ORGANIZACIJA I ORGANI

EVROPSKE UNIJE

ORGANIZACIJA EU

Ranije - struktura “antičkog hrama” – tri stuba

Prvi stub – Evropske zajednice, drugi stub – Zajednička spoljna i bezbednosna politika, treći stub – Policijska i pravosudna saradnja u krivičnim stvarima

Od Ugovora iz Lisabona – ZSBP i policijska i pravosudna saradnja sastavni deo Ugovora o funkcionisanju EU

ORGANI EU

Član 13: Evropski parlament; Evropski savet Savet; Komisija; Sud pravde Evropske unije; Evropska centralna banka Revizorski sud.

Parlamentu, Savetu i Komisiji pomažu Ekonomsko-socijalni komitet i Komitet regiona

KOMISIJA zastupnik evropskih interesa José Manuel Barosso 27 komesara važi do 2014 – po jedan

komesar iz svake države članice, uključujući i predsednika i Visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost, koji je jedan od potpredsednika Komisija

Od 2014 - predstavnici 2/3 država članica, osim ako Savet ne odluči drugačije

Članovi Komisije – opšta stručnost i posvećenost Evropskoj uniji, čija nezavisnost je van sumnje–

KOMISIJA Način izbora – imajući u vidu rezultate izbora za Evropski

parlament, Evropski savet predlaže Parlamentu kandidata za predsednika Komisije. Parlament – obična većina. Potom Savet ministara zajedno sa izabranim predsednikom Komisije sastavlja spisak budućih komesara, na osnovu predloga država članica. Neophodno je da svi članovi komisije, uključujući i predsednika i Visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezednost, dobiju poverenje Evropskog parlamenta. Onda ih kvalifikovanom većinom imenuje Evropski savet

Komisija je za svoj rad odgovorna Evropskom parlamentu, Predsednik deli materiju na resore, postavlja potpredsednike Široka ovlašćenja Komisije Kolegijalnost

KOMISIJA Ovlašćenja: Zastupa interese unije Stara se o primerni Ugovora i mera

koje usvoje organi u skladu sa ugovorom

Stara se o primeni prava Unije Zastupa Uniju, osim u oblasti spoljne

politike i bezbednosti Glavni inicijator zakonodavne

politike .

KOMISIJA Zakonodavna i kvazi-zakonodavna

Donosi propise Delegiranje zakonodavne nadležnosti – samo u

odnosu na nezakonodavne akte, izmene I dopune delova zakonodavnih akata I ovlašćenje za donošenje akata potrebnih za primenu zakonodavnih akata

Iniciranje politike ovlašćena da inicira podnošenje predloga

Evropskom parlamentu i Savetu u svim oblastima Izvršna ovlašćenja Komisije

izvršava budžet u granicama odobrenih sredstva rukovodi i organizuje slanje pomoći trećim

zemljama

KOMISIJApredstavlja Zajednicu u spoljnim

trgovinskim odnosima i međunarodnim organizacijama

ovlašćena da vodi pregovore sa potencijalnim ili pridruženim kandidatima

Ovlašćenja da vrši nadzor (čuvar Ugovora)može izneti predmet pred Sud pravde ima aktivnu legitmaciju i kod kontrole

zakonitosti akata organa Zajednice

EVROPSKI SAVET Sastavljen je od šefova država članica i

predsednika Komisije i predsedavajućeg Saveta, u radu učestvuje i Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost

tek je Jedinstvenim evropskim aktom iz 1986. godine Evropski savet formalno postao organ EU, sada to i u Ugovoru, zajedno sa ostalim organima

usmerava razvoj EU i u vezi sa time definiše načelne političke pravce i priorete. On nema zakonodavnu funkciju.

Novina od Lisabona – predsednik bira se na 2.5 godine uz mogućnost reizbora

EVROPSKI SAVET Predsednik upravlja radom Evropskog

saveta, osigurava kontinuitet u radu zajedno sa predsednikom Komisije, podnosi izveštaj nakon svakog sastanka Saveta Evropskom parlamentu, radi na postizanju konsenzusa

Obezbeđuje predstavljanje Unije u oblasti spoljne politike i bezbednosti, ne zadirući u ovlašćenja Visokog predstavnika

SAVET MINISTARA Predstavnik interesa država članica Sastavljen od predstavnika svake države članice na

ministarskom nivou Ima deset različitih sastava• opšti poslovi, • spoljna politika, • ekonomska i finansijska pitanja,• pravosuđe i unutrašnji poslovi, • zapošljavanje, socijalna politika, zdravlje i zaštita

potrošača• Konkurentnost (unutrašnje tržište, industrija, istraživanje i

svemir)• Saobraćaj, telekomunikacije i energetika• Poljoprivreda i ribarenje• Životna sredina• Obrazovanje, mladi, kultura i sport

SAVET MINISTARA Funkcija predsedavajućeg – od Lisabona

sistem trojke – na svakih 6 meseci po jedna država iz grupe od 3 – jedna je glavna, druge pomažu

Trenutno - Poljska

Dva tela organizuju rad Saveta ministara – Komitet stalnih predstavnika (COREPER) i Generalni sekretarijat

Savet vrši zakonodavnu i budžetsku funkciju zajedno sa Parlamentom, a ima i funkcije u vezi sa formulisanjem politike i koordinacijom

SAVET MINISTARA Glasanje:

prosta većina je najređi sistem glasanja jednoglasnost podrazumeva da svaka

država članica ima veto na svaki propis koji se razmatra

kvalifikovana većina najčešći oblik glasanja

SAVET MINISTARA

Nemačka, Francuska, Italija, UK 29 Španija, Poljska 27 Rumunija14 Holandija 13 Belgija, Češka, Grčka, Mađarska, Portugalija

12 Austrija, Bugarska, Švedska 10 Danska, Irska, Litvanija, Slovačka, Finska 7 Kipar, Estonija, Luksemburg, Slovenija 4 Malta 3 UKUPNO 345

SAVET MINISTARA Kvalifikovana većina – većina od 27 država

članica glasa “za” i ukupan broj datih glasova je najmanje 255. Nadalje, svaka država članica može da traži da li ta većina predstavlja najmanje 62% od ukupnog broja stanovnika – ako ovaj uslov nije ispunjen, predlog se ne može usvojiti.

Posebno osetljiva pitanja - jednoglasnost Od 2014. – novi sistem glasanja u Savetu –

svaka država jedan glas i za usvajanje potrebna dvostruka većina – većina glasova država (najmanje 15) i većina ukupnog broja građana EU – najmanje 65%

EVROPSKI PARLAMENT Prvobitno se zvao Evropska narodna

skupština Sve do 1979. godine Evropski

parlament se sastojao od predstavnika nacionalnih narodnih skupština ili parlamenata

od 1979. godine poslanici Evropskog parlament se biraju opštim neposrednim glasanjem za period od pet godina

Sada ima 736 poslanika

EVROPSKI PARLAMENT Trenutno se poslanici biraju kao

predstavnici nacionalnih političkih partija

Ne postoji uniformna izborna procedura u državama članicama

Evropski parlament bira iz svojih redova predsednika i predsedništvo

Sednice se održavaju u Briselu i Strazburu

EVROPSKI PARLAMENT Nadležnosti:a. Ovlašćenje za vršenja nadzora i kontrole

Parlamenta se sastoji u: kontrolisanju ostalih organa da ne bi došlo

do povrede prava EU; kontrola putem privremene istražne komisije

radi ispitivanja trvdnji o povredi prava ili pogrešnoj primeni komunitarnog prava;

kontroli koja podrazumeva ograničavanje praksi koje primarno ne predstavljaju povredu prava EU, ali su akti loše uprave, odnosno postupanje po peticijama ili drugim pritužbama građana Evropske unije;

kontroli sprovođenja različitih evropskih politika od strane država članica

EVROPSKI PARLAMENT Budžetska ovlašćenja Parlamentausvajanje godišnjeg budžeta. Nakon što

Savet utvrdi nacrt budžeta kvaliikovanom većinom on ga podnosi Evropskom paralmentu najkasnije do 5. oktobra godine koja prethodi godini primene budžeta

b

EVROPSKI PARLAMENTc. Zakonodavna ovlašćenja Evropskog

parlamentaEvropski parlament učestvuje u postupku

usvajanja komunitarnih akata, vršenjem ovlašćenja u skladu sa predviđenim postupcima usvajanja propisa

Ovde je vrlo važna uloga različitih parlamentarnih odbora

REVIZORSKI SUD Vrši računovodstvenu kontrolu u EU Po prvi put uspostavljen 1977. godine Sud se sastoji od po jednog

predstavnika svih država članica Članovi se imenuju na period od šest

godina i mogu biti ponovo imenovani na tu funkciju

Osnovno zaduženje ovog Suda je da kontroliše prihode i rashode Zajednice

EVROPSKA CENTRALNA BANKA Preteča Evropski monetarni institut Ima svojstvo pravnog lica Ona funkcioniše u okviru Evropskog

sistema centralnih banaka (ESCB) koji se sastoji od Evropske centralne banke i nacionalnih centralnih banaka

Organi ECB-a su Savet guvernera i Izvršni odbor

EVROPSKA CENTRALNA BANKA Osnovne nadležnosti ECB-a: da odobrava emitovanje novčanica - ECB

ima isključivo pravo da odobrava emitovanje novčanica u evro zoni; ECB i nacionalne centralne banke mogu emitovati takve novčanice. Države članice mogu emitovati kovani novac u obimu koji odobri ECB.

da donosi propise i to uredbe (u meri koja je neophodna za obavljanje njenih zadataka), neophodne odluke (za obavljanje zadataka poverenih ECSB-u u skladu sa ovim ugovorom i sa statutom ESCB-a) i daje preporuke i mišljenja (nisu obavezujući).

EVROPSKA CENTRALNA BANKA nadležnost neposrednog izvršenja -

ECB je ovlašćena da privrednim društvima izriče novčane kazne i druge finansijske sankcije u slučajevima nepoštovanja njenih uredbi i odluka;

da pokreće postupak po članovima 230 i 232 Ugovora o Evropskoj zajednici u oblastima koje spadaju u njenu nadležnost – u slučajevima kršenja ovog Ugovora, organi Evropske zajednice moraju da se uzdrže od delovanja.

VISOKI PREDSTAVNIK ZA SPOLJNU POLITIKU I BEZBEDNOST

Imenuje ga Evropski savet uz saglasnost predsednika Komisije

On vodi zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Unije i predsedava Savetom za spoljne poslove Unije.

Visoki predstavnik je jedan od potpredsednika Komisije i u okviru nje je odgovoran za pitanja u vezi sa spoljnom politikom

KOMITET REGIONA Komitet regiona sastavljen od

predstavnika regiona i lokalnih organa koji vrše regionalnu ili lokalnu izbornu vlast

Obrazovan 1994. godine Ugovor iz Nice je ograničio broj članova

Komiteta na 350 trenutno 344 člana Mandat od pet godina

KOMITET REGIONA Ugovor obavezuje Savet ili Komisiju da

konsultuju Regionalni komitet kada se radi o predlozima koji imaju posledica na regionalnom i lokalnom nivou

Izvan ovih oblasti Komisija, Evropski parlament i Savet mogu da konsultuju Komitet regiona o nacrtima koji imaju važne regionalne i lokalne implikacije

EKONOMSKO-SOCIJALNI KOMITET Komitet je sastavljen od predstavnika

različitih delatnosti organizovanog civilnog društva i posebno predstavnika proizvođača, poljoprivrednika, prevoznika, radnika, trgovaca, zanatlija, slobodnoh profesija, potrošača i predstvanika javnog mnjenja

Komitet trenutno ima 344 člana koji potiču iz jedne od tri grupe – poslodavaca, zaposlenih i različitih interesnih grupa

EKONOMSKO-SOCIJALNI KOMITET Članovi Komiteta se imenuju na period od pet godina

na predlog država članica. Savet, koji odlučuje kvalifikovanom većinom

Komitet je savetodavno telo koje su Savet i Komisija nekada obavezni da konsultuju, a u nekim situacijama samo kada procene da je to potrebno

Nemačka, Francuska, Italija, UK – 24 člana Španija, Poljska – 21 član Rumunija – 15 članova Belgija, Grčka, Holandija, Portugalija, Austrija, Švedska,

Češka, Mađarska, Bugarska– 12 članova: Danska, Irska, Finska, Litvanija, Slovačka – 9 članova Estonija, Letonija, Slovenija – 7 članova Luksemburg, Kipar – 6 članova Malta – 5 članova

EVROPSKA INVESTICIONA BANKA Njeni članovi su države članice Zadatak banke se ogleda u

doprinošenju uravnoteženom i skladnom razvoju zajedničkog tržišta u interesu Zajednice

Evropska investiciona banka finansira projekte u svim privrednim oblastima

Banka takođe pomaže finansiranje investicionih programa uz učešće strukturnih fondova i drugih investicionih instrumenata Zajednice