P O L E M I K

SKENDER RIZAJ

Osvrt na dva članka Bogumila Hrabaka o albanskoj Prizrenskoj ligi*

Odmah u početku treba istaći da je za žaljenje što su inače neozbiljni članci Bogumila Hrabaka našli mesto u tako ozbiljnom časopisu naše socijalističke zemlje.^ Budući da su navedeni članci organski povezani, a njihov je autor {B. H.) pomoću njih želeo da postigne isti cilj, zbog nedovoljno prostora u našoj raspravi, zadržaćemo se samo na nekoliko pitanja, koja zaslužuju da im se pokloni posebna pažnja. B. Hrabak, pošto je svoj prvi rad zasnovao isključivo na fragmentima izveštaja italijanskog konzula u Skadru B. Berija, a žeH da čitaoce svoga članka ubedi u svoju naučnu »objektivnost« i »kritičnost«, još na početku ističe da je Berio »politički pripadao levici«, iako se zna da je italijanski imperijalizam, u to vreme, nastojao da osvoji Dalmaciju i Albaniju. »Kad je izbio tursko-crnogorski, odnosno tursko-srpski rat prve Berijeve konstatacije bile su da su Arbanasi narod neprijateljski raspoložen prema Slovenima, ali da ta okolnost još ne znači kako su spremni da budu verni jednom carstvu (Osmanlijskom Carstvu — S. R.) koje ih upropašćuje«, iznosi B. Hrabak (str. 26). Ti navodi Hrabaka nisu tačni. Naprotiv, i albanski narod i Albanska liga uvek su bili prijateljski raspoloženi prema Slovenima i nisu bili verni Osmanlijskom Carstvu. Inače, Visoka porta je, kada je izbio srpsko-turski i crnogorsko-turski rat, pokušala da mobiliše albanske »bašibozuke« (neregularnu vojsku) protiv Srbije i Crne Gore, ali uzalud.^ Nezadovoljstvo Albanaca, naročito Malisoraca severne Albanije, s osmanlijskom vlasti iz dana u dan se povećavalo. Čak je i »Istan-bulski komitet« isticao potrebu da albanski narod i dalje održava prija­teljske odnose sa susednim narodima. U proklamaciji (proglasu) od 30. maja 1878. godine Komitet je izjavio: »Mi iskreno želimo da živimo u miru sa svim susedima: sa Crnom Gorom, Grčkom i Bugarskom. Mi ne

I po red upozo ren j a U r e d n i č k o g o d b o r a časopisa a u t o r nije p o t p u n o o d u s t a o od nek ih svojih i z r aza , koj i ne pr i l iče z n a n s t v e n o j polemici . Buduć i da s m a t r a m o o v u p r o b l e m a t i k u zan iml j ivom za razumi jevan je t eme o kojoj je riječ, objavl ju jemo ova j tekst. ^ Bogumil Hrabak, I t a l i j ansk i k o n z u l u S k a d r u Ber io o a r b a n a š k o m p i tan ju 1 8 7 6 - 1 8 7 S . g o d i n e ; i L idh ja Shq ip t a r e e p r i z r e n i t ne d o k u m e n t e angleze. Časopis za suvremenu povijest, 3/1978, 2 5 - 3 9 ; 1 3 5 - 1 3 8 . 2 H i s t o r i a e popuUi t shq ip ta r , I I , P r l sh t ine 1968, 111.

174 SKENDER RIZAJ

" Isto, 120. * The British Museum, London, Accounts and Papers (43), 1877, XCI, 91, 459-460. ' Historia e popuUit shqiptar, II, 112. « Isto, 112, 113. ' Public Record Office, London, F. O. 78/2628; Accounts and Papers (43), 1877,

471-473. ^ Accounts and Papers (44), 1S77, 92, 96. Opširnije o političkim prilikama na

Balkanu (1875-1877) vidi: Skender Riza], Konflikti i Fuqive te Medha per Ballkanin, Konferenca e Stambollit (1876) dhe Protokoli i Londres (1877), Vjetari i Arkivit te Kosoves, VIII-IX, Prishtine 1975, 123-206. » F. O. 424/88.

F. O. 195/1324; Accounts and Papers (43), 1880. LXXXII, 82. 77-78.

t r a ž i m o i ne že l imo n i š t a o d nj ih , a l i s m o p o t p u n o od lučn i d a b r a n i m o sve što je naše.«^ , B. H r a b a k dal je n a v o d i : » M l a d i P r e n k B ib D o d a , n a k o n n jegovog o d ­l a ska iz C a r i g r a d a , ose t io je n e s a m o averz i ju p r e m a C r n o j G o r i i Rusi j i nego i n e k o o t o m a n s k o a r b a n a š k o osećanje, ko je r a č u n a sa d a l j o m e t n i ­č k o m e k s p a n z i j o m u u s l o v i m a t u r s k e v l a s t i ; [ . . . ] P r e n k Bib D o d a , koj i je bez u s t e z a n j a r e k a o Beri ju d a je 'u A lban i j i n o v a c o t a d ž b i n a ' i o d o t p r a v n i k a p o s l o v a r u s k o g k o n z u l a t a u S k a d r u z a h t e v a o č a k 2 0 . 0 0 0 n a -p o l e o n d o r a d a uč in i neš to za S lovene koje je m r z e o « (str . 26) . Z a p r a v o su, p r e m a izveš ta ju eng leskog k o n z u l a u S k a d r u K i r b y G r e e n a ( 2 3 . X I I 1876) , M i r d i t i i z raz i l i svoje n e z a d o v o l j s t v o u p r a v o z b o g t o g a š to su se osmanl i j sk i dos to j ans tven ic i g r u b o p o n a š a l i p r e m a njima.* V o d a M i r d i t a , P r e n k B ib D o d a , još d o k je b io u C a r i g r a d u , k o n t a k t i r a o je sa r u s k i m d i p l o m a t i m a , koj i su m u s a v e t o v a l i d a se p o v e ž e sa C r n o m G o r o m . * A u dek la rac i j i a l b a n s k o g k o m i t e t a u I ta l i j i , p o r e d os ta log , n a v o d i se d a su »snage z a os lobođenje A l b a n i j e p r u ž i l e r u k u b rać i J u ž n i m S l o v e n i m a p r o t i v z a j e d n i č k o g ugn je t ača« . U p r a v o r a d i s a r adn je sa C r n o m G o r o m o t i šao je n a Ce t in j e a l b a n s k i sveš ten ik P r e n Doči .* A u j a n u a r u 1877 . g o d i n e i s t ak ­n u t i C r n o g o r a c M a r k o M i l j a n o v o t i š ao je u O r o š , g l a v n o m e s t o M i r d i t e , d a bi r a z g o v a r a o sa P r e n k o m B i b o m D o d o m o za j edn ičko j s a r a d n j i . ' U z to , engleski k o n z u l u Ce t in ju , E d m u n d M o n s o n , u s v o m izveš ta ju o d 14 . j a ­n u a r a 1877 . god ine , n a g l a š a v a d a je n e k o l i k o a l b a n s k i h v o đ a b i lo k o d k n j a z a N i k o l e , koj i je obećao d a će p o m a g a t i a l b a n s k i pokre t .* B . H r a b a k » te ro r i s t i čko d r ž a n j e p r e m a p r a v o s l a v n i m a u P r i z r e n u t u m a č i k a o pos led icu m u s l i m a n s k o g f a n a t i z m a « (str . 26 ) . A l i , u k o l i k o je u t o v r e m e b i lo k a k v i h nedo l i čn ih p o s t u p a k a m u s l i m a n a p r e m a h r i š ć a n i m a , ni u k o m slučaju ne s m e m o o k r i v l j a v a t i sve m u s l i m a n e , a p o n a j m a n j e A l b a n ­sku l igu, već a n a r h i s t i č k u admin i s t r ac i j u osmanl i j ske v las t i , p r o t i v koje se b o r i l o i m u s l i m a n s k o s t a n o v n i š t v o i L iga . A to p o t v r đ u j u i s tor i j ska f ak t a . N p r . , p r e m a izveš ta ju engleskog k o n z u l a u P r i z r e n u St . J o h n a , u t o k u 1879 . g o d i n e . L iga , p o g o t o v u j e d a n o d n jen ih na j i s t aknu t i j i h v o đ a A l i I b r a u z e o je u z a š t i t u h r i š ć a n s k o s t anovn i š tvo .* I n a č e , » A l b a n s k a l iga — piše engleski k o n z u l u S o l u n u B l u n t — z a v e l i k o č u d o uspe l a je d a s tvo r i veća osećanja p r i v r ž e n o s t i i z m e đ u m u s l i m a n a i h r i š ć a n a severne A lban i j e , i na j s t rož i j om k a z n o m k a ž n j a v a l a je m u s l i m a n e z u l u m ć a r e , p o š t o o s m a n -l i jska v l a s t p r o t i v n j ih nije p r e d u z i m a l a z a k o n s k e mere.«*" P r e m a n a k a r a d n o m mišl jenju B . H r a b a k a » N e z a v i s n a A l b a n i j a ne bi se m o g l a o d r ž a t i n i iz spol jn ih a n a r o č i t o ne iz u n u t r a š n j o p o l i t i č k i h r a z l o g a .

OSVRT NA DVA ČLANKA B. HRABAKA 175

» F. O. 78/2784; Accounts and Papers (38), 1879, LXXXIII, 83, 398-301. Opširnije o prilikama u vremenu od 1878. do 1881. vidi objavljena dokumenta: Skender Rizaj, Lidhja Shqiptare e Prizrenit ne dokumentet angleze (1878-1881), Prishtine 1978; Iljijaz Rexha, Lidhja e Prizrenit ne dokumente osmane, Prishtine 1978. ' 2 Dimkrije Tucović, Serbija dhe Shqiperia (Srbija i Albanija), Prishtine 1946, 51, 52. '5 Georg G. Corm, Prilog proučavanju multikonfesionalnih društava, »Svjetlost«, Sara­jevo 1977, 272.

s obzirom da je ona siromašna i jadna, još varvarska u pogledu kulture i civilizacije, a kao mala zemlja uvek bi se nalazila u opasnosti od slo­venskih masa koje je okružuju. Albanija je i verski razjedinjena, pa čak ni jezički, tj. jednim književnim jezikom, nije uspela da objedini svoj etnički živalj. Prema tome, Albanija treba da ostane pokrajina Istočnog Carstva (Osmanlijske Imperije — S. R.), što upravo odgovara italijanskoj politici« (str. 27). Naprotiv, albanski je narod, u svom memorandumu od marta 1878. godine, pored ostalog, istakao: »Ako će Evropa usvojiti upravljanje S ovena na teritorijama nezavisnih i autonomnih država, jasno je da Albanci neće biti zadovoljni sa jednom tako trulom i lošom upravom pod kojom su bili do sada. Oni su ubeđeni, kao i ostali društveni slojevi Imperije, da osmanlijska vlast niti ima volju niti mogućnosti da im pruži nešto bolje [ . . . ] . Dakle ukoliko se Bugarska, Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina otcepe od Imperije, i da same upravljaju kako same žele u skladu sa njihovim nacionalnim interesima, nema razloga da se Albanci prisile da odustanu od prednosti jedne autonomne uprave, Ili od želje da vide prodor iskre civilizacije u svoju domovinu, koju su neznanje I zloupotrebe stavile u senku bede i degradacije [•••]- Svi Albanci su od­lučni da raskinu okove koji ih vezuju sa Turskom, zahtevaju odvojenu vladu, koja bi bila u skladu sa njihovim zahtevima I tradicijama, pošto traže svoje pravo da udu u krilo evropske porodice kojoj pripadaju po rasi I rodu [ . . . ].«" I DImItrlje Tucović, u svojoj vrednoj knjizi »Srbija I Arbanlja« kaže: »Pokret za autonomiju postigao je najveću tačku orga-nlzovanjem Arbanaške lige [ . . . ] . Ali, Arbanasi su se našli odmah između nakovnja i čekića: Između Turske — protiv čijeg jarma su se borili — I malih država Balkana, koje su Im donosile novi jaram.«*^ Pa i libanski naučnik Žorž Korm (Georges G. Corm), u svojoj doktorskoj tezi, odbra-njenoj na Sorboni I objavljenoj u Parizu 1971. godine, konstatuje: »Na­cionalno gibanje počinje 1878. godine, kada Prizrenska liga, Islamskog smjera (rukovođena od HadžI Imer Prizrenca — S. R.), I Skadarski skup (rukovođen od Prenka Biba Dode — S. R.) hrišćanskog smjera, objavljuju svoje zajedničko etničko porijeklo u odnosu na koje je religiozna razlika bez važnosti. To buđenje uglavnom se objašnjava kulturnom i jezičkom renesansom, ohrabrenom radovima Albanaca u dijaspori (Sjedinjene Drža­ve, Italija, naročito Egipat); u tom buđenju podjednako učestvuju hrišćani I muslimani, koji, prevazilazeći svoje konfesionalne okolnosti, ponovo nalaze svoju zajedničku etničku pripadnost.«*' Takođe se ne može ni­pošto govoriti o Albaniji kao o »još varvarskoj u pogledu kulture I civili­zacije«, kako kaže B. Hrabak. Svi objektivni naučnici potvrđuju suprot­no. Navešćemo samo nekoliko njih. Branislav Nušić piše: »Od vajkada mislim, što je utvrđeno da su Arbanasi starosedeoci, koji su kroz sve na­jezde, pod svim vladavinama koje su gospodovale nad ovim oblastima, iznell I sačuvali svoj tip i karakter. Oni su prošli Ispod navale Romanske,

176 SKENDER RIZAJ

Branislav Đ. Nušić, S Kosova na Sinje More, Beograd 1902, 48. " /. Swire, Albania, London 1929, 1.

Webster's New Universal Dictionary of the English Language, New York 1976, VII. " Savo Brković, O postanku i razvoju crnogorske nacije, Titograd 1974, 109. 1 ' K. Sussheim, Islam Anslklopedisi, fas. 8, 573-592. 19 Accounts and Papers (43), 1880, LXXXII, 82, 511.

koja je z a nj ih bi la to l iko opasna sa svoga k u l t u r n o g a n a d m o ć j a ; prošl i su ispod pus te n a v a l e Slovena , koji su im z a h v a t a l i sve ravnice , polja i i r e k e . " Engleski n a u č n i k J. Swi re ističe d a su »Albanc i s t a r a i posebna r a s a « , " a d r H a r o l d ^ ' h i t e h a l l , p ro feso r na I n d i a n a U n i v e r s i t y u S A D , nag lašava z a a lbansk i jez ik d a je najs tar i ja g r ana u s tablu porod ice i n d o ­ev ropsk ih jezika.** N o , a k o je reč o n e k o m v a r v a r s t v u , o n d a se u o v o m slučaju, m o ž e govor i t i samo o v a r v a r s t v u B. H r a b a k a , a ne a lbanskog n a r o d a . P o t o m B. H r a b a k k a ž e : »Za Podgor icu , Bar , Gusinje, p a i K r a j i n u ispod S k a d a r s k o g jezera, p r i r o d n o je d a p r i p a d n u C r n o j Gor i , jer su to e tnički pretežno slovenski k ra j ev i ; j ed ino bi se izgubi la ve r ska homogenos t , jer 5i t i d i s t r ik t i uvel i u c rnogorske granice 30.000 m u s l i m a n a i 12.000 k a t o ­

l ika p o r e d 23 .000 p r a v o s l a v n i h « (str . 30) . T u i m a m o d v a ozbi l jna p i ­t an ja : K a k o se m o ž e p o t p u n o negi ra t i egzistencija a lbanskog s t anovn i š tva u k ra j ev ima p r ipo jen im Crno j Gor i o d l u k a m a Berl inskog kongresa , i to s t anovn i š tvo oka rak te r i s a t i k a o mus l imansko , ka to l i čko i p r a v o s l a v n o , o d ­nosno s loveniz i ra t i ga ; i d r u g o je li b ro jka od 65.000 s t a n o v n i k a t ačna , a k o se z n a d a je, k a d je kn jaz N i k o l a s tupio n a pres to 1860. godine, » C r n a G o r a ima la svega 440 k v . k m , p o Sans te fanskom u g o v o r u njena ter i tor i ja je ima la oko 15.335, a p o Ber l inskom u g o v o r u svedena je n a o k o 8665 k v . k m . Poslije svih razgraničenja n a k o n Ber l inskog kongresa imala Je 9475 k v . k m « " , t j . ter i tor i ja se C r n e G o r e više nego udvos t ruč i l a , i to gušće nasel jenom ter i to r i jom. P o to j logici C r n a Gora , posle Ber l inskog kongresa , sa novodob i j en im k ra jev ima , nije ima la više od 100.000 s t anov­n ika . Začuđuje k a k o je B. H r a b a k uzeo sebi p r a v o d a deformiše k a r a k t e r A l b a n s k e lige. N p r . , p r e m a n jemu: »Posle osnivanja Pr iz renske lige (10. juna 1878) , Berio je sa pr i l ično izoš t ren im zapažan jem, uos t a lom k a o i većina osta l ih k o n z u l a vel ikih sila u Skad ru , beležio čudne veze zvan ičn ih o rgana tu r sk ih v las t i i j ednog p r a v n o nelegalnog p o k r e t a (val i ja p r i p r e m a u s t a n a k p r o t i v C r n e G o r e ; v l a d a p l aća t ro škove delegata za kongres u P r i z r e n u ; v l a d a daje Ligi oružje i munic i ju ; u Ligu ulaze e lement i n a ­glašeno lojalni su l t anu) . I sam se u to v reme z a n i m a o p i t an jem a rbanaške autonomije« (str. 33) . Svi ti H r a b a k o v i n a v o d i nisu tačn i . D a v i d i m o šta k a ž u istorijski izvor i . P r i z r enska l iga nije o s n o v a n a 10. juna 1878. godine, k a k o t v r d i B. H r a b a k , nego m n o g o rani je . Deset i jun je d a n k a d a je o tvo ren Kongres A lbanske lige, n a kojem su Albanc i is lamske, ka to l i čke i p r a v o s l a v n e veroispovest i is takl i d a m e đ u nj ima n e m a n i k a k v i h nespora­zuma.*^ M e đ u t i m , p r e m a izveštaju engleskog k o n z u l a u S k a d r u Ki rby ja Greena , »čim se sazna lo da Sanstefanski s p o r a z u m nije def in i t ivan , A l b a n ­ska l iga je p a l a u z a b o r a v , a p r e p o r o d i l a se n a p r agu o d r ž a v a n j a Ber l inskog k o n g r e s a « . " I srpski k o n z u l u Pr iš t in i , savremenik događaja , Bran i s lav Nuš ić , k a ž e : »Godine 1878 . p o v o d o m zakl jučenja Berl inskog

OSVRT NA DVA ČLANKA B. HRABAKA 177

Branislav Đ. Nušić, Isto, 49, 50. 2 ' F. O. 195/1186. -̂ Bajtiakanllk Arjlvi, Istanbul, Yildtz Esas Evraki: 9-2637-72-4; H. Armaoglii,

Sivasi Tarihi, 1789-1960, Ankara 1973, 280. F. O. 195/1317.

12 Časopis ZA suvremenu povijest

Ugovora, pobuni l i su se Arbanas i , š to je t im u g o v o r o m imalo , d a se smanji ' n j ihovo zemljište ' . J e d a n deo 'n j ihovih zemal ja ' imalo je d a se us tupi Srbiji, d rug i C r n o j Gor i , a t reći G r č k o j . J u n a meseca te godine o d r ž a n je u P r i z r e n u vel iki mi t ing n a koji su se stekli svi A r n a u t i Metohi je , K o s o v a i Severne Arban i je (Gegari je) . N a t o m mi t ingu je i z r ažena p o k o r n o s t Sul­t anu ali , ako on dozvo l i d a im se zemlje okrnje , rešeno je d a se oružjem o d u p r e i samoj Visokoj P o r t i . I dois ta je ovaj p o k r e t način io vel ike teškoće Po r t i , te je pos ta lo nemoguće us tupanje P l a v a i Gusinja C r n o j G o r i . Liga (ceo p o k r e t je p o z n a t p o d imenom ' A r b a n a š k a l iga ') je na jpre bi la ob ra ­z o v a n a d a odobr i zemljište n a koje je p r e t e n d o v a l a d a s tanuju Arbanas i , ali je u njoj sve više p r eo t ima la m a h misao o au tonomi j i Albanije.«-" D a su postoja l i brojni komi te t i A l b a n s k e lige, i u unut rašnjos t i Albani je i v a n nje, govor i i p ro tes t A l b a n a c a severne, srednje i južne Albani je o d 12. f eb rua ra 1878. godine , u kojem se, po red ostalog, n a v o d i : »Poš to je A t in ska V l a d a iz raz i la želju d a a ne k t i r a našu zemlju, mi , p r a v i Albanc i , p r o t e s t i r a m o i izjavljujemo da su J u ž n a , Srednja i Severna Alban i ja p r e -deli A lbanaca , sa ko j ima je uvek gospodar io sam a lbanski n a r o d [ . . . ] . Zbog t o g a se o b r a ć a m o N a š e m C e n t r a l n o m K o m i t e t u (koji se na l az io u P r i z r e n u — S. R.) k a o i k o m i t e t i m a koj i su se na laz i l i v a n naše o t a d ž b i n e d a daju veći publ ic i te t o v o m 'p ro tes tu ' , p r e k o loka lne š t ampe I novina.«^* D o k su sul tan A b d u l h a m i d I IzvesnI turski is toričari P r i z r ensku ligu oka rak te r i sa l i k a o o r u đ e z a p a d n i h d r ž a v a , a koja je želela d a s tvor i j ednu sjedinjenu Albanlju,^^ B . H r a b r a k p o k u š a v a d a Ligi d a d e p rosu l t ansku boju. D a k l e , pos tavl ja se p i tan je . A k o bi Liga bi la p lod su l tanske po l i ­t ike , o n d a bi sul tan p r i z n a o Albani j i au tonomi ju koju je Liga u p r a v o za-h teva la , a a k o bi Liga b i la Ins t rument z a p a d n i h hr i šćanskih d r ž a v a , o n d a bi se one založi le za os tvar ivan je LIgInIh h tenja — ujedinjenje a lbansk ih ter i tor i ja i p r i znavan j e au tonomi je . N a p r o t i v , n i su l tan ni velesile, a n a j ­manje ba lkanske d r ž a v e , ne samo što nisu p o d r ž a v a l e a lbanske interese, nego su se bori le p r o t i v njih, jer je doš lo , u p r a v o u to v reme, do vel ik ih sukoba Interesa Imperi jal is t ičkih d r ž a v a oko ter i tor i ja gde su živeli A lbanc i I M a k e d o n c i .

» P r a v i su nosioci Ideje o au tonomij i ka to l i čk i Arbanas i , d o k se mus l iman i ponaša ju t a k o d a je p i tan je au tonomi je p r i v r e m e n a a ne sušt inska p o t r e b a Albani je« , Ističe dal je B. H r a b a k (str. 33) . T a kons ta tac i ja ko l iko j e smeš-n a to l iko je neis t in i ta . Jer , ne samo d a su Albanc i is lamske vere bili g lavni rukovod ioc i A lbanske lige, već I g lavn i nosioci p o k r e t a za sticanje a l b a n ­ske au tonomi je . N p r . , p r e m a engleskom konzu lu u P r i z r e n u St. J o h n u , g rupa A l b a n a c a p r e d v o đ e n a H a d ž i - l m e r - e f e n d i j o m osnova la je A l b a n s k u l igu.- ' Isti Izveštač, 4 . o k t o b r a 1879. godine , po red os ta log, k a ž e : » K o m i ­te t A lbanske lige, sačinjen od 36 č l anova , od koj ih su 2/3 Islamski sve-štenicl (muder iz i , muft i je , kad i je — S. R. ) , jučer je o d r ž a o sednicu i sa­s tav io peticiju za su l tana o formiranju a lbanske I rumell jske (makedonske — S. R.) republ ike sa cen t rom u BItolju. U ovoj republ ic i svi s tanovnic i ,

178 SKENDER RIZAJ

2* F. O. 195/1236. 25 Arhiv SSIP-a, Beograd, Pol. odeljenje, Pov. br. 269, 1879, F. III, Dosje V. 2" MehmetAli Aym, Milliyetcillk, Istanbul 1944, 279-280. 2 ' Archives dlplomatiques du Ministere des affaires etrangers. Pariš, Dok., No 214. (Ovaj je izveštaj istraživao dr GJ7ltekin Shehu i ustupio mi ga na korišćenje.)

nezav i sno od veroispovest i , biće r a v n o p r a v n i , i neće se dozvol i t i d a se čini n i k a k a v z u l u m hrišćanima.«^* P o B. H r a b a k u »Arbanas i ka to l ic i su onaj deo A r b a n a s a koji m r z e T u r k e « (str. 33) . K a k o se v id i , H r a b a k to ne p o s m a t r a d i ja lekt ički . A l b a n c i k a ­tolici nisu imal i r az loga d a m r z e T u r k e , t im p r e š to oni n i k a d nisu imali n i k a k v i h veza sa Tu rc ima , poš to T u r a k a n i k a d nije ni bi lo u p rede l ima gde su oni živeli . M o ž e se reći d a su on i mrze l i tu rsko-osmanl i j sku vlas t , na roč i to u d o b a ak t ivnos t i A l b a n s k e lige, poš to su t a d a izgubil i svoju unu t ra šn ju au tonomi ju . Apsolu t i s t i čku v l a d a v i n u su l tana A b d u l h a m i d a mrzel i su i Albanc i is lamske vere , p a čak i sami Turc i . Što se tiče osnivanja A l b a n s k e lige B. H r a b a k je doneo vr lo č u d n o v a t e zakl jučke , r ekavš i : » Z a raz l iku od Đ a k o v i c e i Peći (gde je p o b u n a izbila p r e ili posle proglasa u P r i z r e n u ) , u P r i z r e n u su 'us tanici , bun tovn ic i , bolje d a k a ž e m p ro t e s t an t i (jer nisu n i ustanici a n i bun tovn ic i ) ' . V l a d a je t o pus t i la . I ne samo d a puš ta , o n a jača, p o d r ž a v a taj u s t anak , poš to ga je s a m a o rgan izova la , započe la i us tanov i l a . U D a k o v i c i , Peći , T e ­tovu , D e b r u i Gusinju v lada ju begovi koji su posle re formi su l t ana M a h -m u n d a I I bili r azv laš ten i 'a l i su u s tva r i bili samo med i j a t i zovan i ' . Zbog štednje ili da begovi ne s tvara ju nezgode . P o r t a je uvek na u p r a v i t i h d i s t r ik t a p o t v r đ i v a l a p o t o m k e bivš ih p r v a k a , s ta r ih begova« (str. 33) . M e đ u t i m srpski , t u r sk i , f rancuski i engleski i zvor i govore supro tno . Is t ina , su l tan je uspeo d a s tvor i p rosu l t ansku frakci ju u kr i lu Lige, s ci­ljem d a i z n u t r a m i n i r a istinski p r o g r a m Lige, ali Liga nije o n a k v a k a k o je B. H r a b a k ka rak te r i še . N p r . , j edan Srbijin izveš tač iz N o v o g P a z a r a , u svom izveštaju od 17 . maja 1879. godine, p o r e d ostalog, n a v o d i : » N e može se poreći da u s andžaku n o v o p a z a r s k o m u vilajetu kosovskom ne v l a d a izvesna uzru janos t . D a bi se moglo ocenit i sadašnje s tanje, počev od L i m a p a do Belog D r i m a , va l ja p r e svega k a z a t i d a se n a r o d u o k r u -z ima : N o v o - p a z a r s k o m , pećkom, roža j skom, đ a k o v a č k o m i n o v o - v a r o š -k o m deli u d v e ne jednake vel ike par t i j e — man ju koja je uz v l a d u i veću koja je p r o t i v n a v l a d i . U p r v o j par t i j i broji se sve što je po rek lom, ime­n o m , s ta ležom, imanjem, ug ledom i l ičnim zas lugama steklo odl ičan p o ­ložaj u Albani j i . U d r u g u par t i ju spada uopš te masa , p ro le te r i , amal i , nadn iča r i , beskućnici — j ednom rečju, e lement i , koji s labo š ta ili n iš ta nemaju izgubi t i , p a se nada ju d a će se n j ihovo stanje p o p r a v i t i svak im m e t e ž o m ili p o b u n o m p r o t i v Porte.«^^ A turski h ron i ča r M e h m e t Al i Ajni zabeležio je : » K a o posledica rusko-osmanl i j skog r a t a (1877—1878) ba l ­kanske d r ž a v e t reba le su d a se proš i re n a r ačun Albani je . O v a situacija je n a t e r a l a Albance d a misle o svojoj sudbini . A k o bi p r o p a l a Osman l i j ska Imper i ja , šta će bi t i sa nj ima? K a k o bi p r i h v a t a l i grčko i s lovensko r o b -stvo? Z b o g toga je f o r m i r a n a A l b a n s k a liga s ciljem da se u Albani j i f o rmi ra A l b a n s k a nac iona lna v l a d a i d a se o tcepi Albani ja o d Visoke Po r t e . « 2 «

Is to to kaže i f rancuski konzu l u S k a d r u 4. maja 1878. godine.^ ' A engle­ski je a m b a s a d o r u I s t ambu lu Goschen, u svom izveštaju od 26. ju la 1880.

OSVRT NA DVA ČLANKA B. HRABAKA 179

Accounts and Papers (42), 1880, LXXXI, 81, Turkey, No 15; / . S,wire, Isto, 1. F. O. 195/1367; Suleyman Kuke, Osmanl! Tarihinde Arnavuduk, Izmir 1944, 252.

godine, doslovno rekao : » [ . . . ] Albanci su videli da su njihove susedne nacije uzete p o d zašti tu velikih sila i da je os tvarena nj ihova želja za veću nezavisnost . O n i su videli d a su se Bugari p o t p u n o osamostalili i postal i gospodari Istočne Rumelije. Videli su va t renu želju Evrope d a oslobodi od osmanlijske vlasti teritorije naseljene Grc ima . Videli su da su Sloveni u Crnoj Gor i sa vel ikim entuzi jazmom podržavan i od Velike Severne Imperi je (Rusije). Videli su da se Istočno pi tanje rešava p o nacionalnim načelima i d a će se Balkansko poluos t rvo pocepat i između različi t ih na ­cija. I, pr imeti l i su d a neće da ih tretiraju kao ostale nacije. N j ihova nacija je negirana, d o k teritorije naseljene Albancima trebalo je da t i susednim balkanskim d ržavama pod zašt i tom Rusije, Engleske i Francu­ske.«^* B. H r a b a k , na njemu svojstven način i kon t r ad ik to rno , kaže : »Berio je nalazio da su glupi hrišćani koji daju podršku Prizrenskoj ligi — toj islamskoj pobuni , koja je, na ravno , p ro t iv njih« (str. 33). Pr iz renska liga nije bila islamska ni t i se bori la p ro t iv hrišćana, već je bila, k a k o smo već naveli , mult ikonfesionalna i zašt i tnica hrišćana. Na ime , B. H r a b a k je zaborav io svoju p re thodnu rečenicu: »Pravi su nosioci ideje o au to­nomiji katol ički Arbanasi .« Dak le , hrišćani nisu bili »glupi«, n i t i su bili »nosioci ideje o autonomiji« nego su se borili r avnomerno sa Albanc ima musl imanske vere za isti cilj, jer u Albanaca n ikad nije postojao verski an tagonizam. B. H r a b a k kaže i ovo : »Loše se Izražavajući o v o đ a m a organizacije, Berio je smat rao p re te ranom pre tpos tavku da bi se tadašnji šef Lige, Elijas-paša ( t reba: I l l jaz-paša — S. R.) Iz Debra , mogao održa t i kao pre tendent na položaju kneza a rbanaške nezavisne države . Berio je ov im recima rezimirao stanje među Arbanas ima: ' U Pr izrenu postoji v l ada koja nije sul tanova, koja namerava d a p ruža otpor , da ratuje, da se suprots tavi sul tanu: u Albanij i Ima vlasti koje savet lma I j avn im pomoćima p o d r ž a ­vaju tu v ladu. ' Turci se nadaju d a će pobedit i slovenski I a rbanaški musl imani : nj ihova bi pobeda za Osmanll je bila dvos t ruka pobeda za to što bi oni, Osmanllje, l ako utvrdi l i svoju vlast, ako bi se broj Slovena i Arbanasa smanjio: Umes to musl imanskih Ili hrišćanskih Slovena I A r b a n a ­sa, ovde bi se utvrdi l i novi gospodari Osmanllje« (str. 33). Svi ovi H r a -bakovl navod i su netačni . P r v o , I l i jaz-paša Iz Debra nije bio šef Lige, nego je bio Izabran 10. juna 1978. godine za predsednika Kongresa A l ­banske lige. Inače, od formiranja Lige p a do kraja njen predsednik bio je Hadži- Imer-efendI ja iz Pr iz rena . Imer-efendija je predsednik (šef) Cen t r a l ­nog komite ta Albanske lige, predsednik pr ivremene v lade Albanije, odnos­no ujedinjenih vilajeta (TevhidI Vi laya t ) , predsednik Admin is t ra t ivne skupštine.^" D a v id imo šta kaže lord E. Fi tzmaurice , p reds tavnik Velike Britanije u međunarodno j komisiji za Istočnu Rumell ju, koja je bila nadležna d a rešava p i tanja Ba lkana : » O v d e (u Is tambulu) — kaže Fi tz­maurice — uopšteno se misli da je a lbanski pokre t poslednje vreme, na svom Istočnom području (na Kosovu — S. R.) uzeo većeg maha nego u ostalim područj ima. Dak le , Đakovica , Peć, Pr iš t ina su centri akt ivnost i .

180 SKENDER. RIZAJ

3« F. O. 424/99; / . Swlre, Isto, 53. 31 Skender Rizaj, Konflikti i Fuqive te Medha per Ballkanin; Isti, Lidhja Shqiptare e Prizrenit ne dokumente angleze; Ilijaz Rexha, Isto; F. O. 424/71; F. O. 424/72; F. O. 424/73; F. O. 424/74; F. O. 424/75; F. O. 424/76; F. O. 424/77; F. O. 424/79; F. O. 424/82; F. O. 424/83.

Albanski na rod se pobunio pro t iv ustupanja teri tori ja naseljenih a lbanskim s tanovniš tvom susednim balkanskim državama.«*" Pokušavajući da intr igira htenja Albanaca , B. H r a b a k kaže : »Arbanasi žele Austri jance, jer 'nemaju nade s d ruge s t rane ' ni 'poverenje u sebe' (str. 34).« [ . . . ] . »Potkra j 1878. čak je i i tal i janska š t ampa prenela vesti iz Car ig rada da je ogranak Pr izrenske lige iz Skadra za t raž io i tali jansku okupaciju arbanaških krajeva« (str. 36). Međut im, Albanci su u p r v o m redu zahteval i da im se p r i zna pol i t ička autonomija u granicama O s m a n -lijskog Cars tva , koju su Crnogorci , Srbi, Grci i Bugari već dobili mnogo ranije. K a d a su videli d a Visoka p o r t a nije mislila d a im p r i zna au to­nomiju, onda su se obrat i l i vel ikim silama — Engleskoj, Italiji , Francuskoj , Austrij i , Rusiji — da im budu, kao i ostalim ba lkanskim d ržav ama , p r o ­tektor i , ali da ne izgube poli t ičku nezavisnost. Albanci su pokušal i da uspostave savez sa C r n o m Gorom (1877), i sa Grčkom (1879) p ro t iv osmanlijske vlasti s t im d a se teri tori jalni integritet obeju s t rana sačuva. N o , kad su Albanci videli d a ni jedna s t rana nije pokaz iva la razumevanje za njihove nacionalne interese, već su napro t iv imperijalističke sile skrojile p lanove da silom okupira ju nj ihovu teritoriju, mora l i su, silom pri l ika, da se bore, i p ro t iv Visoke por te , koja je mora la i h te la da sprovodi zah te -ve evropskih sila, i p ro t iv velikih sila i ba lkanskih d ržava . T a p r a v e d n a borba albanskog n a r o d a uopšte, i Albanske pr izrenske lige posebno, jasno i nedvosmisleno je ocr tana u svim vrs t ama izvora, ukol iko se t i izvori dob ronamerno i kr i t ički sagledaju i koriste. '* Dalje B. H r a b a k , bez ikakvih naučn ih kr i ter i juma, izričito naglašava: >Albanija mrzi Slovene i obuzdaće ih, ali ne vol i Austri ju, jer bi ona zbrisala tu malu naciju« (str. 34). Z a r to nije jaka i neosnovana op tužba p ro t iv Albanije i Albanaca?! Z a r nisu dve rečenice B. H r a b a k a naglašene na stranici 34, koje ponovo c i t i ramo, kon t rad ik to rne i izmišljene? »Ar­banasi žele Austri jance, jer 'nemaju nade s druge s t rane ' ni 'poverenje u sebe'« [. . . ] . »Albanija ne voli Austri ju, jer bi ona zbrisala, uništila tu malu naciju.« Z a p r a v o Albanci n ikad nisu mrzeli ni jednu naciju ili d ržavu, već su nastojali da uspostave iskrene, prijateljske, dobrosusedske odnose sa svima onima koji su to , t akođe , želeli, ali su se borili p ro t iv svih onih koji su nastojali da ih pokore , ili su ih podjarmil i , i težak teret njima nametnul i . Albanci su, dakle , uvek imali »poverenje u sebe«, p a čak »i u druge«. Jer , da nisu imali »poverenje u sebe« ne bi se borili , više od dve hiljade godina, p ro t iv svih vrs ta okupaci ja koje su doživl javali . Neumol j i ­v a i nepobi tna istina jest da mala nacija ne može podjarmi t i veću. U toku či tave istorije albanski na rod je vodio samo odbrambene ra tove . Nije posezao za tuđ im ter i tor i jama ni ugrožavao slobodu drugih. B. H r a b a k je dao još jednu ozbiljnu nenaučnu ocenu, kada kaže : »Kada je u ok tobru 1878 ( t reba 1879 - _S. R.) Paskva le Vasa ( treba Paško Vasa — S. E.) , skadarski ka to l ik koji je imao različite dužnost i u otomanskoj administracij i , objavio svoju knjižicu o uslovima budućnost i Albanije, Berio se osvrnuo na taj p rog ram ili manifest. Najpr i je se najpozit ivnije izrazio

OSVRT NA DVA ČLANKA B. HRABAKA 181

' 2 P. Wassa, La verite sur l'Albanie et les Albanais, Pariš 1879. Skender Rizaj, Konflikti i Fuqive te Medha per Ballkanin; F. O. 424/70; F. O. 424/71;

F.O. 424/76; F. O. 424/76; Public Record Office, London, State Papers 93, General index 1873-1900, Vol. 74, 932; / . Swire, Albania, 2.

o Vasi kao čoveku, a rbanaškom pa t r io tu i i tal i janskom prijatelju. Vasa je zahtevao ujedinjenje Arbanasa u jednu au tonomnu oblast koja bi se p r o ­stirala na jug do Ar te . Berio je Vasin manifest smat rao Por t in im ak tom, kojim je nastojala da pods takne Arbanase pro t iv izvršenja odredaba Ber­linskog ugovora, dižući im pat r io tsko osećanje. Autonomija Albanije u Vasinoj knjižici je, p rema Beriju, Por t ina p o n u d a koja za nju ne predstavl ja n ikakav rizik, jer iza Por t inog predloga ne stoji garanti ja velikih sila. To je t rebalo da bude cena da se Arbanas i pokrenu p ro t iv odluka Berlinskog kongresa« (str. 35 , 36). K o je z ap r a vo Paško Vasa, ili, kako se naz iva u tursk im i engleskim dokument ima , Vaso-efendija (od 1883. Vaso-paša) . Posle Istarnbulske konferencije (23. X I I 1876 - 20. I 1877), na kojoj su velike sile zahtevale od Visoke por te da p rovede up ravne i poli t ičke reforme u korist ba lkanskih (hrišćanskih) na roda , ime­novan je za mustešara (zamenik valije hrišćanske vere) Kosovskog vila­jeta, osnovanog 1. I I 1877. godine, sa centrom u Prišt ini . Vaso-efendija, iako je bio funkcioner Osmanli jske Imperije, vel iku ulogu je odigrao, i u formiranju Albanske lige, i u borbi albanskog n a r o d a za sticanje poli t ičke autonomije i nezavisnosti Albanije. Vaso-efendija je zap ravo odigrao ulogu p rvog ambasadora Albanije p red d ip lomat i jom evropskih sila. D a bi upoznao svetsko javno mnenje sa istorijom Albanaca, i da bi ga pr idobio za a lbansku želju, naroči to kao reagiranje na Bizmarkov stav, koji je na Berl inskom kongresu negirao egzistenciju albanske nacije, Vaso-efendija na ­pisao je knjigu »Ist ina o Albaniji i Albanc ima«, koju je objavio na francuskom i n jemačkom jeziku 1879. godine.'^ Taj »Vasin manifest« ni u kom slučaju nije bio »Por t in ak t« , nap ro t iv bio je »Manifest a lbanskih na rodn ih masa« uperen pro t iv svih vrs ta okupacija, pa i p ro t iv osmanli j ­ske, jer se njime zah teva obezbeđivanje autonomije Albanije, p ro t iv koje je bila i sama Visoka por ta . Ali , Visoka por ta , baš posle objavlj ivanja te knjige, izgubila je svako poverenje u Vasu, i premesti la ga je za muste­šara Jedrenskog vilajeta, k a k o bi bio što dalje od Kosovskog vilajeta, gde je Albanska liga bila najakt ivni ja . Paško Vasa je oko sredine 1880. godine, u svojstvu mustešara Jedrenskog vilajeta, p redao lordu E. F i tz -mauriceu svoju preciznu šemu o re formama koje je t rebalo da se sprovedu n a evropskom delu Osmanli jske Imperije. U Vasinoj šemi da t i su detalji up ravn ih , poli t ičkih, sudskih, policijskih, ekonomskih, poreskih, i td. reformi. T a k o je engleski p reds tavn ik E. Fi tzmaurice pr i komisiji za istočnu Rumeliju, predložio, a n a insistiranje engleskog ambasadora Goschena, da se formira au tonomna Albani ja , koja bi obuhva t i l a gotovo sve teritorije naseljene Albanc ima i u koj ima je Albanska liga već preuzela kontrolu administracije. Ali , p ro t iv t akvog predloga engleske d ip loma-tije ustali su predstavnici ostalih velesila, a naroči to preds tavnik Rusije. T a k o nisu os tvarena a lbanska vekovna htenja. A pošto je Paško Vasa u t i ­cao na a lbanske događaje i iz Jedrena, i pos tao opasan za pol i t iku osman­lijske vlasti , sultan ga je premestio za guvernera Libana (1883), za per iod do deset godina, gde je i u m r o 1892. godine.'^

182 SKENDER RIZAJ

I drugi članak B. Hrabaka je, takođe, napisan s istim ciljem, istim stilom i istim »argumentima«. Sada je njegova osnovna meta Arhiv Kosova, zbog objavljivanja zbirke engleskih dokumenata i otvaranja izložbe doku­menata posvećene jubilarnoj stogodišnjici Albanske prizrenske lige. No, i u ovom slučaju, zadržaćemo se samo na pitanjima koja zaslužuju da im se poklanja izvesna pažnja. »Za tu su proslavu — kaže B. Hrabak — pri­premljena dokumenta turske i engleske provenijencije, tj . onih zaintereso-vanih zemalja koje su imale najpozitivniji stav prema Ligi. Za diplomatska akta neutralnijih i nekih drugih zemalja, istraživanja zapravo još nisu ni počela« (str. 135), »Omanja zbirka engleskih dokumenata sastoji se od 92 'numere', kojima su priključeni predgovor i indeksna aparatura. Iz predgovora (na alban­skom, srpskohrvatskom i engleskom) saznajemo o izboru dokumenata i o načelima kojih se držao priređivač izdanja dr Skender Rizaj, red. profe­sor Filozofskog fakulteta u Prištini. [ . . . ] S obzirom da je ovde uključen srazmerno mali broj izvora, priređivač je pitanje izbora obrazložio, re­kavši: 'Pošto ima veliki broj engleskih dokumenata o Prizrenskoj alban­skoj ligi, u ovaj tom našeg izdanja uključili smo najzanimljivija doku­menta, kako po njihovim vrednostima tako i po vrstama. [ . . . ] Dakle, u pogledu izbora, mora se konstatovati da je on u ovoj zbirci zaintereso-van, pa joj je zato vrednost za nauku znatno smanjena. Zbog toga se istraživači te problematike ne mogu osloniti na ovu rukovet, nego mo­raju samostalno tragati za izveštajima koji su ovde ispušteni« (str. 135, 136). »Još o jednom momentu pisac je osetio da mora govoriti već u trećem pasusu Predgovora. Reč je o skraćivanju akata. Osnovna tematska skraćenja izvršila je britanska služba, i to je u redu i razumljivo. Među­tim, izaziva se podozrivost što se i priređivač dosta služio tim nepopu­larnim manirom. Obrazloženje za to je sledeće: 'Ovo je učinjeno s namerom da se ne bi izdanje opteretilo nepotrebnim tekstovima. Sem toga, u prepisima ponekih albanskih peticija ne stoje imena njihovih nosi­laca, već se samo kaže da slede njihovi potpisi.' Sto je potrebno a što nepotrebno relativno je. Kidani su tekstovi, a ostala je neka 'mitologija' o arbanaškom poreklu od Pelazga i dalje, rodoslovlje u jednom inače duga­čkom memorandumu. Treba reći da je skraćivanja dokumenata bilo uve­like i na izložbi dokumentacije o Ligi u Prištini (iako je tamo to bilo opravdanije, ali ne onoliko). Kidanjem tkiva želelo se da se uklone nepo­voljni delovi dokumenata, pa i izraza koji danas loše zvuče ('fanatici') i slično« (str. 136). »Zbog žurbe ili nedovoljnog znanja jezika nisu verno transkribovani engleski tekstovi, tako da se engleski tekst na nekim mestima ne može koristiti (str. 181, 284, 300, 301) [. . . ]« (str. 137). »Ima i materijalnih omaški, Dokumenat broj 2 datiran je sa 18. febru­ara 1878, iako je reč o 1879. godini. N a taj zaključak jasno ukazuje pozivanje na pristupanje Ligi prošle godine, t j . 1878 (jer ona nije postojala 1877. godine) [...] Nema sumnje da izrađivači registara treba da se služe stručnim pomagalima, leksikografskim izdanjima odnosnog naroda ili bar Diplomatskim rečnikom, koji se takođe nalazi u bibliote­kama naše zemlje. Ovako se nije mogla prikriti činjenica da priređivač nije stručnjak za period o kojemu objavljuje građu« (str. 137, 138).

OSVRT NA DVA ČLANKA B. HRABAKA 183

» O v e su n a p o m e n e i p r i m e d b e A r h i v u K o s o v a p r i da l jem angažovan ju p r i r e đ i v a č a zb i r aka , i t o ne samo u pogledu ed i to ra nego i p r i izboru recenzenata , jer i oni dele odgovornos t za s t ručnost knjige« (str . 138). N o , d a v id imo ob jek t ivnu s t r anu p r o b l e m a . Socijal ist ička za jednica naše zemlje je p reduze la p r i k l a d n e mere d a bi se 100-godišnjica A lbanske p r i z renske lige što kval i te tn i je i š to svestranije p ros lav i la . U sk lopu t ih p r i p r e m a A r h i v K o s o v a p reuzeo je n a sebe d a publ ikuje šest zb i rk i d o k u m e n a t a , a u saradnj i sa M u z e j o m K o s o v a d a p r i r ed i iz ložbu d o k u ­m e n a t a . Al i do j u n a 1978. godine, k a d a se p ros lav i l a j ub i l a rna godina . A r h i v je uspeo d a i z d a samo 2 zb i rke d o k u m e n a t a od šest p r e d v i đ e n i h . Poš to se nisu mogle u 1978. godin i objavi t i sve zb i rke , u na redno j (1979) p r e d v i đ e n o je bilo i zdavan je još pe t zb i rk i d o k u m e n a t a : osmanl i j -skih, nemačkih , f rancuskih , s rpskih i i ta l i janskih. A buduć i d a je A r h i v , u m e đ u v r e m e n u , obezbedio još 2000 fo to-kopi ja engleskih d o k u m e n a t a , u n a r e d n i m g o d i n a m a m o ž e se oček iva t i još koja publ ikac i ja t ih d ragocen ih spisa. Inače , objavl jena zb i rka engleskih d o k u m e n a t a oduševi la je či taoce, a iz ložbu, koja je o t v o r e n a u Pr i š t in i , Sarajevu, Zagrebu , Beogradu i Lju­bljani ocenili su gledaoci , na roč i to na jkva l i f ikovani j i i na jodgovorn i j i d ruš tveno-po l i t i čk i r adn ic i n a v e d e n i h centara , naj lepšim i z r az ima . K a k o se v id i , nisu i z d a v a n a d o k u m e n t a »onih za in te resovan ih zemal ja k o ­je su imale na jpozi t ivni j i s tav p r e m a Ligi«, nego d o k u m e n t a ko ja su pr i redi l i angažovan i p r i r eđ ivač i za odnosn i t e rmin .

Dal je , u zbirc i od 9 2 »numere« , k a k o je već rečeno i u P r e d g o v o r u , nisu o b u h v a ć e n a sva engleska d o k u m e n t a , ko i ih i m a v e o m a m n o g o , već samo veći deo i s t r až ivan ih d o k u m e n a t a do poče tka 1978. godine , k a d a je rukopis p r e d a t u š t ampu . Inače , zbog nedos t a tka v r e m e n a od 100 p r e d ­v iđen ih d o k u m e n a t a za objavl j ivanje u toj ediciji objavl jena su samo 92 . Što se t iče izvesnih skrać ivan ja a k a t a , što — p o B . H r a b a k u — »Izaziva podoz r ivos t« , d a je t o » n e p o p u l a r a n m a n i r « , i učinjeno, n a v o d n o , d a bi se »ukloni l i« i z raz i koji d a n a s loše zvuče (»fanat ic i«) i slično, t r e b a reći ovo . P r i r e đ i v a č se služio skrać ivanjem izvesnih d o k u m e n a t a Isključivo zbog s t ava redakcije , s ciljem d a se ne ob jave de lovi a k a t a koji nemaju naučnu vrednos t , i r ad i uk lan jan ja on ih i z r aza koj i bi k o m p r o m i t o v a l i , još više, I o n a k o k o m p r o m i t o v a n e v l a d e ba lkansk ih d r ž a v a . Inače , d a su uklonjeni iz raz i »fanat ici« k a k o bi z n a o B. H r a b a k za te iz raze , k a d p r ed sobom nije Imao or ig ina lna d o k u m e n t a . I z r a z »fanat ic i« , koji je upo t r eb l j avao su l tan A b d u l h a m i d II I engleski k o n z u l u P r i z r e n u St. J o h n za l idere a lbanskog nac iona lnog p o k r e t a , d a n a s upo t r eb l j ava Bogu­mil H r a b a k . B. H r a b a k je našao da »nisu ve rno t r a n s k r i b o v a n i engleski t eks tov i , t a k o da se engleski teks t n a n e k i m mes t ima ne m o ž e kor is t i t i« . M e đ u t i m , t ranskr ipc i ja je s toprocen tno t ačna . T a k v u t ranskr ipc i ju odobr io je i n a s t a v n i k engleskog jez ika i knj iževnost i , u svojs tvu lek tora z a engleski tekst , d r A b d u l l a h Kar j agd iu . Jer , d a nije t ranskr ipc i ja ve rna or ig inalu , k a k o bi se mogla d o k u m e n t a ve r no preves t i n a a lbanski . Pokušava juć i d a n a đ e I »mater i ja ln ih omašk i« , B . H r a b a k ka tegor ičk i t v r d i d a » d o k u m e n a t broj 2 d a t i r a n je sa 18. f ebruar 1878. godine , i ako je reč o 1879. godin i« . T o je o m a š k a B. H r a b a k a , a ne pisca d o k u ­menta , a na jmanje p r i r eđ ivača zb i rke , koji nije smeo d a ispravl ja već d a t i -

184 SKENDER RIZAJ

F. O. 42-1/76, 80-82.

rani dok umenat . A p n r e i i v a c zLirke je, već u lusnoti na str. 50, dao ovo objašnjenje: »Mavromat i (autor odgovarajućeg spisa) bio je konzul Grčke u Skadru , a njegov je izveštaj upućen ministru spoijnih poslova Grčke . Taj je dokumena t napisan n a francuskom i nosi d a t u m »le 18. Fevrier, 1878«, za t im je preveden na engleski i nosi d a t u m »February 18. 1878«. Dak le , taj je dokumen t registrovan s tim' d a t u m o m i u P lavoj knjizi {Accounts and Papers (38). 1878-9, LXXIX. 79, 461-477), i u fondu F. O . 424/76: Fur ther Corres . resp. the Affairs of Turkey , N o v . , 1878, str. 80—82). Još nešto, grčki konzul M a v r o m a t i je svoj izveštaj napisao 18. f rebruara 1878. godine, i poslao ministru spoijnih poslova svoje zemlje, a grčki mi­nistar De lyan i je kopiju toga Mavromat i j eva dokumenta , iz Atine, 2 1 . oktobra 1878. godine, upu t io ambasadoru Grčke u Londonu, da bi je on predao engleskoj v ladi . U tom spisu stoji i ova beleška: »M. De lyann i to M. Gennadius . — (Com. to the Marqius of Salisbury by M. Gennadius , N o v e m b e r 5), Athenes, le 21 Octobre , 1878 [ . . . ] Inclosure in N o . 9 1 . M. M a v r o m m a t o to M. Delyanni , Seodra, le 18 Febvrier , 1878«.^'' N a osnovu svega izloženog da se zaključit i da su članci B. H r a b a k a naučno neosnovani ; da je Albanska liga, kao albanski nacionalni pokre t i P r iv re ­mena albanska v lada , imala narodnooslobodi lački , anti imperijalist ički, so­cijalni i mult ikonfesionalni ka rak te r ; da je Arh iv Kosova p rav i lno postu­pio u izdavanju arhivske grade i o tvaranju izložbe dokumena ta posvećene 100-godišnjicI Albanske lige.