OPERATIVNA GRUPA ZA EVROPSKU INTEGRACIJU KOSOVA … · Pre toga, evropska integracija je bila deo...

OPERATIVNA GRUPA ZA EVROPSKU INTEGRACIJU KOSOVA

(OGEI)

Zaduženja

Priština, maj 2012. god.

Podrška procesu evropske integracije na Kosovu

Republika e Kosovës Republika Kosovo – Republic of Kosovo

Qeveria –Vlada – Government Ministria e Integrimit Europian

Ministarstvo za evropske integracije Ministry of European Integration

Operativna grupa za evropsku integraciju Kosova Zaduženja – maj 2012. god.

2

Pregled sadržaja

1. Uvod i pregled ............................................................................................................................................... 5

2. Ciljevi Operativne grupe za evropsku integraciju Kosova (RGEI) .................................................. 11

2.1. Opšti cilj ....................................................................................................................................................... 11

2.2. Specifični ciljevi ......................................................................................................................................... 11

3. Raspored rada Operativne grupe ............................................................................................................ 12

4. Delokrug OGEI-a ....................................................................................................................................... 13

5. Finansiranje rada Operativne grupe ....................................................................................................... 14

6. Sastav i rad Operativne grupe .................................................................................................................. 14

7. Sekretarijat OGEI-a .................................................................................................................................... 17

8. Tehnička podrška i logistika .................................................................................................................... 17

9. Tematični stolovi OGEI-a (TS) ................................................................................................................ 18

9.1 Uloga TS-a .................................................................................................................................................... 18

9.2 Sastav TS ...................................................................................................................................................... 19

9.3 Funkcionisanje tematčnih stolova........................................................................................................... 21

Aneksi ................................................................................................................................................................... 23

1. Zaduženja – TS 1: Reforma javne uprave .............................................................................................. 23

1.1. Pregled .......................................................................................................................................................... 23

1.2. Svrha i odgovornosti .................................................................................................................................. 24

1.3. Sveprisutna pitanja .................................................................................................................................... 25

1.4. Vremenski okvir ......................................................................................................................................... 26

1.5. Delokrug oblasti TS ................................................................................................................................... 26


3

2. Zaduženja – TS 2: Pravda, sloboda i bezbednost ................................................................................. 28

2.1. Opšte informacije ....................................................................................................................................... 28



2.4. Vremenski rokovi ....................................................................................................................................... 35


3. Zaduženja TS 3: Ekonomska, finansijska i statistička pitanja .......................................................... 36



3.3. Sveprisutna pitanja: ................................................................................................................................... 41

3.4. Vremenski rokovi: ...................................................................................................................................... 42

3.5. Delokrug oblasti TS: .................................................................................................................................. 42

4. Zaduženja – TS 4: Trgovina, industrija, carina, oporezivanje, unutrašnje tržište, konkurencija, zaštita potrošača i zdravstvena zaštita ............................................................................................................ 43



4.3. Sveprisutna pitanja: ................................................................................................................................... 47

4.4. Vremenski rokovi: ...................................................................................................................................... 48


5. Zaduženja – TS 5: Inovacija, informaciono društvo, socijalna i zdravstvena zaštita .................... 49





4



6. Zaduženja – TS 6: Životna sredina, transport, energetika i regionalni razvoj................................ 56






7. Zaduženja – TS 7: Poljoprivreda, ruralni razvoj, šumarstvo, ribarstvo i bezbednost hrane ........ 62







5

1. Uvod i pregled

Kosovo je uveliko posvećeno evropskoj agendi od vreme kad je formalno postalo deo procesa za stabilizaciju i pridruživanje (PSP). U tom pogledu, Ministar za evropsku integraciju (MEI) je preuzela vodeću ulogu u okviru Vlade Kosova. Značajan napredak u jačanju izvršne i parlamentarne strukture poboljšava kretanje zemlje na njenom putu ka evropskoj integraciji. Evropska unija (EU) i njene zemlje članice, od kojih je, od 2008. godine, velika većina podržala put ka priznavanju njegove nezavisnosti, pozdravljaju korake koji su do sada preduzeti u pravcu političke i institucionalne reforme, i stabilizacije Kosova, kao i njegov privredni i društveni razvoj. Ministri za spoljne i evropske poslove iz zemalja članica EU, koji su se okupili 28. februara 2012. god. u okviru Saveta za opšte i spoljne poslove, podržali su nameru Evropske komisije da pokrene studiju izvodljivosti za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Kosova.

Međutim, prema navodima Evropske unije, ostaju prisutni mnogi izazovi u oblastima kao što su vladavina prava (posebno borba protiv organizovanog kriminala i korupcije), reforma javne uprave, migracija, sloboda izražavanja, zaštita i unapređenje prava manjinskih zajednica, sa ciljem njihove integracije u društvo, posebno Srba, kao i unapređenje dijaloga i pomirenje između svih zajednica. Poslednje, ali ne i manje važno, potreban je konstruktivan pristup svih suseda Kosova da bi se omogućilo njegovo potpuno uključenje i učešće u svim inicijativama regionalne saradnje, posebno kada govorimo o trgovini, usklađivanju politike i prekograničnim pitanjima.

Gore navedeno je ponovo potvrđeno u poslednjem Izveštaju EK o napretku za Kosovo, koji je deo Paketa za proširenje 2011. god. objavljen 12. oktobra 10.2011. god. Govoreći o političkom i ekonomskom kriterijumu, kao i o zakonodavstvu EU, taj izveštaj zaključuje da Kosovo nastavlja da ulaže napore u usklađivanje svog zakonodavstva sa komunitarnim pravom EU-a i evropskim standardima, ali su i dalje prisutni izazovi u vezi sa primenom istog.

Kosovo je ostvarilo napredak u pogledu političkog kriterijuma u više značajnih oblasti. Nakon opštih izbora 2011. godine, osnovana je nova Vlada koja je počela da se bavi izazovima sa kojima se Kosovo suočava. Izborni proces je naišao na velike nedostatke, a domaći i međunarodni posmatrači su navodili da je bilo prevara. Kosovski organi vlasti su nedavno počeli da procesuiraju izvršioce, što se očekuje da će doprineti tome da sledeći izbori budu fer i pravični. Kapacitet javne uprave je i dalje loš. Organi za sprovođenje zakona i pravosudni organi moraju dodatno ubrzati svoje napore u pravu borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, što je i dalje veliki izazov. Oni moraju da pokažu da su sprovedene istrage i osuđeni krivci. Reforma pravosuđa se nastavila na zadovoljavajući način i uspostavljene su značajne pravosudne ustanove. Ipak, vladavina prava je i dalje izazov koji se mora rešiti; samim tim je


6

Komisija predložila pokretanje strukturisanog dijaloga u toj oblasti.

Značajno je unapređena koordinacija evropske agende na Kosovu. Ministarstvo evropskih integracija je ojačalo svoju ulogu i uspešno je vodilo unapredovani Dijalog procesa stabilizacije i pridruživanja (DPSP).

Stanje na severu je kontinuirano naglašavano u izveštajima o napretku. Smatra se da se stanje mora rešiti da bi kosovski građani u toj sredini takođe imali koristi od evropske perspektive; samim tim, prema navodima izveštaja EK o napretku, Kosovo mora da pokrene obuhvatnu agendu za sever da bi se rešili strukturalni izazovi.

EU je posredovala u tehničkom dijalogu između Prištine i Beograda u generalno konstruktivnom duhu do jula 2011. godine, koji se nastavio u novembru, nakon par meseci zastoja. Do sada su zaključena četiri sporazuma, iako još uvek ima problema u primeni.

Što se tiče ekonomskog kriterijuma, Izveštaj EK o napretku za 2011. godinu navodi da u periodu kojeg pokriva nije ostvaren napredak u pravcu uspostavljanja funkcionalne tržišne ekonomije. Potrebne su značajne reforme i značajna ulaganja da bi kosovska privreda u dužem roku mogla da se nosi sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagma unutar Evropske unije.

Iako je privreda porasla, postoji zabrinutost u pogledu dugoročne održivosti budžeta. Loše planiranje i loša primena ekonomske politike doveli su do zastoja ’Stand-by sporazuma’ sa MMF-om, postignutog 2010. god. Program praćenja od kadrova trajao je do kraja 2011. godine, i isti je predstavljao test za vraćanje kredibiliteta ekonomskoj politici. Firme su i dalje suočene sa uopšteno lošim planiranjem politikama i lošom javnom upravom, vladavinom prava, nedovoljnim snabdevanjem električnom energijom, neadekvatnom infrastrukturom i nedovoljno obučenom radnom snagom. Stopa nezaposlenosti je i dalje visoka.

Sa druge strane, napredak je mešovit po pitanju usklađivanja kosovskog zakonodavstva u oblastima pod ekonomskim kriterijumom, sa evropskim standardima. Malo napretka je ostvareno u oblastima kao što su slobodno kretanje lica, usluge i pravo osnivanja, pranje novca i zaštita ličnih podataka.

Kada govorimo o evropskim standardima, iako je ostvaren značajan napredak u pravcu usklađivanja zakona, skoro u svim oblastima naglašeni su spor tempo i nedovoljan kvalitet u smislu približavanja domaćih zakona komunitarnom pravu EU-a, nedovoljna koordinacija i nedovoljno strateško planiranje, kao i spore institucionalne reforme, nedovoljna i neadekvatna primena zakona i nedovoljno uspostavljeni i unapređeni institucionalni kapaciteti. Kosovo je aprila 2011. god. održao svoj prvi popis stanovništva, u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima, iako okolnosti nisu dozvolile da se isti održi na severu. Imajući u vidu napredak Kosova u pravcu readmisije i reintegracije povratnika, Komisija je zvanično pokrenula vizni dijalog sa Kosovom u januaru 2012. god.


7

EU je na Kosovu prisutna u velikoj meri od 1999. god. U okviru struktura UNMIK-a, uglavnom je bila odgovorna za obnovu i ekonomsku reformu. Otada, tela EU nadležna za kreiranje politike, pre svega Evropski savet, u svom političkom diskursu i odlukama, ponovo je potvrdila perspektivu zemlje prema EU-a i njihovu spremnost da podrži zemlju na njenom putu ka integraciji u EU. Sa druge strane, kako politički predstavnici i kreatori politike tako i javno mnjenje na Kosovu, pokazali su veliku spremnost za evropsku budućnost zemlje. Nakon pokretanja Procesa stabilizacije i pridruživanja, na Samitu u Zagrebu održanog 2000. godine, Kosovo je 2002. god. formalno postalo deo tog okvira.

Iako je Kosovo tada bilo u svojim počecima uspostavljanja sopstvenih vladinih institucija, postajanje delom ovog okvira imalo je poseban politički značaj, pošto je bio naglašen značaj političkih reforma u okviru procesa evropske integracije uopšte. Takođe, obuhvaćeni su bili i glavni akteri u relativno obuhvatnom okviru institucionalnog razvoja i reforma, gde je okvir dijaloga o politici između Vlade Kosova i Evropske komisije poslužio kao važan pokretač celog procesa. Evropski savet je juna 2004. god. usvojio prvo Evropsko partnerstvo za Kosovo, koje je, međutim, do sada ažurirano samo dvaput, 2006. i 2008. god. Sa druge strane, Vlada Kosova je 2004. god. uspostavila svoju Kancelariju za evropsku integraciju u okviru Kancelarije Premijera, a Evropska komisija je septembra 2004. god. uspostavila svoju Kancelariju za vezu na Kosovu (ECLO).

Vlada Kosova je januara 2005. god. usvojila Akcioni plan za primenu evropskog partnerstva (APEP), koji je obeležio prvi nacionalni dokument politike o evropskoj integraciji. Otada, APEP je kontinuirano revidiran i usvajan od strane Vlade, nakon objavljivanja svakog izveštaja EK o napretku za Kosovo. Na nivou političkog dijaloga i dijaloga o politikama između Kosova i EU, 2005. god. je uspostavljen Prateći mehanizam za stabilizaciju i pridruživanja (PMS), koji je u početku funkcionisao u obliku dva ciklusa plenarnog i sektorskog sastanaka jednom godišnje. Prvi Izveštaj EK o napretku i prva Strategija proširenja o Kosovu objavljeni su 2005. godine, nakon čega su usledila 6 godišnja izveštaja. Kancelarija za evropsku integraciju pri Kancelariju premijera (KP) je, maja 2006. god. unapređena u Agenciju za evropske integracije, a januara 2008. god. Skupština Kosova je osnivala Odbor za evropsku integraciju. Pre toga, evropska integracija je bila deo Odbora za spoljne poslove.

Nakon proglašenja Nezavisnosti, 17. februara 2008. godine, Evropski savet, naglašavajući ubeđenje EU da je nezavisnost Kosova jedinstveni slučaj, izjavio je da je na zemljama članicama da odluče kakve će odnose imati sa Republikom Kosova, u skladu sa sopstvenom domaćom praksom i međunarodnim pravom. U toku iste godine, Savet je uspostavio i razmestio Misiju vladavine prava EULEX i Specijalnog predstavnika EU (SPEU), koji su radili pod istim okriljem kao i Međunarodna civilna kancelarija (MCK), a koji su bili odgovorni za nadgledanje prelaznog perioda u pravcu potpune funkcionalizacije glavnih državnih institucija.


8

Takođe, u 2008. god. su zabeleženi veći napori EU sa aspekta razvojne podrške. Evropska komisija je jula 2008. god. u Briselu bila domaćin Donatorske konferencije za Kosovo, tokom koje su EU i njene zemlje članice obećale kombinovani iznos od €508 miliona (od ukupno obećane €1,2 milijarde), koji je trebalo podeliti u narednom periodu od 3 godine. Zajedno sa svojim doprinosom u okviru UNMIK-a, finansijska podrška koju je EU dala Kosovu prelazi €1 milijardu, što predstavlja najveći iznos po glavi stanovnika koji je EU uložila van. Taj iznos obuhvata nekoliko okvira pomoći: Pomoć zajednice za obnovu, razvoj i stabilizacija (CARDS) (2000-2007) i Instrument predpristupne pomoći (IPP/IPA) od 2007. god. Trgovina između tržišta Kosova i EU ima podršku od autonomnih tržišnih mera (koje su uspostavljene 2000. godine, izuzev u periodu od godinu dana dok nisu obnovljene 2012. godine). U okviru IPP-a/IPA-e, Kosovo ima pravo na dve od pet komponenti: pomoć u tranziciji i izgradnju institucija (TAIB), prednosti i od domaćih i od instrumenata sa više koristi; i prekogranična saradnja (PGS), gde je korist dobijena od saradnje sa tri susednim zemljama (Albanijom, Makedonijom i Crnom Gorom). Kosovo je od 2007. god. do danas primilo više od €500 miliona od sredstava EU za pridruživanje.

Na osnovu zajedničkog obećanja datog 11. jula 2008. god. tokom donatorske konferencije, održane u Briselu, EK i Kosovska Vlada su uložili veće napore u koordinaciju donatora. Centar za koordinaciju donatora, koji je funkcionisao u okviru KP-a, spojen je oktobra 2008. god. sa Agencijom za evropsku integraciju da bi se obrazovala Agencija za koordinaciju razvoja i evropske integracije (AKREI). Nakon toga, prvi Forum višg nivoa o koordinaciji donatora održan je marta 2009. god., u Prištini, tokom kojeg su kosovski organi vlasti i donatorska zajednica razgovarali o tekućim projektima i dodeljivanju dodatnih sredstava obećanih na donatorskoj konferenciji. Drugi Forum višeg nivoa održan je aprila 2010. god., u Prištini, a fokusirao se, takođe, na dalje unapređenje kosovskih institucionalnih struktura za koordinaciju donatora. Zatim, obimne konsultacije između vladinih organa i donatorske zajednice dovele su do uspostavljanja sistema za koordinaciju donatora, kroz Pravilnikom o koordinaciji donatora, kojeg je Vlada usvojila juna 2011. god.

U okviru regionalne saradnje, Kosovo se pridružilo Paktu stabilnosti za Jugoistočnu Evropu nakon njegovog uspostavljanja 1999. godine, a kojeg je nasledio Savet za regionalnu saradnju (SRS), čiji je Kosovo i dalje član. Kosovo je takođe potpisnik i član brojnih regionalnih multilateralnih sporazuma, kao što su Ugovor o energetskoj zajednici, Evropski zajednički prostor civilne avijacije (EZPCA), Opservatorija Jugoistočne Evrope za transport (OJET), kao i regionalne inicijative za saradnju i forumi na različitim nivoima. Ovo obuhvata i jednu od najvažnijih: prošireni Centralno-evropski prostor slobodne trgovine (CEFTA), čiji je Kosovo član od 2006. god. Međutim, za više od 3 godine, Srbija i Bosna i Hercegovina su doprinosile daljem pogoršanju ionako negativnog trgovinskog stanja Kosova uvođenjem jednostranog embarga na kosovske proizvode zbog političkih promena koje su nastale posle proglašenja nezavisnosti.


9

Vlada Republike Kosova je aprila 2008. god. usvojila svoj Plan evropske integracije 2008 – 2010, paket reforme osmišljen tako da dodatno razvije institucije unutar okvira evropske integracije, sa ciljem da se održi korak sa sve većim obavezama koje nastaju iz PSP-a. Nakon toga, Vlada je 2008. god. uspostavila nove međuinstitucionalne strukture za evropsku integraciju. Preslikavajući okvir PSP političkog dijaloga i dijaloga studijske politike, ove strukture se sastoje od šest sektorskih odbora (ranije poznatih kao radne grupe), koji se bave pitanjima na tehničkom nivou, kao i Radni odbor za evropsku integraciju (rukovodstveni nivo) i Ministarski savet za evropsku integraciju (politički nivo), koji su spajali izvršne institucije, parlament i nezavisne institucije (uključujući pravosudni sistem). EK je oktobra 2009. god. objavila izveštaj o tzv. 'Kosovskoj studiji', koji je predlagao unapređenje procesa evropske integracije sa četiri glavna aspekta: Dijalog o procesu stabilizacije i pridruživanja (DPSP), proces vizne liberalizacije, trgovinski sporazum, kao i unapređenje pristupa mehanizmima i sredstvima EU za podršku (uglavnom preko programa EU i prekogranične saradnje).

Međutim, izuzev DPSP-a, do sada nije stvarno ostvareno puno od ove agende. Iako je politički dijalog i dijalog o politikama između Kosovo i EU-a sada razrađeniji (u smislu kako njegove širine tako i dubine, uključujući sveprisutna pitanja poput pomoći EU i dijalog civilnog društva), obavljene su pripreme samo na tehničkom nivou za predloženi trgovinski sporazum a očekuje se da će se strategija vizne liberalizacije izraditi do kraja proleća 2012. god. Štaviše, Kosovo je aprila 2010. god. uspostavilo Ministarstvo za evropsku integraciju a marta 2011. god. je usvojilo Pravilnik o unapređenju kancelarija za evropsku integraciju (KEI) u resornim ministarstvima na Odeljenja za evropsku integraciju i koordinaciju politikama (OEIKP).

Mandat za koordinaciju evropske integracije očigledno leži u odgovornosti Ministarstva evropskih integracija. Izazov je postići koordinaciju većeg broja veoma složenih i raznovrsnih pitanja u vezi sa evropskom integracijom, koja, sa druge strane, zahtevaju neposredno i potpuno angažovanje mnogih različitih državnih i nedržavnih aktera, kao i drugih aktera. Postoji potreba za uspostavljanje jednostavnog i delotvornog mehanizma koji će MEI omogućiti da ostvari visoki nivo koordinacije bez stvaranja trajnih struktura i institucija koje bi dodatno iskomplikovale proces evropske integracije.

Priznavajući te potrebe, predsednik Republike Kosova je pokrenuo mehanizam za koordinaciju evropske integracije na visokom političkom nivou, nazvan Nacionalni savet za evropsku integraciju. Evropska komisija je pozdravila nameru kosovskih organa vlasti, objavljenu 1. jula 2011. god. tokom Plenarnog Sastanka dijaloga o stabilizaciji i pridruživanju, da se uspostavi takav savet. Savet, propisno uspostavljen 27. marta 2012. god., u Prištini, od strane predsednice Republike Kosova, gđe. Atifete Jahjage, u prisustvu Komesara EU-a za Politiku proširenja i susedstva, g. Štefana Fűlea. Ovo telo, koji se sastoji od uglednih lidera koji predstavljaju Vladu, parlament (uključujući političke stranke koje su u njemu predstavljene), opštine, organizacije civilnog društva, medije, sindikate, akademike i poslovnu zajednicu,


10

služi kao nacionalna zvanična platforma za upravljanje procesom evropske integracije kroz bolju političku koordinaciju i sistematske konsultacije između glavnih aktera, sa ciljem da se stvori nacionalni konsenzus oko procesa evropske integracije Kosova. Ova politička platforma je veoma važna za Kosovo, jer će vremenom obezbediti jasan i stabilan kurs zemlje u pravcu evropske integracije, bez obzira na moguće buduće promene političkih snaga u Skupštini i Vladi. Nacionalni savet će se sastajati jednom godišnje da bi se ocenio napredak procesa evropske integracije i da bi se formulisale preporuke za Vladu i ostali akteri.

Priznavajući potrebu za pokretanjem praktičnog rada u pravcu stvaranja nacionalnog konsenzusa po pitanju evropske integracije, Nacionalni savet je preporučio uspostavljanje Operativne grupe za evropsku integraciju Kosova (OGEI). Isti je Vladi Kosova, posebno Ministru evropskih integracija, poverio uspostavljanje radne grupe što pre moguće, kao i koordinaciju njenih aktivnosti. OGEI je praktični metod koji će pomoći da se poboljša konsenzus između najvažnijih aktera u oblasti evropske integracije Kosova i podrži MEI u primeni svog mandata i radu na koordinaciji.


11

2. Ciljevi Operativne grupe za evropsku integraciju Kosova (RGEI)

2.1. Opšti cilj

Opšti cilj Radne grupe je da izradi nacrt strategije za evropsku integraciju Kosova dok radi na stvaranju konsenzusa između glavnih aktera i utvrđivanju preporuka za Vladu Kosova. Realizacija te strategije, koristeći iskustvo zemalja članica EU i drugih zemalja, Evropska komisija i druga tela će dovesti do dodatnog ubrzavanja procesa evropske integracije, čime će se Kosovo približiti članstvu u Evropskoj uniji.

Ovaj cilj je u skladu sa političkim konsenzusom u vezi sa potrebom za integraciju u EU, podrškom naroda za pristupanje zemlje EU-a, kao i politikom Vlade Kosova i napora koji se ulaže u dobijanju rezultata i sprovođenju preporuka Evropske komisije iz njenog Saopštenja iz 2009. god. 'Kosovo – ispunjava svoju evropsku perspektivu', poslednje Strategije proširenja i Izveštaja o napretku 2011. za Kosovo.

2.2. Specifični ciljevi

Specifični ciljevi u vezi sa uspostavljanjem Operativne grupe definisani su na sledeći način:

1. Izraditi obuhvatan dijagnostički izveštaj o trenutnom stanju u procesu evropske integracije, koji bi obuhvatio: - obuhvatnu i detaljnu analizu aktera uključenih u različitim oblastima i pitanjima u vezi

sa procesom evropske integracije; - analizu postojećeg okvira, napora i praksi u vezi sa procesom evropske integracije; - analizu najboljih praksi u različitih sektorima i oblastima politike, uz posebnu pažnju

usmerenu na uspešna iskustva drugih zemalja po pitanju evropske integracije; - ocenu politike i mera evropske integracije koje vladine institucije, nevladini akteri i

drugi relevantni akteri već primenjuju; - analizu ranije uloge i uticaja rada stranih institucija i organizacija (uključujući donatore)

angažovanih na Kosovu u oblasti u vezi sa procesom evropske integracije. 2. Izraditi obuhvatan nacrt konačnog izveštaja koji sadrži preporuke koje će se uneti u

obuhvatnu nacionalnu strategiju evropske integracije, a koja bi sadržala jasne ciljeve i aktivnosti koje treba ostvariti, zašto, šta i kada se mora uraditi, uključujući definiciju načela evropske integracije i realističan rok koji dogovore svi akteri.


12

Strategija će biti u skladu sa sledećim kriterijumima kvaliteta:

- Precizno formulisanje ciljeva i mera za ostvarivanje tih ciljeva; - Jasna definicija pokazatelja koji će omogućiti da se meri napredak i obezbedi praćenje i

ocenjivanje očekivanog uspeha i mogućeg neuspeha; - Prepoznavanje izvora neophodnih podataka i informacija, koji će stvoriti bazu

informisanja za programiranje, praćenje i ocenjivanje buduće nacionalne politike evropske integracije;

- Opis i procena pretpostavki i rizika u vezi sa realizacijom strategije; - Primena pristupa određivanja kriterijuma za proces evropske integracije, sa ciljem da

se obezbede potpunost i transparentnost; - Formulisanje predloga za unapređenje – po potrebi – postojećih i izradu novih zakona

koji su potrebni za evropsku integraciju; - Jasno prepoznavanje načina na koji će se obezbediti i organizovati sredstva za utvrđene

mere evropske integracije, uz naglasak na potrebu za objektivnim kriterijumom; - Upućivanje na način na koji se proces društvenih konsultacija o evropskoj integraciji

sa akterima na nivou države, regiona i lokalnom nivou organizuje i sprovodi.

Metod utvrđivanja kriterijuma će se koristiti u radu Operativne grupe. Isti metod akterima uključenim u rad na evropskoj integraciji omogućava da se orijentišu u pravcu prepoznavanja i praćenja najboljih praksi koje primenjuje svaki drugi akter. To će se obezbediti kroz spremnost pozivanja na najbolje prakse i poređenja istih, uz istovremeno ulaganje napora u učenje od njih i upoređivanja uspeha između relevantnih aktera. U suštini, taj metod se sastoji od učenja kroz oponašanje metoda i praksi koje su koristili lideri u datoj oblasti.

3. Raspored rada Operativne grupe

Maj 2012. Ministarstvo evropskih integracija, u tesnoj saradnji sa Kancelarijom Evropske Unije na Kosovu, uz podršku Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) (Nemačkom agencijom za medjunarodni razvoj) i drugih donatora, uspostavlja Operativu grupu za evropsku integraciju Kosova (OGEI).

Maj 2012. OGEI uspostavlja TS. Pokretanje sastanaka TS.


13

August 2012. Ministar evropskih integracija saziva radni sastanak OGEI radi razmatranja i podržavanja nacrta dijagnostičkog izveštaja.

Počinje rad na izradi konačnog izveštaja koji sadrži predloženu nacionalnu strategiju evropske integracije.

Decembar 2012. Konačni sastanak OGEI: Predstavljanje nacrta konačnog izveštaja koji sadrži predloženu Nacionalnu strategiju evropske integracije, na osnovu doprinosa sektorski tematskih sto (TS) i uz podršku stručnjaka.

Posle sastanka, preporučeno je da se nacrt konačnog izveštaja koji sadrži predloženu Nacionalnu strategiju evropske integracije prosledi Vladi radi daljeg razmatranja i na kraju usvajanja.

4. Delokrug OGEI-a

Operativna grupa za evropsku integraciju svoj formalni rad počinje na inauguralnom plenarnom sastanku koji će se održati maja 2012. god. U toku svog rada, OGEI saziva tri plenarnih sastanaka, radi razmatranja i podržavanja osnovnih programskih dokumenata i izveštaja Operativne grupe. Na nekim od svojih sastanaka, predstaviće se iskustvo drugih zemalja, posebno novih zemalja članica EU-a u vezi sa evropskom integracijom. Tematske oblasti obuhvataju:

1. Reformu javne uprave,

2. Pravdu, slobodu i bezbednost,

3. Ekonomska, finansijska i statistička pitanja,

4. Trgovinu, industriju, carinu, oporezivanje, unutrašnje tržište, konkurenciju, zaštitu potrošača i zdravstvenu zaštitu,

5. Inovaciju, informaciono društvo, i socijalnu i zdravstvenu politiku,

6. Saobraćajni prevoz, životnu sredinu, energetski i regionalni razvoj,

7. Poljoprivredu, ribarstvo, šumarstvo, bezbednost hrane i ruralni razvoj.

Tokom svakog plenarnog sastanka, predstavljaju se informacije o radu Sekretarijata Operativne grupe i istraživanje koje sprovedu tematski sto.


14

5. Finansiranje rada Operativne grupe

Rad Ministarstva evropskih integracija, uključujući rad Operativne grupe, neposredno je podržan preko GIZ-ovog projekta Podrške procesu evropske integracije na Kosovu (SEIP), u okviru dugoročne bilateralne pomoći koju Savezna Republika Nemačka daje Kosovu. Ministarstvo evropskih integracija poziva i druge donatore da se neposredno angažuju u OGEI, aktivnim učestvovanjem na sastancima Operativne grupe i u radu tematskih stolova, kao i obezbeđivanjem stručnjaka (kako domaćih tako i stranih), organizovanjem tematskih radionica i seminara, kao i studijskih putovanja za one koji su uključeni u rad OGEI, njegovog Sekretarijata i TS.

6. Sastav i rad Operativne grupe

Operativna grupa za evropsku integraciju Kosova (OGEI) radi pod pokroviteljstvom Ministra evropskih integracija Republike Kosova.

Nacionalni savet za evropsku integraciju Kosova, koji je svoje stvaranje i rad poverio gospođi Vlori Çitaku, Ministru evropskih integracija Kosova, a koja predsedava Operativnoj grupi, pokrenuo je OGEI.

Pošto Operativna grupa nije političko telo i ima čisto savetodavnu funkciju za Ministru evropskih integracija, njegov sastav se zasniva na učešću i stručnosti samo onih aktera koji su potrebni da bi se završio njen zadatak. Stoga, Ministar evropskih integraciju poziva samo ograničeni broj aktera i stručnjaka iz sledećih sektora da postanu članovi Operativne grupe.

Institucija Ime i Prezime Pozicija 1 Ministarstvo Eropske Integracije Vlora Çitaku Ministar 2 Skupstina Lutfi Haziri Vodza 3 Skupstina

4 Ministarstvo Eropske Integracije 5 KEUK 6 GIZ Kosovo 7 Svedska Ambasada

8 UNDP


15

9 USAID 10 Svetska Banka

11 IMF 12 Swiss Development Cooperation 13 Austrijska Agencija za Razvoj 14 Opstina Pristina 15 Opstina Mitrovica 16 Opstina Djakovica 17 Opstina Gracanica 18 Universitet Pristine 19 Universitet Pristine 20 Universitet Pristine

21 Universitet Pristine 22 KCSF 23 Ministarstvo Javne Uprave

24 Ministarstvo Administratcije Lokalne Somouprave

25 Ministarstvo Unutrasnjih Poslova 26 Ministarstvo Pravde 27 Sudski Savet Kosova 28 Savet Tužilaštva Kosova 29 Agencija Protiv Korupcije 30 Institucija Ombudsmana 31 Skupstina 32 KIPRED 33 BIRN 34 COHU 35 Ministarstvo Finansije

36 Ministarstvo Finansije 37 Komisija za Ekonomski Razvoj 38 Komisija za Budzet i Finansije


16

39 Ministrastvo Trgovine i Industriju

40 Skupstina 41 RIINVEST 42 Privredna Komora Kosova

43 Aliansa Poslovnih Organizaciaja Kosova

44 Ministarstvo za Obrazovanje, Nauku i Tehnologiju

45 Nezavisna Komisija za Medije 46 Obrazovani Centar Kosova 47 GAP Institut za Avancirane Studije

48 Ministarstvo za Ambijent i Prostornog Planiranja

49 Ministarstvo Infrastrukture 50 Ministarstvo za Ekonomski Razvoj 51 KFOS 52 REC

53 Ministarstvo za Poljoprivredu, Sumarstvo i Ruralni Razvoj

54 Iniciativa za Poljoprivredni Razvoj


17

7. Sekretarijat OGEI-a

Da bi se podržalo neometano i efikasno organizovanje aktivnosti Operativne grupe, Ministar evropskih organizacija je, uz podršku GIZ-ovog projekta 'Podrška evropskoj integraciji Kosova' obrazovao Sekretarijat Operativne grupe. Isti je odgovoran za sva organizaciona i tehnička pitanja, kao i za koordinaciju svih napora koje ulažu stručnjaci, i za rad i rezultate tematskih stolova (TS).

Sekretarijat se sastoji od neophodnih stručnjaka i organizuje sve neophodne sastanke, seminare, konferencije i studijske posete. Takođe, priprema dokumenta Operativne grupe, uključujući dijagnostički izveštaj i konačni izveštaj.

Rad Sekretarijata Operativne grupe ima neposrednu podršku od GIZ-ovog SEIP projekta, uključujući obezbeđivanje domaćih i međunarodnih stručnjaka, u toku rada Operativne grupe. Ostali donatori su pozvani da obezbede dodatnu podršku u vidu stručnjaka, organizacije kurseva obuke i seminara, kao i studijskih poseta i drugih usluga koje mogu biti potrebne Operativnoj grupi ili Sekretarijatu.

Načelnik Sekretarijata, koordinator GIZ-ovog SEIP projekta, tesno sarađuje sa predsedavajućim OGEI/Ministrom evropskih integracija, kao i svakodnevno sa koordinatorom Operativne grupe iz MEI/Generalnom sekretarom MEI-a.

Članovi Sekretarijata su:

8. Tehnička podrška i logistika

GIZ i MEI obezbeđuju tehničko pomoćno osoblje, uključujući administrativnog pomoćnika i vebmastera/IT. Sekretarijat Operativne grupe se trajno nalazi u prostorijama MEI (članovi Sekretarijata). Isti takođe koristi tehničku infrastrukturu GIZ-ovog SEIP projekta, koja je obezbeđena za vreme trajanja rada Operativne grupe. Česti sastanci Sekretarijata se organizuju u prostorijama MEI ili GIZ-a, dok se oni za tematični stolovi organizuju i u resornim ministarstvima i drugim prostorijama VK-a.

Sastanci same Operativne grupe se održavaju u salama Vlade Kosova za konferenciju.

Svi sastanci Operativne grupe se moraju prevoditi simultano na zvaničnim jezicima. Isto važi i za sva pisana dokumenta/izveštaje koji se izrade tokom saziva Operativne grupe, kao i internet portal OGEI/link koji će se naći na internet stranicu MEI-a. Ta dokumenta se izrađuju na svim zvaničnim jezicima.


18

9. Tematični stolovi OGEI-a (TS)

9.1 Uloga TS-a

Da bi se razmotrila sektorska pitanja koja su od suštinskog značaja za evropsku integraciju Kosova, OGEI uspostavlja sedam tematični stolovi (TS). Ti stolovi, uz delimične razlike, oslikavaju dijalog VK o PSP sa Evropskom komisijom.

TS imaju za cilj da spoje znanje i iskustvo iz ostatka društva u ovom procesu i da obogate doprinos Kosova u DPSP. Pored toga, rezultati TS će se u suštini koristiti u dijagnostičkom radu i za izradu nacrta Nacionalne strategije za evropske integracije, čime će taj rad povećati vlasništvo, odgovornost i pomoći će da se podigne svest kosovskog društva o kriterijumima i reformama koje će Vlada Kosova i društvo uopšte morati da primene.

Svaki tematični sto ima troje lica odgovornih za organizovanje posla i za ostvarivanje neophodnih rezultata:

• Predsedavajući, • Kopredsedavajući (predstavnik MEI) i • Sekretar.

Poželjno bi bilo da predsedavajući bude neko od zvaničnih članova Operativne grupe, ili drugo nadležno lice od kojeg Ministar evropskih integracija zatraži da preuzme zadatak predsedavanja TS. Kopredsedavajući je predstavnik MEI-a koji trenutno pokriva oblast na koju se usredsređuje TS a koji će aktivno podržavati rad TS i pratiti kvalitet njihovog rada.

Sekretarijat Operativne grupe je odgovoran za koordinaciju tematičnih stolova, koje će obezbediti većinu doprinosa za izradu dijagnostičkog i konačnog izveštaja.

Stručnjaci koje uposli Sekretarijat će obrađivati te rezultate i unositi ih u nacrte izveštaja koji se podnose na razmatranje i usvajanje tokom zvaničnog sastanka Operativne grupe.

Određeni član Sekretarijata Operativne grupe je po službenoj dužnosti sekretar TS-a, da bi se obezbedio odgovarajući protok informacija i odgovarajuća koordinacija u toku celog posla. Da bi se obezbedila podrška za sve TS, biće potrebno angažovati dodatne spoljne stručnjake. Operativna grupa se oslanja na svoje članove da će dodatnom stručnošću dati podršku da bi se obezbedio dobar dijagnostički izveštaj i strateški dokument koji će se zasnivati na pouzdanim podacima i najboljim praksama. Svi članovi Operativne grupe i drugi akteri koji pokažu opravdano interesovanje za rad u određenim TS-a mogu se prijaviti za učešće na njihovim sastancima. Odgovarajući sekretar TS-a prima takvu prijavu.


19

Rukovodstvo svih TS-a redovno organizuje svoje radne sastanke, ali pored toga i radionice i otvorene seminare, koje takođe pohađaju stručnjaci, da bi se pripremio njihov doprinos za izveštaje Operativne grupe. Ti doprinosi se predstavljaju u obliku: 'Tematični stolovi: Dijagnostičkog izveštaja', sa odgovarajućim poglavljima za dijagnostički izveštaj Operativne grupe i konačni izveštaj Operativne grupe, kao i sa kratkim pregledima svakog izveštaja i poglavlja.

Zadaci i odgovornosti TS-a:

- Razmatranje postojećeg stanja u odgovarajućem sektoru, sa ciljem da se dođe do zajedničkog razumevanja između članova TS-a;

- Doprinos razvoju nacionalne politike, primene i praćenju u odgovarajućim sektorima, razmatranjem i postizanjem dogovora oko realističnih srednjoročnih mera, uzimajući u obzir potencijalne resurse na raspolaganju;

- Doprinos boljoj konsultaciji i koordinaciji među akterima u odgovarajućim sektorima;

- Doprinos boljem nacionalnom vlasništvu nad okvirom politike integracije u EU, u odgovarajućim sektorima;

- Doprinos boljem dijalogu oko politikama između Kosova i EU-a u odgovarajućim sektorima i primena dogovorenih mera;

- Sakupljanje i analiziranje informacija i podataka u vezi sa odgovarajućim sektorima, uključujući akademsko istraživanje, analizu politike i najboljih praksi u sektoru;

- Doprinos unapređenju javne odgovornosti i transparentnosti aktera u odgovarajućim sektorima;

- Doprinos povećanju svesti javnosti i učešće građana u procesu integracije u EU u odgovarajućim sektorima.

9.2 Sastav TS1

Naziv tematčnih stolova Predsedavajući TS:

Zamenik predsedavajućeg: Sekretar TS

1 Reforma javne uprave ?? Kastriot Halili Arben Kalaja

2 Pravda, sloboda i bezbednost ?? Malisa Venhari Sylë Sefaj

1 Subject to approval by the first Task Force meeting


20

3 Ekonomska, finansijska i statistička pitanja ?? Jeton Karaqica Ertan Munoglu

4

Trgovina, industrija, carina, oporezivanje, unutrašnje tržište, konkurencija, zaštita potrošača i zdravstvena zaštita

?? Dardan Sadriu Artan Çollaku

5 Inovacija, informaciono društvo i socijalna i zdravstvena politika

?? Arta Uka Arben Salihu

6

Životna sredina, saobraćajni prevoz, energetski i regionalni razvoj

?? Ilir Muçaj Alma Tafarshiku

7 Poljoprivreda, seoski razvoj, šumarstvo, ribarstvo i bezbednost hrane

?? Hysni Nura Venera Mjekiqi

Svaki tematični sto u sklopu svog opisa posla mora da u svojim izveštajima prodiskutuje i razmotri dva važna sveprisutna pitanja:

1. Javno informisanje i komunikacija: Sve aktivnosti koje sprovodi svaka od TS organizuju se na takav način da se obezbedi neophodna razmena informacija između aktera koji su u njoj predstavljeni i proaktivno informisanje šire javnosti o rezultatima njenih aktivnosti. Da bi se to postiglo, svaka TS, osim redovnih sastanaka, organizuje različita dešavanja radi razmene informacija i redovno objavljuje materijal izrađen u sklopu rada na pristupačnom internet stranicu Operativne grupe za evropsku integraciju.

2. IPP/IPA i pomoć donatora: Mnoge aktivnosti u oblastima koje pokrivaju OGEI i TS,

posebno u okviru evropske integracije, na različite načine dobijaju podršku preko IPP/IPA i drugih donatora. Stoga, svaka TS odražava taj aspekat u sklopu svog rada obezbeđivanjem da su načela obezbeđivanja takve podrške dobila odgovarajuću pažnju u toku razmatranja koja imaju njeni članovi, posebno kada se predlažu mere za otklanjanje prepoznatih propusta.


21

9.3 Funkcionisanje tematčnih stolova

1.1 TS se sazivaju redovno, otprilike dvaput mesečno. Međutim, TS se mogu sazivati češće ako predsedavajući, kopredsedavajući i sekretar smatraju da je to potrebno.

1.2 Predsedavajući, kopredsedavajući i sekretar predlažu datum i vreme sastanka TS, dok članovi TS-a o tome odlučuju.

1.3 Sekretar TS-a priprema dnevni red sastanka TS-a, prema instrukcijama predsedavajućeg i kopredsedavajućeg. Članovi TS-a mogu da doprinesu sastavljanju dnevnog reda kao i ostatka materijala za sastanak.

1.4 Sekretar prosleđuje podržani dnevni red i propratni materijal svim članovima TS-a, najkasnije dva dana pre sastanka.

1.5 Sadržaj dnevnog reda za sastanke osmišljava se u skladu sa delokrugom i radnim planom TS-a.

1.6 TS svoje zaključke donosi konsenzusom. Sekretarijat prosleđuje zaključke sa sastanka svim članovima, u roku od deset dana od dana održavanja sastanka TS-a.

1.7 Predsedavajući, kopredsedavajući i sekretar mogu da odluče da pozovu spoljne stručnjake na sastanak TS-a. Ostali članovi TS-a takođe mogu da predlože da se pozovu stručnjaci.

3. Dodatne informacije o aktivnostima Operativne grupe

Za pripremu konačnog izveštaja koristiće se puno dodatnog materijala, uključujući studijska dokumenta/izveštaje stručnjaka koje finansiraju različiti donatori, studijske grupe, koje – u toku funkcionisanja Operativne grupe, mogu da posete zemlje članice EU i druge zemlje da bi se upoznali sa načelima i praksom politike evropske integracije u tim zemljama.

Svi izveštaji TS-a, kao i dijagnostički i konačni izveštaj, objavljuju se na internet stranicu Operativne grupe, na albanskom, srpskom i engleskom jeziku. Odštampane verzije se prosleđuju svim zainteresovanim institucijama, organizacijama i stručnjacima. Osim toga, Sekretarijat Operativne grupe će svim zainteresovanim redovno dostavljati informacije o radu Operativne grupe, kao i njen radni materijal.

Očekuje se da će istraživački rad koji obavlja OGEI izazvati veliko zainteresovanje. Članovi i


22

stručnjaci Operativne grupe biće pozvani da predstave informacije o svojim aktivnostima i izveštaje različitim parlamentarnim, vladinim komisijama i grupama. Stalno interesovanje za rad Operativne grupe posebno, izražavaju Nacionalni savet za evropsku integraciju Kosova, Kancelarija Predsednika, različita Vladina ministarstva i agencije, lokalni organi i vlasti, regionalne organizacije, kao i nevladin sektor i različite poslovne organizacije.


23

Aneksi

1. Zaduženja – TS 1: Reforma javne uprave

Predsedavajući TS-a: .....

Kopredsedavajući TS: g. Kastriot Halili, Viši službenik za evropske poslove, MEI

Sekretar TS: g. Arben Kalaja, Savetnik GIZ-a

TS će se sastojati od aktera iz vladinih institucija, nezavisnih institucija, organizacija civilnog društva, akademskih i istraživačkih institucija, kao i međunarodnih organizacija i donatora aktivnih u ovom sektoru. Operativna grupa za evropsku integraciju će usvojiti i ažurirati detaljni spisak članova, koji bi mogli pristupiti iz:

- Kancelarije Premijera; - Ministarstve javne uprave; - Ministarstve finansija; - Ministarstve evropskih integracija; - Ministarstve lokalne samouprave; - Asocijacije kosovskih opština; - Kosovskog instituta za javnu upravu; - Sindikat javnih službenika, - Donatora aktivnih u ovom sektoru, - Većih organizacija civilnog društva aktivnih u oblasti reforme javne uprave.

1.1. Pregled

Kosovo je tek protekle decenije počelo da gradi svoju javnu upravu, ali to ga svakako nije sprečilo od stvaranja elementarnog okvira delotvorne javne uprave.

Ubrzo nakon formiranja javne uprave Kosova, Vlada je odlučila da preduzme mere za njenu reformu, usvajanjem Strategije za reformu javne uprave (RJU) 2007. godine i formiranjem Međuministarske komisije i relevantnih radnih grupa kako bi nadgledale i koordinisale sprovodjenje strategije. Da bi podržalo realizaciju strategije, Ministarstvo javne uprave je formiralo svoje Odeljenje za upravljanje reformom javne uprave, koja služi kao Sekretarijat međuministarske komisije. Vlada je 2010. godine odlučila da revidira Strategiju za RJU, što je dovelo do toga da strategija pokriva period 2010-2013. U vreme revizije strategije ocenjeno je da je završeno oko 20 procenata aktivnosti prvobitnog


24

Akcionog plana za sprovođenje strategije.

Vlada je u međuvremenu takođe odlučila da započne proces obnove horizontalnog i vertikalnog funkcionalnog pregleda, koji je urađen uz donatorsku pomoć, a završen je 2009. godine i rezultirao je objavljivanjem izveštaja o 20 javnih institucija i 12 sektora. Na osnovu tih izveštaja i uz nadzor međuministarske komisije za RJU, institucije koje su obuhvaćene funkcionalnim pregledom trebalo je da izrade strateške akcione planove sa osvrtom na planiranje realizacije relevantnih preporuka. Vlada je dosad usvojila 7 takvih planova (MUP, MJA, MLU, MI, MSPP, MZP i KIJA), dok je MMKRJA odobrila 2 (MPŠRR i MF).

Paralelno sa ovim procesom, Vlada je takođe posvetila svoje napore regulisanju funkcionisanja javne službe radom na izradi Zakona o javnoj službi i Zakona o zaradama javnih službenika, koji je nakon usvajanja od strane Skupštine maja 2010. godine stupio na snagu početkom 2011. godine. Dosad je usvojen veći deo podzakonskih akta kojima se sprovode pomenuti zakoni.

Pored toga, u skladu sa pomenutim naporima uz osvrt na reformu javne uprave, Vlada je 2009. godine usvojila Strategiju za elektronsku upravu, koja ima za cilj prelazak sa tradicionalne javne uprave na modernu elektronsku upravu. Ovo je omogućilo da neke usluge, kao što su matična služba i registracija preduzeća, budu dostupne u elektronskom obliku.

Što se tiče lokalne samouprave, kao deo rešavanja statusa Kosovo je uložilo ozbiljne napore u pogledu decentralizacije. Stoga, formirane su četiri nove Opštine, a jedna Opština je proširena. Novoformirane Opštine su u procesu potpune funkcionalizacije svojeg delovanja. U ovoj fazi je Opštinama prenesen niz nadležnosti sa centralnog nivoa i iz matičnih opština. Pored toga, nove opštine su počele sa pružanjem usluga svojim građanima. Preostalo je da se oformi Opština Severna Mitrovica.

Iako je postignut značajan napredak u pogledu reformi u oblasti javne uprave, ostaje ipak niz izazova kojima Vlada treba da se pozabavi u kratkom i srednjem roku. Stoga je potrebno dalje jačanje kapaciteta da se planira, prati i ocenjuje strategija za RJU, kao i koordinacija u realizaciji funkcionalnog pregleda. Takođe je potrebno da se povećaju kapaciteti institucija da sprovode nove zakone o javnoj službi, kao i mehanizmi za sveukupnu izgradnju kapaciteta. Na kraju, sveukupni kapaciteti Vlade za strateško planiranje i budžetske veze iziskuju više napora.

1.2. Svrha i odgovornosti

Sveukupni cilj tematičnog stola (TS) za reformu javne uprave je da podrži povećanje i dalji razvoj moderne i delotvorne javne uprave na Kosovu sposobne da obezbedi pružanje


25

jasnih usluga na zadovoljavajućem nivou. TS ima za cilj da ovo postigne kroz razvoj mehanizama za postizanje konsenzusa sa pogledom na dotičnu reformu, uz uključivanje svih zainteresovanih strana za proces, ali usredsređujući se na vladine institucije (centralne i opštinske), organizacije civilnog društva aktivne u ovoj oblasti, sindikate radnika u javnoj službi, kao i različite projekte koji podržavaju ovaj sektor.

Delokrug TS je sektor reforme uprave, usredsređen uglavnom na sprovođenje Strategije za RJU i Akcioni plan za njeno sprovođenje, zakone o javnoj službi i zaradama javnih službenika, uz istovremeno usredsređivanje na realizaciju preporuka funkcionalnog pregleda putem strateških planova relevantnih institucija. Pored toga, delokrug TS-a se širi na razvoj institucionalnih kapaciteta javne uprave, naročito sa pogledom na realizaciju procesa decentralizacije. Na kraju, TS se bavi poljem strateškog planiranja, a naročito srednjoročnim strateškim planiranjem i njegovim vezama sa budžetskim planiranjem.

Zadaci i odgovornosti TS su sledeće:

1. Razmatranje postojećeg stanja u odgovarajućem sektoru, sa ciljem da se dođe do zajedničkog razumevanja između članova TS-a;

2. Doprinos razvoju nacionalnih politika, primene i praćenju u odgovarajućim sektorima, razmatranjem i postizanjem dogovora oko realističnih srednjoročnih mera, uzimajući u obzir potencijalne resurse na raspolaganju;

3. Doprinos boljoj konsultaciji i koordinaciji između akterima u ovom sektoru; 4. Doprinos boljem nacionalnom vlasništvu nad okvirom politike integracije u EU, u

ovom sektoru; 5. Doprinos boljem dijalogu oko politikama između Kosova i EU u ovom sektoru i

primena dogovorenih mera; 6. Sakupljanje i analiziranje informacija i podataka u vezi sa odgovarajućim sektorima,

uključujući akademsko istraživanje, analizu politike i najboljih praksi u sektoru; 7. Doprinos unapređenju javne odgovornosti i transparentnosti aktera u ovom

sektoru; 8. Doprinos povećanju svesti javnosti i učešće građana u procesu integracije u EU u

ovom sektoru.

1.3. Sveprisutna pitanja

Javno informisanje i komunikacija: Sve aktivnosti koje sprovodi svaki TS organizuju se na takav način da se obezbedi neophodna razmena informacija između aktera koji su u njoj predstavljeni i proaktivno informisanje šire javnosti o rezultatima njenih aktivnosti. Da bi se to postiglo, svaki TS, osim redovnih sastanaka, organizuje različita dešavanja radi


26

razmene informacija i redovno objavljuje materijal izrađen u sklopu rada na pristupačnom internet stranicu Operativne grupe za evropsku integraciju.

IPP i pomoć donatora: Mnoge aktivnosti u oblastima koje pokrivaju OGEI i TS, posebno u okviru evropske integracije, na različite načine dobijaju podršku preko IPP/IPA-e i drugih donatora. Stoga, svaka TS odražava taj aspekat u sklopu svog rada obezbeđivanjem da su načela obezbeđivanja takve podrške dobila odgovarajuću pažnju u toku razmatranja koja imaju njeni članovi, posebno kada se predlažu mere za otklanjanje prepoznatih propusta. U obavljanju svojih zadataka, TS će obezbediti pripremu dijagnostičkog izveštaja o reformi javne uprave, koji će sadržati procenu trenutne situacije u vezi sa reformom javne uprave, uključujući i najbolje prakse. Štaviše, TS će pripremiti konačni izveštaj o reformi javne uprave, koji će sadržati preporuke kako da se reše izazovi uočeni u sektoru reforme javne uprave.

TS će raditi u skladu sa vodećim načelima tematičnih stolova koje usvoji Operativna grupa za evropsku integraciju.

1.4. Vremenski okvir

TS treba da završi dijagnostički izveštaj o RJU do kraja jula 2012, a očekuje se da završi svoj konačni izveštaj o TJA do kraja decembra 2012. godine. TS će delovati na osnovu plana delovanja, koji će izraditi Sekretarijata i usvojiti TS.

1.5. Delokrug oblasti TS

1. VLADA

1.1 Pravni okvir za funkcionisanje Vlade, uključujući zakonodavni okvir 1.2 Praćenje i ocenjivanje zakonodavstva i politika 1.3 Politike i institucionalni okvir za evropsku integraciju 1.4 Primena funkcionalnog pregleda

2. PARLAMENT

2.1 Nadzor nad izvršnim ogrankom 2.2 Provera i usklađivanje zakonodavstva i obezbeđivanje kompatabilnosti sa

pravnim tekovinama EU


27

2.3 Sopstveni administrativni kapaciteti: pravna služba, politike za upravljanje ljudskim resursima

2.4 Praćenje primene zakonodavstva 3. JAVNA SLUŽBA

3.1 Pravni okvir za Javnu službu 3.2 Primena tog okvira 3.3 Administrativno pravo 3.4 Ugradnja evropskih principa o javnoj administraciji2

4. SPROVOĐENJE STRATEGIJE ZA RJU

4.1 Sprovodjenje Strategije i njena održivost 4.2 Strukture za njenu sprovodjenje i praćenje 4.3 Kapaciteta za planiranje, praćenje i ocenjivanje Strategije

5. NEZAVISNI NADZORNI ODBOR

5.1 Mandat 5.2 Resursi 5.3 Rezultati

6. POLITIKA I OBUKA O UPRAVLJANJU LJUDSKIM RESURSIMA

6.1 Razvoj politike za upravljanje ljudskim resursima 6.2 Strategija opšte obuke za javne službenike 6.3 Administrativni kapaciteti KIJU 6.4 Donatorska tehnička pomoć (Šema mladih stručnjaka, Regionalna škola za

javnu upravu) 7. INTEGRITET

7.1 Kodeks ponašanja javih službenika 7.2 Uloga Ombudsmana u nadzoru administrativnih organa 7.3 Ocenjivanje revizije i učinka 7.4 Transparentnost i pristup zvaničnim dokumentima 7.5 Prijava imovine i sukob interesa 7.6 Zaštita duvača u pištaljku 7.7 Zaštita ličnih podataka 7.8 Upotreba službenih jezika

8. UPRAVLJANJE I KONTROLA JAVNIH RASHODA

8.1 Pravni i politički okviri 8.2 SOT i budžet zasnovani na programima i orijentisani prema rezultatima

2 Na način kako ih definiše SIGMA, 1999.


28

8.3 Pravni i institucionalni okviri za javne nabavke: transpozicije pravne tekovine EU-a

9. KREIRANJE I KOORDINACIJA POLITIKA

9.1 Aranžmani za strateško planiranje i praćenje 9.2 Veza između politika i budžeta 9.3 Koordinacija razvoja i evropskih integracija 9.4 Nacionalna strategija i sektorske strategije: njihova međusobna povezanost

10. LOKALNA UPRAVA I DECENTRALIZACIJA

10.1 Trenutna struktura lokalne uprave: razgraničenje ovlašćenja između centralne i lokalne uprave

10.2 Decentralizacija ovlašćenja sa centralnih na lokalne institucije, uključujući fiskalnu decentralizaciju

• Analiza najboljih praksi u vezi sa reformom javne uprave • Rezime dijagnostičkog izveštaja o reformi javne uprave

2. Zaduženja – TS 2: Pravda, sloboda i bezbednost

Predsedavajući TS: .....

Kopredsedavajući TS: Malisa Venhari, Viši Službenik za Evropska Pitanja, MEI

Sekretar TS: Sylë Sefaj, Savetnik GIZ-a

Članovi TS

Tematski stolovi za pravdu, slobodu i bezbednost će se sastojati iz zainteresovanih strana iz vladinih institucija, organizacija civilnog društva, profesionalnih udruženja, akademskih i istraživačkih institucija, kao i međunarodnih organizacija i donatora aktivnih u polju izbora, pravosuđa, borbe protiv korupcije, ljudskih prava i zaštite manjina, kao i unutrašnjih poslova. Operativna Grupa za Evropsku Integraciju će usvojiti i ažurirati detaljni spisak članova TS.

2.1. Opšte informacije


29

Kosovo je u oblasti izbora kompletiralo svoj pravni okvir. Pored ustavnih odredbi (uglavnom člana 45. koji garantuje pravo na izbor i političko učešće, i člana 139. koji reguliše funkcionisanje centralne izborne komisije), glavni zakonski akti koji regulišu ovu oblast su Zakon o opštim izborima (iz juna 2008), Zakon o lokalnim izborima (iz juna 2008), kao i Zakon o finansiranju političkih partija (iz decembra 2011). Glavne institucije odgovorne za upravljanje izbornim procesom su Centralna izborna komisija, dok su opštinske izborne komisije i birački odbori odgovorni za upravljanje izborima. Centralna izborna komisija je sastavljena od 11 članova, njen predsedavajući je imenovan od strane predsednika Republike iz redova sudija Vrhovnog suda ili apelacionih sudova kao i deset članova koje imenuju parlamentarne grupe. Pored toga, Komisija za izborne žalbe i predstavke je nezavisno telo zaduženo za rešavanje žalbi i predstavke u vezi sa izbornim procesom. Za parlamentarne izbore 2010. godine je usvojeno petnaest (15) pravila, dok je jedno pravilo usvojeno krajem 2010. i reguliše nedefinisane vremenske rokove potrebne za prevremene izbore. Prema izbornom sistemu, Kosovo je jedinstvena izborna oblast. Skupština Kosova ima 120 poslaničkih mesta, od kojih je 100 dodeljeno političkim subjektima na osnovu dobijenih glasova, a 20 mesta je rezervisano za političke subjekte koji zastupaju manjine. Nakon poslednje reforme, mesta se popunjavaju na osnovu otvorenog glasačkog listića za jedinstvenu oblast sa unapred dodeljenim brojevima umesto sa imenima kandidata, a birač može da glasa za pet kandidata jedne političke partije. Međutim, poslednji izbori su pokazali da još uvek nije obezbeđen integritet izbornog procesa i sistema u smislu administracije, praćenja i izbornih rezultata. Prema izveštaju EU o napretku Kosova za 2011. godinu, ’ostaju izazovi u pogledu saglasnosti sa međunarodnim standardima i jednostavnosti trenutnog sistema i nekažnjivosti u vezi sa izbornim prevarama’. U tom pogledu, Skupštinski Odbor za izbornu reformu i njegova radna grupa su započeli reformu izbornog sistema kroz reviziju Zakona o izborima i reformu izbornih institucija, uključujući obezbeđivanje integriteta izbornog sistema. Veći deo okvirnog zakonodavstva za pravosuđe je završen. Pored četiri glavna zakona za reformu pravosuđa (o sudovima, tužilaštvima, Sudskom savetu Kosova i Tužilačkom savetu Kosova), drugo relevantno zakonodavstvo za ovu oblast uključuje krivični zakonik, kao i zakone koji regulišu Ustavni sud, zaštitu svedoka, međunarodnu pravnu saradnju u krivičnim postupcima, civilne aspekte međunarodne otmice dece, zakonik o maloletničkom pravosuđu, forenziku, krivičnu odgovornost pravnih lica za krivične prekršaje, posredovanje, beležništvo, advokaturu, parnični i ne parnični postupak (građanske parnice), i Posebnu komoru Vrhovnog suda. Tri bilateralna sporazuma (sa Belgijom, Makedonijom i Turskom) o međunarodnoj pravnoj saradnji u krivičnim postupcima takođe su deo pravnog okvira u ovoj oblasti. Nakon uspešnog završetka prvog sveobuhvatnog procesa izbora sudija i tužilaca, utvrđen je


30

reformisani sistem zarada (preduslov da se poveća održivost i nezavisnost sistema), a takođe su uspostavljeni sistemi posredovanja i beležništva i u potpunosti su funkcionalni. Okvir politike u ovoj oblasti sadrži akcioni plan za primenu Zakona o sudovima i strategiju za smanjenje zaostalih predmeta. Kosovo se u ovoj fazi suočava sa mnogim izazovima u oblasti pravosuđa, uključujući i nedostatak institucionalnih kapaciteta i ekspertize za potpunu primenu zakona koji regulišu sve funkcije celokupnog pravosudnog sistema i sprovođenje sveobuhvatne strukturne reforme ovog sistema, nedostatak delotvorne infrastrukture za upravljanje predmetima i razmenu informacija, veliki broj zaostalih predmeta naročito u opštinskim sudovima, kao i zabrinutosti vezano za bezbednost i zaštitu sudija i tužilaca, nepristrasnost, političko mešanje, i korupciju i loše vladanje. Kosovo je do velike mere završilo svoj pravni okvir u oblasti politike za suzbijanje korupcije. To obuhvata i antikorupcijski zakon, kao i zakone o kosovskoj agenciji za borbu protiv korupcije, finansiranju političkih partija, sprečavanje sukoba interesa u vršenju javnih funkcija, prijavi porekla i kontroli imovine viših javnih službenika, ali i drugo relevantno zakonodavstvo, kao što je zakon o prekršajima, i zakone o javnoj službi Kosova, administrativnom postupku i o pristupu javnim dokumentima. Takođe je na snazi strategija za borbu protiv korupcije, koja pokriva tri godine i ažurira se jednom godišnje. Glavni izazovi i prioriteti u ovoj oblasti su završetak pravnog okvira (kroz usvajanje zakona o oduzimanju nezakonito stečene imovine u skladu sa pravnom tekovinom EU, zakona o izmeni i dopuni Zakona br. 03/L-191 o izvršenju krivičnih sankcija, dopuna zakona o krivičnom postupku br. 2003/26), priman postojećeg zakonodavstva u celom ciklusu (od prevencije do presuđivanja), povećanje saradnje i koordinacije između Agencije za borbu protiv korupcije, policije i tužilaštva, kao i dalje usklađivanje i primena Zakona o finansiranju političkih partija. Kosovo je u oblasti ljudskih prava i zaštite manjina i kulturnog nasleđa izradilo pravni okvir koji prepoznaje najviše evropske standarde. Ovaj okvir sadrži ustavne odredbe, direktno primenljive međunarodne instrumente, kao i zakone o borbi protiv diskriminacije, Ombudsmanu, manjinskim zajednicama, rodnoj ravnopravnosti, protiv nasilja u porodici, slobodi udruživanja u nevladine organizacije, javnim okupljanjima, verskim slobodama, upotrebi jezika, nezavisnoj medijskoj komisiji i emitovanju (i statut Kosovskog novinarskog saveta), radio-televiziji Kosova (trenutno je u razmatranju kako bi se takođe regulisala Nezavisna komisija za medije i emitovanje), radu, štrajkovima, Socijalno-ekonomskom savetu, Policijskom inspektoratu Kosova, izvršenju kaznenih sankcija, pristupu javnim dokumentima, eksproprijaciji nepokretne imovine, specijalnim zaštićenim zonama, i kodeks o maloletničkom pravosuđu. Pored toga, zamenik premijera


31

nadgleda reformu institucionalnih struktura koje se bave ljudskim pravima i zaštitom manjina. U tom pogledu, izrađeno je administrativno uputstvo u bliskoj saradnji sa svim glavnim akterima. Glavna dokumenta politike za ovu oblast obuhvataju sveukupnu strategiju o ljudskim pravima, strategiju za zajednice i povratak 2009/2013, priručnik za održivi povratak, strategiju za integraciju zajednice Roma, Aškalija i Egipćana 2009/2015 (uključujući posebnu strategiju za obrazovni sektor), strategiju za rodnu ravnopravnost 2008/2013, strategiju za prava deteta 2009/2013 i akcioni plan za osobe sa invaliditetom. Najveći izazovi u oblasti ljudskih prava i zaštite manjina i kulturne baštine su racionalizacija i pojednostavljenje vladinih struktura koje rade u ovoj oblasti, primena zakonodavstva o ljudskim pravima od strane pravosuđa (naročito o borbi protiv diskriminacije), uključujući mere za kršenje ljudskih prava, primenu, praćenje i ocenjivanje primere strateških dokumenata. Ovo zadnje, zauzvrat, zahteva značajno povećanje razumevanja i kapaciteta vlade i pravosudnih institucija za razvoj i primenu politike, kao i značajno povećanje angažovanja i saradnje sa svim relevantnim nezavisnim institucijama u oblasti (naročito uzimanje u obzir njihovih preporuka), ali i sa organizacijama civilnog društva. Još jedan set konkretnih izazova je povezan sa primenom svojinskih prava, razvojem nastavnog plana i programa na manjinskim jezicima i značajnim poboljšanjem pristupa ovih zajednica (naročito zajednici Roma, Aškalija i Egipćana) javnom obrazovanju, javnoj svesti i informisanju, pristupu pravdi, zastupljenosti žena i manjinskih zajednica u institucijama i javnim uslugama, pružanju javnih usluga bez diskriminacije, rehabilitaciji i tretmanu osoba sa invaliditetom, zavisnicima od narkotika i alkohola, i prevara i bezbednosnih standarda u kazneno-popravnim ustanovama. Pored toga, ostaju izazovi da se obezbede objekti i opredeljivanje dovoljnog budžeta za Ombudsmana. Kosovo je uložilo koncentrisane napore u razvoju svog pravnog, političkog i institucionalnog okvira u oblasti pravde, sloboda i bezbednosti, težeći približavanju standardima EU i obezbeđivanju sprovođenja i primene. Ovi napori su dobili poseban zamah uoči procesa vizne liberalizacije koji je EU započela sa susednim zemljama Kosova i procesa koji je EU obećala Kosovu. Veći deo pripremljenog zakonodavstva se smatra saglasnim sa EU. ono reguliše integrisano upravljanje i kontrolu granica, strance, azil, readmisiju, državljanstvo, civilni registar, putne isprave, lične isprave, lično ime, stanovanje i prebivalište, Policiju Kosova, Policijski inspektorat, krivični postupak, sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, upravljanje zaplenjenom i konfiskovanom imovinom, zaštita svedoka, prevencija i borba


32

protiv sajber kriminala, zaštita ličnih podataka, očuvanje javnog reda i mira, bezbednost u saobraćaju, civilno korišćenje eksploziva, oružje i usluge privatnog obezbeđenja. Pravni okvir takođe sadrži međunarodne bilateralne sporazume o readmisiji, zajedničku kontrolu granica, međunarodnu policijsku saradnju, saradnju i uzajamnu pomoć u carinskim poslovima, i operativne memorandume o saradnji između institucija za vladavinu prava unutar zemlje, o kontroli granica, zajedničkim istragama, itd. Sa druge strane, relevantne institucije su takođe izradile i primenjuju politički okvir, koji se sastoji od akcionog plana za viznu liberalizaciju (očekuje se da bude pregledan nakon usvajanja plana/strategije od strane Evropske Komisije), i nacionalne strategije o: integrisanom upravljanju granicama, migraciji, reintegraciji lica vraćenih u procesu repatrijacije, sprečavanju kriminala, policijsko delovanje prema obaveštajnim podacima, protiv organizovanog kriminala, protiv terorizma, protiv trgovine narkotika, protiv trgovine ljudima, nacionalna bezbednost, kontrola i prikupljanje sitnog oružja i lakog naoružanja, integrisani sistem za upravljanje vanrednim situacijama i plan za odgovor na vanredne situacije. Još jedna kategorija političkih dokumenata uključuje dokumente za institucionalni razvoj, uglavnom strateški razvojni plan Ministarstva unutrašnjih poslova 2009-2012, plan za strateški razvoj Policije Kosova 2010-2015 i strateški operativni okvir Carine Kosova 2010-2012. Uprkos značajno povećanoj političkoj spremnosti kosovskih vlasti i EU da se ubrzaju institucionalne reforme i ispunjavanje evropskih standarda u ovoj oblasti, i dalje postoji niz izazova koji zahtevaju prethodnu pažnju, uključujući:

- Uspostavljanje viznog režima (i razvoj pravnog i političkog okvira za njegovo sprovođenje);

- Završetak demarkacije granica; - Puna funkcionalizacija IT sistema za upravljanje granicama u saglasnosti sa

standardima EU; - Puna funkcionalizacija zajedničkog operativnog centra za upravljanje granicama (u

punoj saglasnosti sa konceptom zajedničkog upravljanja granicama); - Upravljanje procesom izdavanja biometrijskih pasoša; - Obezbeđivanje održive reintegracije lica vraćenih u procesu repatrijacije, naročito

potpuno osposobljavanje opštinski struktura koje se bave reintegracijom; - Nastavka pregovora i potpisivanje sporazuma o readmisiji, naročito sa zemljama iz

kojih tražioci azila potiču; - Izrada integrisane baze podataka o pitanjima migracije i azila; - Poboljšanje rukovanja slučajevima azila kroz proceduralni ciklus koji zahteva

zakonodavstvo i stavljanje u funkciju novog centra za azilante svečano otvorenog februara 2012;


33

- Puno stavljanje u funkciju Agencije za upravljanje oduzetom i konfiskovanom imovinom;

- Povećanje saradnje između agencija za primenu zakona (počevši od integrisanja protoka informacija);

- Jačanje tehničkih i ljudskih resursa za borbu protiv organizovanog kriminala (uključujući povećanjem kapaciteta i poboljšanjem procedura za istragu kriminala);

- Sprečavanje finansijskog kriminala (počevši od poboljšanja nadzora finansijskih transakcija), kao i trgovine narkoticima i ljudima;

- Uspostavljanje i primena programa za zaštitu svedoka; - Funkcionalno pravosuđe, i poboljšanje međunarodne policijske saradnje (ometene

zbog političkih okolnosti).


Opšti cilj tematskog stola o pravdi, slobodi i bezbednosti je da podrži jačanje vladavine prava i poštovanje i zaštitu svih kategorija elementarnih ljudskih prava i sloboda na Kosovu, u skladu sa domaćim i međunarodnim zakonodavstvom na snazi, i u skladu sa evropskim standardima i najboljim praksama. TS ima za cilj da ovo postigne kroz razvoj mehanizama za dobijanje konsenzusa koji će podržati ovaj proces, angažovanjem u ove mehanizme sve zainteresovane strane u procesu, usredsređivanjem na vladine institucije, nezavisne institucije, organizacija civilnog društva, akademske i istraživačke institucije aktivne u ovom sektoru, kao i međunarodne organizacije i donatore koji podržavaju sektor. Sa pogledom na podršku Kosovu da postane potpuno razvijeni deo evropske oblasti pravde, sloboda i bezbednosti, delokrug TS će obuhvatiti dve kategorije oblasti: elementarna ljudska prava i slobode (prema političkim kriterijumima), i evropski standardi pravde, slobode i bezbednosti. Poslednja oblast obuhvata razvoj i primenu pravnog i političkog okvira, kao i uspostavljanje, reformisanje i dalji razvoj institucionalnog okvira i jačanje njihovih kapaciteta, sa pogledom na obezbeđivanje pune i efikasne primene i sprovođenja pravnog i političkog okvira. Ovo na kraju ima za cilj stvaranje uslova koji će obezbediti (a) puno poštovanje međunarodnih i evropskih standarda elementarnih prava i sloboda, i (b) zaštitu i poštovanje svih kategorija tih prava i sloboda. Ovo takođe obuhvata oblasti kulturnog nasleđa. Pored toga, delokrug TS se širi i na oblasti pravosudnog sistema, politike za borbu protiv korupcije i evropske standarde pravde, slobode i bezbednosti, usredsređujući se na reformu i dalji razvoj relevantnih pravnih i političkih okvira, ali i na reformu, razvoj i povećanje kapaciteta relevantnih institucija, sa ciljem da budu sposobne da obezbede postizanje relevantnih standarda kroz delotvornu primenu i sprovođenje.


34

Da bi se postigao sveukupni cilj za razvoj mehanizama za dobijanje konsenzusa u sektoru pravde, sloboda i bezbednosti, zadaci i odgovornosti tematskog stola o pravdi, slobodi i bezbednosti biće:

- Razmatranje postojećeg stanja u sektoru pravde, slobode i bezbednosti, sa ciljem da se dođe do zajedničkog razumevanja između članova;

- Doprinos razvoju nacionalne politike, primene i praćenju u sektoru pravde, slobode i bezbednosti, razmatranjem i postizanjem dogovora oko realističnih srednjoročnih mera, uzimajući u obzir potencijalne resurse na raspolaganju;

- Doprinos poboljšanju konsultacije i koordinacije među zainteresovnih stranaka u sektoru pravde, slobode i bezbednosti;

- Doprinos povećanju nacionalnog vlasništva nad okvirom politike integracija u EU, u sektoru pravde, slobode i bezbednosti;

- Doprinos poboljšanju dijalogu o politikama između Kosova i EU u sektoru pravde, slobode i bezbednosti i primena dogovorenih mera;

- Sakupljanje i analiziranje informacija i podataka u vezi sa sektorom pravde, slobode i bezbednosti, uključujući akademsko istraživanje, analiziranje politika i najboljih praksi u sektoru;

- Doprinos unapređenju javne odgovornosti i transparentnosti aktera u sektoru pravde, slobode i bezbednosti;

- Doprinos povećanju svesti javnosti i učešće građana u procesu integracije u EU u sektoru pravde, slobode i bezbednosti.


Javno informisanje i komunikacija: Sve aktivnosti koje sprovodi svaka od TS organizuju se na takav način da se obezbedi neophodna razmena informacija između zaineresovanih stranaka koji su u njoj predstavljeni i proaktivno informisanje šire javnosti o rezultatima njenih aktivnosti. Da bi se to postiglo, svaka TS, osim redovnih sastanaka, organizuje različita dešavanja radi razmene informacija i redovno objavljuje materijal izrađen u sklopu rada na pristupačnom internet portalu Operativne Grupe za Evropsku Integraciju. IPA i pomoć donatora: Mnoge aktivnosti u oblasti pravde, slobode i bezbednosti, posebno u okviru evropske integracije, na različite načine dobijaju podršku preko IPA i drugih donatora. Stoga, TS odražava taj aspekat u sklopu svog rada osigurvajuči se da su načela obezbeđivanja takve podrške dobila odgovarajuću pažnju u toku razmatranja koja imaju njeni članovi, posebno kada se predlažu mere za otklanjanje prepoznatih propusta.


35

U obavljanju svojih zadataka, TS će obezbediti pripremu dijagnostičkog izveštaja u oblasti pravde, slobode i bezbednosti, koji će sadržati procenu trenutne situacije u vezi sa pravdom, slobodom i bezbednošču, uključujući i najbolje prakse. Štaviše, TS će pripremiti konačni izveštaj u oblasti pravde, slobode i bezbednosti, koji će sadržati preporuke kako da se reše izazovi uočeni u ovom sektoru. TS će raditi u skladu sa vodećim načelima tematskih stolova, koje usvoji Operativna Grupa za Evropsku Integraciju.

2.4. Vremenski rokovi

TS treba da završi dijagnostički izveštaj o pravdi, slobodi i bezbednosti do kraja jula 2012, a očekuje se da završi konačni izveštaj o pravdi, slobodi i bezbednosti do kraja decembra 2012. godine. TS će delovati na osnovu plana delovanja, koji će izraditi Sekretarijat a usvojiti TS.


1. REFORMA IZBORNOG SISTEMA

2. SUDSKI SISTEM

2.1. Zakonodavni okvir 2.2. Institucionalni okvir 2.3. Međuinstitucionalna i međunarodna saradnja

3. ANTIKORUPCIJSKA POLITIKA

3.1. Zakonodavni okvir 3.2. Institucionalni okvir 3.3. Primena antikorupcionog zakonodavstva

4. LJUDSKA PRAVA I ZAŠTITA MANJINA

4.1. Promocija i primena osnovnih prava 4.2. Civilna i politička prava 4.3. Socijalna i ekonomska prava 4.4. Antidiskriminacija 4.5. Imovinska prava 4.6. Poštovanje i zaštita manjina i kulturnih prava 4.7. Kulturno nasleđe


36

4.8. Nestala lica 5. PRAVOSUĐE, SLOBODA I BEZBEDNOST

5.1. Upravljanje granicama 5.2. Migraciona politika 5.3. Vizna politika 5.4. Politika u vezi sa azilom 5.5. Pravosudna saradnja u parničnim i krivičnim pitanjima 5.6. Policijska saradnja i borba protiv organizovanog kriminala 5.7. Borba protiv terorizma 5.8. Borba protiv droge 5.9. Carinska saradnja 5.10. Zaštita ličnih podataka

• Analiza najboljih praksi koje se odnose na PSB • Rezime dijagnostičkog izveštaja o PSB

3. Zaduženja TS 3: Ekonomska, finansijska i statistička pitanja


Kopredsedavajući TS-a: Jeton Karaqica, Visoki službenik za ekonomska pitanja, MEI

Sekretar TS-a: Ertan Munoglu, Savetnik GIZ-a

Članovi TS

Tematski sto o ekonomskim, finansijskim i statističkim pitanjima će se sastojati od zainteresovanih stranaka koje dolaze iz vladinih institucija, nezavisnih institucija, regulatornih tela, predstavnika poslovne zajednice, sindikata, profesionalnih udruženja kao i organizacijama civilnog društva, akademskih i istraživačkih instituta koji su aktivni u ovoj oblasti, kao i međunarodnih organizacija i donatora koji ih podržavaju. Operativna Grupa za Evropsku Integraciju će usvojiti i ažurirati detaljni spisak članova TS.


Što se tiče makroekonomske stabilnosti, realni rast BDP-a za 2011. je procenjen na 5,3% koji je uglavnom vođen značajnom javnom potrošnjom, potrošnjom i investicijama. Iako se


37

izvoz povećao, njegov doprinos realnom povećanju u 2011. je negativan sa 1,7% u realnom BDP rastu. Trgovinski deficit za 2011. se povećao za oko 0,3% u odnosu na BDP iz 2010. U periodu od jula 2010. do jula 2011. trgovinski deficit se povećao sa 992 miliona na 1,122 miliona evra. Udeo izvoza u BDP se povećao na 7,4% sa veoma niskih 4,5% u 2009. Međutim, uvoz robe se povećao za 11% u 2011. uglavnom zbog većih investicionih projekata koji su stimulisali značajan uvoz robe. Prihodi (isključujući dividende i grantove) su se povećali na 25,3% BDP-a; dve trećine prihoda se prikupljaju od graničnih taksi, dok su direktni poreski prihodi opali. Ukupna primarna potrošnja se povećala na 30,7% BDP-a. Tekući rashodi su se povećali na 18,1% BDP-a zbog povećanja trošenja na plate i naknade. I dok su tokom 2011. opali ukupni prihodi, budžet Republike Kosova je završio sa deficitom od 15,8 miliona evra zbog visoke stope potrošnje.

Do kraja maja 2010, Vlada Republike Kosova je vodila intenzivne pregovore sa MMF-om o programu stend-baj aranžmana (SBA) koji je ozvaničen 7. jula 2010. Ovaj sporazum uključuje podršku od oko 109 miliona evra za period od 18 meseci sa šest isplata sa ciljem da se uskladi fiskalna neravnoteža i da se ostvari predvidljivost u ekonomskoj politici. Nakon ispunjavanja preduslova postavljenih u SBA izvršena je prva isplata u iznosu od 22 miliona evra, dok je isplata preostalih 5 rata planirana nakon kvartalne revizije, gde je prva revizija urađena sredinom oktobra 2010. a druga januara 2011. Na kraju 2010. podaci su pokazali da je fiskalni učinak tokom druge polovine 2010. bio u potpunoj saglasnosti sa pokazateljima definisanim u SBA programu. Zbog političkih dešavanja i povećanja plata kosovska Vlada je odstupila od SBA programa. Ovo je dovelo do novih pregovora i Vlada je potpisala novi sporazum sa MMF-om – Program Monitorisaja Kadrova (PMK) koji je utvrdio granicu primarnih rashoda do kraja 2011. na 1,433 miliona evra.

Uglavnom, ekonomska situacija je izazovna. Značajna fiskalna ekspanzija u zadnje dve godine nije uspela da značajno podstakne ekonomski rast i da smanji visoku nezaposlenost. Vlada Kosova vrši reviziju svog makroekonomskog okvira kako bi uzela u obzir inflaciju koja je veća od očekivane i utvrdila da će to imati jasan uticaj na predviđenu stopu realnog rasta i sastav BDP-a. Inflacija tokom 2011. je značajno oscilirala od meseca do meseca; godišnji prosečni IPC u 2011. je bio visok od 7,4%, uglavnom zbog povećanja cena hrane i nafte kao i zbog značajnog povećanja zarada u javnom sektoru. Nezaposlenost je prema istraživanju radne snage iz 2009. bila 45,4%. Istraživanje radne snage nije sprovedeno 2011, međutim, podaci Ministarstva Rada i Socijalne Politike (MRSP) ukazuju na to da je broj registrovanih nezaposlenih lica u oktobru 2011. bio niži za 0,3% nego u istom periodu 2010. godine.

U pogledu SDI, oko polovina njih je u sektoru finansijskih usluga, nekretnina i građevine, što ne predstavlja održivi profil rasta. SDI su činile oko 8,6% BDP-a u 2010, dok su projekcije za 2011. uključivale rast od oko 6,4% ili 385 miliona evra. Prema podacima Centralne Banke, banke i dalje ostaju dominantni finansijski posrednici sa 77% ukupne aktive u finansijskom sektoru, a zatim penzioni fond i osiguravajuća društva sa 15%,


38

odnosno 4%. Rast kredita se povećao za 13,2% u prvom kvartalu 2011. Rast bankarskih uloga je iznosio 8% u prvom kvartalu 2011. Ulozi privatnih lica su predstavljali većinu ukupnih uloga sa udelom od 60%. Nekvalitetni krediti su se povećali sa 4,6% u martu 2010. na 6,2% u martu 2011. I pored ove činjenice, bankarski sistem ostaje stabilan i profitabilan, sa povećanim brojem pozajmica i uloga. Oslikavanje globalne krize u realnom sektoru kosovske ekonomije, naročito tokom 2009, je takođe uticalo na mogućnost servisiranja dugova od strane zajmoprimaca na Kosovu.

Godišnji izveštaj Ministarstva Finansija pokazuje da su ukupni prihodi u 2011. iznosili 1,300 miliona evra tj. da su povećani za 13,6% u poređenju sa prethodnom godinom. Najveći deo prihoda prati sličan obrazac iz prethodnih godina i uključuje takse (carina i poreska uprava) u iznosu od 1,100 miliona evra nakon čega dolaze sopstveni prihodi od 100 miliona evra. Ukupno sakupljanje prihoda u 2011. je dostiglo preko 90% od planiranog. Rashodi u 2011. su iznosili 1,400 miliona evra sa povećanjem od 13% u odnosu na 2010. Dve glavne kategorije rashoda uključuju kapitalne investicije i plate i naknade, što zajedno iznosi 900 miliona evra. Vlada je usvojila svoj budžetski plan za 2012. sa projektovanim povećanjem od 4% što između ostalog uključuje nastavak izgradnje auto puta, finansiranje reforme pravosudnog sistema, unapređivanje kvaliteta obrazovanja, efikasnost javne uprave i jačanje efikasnosti carinske i poreske uprave. Budžet za 2012. iznosi 1,600 miliona evra sa ukupnim planiranim prihodima u iznosu 1.300 miliona evra i ukupnim rashodima od 1.400 miliona evra, dok su kapitalni rashodi u iznosu od 535 miliona evra.

Budžetski deficit za 2010. (bez grantova i jednokratnih prijema dividendi) je bio mnogo veći – 225 miliona evra (5,5% BDP-a) i skoro je nepromenjen u poređenju sa 2009. (227 miliona evra ili 5,8% BDP-a). Pored toga, iznos neplaćenih računa, kako na opštinskom tako i na nivou vlade, se značajno povećao u 2010. dostignuvši 28,5 miliona evra (0,7% BDP-a) za razliku od 4,2 miliona evra u 2009; međutim, Vlada Kosova namerava da počne njihovo nadgledanje na mesečnoj osnovi kao i da smanji planirani deficit od 227 miliona evra (4,7% BDP-a) 2011., preduzimanjem mera konsolidacije.

Kosovo je ažuriralo SOT 2012-2014, dokument zasnovan na učinku koji oslikava program Vlade i Izjavu o prioritetima Vladine politike. Vlasti su napomenule da ova revizija SOT-a ima za cilj da uvrsti sve sektorske strategije u jedan dokument. Makrofiskalni okvir 2012-2014 je zasnovan na dva scenarija: a) osnovni scenario ažuriran sa nedavnim političkim promenama (povećanje zarada u javnom sektoru, nastavak izgradnje auto puta i povećavanje naknada za ratne invalide i porodice poginulih boraca). Prosečan rast BDP-a za period od 2012-2014 po ovom scenariju je projektovan na 5,5%; i b) scenario zasnovan na Kosovskoj viziji ekonomskog razvoja koji ima za cilj dostizanje prosečnog ekonomskog rasta od 7,8% tokom 2012 – 2014.


39

Očekivane veće političke implikacije revidiranog SOR su kapitalni rashodi koji će biti na oko 40% ukupnog budžeta u periodu od 2012-2014, projektovano je smanjenje subvencija javnim preduzećima u ovom periodu u skladu sa vladinom privrženošću privatizaciji javnih preduzeća, Vlada nije predvidela bilo kakve nove zajmove namenjene javnim preduzećima, i promišljene projekcije prihoda se ogledaju u efikasnijoj naplati od strane nadležnih organa.

SOT nastoji da se poboljša i postane strateški i politički orijentisan dokument. U budućnosti ovaj dokument će se čak više skoncentrisati na fiskalnu politiku, strukturnu reformu i ocenjivanje budžetskog uticaja politika i reformi i usredsrediće se na interakciju između makroekonomskog scenarija, fiskalnog srednjoročnog scenarija i strukturnih reformi. Međutim, prognoza prihoda u poslednjem SOT je realnija i pored optimističnog makroekonomskog scenarija. Nakon oštrog povećanja deficita u 2011, SOT predviđa konsolidaciju budžeta vođenu rashodima. Očekuje se da će celokupni deficit postepeno opadati do 31 miliona evra u 2014. Iako je sama po sebi vredna pohvale (ciljajući 0,5% BDP-a u srednjoročnom periodu), kredibilitet ove strategije za smanjenje budžetskog deficita će biti od koristi ako se uradi konsolidacija i podrži detaljnim analizama političkih mera koje stoje iza strategije.

Kosovska Vlada je počela sa pripremom političkog dokumenta koji ima za cilj razvoj zemlje. U saradnji sa resornim ministarstvima i donatorskom zajednicom Vlada ja pripremila i predstavila Ekonomsku viziju za ekonomski razvoj kao i akcioni plan koji ističe važnost razvoja privatnog sektora za održivi ekonomski razvoj.

Kosovska Vlada povećano investira u poljoprivredni sektor, proizvodnju energije, infrastrukturu – kao što je auto put Merdare – Morina, dok je u planu i auto put za Skoplje, privatizaciju društvenih preduzeća, itd. Vlada planira da privatizuje otprilike 414 društvenih preduzeća, uglavnom preko postupka likvidacije, ukupno 520 miliona je prikupljeno od privatizacije do danas koji su planirani da se vrate na Kosovo za ulaganje i time podržati razvoj zemlje.

Da bi se poboljšao javni interni sistem finansijske kontrolle, MF je osnovalo Centralnu Jedinicu za Harmonizaciju/Finansijsko Upravljanje i Kontrolu (CJH/FUK) u sklopu Odeljenja za Trezor kao što je predviđeno Zakonom o upravljanju javnim finansijama i odgovornostima (ZUJFO).

Učinjen je određeni napredak u javnoj internoj finansijskoj kontroli. Vlada je usvojila ažurirani studijski dokument o JIFK i CJH je objavila priručnik za rukovodioce u vezi sa poslednjim pravilima koje se primenjuju u trezoru za finansijsko upravljanje i kontrolu. Administrativno uputstvo o funkcionisanju odbora za internu reviziju je usvojen i nastavlja se sa obukom kako bi se povećao broj ovlašćenih internih revizora.

Kancelarija glavnog revizora je nedavno ažurirala svoju razvojnu strategiju sa ciljem ostvarivanja pune održivosti do 2014. godine. Broj redovnih revizija se povećao i nekoliko


40

revizija opština je dodeljeno privatnim revizorskim firmama. U vezi sa statistikom, zakonodavstvo u vezi sa popisom stanovništva i domaćinstava, kao i neophodna sredstva su odobrena i popis je održan aprila 2011. na celom Kosovu osim u Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Ovo je prvi međunarodni priznat popis organizovan na Kosovu od 1981.

Da bi se poboljšali i podelili statistički podaci, tokom prošle godine potpisano je nekoliko memoranduma razumevanja sa resornim ministarstvima za razmenu statističkih podataka kao što su Agencija za poslovnu registraciju i Odeljenje za turizam u MTI, MI, PTK i Kosovske železnice. ASK je tokom prošle godine objavila 96 publikacija od kojih je Odeljenje za ekonomsku statistiku objavilo 51, Odeljenje za stanovništvo 6, Odeljenje za poljoprivredu i životnu sredinu 12, Odeljenje za socijalnu statistiku 16, Odeljenje za IT i metodologiju 11. Ovo je jasan znak da ASK jača svoje kapacitete ali da joj je potrebna podrška u finansijskim sredstvima i kapacitetima za sprovođenje Statističkog strateškog plana 2009-2013. U ovom svetlu ASK planira da nastavi sa objavljivanjem kvalitetnih podatka u vremenskim rokovima u skladu sa EUROSTAT metodologijom; da poveća celokupan broj istraživanja kao i da poveća saradnju sa svim relevantnim nacionalnim i međunarodnim institucijama.

Kao posledica nedostatka resursa, koncentracija posla je usmerena na popis stanovništva, dok je prošle godine trpeo napredak u drugim oblastima statistika. Ovo je rezultiralo otkazivanjem „istraživanja radne snage za 2010“ i „istraživanja poljoprivrednih domaćinstava 2010“. Ovo je veoma loše jer stvara prazninu u vremenskim serijama koje su neophodne za analizu trendova. ASK mora da unapredi poslovnu statistiku i nacionalne račune, uvodeći kratkoročnu statistiku i kvartalne račune, planove za poljoprivredni popis i ostale zadatke predviđene agendom ASK-a.

Glavne zainteresovane stranke u oblasti koja potpada pod ovaj TS su ministarstva finansija, trgovine i industrije, ekonomskog razvoja i rada i socijalne zaštite kao i izvršne agencije (Kosovska Carina, Kosovska Agencija za Privatizaciju i Agencija Statistika Kosova). Javna preduzeća (EKK, PTK, itd.) i regulatorna tela. Profesionalna udruženja, radnički sindikati, organizacije civilnog društva, akademske i istraživačke institucije kao i međunarodne organizacije i donatori koji pružaju podršku u ovoj oblasti su takođe bitni partneri.


Opšti cilj tematskog stola o ekonomskim, finansijskim i statističkim pitanjima je da podrži kosovsku ekonomiju, da racionalizuje i harmonizuje fiskalni okvir i budžetska pitanja sa političkim razvojem i sprovođenjem na centralnom i lokalnom nivou, kao i da unapredi strukturne reforme, statističke podatke i finansijsku kontrolu.


41

TS ima za cilj da ostvari ovo putem daljeg razvoja pravnog, političkog i institucionalnog okvira i kapaciteta, kao i regulatornih i tržišnih mehanizama kako bi se obezbedila aproksimacija sa pravnom tekovinom EU i evropskim standardima u oblasti pod njezinom nadležnošću. TS će uključiti u ovaj mehanizam za izgradnju konsenzusa sve zainteresovane strane u procesu, usredsređujući se na vladine institucije, nezavisne institucije, regulatorna tela, poslovna i profesionalna udruženja, radničke sindikate, organizacije civilnog društva, akademske i istraživačke institucije kao i na međunarodne organizacije i donatore koji su aktivni u ovim oblastima.

Da bi ostvario svoj opšti cilj razvijanja mehanizma za izgradnju konsenzusa unutar oblasti u njegovom delokrugu, obaveze i odgovornosti tematskog stola o ekonomskim, finansijskim i statističkim pitanjima biće:

a) Razmatranje trenutnog stanja u odgovarajućem sektoru, sa ciljem da se dođe do zajedničkog razumevanja između članova TS;

b) Doprinos razvoju nacionalne politike, primene i praćenju u odgovarajućim sektorima, razmatranjem i postizanjem dogovora oko realističnih srednjoročnih mera, uzimajući u obzir potencijalne resurse na raspolaganju;

c) Doprinos poboljšanju konsultacije i koordinacije među zainteresovanih stranaka u odgovarajućim sektorima;

d) Doprinos poboljšanju nacionalnog vlasništva nad okvirom politike integracije u EU, u odgovarajućim sektorima;

e) Doprinos poboljšanju dijaloga o politikama između Kosova i EU u odgovarajućim sektorima i primena dogovorenih mera;

f) Sakupljanje i analiziranje informacija i podataka u vezi sa odgovarajućim sektorima, uključujući akademsko istraživanje, analiziranje politika i najboljih praksi u sektoru;

g) Doprinos unapređenju javne odgovornosti i transparentnosti zainteresovanih stranaka u odgovarajućim sektorima;

h) Doprinos povećanju svesti javnosti i učešće građana u procesu integracije u EU u odgovarajućim sektorima.

3.3. Sveprisutna pitanja:

Javno informisanje i komunikacija: Sve aktivnosti koje sprovodi TS organizuju se na takav način da se obezbedi neophodna razmena informacija između zaineresovanih stranaka koji su u njoj predstavljena i proaktivno informisanje šire javnosti o rezultatima njenih aktivnosti. Da bi se to postiglo, TS osim redovnih sastanaka organizuje različita dešavanja radi razmene informacija i redovno objavljuje materijal izrađen u sklopu rada na pristupačnom internet portalu Operativne Grupe za Evropsku Integraciju.


42

IPA i pomoć donatora: Mnoge aktivnosti u oblasti ekonomskih, finansijskih i statističkih pitanja, posebno u okviru evropske integracije, na različite načine dobijaju podršku preko IPA i drugih donatora. Stoga, TS odražava taj aspekat u sklopu svog rada osiguravajuči se da su načela obezbeđivanja takve podrške dobila odgovarajuću pažnju u toku razmatranja koja imaju njeni članovi, posebno kada se predlažu mere za otklanjanje prepoznatih propusta.

U obavljanju svojih zadataka, TS će obezbediti pripremu dijagnostičkog izveštaja u oblasti ekonomskih, finansijskih i statističkih pitanja, koji će sadržati procenu trenutne situacije u sektoru, uključujući i najbolje prakse. Štaviše, TS će pripremiti konačni izveštaj u oblasti ekonomskih, finansijskih i statističkih pitanja, koji će sadržati preporuke kako da se reše izazovi uočeni u sektoru.

TS će raditi u skladu sa vodećim načelima tematskih stolova, koje usvoji Operativna Grupa za Evropsku Integraciju.

3.4. Vremenski rokovi:

TS će završiti dijagnostički izveštaj o ekonomskim, finansijskim i statističkim pitanjima do kraja jula 2012, dok se očekuje da svoj konačni izveštaj o ekonomskim, finansijskim i statističkim pitanjima završi do kraja decembra 2012.

TS će raditi na osnovu Plana aktivnosti koji je pripremio Sekretarijat a usvojio sam TS.

3.5. Delokrug oblasti TS:

1. MAKROEKONOMSKA STABILNOST

1.1. Odnosi sa MMF-om 1.2. BDP 1.3. Inflacija i cene 1.4. Struktura tržišta rada

2. MONETARNE I EKONOMSKE POLITIKE

2.1. Monetarne politike 2.2. Ekonomske politike

3. JAVNE FINANSIJE

3.1. Budžetsko planiranje 3.2. Prihodi


43

3.3. Rashodi 4. JAVNA INTERNA FINANSIJSKA KONTROLA (JIFK)

4.1. Kontrola finansijskog upravljanja i interna revizija 4.2. Spoljašnja revizija (glavni revizor) i parlamentarni nadzor

5. FINANSIJSKE USLUGE

5.1. Bankarstvo 5.2. Osiguranje 5.3. Finansijsko tržište (Vrednostni papiri) 5.4. Penzioni fond

6. STATISTIKA

6.1. Demografska (Popis) - Socijalna 6.2. Makroekonomska 6.3. Monetarna, finansijska, trgovina i platni bilans 6.4. Poljoprivreda, ribarstvo i šumarstvo 6.5. Informacione i komunikacione tehnologije

7. DRUŠTVENA I JAVNA PREDUZEĆA

7.1. Privatizacija/Likvidacija 7.2. Upravljanje javnim preduzećima i licenciranje privatnih pružaoca usluga

• Analiza najboljih praksi koje se odnose na ekonomska, finansijska i statistička

pitanja. • Rezime dijagnostičkog izveštaja o ekonomskim, finansijskim i statističkim

pitanjima,

4. Zaduženja – TS 4: Trgovina, industrija, carina, oporezivanje, unutrašnje tržište, konkurencija, zaštita potrošača i zdravstvena zaštita


Kopredsedavajući TS-a: Dardan Sadriu, Viši Službenik za Unutrašnje Tržište, MEI

Sekretar TS-a: Artan Çollaku, Savetnik GIZ-a

Članovi TS-a

Tematični sto o trgovini, industriji, carini, oporezivanju, unutrašnjem tržištu, konkurenciji, potrošačkoj i zdravstvenoj zaštiti se sastoji od učesnika koji dolaze iz državnih institucija,


44

nezavisnih institucija i regulatornih tela, predstavnika poslovne zajednice, sindikata, profesionalnih udruženja, organizacija civilnog društva, akademskih i istraživačkih instituta koji su aktivni u ovim oblastima, kao i međunarodnih organizacija i donatora koji ih podržavaju. Operativna Grupa za Evropsku Integraciju će usvojiti i ažurirati detaljnu listu članova TS.


U oblasti trgovine, Kosovsko tržište ostaje među najotvorenijim u regionu, sa značajnim stepenom ekonomske integracije sa EU tržištem. Prema EK, otvorenost privrede Kosova, merena vrednošću uvoza i izvoza robe i usluga u odnosu na BDP, dostigla je 81.2% do kraja 2011 . Zemlje članice EU zajedno čine glavnog trgovinskog partnera Kosova, sa izvozom robe na njihovo tržište 45% od ukupnog i uvoza za 38,3%. Ovo je uprkos činjenici da je EU Autonomni Trgovinski Preferencijal (ATP) sa Kosovom, koji omogućuje kosovskim proizvođačima bescarinski pristup tržištu EU, istekao 31. decembra 2010 i nije obnovljen do 31. decembra 2011. Zemlje CEFTA sporazuma ostaju drugi najveci trgovinski partner, sa 24% od ukupno vrednosti izvoza i 37,2% tog uvoza. Međutim, Kosovo i dalje ostaje slabo u smislu strukture izvoza na tržište EU, jer je preovladavala niska stopa na dodatu vrednosti robi, kao što su prosti metali, dok se uopšteno struktura uvoza u 2011 pomerila ka srednjim i potrošačkim dobrima na račun kapitalnih dobara. Zemlje EU se takođe smatraju glavnim izvorom stranih investicija na Kosovu.

Ekonomski razvoj se karakteriše krhkim rastom i značajnom domaćom i spoljnom neravnotežom, pogoršan drugim srodnim aspektima, kao što su loša fiskalna politika, visoka inflacija i nefunkcionalno tržište rada.

Takva ekonomska neizvesnost i dalje ostaje prepreka za stvaranje radnih mesta i razvoj privatnog sektora.

Kosovo, zajedno sa drugim partnerima, je formalno postalo potpisnica CEFTA sporazuma 27. jula 2007 godine. Ovaj sporazum je potpisan u ime Kosova od strane UNMIK-a, koji i dalje zvanično predstavlja Kosovo. Međutim, za više od tri godine od proglašenja nezavisnosti, Srbija i Bosna i Hercegovina su nametnule Kosovu jednostranu trgovinsku blokadu, na osnovu nepriznavanja kosovskih carinskih pečata. Blokada je konačno ukinuta krajem 2011 od strane Srbije, u skladu sa sporazumom o carinskom pečatu, postignutog 2. septembra 2011, u okviru EU posredovanog dijaloga između Prištine - Beograda, a zatim i od Bosne i Hercegovine. Kosovske vlasti očekuju da će im biti odobren pun pristup CEFTA-i ove godine, u skladu sa dogovorom unutar istog okvira 24. februara 2012 godine. Prošle godine je Kosovo, po prvi put, uspešno održalo rotirajuće predsedavanje CEFTA-om. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, proizvodnja za povećanje priliva investicija ostala je ograničena, dok Kosovo nastavlja da učestvuje kao posmatrač u


45

Investitorskom Kompaktu za Jugoistočnu Evropu, koji je dizajniran da poboljša investicionu klimu i ohrabri razvoj privatnog sektora u regionu kroz sprovođenje reformi kojima se povećava domaća i strana investicija.

U oblastima trgovine, unutrašnjeg tržišta, industrije, carine, oporezivanja, konkurencije, potrošačke i zdravstvene zaštite Kosovski napori su na početku bili fokusirani na razvoj EU skladnog pravnog i institucionalnog okvira za žalbe u specifičnim oblastima, kao što su javne nabavke, standardizacija, akreditacija, ocenjivanje usaglašenosti, metrologija, tržišni nadzor i zaštita potrošača. Sa druge strane, u oblastima kao što su slobodno kretanje kapitala, konkurencija, intelektualne svojine, zdravstvene politike, STO pitanja, industrija i MSP, proces usklađivanja sa Acquis i Evropskim standardima i izgradnja institucija je počeo relativno nedavno. Ključno zakonodavstvo podrazumeva da na spoljne i unutrašnje trgovine, mere zaštite na uvoz, poslovne organizacije, MSP i podršku MSP, akreditacije, patent, autorske, robne i carinske pravne mere u zaštiti prava intelektualne svojine i konkurencije i državne pomoći, zaštita potrošača, standardizacija, metrologija, ocenjivanje usaglašenosti, tržišni nadzor, bezbednost proizvoda, hoteljerstvo i turističke usluge, strane investicije, industrijski dizajn, nafta i trgovina proizvodima nafte, građevinarstvo i građevinski proizvodi, ekonomske zone, carina i akciza, Poreska uprava i procedure, na porez na dodatu vrednost, i lični i korporativni porez na dohodak. Glavni usvojeni dokumenti uključuju Program Zaštite Potrošača 2010-2014, Nacionalnu Strategiju Isplate, Strategiju Preduzetničkog Učenja, Strategiju za razvoj Metrološke Infrastrukture 2009 - 2014, Strategiju Zdravstva 2010 – 2014, Industrijsku Strategija 2010 – 2013, Strategiju Zdravstvenog Informacionog Sistema 2010 - 2020, Strategiju Razvoja MSP 2012 - 2016, Strategiju Carinskog Strateškog Operativnog Okvira 2012 - 2014.

Glavni učesnici u oblastima pod okvirom ovog TS uključuju Ministarstva Trgovine i Industrije (sa strukturama odgovornim za trgovinu, nadzor tržišta, industrije i prava industrijske svojine, izgradnju, registraciju privrednih subjekata, promociju malih i srednjih preduzeća, promocije ulaganja, standardizacija, akreditacija, ocena usaglašenosti, metrologija, zaštita potrošača, i državne rezerve); Ekonomski Razvoj, Finansije, Kulturu, Omladinu i Sport, Životnu Sredinu i Prostorno Planiranje, kao i Zdravlja, Agencija za Statistiku Kosova i opštinske strukture odgovorne za nadzor tržišta. Druga kategorija učesnika obuhvata Kosovsku vlast konkurencije, Agenciju za javnu nabavku, Razmotni Odbor za Javnu Nabavke, Regulativna Komisija za javnu nabavku, Centralna Banka Kosova, Carina Kosova, Kosovska Policija, kao i sudovi i tužilaštva. Poslovna udruženja i stručna udruženja, sindikati, organizacije civilnog društva, akademske i istraživačke institucije, kao i međunarodne organizacije i donatori koji podržavaju ove oblasti su takođe važni partneri.

Kao jedan od najtežih Acquis oblasti, Kosovo nastavlja da se suočava sa brojnim izazovima u oblastima pod okvirom ovog TS, najznačajnija od njih je nemogućnost integracije u raznim evropskim i međunarodnim institucijama i instancama (zbog političkih okolnosti),


46

nedovoljna koordinacija i strateško planiranje kada je u pitanju usklađivanje sa Acquis-om (posebno se odnosi na „Četiri Slobode"), nedovoljni ljudski, tehnički i finansijski kapaciteti regulatornih tela i operatera za poslovanje u svim oblastima u skladu sa Evropskim i međunarodnim standardima (uključujući i one standarde koji su već deo zakonodavstva Kosova) i sproveđenje relevantnih zakona i standarde, preklapanje institucionalnih odgovornosti, nedostatak potpuno pouzdanih statističkih podataka, nepotpun zakonski i politički okvir u oblasti konkurencije i slabih institucionalnih i administrativnih kapaciteta kako bi se osigurala fer konkurencija na tržištu, duge i skupe procedure za otvaranje biznisa, funkcionalnost sistema javnih nabavki u skladu sa evropskim standardima, kao i u zdravstvenom sistemu. Drugi izazov za razvoj i približavanje, posebno u oblastima unutrašnjeg tržišta, je nedovoljna komunikacija i koordinacija sa poslovnim udruženjima i poslovnim zajednicama. Sa druge strane, oblasti u kojima planiranje politika mora da bude znatno poboljšano obuhvata tržišni nadzor, standardizacija i intelektualna i industrijska svojina.


Opšti cilj tematskog stola o trgovini, industriji, carini, oporezivanju, unutrašnjem tržištu, konkurenciji, potrošačke i zdravstvene zaštite je da podrži Kosovsko tržište u približavanju Evropskim standardima i stvori uslove da ono bude u stanju da funkcioniše u skladu sa principima tržišne ekonomije, kao i da se integriše i da se nosi sa pritiscima konkurencije i tržišnim snagama u okviru unutrašnjeg tržišta EU.

TS ima za cilj da se to postigne kroz dalji razvoj pravnog, političkog i institucionalnog okvira i kapaciteta, kao i regulatornih i tržišnih mehanizama osiguravajući usklađivanje sa pravnim tekovinama EU Acquis i Evropskim standardima u oblastima pod njenim obimom, kroz uključivanje u ovom mehanizmu za izgradnju konsenzusa svih zainteresovanih strana u procesu, fokusirajući se na vladine institucije, nezavisne institucije, regulative, poslovna i profesionalna udruženja, sindikate, kao i organizacije civilnog društva, akademske i istraživačke institucije koje su aktivne u ovim oblastima, kao i međunarodne organizacije i donatore koji ga podržavaju.

Sa ciljem podržavanja da Kosovo postane punopravni deo unutrašnjeg tržišta EU, polje TS će obuhvatiti sledeće specifične oblasti: ’Četiri slobode’ (slobodno kretanje roba, lica, usluga i pravo na osnivanje, i slobodno kretanje kapitala), konkurencija, javne nabavke, prava intelektualne i industrijske svojine, javne zdravstvene politike, kao i industrije i malih i srednjih preduzeća. Pod ’četiri slobode’, ona obuhvata razvoj i implementaciju pravnog okvira i politike, kao i osnivanje, reformu i dalje razvijanje institucionalnog okvira i jačanje kapaciteta institucija, regulatornih tela i učesnika na tržištu o standardizaciji, proceni usaglašenosti, akreditaciji, metrologiji, tržišnom nadzoru, zaštiti potrošača,


47

slobodnom kretanje lica, slobodi pružanja usluga, pravo na osnivanje, zakon o privrednim društvima, kao i slobodno kretanje kapitala. Ovaj opseg obuhvata specifične oblasti konkurencije (uključujući anti-trust i spajanja), državne pomoći, javnih nabavki, industrijske i intelektualne svojine, zdravstvene politike, pitanja STO, industrije i mala i srednja preduzeća.

Da bi postigao svoj opšti cilj u razvoja mehanizma za izgradnju konsenzusa unutar područja svog delokruga, zadaci i odgovornosti tematskog stola o trgovini, industriji, carini, oporezivanju, unutrašnjem tržištu, konkurenciji, zaštiti potrošača i zdravlja će biti:

a) Razmotriti trenutno stanje u ovim sektorima sa ciljem postizanja opšteg razumevanja između članova TS;

b) Doprineti razvoju nacionalne politike, sprovođenje i praćenje u ovim sektorima o odlučivanju i dogovoru oko realnih srednjoročnih mera, uzimajući u obzir potencijalne raspoložive resurse;

c) Doprineti poboljšanju konsultacija i koordinacije među učesnicima u ovim sektorima;

d) Doprineti poboljšanju nacionalnog vlasništva nad EU integracionim političkim okvirom u ovim sektorima;

e) Doprineti poboljšanju dijaloga o politikama između Kosova i EU u ovim sektorima i sprovođenju mera oko kojih su se složili;

f) Sakupljati i analizirati informacije i podatke u vezi sa ovim sektorima, uključujući akademsko istraživanje, analiziranje politika i najboljih praksi;

g) Doprineti razvoju javne odgovornosti i transparentnosti učesnika u ovim sektorima; h) Doprineti poboljšanju javne svesti i građanskog učešća u EU integracionom procesu

u ovim sektorima.

4.3. Sveprisutna pitanja:

Javno informisanje i komunikacija: Sve aktivnosti koje sprovodi TS organizuju se na takav način da se obezbedi neophodna razmena informacija između zaineresovanih stranaka koji su u njoj predstavljena i proaktivno informisanje šire javnosti o rezultatima njenih aktivnosti. Da bi se ovo postiglo, TS će pored svojih redovnih sastanaka organizovati razne događaje razmene informacija i redovno će objavljivati materijale razvijene tokom svog rada na prijateljskoj korisničkoj internet stranici Operativne Grupe za Evropsku Integraciju.

IPA i donatorska pomoć: mnoge aktivnosti u oblasti trgovine, industrije, carine, poreza, unutrašnjeg tržišta, konkurencije, potrošačke i zdravstvene zaštite, naročito u okviru evropskih integracija, su na razne načine podržane kroz IPA i druge donatorske pomoći. Stoga, TS odražava taj aspekat u sklopu svog rada osiguravajuči se da su načela


48

obezbeđivanja takve podrške dobila odgovarajuću pažnju u toku razmatranja koja imaju njeni članovi, posebno kada se predlažu mere za otklanjanje prepoznatih propusta.

U izvršavanju svojih zadataka, TS će obezbediti pripremu dijagnostičkog izvještaja u oblastima trgovine, industrije, carine, poreza, unutrašnjeg tržišta, konkurencije, zaštite potrošača i zdravlja, koji će uključiti i ocenu trenutnog stanja u ovim oblastima, uključujući i najbolje prakse. Štaviše, TS će pripremiti konačni izveštaj o trgovini, industriji, carini, oporezivanju, unutrašnjem tržištu, konkurenciji, zaštiti potrošača i zdravlja, koji će obuhvatati preporuke o tome kako da odgovori na izazove identifikovane u ovim oblastima.

TS će raditi u skladu sa vodećim načelima tematskih stolova, usvojenih od strane Operativna Grupa za Evropsku Integraciju.

4.4. Vremenski rokovi:

TS će završiti dijagnostički izvještaj o trgovini, industriji, carini, oporezivanju, unutrašnjem tržištu, konkurenciji, zaštiti potrošača i zdravlja do kraja jula 2012, dok se očekuje da završi svoj konačni izveštaj o trgovini, industriji, carini, oporezivanju, unutrašnjem tržištu, konkurenciji, zaštiti potrošača i zdravlja do kraja decembra 2012. TS će funkcionisati na osnovu plana aktivnosti, koji je izradio Sekretarijat i koji je usvojen od strane samog TS.


1. TRGOVINA

1.1.Trgovinska razmena sa EU 1.2.Trgovinska razmena sa zemljama u okruženju (CEFTA) 1.3.Trgovinski odnosi sa drugim zemljama 1.4.Trgovina i zapošljavanje 1.5.Direktne inostrane investicije 1.6.Pitanja o STO

2. INDUSTRIJA

2.1.Industrijska strategija 2.2.Poslovna okolina 2.3.SME politika 2.4.Doznake o izvorima investiranja i SME razvoj


49

3. POSTOJANJE FUNKCIONALNE TRŽIŠNE PRIVREDE I SPOSOBNOST DA SE

NOSI SA TRŽIŠNIM SILAMA UNUTAR UNIJE

3.1. Tržišni ulaz i izlaz 3.2. Pravni sistem 3.3. Ljudski i fizički kapital 3.4. Struktura sektora i preduzeća 3.5. Ekonomska integracija sa EU

4. UNUTRAŠNJE TRŽIŠTE

4.1. Slobodno kretanje robe 4.2. Slobodno kretanje radnika 4.3. Pravo osnivanja i sloboda pružanja prekograničnih usluga 4.4. Slobodno kretanje kapitala 4.5. Javne nabavke 4.6. Zakon o privrednim društvima 4.7. Zakon o intelektualnoj i industrijskoj svojini 4.8. Politika konkurencije 4.9. Zaštita potrošača i zdravlja

5. CARINE I OPOREZIVANJE

5.1. Carine 5.2. Oporezivanje

• Analiza najboljih praksi u vezi sa trgovinom, industrijom, carinom, oporezivanjem, unutrašnjim tržištem, konkurencijom, zaštitom potrošača i zdravlja.

• Rezime dijagnostičkog izveštaja o trgovini, industriji, carini, oporezivanju, unutrašnjem tržištu, konkurenciji, zaštiti potrošača i zdravlja.

5. Zaduženja – TS 5: Inovacija, informaciono društvo, socijalna i zdravstvena zaštita


Kopredsedavajući TS-a: Arta Uka, Visoki službenik za zapošljavanje i socijalnu politiku, MEI


50

Sekretar TS-a: Arben Salihu, Savetnik GIZ-a

Članovi TS-a

Tematski sto o inovaciji, informativnom društvu, socijalnoj i zdravstvenoj politici će biti sastavljen od učesnika koji dolaze iz državnih institucija, nezavisnih institucija i regulatornih tela, predstavnika poslovne zajednice, sindikata, profesionalnih udruženja, organizacija civilnog društva, akademskih i istraživačkih instituta koji su aktivni u ovim oblastima, kao i međunarodnih organizacija i donatora koji ih podržavaju. Operativna Grupa za Evropske Integracije će usvojiti i ažurirati detaljnu listu članova TS.


U oblasti zapošljavanja i socijalne politike, Kosovo je stvorilo pravni okvir u oblasti zaštite rada i zapošljavanja, zdravlja i bezbednosti na radu, inspekciju rada, sindikalne organizacije, socijalni dijalog, štrajkove, socijalnu inkluziju i socijalnu zaštitu (penzije, uključujuc i i za posebne kategorije građana), kao i stručno obrazovanje i obuku. U oblasti socijalne politike, ključni zakoni na snazi regulišu pitanja penzija, socijalnih i porodičnih usluga zaštite i socijalne šeme, kao i o socijalnim uslugama i šemama za osobe sa posebnim potrebama i starijim osobama.

Do sada kosovske institucije su usvojile Zakon o radu iako troškovi njegove primene nisu održivi. Ministarstvo rada i socijalne zaštite sprovodi strategiju zapošljavanja 2010-2012. Postoji akcioni plan za 2011-13 pripremljen od strane Ministarstva rada i socijalne zaštite koji odobrava Strategiju zapošljavanja. Novi Zakon o socijalno - ekonomskom savetu je usvojen i poboljšan je proces socijalnog dijaloga kako se i očekivalo, ali koji treba da se dodatno poveća. Decentralizacija socijalnih usluga se odvija, ali ovaj proces zahteva punu podršku sa finansijskim sredstvima i ljudskim resursima. Revidirani Zakon o šemi socijalne pomoći i Zakon o socijalnim i porodičnim uslugama nisu usvojeni. Postoji Zakon o podršci porodicama dece sa invaliditetom starosti od 1-18 godine. Pored ovoga, postoji Strategija o pravima deteta i Akcioni plan, Strategija za osobe sa invaliditetom i Strategija i Akcioni plan o integraciji Roma, Aškalija i Egipćana koji se bave važnim pitanjima o prevenciji i borbi protiv diskriminacije. U 2009 Skupština Kosovaje usvojila dokument pod nazivom Beli Papir - Kosovski izazovi socijalne uključenosti koji je identifikovao glavne izazove socijalne inkluzije na Kosovu.

U pogledu javnog zdravlja, Kosovo je usvojilo i počelo da sprovodi Strategiju zdravstvenog informacionog sistema i akcioni plan 2010-2020 i Kosovo, dok nastavlja primenu Strategije zdravlja 2009-2014 fokusirajući se na smanjenje morbiditeta i mortaliteta kroz poboljšanje kvaliteta pružanja zdravlstvenih usluga. Postoji broj usvojenih


51

administrativnih uputstava. Zakon o duvanu se realizuje i prisustvo inspekcije na licu mesta i podizanje svesti se intenziviralo.

U oblasti obrazovanja i istraživanja, Kosovo prolazi kroz proces reformi na svim nivoima obrazovanja, uključujući i stručnog obrazovanja i obuke, inkluzivno obrazovanje i obrazovanje odraslih, navedeno je u Strategiji sektora obrazovanja 2010-2016. Revidirani propisi za predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje su usvojeni, kao i politika za borbu protiv visoke stope napuštanja učenika iz škola i nasilja u školama. Ovaj proces reforme ima za cilj da odgovori na promene i potrebe društva u cilju adresiranja socio-ekonomskih izazova sa kojima se Kosovo suočava. Kosovo je usvojilo Nacionalni program za istraživanja u 2010, a izdvojilo je godišnji budžet od 1 milion evra za ovu namenu. Što se tiče informacionog društva i medija, Kosovo je napravio korake na stvaranju zakonodavnog okvira i stvaranju regulative u tim oblastima, odnosno Komisija za Telekomunikaciju i Nezavisne Medije, koja je usvojila veliki broj propisa u oblasti elektronskih komunikacija i informacione tehnologije i audiovizuelne politike. Još uvek postoji nedostatak zakonodavstva o informativnim telima vlade koja su važna za stvaranje zakonske osnove za e-Vladinu Agenciju i vladin Forum za informaciono društvo. Međutim, siromaštvo i nezaposlenost na Kosovu je i dalje najviše u Evropi, među kojima većina nezaposlenih je mlada populacija. Zakon o osnaživanju i učešću omladine je na snazi, ali za sada je teško tvrditi da je ukupan društveni položaj mladih zabeležio vidljive promene. U principu, postoji nedostatak aktivne politike zapošljavanja na Kosovu i nezaposlenost, posebno duga nezaposlenost, i dalje ostaje jedan od glavnih faktora rizika društvene isključenosti. Još uvek ostaju glavni izazovi u obezbeđivanju kvaliteta obrazovanja i odgovora na potrebe tržišta rada. Istraživački i inovacioni kapaciteti na Kosovu su dalje oskudni i učešće u okvirnim programima Evropske unije je veoma ograničeno. Zdravlje majke i deteta je najsiromašnije u Evropi. Odgovarajući pristup osoba sa invaliditetom, posebno za mentalne boljene osobe i njihov pristup odgovarajućim službama ostaje izazov. Kvalitet zdravstvenih usluga u celini treba da bude znatno poboljšan. Zakon o zdravstvenom osiguranju još nije usvojen i finansiranje zdravstvene politike mora da se rešava. Loš kvalitet zdravstvenih podataka na centralnom i opštinskom nivou, ostaje prepreka politici razvoja. Generalno, zdravstveni sektor je i dalje vrlo slab i treba jako veću pažnju vlasti. Već mnogo godina Kosovo se suočava sa različitim socio-ekonomskim izazovima. Iako je kroz izgradnju institucionalnih kapaciteta označen progresivni tok u različitim aspektima još uvek socijalna situacija u kosovskom društvu i dalje je teška. Veliki broj građana koji pripada različitom društvenom i etničkom identitetu, poreklu/grupi ili su u nepovoljnom položaju ili diskriminisani i isključeni vremenom. To se naročito odnosi na situaciju


52

ugroženih i ranjivih grupa koje se suočavaju sa izazovima u vezi sa njihovim obrazovanjem, društveno - ekonomskim i kulturnim pravima i mogućnostima. Osim toga postoje ljudi koji nisu u stanju ili imaju ograničeni potencijal da se uključe u institucionalnom, političkom, društvenom ili kulturnom životu usled nedostatka svesti i nedostatka potrebnih finansijskih sredstava. Ovo se takođe odnosi na ograničen pristup komunikaciji, transportu i tehnologiji. Pod ovim okolnostima, poznato je da deca, mladi, stariji, i žene u svakodnevnom individualnom, porodičnom i javnom životu suočavaju sa dodatnim teretom pritiska. Iako su različiti pokušaji ka povećanju institucionalnih dostignuća napravljeni ipak postoje mnogi nedostaci i ograničenja na terenu. Uzimajući u obzir slaba socio-ekonomska dostignuća, za ove grupe - ugrožene ili diskriminisane - ljudi, javlja se utisak da ova situacija može da oblikuje njihov društveni status i njihovo blagostanje još dugo vreme koje tek treba da dođe.

Ceo institucionalni, društveni i javni diskurs o inovacijama, informisanju i socijalnoj politici je oskudan. To negativno utiče na trend promena koje se sprovode na terenu. Na ovoj temi, različiti nacionalni i međunarodni zvanični dokumenti donose svetlo na ukupne izazove, potrebe, mogućnosti, ciljeve i željene uticaje. Glavni izazovi kojima se bave nacionalni i međunarodni - zvanični - izveštaji ukazuju na: visoku stopu nezaposlenosti, posebno mladih i dugoročnu nezaposlenost; očekivanja da se poveća standard obrazovanja; ograničeno učešće u evropskim obrazovnim programima, nedostatak adekvatnih institucionalnih obaveza u pogledu sprovođenja politike i zakonodavstva; zdravlje majke i deteta najsiromašnije u Evropi, ograničen ukupan focus na ranjive ili ugrožene grupe kao što su deca, osobe sa invaliditetom, žene, socijalna zaštita, nedostatak finansijskih i drugih resursa, nedostatak podataka i statistike. Spisak je predugačak, a očekivanja za promenu se progresivno povećavaju.

U poslednjih nekoliko godina, sa ciljem da promene ovu situaciju, Kosovske institucije, na centralnom i lokalnom nivou, su se postepeno kretale ka jasnoj i rezultatom baziranoj politici i zakonodavnim inicijativama. Ipak, na široko se dokazuje da postoje razni izazovi u smislu nedostatka kapaciteta za implementaciju i održivost takve politike i zakonodavstva. Često, institucionalne obaveze nisu uparene sa procenama potreba, finansijskom osnovom, ili sa ljudskim profesionalnim kapacitetima. Međutim, to je činjenica da se rešenja traže kroz različite politike, zakonodavstvo, finansijske mere i instrumente. Tako da je nekoliko strategija, zakona, akcionih planova i uputstava u procesu pripreme ili su već odobreni. Jedan pozitivan ishod ove formalne infrastrukture je da će proizvesti određene promene na terenu. Međutim, u procesu donošenja formalne infrastrukture jasno je napomenuto da postoji oskudna referenca koja dokazuje o situaciji ugroženih ljudi, slaba povezanost sa finansijskim i institucionalnim kapacitetima i ograničenim fokusom na ciljeve i rezultate. Drugim rečima, velika pažnja je data količini a


53

ne kvalitetu inicijativa. U određenom trenutku ovaj razvoj može dati suprotan efekat, pa će biti potrebe za ponovnom intervencijom adresiranja trenutnih ciljeva kojima se trenutno teži. Dakle, iako postoji hitna potreba za brzom i suštinskom promenom u odnosu na ovu oblast, ukupne posledice mogu verovatno rezultirati smanjenim nivoom efikasnosti. Unapređenje politike planiranja i procene uticaja treba da stupi na snagu.

Postoje različiti visoki profili NVO-a koje pokrivaju pitanja kao što su, vladavina prava, demokratizacija i socio - ekonomski razvoj, ali postoji vrlo malo sistematskih NVO-a sa inicijativama koje dodiruju inovacije, informaciono društvo i socijalnu politiku. Međutim postoji prostora za uklučenjee i unapređenje visokog profila NVO-a na lokalnom nivou u smislu većeg angažovanja kroz procene, praćenja, informisanje, uključujući i pružanje usluga. Očekuje se da će različiti institucionalni i drugi akteri pridružiti platformi zasnovanoj na konsenzusu približavanja zemlje standardima Evropske unije za inovacije, informaciono društva i socijalnu politiku i zdravstvenu politiku.


Opšti cilj tematskog stola o inovacijama, informacionom društvu, kao i o socijalnoj i zdravstvenoj politici je da podrži politiku i institucionalni razvoj kroz razmenu ideja, iskustava, dokumenata, praksi, razmišljanja i drugih oblika interakcija u okviru TS. U sklopu osnovnog procesa izgradnje konsensusa TS ima za cilj da otpakuje ceo "telo” od formalne infrastrukture kako bi se razgovaralo, analiziralo i iskoristilo u svetlu podržavanja procesa stvaranja politike i zakonodavstva i implementacije u ovoj datoj oblasti. Delokrug TS je cela politika i pravna infrastruktura inovacije, informacionog društva, socijalne politike i zdravstvene politike.

TS će primenjivati dubinsko praćenje i analizu najvažnijih zakona, administrativnih uputstava i drugih obavezujućih pravnih dokumenata kako bi videli da li postoji sistematski, koherentan i rezultatno-orijentisani pristup u ovoj oblasti. U kontekstu kros- tematskih veza i kratkog i srednjeg planiranja, TS će odražavati i razgovarati o ukupnoj politici i zakonodavnom strateškom planiranju kao i o finansijskim osnovama. TS će se baviti pitanjem dostignuća, isporuke i uticaja na terenu. Konačno, TS će se baviti oblašću strateškog planiranja, a pogotovo sa srednjoročnim strateškim planiranjem i njegovoj povezanosti sa budžetskim planiranjem.

Zadaci i odgovornosti TS su sledeći:

- Razmotriti trenutno stanje u ovim sektorima sa ciljem postizanja opšteg razumevanja izmežu članova TS;


54

- Doprineti razvoju nacionalne politike, sprovođenje i nadgledanje u sektoru doprinoseći i slažuči se sa realnim srednjoročnim merama, uzimajući u obzir dostupne potencijalne resurse;

- Doprineti poboljšanju konsultacija i koordinacije između zainteresovanih strana u sektoru;

- Doprineti poboljšanju nacionalnog vlasništva nad EU okvirom integracione politike u sektoru;

- Doprineti poboljšanju dijaloga o politikama između Kosova i EU u sektoru i sprovođenje dogovorenih mera;

- Prikupljati i analizirati informacije i podatke za ovaj sektor, uključujući akademska istraživanja, analizu politika i najboljih praksi u sektoru;

- Doprineti poboljšanju javne odgovornosti i transparentnosti zainteresovanih strana; - Doprineti jačanju javne svesti i učešća građana u procesu evropskih integracija u

sektoru. U kompletiranju svojih zadataka, TS će obezbediti pripremu dijagnostičkog izvještaja o inovacijama, informacionom društvu, socijalnoj i zdravstvenoj politici, koja će obuhvatiti procenu trenutne situacije, uključujući i najbolje prakse. Štaviše, TS će pripremiti konačan izvještaj o inovacijama, informacionom društvu, socijalnoj i zdravstvenoj politici koja će uključiti preporuke o tome kako da odgovori na izazove identifikovane u sektoru inovacije, informacionog društva, socijalne i zdravstvene politike. TS će raditi na osnovu vodećih principa TS-a, usvojenih od strane Operativne Grupe za Evropsku Integraciju.



IPA i donatorska pomoć: mnoge aktivnosti u oblasti inovacije, informacionog društva, socijalne i zdravstvene zaštite naročito u okviru evropskih integracija, su na razne načine podržane kroz IPA i druge donatorske pomoći. Stoga, TS odražava taj aspekat u sklopu svog rada osiguravajuči se da su načela obezbeđivanja takve podrške dobila odgovarajuću pažnju u toku razmatranja koja imaju njeni članovi, posebno kada se predlažu mere za otklanjanje prepoznatih propusta.


55

U izvršavanju svojih zadataka, TS će obezbediti pripremu dijagnostičkog izvještaja u oblastima inovacije, informacionog društva, socijalne i zdravstvene zaštite, koji će uključiti i ocenu trenutnog stanja u ovim oblastima, uključujući i najbolje prakse. Štaviše, TS će pripremiti konačni izveštaj o inovacijama, informacionom društvu, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, koji će obuhvatiti preporuke o tome kako da odgovori na izazove identifikovane u ovim oblastima.

TS će raditi u skladu sa vodećim načelima tematskih stolova, usvojenih od strane Operativne Grupe za Evropsku Integraciju.


TS bi trebao završiti dijagnostički izveštaj o inovacijama, informacionom društvu i socijalnoj i zdravstvenoj politici do kraja jula 2012, a očekuje se da će zaključiti svoj konačni izveštaj o inovacijama, informacionom društvu, socijalnoj i zdravstvenoj politici do decembra 2012.

TS će funkcionisati na osnovu plana aktivnosti, koji je izradio Sekretarijat i koji je usvojen od strane samog TS.


1. SOCIJALNA POLITIKA & ZAPOSLENJE

1.1. Zakon o radu 1.2. Bezbednost i zdravlje na radu 1.3. Socijalni dijalog/Socijalni partneri 1.4. Politika zaposlenja 1.5. Socijalna inkluzija 1.6. Socijalna zaštita 1.7. Anti-diskriminacija i jednake mogućnosti

2. NAUKA I ISTRAŽIVANJE

2.1. Nacionalna politika istraživanja 2.2. Učešće u EU okvirnim istraživačkim programima

3. OBRAZOVANJE I KULTURA

3.1. Reforma obrazovanja i zakonski okvir na svim nivoima obrazovanja


56

(Pred-Univerzitetsko obrazovanje - predškolsko, osnovno, niže srednje i više srednje; visoko obrazovanje; stručno obrazovanje i obuka; obrazovanje odraslih; inkluzivno obrazovanje)

3.2. Administracija sistema (uspostavljanje i praćenje obrazovnih institucija) 3.3. Infrastruktura 3.4. Nastavni plan i nastavnici (uključujući i obuku) 3.5. Omladina 3.6. Kultura

4. ELEKTRONSKA KOMUNIKACIJA, INFORMACIONO DRUŠTVO,

AUDIOVIZUELNA POLITIKA

4.1. Elektronske komunikacije 4.2. Informacione usluge 4.3. Audio-vizuelna politika

5. ZDRAVSTVENA POLITIKA

5.1. Zdravstvena politika 5.2. Zakonodavni okvir 5.3. Institucionalni okvir i kapaciteti 5.4. Zdravstvena infrastruktura 5.5. Zdravstvene usluge i njihov kvalitet 5.6. Zdravstveni informacioni sistem 5.7. Finansiranje zdravstva i zdravstveno osiguranje

• Analiza najboljih praksi u oblastima inovacije, informativnog društva i socijalne politike.

• Rezime dijagnostičkog izveštaja o reformi u inovaciji, informativnom društvu i socijalnoj politici.

6. Zaduženja – TS 6: Životna sredina, transport, energetika i regionalni razvoj


Kopredsedavajući TS-a: Ilir Muçaj, Visoki službenik za transport, MEI


57

Sekretar TS-a: Alma Tafarshiku, Savetnik GIZ-a

Članovi TS-a

Tematski sto o životnoj sredini, transportu, energetici i regionalnom razvoju će biti sastavljen od učesnika koji dolaze iz državnih institucija, nezavisnih institucija i regulatornih tela, predstavnika poslovne zajednice, sindikata, profesionalnih udruženja, organizacija civilnog društva, akademskih i istraživačkih instituta koji su aktivni u ovim oblastima, kao i međunarodnih organizacija i donatora koji ih podržavaju. Operativna Grupa za Evropske Integracije će usvojiti i ažurirati detaljnu listu članova TS.


U oblasti životne sredine, Kosovo je do sada razvilo sveobuhvatni pravni okvir koji reguliše oblasti zaštite životne sredine (uključujući i zakone o životnoj sredini i njenoj zaštiti, zaštiti prirode, integrisano sprečavanje i kontrolu zagađenja vazduha i buke i zagađenja sredine, zaštiti od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja i nuklearnoj sigurnosti, procenu uticaja na životnu sredinu i stratešku procenu, hidro-meteorološku aktivnost, hemikalije, otpad, tečni biocidni proizvodi), prostornog planiranja (uključujući i zakon o izgradnji i zakon o posebnim zaštićenim područjima). Na nivou političkog okvira, relevantne institucije su razvile i sprovode Akcioni plan za životnu sredinu i Strategiju i Akcioni plan o biodiverzitetu. Ministarstvo sredine i prostornog planiranja (MSPP) je u procesu izrade podzakonskih akata kojim osigurava sprovođenje postojećeg zakonodavstva. Međutim, još uvek mnogo posla ostaje u smislu usklađivanja pravnog okvira sa zakonodavstvom EU i njegova implementacija. U pogledu institucionalne postavke postoji potreba za razjašnjenjem uloge različitih institucija i više koordinacije između institucija kao i unapređenje administrativnih kapaciteta. Jedan od glavnih izazova u sektoru životne sredine jeste nedostatak finansijskih sredstava i potreba za ulaganja u infrastrukturu. U sektoru vode, obezbeđivanje vode za piće ostaje izazov sa samo 79% stanovništva koje je priključeno pitkom vodom. Pokrivenost stanovništva sa kanalizacionim sistemom znatno je niska (samo jedna trećina stanovništva do sada). U pogledu upravljanja otpadom Zakon o upravljanju otpadom obezbeđuje povoljne uslove u smislu prikupljanja otpada. Međutim, mnogo više napora je potrebno u smislu obrade, tretmana i reciklaže otpada. Obračun i naplata ostaje izazov za oba, sektor otpada i vode. Konsultacije i učešće organizacija civilnog društva i šire javnosti u odlučivanju politika, i dalje ostaje na niskom stepenu razvoja u ovoj oblasti. U drugim oblastima, kao što su priroda i zaštita od buke, kvalitet vazduha i klimatske promene, veoma malo ili nimalo


58

napretka još nije postignuto. Imajući u vidu trenutnu fazu razvoja u sektoru, glavni partneri uključuju vladine institucije, javne zdravstvene institucije i objekte, javna preduzeća i komunalne usluge, operatore, kao i organizacije civilnog društva, međunarodne organizacije i donatore. U oblasti transportne politike, Kosovo je usvojilo svoje ključne zakone o putevima, drumskom saobraćaju, bezbednosti saobraćaja, železnice i civilne avijacije. Kosovo je takođe potpisnik 2004 god. Memoranduma o razumevanju o Razvoju Osnovne Transportne Regionalne Mreže Jugoistočne Evrope i uspostavljanju observatorija transporta u Jugoistočnoj Evropi (SEETO), kao i 2006. o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru (Sporazum ECAAA) i preuzelo značajnu količinu zakona koja proističe iz njih. Štaviše, Kosovo je potpisalo bilateralne sporazume sa Albanijom, Bugarskom i Turskom, o pristupu transportnim tržištima, i jedan sa Makedonijom, o graničnim željezničkim prelazima. Na nivou politika, relevantne institucije su razvile i sprovode niz strateških dokumenata, uključujući i transportnu politiku sa višegodišnjim planom 2009-2013, multi-modalnu strategiju o transportu, Strategiju o bezbednosti saobraćaja, nacionalna vazduhoplovna bezbednost i kontrola kvaliteta programa, kao i nacionalni program zaštite civilnog vazduhoplovstva. Glavni prioriteti i izazovi u sektoru obuhvataju puno i efikasno usklađivanje i sprovođenje relevantnog zakonodavstva EU koje proističe iz EU i regionalnih instrumenata i nedovoljnih ljudskih resursa i budžeta potrebnih za aproksimaciju pravnog okvira, efikasno regulisanje i nadzor operatora, kao i investiciju u nekim oblastima (kao što su željeznice, multi-modalni, voda i kombinovani transport), posebno u pogledu potrebe da se sprovede veliki javni investicioni projekat kao što je izgradnja autoputeva ka Albaniji i Makedoniji, kao i politička pitanja koja otežavaju napredak u određenim oblastima transportne politike. Glavni partneri u ovoj oblasti uključuju državne institucije, regulatorna tela, operatere tržišta, kao i stručna udruženja i organizacije civilnog društva, međunarodne organizacije i donatore. U oblasti energetike, kao deo sporazuma o energetskoj zajednici, Kosovo je konsolidovalo svoj pravni i strateški okvir kroz usvajanje zakona o energiji, energetskom regulatoru, električnoj energiji, kao i Strategiji o energetici 2009 - 2018. Da poveća snabdevanje strujom u zemlji, Vlada je odlučila da razvije novu lignit elektranu i to je u procesu odabira investitora. Kosovo je takođe odlučilo da rashoduje svoju elektranu "Kosova A“, u cilju usklađivanja sa odredbama ECT, dok zakoni o energetskoj efikasnosti i strategije o obnovljivim izvorima energije su usvojeni ove godine. Jedan od glavnih izazova u oblasti energije i dalje je nizak nivo obračuna i naplata, ali i kada je reč o sigurnosti snabdevanja jer još uvek ne postoji strategija o nivou naftnih rezervi. Vladine institucije, regulatori, operatori na tržištu, kao i organizacije civilnog društva, profesionalna udruženja, međunarodne organizacije i donatori su glavni partneri u ovoj oblasti.


59

U oblasti regionalnog razvoja, Kosovo je koristilo IPA podršku za uvođenje pristupa regionalnog ekonomskog razvoja u 2008 godini, sa ciljem da stimuliše rast, razvoj infrastrukture i stvaranje šeme zapošljavanja generacija. Proces se rukovodi od strane pet novoosnovanih Regionalnih Razvojnih Agencija (centralna, istočna, severna, južna i zapadna) i kroz EURED grant šeme u upotrebi od 2010 godine. Više od € 10 miliona eura bespovratnih sredstava je u procesu dodeljivanja u podršci poslovanja i razvoja infrastrukture u kosovskim regionima, ruralnom razvoju, prekograničnoj saradnji i saradnji sa civilnim društvom. RRA podržavaju opštine u izradi regionalnih ekonomskih razvojnih strategija i pružanju podrške potencijalnim kandidatima za Evropsku Komisiju u vezi donacija. Međutim, lokalni administrativni kapaciteti i lokalno vlasništvo i upravljanje za projektovanje i menadžiranje ovim projektima i sprovođenje ove strategije ostaju glavni izazovi u ovoj oblasti. Osim RRA, centralne i lokalne vladine institucije, organizacije civilnog društva i donatori su glavni partneri u ovoj oblasti.


Opšti cilj ovog tematskog stola je da podrži dalji napredak Kosova u oblasti životne sredine, transporta, energetike i regionalnog razvoja, pogotovo u vezi sa evropskim zahtevima integracionih procesa. TS ima za cilj da to postigne kroz razvoj mehanizama izgradnje konsenzusa sa ciljem da doprinese približavanju politika i pravnog i institucionalnog kapaciteta u ovim oblastima, uključujući sve zainteresovane strane u procesu, ali i fokusirajući se na vladine institucije (centralne i lokalne), organizacije civilnog društva koje rade u oblastima, kao i relevantnim međunarodnim organizacijama i podršku projektima. Delokrug TS se proteže preko oblasti životne sredine, transporta, energetike i regionalnog razvoja. TS je uglavnom zainteresovana u institucionalne kapacitete, kao i u sprovođenju pravnih okvira i politika u ovim oblastima. Da bi se postigao opšti cilj razvoja mehanizama za izgradnju konsenzusa u okviru sektora koje obuhvata, zadaci i odgovornosti tematskog stola o životnoj sredini, transportu, energetskom i regionalnom razvoju će biti:

- Razmotriti trenutno stanje u ovim sektorima sa ciljem postizanja opšteg razumevanja

izmežu članova TS; - Doprineti razvoju nacionalne politike, sprovođenje i nadgledanje u sektoru životne

sredine, transporta, energetike i regionalnog razvoja doprinoseći i slažuči se sa realnim srednjoročnim merama, uzimajući u obzir dostupne potencijalne resurse;

- Doprineti poboljšanju konsultacija i koordinacije između zainteresovanih strana u


60

sektoru životne sredine, transporta, energetike i regionalnog razvoja; - Doprineti poboljšanju nacionalnog vlasništva nad EU okvirom integracione politike u

sektoru životne sredine, transporta, energetike i regionalnog razvoja; - Doprineti poboljšanju dijaloga o politikama između Kosova i EU u sektoru životne

sredine, transporta, energetike i regionalnog razvoja i sprovođenje dogovorenih mera; - Prikupljati i analizirati informacije i podatke za sektor životne sredine, transport,

energetike i regionalnog razvoja, uključujući akademska istraživanja, analizu politika i najboljih praksa u sektoru;

- Doprineti poboljšanju javne odgovornosti i transparentnosti zainteresovanih strana u oblasti životne sredine, transporta, energetike i regionalnog razvoja;

- Doprineti jačanju javne svesti i učešća građana u procesu evropskih integracija u sektoru životne sredine, transporta, energetike i regionalnog razvoja.



IPA i donatorska pomoć: mnoge aktivnosti u oblasti životne sredine, transporta, energetike i regionalnog razvoja naročito u okviru evropskih integracija, su na razne načine podržane kroz IPA i druge donatorske pomoći. Stoga, TS odražava taj aspekat u sklopu svog rada osiguravajuči se da su načela obezbeđivanja takve podrške dobila odgovarajuću pažnju u toku razmatranja koja imaju njeni članovi, posebno kada se predlažu mere za otklanjanje prepoznatih propusta.


U obavljanju svojih zadataka, TS će se pobrinuti da završi dijagnostički izvještaj o životnoj sredini, transportu, energetici i regionalnom razvoju, koji će uključiti procenu trenutne situacije u svakoj oblasti, uključujući i najbolje prakse. Dalje, TS će pripremiti konačni izveštaj o životnoj sredini, saobraćaju, energetici i regionalnom razvoju, koji će obuhvatiti i preporuke kako adresirati izazove koji su u njima pronađeni.


61

TS će funkcionisati na osnovu vodećih načela tematskog stola, koji je usvojen od strane Operativne Grupe za Evropsku Integraciju.


1. ŽIVOTNA SREDINA

1.1. Zakonski okvir 1.2. Institucionalni kapacitet 1.3. Mehanizmi za praćenje sprovođenja zakonodavstva 1.4. Strategija životne sredine i akcioni plan 1.5. Kvalitet vazduha 1.6. Otpad 1.7. Voda 1.8. Zaštita prirode 1.9. Kontrola zagađenja i upravljanje rizikom 1.10. Hemikalije 1.11. Promena klime 1.12. Genetski modifikovani organizmi 1.13. Zaštita od buke 1.14. Civilna zaštita

2. TRANSPORT

2.1. Opšti 2.2. Trans-Evropska mreža 2.3. Drumski saobraćaj 2.4. Željeznički saobraćaj 2.5. Kombinovani saobraćaj 2.6. Vazdušni saobraćaj

3. ENERGETIKA

3.1. Opšta 3.2. Bezbednost snabdevanja 3.3. Unutrašnje tržište energetike 3.4. Obnovljivi izvori energije 3.5. Energetksa efikasnost


62

3.6. Nuklearna bezbednost i zaštita od zračenja 4. REGIONALNI RAZVOJ

4.1. Zakonodavni okvir 4.2. Institucionalni okvir 4.3. Programiranje 4.4. Nadgledanje i evaluacija 4.5. Finansijsko upravljanje i kontrola

• Analiza najboljih praksi u oblastima životne sredine, transporta, energetike i regionalnog razvoja.

• Rezime dijagnostičkog izveštaja o životnoj sredini, transporta, energetike i ragionalnom razvoju.

7. Zaduženja – TS 7: Poljoprivreda, ruralni razvoj, šumarstvo, ribarstvo i bezbednost hrane


Kopredsedavajući TS-a: Hysni Nura, Visoki službenik za Poljoprivredu i Ribarstvo, MEI

Sekretar TS-a: Venera Mjekiqi, Savetnik GIZ-a

Članovi TS-a

Tematski sto o poljoprivredi, ruralnom razvoju, šumarstvu, ribarstvu i bezbednosti hrane će biti sastavljen od učesnika koji dolaze iz državnih institucija, nezavisnih institucija i regulatornih tela, predstavnika poslovne zajednice, sindikata, profesionalnih udruženja, organizacija civilnog društva, akademskih i istraživačkih instituta koji su aktivni u ovim oblastima, kao i međunarodnih organizacija i donatora koji ih podržavaju. Operativna Grupa za Evropske Integracije će usvojiti i ažurirati detaljnu listu članova kao npr:

- Parlamentarna tela, - Državne institucije, - Nezavisne institucije, - Organizacije civilnog društva,


63

- Akademske i istraživačke institucije, - Međunarodne organizacije i donatori


U oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, Kosovo je usvojilo svoj Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2009 godini, zatim Nacionalni poljoprivredni i ruralni razvojni plan 2009-2013. Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj uvelo je šemu isplate farmerima koji kultivišu žitarice i stoku i pomoć u mlekarstvu, proizvođačima voća i povrća, na nivou farme. U cilju sprovođenja takve šeme, jedinica isplate je osnovana u okviru Ministarstva, koja posluje u tri sektora: direktni sektor plaćanja, ruralni razvojni sektor i sektor informacione tehnologije. Tu su takođe pojačani napori u konsolidovanju i rehabilitaciji poljoprivrednog zemljišta, i zasnovan na evropskim zahtevima integracione politike, pravni okvir o vinu je završen i vinogradarski registar je razvijen. Registar farmi se nadograđuje, uključujući informacije iz registra životinja i registra vinograda. Glavni institucionalni izazovi u ovim oblastima se odnose na kapacitete relevantnih institucija i Acquis približavanju u sprovođenju pravnog i političkog okvira. Obzirom, jedan od glavnih izazova za poljoprivrednike i dalje ostaje skupo komercijalno finansiranje iz banaka, u odnosu na kamatne stope i traženog kolaterala. Pored državnih institucija i agencija, organizacije civilnog društva, akademske institucije i donatori koje podržavaju ove oblasti su takođe glavni partneri u ovim oblastima. U oblasti šumarstva, Kosovo je usvojilo Strategiju razvoja šumarstva 2010 - 2020, sa ciljem upravljanja šumskim resursima i zaštitom istih. Odgovornosti za upravljanje šumama su prenete na opštinske vlasti, a aranžmani između njih i Agencije za šumarstvo za razvoj svojih kapaciteta u oblasti su na snazi. Na snazi je i nekoliko opštinskih dugoročnih planova gazdovanja šumama, od kojih se očekuje da dovedu do poboljšanja upravljanja šumama. Odbor za gazdovanje šumama, sastavljen od predstavnika centralnih i lokalnih vladinih institucija je operativan. Glavni izazovi u oblasti ostaju teškoće što se tiče lokalnih kapaciteta za zaštitu i upravljanje šumskim resursima. Pored centralnih i lokalnih institucija na nivou vlade i agencija, drugih zainteresovanih strana u oblasti koje uključuju organizacije civilnog društva, udruženja i donatori koji podržavaju ovu oblast.

U oblasti ribarstva, Kosovo je usvojilo Zakon o ribarstvu i vodne kulture koji reguliše upravljanje ribljim resursima, vodnim aktivnostima, racionalnom upotrebom ribe u vodama za ribolov, uslovi kultivacije, mere zaštite na osnovu direktiva EU, kao i vežbe vodne kulture u vodama na Kosovu. Međutim, većina evropskih standarda o ribarstvu ne važe na Kosovu.


64

U oblasti bezbednosti hrane, Kosovo je razvilo adekvatan pravni okvir, uglavnom u okviru svog Zakona o hrani. U sastavu kancelarije Premijera , Kosovska agencija za hranu i veterinu (KAHV) koordinira aktivnosti u toj oblasti. Identifikacija životinja i pokretna baza podataka nastavlja da bude operativna dok su relevantne laboratorije Agencije u procesu dodatnog opremljivanja. KAHV nastavlja sa prenosom pakete higijene iz EU dok je studija izvodljivosti o uspostavljanju izrazitog plana završena. Glavni izazovi u oblasti ostaju nedovoljno osoblje i relevantna infrastruktura fitosanitarnih i veterinarskih graničnih prelaza i malog broja inspektora na terenu. Pored centralnih i lokalnih institucija na nivou vlade, poslovnih udruženja, organizacije civilnog društva i donatori su takođe glavni partneri u toj oblasti.


Opšti cilj ovog tematskog stola je da podrži dalji napredak Kosova u oblasti poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, i bezbednosti hrane, pogotovo u vezi sa evropskim zahtevima integracionih procesa. TS ima za cilj da to postigne kroz razvoj mehanizama izgradnje konsenzusa sa ciljem da doprinese približavanju politika i pravnog i institucionalnog kapaciteta u ovim oblastima, uključujući sve zainteresovane strane u procesu, ali i fokusirajući se na vladine institucije (centralne i lokalne), organizacije civilnog društva koje rade u oblastima, kao i relevantnim međunarodnim organizacijama i podršku projektima. Delokrug TS se proteže preko oblasti poljoprivrede, ruralnog razvoja, šumarstva, ribarstva i bezbednosti hrane. TS je uglavnom zainteresovana u institucionalne kapacitete, kao i u sprovođenju pravnih okvira i politika u ovim oblastima. Sledeće specifične oblasti padaju pod obimom tematskog stol o poljoprivredi, ruralnom razvoju, šumarstvu, ribarstvu i bezbednosti hrane: - Sektorske politike; poljoprivreda, ruralni razvoj, šumarstvo, ribarstvo i bezbednost

hrane (naročito politika poljoprivrede i ruralnog razvoja, šumarstva, ribarstva, bezbednosti hrane, veterinarstva i fitosanitarstva);

Da bi se postigao opšti cilj razvoja mehanizama za izgradnju konsenzusa u okviru sektora koje obuhvata, zadaci i odgovornosti tematskog stola o poljoprivredi, ruralnom razvoju, šumarstvu, ribarstvu i bezbednosti hrane će biti:

- Razmotriti trenutno stanje u ovim sektorima poljoprivrede, ruralnog razvoja,

šumarstva, ribarstva i bezbednosti hrane sa ciljem postizanja opšteg razumevanja između članova TS;

- Doprineti razvoju nacionalne politike, sprovođenje i nadgledanje u sektoru


65

poljoprivrede, ruralnog razvoja, šumarstva, ribarstva i bezbednosti hrane doprinoseći i slažuči se sa realnim srednjoročnim merama, uzimajući u obzir dostupne potencijalne resurse;

- Doprineti poboljšanju konsultacija i koordinacije između zainteresovanih strana u sektoru poljoprivrede, ruralnog razvoja, šumarstva, ribarstva i bezbednosti hrane;

- Doprineti poboljšanju nacionalnog vlasništva nad EU okvirom integracione politike u sektoru poljoprivrede, ruralnog razvoja, šumarstva, ribarstva i bezbednosti hrane;

- Doprineti poboljšanju dijaloga o politikama između Kosova i EU u sektoru poljoprivrede, ruralnog razvoja, šumarstva, ribarstva i bezbednosti hrane i sprovođenje dogovorenih mera;

- Prikupljati i analizirati informacije i podatke za sektor poljoprivrede, ruralnog razvoja, šumarstva, ribarstva i bezbednosti hrane, uključujući akademska istraživanja, analizu politika i najboljih praksa u sektoru;

- Doprineti poboljšanju javne odgovornosti i transparentnosti zainteresovanih strana u oblasti poljoprivrede, ruralnog razvoja, šumarstva, ribarstva i bezbednosti hrane;

- Doprineti poboljšanju javne svesti i učešća građana u procesu evropskih integracija u sektoru poljoprivrede, ruralnog razvoja, šumarstva, ribarstva i bezbednosti hrane.


Javno informisanje i komunikacija: Sve aktivnosti koje sprovodi TS organizuju se na takav način da se obezbedi neophodna razmena informacija između zaineresovanih stranaka koji su u njoj predstavljena i proaktivno informisanje šire javnosti o rezultatima njenih aktivnosti. Da bi se ovo postiglo, TS će pored svojih redovnih sastanaka organizovati razne događaje razmene informacija i redovno će objavljivati materijale razvijene tokom svog rada na prijateljskoj korisničkoj internet stranici Operativne Grupe za Evropske Integracije.

IPA i donatorska pomoć: mnoge aktivnosti u oblasti poljoprivrede, ruralnog razvoja, šumarstva, ribarstva i bezbednosti hrane naročito u okviru evropskih integracija, su na razne načine podržane kroz IPA i druge donatorske pomoći. Stoga, TS odražava taj aspekat u sklopu svog rada osiguravajuči se da su načela obezbeđivanja takve podrške dobila odgovarajuću pažnju u toku razmatranja koja imaju njeni članovi, posebno kada se predlažu mere za otklanjanje prepoznatih propusta.

U izvršavanju svojih zadataka, TS će obezbediti pripremu dijagnostičkog izvještaja u oblastima poljoprivrede, ruralnog razvoja, šumarstva, ribarstva i bezbednosti hrane, koji će uključiti i ocenu trenutnog stanja u ovim oblastima, uključujući i najbolje prakse.

Štaviše, TS će pripremiti finalni izveštaj o oblasti poljoprivrede, ruralnog razvoja, šumarstva, ribarstva i bezbednosti hrane, koji će obuhvatiti preporuke o tome kako da odgovori na izazove identifikovane u ovim oblastima.


66

TS će raditi u skladu sa vodećim načelima tematskih stolova, usvojenih od strane Operativne Grupe za Evropske Integracije.


TS bi trebalo da završi dijagnostički izvještaj o poljoprivredi, ruralnom razvoju, šumarstvu, ribarstvu i bezbednosti hrane krajem jula 2012 godine, dok se očekuje da konačni izveštaj o poljoprivredi, ruralnom razvoju, šumarstvu, ribarstvu i bezbednosti hrane bude završen decembra 2012 godine. TS će funkcionisati na osnovu plana aktivnosti, urađenog od strane sekretarijata i usvojenog od strane TS.


1. POLJOPRIVREDA I RURALNI RAZVOJ

1.1. Horizontalan 1.2. Tržišne mere 1.3. Neposredno plaćanje poljoprivrednicima 1.4. Politika ruralnog razvoja 1.5. Politika kvaliteta 1.6. Organska poljoprivreda 1.7. Nadzor i poljoprivredna inspekcija 1.8. Poljoprivredna statistika

2. BEZBEDNOST HRANE, VETERINA I FITOSANITARNA POLITIKA

2.1. Opšte 2.2. Veterinarska politika 2.3. Plasman na tržište hrane, stočne hrane i životinjskih proizvoda 2.4. Bezbednost hrane i kontrola 2.5. Određena pravila ishrane 2.6. Fitosanitarna politika

3. RIBARSTVO

3.1. Opšte 3.2. Inspekcija i kontrola 3.3. Strukturne akcije


67

3.4. Tržišna politika

4. ŠUMARSTVO

4.1. Opšte 4.2. Gazdovanje šumama 4.3. Praćenje i kontrola sistema 4.4. Statistika šumarskog sektora

• Analiza najboljih praksi u oblastima poljoprivrede, ruralnog razvoja, šumarstva,

ribarstva i bezbednosti hrane. • Rezime dijagnostičkog izveštaja o poljoprivredi, ruralnom razvoju, šumarstvu,

ribarstvu i bezbednosti hrane.

OPERATIVNA GRUPA ZA EVROPSKU INTEGRACIJU KOSOVA … · Pre toga, evropska integracija je bila deo...

Documents

Transcript of OPERATIVNA GRUPA ZA EVROPSKU INTEGRACIJU KOSOVA … · Pre toga, evropska integracija je bila deo...