском нивоу (Територијална Агенда ЕУ 2020 [7], предложени нови Стратешки оквир Заједнице за структурне фондове, који укључује и Европски пољопривредни фонд за рурални развој [4]) потврђују опредељење за интегрални територијални развој. У складу са тим, политика руралног развоја би требало да подршку усмерава афирмацији и одрживом коришћењу територијалног капитала на регионалном и локалном нивоу у садејству са просторним планирањем, регионалном политиком и осталим секторским политикама, јачајући приступачност руралних области са развојним огра-ничењима, полицентрични развој градова и рурално-урбано партнерство.

На том плану од посебне важности је усвајање тзв. LEADER приступа у програмирању и имплементацији локалних руралних развојних стратегија, који почива на мултисекторском, одоздо-на-горе, интегралном решавању развојних проблема локалне заједнице и развијеном локалном јавно-приват-ном партнерству заинтересованих страна. Овај приступ посебно добија на значају са назнаком из ЕУ о проширењу његове примене на све тзв. локалне развојне стратегије из заједнице, не само на руралне, у наредном програмском периоду 2014–2020. године, што ће омогућити координирано усмеравање подршке свих структурних фондова и снажнију рурално-урбану сарадњу [4]. Пројекат LIS (LEADER Initiative Serbia 2011–2013), финансиран од стране Европске уније у Србији је недавно завршен, а његови резултати би требало да омогуће ефикасније планирање локалног развоја у руралним подручјима и лакши приступ и реализацију IPARD подршке у Србији [33].

Кредитна подршка и осигурање у пољопривреди

Претходна излагања су показала да је пољопривреда и данас пре-овлађујућа делатност у већини руралних области Србије, да је карактеришу мала породична газдинства, ниска продуктивност и низак остварени доходак по газдинству. Управо из тог разлога, развој села у великој мери зависи од могућности финансирања развоја пољопривреде. Стога је неопходно ана-лизирати могућности и проблеме финансирања пољопривреде и села као комплексну целину, јер у највећем броју случајева развој пољопривреде пред-ставља и замајац развоја села као друштвено-економског ентитета.

Један од основних дугорочних проблема аграра и села у Србији јесте недостатак финансијских средстава како за одржавање просте репродукције, тако и за развој и проширену репродукцију. Управо финансије представљају један од најзначајнијих ограничења у реализацији развојних циљева и прио-ритета пољопривредног и руралног развоја Србије. Разлози који условљавају овакво стање су: сиромаштво становништва које живи у руралним областима


и ниска акумулативна и репродуктивна способност субјеката у аграру услед чега је могућност за самофинансирање веома мала; недовољна расположивост банкарских кредита за пољопривреду и развој села (посебно за примарну пољопривредну производњу и породична газдинства) и неповољни услови кредитирања; непостојање посебних институција и инструмената за кредити-рање аграра прилагођених специфичностима ове привредне гране (недостатак агробанкара и неприлагођени банкарски системи за пољопривредне кредите); неразвијеност тржишта кредита и финансијског тржишта.

Србију карактерише недостатак капитала из домаћих извора. Прилив страног капитала, пре свега страних директних инвестиција (СДИ), не иде жељеним темпом због многих ограничења. На спор прилив ових средста-ва, као и на висок степен опрезности и резерве потенцијалних страних ин-веститора, утичу следећа ограничења: нестабилност привредног система и недоследност у спровођењу појединих системских решења, високе стопе инфлације, висока стопа незапослености, непостојање или недовољна развије-ност тржишта капитала, постојање корупције, спољног дуга, неизграђеност и неусклађеност правне регулативе и сл. Притом, пољопривреда представља неатрактивну делатност за стране директне инвестиције.15

Потребе просте и проширене репродукције аграрне привреде у Србији углавном су до сада финансиране из три традиционална извора финансирања: сопствених средстава, кредитних средстава и грантова. Међутим, у новије време се јавља и читав низ нових извора финансирања који у развијеним тржишним привредама имају све већи значај, док се у домаћим условима тек спорадично појављују (лизинг, заједничка улагања, концесије, итд.).

Због недостатка сопствених финансијских средстава за финансирање текуће или проширене репродукције, привредни субјекти се окрећу по-словним банкама, али се због спорог обрта капитала и сезонске тражње за кредитима у пољопривреди, високих трошкова обраде захтева и одсуства адекватног обезбеђења услед неуређених власничких права над земљиш-тем, кредитирањем аграра и села озбиљније бави свега неколико банака.16 Кредити се одобравају селективно, за одређене кориснике и под релативно неповољним условима. Опрезни су и пољопривредници, свесни несигур-ности у погледу остваривања прихода, неопходних за уредно сервисирање кредита, а присутно је и неповерење, неискуство и недовољна обученост за пословање са банкама. Ангажовање стручних лица је скупо и недоступно многим газдинствима [21].

15 У структури укупних СДИ пољопривреда је у периоду од 2004-2011. г. имала учешће од свега 0,7-1,6%. Разлози су: ниска профитабилност сектора, нестабилни економски и климатски услови за производњу, неповољна аграрна структура, од-суство стандарда квалитета и државних субвенција за извоз.

16 Према неким проценама, портфолио пољопривредних кредита креће се на нивоу од око 250 милиона евра. Годишње банке пласирају у пољопривреду око 120 милиона евра, од чега половина чине краткорочне пласмане а остатак су дугорочни пласмани [6].


Већина европских земаља (Француска, Грчка, Холандија, Данска и Турска) има развијене специјализоване аграрне банке које су под снажним државним утицајем и преко којих се средства плански усмеравају у поједине сегменте аграрне производње у складу са економским, социјалним, али и стратешким циљевима државе везаним за ову привредну делатност. Домаћем аграру је потребна специјализована пољопривредна банка, чији би основни задатак био да концентрише слободна (и јефтина) финансијска средства и да их под бенефицираним условима пласира у аграр. Могући извори средстава специјализоване пољопривредне банке, поред државног буџета, могла би бити средства прибављена од сопствених прихода органа (казне које наплаћује пољопривредна инспекција, таксе, царине, прелевмани) и пореза који би се наплаћивао на луксузне производе.

Треба свакако поменути и финансијску подршку коју српском аграру и селу дају међународне финансијско-развојне инститиције. Тако је Европ-ска банка за обнову и развој путем кредита и грантова до сада пласирала у пољопривредно-прехрамбени сектор у Србији око 340 милиона евра, док Светска банка моментално реализује три пројекта у вредности од око 116 милиона долара [9].

Аграрни буџет обезбеђује средства за субвенционисање кредита пољопривреди и руралном развоју, што омогућава пољопривредницима добијање кредита од пословних банака под повољнијим условима. Фонд за развој Републике Србије такође обезбеђује кредитна средства за ове намене под условима повољнијим од тржишних, али је обим тих средстава далеко испод потреба и улоге пољопривреде у националној економији.

Још један сегмент који је повезан са финансијским сектором јесте оси-гурање пољопривредне производње и основних средстава у пољопри-вреди. Осигурање у пољопривреди Србије је неразвијено (учешће премије осигурања усева и плодова и осигурања животиња износи око 2,6% у укупној премији неживотних осигурања у 2011. години). Осигурано је само око 3% регистрованих газдинстава и 8–10% обрадивог земљишта. Иако је осигурање у пољопривреди у суштини комерцијална делатност, сасвим је уобичајено да владе земаља широм света узимају активну улогу у овој делатности. Држава од 2006. године учествује у субвенционирању осигурања животиња, усева и плодова (2006. и 2007. са 30%, а од 2007. до данас са 40%), поједине локалне самоуправе регресирају додатних 10% премије осигурања, али то није довело до већег интересовања пољопривредника.

Треба сагледати могућност увођења законске обавезе осигурања пољопривредне производње, уз партиципирање осигуравајућих друштава и државе (различитим видовима субвенционирања и финансирањем инфра-структурних инвестиционих пројеката који смањују ризик за пољопри-вредника), прерађивачке индустрије (учешћем у премији осигурања у циљу сигурног и континуираног обезбеђења сировина), банака (које полисе осигу-рања могу да користе као средства обезбеђења кредита), ветеринарске и саветодавне службе и локалне самоуправе.


ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА СА ПРЕДЛОГОМ МЕРА

Рурална подручја захватају 85% територије земље и 3.904 насеља од укупно 4.715, у којима, према Попису из 2002. године, живи 55% станов-ништва (без података за Косово и Метохију). Рурална економија у великој мери почива на резултатима примарног сектора, а нарочито пољопривреде. Пољопривреда је један од ослонаца економије и на националном нивоу – у стварању укупног бруто домаћег производа учествује са 8,3%, а заједно са индустријом хране, пића и дувана, са 12,8%. Пољопривреда и прехрамбена индустрија формирају 23,9% извоза и 7,7% увоза српске привреде у 2012. години, остварујући суфицит у износу од 1.246,6 милиона долара. У пољопри-вреди је ангажовано више од петине запослених, који чине 16,3% економски активне популације у земљи.

Регионалне разлике у нивоу економске развијености су знатне – бруто домаћи производ по становнику у урбаном, Београдском региону, према по-дацима за 2010. годину, износио је 177,8% националног просека, у региону Војводине 96,8%, у региону Шумадије и Западне Србије 69,9%, а у региону Јужне и Источне Србије само 63,9%.

Хетерогени територијални капитал захтева прецизну типологизацију руралних подручја и креирање територијално специфичних интегралних развојних стратегија и планова, координираном активношћу просторне, регионалне и руралне политике, уз обезбеђење стабилног макроекономског оквира, у циљу остваривања одрживог и равномерног територијалног развоја Републике. У Програму имплементације Просторног плана РС 2010–2020 за период 2011–2015 [22], међу стратешким приоритетима одабраним за ре-ализацију у овом периоду налазе се студија о зонама и подручјима реално могуће демографске ревитализације у склопу одрживог регионалног развоја, али без дефинисаног буџета, и стратегија оживљавања угашених села, без дефинисане надлежности, временског периода и буџета, те је неопходно и овом приликом указати на важност њихове реализације.

Полазећи од природних, економских, еколошких и социјалних каракте-ристика простора, рурална подручја Србије могу се поделити у три, релативно хомогене просторне целине, са већим бројем заједничких развојних прио-ритета, који своје место морају наћи у регионално и локално специфичним, интегралним развојним стратегијама.

Интегрисана рурална подручја која захватају регион Војводине и северни део Мачванске области – са високоинтензивном пољопривредом и ин-тегрисаном економијом, захтевају буџетску и кредитну подршку првенствено улагањима у унапређење пољопривредне производње: стабилизацију приноса и повећање продуктивности и конкурентности у производњи и пласману жита и прерађевина; повећање површина под уљарицама и енергетским усевима и даљи раст плантажне производње воћа и грожђа, укрупњавање поседа и развој сточарства и производње крмног биља, осигурање усева, плодова и стоке, обезбеђење здравствене безбедности и квалитета хране и трансфер знања и иновација, као и у активности везаној за заштиту


земљишта, вода и климе од последица интензивне пољопривредне произ-водње и развијене прерађивачке индустрије, и изградњу и рехабилитацију хидромелиорационих система.

Средишња рурална подручја – са развијеном пољопривредом у окру-жењу урбаних центара – обухватају Шумадију, Поморавље, Колубару и делове Златиборске области, Мачве и Стига такође су првенствено оријентисана ка подршци развоју пољопривреде. Пољопривреди је неопходна буџетска и кредитна подршка за: инвестирање у модернизацију газдинства и јачање удружења произвођача и кластера јер се ради о подручју мешовите сто-чарско-воћарско-повртарске производње, која има посебне захтеве у погледу складиштења и система безбедности и квалитета сточне хране, млека, воћа и поврћа, посебно кромпира и малине, по чијој производњи је овај регион познат. Контрола плодности пољопривредног земљишта и наводњавање су важне активности у области одрживог управљања земљиштем, као и очување плодног земљишта од заузимања у непољопривредне сврхе, у чему просторно и урбанистичко планирање има важну улогу.

Периферна рурална подручја – са неразвијеном пољопривредном структуром и економијом базираном на природним ресурсима и туризму – обухватају хетерогена рурална подручја: Северозападне и Југозападне Србије, са развијеним сектором услуга и значајним туристичким потенцијалима; Јужне Србије, привредно и инфраструктурно неразвијене, са високом стопом руралног сиромаштва; и Источне Србије, слабог демографског, али такође значајног туристичког потенцијала и економије оријентисане ка експлоатацији природних ресурса, које скупа карактерише периферни географски положај, незадовољавајућа структура људских ресурса и пољопривреда ограниченог производног потенцијала, карактеристичног за планинска подручја. На овим просторима треба развијати: мултифункционалну пољопривреду, са акцентом на заштити природних ресурса и предела и диверсификацији делатности у руралној економији. Јачањем предузетништва у области прераде локалних пољопривредних производа високе нутритивне вредности и заштићеног порекла, одрживог туризма и услуга, уз очување и промоцију природних вред-ности и културног наслеђа подручја, повећавају се запосленост и доходак у локалној економији. Демографски потенцијал и инфраструктурни услови су кључне претпоставке за успех ове развојне стратегије.

И, на крају, мора се имати у виду и чињеница да, независно од развој-них карактеристика руралног региона, успех у ревитализацији и економском развоју села и пољопривреде у овом периоду закаснеле транзиције пресудно зависи од стабилности и раста националне економије, изградње крупних инфраструктурних објеката, структурних реформи у земљишној политици, изградње и јачања институција у пољопривредном сектору, укључујући наци-оналне лабораторије и развојну аграрну банку, изградње административних капацитета на свим нивоима, хармонизације домаћег законодавства и праксе са одговарајућом у ЕУ и привлачења европских фондова.


РЕФЕРЕНЦЕ

[1] Бугарин Милош, Станковић Војислав (2012): Како што боље искористити про-изводне и извозне потенцијале пољопривреде и прехрамбене индустрије Србије. Други пољопривредни форум ХРАНА ЗА ЕВРОПУ, У сусрет новој стратегији развоја агропривреде Србије. Економски институт Београд и Комерцијална банка а.д. Београд, Суботица.

[2] Вечерње новости (2012): Запуштено имање биће луксуз, http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ aktuelno.239.html:401888-Zapusteno-imanje-bice-luksuz, 18. oктобар, 2012, преузето 07. 03. 2013.

[3] Ђорђевић Бранислав (2009): Водопривреда и водопривредна инфраструктура. Стратегија просторног развоја Републике Србије. Студијско-аналитичка осно-ва. Републичка агенција за просторно планирање и Институт за архитектуру и урбанизам Србије.

[4] EUROPEAN COMMISSION. (2011): Proposal for a Regulation of the European Parliament and of the Council laying down common provisions on the ERDF, ESF, CF, EAFRD and EMFF covered by the Common Strategic Framework and laying down general provisions on the ERDF, ESF and CF and repealing Council Regulation (EC) No 1083/2006, COM (2011) 615 final/2, Brussels, 14.3.2012.

[5] EUROPEAN COMMISSION (2010): The CAP towards 2020: Meeting the food, natural resources and territorial challenges of the future. COM (2010) 672 final, Brussels, 18.11.2010.

[6] Жебељан Жива (2012): Пољопривреда – банке – новац. Други пољопривредни форум ХРАНА ЗА ЕВРОПУ, У сусрет новој стратегији развоја агропривреде Ср-бије. Економски институт Београд и Комерцијална банка а.д. Београд, Суботица.

[7] Informal Ministerial Meeting of Ministers responsible for Spatial Planning and Ter-ritorial Development (2011): Territorial Agenda of the European Union 2020. To-wards an Inclusive, Smart and Sustainable Europe of Diverse Regions, 19th May 2011, Gödöllő, Hungary.

[8] Катић Бранко, Савић Мирјана, Поповић Весна (2010): Органска сточарска про-изводња – неискоришћена шанса Србије. Економика пољопривреде, Год LVII, бр. 2 (155–352), 2010, стр. 245–256.

[9] Миловановић Милош (2011): Финансијске препреке и подстицаји развоју агро-привреде Србије у предприступном периоду. Пољопривредни форум ХРАНА ЗА ЕВРОПУ, Агропривреда Србије у предприступном периоду. Економски институт Београд, Суботица.

[10] Министарство животне средине и просторног планирања (2010): Први извештај Ре-публике Србије према Оквирној конвенцији Уједињених нација о промени климе.

[11] Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, USAID. (2010): Ефекти либерализације царина на пољопривреду Србије.

[12] Николић Марија, Поповић Весна (2010): Просторна дистрибуција и организа-ција пољопривреде. Експертиза за Просторни план Републике Србије од 2010. до 2020. године, Сл. гласник РС, бр. 88/ 2010.

[13] Поповић Весна (2013): Коришћење пољопривредног земљишта и пољопривреда. Експертиза за Регионални просторни план Златиборског и Моравичког округа, Службени гласник РС, бр. 1/ 2013.

[14] Popović Vesna, Vasiljević Zorica, Bekić Bojana (2012): HNV farming in the area of the Radan mountain and the role of agri-environment payments. Rural areas and development – Vol. 9. European Rural Development Network, Institute of Agriculture


and Food Economics – NRI, Poland, Institute of Agricultural Economics Belgrade. Warsaw, 2012, pp. 67–88.

[15] Popović Vesna, Milijić Saša, Vuković Predrag. (2012). Sustainable Tourism Development in the Carpathian Region in Serbia. SPATIUM International Review, No. 28, December 2012.

[16] Popović Vesna, Živanović Miljković Jelena (2012): Wine Tourism and Sustainable Rural Development in the Danube Basin Area in Serbia. Thematic proceedings Sus-tainable agriculture and rural development in terms of the Republic of Serbia strategic goals realization within the Danube region, p. 1565–1584. Institute of Agricultural Economics Belgrade.

[17] Popović Vesna, Sarić Radojica, Jovanović Marijana. (2012): Sustainability of Agriculture in Danube Basin Area. Economics of Agriculture, Vol. LIX, No 1 (1–176), 2012, pp. 73–87.

[18] Поповић Весна, Николић Марија, Катић Бранко (2011): Коришћење и заштита пољопривредног земљишта у Србији. Институт за економику пољопривреде. Београд, стр. 1–236.

[19] Popović Vesna, Nikolić Marija, katić Branko (2010): The role of multifunctional agriculture in sustainable tourism development in the area of Stara Planina. Economics of Agriculture, vol. LVII, SI-2 (1/372), 2010, pp. 333–342.

[20] Поповић Весна, Катић Бранко, Субић Јонел (2007): Очување руралних вредности у функцији повећања запослености жена и омладине у планинским подручјима Србије. Међународни научни скуп Мултифункционална пољопривреда и ру-рални развој II – очување руралних вредности. Тематски зборник. Друга књига. Институт за економику пољопривреде, Београд, 2007, стр. 814–825.

[21] Радовић Гордана (2009): Модалитети финансирања аграра у транзиционом периоду. Магистарска теза, Економски факултет у Суботици. Универзитет у Новом Саду.

[22] Републичка агенција за просторно планирање. (2011): Програм имплемента-ције Просторног плана Републике Србије од 2010. до 2020. године, за период 2011–2015.

[23] Републички завод за статистику Србије (2013): Попис пољопривреде 2012. године у Републици Србији – први резултати.

[24] Републички завод за статистику (2012): Статистички годишњак Србије 2012. [25] Републички завод за статистику (2012): Спољнотрговински робни промет

Републике Србије – децембар 2012, по текућем курсу, УСД. Саопштење бр. 23, год. LXIII, 31.01.2013.

[26] Секулић П., Ј. Нинков, Н. Христов, Ј. Васин, С. Шеремешић, Т. Зеремски-Шкорић (2010): Садржај органске материје у земљиштима АП Војводине и могућност коришћења жетвених остатака као обновљивог извора енергије. Ратарство и повртарство, Vol. 47 (2), стр. 591–598.

[27] Svendsen M., Turral H. (2007): Reinventing irrigation. In Molden, David (Ed.). Water for food, water for life: A Comprehensive Assessment of Water Management in Agri-culture. London, Uk: Earthscan; Colombo, Sri Lanka: IWMI. pp. 353–394.

[28] Tait J., D. Morris. (2000). Sustainable development of agricultural systems: competing objectives and critical limits. Futures 32 (2000) 247–260.

[29] Tanjug (2013): Poljoprivrednicima predstavljen aranžman sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, http://www.mfp.gov.rs/newsitem.php?id=8935, преузето 17. 01. 2013.

[30] The Royal Society. (2009). Reaping the benefits: science and the sustainable intensi-fication of global agriculture, RS Policy document 11/09.


[31] The World Bank (2012): Serbia – Irrigation & Drainage Rehabilitation Project (Serbia)(P087964). Implementation Status & Results Report No: ISR8787, http://www-wds.worldbank.org/external/default/ WDSContentServer/WDSP/ECA/2012/12/25/090224b08183cfa1/1_0/Rendered/PDF/Serbia000Irrig0Report000Sequence014.pdf.

[32] Томић Данило, Поповић Весна, Влаховић Бранислав (2010): Импликације примене Прелазног трговинског споразума на агропривреду Србије. Тематски зборник Агропривреда Србије и европске интеграције, стр. 27–58. Друштво аграрних економиста Србије, Привредна комора Војводине.

[33] Tóth Péter, Armstrong Jimmy, Hegarty Michael. (2013). Handbook for LEADER Implementation in Serbia. EU-funded LEADER Initiative in Serbia (LIS) project: kantor Management Consultants S.A. (Greece), in association with NIRAS IC Sp. zo.o (Poland) and the Institute for Agricultural Economics (Serbia).

[34] Cooper T., Pezold T. (eds.), keenleyside C., Đorđević-Milošević S., Hart k., Ivanov S., Redman M., Vidojević D. (2010): Developing a National Agri– Environment Programme for Serbia. Gland, Switzerland and Belgrade, Serbia: IUCN Programme Office for South-Eastern Europe. 88 pp.

[35] USAID, Економски институт, Београд (2010): Посткризни модел економског раста и развоја Србије 2011–2020.

[36] Шеварлић М. Миладин (2010): Стандарди квалитета у агропривреди – Колико смо далеко од ЕУ, www.vremekupovine.rs/index.php/drugi-pisu/vreme/145-standardi-kvaliteta-u-agroprivredi-srbije-koliko-smo-daleko-od-eu.

Zorica Vasiljević, Vesna Popović

CONCLUSIONS WITH PROPOSED MEASURES

S u m m a r y

Rural areas cover 85% of the Serbia territory as well as 3,904 settlements (total number is 4715), where according to the 2002 Census, live 55% of the total population (excluding kosovo and Metohija). The rural economy is largely based on the results of the primary sector, particularly agriculture. Agriculture is one of the backbones of the economy at the national level – in creation of the gross domestic product (GDP) it ac-counts for 8.3%, and together with the food, beverage and tobacco industries participate with 12.8%. Agriculture and food industry create 23.9% of exports and 7.7% of imports of Serbian economy in 2012, achieving a surplus, which amounted to 1,246.6 million dollars. In agriculture is engaged more than a fifth of employees, who make up 16.3% of the economically active population in the country.

Regional differences in the level of economic development are substantial – GDP per capita in urban, Belgrade region, amounted to 177.8% of the national average accord-ing to data for 2010, in the region of Vojvodina 96.8%, in Šumadija and Western Serbia 69.9%, while in the region of Southern and Eastern Serbia only 63.9%.

Heterogeneous territorial capital requires precise typologization of rural areas and creation of the territorially specific integral development strategies and plans, by coor-dinated activities of spatial, regional and rural policies, together with ensuring a stable


macroeconomic framework, in order to achieve sustainable and balanced territorial de-velopment as one of the strategic development goals of the Republic of Serbia. In The Implementation Program of the Spatial Plan of RS in the 2010–2020 period [22], among the strategic priorities selected for implementation in the 2011–2015 period there are in-cluded studies on the zones and areas for really possible demographic revitalization within sustainable regional development, but without a defined budget, as well as the strategy for revitalization of extinct villages, but also without defined responsibilities, time schedule and budget. It is necessary to emphasize the importance of their implementation.

Starting from the natural, economic, environmental and social characteristics of the area, the rural areas of Serbia can be divided into three relatively homogeneous spatial units, with a number of joint development priorities, which must find its place in the regional and locally specific, integrated development strategies.

The Integrated rural areas, which cover the region of Vojvodina and the northern part of the Mačva area (with highly intensive agriculture and integrated economy), require budgetary and credit support primarily by investments in improvement of agricultural production by the following: stabilization of yields and increasing of productivity and competitiveness in the production and sale of grains and their processed products; in-creasing the area under oilseed crops and energy crops, and further growth of fruits’ and grapes’ plantation production; enlargement of family farms; development of the livestock husbandry and feed production; insurance of plant production and livestock animals; provi-sion of food safety and quality of food as well as the transfer of knowledge and innovation; strengthening the activities related to the protection of soil, water and climate from the consequences of intensive agricultural production and developed processing industries, as well as rehabilitation of irrigation systems.

The Central rural areas, which include Šumadija, Pomoravlje, Кolubara and parts of Zlatibor region, Mačva and Stig (with developed agriculture in sub-urban areas), are also primarily oriented toward support for agricultural development. Agriculture of this area also needs the budgetary and credit support for investments in farm modernization and strengthening of the producers’ associations and clusters, because it is an area of mixed livestock-fruit-vegetable production, which has special requirements in terms of the products’ storage as well as safety system and the quality of animal feed, milk, fruits and vegetables, especially potatoes and raspberries, for the production of which this region is famous. The soil fertility control of agricultural land and irrigation are important activities in the field of sustainable land management, as well as the saving the fertile land from non-agricultural purposes, whereas the spatial and urban planning has an important role.

The Peripheral rural areas, which includes heterogeneous rural areas (with un-developed agricultural structure and economy based on natural resources and tourism) as Northwest and Southwest Serbia (with a developed services’ sector and considerable tourism potential), Southern Serbia (undeveloped in terms of economy and infrastructure, with high rate of rural poverty) and Eastern Serbia (with low demographic potential, but also with significant tourist potential and economy oriented toward the exploitation of natural resources), all characterized by a set of peripheral geographical location, unsatis-factory human resources structure and agriculture of limited production potential, that is characteristic for the mountain areas.

In these regions it should be developed the multifunctional agriculture, with em-phasis on the preservation of natural resources and landscapes, as well as diversification of activities in the rural economy. By strengthening of entrepreneurship in the processing of local agricultural products of high nutritional value and protected origin, sustainable tourism and services, along with the preservation and promotion of natural values and


cultural heritage values of the area, there could be increased both an employment and income in the local economy. Demographic potential and infrastructural conditions are essential preconditions for the success of this development strategy.

Finally, it is necessary to have in mind that, regardless of the developmental charac-teristics of rural regions, the success of rural revitalization and economic development in this late transition period crucially depends on the national economy stability and growth, the construction of major infrastructure facilities, structural reforms in the land policy, establishment and strengthening of the institutions in the agricultural sector, including national laboratories and agricultural development bank, then establishment of adminis-trative capacities at all levels, harmonization of national legislation and practice with the relevant ones in EU and attracting the EU funds.


КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА И УЛОГА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

У РАЗВОЈУ СЕЛА СРБИЈЕ

Д. ТОМИЋ*, ГОРДАНА ВУКСАНОВИЋ**17

С а ж е т а к. – У раду се анализира кретање становништва Србије у периоду од 1981. до 2011. године. Издвојена су три основна аналитичка нивоа: Република Србија, Војводина и централна Србија. Циљ рада је да: ука же на значај промене укупног броја становника, промене у старосној структури и старосно – по лним функционал-ним контингентима за планирање будућег развоја; да се на основу уочених про ме на предложе мере и активности локалне самоуправе у развоју села Републике Србије.

Основни извор података представљају резултати Пописа становништва из 1981. године, 1991. и 2002. и 2011. године. Поред пописних података, коришћени су и други релевантни статистички по да ци, научна и стручна литература.

Кључне речи: кретање становништва, миграције, природно кретање, развој

КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА

Кретање становништва, са свим одликама старосно – полних функ-ционалних контингената, одре ђу је обим и квалитет људског потенцијала. Његове особености требале би да представљају основу ра зво јних стратегија у различитим сферама друштва.

Анализа кретања становништва Републике Србије у периоду од 1981. до 2011. године указује на значајне промене у његовом броју у периоду до и након избијања грађанског рата. Година 1991. је прекретница, али, нажалост, у негативном смислу. У првих десет година посматраног раздобља за бе лежен је пораст становника (таблица 1). У просеку, број становника се сваке го-дине увећава за 46531,5. Стопа пораста изражена у процентима износила је 0,49. Од 1991. до 2002. године ста но вни штво Србије се, на годишњем нивоу, умањивало за 207362,7 лица. Негативан просечан апсолутни го дишњи пораст произишао је из карактеристика природног и механичког кретања становништва, али и разлика у методологијама пописа. Не постоји потпуна упоредивост дефиниција укупног ста но в ништва у попису 2002. године и

* Одбор за село САНУ, Београд, [email protected]** Висока пословна школа струковних студија, Нови Сад, [email protected]

претходним пописима. У пописима становништва из 1981. и 1991. године, поред становништва у земљи, у стално становништво су убрајани и грађани на при временом раду у иностранству, као и чланови породице који су са њима боравили у некој страној земљи. Уколико се на исте пописне године примени методологија из 2002. године, просечан ап со лу тни пораст износи – 78836. Разлика у порасту становништва износи скоро 2/5 у односу на пре тхо дну вредност. Од 2002. до 2011. године Република Србија, у просеку, остаје без 34571 ста но вни ка.

На значај усаглашености методологија указује и тумачење података на нивоу централне Србије. Ако се укључе и грађани на раду у иностранству и чланови њихових породица, у периоду од 1981. до 1991. године бележи се пораст становништва по стопи од 0,20. Ако на 1991. годину применимо ме-тодологију из 2002. године, кретање становништва је негативно. У раздобљу од једанаест година, од 1991. до 2002, просечан апсолутни годишњи пораст је негативан у оквиру обе методологије, а сто па пораста износи – 0,23. Између два последња пописа становништво централне Србије је ума ње но за 210956 становника. На годишњем нивоу, број становника је умањиван за 23439,6.

Таблица 1. Становништво према пописима

Подручје Година пописа

Укупно становништво

Просечан апсолутни годишњи пораст

Стопа пораста %

Србија – свега 1981 9313676 – –1991 9778991 (7576837) 46531,5 0,492002 7498001 -207362,7 (– 78836) – 1,052011 7186862 – 34571 –0,5

Централна Србија

1981 5694464 – –1991 5808906 (5606642) 11444,2 0,202002 5466009 -31172,5(12784,8) – 0,232011 5255053 -23439,6 – 0,4

Војводина 1981 2034772 – –1991 2013889 (1970195) – 2088,3 – 0,102002 2031992 1645,7 (5618) 0,282011 1931809 -11131,4 -0,6

Извор: за 1981. и 1991. годину: СГ Србије 1993, стр. 36, 37; Подаци о укупном броју ста но вни ка према полу и старости за општине Бујановац и Прешево су процењени.За 2002. годину: Попис становништва 2002, Становништво, књига 2, Београд, Ре-публички за вод за статистику, стр. 14; за 2011. годину: Попис становништва 2011, Становништво, књига 2, Београд, Републички завод за статистику, 2012, стр. 12.Напомена: подаци у загради односе се на методологију пописа 2002. године. Два века развоја Ср бије, Републички завод за статистику, Београд, 2008, стр. 65, 66, 67.

188 Д. Томић, Г. Вуксановић

На подручју Војводине попис становништва из 2002. године указује на мањи број становника у односу на 1981. годину и већи у поређењу са 1991. годином. Негативан просечан апсолутни го ди шњи пораст у првом десето-годишту замењен је позитивним порастом у раздобљу између два по сле-дна посматрана пописа. Према методологији из 2002. године, становништво Војводине се сваке го ди не увећавало за 5618 житеља.

Уколико се из укупног становништва искључе избегла лица, кретање становништва указује на на гла шен процес депопулације и у Централној Ср-бији и у Војводини. Удео избеглица у укупном ста но вништву у Републици Србији износи 5,06%, у Централној Србији 3,52%, а у Војводини 9,18% [8]. Без избеглица, апсолутни пораст у периоду од 1991. до 2002. године из но-сио је – 457971 на нивоу Републике Србије, –333305 у Централној Србији и – 124666 на нивоу Во ј во ди не. Увећање становништва Војводине дугује се приливу избеглог становништва који је зауставио кон ти нуирано опадање броја лица у овој покрајини. Ако пођемо од запажања да је становништво које има иску ство територијалног померања покретљивије од староседелаца, тј. лакше се одлучује на про мену ме ста боравка, можемо претпоставити да је пози-тиван пораст краткорочан. У прилог овој твр дњи го вори и економска криза са којом се Србија већ дужи низ година суочава. Различитим стра тегијама пре живљавања избегло становништво, као и староседелачко, супротставило се не за по сле ности, ниским и нередовним платама. Многи су обављали, или још увек обављају послове у обла сти сиве економије [4].

Подаци Пописа становништва из 2011. године показују да је просечан апсолутни годишњи пораст становништва Војводине поново добио негати-ван предзнак. Из године у годину, од 2002. до 2011. године, становништво Војводине умањује се за 11131,4 лице.

Пораст становништва Србије налази се под утицајем и механичког и природног кретања. У периоду од 1991. до 2002. године досељавање избеглог становништва спречило је да неповољно кретање виталних коефицијената још више дође до изражаја. Континуирано опадање броја живорођених одвија се упоредо са порастом броја умрлих. Број умрлих већи је од броја живорођених и у Цен тра лној Србији и у Војводини. На пример, подаци за 1981. годину по-казују да је стопа наталитета за ста новништво Војводине износила 13,7 ‰, а стопа морталитета 11,5 ‰. Тридесет година касније на та литет је опао на 8,9 ‰, док је морталитет порастао на 14,4 ‰. Опадајући природни прираштај до био је негативан предзнак (таблица 2). Према попису становништва из 2011. годи-не, стопа при ро дног прираштаја у Војводини је износила – 5,5 ‰, а у „ужем“ делу Србије – 5,0 ‰. На нивоу општег про сека, природни прираштај је – 5,2 ‰. Највиши негативан природни прираштај забележен је у Ре гиону Јужне и Источне Србије – 7,6 ‰ (таблица 2.1.). Стопа морталитета је скоро два пута већа од сто пе наталитета, 15,6 ‰ и 8,0 ‰. Равнотежа између броја рођених и броја умрлих најмање је на ру ше на у Београдском региону. Према подацима Пописа становништва из 2011. године, стопа на та ли те та износила је 10, 8 ‰, а стопа морталитета 12,3 ‰. Природни прираштај је негативан, – 1,5 ‰, али се процес депопулације одвија знано спорије у односу на остале регионе.

Кретање становништва и улога локалне самоуправе у развоју села Србије 189

Имајући у виду економску ситуацију у Србији, као и превирања у оста-лим областима друштва, мала је вероватноћа да ће досељено становништво изразити жељу да се дуже задржи.

Таблица 2. Витални коефицијенти

Витални коефицијенти 1981 1991 2002 2011Република Србија

живорођени 16,2 14,6 10,4 9,0умрли 9,4 10,0 13,7 14,2природни прираштај 6,8 4,6 -3,3 – 5,2

Централна Србијаживорођени 13,2 11,6 10,6 9,1умрли 9,6 10,8 13,4 14,1природни прираштај 3,6 0,8 – 2,8 – 5,0

Војводинаживорођени 13,7 11,4 9,8 8,9умрли 11,5 13,2 14,4 14,4природни прираштај 2,2 – 1,8 – 4,6 – 5,5

Извор: за 1981. годину: СГ Србије 1991; за 1991. годину: Саопштење бр. 167. Репу-блички за вод за статистику, Београд, 1993; за 2002. годину: Два века развоја Србије, Републички за вод за статистику, Београд, 2008, стр. 65, 66, 67; за 2011. годину: Сао-пштење број 184, Ре пу бли чки за вод за статистику, Београд, 29. 06. 2012, стр. 1 – 3.

Таблица 2.1. Витални коефицијенти

Регион Живорођени умрли природни прираштајБеоградски регион 10,8 12,3 – 1,5Регион Шумадије и Западне Србије 8,6 14,4 – 5,8

Регион Јужне и Источне Србије 8,0 15,6 – 7,6

Извор: Саопштење број 184, Републички завод за статистику, Београд, 29. 06. 2012, стр. 1–3.

У току 2011. године, на подручју Републике Србије забележен је по-зитиван природни при ра штај са мо у општинама: Тутин (9,7‰), Нови Пазар (7,2‰), Сјеница (1,9‰), Бујановац (1,7‰), Нови Сад (1,4‰), Прешево (1,1‰) и у општинама Гроцка (0,5‰) и Звездара (0,0‰) Београдске области. (Са-општење број 184, 2012).


Природни прираштај (у %) по општинама у Републици Србији, 2011.

Извор: Саопштење број 184, Републички завод за статистику, Београд, 29. 06. 2012, стр. 16.


СТАРОСНА СТРУКТУРА И ПОКАЗАТЕЉИ СТАРЕЊА СТАНОВНИШТВА

Кретање наталитета и морталитета, упоредо са миграцијама, одразило се на старосну структуру ста но вништва. За 30 година, на нивоу Србије, удео старих 0–19 година умањен је са 31,5% на 19,9%. (та блица 3). Истовремено, удвостручено је учешће најстаријег становништва, стари 60 и више го ди на, са 12,4% на 24,7%. Анализа старосних група од 20 до 39 година и од 40 до 59 година по ка зу је сма -њивање удела становништва у млађој старосној групи и његово увећање у старијој.

Таблица 3. Становништво према старости, у%

Подручје старосне групесвега 0 – 19 20 – 39 40 – 59 60 и више

1981.Србија 100,0 31,5 29,3 26,3 12,4Централна Србија 100,0 27,4 30,0 28,9 13,2Војводина 100,0 26,7 29,8 28,2 14,8



2011Србија 100,0 19,9 26,6 28,8 24,7Централна Србија 100,0 19,8 26,4 28,6 25,2Војводина 100,0 20,0 27,0 29,3 23,7

Извор: израчунато на основу апсолутних вредности преузетих из: за 1981. годину: СГ Србије 1991, стр. 36, 37; за 1991. годину: ПС 1991. године, књига 4, СЗС, Београд 1993, стр. 10, 11, 12 за 2002. годину: Попис становништва 2002, Становништво, књига 2, Ре пу блички завод за статистику, Београд, 2003, стр. 14, 15; за 2011 годину: Попис ста но вни штва 2011, Становништво, књига 2, Београд, Републички завод за статистику, 2012, стр. 12, 26, 27.

Већ према попису из 1981. године, показатељи старости становништва прелазе постављене границе (та блица 4). Удео старих 60 и више година већи је од 12% у све три пописне године. Према по да ци ма за 1981. годину 12,4% становништва припада овој старосној групи. Тридесет година касније 1/4 (24,7%) популације стара је 60 или више година. Док је према првом посма-траном попису ста но вни штво Војводине старије од становништва централне Србије, дотле је према последњим ра спо ло жи вим подацима становништво централне Србије нешто старије. Удео старих 60 и више година у це нтралној


Србији је већи за 1,5%. Становништво Војводине је подмлађено досељавањем избеглог ста новништва и морталитетом најстаријих.

Односи између великих старосних група, такође, указују на процес старења становништва. Према свим анализираним пописима, стари 65 и више година заступљени су знатно више од 7%, тј. Гра ни це старења. У 2002. години у Војводини је њихов удео мањи у односу на „ужу“ Србију, 15,5% и 16,9%. После девет година, најстарије становништво Војводине је поново бројније у односу на исту ста росну групу у централној Србији, 21,0% и 16,1%. Оно је три пута више присутно у односу на гра ничну вредност овог показатеља старења. У посматраном раздобљу учешће деце и старих из ме њено је у ко-рист најстаријег становништва. На основу кретања виталних коефицијената, можемо оче кивати да ће се разлика увећавати у корист старих.

Таблица 4. Показатељи старости, у%

Србија – свега Централна Србија ВојводинаСтари 60 и више година у укупном становништву

1981. 12,4 13,2 14,81991. 15,9 18,0 18,22002. 22,5 22,8 21,42011. 24,7 25,2 23,7

Велике старосне групе1981– 14 24,0 20,7 19,915–64 66,1 68,8 68,465 и више 9,4 10,0 11,3

1991– 14 22,7 18,9 19,215–64 66,2 68,2 68,565 и више 10,0 11,3 11,8

2002– 14 15,7 15,6 15,615–64 67,1 66,7 68,265 и више 16,5 16,9 15,5

2011– 14 14,3 14,2 14,415–64 68,3 69,7 64,665 и више 17,4 16,1 21,0

Извор: израчунато на основу вредности преузетих из: за 1981. годину: СГ Србије 1993. године, стр. 36, 37; за 1991. годину: ПС 1991. године, књига 4, СЗС, Београд, 1993, стр. 10 – 12; за 2002. годину: Попис становништва 2002, Становништво, књига 2, Ре-публички завод за статистику, Београд, 2003, стр. 14, 15; за 2011. годину: Попис ста новништва 2011, Становништво, књига 2, Бе-оград, Републички завод за ста ти сти ку, 2012, стр. 12, 26, 27.


Старење становништва одразило се на висину просечне старости (таб-лица 5). Од 1981. до 2011. го ди не просечна старост становништва Републике Србије увећана је са 33,7 на 42,2. У свим пописним го динама женско станов-ништво је старије од мушког за нешто више од две године. На пример, 2011. године мушкарци су у просеку стари 40,8 година, а жене 43,5 година. Исте године, ста но вништво Војводине је старо 39,8 година, а централне Србије 40,4 година. У односу на општи про сек, не уочавају се значајније разлике у старости мушкараца и жена.

Таблица 5. Просечна старост становништва, Србија

Година пописа СтановништвоУкупно Мушко Женско

1981 33,7 32,8 34,61991 34,9 33,9 36,02002 40,2 39,0 41,52011 42,2 40,8 43,5

Извор: Два века развоја Србије, Републички завод за статис-тику, Београд, 2008, стр. 61.За 2011 годину: Попис становништва 2011, Становништво, књига 2, Београд, Републи чки завод за статистику, 2012, стр. 12

Женско становништво не само да је старије од мушког, већ има и знат-но веће очекивано трајање жи вота. У току 2002. године очекивано трајање живота за мушки део популације износило је 69,67 го дина, а за женски 75,02 година [6]. Девет година касније, очекивано тра јање живота за тек рођено мушко дете износи 71,6 годину, а за женско 76,8 година [17]. Према истом извору, просечна старост умрлог лица износи 73,5 година.

На наглашен процес старења становништва Републике Србије указује и анализа стадијума де мо граф ске старости по општинама (таблица 6). Према Попису становништва из 2002. године, од 161 оп штине, 74 (46,0%) су се налазиле у дубокој демографској старости, тј. становништво је у просеку ста ро од 40 до 43 године. У 51 (31,6%) општини становништво је старо од 35 до 39 година. Чак 32 оп шти не, 1/5 укупног броја општина, се налазе у најдубљој демографској старости. Становништво је у просеку старо 43 или више година. Само једна општина, Прешево, налази се у стадијуму демо-гра фске зрелости, док су три општине (Бујановац, Тутин и Нови Пазар) на прагу демографске ста рости.

Таблица 6. Стадијуми демографске старости по општинама, 2002. године

Просечна старост Стадијуми демографске старости Број %До 20 Рана демографска младост – –20 – 24 Демографска младост – –25 – 29 Демографска зрелост 1 0,6


30 – 34 Праг демографске старости 3 1,935 – 39 Демографска старост 51 31,640 – 43 Дубока демографска старост 74 46,043 + Најдубља демографска старост 32 19,9

Извор: Попис становништва 2002 (2003). Становништво књига 2. Београд: Репу-блички за вод за статистику, стр. 11.

Један од најзначајнијих показатеља старења становништва је све мањи удео деце у укупном ста но вни штву (таблица 7). Од 1981. до 2011. године учешће деце до 14 година смањено је за скоро 10%, са 24,0% на 14,3%. С обзиром да се путем њиховог одрастања обнављају тзв. старосно – полни фу нкци онални контигенти, можемо очекивати све наглашеније промене у погледу њиховог обима и старосне структуре. На пример, према Попису ста-новништва из 2011. године брачни кон ти гент, ста ри 15 и више година, чини 85,7% укупног становништва. У односу на 1981. годину његов удео увећан је за 10,2%. Анализа апсолутних вредности показује да се удадбено – женидбе-ни кон ти гент смањује, али спорије у односу на укупно становништво. Услед старења становништва, у бра чном контингенту је све више оних који се не могу биолошки репродуковати. Због дужег жи во тног века, међу старима 15 и више година све је веће учешће жена. Ради се о женама у старијој жи во тној доби, што се може закључити и на основу анализе фертилног контингента. Контингент жена ста рих 15–49 година смањује се и апсолутно и релативно. Удео жена у узрасту биолошке ре про ду кције ума њен је са 49,7% у 1981. години на 43,8% у 2011. години. Услед ниских стопа наталитета, фе рти лни контингент ће се све више смањивати.

Промене у оквиру радног контингента изражене су на нивоу апсолутних вредности. Због високе сто пе незапослености, смањивање и старење радног контингента препознаје се још увек само на ни воу статистичке анализе.

Таблица 7. Укупно становништво Републике Србије, основни контингенти

Основни контингенти 1981 1991 2002 2011Укупно становништво 9313676 7822795 7498001 7186862Мушкарци – свега 4629327 3841717 3645930 3499176Жене – свега 4684349 3981078 3852071 3687686Деца до 14 година 2239601 1486916 1176770 1025278Стари 15 – 29 година 2192424 1534919 1512646 1322021Брачни контингент – свега 7034433 6235132 6273310 6161585Мушкарци 15 и + 3456358 3027076 3019349 2971869Жене 15 и + 3578075 3208056 3253961 3189716Радни контингент – свега 6005911 5061743 4796697 4632640Мушкарци 15 – 64 3068542 2652206 2494719 2444802Жене 15 – 59 2937369 2409537 2301978 2187838Фертилни контингент, жене 15 – 49 2328457 1864002 1809317 1615289


%Мушкарци у укупном станов. 49,7 49,1 48,6 48,7Жене у укупном ста. 50,3 50,9 51,4 51,3Деца до 14 год. у укупном ста. 24,0 19,0 15,7 14,315 – 29 год. у укупном ста. 23,5 19,6 20,2 18,4Брачни контингент у укупном ста. 75,5 79,7 83,7 85,7Мушкарци 15 + у брачном к. 49,1 48,5 48,1 48,2Жене 15 + у брачном к. 50,9 51,4 51,9 51,8Радни контингент у укупном ста. 64,5 64,7 64,0 64,5Мушкарци 15 – 64 у радном к. 51,1 52,4 52,0 52,8Жене 15 – 59 у радном к. 48,9 47,6 48,0 47,2Фертилни контингент, жене 15 – 49 у укупном женском ста. 49,7 46,8 47,0 43,8

Извор: Попис становништва 2011 (2012). Становништво књига 2, Београд: Репу-блички завод за статистику стр. 12.

ЗАКЉУЧАК

Услед истовременог негативног деловања природног и механичког кретања становништва, де по пу ла ција и старење становништва најизраженији су у сеоским насељима. Међуутицаји негативног при родног прираштаја и одсељавања из године у годину све више долазе до изразаја. Показатељи де-популације знатно су виши у односу на претходни период и сужавају могућ-ности за ре ви та ли за ци ју сеоских средина. Њихову најнепожељнију последицу представљају насеља без становника. Са ци љем да се спречи даљи одлив становништва, локалне самоуправе суочавају се са проблемима као што су: лоша инфраструктура, незапосленост, незадовољавајући услови збрињавања и школовања пре дшколске и школске деце, незадовољавајућа здравствена заштита, сиромашан културни живот или његово потпуно одсуство, незбри-нута старачка домаћинстава, необрађена поља, запостављање по је диних пољопривредних грана…

ПРЕДЛОГ МЕРА НА ЛОКАЛНОМ НИВОУ – ПУТОКАЗ ЗА БУДУЋНОСТ

– Неопходно је покренути доношење Декларације о развоју села и пољопривреде која би пре дста вља ла основ за доношење Националне стра-тегије развоја села и пољопривреде. Тиме би се про је кто вао и обезбедио пут за нове аграрне и свеобухватне социјалне реформе и омогућило рационално ко ришћење природних, производних и активирање људских ресурса.

Да би се ово реализовало предлажемо следеће мере:


– техничко уређење обрадивог земљишта и добровољно укрупњавање поседа где је то могуће (са или без промене својинских односа, уз комасације, арондације, мелиорације, као и друге мере);

– уређење водотокова (ради спречавања поплава и изградње преко по-требних система за на во дња вање);

– хоризонтално и вертикално организовање пољопривредника (у зад-руге, пословна удружења, акци о нарска друштва и друге видове удруживања).

Поред основне делатности (производње и промета), задруге и други об-лици удруживања треба да омо гуће, или помогну у организовању активности као што су: сеоски туризам, домаћа радиност, услу ге комуналних предузећа, поште и сл., организовање превоза сеоских ученика до школа, отва ра ње обда-ништа, занатство, организовање културних и спортских активности и друго.

– Мерама аграрне политике стимулисати развој сточарства као кључ-ног фактора у привредном ра з во ју села. Интензивирати подстицајима развој високо акумулативних производњи, као што су: про и зводња поврћа и цвећа на отвореном и у затвореном простору, воћа, грожђа, вина итд. По д сти ца ти отварање малих и средњих предузећа за производњу финалних производа у општинским и се о ским срединама, како би се створили предуслови за запо-шљавање младих генерација и њихов останак на селу.

– Образовати сеоско становништво за усвајање нових технологија које ће омогућити производњу квалитетне и здравствено безбедне хране и заштиту животне средине (екосистема).

– Обезбедити бржи развој примењених наука које ће путем пољопри-вредних стручних служби до при нети развоју села.

– Формирати и јачати друштвену свест и одговорност о значају, месту и улози локалне самоуправе у развоју села, и обрнуто, улози села у развоју националне економије и друштва у целини.

– Одговорни на нивоу локалних самоуправа треба да усвоје конкретне развојне програме при ла го ђе не природним, климатским и људским потен-цијалима у својим срединама. Треба разрадити мере и ин стру менте за финан-сијску подршку овим програмима. Подразумева се да програми морају бити тр жишно, извозно и профитабилно усмерени. Поред производних пројеката, локалну самоуправу тре ба укључити у израду инфраструктурних пројеката.

– За реализацију напред наведених програма, неопходна је синергија између природног, физичког, фи нансијског и интелектуалног капитала. Посеб-ну пажњу треба посветити наменском, рацио на лном и економски оправданом коришћењу финансијског капитала.

– Присутна је неопходност формирања буџета за развој села на локал-ном нивоу. Такође, неопходно је формирати експертске тимове за снимање природних и људских ресурса, тзв. мапирање, на нивоу ло калних самоуправа.

– Поред локалног, неопходна је материјална подршка републичког буџета, фондова, банака, до ма ћих и међународних институција. Депопулацију сеоских насеља треба превазићи повећаним оп штим улагањима у сеоска подручја.

– Потребно је покренути иницијативу за формирање развојне аграрне банке ДИЈАСПОРЕ, у којој би ди јаспора имала кључну улогу, надзор и кон-


тролу, водила пословну политику и вршила избор про је ката за финансирање, заједно са представницима локалне самоуправе.

– Неопходан је развој кластера и удруживање субјеката по фазама про-изводње, односно јачање хо ри зонталне и вертикалне координације.

– Стимулисати заснивање бракова и повећање наталитета.– Значајну улогу у реализацији напред зацртаних циљева има лична

иницијатива мештана у сеоским на сељима и у локалним самоуправама и њихов предузетнички дух, а што се мора препознати и подстицати.

– Законском регулативом омогућити реализацију предложених мера. Квалитет сарадње између ло кал них самоуправа и републичке администрације одредиће динамику и обим превазилажења уо че них проблема, тј. перспективу развоја села.


[1] Bingham John (2012). Immigration slows rate of ageing population, official figures suggest. Uk: Telegraph. http://www.telegraph.co.uk/news/

[2] Вуксановић Гордана (1994). Становништво Србије у периоду од 1981. до 1991. у: Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду. Књига XXIII. Нови Сад: Филозофски факултет.

[3] Вуксановић Гордана (1997). На путу до куће. Нови Сад: Одсек за социологију Филозофског факултета у Новом Саду.

[4] Вуксановић Гордана (2001). Југословенске избеглице између могућности и жеље за повратком. Нови Сад: Катедра за социологију Филозофског факултета у Новом Саду.

[5] Вуксановић Гордана (2005). Породица у Војводини на почетку трећег миленију-ма. Нови Сад: Филозофски факултет.

[6] Демографска статистика (2006). Београд: Републички завод за статистику. [7] Demographics of the European Union (2012). Wikipedia. http://en.wikipedia.org/wiki/ [8] Два века развоја Србије (2008). Београд: Републички завод за статистику. [9] European population compared with world population (2012). Eurostat. http://epp.

euro stat . ec.eu ro pa.eu/[10] Попис становништва 1991. (1993). Становништво књига 4. Београд: Савезни

завод за статистику. [11] Попис становништва 2002. (2003). Становништво књига 2. Београд: Републички

завод за статистику. [12] Попис становништва 2011 (2012). Становништво књига 2, Београд: Републички

завод за статистику.[13] Попис пољопривреде 2012. године у Републици Србији – први резултати (2013).

Београд: Републички завод за статистику.[14] Population change at regional level (2011). Eurostat. http://epp.eurostat.ec.europa.eu/[15] Статистички годишњак Србије 1993 (1993). Београд: Републички завод за ста-

тистику.[16] Саопштење бр. 167 (1993). Београд: Републички завод за статистику. [17] Саопштење број 184 (2012). Београд: Републички завод за статистику. 29. 06.

2012.[18] Shorto Russell (2008). No Babies? The New York Times. http://www.newtimes.com/


Danilo Tomić, Gordana Vuksanović

POPULATION MOVEMENTS AND LOCAL GOVERNMENT ROLE IN THE DEVELOPMENT OF SERBIAN VILLAGE

S u m m a r y

The paper analyzes the movement of the population of Serbia in the period 1981–2011 at three levels of analysis: the level of Republic Serbia, the level of Vojvodina and central Serbia. The aim of the paper is to indicate the importance of human potential in planning future development on the basis of the change of the total number of inhabitants and the age/gender functional contingents.

The basic source of data are the results of the 1981, 1991 and 2002 censuses. In addition to that, the paper relies on other relevant statistical data, as well as scientific and professional references.

Key words: population, movement of population, migrations, natural migration, development.


АНАЛИЗА СТАЊА И ПРАВЦИ РАЗВОЈА ЗЕМЉОРАДНИЧКОГ ЗАДРУГАРСТВА У СРБИЈИ1

М. М. ШЕВАРЛИЋ*

Co-operatives are a reminder to the international community that it is possible to pursue both economic viability and social responsibility.

Ban ki-moon, United Nations Secretary-General Ban ki-moon [2]

С а ж е т а к. – У раду је приказана анализа стања и дефинисани правци раз-воја земљорадничког задругарства у Србији, са предлогом активности и мера које у циљу реструктурирања земљорадничког задругарства треба да предузму задруге, задружни савези и држава.

Допринос рада је указивање на потребу свестраније подршке развоју земљорад-ничког задругарства као моделу економско-социјалне одрживости породичних газдин-става у пољопривреди Србије, нужност реформе задружног законодавства у складу са ев-ропском задружном легислативом и системским променама у привредном законодавству Србије, као и неопходност производно-економског и организационог реструктурирања земљорадничких задруга и трансформације садашњих задружних савеза у пословне асоцијације задруга и задругара. Посебно је истакнуто да земљорадничке задруге, поред ефеката на економски и социјални положај задругара и других пољопривредника који повремено пословно сарађују са задругама, треба да имају већу државну подршку као привредни субјекти одрживог економског развоја у селима и локалним самоуправама на руралним подручјима – која заузимају доминантни део територије Србије.

При дефинисању праваца развоја земљорадничког задругарства посебно су разматрани ставови и опредељења у Стратегији развоја земљорадничког задругар-ства у Републици Србији (2012) и Нацрту Закона о задругама (2013) и предложене активности и мере за реформу земљорадничког задругарства – укључујући и фор-мирање организационо и тржишно конкурентнијих националних специјализованих земљорадничких задруга, пословну трансформацију и заједничко деловање свих задружних савеза као јединственог задружног покрета у Србији и реафирмацију деценијама запостављене сарадње са Међународним задружним савезом (МЗС) и Задружним савезом Европе (ЗСE).

Кључне речи: земљорадничко задругарство, развој пољопривреде и села, смањење сиромаштва, реформа задружног сектора, Србија.

* Одбор за село, Српска академија наука и уметности, Београд, [email protected] Рад је резултат истраживања на Пројекту 179028 [1].

УВОД

Земљорадничке задруге су скоро 160 година основни облик удружи-вања власника породичних пољопривредних газдинстава у Србији. Оне им омогућавају побољшавање конкурентности и економских резултата које поје-диначна породична газдинства не могу да остваре у набавци репроматеријала и средстава рада за организовање пољопривредне производње и у пласману својих релативно малих и тржишно непрепознатљивих вишкова пољопри-вредно-прехрамбених производа.

Циљ рада је да се на основу анализе досадашњих резултата истражи-вања аутора овог рада и других истраживача, оцени садашње стање и предло-же правци развоја земљорадничког задругарства и систематизују активности и мере, које задружни сектор и држава треба да обезбеде да би се земљорад-ничко задругарство у пракси остварило као економско-социјални концепт одрживог развоја породичних газдинстава, пољопривреде и села у Србији.

Значај рада произилази из чињенице да породична пољопривредна газдинства чине најбројније и најслабије организоване субјекте у пољопри-вреди Србије, који располажу са највећим делом аграрних ресурса али су уситњена и неприпремљена садашњим и будућим утицајима глобализације пољопривреде и либерализације трговине пољопривредно-прехрамбеним производима.

Основни извор података су резултати досадашњих научних истражи-вања о земљорадничком задругарству у Србији наведених у Литератури овог рада – посебно Стратегије развоја земљорадничког задругарства у Републици Србији (СРЗЗ; 2012) [3], анализе досадашњих законских прописа о задругар-ству у Србији – посебно Нацрта Закона о задругама (Нацрт ЗоЗ; 2013) [4], база података о регистрованим задругама у Агенцији за привредне регистре (АПР) и о породичним пољопривредним газдинствима (ППГ) и земљорадничким задругама (ЗЗ) у Републичком заводу за статистику Србије (РСЗ) – укључујући и доступне резултате Пописа пољопривреде 2012, као и друге расположиве податке и информације о задругарству, пољопривреди и селу у Србији.

У раду су коришћени метод анализе садржаја публикованих резултата истраживања о задругарству, основни статистички методи за обрачун и при-казивање показатеља развоја земљорадничког задругарства, као и синтеза ре-зултата истраживања у дефинисане правце развоја и препоруке за реализацију активности и мера у циљу реформе земљорадничког задругарства у Србији.

Ценећи улогу и значај Српске академије наука и уметности (САНУ), у раду се покреће иницијатива да Одбор за село САНУ предложи измену и допуну прописа о територијалној подели Републике Србије којом би се, поред градских, увела и сеоска насеља; као и да заузме став о семантичком питању из области задругарства у пољопривреди Србије: Да ли и даље треба користити традиционални назив земљорадничке или нашој и светској пракси примеренији појам пољопривредне задруге?

202 М. М. Шеварлић

АНАЛИЗА СТАЊА У ЗЕМЉОРАДНИЧКОМ ЗАДРУГАРСТВУ СРБИЈЕ

Оцена стања у земљорадничком задругарству Србије базирана је на анализи:

• поседовне структуре породичних пољопривредних газдинстава и земљорадничких задруга по Попису пољопривреде 2012. године;

• изневереног очекивања трансформације друштвене својине у задру-гама у задружну својину [5] и последица примене противуставних одредаба Закона о стечају (2009) [6];

• својинске структуре земљишних површина у земљорадничким зад-ругама Србије (2012) и

• резултата истраживања у радовима наведеним у Литератури овог рада. Анализа поседовне структуре породичних пољопривредних газдинста-

ва (ППГ), према првим резултатима Пописа пољопривреде у Србији (2012), указује да у њиховом укупном броју (628.482 ППГ) доминирају газдинстава три интервалне групе са мањом величином поседа: до 2 ха (46,6%), од 2–5 ха (29,4%) и од 5–10 ха (14,3%); док је учешће газдинстава са поседом од 10 до 50 ха релативно мало (7,3%), уз појаву и 5.787 тзв. фармерских газдинста-ва са поседом преко 50 ха (0,9%) – од чега је само 15 таквих газдинстава у централној Србији. [7: 34–41] То указује на потребу развоја земљорадничког задругарства и удруживања великог броја малих ППГ, која у условима глобали-зације производње и либерализације тржишта пољопривредно-прехрамбених производа немају перспективу самосталне производне и тржишне одрживости.

Посебно треба истаћи да је у транзиционом периоду између последња два пописа пољопривреде смањен и укупан број ППГ са 778.891 (2002) на 628.482 газдинстава (2012), што није последица само промена у дефиницији ППГ [7, 8, 9, 10, 11], већ и економске пропасти преко 150 хиљада газдинстава која су, по правилу, била мање површине а поседовала су их углавном ста-рачка домаћинства.

Анализа поседовне структуре земљорадничких задруга (2012) указује да свега 289 или 24,1% укупног броја наших земљорадничких задруга има и сопствену пољопривредну производњу, од чега је 44,7% са поседом до 10 ха и оне поседују свега 0,6% укупне пољопривредне побвршине расположиве у овој групи субјеката у нашој пољопривреди, док на другој страни 104 задруге (од чега само 15 у централној Србији) или 36% задруга са поседом преко 50 ха располаже са 96,9% пољопривредног земљишта у задружном сектору пољопривреде Србије. [7:46–49]

У периоду од доношења два закона о претварању друштвене својине у друге облике својине (1991, 1992) [12,13] задруге у правном промету нису могле слободно да располажу пољопривредним земљиштем и другом „својом“ имовином односно да ту имовину стављају под хипотеку, продају, мењају и др. – и то не само у првом делу транзиционог периода, већ и после 2006. године од када друштвена својина не постоји de jure ни у Уставу Републике

Анализа стања и правци развоја земљорадничког задругарства у Србији 203

Србије. [14] Због тога су земљорадничке задруге, у односу на друге при-вредне субјекте, биле у немогућности да економски равноправно учествују у пољопривредној производњи и на тржишту пољопривредно-прехрамбених производа и често доспевале у блокаде.

У таквом пословном амбијенту, због дуготрајне неспособности плаћања доспелих обавеза, од доношења Закона о стечају (2009) [6] до Одлуке Уставног суда Републике Србије (2012) [15] о проглашавању неуставним одредби члана 13. став 3. и чланова од 150. до 154. предметног Закона, извршен је „убрза-ни“ стечај чак 736 земљорадничких задруга – што, у односу на број задруга регистрованих у АПР (април 2010), чини више од трећине (38,1%) укупног броја земљорадничких задруга на подручју АП Војводине2 и централне Србије (таблица 1). При томе је „убрзаним“ стечајем ликвидиран и апсолутно и рела-тивно већи број земљорадничких задруга на територији централне Србије (494 задруге или 44,6% од укупно 1.107 задруге) него у АП Војводини (242 задруге или 29,3% од укупно 827 задруга). Истовремено, на пословном подручју ре-гионалних задружних савеза са седиштем у Зајечару, Ваљеву и Јагодини лик-видирано је више од половине, а на подручју задружних савеза са седиштем у Бору, Лесковцу и Нишу чак око две трећине укупног броја земљорадничких задруга – што се може оценити као највећа и најбржа административна „еута-назија“ земљорадничког задругарства у Србији – од оснивања првих задруга средином XIX века до данас! (таблица 3) Овоме треба додати и чињеницу да су по истом Закону [6] ликвидирана чак и два регионална задружна савеза са седиштима у подручјима са надпросечним производним потенцијалима за развој пољопривреде (Сремска Митровица, 2011; Јагодина, 2012). [3]

Проглашење неуставним оспорених одредби Закона о стечају (2005) [6], проузроковале су бројне имовинске и статусне последице у односу на све привредне субјекте, укључујући и више од трећине укупног броја земљорад-ничких задруга у Србији које су ликвидиране њиховом применом у судској пракси током више од 2,5 године (2009–2012). За такву законски противус-тавну „гиљотину“ земљорадничких задруга (и других привредних поступа-ка), нико у Србији није ни преузео а камоли сносио политичку и законску одговорност, нити је било шта практично учињено да се поступак врати у предстечајно стање и обештети тако велики број задругара и земљорадничких задруга – што по обиму и по последицама до сада није забележено у правном систему наше земље.

Посебно је спорно што је имовина свих 736 задруга које су обрисане из Регистра АПР по окончању стечајног поступка у периоду од 2009. до средине 2012 године, преостала по покрићу трошкова стечајног поступка, уместо да се сходно члану 67. Закона о задругама (1996) стави на располагање тери-торијално надлежним задружним савезима за оснивање нових или јачање

2 Према информацији секретарке Задружног савеза Војводине мр Јелене Нес-торов Бизоњ, међу ликвидираним задругама у АП Војводини није било задруга које су располагале непокретном имовином – изузимајући две задруге у којима је, уз пружену помоћ Задружног савеза Војводине, обустављен стечај.


постојећих задруга на том подручју, пренета Дирекцији за имовину Републике Србије [16]. Тиме је фактички извршено „подржављење“ задружне имовине односно својеврсна национализација како неисплаћених ревалоризованих удела задругара као приватне имовине физичких лица, тако и задружне имо-вине ликвидиране задруге која је била нерасподељена на задругаре.

Таблица 1. Учешће ликвидираних земљорадничких задруга у Србији (2010–2012)

Задружни савези Укупно ЗЗ* Ликвидиране ЗЗ* % ликви-диранихброј % број %

Београд 69 3.6 22 3.0 31.9Шумадија и Поморавље 107 5.5 57 7.7 53.3Рашки, Расински и Моравички 195 10.1 39 5.3 20.0Јабланички и Пчињски 70 3.6 44 6.0 62.9Борски 36 1.9 22 3.0 61.1Нишавски, Пиротски и Топлички 147 7.6 96 13.0 65.3Браничевски и Подунавски 123 6.4 39 5.3 31.7Златиборски 77 4.0 30 4.1 39.0Колубарски и Мачвански 229 11.8 117 15.9 51.1Зајечарски 54 2.8 28 3.8 51.9Централна Србија 1107 57.2 494 67.1 44.6Војводина 827 42.8 242 32.9 29.3Република Србија** 1934 100.0 736 100.0 38.1

*Земљорадничке задруге **Без података за КиМ.Извор: а) за укупан број ЗЗ: База података Агенције за привредне регистре (АПР), Београд, 2010;б) за ликвидиране ЗЗ: Министарство финансија и привреде, материјали Радне групе за израду Нацрта закона о задругама, Београд, 11. 01. 2013.

Оспореним одредбама Закона „повређено је право на имовину утврђено чланом 58. Устава, начело равноправности учесника на тржишту утврђено чланом 84. Устава и начело равноправности свих облика својине утврђено чланом 86. Устава“, а у случајевима закључења стечаја над имовином и „уп-латом вишка средстава, по покрићу трошкова стечајног поступка, из уновчене имовине дужника у буџет Републике Србије“ држава се „правно неосновано обогаћује на штету својих привредних субјеката, ставља се у повољнији по-ложај у односу на остале учеснике на тржишту у приватним пословима које обавља (нпр. јавне набавке), а државна својина се повлашћује у односу на остале Уставом признате облике својине (приватна, задружна)“, као и „члан 1. Протокола 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода којом се гарантује право на имовину.“3

3 Преузето из образложења Одлуке Уставног суда [36].


С обзиром на вишедеценијски неодговарајући однос задругара, ди-ректора задруга, задружних савеза и државе у погледу заштите земљишта и друге имовине у задружној својини у земљорадничким задругама, својинска структура 105.779 ха укупно расположивог земљишта у земљорадничким задругама у Србији (2013) указује на три констатације: а) доминира земљиште у државној својини (54,3%), б) значајне површине земљишта су у друштвеној својини (28,5%) односно још није извршена њихова трансформација у задруж-ну својину и в) у задружној својини су de jure најмање површине земљишта у задругама (17,2%). (графикон 1) Уколико претпоставимо да ће се новим Законом о задругама (2013)4 расположиво земљиште превести из друштвене у задружну својину – задругари и земљорадничке задруге би постали власници 48.320 ха или 45,7% укупних површина земљишта које данас користе.

Графикон 1. Површина земљишта у земљорадничким задругама у Републици Србији (без података за КиМ) и њихова својинска структура

Извор: Обрачун аутора на основу података Министарства финансија и привреде, 2013.

Међутим, према обрачуну аутора на основу расположивих статистич-ких података, остаје без одговора и питање: Ко је, када и по ком основу преузео (вероватно без накнаде) између највише 401.109 ха или 79,1% од укупно 506.888 ха пољопривредног земљишта са колико су задруге распо-лагале у 1962. години и најмање 48.106 ха или 31,3% од укупно 153.885 ха пољопривредног земљишта са колико су ови субјекти у пољопривреди Србије располагали у постЗУР-овској 1991. години? [17:364] То значи да су, према најнижој цени која је остварена у купопродаји пољопривредног земљишта компанији „Ал Дахра“ из УАЕ (2013), задругари и земљорадничке задруге у Србији само по основу вредности без накнаде одузетог земљишта оштеће-ни за 4,813.300.000 € – за недостајуће земљиште са којим су располагали у 1962. години, односно за 577.272.000 € – за недостајуће земљиште са којим су располагали у 1991. години.

4 Уколико буде усвојен нови Закон о задругама [4], за чију је верзија у време писања овог рада завршена Јавна расправа, али исти није прослеђен Влади Републике Србије за његову верификацију као предлога за разматрање у Народној скупштини Републике Србије.


Анализа резултата истраживања у радовима наведеним у Литератури указује да је у периоду од објављивања уџбеника „Коопменаџмент“ (2000) [18] – који представља методолошку и садржајну прекретницу у нашој лите-ратури из области задругарства, објављено више монографских публикација [19, 20, 21, 22], тематских зборника [23, 24, 25, 26, 27] и научних радова [28, 29, 30, .... 46, 47, 48], као и да је реализовано више пројеката у области зад-ругарства у Србији – међу којима и два чији је руководилац био аутор овог рада [49, 50].

Посебно треба указати да је још увек на снази Закон о задругама (1996) [51], као и да од осам нацрта новог закона о задругама5 у протелих 17 година транзиционог периода ниједан није промовисан у предлог Владе за расправу и усвајање у Народној скупштини Републике Србије. Тиме су задружни сек-тор уопште и посебно земљорадничко задругарство изопштени из реформе законодавства током транзиционог периода, а значајан део de facto задружне имовине је приватизован као de jure друштвена својина.

С обзиром да су од стране Владе Републике Србије и ЗСС изостале активности обележавања 2012. Међународне године задруга, [52, 53] посеб-но треба истаћи да су чланови Задружног покрета (основан 2011) испољи-ли изузетне активности организујући већи број трибина и скупова, које су подржали Народна скупштина Републике Србије, Министарство привреде и регионалног развоја, Министарство за рад и социјалну политику, Савез стамбених задруга, задружни савези омладинских и студентских задруга, Задружни савез Београда, Омладинска задруга „Београд“, ...

Најзад, поред великог значаја два округла стола о питањима културе у селу6 и односа села и локалне самоуправе7 – на којима је фрагментарно ука-зано и на значај задругарства, Одбор за село САНУ је, у сарадњи са Управом за пољопривреду Града Крагујевца, организовао и трећи Округли сто на тему „Задруга – фактор одрживог развоја пољопривреде и села“ [54], на коме су (у 2012 Међународној години задруга) саопштена два уводна излагања [54: (1), (2)] и презентовани један пример добре праксе удружења пољопривредника [54: (5)] и осам примера добре задружне праксе [54: (3), (4), (6), (7), (8), (9), (10), (11)]. На основу уводних излагања, презентација и дискусија учесника скупа, усвојени су и Закључци – који су у одређеном обиму уграђени и у де-финисане правце развоја земљорадничког задругарства у Србији у овом раду. На истом скупу промовисана је и публикација „Зашто и како се организовати у задруге“ [55], коју је Одбор за село САНУ, уз подршку донатора, публиковао

5 Поред шест нацрта закона о задругама систематизованих у ponatisu ма-гистарског рада мр Марије Николић [44:203], још два нацрта закона о задругама припремало је ресорно надлежно Министарство економије и регионалног развоја (2011–2012) односно Министарство финансија и привреде (2013).

6 Сеоска култура и одрживи развој села – Селу у походе. Врњачка Бања, 11–13.05.2012.

7 Могућности развоја сеоских подручја и улога локалне самоуправе. Београд, 28. 10. 2012.


у чак 50.000 примерака ради бесплатне поделе пољопривредницима у циљу њиховог образовања и стицања сазнања о питањима зашто и како практично основати и развијати задруге у пољопривреди и селима Србије.

ПРАВЦИ РАЗВОЈА ЗЕМЉОРАДНИЧКОГ ЗАДРУГАРСТВА У СРБИЈИ

Основни правци развоја земљорадничког задругарства у Србији бази-рају се на критичком научно-стручном преиспитивању досадашњег развоја и оцени садашњег стања у земљорадничким задругама и њиховим задружним савезима, сагледавању неопходности удруживања пољопривредника у задруге и земљорадничких задруга у задружне савезе – од локалног до националног нивоа, и њиховом укључивању у процесе европских интеграција ради прила-гођавања утицајима глобализације пољопривредне производње и либерализа-ције тржишта пољопривредно-прехрамбених производа, као и усклађивању реформских процеса у задругарству уопште и посебно у земљорадничком задругарству Србије са тенденцијама у задругарству Европе и света.

Правци развоја земљорадничког задругарства у Србији треба да буду усмерени према:

• Повећању нивоа и побољшању квалитета образовања свих пољопри-вредника као потенцијалних задругара и садашњих задругара (првенстве-но локалних задружних лидера, чланова управних и надзорних одбора) и посебно руководиоца и других стручних кадрова у задругама и задружним савезима, пољопривредним саветодавним службама и ресорно надлежним министарствима о: (1) међународно признатим обележјима идентитета задруга (дефиниција задруге, задружне вредности и задружни принципи); (2) основ-ним категоријама организовања и функционисања задругарства (задружни покрет, задружни систем и задружни сектор) и (3) три нивоа функционисања земљорадничког задругарства као облика економско-социјалног предузет-ништва у пољопривреди и националној економији (а) микро (ППГ и ЗЗ), (б) мезо – примарне (задруге и задружна предузећа) и секундарне задруге (сви нивои задружних савеза) и (в) макро ниво (ресорне државне институције, међународне задружне асоцијације и међународне институције које подржавају задругарство); као и свим другим темама из области задружне теорије и праксе, аграрне и економске политике и руралног развоја у Србији, Европи и свету.

• Развоју система институционалног обавезног или факултативног за-дружног образовања (у основним, средњим и високим школама и на факулте-тима) и истраживања у задругарству (национални и међународни пројекти), уз коришћење и ванинституциионалних програма образовања и информисања кроз активности различитих невладиних организација (предавања, трибине, радионице, саветовања, семинари, конференције, изложбе, сајмови...).

• Сталној афирмацији земљорадничких задруга као најприкладнијег модела производно-економског организовања око 628 хиљада ППГ која распо-


лажу са преко 90% капацитета у пољопривреди Србије, уз посебно истицање примера добре задружне праксе у нашој земљи и могућностима међузадружне сарадње у земљи и иностранству.

• Посебној афирмацији специјализованих пољопривредних задруга за задругаре тржишно оријентисаних ППГ и са профитабилнијим и извозним програмима производње, прераде и пласмана пољопривредно-прехрамбених производа, као и задруга које поред пољопривредника удружују и предузетни-ке који се баве делатностима „око“ пољопривреде (домаћа радиност, сеоски туризам, занатско-сервисне делатности, производња на бази ресурса локалне заједнице, прерада и промет пољопривредно-прехрамбених производа, во-доснабдевање, услужне социјалне делатности, ...) у руралним подручјима.

• Коначном усвајању реформског општег закона о задругама и евентуал-но посебног закона о земљорадничким задругама ради успостављања правно једноставнијег и ефикаснијег решавања бројних проблема који деценијама онемогућавају да задружни сектор буде значајнији фактор развоја привреде у Србији, међу којима се посебно истичу следећа питања:

– слобода оснивања задруга у свим делатностима за које постоје међу-народне секторске задружне асоцијације (пољопривредне, штедно-кредитне, потрошачке, рибарске, здравствене, стамбене, осигура-вајуће, индустријско-занатске-сервисне) [56], што је обавеза Србије и по основу чланства у МЗС [57] и регионалном ЗСЕ [58];

– обезбеђење демократске контроле чланства – задругара над целокуп-ним пословањем задруге и задружних савеза;

– дефинисање обавеза задруга у погледу положаја и права радника у задругама, положаја и права радника у задрузи који су истовремено и чланови задруге и однопса измеђузадругара и радника у задрузи;

– обавезне редовне задружне ревизије у одређеном временском периоду, пре свега у функцији превентивног деловања на поштовање међуна-родних задружних принципа, законитости пословања и задружног организовања у циљу заштите положаја задругара, задруга, задружних савеза и задружног сектора привреде;

– лиценцирања задружних ревизора и задружних саветника;– формирање националног или кровног задружног савеза ради зајед-

ничког представљања свих секторских и територијалних савеза пред ресорним државним органима и у међународној задружној сарадњи;

– регулисање нерешених имовинско-правних односа у задругама и за-дружним савезима односно трансформације имовине у задругама из друштвене у задружну својину, реституције задружне имовине која је без накнаде преузета од незадружних субјеката у периоду после 1953. године и заштита и повраћај имовине задруга која је по основу неуставних сте-чајних поступака спроведених у периоду 2009–2012. године подржавље-на и пренета на располагање Дирекцији за имовину Републике Србије;

– формирање фонда задружне имовине нерасподељене на задругаре и имовине која преостане после ликвидације задруга;


– могућности докапитализације задруга и по том основу прерасподеле дела нерасподељене задружне имовине;

– расподеле добити задруге сразмерно врености ревалоризованих члан-ских удела и вредности промета у пословању чланова са задругом;

– могућности улагања у задруге капитала инвеститора незадругара... • Успостављању посебног регистра о задругама у АПР и прилагођа-

вањем прописа о у упису промена чланства у задругама.• Формирању и развоју савременог задружног информационог система

о задружном сектору привреде и посебно о земљорадничком задругарству у Србији, са базом података која ће се стално иновирати у складу са потребама задругара и коопераната, задруга и задружних савеза, као и међузадружне и сарадње са незадружним привредним субјектима у земљи и иностранству.

• Удруживању задруга ради формирања задружних предузећа за прераду и пласман пољопривредно-прехрамбених производа са тржишно препозна-тљивом задружном робном марком.

• Трансформацијом садашњих задружних савеза у пословне асоцијације задруга и задружних предузећа.

• Укључивању задругарства у све националне стратегије развоја, у скла-ду са праксом у међународном задружном покрету.

• Укључивање задруга као друштвено одговорних привредних субјеката у активности и манифестације сеоских заједница и локалних самоуправа, а задружних савеза у регионалне и националне манифестације и активности ресорних државних органа.

• Осмишљавање и донирање програма оснивања и развоја ученичких задруга у селима и у средњим пољопривредним школама односно студентских задруга на огледним добрима пољопривредних факултета.

• Учешћу задруга и задружних савеза у програмима прекограничне међународне задружне сарадње.

• Укључивању националних секторских и општег задружног савеза Србије у активности одговарајућих секторских задружних асоцијација у ЗСЕ и МСЗ.

• Учешћу задругара, задруга и задружних савеза у програмима обеле-жавања Међународног дана задругарства (прва субота у јулу) – од локалних заједница, преко регионалних до националних и међународних манифестација посвећених задругарству.

• Заједничком организовању земљорадничких задруга и њиховом учешћу на изложбама и сајмовима од регионалних, преко Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду до Међународног задружног сајма.

• Припреми и издавању годишњих „Задружних алманаха“ као исто-ријске оставштине садашњих за будуће генерације задругара.

• Јачању тржишних и предузетничких функција у пословању задруга, без којих задруге нису у могућности да примењују задружне вредности и принципе, засноване на самопомоћи, демократичности и солидарности зад-ругара у решавању њихових економских, социјалних питања.

• Оспособљавање задруга и задружних савеза за прилагођавање пропи-сима Европске уније у области задругарства и посебно Статуту о Европској


задрузи (SCE, 2003), као и документима о задругарству и посебно о земљо-радничком задругарству које доносе ЕЗС и МЗС, ФАО и УН.

Реализацијом наведених и других праваца развоја земљорадничког задругарства у Србији треба омогућити побољшање положаја и развојних могућности:

1. пољопривредника – да удруживањем у задруге повећају обим и асор-тиман и побољшају конкурентност производње и обезбеде одрживу запосленост чланова домаћинстава у и „око“ пољопривреде на њи-ховим породичним газдинствима;

2. субјеката у предфармерском и постфармерском сектору агропривре-де – да у сарадњи са задругама повећају обим производње, прераде и пласмана, као и ценовну конкурентност производа и услуга на домаћем и иностраном тржишту;

3. потрошача пољопривредно-прехрамбених производа – да повећају обим куповине квалитетнијих локалних/домаћих производа уз њи-хову одговарајућу ценовну конкурентност;

4. државе – да подстицањем развоја задругарства повећа део легалног промета репроматеријала, средстава рада и услуга пољопривредни-цима и промета пољопривредно-прехрамбених производа на домаћем тржишту, као и повећање буџета; и

5. локалних самоуправа – да посредством задруга побољшају социјалну, културну и еколошку одрживост заједница на руралном подручју које чини доминантни део територије наше земље.

ПРЕДЛОЗИ ЗА ИНИЦИЈАТИВЕ ОДБОРА ЗА СЕЛО САНУ

На другом Округлом столу Одбора за село САНУ (28.10.2012.), аутор овог рада је у дискусији покренуо питање неосноване изопштености појма село из типова насеља у Републици Србији. Наиме, Уредбом о номенклатури статистичких територијалних јединица (НСТЈ; 2009, 2010) [59] установље-на је подела насеља на градска и остала насеља (!?). Сходно томе, у Ста-тистичком годишњаку Републике Србије (2012: 19), према НСТЈ у Републици Србији постоји укупно 6.158 насеља (у томе 1.449 на територији Косова и Метохије, КиМ), која се разврставају у две подгрупе: 195 градских (у томе 26 на територији КиМ) и 5.963 осталих насеља (!?). Независно од аргуме-ната да сва остала насеља нису само сеоска (због варошица и евентуално других типова насеља), изопштавање села као доминантног типа насеља у Србији је историјски, територијално, демографски и ресурсно-производно недопустиво и има вишеструке негативне последице.

Уједно, Одбор за село САНУ треба да размотри и оцени и предлог да се уместо досадашњег уобичајено коришћеног назива земљорадничка задруга исти замени са пољопривредна задруга – који је семантички са-гласнији карактеру делатности које обухватају задруге у које се удружују


не само земљорадници, већ и друге категорије пољопривредника (сточари, пчелари...), а у прилог томе треба узети у обзир да смо већ имали Закон о пољопривредним задругама (1965) [60] и Предлог Закона о пољопривред-ним задругама (2004) [61].

Ово је и програмска обавеза која проистиче из периода вишегодишњих активности Одбора за проучавање села САНУ (1990–1999) и посебно ис-такнута у претходно реализована три наведена округла стола Одбора за село САНУ, као и чињенице да САНУ као највиша академска институција у Ср-бији све већи значај придаје одрживом развоју пољопривреде и села, а својим ауторитетом и покретањем наведених иницијатива може и треба да утиче на Владу и Народну скупштину Републике Србије да измене и допуне НСТЈ и установе категорију сеоска насеља и да се у задружном законодавству и прак-си досадашњи назив земљорадничка промени у пољопривредна задруга.

ЗАКЉУЧАК

Задруге су традиционално најзначајнији облик удруживања и пословног организовања пољопривредника и житеља села у циљу њихове економске, социјалне, културне и еколошке одрживости у развоју пољопривреде и села у Србији.

Међутим, у мерама аграрне политике МПШВ и економским и социјал-ним мерама Владе Републике Србије земљорадничке задруге нису у потребној мери уважаване као значајан облик привредног организовања који може да допринесе бржем развоју пољопривреде и села у нашој земљи.

Неопходно је стално развијати свест о потреби самоорганизовања земљорадника на међународним задружним вредностима и принципима не само у пољопривреди, већ и у преради пољопривредних производа и развоју неаграрних делатности „око пољопривреде“ (домаћа радиност, сеоски тури-зам...) у сеоским подручјима.

Захваљујући удруживању у задруге власници малих и средњих газдин-става ће се боље организовати у новом пословном окружењу и заједнички лакше издржавати све јачу конкуренцију на домаћем и иностраном тржишту са мултинационалним и националним компанијама у производњи хране.

Важну улогу у процесу организовања земљорадника у задруге има самоиницијатива, предузетнички дух и лидерска способност појединаца, пре свега млађих земљорадника и руководиоца задруга у локалним заједницама – које у широј задружној заједници треба афирмисати као задружне лидере.

Поред самоорганизовања пољопривредника у удружења и задруге, по-требна је помоћ и локалне самоуправе, успешних задруга и свих нивоа орга-низовања задружних савеза, саветодавне службе и других стручних и научних институција, ресорних министарстава, невладиних и других организација.

Примери добре праксе удруживања пољопривредника – међу којима су и удружења и задруге промовисани на Округлом столу Одбора за село САНУ (2012), без обзира да ли се ради о „старим“ или „новим“ задругама односно


о општим или специјализованим задругама, односно другим задругама за неаграрне делатности у селима, указују да задругарство има перспективу у Србији.

Расположива литература и програми образовања за задругаре, руково-диоце задруга и задружних савеза треба да им буду доступнији да би са новим сазнањима сагледали своју перспективу у задружном моделу економске, со-цијалне и друштвене одрживости у пољопривреди и селу.

Стање у којем се налази српско село и пољопривреда, а посебно земљо-радничко задругарство, захтевају хитне реформске процесе и већу подршку државе задругарима, задругама и задружним савезима.

Неопходна је снажнија материјална подршка државе задружном облику организовања, јачање техничко-технолошке и информатичке опремљености задруга, а посебно финансијска подршка обезбеђењу кадрова за превазила-жење тешкоћа у раду постојећих и оснивање нових задруга, првенствено са високостручним и задружно оријентисаним кадровима.

Успешне задруге, у сарадњи са задружним савезима, треба да настоје да помогну мање и слабије задруге на пословном подручју у њиховом окружењу, а задружни савези да формирају стручне тимове за помоћ у оживљавању задруга са тешкоћама у пословању и за сарадњу са стечајним управницима за задруге у стечајним поступцима.

Поред удруживања у задруге, неопходно је и удруживање задруга у за-дружне савезе и формирање репрезентативних и задругама пословно оријен-тисаних задружних савеза – од окружних до покрајинског и републичког задружног савеза, као и да се обједини деловање секторски и територијално организованих задружних савеза у национално јединствени задружни сис-тем у циљу успешнијег заједничког наступа према државним органима и у Европском и Међународном задружном савезу.

Задруге и задружни савези у Србији треба у већој мери него што то чине сада да користе искуства из задружних система других европских земаља и да се у већој мери укључују у међународну задружну пословну сарадњу.

И поред неповољног задружног окружења, неизграђеног привредног амбијента, неодговарајућег односа државе према селу, пољопривреди и посеб-но задругарству – примери добре задружне праксе указују да људски фактор има кључну улогу у развоју задругарства.

За успешнији развој задругарства потребна је усклађена активност на свим нивоима надлежних институција, од локалних заједница, преко општина до АП Војводине и Републике Србије.

Хитно доношење новог Закона о задругама и других подзаконских аката су услов за удруживање у све врсте задруга, посебно пољопривредне и прерађивачке, штедно-кредитне, потрошачке, занатско-услужне и друге.



[1] МПНиТР РС, Пројекaт 179028 (2011–2014). Рурално тржиште рада и рурална економија Србије – Диверзификација дохотка и смањење сиромаштва. Универ-зитет у Београду – Пољопривредни факултет, руководилац проф. др Наталија Богданов.

[2] Welcome to the official website on the International Year of Cooperatives. http://social.un.org/coopsyear

[3] Шеварлић, Миладин и сар. (2012). Стратегија развоја земљорадничких задруга у Републици Србији. Друштво аграрних економиста Србије (ДАЕС), Београд. http://portal.zzbaco.com/mojo_baco/Data/Sites/1/daes_brosura_strategija.pdf

[4] Министарство финансија и привреде (2013). Нацрт Закона о задругама. http://mfp.gov.rs/UserFiles/File/predlozi/2013/Nacrt%20Zakona%20o%20zadrugama.pdf

[5] Закон о начину и условима враћања имовине стечене радом и пословањем зад-руга и задругара после 1. јула 1953. године. Службени гласник РС, број 46/90.

[6] Закон о стечају. Службени гласник РС, број 104/2009. и 99/2011. [7] Ševarlić Miladin (2013): Changes in the Structure of Farms and Producers Association

in the Republic of Serbia. Part in Monograph „Agri-Food Sector in Serbia – State and Challenges“, Serbian Association of Agricultural Economists and Boarod of Village – Serbian Academy of Sciences and Arts, Beograde, pp. 31–72.

[8] Митровић Милован (2002). Српско село и пољопривреда између преживљавања и развоја. Зборник „Србија крајем миленијума: разарање друштва, промене и свакодневни живот“, приредили Болчић, Силвано и Милић, Анђелка Милић; Институт за социолошка истраживања, Филозофски факултет, Београд, стр. 195–213.

[9] Шеварлић М. (2006): Трактат о домаћинству и газдинству, Економика пољопривреде, Тематски број, Год. 53, бр. 4, Београд, стр. 977–985.

[10] Шеварлић М., Николић Марија (2007): Индивидуална пољопривредна газдинства у Србији почетком 21. века, у зборнику радова 12. Саветовања о биотехнологији, Вол.12, Агрономски факултет, Чачак, стр. 565–573.

[11] Шеварлић Миладин; Николић Марија (2006). Социо-економска структура до-маћинстава која поседују индивидуално пољопривредно газдинство у Србији. Монографија „Пољопривреда и рурални развој Србије у транзиционом периоду“, ДАЕС, Београд, стр. 89–118.

[12] Закон о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине. Службени гласник РС, број 18/91.

[13] Закон о претварања друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине. Службени гласник РС, број 42/92 и 54/96.

[14] Устав Републике Србије. Службени гласник РС, број 98/06.[15] Одлука Уставног суда бр. IUz-850/2010 од 12.7. 2012. године. Службени гласник

РС, број 71/2012. http://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/070812/070812-vest1.html [16] Допис Задружног савеза Србије број 01–90 од 7. августа 2012. године упућен Ди-

рекцији за имовину Републике Србије. http://www.zssrbije.org/aktuelnosti/167.html[17] Пољопривреда Србије 1947–1996: 50 годишње серије статистичких података.

РЗС, Београд.[18] Закић Зорка (2000). Коопменаџмент: Основни задружни принципи и савремена

пракса. Дунав превинг, Београд. [19] Николић Марија (2009). Еволуција задружног законодавства. ДАЕС, Београд.


[20] Васић Љиљана и сар. (1998): Задружна својина и враћање имовине задругама. Задружни савез Војводине, Нови Сад.

[21] Маричић Бранко (2006): Задругарство у времену транзиције – Неостварене иницијативе. СНС– Научна, Београд.

[22] Шеварлић Миладин; Николић, Марија (2012). Ставови директора задруга и задругара о земљорадничком задругарству у Србији. ДАЕС, Београд.

[23] Друштво економиста Београда (2002). Задругарство у процесу транзиције – услови, законодавна региулатива и перспективе развоја. Економски видици (1), Београд.

[24] DAES (2010). Agrarna i ruralna politika u Srbiji – 3. DAES i Poljoprivredni fakultet, Beograd.

[25] DAES (2011). Stanje i perspektive zadrugarstva – 1. DAES, VGSHA i IEF, Beograd. [26] DAES (2012). Stanje i perspektive zadrugarstva – 2. DAES i VolGAU, Beograd.[27] DAES (2013). Stanje i perspektive zadrugarstva – 3. DAES i VolGAU, Beograd.[28] Шеварлић Миладин (2002). Кадрови у земљорадничком задругарству Србије.

Тематски зборник радова „Задругарство у процесу транзиције – услови, зако-нодавна региулатива и перспективе развоја“. Друштво економиста Београда, Економски видици (1), Београд, стр. 85–98.

[29] Шеварлић Миладин (2003). Нова улога саветодавне службе у развоју села Ср-бије. Економика пољопривреде (2/2003), Београд, стр. 129–157.

[30] Шеварлић Миладин (2005): CRDA програми и одрживи рурални развој у Србији, Зборник радова међународног научног скупа „Власински сусрети 2005“, стр. 251–256.

[31] Митровић Милован (2006). Задруга као извор и утока социјалног капитала. Зборник „Социјални капитал и друштвена интеграција“; приредио Трипковић, М., Филозофски факултет, Нови Сад, стр. 243–256.

[32] Ševarlić Miladin M.; krivkapić Skoko Branka; Nikolić Marija (2007). The New Generation Co-operatives and Possibility of their Implementation in the Countries in Transition. Thematic Proceedings „Development of Agriculture and Rural Areas in Central and Eastern Europe“, 100th Seminar of the EAAE, European Association of Agricultural Economists and Serbian Association of Agricultural Economists (EAAE and SAAE), Novi Sad, p. 213–220

[33] Ševarlić Miladin (2007). Lex Specialis za zadružnu imovinu. Magazin Poljoprivreda, jun–jul 2007, str. 12–13.

[34] Ševarlić Miladin; Nikolić Marija (2009). Zadrugarstvo u tranziciji poljoprivrede i ruralnom razvoju Srbije – komparacija sa državama na teritoriji bivše SFRJ i drugim evropskim zemljama. Tematski zbornik „Poljoprivreda i ruralna područja Srbije – Osetljive tačke tranzicije i komparacija sa drugim zemljama“, DAES i Poljoprivredni fakultet, Beograd, str. 211–242.

[35] Ševarlić Miladin; Nikolić Marija; Simmons Richard (2009). Standpoints of the Direc-tors of Agricultural Co-operatives about the Membership and the Work of Cooperative Unions in Serbia. Thematic Proceedings „The Role of knowledge Inovation and Human Capital in Multifunctional Agriculture and Teritorial Rural Development“, 113th Seminar of the EAAE, EAAE and Institute of Agricultural Economics, Belgrade, pp. 643–646.

[36] Гњатовић Драгана (2010). Земљорадничке кредитне задруге: прве институције за финансирање развоја пољопривреде у Србији. Банкарство, број 3–4, Београд, стр. 14–36.


[37] Ševarlić Miladin; Simmons, Richard; Nikolić, Marija (2010): Agricultural Coopera-tives and their Membership in Cooperative Unions in Serbia, Apstract 3–4, pp.25–32. Agroinform Publishing House, Budapest.

[38] Симмонс Ричард; Шеварлич, Миладин М.; Николич, Мария М. (2011): Ролъ и nоmенциал кооnераmивов в сокращении бедносmи и развиmии месmной экономики в Сербии. Научный журнал Бизнес, образование, право, Вестник Волгоградского Института Бизнеса, No 1 (14), стр. 18–42.

[39] Ševarlić Miladin; Nikolić Marija (2011). Uloga poljoprivrednih zadruga u smanjenju nezaposlenosti i siromaštva u ruralnim područjima Srbije. Ekonomika poljoprivrede, 2011 (58), SB-2, Beograd, str. 39–49.

[40] Ševarlić Miladin; Raičević Vuk; Glomazić Rade (2012). Sustainable Development of the Farmers’ Cooperative System in AP Vojvodina. Economics of Agriculture 3/2012 (59), Belgrade, pp. 413–432

[41] Ševarlić Miladin; Nikolić Marija (2012). Implementation of Information and Communication Technologies in Agricultural Co-operatives in Serbia. Известия, № 3 (27) 2012, ВолГАУ, pp. 219–223.

[42] Ševarlić Miladin; Raičević Vuk; Glomazić Rade (2012). Sustainable Agriculture Policy in Support of Farmer’s Cooperative System. Economics of Agriculture 4/2012 (60), Belgrade, pp. 633–647

[43] Ševarlić Miladin; Nikolić Marija (2011). Aktivnosti Međunarodnog zadružnog saveza na promociji zadrugarstva i doprinos smanjenju siromaštva. Tematski zbornik „Stanje i perspektive zadrugarstva – 1“, DAES, ВГСХА, Institut za ekonomiku i finansije, Beograd, Beograd, str. 1–29.

[44] Шеварлич Миладин (2012). Сосmояние и mенденции развиmия сельскохозяй-сmвенной кооnерации в Евроnе (Пленарное заседание). Международная научно-практическая конференция „Аграрная наука – основа успешного развития АПК и сохранения экосистема“, ВолГАУ, Волгоград, том 1, стр. 16–23.

[45] Ševarlić Miladin; Nikolić Marija (2012). Education and Traininig in Agricultural Co-operatives in Serbia. International Symposium for Agriculture and Food, Skopje.

[46] Ševarlić M. M., Nikolić Marija (2012): Članstvo i odlučivanje u poljoprivrednim zadrugama u Srbiji / Tematski zbornik „Stanje i perspektive zadrugarstva – 2“, DAES & VolGAU, Beograd, str. 1–23.

[47] Simmons R., Ševarlić M., Nikolić Marija (2010): The Role and Potential of Co-operatives in Poverty Reduction and Local Economic Development in Serbia (Chapter VIII), in monograph „Agriculture in Late Transition: Experience of Serbia“, Serbian Association of Agricultural Economists and Chamber Economy of Vojvodina, Belgrade, pp. 177–202.

[48] Ilić Nenad; Ševarlić Miladin (2012). Srpski med kao pčelarski izvozni brend. Agro-biznis magazin, jul – avgust 2012, Beograd, str. 42–44.

[49] International Project (2008–2010). The Role and Potential of Co-operatives in Poverty Reduction and Local Economic Development in Serbia. University of Stirling (Uk), Faculty of Agriculturе – University of Belgrade and Serbian Association of Agricultural Economists, manager professor Miladin M. Sevarlic.

[50] STAR Project АЕ002 (2010–2012). Стратегија развоја земљорадничког задругар-ства у Републици Србији. Друштво аграрних економиста Србије, руководилац проф. др Миладин М. Шеварлић.

[51] Закон о задругама. Службени лист СРЈ, број 41/96.[52] International Year of Cooperatives 2012. http://social.un.org/coopsyear/about-iyc.html


[53] ICA Fact Sheet – UN International Year of Cooperatives. http://ica.coop/en/media/library/fact-sheets/ica-fact-sheet-un-international-year-co-operatives

[54] Одбор за село САНУ (2012). Округли сто „Задруга – фактор одрживог развоја пољопривреде и села у Србији“. Крагујевац, 15.11.2012; Презентације: (1) Ше-варлић, Миладин: Стање и перспективе развоја земљорадничког задругарства у Србији; (2) Бугарин, Ђорђе: Зашто и како се организовати у задруге; (3) Ста-нојевић, Радисав: ЗЗ „Азања“ – Азања; (4) Родић, Славица: Прва женска задруга у Војводини „Руже Срема“ – Инђија; (5) Костић, Саша: Удружење одгајивача говеда сименталске расе „Шумадија“ – Крагујевац; (6) Матић, Горан: ОЗЗ „Зе-лена башта“ – Сараорци; (7) Станојковић, Стеван: ЗЗ „Агродунав“ – Каравуково; (8) Петковић, Бојан: ССЗ „Агронор“ – Горњи Милановац; (9) Лончар, Драган: ЗЗ „Бешка“ – Бешка; (10) Маркићевић, Милисав: ЗЗ „Стубал“ – Стубал; (11) Илић, Ненад; Шеварлић, Миладин: Задруга добрих домаћина „СРБ мед“ – Владимирци.

[55] Бугарин Ђорђе; Томић Данило; Гулан Бранислав (2012). Зашто и како се орга-низовати у задруге. Одбор за село САНУ, Београд.

[56] ICA Sectoral Organisations. http://ica.coop/en/ica-sectoral-organisations [57] The International Co-operative Alliance, Home page (2013). http://ica.coop [58] Cooperatives Europe, Home page (2013). http://www.coopseurope.coop [59] Одбор за село САНУ (2013). Научни скуп „Перспективе развоја села“, САНУ,

Београд. 17–18.04.2013.[60] Уредба о номенклатури статистичких територијалних јединица. Службени

гласник РС, бр. 109/09 и 45/10. [61] Статистички годишњак Републике Србије за 2012. годину (2013). РЗС, Београд.[62] Основни закон о пољопривредним задругама. Службени лист СФРЈ, број 13/65

и 7/67.[63] Задружни савез Војводине (2004). Предлог Закона о пољопривредним задругама.

М. М. Ševarlić

ANALYSIS OF CURRENT STATE AND DEVELOPMENT TRENDS OF AGRICULTURAL COOPERATIVES IN SERBIA

S u m m a r y

Apart from a short review of the origins and characteristics of the so-far develop-ment of farmers’ cooperatives, the paper demonstrates an analysis of the current situation and defines the directions of the development of farmers’ cooperative system in Serbia, with a proposal for the activities and measures which should be carried out and taken, respectively, by cooperatives, cooperatives alliances and the state in order to restructure the farmers’ cooperatives system.

The paper makes a contribution by highlighting the need for a more comprehensive support to the development of farmers’ cooperatives as a model of the economic-social sustainability of family households in the Serbian agriculture, the indispensability of a reform of the cooperative legislation in compliance with the European cooperative legisla-tion and systemic changes in the economic legislation of Serbia, as well as the necessity


of the production-economic and organizational restructuring of farmers’ cooperatives and the transformation of the present cooperatives alliances into business associations of cooperatives and members of cooperatives. It is specially pointed out that, apart from the effects on the economic and social position of the members of cooperatives and other agriculturalists who occasionally cooperate with cooperatives on a business basis, farmers’ cooperatives should better be supported by the state, as the economic subjects of a sustain-able economic development in villages and local self-governments in rural areas – which cover a predominant part of the Serbian territory.

When defining the directions of the development of farmers’ cooperatives, the attitudes and determinations in the Strategy for the Development of Farmers’ Coopera-tives in the Republic of Serbia (2012) and the Draft Law on Cooperatives (2013) have particularly been discussed and proposals have been made regarding the activities and measures for the reform of farmers’ cooperatives – also including the establishment of organizationally and market more competitive national specialized farmers’ cooperatives, the business transformation and common action of all cooperatives alliances as the unique cooperative movement in Serbia and the re-affirming of cooperation with the International Co-operatives Alliance and the Cooperatives Europe.

Key words: agricultural cooperatives, agricultural and rural development, poverty reduction, reform of the cooperative sector, Serbia.


ДИСКУСИЈЕ

МЛАДЕН МИРИЋ

Кнез Милош је укинуо кметство, дао сељацима земљу и покренуо об-разовање, којим до данас нису обухваћени сви пољопривредници, што је била кочница развоју до 21. века. Пошто је Србија у трајном поредачком, поли-тичком, ратном, идеолошком и територијалном превирању, за пољопривреду се нису стекли повољни економско-организациони услови за напредак. После Другог светског рата сељаци су насилно утеривани у задруге, у којима су се њиховим средствима више служили други него они. Њихова земља је гурана у велика друштвена имања, а они терани да иду у градске чуваре, портире и слична занимања. Српска села су дуго у непрекидном парлогу, без стано-вништва, задруга, путева и општих установа. Некада су барем била извор хране, воде, ваздуха, па и нових нараштаја и опстанка народа.

Пољопривреда Србије и данас има неодржив положај, јер, и поред природних услова, тавори у незнању, безводици, беспарици и неисплативом обиму производње. Агрономи Србије су створили изузетно добре сорте, које се неуко узгајају на већини убогих имања, опустелих и остарелих села, јер стока и биљке дају једва осредње приносе... Аграр и производња хране вапију за образовањем, стандардима квалитета, побољшањем технологије и мерама за превладавање дугог биолошког процеса и скромних серија... Ипак, срп-ска пољопривреда троши видно мање штетних хемикалија од аграра других земаља и за толико има боље и безбедније намирнице и сијасет (не/регистро-ваних) производа географског порекла.

„Пошаст“ је највише задесила брдско-планинска и пригранична под-ручја, где је најумеснија производња здраве хране и плодова природе, док се здрава храна нажалост производи у хемијски претретираној српској Пано-нији. Села су заостала и готово упропашћена: експерименима социјализма и тајкунизма, па изгледају као далека провинција по заосталости, старости житеља, руглу и беди. Из српских села увелико је ишчезло старо надахну-то градитељство, а уместо њега никли неугледни, незграпни, често празни, ружни и неурбанизовани објекти без стила. Док пола сеоских кућа зврји праз-но (многе се урушавају), чекање за градски стан узрокује урбицид, посебно

на периферији већих насеља, док је Београд угрожен и у центру: Сајмиште, подмостовља, обале...

Државна политика готово никада није била наклоњена развоју села, сеоске привреде и инфраструктуре, како се то данас каже, што су политичари замењивали обећањима. А културне биљке и стока не успевају од обећања, већ добрих решења. Мислим да свако село које има бар 30-так газдинстава (власника земљишта и стоке) ваља да оснује своју задругу, као правно лице, у коме ће руководити зналци на основу одлука задругара, а не обрнуто, како је то било у комуно-социјализму или тајкуно-социјализму. Добро би било да се за свако село које има доброг земљишта уради програм развоја на бази свестраног сагледавања његових могућности, потреба и жеља локалног живља. Ово сагледавање можемо провести помоћу доста једноставне СВОТ (SWOT) анализе – снага (Strengths), шанси (Opportunities), тј. – слабо-сти (Weaknesses) и претњи (Threats). Управо на тој основи начинио сам Програм развоја села Колут, који може бити пример за израду сличних планских аката свуда широм Србије.

БИОЕНЕРГИЈА И БИОГОРИВА – ШАНСА ЗА СРБИЈУ?

Поштовани председниче одбора, председавајући, уважени академици, професори, и сви присутни,

Моје име је Сретен Вуковић, студент Пољопривредног факултета у Београду, на одсеку Агроекономија, а тренутно сам и члан скупштине СКО-НУСА (Студентске Конференције Универзитета Србије).

Као прво, желео бих да истакнем да ми је изузетна част што сам при-суствовао овом скупу и што ћу имати прилику да изнесем своје мишљење и идеје.

Све теме које сте обрадили у ова два дана су заиста лепо осмишљене и поготово ми је драго што су сва излагања била практична, а не само теоријска. Такође, у вашим радовима сте прецизно лоцирали конкретне проблеме из праксе и дали конкретне предлоге за превазилажење истих.

Сви се слажемо да је српској привреди, па и пољопривреди, потребан опоравак и модернизација. Треба све више прелазити на интензивну произ-водњу у пољопривреди, која ће користити модерну технологију и повећати приносе. Такође, циљ производње треба да буду највише готови производи, а не сировине и полупроизводи, какав је данас случај. Они би се извозили и продавали по вишим ценама, а самим тим би повећали приходе од извоза нашој држави, па на крају крајева утицали би и на сам платни биланс Србије.

Међутим, на овом скупу нико није поменуо биоенергију и биогорива која се добијају од биомасе. Као што знамо, биомаса представља извор обновљиве енергије. Органска је супстанца биљног или животињског порекла (слама, биоразградиви отпаци из пољопривредне производње, стајско ђубриво итд.).

222 Перспективе развоја села

Најперспективније могућности за коришћење биомасе у Србији су :– Загревање простора у домаћинствима и зградама – Производња електричне струје коришћењем остатака из пољопривреде– Производња биогорива за саобраћај

По „Акционом плану за биомасу 2009–2012.“ у чијој изради су са-рађивале Владе Србије и Холандије, енергетски потенцијал наше земље за добијање биомасе представљају, остаци од пољопривредних култура, остаци од гајења воћа, виноградарства и прераде воћа, као и течно стајско ђубриво (за производњу биогаса).

Сматрам да би било добро кренути у развој ове области, јер она доводи до вишеструких користи. Ова производња ће повећати приходе пољопри-вредницима, пошто ће отпатке од своје производње продавати за производњу биомасе. Доћи ће до отварања нових радних места изградњом фабрика, затим до повећања прихода државе, ефикаснијег коришћења расположивих ресурса за производњу енергије, очувања животне средине, итд.

У развијеним земљама производња биогорива и биоенергије је на врло високом нивоу, док у земљама у развоју, као што је наша, и земље нашег ре-гиона, то није случај. Као у сваком другом послу, можда и најважнија ствар је бити међу првима који ће увести неку новину. Можда је управо то шанса за Србију? Можда ако би Србија међу првима у региону увела интензивну производњу биоенергије, биогорива и биомасе, постала лидер на Балкану у овој области.

Сматрам да би било пожељно повећавати свест јавности о значају биомасе, биоенергије и биогорива. Било би добро за почетак организова-ти предавања и семинаре у средњим и вишим Пољопривредним школама, Пољопривредним факултетима и у другим установама у Србији на ову тему. Такође, веома би нам значила знања и искуства из земаља које су лидери у овој области.

Због свега наведеног, мислим да би било корисно када би на неком од следећих скупова причали и о овој теми.

Хвала вам на пажњи!

Сретен Вуковић

Поштовано Председништво,Поштовани академици,даме и господо,имам изузетну част да вам изнесем нека наша искуства тек основане

задруге коју смо назвали по речици „Златан“ у нашем селу, а и по жељи оснивача задруге да нам се посао кроз нашу задругу позлати у временима која долазе.

Дискусије 223

Такође, имам велико узбуђење да у Српској академији наука и умет-ности, вероватно по први пут са ове говорнице, изговарим име нашег села ТУЛЕЖ.

Дакле, Тулеж је село у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Једно је од најстаријих наших насеља и у списима се помоње први пут 1723. године. Поносни смо на чињеницу да је у Тулежу 1731. године рођен влади-ка рашко – призренски Јанићије. У Тулежу је и један од најстаријих записа у Србији („Милићевића запис“ који је по предању стар преко 500 година).

Прво, никада у Тулежу није постојала задруга, што је за нас била не-повољна чињеница, јер нисмо имали сопствена искуства. Друго, у суседном селу Венчани постојала је земљорадничка задруга која се распала. То је била и друга негативна чињеница, јер су комшије имале „лоше искуство“ са њи-ховом задругом.

Захваљујући књизи „Зашто и како се организовати у задруге“ чији су аутори Ђорђе Бугарин, Данило Томић и Бранислав Гулан, издање Српске академије наука и уметности – Одбора за село, ми смо практично имали водич за наше задругаре и то нас је охрабрило и понукло да оснујемо нашу задругу.

У првом делу овог водича упознали смо се са задругама у Србији, задружним покретом кроз историју и свесно смо постали оснивачи нове зад-руге „Златан“ са једне стране да користимо позитивна искуства задругарства у Србији, а са друге стране да развијамо и еколошку свест и очувамо наше село и за будуће генерације. Може се рећи да смо из ове књиге охрабрени, поучени и упућени у истинске вредности задружног организовања за 21. век. Ми смо рашчистили са собом да само удружени можемо имати будућност у производњи и пласману наших пољопривредних производа, а ако Бог да и делом прераде наших производа, што такође планирамо.

Из књиге „Зашто и како се организовати у задруге“ Српске академије наука и уметности на популаран начин смо се упознали и са задругама и за-дружним покретима у Европи и верујемо да ћемо спремно дочекати укључење наше земље у Европску унију. Ми смо имали среће да се „дружимо“ са Унијом за еколошку пољопривреду Србије (чланови смо система ЕКОплус) тако да смо основали ЕКОЛОШКУ ЗАДРУГУ „ЗЛАТАН“ и очекујемо да имамо и европску будућност, имамо жељу да се трансформишемо од конвенционалне пољопривреде у еколошку (органску) пољопривреду где год то буде могуће, а за сада смо најближи сертификованој пчеларској производњи меда...

Свакако, најважнији део књиге „Зашто и како се организовати у зад-руге“ за нас је афирмисање задружних принципа, као „алат“ за успешно задружно организовање. Нас је охраблила порука аутора да „задруге нису друштва капитала него друштва лица“. Ми смо добри домаћини села Тулеж, уважени смо и цењени у нашој средини и ако нам могућности нису исте, па и наочаре кроз које гледамо у будућност наше задруге. За нас је битно да смо једногласно усвојили задружна правила и да ћемо у оквиру њих искрено и снажно покушати да обезбедимо просперит својих породица и задруге као наше заједничке породице села Тулеж.


На нашој Оснивачкој скупштини Еколошке задруге „Златан“ у Тулежу били су присутни представници Општине Аранђеловац (председник Општине Аранђеловац, члан Општинског већа за пољопривреду, члан Општинског већа који води ресор за рад са цивилним сектором) и дали су нам снажну подршку за оснивање задруге. Општина Аранђеловац има 21 месну заједницу и ми смо прва која је основала задругу. На нашим искуствима и резултатима рада спремни су да подрже оснивање задруга и у другим месним заједницама (селима) опрштине Аранђеловац.

Ово је прилика да се обратим и саветнику у Шумадијском управном округу, магистру Милутину Матићу, који је био један од дискутаната на овом научном скупу, да подржи Општину Аранђеловац у оснивању и пружању конкретне помоћи пољопривредним задругама, а посебно задругама које се баве еколошком пољопривредом у Шумадијском округу.

Желим да вам укажем на један проблем, на који смо наишли након оснивања задруге. Морали смо све осниваче да превозимо од нашег села Тулежа до изабране банке у Аранђеловцу да лично отворе рачун (који ће се угасити одмах након регистрације задруге) и процедура пред шалтерима је трајала 45 минута по особи. Кад се придода и лична овера уговора пред Судом и још неколико „проблема“ који се могу сврстати у „формалну страну“ оснивања задруга поједини оснивачи су изнервирани изјавили „Е, да сам знао никада не би оснивао задругу у јеку сетве...“

Молим вас да помогнете код надлежних да се поједностави формална процедура код регистрације задруга, или кроз Закон о задругама, Закон о банкама или код АПР-а.

Користим прилику да се захвалим академику Драгану Шкорићу, пред-седнику Одбора за село Српске академије наука и уметности што је овим издањем књиге „Зашто и како се организовати у задруге“ помогао нама, житељима села Тулеж, корисним и практичним саветима. Хвала вам што разумете да се сви не бавимо науком и да нам је овако популарно издање практичан водич ка задругама. Молим вас да се овако популарна издања што више издају и у будућности.

Информисан сам да смо од Нове Године до данас основали у Србији само 2 задруге, ова наша у Тулежу и на Власини. Желим да овај скуп о „Перс-пективама развоја села“ у даљем периоду омасови задругарство као облик развоја села, а ми вам можемо бити узорци позитивног задругарства. Молим вас охрабрите нас на том путу и подржите колико су ваше могућности.

Хвала на пажњи.

До виђења у Тулежу!

Душан Маринковић – Марепредставник Еколошке задруге „Златан“

село Тулеж, општина Аранђеловац


ДИСКУСИЈА ПО ПОДНЕТИМ РЕФЕРАТИМА

1. Уситњеност земљишног поседа

Радови професора Ковачевића, Малешевића и Снежане Ољаче су ме подстакли на ову дискусију. У једном делу својих излагања су се дотакли и проблема уситњености земљишног поседа на нашим имањима.

Данас у селима имамо много старачких домаћинстава, која су веома уситњена. Након смрти родитеља и тако ситан земљишни посед постаје предмет оставинских расправа и поново се дели на наследнике. Често су сувласнички делови толико мали да је на њима немогуће организовати било какву производњу.

Колики је значај укрупњености пољопривредног газдинства изнећу на једном примеру: Радим на једном имању које обрађује око 2.200 ха . За последњих 20 год. просечна потрошња нафте (евродизела) приликом прскања усева против корова, болести или штеточина је од 0,9 л/ха до 1,0 л/ха. За исту ту операцију, наш просечан сељак, док оде до њиве са својим трактором ИМТ 539 потроши 1 литру нафте, да опрска један ланац (јутро... око 0,5 ха) пот-роши 1 л нафте, да би се вратио кући, још једну литру. Значи за пола хектара наш сељак потроши 3 л нафте. Сличних примера има много. Све ово доводи до повећања цене коштања пољопривредног производа и неконкурентности прозвода нашег сељака. Са друге стране држава је увозник нафте за коју је неопходно издвојити девизна средства.

Уколико двојица сељака покушају да укрупне свој земљишни посед то отприлике изгледа овако:

– За прављење купопродајног уговора или уговора о размени ангажују адвоката, цена од 50 до 100 евра.

– Такса за оверу уговора у суду око 50 евра (зависи од вредности уго-вора)

– Порез на пренос апсолутних права – Пореска управа – око 100 евра– Такса за укњижење – Катастар око 50 евраГрубо гледано и једна и друга страна за замену једног хектара треба да

плати око 300 евра. Најчешће се то заврши на томе „Ајде да сачекамо боља времена“.

Интерес Државе и пољопривредних произвођача је очит. Предлажем да делујемо у два правца:

1. Закон о наслеђу – извршти промене у делу ко може бити наследник пољопривредног земљишта, не дозволити да се већ уситњен посед и даље уситњава.

2. Замена пољопривредног земљишта – дозволити да се по повлашће-ном систему или субвенционисати све видове укрупњавања пољопривредног земљишта (између физичких лица, правних лица и Државе). Послови око замене пољопривредног земљишта не смеју бити третирани као класични купопродајни уговори.


Савремена пољопривредна производња подразумева непрестално ук-рупњавање земљишног поседа. Не постоји тачно одређена величина којој би се тежило. Она је различита у зависности од величине газдинства, структуре производње, локације... Процес укрупњавања земљишта треба да буде при-оритет сваког Министарства пољопривреде, као и део дугорочне стратегије развоја села и пољопривреде.

2. Повећање обима производње

Током излагања научних радова чули смо да је просечан принос пшени-це у Србији 3,7 t/ha и то је поражавајући податак за струку. Слична ситуација је и са осталим културама.

Имајући у виду да је земљиште ограничен природан ресурс, да чак постоји смањење обрадивих површина због градње објеката, једини начин да се повећа обим производње је повећање приноса по јединици површине. На тај начин би се смањила и цена коштања производа и повећала конкурентност.

Како повећати приносе ако имамо на уму да власници земљишта, носи-оци регистрованих пољопривредних газдинстава, закупци државног пољопри-вредног земљишта не морају да имају никакве квалификације из области пољопривреде. Очигледан пример су лицитације државног пољопривредног земљишта где на лицитацији потпуно равноправно учествују лекари, економи-сти, правници, бравари, електричари, вариоци, пољопривредни техничари, аг-рономи, итд. Сви имају једнака права при куповини земљишта на лицитацији? Као што се лекар образовао да лечи људе, тако су и људи из пољопривредне струке образовани да се баве пољопривредном производњом. Не треба свако ни да заврши пољопривредни факултет да би обрађивао 10 ha земље, али је и потпуно нелогично да имамо газдинства са великим површинама земљишта, веома често државног, у закупу која добијају субвенције и немају обавезу да имају пољопривредне стручњаке или обавезу ангажовања стручњака.

Предлажем следеће:1. Сва регистрована пољопривредна газдинства, носилац или неко од

чланова, мора имати извесно образовање из пољопривреде. То не мора бити средња пољопривредна школа или факултет, може бити и одређени курс, сертификат, обука из области пољопривреде. Битно је да ти људи покажу одређена знања из области пољопривредне производње којом се баве.

2. Већа газдинства би морала имати стручно лице или институцију као одговорно лице.

Неопходно је уредно вођење документације где би се видело да ли се кроз систем ђубрења одржава плодност земљишта и колики се, при томе, при-носи остварују. Не требају нам закупци државног пољопривредног земљишта који се баве екстензивном производњом – мале количине ђубрива, мали при-носи, итд., јер на тај начин неадекватно користимо потенцијали које имамо.

Механизам за остварење ових циљева је једноставан: условити газ-динства са субвенцијама и учешћем на лицитацијама државног земљишта.


Коначни резултати ће бити повећање просечних приноса и укупан обим про-изводње пољопривредних производа.

Владо Крејић, дипл. инг. пољопривредеСаветник председника СО Кикинда за пољопривреду

Поштовано Председништво,Поштовани академици,даме и господо,Имам част да Вам се обратим, представим и говорим у име новоформи-

ране задруге са Власине „Власина органик“. Наша задруга је друга по реду задруга у Србији формирана по упутству и у оквиру пилот пројекта Одбора за село САНУ.

Наиме, на идеју да формирамо задругу дошли смо на основу контакaта и личног познанства са проф. др Данилом Томић, који нас је упутио, а затим нам и послао примерке брошуре у издању САНУ под називом „Зашто и како се организовати у задруге“ чији су уважени аутори Ђорђе Бугарин, Данило Томић и Бранислав Гулан.

Пошто смо исту прочитали, схватили смо да је време да се нешто покрене и у нашој средини – доле на југу Србије где постоји много потен-цијалa, али и проблема када је у питању пољопривреда, развој села, задржа-вање становништва на селу, запошљавање, спречавање емиграције и из села и из околних градова, чије је становништво, такође, везано за село пореклом, имовином или на неки други начин. Једноставно речено и ми сами видимо перспективу у развоју пољопривреде и села, као и шансу, како за сопствени излазак из економске кризе, тако и за развој Србије у целини.

Најпре смо одржали појединачне састанке са малобројним, али по нашем мишљењу заинтересованим људима. Убрзо затим, тачније 27.02 2013.год. је ор-ганизована и одржана оснивачка скупштина задруге на којој су изабрани чланови руководства задруге, управног и надзорног одбора, а усвојен је и предлог да задруга понесе име „Власина органик“. Коначно је задруга службено формирана 12.04.2013. год., после не мало процедура и административних захтева, па је наш предлог да поштовани и уважени аутори брошуре предложе надлежнима скраћење и смањење папирологије и рокова регистрације задруга, које би по речима аутора требале да буду и код нас као у свету „трећа светска економска сила“. Сада радимо на презентовању, оживљавању и популаризацији задруге и њених активности, задатака и предностима, тако да смо у априлу организова-ли семинар за заинтересоване пољопривреднике и исте упознали са значајем и перспективама органске производње хране, сертификацијом производње и производа, производњом шумске јагоде, задругарству и слично. Посета је била запажена и интересовање за тематику такође. Истакнути су и проблеми са којима се сусрећу произвођачи који желе или покушавају да произведу органску храну,


а то су недостатак дозвољених препарата за заштиту и прихрањивање, тржиште, неорганизован откуп производа, недовољно ангажовање сертификационих кућа на терену, неинформисаност, недостатак подстицајних средстава за почетнике који би радили тако нешто, непоседовање земље и немогућност да се узме у закуп због тога што се не знају власници или је иста у друштвеном власништву, а не обрађује се и напуштена је... и низ других проблема. Наравно, неки се могу постепено решити, а за неке је неопходно веће укључивање државе.

Дозволите ми да најпре упознам скуп са чињеницама где је и шта је Власина?

У југоисточној Србији, на делу територије општине Сурдулица, налази се предео изузетних одлика Власина. Сам предео обухвата Власинско језеро са околином, а исти је уредбом Владе Републике Србије 2006. године, стављен под заштиту и проглашен за заштићено природно добро прве категорије – природно добро од изузетног значаја (према Правилнику о категоризацији заштићених природних добара – Службени гласник Р.С.бр.30/92) и по IUCN класификацији за предео изузетних одлика VI категорије светских природних добара.

Са аспекта заштите природе и природних вредности, подручје Власине испуњава услове за заштиту као природно добро, сходно закону о заштити животне средине, а с обзиром на изузетна обележја биолошке разноврсности, амбијентално пејзажне вредности и потребе очувања трајности и квалитета природних ресурса.

Укупна површина предела је 12.740,90 ha, од чега је 12.228,10 ha, на територији општине Сурдулица, а 512,80 ha, на територији општине Црна Трава. Власинска висораван се налази на 1230 м надморске висине, а само језеро на 1213 м. Окружено је старим громадним планинама – Вардеником (врх – Стрешер 1876 м), Чемерником (1638 м), Планом (врх Вртоп 1721 м). Воде, површинске и подземне, представљају највреднији ресурс природе на овом подручју. На основу података из литературе, можемо закључити да је реакција воде неутрална до благо алкална, слабоминерална, мека и богата раствореним кисеоником. Узимајући у обзир садржај хемијских елемената, константовано је да воде акумулације нису оптерећене и угрожене присуством тешких метала. Дакле, можемо закључити да Власинско језеро није загађено и да припада првој категорији вода.

На основу геолошких и хидрогеолошких истраживања на овом подручју установљено је да постоји 147 извора и врела.

Постојање воде таквог квалитета је први фактор који омогућује развој и примену органске производње на овом подручју.

Други фактор је земљиште које није изложено загађењу било какве врсте, јер у овом подручју нема великог броја насеља, одсуствује индустрија, нема примене вештачких ђубрива, нема отпада, отпадних вода и канализа-ција, нити аерозагађења што директно или индиректно доводи до загађења земљишта. Земљиште је кисело, садржај хумуса је 7 – 10%, добро је дренира-но и аерирано, растресито. Највише има тресета типа Sphagnum, што је веома добра подлога за многе самоникле биљке, али и за узгој боровнице, воћа, лековитог биља, цвећа, кромпира, шаргарепе, цвекле, црног и белог лука,


јарих житарица, наравно уз одређену обраду, припрему, адекватно ђубрење и слично. Због заштићености подручја забрањена је употреба средстава за заштиту биља и минералних ђубрива, без претходне педолошке анализе, што је такође у складу са принципима органске пољопривреде. Ливаде и пашњаци обилују планинском травом, тако да постоје и услови за озбиљно бављење сточарством, посебно узгојем оваца, крава, коза, коња и производњу меса, млека и сира на органским принципима.

Посебну вредност овог простора представља диверзитет лековитог биља, медоносног биља (дивље детелине, маслачак) и шумских плодова и гљива.

Подручје Власине је погодно за прикупљање, складиштење и прераду плодова дивљих и гајених јагодастих воћки. На основу искустава откупљивача са терена Власине, највеће интересовање влада за откупом шипурака, печура-ка и шумског јагодастог воћа – шумске јагоде, боровнице, малине и купине.

Оно што се придодаје предностима овог региона је и одсуство ин-дустријских загађивача, великих насеља, саобраћаја, развијен туризам, јака мотивација за заштиту животне средине, оптимални капацитет кадрова и радне снаге, заинтересованост локалног становништва општине Сурдулица за органску производњу, велики број берача дивљег воћа, печурака и лековитог биља, присуство откупљивача на терену, заинтересованост државе, региона и локалне самоуправе за подршку у развој органске пољопривреде и произ-водњу органске хране у Јужној Србији, заинтересованост страних влада и агенција за подршку развоја овог региона и финансирање многих пројеката везаних за органску производњу хране у овом подручју, едукацију берача и сакупљача дивљег воћа и лековитог биља.

Пошто је Власина заштићено природно добро мишљења смо да је по-требно анимирати људе, подстаћи их финансијски, охрабрити их да се баве органском пољопривредном производњом и прерадом и то не само мало-бројни житељи Власине, већ и незапошљени млади људи из Сурдулице и околних општина које изумиру као што су Црна трава и Босилеград који на тај начин могу да себе упосле, зарађују и остваре се породично и професио-нално у средини где већ живе, а не да одлазе у Београд или свет у потрази за послом и бољим животом. Мишљења сам да нам тај бољи живот нико неће дати, ако га сами не створимо тамо одакле потичемо. За то је потребно веће ангажовање самих људи али и државе.

Развој оганске пољопривреде у региону Власине, довешће до побољ-шања социо – економског статуса становништва, повећања броја запослених, наталитета, спречавања емиграције, побољшања квалитета исхране стано-вништва, самим тим здравља, побољшати туристичку понуду Власине која има могућности за развој и других облика туризма као што је еко туризам и здравствени туризам.

Била ми је част! Хвала на пажњи!

Александра Тасићпредставник задруге „ Власина органик“са Власине,

Општина Сурдулица


ЈАКО ЦИВИЛНО ДРУШТВО ЈЕ УСЛОВ ЗА ОДРЖИВИ РАЗВОЈ СЕЛА

Желим да поздравим организаторе, предаваче и публику, али пре свега желим да поздравим цео овај научни скуп, који обједињује и организаторе, предаваче и публику, дакле изворе информција‚ њене кориснике и везе из-међу њих, од кога зависи смисао који ће ова конференција постићи и какву ће улогу имати на развој села. Дакле акценат моје дискусије јесте другачији приступ у сагледавању појава.

Будући да долазим из Центра за енергетску ефикасност, организације цивилног друштва, имам потребу да је представим у другом смислу. Наиме, организације цивилног друштва јесу служиле за увоз демократије, за коју данас можемо рећи да нам је наметнута, самим тим што није консолидована, јер нема подршку у политичкој култури. Добро је рекао Гаетано Моска да је свако друштво засновано на комплексу религијских и филозофских назора и принципа који су особени за њега и помоћу којих се оправдава и објашњава постојећи тип владавине. Дакле, постоји сагласност између политичког по-ретка и политичке културе који је видљив у доминантној формули политичке владавине. За успостављање демократије није довољно срушити један „ау-торитарни систем“ и организовати нови демократски политички систем на темаљу слободних и фер избора, потребно је много више, одгојити народ за демократију (Мотескје, 1980). Другим речима створити јако цивилно друштво које ће контролисати власт. Управо сви ми који смо са друге стране у односу на органе власти јесмо цивилно друштво. У том смислу такође треба схватити организације цивилног друштва. Центар за енергетску ефикасност је и осно-ван са намером да утиче на јавно и политичко окружење, стварајући услове и могућности за покретање сопственог знања, сопствене производње и услуга.

Предавање проф. Митровића ме је подстакло да укажем на још две чињенице, а то су одрживи развој и стратешко планирање развоја. Одрживост није нови појам. Термин потиче из латинског језика, сустинео, сустенуто значи подржати, одржати се, трајање. Процес, систем, или идеја одрживи су ако опстају у дужем временском периоду. При томе нико не спомиње принцип, односно начин на коме функцинише систем или се одржава процес. Да ли важно да идеја буде одржива, а да се не запитамо за њен смисао.

Који је смисао одрживог развоја? Да буде заснован на сопственим ре-сурсима (културним, природним, социјалним, територијалним...) Такав развој може да подржи сама заједница. Зато се праве стратешки планови развоја, да би се дефинисали циљеви и контролисало кретање ка њима.

Проблем у Србији, који је толико видљив, јесте потпуно обесмислен значај стратешког начина планирања. Толико је тога планирано, а тако се мало остварило. То је само одраз, не само стања неконсолидоване демократије, већ је и слабог грађанског друштва. У том смислу, не мислим само на лошу организацију грађанског друштва, већ на слабу међусобну комуникацију, на лош проток информација, на недовољно познавање и изношење практичних животних проблема. На конференцији смо чули доста о могућностима Србије,


неискоришћеним потенцијалима у Србији, недостајању синхронизовања знања, али смо чули само мало о конкретним проблемима. Био је само један представник локалне самоуправе из Кикинде г. Владо Крејић. Требало је да их буде много више, као и колега млађе генерације, других представника цивилног друштва, а посебно представника извршне власти.

Центар планира да своју wеб страницу пуни оваквим информацијама и примерима добре праксе као и начинима на који су проблеми решени. Нама у Србији су потребне живе мреже и везе унутар грађанског друштва за оживљавање институција, које могу да учине демократију делотворном. То се може учинити веровањем у вредности као што су солидарност, пове-рење, толеранција и које воде удруживању људи. Градити социјални капитал није лако, али је то пут да учинимо демократију делотворном. Ово нисам ја смислила. То учинио Роберт Патнам у свом 20-тогодишњем институционал-ном истраживању, које објавио у својој књизи „Како учинити демократију делотворном“ („Making democracy work“).

Закључила бих да опстанак сваке друштвене заједнице зависи од ус-постављеног степена сарадње и заједништва међу њеним члановима, неоп-ходног за остварење заједничног добра.

ЛИТЕРАТУРА Machiaveli, Niccolo (1980), Изабрано дјело, Загреб.Moska, Gaetani (1939), The Ruling Class, New York and London,: McGraw-Hill

Book Company.Putnam, Robert (1993) Making Democracy Work: Civic Traditions in Modern Italy,

Princeton, Princeton University Press.

Загорка Мрђеновић, Центар за енергетску ефикасност


ЗАКЉУЧЦИ

ПРИЛОГ ДИСКУСИЈИ

Покренути иницијативу код Министарства правде и државне управе Владе републике Србије за измену и допуну закона о наслеђивању у делу који се односи на наслеђивање пољопривредног и шумског земљишта, тако што би земљу наслеђивао члан домаћинства који исту рационално користи, а осталим наследницима, у примереном року, надокнади њихов део наслеђа.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Такво решење има низ европских држава и на тај начин су решили питање даљег уситњавања поседа.

У актуелном тернутку пољопривредно земљиште Србије се састоји од око 30.000.000 парцела са даљом тенденцијом уситњавања јер судови досуђују наследницима идеалне половине по важећем закону.

С поштовањем, Србољуб Станковић

Љубодраг Ђинђић

ОПШТИ ЗАКЉУЧЦИ

1. Одумирање неколико стотина села и пражњење стратешки важних простора државе Србије, као и структурна и техничка неподобност за модер-ну и тржишно одрживу пољопривреду малог земљишног поседа, са много ситних парцела неправилног геометријског облика, представљају крупан развојни проблем Србије који се не може нити ублажити, а поготово се не може излечити, уобичајеним палијативним мерама неконзистентне аграрне политике која се сваке године мења.

2. Требало би да надлежни државни органи више него до сада уважа-вају предлоге одговарајућих научних институција ради практичног решавања проблема одрживог развоја села и пољопривреде у Србији, и у ту сврху би требало извршити њихову реорганизацију и модернизацију, што подразумева финансијску и кадровску консолидацију и техничко опремање. Требало би да Народна скупштина у циљу концептуализовања институционалних реформи и израде средњорочне и дугорочне стратегије развоја села и пољопривреде у Србији, формира Национални савет за село и пољопривреду, као надстра-начко, независно и компетентно радно тело које би своје стручно мишљење о законским предлозима који се односе на одрживи развој села и пољопри-вреде, на постојећу стратегију и текуће мере аграрне политике, благовремено предочавало посланицима и надлежним владиним министарствима.

3. Алтернативна и дугорочно перспективнија развојна стратегија нашег села и пољопривреде могућа је само у склопу темељних институционалних реформи у Србији, које би покренуле и одговарајуће реформе у аграру. То би била нова аграрна и социјална реформа, различита од свих досадашњих јер је више економска и модернизацијска него политичка. На тај начин би био креиран нови системски, институционално-правни оквир алтернативне аграрне политике у Србији без којег није могућ модеран и континуиран аг-рарни и рурални развој Србије нити њена интеграција у европске институције

4. Структурно прилагођавање наше пољопривреде модерном одржи-вом развоју у првом реду подразумева:

а) техничко уређење обрадивог земљишта и добровољно укрупњавање поседа где је то могуће (са или без промене својинских односа, уз комасације, арондације, мелиорације, као и друге мере);

б) уређење водотокова (ради спречавања поплава и изградње преко потребних система за на во дња вање);

в) хоризонтално и вертикално организовање пољопривредника (у зад-руге, пословна удружења, акци о нарска друштва и друге видове удруживања).

5. Неопходна је снажнија материјална подршка државе задруженом облику организовања, јачање техничко-технолошке и информатичке опремље-ности задруга, а посебно финансијска подршка за обезбеђивање кадрова ради превазилажења тешкоћа у раду постојећих и оснивање нових задруга, првен-ствено са високостручним и задружно оријентисаним кадровима.

6. Популациона политика у сеоским срединама би требало да се те-мељи на одговарајућој економској, аграрној, регионално-развојној и култур-ној политици, која се у великој мери разликује од досадашње која је младе људе удаљавала од села и пољопривреде. У том погледу је неопходно да се унапреди изразито неповољан положај пољопривреде у односу на индустрију, да се пређе на децентрализовани модел индустријализације и урбанизације, да се много више инвестира у саобраћајну и комуналну инфраструктуру сеоских подручја, да се побољша социјално (здравствено, пензионо, инва-лидско) осигурање, али и модерно образовање и културно просвећивање младих пољопривредника.

7. Одрживи развој села је нужно локални и могућ само ако се за њега стекну повољни (неопходни и довољни) не само глобални, већ и локални предуслови. Отуда је неопходно да се покрену законске иницијативе за ожи-вљавање локалне сеоске самоуправе и институционално проширење надлеж-ности сеоских месних заједница као провереног облика непосредне локалне самоуправе у српској народној традицији. Из истог разлога, било би веома пожељно да се у брдско-планинским и пограничним крајевима Србије иници-ра формирање малих сеоских општина и тако омогући њихова демографска и социјална одрживост.

8. Реформа основног образовања би требало да обезбеди посебан и при-вилегован статус сеоских школа, те да у наставним програмима свих ос-новних школа већи обим и значај добију образовни садржаји који се односе на село као здраву животну средину и на пољопривреду као перспективно животно занимање.

9. Уз општа питања просвете и образовања житеља села, данас је за развој пресудно стручно образовање пољопривредника. У том смислу је неопходна системска државна потпора аграрним научним институцијама, као и фор-мирање мреже саветодавних центара за трансфер практичних, стручних знања о модерној пољопривреди у којој би се запошљавали агрономи разних специјалности, агроекономисти, ветеринари и сви други аграрни стручњаци.

10. Када је у питању културна политика према селу, поред наведе-ног, неопходно је обезбедити системску и континуирану државну и локалну, општинску подршку за сеоске домове културе, културно-уметничка друштва, спортске клубове и сеоске културне манифестације.


ПОСЕБНИ ЗАКЉУЧЦИ

У рефератима који се односе на посебне аспекте одрживог развоја пољопривреде у Србији искристалисали су се следећи закључци:

1. Производно-еколошки услови, али и одређени стандарди и законски прописи налажу изналажење нових решења у технологији гајења ратарских усева. Таква решења подразумевају флексибилнију агротехнику која пред-ставља спој конвенционалних метода са модерним технологијама. Климатске промене до којих је дошло у последње две деценије указују на чињеницу да се ми налазимо у врло осетљивом подручју где ће екстремне манифестације типа суше или превлажених година бити све чешће. Оплемењивање биља у промењеним климатским околностима мора да одговори на ове изазове стварањем нових сорти и хибрида који су толерантнији на сушу, вишак пада-вина, болести, штеточине, корове и слично, а који уз адекватну агротехнику и наводњавање морају бити део дугорочне стратегије у сусрет бројним про-менама у ратарству које ће убрзо уследити.

2. Од науке се очекују прецизна предвиђања ових промена као и изна-лажење најбољих одговора ради остваривања добре производње и обезбеђи-вања конкурентности са истим произвођачима у ЕУ. Неопходно је да наука унапређењем бројних агротехничких мера које се односе на различите типове пољопривреде развије добру технологију гајења свих усева. Технологија гајења усева мора бити усаглашена са нашим природним окружењем које се мора очувати. Прописи у области заштите животне средине, као и осигу-рање добре производње, морају гарантовати одговарајући квалитет готових производа или сировина за даљу прераду. Научна и стручна знања треба искористити како би се повећале повољне могућности, а да се неповољне сведу на минимум. Неопходно је придржавати се рејонизације како би се осигурало гајење усева у зонама у којима им највише погодује уз поштовање препорука стручњака шта је најбоље за тај рејон.

3. Недостатак енергије, односно нафте, ће захтевати изналажење ре-шења у вези са преорјентисањем на друге изворе енергије. Производња би-одизела и биоетанола је везана за пољопривреду, где су од велике важности два усева – кукуруз и уљана репица. У свету ће у блиској будућности, услед потребе за повећаном производњом кукуруза као енергетског усева које се користи за производњу биоетанола, доћи до великих промена у сетвеној структури, али и у сточарству где ће се веома осетити његов недостатак.

4. Поред енергије, значајно ће бити очување водних ресурса с обзиром на велику потрошњу у пољопривреди. Пољопривреда је највећи потрошач воде у најразвијенијим земљама. Код нас је, за сада, обрнута ситуација, па из тог разлога треба радити на одржавању мелиорационих система и њиховом проширењу. Потребно је саградити пумпне станице, довести воду и остварити велику ефикасност система за наводњавање током експлоатације. Наводња-вање је неопходно спроводити само на земљиштима која су погодна за те намене како не би дошло до неких негативних последица, а првенствено на

Закључци 239

великим парцелама уз употребу одговарајуће савремене технике која захтева доста улагања као и када су у питању исплативи усеви попут семенских.

5. Ђубрење представља веома значајну агротехничку меру уз помоћ које се остварују већи приноси у ратарству. Биће преиспитани многи аспекти у агрохемији ради изналажења целисходних решења с обзиром на могуће негативне последице по животну средину. Требало би радити и на њиховим биолошким супституцијама.

6. Генетски модификовани организми ће све више бити заступљени у конвенционалној пољопривреди у светским оквирима, јер ће развој биотех-ничких наука, али и нано технологија бити доминантан у XXI веку. Поред многих позитивних, биће све уочљивије, и то далеко брже, неке негативне стране оваквог индустријског гајења усева. Евидентно је да ће пораст људске популације створити велике потребе за храном које ће се, добрим делом, задовољавати са великих површина под генетски модификованим усевима. Данас је тешко предвидети како ће се ствари са ГМО завршити код нас. Постоје велики притисци али и расположење у широј јавности да гајење ових усева не треба дозволити код нас јер би то могло да створи велику за-висност и ризике да изгубимо све оно што данас поседујемо као наше семе и садни материјал. Потребно је покренути озбиљну јавну расправу о овом, као и о сваком другом стратешком питању, у којој би требало да учешће узму компетентни појединци и референтне институције у Србији како би се што прецизније избалансирали сви ризици које са собом доносе ГМО организми.

7. Велики проблеми се очекују када је у питању смањење ораничних површина по глави становника. Данас је она на нивоу од око 0,33 hа, а око 2050. године ће бити двоструко мања. У Србији је ово велики проблем зато што се најплоднија земљишта као черноземи одузимају због изградње ауто-путева и других саобраћајница и за друге намене а врши се и њихова прена-мена у грађевинско земљиште. Ово би у будућност требало спречити, јер је веома тешко обезбедити и освојити нове ораничне површине и једини пут у том смислу може бити интензивирање производње које захтева високу цену у сваком погледу.

8. Наведени проблеми ће утицати на константну популаризацију свих еколошких праваца у пољопривреди, односно њихово дивергирање и ширење, али не треба искључити ни повремени повратак на одређене класичне тех-нологије којима ће се прибегавати са циљем обезбеђења довољне количине хране.

9. Потенцијали брдско-планинског региона Србије за органску пољопривредну производњу на основу анализе стања природних ресурса у Србији су на задовољавајућем нивоу. То може допринети убрзаном ширењу и популаризацији органске производње на целој територији Републике Ср-бије, а нарочито у брдско-планинском региону, уз поштовање закона и под-законских аката, који детаљно прописују избор парцеле и услове под којима се ова производња може одвијати. За овакав вид производње неопходне су субвенције, с обзиром на прелазни период од две до три године. Прелазак на органску пољопривреду захтева пуно знања и рада на преношењу тих знања


као и мноштва других информација до самих произвођача. Зато је неопходно подизати ниво свести становништва које те производе користи, али и развити стручне саветодавне службе, задруге, асоцијације, и слично, које би могле да дају значајан добринос практичним саветима, откупом и пласманом готових производа.

10. Требало би унапређивати недовољно развијену инфраструктуру у селима у којима живи младо становништво, како би сеоска подручја била мање изолована, а млади људи остајали у тој средини, што би било могуће уз одређене економске подстицаје и бржи економски развој. У руралној еконо-мији доминира пољопривреда, али постоје бројне друге могућности развоја – од краћих одмора на салашима Војводине до дужих боравака у специја-лизованом сеоском туризму са етно традицијом. Постоје бројни модели за стварање нових развојних могућности с обзиром да доста тога није довољно искоришћено, а потребно је као предуслов обезбедити сигурно и континуи-рано снабдевање одговарајућим количинама производа као и одговарајући квалитет тих производа. Бројне манифестације које се одржавају у сеоским срединама а које су посвећене одређеним туристичким специфичностима представљају добру прилику за рекламу и пласман и на томе би требало радити у локалним срединама током целе године.

КОНКРЕТНИ ЗАКЉУЧЦИ

У рефератима који се односе на поједине гране и аспекте пољопривреде у Србији искристалисали су се следећи конкретни закључци:

1. Ратарство. Као базична грана пољопривреде, ратарство се суочава са свим горе поменутим проблемима са којима се суочава биљна производња, почевши од потребе унапређења нових технологија гајења економски најис-плативијих ратарских усева и разраде стратегије осавремењивања агротех-никих мера, преко обраде земљишта, ђубрења, неговања усева, до система биљне производње и модерне пољопривреде по моделима агро-индустријске, органске и биодинамичке активности, које концептуализују референтне науч-не институције, а реализују надлежне стручне службе. Обједињавање фунда-менталних и примењених истраживања на мултидисциплинарном нивоу за циљ мора да има пуно упознавање предности и ограничења оваквог приступа у гајењу усева у познатим, задатим амбијенталним условима, од којих велику пажњу треба посветити земљишту (поправка, увећање и очување плодности, смањење ерозије и контаминације применом агрохемикалија) и предвиђању евентуалних ризика у самој производњи када се у обзир узму промене климе на светском нивоу и опште позната чињениа да ћемо дугорочно гледано бити све рањивији, због очекивања да ће у наредним годинама бити све више екс-тремних утицаја суше и поплаве на усеве. Крајњи циљ је одржив карактер природног амбијента у Србији (климе и земљишта) и томе треба прилагодити агротехничке мере и сортимент, као тесно повезане чиниоце сваке технологије гајења усева. Специфичности модерног начина гајења усева огледају се у ра-


ционалном избору погодних мера и сорти (хибрида) који је добро прилагођен одабраним циљевима њиховог гајења, особеностима производних реона, а некад и мањих локалитета.

2. Повртарство. Једна је од најинтензивнијих грана биљне производње и има значајан утицај на развој села. На површини од 5–6 хиљада хектара под пластеницима произведе се годишње у просеку око 840 хиљада тона раног и средње раног поврћа у вредности од око 655 милиона евра. Производња је организована на њиви, у башти и у заштићеном простору. Просечна годишња вредност производње поврћа, кромпира, семена и садног материјала је на нивоу од око милијарду и 188 милиона евра. Годишње на селу остаје чист приход на нивоу од око 330 милиона евра. На жалост, производња хране, по-себно производња поврћа на отвореном пољу и у заштићеном простору, код нас је препуштена немилосрдном тржишту. Директна давања, субвенције, су много мање него што је то случај у земљама ЕУ, па и у региону. Производња поврћа је озбиљан и дугорочан породични комерцијални посао. Интензивна производња поврћа ангажује (запошљава) радну снагу на селу али и у граду. У условима без додатног наводњавања по једном ha у просеку је потребно 1,5–2 радника по ha дневно, а у интензивној производњи у условима наводњавања 3–4 радника по ha дневно. У заштићеном простору, у зависности од нивоа аутоматизације и компјутеризације технолошког процеса производње, анга-жује се од 4–10 радника по ha (1.000–2.500 m2 по раднику) дневно. Већ при овом нивоу производње неопходно је повећати извоз јер се јављају значајни тржни вишкови средње касног и касног поврћа. Наиме, извози се поврће у вредности од свега 96,3 милиона долара. У структури извоза највеће је учешће конзервисаног и хладно (смрзнуто) прерађеног поврћа. Нешто мање се извози свеже и дехидрирано (сушено) поврће. Више од два века јавља се дефицит раног и средње раног поврћа. Овај дефицит је могуће превазићи повећањем производње поврћа у заштићеном простору и подизањем адекватног скла-дишног простора за краткорочно и дугорочно чување свежег поврћа. На овај начин би се губици свели на разумну меру, а време чувања продужило до пристизања раног поврћа из заштићеног простора и раног и средње раног поврћа са отвореног поља наредне године.

3. Воћарство. Представља једну од најрентабилнијих грана пољопри-вреде. Као део интензивне производње у пољопривреди, воћарство се по-казало добрим моделом развоја неразвијених подручја Србије и решавањa социјалних, економских и демографских проблема који су све израженији у селима. Производњом воћа се остварује 10–20 пута већа вредност произ-водње и запошљава око 20 пута више радне снаgе по хектару него при гајењу пшенице. Велико је ангажовање радне снаге у низу пратећих делатности које су везане за воћарску производњу. Поред тога, воћарство покреће и друге гране привреде. Последњих година подижу се интензивни засади, са новим савременим сортиментом и високим нивоом технологије производње. Ква-литетан садни материјал се производи и у домаћим расадницима, а све је већи и број савремених хладњача за чување плодова као и нових погона за прераду. У раду је анализирано стање производње континенталних врста


воћака и предлог технологија и мера које могу значајно унапредити развој села. У последњих неколико година у воћарској производњи Србије дешавају се велике промене. Уводе се нове сорте и клонови старих сорти, технологија производње семења ка интензивнијим засадима са великим бројем биљака и високим приносима по јединици површине. Користе се слабо бујне подлоге и висококвалитетне саднице, наводњавање и фертиригација, а све је више засада покривених противградним мрежама. Заживеле су многе нове агро и помотехничке мере и приступило се изградњи савремених хладњача и пре-рађивачких капацитета. Од неопходних мера за даље унапређење воћарства Србије треба истаћи и следеће: доношење стратегије развоја воћарства; израда воћарске рејонизације; израда регистра воћарске производње; образовање произвођача и преношење знања; успостављање институционалне мреже огледа интродукованих сорти и подлога у водећим регионима Србије; не-опходно је увођење, стално унапређење и уједначавање добре производне праксе, у погледу технологије гајења, прераде, паковања, транспорта, заштите животне средине и здравствене безбедности воћа и производа од воћа; орга-низовање Извештајно-прогнозне и саветодавне службу; продужење сезоне гајења (увођење нових сорти погодних за дуже чување, осавремењивање по-мотехничких мера, гајење у затвореном и полу затвореном простору); увођење интегралног и органског концепта у производњу; успостављање производње сертификованог садног материјала; увођење механизације у воћарску произ-водњу; формирање и јачање удружења произвођача; повећавање складишних капацитета и могућности за дистрибуцију воћа. Један од врло значајних про-блема остаје недостатак савремених технологија и опреме за чување плодова воћа као и изградња савремене хладњаче, са савременим калибраторима, пратећом механизацијом и опремом; изградња дистрибутивних центара; повећање прерадних капацитета и добијање производа веће финалне обра-де; повећање улагања у маркетинг; систем тржишних информација понуде и тражње; увођење подстицајних и кредитних мера државе; ослобађање и смањење царинских стопа на увоз опреме и механизације; да се од извоза и увоза воћа издваја 1% за развој воћарске науке и увођење нових технологија.

4. Виноградарство и винарство. Потребно је што пре израдити квали-тетну стратегију развоја виноградарства и винарства (са дефинисаним актив-ностима, роковима и мерама подршке) и повећати подстицаје за подизање нових винограда и оживљавања села; убрзати израду виноградарског регис-тра; завршити нову рејонизацију; осавременити сортимент; поред страних квалитетних винских сорти које доминирају у домаћем сортименту а које се гаје у већини виноградарских земаља, већу пажњу и приоритет дати пре свега квалитетним аутохтоним, старим одомаћеним и домаћим новоствореним винским и стоним сортама које дају печат специфичности, ексклузивности и посебности српском сортименту. Омогућити производњу сертификованог садног материјала нових домаћих сорти толерантних на гљивичне болести и мразеве (петра, панониа, морава, петка, рубинка, бачка, ласта, кармен и др) које су намењене органској производњи грожђа и вина а за које сада постоји веће интересовање у иностранству него у Србији. Повећање извоза и контрола


увоза грожђа и вина. Очекује се да ће се тренд пораста извоза наставити у наредном периоду имајући у виду могућност бесцаринског извоза вина на тржиште Руске Федерације и ЕУ. Требало би ангажовати најбоље стручњаке у области маркетинга у циљу праћења светских трендова и захтева тржишта. И даље треба подсицати повећање производње квалитетних вина, смањење не-конкурентих вина, нарочито у мањим винаријама којих је и највише у Србији. Пожељно је спровести што строжију контролу количина и квалитета увезеног грожђа и вина јер често квалитет таквих вина не одговара високим ценама.

5. Сточарство. Има велики значај у производњи хране и одрживом раз-воју села. Учешће пољопривреде Србије у укупном друштвеном производу креће се између 12 и 13%, а сточарство у укупном аграру само 30%, док је у свету између 60 и 70%. Наша земља располаже са изванредним природним ресурсима за успешно гајење свих врста домаћих животиња, а посебно говеда и оваца у централној Србији. Основна делатност ових домаћинстава била је производња млека и меса које се прерађивало по традиционалним техно-логијама када су се добијале специјалне врсте сирева (сјенички, хомољски, златарски, краљевачки итд.) и прерађевине од меса (златиборска пршута и сланина, овчија стеља итд.). Поред тога, јунеће и јагњеће месо је извожено на позната светска тржишта у вредности преко 100 милиона долара. У то време миграције са села су биле знатно мање, села су имала своје задруге, домове културе, школе, продавнице, градила се инфраструктура и све оста-ло што је потребно за одрживи развој села и становника који живе на селу. У последњој деценији сточарство је смањено, једном речју је нестало. Да би се задржало становништво на селу, неопходно је веће улагање у развој сточарства, потрeбно је развијати робно фармерство, оживети задругарство, улагати у инфраруктуру села, оснивати мала предузећа, прерадне погоне за млеко и месо, а младе фармере од стране државе посебно стимулисати да остану на селу. Пољопривреда и село, да би се развијали у одрживом систему, неопходно је да се преко дугорочне стратегије развоја регулишу и односи и обавезе, да стратегија у потпуности буде државна обавеза и одговорност, да се сточарство схвати и прихвати као окосница привредног развоја земље, село као потребу, историјску и развојну чињеницу, са посебним нагласком да на селу живи близу 50% становника државе Србије. Друштвени производ сточарства у аграру је свега 30%, те стратегијом развоја треба предвидети да сточарство ствара око 60% друштвеног производа аграра, а да друштвени производ по једном хектару обрадиве површине износи преко 1000 евра, а не само као сада 300 евра по хектару. Такође, стратегијом треба јасно дефинисати макрореоне на којима ће се гајити одређене врсте домаћих животиња, и на основу тога субвеционисати и помагати фармере и домаћинства. Треба доне-ти Закон о земљишту, који ће одређивати услове коришћења и располагања земљиштем у функцији производње хране. Треба јасно да се прецизира, како и под којим условима ће се користити државна земља, шта је са природним ливадама и пашњацима, искоришћавањем слободних шумских површина за сточарство, итд.


6. Екологија. Акумулирани еколошки проблеми чине једно од кључ-них обележја данашње цивилизације. Поред многих истраживања и обимне еколошке литературе, остало је доста тешкоћа у разјашњавању еколошких проблема, посебно у селима. Наша пољопривреда је изложена процесима механизације и хемизације, а то се директно и највише реперкутује на село, где се налази пољопривредна производња. Механизација је мање штетна од хемизације, али није без негативних ефеката по животну средину. Прогно-за појаве штеточина, проузроковача болести и корова представља једно од дела решења за еколошке проблеме на селу и у пољопривреди уопште. За производњу здравствено безбедне хране, код нас још увек постоје релатив-но повољни природни услови. Да би се ти услови искористили, потребна је потпуно нова аграрна стратегија. Један од великих еколошких проблема на селу представљају дивље депоније, као и нестручно уништавање и спаљивање пестицидне и друге амбалаже или једноставно бацање амбалажног отпада што доводи до загађења земљишта, површинских и подземних вода и тако се угрожава живот људи на селу, а одатле преко пољопривредних производа и у граду. Треба радити на увођењу саветодавне пољопривредне службе која би била усмерена и на решавање еколошких проблема уз едукацију о правилној употреби пестицида и ђубрива, као и збрињавању пестицидног амбалажног отпада, пре свега. Такође, потребна је потпуно нова аграрна стратегија, чија би основа била преоријентација на масовну употребу органских ђубрива, биолошких средстава за заштиту биља и строго контролисано допунско ко-ришћење минералних (неорганских) материја, са што мањим штетним дејст-вима по људско здравље.На основу анализа тржишта, потребно је направити предлоге за једну или више локација за изградњу фабрике за отпад амбалаже пестицидних материја. Потребно је размотрити могућности државе да сноси трошкове или учествује у трошковима уништавања амбалаже, као што је случај са земљама из нашег окружења. Постоје многи предлози о решавању проблема амбалажног отпада, као што су: постојање финансијске стимулације од стране министарства за повраћај свих врста амбалажа, где би на амбала-жи постојао износ кауције, који би био довољно стимулативан за повраћај робе, казнене мере на свим нивоима протока амбалаже, као и контејнери за сакупљање амбалаже, који би били лоцирани код пољоапотека и који би се преносили у регионална складишта, одакле би се даље амбалажа превозила до погона за уништење.

7. Економија и финансије. Рурална подручја захватају 85% територије земље и 3.904 насеља од укупно 4.715, у којима, према Попису из 2002. године, живи 55% становништва (без података за Косово и Метохију). Ру-рална економија у великој мери почива на резултатима примарног сектора, а нарочито пољопривреде. Пољопривреда је један од ослонаца економије и на националном нивоу – у стварању укупног бруто домаћег производа учествује са 8,3%, а заједно са индустријом хране, пића и дувана, са 12,8%. Пољопри-вреда и прехрамбена индустрија формирају 23,9% извоза и 7,7% увоза српске привреде у 2012. години, остварујући суфицит у износу од 1.246,6 милиона долара. У пољопривреди је ангажовано више од петине запослених, који чине


16,3% економски активне популације у земљи. Регионалне разлике у нивоу економске развијености су знатне – бруто домаћи производ по становнику у урбаном, Београдском региону, према подацима за 2010. годину, износио је 177,8% националног просека, у региону Војводине 96,8%, у региону Шу-мадије и Западне Србије 69,9%, а у региону Јужне и Источне Србије само 63,9%. Хетерогени територијални капитал захтева прецизну типологизацију руралних подручја и креирање територијално специфичних интегралних развојних стратегија и планова, координираном активношћу просторне, регионалне и руралне политике, уз обезбеђење стабилног макроекономског оквира, у циљу остваривања одрживог и равномерног територијалног развоја Републике. У Програму имплементације Просторног плана РС 2010–2020 за период 2011–2015 [22], међу стратешким приоритетима одабраним за ре-ализацију у овом периоду налазе се студија о зонама и подручјима реално могуће демографске ревитализације у склопу одрживог регионалног развоја, али без дефинисаног буџета, и стратегија оживљавања угашених села, без дефинисане надлежности, временског периода и буџета, те је неопходно и овом приликом указати на важност њихове реализације. Полазећи од природ-них, економских, еколошких и социјалних карактеристика простора, рурал-на подручја Србије могу се поделити у три, релативно хомогене просторне целине, са већим бројем заједничких развојних приоритета, који своје место морају наћи у регионално и локално специфичним, интегралним развојним стратегијама: интегрисана рурална подручја која захватају регион Војводине и северни део Мачванске области; средишња рурална подручја – са развије-ном пољопривредом у окружењу урбаних центара – обухватају Шумадију, По-моравље, Колубару и делове Златиборске области, Мачве и Стига; периферна рурална подручја – са неразвијеном пољопривредном структуром и економијом базираном на природним ресурсима и туризму – обухватају хетерогена рурална подручја северозападне, југозападне, јужне и источне Србије. Независно од раз-војних карактеристика руралног региона, успех у ревитализацији и економском развоју села и пољопривреде у овом периоду закаснеле транзиције пресудно зависи од стабилности и раста националне економије, изградње крупних инфра-структурних објеката, структурних реформи у земљишној политици, изградње и јачања институција у пољопривредном сектору, изградње административних капацитета на свим нивоима, хармонизације домаћег законодавства и праксе са одговарајућом у ЕУ и привлачења европских фондова. Неопходно је формира-ти буџет за развој села на локалном нивоу и експертске тимове за снимање природних и људских ресурса, тзв. мапирање, на нивоу локалних самоуправа. Депопулацију сеоских насеља треба превазићи повећаним оп штим улагањима у сеоска подручја. Потребно је покренути иницијативу за формирање развој-не аграрне банке дијаспоре у којој би наша ди јаспора имала кључну улогу, надзор и контролу, водила пословну политику и вршила избор пројеката за финансирање, заједно са представницима локалне самоуправе. Неопходан је развој кластера и удруживање субјеката по фазама производње, односно јачање хо ри зонталне и вертикалне координације. Важно је подстицати лично предузетништво и локалне иницијативе у сеоским на сељима и у општинама.


8. Задругарство. Задруге су традиционално најзначајнији облик удру-живања и пословног организовања пољопривредника и житеља села у циљу њихове економске, социјалне, културне и еколошке одрживости у развоју пољопривреде и села у Србији. У мерама аграрне политике земљорадничке задруге нису у потребној мери уважаване као значајан облик привредног организовања који може да допринесе бржем развоју пољопривреде и села у нашој земљи. Неопходно је стално развијати свест о потреби самооргани-зовања земљорадника на међународним задружним вредностима и принци-пима не само у пољопривреди, већ и у преради пољопривредних производа и развоју неаграрних делатности „око пољопривреде“ (домаћа радиност, сеоски туризам итд.) у сеоским подручјима. Стање у којем се налази срп-ско село и пољопривреда, а посебно земљорадничко задругарство, захтевају хитне реформске процесе и већу подршку државе задругарима, задругама и задружним савезима. Неопходна је снажнија материјална подршка државе задружном облику организовања, јачање техничко-технолошке и информа-тичке опремљености задруга, а посебно финансијска подршка обезбеђењу кадрова за превазилажење тешкоћа у раду постојећих и оснивање нових зад-руга, првенствено са високостручним и задружно оријентисаним кадровима. Успешне задруге, у сарадњи са задружним савезима, треба да настоје да по-могну мање и слабије задруге на пословном подручју у њиховом окружењу, а задружни савези да формирају стручне тимове за помоћ у оживљавању задруга са тешкоћама у пословању и за сарадњу са стечајним управницима за задруге у стечајним поступцима. Поред удруживања у задруге, неопходно је и удруживање задруга у задружне савезе и формирање репрезентативних и задругама пословно оријентисаних задружних савеза – од окружних до покрајинског и републичког задружног савеза, као и да се обједини деловање секторски и територијално организованих задружних савеза у национално јединствени задружни систем у циљу успешнијег заједничког наступа према државним органима и у Европском и Међународном задружном савезу. Зад-руге и задружни савези у Србији треба у већој мери него што то чине сада да користе искуства из задружних система других европских земаља и да се у већој мери укључују у међународну задружну пословну сарадњу. И поред неповољног задружног окружења, неизграђеног привредног амбијента, не-одговарајућег односа државе према селу, пољопривреди и посебно задругар-ству – примери добре задружне праксе указују да људски фактор има кључну улогу у развоју задругарства. За успешнији развој задругарства потребна је усклађена активност на свим нивоима надлежних институција, од локалних заједница до Републике Србије. Хитно доношење новог Закона о задругама и других подзаконских аката су услов за удруживање у све врсте задруга, посебно пољопривредне и прерађивачке, штедно-кредитне, потрошачке, за-натско-услужне и друге.


CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

316.334.55(497.11)(082)631.1(497.11)(082)

НАУЧНИ скуп Перспективе развоја села (2013 ; Београд) Перспективе развоја села : зборник радова са научног скупа одржаног 17. и 18. априла 2013. Београд / [организатор] Српска академија наука и уметности ; уредник Драган Шкорић. – Београд : САНУ Српска академија наука и уметности, 2014 (Београд : Службени гласник). – 247 стр. : граф. прикази, табеле ; 25 cm. – (Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 145. Одељење хемијских и биолошких наука ; књ. 5)

„Примљено на основу поднетих реферата на VI скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 26. септембра 2013. године“ --> насл. стр. – На спор. насл. стр.: Prospects of Rural Development. – Тираж 500. – Поздравна реч академика Николе Хајдина, председника САНУ: стр. 9–10. – Стр. 11–12: Предговор / уредник. – Напомене и библиографске референце уз текст. – Библиографија уз сваки рад. – Summaries.

ISBN 978-86-7025-624-81. Ств. насл. на упор. насл. стр. 2. Српска академија наука и уметности (Београд) а) Села – Развој – Србија – Зборници b) Пољопривреда – Развој – Србија – ЗборнициCOBISS.SR-ID 206105612

ovde (PDF format)

Documents

Transcript of ovde (PDF format)