РЕПУБЛИКА СРБИЈА

ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА

13 – хххх / 12

Б е о г р а д

ДГ

дел.бр. датум

На основу чланова 31 став 2 и 24 став 2 Закона о Заштитнику грађана („Службени гласник РС“ бр. 74/2005 и 59/2007), притужби грађанки и грађана да органи јавне власти неједнако поступају када употребљавају језик у службеној комуникацији према женама и мушкарцима, Заштитник грађана даје мишљење са препорукама, министарствима надлежним за питања правде, државне управе, локалне самоуправе и Републичком секретаријату за законодавство Владе Републике Србије у циљу унапређења рада органа јавне власти, заштите и унапређења људских права и поштовању принципа родне равноправности и недискриминације

М И Ш Љ Е Њ Е

1. Коришћење родно осетљивог/диференцираног језика је од суштинског значаја и представља важан корак у постизању родне равноправности, с обзиром да језик рефлектује све друштвене, законске и политичке промене и односе који владају у друштву.

2. Родно диференциран језик је језик родне равноправности и он значи присутност речи у женском роду и одбацивање генеричког мушког рода, у којем се жене подразумевају. Неприхватљива је језичка невидљивост жена.

3. Одлагање употребе родно осетљивог језика умањује ефикасност у отклањању родних стереотипа базираних на друштвеној моћи мушкарца, онемогућава проактиван приступ у укључивању родне перспективе у све активности друштва, као и у успостављање једнаких могућности за жене и мушкарце, а што је предуслов за подстицање равноправности мушкараца и жена и услов за развој демократског друштва.

4. Имајући у виду значај језика у службеној употреби веома је важно да органи јавне власти у унутрашњој и у спољашњој комуникацији, употребљавају родно диференциран језик, тј. користити доследно женски граматички род за жене.

5. Родно осетљив језик има и своју граматичку оправданост у српском језику, који дозвољава употребу различитих наставака и захтева слагање субјекта и предикта.

П Р Е П О Р У К Е

Делиградска 16, 11000 Београд

Телефон: (011) 2068 -100 www.zastitnik.rs e-mail: zastitnik@zastitnik.rs

2

______________________________________________________________________________

I. Органи јавне власти су обавезни да у оквиру својих надлежности обезбеђују равноправност полова и остваривање једнаких могућности, тако што ће убудуће употребљавати родно осетљив језик и то најпре у унутрашњој службеној комуникацији , чиме ће се отклонити постојећа дискриминаторна пракса којом се жене стављају у неравноправан положај у односу на мушкарце употребом родно неосетљивог/недиференцираног језика у службеној комуникацији.

II. Потребно је да органи управе, односно органи јавне власти, недискриминаторну, родно осетљиву терминологију примењују у изради свих аката којима се уређује положај, службене позиције и функције, тако да се именице које означавају службене позиције, положаје и функције користе у облику који изражава пол лица које је њихов носилац.

III. Појединачна решења државним службеницима треба да се издају према полу, а пре свега да се користи назив радног места у женском или мушком роду, да натписи на просторијама органа јавне власти буду истакнути према полу државног службеника, тако да појмови/именице које се сада користе искључиво у мушком роду обухватају исте појмове/именице и у женском роду.

IV. Потребно је да акта која потписују државни функционери и друга овлашћена лица у државном органу носе потпис према полу носиоца/носитељке функције и тиме у спољњој комуникацији са другим органима, институцијама и грађанима садрже поруку о важности родне равноправности.

Министарство правде и државне управе, Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе, дужни су да у складу са својим надлежностима са овим мишљењем и препорукама упознају органе у свом саставу, као и органе у јединицама локалне самоуправе, уз обавезу да поступе у року од 60 дана од дана пријема овог мишљења са препорукама и да о поступању обавесте Заштитника грађана.

Републички секретаријат за законодавство обавестиће о овим препорукама и сва остала министарства, којима препорука није директно упућена, као и службе Владе Републике Србије

Р а з л о зи

Заштитник грађана је примио притужбе више грађанки и грађана у којима је тражено да у оквиру својих надлежности предузме мере како би се у пракси примењивао родно осетљив језик. На основу навода у притужбама, на основу сопственог сазнања, пратећи стање у области родне равноправности, кроз мониторинг посете о примени Закона о равноправности полова и најзад на основу мишљења, које му је упутио Савет за родну равноправност, као експертско тело Заштитника грађана, о неопходности увођења у употребу родно осетљивог/диференцираног језика у рад органа јавне власти, нарочито када одлучују о питањима државних службеника, Заштитник грађана је оценио да се употребом родно недефиренцираног језика одржава дискриминаторна пракса, којом су жене у неједнаком положају у односу на мушкарце.

У поднетим притужбама указано је на недоумице у вези (не)правилности у употреби родно осетљивог језика у различитим областима и друштву уопште, па и у раду органа јавне власти. Грађанке и грађани су наводећи примере из

Делиградска 16, 11000 Београд

Телефон: (011) 2068 -100 www.zastitnik.rs e-mail: zastitnik@zastitnik.rs

3

______________________________________________________________________________

праксе указали да се, например, дипломе о завршеном универзитетском образовању сачињавају у мушком раду и када је стицалац дипломе жена, да се привредна делатност означава у мушком роду и када је обавља жена као предузетница или оснивачица предузећа, али и када се јавне, односно правосудне и/или тужилачке функције наводе у мушком раду, а обавља их жена.

У 2012. години Заштитник грађана је започео надзор над радом органа у јединицама локалне самоуправе у погледу примене Закона о равноправности полова и утврдио да је само у општини Житиште у употреби родно осетљиво језик.

Прихватајући оправданим став по коме се употребом родно осетљивог језика онемогућава дискриминација жена и да је неспорно да се његовом употребом омогућава подизање видљивости жена у друштву, Заштитник грађана је још 2010. године донео Упутство о стандардизованом недискриминативном говору и понашању, у коме је посебно назначено да родно диференциран језик јесте језик родне равноправности и да насупрот томе, генеричка употреба мушког граматичког рода, или претпоставка да је таква употреба аутоматски „родно неутрална“ нарушава ту равноправност, осим ако није пропраћена одговарајућим објашњењем.

На предлог Републичког секретаријата за законодавство, Влада Републике Србије је донела Закључак о усвајању методологије за израду подзаконских прописа 05 број 011-7473/2010, који је објављен 20. октобра 2010. године у „Службеном гласнику РС“ бр. 75., где је одредбом алинеје 47. у IV поглављу, Језик, стил и начин писања прописа, прописано да : „Употреба рода – Изрази у пропису употребљавају се у мушком роду, осим ако природа ствари не захтева другачије.“

Повереница за заштиту равноправности, поступајући у оквиру своје надлежности, упутила је препоруку Влади Републике Србије, у априлу 2012. године, да се ово правило, на начин како је формулисано, измени и прилагоди употреба родно диференцираног језика. Наиме, правило којим је установљена обавеза да се у прописима користи мушки род као правило, а женски као изузетак, и то само када то захтева „природа ствари“ јесте дискриминаторно и у супротности је са међународним стандардима који се односе на недискриминаторну употребу језика.

Стога, Заштитник грађана, у оквиру своје надлежности да штити и унапређује људска права, а тиме и женска људска права, оцењује неопходним и важним, не само да се у спољној комуникацији употребљава родно осетљив језик, већ да је неопходно да се уведе његова употреба у унутрашњу службену комуникацију органа јавне власти. При том, Заштитник грађана сматра да осим што је родно осетљив језик важно друштвено питање и значајан допринос побољшању видљивости жена и женског рада и да је тај језик граматички потпуно оправдан у српском језику, који је по својој суштини такав да дозвољава употребу различитих наставака и да захтева слагање субјекта и предикта.

Одредбом члана 15. Устава Републике Србије1 прописано је да држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности, а одредбом члана 194. Устава је прописано да потврђени међународни уговори и

1 Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006)

Делиградска 16, 11000 Београд

Телефон: (011) 2068 -100 www.zastitnik.rs e-mail: zastitnik@zastitnik.rs

4

______________________________________________________________________________

општеприхваћена правила међународног права јесу део правног поретка Републике Србије.

Комитет министара Савета Европе, донео је још 1990. године Препоруку за државе о елиминацији сексизма у језику2, у којој је јасно изражен став о фундаменталној улози језика у формирању друштвеног идентитета сваке особе и интеракцији између језика и друштвених ставова. При том се истиче да употреба мушког рода која означава представнике оба пола уноси несигурност у друштвени контекст на релацији мушкарац – жена. Због тога се препоручује државама чланицама Савета Европе да промовишу употребу језика који ће рефлектовати принцип једнакости жена и мушкараца, као и да предузимају све расположиве мере у том циљу.

С обзиром да употреба родно осетљивог језика још увек није нормативно уређена у нашој земљи, Заштитник грађана доношењем овог мишљења са препорукама изражава своје уверење да је на путу нормативног уређивања, први, најзначајнији корак употреба родно диференцираног језика у унутрашњој комуникацији органа, јер ће се тиме посредно уводити и његова употреба у спољашној комуникацији. Кроз доследну примену родно диференцираног језика у медијима и у политичком говору утицаће се на промену свести јавности и омогућити коришћење таквог језика у свакодневни говор грађана и грађанки, чиме се несумњиво доприноси повећаној видљивости жена у српском друштву.

Даље, Законом о равноправности полова3 конкретизује се равноправност полова која подразумева равноправно учешће жена и мушкараца у свим областима јавног и приватног сектора, у складу са општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима, Уставом и законима. Веома је важно указати на упоредно правну праксу развијенијих европских земаља, али и наших суседа у овој области. Тако је Устав Аустрије, у основним одредбама прописао да се службене ознаке могу употребљавати искључиво у облику који изражава пол њиховог носиоца. Такође, позитивни су примери Републике Хрватске, која се обавезала да се номенклатура занимања сачињава према полу, али попут Аустрије и да се назив посла који обавља државни службеник сачињава према полу особе која тај посао обавља, као и Црне Горе, која је одредбама Закона о равноправности полова прописала да се дискриминацијом сматра и коришћење речи у мушком роду, као генерички неутрални термин и за мушки и женски род. У складу са овом одредбом донета су Правнотехничка правила за израду прописа којима је прописано је да се „прописи морају писати родно осетљивим језиком, било коришћењем родно неутралне форме и речи у мушком и женском роду или увођењем клаузуле да се све одредбе прописа подједнако односе и на мушкарце и жене“.

Приликом сачињавања овог мишљења и давања препорука, Заштитник грађана се руководио чињеницом да је језик значајан за процес формирања друштвеног идентитета појединки и појединаца и врши огроман утицај на обликовање јавне свести. Када се и кроз употребу језика наглашава једнак положај жена и мушкараца у друштву, тек тада се може очекивати једнакост мушкараца и жена.

2 Recommendation N0 R(90)4 of the Committeeof Ministers to member states on the elimination of sexism from language https://wcd.coe.int/com/intranet 3 Члан 2. Закона о равноправности полова („Сл. гласник РС“ бр. 104/09)

Делиградска 16, 11000 Београд

Телефон: (011) 2068 -100 www.zastitnik.rs e-mail: zastitnik@zastitnik.rs

5

______________________________________________________________________________

Заштитник грађана је доношењем ове препоруке имао за циљ да се превазиђе садашња пракса генеричке употребе мушког граматичког рода, као „родно неутралног“ језика, како би се допринело већој видљивости жена и успоствљању принципа родне равноправности.

Променом родно сензитивног језика у унутрашњој службеној комуникацији, а потом и кроз службену комуникацију са органима у јединицама локалне самоуправе и грађанима, министарства која врше надзор над радом органа, односно чији су послови поверени органима управе у јединицама локалне самоуправе, као и посебан орган, надлежан за законодавство кроз сопствене примере добре праксе допринеће промени ставова свих органа јавне власти и тако утицати на увођење родно осетљивог језика у службену комуникацију, а тиме и у свакодневну употребу путем медија и говор грађана у најширем смислу.

Како се наше друштво не може у потпуности да развије и прихвати као демократско уколико се не унапреди положај жена, онда и питање језика мора да буде прихваћено у пракси и свакодневној комункацији органа јавне власти на свим нивоима, како би напредак друштва био потпун.

На основу изложеног, Заштитник грађана је упутио ово Мишљење са препорукама Министарству правде и државне управе, Министарству регионалног развоја и локалне самоуправе и републичком секретаријату за законодавство, у настојању да утиче на извршну власт и пре свега републичке органе управе да кроз родно сензитивни језик у својој унутрашњој комуникацији и комуникацији са другим органима, институцијама и грађанима дају допринос успостављању већег степена родне равноправности у нашем друштву.

ЗАМЕНИЦА

ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА

Тамара Лукшић Орландић

Доставити :

- Министарству правде и државне управе

- Министарству регионалног развоја и локалне самоуправе уз обавезу да

упозна све јединице локалне самоуправе

- Републичком Секретаријату за законодавство

- Влади републике Србије, ради информисања

- Одбору Народне скупштине Републике Србије

за људска и мањинска права и равноправност полова, ради информисања

Делиградска 16, 11000 Београд

Телефон: (011) 2068 -100 www.zastitnik.rs e-mail: zastitnik@zastitnik.rs

6

______________________________________________________________________________

Делиградска 16, 11000 Београд

Телефон: (011) 2068 -100 www.zastitnik.rs e-mail: zastitnik@zastitnik.rs