OSNOVNI · 2014. 12. 8. · OSNOVNI KURS MEDIJSKE PISMENOSTI AVGUST 2014. AUTORI Autori: Mark...

OSNOVNIKURS MEDIJSKE PISMENOSTI


AVGUST 2014.

AUTORIAutori: Mark Sarrats, Csernai Arpad, Algimantas MerkysPartneri: Telecentre Europe, DemNet, Fundatia EOS - Educating for An Open Society, IAN Međunarodna mreža pomoći, Telecentar, LIKTA, Langas ateit, Fundación Esplai.Koordinator razvoja sadržaja: Alba Agulló

GRAFIČKI DIZAJNFundación Esplai (www.fundesplai.org) & Niugràfic (www.niugrafic.com)

UNDeR CReAtIve CommoNsAutorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada

ZA svA DRUGA PItANJA U veZI AUtoRsKIH PRAvA KoNtAKtIRAJtehttp://tma.telecentre-europe.org/contacts

PRIstUP mUltImeDIJAlNom AlAtUhttp://tma.telecentre-europe.org/toolkit

NAPomeNAOvaj projekat finansira Evropska komisija. Ova publikacija održava isključivo stavove autora i Evropska komisija nije odgovorna za korišćenje informacija sadržanih u njoj u bilo koje druge svrhe.

SADRŽAJ

1.1 Uvod S.8

1.2 Vizuelna komunikacija S.8

1.3 Kompozicija slike S.13

1.4 DSLR fotoaparat S.16

1.5 Ekspozicija S.18

1.6 Podešavanje boja S.24

1.7 Svetlost S.26

1.8 Fotografski projekti S.29

1.9 UređivanjeslikaS.37

1.10 Aktivnosti S.41

1.11 BibliografijaS.43

2.1 Uvod S.48

2.2 Uvod u akustiku S.48

2.3 Dizajn zvuka S.51

2.4 Alati za snimanje zvuka S.58

2.5 Mikrofoni S.63

2.6 AudiomontažaS.69

2.7 Distribucija audio datoteka S.72

2.8 Radio S.75

2.9 Aktivnosti S.82


3.1 Uvod u video produkciju S.90

3.2 KratkaistorijafilmaivideaS.90

3.3 GramatikafilmskogjezikaS.95

3.4 PravilasnimanjafilmovaS.98

3.5 Filmska produkcija – od osnovnog koncepta do distribucije S.100

3.6 VideomontažaS.109

3.7 Video projekat S.112



1 2 OSNOVEZVUKAMODUL

OSNOVE FOTOGRAFIJEMODUL 3 VIDEO

PRODUKCIJAMODUL

OSNOVE FOTOGRAFIJE MODUL OSNOVNI KURS MEDIJSKE PISMENOSTI4

OSNOVE FOTOGRAFIJE MODULOSNOVNI KURS MEDIJSKE PISMENOSTI 5

1.OSNOVEFOTOGRAFIJE MODUL

OSNOVNIKURS MEDIJSKA PISMENOSTI

Sadržaj 1OSNOVEFOTOGRAFIJE MODUL

1.1 Uvod S.8

1.2 Vizuelna komunikacija S.81.2.1 Štajefotografija?1.2.2 Istorijat1.2.3 Značajfotografije1.2.4 Značajiulogaslika1.2.5 Bitinapravommestu,upravo

vreme…Novinskafotografija1.2.6 Fotografijakaoobjektivno

svedočanstvovremena1.2.7 Kompjuterizovaneslike1.2.8 Multimedija

1.3 Kompozicija slike S.131.3.1 Pravilotrećine1.3.2 Linije1.3.3 Uokviravanje1.3.4 Pozadinafotografijeidubinapolja1.3.5 Simetrija,obrasci1.3.6 Pogledizrazličitihuglova1.3.7 Hajdedaeksperimentišemo

1.4 DSLR fotoaparat S.161.4.1 Objektiv1.4.2 Tražilo1.4.3 Teloaparata1.4.4 Blenda1.4.5 Memorijskakartica1.4.6 Baterija

1.5 Ekspozicija S.181.5.1 Automatskaekspozicija1.5.2 Predefinisanescene1.5.3 Manuelniiautomatskirežimi1.5.4 Manuelnaekspozicija1.5.5 Komande fotoaparata

1.6 Podešavanje boja S.241.6.1 Balansbeleboje1.6.2 Zasićenostboja1.6.3 Podešavanjeboja

1.7 Svetlost S.261.7.1 Prirodnasvetlost1.7.2 Studijskosvetlo1.7.3 Blic

1.8 Fotografski projekti S.291.8.1 Kadasepostajedobarfotograf?1.8.2 Portreti–ljudinafotografijama1.8.3 Pejzaži,lepotaprirodenafotografiji1.8.4 Fotografijedogađaja,ilikako

zabeležitineponovljivimomenat1.8.5 „Uličnafotografija“,kadasetema

fotografijenalazinapoljunaulicamagrada

1.8.6 Sportskafotografijazapočetnike1.8.7 Fotografijearhitektonskihzdanja1.8.8 Photoprocessing,post-production

1.8.9 Konačno,štadauradimsasvojimfotografijama?

1.9 UređivanjeslikaS.371.9.1 Opcijeskraćivanjaipromena

dimenzijafotografije1.9.2 Ekspozicijaiboje1.9.3 Boje1.9.4 Formatifotografija




1.1 Uvod

Čulo vida je najvažnije čulo čoveka, kome čovek pripisujenajvećiznačaj.Inače,ljudividesvetkojiihokružujezahvaljujućisposobnosti da obrađuju slike. To je razlog zašto je čovek odzačetkaljudskesvestipokušavaodazabeležionoštovidi,kaoidatuslikusačuvakakobitajdoživljajmogaodaponovi.

Činisedaupravofotografijamožedazadovoljituljudskupotrebu,Tokomgodinafotografijajepostalavažnosredstvoukomunikacijikaoipriznataumetničkaforma.Slikagovorivišeodhiljadureči.Uzpomoćslikesvemožemoboljeobjasniti,zatošto fotografijavernoodražavarealnost.

Tokomdecenijamismounaprediliznanjao tehnici fotografije, izahvaljujućinaučnomistraživanjuikreativnostimidanasimamofotografijuuboji,boljurezoluciju,asamofotografisanjejepostalojednostavnije budući da gotovo svi imaju fotoaparate u svojimmobilnimtelefonima.

Ali koje to veštine razlikuju prosečnog fotografa od dobrogfotografa?

Svi ljudimogu da slikaju fotoaparatom ali nisu svi u stanju danapravedobrufotografiju.Gdesekrijetarazlika?

Sadržajfotografijejeočiglednovažan,alionoštojepodjednakovažnoakone i važnije od sadržaja slike je način na koji je tajsadržaj snimljen. Postoje pravila fotografisanja, a razlog zaštopostojejedabiihviusvojiliiprimenili.

Namajeciljdauovommoduluobjasnimoosnovnapravilakojaćevampomoćidapostanetefotografkojićeseponositisvojimfotografijama,bilitoportreti,pejzaži,modeliilištagodviželelidafotografišete.

1.2 Vizuelna komunikacija

1.2.1Štajefotografija?Fotografija je slika (negativ) osobe ili stvari štampane nafotoosetljivom papiru; ona je proizvod hemijskog i optičkogprocesa.

Reč potiče od grčke reči φως phos (“svetlo”), i γραφις graphis(“crtanje”),kojezajednoimajuznačenje“crtanjepomoćusvetlosti”.


1.2.2 IstorijatČakiukamenomdobuljudisupokušavalidazabeležesećanjenaodređenetrenutke,predmeteistvari.PrimerjepećinaAltamirau Španiji na čijim zidovima se nalaze crteži bizona koje supraistorijskiljudinaslikalipre20hiljadagodina.Razlognastankaovihumetničkihdelajereligijskeprirode,madasuverovatnoimaliifunkcijudaupozorenaopasnostilisačuvajunekedogađajeodzaborava.Zatim,sapočetkomrazvojapisanja(2milenijump.n.e.)uspostavlja se jačauzročno-posledičnavezau samomprocesustvaranjaslikekaoumetničkogdela.Kasnijeudoba renesanseestetskimomenatpostajeznačajan.

Prekretnica se dogodila sredinom 19-tog veka, sa pojavomtehničkih slika, koje su već praktično predstavljale izrađenefotografije. Na ovim fotografijama fizički odnos između slike injenogtvorcapostajeočigledan.Fotografijapostajepravidokazda je ono što je na njoj zabeleženo nekada stvarno postojalo,ili se dogodilo.Upočetku, je postojala težnja da fotografije ličenaumetničkeslike,međutimondakadasuustanovljene razlikeizmeđuovedvekategorije,ciljjedasenafotografijipostignefotoefekat.

1.2.3ZnačajfotografijeUdanašnjevremeznačajfotografijesenikakonemožeosporiti.Nepostojanje fotografije bi sigurno učinilo naš život drugačijim,budući da je fotografija praktično prisutna u svim sferama

našegživota.Ona jepostalasastavnideonašesvakodnevnice.Pokušajtesamodazamislitenovinebezslikailiinternetstranicubezfotografija…

Uticajninemačkikonzervativnidnevnilist“FrankfurterAllgemeineZeitung”, koji izlazi od 1949, je poneo titulu trećeg najboljegdnevnoglistanasvetuuokvirumeđunarodnogistraživanja(isprednjegasu senašli “FinancialTimes” i “NewYorkTimes”). List jemeđutim sve do 2007. god. štampan u crno-beloj tehnici, a nanaslovnojstranibisevrloretkonašlafotografija.

Nakon2007.godine,kreatoriovoglistasureagujućinazahtevetržišta,značajnopreoblikovaliizgledovihnovina;fotografijeubojiimoderanfontodtadakraseovednevnenovine.


1.2.4ZnačajiulogaslikaJBaškaojezičkisimboli,idrugidruštveniivizuelnisimbolisupostalideokomunikacijskogokruženjaukomečovekkaodruštvenobićeegzistira.Bilobiteškosetitiseepoheilikultureukojojfotografijenisuimaleznačajnuuloguudruštvenomživotuljudi;odvajkadaimaju upotrebu u različitim religijama, umetnosti, ideologijamai komunikaciji, ili – kao što je slučaj danas – predstavljajusvakodnevnupotrošnurobu.

NajpoznatijedeloslikaraLeonardadaVinčija(1452-1519)jeMonaLiza.

Ovojejedanodnajsavršenijihženskihportretabudućidajestrogadisciplinatrouglaste kompozicije razbijena uzpomoć imaginarnog pejzaža koji udaljini nestaje u izmaglici. Poluspokojan,polunepokolebljivizrazlicaoživljavauzpomoćudelikatnihefekatasvetlostiisenke.

Pouzdaneizjaveoupotrebifotografijemože dati samo osoba koja jeupoznata sa njenim funkcijama.Na osnovu rezultata istraživanja,možemo zaključiti da osim toga što

imaulogudaprivučepažnju,funkcijafotografijejedapodstaknenarazmišljanjeipružizadovoljstvo.Umetničkafotografijanavodinameditaciju,doksezaslikeunovinamakojepredstavljajudeomasovne “potrošačke kulture” smatra da će ih čitalac pogledati

samo jedanput.Osim toga,postoje fotografijeza ličnuupotrebukojeimajusvojeodgovarajućefunkcije.

1.2.5 Biti na pravom mestu, u pravo vreme…NovinskafotografijaNovinskafotografijajenezamenljivadopunatekstu,namenjenadaseprikažeujavnosti.Ciljistejedapružiinformaciju,daizvestionečemaktuelnomilidapredstavinekidogađajizdruštvenog,političkog,poslovnog,kulturnogiliumetničkogživota.Njendrugiciljjedanasvakodnevnomnivoupruživizuelnezapisevažnihinformacijakojisemoguvrlolakoshvatitiiprotumačiti.Novinskafotografijasastanovištasociologarazmatraznačenjeslikeiupotrebuiste,imajućinaumudatumačenjeslikezavisiodstanovištaonihkojiučestvujuukorišćenjuipoimanjufotografije,kaoiodonihkojijojpripisujuodređenaznačenja.

Svakoodnasmožedasesetinekepoznatenovinskefotografije;onih„kultnih“slikakojeposmatrač,kojijegeografskiikulturološkiudaljen,potpunopoistovećujesadogađajemkojijenafotografijizabeležen;samefotografijesedakleupotpunostipoistovećujusadatimdogađajem.Ovekultneslikesuobjavljivaneudnevnojštampi,ukontekstuvestinakojesuseodnosile,alisutakođeizdanašnjeperspektivepostaleistorijska

svedočanstavatogdobakadasunastale.


Fotografijakojajezabeležilaeuforičantrenutak nakon otvaranja mađarsko-austrijskegranice1989.godine.

1.2.6FotografijakaoobjektivnosvedočanstvovremenaTokomgodina,fotografijajenašlaprimenuurazličitimoblastimaživota.Poredstotinehiljadafotografaamaterakojisuzahvaljujućisvojim fotoaparatimaotrgliodzaboravauspomene isećanjanasituacijeidogađajeizprošlosti,važnojeistaćiznačajprofesionalnihfotografa,injihovihfotografija.

Treba pomenuti da samo časopis “Berliner Illustrierte Zeitung”svake nedelje izlazi u neverovatnih 2 miliona primeraka. Samkoncept časopisa zasniva se na mogućnostima koje pružafotografija.Danasserazviojedanposebanvidfotoreportaže,kojipruža sažetu ali istovremeno i sveobuhvatnu informaciju odogađaju. Samo jedan pogled na fotografiju je dovoljan dashvatimoočemujereč,jernamtafotografijaotkrivaononajvažnijeuvezisaljudimaidogađajima.Takvafotografijanampomažedaobjektivnosagledamostanjestvari.

Fotografija je postala nezamenljivaalatka u oblastima medicine ikriminalističkeistrage,zbogčinjenicedapredstavljanajboljinačindokumentovanjadogađajaipojava.Danasjeteškopronaćii jednu oblast ljudskog znanja gde sefotografija ne upotrebljava; u nekimnaučnim disciplinama fotografija jeomogućila potpuno novi način rada.Prisetimo se samo rendgen fotografije,mikro fotografije, ili tehnike „hvatanjapokreta“ koja ima veliki potencijal.Konačno, fotografija nudi rešenja zareprodukcijuumetničkihdela,ipredstavlja

ihmnogoefikasnijenegoštotočinesamioriginali.

1.2.7 Kompjuterizovane slike

Prvaslikauzpomoćračunaranastalajeuproleće1957.godine.PričakažedaseRaselKirš(RusselKirsch),istraživačNacionalnog


biroazastandarde,zapitaoštabisedogodiloakobikompjuterbio u stanju da vidi slike.Kirš i njegove kolege, koje su razvileStandards Eastern Automatic Computer (SEAC), prvi američkiračunar koji se mogao programirati, zaslužni su za pronalazakrotacijskogskenera(drumscanner),kaoizapisanjeprogramauzpomoćkogjedotičniskenermogaodaočitasliku.Prvaslikaikadaskeniranana tomuređajubila je fotografijaKiršovog trimesecastarogsina,Valdena.Skeniranaslika imala je rezolucijuod176pikselaibilajeveličine50x50mm.

Prilikomdigitalizacijevizuelnekulture,najznačajnijepromenekojesusedesilenisuseutolikojmeriticaleradaumetnika,kolikosamihprimalaca (i distributera). Masovno širenje računara je, izmeđuostalog,omogućilojavnipristupfotografijamakaoirazmenuslikanainternetu.Onoštojejošbitnijeukontekstunašetemejedauzpomoćprogramazaobraduslike,optičkisnimljenaslikaprestajedabudenepromenljivakategorijakojasenemože izmeniti,većmaterijal koji semožepopotrebipreoblikovati iobraditi.Ovo jesuštinskarazlikaizmeđuanalognihidigitalnihoptičkihfotografija,izmeđufotografijeidigitalneizradeslika:iakosefotografijemoguobrađivati, ipak je reč o jako retkoj pojavi.Međutim, u procesukreiranja digitalnih fotografija, obrada i izmena istih je polaznatačka samog procesa. Neobrađene, „originalne“ fotografije udigitalnomokruženjusetakorećinemoguupotrebiti,poštoće„istaslika“bitidrugačijausmisluveličineibojeuzavisnostiodnašihpostavkiu računarukao i veličineekranakoji koristimoprilikompregledavanjafotografija.

1.2.8 MultimedijaMultimedija,uširemsmisluterečipredstavljajukreativnusredinu.To je sistemkoji pojedincima i grupamaomogućava interaktivnipristup digitalnim informacijama koje su sačuvane u različitimformama(slika,grafika,film,zvuk, tekst,datotekesapodacima,itd.) i kojenemorajunužnobiti u istoj bazi podataka; upitanjuje beleženje te informacija na mestu njenog korišćenja, kao injeno restruktuiranje i širenje. To znači ponuditi informaciju navišemnivou,kakobise istovremenostimulisalasvačula,zaradpostizanjaefikasnosti.

Kao što se može videti u opisu, fotografija čini važan deomultimedijalnihsadržaja;upravozatomoramoimatinaumudabifotografijekojesepojavljujuumultimedijalnimsadržajimatrebalodabudutakobrižljivoizrađenedamogudasepojavenabilokomdrugommestu.Fotografijemorajubitiverodostojne(ličnonaše).

Danasnepostoječasopisi,novine,internetportalibezfotografija.Naposletku, jačvrstoverujemdaće fotografijauvek imatisvojemestobezobziranamunjevitirazvojtehnologije.


1.3 Kompozicija slike

Poznavanjekompozicijejeodsuštinskogznačaja,aistovremenomože umnogome da olakša stvaranje kvalitetnije slike. Nećevambitipotrebnadodatnaopremakaoniskupocenfotoaparatsasloženimkomandama.Jednostavnosleditenekolikojednostavnihpravila,ivašefotografijećebezsumnjebitiboljeiinteresantnije.

Gotovosvinedostacisnimljenihfotografijasemogukasnijeispravitiuzpomoćsoftvera,uključujućiekspoziciju,kontrast,odnosboja,dokseneuspelakompozicijauslikanihpredmetanemožeispraviti.

Većinamodernihfotoaparatanemaoptičkotražilo ivlasnik istogmoradakoristiLCDekranprilikomkomponovanjakadra.Ovakavpristupstvarapoteškoćezatoštojepovršinaukojukorisnikgledaravna(teškojeosetitiirazumetiprostornatakavnačin),alizatozahvaljujući ekranu možete videti kako će buduća slika tačnoizgledati.PoredLCDdisplejaprofesionalniaparatisuopremljeniioptičkimtražilom.

Dugmezaokidanjejeisključeno.Fotoaparatjeustanjupripravnostiineprekidnokadriraprizorkojitrebadauslika.

Dugmezaokidanjepritisnutodopola.Fotoaparatjespremandafotografiše.Fokusiekspozicijasuzaključani,avimožetedanastavitedakomponu-jetekadarsaneizmenjenimpostavkama.

1.3.1PravilotrećinePodelite sliku na devet jednakih delova uz pomoć mreže zakadriranje. Ljudsko oko se obično fokusira na predmete kojise nalaze na mestima presecanja linija, i takve slike izgledajuprijatnije.Većinamodernih fotoaparata imamrežuzakadriranjekojadelikadarnamatricu3x3natražiluilinaekranu.

MREžAZAKADRIRANJEIPRAVILOTREćINE

MREžAZLATNOGPRESEKA

Naprednija varijanta tog pravila jepravilo Zlatnog preseka, koje kažedasesvakioblik ljudske iprirodnelepotezasnivanaodnosu1:1.618..

Poredpravilazlatnogpresekatrebapomenuti i zlatne trouglove, dužčijih linija iuglovamožemoodreditipoložajpredmetauokviruslike.NaGoogle-umožetepotražitipraktičneprimere.

Dugmezaokidanjejepritisnutodokraja.Aparatfotografišesapostavkamafokusaiekspozicijekojesuodređeneuprethodnojfazi.Voditeračunadafotoaparatmorabitipotpunostabilan.


1.3.2 LinijeVećina slika ima određene dominantne linije koje privlačepažnju i određuju put vizuelne percepcije. Linije mogu bitiprave (geometrijske) ili zamišljene, imogu se kretati vertikalno,horizontalno, dijagonalno ili čak biti zakrivljene.Ako slika nemajasnelinije,posmatračteškomožeuočitipočetnutačkunasliciisamimtimgubiinteresovanjezaistu.

ORIJENTACIONIPREDMETIDUžZAKRIVLJENIHLINIJA

NEKOLIKOTAČAKAINTERESA

Dijagonalne i zakrivljene linijemogustvoritiutisakdinamičnostiipokreta. Oni su takođe korisneakoželitedadodatnopodvučetedubinukadra.

Slična pravila kažu da jepreporučljivo pronaći nekolikotačakainteresovanjanafotografiji.Nakon što smopogledom ispitaliglavni predmet, pažnja sepreusmerava na sekundarnemotive koji moraju biti smešteniu odgovarajućim tačkama kojeimaju tačno određeno mesto nafotografiji. Veoma je važno dahorizontalneivertikalnelinijebuduuskladusaobrisimavašeslike.

1.3.3 Uokviravanje

UOKVIRAVANJEMOTIVASEKUNDARNIMPREDMETIMA

Slike izgledaju bolje kada seželjeni predmet okruži drugim,sekundarnim predmetima.Ljudskom oku je tako lakše dapronađefokusnutačkuidasenanjojdužezadrži.Uokviravanjeseu praksi može koristiti prilikomfotografisanjaneba,vode,šume,planina, idrugihvelikihmotivauprirodi.

1.3.4PozadinafotografijeidubinapoljaUgotovosvimslučajevimapreporučljivojedapozadinafotografijenebudepreopterećena.Takođe,trebaizbegavatipredmeteuljezepa čak i boje koje mogu da odvrate pažnju sa glavnih motivafotografije. Slika mora biti što jednostavnija da bismo je lakšepercipirali.Ljudskookojesklonodaodbacisveštojehaotičnoupogledu pozicije i boja predmeta koje posmatra.

POPUNJAVANJESLIKE

Jedan od načina je da se slikaispuni sa što više željenihpredmeta i da se na fotografijiostavi manje prostora zapozadinu. Na primer, portretizgledazanimljivijeukolikoglavaosobe ispuni sliku u potpunostisve do okvira, a s druge stranedelujedosadnoukolikoseosoba

saslikenadmećezaprostorsadrugimpredmetimakojijeokružuju-stolicom,lampom,pačakisavlastitimčizmama.


Slično pravilo kaže, da na fotografiji ostavite malo slobodnogprostora(negativanprostor)dajednostavnomiruje.Tomožebitiparčeplavogneba,voda,travailijednostavnotamnasenka.

Unajgoremslučajumogućejepodesitifokussamonaodređenepredmete na fotografiji uz pomoć komandi na aparatu i ostavitipozadinuumagliivanfokusa.

1.3.5 Simetrija, obrasciFotografijemogubitiupečatljiveukolikopredmetiimajustroguvertikalnu i horizontalnusimetriju,naprimerslikapredmeta iodrazistoguvodi.

Simetričnigeometrijskioblici iobrascisetakođemoguprimeniti.Oniseuvelikojmerimogunaćikakouurbanimsredinamatakoi u prirodi.Simetrija daje kompoziciji harmoniju i osećaj za red.Ukoliko eksperimentišete sa obrascima boja i tekstura, vašafotografijamožedobitipotpunonoviritam.

?Odrazinpr.ujezeru,pričemusevodenihorizontnalazinasredinislike

?Pravilniobrasci,senkeitd,npr.redstubova.ukrasi

PrImerI SImetrIje PrImerI SImetrIje

1.3.6 PogledizrazličitihuglovaKadafotografišetepremetekojisuvamfizičkiblizu,možeteizabrati

različitividniugao–oddonjegdogornjegugla.Vidniugaomožedrastičnopromenitifokusslike,akaoposledicapromenevidnoguglagornjiilidonjideonekogpredmetaIliosobesemožeuvećati.Odabiromodređenogvidnogpoljamogusevizuelnosmanjitinekidelovipredmetaauvećatidrugi,pričemusemenjaperspektivaipercepcijadateslike.

RAZLIČITAVIDNAPOLJA

1.3.7 Hajde da eksperimentišemoKaoštoviditenekapraviladigitalnefotografijesuslična,dokdrugamogubitičakioprečna.Zapravo,savetjedakombinujetenekolikopravila, možda čak i da ih prekršite ukoliko smatrate da će todoprinetiboljemkvalitetufotografije;možetenapravitijednu,dveili stotinu digitalnih fotografija potpuno besplatno, amogućnostizaeksperimentisanjesubeskonačne.Stoga,uveknapravitevišefotografijaimenjajtekompoziciju.Kasnijemožetenapravitiodabirnajboljefotografije.

Jošjedansavet.Akojemogućebirajtevećemotive,iostavljajtedodatniprostornafotografiji.Kasnijemožeteizabratinajboljiokvir,pačakiisećifotografijukoristećisoftverzaobradufotografije.


1.4 DSLR fotoaparat

U današnje vreme svako ima mogućnosti da priušti digitalnifotoaparat … Ali, koliko su zapravo korisnici istih upoznati sanjihovim karakteristikama? U ovoj celini predstavićemo vamosnovne osobine DSLR aparata sa jednim ciljem, a to je boljikvalitetfotografija.

OVOJEDSLRMODELFOTOAPARATAMARKECANON300D.IZVOR:www.KAVIwEST.COM

DSLR (Digital single-lens reflex) iliRefleksni digitalni fotoaparatsajednimsočivom,jeaparatkodkogasezabeleženefotografijepohranjujuuelektronskomsenzoru,anenaceluloidnojtraci.Jednaodnajznačajnijihosobinaovogaparatajetoštopostojiopcijadagotovosvefunkcijeovogfotoaparatamogubitiautomatizovane.Upitanjusufokus,uređajzaslikanjepačakiblic.Osnovnideloviovogfotoaparatasu:

1.4.1 ObjektivObjektivpredstavljadeoaparatakojiusmeravaizvorsvetlostinafotoaparatiuzpomoćobjektivaslikasemožefokusiratiizumirati.Postoji mnogo vrsta objektiva sa različitim karakteristikamafokusa,razdaljineiblende.Sočivaobjektivaprikupljajuinformacijeipreusmeravajuihnaelektronskisenzor,pravećisliku.

ZAPRAVILNOPOSTAVLJANJEOBJEKTIVAPOTREBNOJEPORAVNATIOBJEKTIVSAOZNAKOMNATELUFOTOAPARATAIOKRETATIGAUSMERUKAZALJKENA

SATUDOKGANEFIKSIRATE.

Jednu od osnovnih funkcija ovog dela aparata obavlja fokus.Ovajmehanizam se nalazi u objektivu i ima funkciju da putem


izoštravanjaistaknepredmetilipredeouodnosunaostatakslike.Ova funkcija se zove „izoštravanje“ i postiže se pomeranjemprekidačazazumiranjelevoilidesno.

OVOJEEFEKATKOJISEDOBIJAZUMIRANJEMRAZLIČITIHPREDMETAIPREDELANAISTOFOTOGRAFIJI.

1.4.2 TražiloTražilo je prozorčić kroz koji gledamoupredmet koji želimoda

uslikamo. U donjem delu tražilaobično se pojavljuju podaci okonfiguraciji aparata u momentufotografisanja. Na tražilu takođemožemo pronaći smernice kojenammogupomoćiokokompozicijei rasporeda elemenata nafotografiji.

1.4.3 Telo aparataTelo fotoaparata je sam aparat bez objektiva. Njegova čvrstinanam olakšava držanje fotoaparata. Na telu fotoaparata nalazisenosač,nakojiseobjektividrugadodatnaopremakaoštosubliceviistativimontiraju.

KaO štO viDiMO na sLici, ObLiK teLa fOtOaparata savršenO Leže U rUKU

fOtOgrafa.

Pritiskomdugmetazaokidanjemi stvaramo fotografiju.Možemo ga regulisatipromenom brzine, kao ipromenom dužine trajanjaekspozicije.

1.4.4 Blenda

BLENDASESASTOJIODVEćEGBROJALISTIćA,KOJISEPOMERAJUINATAJNAČINSEŠIREISKUPLJAJUČIMEPOVEćAVAJUILISMANJUJUOTVORKROZKOJIDOPIRESVETLOST.

Blenda je okrugli mehanizamsmešten između ogledalafotoaparataiobjektiva.Otvorblendekontroliše količinu svetlosti kojaprolazikrozobjektiv.Možeseotvoritii zatvoriti.Što je većiotvorblende,višesvetlaprolazikrozobjektiv.

Tojemodernazamenazafotografskifilm koji se razvija u laboratoriji.To je čip sa hiljadama svetlosnihsenzora koji transformišu svetlost

priMer tražiLa. pOgLeDajte sMernice KOje se naLaze

U sreDini i pODatKe O KOnfigUraciji aparata na DnU

tražiLa.


kojadolazispoljaipretvarajujeuinformaciju,odnosnofotografiju.

1.4.5 Memorijska kartica Predstavlja uređaj za skladištenje kod svih DSLR fotoaparata.Snimljeneslikesepohranjujunamemorijskekartice,ikarticačuvaovefotografijesvedokihneizbrišete,bilopojedinačnosvakuslikuiliformatiranjemčitavekartice.Uzpomoćovoguređajamožemogledati slike na ekranu fotoaparata ili ih prebaciti na kompjuter.Postoje mnoge vrste memorijskih kartica, ali najzastupljenijakarticakojasekoristikodDSLRfotoaparatajeSDkartica(mikroveličina) kao i Compact Flash kartice (standardna veličina).Prilikomkupovine,moramoseuveriti da je karticakompatibilnasa našim fotoaparatom.Memorijske karticemogu imati različitekapaciteteskladištenjainformacija.

FOTOAPARATNASLICIKORISTIFLASHMEMORIJSKUKARTICU.KARTICUUBACUJETE,UOTVORAPARATAZATOPREDVIđEN,SVEDOKKARTICANEKLIKNEILEGNENAMESTOSAZADNJESTRANELEžIŠTA.OPREZNOPRILIKOMRUKOVANJA

SAMEMORIJSKOMKARTICOMZATOŠTOSENESMEPOLOMITIILIISPRLJATI.

1.4.6 BaterijaBaterijajeodsuštinskogznačajazaraddigitalnogaparata,zatoštoomogućava rad ipravilno funkcionisanjesvihopcija.Moratestalnobitiuspremniiuvekdržatinapunjenubaterijuukolikoželite

nanapravitefotosesijukadasezatoukažemomenat.Bezbaterijenemožemofotografisati.

1.5 EkspozicijaEkspozicija se odnosi na količinu svetla koje uđe u fotoaparatkroz objektiv i deluje na film ili na digitalni senzor. Što je većaekspozicija, ilidrugimrečimaštovišesvetlaprođekrozobjektivslikajesvetlijaiobrnuto.

Danassvi fotoaparati imajuautomatskukontroluekspozicije i tajeopcijaobičnodovoljnadasedobijulepefotografije.Naravnouodređenimslučajevimakada jeosvetljenje loše ili kadakorisnikfotoaparata eksperimentiše sa svetlosnim efektima, manuelnaekspozicijamožebitiboljiizbor.Čakinajskupljifotoaparatinemoguprevazićijedanodnajvećihnedostatakasvihveštačkihreceptorasvetlostiuodnosunaljudskooko,atojedinamičkiraspon,takoda podešavanjem ekspozicije mi biramo odgovarajući svetlosniintervalikontrastslike.

1.5.1 Automatska ekspozicijaGotovosvimodernidigitalnifotoaparatiimajunekolikopodešavanjaautomatske ekspozicije kao što su centralno merenje (centre weighting average),spotmerenjeilimerenjeutački(spot metering)i matriks merenje ili višestruko merenje (multi zone metering).Centralnomerenjejeobičnostandardnapostavkanafotoaparatu.Fotoaparatmeri svetlost čitave scene, ali daje najveću važnost


centralnomdeluscene.

Kodspotmerenja,fotoaparatćemeritisamojakomalideosceneusredini(samonekolikoprocenatačitavogtražila).Spotmerenjeje veoma precizno i koristi se za snimanje scena sa velikimkontrastom (npr. Mesec na tamnom nebu) ili scena sa jakimpozadinskimosvetljenjem.

Korišćenjem i jednog i drugog podešavanja ekspozicijemožeteusmeriti fotoaparat prema najtamnijim predmetima, „zaključati“ekspozicijuifokuspritiskomidržanjemokidačanapola,inastavitisa komponovanjem scene usmeravanjem fotoaparata premasvetlijimpredmetima.Ovajmetodomogućavaboljeslikescenasasenkamaipozadinskimsvetlom.

Matriks ili višestruko merenje procenjuje svetlosne uslove unekoliko (7, 9 ili čak stotinama) tačaka scene.Ovaj sofisticiraninačinmerenjačestouzimauobzirdrugeparametreimerenjakaoštosufokus,udaljenostodpredmeta,njegovubojuidopunjujesepriličnodobrosasvimautomatskimpodešavanjima.

Kadajepotrebnodapromenitenačinmerenja:

Pritisnite dugmeilipotražitemeteringmodemeni,

Odaberitemeteringmodepritiskomna dugme,azatim

pritisnite

Kod Canon EOS fotoaparat često se koriste neki drugi nazivimernihmodusa:

iliEvaluativnomerenjeznačivišestrukomerenje,

iliParcijalnomerenjeznačispotmerenjeilimerenjeutački,

jezacentalnoprosečnomerenje.

1.5.2PredefinisanesceneVećina fotoaparata ima predefinisana podešavanja ekspozicijeza osnovne scene, kao i automatsko podešavanje optimalnihvrednostiotvorablende,ISOvrednostiibrzinezatvarača.

Scene se lako mogu podesiti uz pomoć komandi fotoaparata,kaoštojenaprimerobrtniprstennaCanonEOSfotoaparatima.ManuelnapodešavanjasudostupnasamoutakozvanojKreativnojzoni.


Portret.Ovajopcijazamagljujepozadinuiističeosobinesubjektakojisefotografiše.

Pejzaž.Široki,živopisnipredeli,noćnescene.

Krupni plan. Cveće, sitne predmete koristećiminimalnužižnudaljinu.

Sport.Kadaželitedadobijeteoštruslikusubje-katakojisebrzokreću.

Noćni predmeti. Za fotografisanje ljudi umraku. Blic osvetljava osobu, a okruženje sesnimakoristećimalubrzinuzatvarača.

1.5.3Manuelniiautomatskirežimi

PProgramAErežima.Gotovoistikaoiautomats-kirežim,samoštoimatemogućnostdaizmeniteISOvrednosti,kompenzacijuekspozicije,brzinuzatvaračakaoijošnekeopcije,zadržavajućipritomistuvrednostekspozicije.

TvAErežimsaprioritetomzatvarača.Možetedapromenite željenu brzinu zatvarača i fotoaparatće automatski podesiti vrednost otvora blende.Brzina zatvarača utiče na oštrinu i zamućenostpredmetanaslicikojisuupokretu.

AvAErežimsaprioritetomblende.Možetedapro-meniteželjenuvrednostotvorablende,aaparatćeautomatski prilagoditi brzinu zatvaračadabizadržaoistuosvetljenostslike.Velikiotvorblendedovodidozamućenostipozadine,dokmaliotvorblendedajevećudubinupolja.

MRežimmanuelneekspozicije.Otvorblendeibr-zinazatvaračasemogupromenitiručno.Moždaćevambitipotrebniindikatoriekspozicijedabistepodesiliodgovarajućevrednosti.


A-DepAutomatskirežimdubinepolja.Fotoaparatćeproveritidalisuufokusupredmetikojisenalazeblizukaoionikojisudaleko.

Automatskirežim.Svapodešavanjaekspozicijeseautomatskiregulišu.

1.5.4 Manuelna ekspozicijaMnogifotoaparatinesnimajudobreslikeprilikomslabogosvetljenja,zatoštonjihovaautomatikanemožedavidiobjektedovoljnojasnoda bi donela pravilnu odluku o postavkama ekspozicije. Većinaaparataimatendencijudamaksimalnouvećaosetljivostnasvetlost(dauvećaISOvrednosti)štopovećavaišumnaslici,umestodaprivuče više svetlosti povećanjem brzine zatvarača preko 0.5-1sek.Akoimatetronožac,možetelakodauslikatescenusaslabimosvetljenjemukolikopodesitedamanuelnabrzinazatvaračatrajegotovo1minutpačakiduže.

1.5.4.1 Glavni termini vezani za kontrolu ekspozicijeBrzina zatvarača predstavlja period ekspozicije kada je aparatotvoren,iprikupljasvetlostizscenekojufotografišete.Ekspozicijapočinje kada do kraja pritisnete dugme zatvarača. Brzinazatvaračajeobičnonaznačenausekundamailidelićimasekunde,recimo 1/250. Što je brzina veća , više svetla ulazi u objektiv.Brzinazatvaračakoja jemanjaod1/1000sek.seobičnokoristizafotografijeupokretuipriodličnomosvetljenju,doksebrzinaod

1/8sek.običnokoristizastatičnescenesaslabimosvetljenjempričemujeaparatnastativu.

Blenda kontroliše količinu svetlosti koja prolazi kroz objektiv.OtvorblendeoznačavaseFbrojem,štojeotprilikeodnosžižnedaljine objektiva prema prečniku otvora blende, na primer f/5.6ili f/16 (f/5.6 i f/16 su „zaustavljanja“ odnosno standardizovanevrednosti).ObjektivsavećimFbrojem imamanjiotvorblende iproizvoditamnijefotografije.

f/1.4 f/1.4 f/1.4 f/1.4

ODNOSIZMEđUOTVORABLENDE,F-BROJAIEKSPOZICIJEFOTOGRAFIJE

ISOznačiosetljivostfilmanasvetlostiliudanašnjevremeosetljivostdigitalnih sistema za snimanje na svetlost. Moderni digitalnifotoaparati imajurasponISOosetljivostiod100do1600pačakiviše.ŠtojevećiISObroj,tojemanjesvetlapotrebnodasenapravifotografijapriistojosvetljenostislike.Nisko-osetljivimfotoaparatimajepotrebnadužaekspozicija.IkoddigitalneikodfilmskefotografijevećaISOosetljivostsmanjujekvalitetslike,(povećanjenivošumanafotografiji).


Vrednost ekspozicije EV je broj koji predstavlja kombinacijubrzinezatvarača iF-broja.RazličitekombinacijebrzinezatvaračaiF-brojevamogudaproizvedu istuvrednostekspozicije.U teorijiosvetljenost fotografijasa istimEVbrojemćebiti istaalioštrina idubinapoljasemogudostarazlikovati.

F-BROJEV 2.8 4.0 5.6 8.0 11 16

2 2 4 8 15 30 60

3 1 2 4 8 15 30

4 1/2 1 2 4 8 15

5 1/4 1/2 1 2 4 8

6 1/8 1/4 1/2 1 2 4

7 1/15 1/8 1/4 1/2 1 2

8 1/3 1/15 1/8 1/4 1/2 1

9 1/60 1/3 1/15 1/8 1/4 1/2

10 1/125 1/60 1/3 1/15 1/8 1/4

11 1/250 1/125 1/60 1/3 1/15 1/8

12 1/500 1/250 1/125 1/60 1/3 1/15

13 1/1000 1/500 1/250 1/125 1/60 1/3

14 1/2000 1/1000 1/500 1/250 1/125 1/60

15 1/2000 1/1000 1/500 1/250 1/125

16 1/2000 1/1000 1/500 1/250

MEđUSOBNAPOVEZANOSTF-BROJAIBRZINEZATVARAČA

Sunny 16 rule(sunčanopravilo)olakšavaodređivanjeekspozicijeprijakojdnevnojsvetlosti.Pravilokažedaćenasunčanomdanuekspozicijabitiispravnopodešenaukolikoseprimeniotvorblendeodf/16,abrzinazatvaračabudenajbližavrednostikojasedobijekadasejednasekundapodelisaISObrojemkojijeukonkretnojsituacijiprimenjen.Naprimer,akosteISOpodesilina100,ondaćeoptimalnabrzinazatvaračabiti1/100sek.

Dubina polja se povećava sa f-brojem. To znači da će nafotografijamakojesusnimljenesaniskimf-brojemsamopredmetiufokusubiti jasni,dokćeostalielementibilodasenalazeblizuili daleko biti zamućeni. Ako koristite veće f-brojeve, gotovosvi elementi na slici će biti jasni.Ako više volite dokumentarnefotografije,ondabivrednostf-brojaotvorablendetrebalodabudef/8jersetaopcijapokazalakaonajboljauvećinislučajeva.

UtabelisuprikazanetipičnevrednostiekspozicijeEV,zarazličitesvetlosneuslovekadaISOiznosi100.

SVETLOSNI USLOVI EV

DNEVNA SVETLOST Scenesavelikimkontrastom:snegilipesak 16

Jakasunčevasvetlostilimalosenki,vedroneboupozadini 15

Velikaoblačnost,scenekojesesnimajuusencipodjakimsunčevimsvetlom,usumrak 12

Perioddanaodmahnakonzalaskasunca 9–11


NAoTVoRENoM,VEŠTAčKosVETloNeonskosvetlo,vatra 9–10

Scenenaulicikojesujakoosvetljene 8

Noćneuličnescene,vašari,parkoviiizloziprodavnica 7–8

Noćnisaobraćaj,Osvetljenjenabožićnomdrvetu 5

Osvetljenezgrade,spomeniciifontane 3–5

Osvetljeniobjektikojisefotografišuizdaljine 2

UZATVoRENoMPRosToRU,VEŠTAčKoSVETLOGalerije 8–11

Sportskidogađaji,predstave 8–9

Predstavenaledu,osvetljenereflektorima 9

Kancelarijskeprostorijeiradniprostor 7–8

Kućnienterijeri 5–7

Kompenzacijaekspozicijepredstavljakomandu fotoaparatakojaje lakazakorišćenje islužizadobijanjesvetlije ili tamnijeslike.Ovakomandaaparataobičnoličinarotirajućedugmesanekolikooznaka koje se kreću od pozitivnih do negativnih vrednosti.Negativnevrednostidajutamnijeslikeapozitivnevrednostidajusvetlijefotografije.

-3 -2 -1 0 1 2 3

KonkretnavrednostEVsedobijakadasevrednostkompenzacijeekspozicije oduzme od EV vrednosti koja je označena nafotoaparatu.Naprimer,akopostavkaaparatapokazujedajeEVvrednost8,aselektovanaEVkompenzacijaimavrednost1,ondaćekonkretnaAVvrednostudatojsituacijibiti7.

Ako niste sigurni koje podešavanje da upotrebite, moguće jepodesiti niz ekspozicija tako što će se podešavanja automatskipovećavatiza1.Ovajpostupaksezovebracketing(rafalnirežim).

Blenda ili prioritet brzine zatvarača vam omogućavaju dakontrolišetef-brojfotoaparataibrzinuzatvaračaadapri tomnebrinete o drugim podešavanjima koje aparat automatski bira uzavisnostiodkoličinesvetla.

1.5.5 Komande fotoaparataISObrzina jeobičnoautomatskipodešena između100 i400.Urežimukreativnezonemožetepostaviti ISOosetljivostnadrugevrednosti,običnona100,200,400,800i1600.

Pritisnite dugme.MeniISObrzine(ISOspeedmenu)ćesepojaviti.


Izaberite opciju ISO brzine pritiskanjem dugmeta, azatimpritisnite

Brzinazatvaračasemožemenjatiuintervalimaodnekolikosekundido nekolikomilisekundi tako što ćete podesiti kontrolnitočkićnarežimprioritetazatvarača.NaLCDekranu,stvarnabrzinazatvarača je prikazana u sekundama kao imenitelj razlomka.Naprimer,‘125’naekranu,znači1/125sekundi.

Otvor blende se može podesiti okretanjem kontrolnogtočkićau režimuprioritetablende.Blendazavisiodobjektivakojijepričvršćennaaparat.Stvarniotvorblende jeprikazannaLCDekranu kao imenitelj razlomka.Na primer, ‘5.6’ na ekranu, značif/5.6.

Urežimuručnogpodešavanjablendemožetepronaćipodešavanjatakoštoćetepritisnuti dugme.

INDIKATOREKSPOZICIJETREBADABUDEBLIZUOZNAKENULADABISEPOSTIGAOSTANDARDNINIVOEKSPOZICIJE.DABISTEGASMANJILIMORATE

POVEćATIBRZINUZATVARAČAILIIZABRATIMANJIOTVORBLENDE.

1.6 Podešavanje boja Realističnost boja predstavlja najznačajniji problem prilikomfotografisanja.Kaoprvo, čak i najmoderniji fotoaparati još uvekimajunelinearnisenzorslikeistogakoristesofisticiraneprocesorebojasakompleksnimalgoritmimauciljupoboljšanjakvalitetaboje.Rezultattakveobradesečestorazlikujeodoriginala.

Zatim,ekranvašegkompjuteramoraimatidobrurezolucijudabistetebojerealističnoreprodukovali.VećinaLCDmonitorajetakvadabojeuveksamoličenaoriginal.Ičestjeslučajdaipredefinisanapodešavanjabojanisuodpomoći.

Jedna od opcija je da se na svaku fotografiju gleda kao naumetničko delo, koje ne mora biti tačna kopija stvarnosti. Utom slučaju automatska kontrola boja je dovoljna.Drugu opcijumeđutim,predstavljapametnaupotrebaraspoloživihpodešavanjaufotoaparatu,kojaćenampomoćidadobijemoželjenirezultat.

1.6.1 Balans bele bojeBalansbelebojesekoristizaprilagođavanjebojakakobistebilisigurni da će beli i sivo osenčeni predmeti ostati beli i sivi bezprimesecrvenih,plavihilizelenihtonova.Ukolikodelovisabelomisivombojomodgovarajuoriginalnimbojama,možemobitisigurnidaćetobitislučajsaiostalimbojamanafotografiji.

VećinamodernihfotoaparataimaAwB(automatskaopcijabalansabele boje) podešavanje. U većini slučajeva ova opcija može


ostatiuključena,naročitonapoljukadajesvetlostjaka.Akovašefotografije imaju pogrešanbalans boja, to lakomožete pomoćukompjuteraispraviti.

Ukoliko fotografišeteuzatvorenomprostorubezblica,veštačkosvetlo (sijalice, luminiscentne cevi, sveće itd) može vašimfotografijamadativeomajakenijanseboja.Dabisteizbeglitakavefekat, fotoaparati imaju opciju predefinisanog podešavanja zabalansbelebojekaoštosu„halogenasijalica“,„belofluorescentnosvetlo“itd.

Ukoliko želite da sami birate podešavanja za balans bele boje,možeteseopredelitizajednuodmnogihopcijaprikazanihutabeli.

Boja Temp Izvor svetlosti Ikona za podešavanje

1000K Sveće

2500K Kućnesijalice

5000K Dnevnasvetlost,elektronskiblic,industrijskosvetlo

6000K Jakasunčevasvetlostivedronebo

7000K Slabaoblačnost

8000K Mutnonebo

9000K Otvorenasenkapovedromdanu

10,000K Izraženaoblačnost

Ukolikoželitedaseuveritedajebalansbelebojepravilnopodešenuvašemfotoaparatu,možetesnimitinekolikofotografijapredmetakoji su sive boje, na primer uzmite stranicu iz novina. Zatim tekoloritne fotografije otvorite u programu za obradu fotografija ikonvertujte ihumonohromatsku(crno-belu) fotografijudabisteustanovilikolikosetonalitetibojarazlikuju.

1.6.2 ZasićenostbojaVećinafotoaparataimapostavkupodešavanjazasićenjaboja,npr.opcijamanjezasićenosti,normalnazasićenostiopcijaživihboja.Opcijaživihbojajeidealnakadaželitedanaglasiteosnovnebojeidobijeteatraktivansnimakživopisnihscenaimotivapoputcveća,voća,svetla,modnihkreacija.

Monohromatska opcija daje crno-bele fotografije. Uključivanjempostavkezavisokikontrast,takveslikećepostatijošživopisnije.

Sepia postavka može značajno da izmeni doživljaj fotografije ipružijojklasični,staromodniizgledcrno-belefotografijesasvetlobraontonovima.

Mnogi fotoaparati imaju različite filtere boja kao i predefinisanapodešavanja koja vašoj fotografiji daju određen tonalitet boje,balansizasićenost.


1.6.3 Podešavanje bojaUsvimsituacijamajepreporučljivodastandardnopodešavanjesRGBbudeodabranirežimprilikomsnimanja.Ovaopcijabitrebalodabudepodešenakakouvašemfotoaparatutakoiuvašemprogramuzaobradufotografija.AlternativnopodešavanjeCMYKsečestokoristikodštampačauboji.UvekjemnogolakšeiboljenapravitiCMYKfotografijuodRGBfotografijenegoobrnuto.

1.7 Svetlost

Prilikomsnimanjafotografija,praksajedasekoristetriosnovnevrsteosvetljenja:prirodnosvetlo,studijskosvetloiblic.Osvetljenjejenajbitnijekodcrno-belih(monohromnih)fotografija,budućida tumačenjeslikeumnogomezavisiod tamnih i svetlihtonova. Postojinekolikokorisnihsavetakojasetičuupotrebeipodešavanjasvetlostiprilikomfotografisanja:• Štojevećiizvorsvetlosti,tojesvetlomekše.Manjisvetlosni

izvormeđutim,ćedatitvrđe,kontrastnijesvetlo.• Što je izvor svetlosti bliže, to je svetlo mekše. Što je izvor

svetlostidaljetojesvetlotvrđeikontrastnije.• Kadasuncejačesija,senkesutamnije.Oblačnostumanjuje

senke,dokihmaglapotpunoeliminiše.• Jačina svetlosti opada sa kvadratom rastojanja. Ako izvor

svetlostiudaljitezadvaputa,osvetljenostpovršinepredmeta

kojifotografišetećesesmanjitičetiriputa.• Bočno osvetljenje naglašava teksturu predmeta.Svetlo koje

dolazisaprednjestraneprikrivahrapavostteksture.• Senkedočaravajuvolumenidubinufotografije.i naravno, ne zaboravite da svetlost ima boju. Boja dnevnesvetlostiujutruserazlikujeodbojednevnesvetlostisnimljeneupopodnevnimčasovima.

1.7.1 Prirodna svetlostPrirodnadnevnasvetlostbrzomenjaintenzitet,temperaturuboje,senkeiugaopodkojimpada.Takođe,minemožemodabiramopoložajizvoradnevnesvetlosti,alizatomožemopromenitimestogdećemopozicioniratifotoaparatitakodobitimnoštvozanimljivihefekatasvetlostiisenki.

Veoma su retki momenti (npr. tokom sunčanih zimskih dana iliu rano proleće) kada sunčeva svetlost stvara snažan kontrastizmeđupredmetaisenki,ipostižeistiefekatkaoglavnostudijskosvetlo. Zapravo, u većini slučajeva sunčeva svetlost se rasipau atmosferi, stvarajući glatko pozadinsko osvetljenje sa blagimsenkama.

Kadasesuncenalaziizapredmeta,glavnapažnjajepreusmerenanaobrisepredmetainasvetlosneefekte,pričemusepovećavavizuelna razdvojenost između predmeta i prostora u kome senalazi.

Nekadodatnapomagala,kaoštojereflektor,semogukoristitidabi se smanjile senke ili istakli pojedini aspekti predmeta koji sefotografiše.Reflektorpoputogledalareflektujesvetlouželjenom


pravcu i uz pomoć reflektora lakose upravlja svetlošću. Umestoreflektoramožeteupotrebitizidkućeokrečensvetlombojomkaoidrugepredmetesvetlihboja.

Praktičan reflektor se može lakonapraviti uz pomoć lista belogpapira, aluminijumske folije ili čakbeleplastikeičaršava

1.7.2 Studijsko svetlo

stUDijsKO svetLO

Osvetljenjesemožeiskoristitidabisenaglasioilipaksakrioodređeni predmet nafotografiji.Ustudijuseobičnokoriste tri vrste osvetljenja;glavnosvetlo,ambijentsvetloi svetlo zapozadinu.Raznekombinacije ovih svetalamogu da proizvedu različitesvetlosneefekte.

Tamnijimotivustudijusapojačanim

pozadinskimosvetljenjem.

Bolje osvetljen motiv u studiju, manje

kontrasta, ravan bez senki

pOzaDinsKO svetLO gLavnO svetLO sLabO gLavnO svetLO jaKO

Naprimer,koristećisamoglavnostudijskosvetlo,možetejošvišeistaćikontureipojedinedelovepredmeta,itakoznatnopojačatikontrastniodnosizmeđupredmetaipozadine.Koristećivišedopunskihsvetala,naprimer3ili5umestojednog,prisustvosenkićebitisvedenonaminimum,avićetemoćidasnimiteserijufotografijasajakomalopodešavanja,akrajnjirezultatćeimatimanjekontrastaasamimtimidetalja.

1.7.3 BlicBlic na fotoaparatu je mehanizam koji emituje kratke impulseveštačkesvetlostikojajeneophodnauuslovimaslabeosvetljenosti.Trajanjetakvihimpulsajeokojednemilisekunde(1/1000s).

Blicseobičnokoristiza:• osvetljavanjetamnihscena• ufunkcijiglavnogosvetljenja,kaoizapodešavanjeintenziteta

itemperaturesvetla• snimanjeobjekatakojisebrzokreću.

Velikavećinafotoaparataimaugrađeniblicsarazličitimrežimimaradakojiodgovarajubrojnimsituacijamaiefektima,dokseeksterniblic,koji jemnogo jači,možemontiratinabilokojiprofesionalni

priMer jeDnOstavnOg refLeKtOra


fotoaparat. U studiju, ili čak na zabavi ili na nekom događajumožete koristiti spoljni blic koji se aktivira na daljinu uz pomoćinfracrvenihzraka,radioikablovsketehnologije.

eKsterni bLic refLeKtOr bLica

Svakiblicuređajsemožedefinisatiuzpomoćdvaparametra–trajanjeiintenzitet.Trajanjesečestoprikazujebrojemkaonpr.t.5ilit.3.Štojevećibroj,tojetrajanjeblicakraće.Intenzitetblicajeobičnooznačenrazlomcima(npr.½ili¼)ilibrojevima(npr.9ili8).Većibrojznačisnažnijiintenzitet.Kadaambijentalnosvetlonijedovoljno,unajvećembrojuslučajevakoristiseblickaoglavni izvorsvetlosti,naprimeruzatvorenomprostoru ilinakonzalaskasunca.Ugrađeniblicobičnomožedaosvetliscenusarazdaljineod3-4metara.Intenzitetsvetlaopadasakvadratomrastojanja.Ukoliko jeudaljenostodpredmetadvaputaveća,intenzitetsvetlakojeosvetljavatajpredmetćeopastičetiriputa.Alikadasenalazipreblizu, intenzitetblica jeprevisejakštoseodražavanakvalitetslike.Minimalnorastojanjeizmeđublicaipredmetakojisefotografišejejedanmetar.

Inače,blicsekoristikaoprednjeosvetljenjeradikontrolekontrastaiisticanjasamogprostoraukomesepredmetnalazi,kaoštojestudio.

bLic pODešava ODnOs OsvetLjenOsti preDnjeg i zaDnjeg svetLa

Standardna verzija blicadirektnouperenog stvaragrubo i tvrdosvetlosaoštrimsenkama.Profesionalni fotografipokušavajudaizbegnu ovaj efekat tako što koriste različite filtere i reflektore.Ukoliko ne posedujete skupu opremu, jedna od opcija je dapokrijeteblickoristećizaštitnifilm,zatimodpomoćimožebitibelikišobraniiličakobičnibelipapirkojićedareflektujesvetlost

KodCanonEOSserijeblicsemožekoristitiautomatskisamourežimu osnovnih funkcija.Međutim u kreativnoj zoni ne postojeograničenjakodupotrebeblica.

Ugrađeni blic će se automatski aktivirati u uslovima slabogosvetljenja i pozadinskog svetla, osim kada su u pitanju opcijepejzaži,sport,kaoikadajeblicisključen.

KadasekoristirežimPrioritetblende(Av)prednjiplanscene,kojase fotografiše, biva kratko osvetljen uz pomoć blica, a tamnijapozadinabivaosvetljenadužeuzavisnostiodbrzinezatvarača.


Dakle,kadaumračnomokruženjukoristiteAvrežimpotrebnavamjestativčakikadakoristiteopcijublica.

Kadaseblickoristiumraku,očiživotinjailjudimogunafotografijibiticrvene,itocrvenilonastajeusledosvetljenostikrvnihsudovamrežnjače.Većinafotoaparataimarežimblicakoji„umanjujeefekatcrvenogoka“kojiseaktivirakadapomoćnalampicailiprvibljesakosvetli oko što izaziva skupljanje dužica oka.Opcija smanjenjaefekta crvenogokadajenajbolje rezultate kada imaviše svetlaikada jemanje rastojanje između fotoaparata isubjektakojisefotografiše.

1.8 Fotografski projekti

1.8.1Kadasepostajedobarfotograf?SPošto su digitalni fotoaparati (uključujući i popularne pametnetelefone)postaliveomarasprostranjeni,bavljenje fotografijom jepostalo jedan od omiljenih hobija na svetu.Danas skoro svakomože da priušti fotoaparat, pa samim tim posedovanje istogviše nije prepreka bavljenja fotografijom. Faktori koji utiču da lićemosebavitiovimhobijemsupresveganivozainteresovanostiza fotografiju i naravno debljina našeg novčanika.Neki ljudi suzadovoljniperformansamafotoaparatakojiimajuusvommobilnomtelefonu,dokdrugipakželedaupotpunostiiskoristesvojtalenati kreativnost koristećiogledalakoja reflektujusliku izobjektiva ivarijacije fokusa. Iako su video kamere veoma popularne, ljudičestovolepogledatisvojefotografije;moždazatoštomogudaih

stavedžepilitašnu,iliihokačenazidinatajnačinzauveksačuvajusećanjenanekidogađajiliosobu.Mogućejedafotografija,kojombeležimotrenutkeuvremenu,imaposebnemističneosobine,kojepokretneslikeili(realnost)nemogudočarati.Posvojprilici,upravojetoglavnirazlogzbogkogaljudigajenaklonostpremafotografiji.

Kada se postaje dobar fotograf? To se zapravo desi u onommomentu kada shvatite da vam snimanje fotografija pružazadovoljstvo.Dodatnipluspredstavljaukolikoidrugiljudishvateznačajvašegrada,iprepoznajuvašukreativnost.

Vistemoždaprofesionalac,saveomaskupimfotoaparatom,kojizahvaljujućifotografijizarađujezaživot.Moždastejedanodonihčije fotografije osvajaju nagrade, recimo u značajnim oblastimaljudskogznanja,izaistedobijatevelikesumenovca.Ilistemoždanekokopraviselekcijusvojihomiljenihfotografijadabiihpokazaoprijateljima i porodici, zabave radi. Koji tip fotografa od ova tripomenuta je dobar fotograf?Neko ko je plaćen za svoj posao,aligarutinskiobavlja?Nekočijefotografijebivajunagrađeneodstrane određenih stručnih komisija? Ili pak neko ko uspeva dausreći sebe i svoje okruženje onda kada zahvaljujući fotografijiotrgneodzaboravanekiposebantrenutakuživotu?

Navamajedaodlučite…


ČEGEVARA,ALBERTOKORDA

ROđENJE,FERENCSIMICZ(F/2.0,1/45,ISO800,LEICAM9P/ZEISSPLANAR50MM)

FOTOGRAFINARADNOMMESTU

1.8.2Portreti–ljudinafotografijama

Slikeglaveilipoprsjavećinuljudipodsećanaslikeizškoleilifotografijeza pasoš. Stoga ne iznenađuje činjenica zašto mnogi portretiizgledajukaodasunastaliustanicimilicije.Ljudinafotografijama,baškaoiportretiizpolicijskiharhiva,zurekrutouobjektiv,bezikakvogizrazalica;imateutisakdabinajradijepobegliiizbeglifotografisanje.Ova licamogubitimlada i stara, glatka ili naborana, duhovita ilistroga, srećna ili žalosna; beleženje ovih trenutaka i emotivnihstanjaljudijeiskustvokojepružanajvećusatisfakcijuuovomposlu. Iakoupogleduopremenepostojepropisi,nepisanojepravilodaje optika od 70-200mm najpogodnija za fotografisanje portreta.Upotreba širokog otvora blende (http://en.wikipedia.org/wiki/Aperture)možebiti značajna,zatoštopostižemoplitkudubinskuoštrinuštoznačidapozadinaostajeizvanfokusa(http://en.wikipedia.org/wiki/Bokeh), a sva pažnja se usmerava na sam subjekatfotografisanja.Utusvrhu,najboljejedaizabereteAVrežim,tojest,program prioriteta blende. Naovaj način možemo regulisatiotvor blende koji je direktnopovezan sa zamućivanjempozadinskog plana, to jest,što je otvor blende veći toje pozadinski plan mutniji.Najoštriji delovi fotografijemorajubitiočiilice.

siK, aMritsar/inDia, ferenc siMicz (f/3.5, 1/160, isO 100, canOn 40D,

canOn 50/1.8)


Osimpomenutihportretaglaveipoprsja,postojijošmnogovrstaportreta. Možemo recimo fotografisati celu figuru, ukoliko kaoštoisamnazivkažeželimodapredstavimocelufiguresubjekta.Razlogzaportretcelefiguremožebitijedinstvenaodećaosobe,fizičkagrađailijednostavnonjegovkarakter.Fotografisanječitavefigureneznačidanašmodelmoradastoji.Naprotiv,onmožebitiusedećemiličakležećempoložaju.

Svetlosni uslovi se moraju uzeti u obzir kada radite portret naotvorenom. Temperatura boje proizvodi toplije svetlo ujutru iuveče,alineitokomdanakadajesuncevisokoanjegovebojeplavičaste.Jakasunčevasvetlostmožedabacisenkunalice,nadeoispodočiju,itakopromenikaraktersubjektanašefotografije.Prijakojsunčevojsvetlostisubjekatfotografijemožedaustukneilidatrepne,danepominjemočinjenicudamožemodapotamnimočitavu fotografiju.Kadaseportret radinaotvorenom, idealnobibilooblačnovreme,senovitideoilidobadanaukomsuncenijeprevišejako.Prilikomsnimanjapooblačnomdanunematrzanjai treptanja osobe koja se fotografiše, kao ni tamnih senki nanjegovom licu. Ukoliko se ipak desi da snimamo po sunčanomdanu,moramo se prvo uveriti da svetlo pada sa strane na licemodela,tojest,svetlostnebitrebalodasijadirektnouliceinebitrebalodabudepozadinskogsvetla.Kadasnimamoportrete,blicječestopodešennafillflashrežim(dopunskosvetlo),kojidodajesvetloosobamausenciidajelepuravnotežu.Naovajnačinnašiportretićeizgledatiprirodno,iuistovremesenkenećeučinitilicasubjektastarijimnegošto jesu,anaborina licućese izravnati.Ovajmetod postiže najbolje rezultate sa bočnim i pozadinskimsvetlom,ostavljajućiutisakprofesionalnourađenefotografije.

Izabrana pozadina može da pogorša kvalitet fotografije, ali gaisto takomože i poboljšati. Ukoliko pozadina previše dominira,osoba koju fotografišemo više nije u fokusu. Međutim, pažljivoodabrana pozadina nam može mnogo toga otkriti o samommodelukojislikamo.Uprofesionalnimstudijimanaraspolaganjunam je nekoliko pozadina. Rad u studiju međutim, nam nećeuvekbitidostupantakodamoramodaseoslonimonasopstvenarešenja. Najpopularnije i najjednostavnije rešenje predstavljabelapozadina,odnosnozidbeleboje.Satakvompozadinom,mipraktičnoimamoimprovizovanistudio!

Fotografisati ljude dok obavljaju neki posao na radnommestu,je odlično rešenje, zato što onda ne moramo da se bavimoproblemom pozadine. Takva fotografija će izgledati realističnozatoštoćevernooslikavatiatmosferuprostoraukomejenastala,inaravnoimaćeizražendokumentarnikarakter.

1.8.3 Pejzaži,lepotaprirodenafotografijiU današnje vreme mogućnosti za putovanja su neiscrpne adestinacijeveomaživopisne.Tomožebitiletnjigodišnjiodmornaudaljenojdestinaciji ilidrugomkontinentu,poslovniputuobližnjigrad,ilimoždavikendnaselu.Suštinajedatrebaputovatištoviše,kakobiimalivišemogućnostiiprilikadakoristimosvojfotoaparat.Naputovanjimaseuveksusrećemosanovimtemama,pejzažima,klimatskimuslovima,takodasumogućnostineiscrpne.


Svako godišnje doba je na svoj poseban način inspirativno zafotografisanje.Prolećejesavršenozafotografisanjezbogsvežihboja i senki, a osim toga ne moramo da brinemo o izmaglicikoja namumnogomeotežava posao u leto.Ono što nam se uprolećnomdanuučinikaodobarmaterijalzaslikanjevećsutradanmožeizgubitinakolorituizanimljivosti,takodasublagovremenost,planiranjeilepovremeveomavažnifaktori.

U leto, najveći problem predstavlja vlaga u vazduhu naročitokadajesuncevisoko,takodazbogtoganašefotografijepejzažamoguizgledati izbledeloimonotono.Čakiranoujutru,procenatvlažnosti u vazduhu je veomavisok, što takođene idena rukufotografima.Ovajpodataknasmeđutimnesmeobeshrabriti.Osimtoga, postoje neke prirodne pojave kojemožemo uslikati samouovodobagodine,kaošto jecvetanjepojedinihvrstadrveća ibiljaka.Fotografisanjeoblakapreiposleletnjeolujemožetakođebitizanimljivo.

Jesen jegodišnjedobasabezbrojboja.Vremekojenam jenaraspolaganjuzafotografisanjejenajkraćeujesen,budućidaseprirodamenjaizdanaudan,anepredvidivostvremenskihuslovamože u velikojmeri da utiče na naš rad. Boje jesenjeg drveća

su divne, naročite ako su dobro kontrastirane. Na primer, drvočije lišće jeupotpunostipožutelo izgledapredivnoukolikoseupozadininalazizimzelenodrveće.

Iakozimapredstavljadivanperiodzafotografisanje,ovogodišnjedobatakođekrijemnogezamkeukojelakomožemoupastiakone znamo kako naš fotoaparat reaguje u određenim uslovima.Zaslepljujući odsjaj bele boje snega može da zbuni ugrađenisvetlomer fotoaparata, tako da fotografije snimljene u takvimuslovima uopšte ne izgledaju onako kako smo želeli. Ukolikobi isključili opciju automatskog fokusananašem fotoaparatu, iliukolikobi izabralipodručjesrednjih tonovazamerenjesvetlosti,mogli bi da poboljšamo kvalitetnašefotografijeudatimuslovima.Zimska atmosfera je idealna zacrno-belefotografije.

Prilikom fotografisanja pejzaža,moramonafotoaparatimaaktiviratiopcijupejzaža.

bOrOvi, ferenc siMicz (f/9.5, 1/500, isO 160, Leica M9p, sUMMicrOn

50MM)


1.8.4Fotografijedogađaja,ilikakozabeležitineponovljivimomenatScene izporodičnogživota,druženjasaprijateljimasunekeodnajvažnijih tema za fotografisanje. Bilo da je reč o venčanju,maturi, rođendanu ili božićnoj proslavi, sve su to jedinstvenidogađajiuživotu jedneosobekoji retko imaju reprizu.Stoga jeveomabitnokakoćefotografijesaovihdogađajaizgledati.Stavitese u ovo situaciju: vaš prijatelj vas je zamolio da fotografišeteprvi poljubacmladenaca na njegovom venčanju. Kako ćetemusaopštiti da fotografija nije uspela, zato što ste pokušavali dapodesitebalansbeleboje,ilistebilizauzetizamenomobjektiva?Najboljaopcijaprilikomfotografisanjaodređenogdogađajajedapoznajeteučesnike istog.Ukoliko ihnepoznajete,bićevamodkoristiukolikopopričatesanjima,ilibarsaljudimakojisuupoznatisaorganizacijomdogađaja.

OsMeh, ferenc siMicz (f/2.8, 1/90, isO 1600, Leica M9p, zeiss pLanar 50MM)

Naovajnačinfotografseupoznajesaredosledomdogađaja,ibivaobavešten kojemomente nikako ne sme propustiti da zabeležisvojimfotoaparatom.Pokušajtedasefokusiratenatrenutkekojivernodočaravajuatmosferu ili čarolijunekogdogađaja idanjihzabeležite vašim fotoaparatom. Trudite se da budete nevidljivi,takodavašeprisustvosafotoaparatomneutičenaraspoloženjeprisutnih.Podesitevaš fotoaparatnaopcijuTV, to jestnarežimPrioritetaZatvarača.Najvažnijastvarjedamoratebitinapravommestuupravomtrenutku!

1.8.5 „Uličnafotografija“,kadasetemafotografijenalazinapoljunaulicamagradaPoreddogađajaiorganizovanihdešavanja,mnogotogasedešavanaulicamagrada,madamiuvekneprimećujemozanimljivmaterijalzafotografisanje,čakikadaunjegagledamo.Tojerazlogzaštojeneophodnodazagriženifotografuveksasobomnosifotoaparat,anesamokadaputujeilijenazadatku.Hajdedasvitopokušamo!Dakle,naredniputkadabudeteišlinaposaoiliškolu,pokušajtedaposmatratedešavanjanauliciočimafotografa,ishvatićetekolikotoganaulicamagradavrediovekovečitifotoaparatom.Jošjednastvarkojumoramopomenuti je,damnogi ljudikoji živenaulicinisu postali beskućnici svojom voljom, tako da bi fotografisanjenjihmoglopokrenutinekamoralnapitanja.


1.8.6sportskafotografijazapočetnikeSportski događaji su prepuni uzbudljivihmomenata, bez obzirada li je reč o takmičenju u plivanju u kome vaše dete prvi putučestvujeilijeupitanjuutakmicaprofesionalnogfudbalskogtima.Istovremeno,snimanjebrzihpokretabilodasuupitanju ljudi ilipredmetipredstavljavelikiizazovzaljubiteljefotografije.

Jedan od najvažnijih aspekata sportske fotografije predstavljaodabir odgovarajuće brzine zatvarača. Preporučljivo je koristitikratku brzinu zatvarača, pošto se u većini sportova dešavanjabrzo smenjuju. Procena je, da treba koristiti brzinu zatvaračakoja jeminimum1/250,madajepraksapokazaladašto jebržaekspozicija to je bolja fotografija; manja je verovatnoća da ćese predmet ili osoba koji se fotografišu pomeriti. Logično, ovaizjava se još više odnosi na tehničke sportove. Ako postojeuslovi trebakoristitipostoljesatrinoge(tronožac) ilipostoljesajednomnogom(fotografski stativ).Prvaopcija je zgodnaukolikoimamo fiksnomesto za fotografisanje, dok je potonja praktičnapoštomožemo da se krećemo i brzomenjamo položaj.Ako jesituacijatakvadamožemosamofotografisatisadaljine,npr.trkuautomobila,ondamoramokoristiti telephotoobjektiv.Uzpomoćovog objektiva, koje ima sočiva debljine 100-500mm, možetesnimitiodličnesportskefotografije.

1.8.7FotografijearhitektonskihzdanjaAkostesezasitilifotografisanjaljudi,događaja,sportskihdešavanjai prirode, ono što vampreostaje je fotografisanje arhitektonskihzdanja.Postoji izrekakojakažeda jedobro fotografisatizgradezato što se nikada ne pomeraju. Postoji neka istina u tome.Fotografisanjearhitekturejeoblastukojojjeupotrebastativaprekopotrebna.Neradiseotomedasemibojimodaćenamzgradapobeći,veććeuzpomoćstativanaš fotoaparatbitipozicioniranu savršenom vertikalnom položaju. Pomenuto postolje će namtakođe pomoći da radimo samalom DOF (dubinom polja), štoznačidaćesvakidetaljnašefotografijeimatiodgovarajućuoštrinu.

U slučaju kada fotografišemo eksterijer zgrade, fotoaparat namjeuvekblagonagnutnagore,osimnaravnoako jemogućedasepozicioniramonaodgovarajućojrazdaljini.Ovajpostupakuvekdovodidostvaranjatakozvanihkonvergentnih linija.Toznačidazgradana fotografijipostajenaizgledsve tanjakakrovu.Na tajnačinmožemokodvisokihzgradaineboderapostićidramatičanefekat.Zgradaćenafotografijinaizgledbitimnogovišanegoštojeustvarnosti.Međutimpostojegrađevine,kaoštosukatedrale,


kodkojihsepostižesuprotanefekatitakvafotografijanećeostavitiželjeniutisak.

Uslučajunoćnihigradskihsnimaka,fotografijećeimatiposebanizgledzbogzamućenihsaobraćajnihsvetala.

Prilikom fotografisanja građevina treba koristiti širokougaoniobjektiv: 17-40mm će zadovoljiti potrebe ovakvih fotografija.Takođe,moramo uzeti u obzir određene geometrijske distorzijekojeobičnozaviseodobjektivaiperspektive.Ovajproblemseuizvesnojmerimožeispravitiufazipostprodukcije.

.

1.8.8obradafotografija,postprodukcijaKada snimimo fotografije našim fotoaparatom, najpre ihmorateprebaciti na kompjuter sa memorijske kartice. Računari imajunekolikoprogramazaobraduslika i fotografija,aliprenegoštopočnete da ih koristite, morate sačuvati fotografije u računaru.Takođejevažnodafascikla,ukojojčuvateodređenisadržaj,budeobeleženausmisludatumainaziva.Čakiposlemnogogodina,utakoobeleženojfasciklimoćićetedapronađeteželjenufotografiju.

Fotoaparatisuobičnoopremljeniosnovnimsoftverskimpaketomkojiobavljanjesledećefunkcije:

• otvara fotografije• pokazujeuputstvaumomentuekspozicije• kopirasadržajnaračunar• skraćujefotografije• ispravljamanjegreške,npr.efekatcrvenogoka• podešava nijanse, zasićenost, temperature boje, kontrast,

tonalitet,oštrinu,šum• praviprojekcijeslajdova• šaljefotografijedoštampača• pripremafotografijezadeljenje(email,Facebook,itd.)• čuvaslikenaodgovarajućemmestu

Ovefunkcijesuivišenegodovoljnezaentuzijastičnogfotografapočetnika.Kogodželidanaučivišeopostprodukciji,retuširanjuili obradi fotografije mora da se upozna sa nekoliko drugihprograma.Većinatihprogramajeveomaskupa.Radutakozvanim


RAwformatimadatoteka jeveomapodesan;na tajnačinu fazipostprodukcije imamo više šansi da unesemo promene dokfinaliziramofotografije.

Prvi korak predstavlja podešavanje oštrine fotografije, zato štooštrina pored boja daje našoj fotografiji profesionalan izgled(da ne pominjemo naravno temu fotografije). Sledeći korakpredstavljapromenaboje i tonaliteta.Ukolikoautomatskibalansbelebojenijedobarmožemogaprepravitikasnije.Preporučljivojeaktivirati opcijeHue/Saturation (boja/zasićenost),Contrast/Level (kontrast/nivo), i povremeno opciju za podešavanje krive linije,Curves settings.UzpomoćopcijaHighlight/Shadow(svetlitonovi/senke)možemo ispraviti previše tamne i nedovoljno osvetljenedelove fotografije. Takođe postoji filteri koji mogu da učine današafotografijapostanejošuzbudljivija.Nekiprimerisuunakrsnaobrada(Cross process),kaoiraznevintidžopcijekojefotografijidajustari,patinastiizgled,inaravnoraznevrstecrno-belihfiltera.

1.8.9Konačno,štadauradimsasvojimfotografijama?Ukolikosememorijauvašimračunarimapunifotografijama,samojejednastvarpreostala,atojedarezultatevašegradapodelitesaostatkomsvetom.Naovajnačindrugiljudićeimatiprilikedavidevašefotografije;onimogunjimadasediveilidavamuputekonstruktivnukritiku.Ovosubesplatneinternetstranicekojevamupravotoomogućavaju:

www.facebook.com

www.flickr.com

www.instagram.com

www.youpic.com

www.indafoto.hu

Slobodnoseprijavitenafototakmičenje: www.i-shot-it.com


1.9 Uređivanje slika

Postojemnogiprogramizauređivanjeslika.Većinatihprogramajevrloefikasna,alipoštosupravljenizaprofesionalnefotografenjihovaprimenazahtevaopsežnofotografskoznanje.Dakle,akosmo početnici i jednostavno želimo da u potpunosti iskoristimopotencijalsvojefotografijeovosuveštinekojimaćemobaratati.

Jednadigresijaprenegoštonastavimo.ZauređivanjeslikauovojoblastikoristićemoWindowsprogramPhotoGalleryzaobradufotografijakojijevećinstaliranuoriginalnomsistemu.AkokoristiteMac ili Linuxnemojtebrinuti, zato štoovi sistemi imaju sigurnoekvivalentanprogramzaobraduslika.

Sigurno imate neku fotografiju koju volite, ali kojoj su potrebneneke prepravke da biste mogli da je okačite na zid. Hajde daobjasnimokorakpokorakkakotoidauradite:

Korak 1:Najpremorateselektovatislikukojućeteuređivatitakoštoćetekliknutidvaputnadatoteku.Pojavljujesedoleprikazaniinterfejs:Vibiratestavku"Urediti,organizovatiilipodeliti"

Korak 2:Većsteotvoriliprogramzauređivanjeslika.

1.9.1opcijeskraćivanjaipromenadimenzijafotografije(Cut and Resize)Ponekadasedesidaimamodobrufotografiju,samoštosenanjojnalazipredmetkojijepogrešneveličineineuklapasesaostatkom


fotografije.Ilimoždaželimodaselektujemosamojednuosobusagrupnefotografije.Upravozatonamjepotrebna„Cut“alatkazaskraćivanjefotografije.

S druge strane ukoliko ste snimili fotografiju visoke definicije iželitedajepostavitenavašsajt iliFacebookprofil,morateprvodajojsmanjitedimenzijealatkomkojasezove„Resize“.

1.9.1.1skraćivanjefotografije-CutHajdedazajednovidimokakosekoristi„Cut“alatkaidaobjasnimopostupakkorakpokorak:

Korak 1:Iztrakesaopcijamaalatki(toolbar)biramoopciju„Cut“,a zatim iz tabele sa karticama koja se pojavljuje biramo opciju"Proporcije"-Proportion.

Naovojtabelisenalazenekeunapreddefinisaneopcijeskraćivanja,aliukolikoželimodafotografijidamosopstvenipečatpoželjnojeizabratiopciju"Personalized".

Korak 2:Zatimsepojavljujeokvirpodeljennadevetćelija(tećelijećenamukazatigdesenalazicentarfotografijenakonskraćivanja).Mimožemoovajokviruvećatiilismanjitipovlačenjempokazivačakojićemopozicioniratinavrhilicentarbilokojeodstranicaokvira.Nakon skraćivanja fotografije, sve što ostane unutar okvira ćei daljebiti deo fotografijeaneželjeniostatakkoji jeostao izvanokviraćenestati.

Korak 3:Nakonštoodlučimokolikoželimodaskratimofotografiju,moramoponovokliknutinaopciju„Cut“kojasenalaziutracisaalatkamaioriginalnafotografijaćebitiizmenjena.Ukolikonismozadovoljni krajnim ishodom uvekmožemo da iskoristimo opciju„Undo“(kojaponištavaposlednjuakciju)kojasenalaziugornjemlevomugluekranailimožemoistovremenopritisnutitipkeCtrliZ.(Ctrl+Z)nanašojtastaturi.

1.9.1.2 Funcija „Resize“kojaslužizapromenudimenzija slikaKako možete da promeniti veličinu fotografije? U daljem tekstuobjasnićemopostupakkorakpokorak,alinesmetezaboravitidajemnogolakšesmanjitifotografiju,negojeuvećati.Moratesnimitifotografijuuvisokojdefinicijiukolikoželitedaještampatenavelikomposteru.


Korak 1: Ako želimo da naša fotografija bude novih dimenzija,najprećemopritisnutidugme„Properties“(svojstva),obeleženonasnimljenojslici,aondautabelisakarticama(tab)kliknutinaopciju„Resize“. Kada to sve obavimo, otvara se novi prozor koji namomogućavadamenjamodimenzije fotografije,da jesmanjujemo,otvaramoidelimosadrugimračunarima.

Korak 2:Preostajenamsamodaizaberemoželjenedimenzije(izpredefinisanih ilipersonalizovanihopcija) idakliknemonaopciju„Resize and Save“(promeniisačuvajdimenzije).

1.9.2 Ekspozicija i boje

Ekspozicijajeukupnakoličinasvetlostikojauđeuaparat.Popotrebise koristi za osvetljivanje i potamnjivanje slike. Da bi promeniliekspoziciju, morate pronaći opciju "Adjust Exposure", (podesiekspoziciju)kojasenalazinadesnojstraniekrana,iprogramćevamponuditičitavnizrazličitihopcija.Možeteihaktiviratiakosterecimosnimili fotografijuusobisanedovoljnosvetla, iželitedadodatno istaknete lica ljudi koji senalazenadotičnoj fotografiji.Ove opcije su veoma korisne i za fotografije koje su snimljenenoćubezblica.

1.9.2.1 Brightness(osvetljenje,intenzitetsvetlanafotografiji)Ličinaekspozicijualinijeistastvar.Podešavanjeosvetljenostisekoristidabipovećaliilismanjiliintenzitetsvetlanafotografiji(možemopokušati da povećamo osvetljenost potpuno tamne fotografije,ali će ishod verovatno biti katastrofalan). Dakle, ako pomerite

pokazivač u levu stranu, povećaćete intenzitet svetla i obrnuto.

1.9.2.2 Kontrast: Kontrast meri razliku u intenzitetu svetlih i tamnih delova nafotografiji.Pomeranjempokazivačaulevomićemopribližitisvetloisenke,apomeranjemudesnustranuuvećaćemorazliku.

1.9.2.3 Senke /Svetli tonovi: Ove dve opcije namdozvoljavaju da osciliramo između svetlogi tamnog fokusa slike. Prva opcija (shadows) kontroliše senkeimože ih intenzivirati ili smanjiti zavisno od željenog pravca, adrugaopcija(highlights)toistočinisasvetlimtonovima.Moramooprezno baratati sa ovom alatkom, jer ako preteramo sa ovomopcijomsenkevrlo lakomogupostati svetli tonovi iobrnuto,pričemufotografijagubinarealističnosti.Možetenaravnoprobati, isamiseutouveriti.

1.9.2.4 Automatsko menjanje ekspozicije Naraspolaganjunamje iautomatskomenjanjeekspozicijekojese aktivira selektovanjem jednog od prozora koji se pojavljujunakonotvaranjakartice„Exposure“(ekspozicija)nasredinitrakesaalatkama.


1.9.3 BojeUkoliko želite da automatski promenite boju, kliknite na gornjukarticu označenu sa „Color“ (boja) i izaberite željenu nijansu.Ukoliko želite da boju promenite manuelno kliknite na opciju„Adjust color“(podesiboju)kojasenalazidesnojstraniekrana;udaljemtekstugovorićemootriopcijekojećesepojaviti.

1.9.3.1 Temperatura bojeOvaopcijaslužizapodizanjetemperaturetople(crvene)ilihladne(plave)boje.Slikaćeimativiseplavihtonovailivišecrvenihtonovazavisnoodtogadalipokazivačpomeramoudesnuililevustranu.

1.9.3.2 NijanseUkolikoklizimopokazivačempoliniji,nijansebojasemenjaju.Radiseoistojopcijikaoiautomatskopodešavanjekojejeupređašnjemdeluobjašnjeno.

1.9.3.2 ZasićenostOvaalatka jeveomakorisnazafotografijekojesusnimljenepooblačnomdanu.Zasićenostslikejeopcijakojabojamaudahnjuježivot.Akojepokazivačpomerenskrozulevoslikaćebitiusivimtonovima, a ako je pomeren do krajnje tačke u desno, boje ćeoživeti. Kada slika izgleda sumorno zbog svetla, možemo jojpovratitiživotnostpovećanjemzasićenja.

Upotrebomovihosnovnihopcijazauređenjefotografijeminećemopostićičuda,alizatosigurnomožemodadobrufotografijuučinimojošboljom.Izapamtite,najboljeuređenjeslikejeonokojefotografodradiprenegoštosnimifotografiju.


1.9.4FormatifotografijaOvajdeojemoždanajdosadniji,alijetakođeveomavažanimoraseznati.Fotografijerazličitenameneimajurazličiteformate,stogaihjebitnoznatiukolikoželimodaizbegnemonepotrebneproblemekojisemogukasnijejaviti.

Najčešćiformatislikasusledeći:

.JPEG.Verovatnonajčešćiformat.Veomamaleveličinafajla,webkompatibilan, ali gubi informacije kada fotografiju obradite ili jojpromenitedimenzije.

.PNG.Višesekoristiudigitalnojgraficinegokod fotografija,negubiinformacijekadasekompresuje.Ovajformatjetakođewebkompatibilan.

.TIFF.Ovajformatsemožemenjatiadapritomnegubiinformacije,međutimzbogvelikeveličinefajlanjegovakompatibilnostsawebsistemimajeveomaslaba.

Ako planirate da obrađujete fotografiju, preporučljivo je da vašfotoaparatbudepodešenna.RAWrežimrada.Ovajformatpružarezolucijuvisokedefinicije,kojaseposleobradenećepromeniti.Ipak,ovakviformatizauzimajumnogoprostora,iukolikoželimodafotografijuovogformatapodelimoiliotpremimonainternettrebalobidajeprebacimou.JPEGformatondakadazavršimouređivanje.

Aktivnosti1.10

1. Vizuelna komunikacija• Pokažitesvojuomiljenufotografijuostalimčlanovimagrupe,i

objasnitezaštovamsesviđa.• Pokažite ostalim članovima grupe koje veb-sajtove redovno

posećujete, na kojim veb-sajtovima pronalazite najvišepotrebnih informacija, i objasnite zašto vam se sviđaju ovevebstranice.

2. Kompozicija slike A. Vežba-kompozicijaslike

1.Fotografišitenekolikoslikakoristećijednoodnajvažnijihpravilafotografske kompozicije, takozvano Pravilo trećine , tako štoćetepostavitipredmetefotografisanjapratećidijagonalnelinije(vertikalneihorizontalne),ipomoćutačkipresekapozicioniratidve tačke od interesa koristeći kadriranje. Poređenja radi,preporučljivo, je napraviti nekoliko “pogrešnih slika”. Pokažitedobijenerezultatenakompjuterskomekranu i razgovarajteoutiscima.

2. Pokušajte da koristite simetriju, efekte refleksije, pronađitenekemodeleuvašemokruženju.Takođe,fotografišitepredmetiz razlićitih uglova. Nastojte da se intenzitet svetlosti, koja jeuperenakapredmetufotografisanja,nemenja.Molimovasdaobratitepažnjunakojinačinsetačkaodinteresanafotografijimenjapromenomuglafotografisanja.


3. DSLR foto aparatB. Vežba-uređivanjeslike

Stavite različite predmete na sto. Postavite aparat visoko,i fotografišite svaki predmet tako što će svaki put drugačijielementbitiufokusu.Natajnačinvićetevežbatifokusiranje!

4. Ekspozicija C.Vežba-kakoodreditipravuekspoziciju

1. Uslikajte nekoliko fotografija koristeći automatski režimrada,uzpomoćmodapredefinisanihscenakaoštosuportret,pejzaž, sportske aktivnosti ili noćni portret. Zatim uporediterezultateiobjasniterazlike.2. Fotografišite koristeći zatvarač, prioritet blende kao irežim manuelne ekspozicije. Trudite se da održite isti nivoekspozicije. Odnos između f-broja(otvora blende) i brzinezatvarača predstavljen je u tabeli u daljem tekstu. Možetekoristitibracketingtehniku(snimanjesatrirazličiteekspozicije)zapostizanjenajboljihrezultata.Nemojtezabravitidapromenaf-brojautičenadubinupolja.

5. Kontrola boje D.Vežba-kontrolaboje

1. Pronađite komande za podešavanje i zasićenost boja.Fotografišite bilo koji predmet sive boje i to više puta prirazličitom osvetljenju – dnevna svetlost, senka, veštačkosvetlo (lampe sa halogenom sijalicom). U svim situacijamakoristite automatsku kontrolu boja kao i fiksnu temperaturubojaod5000K.Upreditedobijene rezultate.Prisustvočistogsivogtonanasvimfotografijama,kojesuuslikaneuzpomoć

opcije automatska kontrola boja, će pokazati kvalitet vašegfotoaparata.2. Napravite čitavu seriju monohromatskih fotografija ifotografijauboji.Molimovasdaobratitepažnjunatodautisako monohromatskoj fotografiji zavisi od kontrasta i prisustvasenki.Pokušajtedaihjošvišenaglasite.

6. Svetlo E. Vežba-osvetljenje

1. Napravitejednostavanstudiosatrireflektora.Potrebnovamjebarjednojakosvetlo,iutusvrhumožetekoristitiplastičnei papirne reflektore da osvetlite prednji deo kao i pozadinupredmeta koji fotografišete. Napravite seriju fotografijakoristećirazličitekombinacijesvetla.2. Uslikajte nekoliko fotografija koristeći blic na razdaljiniod jednog do četirimetra.Napravite 3-4 snimka uz pomoćdifusorazablic(uperiteblickagoreikoristitepapirnireflektor).Uporedite rezultate: distribucija svetla na fotografijama,kontrastiprusustvosenki.

7 Fotografski projekti F. Kadasepostajedobarfotograf?Donesite svoju omiljenu fotografiju na čas i predstavite jeostalim članovima grupe (tomože biti porodična fotografija,fotografija vašeg omiljenog fotografa, slika koju ste našli nainternetu,iličakvašafotografija):•Kojapričasekrijeizatefotografijeizaštostebašnjuizabrali(ko je uslikao tu fotografiju, gde je nastala, ko se nalazi nafotografiji,itd.)?•Štasteosetilikadastejeprviputvideli?


•Štavamtafotografijagovori?G. Portreti–ljudinafotografijama

Napravite portrete (nekoliko ljudi, ukoliko želite kombinujtestilove) jednogčlanavašeporodice,prijatelja ili jednostavnoprolaznikanaulici.

H. PejzažnafotografijiililepotačitaveprirodepredstavljenakrozjednufotografijuUslikajtepejzažnekogvašegomiljenogmesta,pratećiupustvakojastenaučili.Iditevangradaipokažitenafotografijilepotusveta,onakokakojevidoživljavate.

I. Kako fotografisati događaje, i uhvatiti momente koji se višenikadanećeponoviti

Predstavite hronološki neki događaj od početka do kraja kroz5-10 fotografija. Tomože biti rođendansko slavlje, venčanjeprijateljailimaskenbalnaposlu.

J. “Ulična fotografija”, odnosno situacija kada se predmetfotografisanjanalazinauliciNapraviteživotnefotografijekrajaukomeživite.

K. SportskafotografijazapočetnikeDokumentujte neki sportski događaj. Zabeležite fotografijom

nezaboravne trenutke, npr. ovacije nakon postignutog gola,prolazakkrozcilj,napetemišićesportista,usresređenost,itd.

L. Arhitektonska fotografija, odnosno fotografije kuća u kojimaživimo Uslikajtefotografijesvojeomiljenezgrade,spoljaiunutra.

8 Obrada slike M.Vežba-uređivanjeslike

Izaberite4fotografijeizvašegfolderasaslikamaipretvoriteihucrnobelefotografije.

N.Vežba-uređivanjeslikeIzfolderasaslikamaizaberitefotografijunakojojsenalazigrupaljudi ismanjitedotičnufotografijudoknedobijetepojedinačniportretjedneosobesatefotografije.

O.Vežba-uređivanjeslikeIzfolderasaslikamaizaberitenekolikofotografijaiosvetliteihsvedoknedobijetetamnufotografiju.

P. Vežba-uređivanjeslikeIz folderasaslikama izaberitenekoliko fotografija ipojačajteintenzitetbojanaposlednjojfotografiji.

OSNOVE ZVUKA MODUL OSNOVNI KURS MEDIJSKE PISMENOSTI44

Bibliografija1.11

• Basicsofphotography http://www.exposureguide.com/photography-basics.htm

• CanonEOS5DInstructionManualExifPrint. • GRIMM,TOMTheBasicBookOfPhtography FifthEditionPaperback(2003)

• http://www.expertphotography.com

• http://lifehacker.com/5815742

• http://digital-photography-school.com/digital-photography-tips-for-beginner…

• http://www.slrphotographyguide.com/

• http://www.photoguides.net/category/photography

• http://www.digitalcameraworld.com


2.OSNOVEZVUKA MODUL

OSNOVNIKURS MEDIJSKA PISMENOSTI

2.1 Uvod S.48 2.2 Uvod u akustiku S.48

2.2.1 Definicijazvuka 2.2.2 Karakteristikezvuka 2.2.3 Jačinazvuka 2.2.4 Visinazvuka 2.2.5 ton 2.2.6 Prostiranjezvuka 2.2.7 Brzinaprostiranjazvuka 2.2.8 Odnossignal-šum 2.2.9 Dinamika

2.3 Dizajn zvuka S.512.3.1 Analogniidigitalnisignali 2.3.2 Zvukkompjutera,zvučnakartica 2.3.3 Snimanjezvučnogzapisa 2.3.4 Obradaimiksovanjezvuka 2.3.5 Izlazniaudiouređaji

2.4 Alati za snimanje zvuka S.58

2.4.1 Lanacprenosazvuka 2.4.2 Mikrofoni 2.4.3 Kablovi 2.4.4 Audiomikseta 2.4.5 Pojačala 2.4.6 Zvučnakartica 2.4.7 Računar 2.4.8 Strukturajednostavnogdigitalnogradija

2.5 Mikrofoni S.632.5.1 Podelamikrofona 2.5.2 Bežičnimikrofoni

2.6 AudiomontažaS.69 2.6.1 Digitalnosnimanjezvuka 2.6.2 Obradaaudiomaterijala 2.6.3 Odnosmuzikeigovora 2.6.4 Pozadinskamuzikanaradiju 2.6.5 Audioefekti 2.6.6 Arhiviranjeikonvertovanjeaudiodatoteka 2.6.7 Akosmozavršiliprocesradapotrebnojeda...

2.7 Distribucija audio datoteka S.722.7.1 Kompresovaneaudiodatoteke 2.7.2 Distribucijanainternetu

2.8 Radio S.75

2.8.1 Istorija radija 2.8.2 Vrsteradioemisija 2.8.3 javni servis 2.8.4 Komercijalniradio2.8.5 Maliradio2.8.6 Teorijažanrova

2.9 Aktivnosti S.822.10 BibliografijaS.84

Sadržaj 2 OSNOVEZVUKA MODUL


Uvod2.1

Slušanje radija i muzike je sastavni deo našeg svakodnevnogživota,kaoiodlazaknakoncerteizabavegdesepuštamuzika.Loš zvukmože itekako da pokvari osećaj zadovoljstva prilikomslušanja muzike npr. mikrofon koji pišti, nerazgovetan tekstpesme,ilizvukkojipucketa.Čulosluhapredstavljaprirodnisistemsenzora koji omogućava percepciju zvučnih pojava iz okoline, istogajejakobitnodasvezvučnesenzacije,kojenašečulosluharegistruje,buduprijatne.Savremenatehnologijanam,uzpomoćrazličitihzvučnihuređaja,pružamogućnostdačujemokvalitetanzvuk.

U cilju sticanja opsežnijeg znanja preporučujemo pohađanjeosnovnogkursaizaudioprodukcije,nakomećetenaučitikojisutoosnovniparametrikojesvakitonmajstormoradazna.Zadataktonmajstorajedasnimazvukuzpomoćmehaničkihielektronskihinstrumenata; on se takođe bavi i obradom zvuka ukoliko zatim ima potrebe. U pitanju je veoma kreativan posao, poštolični pečat ton majstora dolazi do izražaja u izboru određenognačinasnimanjazvuka,zatimuodabiruodgovarajućeopremezasnimanje,potomuprocesupostprodukcijezvukakaoimiksovanjuzvučnihdatoteka.Izmeđuostalog,tonmajstormorabitiupoznatsarazličitimformatimazaskladištenjezvuka,zatimsaanalognimi digitalnim uređajima za višekanalno snimanje zvuka, kao i saradnim stanicama i alatima za obradu zvuka (npr. kompresor,

ograničavač, ekvilajzer, pojačavači snage); i naravno mora davladakompjuterskimveštinama.

Ovajkursizaudioprodukcijenudiosnovnaznanjaizsvihpomenutihoblastikaoiosnovnaznanjaizoblastisnimanjaiobradezvučnogzapisakakobitajsadržajbioprihvatljivzaemitovanjenaradiju,a na kraju kursa predstavićemo vam osnovne žanrove radionovinarstva.Zapravo,nakrajukursavibitrebalodaznatekojesuosnovnekarakteristikeintervjuaiizveštaja,zatimdanaučitekakodauređujetevestikaoidaseupoznatesarazličitimnovinarskimformama. Osnovni cilj ove obuke je da polaznici savladaju i upotpunostishvateproceseradanaradiju,daunaprededigitalneveštine,podstaknusopstvenukreativnost,kaoidaseupoznajusanačinimaradanarazličitimmedijima.Sveusvemu,savladaćeteosnovna veštine iz ove oblasti što će vas osposobiti za rad ulokalnojradiostaniciilinovinama..

Uvod u akustiku2.2

2.2.1 DefinicijazvukaKonceptzvukajekompleksaniimanekolikodefinicija.Zvukmožebiti talasnifenomenkojipostojinezavisnoodljudskepercepcije,odnosnočovekovog iskustvenogpoznavanjazvučnihpojava,alipostoji i subjektivističkadefinicija koja kažeda je zvuk sveonošto registruje čulo sluha. Zakon fizike kaže da zvuk predstavljavremenskipromenjivudeformacijuuelastičnojsredini.

OSNOVE ZVUKA MODULOSNOVNI KURS MEDIJSKE PISMENOSTI 49

PROSTIRANJEZVUKA

Izvorzvuka,uprincipu,možebitisveonoštostvaramehaničkuvibracijuuodređenojsredini.Postojeprimarniisekundarniizvorizvuka.

2.2.1.1 Primarni izvori zvukaTo su uglavnom fleksibilna čvrsta tela – žice, štapovi, diskovi,ili vazdušni stubovi. Neujednačene razlike u pritisku može jošprouzrokovatieksplozija ilimomenatkada talasni frontnaiđenaprepreku;toje,naprimer,našdoživljajkadaduvavetar.

2.2.1.2 Sekundarni izvori zvukaČesto se dešava da sam izvor zvuka proizvodi zvučne talasekoji su tako slabi da ih ljudsko uho teškomože registrovati, alizatozvukkojijetakonastaoizazivaoscilacijenekogdrugogtela,čime se zapravo pojačava jačina zvuka. Tela koja su na ovajnačin pobuđena da osciluju nazivamo sekundarnim izvorimazvuka.Recimokodmnogihinstrumenata,samoteloinstrumentapredstavljasekundarniizvorzvuka.

2.2.2 Karakteristike zvukaIstraživanjapokazujudazvučni izvorivršemehaničkeoscilacije,a ljudskouhojeustanjudaregistrujesamomalopodručjeovihmehaničkihoscilacija(saodgovarajućomamplitudom)itoizmeđu16Hzi20000Hz.Oscilacijesamanjomfrekvencijom,ispod16Hz,senazivajuinfrazvuk,aoscilaciječijafrekvencijajepreko20000Hzsezovuultrazvuk.

2.2.3JačinazvukaUzvučnomtalasu,kaoiusvakojdrugojvrstitalasa,postojiprotokenergije,poštouodređenomtrenutkudolazidooscilacijačesticaumediju.Protokenergijesenajlakšeobjašnjavakoličinomzvučneenergijekojuzvučnitalasnosipojedinicipovršinetalasnogfrontauodređenojvremenskojjedinici.

Ljudsko uvo ima različiti prag osetljivosti na zvuke različitihfrekvencija. Stoga, u slučaju različitih frekvencija, prag sluha jeuveknarazličitojamplitudi.

2.2.4 Visina zvuka

Visina tona zavisi od frekvencije zvučnog talasa (vibracija kojeproizvodečesticeumediju);što jeniža frekvencija i ton jeniži iobrnuto.Shodnotome,frekvencijajeobjektivnameravisinetona.

2.2.5 TonLjudskouhojeustanjudarazlikujezvukekojeproizvoderazličitiinstrumenti,čakiakosuistevisine.Takođe,ustanjujedaprepoznaljudskeglasovečakiakoproizvodetonistevisine.Tonistevisine


ijačinedobijensarazličitihinstrumenataililjudskimglasomzvučidrugačijeisvestihprepoznajekaotonoverazličitepo„boji“.

2.2.6 Prostiranje zvukaOscilacije su uzrok nastanka zvučnog talasa koji se nakontoga širi titranjem čestica medija kroz koji putuje. Nastajanjei prostiranje zvuka je moguće u čvrstim, tečnim, gasovitim ivazdušnimsredinama-krozkojesezvučnitalasširi.Uvakumu(bezvazdušnom prostoru) zvuk se ne prostire, zato što nemačesticakojemogudaosciluju iprenosezvuk;usvemiru ljudskouvonemožedačujeeksplozijuilizvukmotorasvemirskogbroda.

Prilikomudaljavanjazvučnogtalasaodizvoradolazidoslabljenjaintenziteta usled širenja talasnog fronta, ali i usled interakcijetalasasafizičkimpreprekamanakojenailazi.Različitepovršineu različitoj meri apsorbuju zvuk. Intenzitet energije talasa sesmanjuje prilikom kontakta sa fizičkim preprekama, ali postojerazlikeuobimusmanjenja.Tonovikojeljudskouhomožedačujeumnogomezaviseodfrekvencije.Višitonovićeprebitiapsorbovanioddubljihtonova.Upravozatokadakomšijapuštaglasnumuzikumisamočujemodubljetonove.Materijalikojisekoristezazvučnuizolaciju suoni koji apsorbujuenergiju zvučnog talasanamalojudaljenosti.Najboljimaterijalzaizolacijuzvukajevakumiliprazanprostor.

2.2.7 Brzina prostiranja zvukaBrzinazvukauvazduhunatemperaturiod0oCiprinormalnimatmosferskim uslovima (pritisak i vlaga) iznosi 331,5m/s, a natemperaturi od 150oC iznosi 340 m/s. Brzina prostiranja zvukaufluidu jeobičnovećaodbrzineprostiranjazvukaugasovima.

Brzina prostiranja zvuka je veća u slanoj vodi nego u slatkoj ipovećavasesadubinom.

2.2.8 odnossignal-šumTokomrada,pojačalogenerišezvukkojinazivamonaponskišum(noise voltage).Naponšumakvarikvalitetzvuka,zatoštodirektnoutičenakoristansignal.Recimo,kadaslušamoglasnumuziku imuzičkiuređajseisključi,zvučnicikojiostanuuključenićenastavitidazuje.Odnossignal-šumstogapredstavljaznačajanparametarprilikomsnimanjazvukavisokogkvaliteta.

Ovajparametarutehničkomsmislupredstavljaodnosizmeđudvakoeficijenta: odnos korisnog signala (informacije) i pozadinskogšumakojidolaziuprijemnik.

Kadaodređujemoodnossignal/šum,koristiselogaritamskaskalaudecibelima.

2.2.9 DinamikaDinamika prenosnih sistema se izražava preko odnosa dvevrednosti: maksimalne vrednosti besprekorno obnovljivogizlaznogsignalaimaksimalnevrednostiizlaznogsignalakojisedoživljava kao „bezvučan“ (odnosno predstavlja raspon izmeđunajjačeginajtišegtona).Dinamikuzvukasajednestraneregulišemaksimalnajačinazvuka,asadrugeprocesnišum.Toznačidaćeuslučajudatogzvučnogsistemadinamičkavrednostbitiveća(asamimtimiboljikvalitetzvuka)ukolikojeprilikomamplifikacijezvuka razlika između maksimalne vrednosti i procesnog šumapriličnovelika.


Grafikonprikazujeprimere jačinezvukakojisekoristeupraksi.Relevantne vrednosti udecibelima (dB) seodređujunaosnovupoređenja izmerenih nivoa zvučnog pritiska (Sound Pressure Levels SPL).

dB(SPL) Izvor (udaljenost)

194 teorijskagranicazvučnihtalasa,uslučajuatmosferskogpritiskaod1bara

180motorraketesarazdaljineod30m;eksplozijavulkanaKrakatausarazdaljineod160kmuvazduhu

150 motoravionasarazdaljineod30m

140 pucanjsarazdaljineod1m

120 pragbola;sirenavozasarazdaljineod10m

110 Motociklkojiubrzavasarazdaljineod5m;motornatesterasarazdaljineod1m

100 pneumatskičekićsa2m;unutrašnjostdiskokluba

90 bučnaradionica,teretnikamionsarazdaljineod1m

80 usisivačsarazdaljineod1m,trotoaruprometnojulicisagustimsaobraćajem

70 gustsaobraćajsarazdaljineod5m

60 kancelarijailiunutrašnjostrestorana

50 tihaatmosferaurestoranu

40 naseljenidelovigradanoću

30 pozorište,potpunatišina

10 disanjesarazdaljineod3m

0 pragsluhakodljudi(uslučajuočuvanogsluha);zvukkomarcasarazdaljineod3m

Dizajn zvuka2.3

2.3.1 Analogni i digitalni signaliAnalogni signali se neprestano menjaju u pogledu signala,vremenatrajanjaiamplitude.

Digitalni signal sesastojiodnizaimpulsa,što ga razlikuje odanalognog signalakoji uvek predstavljakontinuirani tokodređenog rasponaiskazanuvremenu.

DIGITALIZACIJA(PLAVI)ANALOGNOGSIGNALA(ZELENI)


Digitalizovanizvuknikadanemožebiti identičananalognom, tojest nemože sadržati sve detalje originalnoganalognog zvuka,većmožeprenetisamozvučneobrasceanalognogzvuka.Poštosezvukmože raščlaniti namnoštvo jedinicauvremenu,bilobinemogućesačuvatitakovelikibrojobrazaca.Digitalizovanizvuk,čakiakoneprenosisveinformacijekojesenalazeuoriginalnomzvuku, uglavnom ostavlja utisak boljeg kvaliteta u odnosu naoriginalnianalognizvuk;madazapravonjegovkvalitetnijeboljiodanalognog.Razlog zašto digitalizovani zvuk ostavlja utisak boljeg i punijegzvukajevećiodnossignal/šumivećidinamičkiopseg.Karakteristikedigitalnogzvukasu:• Otporannapromenetemperatureifluktacijenapona;• Priličnootporannašumoveprenosnogsistema;• Velikabrzinaprenosasignala;• Mogućnostkopiranjabezdegradacijekvalitetazapisa;• Većiodnossignal/šumkaoidinamičkiopseg;• Nemadistorzijesignala;• Digitalnisignaljeosetljivnagubitkepodataka–upotrebakola

zapopravkufaktorasnage(correctioncircuits)• Integrisanakolakojaobrađujusignalsukomplikovana

2.3.1.1 Proces digitalizacije signalaUprocesukonverzijeanalognogudigitalnisignal,analognisignalisetransformišuunizdiskretnihvremenskihimpulsa.

Amplitudne vrednosti su predstavljene u obliku binarnog nizabrojeva.TajprocessesastojiodčetirikorakainazivasePulsno-kodnamodulacija(PCM).

UZORKOVANJE

KVANTIZACIJA

ANALOGNO-DIGITALNA KONVERZIJA

KODIRANJE

PCM SIGNAL

ANALOGNI SIGNAL

01101

PROCESDIGITALIZACIJEZVUKA

Kvalitetdigitalizacijezvukaodređujudvafaktora:

• frekvencija uzorkovanja: koliko često se uzimaju uzorci izsignalakojiseneprestanomenja(brojuzorakaposekundi).

• veličinauzorka,kvantizacija: kvalitet rezolucije, tj. kolikobitaimaizabraniuzorak.

Uzorkovanje. U određenim intervalima uzimaju se uzorcianalognog signala i čita se njegov napon. Ove vrednosti se


još uvek neće koristiti za digitalnu obradu, zato što informacijekontinuiranopristižu.

Rekonstruisani signal će biti dovoljno dobar ako je frekvencijauzorkovanjanajmanjedvaputavećaodnajvišefrekvencijekojujepotrebnočuvati.Ovedefinicijezahtevajudodatnoobjašnjenje,alinijeteškoshvatitiočemujereč.

UZORKOVANJE

Frekvencijski raspon ljudskog uha je između 16-20.000 Hz. Toznačidanajviša frekvencijauanalognimsignalima iznosi20.000Hz. Pošto definicija kaže damoramo uzorkovati frekvenciju kojajenajmanjeduplovećaodovevrednosti, toautomatskiznačidaće uzorkovana frekvencija biti 40.000 Hz, odnosno da moramoizanalognogzvukauzetiminimum40.000uzorakausekundi.Uskladu sa Hi-Fi standardima, 44.100 Hz je referentna vrednost,madaseuprocesudigitalizacijeprimenjujuvrednostikojemogubiti48KHz,96KHz,iličak192KHz.

Nema sumnje da što je veća frekvencija uzorkovanja, veći je ikvalitetzvuka.

Kvantizacija. Prvi korak digitalizacije zvuka predstavljakvantizacija. Tokom procesa kvantizacije određuje se rezolucijauzorka.Postojinekolikokorakauprocesukvantizacije.Ukolikoseamplitudaanalognog talasapodelinavišenivoa,analogni talasće preciznije biti rekonstruisan tokom A/D konverzije. Zvučnekarticedanas,imaju16-24bitnu(uretkimslučajevima64bitova)rezoluciju;sudećipoHi-Fistandardu,16bitnarezolucijajedovoljnazarekonstrukcijuoriginalnogzvuka.

Analogno digitalne transformacije. U trećoj fazi digitalizacijezvuka,uzorkovanevrednostisepohranjujuudigitalnialgoritam;vrednostiuovojfazisupredstavljenedecimalnimsistemom.

Kodiranje. Menjanje numeričke vrednosti do koje smo došliuzimanjem uzoraka i kvantizacijom binarnim brojem se zovekodiranje.Tokomkodiranjadecimalnevrednostiuzorakazvukasekonvertujuubinarnekodove.

2.3.2Zvukkompjutera,zvučnakarticaZazvukkodkompjuterazaduženajezvučnakartica.Zvučnakarticanudi više mogućnosti, ali dve osnovne funkcije su da omogućikorisnikudačujedigitalnezvučnedatotekeidadigitalizujegovori druge zvukove. Zvučna kartica u sebi sadrži čip koji pretvaraanalogne zvučne talase u digitalne. Profesionalni korisnicimorajudaimajuzvučnekarticekojezadovoljavajuprofesionalnestandardeiposedujuposebnekarakteristike


2.3.2.1 Kompresovani i nekompresovanizvučnizapiswAVformatpredstavljajedanodformatazadigitalneaudiozapise.ZarazlikuodMP3idrugihaudioformata,wAVformatobičnonekompresujeaudiopodatke.

2.3.3 snimanjezvučnogzapisa

2.3.3.1Izradazvučnogzapisaubesplatnommemorijskom internet prostoruVocaroo je besplatan i veoma praktičan internet program sajednostavnom radnom površinom na koju možete na brzinusnimiti zvučni zapis bez poznavanja engleskog jezika. Snimaksejednostavnomožedelitisadrugimkorisnicimainterneta,možesepostavitibilogde, ilisemožepreuzimatiu različitimzvučnimformatima…Najboljeodsvegaještosenemoramoregistrovatidabismokoristiliovajprogram!

http://vocaroo.com/

SoundCloudjeprofesionalnaplatformazadistribucijuzvuka,gdenakon registracijemožemoda skladištimo ili distribuiramonašezvučnezapise. Istovremenoto je internetprogramzasnimanjezvuka,zatoštojeuzpomoćovogprogramamogućesnimitizvučnezapise koristeći mikrofon našeg kompjutera…. Na SoundCloudprogramu možemo potpuno besplatno snimiti i sačuvati zvučnizapisutrajanjuoddvasata.

https://soundcloud.com/

Nakon kratkog procesa registracije, Audioboo program vam pružamogućnostdabesplatnonainternetusnimitezvučnizapis,dagasačuvate idistribuirate; internetzvučnizapisimaksimalnedužineodpetminutasemogujednostavnosnimitiuzpomoćovogprograma.

https://audioboo.fm/


Najboljakarakteristikaovogprogramajetoštozavremesnimanjazvučnog zapisa možemo zaustaviti proces i nastaviti ga ondakadatoželimo...Snimljenizapissemožepostavitii/ilidistribuiratinazajedničkiminternetstranicama(Twitter,Facebook,Tumblr).

Audio Pal program ima j e d i n s t v e n ufunkciju: uzpomoć ovogp r o g r a m a m o ž e m on a p r a v i t i jednominutn izvučni zapisne samo na internetuvećiprekotelefona,alinkzvučnogzapisa,zajednosaostaliminformacijamaodistribuciji/unošenjupodatakadobijamonae-mailadresu.

Record MP3, kaoštoisamnazivkaže,nam pomaže da nainternetusnimamoump3formatu;radiseovrlo jednostavnomprogramu

2.3.3.2 snimanjezvučnogzapisanakompjuteruZasnimanjezvukanakompjuterukoristimoprogramzasnimanjezvučnihzapisa.Dabismopokrenuliovajprogramnajpremoramoselektovatiopcijeovimredosledom:Sviprogrami(All programes)/ Pomagala (Accessories)/ Zabava (Entertainment),azatimkliknutina naredbu Snimanje zvuka (Sound recording). (U slučajuwindows7selektujusesamoopcijeSviprogrami/Pomagala).

Dabiseprogramzasnimanjezvučnihzapisaaktiviraopotrebnojeselektovatidugmezasnimanjenakomesenalazicrvenikrug.Snimanjećezatimpočeti,adabigazaustavilimoramokliknutinastopdugmenakomesenalazicrnipravougaonik.Snimaksemoženaknadnoslušatiklikomnastartdugmenakomesenalazistrelicaokrenutaudesno.Selektovanjemoveopcije,programćereprodukovatiprethodnosnimljenimaterijal.

EfektiSnimljenimaterijalsemožeobraditiuzpomoćefekata.Programzasnimanjezvukaimaefektezapovećanjejačinetona,zatimzapovećanje brzinekao iefekatemitovanjasnimljenogmaterijalaunazad. Da bismo aktivirali pomenute efekte potrebno je dau folderu Efekti selektujemo odgovarajuću opciju, i prilikompreslušavanja snimljenog zvučnog zapisa bićemo u prilici daocenimodalismonapravilipravuodlukuprilikomodabiraefekta.

http://audiopan.com/

http://www.recordmp3.org/


2.3.3.3 Snimanje audio zapisa digitalnim diktafonom Zoom H1 V2

TZoom H1 ima stereo X/Y konfiguracijumikrofona.Uzpomoćdiktafona,razgovori,konferencije, i lični komentari se mogusnimitiuwAViMP3formatima.ZoomH1imakapacitetod2GB,kojisemožeuvećatiuzpomoćmikroSDkartice.

Pošto ima ugrađene zvučnike snimljenimaterijalsemožeodmahpreslušavati,bezkonektovanja ovog uređaja na računar.Sa Zoom H1 digitalnim diktafonommožete snimati zapise sa stereo zvukom.Pozadinsko osvetljenje na LCD ekranu,olakšava traženje informacija i rukovanjefunkcijama ovog diktafona . Zoom H1diktafonimapriključkezaUSBimikrofon

2.3.4 Obrada i miksovanje zvukaNajčešće korišćene opcije u montaži su obrada i miksovanjezvuka. Obrada zvuka praktično znači uklanjanje selektovanihdelovaizaudiomaterijalaiumetanjeistihunekudrugudatoteku.

Miksovanjezvukaznačipretapanjezvučnihslika(crossfade)kodkogase jedna trakastišava (postepenopotiskujezvučnisignal)dok se istovremeno druga traka pojačava (postepeno pojačava

zvučnisignal).Ovaopcijasečestokoristiuradioemisijama.Trebaistaćidajedanzvuk,naprimer,pozadinskamuzikamorabititišiodnekogdrugog,recimoljudskogglasa.

2.3.5 Izlazniaudiouređaji2.3.5.1ZvučniciizvučnekutijeU upotrebi najčešće susrećemo elektroakustični pretvarač(transformator), odnosno dinamički zvučnik, koji funkcioniše poobrnutom principu u odnosu na dinamičkimikrofon. U samomuređaju,elektronskiulaznisignaliseskupljajunakalemu,ikadase sistem pobudi ulaznim naponom, struja poteče kroz kolo ikalem koji se nalazi umagnetnom polju počinje da se pomeranaprednazadpoduticajemelektričnesile.Kalemjepovezansamembranomzvučnika i oni se zajednopomerajuprateći ritam ifrekvenciju zvučnog signala, stvarajući vazdušne talase kojeregistrujemokaozvuk.

DINAMIČKIZVUČNIK


Međutim,poštojedanzvučniknijeustanjudapodjednakodobrotransformišeniske,srednjeivisokesignale,višezvučnikarazličitihveličinasemorapostavitiunutarzvučnekutije.Velikizvučnicisuzaduženi za ujednačen prenos niskih tonova (20Hz – 400-600Hz). Zvučnici srednje veličine (10-20 cm prečnika) su pogodnizaprenos tonovasrednje jačine (~400-6000Hz).Mali zvučnici,takozvani„Dome“suposebnodizajniranizatransformacijuvisokihtonova.

Ovosvedosadarečenozvučipriličnojednostavno,štonaravnonijeslučajpogotovokadase radiopropusnimfilterimazatoštosvakikvantiziranisignalmoradospetidoodgovarajućegzvučnika.Ovaj deo procesa, nažalost, povećava mogućnost nastankagreške.Jošsenismodotaklini temevažnosti kvalitetazvučnihkutija(zatvorenihilibasreflekskutija),poštobezdobrihkutijanemadobrogzvuka.Razlogzaštoinženjeriakustikevršeeksperimenteuanehoičnimsobama je potreba da senapravi zvučna kutijakojaradisarelativnoglatkimtransferomfrekvencije,ikojaćebitikvalitetnačakiposubjektivnimmerilima.Ovosejošvišeodnosinaaudiomonitorekojisekoristezaradustudijima..

2.3.5.2 SlušaliceSlušalice pružaju drugačiji akustični doživljaj od zvučnih kutija.Poštoradslušalicanemavezesaakustikomsobe,njihovzvukjesterilniji, i jasniji.Budućidaslušalicenemajuakustičnuspojnicu,mogusedimenzioniratiboljeodzvučnihkutija,zatoštodizajnerizvučnihkutijaneznajuunapredukojojćeseprostorijikutijenalazitiikakoćebitipostavljene.

Slušalice mogu biti otvorenog i zatvorenog tipa. Slušalicezatvorenogtipapružajuizolacijuodspoljnjegzvukaisprečavajudazvukizslušalicaprocurivan.Odzatvorenihslušalicaseočekujedaprenesu ceo čujni frekventni opseg zvukova saminimumomfluktuacijainaravnobezdistorzijezvuka.

Zatvoreneslušalicepredstavljaju jedini, ilibarnajčešćekorišćenuređaj za snimanje na otvorenom prostoru, pošto blokiraju svenepoželjne šumove koji dolaze spolja. U muzičkim studijimazatvoreneslušaliceseslabijekoristezaobraduzvuka,alisezatokoriste svakodnevno za preslušavanje zvučnogmaterijala ili zatraženjenekihdelova.Povezanesusazvučnimmikserom, takodasematerijalmožepreslušavatiadasepritomneuznemiravamontažerirediteljineometanjihovradustudiju.


Alati za snimanje zvuka2.4

2.4.1 Lanac prenosa zvukaUređajizaprenoszvukasemogupodelitiučetirikategorije:ulazniuređaji,uređajizaobraduzvuka,uređajizaskladištenjepodatakaiizlaznejedinice.

KARIKEULANCUPRENOSAZVUKA

Ulazniuređajiprosleđuju signal do procesorske jedinice: to suobičnokanalizamikrofonenamikseti,optičkiuređaji(CD,DVD),video uređaji i drugi kasetni uređaji, zatim diktafoni, telefoni ifotoaparati.

Uređaji za obradu zvuka mogu biti: pretpojačala, mikseta,korektori napona, kontrola tona, uređaji visokih performansi,pojačalazakućnibioskop,računari,alatizaobraduzvuka,itd.

Uređaji za skladištenje zvuka: sistemi za optičko snimanjezvuka,sistemisamagnetnomtrakomzasnimanjezvuka,sistemizasnimanjenačvrstidisk,memorijskekartice.

Izlazniuređaji:slušalice,zvučnici,zvučnekutije,stereoskopskekomponentezvučnihkutija.

Kadaanaliziramo lanacprenosazvuka,usvakomprimeruuvekpostojipolaznaizavršnatačka.

2.4.2 MikrofoniEnergija zvuka se uvek širi putem medija. Evo jednostavnogprimera. Uzmimo da je izvor zvuka ljudski glas, a glasne žicepomeranjemčinedačesticevazduhavibriraju.Proizvedenizvuksemožesačuvatisamouzpomoćuređajakojićezabeležititrenutnipritisak, širenje, brzinu i frekvenciju čestica u tom vremenskiograničenom trenutku.Uzpomoćmembrane,mikrofonpretvaraenergijuzvukanajpreumehaničkuazatimuelektričnuenergiju.

2.4.3 KabloviUaudiotehnologijinajtežejenaučitičemuslužerazličitikabloviiizlazi(outputs).Ovatemajenajčešćirazlogprepirki.


2.4.3.1AsimetričnikabloviJednostavni asimetrični (vrući kraj + oklop) izlazi se uglavnomkoristezaprenošenjesignalaniskihperformansi.

ASIMETRIČNISIGNAL

1. žiLa (OKLOp)

2. žILA(VRUćIKRAJ)

Najčešćeprimeneovogkablasu:

• Izlaznetačkenainstrumentima,• Povezivanjeinstrumenataiefekata,• Ulazneiizlaznetačkenapojedinimmiksetama.

+ +

ASIMETRIČNIKABL

Asimetrični (nebalansirani) sistemi su podjednako osetljivi naometanja niskih i visokih frekvencija, što je razlog upotrebeisključivo kratkih kablova za prenos signala samog instrumentaili linijskog signala. Kod dužih kablova, praktičnije je koristitisimetrično-asimetričantransformator

2.4.3.2simetričnikabloviDvožilnioklopljenikabl(poznatijikaokablzamikrofon,dvožilnikabl+oklop)sekoristiondakadajezaštitaodsmetnjinajznačajnija.Ulaziiizlazidugihkablovaimiksetauglavnomzahtevajusimetričan(balansiran)prenossignala.

Na bini, pojačala snage i osvetljenje stvaraju smetnje niskihfrekvencija,kojeselakomoguapsorbovatidugačkimkablovima.

SIMETRIČNISIGNAL

1. žILA(OKLOP)

2. žILA(VRUćE)

3.žILA(HLADNO)

.


- -

+ +

SIMETRIČNIKABL

Kadajerečosignalimaniskognivoa(mikrofonskisignali),vrlojejasnarazlikaizmeđusimetričnogiasimetričnogprenosasignala.Pošto su kablovi izloženi visokom stepenu mehaničkog stresa,potrebno jedabudu izdržljivi.Kablovimoraju istovremeno imatimehaničkučvrstinuifleksibilnost

2.4.3.3ZvučničkikabloviKablovi za zvučnikemorajuuz štomanjegubitkepreneti velikusnagu pojačala do zvučnih kutija. Kablovi su dvožilni i nisuoklopljeni.žicesuizrađeneodbakrasaodgovarajućimpoprečnimpresekomihemijskomkombinacijom.Opštejepoznatodaseuslučajunaponakojineprelazi400wikablovakojisumaksimalno10mdužine,koristežilepreseka1.5mm2.Uslučajudužihžica,kablovipreseka2.5mm2susepokazalikaonajpraktičniji.

2.4.4 Audio miksetaMiksetajepojačaloipredstavljasredišnjutačkusvakogtonskoglanca.Umiksetisesabirajusvitonskisignali,oblikujuseiprosleđujudalje.Miksetasesastojiodnekolikoulaznihiizlaznihmodulakojiomogućavaju istovremeni prenos dva ili više zvučnih signala,i pri tom prilagođavaju i regulišu nivo i jačinu zvuka. Naponskinivosemožepodesitinaulaznojtački,uzpomoćpotenciometra.Uzavisnostiodpotrebaaudiomiksersemožekoristitiza radustudiju, zatim za javne događaje, kao i na nastupimamuzičkihgrupaibendova.


Triosnovnamodelaaudiomiksetasu:

• Analogne miksete.Analognemikseteradesamouanalognomdomenu,ionenekonvertujuanalogniaudiosignaludigitalnioblik;zvukanalognemiksetenijepodesanzaračunar.

• Digitalne miksete.Imajuanalogneidigitalneulaznekonvertore.Čimanalognizvukdospeumiksetu,onagapretvaraudigitalnisignal;signalsezatimobrađujedodavanjemraznihefekata,iprolaskomkrozrazneprocesoredabisenaizlazupodvrgaodigitalno-analognoj konverziji. Mnogi digitalni mikseri danas,imajuUSBiliFirewireinterfejs(ilioba).

• Novije analogne mikseteimajuUSBiFirewireaudiointerfejs.

2.4.5PojačalaJednostavna definicija pojačala bi bila da je to svaki uređajkojimože da konvertuje nivo signala. Osnovnimodeli zvučnihpojačala su: dvokanalno pojačalo, pojačalo sa nekoliko ulaza,pojačalosaugrađenommiksetom,višekanalnopojačalo(zakućnibioskop),pojačalosnage,profesionalnipojačavačsnagevisokihperformansi.

2.4.6ZvučnakarticaZvučna kartica računara je kartica za proširenje koja prima iemitujezvučnisignalponaloguračunara.Oblastigdesenajčešćekoristi su sledeće: multimedijalne aplikacije, obrada zvučnogi video materijala, zabava (gledanje filmova, slušanje muzike,

igranje igrica).Kodvećinemodernih računarazvučnakartica jeintegrisananamatičnojploči,doksekodstarijihverzijaračunaramoranaknadoinstalirati.Profesionalnikorisniciuglavnomkupujuzvučnu karticu odvojeno od računara, zato što su takve karticeboljegkvalitetaiperformansi.

Zvučnakarticasadržianalogno-digitalni(A/D)idigitalno-analogni(D/A)konverter,štoznačidaseulaznianalognisignaldigitalizuje,aizlaznisignalsepodvrgavadigitalno-analognojkonverziji.


Većinazvučnihkarticaod1999.godinepodležeMajkrosoftovomPC99standarduzaobeležavanjespoljašnjihkonektora(interfejs)odgovarajućimbojama:

Boja Uloga

Ružičasta Analogniulazzamikrofon.

Svetloplava Analogniulazzaliniju.

SvetlozelenaAnalogniizlazzaprednjezvučnikeilislušalice.

CrnaAnalogniizlazzazadnjezvučnike(uslučaju4.0iliviše).

SrebrnaAnalogniizlazzabočnezvučnike(uslučaju7.1).

NarandžastaS/PDIFdigitalniizlaz(nekadsekoristiizaanalogniizlazzasrednjezvučnikeisubvufere)

2.4.7RačunarRačunar ima veoma važnu ulogu u procesu snimanja zvuka,i njegova funkcija jemnogo kompleksija od običnogA/D ili D/Akonvertora.Postojerazličitisoftverikojimoguvašračunarpretvoritiuvirtuelnitonskistudio.Tosu,naprimer:• sound editors• virtuelniefekti• virtuelniinstrumenti• bibliotekezvukovaizvučniobrasci


2.4.8 Struktura jednostavnog digitalnog radija

MiKrOfOn(i)

ZVUČNICI heaDphOnes

prenOsniK fM antena

KOMPJUTER sAZVUčNoM

KARTICOMMp3 pLejer

sOftver

sOftver za sniManje

cD pLejer

transMissiOn cOntrOL

MOnitOring eMitOvanja

Mikrofoni2.5

Dabisnimili,pojačalizvukiligapodvrglibilokojojvrstielektronskemanipulacije,potrebnogajeprvokonvertovatiuelektričnisignal.Taj zadatakobavljaelektroakustičnipretvarač,kojiminazivamomikrofon.

Operativniprincipradanajmanjemikrofonskekapsulejeidentičanprincipuradanajčešćekorišćenihzvučnika,osimštosedimenzijerazlikuju(ovosudinamičkimikrofoni).

2.5.1 Podela mikrofona

2.5.1.1 Podela mikrofona na osnovu principa audioelektričnekonverzijesignalaDinamičkimikrofon:Radovihmikrofonasezasnivanafenomenuelekrodinamičke indukcije, pri čemu se elektromotorni naponinduciraunutarelektričnogprovodnikakojisekrećeumagnetskompolju.Koddinamičkihmikrofona,zvučnikalemkoji jepričvršćenzamembranusepomerauvazdušnomprostorumagnetnogkola(zvučni talasi stvaraju kretanje), i stvara napon koji predstavljaekvivalentzvuku,kojimikoristimoupojačanojverziji.Mehaničkii električni parametri zvučnog kalema ne odgovaraju uvekelektričnim zahtevima opreme. Iz tog razloga u telomikrofonase ugrađuje poseban transformator koji ima zadatak da izmeniizlazećisignaliučinigasimetričnim.


Dinamičkimikrofoniimajunajširuupotrebu,zatoštosujednostavnizakorišćenje,pouzdanisu,moguizdržativelikepromenejačinezvuka,zatimpromenuvibracija,pačak ipadove inaravnodajuzvukdobrogkvaliteta.

Kondenzatorski mikrofon:Kondenzatorskimikrofon–kaoštoisamnazivkaže–jemikrofončijamembranasakućištemzapravopredstavljakondenzatorizolovanvazduhom,kojiimakapacitetodnekoliko pF (p = pico= jakomalo). Jednuploču sa električnimnabojem predstavljamembrana; obično je to plastična folija odsintetičkogmaterijala;dabibilaprovodljivananjusenanositanakslojmetalizacije,običnopozlata.Drugupločučinikomadkeramikeilimetala,nakojisenanositanakslojmetalizacije.

Kako kondenzator ne proizvodi nikakav izlazni napon, kapsulaje deo električnog sklopa ugrađenog u telo mikrofona. U tomsklopusepromenakapacitetapretvaraupromenunapona.Zvučnitalasi pomeraju membranu, i na taj način se razdaljina između

kondenzacionih površina povećava, što dovodi do promenekapacitetakondenzatora–naponizmeđukondenzacionihpovršinase takođe može promeniti. Ova promena napona predstavljaekvivalentzvučnihtalasa.Poštosuperformanseovogelektričnogsignala veoma niske, pretpojačalo se ugrađuje u kondenzatorskimikrofon. Kvalitet zvuka kondenzatorskih mikrofona premašujekvalitet zvuka dinamičkog mikrofona, zato što membrana ukondenzatorskommikrofonunemoradapokrećemasivni zvučnikalem, što je slučaj sa dinamičkimmikrofonom; stoga je impulsprenosakodkondenzatorskihmikrofonamnogobolji.

Za razliku od dinamičnihmikrofona, kondenzatorskimikrofoni suveomaosetljivinaudarceisvevremenskeparametre(temperatura,relativnavlažnost),zbogčegaseretkokoristeuaudiotehnologiji.

Elektret kondenzatorski mikrofon: Elektret kondenzatorskimikrofon je posebna vrsta kondenzatorskog mikrofona čija jemembrana načinjena od električnog izolatora (materijal kroz


koji prolazi električnopolje, ali samnesprovodi elektricitet) kojije u proizvodnji mikrofona polarizovan, tako da ovi mikrofonine zahtevaju mnogo truda. Elektret mikrofoni rade sa velikimindukovanimotporomizahtevajupretpojačala.Ovopojačaloimausebifantomskonapajanje(vidikasnije)ilibaterijukojasenalaziukućištumikrofona.

Elektretmikrofonisujednostavnijiodkondenzatorskihmikrofona,irelativnojeftiniji,zbogčegasesvevišekoristeuaudiotehnologijiistudijskomradu.Mogubitivrlomalihdimenzija,promermembraneretkoprelazi10mmizbogtogasusvojuprimenunašlinatelevizijii filmu jer ih jemogućedobroprikriti (mikrofonbubica ili revernimikrofon).

2.5.1.2Podelamikrofonapremanačinukorišćenja

Ručnimikrofoni:Ručnimikrofonjejedanodnajčešćekorišćenihvrstamikrofona; on je posebnodizajniran zapotrebepevača iligovornika,kojigatokomizvođenjadržeuruci.Nedostatakovihmikrofonajetoštoprimajuinajmanješumovekojinastajuusledtrljanja ruke o telo mikrofona – što može biti veoma iritantno.Kod modernih mikrofona učinjen je značajan napredak u ciljueliminisanjaovihštetnihefekata.Jednostavannačindaseizbegnuovineželjeniefektijedasemikrofonstavinamikrofonskistalak.

Clip-onmikrofoni sa štipaljkom za kačenje naodeću: Kadajerečotelevizijskimemisijamasapevanjemiigranjem,ilipakonekojdrugojvrstiinteraktivnihprograma,problemkojisenamećeječinjenicadaglavaizvođačanijenikadau jednompoložaju, tj.izvođačobičnonestojimirno ispredmikrofonakojisenalazina

stalku.Zatoseutimsituacijamakoristemikrofonisaštipaljkom,kojasezakačinaodećupevačaili igrača.Ponekada,naročitoumuzičkimiplesačkimemisijama,mikrofonbojekožesezalepinačeloizvođača.Tokomplesnetačke,zahvaljujućiovommikrofonurazdaljinaizmeđuustaičelapevačaostajeuvekista,takodasekarakterzvukanemenja.

Mikrofoni sa štipaljkom su takođe namenjeni za ozvučavanjeodređenihmuzičkihinstrumenata,ukolikoseiznekograzloganemožekoristitimikrofonnastalku,bilodasuokolnostitakve,ilibistalak ograničio slobodu izražavanja umetnika (npr. saksofon ilidrugiduvačkiinstrumenti).

Kontakt mikrofoni: Ovi mikrofoni se direktno postavljaju naizvorzvukaiupijajuvibracijesapovršineinstrumentakojiemitujezvuk.Čestosemontirajunamuzičkiinstrument(gitarasapiezoelementomilipodnimikrofonzaduplibas).Protivprovalnialarmnisistemi, instalirani u radnjama u kojima se prodaju dijamanti,

RUČNIMIKROFON CLiP-on mIKrofon


funkcionišupoistomprincipu:akosestakloizlogaudari,kontaktnimikrofonosetivibracijeialarmseuključuje.

Kondenzatorski mikrofon “pucaljka”: Mikrofon pucaljka jedobio ovaj naziv zbog svog izgleda. Kondenzatorska kapsulaovogmikrofona,zajednosavrhunskomelektronikom,obezbeđujekontrolisandijagramusmerenostisavisokimstepenomsuzbijanjaneželjenih ambijentalnih šumova. Pošto poseduje velikifrekvencijskiopsegivisokudinamiku,ovajmikrofonjenamenjenspecifičnimvisokozahtevnimaplikacijamautelevizijskojifilmskojindustriji,kadajepotrebnodamikrofonistalakbudusakriveni.

Paraboličnimikrofon:Mikrofonsemontiraufokusparaboličnogogledala. Zvuk koji dolazi iz udaljenog izvora se usmerava namikrofonuzpomoćparaboličnogogledala,pričemuseusmerenostiosetljivostmikrofonapovećavaju.Koristisezasnimanjezvukovauprirodi.

KontaKt mIKrofon PARABOLIČNIMIKROFONKONDENZATORSKImIKrofon “PUCALJKA”

2.5.1.3 Podela mikrofona prema usmerenosti

U zavisnosti od strukture, mikrofoni pokazuju različiti stepenosetljivosti na različitim frekvencijama, i različitim smerovimadolaska zvučnog talasa. To se zove karakteristika usmerenostimikrofona i obično se crta u polarnom dijagramu koji pokazujezavisnost osetljivosti mikrofona od pravca zvučnih talasa.Osetljivost je najveća kada zvučni talasi dolaze upravno namembranu mikrofona(na dijagramu je taj pravac označen sa0º). Polarni dijagram predstavlja kružni grafikon, na kome jeglavno odstupanje od pravca mikrofona izraženo u stepenima,a osetljivost mikrofona je označena udaljenošću od centragrafikona.Dijagrampokazujedamikrofonimarazličituosetljivostnarazličitimfrekvencijama.Poštosumikrofoniobičnocilindričnosimetrični,polarnidijagrampredstavljauzdužnipresek,madasuidrugeopcijemoguće.

Neusmereniilikružni(omnidirekcionalni)mikrofoni:Kaoštoisamnazivkaže,ovajmikrofonjepodjednakoosetljivnazvukekojidolazeizsvihpravacauprostoru.Kadajerečoamplifikacijama,ovaj mikrofon nijemnogo praktičan, zato što ne pruža nikakvuzaštitu od “zujanja”. Istina je međutim, da pošto ovi mikrofoniimajuujednačenfrekvencijskiodzivnedolazidovrhova(peak)ujačinizvuka,štoznačidakružnimikrofonnemafrekvencijekojesuvišeosetljivenazujanje.Ovajtipmikrofonaseobičnokoristizasnimanjezvuka.

Kardioidni (bubreg/srce) mikrofoni: Naziv ovog mikrofonase odnosi na činjenicu da karakteristika usmerenosti, premaengleskimizvorima,imaobliksrca,apremanemačkim,dijagram


imaoblikbubrega.Ovajtipmikrofonaimanajširuprimenu.Zbogsvoje usmerene osetljivosti, lako se eliminiše zujanje i bukamikrofona.Nažalost,frekvencijskiodzivovogmikrofonanijetakoujednačenkaokodkružnogmikrofona,pogotovoakoizvorzvukanijeunjegovojosi.

KrUžni MiKrOfOn KarDiOiDni (bUbreg/srce) MiKrOfOn

DvOsMerni MiKrOfOn

Dvosmerniiliosmični(bidirekcionalni,gradijentni)mikrofoni:Njihov naziv ima veze sa činjenicom da oblik karakteristikeusmerenosti ovog mikrofona liči na broj osam. Ovi mikrofonisu imuni na bočne signale, ali zato imaju mehanički sklop kojiomogućava potpuno jednako delovanje zvučnog polja sa obestrane membrane. Ovaj metod odlično funkcioniše ukolikosnimamodvazvukačijisuizvorijedannaspramdrugog,naprimerprilikomvođenjaintervjuailisnimanjaustudiju.

2.5.1.4 Ostale karakteristike mikrofonaFrekvencijska karakteristika: Frekvencijska karakteristikamikrofona nije ujednačena, što ne mora predstavljati problembudućidasvaki izvorzvuka imarazličitu frekvenciju. Upravo iztograzlogapostojemikrofonikojiseposebnokoristezaodređeneinstrumente ili izvore zvuka, npr. mikrofoni za glas, bubnjeve,flautu,gitaru,niskotonskeinstrumente(basbubanjilikontrabas),itd…

Frekvencijska karakteristika mikrofona predstavlja promenuosetljivosti izraženu u dB, i predstavljena je dijagramom savrednostima koje se kreću od 20Hz do 20kHz. Vrednosti nafrekvencijskoj karakteristici su normalizovane na vrednostosetljivosti mikrofona na 1000Hz, što predstavlja referentnuosetljivost(0dB).

20

10

0

-10

20

30100 1000 10.000 20.000

dBre

1 V

/Pa

Osetljivost mikrofona: Osetljivost mikrofona predstavlja nivosignala na izlazumikrofona u odnosu na ulazni napon signala.


Ovakarakteristikadefiniševezuizmeđuulazneiizlazneveličinetojestizmeđupobudnogpritiskaielektromotornesilekojausledtoga nastaje

Prekomerno napajanje - overcharging: Dobri mikrofoni suobično u stanju da prenesu nivo zvučnog pritiska (SPL-sound pressure level) od 140dB bez distorzije. Ovaj nivo zvučnogpritiska je intenziteta koji je za10dBveći odpragabola!Takavnivozvučnogpritiskasemoženaprimerjavitiukolikosemikrofonpostavi veoma blizu kompleta bubnjeva (tzv.Close miking). Priovakvomnivouzvučnogpritiska,izlaznisignalmikrofonamožebititakovisokdapotpunonadjačaulaznisignalpojačala.

simetričniiasimetričniinterfejsi:ProfesionalnimikrofoniimajutropolneXLRkonektoresasledećimrasporedompinova:

1.UZEMLJENJE/OKLOP2.SIGNAL+VRUćIKRAJ3.SIGNAL–HLADNIKRAJ

1 12 23 3

Simetrična provodljivost signalaposedujevisokstepenzaštiteodsmetnji.

Jeftinijimikrofoniobičnoimajukonektorod6.3mmpopularnonazvandžek(jack).

Fantomsko napajanje: Određenim mikrofonima (npr.kondenzatorskimikrofon) jepotrebnododatnospoljnoelektričnonapajanje (tzv. fantomsko napajanje) da bi funkcionisali.Fantomskanapajanjasuneophodnazapunjenjekondenzatorskihpločainapajanjepretpojačala.UpraksisekoristeDCod9-48Vkojanapajajumikrofonkrozmikrofonskikabl.

sunđer za mikrofon: Mikrofoni koji se koriste za pevače /govornike imajusunđerkoji jeugrađen unutarpopfiltera, ilisemože kupiti zasebna navlaka od sunđera koja se navuče namikrofon. Sunđer propušta zvučne talase, a zadržava šumoveodvetrakao idodatnešumovekojinastajuprilikomizgovaranjaglasovatip;takođeštitimikrofonodsitnihkapljicapljuvačke.


2.5.2BežičnimikrofoniSignal bežičnog mikrofona se prenosi radio talasima u VHF iliUHFFMpodručjufrekvencija,saAM,FMilinekomdrugomvrstomdigitalnemodulacije.Ovimmikrofonimanijepotrebankabldabisekonektovali,štopevačuiliizvođačudajeslobodukretanja;takođesabežičnimmikrofonomnestajeipotrebazastalnimpomeranjemi nameštanjem kablova čime se eliminišemogućnost oštećenjai kidanja kablova. Nedostaci bežičnih mikrofona su mogućnostpojave interferencije (uticaj druge radio opreme ili drugih radiomikrofona), ograničeno vreme neprekidnog korišćenja, šum ipojavamrtvetačke,kaoiograničenbrojmikrofonakojisemogukoristitiuistovremenaistommestu(ograničenbrojradiokanala).

Kada se koristi bežičnimikrofon važno je da samo jedna vrstauređaja koristi jednu frekvenciju na određenommestu (npr. nakonferenciji za novinare nekoliko filmskih ekipa koristi sličnebežičnemikrofone).

Ubežičnimmikrofonimasenalazibaterijakojasemorazamenitiilinapunitiprekorišćenjamikrofona.

Audiomontaža2.6

Teorija kaže da tokom digitalne obrade zvuka ne dolazi doopadanja kvaliteta snimka,mada je danas praktično nemogućeobaviti proces obrade zvuka isključivo u digitalnoj formi. Osimtoga,emitovanjesnimakaćebitiuanalognomrežimurada(osimza digitalno zemaljsko audio emitovanje ili digitalno satelitskoemitovanjeiliuslučajusnimakakojiseobjavljujunainternetu).

2.6.1 Digitalno snimanje zvukaZvukkojijesnimljenuzpomoćmikrofona(ličnisnimak)idigitalnogdiktafonasemožeprebacitinaračunarisačuvatiuvidudatoteke.

2.6.2 Obrada audio materijalaProgrami, koji su prilagođeni montaži samo jedne trake (one-track editing), se koriste za jednostavne oblike obrade zvuka(npr.programSoundForgezaobradu izveštaja),doksunamzakompleksnijuobradupotrebniprogramikojekoristimokadaželimodaposložimovišeaudiozapisauvišetraka(multi-track editing),npr.programCoolEditPro.Samultitrackprogramimamogućejerotiratirazličitezvuke,adapritomkontrolišemonjihovujačinu.GotovobrađenizvuksemožesačuvatiunekompresovanomwAVformatu,madasetakođemožeikompresovati.


Nakon završenog snimanja i pre emitovanja, snimak se moraobraditi.Prilikompreslušavanjasnimka,potrebnojeobratitipažnjunasledećeelemente:• Daliosobakojaseintervjuišesuvišečestokoristi“er”ili“hmm”?

/Dalipravidugepauze?/Dalistalnoponavljaistureč,zvuk,rečenicuilimisao?(Neželjenešumove,dugepauzeugovorutreba iseći osimakonisu tu sa posebnim razlogom, npr. danam pokažu da se govornik zaglavio, i da mu je potrebnomnogovremenadasmislištadakaže.)

• Dalismosačuvalioriginalnudatoteku?(Dabiseizbeglimogućinesporazumi,poželjnojesačuvatineobrađenuverziju,tokominakonobrade.)

Tokomobradezvukatrebaobratitipažnjunasledeće:• Dalirečenicaidaljeimasmislanakonštoseisečeiobradi?• Dalićeserečenicaitokmisliizmenitinakonobrade?• Dalirečeniceimajusmisla,odnosnoodgovarajućufunkciju?• Daliseistarečenicagreškomponavljadvaputa?• Da li se čuje klik zvuk na mestu rezova? Ako je odgovor

potvrdan, dotični zvuk se može eliminisati pojačavanjemzvučnog talasa ili izjednačavanjem talasne linije uz pomoćopcijemikrorezanje-finecut.

• Da li rez odvlači pažnju?Ako rezovi više ometaju slušanjesnimka od zvukova kao što su “hmm” i “err” , onda trebazadržatioriginal.

2.6.3 Odnos muzike i govoraPreizvesnogvremenapostojalajepraksadasesvakapesmanaradijunajaviprenegoštosepusti,idokjemuzikasviralanijebilonikakvepriče(voditeljunijepadalonapametdapričadokmuzikatraje).Danas je postalo uobičajeno i da čitanje vesti prati nekapozadinskamuzika;muzikajepostalasredstvozapopunjavanjepraznine, ili ono što bi naučnici okarakterisali kao “strah odvakuma” (priroda je prestravljena konceptom praznine, i zatonastojidapopunisvakivakum–ukontekstumedijaovapojavasetumačikaostrahodtišineiligubitkakontinuiranogritmaprogramanaradiju).

Napočetkudevedesetihgodinaprošlogveka,nakomercijalnimradio stanicama ustalio se koncept uređivanja radio programakojibisemogaonazvati“samomuzika–bezpriče”.Bilojesveviše radioemisijaukojimasuseemitovalepesmeublokovimau trajanju od 10-20minuta, što je ekvivalent trajanja nekolikotraka.Napočetku2000-tihtrendpočinjedasemenja;naročitoujutarnjimemisijamaslušaociradioprogramanemajuvišeprilikudaslušajuisključivomuziku,poštokomentariipričanjeradiovoditeljapopunjava najveći deo programa – i to ni manje ni više negoprogramamuzičkihemisija!Trominutnopravilozaradiovoditeljevišenijenasnazi.Komercijalneradioemisijeimajusegmentebezmuzike(čakipozadinskemuzike)utrajanjuoddesetivišeminuta.Za vreme ovih segmenata radio programa, voditelji diskutuju ilikomentarišuodređenutemu.

2.6.4 Pozadinska muzika na radijuUradioprogramimabaškaoinafilmu,muzikačestonijeuprvomplanu,većslužisamokaomuzičkapodlogaprograma,kojanije


u centru pažnje slušalaca. Muzički stil pozadinske muzike (iliodsustvoistog)namdostagovoriokomtipuradiostanicejerečkaoiovrednostimakojedotičnaradiostanicastavljauprviplan.

Upotrebamuziketokompričenaradijujevažna,ukolikotoočemusegovorinezahtevanepodeljenupažnjuslušaoca.Ukolikoželimoda se usredsredimo na neku diskusiju ili razgovor, pozadinskamuzika može da iritira. Zaključak je da se pozadinska muzikamorakoristitiobazrivoidozirano.

Pozadinskamuzikasekoristizavreme:

• vesti(ritmičnaiponavljase),• vremenskeprognoze(njuejdžmuzika,cvrkutptica),• dokumentarnihemisija(elektronska,samoakordi),• najavedogađajaiTVprograma,• ilisamodapopuniprazanhoduprogramu(akoimavremena

donaredneemisije–neutralnadžezmuzika).

2.6.5 Audio efektiSoundCli.ps je besplatni portal za distribuciju audio efekata nakomesvakomožedaotpremiaudioefekte,atakođejedozvoljenobesplatno preuzimanje audio efekata koje su drugi korisniciotpremili.

Na SoundCli.ps stranici nije potrebno da se registrujete da bibesplatno preuzimali audio efekte, dok je za otpremanje audioefekta registracija neophodna.Postoje različite internet straniceovogtipakaoštoje,naprimer:http://sweetsoundeffects.com/

2.6.6Arhiviranjeikonvertovanjeaudio datotekaVelikewav datoteke i drugi programi se takođemogu arhiviratiu mp3 formatu. U tu svrhu neophodno je imati programe zakonvertovanje iz wav formata u mp3 format (CDex, waver,Rightclickmp3, itd.). Neki od pomenutih programa su potpunobesplatni, dok se za korišćenje drugih mora platiti nadoknadanakonisteka30dana.Dabikonvertovanjeump3formatbilokvalitetno,morajusenajprezadovoljitisledećiparametri:• Stereo:192kbps,

• Mono:96kbps.

(Vrednosti koje sumanje od gore pomenutih stvaraju šumove ipucketanja.)

2.6.7 Ako smo završili proces rada potrebno je da:Još jednompreslušamokonačnu,obrađenuverziju.Poželjno jedanamidrugiljudidajupovratnuinformacijuosnimku,zatoštoćeonimoždaprimetitigreškekojeminikadanebismouočili.


2.7 Distribucija audio datoteka

2.7.1 Kompresovane audio datoteke2.7.1.1ZaštojekompresijadatotekavažnaDigitalneaudiodatotekevrlobrzoispunjavajuprostornačvrstomdiskuzauzimajući10.5MBprostorauminuti.Uzpomoćkompresijemožemoihsmanjitinaprihvatljivu,praktičnuveličinu:možemoihprepolovitiilismanjitinačetvrtideouodnosunaprvobitnuveličinu.

Kadasuaudiodatotekeupitanjuprimenjujesedrugačijatehnikakompresije, pošto se one bitno razlikuju od ostalih podataka.Grafikoni,datotekenastaleuprogramuzaobraduteksta,zapravosvevrste tekstualnihdatoteka ilidatotekasabrojevima, sadržeu sebimnogo karaktera koji se ponavljaju (npr. razmaci).Ovedatotekesemogukompresovatiuzpomoćalatkizakompresijuopštenamene,tojestprogramaPKZIPiliARJ,kojimogudatotekudasmanjena jednupetinunjihoveoriginalneveličine.Međutim,takvi programi za kompresiju ne odgovaraju audio datotekama.Zvukseposvojojprirodistalnomenja;zvuknesadržipodatkekojisusuvišniiliobrascekojiseponavljaju.Zatim,bitnojeznatikojitipaudiomaterijalaželimodakompresujemo.Govorsemožemnogouspešnije kompresovati odmuzičkih datoteka, zbogpauza kojeseugovoruponavljaju.Kodmuzičkihdatoteka,takozvani“perioditišine”zapravotoinisu,jeruveksadržezvuk.

Izsveganavedenogsledi,dasuzakompresijumuzičkihdatotekapotrebne kompleksnije procedure, koje istovremeno koristekarakteristike zvuka kao i karakteristike slušnog mehanizmaljudskoguha.Nažalost,primenaovihprocedurauveksasobomnosi gubitak podataka. Kada koristimo određenu tehnikukompresije,odabraninivokompresijepodatakauvekpredstavljakompromisizmeđukvalitetaprenosaiprenosnogkapaciteta.Zatojenašciljdapronađemoefikasneprocedurezakompresijukojećeuprocesurealizacije„izgubiti“onepodatkeizaudiodatoteke,čije odsustvo neće značajno narušiti lepotu finalnog zvuka.Drugivažančinilacjebrzinakompresije,budućidajezvuklakšearhiviratiukompresovanoj formiukolikogamožemoslušatibezekstrahovanja, uz pomoć takozvanih real time player programa (audio obrada u realnom vremenu). Intenzivan razvoj tehnikakompresijejezapočeoosamdesetihgodinaprošlogvekaitrajedodanašnjihdana.

2.7.1.2Vrstetehnikazakompresijuzvuka

Kompresija bez gubitaka: Postupak kompresije bez gubitkapredstavlja sažimanje podataka pri kome ne dolazi do gubitkainformacija, a kvalitet podataka ostaje netaknut. Ove metodegarantuju identičnost izvorne i kompresovane datoteke. Boljemetode ove vrste su one koje mogu da ostvare veći stepenkompresije.

Princip ovih postupaka se zasniva na glavnim karakteristikamaaudiodatoteka,ikoristeseposebnialgoritmisažimanjapodataka.Sažimanje datoteke, koje se postigne upotrebom postupka


kompresijebezgubitka,jeuprocentimaznačajnomanje(15-30%)nego kada se koristi postupak kompresije sa gubitkom (tipično50–60%).Tehnikekompresijeovogtipasu:

• MeridianLosslessPacking–MLPtehnikakompresija

• FreeLosslessAudioCodec–FLACtehnikakompresija

Kompresija sa gubitkom: Većina postupaka kompresije zvukapodrazumevaodređenigubitak,tojest,usamomprocesudolazido gubitka informacija:međutim bitno je da gubitak informacijane prouzrokuje pogoršanje kvaliteta zvuka, odnosno važno jedaopadanjekvalitetazvuka(koje jeuglavnomneizbežno)budesvedenonanajmanjimogućiminimum.Stepenizvodljivostisvegaprethodnonavedenog(uslučajukompresijerečjeotomeukojojmerijeizvodljivosačuvatikvalitetzvuka)ćeodreditikvalitetiuspehpostupkakompresije.

(Strogogovoreći,ovipostupcizapravonepredstavljajusažimanjepodataka, već predstavljaju kodiranje manje važnih informacijakojićeupostupkubitiizgubljeni.)

Ova metoda se zasniva na psiho-akustičnom modelu, to jestna činjenici da postoje zvuci koji su izvan ljudske percepcije,odnosnopolaziseodpretpostavkedaljudskouhonijeuistojmeriosetljivo na sve frekvencije jednog zvuka. Ovim postupkom sezapravo eliminišumanje važne informacije u audio signalu, onidelovikojeljudskouhonečujebašnajbolje,ikojisumanjezvučni,ili se takve informacije ugrađuju u delove koje karakterišeboljazvučnostsaciljemdaseneželjenipodacieliminišu.Naefikasnost

ovihmetodauvelikojmeriutičekvalitetpsiho-akustičnogmodela.Akojemodelneispravan,ondaćezvučni,važnidelovinedostajatiizaudiomaterijala,štoneminovnodovodidoopadanjakvalitetazvuka.

Pošto postupak kodiranja podrazumeva gubitak podataka, astepen gubitka podataka se razlikuje u zavisnosti od postupka,sledi zaključak da će se kvalitet svakog audio materijala kojije kodiran na takav način (kompresija sa gubitkom) značajnopogoršati ukoliko se takav materijal bude ponovno kodirao ilitransformisaoizjednogformataudrugi.

Tehnikekompresijeovogtipasu:

• mP3

• RealAudio

• windowsMediaAudio–wMA

2.7.2 Distribucija na internetu

2.7.2.1 Postavljane audio datoteke nazajedničkiportalPoštoYouTubenijepogodanzaskladištenjesamoaudiosadržaja(.MP3,.wAVitd.)ilisamodatotekasaslikama(.JPG,.PNGitd.),prenegoštosepomenutisadržajipostavenaovajsajt,morajudasekombinujusa formatimakojisuprihvatljivizapostavljanjenaYouTube.


Besplatni programi kao što je, npr.windows LiveMovieMakerće nampomoći da sliku dodamoaudio sadržaju, i na taj načinmožemoaudiodatotekukonvertovatiuwMVvideoformat.Nakonkonverzijeaudiodatoteke,možemojepostavitinaYouTube.

Prvi korak:Selektujtevašeaudioivideodatoteke

1. Na gornjoj traci računara kliknite na opciju Add photos and videos (dodaj fotografiju i video snimak), i izaberitefotografijusavašegračunara.Izabranaslikaćeseprikazatinaekranu.

2. KliknitenaopcijuAdd music (dodajmuziku),iizaberiteaudiozapis.

Drugi korak: Spojitefotografijusaaudiozapisom

Da biste bili sigurni da će se datoteka postaviti na YouTube,podesitetrajanjeprikazivanjasliketakodasepoklopisadužinomtrajanjaaudiozapisanavremenskojliniji.

1. Kliknitedvaputnaopcijugreen sound trackkojasenalazinavremenskojliniji,kojaćeprikazati“krajnjutačku”.Uzmitekopijubroja(npr.261.49).

2. Zatim dvaput kliknite na opciju picture miniature koja senalazinavremenskojliniji,inakojojćeteupisativremetrajanjaprikazivanja slike koje se poklapa sa dužinom trajanja audiozapisa.Akojenaprimer,dužinatrajanjaaudiozapisa261.49,ondaivremeprikazivanjaslikemorabitipodešenona261.49.

Trećikorak:Sačuvajdatoteku

1. Kliknite na opciju Recommended for this project (Preporučenozaovajprojekat).

2. Nakonštoizabereteimezasvojvideozapis,kliknitenaopcijuSave(sačuvaj).

2.7.2.2 Radio na internetuSamoograničenbrojradioprogramasemožetransmitovati.ITU-Međunarodna unija za telekomunikacije je raspodelila određenbroj radio frekvencija svakoj zemlji koje radio stanice u timzemljamamogudakoriste.Korišćenje,odnosnorentiranjeradiofrekvencijskogopsegajepriličnoskupo.

Sadrugestranenainternetunepostojeograničenjazaradiostanice.Uređenradioprogramsekonvertujeunekuvrstukompresovanogformatazaemitovanje(npr.real media, rm).Dabistemupristupili,dovoljnojesamodaiznajmiteweb hosting,prostornaharddiskuservera,saneophodnimpropusnimopsegom,uciljukontinuiranogemitovanjaprograma.Propusniopsegserveraćeodreditikolikoljudi će moći da istovremeno sluša emitovanje programa. Akozakupiteprotokod,npr.256kbps,toznačidaukolikobisto ljudiistovremenoželelodapratiprogram,potrebnojedabrzinaprotokabudestoputavećaod256kbps.Internetradiostanicemorajuuzetiuobzirautorskaprava-copyright.

„Streaming media“značidainformacijedolazeupaketu;streaming predstavlja ono što se dešava kada gledate audio ili videosadržajeprekointerneta.Videoiaudiosadržajisukompresovani


pasedekompresuju,ipostajudostupnizagledanjesvedokimateaktivnu vezu sa internetom. Sadržaje možete pratiti na zahtev,odnosnonijepotrebnodasepreuzimajusainterneta.Naovajnačintakozvanimedija serveri omogućavaju brzu isporuku podataka.Naravnovaškompjutermoraimatialgoritamzaekstrakcijuovogkodeka(kompresija,dekompresija).

2.7.2.3 PodcastingPodcastingjenovatehnologijazadistribucijuradijskogprogramai drugih tonskih sadržaja na zahtev slušalaca. Podcasting vamomogućava da slušate radijske programe kada poželite i kadavam to odgovara. Značajna prednost podcast tehnologije je utomeštovamomogućavadanajednommestupogledatespisakpostojećih emisija, kao i automatsko ažuriranje i prenos novihdatoteka. Podcasting tehnologija je postalapopularnana kraju2004.godine,kadasuprenosivimuzičkiplejeripočelimasovnodasekoriste.

Upotreba podcasting tehnologije: Uz pomoć “podcasting”tehnologije (naziv jedobijenspajanjem izraza iPOD -prenosnimedia player koji omogućava bežično spajanje na interneti broadcasting- emitovanje), korisnici se mogu pretplatiti nainformativnekanale,štoznačidaćebitipravovremenoobavešteni,naprimeruvezisanovimnaučnimdostignućima, ilimogusamisa interneta preuzimati informacije koje ih zanimaju: najnovijevesti, kursna lista, itd. Nakon prijave, funkcija RSS (Really Simple Sindication -veoma jednostavnadistribucija)čitačakojajeinstaliranauinternetpregledaču(browser)ćeobjavitinajnovijevesti,kojekorisnikmožedapročitanasvomtelefonuiliračunarukadaontoželi.Udanašnjevremeprenosivihplejera,kaoštosu

pametni telefoni i druge naprave, podcasting tehnologija pružablagovremenu informaciju o najnovijim događajima, tako dakorisnicinemorajustalnodaproveravajuportalesavestima.

Radio2.8

2.8.1 Istorija radijaIstorija radija je započela u 19-tom veku. Hercov rezonator,zahvaljujući kom je ovaj naučnik dokazao postojanjeelektromagnetnih talasavršećieksperimenteuperiod 1887-88.godinesesmatrapretečomradioaparata.ItalijanMarkonije1894.godine objasnio praktičnu primenu telekomunikacionih talasa ibežičnog telegrafa.FizičarAleksandarPopov izRusije je1896.godineuspeodarazmenibežičnetelegrafskeporukenarazdaljiniod250m,apetgodinakasnijejeuspostaviobežičnuvezuizmeđuEvropeiAmerike.Godine1906.američkipronalazačLideForest(Lee de Forest)jeizumeotakozvanetriode(elektronskucevkojauzimaslabeelektričnesignaleipojačavaih),uzpomoćkojihjenapravljenmnogoboljiprijemnik.Ovajpronalazakjeomogućiodaradioprijemnikneprenosisamosignalevećiljudskiglas.

Prvi radioprogram jeemitovan1914.godineu graduLaken,uBelgiji, a 1921. godine, u Pitsburgu pokrenuto je prvo redovnoemitovanje radioprograma.Radioemitovanjeseubrzoproširilou Evropi: 1922. godine, osnovana je britanska kompanija za


emitovanje. d.o.o. (BBC), dok su u Nemačkoj dve privatnekompanijepočelesaemitovanjemprograma.

Prvi radio aparati su bili bežični kristalni radio-prijemnici. PrvikristalniprijemnikjekonstruisaoPikard(Greenleaf Whittier Pickard)1906.godine.PrednostovogkristalnogdetektorajeutomeštomunisubilepotrebnebaterijeiliACnapondabifunkcionisao.Njegovemanesetičučinjenicedajemogaodaprimisamoobližnjeprenosevisokihperformansi, i loše je razdvajaostanice.Šta više, samojednaosobajemogladaslušaovajuređaj,koristećijednuslušalicu.Akojevišeljudiželelodaslušaprogramnaovomaparatu(npr.čitavaporodica),zatuoperacijusubilipotrebnizvučnici,akristalnidetektornijemogaodapodržizvučnike.Signalikojidolazeizetrasumoralidasepojačavaju.Utusvrhujekonstruisanavakumskacevkojajeimalazadatakdapojačavasignal,imoglajedauvećaintenzitetsignalazadeset,pačakidvadesetputa.Proizvodnjaradioaparatasaviševakumskihcevijezapočelatridesetihgodinaprošloga veka. To su bili super-prijemnici sa nekoliko talasnihopsega,poštosuporeddugihisrednjihtalasapoprviputuvedeniikratkitalasi(HF–visokafrekvencija).

Vakumska cev je konačno standardizovana 1930. godine, atakođe jestandardizovan i izgledradioaparata:na jednojstraniradio prijemnika su bili zvučnici, a sa druge strane se nalazilaskala,dugmićii“magičnooko”.Magičnookojeuvedenouperiodu1938-39 kao indikator snageprenosa.U zapadnojEvropi cevniradioprijemnici,kojisusesastojaliodravnekutijesavakumskimcevimanavrhu,izakrivljenimzvučnicima(eksponencijalnikonus-poznatkao“vrat labuda”)počelisudaseproizvodedvadesetihgodina

2.8.2 Vrste radio emisijaKriterijumizapodeluradioprogramamogubitirazličiti:

-Jedanodkriterijumajesadržajprograma,patakorazlikujemodomaćeradiostanice ili radiostaniceposebnog“formata”(nekesuspecijalizovanezaodređenemuzičkepravce ili za talk-showemisije);atakođepostojeipropagandneradiostanicekojeemitujuprogramzaslušaoceuinostranstvu.Baškaouslučajučasopisa,imidž i uspeh određene radio stanice zavise od uređivačkepolitike,pravilnoodabranogsadržajainaravnonačinapakovanjaprograma. Radio stanice za nacionalne manjine se dele nakomercijalne,zatimnaradiostanicekojeemitujuprogramuokvirumanjezajednice,ijavneradiostanice.

-Drugikriterijumtičesepodručjakojepokrivaradiosignal,patako razlikujemo radio stanice u okvirumanje zajednice (signalpokrivanekolikokm2,npr.jednostambenonaselje),lokalneradiostanice (10-30 km2, npr. jedan grad), regionalne radio stanice(30-100km2,ceoregion),nacionalne(mrežastanicakojapokrivačitavuzemlju),iradiostanicečijijeprogramnamenjenzaslušaoceuinostranstvu,biloodređenogregionailiglobalno(npr.BBCworldService).

- Treći kriterijum tiše se finansiranja, pa tako razlikujemokomercijalneinekomercijalneradiostanice.Nekomercijalneradiostanice mogu delimično ili u potpunosti da budu finansirane izdržavnog budžeta, zatim slušaocimogu biti finansijeri (u oblikudobrovoljnihpriloga ili pretplate) ili nekedrugeorganizacije kaoštosucrkve,fondacijeitd.


- Četvrti kriterijum podele se tičevlasništva radio stanica, patakoradiostanicemogubitiuvlasništvudržave,crkve,određenezajednice/fondacije/univerziteta,ilimogupripadatilokalnimmesnimzajednicama ili fizičkom licu.Radiostanicekojesuuvlasništvufizičkog lica su uglavnom privatne, nezavisne radio stanice, pričemuradijomupravlja lokalnopreduzeće ili radiomreža,asamvlasnikupravljanesamolokalnomvećinacionalnommrežom;ilijevlasnikradijakompanija.

-Petikriterijumbibilidistributivni sistemi,patakorazlikujemoanalogne i digitalne programe. U okviru analognog programapostojesrednjiidugačkitalasi(AM)ilikratkitalasi,kojiobičnomogudapokrijuširepodručje,ikoristesezanacionalnaimeđunarodnaemitovanja. Unutar URH opsega, analogno FM emitovanjeje pogodno za stereo muziku, ali mana je to što pokriva malopodručje;zanacionalnupokrivenostjepotrebnovišeprenosa.

Po drugoj podeli, razlikujemo zemaljsko, satelitsko, kablovsko iinternetemitovanje.Internetemitovanjemožeisključivobitidigitalno,dok ostala mogu biti i analogna i digitalna. Pošto distributivnisistemradiostanicaimaograničenbrojizvora(frekvencija),važnojeznatidabrojradiostanicakojeemitujuprogramuetarmorabitiregulisanzakonom,zbogčegaradiostanicemorajuimatidozvoluzaprenosiemitovanjeradio-difuznogsignala.Dozvolaseobičnodobijaputemtenderaikonkursa,afaktorikojiseuzimajuuobzirprilikomizdavanjadozvolasusadržajprograma(dalijeodopšteginteresa)ilinačinfinansiranjaemitovanjaprograma.

U praksi razlikujemo nekoliko osnovnih vrsta radio-difuznogsistema.

2.8.3 Javni servisNacionalnijavniservismožedasefinansiraizbudžeta,ilimožebitiuprivatnomvlasništvu.Glavnarazlikaizmeđujavnogservisai državnog radija je u tome što javni servis emituje objektivne,nepristrasneinformacije,ineslužidržavnojpropagandi.Zadatakjavnog servisa je da obrazuje, informiše i zabavi.Dobar primerjavnog servisa je radioBBC. Javni radio servis običnoemitujenekoliko programa istovremeno. To su obično programi, kojipokrivaju različite sfere interesovanja (originalni koncept BBCradija),amogubitiispecijalizovaniprogrami(kaoštosuprogramioknjiževnostiiliprogramisaklasičnommuzikom).Javniservisbiposvojojdefiniciji trebalodaemitujekvalitetneemisije,odnosnodaizostavi programekojinemajuvrednost ipredstavljajusamoborbuzagledanost.Udanašnjevreme, koncept javnogservisasepreispituje:komercijalneradiostanicesetakođepredstavljajukaojavniservisi,poštoseobraćajumnogovećembrojuslušalacanego što je bio slučaj sa tradicionalnim javnim radio servisima.Svrhajavnogservisajedaseobraćaštovećembrojuslušalacai da ima masovnu publiku. Radio stanice koje emituju visokokvalitetneradioprogramesunekadamogladaprivukumasovnupublikuitakoispuneosnovnizadatakjavnogservisa–svedoksenisu pojavili konkurenti kojima je komercijalni interes najvažniji.Tada sedesiopreokret i sadržaj radioprograma jedobio lakšunotu,pričemuakcenatvišenijebionakvalitetuprogramakojiseemituje.Utakvojatmosferi,zadataktradicionalnogjavnogservisadaočuvaiafirmišekvalitet,postajepraviizazov.

Karakteristikejavnogservisa:• obavezni minimum kada je u pitanju pružanje informacija o

aktuelnimdogađajima


• vrlomalokomentara• načinradaimaformu„obaveštenja“;informacijetekuujednom

smeru:pružanjeinformacija• opipljiva distanca između slušalaca i zaposlenih na radiju,

rezervisanstil• jednakaraspodelaposla

2.8.4 Komercijalni radioPored javnog servisa, komercijalne radio stanice predstavljajuveomaznačajnukategorijuunašemdvojnommedijskomsistemu.Jediniciljkomercijalnihradiostanicajezaradaisvejepodređenopravljenju profita. Njihov glavni izvor prihoda su reklame, kojeimajuzaciljdaseobrateštovećembrojusolventnihpojedinaca.Reklame koriste muziku kada se obraćaju publici i idealno jeukoliko se emituju u pauzi zabavnih talk show emisija. Zakono radio difuziji može da obaveže ove stanice da određeni brojemisijaposvetetemamaodjavnogznačajaiinteresa.Ciljnagrupakomercijalnihradiostanicajespecifičnagrupaslušalaca,čijesepotrebemogulakopredvideti.Komercijalneradiostanicekoristeodređeniformatiemitujeseisključivoodređenavrstamuzike.Karakteristikekomercijalnihradiostanica:

• daseobrateštovećembrojuslušalaca• da privuku pažnju slušalaca reklamnim kampanjama,

rasprodajama, kvizovima, i senzacionalističkim elementimašouprograma

• dabuduveomalaskaveiprijemčive• pozivanjepoznatihličnostiuradioemisije

• pretvaranjekomunikacijeurobu• glavnaambicijakomercijalnogradija:dapopunitermineizmeđu

reklama

2.8.5 Mali radioTreći tip radio stanica predstavlja radio koji emituje program uodređenoj zajednici. Zahvaljujući ovim radio stanicama, manjezajedniceimajuprilikudaseoglase,ausloviradasuopuštenijiupoređenjusajavnimservisomilikomercijalnimradiostanicama.Overadiostaniceopstajuzahvaljujućizajednici,zaposleniradebeznovčanenadoknade.Njihovcilj jedamikrofonpredajuzajednicikojoj pripadaju, odnosno njenim članovima. Broj slušalaca ovihradiostanicajeobičnojakomali,poštosespecijalizovaneemisijeobraćajumalojgrupiljudi.

Karakteristike malih radija koje emituju program u određenojzajednici:

• neželedaseobraćajusvima,posvakucenu• podržavajusubkulture,manjine,određenedruštvenegrupe• raduovimradiostanicamajevolonterskogtipa• karakterišeihličnipečatiotvorenstav• pristupačnost: program kreiraju ljudi kojima je taj program

namenjen• slušaocisunjihovipartneri• radioislušaociutičumeđusobnojedninadruge• neprofitni operativni okvir: potencijalni prihod se koristi za

održavanjeradiostanice,kojeneiziskujevelikasredstva• slušalacučestvujeukreiranjuradioemisije• aspektlokalnezajednicejeveomavažan


• nastojedaučvrstelokalnukulturuijezik• uglavnomseidentifikujusatemamakojeobrađuju• fokusnijenapoznatimljudimavećnaobičnomčoveku• svestraneradneuloge,radnizadacisečestopreklapaju• temekojimasebavesenetičumeđunarodnihilinacionalnih

događaja,ilipolitičkihdešavanja,većsutotemeodlokalnogznačaja(ilivesti izdrugih,susednihzajednica);temekojesetičulokalnezajedniceiljudi,njihovihproblema,ilipakdogađajiitemekojesubitnezaodređenugrupuistomišljenika

• vrednostikojenegujusuzasnovanenalokalnojkulturi;imajuzadatakdapredstavelokalneorganizacije,trendove,umetničkeradionice,itd.

2.8.6Teorijažanrova2.8.6.1 IntervjuPrivatni razgovor, koji ima utvrđenu formu, i koji se snima ipredstavlja javnosti u novinarske svrhe. Razgovor se odvijaizmeđupredstavnikamedija(jednogiliviše)ipojedinca/-aca,kojidajeizjavu(e)zapotrebepublikacije.Ciljklasičnog,informativnogintervjuajedaobjavitačneinformacijedobijeneodsagovornika,koji predstavlja pouzdan i autentični izvor. Zadatak portreta iliintervjua koji ima za cilj daprikaže ličnost sagovornika, je kaošto i sam naziv kaže, da pruži temeljan prikaz ličnosti koja seintervjuiše.

2.8.6.2 Koncept intervjuaIntervjujerazgovorizmeđudvojeivišeljudi,kojiimazaciljdaseodsagovornikaprikupeinformacijeuvezisaodređenomtemom.Intervju,kaoširokorasprostranjenanovinarskatehnika,sečesto

koristikaometodanaučnogistraživanja(npr.detaljniintervju),zatimumedijima,umarketinškimistraživanjimaiprilikomregrutovanjanovihkadrova.

2.8.6.3 Tipovi intervjuaPrilikomvođenja intervjuadvaosnovnaaspekta semeđusobnosuprotstavljaju: to su suptilnost i obradivost informacija koje seprikupeodsagovornikatokomrazgovora.Stoga,intervjumožemopodeliti na dva osnovna tipa, i još jedan tip koji je neka vrstaposrednikaizmeđuovadvaosnovnatipa:

Nestrukturisani intervju:sagovornikmožeslobodnodaobrazlažesvojestavovenaodređenutemu.Možejasno,detaljnoisuptilnodaseizrazi,idadajeinformativneodgovore,zbogčegajeteškoporeditiovajtipintervjuasadrugimtipovima.

Strukturisani intervju: sagovornik samo daje odgovore naunapredspremljenapitanjauokviruodređenetematike.Ovajtipintervjua je lakše porediti sa ostalim tipovima; pošto je slobodaizražavanjasagovornikaograničena,odgovorikojedajesumanjeinformativni.

2.8.6.4 IzveštajIzveštaj, kao novinarska forma, predstavlja kompleksan obliknovinskog izveštavanja koji u sebi prepliće više žanrova; temaizveštaja su društveni fenomeni viđeni kroz prizmu ličnostinovinara, i prikazani u kontekstu socijalne psihologije. Ličnostnovinaraseogledauodabiruteme,kojaotkrivanjegovdruštveniifizičkisenzibilitet.Ličnostnovinaradolazidoizražajaiunačinunakoji jeoblikovančinjeničnimaterijal, kroz koji sepovremeno


provlačiinjegovličnistav.Reporterrazgovarasasagovornicimanaodređenoj lokaciji ili u studiju. Intervjui, zatim izveštavanje oaktuelnimdogađajimakaoiportretinespadajuuizveštaje.Koncept izveštaja: Izveštajjeprikazodređenogzanimljivogdogađaja.Rečjeožanruukomesuljudiufokusuinteresovanja.Postojinovinsko,radijskoilitelevizijskoizveštavanje,kojesesnimanalokaciji,ilisezasnivanadogađajimakojisuuvezisa lokacijomnakojojsereportažasnima,aciljizveštajajedasedobijuinformacijeodljudikojisupovezanisadotičnimdogađajima.Formaizveštajajepragmatična,ona objašnjava i tumači stvarnost. U pitanju je prelazni žanr,mešavinaizmeđučinjeničnognovinarstvainovinarskogstilakojisezasnivanasubjektivnomstavunovinara.Izveštaj istražuje, procenjuje i generalizuje. Pored događaja ilokacije,akterisupodjednakovažni.Izveštajimaslobodnijuformuodinformativnogžanra.Uizveštajusemogunaćidijaloziiopisi.Izveštaj se ne bavi analizama, već oblikuje subjektivan stav;novinarsetakođemožepojavitiu izveštajunakomeradi.Autorima sloboduda prikazo akterimapričeo kojoj izveštavaobojielementimafikcije.Vrste izveštaja:• pragmatičan,reporterski• izveštajkojidajesudodogađaju,analitičan• izveštajodogađajuilistanju• dokumentarniizveštaj

2.8.6.5 IzveštavanjeoaktuelnimdogađajimaIzveštavanje o aktuelnim događajima na veran način oslikavastvarnost, u uređenoj i skraćenoj formi; važno je da se novinar

nalazinaodređenoj lokacijiupravomtrenutku, ida izveštavaodogađajunaosnovusvog iskustva isopstvenihutisaka.Novinariznosičinjeniceidajetačneinformacije,štogledaocimaislušaocimapomažedaboljeoseteatmosferu.Razlikaizmeđuizveštavanjaodogađajimaivestijeličniton.

Izveštavanjeoaktuelnimdogađajimaimaformuvesti,alijeipakvišeodtoga.Osimštoseusredsređujenaosnovnuideju,izveštajodogađajimaprenosiatmosferu,poštoseuveksnimanalokaciji(npr.izveštavanjeoratnimdešavanjima).Izveštavanjeserazlikujeodformevestizbogtogaštoimaličnu,subjektivnunotu.Izveštajćedatiisteinformacijekaoivesti(štasedesilo,komesedesilo,kadaigdesedesilo),samoštoizveštajdajejošodgovornapitanjekako.Prilikomizveštavanjaoaktuelnimdogađajimaobičnosenetražiodgovornapitanjezaštoseneštodogodilo,zatoštotospadaudomenizveštaja.Izveštavanjeoaktuelnimdogađajimaspadaučinjeničnižanrnovinarstva.

Dnevnik:Najmanje 90 posto vremena u dnevniku je posvećeno pružanjuinformacijaodogađajimakojisusenedavnodesilinadomaćoj imeđunarodnojsceni–neuključujućivestiostanjunaputevima,vremenskoj prognozi i sportskim vestima. Dnevnik je najvažnijapodgrupa informativnih emisija; dnevnik informiše gledaoce odnevnimdogađanjima idajesedmične izveštajeodogađajimausvetu.


Koncept vesti:Vestisesastojeodinformacijakojedolazeizproverenihipouzdanihizvora;tičusevećegdelapopulacije,ipredstavljajukrajnjiproizvodprofesionalnognovinarskogistraživanja.

strukturaisadržajvesti:Vesti predstavljaju kratak, koncizan, jasan i objektivan novinskimaterijal. Sve u svemu vesti moraju dati odgovor na ovih šestpitanja:“Ko? Kada? Gde? Šta? Kako? Zašto?”Udobronapisanimvestimanesmepostojatinijednasuvišnareč,štoznačidasevestinebimoglerazumeti,ilibibarbiloteškorazumetiihukolikobiseiznjihizbrisalasamojednareč.Vestipočinjulidomkojipredstavljarezimenajvažnijihinformacija.Glava vesti predstavlja elaboraciju lida.Vest se piše pomodeluobrnutogtrougla(unovinarskomžargonukoristiseizrazpiramidaumestotrougao).Unajširemdelu,tojestnapočetkuvesti,nalazesenajvažnijeinformacije,doksenajmanjebitnečinjeniceostavljajuzavrhtrougla(zakrajvesti).

Objektivnost u distribuciji vesti:Odnovinskihorganizacijaseuvećinislučajevaočekujedabudunepristrasne,štojevrločestoizazov.Novinaričestopravegreškukadadopusteda lični stav ili političkoubeđenjeutičena temuokojojizveštavaju,pričemugubenaobjektivnosti:njihovintegritetsedovodiupitanje,ipostajumetamoralnihnapada.

Faktorikojipovećavajuznačajinformacije:Kojeinformacijećedospetiuvestizavisiodnovinara(ilikakomikažemo,čuvarakapija).Selekcijasevršinaosnovuznačajakojuodređenavestima.Tojenajznačajnijakarakteristikakojaodređuje

dalićeinformacijaonekomdogađajubitiupotrebljenauvestimaitakodospetidonajširegkrugaljudi.Drugačijipristupglasi:značajkojuvestimapredstavljadodatnukarakteristikuinformacije,zbogkojeseonamožeprodati.Posaoodređivanjadalijevestznačajnailine,obavljajuprofesionalcisaiskustvom.

Značajvestipovećavajusledećifaktori:• događajiokojimaseizveštavamorajubitiaktuelniisveži• položajiuticajkojiakteriudatimvestimaimaju,dali jerečo

poznatimličnostima• geografskaikulturnabliskostsakonzumentimavesti• jedinstvenost događaja ili radnje o kojima je reč, njihova

neobična,iznenađujućaišokantnapriroda• sposobnostdasevestsmestiuodređenitematskiokvir,tojest

dalipostojenekidogađajikojisuprethodilionomokojemjeuvestimareč

• zanimljiviaspektinformacije,dalivestposedujepotencijaldazabavigledaocailislušaoca

2.8.6.6 Emisije magazinskog tipaRečjeoformikojaseemitujeuživo,ipodrazumevarazgovorsavišegostiju,aličnostvoditeljajenitkojapovezujesveelementeoveemisije(jednogiliviševoditelja).Razgovorisagostimakojisevodeuprogramuuživopostajujošživopisnijiupotrebomodgovarajućescenografije,adodatniefekatpredstavljajufilmskiklipovikojisepuštajuutokuemisije,itomogubitiunapredsnimljeniintervjui,zatimodlomciizfilmova,ivideosnimci.Većinaemisijaovogtipapredstavljatakozvaniservisniprogramkojiimazaciljdainformišejavnostnazabavannačinovažnim temama,naprimer, temeozdravlju,roditeljstvu,vremenuilisaobraćaju.Većinaovihemisija


se emituje svakodnevno, uglavnom u jutarnjem terminu; sveemisijeovogtipaseuglavnomemitujuuovomterminu.

2.8.6.7AnalitičkeemisijeOva vrsta programa se zasniva na detaljnoj analizi neke vestiili teme od opšteg interesa. Za razliku od kratke forme vesti, ukojimamorapostojatijasnagranicaizmeđučinjenicailičnogstavanovinara,zatoštoproporcijeovogžanratonalažu,emisijeovogtipaželedapružegledaocimanesamopukečinjenice,odnosnovestikojeuskraćenomoblikugovoreoaktuelnimdogađajima,većifotografijesamestadešavanjakojegovorevišeodhiljadureči,zatimkomentare,ivrločestooprečnestavove.Analitičkeemisije– koje imaju formu studijskog izveštavanja i debate – običnopočinjusnimkomkojijepovezansatemomokojojjereč,ičestosuuokvirenečinjeničnimizveštajem.

2.8.6.8 Sportski prenosiSportski prenosi uživo se emituju ili istovremeno, odnosnotokom odigravanja sportskog događaja, ili se obrađeni snimaksakašnjenjememitujeuaudiovizuelnimmedijima.Komentatorilivoditelj ima istaknutu ulogu u ovom novinskom žanru, zato štoon, osim što prati događaje na terenu,mora da pruži slušaocui gledaocu dodatne informacije i zanimljive činjenice da bizainteresovao radijsku i televizijsku publiku da isprate sportskidogađaj sa koga izveštava; komentator vrlo često iznosi svojemišljenje.

2.8.6.9 Obrazovne emisije, i emisije iz kultureObrazovni i/ilinaučniprogrami imajuzaciljdanegujuvrednostinašegkulturnognasleđa,kaoidapromovišukulturnurazličitost.

Ranijeje„školskiprogram“*emitovaoemisijekojesubilepovezanesa standardizovanim nastavnim programima koji su se učili uškolama.Danasimamonaraspolaganjutematskenaučnekanale,koji izmeđuostalogemitujuprogrameoknjiževnosti iumetnosti,koncerteklasičnemuzike,iizveštavajuokulturnimdešavanjima.

*Šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, nastavni kadar je često koristio televizijske emisije kao pomoćno sredstvo unastavi, a prilikom izrade programske strukture televizijskog programa vodiloseračunaonastavnomsadržajuuškolama.Emisijekojesubileinspirisanenastavnimprogramomsusečestopovlačile iz televizijskearhivedabiserepriziralenateleviziji.Era„školskogprograma“jebilaveomaznačajna.Emisijakojasezvala„školskatelevizija“jenastavnicimaslužilakaopomoćnosredstvoprilikom izvođenjanastavnogprocesa,činećigazanimljivijimislikovitijim.

Aktivnosti2.9

1. Uvod u akustikuA. Vežba-osnoveaudiotehnike1. Nakon što čujete nekoliko uzoraka zvuka, pokušajte da

odredite njihovu frekvenciju. Ukoliko želite možete proveritisvojeodgovoreuzpomoćaplikacijenaSmarttelefonu.


2. Odredite odnos signal /šum, kao i dinamiku različitih audiodatoteka

2. Dizajn zvukaB.Vežba-dizajnzvuka

3. Utvrditeda li određeneaudiodatoteke imajubolji ili lošijiodnoskompresije.4. Slušajte snimljeni zvuk preko zvučnika, a onda prekoslušalica.Kakvesterazlikeuočili?Kojesuprednostiinedostaciovadvauređaja?

3. Alatke za snimanje zvukaC.Vežba-upotrebaalatkizasnimanjezvuka

5. Iskopirajtesnimljenuaudiodatotekunakompjuter,aondajeotvoriteuzpomoćprogramaUređivačzvuka(soundeditor)iposlušajte.

4. MikrofoniD.Vežba-upotrebamikrofona

6. Snimitezvukurazličitimsituacijamauzpomoćmikrofonakojisuvamnaraspolaganju.Pokušajtedaizabereteodgovarajućimikrofonzadatusituacijuisredinuukojojsnimate!

5. Obrada zvuka E.Vežba-obradazvuka

7. Uradite sledeće sa datotekama koje ste sačuvali u svomkompjuteru:8. Obraditeihtakodasenjihovadužinakrećeizmeđu75i90sekundi.

9. AktivirajteopcijuCut.10.Ukolikosoftverdozvoljava, iskoristiteopcijekontrole tona,kompresije,ilinormalizatorjačinezvuka.

6. Distribucija audio datoteka F. Vežba-distribucijaaudiodatoteka

11.Kompresujtesnimakkoristećirazličitepostavke.12.Odaberitekvalitetzvukakojijeugodan.13.Postaviteaudiosnimaknazajedničkojvebstranici.

7. Radio G.Vežba-praksanaradiju

14. Kao deo situacione vežbe, smenjujte se sa ostalimčlanovimagrupeuulogamareporteraisagovornikauintervjuu.15. Održite improvizovan sastanak ekipe koja je zaposlenana radiju, obavite jednubrainstorming sesiju (brainstorming-tokom ograničenog vremena grupa koncentrisanih individuaintenzivnoradinarešavanjunekogproblema),pripremiteradioemisiju;podelitezadatke.16. Umalim grupama ( dvoje ili troje polaznika), izađite nateren,ioslanjajućisenapredavanjaoteorijižanrova,praviteizveštaje,intervjue.17.Obraditeiskratitesnimljenimaterijal.18.Završnuverzijuslušajtezajedno,irazmenitesvojestavoveodobrimilošimrešenjima.


Bibliografija2.10

• Primer-Art,Storytelling,TechnologyandEducation. RetrievedFebruary10,2014,from http://www.jasonohler.com/storytelling/index.cfm

VIDEO PRODUKCIJA MODUL OSNOVNI KURS MEDIJSKE PISMENOSTI86

VIDEO PRODUKCIJA MODULOSNOVNI KURS MEDIJSKE PISMENOSTI 87

3.VIDEO PRODUKCIJA MODUL



3.1 Uvod u video produkciju S.903.2 KratkaistorijafilmaivideaS.90

3.2.1 Odpočetkarazvojafilmadodanašnjihdana 3.2.2 Formatslike 3.2.3 Računariifilm 3.2.4 Filmskifestivali,nagrade

3.3 GramatikafilmskogjezikaS.95

3.3.1Kvadrat(filmskasličica)

3.3.2 Kadar 3.3.3 Pokretikamere 3.3.4 Scena 3.3.5 Sekvenca 3.3.6 Kompozicija 3.3.7 formati

3.4 PravilasnimanjafilmovaS.98

3.4.1 Kontinuitet3.4.2 Pravilo180ºilizakonlinije 3.4.2 Pravilotrećine 3.4.3 Pravilotrećineudijalozima 3.4.4 Raznolikostkadrovazavisnoodveličineiuglasnimanja3.4.5 Zaključak

3.5 Filmska produkcija – od osnovnog koncepta do dis-tribucije S.100 3.5.1 Osnovnikoncept 3.5.2 Procesiradauprodukcijifilma

3.6 VideomontažaS.1093.6.1 Uvod3.6.1 Snimanjevideozapisa3.6.1 Radnepovršineprogramazauređivanjeiobraduvideozapisa3.6.1 Uvoziočitavanjepodataka3.6.1 Montaža,rez

3.7 Video projekat S.112

3.7.1 Štajeizveštaj?3.7.2 Štajeintervju?3.7.3 Tehnikevođenjaintervjua3.7.4 Dokumentarnifilmovi



Sadržaj 3 VIDEOPRODUKCIJA MODUL


Uvod u video produkciju3.1

Daliste ikadananekojproslavi iliekskurzijinapraviliamaterskivideo snimak svoje porodice, uz pomoć fotoaparata, pametnogtelefona ili kamkordera? Da li ste ikada pomislili kako bi bilodivno da u kućnim uslovima montirate ili obradite ove snimke,onako kako vi to želite? Da li možda imate računar opremljensoftveromzapostprodukcijuvideosadržaja,alineznatekakodagakoristite?Pavisteondanapravommestu!Akonistenaročitozainteresovani da se profesionalno ostvarite u svetu filma, alibi sadrugestraneželeli dasavladateosnovnaznanjaoobradivideosnimakaukućnimuslovima,ondajeovopriručnikzavas.Mićemovampokazatikakodanasigurannačinsačuvatesvojeuspomene.Takođe,pomoćićemovamdaostvaritesvoje ideje iu potpunosti iskoristite svoj kreativni potencijal.Sdruge strane,mivammožemobitiodpomoćiukolikorecimorazmišljatedasezaposliteu lokalnojTVstanici, ilimoždaželitedaseokušateutelevizijskom novinarstvu kao na primer reporter, kamerman ilimontažer.Ovajpriručnikvampružaosnovnaznanjaizsvihovihoblasti.Ciljosnovnogkursaizvideoprodukcijejedanaučiteisavladateosnovne principe rada u oblasti filmskog stvaralaštva, zatim darazvijetedigitalneikreativneveštine,kaoidasteknetenovaznanjaizoblastimedija.Tokomkursaupoznaćetesesakratkomistorijomfilma,kaoisaosnovnimpravilimapisanjascenarija.Upoznaćetesesanačinomradaprofesionalnefilmskeekipe,amožetečaki

danapravitenovinskiintervjusanjima.Nakursumožetesaznatisveooperativnimprincipimakompjuterskihprogramazaobraduvideosadržaja,injihovimradnimpovršinama.Možetenaučitikojaje razlika izmeđuoštrog imekog reza, raditinadizajnunaslovafilma,ilinapravitiprevodiodjavnušpicufilma.Profesionalnifilmskistvaraoci ćevam ilustrovati i predstaviti osnovevideomontaže,a načini rada su raznoliki.Na raspolaganju vam je individualnanastava,zatimraduparu iugrupama,kao i tradicionalninačindržanjanastave.Dakle,neoklevajteviše.Uključitekamere.Akcija!

Kratka istorija filma i videa3.2

Film predstavlja jednu od najpopularnijih tehničkih „alatki“modernogdobaiimazaciljdainformiše,zabaviinaravnopružiumetnički doživljaj. Filmski medij može istovremeno da koristikategorijevremenaiprostora,idaunjimadeluje.

3.2.1 odpočetkarazvojafilmadodanašnjihdana3.2.1.1PočetakAkoželimodaseosvrnemonapočetaknastankafilma,moramodasevratimočaknakrajXIXveka.OgistiLujLimijer(Auguste i Louis Lumière)su13.februara1895.godinepodneliprijavupatentazamašinu koja se zove kinematograf (francuski:cinematographe).IdejuzakinematografjeosmislioLujLimijer,madasuobabrataučestvovalaunjenojrealizacijiiprijavipatenta.


Naziv“kinematograf”jeskovaoizaštitioLéon Bouly 1892. godine. IstorijakažedajeBoulypravanakorišćenjenazivakinematografprodaobraćiLimijer1894.godine,štojeznačilodabraćamogudagaiskoristezasopstvenepotrebe.KinematografbraćeLimijerje,sličnoEdisonovomkinetoskopu,imaoperforiranufilmskutrakuod35mmzasnimanjeiprojektovanjeslike,alijetakođepretrpeodveočigledneizmene.Naime,zarazlikuodkinetoskopakojijebiozamišljenzaprikazivanjefilmajednomgledaocu,kinematografjeznačiodavišeljudimožedaposmatrapokretneslike,kojesuuzpomoćsvetlaprojektovanenavelikoplatno,takodasusviprisutniu filmskoj sali poprvi putmogli zajednodagledaju film.Zatim,kinematograf jepokretan ručkompoputautomobilskekurble,zarazlikuodEdisonovogizumakojijeradionabaterije.BraćaLimijersu takođeustanoviliadekvatanprotok (smenjivanje)sličicakrozkapijukamere (mestogdesevršilaekspozicija)dabi sedobilapotpunailuzijapokreta.

FOTOGRAFIJE:wIKIPEDIA.ORG

BraćaLimijersujavnopredstavilasvojprvifilmudecembru1895.godine,upodrumuGrandkafeauParizu.Istoričarifilmadan28.decembar1895.godinesmatrajupočetkomistorijefilma.Godinudana kasnije, kompanija koju je osnovao Tomas Alva Edison,je organizovala svoju prvu javnu projekciju u Njujorku. 1902.godine,žoržMelijesjeprikazaosvojfilm„PutovanjenaMesec“,kojizapravopredstavljapretečužanranaučnefantastike.Melijesse prepustio fantaziji inspirisanoj delima žil Verna i tehničkimdostignućimatogdoba.EdvinPorterje1903.godinesnimiofilmpod nazivom “Velika pljačka voza”, kojim je započela istorijavesternžanra.To jebioprvislučajupotrebepokretnogpostolja:novatehnikakojapodrazumevadakameranijevišestatičnavećsepomerapošinama.

PrvifilmskistudiojeotvorenuHolivudu1911.godine.Unarednimgodinamabrojfilmskihstudijaseuvećavaoneverovatnombrzinom,što je pobudilo interesovanje filmskih producenata. U to vremetržištejebilootvorenoiljudisubiliželjninovezabave.Uzbuđenjeinapetostnakrajufilmajeznačilodaćesepublikavratitipojoš.

Filmovi su sebavili tipičnimkarakterima,madasu seu svakomfilmu pojavljivali i likovi koji su po nečemu bili jedinstveni. ČarliČaplin,rođen1889.godine,seprviputnafilmskomplatnupojavio1913.godine.Postao jemiljenik filmskepublikezahvaljujući likukojijetumačio;atojeliksumornogčovekauodrpanojodećikojihodapoputpingvina..

Dvegodinekasnije,uSjedinjenimAmeričkimDržavama,kompanijakojasezoveFoxjepreuzelavođstvounovojindustriji.Prvifilmubojipodnazivom“The Gulf Between”jeizašao1917.god.


Film Dejvida Grifita pod nazivom “Ulica snova” iz 1921. godinepredstavljanjegovprvipokušajtonskogfilma.Dvegodinekasnije,jednostavni, jeftini i mali bioskopi bivaju zamenjeni gigantskimbioskopskim zdanjima. Na kraju perioda nemog filma, film kaoumetničkaformadobijamestokojejedostojnonjegovevrednosti.

Analitičari tog vremena su isticali da je film pre svega vizuelnaumetnostismatralisudajenajvažnijamisijafilmada„budegledan“.Stoganečudištojenakonperiodanemogfilma,kojijetrajaood1895.dodvadesetihgodinanarednogveka,tonskifilmprihvaćensadozomsumnje.Strahjebiopovezansapretpostavkomdaćezbogtonafilmprevišeličitinapozorište,idavišenećebitižanrzasebe.Pojavazvukaufilmunijedoveladonegativnihposledicaufilmskojumetnosti.Danasitekakodobroznamodatonupotpunjuje

vizuelnidoživljajfilma.

Onoštojemeđutimpostaloočiglednojedavizuelniaspektmorabiti odprimarnevažnostiufilmu; i nakonpojave tona,slikesu idaljenastaviledaprenoseumetničkuporukufilma.

U periodu između 1930-tih i 1960-tih, tonski film je postaodominantnaformaubioskopskimsalama.

Tonskifilmovisunajpresnimanisamikrofonimakojisubilisakriveni.To jenaravnoznačilodasuovimikrofonibili sakrivenisamoodočijupublike;glumcisutačnoznaligdeseoninalaze,imoralisudabuduokrenutiupravcumikrofonadokizgovarajutekst.„Lovljenje“mikrofonajeuticalonamimikuglumacainakvalitetnjihoveglume.Glumačkelegendenemogfilmasečestonisusnalazileutonskomfilmu. Loša sinhronizacija između zvuka i slike je često imalokomičneefekte.Problemiovogtipaseprviputjavljajuufilmovimakaošto je recimo „Pevajmonakiši“ koji je izašao1952.godine.Propusti, koji su bili posledica loše sinhronizacije, su eliminisanitako što je zvuk naknadno nasnimljen na filmsku traku koristećifotografsku tehnologiju. Glas koji čujemo prilikom izgovaranjatekstailipevanja,uslučajuovogfilma,jezapravoglasnekedrugeosobe,aneonekojuvidimonafilmu.

Movietone procedura je postala uobičajena 30-tih godinadvadesetogveka.Zbogmešanja,svizvucijednogfilmasusnimanina jednu traku.Stereozvuk jeprviputkorišćen1940.godine,ucrtanomfilmuVoltDiznijakojisezove“Fantazija”.

Dolby laboratorija je sedamdesetih godina razvila sistem za


smanjenje buke. Stereoskopski zvuk filma (takozvani “stereozvuk”)postajeuovovremeopštemesto,idvostrukiaudiozapisisekoristezasnimanjestereozvuka.Digitalna tehnologijasnimanjazvukasepojavilaosamdesetihgodinaprošlogveka.

3.2.1.2 Film u bojiBraća Limijer su 1907. godine izumela autohromne ploče. Kodtih fotografskih materijala, ispod crnobelog sloja nalazili su sefilteriubojama.Onisu1909.godine,uPalaceVarietypozorištuuLondonupredstaviliprvifilmsakolorističnimefektima.ZahvaljujućiTehnikolorpostupkuuAmericije1917.godine,snimljenprvi,pravifilm u boji. (gore pomenuti Gulf Between). Napredniji postupaksubtraktivnog mešanja boja, poznat kao Agfakolor, je uveden1936.godine,kaonemačkipatent.Američkakonkurencijaprvomnemačkom proizvođaču je bio Eastman Kodak, koji na tržištedonosiKodakchrome.

FOTOGRAFIJA:wIKIPEDIA.ORG

Do1930.godine,kompanijaTechnicolorjerazvilanovuproizvodnuopcijukojajepodrazumevalasnimanjefilmovakoristećitriosnovnebojekaoisvevarijetetekojisedobijajumešanjemtetriosnovneboje.TajpostupakjerazvioVoltDizni.Prva,pravapremijerafilmaubojiodržalase1937.godine,kadajeprikazanDiznijevklasik,“Snežanaisedampatuljaka”.

3.2.1.3stereoskopskifilmStereoskopskifilm:načinizradefilmakojigledaocuomogućavadačakinaravnojpovršini(platnozaprojekcijufilma)osetisvetridimenzijeprostora.Dabisestvorio3Defekat tj, iluzija oprikazudubinenaslici, potrebno je postići da se posebnaslikaprikaže levom,aposebnadesnomoku. Pri gledanju takve slike dolazi dotogadaseugao izmeđuočijumenjanasličan način kao da gledamo detalje udaljini. Danas, da bi doživeli 3D efekat

potrebnesunamspecijalne3Dnaočare.FilmskistudijiuHolivudusuvećpedesetihgodinapočelidasnimaju3Dfilmove,alizbogsporijegtehničkognapretka,ovavrstazabavepostalajepopularnateknedavno.

3.2.2 Format slikeAmeričkaAkademijafilmskeumetnostiinauke(AMPAS)je1933.godinedefinisalastandardniformatslike4:3.Svedo1953.godineodnosširineivisineslike(aspectratio)zasvetonskefilmovejebio1.37:1,štojebiloidentičnoodnosukojisekoristionateleviziji.Od pedesetih godina na ovamo, čitav niz filmova je snimljen u


novimformatima.OdnosširineivisineslikezawidescreenfilmoveuEvropiiznosinajmanje1.66:1.UAmericimeđutim,odnos1.85:1jepostaouobičajen.

Preteča tehnike širokog platna (widescreen) je CinemaScopetehnologija.Odnosstranafilmskeslikejeupočetkuiznosio2.66:1.(međutim,kadajezvukpočeodabudesnimannatraku,tajodnossesmanjiona2.55:1,iliuslučajustereozvuka2.35:1.)Kasnijejeusledila tehnikawarnerScope,azatim iAgaScope.Udanašnjevreme,najpopularnijatehnikaširokogplatnajePanaVision,kojakoristifilmod35mm.

KanadskakorporacijaIMAXsasedištemuTorontujesedamdesetihgodinarazvilaIMAXfilmskiformatkojijeimao70mm.Rezultatjebioneuporedivikvalitetfilmskeprojekcije.Međutim,procedurajetrenutnopriličnoskupa;zahtevaposebnukamerukojajeglomaznaifizičkiteškazarukovanje.

3.2.3 RačunariifilmU periodu osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, sarazvojem računara, tehnologija CGI (kompjuterski generisanagrafika) je počela brzo da se širi. Nova tehnologija je osvajalasvojim karakteristikama, i pošto je bila jednostavna i jeftinapostepeno je zamenila mockup modele. U drugom delu filma“Gospodari prstenova” iz 2002. godine, imamo kompjuterskigenerisane masovne scene, sa desetinama hiljada vojnika,što znači danije bilo potrebe zaangažovanjemhiljada statista.Revolucionarnapromenauanimacijisezapravodogodilagodinudana ranije, sa filmom “Konačna fantazija –Duhovi iznutra“; to

jeprviupotpunostikompjuterskigenerisanifilm,sakompjuterskigenerisanim hiperrealističnim trodimenzionalnim zamenama zastvarneglumce.

3.2.4 Filmski festivali, nagradeFilmskaindustrijajekrupnimkoracimagrabilanapred,usledčegasejavilapotrebadareditelji,glumciiostalifilmskiradnicipokažuiodmeresvojeveštinenatakmičenjimaifestivalima.Prvifilmskifestival, u istoriji filma, je organizovan u Veneciji 1932. godine,kadasuorganizatoriBijenalapoprviputdozvolilidafilmbudeuumetničkojponudifestival.

Dvadesetihgodinaprošlogveka,200filmskihfestivalaseodržavaloširomsveta.Danas se najznačajniji festivali uEvropi održavaju


u Kanu, Berlinu, Veneciji, Moskvii Karlovim Varima. Festivalskanagrada ima veliki značaj zaproducente,glumceireditelje,zatošto često olakšava i omogućavaulazak na međunarodna filmskatržišta.Novinaripromovišuovakvadešavanja, koja pomažu velikimfilmskimprodukcijamadapronađusvojupubliku.

Nagrada Oskar (zvanični naziv-dodela nagrada Akademije)predstavlja najprestižniju nagraduzadostignućaufilmskojumetnosti

u SAD. Akademija za filmsku umetnost i nauku dodeljuje ovunagraduzadostignućaurazličitimkategorijamafilmskeumetnostiod 1929 godine.PrviFilmski festivaluVenecijiseodržao1932.godine, iglavnanagradajedobilanazivLeoned’Oro(Zlatnilav).

Jošodosnivanja1946.godine,Kanskifilmskifestivalpredstavljanajznačajniji filmski festival u Evropi, i glavna nagrada ovogfestivalaje“Zlatnapalma”.

Gramatikafilmskogjezika3.3

Tokom višedecenijskog razvoja, filmska umetnost je razvilasopstvenijezik,kojiimautvrđenapravilaikoristisekaosredstvozapostizanjejasnoćeikoherentnostipripovedanja.Ovomprilikomizlažemonajznačajnija.

3.3.1Kvadrat(filmskasličica)Kvadratjenajmanjastatičkajedinicafilma,jedanisečakosvetljenetrake.Testatičkejedinicefilmakadasepokrenučinevideoiliigranifilm.Standardnameraje24slikausekundi.

3.3.2 KadarKadarpredstavljaosnovnunarativnujedinicufilma.Tojeonoštovidimonaekranuudatomtrenutku.Akosemenjaslikamenjaseikadar.


3.3.2.1 Plan

Filmski plan je udaljenost kamere od filmskog objekta u datomkadru.Podelaplanovazasnivasena različitojveličinisnimljeneljudskefigure:Vrlokrupniplan(ExtremeCloseUp-ECU)Krupniplan(CloseUp-CU)Srednjikrupni(MidShot-MS)Američki-dokolena(AmericanShot-AS)Širokiplan,total(wideShot-wS)Detalj(Cut-In-CI)

SVAKAODBOJAPOKAZUJEGRANICUGDEKAMERASEČEKADAR.STOGA,NAEKRANU,VRLOKRUPNIPLANPLANćENAMSAMOPOKAZATIOČIGLUMCA,

DOKSATOTALOMMIVIDIMOCELOFIGURUUKADRU.

• Dvojnikadar(TS):Najčešćesekoristikadasudvailičetiriglumcaukadru.

• Veomaširokitotal(Very Wide Shot):Fokusirannamestogdeseradnjaodigrava:soba,bašta,kratkaulica.

• Izuzetnoširokitotal(Extremely wide Shot):Predstavljanastavakveomaširokogtotala.Krećeseodširokepostavkedonepreglednihpejzaža

Ostali:

• Kosikadar:Kojisedobijanaginjanjemkamere45ºnajednustranu.

• Subjektivnikadar(Point-of-View Shot ):Mividimoonoštovididatilikufilmuuodređenomtrenutku.

• Kadarsekvence(Sequence Shot):Sekvencasnimljenaujednomkadru.

3.3.2.2 Rakurs ili ugao snimanja Položajkamereuodnosunavertikalnuihorizontalnuosuglavnogobjektaukadru.

Horizontalni ugao

frontaLnI TRIČETVRTINE ProfIL TRIČETVRTINE pOzaDina


Vertikalni ugao

nOrMaLni gOrnji DOnji PTIČIJIRAKURS naDir

3.3.3 Pokreti kamerePokretikameremogubiti:• Panovanje:Horizontalnokretanjekamere,pričemusekamera

pomeralevoilidesnookosvojecentralneose.Upravoiztograzlogasepanovanjejošzoveikružnokretanjekamere.

• Vožnja:Kretanjekameresajednogdodrugogkrajadokpratidešavanjaukadru.ZovesejošiDolly–postoljezakamerunašinama.

• Tilt:Kadakamerupomeramogoredoleokosvojeose,ondajetotilt.

• Postolje, pedestal:Istikonceptkaoivožnja-truckingsamoštosekamerapodižeispušta.

• Dubinskavožnja:kamerasepomeraunaprediliunazad.• optičkavožnja-zum:Približavanjeiliudaljavanjeodglavnog

objekta,alinekameromvećobjektivom.• Kranski pokreti:Kadakamerasnimasakranaililiftaikreće

segoreilidolezavisnoodpotrebakadra

3.3.4 ScenaScena je filmska jedinicamere i predstavljaniz kadrovačija seradnjaodvijanajednommestuuodređenomvremenu.Scenasenesmemešatisasekvencom.

3.3.5 SekvencaSekvencajefilmskajedinicamereipredstavljazaokruženucelinusačinjenu od vise scena koje su ujedinjene istom narativnomtemom.

3.3.6 KompozicijaKompozicijapredstavljarasporedlikovaipredmetaunutarkadra.Kompozicija je direktno povezana sa udaljenošću kamere. Utehničkomsmisluštosekameravišeudaljavauodnosunaglavnipredmet,višeelemenatasepojavljujeukadru,štoznačidaseikompozicijamenja.

3.3.7 Formati

4:3

3:2

16:9

1.85:1

2.39:1

Standardniformattelevizije.(NTSC)

Do2009bio je standardni format televizije(PAL)imnogihlaptopmodela.

Proporcije bioskopskog standarda. Širi ikraćiodostalih.

Poznat kao panoramski i predstavljastandardHDtelevizije

Koristiseubioskopima.PostaojepopularansaizumomSinemaskopa.Većijeodostalihformatainemacrnelinijekao1.85:1format


Analogni filmski formati su se međusobno razlikovali što seodražavalo na izgled samog filma. Danas se izgled digitalnihfilmskih formata takođe može modifikovati. Reč je zapravo omodifikovanjuodnosavisineiširineekrana(aspectratio).Udaljemtekstuobjasnićemoformatekojisenajčešćeupotrebljavaju.

Pravila snimanja filmova

Smatrasedafilmovioponašajustvarnost.Stogajeklasičnopravilosnimanjafilmapravilo"nevidljivosti".Filmskiradnicisetrudedasetehničkafilmskapomagalanevidenafilmu.Zapravouovomdelujerečopravilimasnimanjakojaćeteprimetitisamoondakadasulošesprovedena.

3.4.1 KontinuitetKontinuitet ili raccord jepravilokojekažedasvielementiscene(kompozicija,rekviziti...)morajuostatiistiizjednogudrugikadar,danebidošlodobezrazložnekonfuzije.Kadasenekielementscenekojinijebioujednomkadruiznenadapojaviudrugomtosezoveraccordiligreškaukontinuitetu.

KAOŠTOVIDIMOUOVOMRAZGOVORU,KADROVISUISTI,SAMOŠTOSEDESNOIZNENADAPOJAVLJUJEOLOVKAIZAUVETA.NISUSVEGREŠKEU

KONTINUITETUTAKOOČIGLEDNE,KAOŠTOJEOVDESLUČAJ.

3.4.2 Pravilo 180º ili zakon linijeOvojeklasičnopraviloufilmskomjezikuiuglavnomseprimenjujeudijalozimailikadadveilivišeosobastojejednaispreddruge.Akobituscenuposmatraliizptičijeperspektive,moglibidanacrtamonevidljivu linijukojadeliscenunadvepolovine,kakobikameramogladasnimasamoizjednehemisfere.Takavnačinsnimanjaćenamosigurati daosobeu sceni nećemenjati pravacu komgledaju.Ovajdijagramćedodatnopojasnitistvari.

KAOŠTOVIDIMONADIJAGRAMU,AKOSNIMAMOSALEVESTRANEOSOBAUNARANDžASTOJKOŠULJIćEGLEDATIUDESNUSTRANU,AOSOBAUPLAVOJKOŠULJIćEBITIOKRENUTAPREMALEVOJSTRANI.AKOSTALNO

PREBACUJEMOKAMERUSAJEDNENADRUGUSTRANUČINISEDAIOSOBEMENJAJUPOLOžAJ.

3.4


U linku ispod možemo da vidimo duhoviti, kratak film kojise zove "Devojčice, ne prelazi crtu". Film na zabavan načinobjašnjava šta se dešava kada se ovo pravilo prekrši. http://www.youtube.com/watch?v=5Xe_6tVXw4c

3.4.3PravilotrećineOvo pravilo važi i za film i za fotografiju. Tiče se distribucijeelemenatanafotografijiiliunutarokvirakadra.Ekransepodelinadevetjednakihkvadratatakoštosenacrtajudvevertikalneidvehorizontalne linije– i tobiukratkobilopravilo trećine.Najvažnijielementi fotografije ili kadra se obično distribuiraju oko uglovacentralnogkvadrata.

ONOŠTOJENAMAINTERESANTNONAOVOJSLICIJEPTICA.DAKLEMIMOžEMOBIRATIGDEONATREBADABUDEPOZICIONIRANA.

3.4.4PravilotrećineudijalozimaOvopraviloudijalozima,kaoprodužetakosnovnogpravilatrećine,kažedaočiosobekojasenalaziuprvomplanu trebadabuduuperenekazamišljenojgornjojhorizontalnojliniji.Bilodajetalinijaucentralnomkvadratu,ilimoždadesnoililevozavisnoodveličinekadra,položajosobeukadrumorabititakavdaseuvažipravilood 180º.

NAJVAžNIJETAČKENANJEGOVOMLICUSEPOKLAPAJUSAUGLOVIMATREćINA.IZVOR:HTTP://ELCINECONJBES.BLOGIA.COM


3.4.5 Raznolikost kadrova zavisno od veličineiuglasnimanjaZarazlikuodostalihpravila,ovonijetehničkovećstilskopravilo.Udaljenost i blizina kadra su obično povezani sa narativnimintenzitetom. Što je drama veća to je blizina veća i obrnuto.Međutim,kadartežiraznolikosti,iuželjidagledalacbudeaktivani animiran koriste se i kombinuju različiti kadrovi koji oslikavajuodređenaemotivnastanja.

3.4.6 ZaključakTokom razvoja filmske umetnosti, filmski radnici su kršili ovapravilauželjidapostignunove,zanimljivefilmskeefekte.Međutim,poznavanjeovihpravilajeodsuštinskevažnostikakobipričanafilmuimalakinematografskukoherentnost.

ZakrajprikazujemoodlomakizšpanskeserijeMuchachadaNui(španska humoristička serija) koja se na satiričan način osvrćena zakon 180º i zakon kontinuiteta. http://www.youtube.com/watch?v=2IJa_8kmbZY(postojiprevodnaengleski)

Filmska produkcija – od osnovnog koncepta do distribucije

3.5

3.5.1 Osnovni koncept Prvikorakpredstavlja izborteme.Izbortemenijesamopolaznatačka u procesu stvaranja filma; tema je suština samog filma.Bezobziradaliseradiofilmuzaširupubliku,iliodokumentarcunamenjenom manjoj ciljnoj grupi, video snimku ili reklami,savremena tematika svih ovih formi može suštinski uticati napublikukojojseobraća.Tematikafilmamožebitisavremenaiondakadasenebaviaktuelnimdogađajima.Recimo,filmsaistorijskomtematikommožedelovatisvežeiaktuelno,zavisnoodnačinanakoji pristupa savremenicima epohe koju obrađuje. Inteligentnigledalacćemoćidapovučeparalelu izmeđusadašnjih iprošlihdogađaja, i ufilmućepronaćiuzročno-posledičnevezekojeseodnosenamodernodobaukomeonživi.Ukolikosenekoj,ranijeobrađivanojtemi,pristupinanovisvežnačin,onamožeidaljeimatipotencijaladaiznenadigledaoca.Idejazareportažuovinaruvamsemoždanečiniuzbudljivomnaprvipogled,zatoštozvučipriličnobanalno.Međutim,ukolikojesagovornik(vinar)takođeosobasainvaliditetom,pričadobijadrugačiji kontekst, ipristupa joj senaposebannačin.Naprimer,snimljenojemnogofilmovaoBagdadu,na nekoliko stranih jezika. Pomenuti filmovi se bave istorijskimznačajemovoggrada,kaoinjegovomarhitektonskomikulturnombaštinom.Postojimeđutim jedan film koji se bavi napadima naBagdaduzavremeratadevedesetihgodinaprošlogveka.Priče,


mitovi, i legende ovog grada su predstavljene u kontekstu togistorijskog trenutka i dešavanja koja su obeležila to vreme. Sadrugestrane,ukolikonekifilmskirediteljsmatradanijesverečenooovomgraduidaimasvežegmaterijalazačitavjedannovifilm,utomslučajubisvrhasnimanjajošjednogfilmaoBagdadubilaopravdana.Ukoliko iznenada promeni ugao posmatranja stvari,rediteljmožeistupojavudapredstaviupotpunonovomsvetlu1.

Ukolikonameravatedasnimatefilmmorate razumeti temukojuobrađujete,zatimtemamorabitiaktuelna,morateimatidrugačijiizanimljivnačinposmatranjaljudiipojavainaravnosvežpristup.Ako smatrate da imate nešto da kažete, i da se možete boljeizrazitiuzpomoćslikenegorečima,ondajefilmnajboljesredstvoizražavanjazavas.Uprvojfazistvaralačkogprocesasveštovam1 E.T.jebiopopularannesamozbogtogaštoranijenijebilofilmovaovanzemaljcima,većzatoštojeSpilbergufokusradnjestaviopričuoprijateljstvukojejepremostilorazlikeizmeđugalaksija.

trebajedobraideja.

3.5.2 ProcesiradauprodukcijifilmaFilmskaprodukcijasesastojiodpetrazličitihfazakojesumeđusobnopovezane:• Scenario/sinopsis• Priprema• Snimanje• Postprodukcija• Distribucija/platforme

3.5.2.1 Scenario/sinopsisNakonštoodaberemotemu,pišemosinopsis.Sinopsispredstavljasažetiprikazukupneradnjefilma iglavnih likova;sinopsisom jebitnoobuhvatitisvetačkeuvoda,zapletairaspletafilmskepriče,neulazećiudetalje,itonajednojdodvestrane.Sinopsisotkrivaatmosferu filma i već na osnovu sinopsisa stičemo opšti utisakofilmu.Dajenaminformacijeokreativnojidejiinamerireditelja,ciljnojgrupikojojjefilmnamenjen,zatimožanrufilmaioplaniranomvremenskomokvirutrajanjafilma.Udokumentarcima,ukolikosezadržimonatradicionalnojdefinicijiovogžanra,nepostojesceneukojimaglumeglumcipremaprethodnonapisanomscenariju,većjesvrhadokumentarneformedabeležidogađajekojisetrenutnodešavaju. Ovaj žanr dokumentuje stvarnost, i stoga sinopsispredstavljajedinupripremazasnimanjeupisanojformi.Rediteljdokumentarnogfilmanemožeuvekunapredznatištadaočekujezavremesnimanjanaterenu,tj.nemožesasigurnošćudaznakoćebitinjegovisagovorniciiukomsmerućesekretatiradnjafilma.Međutim,akorediteljutičenastvarnostimodifikujejeuzpomoćglumaca i elemenata fikcije, onda se takav žanr zove kreativni

fILmSKa eKIPa na SetU


dokumentarnifilmiliigranifilm.Igranifilmsezasnivanascenariju.Za razliku od sinopsisa koji predstavlja samo osnovne tačkeradnje,scenariosadržisvescenefilmauhronološkomredosledu,opismestaradnjeivremenaukojemseradnjaidijalozidešavaju,itakođesadržireferenceorekvizitimaiprelazima.Scenariomorada bude tako napisan da jedna strana odgovara jednoj minutisnimanja.Strukturascenarijajetakvadaseonsastojioduvoda,glavnog dela i zaključka. U prvom delu scenarija postavlja setemelj radnje,udrugomdeluakcenat jenaanalizi sukoba,dokse u trećemdelu sukob razrešava.Što se tiče konflikta (sukobinteresa),onmožebiti ličneidruštveneprirode.Akojeufokusupriče samo jedan junak, u scenariju dominira jedan tok radnje.Ako u scenariju postoji mnogo aktera, onda se nekoliko pričauporedoprepliću.Zapletjeuvekpričaoglavnomprotagonisti:onulaziusukob,imipostajemosvedocinjegoveborbe.Likovikojisepojavljujuuscenarijusemogusvrstatiupetosnovnihkategorija:

a. protagonistab. antagonistac. pratilac(oci)junakai/ilinegovaljubavd. pratilac(oci)protagonistee. sporednilikovi

Mimoramozasvakilikdaosmislimoprofilkaraktera,nakojićemoseoslanjatiuprocesupisanjascenarija.Naovajnačinmožemoosiguratidoslednostlikova2.

Profilkaraktera(skica)sesastojiodnjegovog/njenogimena,pola,starosti, fizičke građe, načina oblačenja, načina govora, hobija,motivacije,dobrihilošihosobina,itd.Štosulikoviuverljiviji,toće2 Akonekogokarakterišemokaostidljivog,uplašenoginespretnogondanemožetajlikbitionajkojićespasitisvetunašojpriči,zatoštotonijeuskladusanjegovimkarakterom.

filmbitiživopisniji.Mestodešavanjaradnje,iliodređenalokacijasuobičnonavedeniuscenarijuuzpomoćvrlokratkihreferenci,npr:EKSTERIJER.BUDIMPEŠTA. ZALAZAKSUNCA,ENTERIJER.HOTELASTORIA.VEČE,EKSTERIJER.KEJNAOBALIREKE.DANEvojednostavnogprimera:EKSTERIJER.ŠUMA.DANMedvedhodakrozšumu.Iznenada,malizekaproletiiznadnjegoveglave,iuzviknu:“Medodruže,hoćeššamar?”“Hoću.”“Ondaidinadrugikrajšume.”ENTERIJER.PAB.DANJednogdanajehrabrizekauzviknuoupabu:“Kohoćedasepotučesamnom?”“Jabihmogao”,rečemedved.Zeka:“Ok,medo.Ondasitinamojojstrani.”Završnaverzijascenarijaseispravljamnogoputa.Finalnaverzijaćepredstavljati“osnovu”filma.

3.5.2.2 PripremaNarednufazupredstavljaprocespripremeibazirasenagotovomscenariju.Uovoj etapi procesa radamoraju se stvoriti tehnički,finansijskiiličniuslovikojisuneophodnizaproizvodnjufilma.Naosnovuscenarijapripremaseplanbudžetaipravesefinansijskiproračuni u vezi sa umetnicima i neophodnom tehničkompodrškom.Akosesnimadokumentarnifilm,upripremnojfazisemorajuposetitisvelokacije,iobavitiistraživačkopripremnirad.Umnogimslučajevimaistraživačkiposaoseobavljaubibliotekama,


muzejima i arhivama. Traganje za starim arhiviranim filmovimai živim svedocima nekih događaja će sigurno dodatno povećatiintelektualnu vrednost filma.Uključivanje stručnjaka i eksperatau proces pripreme je nezaobilazno, budući da akcenat u filmumora biti na profesionalizmu i visokom naučnim standardima.U pripremnoj fazi za igrani filmmoraju se nabaviti svi elementikojisuneophodnizasnimanjefilmakaoštosurekviziti,kostimi,scenografija,pozadinascene,ineophodnojeangažovatifilmskuekipu.Raspoređujusezaduženja.Kastingprobeiprobečitanjasetakođeorganizujuuovojfazirada.Prepočetkasnimanjapripremase tehnički scenario koji između ostalog sadrži spisak lokacija,pozicija kamere, svetla, podatke o efektima, trikovima. Samosnimanjesebaziranauputstvimatehničkogscenarija.

3.5.2.3 SnimanjeKompletanfilmskimaterijalbićesnimljenuovojfazi.Ukolikojerečoniskobudžetnomdokumentarnomfilmu,snimanjeobičnorealizujemalaekipaljudi.Utomslučaju,ulogeangažovanihprofesionalacanasnimanjuseobičnopreklapaju.Čestjeslučajdarediteljobavljaposao kamermana, da je producent istovremeno i menadžerprodukcije,adamajstorzasvetloobavljaposaoinženjerazvuka(moždačakivozačakombija).Ovasituacijanijeniukomslučajuidealna, zato što svaki od navedenih poslova zahteva potpunoangažovanje jedne osobe, i verovatnoća pravljenja grešaka seznačajnopovećava.Navedeniargumenti,nikakoneznače,damalafilmskaekipanijeustanjudanapravideloizuzetneintelektualnevrednosti.Istinajesasvimsuprotno!

maLa fILmSKa eKIPa na SnImanjU fILma

Snimanje igranog filma zahteva mnogobrojnu filmsku ekipu.Proces rada teče glatko ukoliko se brižljivo prati rasporedsnimanjailiknjigasnimanja.Kadajerečoniskobudžetnomfilmu,ulogenasnimanjusemogupreklapati.Međutimkadasuupitanjufilmovi koji raspolažu velikim budžetima uloge angažovanihprofesionalacanasnimanjusuvrlojasnorazgraničene.Rekviziteri,dekorateri,scenografi,kostimografi,šminkeri,direktorifotografije,pirotehničari,glumci,kaskaderi,statisti,asistentiprodukcijeiostaliasistenti, svi oni slede uputstva reditelja filma. Članovi filmskeekipebezkojihsetakođefilmnemožerealizovatisuproducenti,nadzornik scenarija, kamermani, menadžer produkcije direktorsnimanja,inženjerzvuka,glavnirasvetljivačimontažer.

Snimanje igranog filma zahteva mnogobrojnu filmsku ekipu.


Proces rada teče glatko ukoliko se brižljivo prati rasporedsnimanjailiknjigasnimanja.Kadajerečoniskobudžetnomfilmu,ulogenasnimanjusemogupreklapati.Međutimkadasuupitanjufilmovi koji raspolažu velikim budžetima uloge angažovanihprofesionalacanasnimanjusuvrlojasnorazgraničene.Rekviziteri,dekorateri,scenografi,kostimografi,šminkeri,direktorifotografije,pirotehničari,glumci,kaskaderi,statisti,asistentiprodukcijeiostaliasistenti, svi oni slede uputstva reditelja filma. Članovi filmskeekipebezkojihsetakođefilmnemožerealizovatisuproducenti,nadzornik scenarija, kamermani, menadžer produkcije direktorsnimanja,inženjerzvuka,glavnirasvetljivačimontažer.

Producent jestručnjakkojimoradaobezbedifinansijskeuslovezaprodukcijufilma;osimšto jeodgovoranzafinansiranjefilma,producentjezaduženzapokretanjeprocesaprodukcijefilma,izaunajmljivanjeosobapotrebnih za to.Nadzornik scenarija (scriptsupervisor)nastojidaunaprediscenarijo, idajesaveteglavnomscenaristiprenegosezavršifinalnaverzijascenarija.Onmožeda preoblikuje film na takav način da dodatno istakne glavnutemufilma,idasvojimidejamatransformišeilidodatno“pojasni”određene likoveufilmu.Onmožedaskratimonotone,dosadnedelove,dabiseodržaodinamičantempofilma.Tozapravoznačidasunjegovepromenenascenarijuopravdane,zatoštodoprinoseuspehufilmaipovećavajunjegovuvrednost.Kamermanjeosobakoja snima film uz pomoć kamere i koja je izvršno odgovornazaoptički izgledfilmskeslike.Kamermansebavikompozicijomkadra, praćenjem radnje, određivanjem adekvatnih planova,uglova i pokreta kamere. Pomoćnik snimatelja će biti prisutanna snimanju, u zavisnosti od broja kamera koje se koriste nasnimanju filma. Menadžer produkcije je zadužen za celokupnu

organizaciju: on obavlja telefonske pozive, ugovara sastanke,pripremaugovore,bavisepapirologijom.Onorganizujeinadgledapripremnufazuradakaoiposlovepostprodukcije.Inženjerzvukaodlučujeopoložajumikrofonatokomsnimanja.Onsnimazvučnimaterijal filma, i zatim uklapa ton sa slikom. Inženjer zvuka setakođebavisnimanjemdijaloga izvučnihefekatakojinaknadnobivajusinhronizovanisaslikom(post-syncrecording), iustudijuradinasnimavanjeglasa.Glavnirasvetljivačjeodgovoranzasvasvetla na setu.Ako se snimanje odvija u zatvorenom prostoru,njegov posao je da osvetli taj prostor uz pomoć rasvetnih tela.Snimljenimaterijaluređujemontažer.Onutičenazavršni izgledfilma,iusaradnjisarediteljemodređujeritamidinamičnostpriče.

Pre početka snimanja pravi se raspored snimanja, u kojem jejasnonaznačenokogdanasnimanjainakojojlokacijićeodređenascenabitisnimana.Zahvaljujući rasporedusnimanja,svimakojisuangažovaninasetu,odčlanovafilmskeekipedoumetnika,jesavršeno jasnokojizadatakmorajudaobave, ikadagamorajuobaviti. Raspored snimanja se ne pridržava uvek hronološkogsledadogađajauscenariju.Tozapravoznačidasnimanjefilmamože započeti snimanjem poslednje scene u filmu, a isto takopočetnascenafilmamožebitisnimljenanakrajuprocesasnimanja.Ova vrsta racionalizacije je potrebna radi usklađivanja ekipe,likova i lokacijasnimanja.Uscenarijusenaizmeničnosmenjujuscene koje se dešavaju napolju i unutra, što naravno ne značidaćeseekipa,nakonzavršetkasnimanjanalokaciji,spakovati,inastavitiraduzatvorenomprostoru,aondaseopetpreselitinalokaciju koja je na otvorenom prostoru.Ako je potrebno snimitivišerazličitihilinezavisnihscenanaodređenojlokaciji,ekipaće


na datoj lokaciji i ostati dok se sav posao snimanja ne završi3. Naprocessnimanjačestoutičeipotrebasaekonomisanjem.Naprimer,akoselimuzinapojavljujeutriodvojenescenefilma,ekipanećeplaćatitroškoveiznajmljivanjazatrirazličitadana,veććetetriscene,ukojimaselimuzinapojavljuje,bitisnimljeneistogdana,čakiakosutesceneuhronološkomsmislupotpunomeđusobnonepovezane.Rasporedsnimanjasemožetakoosmislitidadozvolidužupauzuuprocesusnimanja,ukolikosezatimukažepotreba4.

Kada počne dan snimanja, filmska ekipa započinje snimanjescenakojesupredviđenezatajdan.Scenografija,svetlaikameresunasvommestu,isvizauzimajusvojupoziciju.Postojerazličitevrste osvetljenja koje se mogu koristiti na setu: glavno svetlo,pozadinskosvetlo,gornjesvetlo,indirektnosvetlo,popunjavajućesvetlo,itd.

Određivanje pozicije glavnog svetla je od primarne važnosti.Glavno (prednje, direktno) svetlo osvetljava aktere, predmetei scenu iz suprotnog pravca i blago je podignuto. Pozadinsko(zadnje) svetlo osvetljava glumce od nazad, i upereno je upravcu kamere. Pozadinsko svetlo ima ulogu da naglasi obrisesnimanog predmeta, i da odvoji subjekt snimanja od pozadine.Svetlokojedolaziodozgoreflektujesenakosisubjektasnimanja.Ostalepomoćnetehnikeosvetljenjapredstavljaju“ukras”nasetu,ipomažudasepostignevećaoštrinaslike.Popunjavajućesvetloje neophodno za popunjavanje senki koje stvara glavno svetlo;popunjavajućesvetlojeslabijegjeintenzitetanegoglavnosvetlo.Čakikadajerečoscenamanapolju,prijakojsunčevojsvetlosti,3 UkolikosuprvaiposlednjascenaufilmusmešteneuMoskvi,naCrvenomTrgu,trgsenećezatvaratidvaputaveććeobescenebitisnimljeneistogdana.4 TokomsnimanjafilmaCastaway,postojalajepauzaodgodinudana.OvajperiodjebiodovoljandaseTomHenksugoji22kg,kakobimogaonauverljivnačindatumačilikufilmu

delovi scene koji su u senci moraju biti popunjeni dopunskomsvetlošću.

OSVETLJENASCENA

Nakon što glavni rasvetljivač uradi svoj deo posla, reditelj isnimateljpostavekamere,snimanjescenemožedapočne.Rediteljposmatrasnimkenajednomilivišemonitorakojisupovezanisakamerom(rama).Onmožedačujezvukprekoslušalica.

Scena se sastoji od kadrova. Kadar je najmanja jedinica filma;to jeneprekinuti “snimak” izmeđudva reza.Veličinaslike/okvira(plan)jekarakteristikaigranogfilmabaškaoštosuugaokamere,pozicija subjekta snimanja i njegovo kretanje, i prikaz glavnogakteraunjegovomokruženju.Veličinaplanasemožekoristitidasepažnjagledaocapreusmeri naonošto je važno,ali opetne


previšeupadljivo.Izraz“okvirslike”(francuski:plane)seobičnonekoristizaokruženjeilipredmete,većzaslikenakojimasenalazeljudskabića.

Zavisno od veličine onoga što se nalazi u okviru, gradacija jesledeća:

• krupniplan,• narezaniplan,ekstremnokrupniplan,„prviplan“• srednjekrupniplan• srednjiplan• totaliliopštiplan• ekstremni,dalekitotalplan,itd.

KRUPNIPLAN,„PRVIPLAN“,SREDNJEKRUPNIPLAN,OPŠTIPLAN

Ekstremnokrupniplan(detalj)sefokusiranapredmeteilisubjektesnimanja;ovajplanpokazujemalideotelailideolica.Tomožebitikrvaviprst,očipunesuza,izbrazdanočelo,kamenčić,pištolj,itd.

Narezani plan ili „prvi plan“ je ugao koji recimo pokazuje glavuglumca, deo tela ili neki predmet u celosti. Srednje krupni planprikazujeglavu(glave)glumca(glumaca)igornjideotela,stimštoseotkrivajupojedinielementiokruženjaukomesenalaze.Totaliliopštiplanotkrivateloosobeucelosti.Dalekitotalneprikazujesamoosobuilipredmet,većpozadinaiokruženjetakođepostajusastavnideoslike.Sviakteriutojscenisuuhvaćeniukadru,kaoičitavkrajolikkojiihokružuje.Dalekitotaljepostavkaukojojsefigureljudimoguvidetisavišeod30mrazdaljine;miihvidimokaotačkiceuprostoru.Različitiplanovisepostižukretanjemkamere.Najčešći pokreti kameresustatični kadar, panovanje (okretanjekamere),zumiranje(optičkavožnja),pokretnaplatforma(dolly).

Statični kadar,koji podrazumeva mirnu nepokretnu kameru,prikazujeslikukojugledalacmožedetaljnodaanalizira,pričemusvako kretanje aktera ili predmeta postaje još izraženije. Ovajpokretkamereobičnozapočinjenepomičnomslikom,nakonkojesledi pokret kamere i ponovo se završava nepomičnomslikom.

REDITELJPREKOMONITORAPRATIRADSNIMATELJA


Primer:statičnikadar–panovanje-statičnikadar.

Panovanje, pomeranje kamere, znači skeniranje. Kamera seokreće oko svoje vertikalne i horizontalne ose. Pokret kameremožebitisaleveudesnustranu,ilisadesneulevustranu,odozgonadoleiliodozdonagore.Ovakvakretanjakamereomogućavajudaseprikaže lokacijanakojojsesnima (npr.soba),ali idaseprati kretanje osobe ili predmeta. Panovanje obično započinjefotografijomizavršavasefotografijom.Brzinakretanjamorabititakousmerenadaseprizormoželakoispratiti.Prilikompanovanjamogućejepostićitotal,opštiplaniliekstremnitotal,madajeovokretanjekamerepogodnoizadrugevrsteplanova(frejmova).

Zumiranje (optička vožnja) je tehnikapribližavanja i udaljavanjaodobjektasakameromnafiksnommestu.Sadržajkojisesnimapovezuje početnu i poslednju sliku koju kamera beleži prilikomzumiranja. Prilikom približavanja, kamera zumira detalj kojipostajedominantnijiodširegkontekstaukomesenalazi.Ovojenačindasedobijetotal(opštiplan)odekstremnogtotala,zatimdaseodsrednjekrupnogplanadobijekrupanplan,itd…Prilikomudaljavanja kamere, detalj dobija svoje mesto u okviru širegkontekstaslike.Ovojenačindadobijemoekstremnitotalodtotalailiopštegplana,zatimsrednjekrupniplanodkrupnogplana,itd.

Prilikomkretanjakamerenapokretnojplatformi,menjaseodnosizmeđu subjekta snimanja i okruženja. Čitavo telo kamere sepomeranapred,nazadilibočno.

Ukoliko se tokom snimanja koristi samo jedna kamera, jednascenaseobičnosnimaizrazličitihuglova.Najpresesnimacela

scena, na primer, kao statični total (opšti plan). Onda se istascenaponavljanekolikoputa,isvakiputsekoristidrugačijiugaosnimanja.Akopostojeuslovidasesnimasavišeodjednekamere,ondase jednascenamože istovremenosnimiti iz više različitihuglova.Utomslučaju,scenanemoradaseponavlja.

SNIMANJESAVIŠEKAMERA.KAMERMANSALEVESTRANE,SNIMAUŠIROKOMPLANU,KAMERAJESTATIČNA.KAMERMANSADESNESTRANESNIMABEZPOSTOLJA,ŠTOZNAČIDAMOžEBEZOGRANIČENJADAPRATIPOKRETE

GLAVNIHAKTERA.ONUGLAVNOMSNIMAUSREDNJEKRUPNOMIŠIROKOMPLANU.TREćIKAMERMANJEFOKUSIRANNAKRUPNIPLAN,ODNOSNO

DETALJ.

Kadasesnimasavišeodjednekamere,jakojebitnodasekameremeđusobnonevide.Usklađenosturadujeveomaznačajna.Na


krajusvakogdanasnimanja,preporučljivojepregledatisnimljenimaterijal, zato što se bilo koja ljudska ili tehnička greškamoževećnarednogdanaispraviti;tojestscenasemožeponovosnimitiukolikojetopotrebno.

3.5.2.4 PostprodukcijaKada se posao snimanja završi, započinje faza postprodukcije.Snimljenimaterijalsemontiraiobrađujeuovojfaziprodukcijefilma.Trajanjesnimljenogmaterijala ječestomnogodužeodkonačneverzijefilma,budućidasetokomsnimanjafilmaproizvededostadodatnogmaterjalakojisekasnijeneiskoristi.

STOZAMONTAžU

TU današnje vreme sav posao postprodukcije se obavlja naračunaru;profesionalcima jenaraspolaganjunekolikosoftvera iprogramazauređivanjeiobraduvideosnimaka.Najpre,ustudiju

za montažu, reditelj zajedno sa montažerommora da odgledacelokupan sirov, nemontiran materijal sa snimanja. Gledanjenemontiranogmaterijalamože potrajati danima. Zatim, reditelj imontažerbirajunajboljescene.Nakonfazepregledavanjasirovogmaterijalaiodabiranajboljihscena,nastupaprvafazauređivanjaisastavljanjaodabranihscena.Dužinatakouređenogmaterijalanijekonačna,poštoćekadrovispojeniuovojfazikasnijepretrpetiskraćivanja(montažnikadar jeuvekkraćiodsnimljenogkadra).Međutim ova verzija nam nagoveštava kakva će biti dinamikafilma, i umnogomeodređuje izgledkonačnogproizvoda.U tokufinalne faze obrade, montažer određuje tačnu dužinu trajanjapovezanih kadrova, određujući tako ritam i dinamiku filma.Njegovasofisticiranarešenjaupogledumuzike,efekata,animacijepovećavajuvrednostfilma.Reditelj imontažerćefinalnuverzijufilma odgledati mnogo puta, ispravljajući greške na koje naiđu.Nakonštosezavršiposlednjedoterivanje,konačnaverzijafilmajespremnazaprikazivanje.

3.5.2.5 Distribucija/Platforme

Poslednjafazaradauprocesuizradefilmajedistribucija.Kadajekonačnaverzijafilmagotova,umetniciželedanjihovfilmdođedonajširemogućepublike.Distribucijafilma,televizijskoprikazivanje,DVD i internet izdanjapredstavljajuefikasnekanaleprekokojihfilmstižedosvojepublike.Udanašnjevreme,velikedistribucijskekuće radenapovezivanju onih koji sebaveproizvodnjomfilmasa konzumentima njihovih proizvoda, to jest, njihov posao jeda budu spona izmeđuumetnika i njihove publike.Marketinškakampanja(reklame,spotovi)igraveomavažnuuloguupromocijifilma.Filmski festivali pružaju sjajnu prilikumladimautorimada


predstavesvojeradove.Tojetakođeprilikadauvaženistručnjaciizsvetafilmapogledajufilmovenovihautoraidadajusvojsudonjima.Televizijskekućevrločestoposećujufilmskefestivale,saciljemdaotkupepravanaTVprikazivanjenagrađenihostvarenja.Kulturni centri organizuju interaktivne projekcije filmova, gdepublikamožedaupoznaumetnike,idasanjimadiskutujeofilmu.

Videomontaža3.6

3.6.1 Uvod U današnje vreme potpune digitalizacije svakodnevnog života,svako ko poseduje kameru ili pametni telefonmože da napravisopstvenivideosnimak.Stogasejavilapotrebazapoznavanjemosnovnihtehnikaobradeiuređivanjavideosnimaka,kojisunastalinaporodičnimokupljanjima,zabavama,putovanjimailiukućnomokruženju.Veomajakmotivacioni faktorpredstavljačinjenicadamnogadomaćinstvaposedujuračunare,koji imajukarakteristikeneophodne za obradu snimljenog materijala. U prethodnomdelu ovog kursa mi smo opisali filmski stvaralački proces odpočetnog koncepta do završnog proizvoda. U narednom delu,želimo da pomognemo onima koji nisu posebno zainteresovanizaprofesionalnukarijerunafilmu,alibiradoželelidasavladajuosnovevideomontaže,zakućnuupotrebu5.

5 Ovajputsenećemobavitiuređivanjemidigitalizacijomanalognihzapisa(VHS)poštosedanasmaterijalisključivosnimaudigitalnomformatu.

3.6.2 Snimanje video zapisaSnimanje je proces u kome se video materijal pohranjuje udatoteku na čvrstom disku računara. U zavisnosti od uređajakoji se koristi za snimanje, snimljeni materijal se pohranjuje ilinadigitalnu video traku ili namemorijsku karticu.U slučajuDVkaseta,možetedakopiratematerijalpovezivanjemopreme,kojekoristitenaračunar;slikesnimljenenamemorijskojkarticimogudasekopirajuuzpomoćčitačakartice.Kadapokrećeteprojekat,neophodnojenajpreutvrditiosnovneparametre:rezolucijavideozapisa,veličinaslike, format.Foldernaharddiskumora takođebitipodešen,imoratenaznačitinazivprojekta.Snimljenimaterijalsemožekopiratiucelini,madaprogramzaobraduzapisatakođemože da podeli video zapis na scene uz pomoć senzora zapravljenjeprirodnih rezova. Toznačidaćeprogram isećivideozapisnaonolikoscenakolikosteviputazaustavilikameruprilikomsnimanja.Svakascenatrajeodmomentauključivanjakameredoprestankasnimanja.Snimanjeseautomatskiprekidakadasenaizabranomdiskupopunimemorija.

3.6.3 Radne površine programa za uređivanjeiobraduvideozapisaSvi programi za obradu imaju sličnu radnu površinu. Radnapovršinasemožeuglavnompodelitinačetiricelineitosu:

• Površinakojasadržielementeprojekta,• Ekranzaprojekciju,• Vremenskalinija,• Videoefekti


windows Movie Maker je program za obradu video zapisanamenjen početnicima. Može se podeliti na tri osnovne celine:trakamenija,skicascenarija/vremenskalinija,monitorzapregled.

RADNAPOVRŠINAwINDOwSMOVIEMAKER

windows Movie Maker je program za obradu video zapisanamenjen početnicima. Može se podeliti na tri osnovne celine:trakamenija,skicascenarija/vremenskalinija,monitorzapregled.

Veličina određenih delova prozora se može modifikovati. Akouvećate deo skica scenarija/vremenska linija (storyboard/timeli-ne),smanjićetemonitorzapregled(preview).Uvećanjemmonitorazapregled,smanjujeseveličinaprozorasasadržajem.Uskladusavašimpotrebama,oveizmenesemogurealizovatiiliotkazati.

Veličina određenih delova prozora se može modifikovati. Akouvećatedeoskicascenarija/vremenskalinija(storyboard/timeline),smanjićetemonitorzapregled(preview).Uvećanjemmonitorazapregled,smanjujeseveličinaprozorasasadržajem.Uskladusavašimpotrebama,oveizmenesemogurealizovatiiliotkazati

3.6.4 UvoziočitavanjepodatakaPored kopiranja materijala, programi za obradu video zapisaomogućavaju i ostale procese očitavanja podataka. Možete,recimo u datoteku projekta da uvezete fotografije, zvuk, videosnimak.Podatke,koježelitedauvezeteuprogrammoratenajpresačuvati u fascikli, na jednom od hard diskova računara. Ako


uvozitepodatkedirektnosaUSBdiskainesačuvateihnaračunaru,nakonštoizvučeteUSBizračunara,podacićeautomatskinestatiizprogramazaobraduvideozapisa.

UvOz

MožeteuvozitinovepodatkeuzpomoćprogramawindowsMovieMaker, nasledeći način. U okviru Movie TasksotvoritetheCaptureVideobar(broj1).Tubirateštaželitedauvezete:video,slikuilizvuk.Kliknetenaželjenuopcijui sa vašeg hard diska birate folder ukome se nalazi video/slika/zvuksačuvan za uvoz. Zatim selektujetepodatkezauvoz.Pojavljujuseopcijeotkažiiuveziivibiratepotonjuopciju.Možete da uvezete više podatakaistovremenoilijedanzadrugim.

3.6.5 Montaža,rez

3.6.5.1 Oštar i gladak rez Ako je sav materijal i uvezeni podaci pri ruci, posao može dapočne.Najpre izaberitesnimakizfasciklekolekcija(Collections)i prevučete ga na skicu scenarija (storyboard, montažni sto).Možete obrađivati klip na montažnom stolu ili vremenskoj liniji(timeline, osa). Ukoliko radite na vremenskoj osi, možete serešiti svih nepotrebnih delova.Možete iseći početak i kraj nekescene,alinemožeteuklonitislikekojesunasredinisnimka.Tosamomožetepostićiukolikonapočetkurada,klipisečetenadva

delanamestugdevitoželite,aondaklikomnaikonuudonjemdesnomuglu plejera završite proces obrade.Ako su dva kadraspojenabezoptičkihefekata, takavreznazivamooštrimrezom.Akoželimodapostignemomekšiprelazmožemoizabratituopcijuu datoteci video prelazi (video transition file). Prelaz po izboru,možetedaprevučetedopovršinezauređivanjeiubaciteizmeđudvaklipa.Ovajpostupakmožeterealizovatinavremenskojosiilimontažnomstolu.

REZOVINAVREMENSKOJLINIJI

3.6.5.2 Video efektiU datoteci Kolekcija, pored Video prelaza, pronaći ćete stavkuVideo efekti.Njihova funkcija je, na primer, da rotiraju slike, dasmanjeipovećajuosvetljenost,daprimenjujuvertikalnerefleksije,zatimpostojisepijaefekat,efekatduge,itd.Akoželitedavašzapisima izgled klasičnog, starog filma, rešenje je vrlo jednostavno.Potrebnojesamodaprevučeteizabranivideoefekatnavremenskuosu.

3.6.5.3 Obrada zvuka i muzikeU vašem filmu možete koristiti naraciju i pozadinsku muziku.Program windows Movie Maker nema opciju istovremenognasnimavanja glasa i muzike, tako da možete koristi ili samo


glas ili samo muziku. Međutim, ovaj program nudi mogućnostubacivanjaglasauprazanhodizmeđudvamuzičkavideozapisa.Takođemožetepodesitijačinuzvukamuzikeivideozapisa;natajnačinvaškratakfilmmožedobitinadinamičnosti.

3.6.5.4 PripremanaslovaišpicezafilmUkoliko želite da vaš film bude uokvirena celina, možete napočetku filma da ubacite naslov, i da završite film odjavnomšpicom.KlikomnaopcijuNasloviišpice(titlesandcredits),možetezapočetiuređivanjeuvodneizavršnešpice.Najpremoratiodreditigdeželitedapozicioniratenaslovfilma.Možetegastavitinasampočetakfilma,ilinapočetakilikrajnekescenekojustezatusvrhuodabrali.Napočetkufilmanaslovsepojavljujenaplavojpozadini.Program takođe ima opciju koja omogućava da sami kreiratejedinstvenupozadinu.Dabistetopostigli,moratedauvezeteslikuuprogram(ilimožeteiskoristitinekuodvećpostojećih,prethodnouvezenih slika, ukoliko smatrate da bi mogle da posluže kaopozadina glavnom naslovu filma), i na tu sliku stavite naslov.Uvodnuiodjavnušpicumožeteureditinaosnovuistihsmernica.

3.6.5.5 DoterivanjeKadarealizujetesvesvojekreativneidejeizavršitefinalnuverzijufilma,vremejedafilmisačuvate.Datotekasafilmommoraimati

ime,isvojemestouvašemračunaru.

Program za uređivanje zapisa nudi opciju da sačuvate film naDVtracikamere.FilmsetakođemoženarezatinaCD,iliposlatielektronskom poštom. Možete ga postaviti na veb stranicu, ipodelitisasvojimprijateljima.

Video projekat3.7

Bilo da radimo na televiziji ili snimamo dokumentarne filmove,moramobitiupoznatisanekomosnovnimpojmovimaikonceptima.

Upoglavljuoradiju,većsmosedotaklitemenovinarskihžanrova.Uvideopoglavljunameranamjedadetaljnoobradimokarakteristikeizveštajainovinarskogintervjua.

3.7.1Štajeizveštaj?Koncept izveštaja se zasniva na iskustvu. Spada u novinarskižanrkoji je faktografskog, informativnog tipa ipredstavlja formukoje je proistekla iz vesti. Svaki izveštaj u sebi sadrži vest nakojojsezasniva,samoštotuvestprenosinaživopisan,koloritannačin.Upitanjujekompleksnaiprestižnanovinarskaforma,kojasenalazinapolaputaizmeđunovinarstvaiknjiževnosti,ikojausebi spaja elemente gotovo svih novinarskih žanrova, od vesti,prekointervjuadoelemenataesejistike.Ovosunekiodknjiževnihefekata koji mogu naći svoje mesto u formi izveštaja: dijalog,oslikavanjeambijenta,stvaranjenapetosti,metafore,neizvesnost,

INTERNETSTRANICEZADELJENJEVAŠIHVIDEOZAPISA


preokret u događajima. U ovoj novinarskoj formi svaka izjavamora biti potkrepljena činjenicama, za razliku recimo od kratkepričekaoknjiževneforme.Novinarmoradaprepoznatemukojajeodopšteginteresa.Zarazlikuodspikerakojičitavesti,novinskiizveštačjeaktivanučesnikdogađaja,kojiuspevadagledaocuupotpunosti prenose atmosferu onoga o čemu izveštava. Dobarnovinarćeobojitisvojizveštajsapunodetalja,iučinitidaigledalacpostaneučesnikdogađajaokomejeuizveštajureč.Ontakođeotkrivadruštvenupozadinupričekoja jetemaizveštaja, istavljajeuširidruštveno-političkikontekst;unekomslučajevimaončakmožedastanenanečijustranu.Izveštajjeformakojaimprovizuje;rečjezapravoo„utisku“,budućidaseuizveštajubeležiaktuelnasituacijaudatomtrenutku.Ovaformaomogućavauvidudruštvenekrugoveinačineživotakojisuskriveniodočijujavnosti.Gotovosvakiizveštajimazaciljdapremostirazlikeiprevaziđeprepreke.

Postoji nekoliko tipova izveštaja: klasičan (opšte informativni),pragmatičan, analitički, komentatorski, reportažni, dokumentarniizveštaj.

3.7.2Štajeintervju?Intervju kao novinska forma znači ponuditi nekom priliku dagovori.To je razgovor izmeđudvoje iliviše ljudi,kojisevodisapretpostavkomdaćetemabitizanimljivaidrugima.Intervjumožebiti žanr za sebe ili način prikupljanjamaterijala i činjenica. Zasagovornikaintervjupredstavljaprilikudaseširajavnostupoznasanjegovimstavovimairazmišljanjima.Političarimajetoprilikadaseobratejavnommnjenju.Iakojeakcenatnasagovorniku,vrločestoličnostnovinarailiurednikadolazidoizražajauovojnovinarskojformi. Sama ličnost sagovornika nije predmet interesovanja,

onošto jebitnojedata ličnostbudezanimljivagledaocima,on/onamorasvojompojavomi ličnošćudaprivučepažnjujavnosti.Kadatemaintervjuanijenaročitouzbudljiva,važno jeda ličnostsagovornika privuče pažnju gledaoca,međutim ukoliko je temazanimljiva, sagovornik može biti potpuno anonimna osoba.Intervju je privatni razgovor,mada je publika uvek tu, iako nijefizičkiprisutna.Zatomožemorećidajeovakvavrstarazgovorasajednestraneintimna,asadrugestraneimazaciljdasedopadneidabudegledanaodstranevelikogbrojagledaoca.Tojenovinskižanrsanajvećomautentičnošću,istogasušansezamanipulacijuiizvrtanjeistinegotovominimalne.

3.7.2.1 Vrste intervjuaIntervju čiji je cilj prikupljanjepodataka i informacija:TOvojeradnimetodorjentisankaspecifičnimdetaljimakojeodređenolice može da dâ. Elaboraciju treba tražiti na način koji nijenaredbodavan. Na osnovu jedinstvene logike priča mora biticelovitaikoherentna.

Magazinski tip intervjua:Ovavrstaintervjuanemazaciljsamodaprikupiosnovneinformacije.Ovajintervjumožebitipodstaknutnekim događajem ili situacijom, izbor teme je takođe slobodan.U ovoj formi ličnost sagovornika se stavlja u prvi plan i on/onadobijaprostordaiznesesvojeopažanjaiskrenepažnjunaodnoseizmeđustvariipojava.

Dubinski intervju:Ličnostsagovornikajeufokusuinteresovanja.Cilj ovog razgovora je da gledaoce u potpunosti upoznamo satemom,adasepritomneizgubimoumnoštvudetalja.Važnojeizabratimestogdesesagovornikoseća lagodno igdemožeda


govorislobodnoodatojtemi,anovinarutakoopuštenojatmosferimože dosta da zaključi o navikama i manirima sagovornika.Kvalitet intervjua zavisi od toga koliko se sagovornici dobrorazumeju. Novinar, međutim, ima istaknutu ulogu: on treba daohrabrujesagovornika,idagavodikrozrazgovornatakavnačindaizsagovornikaizvučeononajbolještoovajmožedaponudi.

3.7.2.2obavezajenovinaradapružiinformacijepre intervjuaNovinar jeuobavezidasepredstavi ikažekojumedijskukućuzastupa.Takođebitrebalodakažegdećesesnimljenimaterijalkoristiti,odnosnoobavezajenovinaradakažegdeikojimpovodomćeintervjubitiemitovan.Sagovorniksesatemomrazgovoramoraunapredupoznati,preporučljivoječakposlatipitanjapresamogintervjuatakodasagovornikimavremenadasepripremi.Sadrugestrane,novinarmorabiti obazrivdaneotkrije svasvojapitanjaunapred. Zatim mora obavestiti sagovornika o dužini trajanjaintervjuaiotomekakonameravadaiskoristisnimljenimaterijal.Sagovornikimapravadapogledasnimljenimaterijal,pačakidagazabraniukolikosmatradasunjegovapravapovređena.

3.7.2.3 PripremaNovinarsemoradetaljnopripremitiisaznatisveoposlukojimsesagovornikbavi iliodatoj temi.Ukoliko intervjuiše javnu ličnost,novinarmožedaproučisveranijeintervjuekojejetaosobadalakaoisvenovinskečlankekojisuonjojnapisani.Možekonsultovatiarhivu,internet,itd.

Novinarmorapozvatisagovornikatelefonomiobjasnitimudaće

odintervjuaobestraneimatikoristi.Novinar imapravadabudeuporan,alitaupornostnikakonesmedapređeunapad.

Preporučljivo je napraviti teze za razgovor; novinar se morarukovoditi logikom prilikom vođenja intervjua i nadovezivanjatemarazgovora.Morapostojatipolaznatačkaintervjua,iodređenipravackojićenovinarslediti;naravnodajefleksibilnostuvođenjuintervjua poželjna, novinar se stalno mora prilagođavati datojsituaciji. Pošto se razgovor snima kamerom, novinar mora daproveri sa kamermanom da li je baterija napunjena. Može bitiveomaneprijatnoakosesnimanjeprekinezbogbaterijekojaseistrošila.

3.7.3TehnikevođenjaintervjuaNovinar ne bi trebalo da otežava posao i sebi i sagovornikupostavljajućimuda/nepitanja.Takvapitanjadovodedozastojaukomunikaciji, iritamrazgovoraćeseposletemrtvetačkevrloteškoponovouspostaviti.Pojedini ljudi imaju neverovatne idejeu vezi sa pitanjima koja treba postaviti u ovakvim situacijama.Naprimer,TVzvezdaBarbaraVolters(Barbara Walters)usvojojknjizi „Kakorazgovaratiobiločemu,sabilokim“dajepraktičnesavetekojumogubitiveomakorisni.Usvojojknjizi„Intervju“,AnaFoldes(Anna Földes)citiranekapitanjazakojeVoltersovatvrdidamogupomoći,daseuspostavidobarodnosizmeđunovinaraisagovornikaimogurazbitilednapočetkurazgovora.Naprimer:Da se nađete u bolnici, koga biste voleli da vidite u kreveti dovašeg?Ukomistorijskomperiodbivolelidasteživeli?Kadabiosvojilimiliondolaranalutriji,nakogailinaštabiteparepotrošili?


Ovapitanja,iakozvučepomalokaokliše,sudefinitivnokorisnadapokrenukonverzacijukadazapadneućorsokak,atakođenetrebazanemaritičinjenicudamoguotvoritimnoštvonovihpitanjaitemazarazgovor.Akovamponestaneideja,nemojteseustručavatidaihupotrebite.

Novinarmoraneprestanobitiljubopitljiviradoznao,inebitrebalodasedržiplanaposvakucenu.Takviintervjuisuobičnosuvoparnii monotoni, i ostavljaju utisak da je novinar više zainteresovanza sebe nego za sagovornika. Novinar mora sagovorniku datiprostora, ali takođemorabiti naoprezuukoliko sagovornik imanekopitanjezanjega;novinarnesmedozvolitidasepreokrenesmerrazgovora.Bezobziradalinovinarintervjuiševodoinstalateraili premijera države, najvažnije je da oseti energiju sagovornikakao ipravacukomeserazgovorkreće, idase tokomintervjuanadovezuje ivraćanaone temekojesuvećobrađene.Ovakavpristupintervjuima,međutim,zahtevatemeljnupripremu.

Prisustvo kamere može da smeta sagovorniku više nego npr.diktafon.Dobarkamermaniurednikuvekznajuštajenajprihvatljivijeinajprijatnijezaosobukojaseintervjuiše

3.7.4Dokumentarnifilmovi

Dokumentarnifilmježanrzasebe.

Od dvadesetih godina prošlog veka (kada je broj posvećenihgledalacabioznatnomanji)padodanašnjihdana,dokumentarnifilm je kontinuiranoprisutanu svetskoj filmskoj produkciji.Kakoigranifilmovisveviše ličenabajku,ovajžanr idaljepredstavlja

društvenu savest filma, i takođe je inspirisao nastanak novihstilovaukinematografiji(npr.italijanskineorealizam,freecinemadokumentarnipristupčehoslovačkognovogtalasa).

Tokomistorijefilmarađalisuserazličititipovidokumentarnogfilma.Jednu vrstu dokumentarnog filma predstavlja propagandni film,kojiseobičnosnimaoponalogupolitičkepartijeilisamedržave,iimaojezaciljdaširiideološkauverenjameđunajširommogućompublikom.PropagandnifilmovisuuvelikombrojusnimanizavremeDrugog svetskog rata. Filmovi o prirodi su postali najuspešnijavrstadokumentarnogfilmaueritelevizije.

Naučno-popularni filmovi objašnjavaju, sa velikom tačnošću ipouzdanošću,važnuilizanimljivuoblastljudskogznanjauoblastinaukeiliumetnosti,aliuvekjezikomkojijeprijemčivzaširupubliku.

Portretpredstavljaodređenuličnost,pratećinjegovživotniput.Saširenjemtelevizijskogmedija,bioskopiprestajudabudumestagdećesedokumentarnifilmoviprikazivati.Natelevizijiseovifilmovičestoudružujusanovinarstvom.Formatidokumentarnogfilmakojisuvišegstandarda(npr.prenosdogađaja,analitičke,dramatičneemisije)retkonalazekanalenakojimaćebitiemitovani.

Sdrugestrane,neketipičnevrstedokumentarnogfilma(filmovioprirodi,filmoviopopularnojnauci,televizijskidnevnicikaozamenaza bioskopsko emitovanje vesti) su danas toliko popularni, dapostojespecijalizovanikanali(BBCworld)kojisvojimprogramomzadovoljavajupotrebepublikezaovakvomvrstomemisija.


3.7.4.1 Hajde da snimimo dokumentaracDabiispuniliovajplemenitipriličnozahtevanzadatak,potrebnojenajpresavladatisveonoštosmoprethodnopomenuli.Drugikorakpredstavlja odabir teme.Tomožebiti razrada, elaboracija neketemekojusteviilinekodrugiistraživaliduživremenskiperiod,ilibeleženjenekogdogađaja,kojisemoždadešavanauliciupravosadadokpišemoovereči.

U oba slučaja priprema je neophodna; u slučaju prve tememisvakakoimamoviševremenadasepripremimo,dokjeudrugomslučajuvremenazapripremujakomalo.

Jakojevažnodasagovornikupostavimopitanjakojasuodopšteginteresa.Akookolišavamo, inepostavljamopravapitanjamožesedesitidasnimimonekolikosatinetakokvalitetnogmaterijalaštoćeznatnozakomplikovatimontažufilma.Dakle,nepreostajenamništadrugo,negodapostavljamoprava,svrsishodnapitanja.

Uloga kamermana je veoma bitna prilikom snimanjadokumentarnog filma. Dobar kamerman mora u najmanju rukudabudepodjednakousresređenkaoinovinar.Onmoradasnimicutawayskadrove(ubacivanjepovezujućegmeđu-kadra izmeđudva kadra iste teme), koji se dobro uklapaju sa temom filma.Magičnost dokumentarnih filmova delimično leži upravo u onimscenamakojesenemoguponovosnimiti,zatoštosujednostavnoneponovljive.Samoprecizni,kreativniisamouverenisnimateljisuustanjudatakvesceneuhvatesvojomkamerom.

U dokumentarnim filmovima, slike su podjednako važne kao i

govor.Filmoviipakmorajudapružeivizuelnoiskustvo.

Nakon snimanja, montažer, koji uglavnom obavlja i posaonovinara,ćepregledatisnimljenimaterijal.Ondaradinascenarijuiuređujefilm;pišenaraciju.Naratorustudijusnimasvojglasitajsnimljenimaterijalideurukedrugogmontažera.Drugimontažerima važan zadatak da sve delove sklopi u zaokruženu celinu.Pošto dokumentarni filmovi obično raspolažu malim budžetom,drugimontažermoradamontiranaslov kao i uvodnu i odjavnušpicufilma.

Tematskikanaliobičnootkupljujedokumentarnefilmove,aliihjemogućepredstavitiinafestivalima.

Aktivnosti3.8

1. Filmska gramatikaA. Poređajtesledećekadrovepremanjihovojveličini/kompoziciji

iuglusnimanja(vertikalniilihorizontalniugao)


2.PravilaizradefilmovaB. Napraviteuzpomoćcrtežailifotografijakojesteuslikalipriču

oduelunadivljemzapadu,koristećiobjašnjenapravilaizoveceline.

Storyboard (serija crtežakojomskicirate kakoćeteorganizovatimultimedijalnupričuirasporeditielementesadržaneuprojektu,to je vizuelni način da objasnite glavne elemente projekta):dizajnsekvenceu"stripovskom"formatupričemuseusvakojvinjetinalazicrtežodređenogfilmskogkadrakojisesmenjujuhronološkikaonapravomfilmu

. PRIMER:

3. Filmska produkcija – od osnovnog koncepta doprodukcijefilma

C.Povežite kamkorder/kameru sa ekranom, vodeći računa dasvimogudavideekran.Okrenitekamerupremapolaznicimaikoristiteprvodalekiplan,azatimsrednjekrupniplan.Zatimpređitenakrupniplan,aondanaplandetaljsvakogpolaznikaponaosob.Zadajtenekimstudentimavežbuda:• napravedalekiplan• oddalekogplanadapređuuopštiplan• oddrugogsrednjegplanadapređuuprvisrednjiplan• odprvogsrednjegplanadapređuukrupniplan• odkrupnogplanadapređunadetalj• oddetaljapređunaprvisrednjiplan• odprvogsrednjegplanapređunakrupniplan• odkrupnogplanapređunadalekiplan• oddalekogplanapređunadetalj• oddetaljapređunadrugisrednjiplan

Napomena: Vežba se može uraditi u suprotnom smeru. Jedanodpolaznikamožedasnimiodređeni kadar,aostalimorajudaprepoznajuokomkadrujereč.Polaznicimogujednidrugimadapostavljajuovakveisličnezadatke.

D.Vežbanje različitih poteza kamerom radi dobijanja raznolikihfrejmova/planova.• zumirajtenakonstatičnogkadra,iliobratno,kakoželite• upoznjtenassamestomgdesnimate(učionica,telecentar,

itd.)koristećipanoramskikadar• predstavitejednogpolaznikaustojećempoložajuuzpomoć

tiltefekta.Ukompravcuželitedasekamerakreće:odozdo


nagoreiliobrnuto?Zašto?

Napomena:Ovavežbasemožeraditiuparovima.Jedanpolaznikstojiizakamere,dokdrugipravinajrazličitijepokretekojenjegovpartnermoradaispratikamerom..Naprimer,krećesepolakoodtačkeAdotačkeB,zatimsebrzimhodomvraćaodtačkeBnazadkatačkiA,užurbanostavljarukeudžepove,azatimihpolakovadiizdžepova…itd. E. Osmišljavanjesituacija

• pticecvrkućuušumi• diskusijaustudiju–talkshowemisija• prenosuživo• premijerdržikonferencijuzanovinare• optuženogsuopkolilinovinaridokjeizlazioizzgradesuda.

Analizirajteovesituacijeiodreditekojuvrstumikrofonasvakaodnjihzahteva.Kojitipmikrofonabibiokoristan,kojibieventualnomogaodoćiuobzirakojibibioapsolutnonezamenljiv?

F. Izradafilmskogkoncepta.Okupljanjefilmskeekipe.• rediteljinjegoviasistentiodredjujulokacijenakojimaćese

snimati• kamerman i njegovi asistenti odlučuju o načinu snimanja

(položajkamereipodešavanja)• novinarisastavljajupitanja• menadžerprodukcijedogovarasnimanjesasagovornicima

4. Obrada video snimkaUdanašnjevremegotovosvičuvajumuzikuifotografijekojesusa

svogračunaraprebacilinaUSBflashmemoriju.

G.Pripremitebiblioteku.Nazovite je “film”.Tućeteskupljatisvedatoteke i podatke koji su vam neohodni za obradu videosnimka.Napravitedatotekuprojekta.Prebacitesavmaterijaluovodatoteku.Sačuvajtega.

H. Importujtefotografije,audiozapiseilivideozapiseudatotekuprojekta.Nezaboravitedaihsačuvate.

I. Izaberite snimak iz pomenute kolekcije i prevucite ga dovremenskeose.Isecitepočetakikrajdatescene.

J. UpoznajtesesaopcijomTransition(prelazaksajednogkadranadrugi).Izaberiteovuopcijuiprevucitejeizmeđudvaklipa.

K. Obojiteklipatmosferomprošlihvremena(old-fashioned).L. Ubaciteodgovarajućupozadinskumuziku.Buditeoprezni sa

jačinomzvuka.M.Kliknite na opcije Titles and credits(dodavanje naslova i

odjavnešpice).Odreditemestogdećetedodatitekstnaslova.Sačuvajtefilm.

Bibliografija3.9

• LONG,BEN.SCHENK,SONJAThedigitalfilmmakinghandbook.DigitalFilmmakingSeriesCHARLESRIBERMEDIA(2011)

• J.BENET,VICENTECulturadelcine:Introducciónalahistoriaylaestéticadelcine.PaidosIbérica(2004)

• UNIVERSITYOFREDDITIntroductiontoFilmmaking http://universityofreddit.com/class/38220/introduction-to-

filmmaking


prOjeKat pODržavajU:

OSNOVNI · 2014. 12. 8. · OSNOVNI KURS MEDIJSKE PISMENOSTI AVGUST 2014. AUTORI Autori: Mark...

Documents

Transcript of OSNOVNI · 2014. 12. 8. · OSNOVNI KURS MEDIJSKE PISMENOSTI AVGUST 2014. AUTORI Autori: Mark...