УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

С Е М И Н А Р С К И Р А Д ИЗ ОБЛИГАЦИОНОГ ПРАВА

Ментор: Студент: Проф.др.Ђорђе Николић Сандра Светозаревић Бр.индекса 39 604

Ниш, фебруар,2009.

1

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

ОПОЗИВ УГОВОРА О ПОКЛОНУ - Семинарски рад -

Ментор: Студент: Проф.др.Ђорђе Николић Сандра Светозаревић Бр.индекса 39 604

Ниш, фебруар,2009.

2

С А Д Р Ж А Ј

У В О Д......................................................................................................1I ПОЈАМ УГОВОРА О ПОКЛОНУ-УОПШТЕ.................................................................................... ...2II ЗАКОНСКО ОДРЕЂЕЊЕ ПОКЛОНА............................................................................................. ...3III КАРАКТЕРИСТИКЕ УГОВОРА О ПОКЛОНУ.......................................................................... ...4IV БИТНИ ЕЛЕМЕНТИ ............................................................................................................................ ..4

1. ПРЕДМЕТ ПОКЛОНА........................................................................................................ ..4 2. НАМЕРА ДА СЕ ПОКЛОН УЧИНИ.....................................................................................5

V ПОСЛОВНА СПОСОБНОСТ ПОКЛОНОДАВЦА И ПОКЛОНОПРИМЦА-..........................6VI ОПОЗИВ УГОВОРА О ПОКЛОНУ......................................................................................................66.1. ОПОЗИВАЊЕ ПОКЛОНА ОД СТРАНЕ ПОКЛОНОДАВЦА...........................................................7

1. Опозив због грубе незахвалности.................................................................................................. 7 2. Опозив у случају осиромашења поклонодавца............................................................................. 9 3. Опозив поклона у случају развода или поништења брака..........................................................10

6.2. ОПОЗИВ ПОКЛОНА ОД СТРАНЕ ТРЕЋИХ ЛИЦА.......................................................................11

1.ОПОЗИВ ПОКЛОНА ОД СТРАНЕ НУЖНИХ НАСЛЕДНИКА..............................................11

2. ОПОЗИВ ПОКЛОНА ОД СТРАНЕ ЛИЦА КОЈА ЈЕ ПОКЛОНОДАВАЦ БИО ДУЖАН ДА ИЗДРЖАВА................................................................................................................................. 11

3. ОПОЗИВ ПОКЛОНА ОД СТРАНЕ ПОВЕРИЛАЦА ПОКЛОНОДАВЦА (ACTIO PAULIANA)......................................................................................................................12

З А К Љ У Ч А К..................................................................................................................................13

Д О Д А Т А К:

МОДЕЛ УГОВОРА О ПОКЛОНУ (ТЕКСТ КОМИСИЈЕ)...............................................................14

МОДЕЛ УГОВОРА О ПОКЛОНУ.............................................................................................................. 18

МОДЕЛ ТУЖБЕ ЗА ОПОЗИВ ПОКЛОНА................................................................................................19

ЛИТЕРАТУРА ..................................................................................................................................................20

3

У В О Д

Иако Закон о облигационим односима не регулише уговор о поклону, он се пуноважно закључује и проблеми у пракси настају због чињенице да се ови уговори и даље закључују, а за спорне односе настале поводом њиховог закључивања и из њих самих, нема законске регулативе, већ судови и даље примењују правна правила бивших грађанских законика. Ступањем на снагу новог Закона о облигационим односима та правила треба да престану да буду у примени.1 Без обзира што законом нису регулисани, уговори о поклону пуноважно се закључују и егзистирају у правном животу. Али, када се у њиховој примени појаве спорна правна питања, или стекну услови за њихов раскид, онда се актуелизује питање постојања правне регулативе ради решавања спорних правних односа.

1 Треба направити нацрт одредаба о уговорима о послузи, поклону и бескаматном зајму и уврстити их у Закон о облигационим односима. У вези уговора о зајму, Закон о облигационим односима садржи чланове 557 до 566, али не постоји ни један члан који регулише бескаматни зајам (када дужник нема обавезу да плати одређену накнаду за количину заменљивих ствари које су ме предате). Уговор о зајму се може закључити као уговор са накнадом када зајмопримац исплаћује накнаду која се зове камата. За зајам који је дат у новцу накнада се тако плаћа у новцу и зове се камата. Камата се може потраживати само уколико је уговорена, док код привредних уговора дужник дугује законску камату, у случају доцње камата се појављује као санкција за испуњење обавезе која је дошла са закашњењем. Уговорена камата се не појављује као санкција у случају доцње зајмопримца, већ као накнада за добијање права својине или права расплогања на заменљивим стварима, када зајмопримац дугује уговорену камату и касни са плаћањем главнице. Уговорена камата тече и након доцње дужника па и у случају када је уговорена камата већа од законске камате. Ва жећи Закон о облигационим односима не садржи одредбе о поклону или бескаматном кредиту. Разлог томе је што савезни законодавац није имао законску надлежност у тој сфери.

4

I ПОЈАМ УГОВОРА О ПОКЛОНУ-УОПШТЕ

Дефиниција-Уговор о поклону или уговор о дару је такав уговор на основу кога поклонодавац поклонопримцу предаје или се обавезује да преда у својину одређену ствар или да му пренесе неко друго право, без накнаде, или да му на други начин учини какву корист на терет своје имовине.2

Уговором о поклону поклонодавац располаже својом имовином animus donandi, тј. са намером да увећа имовину поклонопримца на терет своје имовине. С друге стране, поклонопримац стиче својину на поклоњеној ствари, или неко друго право. Шта се сматра поклоном, прописано је чланом 50. Законом о наслеђивању ("Службени гласник РС", бр. 46/95, ступио на снагу 4.5.1996. године), којим је прописано да се поклоном сматра свако одрицање од права, па и одрицање од наслеђа у корист одређеног наследника, отпуштање дуга, оно што је оставилац за живота дао наследнику на име наследног дела или због оснивања или проширења домаћинства или обављања занимања као и свако друго бесплатно располагање. Изјава о “ уступању наследног дела ” санаследнику има значај понуде за закључење уговора о поклону. Уколико понуђени изјави да прихвата понуду(члан 39.ЗОО) између страна настаје уговор о поклону.У наследном праву важно је да ли је имовинско право стечено по основу наслеђивања или поклона.Наиме, законском наследнику урачунава се у његов наследни део поклон који је на било који начин добио од од оставиоца(члан 66. став 1.ЗОН). У наследни део се, међутим, не урачунавају уобичајени мањи поклони и оно што је утрошено на издржавање и обавезно школовање наследника(чл. 75. и 76. став 1.ЗОН).3

Не сматра се поклоном одрицање од права коме се неко нада или које би некоме заиста припало, односно које је неизвесно, уколико се не ради о пуноважном уступању потраживања одређеном лицу, без накнаде, односно о опроштају дуга дужнику.4

Нема својство поклона обећање једне стране да ће другој страни неко трећи без накнаде пренети неко имовинско право.5

За разлику од тестамента, као једностраног правног посла (тестатор увек може опозвати тестамент јер његово дејство настаје након смрти оставиоца - mortis causa) којим се, такође, може на друго лице (без обзира да ли је уопште наследник тестатора) пренети без накнаде нека имовинска корист, поклон је уговор тј. двострани правни посао који делује за живота уговорних страна - inter vivos.6

Уговор о поклону могу закључивати како појединци, тј. физичка лица, тако и правна лица.

Уговор о поклону јавља се у пракси доста често.  Његово закључење се везује за личне животне односе који дају повода за чињење поклона без одговарајуће материјалне или друге накнаде за даваоца-поклонопримца. Поклони се дају из разних побуда, а најчешће из племенитих намера, те због пријатељских или породичних веза и представљају израз наклоности, пажње и захвалности једног лица према другоме. Међутим, до давања поклона може да дође и због лакомислености или моралног притиска односно кориштења нечије слабости или старости. Исто тако, чести мотиви за закључење овог уговора су и подмићивање и корупција даропримца-поклонопримца. Према томе, односи код даровања нису увек тако једноставни као што се то може чинити на први поглед и до закључења овог уговора може да дође у врло разноврсним животним ситуацијама. Због тога законодавства са појачаном пажњом регулишу овај уговор, јер он одступа од уговора који представљају уобичајене инструменте правног промета.7

2 Сличну дефиницију садржи и одредба члана 509. Скице за законик о облигацијама и уговорима проф. Михаила Константиновића, где се каже: “Уговором о дару обавезује се даривалац да на обдареника пренесе без накнаде својину неке ствари, или неко друго право, или да му на који други начин учини какву корист на терет своје имовине”.3 Проф.др Илија Бабић, Уговори грађанског права-посебни део облигационог права-, Правни факултет Универзитета Унион у

Београду,Јавно предузеће "Службени гласник", Београд 2006., стр.74,75.

4 Др Мирса Мијачић, Облигациони уговори, друго допуњено издање,"САВРЕМЕНА АДМИНИСТРАЦИЈА", издавачко-штампарско предузеће,

Београд 1990,стр.60.

5 Обећање учињено другом да ће трећи нешто учинити или пропустити, трећег не обавезује, а обећалац одговара за штету коју би други претрпео због тога што трећи неће да се обавеже или да изврши или пропусти одређену радњу (члан 153. став 1.ЗОО)6 Проф.др Илија Бабић, Уговори грађанског права-посебни део облигационог права-, Правни факултет Универзитета Унион у Београду,Јавно

предузеће "Службени гласник", Београд 2006., стр.74.7 Др Душко Медић, " ДАРОВАЊЕ (ПОКЛОН)  ПРЕМА НАЦРТУ ЗАКОНА О ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМАРЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ/ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ "уторак, 25 Октобар 2007-извор чланка АБЕА online магазин студената Правног факултета у Бањој Луци- http://strika.palija.net/abea/index.php

5

II ЗАКОНСКО ОДРЕЂЕЊЕ ПОКЛОНА

У кодификацијама XIX и XX века уговор о поклону је регулисан као посебан именовани уговор. Међутим, приликом стварања новог правног поретка након Другог светског рата на простору бивше СФРЈ, уговор о поклону је изостављен у законској регулативи. Ни у дуго очекиваном Закону о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 и "Службени лист СРЈ", бр. 13/93) који је донет 1978. године овај уговор није уврштен у његов садржај. Образложење законодавца дато због изостављања уговора о поклону из Закона о облигационим односима је било то што овај уговор као доброчин није типичан правни инструмент промета роба и услуга у области привредног-правног промета те је стога требао да буде предмет републичког односно покрајинског законодавства, а не Закона о облигационим односима који је био савезни закон. Међутим, догодило се да он никада није био регулисан ни републичким ни покрајинским законима. Без обзира на ово игнорисање од стране законодавца, уговор о поклону је увек био присутан у правном животу и није губио на значају, будући да је уговор о поклону повезан са постојањем приватне својине макар она била и у најмањем обиму. Дакле, док год она постоји постојаће и уговор о поклону.8

Због недостатка позитивноправних прописа, на уговор о поклону, у смислу Закона о неважности правних прописа донетих пре 6. априла 1941. године и за време непријатељске окупације (“Службени лист ФНРЈ“, бр. 86/46), примењују се и правна правила из грађанских законика који су важили на подручју Краљевине Југославије (Српски грађански законик из 1844., Општи аустријски грађански законик из 1811. и Општи имовински законик за Црну Гору из 1888. године). Међутим, одредбе општег дела ЗОО, којима се регулишу правни послови или уговори "без накнаде", као и одредбе ЗОО које се односе на све уговоре (члан 25. став 1), примењују се и на уговор о поклону.9

У недостатку законског прописа, у судској пракси у парницама чији је предмет био уговор о поклону (разлози за ништавост, опозив), судови су се позивали на правна правила Српског грађанског законика из 1844. године у коме је уговор о поклону регулисан у одељку о поклонима од параграфа 561 до 568, а у смислу одредбе Закона о неважности правних прописа донетих пре 6. априла 1941. године и за време непријатељске окупације ("Службени лист ФНРЈ", бр. 86/46). Временом се све ређе у образложењима судских пресуда наилази на позивање на параграфе и правна правила из Српског грађанског законика, тако да уколико нема места примени Закона о наслеђивању СР Србије, у пресудама је изостављено позивања на било какво материјално право и поред обавезе да у образложењу буду наведени законски прописи на којима је суд засновао пресуду (члан 342. став 4 Закона о парничном поступку - "Службени лист РС" 125/2004). Са друге стране судска пракса је богата ставовима донетим у овим парницама и она ће сада послужити приликом нормирања уговора о поклону. Тако се искристалисао и став о његовом називу те је скоро напуштена употреба израза као што је Уговор о дару или Даровни уговор у корист израза Уговор о поклону.10

Одредбе о поклону налазе се и у Породичном закону Републике Србије. Уговор о поклону је сада поново предмет одговарајуће пажње, будући да Комисија за израду Грађанског законика (образована Одлуком Владе Републике Србије 16. новембра 2006. године - "Службени гласник РС" бр. 104/06 и 110/06), интензивно ради на његовој изради, те ће уговор о поклону добити своје место у законику, које му одавно припада. У Комисији Владе Републике Србије за израду Грађанског законика припремљен је прелиминарни текст законских одредаба о поклону. У оквиру 19 чланова регулисане су: опште одредбе о поклону (пет чланова); одредбе о поклону са теретом или налогом (три члана); одредбе о одговорности поклонодавца (два члана); одредбе о раскиду уговора и опозиву поклона (осам чланова) и одредбе о поклону за случај смрти (један члан).

Прихваћена је класична дефиниција поклона према којој се поклонодавац обавезује да поклонопримцу пренесе без накнаде право својине или неко друго право или да му на који други начин учини какву корист на терет своје имовине.Поред терминолошких разлика и мање значајних редакцијских корекција, текст о поклону израђен у Комисији разликује се у односу на Скицу у погледу допунског регулисања неких питања, која иначе нису садржана у Скици. Реч је о проширењу појма поклона на одрицање од права и на натуралне (моралне) обавезе; узајамном и мешовитом поклону као и посебној форми за раскид уговора о поклону.

8 Јелена Боровац, Ограничења аутономије воље поклонодавца код уговора о поклону, извор чланка сајт Правни информатор-стручно информативни часопис за савремене правнике, http://informator.co.yu

9 Др Душко Перовић, Закључење, обавезе уговорних страна и престанак уговора о поклону, извор правна база Параграф.

10 Јелена Боровац, Ограничења аутономије воље поклонодавца код уговора о поклону.

6

III КАРАКТЕРИСТИКЕ УГОВОРА О ПОКЛОНУ

Уговор о поклону је:

1. Именован-У грађанским законицима који су важили на подручјима садашње Србије и Црне Горе уговор о поклону је регулисан посебним одредбама. Уговор о поклону је само мањим делом регулисан позитивним правом, па се на односе који наступају његовим закључењем примењују правна правила из раније важећих грађанских законика.Сходно томе, поклон је именован уговор, јер је његов назив одређен позитивним прописима и правним правилима који су га детаљно регулисали.Он настаје постизањем сагласности о битним састојцима уговора.На односе који нису уређени уговором примењују се правна правила, као допунско диспозитивна.

2. Реалан, односно Формалан-С обзиром на начин закључивања, уговор о поклону спада у реалне, односно у формалне уговоре. За настанак уговора није довољна само сагласност воља уговарача о његовом предмету, него је потребна још и предаја ствари која се поклања, или да је сагласност уговорника заоденута у писмену форму.Пуноважан је и усмени уговор о поклону покретних ствари под условом да је ствар предата поклонопримцу.Усмени уговор о поклону, закључен између уговорних страна, после кога није предат предмет поклона поклонопримцу, ствара природну облигацију.Obligationes naturales нису потпуне облигације, јер нису заштићене тужбом.Форма уговора је битан услов његове пуноважности. Она је предвиђена да би се онемогућила брзоплетост и непромишљеност у чињењу поклона.

3.Једнострано обавезујући-На основу уговора о поклону, по правилу, настају обавезе само за поклонодавца. Изузетак у том погледу је уговор о поклону са налогом. Код овог уговора настају обавезе и за поклонодавца и за поклонопримца. На основу уговора о поклону обавезе преузима само једна страна - поклонодавац, а поклонопримац стиче само права. Обавезе поклонодавца су истовремено и права поклонопримца. За поклонодавца из уговора настају обавезе: чувања поклоњене ствари до рока предаје и предаје ствари или уступања одређеног права. Евентуално, због неиспуњења или задоцњења у испуњењу обавезе предаје ствари или преношења права на поклонопримца, поклонопримац дугује и накнаду штете која је због тога настала.

4.Доброчин-Означава да се уговор закључује animus donandi, тј. са намером поклонодавца да увећа имовину поклонопримца, и то на рачун своје имовине. Поклонопримац не даје никакву накнаду поклонодавцу за оно што од њега добија на основу уговора о поклону.

5.Уговор о поклону се закључује intuitu personae, тј с обзиром на лична својства уговорача, посебно поклонопримца.Он најчешће настаје између сродника и других блиских лица. Animus donandi усмерен је према одређеном лицу, што је битан састојак уговора.Изузетно, поклон не мора бити везан за личност(на пример поклон у општекорисне сврхе).

IV БИТНИ ЕЛЕМЕНТИ

Уговор о поклону настаје кад две стране постигну сагласност о његовом предмету. Поред овог састојка нужна је и намера да се поклон учини (animus donandi). 11

1. ПРЕДМЕТ ПОКЛОНА Предмет поклона је било које имовинско право. То може бити покретна или непокретна ствар у промету, неко друго преносиво апсолутно право(на патент, модел,узорак,жиг итд) или облигационо право.Предмет уговора о поклону мора испуњавати претпоставке одређене за било који уговор. Он мора бити могућ, допуштен и одређен, односно одредив. Кад је предмет уговора немогућ, недопуштен(противан је принудним прописима, јавном поретку и добрим обичајима), неодређен или неодредив(уговор не садржи податке помоћу којих се његов предмет може одредити), уговор о поклону је ништав(чл.46-50.ЗОО). Имовинска права везана за личност не могу бити предмет поклона, као што су законско право издржавања, лична службеност итд.Најчешће су предмет поклона имовинска права која постоје у време закључења уговора о поклону, али то могу бити и будуће ствари-род воћака, ствар која ће се тек произвести итд. Ништав је, међутим, уговор о поклону будућег наследства коме се поклонодавац нада(чл.180.ЗОН).

11 Проф.др Илија Бабић, Уговори грађанског права-посебни део облигационог права-, Правни факултет Универзитета Унион у Београду,Јавно предузеће "Службени гласник", Београд 2006., стр.82,83,84.

7

Преносилац на стицаоца може пренети само права која има. Међутим, могуће је да поклонодавац поклони поклонопримцу туђу ствар. Параграф 565. став 1. СГЗ одређује:"Са туђом ствари, било покретном било непокретном, или на штету трећега поклон се чинити не може. И ако се учини, пада и уништава се." Сходно томе, уговор о поклону који за предмет има туђу ствар, није основ за стицање права својине поклонопримца. У правној теорији су подељена мишљења да ли рад може да буде предмет уговора о поклону. Чини се да преовлађују аргументи да рад може да буде предмет поклона и да је сада прилика да се код одређивања појма поклона у Грађанском законику обухвати и рад као његов предмет. Аргументи за то налазе се у чињеници да рад представља корист за оног за кога је учињен, да се чини на терет имовине извршиоца рада (изостанак награде), да је такав рад у том случају доброчин гест, да мотив онога ко рад чини (поклонодаваца) може бити хуманог карактера чак и већег обима или разлози захвалности или узвраћање за учињену услугу поклонопримцу. Код бесплатног рада очигледно да постоји воља или намера да се поклон чини, односно унутрашња потреба која опредељује поклонодавца да доброчино и без накнаде увећа имовину поклонопримцу. Уколико је за рад уговорена накнада тада је закључен уговор о раду или неки други, а рад без накнаде је за сада недефинисан. Будући да поклон може имати за предмет повремено давање, поставља се питање каква је његова судбина у случају смрти поклонодавца или пклонопримца. У теорији се сматра да такав уговор престаје смрћу поклонопримца, док у случају смрти поклонодавца, обавезе из уговора прелазе на његове наследнике. Ово питање може бити уређено и другачије.

Власник индивидуално одређене ствари може поднети реи виндикациону или публицијанску тужбу(чл.37. и 41.ЗОСПО) и захтевати ствар назад.

Несавестан поклонопримац(знао је или је морао знати да је поклоњена туђа ствар) је у обавези да власнику или претпостављеном власнику ствар врати, заједно са свим плодовима(чл.39. ЗОСПО).

Савестан поклонопримац, може стећи право својине на оригинаран начин ако су испуњене претпоставке за стицање права својине редовним или ванредним одржајем(чл.28.ЗОСПО) или грађењем на туђем земљишту(чл.24-26.ЗОСПО). Ако ове претпоставке за оригинарно стицање права својине нису испуњене, и савестан поклонопримац је у обавези да поклоњену туђу ствар врати власнику са плодовима који још нису убрани(чл.38.ЗОСПО).

Савестан поклонопримац не може стећи право својине на покретној ствари по правилима прописаним за стицање права својине на покретној ствари од невласника. Наиме, једна од основних претпоставки за стицање права својине од невласника је да је покретна ствар прибављена "уз накнаду" (чл.31.ЗОСПО), а поклон је уговор без накнаде.

Уколико је поклонопримац ствар даље отуђио трећем лицу власник ствари може реи виндикационом или публицијанском тужбом захтевати враћање индивидуално одређене ствари од трећег лица, а не од поклонопримца.

Ако је власник ствари претрпео штету због тога што је несавесни поклонодавац поклонио индивидуално одређену ствар поклонопримцу има право на накнаду штете.

Поклонодавац, као преносилац у једнострано обавезном уговору, не одговара стицаоцу-поклонопримцу за физичке и правне недостатке свог испуњења. Али, уколико несавесни поклонодавац проузроковао штету поклонопримцу поклањајући му неко туђе имовинско право, одговоран је за ту штету: "Ко са знањем туђу ствар поклони, и ову околност према обдаренику прећути, одговара за штетне последице" (параграф 945.ОАГЗ).

Ако је завешталац повредио нужни део враћају се поклони које је он учинио за живота законским наследницима и другим лицима. У вредност заоставштине на основу које се израчунава нужни део не улази оно што је оставилац утрошио на издржавање и школовање законског наследника, поклони учињени у добротворне и друге општекорисне сврхе ни мањи уобичајени поклони(чл.48-60.ЗОН).

Уговор о уступању и расподели имовине за живота уступиоца(претка,оставиоца) представља, такође доброчино располагање у корист потомака. Ако се са уступањем и расподелом није сагласио неки од потомака који је постао наследник, наступа конверзија, тако да се делови имовине који су уступљени осталим наследницима сматрају као поклон.(чл.187.ЗОН).

2. НАМЕРА ДА СЕ ПОКЛОН УЧИНИ

Основ обавезивања поклонодавца је намера дарежљивости - воља да се поклон учини и тако увећа имовина поклонопримца. Ако та намера изостане, није настао уговор о поклону него неки други уговор ако испуњава услове за његову пуноважност. На основу намере да се поклон учини, поклон се разликује од продаје и размене. Сходно томе, ако је одређени новчани износ плаћен другоме у заблуди, без намере да се поклон учини, исплатилац може тражити враћање плаћеног (condictio indebiti).Намера дарежљивости се не претпоставља. Стога она мора да буде изражена у закљученом уговору или да произилази из околности под којима је уговор о поклону настао.Поклонодавац може учинити поклон да би на тај начин изразио захвалност, поштовање, пажњу или признање поклонопримцу, да би помогао људима у невољи итд. Уговор о поклону је због изостанка намере дарежљивости - ништав.

8

V ПОСЛОВНА СПОСОБНОСТ ПОКЛОНОДАВЦА И ПОКЛОНОПРИМЦА

Поклоне могу самостално чинити само лица која имају потпуну пословну способност. Пословна способност за чињење поклона није изједначена са способношћу примања поклона. Наиме, дете које је навршило четрнаест година живота(старији малолетник) може самостално предузимати, поред правних послова мањег значаја, и све остале правне послове уз претходну или накнадну сагласност родитеља, односно сагласност органа старатељства за одређене правне послове. Начелно, старији малолетник може чинити и поклоне који имају за предмет покретне ствари веће вредности и непокретности уз претходну или накнадну сагласност органа старатељства(чл.64.ст.1 и 2, а у вези са чл.193.ст.3 ПЗ).Дете које је навршило 15 година живота, може предузимати правне послове којима управља и располаже својом зарадом или имовином коју је стекло сопственим радом(чл.64.ст.3.ПЗ). Сходно томе, оно може закључити уговор о поклону којим поклања ствари и права из тако стечене зараде, односно имовине.Пословно неспособно дете(није навршило 14 година живота-млађи малолетник) може закључити уговор о поклону ако тиме прибавља искључиво права(ако, на пример, поклон није са налогом)-видети чл.64.ст.1.ПЗ. Дете није овлашћено да преузме и обавезу без сагласности родитеља, односно стараоца.12

VI ОПОЗИВ УГОВОРА О ПОКЛОНУ

Oпозив уговора о поклону могу захтевати поклонодавац и трећа лица.

Ако се стекну околности предвиђене законом извршени уговор се може опозвати.Законски разлози за опозив поклона у нашем праву су:

6.1. ОПОЗИВАЊЕ ПОКЛОНА ОД СТРАНЕ ПОКЛОНОДАВЦА

1. Незахвалност поклонопримца

2. Немање нужних средстава за живот поклонодавца

3. Развод брака или поништење брака закљученог између поклонодавца и поклонопримца.

6.2. ОПОЗИВ ПОКЛОНА ОД СТРАНЕ ТРЕЋИХ ЛИЦА

Закон допушта и одређеним трећим лицима да побијају поклоне ради заштите својих интереса: 1. ако је поклоном повређен нужни део нужних наследника, 2. ако је њиме повређено право издржавања одређених лица, 3. или ако је оштећен поверилац поклонодавца.

Одрицање унапред од права да се поклон опозове нема правне важности.

Правило је, да се пуноважно закључени уговор о поклону не може опозвати.13 Такође, постоје поклони који се никако не могу опозвати, а то су: уобичајени поклони, наградни поклони, поклони учињени у добротворне циљеве и томе слично.14 Наведена правила могу бити измењена вољом уговарача - одредбама уговора. Сами уговарачи могу у уговор о поклону унети одредбу којом се поклонодавцу даје право на једнострано раскидање уговора и то било уз испуњење каквог услова, било по слободној оцени, и то како до извршења, тако и после извршења уговора. Међутим, таква одредба не сме бити противна принудним, правним и моралним нормама. Уговорне стране уговор о поклону могу и споразумно раскинути. Када је уговор о поклону закључен као реалан уговор, његов споразумни раскид није могућ, јер споразум о његовом раскиду значио би закључење новог уговора у којем стране уговорнице имају промењене улоге. Значи, споразумни раскид је могућ само када се уговор закључује без предаје ствари. Он нема ретроактивно дејство, па уколико је поклонодавац делимично испунио своју обавезу, не може тражити повраћај датог (сем уколико је то посебно уговорено), већ се гаси само његова даља обавеза испуњења у будућности. И за споразумни раскид уговора важи правило да није у супротности са јавним поретком и добрим обичајима зато што су основна начела Закона о облигационим односима обавезна за све облигационе односе без обзира где су и на који начин регулисани. Стога се слобода уговарања има поштовати само уз ограничења из члана 10. Закона о облигационим односима. Споразумни раскид уговора о поклону предвиђа и Скица за Законик о облигационим односима и уговорима проф. Константиновића у члану 521. према којој одредби је пуноважна одредба уговора о повраћају дара дариваоца, ако обдареник умре пре њега.

12Проф.др Илија Бабић, Уговори грађанског права-посебни део облигационог права-, Правни факултет Универзитета Унион у Београду,Јавно предузеће "Службени гласник", Београд 2006., стр.85.

13 Члан 487. став 1. Општег имовинског законика, Параграф 566. СГЗ, Параграф 946 АОГЗ14 Члан 520. скице за Законик о облигацијама и уговорима проф. Михаила Константиновића, Београд, 1969. година

9

6.1. ОПОЗИВАЊЕ ПОКЛОНА ОД СТРАНЕ ПОКЛОНОДАВЦА

У теорији и законодавству законска могућност раскидања уговора о поклону од стране поклонодавца назива се “опозивање поклона - revocatio. То није поништај уговора о поклону, јер он долази у обзир само у случају постојања правно релевантних недостатака у моменту закључења уговора, а у случају опозива поклона не ради се о позивању поклонодавца на недостатке који су се појавили (који су постојали) у моменту закључења уговора, него на чињенице које су настале по закључењу, па чак и извршењу уговора.15 Такође се не ради ни о условно закљученом уговору о поклону, јер би у том случају уговор аутоматски престао наступањем услова, већ наступање законом предвиђених околности даје право поклонодавцу на раскид уговора. Уколико поклонодавац то право не користи, уговор остаје на снази са свим својим дејствима и производи последице.

1. Опозив због грубе незахвалности

Најчешћи разлог који поклонодавцу даје право да уговор о поклону једнострано раскине, предвиђен у скоро свим грађанским законицима, је - незахвалност поклонопримца према поклонодавцу. Незахвалност поклонопримца према поклонодавцу даје право поклонодавцу да раскине уговор о поклону и захтева повраћај поклоњене имовине. Ревокација поклона у овом случају се појављује као цивилна казна за неблагодарног поклонопримца.16 Од воље тужиоца зависи да ли ће истаћи захтев за повраћај целог предмета уговора о поклону или само једног дела (став изражен у пресуди Окружног суда у Београду Гж. 228/90). Овај разлог за раскид уговора о поклону управо проистиче из доброчиног карактера уговора о поклону. Намера дарежљивости поклонодавца, најчешће је инспирисана нарочитим односом - наклоношћу поклонодавца према поклонопримцу. Ако дође до незахвалности у одређеном степену, поклонодавац стиче право на раскид уговора. Међутим, могу постојати разни облици и степени незахвалности. Сви они немају подједнаку тежину и не воде истом резултату. Закон узима у обзир само теже облике незахвалности - квалификоване незахвалности. Различити законици различито одређују степен незахвалности. Тако на пример, према одредбама параграфа 567. Грађанског законика за Краљевину Србију "дародавац може поклон порећи", поред осталог и "ако обдарени велику неблагодарност спрам дародавца покаже, наносећи вред његовом животу, телу, части, и нарушавајући његову слободу и имање". Према томе, поклонопримац показује "велику неблагодарност" наведеним поступањем (непоступањем) и када оно не представља кривично дело. Такав став је претежно прихваћен и у правној литератури. Супротно томе, параграф 948. став 1. Аустријског грађанског законика као "грубу неблагодарност" разуме такву повреду "тела, части или имања, да се против повредиоца може по службеној дужности или на захтевање повређенога по казненом законику ислеђење предузети". Поклон може бити опозван не само због грубе незахвалности показане лично поклонопримцу, како би то произилазило из уског тумачења параграфа 567. Грађанског законика за Краљевину Србију, него и из грубе незахвалности исказане према члановима његове породице и другим блиским лицима. Даље, грађански законици Мађарске, Чехословачке и други дају општу клаузулу и остављају суду на оцену конкретно понашање поклонопримца, а према предвиђеном стандарду - општој клаузули. Тако на пример мађарски грађански законик у параграфу 582. став 2. предвиђа да ако поклонопримац, односно сродници који живе са њим заједно, изврше тешку повреду права на штету поклонодавца или његових блиских сродника, поклонодавац може захтевати враћање предмета поклона или добијање за њега одговарајуће вредности. На крају, неки законици као што су швајцарски Закон о облигацијама или АГЗ сматрају да је потребно да се незахвалност испољи као кривично дело, а СГЗ, пољски грађански законик и други, сматрају да се та незахвалност мора испољити као крајња, очигледна, велика незахвалност. Општи имовински законик за Црну Гору у члану 487. у ставу 2. предвиђа да “само кад би се обдареник показао крајње неблагодарним према дариваоцу, овај може тражити повратак онога што му је на дар дао”, а у члану 488. прописује “узимље се да је обдареник крајње неблагодаран, кад намишљено дариваоцу о глави ради, или руку на њж дигне, или га иначе тешко увриједи, или му нахвалице узрокује какву замашну штету у имовини”.

Духу нашег права одговара схватање о грубој незахвалности без обзира да ли је она истовремено и кривично дело, или не, а оставити суду да у сваком конкретном случају утврди да ли одређене радње и понашање поклонопримца представљају грубу незахвалност. Суд ће притом имати у виду оно што се у једној средини најчешће дешава према уобичајеном и редовном току ствари. У овом смислу се кретала и досадашња судска пракса. Постојање грубе неблагодарности је фактичко питање и оно се не састоји само у радњама које могу повући кривичну одговорност поклонопримца. Тако се у пресуди Врховног суда Србије Рев. 2934/91 наводи да осуда у кривичном поступку због кривичних дела угрожавања сигурности и увреде поклонодавца може се сматрати тешком неблагодарношћу према поклонодавцу, што је разлог за опозив уговора о поклону. У пресуди Врховног суда Војводине Рев. 583/86 се наводи да ничим неизазвани физички напад поклонопримца на поклонодавца, уз доцније претње и увреде, увек значи неблагодарност, те у смислу правних правила грађанског права представља основ за опозив поклона. Међутим, према наводима из пресуде Окружног суда у Крагујевцу Гж. 1943/87 чињенице да тужени није обилазио свога оца - поклонодавца, није му носио поклоне и није га помагао, нису разлог за опозивање уговора о поклону, јер не представљају грубу негладарност, већ обичну незахвалност која спада у домен моралних, а не правних норми које регулишу услове за опозив уговора о поклону.

15 Лоза Богдан: Облигационо право, Сарајево, 1977. година, страна 64.16 Јаков Радишић, Ревокација поклона, Анали, 1957. године, број 4, страна 486.

10

У правној теорији и законодавству, не постоји јединствен став о томе да ли незахвалност треба да се односи само на личност поклонодавца или пак на њему блиска лица. Први став је заступљен на пример у СГЗ, АГЗ, док други постоји у Општем имовинском законику за Црну Гору где се у члану 488. став 2. предвиђа: “Така недопуштена дјела која обдареник учини жени свога дариваоца, мужу своје даривалице, родитељима или дјеци њиховој, сматраће се да су исто тако тешка, да су учињена самоме дариваоцу”. Или, у швајцарском Закону о облигацијама, Скици за Законик о облигацијама и уговорима у члану 517. наводи се: “Даривалац може раскинути уговор и опозвати дар ако обдареник својим понашањем према њему, или неком њему блиском лицу, покаже велику неблагодарност”. У нашем праву је прихватљивије ово друго гледиште, мада и код нас има супротних мишљења, према којима, за опозив поклона, не би требало узети поступке поклонопримца према члановима породице поклонодавца, односно његовим блиским сродницима, јер је једно однос поклонопримац - поклонодавац, а друго поклонопримац - сродници поклонодавца, треће однос поклонодавац - његови сродници. Сродници у закључењу овог уговора нису учествовали, чак о њему не морају ни знати. Изгледа прихватљивије гледиште да груба незахвалност може бити испољена и према лицима блиским поклонодавцу (деца, родитељи, брачни друг), јер се наклоност поклонодавца према поклонопримцу може изневерити и на тај начин.

Постоји неблагодарност поклонопримца кад се ставља на страну свога супруга, који вређа, физички напада и угрожава живот поклонодавца. Такво понашање поклонопримца представља основ за раскид уговора о поклону (наводи се у пресуди Врховног суда Србије Рев. 148/82). Уколико постоји груба незахвалност према поклонодавцу, коју поклонодавац поклонопримцу није опростио, поклонодавац може раскинути уговор једностраном изјавом воље упућене поклонопримцу, те уколико није дошло до предаје ствари, поклонодавац се ослобађа обавезе испуњења, а уколико је предмет поклона предат, може се поднети тужба за повраћај предмета поклона. Због правне сигурности изјава о раскиду уговора о поклону треба да буде дата у писаној форми. Одрицање од права на раскид уговора у случају незахвалности, противно је добрим обичајима и моралу и као такво без правне важности. Право на раскид уговора због незахвалности поклонопримца, престаје смрћу поклонопримца као и протеком једне године од дана сазнања за незахвалност, односно 10 година од учињене незахвалности. У случају смрти поклонопримца право на раскид се не може истицати против његових наследника, док право на раскид због незахвалности прелази на наследнике поклонодавца (овакво решење дато је у Скици за Законик о облигацијама и уговорима). Судска пракса узима рок од три године од закључења уговора о поклону или настанка узрока због којег се раскид тражи, а сагласно правним правилима грађанског права. У пресуди Врховног суда Србије Гзз. 13/78 се наводи да према правним правилима грађанског права, опозив поклона због неблагодарности поклонопримца може се захтевати у року од три године од закључења уговора о поклону, или настанка узрока због кога се опозив тражи.

Ако је поклонодавац грубу незахвалност опростио, он се тиме и одрекао права да тражи опозив поклона. Сматра се да је опростио и онда, кад за време живота, није судским путем захтевао опозив поклона (правно правило из члана 490. став 2. Општег имовинског законика).

Поклон учињен у добротворне и опште корисне сврхе не може се раскинути због незахвалности.

• Велика неблагодарност је правно, а не чињенично питање у споровима ради опозивања поклона,јер представља правни стандард од чијег постојања или непостојања зависи правилна примена материјалног права у споровима ради опозивања поклона. (Из Пресуде Врховног суда Србије, Рев. 4637/95 од 24. октобра 1995. године)

• Под грубом неблагодарношћу поклонопримца према поклонодавцу, као разлога за опозив уговора о поклону, треба подразумевати не само грубу физичку силу(туча), него и друга понашања која се могу оценити, односно узети као груба неблагодарност(ускраћивање телефона, телевизора, воде, грејања и сл.) (Из Пресуде Врховног суда Србије, Рев 4367/98 од 9. септембра 1998. године)

• Поклонопримац који одбија да болесном и старом поклонодавцу шаље потребне лекове, које је у стању да прибави, показује велику неблагодарност, што представља разлог за опозив поклона. (Из Пресуде Врховног суда Србије, Рев 4637/95 од 17. марта 1996. године)

Дародавац може опозвати поклон ако након учињеног поклона тако осиромаши да не може живети као и у случају када поклонопримац покаже велику неблагодарност према поклонодавцу наносећи штету његовом животу, делу, части и нарушавајући његову слободу и имање при чему свака морална грешка поклонопримца према поклонодавцу не представља разлог за опозив (раскид) уговора о поклону, већ неблагодарност треба да буде "велика" или "груба". 17(Из пресуде Врховног суда Србије, Рев. 3183/2005 од 20.4.2006. године).

17 параграф 567. Српског грађанског законика

11

2. Опозив у случају осиромашења поклонодавца

Поклонодавац који је после закључења уговора о поклону осиромашио тако да нема довољно средстава за живот, или за издржавање лица која је по закону дужан да издржава, може да раскине уговор, пре него што је ствар предао поклонопримцу. Ако је предмет поклона већ предао поклонопримцу у том случају поклонодавац може да опозове поклон и да захтева од поклонопримца да му врати оно што се од примљеног поклона још налази у његовој имовини. Према одредбама Српског грађанског законика могућност раскида уговора о поклону због осиромашења важи само када је угрожено лично издржавање поклонодавца, док према Немачком и Аустријском грађанском законику поклонодавац има ово право и у случају када није у могућности да испуњава законске обавезе издржавања према другим лицима. Општи имовински законик за Црну Гору овај разлог за раскид уговора о поклону не садржи.

Опозив уговора о поклону кад нема средстава за издржавање поклонодавац може захтевати:

• ако поклонодавца нема ко по закону да издржава, односно да лица која су обавезна да га издржавају то нису у стању,

• ако поклонопримац није у истом стању у којем се налази поклонодавац (да нема довољно средстава за живот или за издржавање лица која је по закону дужан издржавати) и

• да "поклоњена ствар или њена вредност још постоји" у имовини поклонопримца.

У случају да су испуњени услови за раскид уговора из разлога што поклонодавац нема довољно средстава за живот или нема довољно средстава за издржавање лица које је по закону дужан да издржава, раскид треба да делује за убудуће уколико није дошло до предаје предмета поклона, а уколико је предмет поклона код поклонопримца, може тражити тужбом повраћај по правилима о савесној државини. Пошто је овај разлог везан са објективним околностима (осиромашење без кривице поклонопримца) треба водити рачуна и о интересима поклонопримца. Ако је и поклонопримац у тешкој материјалној ситуацији, без нужних средстава за живот или издржавање лица које је по закону дужан да издржава, раскид не треба дозволити, односно поклонодавцу не треба дозволити право на повраћај предмета поклона. Поклонопримац се може ослободити обавезе враћања предмета поклона и у случају ако се обавеже да поклонодавцу даје недостајућа средства за живот, или за издржавање лица која је по закону дужан да издржава. Овакво правило је установљено да би се заштитили интереси поклонопримца, а не само поклонодавца. Поклонодавац се овог права не може унапред одрећи, те би одрицање од тога права одредбу уговора о томе чинило ништавом.18 Опозив поклона по овом основу везан је за личност поклонодавца, тако да то право немају његови наследници, као што је то случај код опозива поклона због грубе незахвалности или неблагодарности поклонопримца.

ПРАКСА СУДОВА

• Осиромашење поклонодавца или неблагодарност поклонопримца могу представљати разлог за опозив учињеног поклона, али исти могу бити релевантни само између уговорних страна, а не између поклонодавца и наследника умрлог поклонопримца. (Из Пресуде Врховног суда Србије, Рев. 3111/98 од 15. септембра 1999. године)

У пресуди Врховног суда Војводине Рев. 512/89 се изражава став да поклонопримац може понудити поклонодавцу издржавање, ако је овај осиромашио да не може да се издржава сам, уместо опозива поклона.

Врховни суд Србије у одлуци Рев. 952/78 наводи да опозиву уговора о поклону због осиромашења има места не само кад се ради о губитку имовине, већ и кад се ради о губитку могућности за обезбеђење средстава за живот. Такав губитак постоји кад је у уговору наведено да мајка поклања имовину својој кћери да би се она о њој бринула и старала, па услед смрти кћерке мајка остане без такве бриге и старања.

• Право на раскид уговора о поклону из разлога осиромашења, тј. недостатака нужних средстава за живот, везано је за личност поклонодавца, тако да његовом смрћу ово право не прелази на његове наследнике. (Из Пресуде Врховног суда Србије, Рев. 1082/97 од 17. јуна 1997. године).

• Према правним правилима имовинског права, опозив поклона због оскудице поклонодавца може се захтевати и према наследницима поклонопримца, уколико се предмет поклона или његове вредности налазе у заоставштини поклонопримца. (Из Пресуде Врховног суда Републике Црне Горе,, Рев. 394/99 од 17. маја 2000. године.)

18 Михаило Константиновић - члан 519. Скице за Закон о облигацијама и уговорима.

12

3.Опозив поклона у случају развода или поништења брака

Најчешћи облигациони уговор између брачних другова је уговор о поклону. Уговором о поклону преноси се право својине или неко друго право из имовине једног лица у имовину другог лица без накнаде. На уговор о поклону закључен између супружника пре или у току закључења брака примењују се правила облигационог права(lex generalis) и одредбе Породичног закона(lex specialis).

У случају развода или поништења брака могуће је да један или оба супружника захтевају враћање учињених поклона. Супружници се не могу пуноважно одрећи права да у случају поништења или развода брака не траже враћање поклона јер би се тиме искључила примена императивних норми.19

У правној науци је оправдано истакнуто да су поклони из посебне имовине веома ретки. Мали број брачних другова,поред заједничке, има и посебну имовину, а још мањи број брачних другова из те имовине чини поклоне. Стога се поклони најчешће чине из заједничке имовине.

Уобичајени поклони који су супружници учинили један другоме у току трајања заједничког живота- не враћају се(члан 190.ст.1.ПЗ)

Изузетно од овог правила, у случају развода или поништења брака, поклон се враћа поклонодавцу:

1. ако су поклон супружници учинили један другом у току трајања заједнице живота у браку и2. ако је предмет поклона несразмерно велике вредности у односу на вредност заједничке имовине

супружника.

Да ли је предмет поклона несразмерно велике вредности фактичко је питање о коме суд води рачуна у сваком поједином случају. Тако је за осиромашеног брачног друга златна огрлица или ниска дуката поклон велике вредности, а за богатог не представља велику вредност путнички аутомобил, викендица и сл. иако су и то поклони велике вредности.

Право на повраћај поклона чија је вредност несразмерно велика нема, међутим, супружник ако би прихватање његовог захтева представљало очигледну неправду за другог супружника. Очиту неправду представља нпр: знање једног брачног друга за ништавост брака или претежна или искључива кривица једног брачног друга за развод брака, ако нема друге имовине из које би се могао издржавати и сл.

Поклони се враћају према стању у коме су се налазили у тренутку престанка заједничког живота у браку(а не у време кад је донесена пресуда о разводу брака или поништењу или кад је пресуда о томе постала правоснажна итд.). Уместо отуђених поклона ранији брачни друг дужан је вратити новчану вредност или за њу примљену ствар.

Поклонодавац може у било које време, после развода или поништења брака, да захтева враћање поклона, што ће створити неизвесност у односима поклонодавца и поклонопримца.20

ПРАКСА СУДОВА

• Напуштање брачне заједнице убрзо по пријему поклона несразмерне вредности, може бити разлог за опозив поклона. (Из Пресуде Врховног суда Србије, Рев. 4589/94 од 31. августа 1994. године)

• Уговор о поклону може бити поништен и због мана у погледу побуда због којих је закључен. Мотив је недопуштен и кад је поклон учињен да би се супружник задржао у брачној заједници. (Из Пресуде Врховног суда Србије, Рев.. 393/99 од 24. марта 1999. године)

19 У том смислу је и одредбе о враћању поклона протумачила и старија судска пракса:"Не важи одредба уговора о поклону којим се брачни друг одриче права да у случају развода брака тражи повраћај поклона, које право му припада по основу члана 66.ст.3.Основног закона о браку"(пресуда ВС АПВ Гж.384∕63 од 25.5.1963, ЗСО,VII,2,1963, 177).20 Чл.291 ст.3. ЗБПО Хрватске прописао је да се враћање поклона(дара) може тражити најкасније у року од једне године од престанка брака.Такво решење је примерено животу и треба га унети у наше право.

13

6.3. ОПОЗИВ ПОКЛОНА ОД СТРАНЕ ТРЕЋИХ ЛИЦА

У одређеним случајевима трећа правно заинтересована лица могу тражити опозив поклона, када су њихова права повређена, у ком случају стичу право да се утврди да учињени поклон не производи правно дејство у односу на њих, у мери у којој је њихово право повређено или угрожено.

Најчешће су то случајеви:

1) повреда права нужних наследника;

2) повреда права лица која имају законско право издржавања у односу на поклонодавца;

3) повреда права поверилаца (услови за подизање паулијанске тужбе).

1) ОПОЗИВ ПОКЛОНА ОД СТРАНЕ НУЖНИХ НАСЛЕДНИКА

Према Закону о наслеђивању, нужни наследници имају право да траже враћање поклона (делимично или у целости) којима је повређен њихов нужни део. То је случај онда кад укупна вредност завештајног располагања и учињених поклона премашује расположиви део. У случају повреде нужног дела прво се смањују располагања учињена завештењем, па уколико нужни део тиме не би био подмирен, онда се враћају поклони, по редоследу који је законом прописан. Рок у коме се то може учинити износи три године од смрти оставиоца, односно дана када је решење о његовом проглашењу за умрлог, односно решење којим се утврђује његова смрт постало правоснажно. Што се тиче редоследа враћања поклона, важи правило да се то чини почев од последњег поклона, и да се иде даље супротно редоследу којим су поклони учињени. Поклони учињени истовремено враћају се сразмерно.

У погледу поклоњене ствари коју је дужан да врати, поклонопримац се сматра савесним држаоцем, све до дана када је сазнао за захтев за враћање поклона. Што се одређивања вредности поклона тиче, меродавна је вредност поклоњене ствари у тренутку смрти оставиоца, а према њеном стању у време поклона.21

Право да захтева враћање поклона припада и наследницима оставиочевог потомка или усвојеника, који није захтевао нужни део, а умро је пре истека рока за постављање захтева, у року од шест месеци од смрти потомка или усвојеника.22

Право нужних наследника да траже повраћај поклона којим је повређен њихов нужни део било је предвиђено и Општим Аустријским грађанским закоником (члан 951) те Закоником грађанским за Књажевство Србско (обнародован на Благовести 25. марта 1844. године) којим су право на нужни део имала деца поклонодавца.

2) ОПОЗИВ ПОКЛОНА ОД СТРАНЕ ЛИЦА КОЈА ЈЕ ПОКЛОНОДАВАЦ БИО ДУЖАН ДА ИЗДРЖАВА

Поклонодавац који је по закону дужан да издржава одређена лица, не може чинити поклоне којима би своју имовину смањио у толикој мери да тиме доведе у питање право издржаваних лица. Издржавана лица су овлашћена да захтевају враћање поклона од трећег лица које му је учинио поклонодавац, ако сам поклонодавац није опозвао учињени поклон. Побијање ових располагања поклонодавца могу захтевати само лица која је он по закону дужан да издржава, ако је тиме смањио своју имовину и угрозио или онемогућио њихово издржавање.(параграф 565.став 2. СГЗ и параграф 950.ОАГЗ).23 Предмет поклона поклонопримац може задржати ако преузме обавезу да ће издржавати трећа лица која су поднела захтев за опозив поклона(facultas alternativa). Поклонопримац је савестан држалац предмета поклона до тренутка сазнања за поднесени захтев(то је, по правилу, моменат кад је поклонопримцу достављена тужба на одговор). У теорији се сматра да се тужба за враћање предмета поклона може поднети и против наследника поклонопримца, ако се поклон или његова противвредност налази у заоставштини.

21 Др Мирса Мијачић, Облигациони уговори, друго допуњено издање,"САВРЕМЕНА АДМИНИСТРАЦИЈА", издавачко-штампарско предузеће, Београд 1990,стр.72.

22 Видети чл.39-60.ЗОН.23 Проф.др Илија Бабић, Уговори грађанског права-посебни део облигационог права-, Правни факултет Универзитета Унион у Београду,Јавно

предузеће "Службени гласник", Београд 2006., стр.92.

14

3) ОПОЗИВ ПОКЛОНА ОД СТРАНЕ ПОВЕРИЛАЦА ПОКЛОНОДАВЦА(ACTIO PAULIANA)

Правило је да су облигациони односи између дужника и трећих лица за повериоца res inter alios acta. Изузетак од овог правила представља могућност повериоца да под одређеним претпоставкама, побија уговор о поклону који је закључио његов дужник са трећим лицем, али и друге правне радње. Такве радње поверилац побија подношењем тужбе(actio Pauliana) против трећег односно истицањем приговора против захтева трећег лица према дужнику повериоца или његових правних следбеника, коме је дужник учинио поклон.

Основне претпоставке за побијање су:

1) Да постоји потраживање повериоца према дужнику доспело за наплату(без обзира на то кад је настало)

2) Да је дужник инсолвентан(што је дужан доказати поверилац).24 и

3) Кривица дужника и трећег лица.

Сматра се да је правни посао предузет на штету повериоца ако услед његовог извршења дужник нема довољно средстава за подмирење повериочевог потраживања.

Ако је дужник уговорима о поклону смањио своју имовинску масу сматра се да је дужник знао да предузетим располагањем наноси штету повериоцу и за побијање тих радњи не захтева се да је трећем лицу то било познато или могло бити познато.25

Тужбу за побијање поверилац може поднети у року од три године од дана када је предузета правна радња коју побија, односно од дана када је требало предузети пропуштену радњу. Као бесплатно располагање сматра се и одрицање од наследства али и друге радње, нпр. дужник је уништио меницу или чек, опростио је дуг итд.

Не могу се побијати због оштећења поверилаца уобичајени пригодни поклони, наградни поклони као ни дарови учињени из захвалности ако су сразмерни материјалним могућностима дужника.

За подношење тужбе активно је легитимисан поверилац, односно његови правни следбеници. Паулијанска тужба се подноси против трећег лица( а не дужника) односно против његових универзалних правних следбеника. Уколико је треће лице неким теретним послом отуђило корист стечену располагањем које се побија, тужба се против тог прибавиоца може подићи само ако је он знао да се прибављање његових претходника могло побијати, а ако је ту корист отуђио послом без накнаде, тужба се може подићи против прибавиоца и ако он то није знао.26

Ако тужено треће лице уместо дужника испуни обавезу дужника тужени ће избећи побијање правних радњи. Када се усвоји тужбени захтев повериоца правна радња дужника губи дејство само према тужиоцу и само колико је потребно за испуњење његових потраживања. У односу на сва остала лица правна радња и даље производи дејство. Треће лице(противник побијања) је на основу пресуде дужно предати повериоцу, у висини намирења његових потраживања према дужнику, све што му је дужник побијеном правном радњом пренео.

Осим предмета које је прибавио од дужника треће лице повериоцу дугује, као несавестан држалац, плодове и затезну камату у смислу одредаба члана 214.ЗОО с обзиром на то да је основ за задржавање примљеног отпао доношењем пресуде.27

Када је треће лице задржало примљену ствар, а исплатило повериоцу њену противвредност наступиће персонална суброгација, тако да треће лице ступа на место повериоца и стиче према дужнику права која је према дужнику имао поверилац пре побијања уговора о поклону или друге правне радње.

24 Prof.dr Ilija Babić, Uдovori дrađanskoд prava-posebni deo obliдacionoд prava-, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu,Javno preduzeće "Službeni glasnik", Beograd 2006., str.93.

25 Čl.281.st.3.ZOO.26 Čl.283.stav 3.ZOO.27 Čl.210.stav 4.ZOO.

15

З А К Љ У Ч А К

Правни режим уговора о поклону различит је од правног режима теретних уговора, и то не само код раскида уговора већ и код услова за настанак и способност уговарања. Он често може бити везан са недозвољеним мотивима, због чега га треба са посебном пажњом и разматрати, а самим тим и регулисати. У Закон о облигационим односима овај уговор није унет јер се пошло од чињенице да он не регулише уговорне односе у области промета робе и услуга. Међутим, овим уговором се и те како врши промет, он се често закључује, јављају се проблеми при разрешавању правних односа проистекли из овог уговора, због чега свакако постоји потреба да овај уговор буде унет и регулисан Законом о облигационим односима. Из чињенице да је он доброчин уговор, не може се никако извући закључак да је он уговор од мањег значаја од осталих уговора, јер он представља пуноважни основ за пренос одговарајућег права са једног лица на друго. Зато и не чуди намера законодавца да овај уговор унесе у Закон о облигационим односима због чега је и формирана Комисија за израду Грађанског Законика Републике Србије која ће на томе радити.

16

МОДЕЛ УГОВОРА О ПОКЛОНУ (ТЕКСТ КОМИСИЈЕ)

ОДЕЉАК 1. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Појам

Члан 1

Уговором о поклону обавезује се поклонодавац да поклонопримцу пренесе без накнаде право својине или неко друго право или да му на који други начин учини какву корист на терет своје имовине.

Уговор о поклону представља и одрицање без накнаде од права које поклонодавац има према поклонопримцу.

Уговор о поклону представља и уговор који је закључио поклонодавац из захвалности или неке друге моралне обавезе, ако поклонопримац није имао право да тужбом то захтева.

Форма

Члан 2

Уговор о поклону је пуноважан ако је закључен у писменој форми, а у случају непокретне ствари и оверен од стране надлежног органа.

Уговор о поклону покретних ствари, који није закључен у писменој форми, пуноважан је ако је ствар предата поклонопримцу.

Ако на писану понуду поклона понуђени не изјави писмено или усмено у одређеном или законском року да је не прихвата, сматраће се да је понуду прихватио, изузев ако га је понудилац обавестио да ће његово ћутање сматрати као одбијање понуде.

Кад се поклон чини уговором у корист трећег, прихватање поклонопримца не мора да буде у писменој форми.

Поклон за учињене услуге не мора да буде закључен у писменој форми, уколико не прелази знатно вредност учињених услуга.

Способност поклонодавца

Члан 3

Уговор о поклону може да закључи само потпуно пословно способан поклонодавац.

Поклонодавац који у часу закључења уговора није из било ког узрока могао да схвати смисао или домашај свог поступка, може захтевати поништење уговора о поклону у року од годину дана, од дана када га је закључио.

Исто право имају и његови наследници.

Способност поклонопримца

Члан 4

Уговор о поклону може да закључи и пословно неспособно лице.

Законски заступник поклонопримца може изјавом поклонодавцу да раскине уговор о поклону који је закључен без његове дозволе.

17

Поклони повремених давања

Члан 5

Уговор о поклону којим се поклонодавац обавезао на повремена давања престаје смрћу поклонопримца.

У случају смрти поклонодавца обавезе из уговора о поклону повремених давања прелазе на његове наследнике, изузев ако из уговора произилази нешто друго.

ОДЕЉАК 2.

ПОКЛОН СА ТЕРЕТОМ ИЛИ НАЛОГОМ

Члан 6

Уговором о поклону поклонодавац може да задржи за себе, или за неког другог неко право, или да наложи поклонопримцу да нешто учини, или да се од нечега уздржи, или да нешто допусти другоме.

Ако поклонопримац не изврши налог ни у накнадном примереном року, поклонодавац може да раскине уговор и да захтева да поклонопримац врати што је примио, изузев кад је неко трећи стекао право да захтева извршење налога.

Наследници поклонодавца могу раскинути уговор о поклону због неизвршења налога само кад је то предвиђено уговором о поклону.

После смрти поклонодавца извршење налога могу да захтевају његови наследници, а кад је у питању налог, који се тиче јавног интереса, извршење налога може захтевати надлежни орган.

Ако је за извршење налога потребно више средстава него што износи вредност поклона, или ако је извршење налога отежано из било ког разлога, поклонопримац се може ослободити наложене дужности враћањем примљеног.

Узајамни поклони

Члан 7

Ако је уговорено да ће и поклонопримац бити поклонодавац, поклон постоји само у погледу веће вредности узајамних поклона.

Мешовити поклон

Члан 8

Ако у теретном правном послу вредност узајамних давања није једнака, разлика у вредности сматра се поклоном само ако је постојала намера да се поклон учини.

Такав поклон не може се побијати због прекомерног оштећења.

ОДЕЉАК 3.

ОДГОВОРНОСТ ПОКЛОНОДАВЦА

Одговорност за неиспуњење или задоцњење

Члан 9

Поклонодавац одговара за неиспуњење своје обавезе, као и за задоцњење са испуњењем, само ако је оно намерно, или потиче од његове крајње непажње.

18

У случају задоцњења са испуњењем новчаног поклона, поклонодавац дугује законску камату од подношења тужбе.

Одговорност за штету од недостатка ствари

Члан 10

Поклонодавац не одговара за материјалне, као ни за правне недостатке поклоњене ствари.

Изузетно, поклон за учињене услуге, као и поклон са теретом или налогом, сматра се у погледу ових недостатака као теретни посао, те поклонодавац одговара за материјалне и правне недостатке поклоњене ствари, али само ако је вредност учињених услуга, терета или налога већа од вредности поклоњене ствари.

Поклонопримац има право да захтева накнаду штете коју је претрпео од неког недостатка, који је поклонодавцу био познат, или није могао остати непознат, а о томе није обавестио поклонопримца.

ОДЕЉАК 4.

РАСКИД УГОВОРА И ОПОЗИВ ПОКЛОНА

Опозивање поклона због незахвалности

Члан 11

Поклонодавац може да раскине уговор и да опозове учињени поклон ако поклонопримац својим понашањем према њему, или неком њему блиском лицу, покаже велику незахвалност.

Велика незахвалност постоји нарочито ако је поклонопримац учинио према поклонодавцу или неком њему блиском лицу (брачном другу, родитељу, детету), кривично дело или се према њима теже огрешио неизвршењем законом утврђене обавезе или им је намерно проузроковао материјалну или нематеријалну штету.

Уговор о поклону се не може раскинути због велике незахвалности коју је поклонодавац опростио поклонопримцу.

Право на раскид и опозив поклона имају и наследници поклонодавца.

У случају раскида уговора и опозивања поклона због незахвалности поклонопримац је дужан да врати све што је примио на име поклона.

Форма раскида

Члан 12

Уговор о поклону се раскида писаном изјавом упућеном поклонопримцу, а у случају непокретности и овереним потписом од стране надлежног органа.

Престанак права на раскид

Члан 13

Право на раскид и опозив поклона престаје истеком године дана од дана кад је лице које има право на опозив сазнало за разлог опозива, односно истеком десет година од настајања разлога за раскид, ако за поједине случајеве није овим или посебним законом друкчије одређено.

19

Дејство раскида

Члан 14

У случају раскида и опозива поклона, поклонопримац је дужан да врати поклон, односно његову вредност према правилима о стицању без основа.

Раскидање поклона због немања средстава за живот

Члан 15

Поклонодавац који нема довољно средстава за живот или за издржавање лица која је по закону дужан да издржава, може раскинути уговор, а ако је уговор извршио може поклон да опозове и да захтева да му поклонопримац врати оно што се од примљеног поклона још налази у његовој имовини.

Уговор о поклону се неће раскинути ако се поклонопримац обавеже да ће поклонодавцу исплаћивати довољна средства за живот.

Поклонодавац не може да раскине уговор и да захтева опозив поклона ако је намерно или грубом непажњом довео себе у оскудицу или ако је од извршења уговора о поклону протекло десет година.

Треба додати одредбу из Породичног закона ("Сл. гласник РС", бр. 18/2005) о опозиву поклона у случају развода или поништаја брака, као и одредбу из Закона о наслеђивању ("Сл. гласник РС", бр. 46/95 и 101/2003 - одлука УСРС) о опозиву поклона од стране нужних наследника.

Одрицање од права на раскид

Члан 16

Одрицање унапред од права да се уговор раскине и поклон опозове нема правне важности.

Уговори о поклону који се не могу раскинути

Члан 17

Уговори о уобичајеним пригодним поклонима, наградним поклонима, поклонима учињеним у добротворне сврхе, као и поклонима учињеним из захвалности не могу се раскинути.

Уговорни повраћај имовине

Члан 18

Пуноважна је одредба уговора о повраћају поклона поклонодавцу ако поклонопримац умре пре њега.

ОДЕЉАК 5.

ПОКЛОН ЗА СЛУЧАЈ СМРТИ

Члан 19

Уговор о поклону у коме је предвиђено да ће се извршити после смрти поклонодавца, мора да буде састављен у писаној форми уз оверу потписа од стране надлежног органа.

Поклонодавац може да раскине по својој вољи уговор о поклону за случај смрти, а располагање предметом таквог уговора, било правним послом међу живима, било правним послом за случај смрти, сматра се раскидањем уговора у погледу предмета уговора обухваћених располагањем.

20

УГОВОР О ПОКЛОНУ

 

Закључен дана_________године______, у_________, између

1. _______________ из ___________________, ул. ____________________ бр. _____ (даље: Поклонодавац) и

2. _________________ из ____________________, ул. ___________________ бр. _____ (даље: Поклонопримац)

И то на следећи начин:

 

Члан 1

Поклонодавац је власник стана по уговору о куповини, који је оверен код__________суда у ______, број овере уговора од_______ године, а ради се о једнособном стану у ______,у ул. ____________ бр.______, укупне површине________, а који се налази у стамбеној згради на _______спрату, стан број ___.

Члан 2

Поклонодавац поклања стан ближе описан у члану 1. овог уговора својој кћерки __________,а поклонопримац прихвата наведени поклон са особитом захвалношћу без икаквих услова и терета.

Члан 3

Уговарачи су сагласни да се поклонопримац може укњижити на предметни стан и без присуства поклонодавца.

Члан 4

Уговарачи су сагласни да све трошкове око овере овог уговора сноси поклонопримац.

Члан 5

Уговарачи се одричу права на раскид овог уговора након овере истог.

Члан 6

Вредност имовине која је предмет овог уговора је ___________ динара.

Члан 7

Овај уговор је израз права воље уговорача и биће поднет ____________суду у _______ на оверу.

Члан 8

Овај уговор је сачињен у пет(5) истоветних примерака за потребе овере и уговорача.

У Г О В А Р А Ч И

ПОКЛОНОДАВАЦ ПОКЛОНОПРИМАЦ

_________________________ ________________________________

21

ТУЖБА ЗА ОПОЗИВАЊЕ ПОКЛОНА

 

ОПШТИНСКИ СУД У _________________

ТУЖИЛАЦ: __________________ из ___________________ ул. ________________.

ТУЖЕНИ: __________________ из ___________________ ул. ________________.

Р а д и: опозивања уговора о поклону

Вредност спора: ____________ динара.

  ТУЖБА

Тужилац је писменим уговором од ______________ године поклонио туженику - своме сестрићу аутомобил марке _______________, регистрован под ___________. Исти аутомобил је пренет на туженика и код МУП-а _________________.

ДОКАЗ: 1. Уговор о поклону у препису.

               2. Саслушање странака.

Уместо да туженик после овог поклона буде пажљив према тужиоцу он је почео да га вређа и клевета говорећи да овај поклон у ствари потиче од пљачке, коју је тужилац својевремено извршио од свог оца - деде по мајци туженика. Туженик је затим псовао тужиоца на јавним местима, називао га злочинцем, покварењаком и томе сл. Када је тужилац у писму од __________ године указао туженику на његово недолично понашање, он је тужиоца _____________ године пресрео у ул. _________________ и пред сведоцима га псовао и ударио неколико пута песницом у лице и лако телесно повредио.

ДОКАЗ: 1. Сведоци:1. ______________ 2. ______________ 3. _____________.

               2. Писмо од __________ године у препису.

               3. Лекарско уверење здравствене станице од __________ године.

               4. Саслушање странака.

Својим понашањем - увредама, клеветама и физичким нападом туженик је показао велику неблагодарност према тужиоцу као поклонодавцу и своме ујаку. Изнетим чињеницама су, пак, настали услови за опозивање поклона.

Подносећи ову тужбу, тужилац предлаже да суд пошто спроведе расправу донесе

 П Р Е С У Д У

Усваја се тужбени захтев за опозивање уговора о поклону, закључен ___________ године између тужиоца као поклонодавца и туженика као поклонопримца и туженик је дужан да врати тужиоцу аутомобил марке _______________, рег. бр. ___________ у року од 15 дана под претњом извршења. Туженик је дужан да плати тужиоцу ____________ динара на име накнаде парничних трошкова у року од 15 дана под претњом извршења.

 

   ТУЖИЛАЦ_____________________

У ____________ дана __________ године  

 

22

Л И Т Е Р А Т У Р А

1. Др Мирса Мијачић, Облигациони уговори, друго допуњено издање,"САВРЕМЕНА АДМИНИСТРАЦИЈА", издавачко-штампарско предузеће, Београд 1990.

2. Проф.др Илија Бабић, Уговори грађанског права-посебни део облигационог права-, Правни факултет Универзитета Унион у Београду,Јавно предузеће "Службени гласник", Београд 2006.

3. Лоза Богдан: Облигационо право, Сарајево, 1977. година.

4. Јелена Боровац, Ограничења аутономије воље поклонодавца код уговора о поклону, извор чланка сајт Правни информатор-стручно информативни часопис за савремене правнике, http://informator.co.yu

5. Др Душко Перовић, Закључење, обавезе уговорних страна и престанак уговора о поклону, извор

правна база Параграф.

6. Стручни коментар,КАРАКТЕРИСТИКЕ УГОВОРА О ПОКЛОНУ, СА ПОРЕСКИМ АСПЕКТОМ, извор правна база Параграф.

7. Михаило Константиновић - Скица за Законик о облигацијама и уговорима.

8. Јаков Радишић, Ревокација поклона, Анали, 1957. године, број 4, страна 486.

9. Др. Душко Медић, " ДАРОВАЊЕ (ПОКЛОН)  ПРЕМА НАЦРТУ ЗАКОНА О ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ/ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ",уторак, 25 октобар,2007-извор чланка АБЕА online магазин студената Правног факултета у Бањој Луци- http://strika.palija.net/abea/index.php

10. - §561-568 Српског грађанског законика; који обухвата текст Закона од 11. марта 1844. године, са изменама и допунама, а чија се правна правила примењују на основу Закона из 1946. године.

- §938-956 Аустријског грађанског законика из 1811.године, а чија се правна правила примењују на основу Закона из 1946. године.

- Закон о основама својинскоправних односа("Сл. лист СФРЈ", бр. 6/80 и 36/90 и "Сл. лист СРЈ", бр. 29/96).

- Закон о наслеђивању("Сл. гласник РС", бр. 46/95 и 101/2003 - одлука УСРС).

- Породични закон("Сл. гласник РС", бр. 18/2005).

- Закон о облигационим односима("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93 и "Сл. лист СЦГ", бр.1/2003 - Уставна повеља)

23

24