Univerzitet u BeograduFiloloki fakultetKatedra za bibliotekarstvo i informatiku

ISBD ( M ) Meunarodni standardni bibliografski opis monografskih publikacija

Seminarski rad iz predmeta Organizacija znanja 1

Mentor: Student:prof. dr Aleksandra Vrane Radovanovi Katarina Broj indeksa:2011/1339

Beograd, 2012.

SADRZAJ :

Sadraj .............................................................................................2Uvod.....................3Razvoj katalogizacije kroz istorijski pregled3Izrada ISBD (M) a4Upotreba standard.4Svrha ISBD(M)-a..5Definicija za ISBD (M)..58 Podruja za ISBD (M).................................71. PODRUJE STVARNOG NASLOVA I PODATAKA O ODGOVORNOSTI..82. PODRUJE IZDANJA.103. PODRUJE PODATAKA SPECIFINIH ZA GRAU ( ILI VRSTU PUBLIKACIJE )4. PODRUJE IZDAVANJA (DISTRIBUCIJE ).105. PODRUJE MATERIJALNOG OPISA116. PODRUJE IZDAVAKE CELINE.127. PODRUJE NAPOMENE..138. PODRUJE MEUNARODNOG STANDARDNOG BROJA ZA MONOGRAFSKE PUBLIKACIJE (ISBN)..13Neke od najeih skraenica koje smo usvojili14Zakljuak14Literatura15

UVOD

Meunarodni standardni bibliografski opis (International Standard Bibliographic Description), ili ISBD, datira jo iz 1969. godine kada je Odbor za katalogizaciju IFLA-e inicirao Meunarodni susret strunjaka za katalogizaciju. Mnoge dananje bibliografske agencije, kao i katalogizatori u raznim bibliotekama irom sveta, koriste pojedinane formate u kojima je primenjen concept ISBD-a. U okviru ISBD-a prvi standard bio je za opis monografskih publikacija ISBD (M), koji se pojavio 1971. godine, i koji je do 1973. godine prihvaen od strane brojnih nacionalnih bibliografskih agencija, a originalni tekst je preveden na vie jezika. Zatim je usledio preraeni tekst koji je objavljen 1974. godine kao Prvo standardno izdanje, koje se ne razlikuje od prethodnog, ali za razliku od tog prethodnog, ovaj je znatno precizniji i jasniji.

RAZVOJ KATALOGIZACIJE KROZ ISTORIJSKI PREGLED

Meunarodni standardi i usklaeni nacionalni principi, koje danas poznaje kataloka teorija i praksa, su rezultat ovog vievekovnog truda i zalaganja bibliotekarskih strunjaka, sa ciljem da se fondovi biblioteka to bolje prezentuju i da se krajnjem korisniku olaka njihovo korienje.U oblasti katalogizacije, teorijska misao se pojavila kroz tri osnovna razvojna perioda. Prvu fazu karakterie nastajanje pravila i preporuka, bez vre teorijske osnove i metodoloke utemeljenosti. U drugoj fazi dolazi do povezivanja pojedinih stavova i principa u sistem pravila, do nastajanja nacionalnih pravilnika i do formiranja vodeih kola.. Poslednja faza u razvoju teorijske misli vezane za kataloku obradu publikacija i formiranje kataloga ini upravo donoenje meunarodnih standarda i ujednaavanje nacionalnih pravila.Prvi pravilnik za kataloku obradu na nacionalnom nivou su ''Uputstva francuske vlade za postupak sa knjigama za vreme Revolucije'' iz 1791. godine. Kasnije, tokom 19. veku nastaju brojni nacionalni kataloki pravilnici. U Biblioteci Britanskog muzeja u Londonu Antonio Panici izrauje 1841. godine tampani katalog u ijem predgovoru objavljuje 91 pravilo za katalogizaciju. Pravila za unakrsni katalog arlsa Ejmia Katera (Charles Ammi Cutter) s kraja 19. veka predstavljala su osnovu za donoenje Anglo-amerikih pravila 1908.godine, koja e uticati na razvoj kataloke teorije i prakse u romanskim, slovenskim i vanevropskim zemljama. Za razliku od njih, koje su esto puta bile predmet izmena, Pruske instrukcije zasnovane na pravilima Karla Djacka dugi niz godina ostaju nepromenjene. Kada je re o najstarijem tampanom katalogu, u pitanju je katalog Lajdenske univerzitetske biblioteke, iji je sastavlja Petrus Bertius, koji potie iz 1595.godine. U predgovoru tog kataloga date su opte naznake o principima organizacije i strukture kataloga. Tomas Hid, on je u Predgovoru kataloga biblioteke Bodleane iz 1674. godine naveo osnovne postavke organizacije kataloga koji se zasniva na principu jedinstvene odrednice.

Danas je sve vea potreba za jednobraznom obradom publikacije, kako bi se korisnicima to bre i to potpunije dostavila traena publikacija ili informacija, odnosno da se omogui meunarodna razmena bibliografskih informacija. Znaaj unifikacije katalokog opisa potvren je i IFLA-inim projektom Univerzalne bibliografske kontrole (UBC Universal Bibliographic Control) . Efikasnost UBC bila je mogua iskljuivo maksimalnom standardizacijom oblika i sadraja bibliografskog opisa.

IZRADA ISBD (M)

Tokom Meunarodnog sastanka strunjaka za katalogizaciju koji je usledio u Kopenhagenu 1969. godine formirana je radna grupa sa zadatkom da izradi nacrt za standardni bibliografski opis. U toku svog rada ova grupa je izradila tri nacrta, a krajem 1971. godine, posle usaglaavanja primedbi koje je dobila, tampano je preliminarno izdanje Meunarodnog standardnog bibliografskog opisa za monografske publikacije ISBD(M).

Meunarodni standardni bibliografski opis monografskih publikacija propisuje uslove za opis i identifikaciju monografskih publikacija, utvruje redosled elemenata opisa i sistem interpunkcije u opisu.Odnosi se na bibliografske zapise koji se izrauju u nacionalnim bibliografskim agencijama, pa zatim i na zapise drugih slubi za katalogizaciju. ISBD (M) se primenjuje samo na onaj bibliografski opis publikacija koje su izdate 1801. godine i kasnije, a koji sadri tekst u itljivom obliku ili u reljefnom koji koriste slepi. Jo neki standardi ISBD-a su :

Kartografska graa ISBD (CM), zatim monografije koje su objavljene pre 1801. godine ISBD (A) i tampane muzikalije ISBD (PM). Za osnovu svi ovi standardi imaju ISBD (G) . Ovi stadardi su zamiljeni tako da obuhvate skup pravila koji je je potreban za opis grae na koju se naravno odnose. Kada kaemo da nisu iskljuivi, znamo da je re o publikaciji koja poseduje karakteristike opisane u nekom drugom standardu, mogua je kombinacija.

UPOTREBA STANDARDA

Za pokrivanje maksimalnog broja opisnih podataka potrebnih za itav niz razliitih bibliografskih aktivnosti, ISBD je onaj koji obezbeuje uslove. Preporuuje se da u svakoj zemlji nacionalna bibliografska agencija, odmah nakon to prihvati odgovornost za izradu konanog zapisa za svaku publikaciju, pripremi konaan opis koji sadri sve elemente, navedene u odgovarajuem ISBD-u. Ovakva praksa se odnosi i na biblioteke koje izmeu sebe razmenjuju bibliografske podatke.

Neki elementi su obavezni u svim situacijama, dok su neki obavezni samo u odreenim. Naravno upotreba elemenata moe biti i izborna ukoliko je situacija takva iz nekog razloga. U tom sluaju e ovi elementi u tekstu frazom neobavezno ili izborni element.

to se ostalih organizacija za katalogizaciju tie, one imaju vei izbor, samim tim to same izrauju zapise koji nisu za meunarodnu razmenu. One biraju elemente koje e ukljuiti u zapis, ali ti elementi ipak moraju biti u propisanom redosledu i uz korienje propisane interpunkcije u skladu sa odgovarajuim ISDM-om.

SVRHA ISBD (M)-a

Prvenstvena svrha ISBD-a jeste upravo obezbeivanje propisa koja e se koristiti u celom svetu i koja e unaprediti meunarodnu razmenu bibliografskih zapisa meu nacionalnim bibliografskim agencijama. Specifikacijom elemenata koje sadri bibliografski opis, propisivanjem rasporeda u kojem bi ti elementi trebalo da budu postavljeni osnovni su ciljevi ISBD-a, a to su:

Da se omogui razmena zapisa iz razliitih izvora, tako da zapisi izraeni u jednoj zemlji mogu lako da budu prihvaeni u bibliotekim katalozima ili u drugim bibliografskim popisima u nekoj drugoj zemlji;

Da se unapredi razumevanje zapisa i uprkos jezikim barijerama, kako bi zapise izraene za korisnike jednog jezika mogli vrlo lako da razumeju i korisnici koji govore drugim jezicima;

Da se pobolja konverzija bibliografskih zapisa u elektronski oblik.[footnoteRef:2] [2: ISBD (M) : Meunarodni standardi bibliografski opis monografskih publikacija / Meunarodna federacija bibliotekarskih drutava i ustanova. Beograd : Narodna biblioteka Srbije, 2004. str. 10]

DEFINICIJE ZA ISBD (M)

Definicije za one termine koji su u optoj upotrebi. Neke od definicija su na primer za:Propratnu grau bilo koja graa koja je objavljena zajedno sa glavnim delom ili delovima publikacije koja se opisuje i namenjena je korienju uz tu publikaciju,

Podatak o propratnoj grai kratak opis propratne grae,

Alternativni stvarni naslov drugi deo glavnog naslova koji se sastoji iz dva dela, a ta dva dela su spojena veznikom ili ili njegovim ekvivalentom na drugom jeziku,

Podruje - vei deo bibliografskog opisa koji sadri podatke specifine za svoju kategoriju

Nadnaslov ostali podaci u naslovu koji uvode glavni stvarni naslov i nalaze se iznad glavnog stvarnog naslova na naslovnoj strani ili zameni za nju,

Kolofon skup podataka koji se obino nalazi na kraju publikacije i obavetava o njenom objavljivanju ili tampanju,

Zajedniki stvarni naslov deo stvarnog naslova koji se odnosi na grupu srodnih publikacija,

Korini stvarni naslov naslov tampan na prednjem delu korica publikacije,

Izdanje svi primerci jedne publikacije izraeni od istog originalnog dela koje je objavila jedna ili grupa agencija ili linosti,

Element re ili fraza ili skup znakova koji predstavljaju poseban deo bibliografskih podataka i ine deo jednog podruja bibliografskog opisa,

Bibliografski opis je skup bibliografskih podataka koji opisuju i identifikuju publikaciju,

Faksimilno izdanje glavni tekst publikacije je doslovno reprodukovan sa ranijeg izdanja,

Opta oznaka grae izraz koji oznaava vrstu grae kojoj publikacija pripada,

Ilustracija slikovni ili drugi prikaz koji se pojavljuje u publikaciji,

Tira svi primerci jednog izdanja proizvedeni u odreenom trenutku,

ISBN desetocifreni broj koji sadri kontrolni broj kojem prethodi oznaka ISBN, i on identifikuje jedno izdanje dela,

Monografska publikacija ona je dostupna u jednom delu ili e biti potpuna u ogranienom broju delova,Vietomna publikacija monografska publikacija koja se sastoji od ogranienog broja fiziki odvojenih delova,

Numeracija identifikacija svakog od uzastopnih delova publikacije,

Uporedni stvarni naslov glavni stvarni naslov ali na drugom jeziku ili pismu,

Tabla list koji sadri ilustracije,

Preliminarne strane naslovna ili naslovne strane, zajedno sa poleinom ili bilo koja druga strana koja prethodi naslovnoj, Propisana interpunkcija nju propisuje bibliografska agencija, a prethodi podatku datom u svakom elementu ili dolazi posle njega,

Glavni izvor podataka izvori iz kojih se preuzimaju podaci za svaki element koji se unosi,

Izdavaka celina grupa odvojenih publikacija koje su meusobno povezane glavnim stvarnim naslovom izdavake celine,

Podataka o odgovornosti ime ili imena onih koji su odgovorni ili su na neki drugi nain doprineli realizaciji intelektualnog umetnikog sadraja dela,

Stvarni naslov re ili fraza koja se obino pojavljuje u publikaciji i oznaava njen naziv,

Naslovna strana obino se nalazi na poetku publikacije i prua najpotpunije podatke o istoj,

Zamena za naslovnu stranu kada nema dovoljno podataka, na primer nedostaju korice, naslov nad tekstom, kolofon, onda ona sadri podatke koji se obino nalaze na naslovnoj strani,

Glavni stvarni naslov to je naslov publikacije u onom obliku u kojem se on pojavljuje na naslovnoj strani ili zameni za nju.

8 PODRUJA ISBD (M)-a

ISBD(M) sadri osam razliitih podruja koji obuhvataju odreen broj elemenata za unos podataka preuzetih sa publikacije. Redosled podruja i elemenata tano je utvren i ne moe se menjati, s tim to u svakom podruju postoji izvestan broj elemenata koji je mogue ponoviti ako je to potrebno.

Neto ukratko o ovim podrujima :

Prvih est podruja ine glavni kataloki opis i piu se u kontinuitetu. Svakom novom podruju, sem prvom, prethodi znak taka, razmak, crta, razmak, sem u sluaju kada je to podruje od prethodnog odvojeno novim, grafiki uoljivim odeljkom ili uvlaenjem reda. Sedmo polje se pie odvojeno od glavnog katalokog opisa i poinje u novom redu ispred prvog slova redalice.

1. PODRUJE STVARNOG NASLOVA I PODATAKA O ODGOVORNOSTI

Glavni stvarni naslov Opta oznaka grae (izborni predmet) razmak [tekst] razmak Uporedni stvarni naslov razmak = razmak Podaci uz naslov razmak : razmak Prvi podatak o odgovornosti razmak / razmak Sledei podatak o odgovornosti razmak ; razmak

Primeri:

Glavni stvarni naslov [Opta oznaka grae] = uporedni stvarni naslov / podatak o odgovornostiGlavni stvarni naslov [Opta oznaka grae] : podaci uz nalov : podaci uz naslov / podatak o odgovornostiGlavni stvarni naslov [Opta oznaka grae] : podaci uz nalov = uporedni stvarni naslov : podaci uz naslov / podatak o odgovornostiStvarni nalov [Opta oznaka grae] / podaci o odgovornosti. Stvarni naslov / podaci o odgovornosti[footnoteRef:3] [3: ISBD (M) : Meunarodni standardi bibliografski opis monografskih publikacija / Meunarodna federacija bibliotekarskih drutava i ustanova. Beograd : Narodna biblioteka Srbije, 2004. str. 30]

Ono to je vano znati je da se glavni izvori podataka nalaze se na naslovnoj strani, a ukoliko su pronaeni u publikaciji, ali ne i na naslovnoj strani,tada se unose u uglaste zagrade u podruje 1 ili 7. Oni podaci koji su pronaeni izvan publikacije unose se u podruje 7.Glavni stvarni naslov

Glavni stvarni naslov predstavlja glavni naslov u publikaciji i moe da bude u razliitom obliku, npr. moe da se sastoji samo od termina koji ukazuju na vrstu dela, ili od imena osobe ili naziva kolektivnog tela. Ovaj glavni stvarni naslov moe da se sastoji od dva dela povezanih sa ili. Glavni stvarni naslov moe da sadri i brojeve kada oni predstavljaju sutinske podatke za razlikovanje istog od drugih naslova. Podatak o odgovornosti, naziv izdavaa takoe moe biti glavni stvarni naslov.

Kod izbora glavnog stvarnog naslova moe se javiti publikacija sa jednom naslovnom stranom, sa koje se podaci uzimaju, i publikacija sa vie naslovnih strana, to na primer moe biti publikacija na vie jezika ili na vie razliitih pisama, a svako pismo ima sopstvenu naslovnu stranu. U ovakvim sluajevima uzima se onaj naslov sa one naslovne strane pisan jezikom ili pismom sadraja publikacije.

Nekad za glavni stvarni naslov se uzima naslov sa desne naslovne strane od dve uporedne naslovne strane. U sluaju da je publikacija tampana u obrnutom smeru, gde su tekst i naslovne strane dati na dva razliita jezika (tet-be publikacije), na bibliografskoj agenciji je da odlui koji e naslov izabrati.

A, kada publikacija nema naslov, ve samo neke pojedinane sadrajno samostalne radove, ti naslovi se unose u zavisnosti od njihove grafike istaknutosti ili redosledu naslova na naslovnoj. U sluaju kada publikacija ima istaknut tekst, ali glavnog stvarnog naslova nema, uzima se tekst u punom ili skraenom obliku.

Opta oznaka grae

Opta oznaka ove grae, je da se na poetku oznai vrsta grae, i ukoliko se unosi, onda unosi se odmah nakon glavnog stvarnog naslova, na jeziku i pismu nacionalne bibliografske agencije. Za monografske publikacije u tampanom obliku oznaka je tampani tekst.

Uporedni stvarni naslov

Od vie naslova na naslovnoj strani publikacije oni koji nisu uzeti kao glavni stvarni naslov mogu da se smatraju uporednim. Oni se ukljuuju ukoliko je to potrebno zbog identifikacije ili zbog nekog drugog razloga.

U katalokom opisu se od stvarnog naslova odvajaju simbolom ( = ). Drugaiji naslov od glavnog stvarnog naslova moe da se nalazi i na nekoj drugi strani, a ne na naslovnoj, i tada se unosi u podruje 7.

Podaci uz naslov

Ovi podaci se pojavljuju zajedno sa glavnim stvarnim naslovom, uporednim ili drugim naslovima, i podreeni su im. Svi podaci koji ukljuuju neke od obaveznih elemenata unose se, a dodatni podaci unose se kada je to potrebno za identifikaciju.

Mogu da sadre podatke o odgovornosti, distribuciji, ili detalje koji se odnose na druge deskriptivne elemente. Dodatak naslovu objanjava ili dopunjava i opisuje glavni stvarni naslov na koji se odnose i prethode mu razmak, dvotaka, razmak ( : ) .

Podaci o odgovornosti

Ovaj podatak o odgovornosti se odnosi na bilo koji entitet koji je doprineo stvaranju intelektualnog ili umetnikog sadraja dela. Obavezan je unos samo osoba ili kolektivnih tela koje imaju primarnu odgovornost.

Te osobe mogu biti: ilustratori, grafiki urednici, kompilatori,pisci, prevodioci, itd. Moe da se sastoji od jednog ili vie autora, kolektivnih tela, sa ili bez rei fraze koje povezuju ta imena ili nazive.

Prvom podatku o odgovornosti prethodi razmak, kosa crta, razmak ( / ), dok svakom sledeem podatku o odgovornosti prethodi razmak, taka-zarez, razmak ( ; ). Kada publikacija sadri vie od tri podatka o istovrsnoj odgovornosti u glavnom opisu se navodi samo prvi autor, a zatim se stavljaju tri take (...) i skraenica [ .] za iriline publikacije ili skraenica [et al.] za latinina izdanja.

2. PODRUJE IZDANJA

Podatak o izdanju taka razmak povlaka pazmak . Uporedni podatak o izdanju razmak = razmak Podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdanje razmak / razmak Sledei podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdanje razmak ; razmak Dodatni podatak o izdanju razmak , razmak Podatak o odgovornosti uz dodatni podatak o izdanju r / razmak Sledei podatak o odgovornosti razmak ; razmak

Glavni izvor podataka za ovo podruje su naslovna strana, druge preliminarne strane i kolofon. Ako se podatak o izdanju ne pojavljuje u glavnim izvorima podataka stavlja se u uglaste zagrade. U sluaju da se ovaj podatak ne nalazi u publikaciji, a zna se da publikacija sadri bitne promene u odnosu na prethodna izdanja publikovane grae, moe da se unese podatak o izdanju.

U tom sluaju se podatak upisuje u uglaste zagrade i to na jeziku na kom je data i naslovna strana. Redni broj izdanja se uvek pie arapskim brojevima, dok su usvojene skraenice za izdanje, . za irilino pismo i izd. za latinino. Za englski jezik skraenica za edition je ed.

3. PODRUJE PODATAKA SPECIFINIH ZA GRAU (ILI VRSTU PUBLIKACIUJE)

Korienje ovog podruja za tampane monografske publikacije nije ulo u optu upotrebu.

4. PODRUJE DISTRIBUCIJE (IZDAVANJA)

prethodi mu taka razmak crta razma . Drugo ili sledee mesto izdavanja razmak ; razmak Naziv izdavaa razmak : razmak Godina izdavanja , razmak Mesto tampanja razmak ( Naziv tamparije razmak : razmak Godina tampanja , )

Podruje izdavanja sadri podatke vezane za mesto izdavanja, naziv izdavaa, godinu izdavanja, mesto tampanja, naziv tamparije i godinu tampanja.

Glavni izvori podataka za ovo podruje su naslovna strana, druge preliminarne strane i kolofon. Ako je kojim sluajem podatak preuzet iz drugih izvora van publikacije, unosi se u uglaste zagrade.

Mesto izdavanja predstavlja naziv grada ili drugog lokaliteta koji je dat u glavnim izvorima. Ako se pojavljuje vie od jednog mesta, unosi se prvo ili mesto koje je grafiki istaknutije, a moe se uneti i vie mesta izdavanja.

Mesto tampanja i naziv tampara se unose kada se pojavljuju u publikaciji. Godina tampanja, ukoliko se razlikuje od godine izdavanja, takoe se unosi.

Ono to se obavezno unosi je godina izdavanja. Ukoliko se godina izdavanja razlikuje od godine distribucije onda se unose obe. Godine po Gregorijanskom kalendaru se unose arapskim brojevima, a ako nisu tako date, unose se onako kako se pojavljuju u publikaciji, sa ekvivalentnom godinom po Gregorijanskom kalendaru, s tim to se to pie u uglastim zagradama.

Kada na publikaciji nema godine izdavanja, unosimo priblinu godinu, (godinu kada smo publikaciju nabavili, procenjeno vreme izlaska publikacije u odnosu na datiran predgovor ili pogovor). Na taj nain uneta godina navodi se u uglastoj zagradi.

5. PODRUJE MATERIJALNOG OPISA

Posebna oznaka grae i opseg prethodi mu taka razmak crta razmak . Podatak o ilustracijama (izborni element) razmak : raz Dimenzije razmak ; razmak Podatak o propratnoj grai (izborni element) razmak + razmak

Podatak koji se kao prvi unosi u podruje materijalnog opisa je posebna oznaka grae kojoj publikacija pripada. Zatim slede podaci o broju strana, listova ili stubaca u publikaciji, kao i podaci o propratnom materijalu koji moe biti fiziko odvojena jedinica. Svi elementi se unose na jeziku koji bira bibliografska agencija.

Numeracija se oznaava arapskim ili rimskim brojevima u zavisnosti kako je oznaeno u publikaciji. Unoenje broja stranica vrimo na sledei nain: . 250 str.

. 65 listova

. 790 st.

Ako se u publikaciji nalazi vie nizova paginacije, koji mogu biti oznaeni arapskim, rimskim ili slovnim oznakama u opis se unosi poslednji broj svakog niza. Upisuju se onim redosledom kojim su navedeni u publikaciji, a meusobno se odvajaju za

Ukoliko u publikaciji postoje prilozi u vidu geografskih karata, ema, statistikih tablica, fotografija, CD i sl. koji nisu uli u paginaciju osnovne publikacije, nazivaju se tablama. Posle broja nenumerisanih priloga tampanih obostrano obavezno se navodi formulacija str. s tablama, npr. :

. 68 str.,11 str. s tablama

dok se posle ilustrovanih, nenumerisanih listova otisnutih samo sa jedne strane navodi izraz listovi s tablama.

. 99 str., 22 lista s tablama

. 123 str. : autorova slika ; 24 cm + CD

Podatak o ilustracijama navodi se skraenicom ilustr. Ovom podatku prethodi simbol razmak, dve take, razmak ( : ). Ako je u publikaciji jedina ilustracija tabla sa slikom autora navodimo izraz: autorova slika, a ako pored autorove slike postoje i druge ilustracije u glavni kataloki opis navodimo ilustr. dok podatak o autorovoj slici unosimo u podruje napomena.

Format publikacije odreuje se visinom hrpta izraenom u centimetrima (cm).

6. PODRUJE IZDAVAKE CELINE

Ovo podruje se unosi kada su svi delovi publikacije objavljeni u okviru iste izdavake celine ili kola. Izdavaku celinu ini vie publikacija, numerisanih ili nenumerisanih, koje, pored sopstvenih naslova imaju i zajedniki naziv koji ih povezuje u tematsku ili formalnu celinu.

Broj publikacija jedne izdavake celine moe biti ogranien, kada je unapred odreen broj svezaka i neogranien kada nije poznat broj publikacija jer se ne zna vremenski period izlaenja publikacija. Svi elementi podruja izdavake celine navode se u okrugloj zagradi.

7. PODRUJE NAPOMENA

Napomene dodatno objanjavaju, upotpunjuju ili blie odreuju elemente glavnog katalokog opisa. Podruje napomena je od glavnog katalokog opisa odvojeno razmakom i navodi se u visini prvog slova redalice.

Svaka napomena se od prethodne odvaja simbolom ( . ). A ako se svaka sledea napomena stavlja u novi red, onda se stavlja taka.

U zavisnosti od redosleda navodjenja napomena i vrste napomena one se mogu svrstati u tri grupe:1. napomene koje se odnose na prvih pet podruja katalokog opisa, a redosled unoenja ovih napomena se podudara sa redosledom podruja u glavnom katalokom opisu

2. napomene koje se odnose na sadraj publikacije i unose se onim redosledom kojim su zastupljene u samoj publikaciji

3. napomene koje se odnose na predgovore, pogovore, literaturu, rezimee itd. Navode se onim redosledom kojim su ovi dodaci zastupljeni u publikaciji.

8. PODRUJE MEUNARODNOG STANDARDNOG BROJA ZA MONOGRAFSKE PUBLIKACIJE (ISBN)

Meunarodni standardni broj za monografske publikacije nastao je kao potreba izdavaa za to racionalnijim poslovanjem.

Svaki upisani standardni broj moe da bude praen bilo kakvim objanjenjem, a takav se podatak unosi posle ISBN-a i stavlja se u zagradu.

ISBN 978-86-84075-05-7 (tvrdi povez)

Svoj sopstveni, stalni meunarodni broj treba da ima svaka publikacija ije je izdanje zakljueno.

ISBN 978-86-84075-05-7

Neto o jeziku i pismu

Elementi koji se nalaze u podrujima 1, 2, 4 i 6 se najee preuzimaju iz publikacije, I potom unose onim jezikom i pismom kojim su dati. Elementi u podrujima 5, 7, i 8 se unose jezikom I pismom koji najpre odabere nacionalna bibliografska agencija. Opis publikacija koji se pojavljuje na pismu razliitom od pisma koje koristi nacionalna bibliografska agencija, potrebno je transkriptovati ili transliterovati bez zagrada na pismo koje ta agencija koristi.

NEKE OD NAJEIH SKRAENICA KOJE SMO USVOJILI

/ Latinica

bez mesta .. /s.l. (sine loco)

bez imena .. /s.n. (sine nomine)

to jest . / i.e.

ilustracije . / ilustr.

knjiga . / knj.

strana . / str.

sveska . / sv.

razliitie paginacije razl. pag. / . .

grafiki prikazi graf. prikazi / .

geografska karta geog. karta / . k

ZAKLJUAK

Dananje vreme je vreme informatikog doba, razvoja, stvaralatva. Poslednjih 20-tak godina, tehnologija je dosta napredovala. Sve vie, I bre se razvija oblast informaciono komunikacionih tehnologija. Samo doslednom primenom ISBD-a, kao i ostalih meunarodnih standarda na nacionalnom nivou stvara se mogunost ka ukljuivanju u ire biblioteko-informacione sisteme koji pruaju optu dostupnost informacija

LITERATURA

ISBD (M) : Meunarodni standardi bibliografski opis monografskih publikacija / Meunarodna federacija bibliotekarskih drutava i ustanova. Beograd : Narodna biblioteka Srbije, 2004. 90 str. ISBD (M) : Meunarodni standardi bibliografski opis za monografske publikacije / [prevela, primjere odabrala i opisala Branka Hergei]. Zagreb : Hrvatsko bibliotekarsko drutvo, 1974. 61 str. International Standard Bibliographic Description, http://en.wikipedia.org/wiki/International_Standard_Bibliographic_Description

2