Osiromašeni uranijum, zaštita životne sredine i stanovništva - naša večna briga - Slobodan...

8/19/2019 Osiromašeni uranijum, zaštita životne sredine i stanovništva - naša večna briga - Slobodan Petković, general u pe…

1/20

Слободан Петковић:

ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ,

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И СТАНОВНИШТВА,

НАША ВЕЧИТА БРИГА И ОБАВЕЗА

И сада, после 13 година, још увек су болна сећања већине нашег становништва н

последице једностране одлуке НАТО-а да бомбардује некадашњу СР Југославију. Мно

људи је убијено и рањено, много цивилних објеката је порушено. Страшна катастрофа нам учињена рушењем објеката хемијске инфраструктуре и гађањем појединих циље

муницијом са осиромашеним уранијумом (ОУ). Данас је то непопуларна, чак се може рећи

забрањена тема за разговор са представницима званичних институција власти јер они не жел

да се замере својим новим ''савезницима'' и пријатељима који су нам ''помогли'' да

ослободимо ''диктатуре'' и уведемо ''демократију'', не бирајући начин и средства и б

обзира на последице које ћемо у том уживању ''демокртије'' осећати због тога. Али нарим то неће и несме никад заборавити, јер последице ових акција и атака на животе и здрављ

увелико осећа. Оне су у све већем броју канцерозних и других обољења код становништва н

овим просторима, која нико неће јавно да коментарише. Оне су у обољењима војника који

боравили на простору КиМ, и за чију заштиту глас све чешће дижу медији и научна јавност

неким западним земљама.

1

Сазнања о последицама тог чина, нам не дају мира и обавезују нас се на то стално подсећамо јер ће убитачно дејство ОУ вечно трајати, па се намеће питање: зар

све то било потребно?

Па зар је потребно да хрватскa књижевница Ведрана Рудан у емисији ТВ Б-92, ''Утисак недељ

изненади тврдњом: ''... у Србији се колико чујем, видим и читам, уопће не прича о том

колико умире годишње Срба од рака након бомбардирања Србије и Косова, осиромашени

ураном од стране Американаца. Постоји истраживање ветеринара, ..., у Србији посто

податак колико умире паса више него прије рата, али не постоји податак колико умир

Срба више него прије рата од рака, иако умирете у застрашујућим бројкама''. А пот

госпође Лин Монтломери, која држи у крилу српско дете, болесно од леукемије и без косе к

последиц хемо-терапије, и тражи да му Срби помогну у лечењу, Пудан овако коментариш

''Дакле, такав један срамотни цинизам се ретко виђа ...''

И зато у име истине, по ко зна који пут, рецимо јасно: У току војне агресије на С

Југославије у којој су учествовале здружене снаге НАТО пакта, изазвана је еколошк

катастрофа, по карактеру обиму и облику незабележена у историји људске цивилизациј

Били смо изложени и еколошком геноциду-уништавању животне средине и угрожавањ

живота и здравља људи у ширим размерама и са дугорочним последицама. На ови

просторима по неким својим карактеристикама вођен је радиолошки и хемијски рат.

Током Другог светског рата енергија атома је искоришћена за производњу нуклеарног оружјЊегова прва употреба августа 1945. године показала је сву страхоту његове примене, а последиц

јонизујућег зрачења осећају се и данас. Оно је због застастрашујућих ефеката ударног, топлотн

и радиоактивног дејства забрањено међународним конвенцијама.

Савремене ратне сукобе иначе карактерише употреба нових врста оружја у којима се на дру

начин користи енергија атома и материјала који ту енергију поседују. Тако је и на наши

просторима у току агресије НАТО снага употребљено оружје које користи муницију са ОУ

1 Најгласнија је сразлогом јавност и штампа у Италији: према писању италијанских писаних медија, око 34

припадника војске Италије који су били у рејонима употребе муниције са ОУ, је умрло, док много њих већ има раз

обољења која се могу везати за ''последице блиског контакта'' са ОУ. Слични примери се наводе и у француској

штампи. У немачкој продукцији снимљен је и документарни филм ''Смртоносна прашина'' који говори о

последицама употребе ОУ у Ираку, Србији и БиХ.


2/20

У формално-правном смислу, то није ''забрањено оружје''. Према конвенцијама УН то ниј

нуклеарно оружје, јер се у њему не одиграва нуклеарна реакција као извор снаге, па га за

имаоци декларишу као ''конвенционално''. Али, по ефектима дејства оно је високотоксичн

радиоактивно оружје ниских активности штетних по живи свет. Као такво би морало бит

забрањено, јер: ''... Свака примена оружја које остварује штетне ефекте ван бојног пољ

које наноси повреде цивилима, тј онима који не учествују непосредно у сукобу и ко

ефекте остварује и после сукоба сматра се грубим кршењем закона рата''2

.

Одмах по отпочињању агресије на СР Југославију, ваздухопловне снаге НАТО пакта

приликом ваздушних напада, користиле муницију са ОУ. Авиони А-10 (Сл. 1) из саста

ваздухопловних снага САД су 28. и 30. марта 1999. год. гађали пројектилима са ОУ шир

рејон Призрена. Оваква дејства су настављена у даљем току агресије. НАТО је у фебруар

2000. год. званично потврдио коришћење муниције са ОУ у агресији на СР Југославију,

п реглед бомбардованих локација обелоданио 21.09.2000. год.

Сл.1: А вион А – 10 и метак 30 мм са зрном од ОУ

Узорци остатака муниције (Сл. 2) и контаминираног земљишта су слати у Институт

нуклеарне науке “ВИНЧА”, који је најкомпетентнији за ту врсту мерења.

Сл. 2: Узорци – остаци муниције са ОУ на терену

2 Др Бранка Ђуровић, ВМА БГД: ''Здравствени ризици примене осиромашеног уранијума''


3/20

У својим извештајима од 23.04.1999. и 21.05.1999. године, стручњаци тог института, уз остал

наводе: “...На основу резултата гамаспектрометријских мерења и идентификаци

присутних радионуклида са сигурношћу се може тврдити да узорак садржи осиромашен

уран ... На основу изложених вредности може се закључити да ће непосредан контакт

само једним пројектилом у релативно дужем временском периоду (неколико десетина

неколико стотина сати) произвести дозе које су једнаке прописаним границама

становништво, односно, у случају контакта са кожом и промене на њој. На основу границ

које је прописала Међународна агенција за атомску енергију из Беча у својим најновијиОсновним стандардима за заштиту од јонизујућих зрачења из 1996. год. испитиван

материјал јесте радиоактивни материјал, чија је примена могућа само уз прописане ме

заштите ..., јер је специфична активност238

U у муницији за три реда величине већа

прописане границе од 10 kBq/kg. Имајући у виду процењене количине при дејствим

високу вероватноћу самозапаљења као и измерене активности, које су неколико стотин

хиљада пута веће од просечног природног садржаја238

U у земљишту (10-50 Bq/kg), може

закључити да примена испитиване муниције доводи до контаминације животне средине

дугорочним последицама по животну средину и локално становништво.”

По окончању агресије, отпочело се са детаљним извиђањем и прикупљањем остатака те муници

из рејона дејстава авиона А-10 на територи ји СР Југославије ван КиМ. Кроз анализу узорадефинисан је степен опасности за сваки рејон3 који је затим изолован ограђивањем бетонским

стубовима, жичаном оградом и видном забраном присуства (Сл. 3).

Сл. 3: Ограђен рејон контаминације ОУ и знак упозорења

Информисани су органи власти становништво општина Врање, Бујановац и Прешев

нформисано је о степену опасности, могућим ризицима уколико се не поштују мере упозорења

забране, те о предузетим и планираним мерама да се опасност контаминације умањи и отклони

становништво заштити.

На ВМА су средузете мере за појачан медицински надзор припадника Војске СР Југославии полиције који су боравили у рејонима дејства муницијом са ОУ. Од 2000. до 2003. го

систематски је праћено здравствено стање припадника Војске СР Југославије (активних војни

лица, цивилних лица и војних обвезника) који су боравили на потенцијално контаминираноземљишту. Константовано је да су код појединаца и чланова њихових породица, уочене не

промене које се могу везати за проблем који се прати. Није било оболелих од очекивани

болести, али обзиром на дуг латентни период за настанак радијационих озледа неопходно

3 Уз констултације са Институтом за нуклеарне науке ''Винча'', као горња граница контаминације одређена је

активност 238U од 200 Bq/kg . Критеријум је усвојен у складу са стањем просечних нивоа природне концетрације 238

у земљишту на нашој територији и принципом оптимизације санације.


4/20

дугогодишње праћење.

4 Овај веома важан процес праћења је запао у кризу због проблем

''материјално-кадровске природе'' и 2004. год. је обустављен.

Недостатак финансијских средстава не може да буде оправдање за небригу о људима који као праве патриоте браниле своју земљу и не својом кривицом доведене у ситуацију да мож

имају последице по здравље. Њима се мора дати прави и сигуран одговор посебно

наредном периоду када је због све већег протока времена може очекивати појава болест

изазваних применом муниције са ОУ. Нико нема право да им то ускрати.Надлежним институцијама СР Југославије предложене су и сугерисане дугорочне ме

праћења животне средине и појачан медицински надзор становништва у одређениопштинама. Нема информација да се то организовано ради.

Политичко и војно руководство НАТО савеза је дуго времена после агресије негирало употребмуниције са ОУ на простору СР Југославије. Међутим, активна кампања ВСРЈ уз презентирањ

доказа са терена, смртни случајеви и обољевања припадника КФОР-а који су били стациониран

на КиМ и БиХ, те утицај јавности њихових земаља, приморали су НАТО да у фебруару 200

год. званично потврди коришћење муниције са ОУ у агресији на СР Југославију , али б

достављања прецизних података о локацијама и количини употребљене муниције.

Преглед локација бомбардованих на простору СР Југославије, НАТО је, на основу захте

УНЕП-а, доставио експертима радне групе за ОУ, 21.09.2000. год. у Женеви. Преглед садржподатке о времену дејства, координате и број испаљених зрна. Упоређујући податке НАТО

ВСРЈ5, уочавају се одређена неслагања која за ову намену нису од битне важности. Битно је

су актом достављања признали употребу муниције са ОУ. Али се постављало питање њихоспремности да презентирају стварне податке и на тај начин омогуће прецизну процену опаснос

у рејонима употребе наведене муниције, да би се предузимале адекватне мере. Спорно је

питање које врсте употребљених крстарећих ракета у себи имају делове од ОУ и по који

циљевима су употребљаване.

Прикупљени подаци могу се свести на следеће: укупно је остварено око 112 удара муницијо

са ОУ на 91 локацију: 12 удара на девет локација у Р. Србији, два удара на једној локацију Р. Црној Гори и 98 удара на 81 локацију на КиМ. На територију КиМ испаљено је прек

31.000 ком., а на локацијама ван покрајине преко 5.000 ком. пројектила ОУ6. То

застрашујућа количина7 ОУ која је вечно “остављена на овим просторима на чување

Наиме, време полураспада238

U износи 4,5 милијарди година. Анализом узораконтаминираног материјала са неких локација утврђено је да се специфична активност ОУ

појединим узорцима кретала од неколико стотина до чак 235.000 Bq/kg узорка 8.

За простор СР Југославије ван КиМ, може се тврдити да су то следећи локалитети (Сл. 4):

''Пљачковица'' северно од Врања; ''Боровац'' јужно од Бујановца, две локације; '' Черенова југозападно од Бујановца, две локације; ''Братоселце'' североисточно од Прешева и ''Реља

4 Др Бранка Ђуровић, ВМА БГД: ''Здравствени ризици примене осиромашеног уранијума''5 Подаци јединица ВСРЈ: 90 локација је гађано 99 пута муницијом са ОУ, али је 7 локација је гађано од 2 до 3 пут

Подаци НАТО: 112 дејства муницијом са ОУ на 91 локацију (98 дејстава на КиМ, 12 на Р.Србију и 2 на Р.Цр

Гору), 17 локација је гађано од 2 до 4 пута, 49 напада или 44% је извршено после постигнутог споразума о окончањ

агресије - у задњих 10 дана рата (од 01. до 11.06.1999.г), UNEP je извршио контролу 11 локација на којима је НАТ

дејствовао 13 пута.6 За прорачун је узет број напада авиона А-10. Његов б/к за топ 30 mm је око 1100 метака, од чега око 880 метака с

ОУ, сваки тежине око 300 gr.7 Око 1,5-3 тоне на територију Србије ван КиМ и око 10 тона на територију КиМ.8 Око 1180 пута већа од доње дефинисане границеа и око 5000 пута од природног садржаја 238U у земљишту.


5/20

источно од Прешева, на територији Републике Србије те рејон тврђаве ''Арза'' на полуострв

Луштица у Р. Црној Гори.

Сл. 4: Распоред контаминације у Србији

Под рејоном контаминације подразумевамо место на земљишту на којем је дозиметријско

контролом константована радиоактивност већа од природног фона за одређени локалите

Карактеристике контаминираних рејона диктиране су саставом земљишта које је гађанУглавном се радило о земљишту пете и шесте категорије, обраслом травом, ниским растиње

или ретким шибљем. С тим у вези постојало је неколико типова рејона, а најчешћи су:

1) Рејони на којима су на површини налажени делови муниције са ОУ (пенетратори

алуминијумске кошуљице, комплетне или у деловима).

Сл. 5: Делови пројектила на површини тла

Ради се о рејонима са изразито тврдом и каменитом површином, где пројектил приликом ударачврсту подлогу рикошетира и задржава се, цео или у деловима, на површини. Површински сл

земљишта испод њих је контаминиран оксидима или ситним честицама ОУ (Сл. 5).

2) Рејони са местима удара где је пројектил и пенетратор продро на различите дубине зависн

од угла продирања и карактеристика тла (Сл. 6 ). Налажени су на дубинама од 20 cm (Сл. 6 а,б ),


6/20

до преко 100 cm (Сл. 6 в). Радиоактивност се детектује на дубинама 5-7 cm од површине. Н

дубинама 10-15 cm су делови алуминијумске кошуљице, док се делови пенетратора могу наћи

20-30 cm. Сам пенетратор је налажен углавном на дубинама 50-70 cm. Непосредна околипенетратора је жућкасте боје, док је његова површина жуто-зелене боје, а уколико на свом пу

пенетратор удари у чврсту подлогу, скреће под различитим угловима, па и до 1800 (Сл. 6 б )

.

а) б) в)

Сл. 6 : Пенетратор пројектила у различитим положајима зависно од врсте тла

Контаминација је тачкаста што је захтевало трагање за сваким пројектилом појединачно. Веоммали губитак масе пенетратора због ерозије и оксидације под утицајем влаге (5-10 gr за 3 годин

Одсуство горења пројектила због карактеристика земљишта, пре свега површинског слоја који

углавном растреситог карактера, па је површинска контаминација веома мала, пре свега збизостанка горења пројектила и малог губитка масе, што је отежавало или потпуно онемогућавал

детекцију.

Рејон контаминације "Пљачковица" је права пустош и по томе врло карактеристичан (Сл. 7

Топографски, то је тригонометријска тачка са надморком висином 1094 m, северно од ВрањДоминира изнад Врања са висинском разликом од око 650 m, а ваздушном линијом удаљено

око 3 km од центра Врања. Зграде старог ТВ репетитора РТС гађане су 29.05.1999. год. (Сл. 7 б

Нема никаквог оправдања што се то чинило муницијом са ОУ, јер су рушење репетитор

могли извршити било каквим конвенционалним пројектилом, а близина велик

насељеног места због могућих контаминација их је морала обавезивати да о томе вод

рачуна. Свесни тога, можда касније зато и не дају податке да је овај рејон гађан муницијом

ОУ. Контаминирано земљиште површине око 24 ара припада општини Врање. Извиђано непосредно након удара и у више наврата током 2000. и 2001. год. У узорцима земље измерен

је активност ОУ 5.580 до 235.000 Bq/kg што је за преко 1100 пута више од доње дефиниса

границе (200 Bq/kg) за деконтаминацију, а 5000 пута од просечног природног садржаја238

U

земљишту (10-50 Bq/kg). Због карактера тла (Сл. 7 а), иако деконтаминиран рејо

''Пљачковица'' и даље представља латентну и сталну потенцијалну опасност у веома дуго

временском периоду. У подножју контаминиране локације налази се више природних извоводе, па могућност продора ОУ у природне водотокове иако мала, није занемарива. Такође треимати у виду и постојеће велико психолошко оптерећење становника Врања, јер се локаци

''Пљачковица'' налази у непосредној близини града. Убрзо после агресије, пре ограђивањ

простора, без консултације са надлежним органима, на контаминираном земљишту, изграђена на истом месту нова зграда за ТВ- репетитор. Остаци старе зграде су једноставно одложен

непосредно испод новоизграђеног објекта, на контаминираном земљишту.


7/20

а) б)

Сл. 7 : Рејон контаминације муницијом са ОУ ''Пљачковица''

Извођачи ових радова, премда директно изложени контаминацији, ''остали су непознати

а ни данас се не може добити податак да ли надлежне институције прате здравствено стањтих радника, становника Врања или других места око контаминираних и обележени

простора.

Други карактеристичан рејон контаминације је назван "Братоселце" на локалитету Братоселце које се налази за око 10 km северо-источно од Прешева и 2 km источно о

магистралног пута Врање - Скопље. Ради се о веома сиромашном и неразвијеном крају. У сел

живи неколико десетина старачких домаћинстава српске националности у типичним сеоскиусловима (Сл. 8 ).

Сл. 8: Детаљ села Братоселце и извор воде за село у непосредној близини гађане локације

У време агресије НАТО у селу и његовој близини није било оклопних јединица ВСР

Ваздухопловне снаге НАТО су 27.05.1999. год. гађале муницијом са ОУ рејон К-598, око 500

источно од с. Братоселце. Према изворима НАТО овај рејон је гађан три пута, при чему

употребљено 2140 зрна муниције калибра 30 mm, од чега преко 1300 зрна муниције са ОУ. То место где је употребљен највећи број зрна муниције са ОУ, укључујући и простор КиМ

Контаминирано земљиште површине 55,53 ара, извиђано је непосредно након удара и више пу

до јула 2001. год. са циљем дефинисања граница контаминираних површина, при чему пронађен већи број пенетратора од ОУ и других делова зрна, а у узорцима земље измере


8/20

активност ОУ била је 1.800 до 23.400 Bq/kg, што је за око 116 пута више од доње дефинисан

границе за деконтаминацију.

Још у току радиолошких извиђања, упоређењем визуелних трагова на земљишту и трагоповршинске контаминације (утврђене радиолошком проспекцијом) било је великих неслагањ

између података НАТО о броју испаљених пројектила и стварне ситуације на контаминирани

локалитетима. Очигледно је да су подаци НАТО непоуздани, јер толико трагова муниције са О

није било на површини тла, не значајно више од других локација. Имајући у виду да се бриспаљених пројектила 30 mm по једној локацији и једном налету авиона креће просечно од 12

до 300 комада (подаци НАТО), а да је за рејон Братоселце приказан податак од два удара од

970 пројектила указује на непоузданост података НАТО. Када се овоме дода да је на локаци''Пљачковица'' потврђено дејство муницијом са ОУ (пронађени пројектили и откривен

контаминација), а НАТО није доставио податке о дејству на овој локацији, веродостојно

података се још више доводи у питање.

У Републици Црној Гори дефинисан је један контаминирани реон, рт ''Арза'', плаж

Жањица, на полуострви Луштица (Сл. 9). Земљиште изразито каменито, обрасло ниски

растињем. Карактеристичан је по томе што је на обали мора, није било јединица ВСРЈ,

вероватно је био место пражњења борбеног комплета авиона А-10 пре повратка и слетања

аеродром базирања. Гађан је 30.05.1999. год., а у време извиђања на локалитету, где су околбили остаци муниције са ОУ, налазили су се туристи-купачи.

Сл. 9: Контаминирани рејон '' Рт Арза'' на полуострву Луштица

Извиђањем је дефинисан контаминирани рејон од око 300 ари, пронађено је на површини земљ

102 цела пенетратора и 28 делова од ОУ, те неколико десетина алуминијумских кошуљиц

Активност осиромашеног урана у узорцима земље 1.450-7.000 Bq/kg што је бредност за око 3пута виша од доње дефинисане границе за деконтаминацију.

Извршен је и преглед пријављених борбених, моторних возила, арт. оруђа и инж. машина и

јединица која су су се налазила у рејонима употребе муниције са ОУ. Прегледано је 1

средстава, од чега је само код дела средстава, утврђен повећан степен бета контаминације-везанконтаминација (20-25 Bq/sm

2), која је била вишеструко већа од дозвољене.

9 Јачина гама зрачења

на 2 cm од места поготка кретала се до 0,24 µGy/h, а на 1 m била је на нивоу природног фона.

питању су били директни погоци муницијом са ОУ.

Средства су изолована, прописно обезбеђена до извршења деконтаминације. Уништена средствна КиМ су била прописно обележена, приликом повлачења јединица ВЈ нису извучена и не

располаже се подацима о њиховој судбини.

9 Према правилнику о границама радиоактивне контаминације животне средине и начину спровођења

деконтаминације (СЛ СРЈ 9/99.), ниво дозвољене везане контаминације је 0,4 Bq/cm2.


9/20

Деловање ОУ на људе, биљни и животињски свет је трајно и у неким сегментима се не мож

умањити, па су ефекти дејства ове врсте муниције на живу силу и становништво фатални, јдолази до трајне контаминације, чије су последице катастрофалне. Осирпмашени уран

материјал изузетно велике густине, радиоактиван и изузетно токсичан елемент, веома сличаживи и арсену. Степен токсичности зависи од хемијског састава и растворљивости једињењкоје гради. При удару уранског језгра у чврсту препреку ствара се температура од око 800

оC

око 10-70% од укупне масе ОУ сагори и пређе у аеросоле уранијум оксида (U20 i U30, честидо 5

).10

Ситне честице ОУ примарно контминирају околину погођене мете. Накнадно ветавозила или било каква активност на терену, могу проузроковати разношење радиоактивнпрашине и вршити накнадну контаминацију људи, материјалних средстава и животне средин

Зависно од метеоролошких услова могу се разносити на различите удаљености11

.

Сл. 10: Пенетратор од ОУ са слојем оксида на површини

Честице ОУ се могу унети у организам удисањем или преко хране и воде. Депонују

годинама у плућима; бубрезима (до 12% унетог ОУ); лимфним жлездама; мишићим

тестисима; костима (до 20% унетог ОУ); мозгу, јетри, панкрасу и слезини (до 20% унет

ОУ).12

Без обзира на путеве контаминације организма, он се у крви везује за беланчевин

бикарбонате и мембрану еритроцита, коју највише и оштећују. Уколико пројектил не погод

мету зарива се у земљу на различите дубине,13

где настаје процес оксидације (Сл. 10) и прен

оксида ОУ у биосферу. ОУ је слабо растворљив у води и телесним течностима, док су оксид

урана боље растворљиви, тако да временом контаминирају подземне воде14

и изворишта пит

воде, а преко биљака у виду сточне хране или плодова, контаминирају животиње и људе.

Опасност повећава и чињеница да су анализом остатака неких пројектила поред О

пронађени у траговима америцијум, нептунијум, плутонијум, технецијум и 236

Присутност плутонијума повећава радиотоксичност узорка, што повећава ризик к

10 Leonard A. Dietz, DU Spread and Contamination of Gulf War Veterans and Others, Metal of Dishonor, IAC New York

City, 1997.11 У пустињама Ирака ОУ детектован је чак на 42 km од места употребе муниције. 12 Др Бранка Ђуровић, ВМА БГД: ''Здравствени ризици примене осиромашеног уранијума''13 Зависно од тврдоће тла ископавани су и са дубине од 120 sm.14 "У САД је нађена контаминација подземних вода у Минесоти, а у Новом Мексику, на другој тест локацији нађен

је контаминација језера за наводњавање", "Осиромашени уранијум: радиоактивни остатак у пустињи", Xon Miler,

штампано у часопису ''Downtow'', окт. 1991.


10/20

експонираних15

. Главне дозе код ОУ потичу од алфа и бета зрачења које је опасно за

човеково ткиво чак и у малим дозама, па ако се инхалира или ингестира, сигурно би

производила вредности преко дозвољене дозе. Алфа зрачењем ОУ наноси значајне примарндиректне радијационе озледе, махом у ткивима са којима је елемент у непосредном контакту, до

бета и гама зрачењем могу бити оштећена и друга ткива. Сакупља се и у семеној течности, г

токсичним и радијационим деловањем доводи до промена генетског материјала, које последицу имају бројне промене и процесе: хромозомске аберације, генетске мутације, геномс

нестабилност, инактивацију ћелија или ћелијску смрт16

.

У случају да је кожа контаминирана контактом са чврстим деловима пенетратора, може

примити доза од око 2 mSv/h. Постоји значајан ризик код излагања коже и екстремите

остацима муниције. Пенетратор емитује 11.198 алфа и 35.914 нискоенергетских бета честица

секунди, па би у случају додира голим рукама, већ након 80 часова на кожи дошло до различити

патогених промена. Као тешки метал, ОУ испољава хемо и радиотоксичност, па усл

контаминације настају токсични и радијациони ефекти који доводе до појаве канцер

Милиграм ОУ, са два потомка у току распада, испушта за годину дана око милијар

радиоактивних честица. Инхалација ситних честица у плућа може да доведе до поја

канцерозних обољења унутрашњих органа. Ако човек удахне само једну честицу величине 5

канцер плућа у наредном временском периоду врло је вероватан. Крупније честице задржавају на слузници горњих делова респираторног тракта. Ако су нерастворљиве

крви и ткивним течностима, радиоактивним дејством могу да озледе ћелије, које пос

више година могу да доведу до малигних промена на тим местима17

. Радиоактивност

токсичност ОУ и његових продуката изазивају разна обољења, као што су: дерматити

бубрежна оштећења, акутне некротичне артеријске лезије, па и смрт. После веома дуг

периода (20 - 25 год.) настају касне последице - малигне промене, најчешће карцином

бронха, остеосаркоми, леукозе, тумори јетре18

.

ОУ је нуспродукт у нуклеарној индустрији и представља врло опасан радиоактивни отпад

његово чување представља велики проблем за сваку земљу са развијеном нуклеарнотехнологијом. Степен његове опасности добро илуструје пример, који је у свом чланку изн

Leonard Dietz: "У фебруару 1980. године судским налогом државе Њујорк присиљено постројење за производњу пенетратора од осиромашеног урана " National Lead Industries" престане са производњом, јер су сваког месеца превазилажене прописане границе избаче

радиоактивности у ваздуху од 150 µCi. Ова вредност одговара количини од 378 g осиромашенурана''. Поређења ради, један пенетратор у пројектилу авионског топа 30 mm садржи 298 g ОУ

У свом писму Билтену атомских научника, Johan Miler поставља питање: "Ако су власт

државе Њујорк забринуте због испуштања која су сваког месеца еквивалентна честицам

само једног или два уранијумска пројектила, зашто влада САД није забринута за ефек

десетина хиљада пројектила испаљених у неколико дана рата?"19

Повећана пробојност и већа ефикасност поткалибарне муниције са ОУ којом САД покушавају оправдају њену потребу, постиже се и применом пенетратора од волфрама, тунгстена или титанмеђутим то су јако скупи метали. За израду пенетратора од ОУ и употребу овакве мунициј

најзначајније је то што је главна сировина углавном бесплатна или јако јефтина, а тиме се земљ

15 Извештај УНЕП-а 2001. 16 Др Бранка Ђуровић, ВМА БГД: ''Здравствени ризици примене осиромашеног уранијума''17 Др Бранка Ђуровић, ВМА БГД: ''Здравствени ризици примене осиромашеног уранијума''18 US Army Chemikal Schol, Development of DU Training Support Packages, Oktobar 1995; US Armed Forces

Radiobiology Research Institute, Health Effekts of DO, Projekt Brifing, Juli 1999.19 Johan Miler, “Depleted uranium: radioaktive residue in the desert”, printed in “Downtown”, oktobar 1991.


11/20

поседници ове муниције и ослобађају значајних количина опасног радиоактивног отпада,чије је одлагање и чување скупо а екололошки опасно.

Америчка администрација, и након коришћења муниције са ОУ на територији СР Југославијнаставила је са праксом ''не гледај и не тражи''. Скрива информације о употреби,

последицама и настоји да заташка или умањи опасности од ОУ, да би избегла сваку врст

одговорности за последице и огромне трошкове за лечење војника и цивила који су бил

изложени продуктима употребе ове муниције те чишћење територије где је ''депоновала''''оставила на чување'' свој радиоактивни отпад. ''Чишћење радиоактивног нереда бкоштало милијарде долара, чак и ако би то било могуће''.

20

Амерички армијски извештаји изражавају већу забринутост због протеста јавности и буду рестрикције употребе муниције са ОУ, него за контаминацију страних земаља и тровањ

цивила21

. Они су свесни да брига за здравствене ефекте и утицај ОУ на околину, могу да учине

муниција са ОУ постане ''политички неприхватљива'' и да их примора да престане са њено

употребом. У извештају Армијске радиолошке групе констатује се да дугорочни ефект

малих доза ОУ могу да проузрокују рак, и зато препоручује да се армија више ангажује

''односима са јавношћу'' како би се спречиле могуће ''неповољне међународне реакције''

Пентагон, функционери америчке војне индустрије и медији сарађују у прикривањ

последица примене ОУ. ''Однос између корпорација, Пентагона и медија чини снажно тројствпри чему војна политика Пентагона води рачуна о финансијским интересима корпорација, д

власници медија дефинишу издавачку политику''.23

Под притиском САД неке међународне организације настоје да релативизирају здравствеутицаје и заташкају тешке последице коришћења муниције са ОУ, друге одустају од изра

извештаја или повлаче урађене, замењују их новим верзијама у којима умањују опасности од ОУ

У времену од 5. до 19. новембра 2000. године, организована је истраживачка мисија УНЕП- а

на КиМ са циљем да се утврди безбедност локалног становништва и међународних радник

у ''постконфликтној ситуацији''. Екипа УНЕП-а је била састављена од 14 експерата

владиних агенција, добро познатих институција, и других заинтересованих, сем представника С

Југославије. Имали су подршку НАТО, КФОР и УМНИК-а и пет лабораторија са признатодобром репутацијом у области радиолошких и токсиколошких анализа. Пошло се од потребе д

се утврди тачност и коректност информација о нарушеном стању животне средине и утврд

здравствени ризик. Извештај који је сачињен25

, има основну поруку да остаци муниције

ОУ, у том тренутку, нису били основни проблем у животној средини КиМ. Дате су препору

о потреби организовања мориторинга на том подручју и примени одређених мера како небдошло до повећања ризика по становништво.

Ако би донели неки сопствени закључак за ову прилику, јер простор и тема не допуштају ширелаборацију, могло би се рећи да, анализом Извештаја УНЕП-а долазимо до сазнања да је рађ

за потребе НАТО-а, да УН нису у стању да контролишу НАТО а да је НАТО употреби

средство чије се последице не могу држати под контролом, ни временски, ни просторно . Тсредство ће, поред постојеће ситуације у животној средини КиМ деловати на садашње

будуће генерације становништва, флору и фауну директно и индиректно. Употребљено

20 Leonard Diettz, “Contamination of Persian Gulf War Veterans and Others by DU”, juni 1996.21 Dan Fahey, “DU Weapons: Lessons from the 1991 Gulf War”22 Bill Mesler, “Pentagon poison: The Great Radioaktive Ammo Cover-Up” maj 1997.23 “Metal of Dishonor-DU”, str. 61, International Action Center, New York 1997.24 Програм Уједињених нација за заштиту животне средине 25 “Depleted Uranium In Kossovo Post-Conflict Environmental Assessment” UNEP Scientific Mission to Kossovo 5-19.

November 2000.


12/20

средство за које се, према данашњим сазнањима, не може на поуздан начин проценити

ризик, последице и губици.

Овај закључак се битно разликује од оног који је понуђен у Извештају. Он нема за циљ сугерише право стање ствари, већ да укаже на проблем. И још нешто, веома битно за убудућ

приликом доласка међународних екипа за испитивање последица употребе ОУ, треба да узмактивно учешће све заинтересоване стране, са основним задатком да се јасно дефиниш

циљеви испитивања, да се свима обезбеди иста иадекватна опрема, да се утврде критеријумза оцену у складу са постављеним циљевима, а да се закључак донесе уз заједничк

стручно-научну сагласност, без притисака и уплитања политике. Србија за то треба да бу

посебно заинтересована и у томе присутна. Међутим, то до сада није био случај.

И Светска здравствена организација (СЗО) је, према британском физичару Кит Баверстоку,

једног извештаја Уједињених нација, избацила податак да је оружје са ОУ, које

коришћено на просторима бивше СР Југославије 1999. год., опасно по здравље

канцерогено. Она је 2001. године објавила фалсификовани извештај у којем закључује да ''. зонама, у којима је оружје са осиромашеним уранијумом коришћено, није неопходно

становништво буде подвргнуто тестовима и општој контроли евентуалних последица п

њихово здравље'' . Он тврди да су из тог извештаја избачени његови ''...налази који потврђу

да ја оружје са осиромашеним уранијумом канцерогено и генотоксично, односно оштећује генетски материјал, што доводи до деформитета новорођене деце''

26. Даље тврд

да је имао увид у резултате истраживања др Александре Милер из радиолошк

лабораторије Министарства одбране САД, који су недвосмислено показали генотоксично

осиромашеног уранијума. Не само да није могао те своје резултате да унесе у монографију

ОУ, већ му је СЗО, као свом члану забранила да их било где објављује . Он чак није ни би

позван у делегацију СЗО која је 2001. год. посетила Балкан, иако је тада био шеф одељењ

за радиолошку заштиту. ''...Не знам да ли је било речи о лошој организацији или о нечијжељи да на одем на Балкан. Чињеница је да је делегацију неко требало да одведе на мес

гађана осиромашеним уранијумом, али се испоставило да им то нико није показао''. Извештај требало да говори о здравственим ефектима употребе спорног оружја, и носи наслов: ''Утиц

осиромашеног уранијума на људско здравље''. Он не сумња у стручност екипе већ у њенамере. У садржају извештаја о томе се не говори. Изостављени су резултати о генотоксичноскоји су се у то време појавили. Говори се о утицају уранијума у природном стању и како људск

организам реагује на уранијум који постоји у природи, што нема везе са здравственим ризицим

од осиромашеног уранијума. ''Реч је, дакле, о материјалу сасвим другачијем од уранијумприсутног у природи'' закључује овај научник. Baverstok верује да је сам врх СЗО-тадашњ

генерални директор Харлем Брустат (иначе бивша председница владе Норвешке), под утицаје

САД, донео одлуку да се његови подаци цензуришу. Руководилац пројекта студије СЗО Ма

Рипачоли је чак потписао закључак да је ''осиромашени уранијум здрав'' и да су потребне ''великоличине'' како би се манифествовале штетне последице по здравље. На основу тако сачињен

лажног извештаја СЗО о нешкодљивости ОУ, објављеног 2001. год. Karla del Ponte

закључила да НАТО и САД, бомбардујући 1995. год. Босну и Херцеговину и 1999. год. СЈугославију, нису повредили Женевску конвенцију.

Према једном бившем официру америчке морнарице ''Пентагон је 1993. године одбио

испоштује захтев Конгреса да се проуче здравствене последице које настају када се ОУ прашин

удахне или прогута. Пентагон је 1999. године спречио истраживање УН о употреби ОУ Косову. Пентагон изгледа наставља да спречава истраживања о опасностима ОУ''.

27

26 Интервју Kit Baverstoka, члана СЗО и бившег директора Службе за радиолошку заштиту у европској канцеларији, за

франкфуртске "Vesti".27 Dan Faheu, “The use of DU in Ammunition”, decembar 1999. Military Toxics Projekt


13/20

Девет америчких конгресмена који подржавају права ветерана жртава употребе ОУ у Заливско

рату, упутило је 8. јуна 2000. године писмо председнику САД, у коме изражавају забринуто

због информација да је америчка Влада блокирала истраживање експерата Светске здравственорганизације о ефектима ОУ на здравље човека.

28

Употреба муниције са ОУ на територији СР Југославије, односно Р. Србије, представљал

је повреду основних принципа29

међународног хуманитарног права и међународни

конвенција, па тако и Међународни пакт о грађанским и политичким правима, што спад

у најтеже кривично дело – злочин против човечности због ''вечне'' еколошке катастрофе

експеримената над људима:

1. Oсиромашени уран је токсичан и радиоактиван, па се оваква муниција може сматратзабрањеним оружјем. Честице ОУ унете у организам делују штетно по здравље човечитавог живота. Штетни ефекти се исказују и на потомцима оних који су били изложен

његовом дејству. Муниција са ОУ је опасно оружје којим се људима наносе непотребне патњ

и сувишне повреде, а у примени постижу ефекти који нису у сразмери са војним циљевима.

2. Ширење честица ОУ се не може контролисати нити спречити, чиме је угрожен

цивилно становништво. Контаминација честицама ОУ је нарочито опасна за жене и децЗбог биолошких карактеристика, женски организам је подложнији појави канцерозн

обољења која он изазива. Код деце, обзиром да је пред њима дуг животни период, потпуно исказују сви штетни ефекти контаминације, укључујући и оне за чију појаву је потребно виш

година. Због оваквих ефеката на цивилно становништво муниција са ОУ спада у категори

оружја за неселективно масовно уништавање. Према резолуцији Поткомисије за превенцидискриминације и заштиту мањина Комисије УН за људска права из 1996. и 1997. годин

примена овог оружја за масовно и неселективно уништавање је у супротности са нормам

међународног хуманитарног права.

3. Радиолошко оружје и према америчким изворима и сазнањима изазива трајпоследице по становништво и након престанка ратних дејстава. Честице О

контаминирају земљиште хиљадама година. Ова чињеница је добро позната30 поседниции планерима употребе ове врсте оружја, што јасно показује да је НАТО коришћењемуниције са ОУ намерно проузроковао значајно, дуготрајно и опасно радиоактивно загађењ

животне средине у нашој земљи са трајним последицама по становништво, дали је то ратн

злочин, проф. Rocke каже ''апсолутно зашто у САД, ви у ничије двориште небисте могли баците ни 500 g ОУ, а да не одете на дуго у затвор. Зашто онда САД и Велика Британија мо

да бацају на тоне ОУ у нечија дворишта, никоме не одговарају, одбијају да пруже медицинс

28 Kongressman Tony P. Hall, “Hall Joins Veterans Advokates in Pressing for Study of DU in Iraq” An. 8.29 Ти принципи се односе на забрану коришћења оружја или поступања којима се:

•

Наносе непотребна разарања или сувишне патње;

• Изазива неселективно дејство, односно дејство против лица која не учествују у ратним операцијама;

• Угрожава територија суседних дршава које нису у ратном сукобу;

•

Проузрокују опасна, дуготрајна и озбиљна оштећења природне околине;

•

Забрањује употреба загушљивих, отровних и других сличних супстанци укључујући и биолошка средства.

Ови принципи дефинисани су у следећим документима: Хашким конвенцијама из 1899. и 1907. год., Женевским

конвенцијама из 1923., 1925. и 1949. године и Статутом Међународног војног суда у Нирнбергу из 1945. год.30

Dag Roсke, бивши мајор и одговоран за Р-заштиту војске САД, професор физике и бивши директор програма развоја пројектила са ОУ, 1994. год. објавио документа којима се потврђује да је влада САД била свесна геноцидни

последица примене ОУ још 1943. год. Војни прописи САД у области заштите од зрачења, траже од сваког војника д

приликом тренинга облаче заштитно одело и носе заштитне маске приликом сваку активност на 20 до 50 мет. од

објекта погођеног муницијом са ОУ.


14/20

помоћ или очисте животну средину...''. И ми, без двоумљења треба да кажемо: јесте, и дау вези са тим предузимамо одговарајуће кораке.

4. На основу хемијске активности уранових оксида у животној средини, са сигурношћу може очекивати контаминација животне средине и у суседним земљама. Опасност

контаминације се тешко може контролисати и локализовати и може се проширити и н

суседне земље и регионе. Неки научници сматрају да је зависно од метеоролошких услов

“домет радиоактивних падавина аеросола ОУ прашине практично неограничен”.

31

Премистраживањима у Кувајту, аеросоли ОУ су остали у ваздуху бар две године и летели д

Саудијске Арабије32

. За време НАТО бомбардовања ”...научници у Грчкој су утврдил

повећање радијације за 25%, сваки пут када је ветар дувао изправца КиМ. У то времебугарски научници су утврдили ниво радијације осам пута већи од уобичајене”.

33

5. Рејони по којима је дејствовала НАТО авијација су настањени. Р. Србија је европс

земља и раскрсница европских путева ка истоку. Неконтролисаним избацивањем

депоновањем свог радиоактивног отпада на територију Р Србије, САД су посредно угрозилЕвропу. Дејство ОУ заосталог у, и на земљи, биљном и животињском свету, је због његов

времена полураспада трајно, а његова хемо и радиотоксичност се не може смањити. Ако,

кад дође у организам (удисање, храна, вода) он се не може одстранити и полако убиј

Осим канцерозних обољења која се јављају после 5-30 година, он изазива и генетспромене и доводи до дегенерација и смањења броја потомства. Неоспорна је чињеница

је масовно употребљаван на КиМ, у околини Врања и на подручју Прешева и БујановцКонстатације, претпоставке и питања могу бити различите. Ове територије су насеље

претежно албанским становништвом. Да ли је циљ контаминације ових простора ОУ, оси

уништења техничких средстава српске војске, могао бити и протеривање Срба и Албанаца

ових територија, за бржи успех операције копнених снага НАТО коју су припремали, или чможда чак и можда нешто друго.

6. У чл. 7. напред пакта о људским правима каже се: ''... нико не може бити шподвргн

експерименту или свирепим, нехуманим или унижавајућим казнама или поступцим

Посебно је забрањено да се неко лице подвргне медицинском или научном експериментбез његовог слободног пристанка''.

Припадници мулнинационалне бригаде ''Запад'' по уласку КФОР-а на КиМ, новембра 1999. го

добили су нуклеарно-хемијско-биолошки приручник под називом: ''КФОР, Интернационал

Бригаде, Запад, Осиромашени Уранијум, Информације и Инструкције''. Приручник је 2

новембра 1999. год. потписао пуковник Освалдо Бизари. Поред назива приручника, на насловн

страни је и мртвачка глава која упозорава на радоактивну опасност. Садржаји приручниупућују на то са каквом ће се врстом опасности сретати на терену припадници бригаде и како

поступају. У делу названом ''Златна правила'' стоји: ''Држите се даље од тенкова, возила и зград

погођених пројектилима или крстарећим ракетама са осиромашеним уранијумомм (ОУ). Носи

заштитну маску уколико радите на удаљености до 500 метара од тенка, возила или зградпогођених пројектилима или ракетама са ОУ. Удисање нерастворљивих честица уранијумс

прашине дугорочно је повезано са здравственим последицама укључујући канцер и деформаци

новорођенчади. Ове последице могу да постану видљиве тек неколико година касније''. Да б

31 Leonard Diettz, nuklear physicist from Knolls Atomik Laboratory, “Contamination of Persian Gulf War Veterans and

Others by DU” juni 1996.32 Catherine Euler, Ph.D. International Peace Bureau (Camping Against DU, Written Report – DU Weapons, UN Sub-

Commision on the Promotion and Protektion of Human Rights, 51-st sesion, avgust 1999.33 Catherine Euler, Ph.D. Cadu-Campaign Against DU, Oral Statement, DU Milton: The Use of Radiologikal Weapons as a

Violation of Human Right, UN Sub-Commision on the Promotion and Protektion of Human Rights, 51-st sesion, avgust

1999, Anex 3.


15/20

избегли контаминацију, војницима се, поред осталог препоручује: ''Перите често униформу'', а

у делу насловљеном као ''Упозорење'', поред осталог стоји: ''Храна и вода постаће неупотребљи

због контаминације прашином ОУ. Никако не једите храну која није контролисана. Удахнутунешене честице могу да причине дугорочну штету, ...''. А препоруке за поступања кад се наи

на погађане ствари ''српске'' војске су: ''... Возила и материјал српске војске могу да представља

опасност за војнике и цивиле који са њима дођу у блиски контакт. Искључиво стручна лиморају да испитају уништена или оштећена возила и материјале, ... и треба апсолутно избегават

близину возила за које постоји сумња да су погођена пројектилом са ОУ. Одстојање не сме битмање од 50 метара. Уколико сте принуђени да будете ближе, морате да носите заштитну маскузаштитне рукавице, како би сте избегли да уранијумска прашина уђе у ваше тело''.

Овај приручник недвосмислено говори и потврђује чињеницу да су НАТО и САД пр

почетка бомбардовања СР Југославије знали да је оружје са ОУ опасно, канцерогено

генотоксично. Своје припаднике су упозоравали на опасност, а цивиле-становништ

никада нису упозорили на опасност која им прети, већ јавност у исто време, а и дана

обмањују да нема опасности.

Ову тврдњу илуструје и један догађај који се десио са међународним снагама у Би

Новинар Зоран Жужа испричао је за ''Мондо'' да је један италијански новинар имао проблем д

нађе саговорника који би му потврдио да смрт неколико десетина италијанских војника који службовали у БиХ има и те какве везе са чињеницом да су били стационирани на простор

изложеном дејству муниције са ОУ. Када је видео да губи превише времена, новинар је направи једноставан и, на жалост ефектан тест: отишао је у рушевине Ремонтног завода у Хаџићим

покупио неколико пенетратора и целих зрна муниције од ОУ, ставио у пртљажник св

аутомобила и одвезао у команду НАТО снага у Сарајево. Кад је војницима и официрим

показао шта би желео да им ''поклони'', они су се разбежали. Дата је узбуна у команди ко

је трајала је више часова, све док на лице места није стигла специјализована екип

немачких војника са специјалном заштитном опремом, покупила остатке радиоактивн

муниције у посебне металне контејнере и одвезла их у непознатом правцу.

Уједињене нације су 1995. и 1996. год. проучиле ефекте ОУ на људе и животну средину, па Комисија за људска права УН окарактерисала муницију са ОУ као оружје за масовн

уништење које треба забранити. Упркос томе НАТО ју је употребљавао приликобомбардовања СР Југославије. Већ у јуну 1999. год. УН су од свог службеника Бакари Кант

имале извештај у коме се говори о могућим последицама масовне примене оружја са О

приликом бомбардовања СР Југославије, посебно на КиМ, где се припремала њихова мисија. Т

се тада није узимало у обзир, а сви каснији извештаји на тему о могућим последицам

примене оружја са ОУ, који су припремани од стране СЗО или експерата за потребе У

били су драстично цензурисани.

Због свести о опасностима и последицама које су могуће по здравље оних који бораве н

територији која је контаминирана ОУ, те познавања тачних локација употребе, које

крили а делимично објавили тек након распоређивања снага КФОР-а, данас имам

неоспорну чињеницу да су на територију коју су најмасовније контаминирале САД (прав

Призрен-Ђаковица- Пећ), размештене снаге других земаља. У најгорој позицији су сна

Италије и Немачке, и код њихових војника су најбројније појаве ''необјашњивих болести

најмасовније, а реакције јавности најбројније.

И зато су италијански медији, врло јасно, од самог почетка ангажовања својих војника вршил

снажан притисак на службе Оружаних снага Италије (ОСИ), са питањима оправданостангажовања њихових војника у зонама тако снажне примене муниције са ОУ. То

аргументовали подацима о повећаној учесталости болести које се могу довести у узрочно


16/20

последичну везу са њиховим боравком у зонама употребе муниције са ОУ на терторији бивше

СФРЈ (БиХ и КиМ). Зато су формиране комисије које су у више наврата у биле на КиМ рад

узимања узорака и испитивања присуства ОУ. Посебно формирана комисија размотрила случајеве малигних болести и смртних случајева, пријављених код војника од којих је део б

ангажован на Балкану. Комисија прати и учесталост других обољења која би се могла повезати

дејством ОУ. Закључено је, да се учесталост малигних обољења и смртности поклапа

теоријским знањима о дејству радиоактивних изотопа, али се број и врста обољења

може, без дужег праћења, узрочно-последично повезати само са употребом ОУ. Пројекпраћења је у току.

Потпарол италијанске ''Војне опсерваторије'' Марсело Доменико Лрђери, фебруара 2005. год. ''Новости'', је поред осталког истакао: ''... Американци врло добро знају да је, на крају, једин

непобитан начин да се утврди ефикасност једног оружја и његове последице-применити га

људима. У том контексту ратови на Балкану су им добродошли за експерименте. Данас налазиммикрочестице радиоактивних материјала у телима, крви и сперми војника, цивила и животињ

које су биле на бомбардованим подручјима''. У агресију на СР Југославију НАТО пакт је крен

без сагласносту СБУН, а своје војнике на КиМ су поменутим приручником упозорили нопасност која им прети кад ае нађу у рејонима употребе муниције са ОУ и прописали и наредил

мере заштите, говори о својеврсном експерименту над становништвом КиМ Холандија је 30. јуна 2000. год. повукла

Osiromašeni uranijum, zaštita životne sredine i stanovništva - naša večna briga - Slobodan...

Documents

Transcript of Osiromašeni uranijum, zaštita životne sredine i stanovništva - naša večna briga - Slobodan...