ORGANIZACIJA TURIZMA I

OSNOVI TURISTIČKE

POLITIKE

asistent:Branislava Hristov Stančić

branislava@ekof.bg.ac.rs

Karakteristike turističke usluge

Osobine turističke usluge:

• Heterogena

• Razlikuju se sa stanovišta kvaliteta, prostora i vremena

pružanja usluge

• Neophodno je da budu kvalitativno, prostorno i vremenski

sinhronizovane→paket aranžmani

➢ Heterogenost, nedeljivost, nematerijalnost, ne može se

skladištiti..

Karakteristike turističke usluge

Podela turističke usluge sa teritorijalnog aspekta:

• U mestu stalnog boravka turiste (putničke agencije,

saobraćajne organizacije, društvene turističke organizacije,

trgovinske organizacije, nacionalne turističke organizacije..)

• U procesu prevoza između mesta stalnog boravka i

turističkog mesta

• U konkretnom turističkom mestu

Saobraćaj kao organizovani oblik pružanja

turističkih usluga

Bitna uloga saobraćaja u turizmu:

Učešće izdataka za transportne usluge u turističkoj potrošnji→15-

20%

Faktori koji su turizam učinili MASOVNIM:

•Železnica- najviše doprineo razvoju masovnog turizma

•Motorno vozilo

•Avion

destinacijaMesto stalnog boravka

turizam saobraćaj

Saobraćaj je za turizam bitan sa dva aspekta:

• Prevoz TURISTA

❖ Javni saobraćaj

❖ Saobraćaj za sopstvene potrebe

• Prevoz ROBE za podmirenje potreba turista

Analiza učešća pojedinih vidova transporta u

međunarodnom turizmu

Napomene pri metodološkoj analizi uloge saobraćaja u

prevozu stranih turista:

• Statistički se obuhvataju podaci načina ulaska stranih

posetilaca ( turisti, ekskurzisti, tranziteri..) u zemlju

• Strani posetioci u destinaciji koriste razne vidove

transporta

Analiza učešća pojedinih vidova transporta u

međunarodnom turizmu

Vazdušni saobraćaj (za geografski udaljene destinacije,

porast njegove uloge, tendencija rasta usled povećanje uloge

organizovanog tur. prometa)

Drumski saobraćaj (tendencija blagog smanjenja uloge, i

dalje dominantno mesto usled porasta stepena motorizacije..)

Pomorski saobraćaj (bitna uloga u međunarodnom turizmu,

blaga tendencija rasta..)

Železnički saobraćaj (mala uloga u međunarodnom turizmu

sa tendencijom pada..)

Očekivana uloga pojedinih vidova transporta u

međunarodnom turizmu:

• Dominacija vazdušnog i drumskog saobraćaja

• Vazdušni saobraćaj-tendencija rasta

• Drumski saobraćaj- blaga tendencija pada

• Vodeni saobraćaj- zapažena uloga uz blagu tendenciju

rasta

• Železnički saobraćaj- smanjenje uloge u međunarodnom

turizmu važna uloga u domaćem turizmu

Uloga vazdušnog saobraćaja u razvoju

međunarodnog turizma

Omogućio je otvaranje i kreiranje novih tržišta

koja su izuzetno udaljena od izvora turističke tražnje

1990. godine je ostavreno 700 mlrd $ prihoda od vazdušnog

saobraćaja, a bilo je zaposleno oko 21 mln radnika

1990. godine 40% ukupnih putovanja realizovano je putem

vazdušnog saobraćaja

1990. godine učešće čarter letova u vazdušnom saobraćaju

iznosilo je 17%, dok je 2008. godine taj procenat porastao na 25%.

Vazdušni saobraćaj je dao veliki impuls omasovljavanju turizma.

Razvoju vazdušnog saobraćaja doprineli su:

• Razvoj vazduhoplovne industrije

• Pojava velikih vazduhoplovnih kompanija

• Proširenje savremene aerodromske mreže

• Rad međunarodnih oraganizacija koje regulišu međunarodno

tržište vazdušnog saobraćaja

❖ Međunarodna civilna avionska organizacija (ICAO)-

zadužena za regulaciju bezbednosti, sigurnosti uređaja i

tehničku regulativu

❖ Asocijacija za međunarodni vazdušni saobraćaj (IATA)-

reguliše tarife, usklađuju redove letenja, arbitrira u odnosima

između njenih članica, daju licence turističkim agencijama za

prodaju karata, bave se politikom cena-smanjena uloga usled

deregulacije cena..)

Struktura tražnje za uslugama međunarodnog vazdušnog

saobraćaja:

• 75 % tražnje je koncentrisana u tri najvažnija područja:

Severna Amerika, Evropa i Japan i nova razvijena

područja zemalja Azije.

1. Severno-Atlantski region

❖Dominantno mesto

❖1999. godine oko 25% ukupnog svetskog vazdušnog

prevoza putnika

❖Do 1990. godine beležio je veći prosečnu godišnju stopu

rasta od svetskog proseka

❖Danas je njegova stopa rasta manja od svetskog proseka

2. Region Azije

❖Ekspanzija i stope rasta veće od svetskog proseka

❖Apsorbuje oko 40% ukupnog vazdušnog saobraćaja

3. Region Evrope

❖Apsorbuje oko 10% ukupnog vazdušnog prometa

❖Tendencija pada u odnosu na svetski prosek

Potrošnja od međunarodnog turizma realizovanog putem avio

prevoza iznosila je oko $711 milijardi, što je predstavljalo rast od 6%

u odnosu na prethodnu godinu.

Predviđanja su da će do 2036. godine putovati 7,8 milijardi ljudi, a

skoro polovina njih do, iz i u okviru Azije i Pacifika. Jasno je da je

ključno ograničenje infrastruktura. Fokus jeste na ohrabrivanju vlada

da sarađuju sa industrijom u smislu izgradnje više infrastrukture koja

je neophodna za dalji rast.

Analiza učešća pojedinih vidova transporta u

domaćem turizmu prethodne Jugoslavije

Osnovni vidovi transporta do 1989. godine:

• Putnički automobili, javni drumski saobraćaj i železnički saobraćaj= 94,38%

• Vazdušni, pomorski i rečni saobraćaj= 5,62%

Period od 1960-1989. godine karakteriše niz promena:

• Značajno smanjenje uloge železničkog saobraćaja ( sa 67% na 8%)

• Značajno povećanje uloge prevoza privatnim automobilima ( sa 10% na

68%)

• Značajno povećanje uloge vazdušnog saobraćaja ( sa 0,75% na 5,5%)

• Pomorski i rečni saobraćaj imali su beznačajno učešće koje je dodatno

smanjeno

Karakteristike i perspektive železničkog saobraćaja:

• Smanjeno učešće

• I dalje bitno mesto u transportu u domaćem turizmu

• Mogućnost prilagođavanja kvaliteta usluga i cena

potrebama turista

• Uvesti električnu vuči i povećati komercijalne brzine

• Modernizovati vozni park

• Prilagođavti se potrebama turista pogotovo u periodima

sezone

• Podsticajna politika cena-elastičnije vođenje politike cena

(dopunske tarife za domaće turiste)

• Ekstenzivan razvoj železničkog saobraćaja

Karakteristike i perspektive javnog drumskog saobraćaja:

• u periodu 70-ih godina se beleži tendencija rasta, a zatim

tendencija pada

• Relativno jak uticaj na razvoj domaćeg turizma

• Poboljšati tehničku opremljenost

• Modernizovati putnu mrežu i izgraditi nove

• Preduzeti stimulativne mere iz domena saobraćajne

politike

Karakteristike i perspektive privatnog drumskog

saobraćaja:

• Od 1967. godine se nalazi na prvom mestu po prevozu

putnika

• 1989. godine njegovo učešće iznosu 68%

• Rezultat povećanog stepena motorizacije i ekstenzivnog i

intenzivnog razvoja putne mreže

• U budućnosti i dalje treba vršiti modernizaciju postojećih i

izgradnju novih putnih mreža, širiti mrežu benzinskih

stanica, servisa za održavanje vozila, izgradnja dovoljnog

broja parking mesta..

Karakteristike i perspektive vazdušnog saobraćaja:

• Mali ali povoljan uticaj na razvoj domaćeg saobraćaja

• U periodu od 1960-1989. godine prevoz putnika je

porastao 30x

• Pozitivna tendencija rasta

Karakteristike i perspektive pomorskog i rečnog

saobraćaja:

• Malo učešće i mala uloga u razvoju turizma

• Smanjenje uloge ova dva vida transporta putnika

Turističko mesto

U širem smislu: ”...za turiste naročito privlačna mesta, što ih oni posećuju u

većem broju i u toku više godina, obično u istim periodima, a koja svojim

naročitim uređenjem i opremljenošću omogućavaju prihvat i boravak turista,

tako i ostvarenje znatnog dela svog dohotka.”

U užem smislu: ”...naselja, bez obzira na veličinu, kod kojih je u sezoni

tako osetan priliv turista, da oni privremeno sačinjavaju značajan deo

stanovništva određenog mesta, te koja su naročito zainteresovana za

turističku privredu, a to znači da znatan deo njihovog stanovništva temelji

svoju egzistenciju na turizmu.”

U turističkom mestu deluju receptivni faktori koji na direktan ili indirektan

način zadovoljavaju potrebe turista.

Direktni turističko-receptivni kapaciteti:

• Objekti za smeštaj turista

• Ugostiteljske radnje (piće, hrana, razonoda..)

• Trgovinske radnje

• Sredstva komunalnog saobraćaja

• Zanatske radnje i servisi

• Objekti za sardžajniji i bogatiji boravaka ( ustanove

kulturnog, zabavnog, sportskog sadržaja..)

• Poštanski i telekomunikacioni uređaji

• Turistički biroi

Indirektni turističko-receptivni kapaciteti:

• Parkovi, šetališta,obalni putevu

• Javni ukrasni objekti (fontane, vodoskoci..)

• Unutrašnji putevi, javni parkinzi, pristaništa..

• Osvetljenje zgrada

• Kanalizacioni uređaji..

Kordinacija direktnih i indirektnih receptivnih kapaciteta

radi pružanja sinhronizovane i potpune turističke usluge.

Organizacioni oblici pružanja usluga smeštaja i

ishrane

Ugostiteljstvo je privredna delatnost koja obezbeđuje pružanje usluge

smeštaja i ishrane.

UGOSTITELJSTVO

Hotelijerstvo Restoraterstvo

Ugostiteljstvo zadovoljava potrebe turista i domaćeg stanovništva.

Sezonsko ugostiteljstvo utiče na razvoj turizma.

Podela ugostiteljstva sa stanovištva lukrativne aktivnosti:

• Komercijalno

• Nekomercijalno

Objekti za smeštaj

Tipovi objekata za smeštaj:

• Hoteli

• Prenoćišta ili svratišta

• Pansioni

• Turistička naselja

• Moteli

• Kampovi

• Smeštaj u okviru domaćinstava

Hoteli

Karakteristike hotela:

• Osnovna usluga-usluga smeštaja

• Ne smeju da raspolažu sa kapacitetom manjim od 15

soba

• Sadrže sobe (1-2 kreveta) ili apartmane

• Iznajmljuje se soba, a ne krevet

• Mogu da pružaju uslugu ishrane i druge usluge

•U sklopu hotela se javljaju depandansi

Tipovi hotela:

• Prolazni ili tranzitni hoteli

• Hoteli za pružanje usluge smeštaja i doručka

• Pansionski hoteli (pansion ili polupansion)

Podela hotela prema veličini:

• Mali hoteli- do 70 soba

• Srednji hoteli- 70-150 soba

• Veliki hoteli- više od 150 soba

WTO 2002. godine procenio da je u svetu registrovano 13,5 mln

hotelskih soba- najveći broj registrovan u Evropi i Severnoj Americi

Globalizacija hotelijerstva vs. Porodični hoteli

Pansioni:

• Usluga smeštaja i ishrane

• Gosti ostaju relativno duže vreme

• Raspolažu najmanje sa 5 soba

Moteli:

• Smeštaj gostiju koji koriste motorna vozila

• Prvo su nastali u SAD-u

• Smešteni uglavnom pored puteva i raspolažu parkingom

• Građeni su u vidu prizemnih zgrada

• Svrstani su u tri kategorije

• Moraju da pružaju kvalitetnu uslugu u pogledu tehničkih uslova i

higijene

Turističko naselje

• Novi vid objekata za smeštaj

• Obezbeđuje komunikaciju sa prirodom i rekreaciju

• Pruža uslugu ishrane

• Obezbeđuje kako druženje, tako i lični mir

• Kategorizuju se u 5 nivoa

Kampovi

• Pružaju niži nivo kvaliteta nego turistička naselja

• Pružaju neposredan kontakt sa prirodom

• Cenovno su vrlo povoljni

• Posebna vrsta kampova su autokampovi

Objekti za pružanje usluga ishrane i pića

“Industrija usluga ishrane” (food service industry):

• u 2001. godini ostvarila je promet od 399 mlrd $, od toga se

33% odnosi na turiste

• zapošljava oko 11 mln radnika- 60% su žene

Struktura industrije usluga ishrane:

1. Restorani brze hrane (na bazi franšizinga)

2. Tradicionalni restorani

3. Kafeterije

HVALA NA PAŽNJI!