14. mart 2012. │ 1

Da li je sa jedne strane sprem-na zakonska regulativa, a sa druge industrija upravljan-

ja otpadom za izazove evrointe-gracija, pokušali su da odgovore Oliver Dulić, ministar za zaštitu životne sredine, rudarstva i pro-stornog planiranja, Vensan De-žer, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Lu Brefor, di-rektor kancelarije Svetske banke u Srbiji, predstavnici državnih institucija diplomatskog kora i reciklažne industrije na Trećoj godišnjoj konferenciji „Zelena Srbija: Zaštita životne sredine - izazov za Srbiju“ u organizaciji Business Info Group.

Dobijanjem statusa kandida-ta, Srbija je tek stupila na težak put usklađivanja regulative sa EU direktivama i pregovaranja o poglavljima „aquis communi-taire“. Među svim oblastima o kojima je čekaju pregovori, na-jobimnije i najskuplje poglavl-je se odnosi na zaštitu životne sredine. Čak jedna trećina svih propisa odnosi se na ekologiju, a procena troškova, odnosno ula-ganja u ekologiju do 2030. godi-ne iznosi 10,5 milijardi evra.

Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog pla-niranja, smatra da kada se govori o politici zaštite životne sredine, pri-ča se o dva pravca delovanja.

- Prvi pravac se tiče harmoni-

zacije sa standardima Evropske unije. Drugi pravac je mnogo važ-niji, jer svaka zemlja bez obzira na Evropsku uniju, teži da zašti-tu životne sredine i iskorišćenje resursa oblikuje prema intere-sima budućih generacija. Srbija je proteklih godina na tom putu učinila ključne iskorake koji su je stavili na listu zemalja koje se na strateški način brinu o svojim resursima i životnoj sredini. Mi smo prethodnih godina učinili ogromne napore kako bismo na-pravili prvi korak ka pristupanju EU, a to je harmonizacija sa pro-pisima EU. Kod zaštite životne sredine, standardi EU su najviši na svetu. Usklađivanje sa zako-nodavstvom EU nije samo prepi-sivanje direktiva iz Brisela. Svaki od zakona i ogroman broj podza-konskih akata morali su da budu usklađeni sa našim institucional-nim i infrastrukturnim kapacite-tima, ekonomskim potencijalima. U poslednje četiri godine uspeli smo to da uradimo. Danas je naše zakonodavstvo u potpunosti har-monizovano sa EU.

Sledeći korak je implementa-cija tih zakona i u tome nailazimo na velike probleme, ali ih i sva-kodnevno otklanjamo. Najveći izazovi su implementacija na lo-kalnim nivoima i jačanje kapaci-teta na nižim nivoima vlasti.

Kada govorimo o statusu kan-

didata EU pričamo o mogućnos-tima da opštine, regioni i same kompanije pristupaju fondovi-ma, potpisuju donatorske i druge aranžmane sa evropskim institu-cijama i za to je neophodno osna-žiti administraciju.

Na svakom nivou vlasti ima-mo ljude koji razumeju evropske propise i koji su u stanju da ih sprovedu i kontrolišu.

U oblasti zaštite životne sredi-ne ima nekoliko oblasti u kojima je potrebno mnogo raditi, a to su: oblast otpadnih voda, klimat-skih promena i jačanje kontrole i nadzora nad sprovođenjem zako-na u celoj zemlji.

Doneli smo ključan strateški dokument koji nam je otvorio put da otpočnemo pregovore o puno-pravnom članstvu u EU. Vlada Srbije je 13. oktobra 2011. godine usvojila Strategiju aproksimacije koja sadrži sve ekonomske i fi-nansijske instrumente i strateške

korake neophodne da bi Srbija postala članica EU. Strategija aproksimacije ukazuje u svim ob-lastima zaštite životne sredine šta je neophodno uraditi, kako se to radi i koliko košta da dostignemo zacrtane standarde. Zahvaljujući tome mi već danas možemo da kažemo da smo spremni za pre-govore o poglavlju 27.

Taj strateški dokument sadrži i ključnu poentu da se građanstvo pripremi za ulazak u EU, što pod-razumeva obaveze iz ličnog de-lovanja u zaštiti životne sredine, kao i edukaciju javnosti o važnos-ti životne sredine.

Pregovori o punopravnom članstvu su mukotrpan proces koji se nalazi pred nama. On pod-razumeva da se u svakom seg-mentu našeg društva izvrše ve-like promene i on veoma mnogo košta. Poglavlje 27 „acquis“-a je jedno od najobimnijih poglavlja, a više od jedne trećine ukupnih

obaveza Srbije odnosi se na zašti-tu životne sredine i to je poglavlje koje najviše košta.

Pred srpskim pregovaračima je da se izbore za što bolje uslove kada su u pitanju prelazni perio-di do kada treba da dostignemo standarde i mogućnosti finansi-ranja iz fondova EU.

Nismo mi samo sedeli i pisali zakone, već smo puno radili i na implementaciji zakona. U Srbiji je u proteklih nekoliko godina znatno povećana pokrivenost organizovanog odnošenja komu-nalnog otpada. Danas je ta pokri-venost 80 odsto, a 2008. godine je iznosila 60 odsto. Takav rezul-tat nije postignut za poslednjih 30 godina.

U poslednjih nekoliko godina otvorili smo veliki broj deponija, u Pirotu, Leskovcu, Užicu, Jagodini i Lapovu i time pokrili jednu treći-

BIG BIZNISZakonodavstvo u skladu sa EU, problem je primena

Zeleni izazov znači da se neke navike moraju zauvek napustiti

U prošlosti se biznis i životna sredina nisu dobro slagali

OlivEr DUlić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

vEnsan DEžEr, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji

lU BrEfOr, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji

Ekološka politika u korak sa EvropomTreća godišnja konferencija „Zelena Srbija: ZašTiTa živoTne Sredine - iZaZov Za Srbiju“

Da li je Srbija spremna za pregovore o punopravnom članstvu u EU u delu koji se odnosi na ekologiju? Da li će imati dovoljno kapaciteta i iz kojih izvora će finansirati ogromne investicije u zaštitu životne sredine?

www.big.co.rS

(nastavak na strani 2)

Javno privatna partnerstva i EU fondovi Cena pripreme naše države za punopravno članstvo u EU je 10,5 milijardi

evra. Ta sredstva neće samo promeniti zaštitu životne sredine, već će pokrenuti i celokupnu privredu, završiće u našim kompanijama koje će izvršiti radove, u platama naših radnika, u porezima.

„Od tih 10,5 milijardi evra, 5,6 milijardi je neophodno da se investira u za-štitu voda, 2,8 milijardi u upravljanje otpadom i 1,3 milijarde evra je neophod-no da se investira u zaštitu od industrijskog zagađenja i buke. U okviru ovih

sredstava, značajna sredstva biće izdvojena za sanaciju, remedijaciju, kultivaciju, za rešenje istorijskog zagađenja, za zaštitu prirodnih dobara... Jasno je da značajan deo para mora da dođe sa različitih strana. Mi kao mala zemlja u tranziciji nismo spremni da finansiramo ovaj izdatak i zahvaljujući strategiji znamo iz kojih izvora će ova sredstva doći. Važan mehanizam finansiranja su javno-privatna partnerstva i dobro je što smo krajem prošle godine doneli Zakon o javno-privatnom partnerstvu”.

OlivEr DUlić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

Pomoć EU 2,2 milijarde evra

Vensan Dežer je napomenuo da će u početku pregovora o članstvu biti najviše zahteva za period tranzicije, što znači da u trenutku pristupanja „acquis“ neće biti primenjivan u potpunosti, već nekoliko

godina nakon toga, jer je potrebno vreme da se investicije usklade sa propisima o kvalitetu vazduha, vode, industrijskom otpadu...

„Već dugi niz godina se pripremamo za to. U poslednjih deset godina pomoć EU Srbiji iznosi 2,2 milijarde evra, a više od 25 odsto tog fonda je namenjeno zaštiti životne sredine”, rekao je Dežer.

vEnsan DEžEr, šef Delegacije Evropske unije u srbiji

2 │ 14. mart 2012.

nu zemlje. Otpočeli su radovi na deponijama u Subotici, Sremskoj Mitrovici, Šapcu, Inđiji i Zaječaru.

Otpočeli smo projekat izgrad-nje 30 reciklažnih centara širom Srbije i time ojačali reciklažnu in-dustriju. U zelenoj ekonomiji za-poslio se 8.000 ljudi tokom man-data ove vlade, a ima naznaka da će do kraja mandata biti uposleno 10.000 ljudi.

Vremena izobilja i jeftinih re-sursa su iza nas i imamo veliki pri-tisak na vazduh, svežu vodu, ener-giju i sve prirodne resurse. Svaki dan na planeti ima 200.000 novih stanovnika. Uskoro, 2050. godine biće nas devet milijardi i jasno je da će način na koji smo ranije ži-veli morati da se promeni, upozo-rio je Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.

- Ako želimo da usporimo klimatske promene moramo da preduzmemo snažne mere i to je ono što zovemo „zeleni izazov“. Radimo to zato što moramo, ali i zato što imamo viziju i to je agen-da koju EU gura već dugo. Mi smo jedan od velikih igrača na ovom polju. Danas 2,5 odsto EU bruto domaćeg proizvoda je iz ekološke industrije, a ova industrija stvara 3,5 miliona poslova godišnje. Naši građani podržavaju razvoj zelene ekonomije, prema istraživanjima sa 70 odsto, iako to znači da se

neke navike moraju napustiti.Status kandidata za Srbiju

znači da je veliko približavanje EU već učinjeno, takođe to znači da još dosta treba učiniti. Životna sredina je vremenom postalo na-jveće poglavlje „acquis communi-taire“ i to će biti veliki izazov i za EU i za Srbiju.

Veliki deo posla se odnosi ne samo na ministarstva, već i na lokalne samouprave i građane. Neke akcije će biti teške, kao što je reforma javnih komunalnih pre-duzeća koja je pred nama.

Moramo da gledamo u budu-ćnost sa poverenjem, imamo za-jedničku sudbinu i viziju, jasne ciljeve koji su zajedno postavlje-ni i nakon dobijanja kandidature već treba da uložimo svu energiju u naredni korak, a to je dobijanje datuma početka pregovora za pu-nopravno članstvo u EU, kao po-slednjeg koraka pred članstvo.

Agencija za zaštitu životne sre-dine Austrije pomaže srpskom Mi-nistarstvu za životnu sredinu u ja-čanju administrativnih kapaciteta putem „tvining“ projekta kako bi doveli srpsku legislativu i adminis-traciju na nivo koji zahteva EU.

Georg Rebering, direktor Agencije za zaštitu životne sredi-ne Austrije, ocenio je da će izazo-vi za Srbiju za evropsku ekološ-ku integraciju biti veliki, ali da će kvalitet vazduha svakako biti unapređen, pre svega u pogledu

smanjivanja SO2 i NOx.- Moramo popraviti kvalitet pi-

jaće vode i njenu bezbednost. Po-sebno je važno rešiti otpadne vode u velikim gradovima, a isto važi i za industriju. Ima mnogo da se uradi na sanaciji kontaminiranih lokacija, a takođe je potrebno sa-čuvati biodiverzitet Srbije koji je među najbogatijim u Evropi.

Procene troškova je ministar već pomenuo, do 2030. godine će iznositi više od 10 milijardi evra i pre svega se odnose na otpadne vode i industrijsko zagađenje.

Ovi troškovi, kao i u drugim zemljama koje su ušle u EU, od-nose se na „skupe“ direktive. To su posebno direktive o upravljan-ju otpadnim vodama u gradovi-ma, direktive o deponijama i dru-ge direktive o otpadu i ceo spektar direktiva koje se odnose na indu-strijsko zagađenje.

Finansiranje svih tih projekata mora biti miks javnih finansija, pri-vatnih investicija i taksi, a cilj je da se deo javnog finansiranja smanji vremenom, a da se poveća udeo privatnog finansiranja, kako bi bili održivi sa ekonomskog aspekta.

Izračunato je da će vrhunac javnog finansiranja dostići 2018. godine 360 miliona evra. Koristi od ovih projekata će za oko 2,4 puta nadmašiti troškove.

U Austriji postoji nekoliko izvora finansiranja na nivou sa-vezne države, plus subvencije provincija i opština. Tri najvažnije oblasti su fond za upravljanje vo-dama, domaći ekološki fond i fond za sanaciju kontaminiranih loka-cija. Svi se nalaze u rasponu od 50 do 100 miliona evra godišnje.

U upravljanje vodama od 1993. do 2009. uloženo je ukupno 12,5 milijardi evra u 22.000 pro-jekata i nešto manje u snabdevan-je pijaćom vodom, a učešće fonda je iznosilo 2,5 mili-jardi evra. Investi-cije sponzorisane iz domaćeg ekološkog fonda u istom peri-odu iznosile su če-tiri milijarde evra u 18.000 proje-kata, a iz samog fonda je uloženo 800 miliona evra. Sanacija konta-miniranih lokacija je finansirana pre svega nametima na kompa-nije u odnosu na količine otpada i način kako se odlaže.

U Austriji smo na putu da raz-vijemo samoodrživ sektor upravl-janja otpadom, a godišnji promet ovog sektora je četiri milijarde evra, zapošljava 25.000 ljudi i ge-neralno ne ide mnogo javnih sred-stava u finansiranje ovog sektora.

Ono što je potrebno su dobri za-koni, dobra administracija i strate-

ško opredeljenje za razvoj sektora.Za Lu Brefora, direktor Kan-

celarije Svetske banke u Srbiji, in-teresantno je da je konferenciju o zaštiti životne sredine organizova-la Business Info Grupa, a poznato je da se u prošlosti biznis i životna sredina nisu dobro slagali.

- U ovo vreme krize svima je na umu pre svega rast, a zaštita životne sredine se vidi kao privi-legija bogatih zemalja, koja košta i umanjuje ekonomski rast. Kon-cept zelenog rasta dobija sve više na značaju širom sveta, ne samo u bogatim zemljama. Zemlje kao što

su Kina, Brazil i Maroko su imple-mentirale politike koje izmiruju rast i zaštitu sredine.To nije koris-no samo za njih, već i za ceo svet.

To je dobra investicija, ne samo za naše praunuke, već i na kratak rok.

Sprovođenje ovih politika nije samo izazov za Srbiju, već i prili-ka. Zeleni rast može da generiše celu industriju baziranu na tom konceptu. To su nove fabrike, novi proizvodi i nešto što stvara eko-nomski rast i poslove za celu zeml-ju. U Srbiji se mogu identifikovati dva sektora zaštite sredine koja

mogu doneti rast. Prvo, to je zeml-ja koja je veoma visokog ekološkog kvaliteta i na kojoj se mogu proiz-voditi bioproizvodi koje je tržište spremno dobro da plati. Takođe, tu je eko-turizam, kao i investicije u obnovljive izvore energije.

Svetska banka radi u mnogim zemljama koje su prihvatile kon-cept zelenog rasta, a pošto mi nismo samo finansijska banka, već i banka znanja, trudimo se da prenesemo sva iskustva iz tih zemalja u Srbiju.

„Da bi mogla ući u EU, Srbija će morati ne samo da donese sve direktive iz 'aki'-ja, već i da ih im-

plementira. Izazov je veliki i skup, ali Srbija će imati po-moć u finansijama od EU i njenih čla-nica, uključujući Finsku“, rekao je Peka Orpana, am-

basador Finske u Srbiji.„Čestitam Srbiji na dobijanju

statusa kandidata i nadam se da će otvaranje pregovora početi što je pre moguće. Jedno od najvažnijih poglavlja je ono o životnoj sredini. Za Srbiju je ovaj proces ogromna prilika da očisti svoje okruženje, da poveća standard građana, da učini ekonomiju konkurentnijom i da poveća zaposlenost. U stra-tegiji aproksimacije navodi se da će se investicije u životnu sredinu brzo isplatiti, a ekonomske koristi će nadmašiti troškove za 2,4 puta do 2030. godine. Ja mislim da

(nastavak sa strane 1)

faze razvoja u upravljanju otpadom

Rebering je predstavio šest faza razvoja upravljanja otpadom u jednoj zemlji.

„Prva faza je kada nema nikakvog upravljanja ot-padom, druga faza je dopremanje otpada na deponije, treća faza je sakupljanje i separacija otpada. Četvrta

faza je kada počnete da činite nešto korisno sa sakupljenim otpadom, a peta faza je integrisano upravljanje resursima.

U prvoj fazi u fokusu je finansiranje i velika ekološka vrednost, a kasnije se uspostavlja samofinansirajući mehanizam, mnogo više tehnologije i prelazak u odr-živu granu ekonomije”, objasnio je Rebering.

GEOrG rEBErinG, direktor agencije za za zaštitu životne sredine austrije

Brzi voz za EUFinski ambasador je istakao da ko-

rišćenje biomase i otpada ima potencijal u Srbiji i da Finska želi da pomogne u ra-zvoju čiste tehnologije.„U narednim godinama voleli bismo da vi-dimo finske eksperte kako pomažu Srbiji u ispunjavanju „acquis“ uslova. Srbija ima je-

dinstvenu priliku da uskoči u brzi voz u kome se nalaze ostale zemlje EU i da postane konkurentna sa zelenom ekonomijom“, kazao je Orpana.

PEka OrPana, ambasador finske u srbiji

Premašeni ciljeviUzelac je napomenuo da je već treća

godina primene zakona u toku, a da su svi ciljevi ispunjeni, dok su neki i premašeni.

„U Srbiji se prosečno godišnje plasi-ra oko 450.000 tona ambalažnog otpa-da. U prve dve godine primene zakona

već smo 80 odsto ovih količina uspeli da legitimizujemo u sistemu. Takođe, od ukupno sakupljenih količina ambalaže, oko 80 odsto ostaje u domaćoj reciklažnoj industriji, što je podsticaj za rast“, ocenio je direktor Sekopaka.

MilOš UZElac, generalni direktor sekopaka

investicije u zaštitu životne sredine

Svetska banka investira sredstva u Srbiju na zahtev Vlade u projekte koji imaju uticaj na zaštitu životne sredine, napo-menuo je Brefor.

„Investicijom u Boru, zahvaljujući Ministarstvu životne sredine i rudarstva pomažemo rudarskim kompanijama suo-

čavanje sa ekološkim obavezama. Investiramo u borbu protiv poplava, irigaciju i drenaže, što omogućuje održivu organsku poljoprivredu. Investiramo i u energetsku efikasnost javnih zgrada, što značajno smanjuje zagađenje u Beogardu, ali ima i uticaj na smanjenje potrošnje električne energije. Na zaštitu sredine treba gledati kao na šansu, a ne samo kao na trošak“, poručio je Brefor.

lU BrEfOr, šef kancelarije svetske banke u srbiji

Direktor i urednik izdanja: Biljana Stepanović, foto: Dragan Milošević, Predrag Todorović, novinar: Miloš Obradović, marketing: Anica Divac, Snežana Terzić, Dušanka Stevanović, Jelena Jezdović, Jelena Pešić, Obrad Todorović, štampa: Politika, izdaje: Business Info Group, Bulevar despota Stefana 12/VII, Beograd, telefon: +381 11 2258 895, e-mail: office@big.co.rs, www.big.co.rs

„Da bi mogla ući u EU, Srbija će morati ne samo da donese sve direktive iz 'aki'-ja već i da ih implementira”(Peka Orpana, ambasador Finske u Srbiji)

14. mart 2012. │ 3

je ta procena čak i konzervativna, ukoliko Srbija ispuni sve uslove. Proces pomeranja ka zelenoj ekonomiji je već realnost i biće jedna od glavnih tema na dolazećoj konfe-renciji UN o održivom razvoju.

Finska je tokom prethodnih godina ra-zvila nekoliko partnerskih odnosa u Srbiji, posebno u oblasti šumarstva i edukaciji. Finansijska podrška iznosi oko 10 miliona evra, što je relativno skromno, ali to je dob-ra osnova za buduću saradnju.

Finska nije previše poznata u Srbiji, po-sebno njena snaga u zelenoj ekonomiji. To je jedna od zemalja sa najboljom ekonomi-jom na svetu i jedna od retkih sa AAA rej-tingom. U istraživanje i razvoj ulažemo oko četiri odsto BDP-a, što je godišnje sedam milijardi evra.

Finska je bukvalno zelena, sa 20 miliona hektara šume. Iako smo mala zemlja, svet-ska smo supersila u šumarstvu i među lide-rima u zelenoj tehnologiji. Zbog ekstremnih vremenskih uslova naučili smo se energet-skoj efikasnosti i primeni biomase u proi-zvodnji energije. Pre nekoliko nedelja, na-jveća finska šumarska kompanija UPM je najavila gradnju fabrike koja će proizvoditi 120 miliona litara biodizela godišnje. Fin-ska je u procesu zamene naftnih proizvoda šumskim sirovinama, odnosno biomasom.

Upravljanje ambalažnim otpadom je pri-mer uspešne saradnje države i zainteresova-ne industrije koja je donela dobre rezultate, smatraju predstavnici reciklažne industrije. Miloš Uzelac, generalni direktor kompanije Sekopak podsetio je da je kao preduslov za podizanje sistema za zbrinjavanje ambalaž-nog otpada u Srbiji doneta 2010. godine le-gislativa u skladu sa propisima EU.

„Sekopak je prvi operater osnovan na-kon donošenja zakona, da za svoje klijente ispuni obaveze iz zakonskog okvira. Ciljevi koji su usvojeni planom do 2014. godine su značajno uvećavani. Prošle godine cilj je bio da 10 odsto, ove godine 16 odsto materijala koji se plasira na tržište mora biti povraće-no i deo toga recikliran, što je veliki izazov.

Da bismo nastavili uspešno ispunjenje obaveza, potreban je razvoj komunalnog sektora koji zahteva investicije. Doprinos tome daće i skoro usvajanje zakona koji uređuje privatno-javno partnerstvo. Država mora da pojača svoju ulogu regulatora, kako bi svi učesnici u sistemu ispunjavali svoje obaveze. Svi zajednički moramo neprestano ulagati u podizanje svesti građana, jer bez javnosti ne možemo da uradimo mnogo.

Prokredit banka već duže vreme raspola-že kreditnim linijama IFC-a za unapređenje energetske efikasnosti, kao i dvema kredit-nim linijama KfW-a.

Vladimir Rajić, direktor odeljenja za srednja preduzeća Prokredit banke, objaš-njava da banka kao kreditor mora da prati opravdanost trošenja sredstava, kao i uštedu energije koja se ostvaruje uz pomoć kredita.

„Sa plasmanom od 16,5 miliona evra u ovaj sektor, napravljena je ušteda od 14 miliona kilovat-časova, što je godišnja pot-rošnja 3.200 domaćinstava. Takođe, sman-jena je emisija CO2 za preko sedam miliona tona godišnje, što je oko 2.000 automobila manje na ulicama. U Srbiji je generalno slaba iskorišćenost obnovljivih izvora ener-gije i u korelaciji sa zaštitom životne sredi-ne delovalo je logično da kreiramo ovakve kreditne linije.

Trenutno su aktuelne dve linije nemačke KfW banke. Jedna od deset miliona evra uz grant Evropske komisije daje privrednicima mogućnost da se veoma povoljno zaduže i investiraju u energetsku efikasnost. Druga linija ove banke iznosi 20 miliona evra.

Mogućnosti za finansiranje u Srbiji su ogromne. Finansira se prelazak sa jedne vrste goriva na drugu, sve tehnologije koje koriste obnovljive izvore energije, izgradnja mini hidroelektrana i oprema za reciklažu.

Imamo i neke primere već finansiranih projekata, pa je tako jedan klijent na novoj mašini smanjio potrošnju energije za više od 50 odsto, a isplativost investicije bila je 0,7 godina, što je izuzetno. U drugom pri-meru, u kome je klijent povećao proizvodn-ju, smanjena je potrošnja energije po jedi-nici proizvoda za čak 82 odsto, a isplativost ovakve investicije je 2,7 godina.

Ove kreditne linije može koristiti i sta-novništvo, pre svega za izolaciju objekata, solarne panele i energetski efikasne kuć-ne aparate. Uzmimo primer tipične kuće u Srbiji od 150 kvadrata i sa velikom pot-rošnjom energije od 3.800 evra. Sa kredi-tom od 3.000 evra sa rokom otplate od 78 meseci koji bi klijent utrošio za izolaciju, mesečna ušteda sa plaćanjem rata je četi-ri evra, a nakon otplate kredita sva ušteda ostaje njemu.

Dajemo i lični primer, zgrada centrale banke je energetski efikasna. Centralnim upravljanjem energijom ostvarujemo ušte-du od 30 odsto. Mislim da smo prva ban-karska institucija koja je izabrala hibridna vozila za službena vozila. Takođe, dajemo doprinos i kroz recikliranje svog elektron-skog otpada.

Dragan Stanković, predsednik EZO gru-pe ukazao je na potrebu da se prihodi od ekoloških taksi bolje preraspodele.

„Iz ugla privrede smatramo da su eko-loške takse neophodne i da to mora biti je-dan od izvora finansiranja posebnih tokova

otpada. To već funkcioniše, ali mi predlaže-mo da se te takse bolje preraspodele i da se pored reciklera, stimulišu i skupljači, kako se ne bi dešavalo da pojedini tokovi otpa-da završavaju gde ne treba. Koliko znamo u ekofondu postoje sredstva za koja mogu da se jave i privatnici i pojedinci koji žele da

reše probleme sa otpadom. Očekujemo po-moć prijatelja iz EU, ali ne samo finansijski već i u prenošenju iskustava i tehnologija.

Srpska privreda ima menadžere i kapa-citete, samo nam je potrebna pomoć u na-bavci opreme i što preciznijem definisanju regulative.

Ubediti domaće kompanije„Po našem mišljenju glavni teret treba da podnesu in-

dustrija i država, a lokalna samouprava treba da ima benefit u vidu izgradnje postrojenja za tretman otpada i otvaranja radnih mesta. Imamo jako dobru saradnju sa generatorima otpada, jer radimo sa multinacionalnim kompanijama i ne treba da ih ubeđujemo da moraju da reše svoj opasni ot-pad. Domaću industriju ubeđujemo u značaj toga, i država

nam u tome pomaže“, istakao je Dragan Stanković iz EZO grupe.

DraGan stankOvić, predsednik EZO grupe

Uz kredit i poklon Evropske komisije

Vladimir Rajić iz Prokredit banke ističe da ako bi pro-sečno kreditno sposobno preduzeće kredit od milion evra uložilo u opremu za energetsku efikasnost, to preduzeće bi od Evropske komisije dobilo grant od 15 odsto.

„Kada se sve preračuna, prosečna kamatna stopa nakon dobijanja takve donacije bi bila 2,2 odsto godišnje, što je znatno ispod tržišnih uslova“, objašnjava ovaj bankar.

vlaDiMir raJić, direktor odeljenja za srednja predudeća Procredit banke

4 │ 14. mart 2012.

Da bismo dostigli taj nivo biće nam potrebna jaka komunalna preduzeća za

šta je potreban veliki iznos in-vesticija. Jedan od najboljih načina za njihovo privlačenje u komunalani sektor je privatno-javno partnerstvo.

Bojan Đurić, državni sekre-tar u Ministarstvu životne sre-dine, rudarstva i prostornog planiranja, podsetio je na cil-jeve postavljene 2009. godine za narednih pet godina u vezi sa usklađivanjem nacionalnih propisa sa EU zakonodavstvom, planovima posebnih tokova ot-pada, povećanjem površine sa organizovanim sakupljanjem i odnošenjem otpada, osnivan-jem reciklažnih centara...

- Na polovini plana sve te ci-ljeve smo skoro ispunili. Uspeli smo da povećamo teritoriju na kojoj se organizovano odnosi otpad na 75 do 78 odsto, ispuni-li smo nacionalni plan integra-cija sa 100 odsto, uskladili smo se sa EU zakonodavstvom, iako smo podneli najveći teret do-nošenja zakona i podzakonskih

akata. Svaki treći zakon u ovom procesu je iz resora Ministar-stva za životnu sredinu. Doneli smo zajedno sa industrijom oko 300 podzakonskih akata. Neki od propisa, uredbi i pravilnika su doživeli i svoje prve izmene. Zato smo neke uredbe menjali i dva puta godišnje, jer je život pokazao da su loše, slabo pri-menjive ili uopšte neprimenji-ve. Jedna od takvih uredbi je i o podsticajima reciklažnoj indust-riji. Recimo, imate proizvod koji potpada pod električne ili elek-tronske proizvode koji je težak na primer 200 kilograma, a na sebi ima elektronski deo težak 25 grama. Po uredbi koju smo doneli taj proizvod bi trebalo taksirati sa 30 dinara puta 200 kilograma, što nije mali iznos zbog malog tajmera na trena-žnom biciklu ili displeja na špo-retu na pelete koji, na primer, šporet na drva nema. Takve probleme ne možemo da pred-vidimo, ali na njih ukaže praksa. Za svaki problem koji u praksi utvrdite da je nefer ili nepriro-dan možete da nam se javite, mi

smo tu da služimo vama, poku-šaćemo sa vama da ga rešimo, a do sada smo ih rešili sijaset.

Brigite Karigl, šef Odeljenja za upravljanje otpadom Agen-cije za zaštitu životne sredine Austrije, iznela je konkretne po-datke o upravljanju otpadom u Austriji, gde su cene odnošenja otpada daleko više nego u Srbi-ji, ali njih prate i ulaganja.

- Za upravljanje čvrstim ot-padom odgovornost leži na op-štinama i tu takse igraju veliku

ulogu u pokrivanju troškova. Na primer, cena odnošenja smeća je 100 evra po domaćinstvu go-dišnje, ali postoji veliki raspon u cenama između opština. Do sada između njih nije bilo konkuren-cije. Situacija je drugačija kod odlaganja industrijskog otpada gde su cene potpuno tržišne. Tu se suočavamo sa izazovom kako da uspostavimo tržište usluga upravljanja otpadom. U Austri-ji je u početku postojala velika podrška javnog sektora i tada je javni sektor upravljao depo-nijama i spalionicama otpada. Ali imali smo brz razvoj i sada su mnoge od tih kompanija pri-vatizovane i privatni sektor igra značajnu ulogu i u odlaganju opštinskog otpada.

U Austriji postoje dva nači-na tretiranja opštinskog čvrstog otpada, spaljivanje ili mehanič-ko-biološki tretman i zaniml-jivo je da se cene ne razlikuju značajno i iznose između 135 i 200 evra po toni. Razlog za to je postojanje konkurencije, po-sebno ima dosta kapaciteta za spaljivanje, što obara cenu ove usluge. S druge strane, meha-ničko-biološki tretman je danas napredovao tehnički i nije više tako jeftina opcija. Razdvajanje otpada na izvoru je veoma efika-san način da se smanje troškovi tretmana otpada.

Cene spaljivanja opasnog ot-pada, ulja i rastvora, u cementa-rama se kreću u velikim raspo-

nima u zavisnosti od kvaliteta opasnog otpada.

Ovaj sistem takođe generiše sekundarni otpad, pa ni spa-lionice ni mehaničko-biološki tretman ne mogu da funkcio-nišu bez deponija. Kada je reč o saniranju kontaminiranih loka-cija, u Austriji se ono finansira porezom na otpad, a 35 odsto tih sredstva se vraća u sektor upravljanja otpadom.

Novi ekološki zakoni proi-zveli su i nove obaveze za lokal-ne samouprave koje sada veći deo kapaciteta treba da koriste u zaštiti životne sredine i upra-vljanju otpadom.

Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i op-ština, ukazuje da su oni projekti

za koje se najčešće čuje regional-ni projekti i veoma su skupi.

- U procesu izrade tako ve-likih i skupih projekata opštine imaju pomoć Evropske unije, pa i države. U lokalnim samoupra-vama postoje slični projekti koji nisu tako veliki i za koje je mno-go teže naći sredstva i podršku. Uglavnom se finansiraju iz op-štinskog budžeta ili iz sredstava Ministarstva i Ekološkog fonda. Poslednjih nekoliko godina do-šlo je do stabilizacije budžeta, a data je i veća mogućnost kapi-talnog zaduživanja, pa lokalne samouprave imaju veću moguć-

nost finansiranja ovih projeka-ta. Međutim, postoje i politički problemi u finansiranju i spro-vođenju ovih projekata, jer oni nisu politički atraktivni, a pone-kad postoji i otpor stanovništva. Znatan broj građana, na primer, misli da je mnogo lakše bacati otpad u reku, nego plaćati od-nošenje smeća.

Stalna konferencija razvila je bazu podataka koja služi za analizu i pripremu projekata i u tu bazu ulaze i projekti vezani za životnu sredinu. Lokalne sa-mouprave čija je izvorna nadlež-nost upravljanje komunalnim otpadom, mogu osnovati javno preduzeće i mogu poveriti taj posao izabranom privrednom društvu. Najveći broj lokalnih

samouprava doneo je lokalne planove, dok to znatno teže ide sa regionalnim planovima. Glavni problem je dogo-varanje jedinica lo-kalne samouprave, što je dug proces i posebno kompli-

kovan zato što svaki put kada dođete do dogovora, ako jedna jedinica lokalne samouprave promeni mišljenje, onda sve to više ne važi, pa se ide iz početka. Svaku odluku moraju da odob-re skupštine svih opština, jer ne postoji mogućnost prenosa nadležnosti na neko novofor-mirano telo. Kada god dođe do nekih političkih potresa, a toga ima dosta, kreće se iz početka sa dogovaranjima. Regioni su dati nacionalnom strategijom za upravljanje otpadom uvažava-jući tehničke i ekonomske kri-terijuma, ali na terenu situacija

Imamo zakone, potrebna industrijaii PanEl - Upravljanje otpadom i reciklažna industrija u zaštiti životne sredine u srbiji

Od 2009. godine usvojeno je oko 300 podzakonskih akata koji se odnose na ekologiju, ali su neki propisi u praksi pokazali manjkavosti, pa su promenjeni. S druge strane, industrija upravljanja otpadom već je postala značajna industrijska grana u Austriji, gde su troškovi odnošenja komunalnog otpada i po pet ili deset puta veći nego u Srbiji

Praksa menja uredbe„Ne bežimo od toga da smo pravili

i neke male greške, jer je prostor koji smo pokušali da regulišemo ranije bio pravno neregulisan i nismo mogli da se učimo iz prethodnih iskustava. U većini

slučajeva smo uspeli, ali u nekima i nismo.Zato smo neke uredbe menjali i dva puta godišnje, jer je život

pokazao da su loše, slabo primenljve ili uopšte neprimenljive”, napo-menuo je Bojan Ðurić iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.

BOJan ĐUrić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

Oprezno sa javno-privatnim partnerstvom

Paunović ističe da su lokalnim sa-moupravama preneta brojna ovlašćenja za upravljanje otpadom i na taj način su

napravljeni uslovi za stvaranje reciklažne industrije u Srbiji. „To znači mogućnost otvaranja novih radnih mesta, ali ima još

dosta nepoznanica.Novim zakonima stvara se mogućnost javno-privatnog partner-

stva, ali treba uzeti u obzir teškoće koje smo videli u okruženju, pa i iz dosadašnjeg iskustva u Srbiji gde su opštine morale da plaćaju velike penale. Komunalna infrastruktura za ovu vrstu delatnosti je u lošem stanju, nije bilo ulaganja, pa je potrebno dosta para da se sve dovede u red. Pored pomoći donatora, veoma važna je uloga Fonda za životnu sredinu“, smatra Paunović.

saša PaUnOvić, predsednik stalne konferencije gradova i opština

U austriji veći deo otpada se reciklira

„Količine opštinskog čvrstog otpada u Austriji su ogromne, više od 400 tona po stanovniku godišnje. To je pravilo veliki pritisak na austrijske deponije 1990-ih i to je bio glavni motiv za uvođenje separa-

cije pri sakupljanju. Danas manje od 40 odsto otpada domaćinstava je mešani otpad, dok se veći deo otpada razdvaja i reciklira ili koristi za dobijanje energije”, objasnila je Brigita Karigl.

BriGitE kariGl, agencija za zaštitu životne sredine austrije

„Poslednjih nekoliko godina došlo je do stabilizacije budžeta, a data je i veća mogućnost kapitalnog zaduživanja, pa lokalne samouprave imaju veću

mogućnost finansiranja projekata”(Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština)

14. mart 2012. │ 5

je drugačija. Često predstavnici lokalne vlasti žele da uđu u ta-kav projekat, ali da mesto za odlaganje otpada ne bude na njihovoj teritoriji, pa onda nije-dna ne želi da prihvati da bude domaćin takvog postrojenja.

Nekoliko regionalnih de-ponija se ipak radi, četiri su u funkciji, dve u izgradnji, četiri imaju potrebnu dokumentaciju i očekuje se izgradnja, a četiri su izgrađene, ali ne rade zbog pro-blema u formiranju regiona.

Potrebno je proširiti ko-munalnu delatnost, konkretno odnošenje smeća, na druge ko-risnike, što znači da su potreb-na sredstva ne samo za infra-strukturu, već i za opremu koja dosta košta i stalno treba da se obnavlja. Troškovi rada takvih sistema su povećani, posebno sa cenama takvih usluga koje su daleko od realnosti.

Momčilo Živković, direktor Agencije za zaštitu životne sre-dine Republike Srbije, predsta-vio je rad Agencije i njenu ulo-gu u prikupljanju informacija i izveštavanju medija o zagađe-nosti životne sredine.

„U prethodne četiri godine Agencija je dobila visok nivo operatibilnosti, pre svega pri-kupljanje podataka i informaci-ja koje su potrebne za pravljenje svih analiza i iz njih izvođenje strategija i zakona. Agencija prikuplja informacije od svih državnih i lokalnih institucija koje se bave merenjima životne sredine i uspostavila je sistem kao deo evropske mreže. Priku-pljanje informacija iz privrede i industrije je deo druge mreže. Za sada nam je pošlo za rukom da postignemo dosta visok nivo, jer po informacijama koje šal-jemo u Evropsku agenciju, tzv.

prioritetne podatke, nalazimo se na 12. mestu od 32 zemlje.

Prošle godine Agencija je preuzela sektor kontrole životne sredine od RHMZ i time uspos-tavila i monitoring kvaliteta pod-zemnih i površinskih voda, gde imamo nameru da u narednom periodu sistem modernizujemo, kao i sistem za praćenje vazdu-ha. Uz nacionalnu laboratoriju koja je uspostavljena, može se uspostaviti i monitoring kvali-teta zemljišta pošto postoje svi uslovi da se takav monitoring radi ubuduće. U Srbiji ne postoji institucija koja se time bavi, kao što to rade razvijene zemlje.

Radmila Šerović, šef odse-ka za upravljanje komunalnim i posebnim tokovima otpada Minstarstva životne sredine, rudarstva i prostornog plani-ranja, podsetila je da su Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu usvojeni 2009. godine.

„Ne treba zaboraviti da su osnovni ciljevi Zakona o upravl-janju otpadom upravljanje otpa-dom na način na koji se ne ugro-žava životna sredina, prevencija nastajanja otpada čistim tehno-logijama i razvojem korišćenja prirodnih resursa, kao i otklan-janje opanosti i štetnog dejstva na ljude i sredinu. Jedan od ci-ljeva je i iskorišćenje i reciklaža otpada, izdvajanje sekundarnh sirovina iz otpada i njegovo ko-rišćenje kao energenta. U 2010. godini je usvojena strategija upravljanja otpadom, što je naš bazni dokument koji sadrži pre-gled stanja upravljanja otpadom u Srbiji. Ova strategija sadrži i preporuke u kom pravcu treba ići, daje nam pregled slabosti, ali i jasne ciljeve i preporuke.

U strategiji su date projek-tovane količine otpada za peri-od od 2010. do 2019. godine za sve tokove otpada. U skladu sa kapacitetima koje posedujemo i projektovanim količinama ot-pada, država je definisala krat-koročne i dugoročne ciljeve i kako ih dostići u usklađivanju sa propisima EU. Već smo pri kra-ju izrade planova za upravljanje otpadnim uljima, otpadom koji sadrži azbest, otpadnim bate-rijama i akumulatorima i otpa-dom električnih i elektronskih proizvoda. U saradnji sa Minis-tarstvom zdravlja radimo i na planu o upravljanju medicin-skim otpadom. Kada se radi o ambalažnom otpadu, u periodu od 2010. do 2014. godine drža-va je definisala opšte i specifične ciljeve. U opšte ciljeve spada reciklaža i ponovno iskorišćen-je otpada, a specifični ciljevi se odnose na procenat sakupljanja otpada po vrstama.

Od 2015. do 2019. država je donela dugoročne ciljeve kao što su uvođenje i odvojeno sa-kupljanje i tretman opasnog ot-pada iz domaćinstava i industri-je, izgradnja još 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom, obezbeđenje kapaciteta za spal-jivanje organskog industrijskog i medicinskog otpada i uspos-tavljanje sistema upravljanja građevinskim otpadom koji sadrži azbest.

Domaća reciklažna industri-ja trudi se da drži korak sa ev-ropskim standardima, a dokaz

za to je kompanija Božić i sinovi, koja je nabavila postrojenje za reciklažu sijalica sa kapacitetom dovoljnim da tretira sve otpad-ne sijalice iz Srbije i okruženja.

Nikola Egić, direktor kompa-nije Božić i sinovi, kaže da je novo postrojenje za tretman veštačkih izvora svetlosti u stvari mašina za tretman svih vrsta sijalica i veštačkih izvora energije.

„Veštački izvori energije su razne sijalice, od običnih sa Volframovim vlaknom, do halo-genki i svih drugih. Sve njih je neophodno reciklirati na odgo-varajući način. Kada se spominju veštački izvori energije, najčešće se misli na neonsku lampu. Ona u sebi sadrži od 88 do 94 odsto stakla, konektore koji su od me-tala ili plastike, ali ima i određeni procenat praha impregniranog

živom koja jonizovanjem emituje UV zrake, a UV zraci potpomažu fluorescentnoj navlaci da stvori dodatno svetlo. To su materijali koji se mogu reciklirati i pono-vo upotrebiti, ali treba zbrinuti opasne materijale.

Noviji proizvodi svake go-dine imaju sve manje količine žive, ali ona se ne može izbeći i moramo da vodimo računa na koji način će se ona zbrinuti. Ti proizvodi su krhki i zato ih je teško prevoziti, a istovremeno treba voditi računa o ekonom-skoj računici. U svetu postoje mobilna postrojenja za tretman na terenu. Mi smo prvo nabavi-li mobilno postrojenje za koje smo dobili dozvolu od ministar-stva, ali tu postoji mali problem. Generator otpada mora da do-bije za svoju lokaciju saglasnost lokalne samouprave za tretman na toj lokaciji. Postrojenje koje će biti instalirano u Pančevu je zatvorenog tipa, potpuno je kontrolisano softverima i lako se prilagođava dužini i veliči-ni svetiljki. Činjenica je da se radi o zatvorenom postrojenju,

nema emisije gasova, nema uti-caja na životnu sredinu, a greš-ka čoveka je minimizirana. To je faktički destilator koji rekuper-ira živu koja se nalazi u prahu, gde dobijamo inertan stakleni krš, plastične i metalne materi-jale, a za zbrinjavanje toksičnih materijala služi više filtera raz-vrstanih na vrećaste i filtere sa aktivnim ugljem.

Država je donela veliki broj zakona, ali sada je potrebno osposobiti industriju da iskoris-ti sve kapacitete zelene ekono-mije, ocenio je Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

- U maju 2009. godine usvo-jen je čitav paket ekoloških za-kona i tačno je da smo skoro 99 odsto došli do evropskih standarda. Moramo shvatiti da

osim stuba regulative treba da stvorimo stub industrije. Ovih dana nas očekuju otvaranja dva velika centra u Srbiji. Prvo je reciklaža tetrapaka, prvi put južno od Nemačke, koja će biti balkanski projekt i reciklaža ra-shladnih uređaja u Nišu.

Primene evropskih direktiva koštaće 1.500 evra po stanov-niku. Mi danas izdvajamo za životnu sredinu 45 evra po sta-novniku. Uveren sam da je kan-didatura važan pomak, ali Ev-ropa nije Alibabina pećina koju otvorite i uzmete koliko vam tre-ba. Za to su potrebne i struktur-ne reforme i dva važna zakona, Zakon o javno-privatnom part-nerstvu i Zakon o javnim komu-nalnim delatnostima. Moramo se vratiti sa javno partijskog partnerstva na izvodljivo jav-no-privatno partnerstvo. Danas imamo oko 25 opština koje na neki način imaju javno-privatno partnerstvo, koji daju nadu da bi proces mogao biti dovršen. Tak-ve investicije moraju se zaštiti da ne budu rezultat ideološko par-tijskih koalicionih nagodbi.

automatsko merenje kvaliteta vazduhaU okviru integrisanog monitoringa životne sredine, uspostavljen je automatski sofis-ticirani sistem merenja kvaliteta vazduha koji prikuplja podatke u realnom vremenu. Agencija trenutno upravlja sa 39 automat-

skih stanica u Srbiji, a kada se dodaju još neke automatske stanice lokalnih samuoprava, to iznosi oko 50 stanica. „Već spadamo u red zemalja koje su uspostavile stabilan sistem koji u svakom trenutku može dati odgovor u kakvom stanju se nalazi vazduh“, kaže Živković.

MOMčilO živkOvić, direktor agencije za zaštitu životne sredine srbije

Planirano i ostvareno„Uspeli smo da uspostavimo održivi sis-tem smanjenja zagađenja životne sredine kroz ispravne opcije upravljanja otpadom, da razvijemo reciklažnu industriju i inves-tiramo u zelenu ekonomiju i zaposlimo

lokalno stanovništvo. Za sve ovo bilo je neophodno implementirati zakone, procedure, izdavati dozvole za operatere. Bilo je naophodno da donesemo podzakonska akta i napravimo baze podataka o opera-terima, proizvođačima, uvoznicima i kapacitetima tržišta upravljanja otpadom. Doneli smo više od 300 propisa, a samo na osnovu zako-na o upravljanju otpadom i zakona o ambalaži doneto je 46 propisa usklađenih sa EU standardima.

U 2011. godini izdate su ukupno 463 dozvole, a do kraja februara ove godine izdate su ukupno 774 dozvole”, referisala je Radmila Še-rović o onome što je ministarstvo uradilo u prethodnom periodu.

raDMila šErOvić, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

Mašina za ceo regionPretpostavlja se da se u Srbiji godišnje uve-ze osam miliona sijalica. Na tržišta okru-ženja se plasira oko 11,5 do 12 miliona si-jalica godišnje, što je oko dvadeset miliona sijalica koje se na ovom tržištu plasiraju.

„U Velikoj Britaniji 55 odsto sijalica se tretira, u Nemačkoj 80 odsto, a u ostalim zemljama EU od 30 do 60 odsto. Kapacitet naše mašine je 6.000 lampi na sat, što je 12,5 do 13 miliona lampi godišnje i to samo u jednoj smeni. Lako se dolazi do zaključka da možemo da recikliramo sve sijalice u okruženju. Na-damo se da će se i naši zakoni promeniti i da će se postaviti oštriji uslovi, jer je cilj da se što više reciklira, a i naš cilj je da dođemo do neophodnih materijala. U Srbiji smo prošle godine reciklirali 53 tone ili 350.000 sijalica, što je oko 4,5 odsto ukupnih sijalica puštenih na tržište te godine. Hrvatska je u 2010. godini reciklirala 110 tona ili 15 odsto sijalica puštenih na tržište”, objašnjava Egić.

nikOla EGić, Generalni direktor „Božić i sonovi”

Ekologija ili onkologija„U Austriji se cena zbrinjavanja komunal-nog otpada kreće od 130 do 150 evra po toni, kod nas u opštinama koje su napra-vile neko partnerstvo, zbrinjava se za 20 evra, a u ostalim za pet, šest evra po toni.

Tamo gde ne dajemo za ekologiju, dajemo za onkologiju. Mi ćemo se suočiti sa time da po završetku socijalnih migracija u velike gradove imamo ekološke migracije, gde će se stanovništvo i investitori povla-čiti tamo gde nema visoke emisije gasova. Naša kompletna ulaganja se kreću oko 0,4 odsto BDP-a, a ostale tranzicione zemlje su ulagale 1,4 odsto BDP-a“, upozorio je Mitrović.

siniša MitrOvić, savetnik predsednika Privredne komore srbije

6 │ 14. mart 2012.

• Kako je kod nas izgledalo trži-šte upravljanja ambalažnim ot-padom u 2011. godini? Kakvi su rezultati postignuti na njemu?- Godina za nama je druga godina implementacije zakonskih rešenja u ambalažnom otpadu, odnosno iz-gradnje sistema primarne selekcije i ispunjavanja nacionalnih ciljeva koje je država propisala na 10 od-sto. Industrija u Srbiji je, dakle, bila u obavezi da 10 odsto od ukupno plasiranih količina na tržište Srbije dokazivo sakupi i reciklira. Kako je ukupno tržište od strane Agencije za zaštitu životne sredine proce-njeno na nešto više od 430.000 tona ambalažnog otpada, to znači da je prošlogodišnji državni cilj bio reciklaža 43.000 tona bilo kog am-

balažnog otpada. Sekopak je sam predao na reciklažu više od polo-vine državno propisanog cilja, što znači da je u 2011. godini sakupio i predao na reciklažu 22.000 tona svih vrsta ambalažnog otpada.

Imajući u vidu da smo naših 290 klijenata koji su nam i ove go-dine dali poverenje, sigurno i bez-bedno doveli do cilja, smatramo da je za nas ova godina protekla uspešno. O tome kako su se drugi operateri na tržištu pozicionirali, znaćemo više tek nakon 31. mar-ta, kada je krajnji rok za industri-ju i operatere da državi dostave konačne rezultate u pogledu pla-smana i ispunjenosti ciljeva. Ono što želim da naglasim jeste da se industrija suočava sa sve višim

zahtevanim kvotama za povraćaj sa tržišta i reciklažu ambalažnog otpada, pod pretnjom plaćanja sve većih penala za neizvršenje ovih obaveza. U 2012. godini opšti cilj je 16 odsto, ali se pored njega uvode i specifični ciljevi minimal-nog zahtevanog učinka za svaki ambalažni materijal ponaosob. S tim u vezi mogu potvrditi da smo strateškim i blagovremenim fokusom na razvoj prikupljanja i razvrstavanja otpada iz domaćin-stava, u saradnji sa 24 partnera, privatna i komunalna preduzeća, svim našim klijentima obezbedili kapacitete za ispunjenje ciljeva, nezavisno od toga koji materijal plasiraju na tržište, budući da jedino domaćinstva generišu sve vrste ambalažnog otpada.

• Razumeju li obveznici šta je nji-hov posao i šta se od njih traži?- Sekopak zastupa više od 35 od-sto domaćeg tržišta u pogledu količina koje naši klijenti stav-ljaju na tržište. To je ogromna odgovornost i obaveza i mi smo

zahvalni na ukazanom poverenju koje vraćamo tako što dodatno informišemo klijente o njihovim obavezama, izmenama propisa, unapređujemo njihovo poslova-nje kroz savete kako da smanje količinu ambalaže koju stavljaju na tržište, kao i da minimiziraju svoju ambalažu, jer se za svaki kilogram ambalaže plaća nakna-da bilo operaterima, bilo državi. Podatak da je industrija ušla u sistem i da finansira njegovu iz-gradnju govori u prilog tome da se dobro razumeju obaveze.

• Bilo je sigurno i mnogo prepre-ka u ostvarenju cilja?- Novo je tržište i ogroman je us-peh i države i nas operatera to što smo po sadašnjim procenama čak 80 odsto kompanija, odnosno plasirane ambalaže, uključili u si-stem upravljanja ambalažnim ot-padom. Inspekcija nadležnog mi-nistarstva je obavila odličan posao ove godine u proveri kompanija, to jest sprovođenju obaveza uprav-ljanja ambalažnim otpadom. Sada predstoji takođe značajan posao provere usklađenosti sa regulati-vom od strane operatera i njiho-vih podizvođača, kao i postrojenja za tretman ambalažnog otpada.

Druga važna oblast jeste iz-gradnja sistema primarne selek-cije svih materijala, odnosno am-balažnog otpada iz domaćinstava - time se obezbeđuje sve veća po-krivenost stanovništva Srbije si-stemom i programima za njihovu edukaciju i aktivno uključivanje u sistem. Neophodno je da se uskla-

de napori svih učesnika na tržištu, kako bismo u narednim godinama uspeli u zamisli da i Srbija, kao i mnoge druge zemlje, poseduje jedan jedinstven i unficiran više-materijalni sistem za primarnu selekciju ambalažnog otpada iz domaćinstava. To je naša vizija, da putujući iz jednog mesta u drugo, budemo svedoci istovetnih ozna-ka sistema, drugim rečima, da budemo u stanju da prepoznamo da sistem postoji i funkcioniše na široko zahvaćenoj teritoriji Srbije.

Mi smo se obavezali u svojim planovima da ćemo jačati kapa-citete sakupljačke i prerađivačke industrije da odgovori na izazove koji predstoje već ove i narednih godina, a to su izazovi ispunjava-nja specifičnih ciljeva za sve vrste materijala. Sada razvijamo taj model sa 24 partnerska preduze-ća i opštine. Naši podaci govore da ćemo do 2014. godine biti u oba-vezi da sakupimo više od 130.000 tona ambalažnog otpada, što je tri puta viši cilj od ovogodišnjeg. Specifični ciljevi obavezuju indu-striju da preda na reciklažu sve materijale. Međutim, još uvek nema dovoljno razvijenih kanala za sakupljanje stakla, drveta i me-tala. Kako bismo u tome uspeli, potreban je veliki iskorak u komu-nalnom sektoru, u kome treba da dođe do unapređenja postojećeg sistema, kako bi se i on osposobio za odvojeno sakupljanje svih reci-klabilnih tokova otpada.

Posebnu pažnju takođe zaslu-žuje i razvoj kapaciteta za adekvat-no upravljanje ambalažnim otpa-dima kontaminiranim opasnim supstancama, koji iako u težin-skom smislu ne predstavljaju veliki deo ukupnog ambalažnog otpada, imaju veliki značaj zbog potencijal-ne opasnosti za životnu sredinu.

Sve više kvote za povraćaj sa tržištaNovo je tržište i ogroman je uspeh i države i nas operatera to što smo, po sadašnjim procenama, čak 80 odsto kompanija, odnosno plasirane ambalaže, uključili u sistem upravljanja ambalažnim otpadom

Sekopak je sakupio više od polovine državno propisanog nacionalnog cilja u 2011. godini

ProCredit banka i energetska efikasnost

Rebeka Božović, direktorka komunikacija Sekopaka

Od kreditne podrške do ličnog primera

ProCredit banka u Srbiji ak-tivno učestvuje u promo-visanju energetske efika-

snosti i inicijativa za korišćenje zelene tehnologije među svojim zaposlenima i klijentima, u želji da i na taj način promoviše eko-nomski razvoj koji je ekološki od-rživ u najvećoj mogućoj meri.

Kada je reč o osnovnoj delat-nosti ProCredit banke, sada već petogodišnju praksu finansiranja unapređenja efikasnosti započe-la je kroz kredite za unapređenje stambenog prostora, iz kreditne linije IFC. Bili su prvenstveno na-menjeni stanovništvu, ali i predu-zećima, jer ih je bilo moguće koris-titi za unapređenje stambenog ili poslovnog prostora, kroz osavre-menjavanje sistema zagrevanja,

klima uređaje, izolaciju objekata i poboljšanje prozora i vrata, pošto su to oblasti u kojima se najviše osete efekti ušteda energije.

Nakon toga, 2010, ProCredit banka je uvela lizing za ener-getsku efikasnost, kao sredstvo namenjeno preduzećima i predu-zetnicima za unapređenje proiz-vodnje i smanjenje troškova po-slovanja. Uslov za odobravanje ovog tipa lizinga je da sredstva čija je nabavka njime finansirana donose barem 20 odsto ušteda u potrošnji energije ili isto toliko smanjenja emisija ugljen dioksi-da. Pored toga, banka je 2011. aktivirala sredstva iz kreditne lini-je KfW-a kako bi podstakla kredi-tiranje projekata malih i srednjih preduzeća za energetsku efika-

snost. Do kraja 2011. godine, ukupno finansiranje premašilo je 16,5 miliona evra, a ostvare-ni efekat ovih unapređenja je smanjenje emisije ugljen-diok-sida za preko 7000 tona, što je ekvivalentno količini koju godiš-nje oslobodi oko 2000 automobi-la. Energetske uštede su oko če-tvrtine u odnosu na energiju do tada trošenu za iste poslove, od-nosno preko 14 miliona kilovat-časova godišnje, što je približno ukupnoj godišnjoj potrošnji 3200 domaćinstava. Krajem godine, uvedena je i nova, jedinstveno povoljna linija finansiranja, iz sredstava KfW i EU, koja uključu-je povraćaj sredstava korisniku u iznosu od 15 odsto glavnice kre-dita, nakon realizacije investicije.

Kako bi se, pre investicije u unapređenje, precizno predvideli efekti, ProCredit banka je razvila metodologiju za proračun ener-getske uštede koju može doneti nova, energetski efikasna opre-ma, ili oprema koja koristi ob-novljive izvore energije. Savre-meni energetski efikasni uređaji, oprema i materijali, omogućava-ju da rata kredita potrebnog za njihovu nabavku bude praktič-no jednaka mesečnoj uštedi na troškovima energije.

Osim ovih direktnih efekata na poslovanje, postoji i efekat zašti-te prirodne sredine i opšte uštede energije. To je pitanje koje nadilazi pojedinačno domaćinstvo ili predu-zeće, ali ProCredit banka podržava uverenje da efekat ne može izosta-

ti ukoliko svako da svoj doprinos. U skladu sa tim, osim finansiranja unapređenja, banka ih i sama ak-tivno sprovodi. Pre svega, pitanja zaštite životne sredine su vitalni element obuke kroz koju zaposleni banke prolaze na lokalnom, regi-onalnom i međunarodnom nivou, a redovno učestvuju i u lokalnim i nacionalnim projektima i akcijama za zaštitu životne sredine. Uz to, banka koristi hibridna vozila kao službena i redovno reciklira elek-tronski i ostali otpad. I sama zgra-da centrale banke je projektovana i izvedena u skladu sa standardi-ma energetske efikasnosti, tako da omogućava energetske uštede i do 30 odsto, a i objekti banke u izgradnji takođe se realizuju u skladu sa tim.

Deo celokupne misije ProCredit grupe, pa tako i ProCredit banke u Srbiji, jeste postavljanje standarda u finansijskom sektoru u kome banka posluje, sa ciljem da doprinese promenama ne samo u pogledu usluga i njihovog kvaliteta, već i u pogledu poslovne etike. Odatle proizlaze i aktivnosti banke na unapređenju svog poslovnog, ali i životnog okruženja, a jedan od najvažnijih aspekata toga je i briga za očuvanje životne sredine i unapređenje energetske efikasnosti

14. mart 2012. │ 7

U okviru ovog preduzeća po-sluje “BiS reciklažni centar” koji je jedan od četiri srpska reciklera elektronskog i električnog otpa-da, a Konferencija je bila prilika da pančevačko preduzeće pred-stavi Sistem za totalnu reciklažu fluorescentnih cevi i svih vrsta sijalica, čiji se početak rada oče-kuje do kraja marta ove godine.

Kako se u Srbiji ova vrsta otpada gotovo uopšte ne tre-tira i ne reciklira, intencija “BiS reciklažnog centra” je bila da li-derima kompetentnih institucija za ekologiju i privredu, ukažu na potencijale ovog postrojenja

koje od Pančeva, odnosno Srbije može u relativno kratkom roku da napravi balkanski centar za reciklažu fluorescentnih cevi i svih vrsta sijalica. Otuda su pre-zentaciju Nikole Egića, general-nog direktora Kompanije „Božić i sinovi” sa interesovanjem ispra-tili i predstavnici Ministarstva za ekologiju i mnogobrojni učesnici ovogodišnje konferencije „Zele-na Srbija”, ali pre svega pred-stavnici medija.

Ovaj sistem za totalnu recikla-žu moći će, prema rečima Nikole Egića, za samo jedan sat rada da reciklira 6.000 komada ra-

shodovanih ili izlomljenih “izvora veštačkog svetla”: fluorescentne lampe, sijalice, štedljive sijalice, projekcione lampe, infracrvene lampe, volfram halogene lampe, minijaturne automobilske lampe, UV lampe, lampe koje se koriste sa osvetljenje pozornica i za fo-tografisanje, blicevi…

Pod pojmom totalna recikla-ža podrazumeva se da će, na-kon tretmana sijaličnog otpada u ovom postrojenju, sav recikli-rani otpad moći ponovo da se upotrebi kao sirovina, odnosno u proizvodnji novih materijala, upotrebnih predmeta itd. Prime-

ra radi, pošto novo postrojenje omogućava TOTALNU upotreblji-vost svih sijaličnih sastojaka, to znači da se od jedne fluorescent-ne cevi (prosečne težine 200 gra-ma), reciklažom može dobiti od 88 odsto do 93 odsto stakla, 12 grama obojenih metala, gvožđa i plastike, 5 grama fosfornog pra-ha i do 10 miligrama žive, a sve su to sirovine za ponovnu prime-nu u proizvodnji.

Postrojenje je u stanju da istretira 6.000 sijalica za samo jedan sat rada, što na godišn-jem nivou predstavlja količinu od 12.480.000 sijalica, a ukoliko bi se radilo u dve smene, to je blizu 30 miliona sijalica za godi-nu dana. Ako se zna da su go-dišnje potrebe Srbije 8 miliona sijalica različitih vrsta, a da sija-lični otpad Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Bosne iznosi 11,5 miliona komada sijalica, onda je očigledno da BALCAN Lamp Total Recycling System od Srbije može napraviti regionalni centar u ovoj oblasti reciklaže.

Jedini problem još uvek pred-stavlja nerešeno pitanje prikupl-janja elektronskog i električnog, pa tako i sijaličnog otpada. Ape-lom na kompetentne instituci-je koje su u stanju da efikasno reše problem sakupljačke mreže ovaj problem može biti efikasno rešen, pre svega primenjljivom

legislativom, a onda i postavl-janjem adekvatnih kontejnera za odlaganje ove vrste otpada.

Lider u svojoj branši, „BiS reci-klažni centar” je još pre tri godine prvi nabavio mobilnu krašer ma-šinu za reciklažu fluorescentnih cevi i sistem za degasifikaciju ra-shladnih uređaja, a takođe i jedini u regionu ima MAR Microsoft-ovu licencu za recilažu računara i ug-radnju legalnih softvera. U cilju efikasnijeg prikupljanja elektron-skog i električnog otpada, „BiS reciklažni centar” je konstruisao i izradio različite vrste namenskih kontejnera kako bi javno mnjenje i pravna lica pravilno odlagali ovu vrstu otpada.

Ukoliko se problem sakupl-janja elektronskog i električnog otpada ne reši na sistemskom ni-vou, Srbija će teško da ispuni od-redbe EU po kojima se propisuje godišnji minimum ovog otpada po stanovniku. „Domaći zadatak” za Srbiju je četiri kilograma po stanovniku godišnje, a trenutna situacija je – 400 grama.

- Pozdravljamo inicijativu se-paratnog sakupljanja otpada, rekao je Nikola Egić, ali će traj-no rešenje biti na vidiku kada se reši problem sakupljačke mreže, kada se sav prikupljeni otpad bude selekcionisao i kada bude bio tretiran na pravi način.

U „BiS reciklažnom centru” veruju da ovakva okupljanja, kao što je Konferencija „ZELENA SR-BIJA” mogu uticati na medije da situaciju pokrenu sa „mrtve tač-ke” koja nikako da se zazeleni.

Kompanija „Božić i sinovi” je i ove godine učestvovala na Konferenciji „Zelena Srbija – Zaštita životne sredine – izazov za Srbiju”, koja se održala u Hotelu “Hyatt Regency”, u sredu, 29. februara, u Beogradu

„Božić i sinovi” - Zaštita životne sredine

Rešenje za Balkan, prilika za Srbiju