5. фебруар 2014. године

XXII ЗИМСКЕ ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ

Олим пиј ски ко ми тет Ср би је је кроз Про грам ску ко ми си ју и Из вр шни од бор пу но па жње усме рио на раз вој зим ских спор то ва, иа ко ни смо зе мља ко ја у њи ма има ве ли ку и ду гу тра ди ци ју. Чи ни ли смо то пр вен стве но кроз про гра ме Олим пиј ске со ли дар­но сти, али и уз по др шку Ми ни стар ства омла ди не и спор та и спон зо ра. Уло жи ли смо у спор ти сте за ко је је про це ње но да мо гу да на пра ве бо љи и ква ли тет­ни је ре зул та те на Игра ма у Со чи ју од оних по стиг­ну тих у Ван ку ве ру. Ор га ни ОКС су за у зе ли став да је по треб но по о штри ти кри те ри ју ме у ци љу по ди за­ња ре зул та та и то је до ве ло до по след њих успе ха срп ских спор ти ста у би а тло ну и алп­ском ски ја њу

Ср би ја де фак то ни је зе­мља зим ских спор то ва, али у Со чи не иде мо са мо да би­смо се по ја ви ли. Иде мо да се так ми чи мо и да про ве ри­мо ко ли ко смо на пре до ва ли у ски ја њу, би а тло ну, бо бу и дру гим спор то ви ма у ове че­ти ри го ди не. Има мо кон ти ну­и тет уче ство ва ња на Зим ским олим пиј ским игра ма и ја ко је ва жно да се он не пре ки не об зи ром да је нео п ход но би­ти кон стант но у дру штву нај бо­љих ка ко би на ши спор ти сти мо гли да на пре ду ју и по ме ра­ју сво је ре зул та те.

На ша еки па је са ста вље на од нај бо љих так ми ча ра у зим­ским спор то ви ма ко је Ср би ја тре нут но има. До бро је што су мла ди, јер ни ко од њих још ни је ни бли зу сво је спорт ске зре ло сти, и што има­ју још мно го про сто ра да на пре ду ју. Са дру ге стра не, ни су без ис ку ства, об зи ром да има мо спор ти сте ко­ји су осе ти ли бар јед ном драж уче шћа на ова квом так ми че њу, док пи лот бо ба Вук Ра ђе но вић, има чак два уче шћа на зим ским олим пиј ским игра ма. Због спе ци фич но сти, ве ли ког спорт ског, али и емо тив ног на бо ја, та ква вр ста ис ку ства је не про це њи ва и до но­си зна чај ну пред ност на так ми че њу. Си гур но је да ће го то во сви, а мо жда и сви спор ти сти ко ји су у еки пи за Со чи, пред ста вља ти Ср би ју и за че ти ри го ди не на Игра ма у Пјон чан гу.

Пред сед ник ОКС Вла де Ди вац је, пред крај про шле го ди не на Из бо ру за нај у спе шни је спор ти сте Ср би је, из нео став Из вр шног од бо ра ОКС о на сту пу на ших пред став ни ка у Со чи ју. Од њих има мо нај ве ћа оче ки­ва ња. Спор ти сти су го ди на ма на ши нај бо љи ам ба са­до ри, а Зим ске олим пиј ске игре су пра ва при ли ка да Ср би ју ре пре зен ту је мо на нај бо љи мо гу ћи на чин.

И, упра во то су на ша оче ки ва ња. Да до стој но ре­пре зен ту ју на шу зе мљу, не са мо на спорт ским те ре­ни ма, већ то ком чи та вог бо рав ка на Игра ма. Што се ти че спорт ског ре зул та та, нај ва жни је је да да ју мак си­

мум и си гур ни смо да ће то би­ти до вољ но за до бре ре зул та­те. Ус пе си ко је на ши зим ски олим пиј ци по сти жу у по след­ње вре ме го во ре нам да су им фор ме у уз ла зној пу та њи и ва­жно је да у Со чи ју оства ре ре­зул та те ко је их пра те то ком це ле се зо не.

Пре че ти ри го ди не, то ком Ига ра у Ван ку ве ру, у Ср би ји је би ла пра ва еу фо ри ја око на­сту па на шег боб ти ма, што је ум но го ме био ре зул тат кам­па ње ко ју је ОКС спро вео пре и то ком Ига ра. Пре ма не ким ста ти сти ка ма, пре нос фи нал­не во жње на шег боб ти ма у Ван ку ве ру је био нај гле да ни ји пре нос не ког зим ског спор­та у на шој зе мљи у по след њих 20 го ди на. То зна чи да у Ср би­ји има љу ди ко ји во ле зим ске спор то ве и си гу ран сам да ће­

мо и ми у Со чи ју има ти по др шку нај ма ње јед на ку оној од пре че ти ри го ди не, тим пре што ће мо по но во има­ти боб тим, али и так ми ча ре у би а тло ну, алп ском и нор диј ском ски ја њу и, по пр ви пут, у сно у бор ду.

Са не стр пље њем оче ку јем так ми че ња. Ру си ја је мно го уло жи ла у ор га ни за ци ју ових Олим пиј ских ига ра. Имао сам при ли ке да ви дим ка ко из гле да ју спорт ски об јек ти и пра те ћа ин фра струк ту ра у Со чи­ју и све то су до бри пред у сло ви да у овом пре ле пом ме сту има мо још јед но из у зет но из да ње Олим пиј­ских ига ра.

Да мир Штај нер,шеф ми си је ОКС на Игра ма у Со чи ју

Увод­ник

У дру штву са нај бо љи маЖе ли мо да на ши олим пиј ци у Со чи ју по стиг ну свој мак си мум и над ма ше ре зул та те и пла сма не из Ван ку ве ра

5. ФЕБРУАР 2014. ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 5

Деведесет година на зим ским игра ма

При­јем­Олим­пиј­ског­ко­ми­те­та­Ср­би­је­у­МОК­1912.­био­је­из­во­ри­ште­кон­ти­ну­и­те­та­олим­пиј­ских­ор­га­ни­за­ци­ја­др­жа­ва­ко­је­су­по­сто­ја­ле­на­овим­про­сто­ри­ма­(Кра­ље­ви­на­Ју­го­сла­ви­ја,­ФНРЈ,­СФРЈ,­СРЈ,­СЦГ)­у­ме­ђу­на­род­ном­олим­пиј­ском­по­кре­ту.­Олим­пиј­ски­ко­ми­тет­Ср­би­је­је­сто­га­на­след­ник­за­јед­нич­ке­олим­пиј­ске­ба­шти­не­и­одр­жа­ва­кон­ти­ну­и­тет­уче­шћа­и­на­зим­ским­олим­пиј­ским­игра­ма,­дуг­де­вет­де­це­ни­ја.У­Ша­мо­ни­ју­на­I­игра­ма­Ју­го­

сла­ви­ја­је­би­ла­ме­ђу­19­зе­ма­ља­уче­сни­ца,­а­на­XXI­игра­ма­у­Ван­ку­ве­ру­2010.­на­зим­ску­олим­пиј­ску­сце­ну­пр­ви­пут­ме­ђу­82­зе­мље­на­сту­пи­ли­су­на­ши­спор­ти­сти­под­срп­ском­за­ста­вом,­а­прет­ход­ни­ца­олим­пиј­ске­ми­си­је­Ср­би­је­већ­је­у­Со­чи­ју...Са­мо­три­пу­та­на­ши­олим­пиј­

ци­ни­су­уче­ство­ва­ли­на­зим­ским­игра­ма,­пр­ва­два­пу­та­–­1932.­у­Лејк­Пле­си­ду­и­1960.­го­ди­не­у­Скво­Ве­ли­ју­–­због­ви­со­ких­тро­шко­ва­пу­то­ва­ња­ко­ји­су­би­ли­у­ве­ли­кој­не­сра­зме­ри­са­из­гле­ди­ма­ју­го­сло­вен­ских­ре­пре­зен­та­ти­ва­ца­

да­оства­ре­за­па­же­ни­је­пла­сма­не.­И­Игре­у­Ли­ле­ха­ме­ру­1994.­про­шле­су­без­на­ших­спор­ти­ста,­а­раз­лог­су­би­ле­санк­ци­је­Са­ве­та­без­бед­но­сти­Ује­ди­ње­них­на­ци­ја...На­мно­го­ига­ра­ју­го­сло­вен­

ски­ре­пре­зен­та­тив­ци,­од­ко­јих­су­огром­на­ве­ћи­на­би­ли­из­Сло­ве­ни­је,­су­осва­ја­ли­„од­лич­на”­78.­ме­ста,­и­тек­ту­и­та­мо­не­ко­би­бље­снуо­и­оства­рио­за­па­же­ни­ји­пла­сман,­као­Франц­Смо­леј­1936.­де­се­тим­ме­стом­у­крос­кан­три­ју­на­50­км,­Мај­да­Ан­ке­ле­

12.­ме­стом­у­сла­ло­му­1968.­и,­на­истим­игра­ма,­Лу­двиг­Зајц­9.­ме­стом­на­ве­ли­кој­ска­ка­о­ни­ци...­­Ви­ше­де­це­ни­ја­у­ју­го­сло­вен­

ским­олим­пиј­ским­ми­си­ја­ма­нај­ви­ше­је­би­ло­так­ми­ча­ра­у­крос­кан­три­ју,­а­од­Гре­но­бла­при­мат­у­хи­је­рар­хи­ји­зим­ских­спор­то­ва­пре­у­зе­ли­су­ска­ка­чи.­Већ­у­Са­по­ру­1972.­Да­ни­ло­Пуд­гар­је­на­ма­лој­ска­ка­о­ни­ци­до­ско­чио­до­осмог­ме­ста.­А­он­да­су­на­на­врх­из­бо­ли­

ал­пин­ци­и­1980.­у­Лејк­Пле­

си­ду­Бо­ја­ну­Кри­жа­ју­у­ве­ле­сла­ло­му­брон­за­је­из­ма­кла­за­две­сто­тин­ке.­За­у­зео­је­че­твр­то­ме­сто.Ор­га­ни­за­ци­ја­Зим­ских­олим­

пиј­ских­ига­ра­у­Са­ра­је­ву­да­ла­је­но­ви­под­стрек­раз­во­ју­зим­ских­спор­то­ва­у­Ју­го­сла­ви­ји,­а­то­је­по­твр­дио­Ју­ре­Фран­ко­осво­јив­ши­пр­ву­ме­да­љу­за­Ју­го­сла­ви­ју­на­„бе­лим­олим­пи­ја­да­ма”­–­сре­бро­у­ве­ле­сла­ло­му.У­Кал­га­ри­ју­1988,­ис­по­ста­ви­

ло­се­убр­зо­на­по­след­њем­за­јед­нич­ком­уче­шћу­спор­ти­ста­СФРЈ,­осво­је­не­су­три­ме­да­ље:­Ма­те­ја­Свет­сре­бро­у­сла­ло­му,­Ма­тјаж­Де­бе­лак­брон­зу­на­90­ме­тар­ској­ска­ка­о­ни­ци,­и­за­јед­но­са­Ма­тја­жом­Зу­па­ном,­Ми­ра­ном­Те­пе­шом­и­При­мо­жом­Ула­гом­сре­бро­у­екип­ној­кон­ку­рен­ци­ји.У­ Ван­ку­ве­ру­ на­ про­шлим­

игра­ма­18.­ме­стом­боб­че­тво­ро­сед­Ср­би­је­(Вук­Ра­ђе­но­вић,­Сло­бо­дан­Ма­ти­је­вић,­Игор­Шар­че­вић,­Ми­лош­Са­вић)­по­сти­гао­је­нај­бо­љи­пла­сман­од­1992.­го­ди­не,­а­у­Со­чи­ју­оче­ку­је­мо­да­га­не­ко­од­осмо­ро­на­ших­олим­пи­ја­ца­по­бољ­ша...

Олимпијци Југославије у дефилеу у Шамонију 1924. године

Олимпијци Србије на дебију у Ванкуверу 2010. године

Три уче шћа на зим­ским игра ма од 1924. има са мо алп ска ски ја ши ца Је ле на Ло ло вић (2002, 2006, 2010)

Са мо је Алек сан­дар Ми лен ко вић уче ство вао у два спор та на зим ским игра ма (крос кан­три и би а тлон), по што се као би ци­кли ста опро бао на лет њим игра ма

СРБИЈА У СОЧИЈУУ пет спортова осам

олимпијаца

МИЛАНКО ПЕТРОВИЋДатум и место рођења: 21. септембар 1988. Сјеница.Висина и тежина: 1,87 м, 82 кг.Спортови: биатлон и крос кантри.Дисциплине (биатлон): 10 км спринт, 12,5 км потера, 20 км.Дисциплине (крос кантри): 10 км спринт, 15 км класично, 50 км слободно.Образовање: студент Машинско-грађевинског факултета.

НЕВЕНА ИгЊАТОВИЋДатум и место рођења: 28. децембар 1990. Крагујевац.Висина и тежина: 1,78 м, 70 кгСпорт: алпско скијање.Дисциплине: слалом, велеслалом.Образовање: економска школа.

МАРКО ВУКИЋЕВИЋДатум и место рођења: 27. октобар 1992. ЉубљанаВисина и тежина: 1,86 м, 94 кгСпорт: алпско скијање. Дисциплине: слалом, велеслалом, супер Г.Образовање: спортска гимназија

РЕЈХАН ШМРКОВИЋДатум и место рођења: 18. децембар 1991. Сјеница.Висина и тежина: 1,83 м, 73 кг.Спорт: крос кантри.Дисциплина: 15 км класично.Образовање: средња школа.

ИВАНА КОВАЧЕВИЋДатум и место рођења: 27. децембар 1994. Соколац.Висина и тежина: 1,69 м, 63 кг.Спорт: крос кантри.Дисциплина: 10 км класично.Образовање: гимназија.

НИНА МИцИЋДатум и место рођења: 30. јануар 1991. КраљевоВисина и тежина: 1,70 м, 55 кг.Спорт: сноуборд.Дисциплина: паралел слалом, паралел велеслалом.Образовање: средња економска школа.

ВУК РАђЕНОВИЋДатум и место рођења: 07. јун 1983. СарајевоВисина и тежина: 1,90 м, 105 кг.Спорт: боб.Дисциплина: двосед.Образовање: Факултет за правну администрацију.

АЛЕКСАНДАР БУНДАЛОДатум и место рођења: 28. септембар 1989. Сремска Митровица.Висина и тежина: 2,04 м, 108 кг.Спорт: боб.Дисциплина: двосед.Образовање: Факултет за менаџмент у спорту.

Шеф олимпијске мисије: Дамир Штајнер

Лекар:Драган Радовановић

Секретар: Микио Фукуда

Физиотерапеут: Нинослав

цветановић

Прес аташе: Марија Миловановић

Тихомир Милосављевић (тренер – биатлон и крос кантри)

Борис Рађеновић (тренер – боб)

Милош Томић (тренер – алпско скијање)

Миха Малус (тренер – алпско скијање)

6 ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 5. ФЕБРУАР 2014. 5. ФЕБРУАР 2014. ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 7

год. град земља з. учеснице спортисти М Ж спортови дисциплине

2010. Ванкувер Канада 82 2,536 1,503 1,033 15 86

2006. Торино Италија 79 2,494 1,539 955 15 84

2002. Солт Лејк Сити САД 77 2,399 1,513 886 15 78

1998. Нагано Јапан 72 2,180 1,391 789 14 68

1994. Лилехамер Норвешка 67 1,738 1,216 522 12 61

1992. Албервил Француска 64 1,801 1,313 488 12 57

1988. Калгари Канада 57 1,427 1,111 315 11 46

1984. Сарајево Југославија 49 1,273 996 277 10 39

1980. Лејк Плесид САД 37 1,072 837 235 10 38

1976. Инзбрук Аустрија 37 1,129 898 231 10 37

1972. Сапоро Јапан 35 1,008 802 206 10 35

1968. Гренобл Француска 37 1,160 949 211 10 35

1964 Инзбрук Аустрија 36 1,094 894 200 10 34

1960. Скво Вели САД 30 665 521 144 8 27

1956. Кортина д'Ампецо Италија 32 821 689 132 8 24

1952. Осло Норвешка 30 694 585 109 8 22

1948. Сент Мориц Швајцарска 28 668 591 77 9 22

1936. Гармиш-Партенкирхен Немачка 28 668 588 80 8 17

1932. Лејк Плесид САД 17 253 231 21 8 14

1928. Сент Мориц Швајцарска 25 463 435 28 8 13

1924. Шамони Француска 19 313 300 13 10 17

Ове­го­ди­не­пр­ви­пут­„бе­ла­олим­пи­ја­да”­ће­се­одр­жа­ти­у­јед­ном­при­мор­ском­гра­ду,­у­Со­чи­ју,­јед­ном­од­нај­то­пли­јих­гра­до­ва­у­Ру­си­ји,­а­због­кли­мат­ских­про­ме­на­мо­гу­ће­је­да­до­ма­ћи­ни­има­ју­ма­ње­про­бле­ма­са­сне­гом­не­го­не­ки­сме­ште­ни­на­ге­о­граф­ски­мно­го­по­год­ни­јим­про­сто­ри­ма.Исто­ри­ја­„бе­лих­олим­пи­ја­да”­на­не­ки­на­чин­и­исто­ри­ја­бор­бе­са­не­

по­вољ­ним­вре­мен­ским­усло­ви­ма,­а­по­себ­но­са­не­ста­ши­цом­сне­га.Већ­у­Ша­мо­ни­ју­1924.­го­ди­не­30­да­на­пре­отва­ра­ња­Ига­ра­па­ло­

је­два­ме­тра­сне­га­и­ле­по­уре­ђе­не­ста­зе­и­ски­ја­ли­шта­не­ста­ли­су­под­њим.­Ви­ше­од­500­љу­ди­ра­ди­ло­је­сва­ког­да­на­на­укла­ња­њу­сне­га,­али­по­сао­је­од­ра­ди­ло­на­гло­ото­пље­ње­ко­је­је­укло­ни­ло­ви­шак­сне­га­и­раш­чи­сти­ло­пу­те­ве­и­же­ле­знич­ку­пру­гу­па­су­так­ми­ча­ри­ус­пе­ли­да­стиг­ну­на­по­че­так­так­ми­че­ња.У­Сент­Мо­ри­цу­1928.­го­ди­не,­сме­ште­ном­на­1.850­ме­та­ра­над­мо­

рем,­ду­ва­то­пао­ве­тар­по­ко­јем­су­апа­ра­ти­за­су­ше­ње­ко­се­до­би­ли­име.­Фен­је­по­чео­да­то­пи­снег­и­лед­и­бо­ри­ли­шта­су­по­че­ла­да­се­пре­тва­ра­ју­у­ба­ре.­Пре­ки­да­на­су­од­ла­га­на­так­ми­че­ња­у­кли­за­њу­и­бо­бу,­хо­кеј­се­играо­го­то­во­по­во­ди,­а­тр­ка­нор­ди­ја­ца­на­50­км­по­че­ла­је­на­ну­ла­сте­пе­ни,­а­за­вр­ши­ла­се­на­+­25­по­ја­кој,­то­плој­ки­ши.У­Лејк­Пле­си­ду­1932.­ски­ја­ло­се­на­сне­гу­до­ве­зе­ном­из­Ка­на­де,­

а­48.­го­ди­на­ка­сни­је­на­ве­штач­ком­по­што­су­у­ме­ђу­вре­ме­ну­из­ми­шље­ни­сне­жни­то­по­ви.Снег­је­до­во­жен­из­да­ле­ка­и­за­игре­у­Ослу­1952,­Кор­ти­ни­Д’Ам­

пе­цо1956,­Ин­збру­ку­1964...У­Гре­но­блу­1968.­сне­га­је­би­ло­то­ли­ко­да­је­мо­рао­да­бу­де­од­во­жен­

из­гра­да­и­са­бо­ри­ли­шта,­­у­Са­по­ру­1972.­ве­тар­је­„де­лио”­ме­да­ље­у­не­ким­ди­сци­пли­на­ма.­Сре­ћу­да­има­до­бар­ве­тар,­ко­ји­му­је­до­нео­зла­то,­имао­је­пољ­ски­ска­кач­–­Вој­чех­Фор­ту­на.­У­Са­ра­је­ву­1984.­због­олуј­ног­ве­тра­му­шки­спуст­на­Ја­хо­ри­ни­је­од­ла­ган­три­пу­та,­а­жен­ски­на­Бје­ла­шни­ци­два­пу­та,­док­је­тре­ћи­пре­ки­нут­и­ре­зул­та­ти­по­ни­ште­ни.­Ре­корд­на­бр­зи­на­ве­тра­на­Бје­ла­шни­ци­из­но­си­ла­је­212­км­на­час...­Кал­га­ри­1988.­имао­је­про­блем­с­хлад­ним­и­олуј­ним­ве­та­ром.­На­сре­ћу­ју­го­сло­вен­ских­ска­ка­ча­ве­тар­се­сми­рио­и­Ма­тјаж­Де­бе­лак­је­23.­фе­бру­а­ра­осво­јио­брон­за­ну­ме­да­љу,­пр­во­ска­кач­ко­од­лич­је­за­Ју­го­сла­ви­ју,­а­на­ред­ног­да­на­на­пр­вом­екип­ном­так­ми­че­њу­на­олим­пиј­ским­игра­ма­Ју­го­сла­ви­ја­је­из­бо­ри­ла­и­ду­гу­ме­да­љу­–­сре­бр­ну!

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ

зл. ср. бр. ук.

1. Бјорн Дели (Норвешка) 8 4 0 12

2. Оле Ејнар Бјорндален (Норвешка) 6 4 1 11

3. Раиса Сметанина (СССР, ЗНД) 4 5 1 10

4. Стефанија Белмондо (Италија) 2 3 5 10

5. Љубов Јегорова (Русија, ЗНД) 6 3 0 9

6. Клаудија Печштајн (Немачка) 5 2 2 9

7. Сикстен Јернберг (Шведска) 4 3 2 9

8. Уши Дисл (Немачка) 2 4 3 9

9. Рико Грос (Немачка) 4 3 1 8

10. Галина Кулакова (СССР) 4 2 2 8

11. Свен Фишер (Немачка) 4 2 2 8

12. Кјетил Андре Амот (Норвешка) 4 2 2 8

13. Карин Енке-Канија (ДРН) 3 4 1 8

14.Гунда Ниман-Штирнеман-Клеман (Немачка)

3 4 1 8

15. Аполо Антон Оно (САД) 2 2 4 8

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ

зл. ср. бр. ук.

1. Норвешка 107 106 90 303

2. САД 87 95 72 254

3. Немачка 78 77 52 207

4. Аустрија 55 70 76 201

5. СССР 78 57 59 194

6. Финска 41 59 56 156

7. Канада 52 46 47 145

8. Шведска 48 33 48 129

9. Швајцарска 44 37 46 127

10. ДР Немачка 39 36 35 110

Бор ба са вре мен ским усло ви ма

„Ме­ђу­на­род­ни­олим­пиј­ски­ко­ми­тет­уво­ди­по­се­бан­ци­клус­зим­ских­олим­пиј­ских­ига­ра,­ко­је­ће­се­одр­жа­ва­ти­исте­го­ди­не­као­и­лет­ње.­Озна­чи­ће­се­као­пр­ве,­дру­ге­и­тре­ће­и­на­њи­ма­се­тре­ба­по­на­ша­ти­по­свим­пра­ви­ли­ма­олим­пиј­ског­про­то­ко­ла.­На­гра­де,­ме­да­ље­и­ди­пло­ме­мо­ра­ју­се­раз­ли­ко­ва­ти­од­оних­за­лет­ње­игре,­а­у­ве­зи­са­њи­ма­не­сме­се­упо­тре­бља­ва­ти­ни­по­јам­Олим­пи­ја­да.О­ме­сту­одр­жа­ва­ња­зим­ских­

ига­ра­гла­са­њем­од­лу­чу­је­Ме­ђу­на­род­ни­олим­пиј­ски­ко­ми­тет,­ко­ји­да­је­мо­гућ­ност­ор­га­ни­зо­ва­ња­нај­пре­зе­мљи­ко­ја­је­већ­ор­га­ни­за­тор­лет­њих­ига­ра­исте­го­ди­не.­То­пре­че­пра­во­ва­жи­са­мо­он­да­ако­се­у­тој­зе­мљи­зим­ске­игре­мо­гу­одр­жа­ти­у­њи­хо­вом­пу­ном­оби­му”,­гла­си­текст­По­ве­ље­ о­ зим­ским­ олим­пиј­ским­игра­ма­ко­ју­је­Ме­ђу­на­род­ни­олим­пиј­ски­ко­ми­тет­усво­јио­на­8.­кон­гре­су­у­Пра­гу­27.­ма­ја­1925.­го­ди­не.Би­ло­је­то­го­ди­ну­да­на­по­сле­

одр­жа­ва­ња­Ме­ђу­на­род­не­не­де­ље­зим­ских­спор­то­ва­под­по­кро­ви­тељ­ством­МОК,­одр­жа­не­у­фран­цу­ском­зим­ском­цен­тру­Ша­мо­ни­ју­од­25.­ја­ну­а­ра­до­5.­фе­бру­а­ра­1924.­го­ди­не,­ко­ја­је­до­жи­ве­ла­ве­ли­ки­успех­па­је­ре­тро­ак­тив­но­про­гла­ше­на­I­зим­ским­олим­пиј­ским­игра­ма.

То­је­био­епи­лог­бор­бе­у­окви­ру­МОК­за­уста­но­вља­ва­ње­ига­ра­у­зим­ским­спор­то­ви­ма,­ко­јој­су­се­су­прот­ста­вља­ли­осни­вач­мо­дер­ног­олим­пиј­ског­по­кре­та­ба­рон­Пјер­де­Ку­бер­тен­и­скан­ди­нав­ске­ зе­мље,­ко­је­ су­има­

ле­раз­ви­је­на­так­ми­че­ња­у­зим­ским­спор­то­ви­ма­(Нор­диј­ске­игре­и­сл)­и­ко­је­су­же­ле­ле­да­их­са­чу­ва­ју.Исто­ри­ча­ри­олим­пиј­ског­по­

кре­та­ни­су­се­уса­гла­си­ли­око­ста­ва­да­ли­је­од­лу­ка­Кон­гре­са­

МОК­о­при­зна­ва­њу­Ме­ђу­на­род­не­не­де­ље­зим­ских­спор­то­ва­за­I­зим­ске­игре­и­од­лу­ка­о­ор­га­ни­зо­ва­њу­II­ига­ра­1928.­го­ди­не,­про­у­зро­ко­ва­ла­Де­Ку­бер­те­но­ву­остав­ку­на­ме­сто­пред­сед­ни­ка­МОК,­тек­он­ју­је­под­нео,­а­зим­ске­игре­су­по­че­ле­да­се­бо­ре­за­сво­је­ме­сто­под­олим­пиј­ским­сун­цем.Тек­1952.­број­зе­маљљ­уче­сни­

ца­се­по­пео­на­30,­јер­су­зим­ски­спор­то­ви­би­ли­ло­ци­ра­ни­углав­ном­у­скан­ди­нав­ским­и­алп­ским­зе­мља­ма,­САД­и­Ка­на­ди.­У­Са­ра­је­ву­1984.­уче­ство­ва­ли­су­спор­ти­сти­из­до­тад­ре­корд­них­49­зе­ма­ља,­а­већ­на­сле­де­ћим­игра­ма­у­Кал­га­ри­ју,­че­ти­ри­го­ди­не­ка­сни­је,­57.На­про­шлим­Игра­ма­у­Ван­ку­

ве­ру­так­ми­чи­ли­су­спор­ти­сти­из­82­зе­мље,­Со­чи­ће­обо­ри­ти­и­тај­ре­корд­и­ти­ме­се­све­ви­ше­оства­ру­је­олим­пиј­ски­прин­цип­„уни­вер­зал­но­сти”­упр­кос­ге­о­граф­ском­ хен­ди­ке­пу­ до­брог­ де­ла­све­та­у­ко­јем­је­због­кли­мат­ских­усло­ва­ба­вље­ње­зим­ским­спор­то­ви­ма­не­мо­гу­ће.Зим­ске­олим­пиј­ске­игре­по­

ста­ле­су­гло­бал­ни­спорт­ски­фе­но­мен­и­њи­хо­ву­бу­дућ­ност­ни­ко­не­до­во­ди­у­пи­та­ње,­а­ве­ли­ки­број­кан­ди­да­та­за­ор­га­ни­за­ци­ју­ига­ра,­ин­те­ре­со­ва­ње­спон­зо­ра,­ТВ­ку­ћа­и­гле­да­ла­ца­то­из­но­ва­по­твр­ђу­ју­у­ сва­ком­олим­пиј­ском­ци­клу­су.

Де вет де це ни ја „бе лих олим пи ја да”

Ме ђу на род на не де ља зим ских спор то ва у Ша мо ни ју 1924. го ди ну дана ка сни је про гла ше на

је за I зим ске олим пиј ске игре

Игре: 21.

Спортови: 15.

Напуштени спортови (3):

алпинизам, војне ски патроле,

трке псећих запрега.

На летњим играма: уметничко

клизање 1908.и 1920; хокеј 1920.

Дисциплине: 107.

Дисциплине у Сочију: 98.

Учесници: 17.407 (12.863

мушкарца, 4.544 жене) из 111

земаља.

Најмлађи учесник: Сесилија

Колеџ, В. Британија (11 година,

73 дана), 1932.

Најстарији учесник: Карл Аугуст

Кронлунд, Шведска (58 година,

155 дана), 1924.

Највише медаља, појединци:

Бјорн Дели (Норвешка) 12.

Највише медаља, земља:

Норвешка 303.

Освајачи медаља: 3.339 спортиста

(2.450 мушкараца, 889 жена)

из 45 земаља.

Свечано отварање Игара у Шамонију 1924. године

Дефиле учесника Игара у Кортини Д`Ампецо 1956. године

8 ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 5. ФЕБРУАР 2014. 5. ФЕБРУАР 2014. ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 9

У­ски­ја­шком­цен­тру­„Ро­за­Ху­тор”­из­над­Со­чи­ја­у­алп­ским­ди­сци­пли­на­ма­Ср­би­ју­ће­пред­ста­вља­ти­Не­ве­на­Иг­ња­то­вић­и­Мар­ко­Ву­ки­ће­вић.­Не­ве­на­ле­лед­про­би­ла­у­Ван­ку­ве­ру­пре­че­ти­ри­го­ди­не,­Мар­ко­је­де­би­тант.Не­ве­на­же­ли­про­бој­у­„топ­30”,­а­Мар­ко­о­

то­ме­са­мо­ма­шта...Не­ве­на­Иг­ња­то­вић­мо­же­да­бу­де­за­до­вољ­

на­сво­јим­олим­пиј­ским­ис­ку­ством­–­32.­ме­сто­у­сла­ло­му­и­38.­у­ве­ле­сла­ло­му­у­Ван­ку­ве­ру.­Со­лид­не­пла­сма­не­има­ла­је­и­на­свет­ским­пр­вен­стви­ма­у­Гар­миш­Пар­тен­кир­хе­ну­и­у­Шлад­мин­гу,­али­ни­на­њи­ма,­као­ни­на­јед­ној­од­тр­ка­Свет­ског­ку­па­на­ко­ји­ма­је­уче­ство­ва­ла­ни­је­ус­пе­ла­да­у­пр­вој­во­жњи­из­бо­ри­ме­сто­ме­ђу­30­нај­бо­љих­и­да­из­бо­ри­пра­во­на­дру­гу­во­жњу.Као­да­би­ла­прет­пла­ће­на­на­пла­сма­не­од­

30.­до­40.­ме­ста.­У­овој­се­зо­ни­то­је­пре­ки­ну­ла.­Нај­у­спе­шни­ја­у­ка­ри­је­ри­би­ла­је­у­де­цем­бру­–­осво­ји­ла­је­злат­ну­ме­да­љу­у­сла­ло­му­на­Уни­вер­зи­ја­ди­у­Трен­ти­ну.­Кон­ку­рен­ци­ја­је,­на­рав­но,­би­ла­лак­ша­од­оне­ко­ја­ће­би­ти­у­

Со­чи­ју,­али­ни­је­би­ла­за­пот­це­њи­ва­ње.До­бру­фор­му­Не­ве­на­је­до­сти­гла­и­уо­чи­

пу­та­у­Со­чи.­У­Се­стри­је­реу­29.­ја­ну­а­ра­за­у­зе­ла­је­23.­ме­

сто­у­Евро­па­ку­пу­и­осво­ји­ла­осам­ЕК­бо­до­ва,­ко­ји­јој­нај­ве­ро­ват­ни­је­обез­бе­ђу­ју­ме­сто­и­у­фи­на­лу­Евро­па­ку­па.То­је,­сва­ка­ко,­успех,­јер­се­мо­ра­има­ти­

у­ви­ду­да­је­на­ша­олим­пиј­ка­стар­то­ва­ла­са­старт­ним­бро­јем­37­а­да­су­уче­ство­ва­ле­и­так­ми­чар­ке­из­са­мог­свет­ског­вр­ха.­Ви­со­ки­старт­ни­бро­је­ви­раз­лог­су­што­до­са­да­на­нај­ве­ћим­так­ми­че­њи­ма­ни­је­ус­пе­ла­да­се­пла­си­ра­у­„топ­30”.–­Во­ле­ла­бих­да­на­Олим­пиј­ским­игра­ма­

на­пре­ду­јем­бар­за­не­ко­ли­ко­ме­ста,­да­из­бо­рим­дру­гу­во­жњу­у­сла­ло­му­или­ве­ле­сла­ло­му.­То­би­био­знак­да­је­ква­ли­тет­мог­ски­ја­ња­ве­ћи,­то­би­био­мо­тив­за­да­љи­рад.­Не­за­но­сим­се,­сви­до­ла­зе­у­нај­бо­љој­фор­ми­и­ту­он­да­од­лу­чу­ју­и­нај­ма­ње­сит­ни­це­–­ка­же­Не­ве­на.

На­ша­нај­бо­ља­ски­ја­ши­ца­се­због­то­га­ипак­не­де­мо­ра­ли­ше.­На­сво­јој­феј­сбук­стра­ни­ци­је­на­пи­са­ла:–­Не­мој­да­ве­ру­јеш­ако­ти­не­ко­го­во­ри­да­

не­мо­жеш­не­што­да­ура­диш.­Ако­са­њаш­он­да­ће­ти­се­сан­мо­жда­и­ис­пу­ни­ти,­а­то­за­ви­си­од­те­бе.Во­ђе­на­тим­ста­вом­по­ти­сну­ла­је­у­стра­

ну­не­спо­ра­зу­ме­са­пред­став­ни­ци­ма­Ски­ја­шког­са­ве­за:–­Све­је­ве­ће­ин­те­ре­со­ва­ње­за­ски­ја­ње­у­

Ср­би­ји.­Оче­ку­јем­да­по­сле­овог­так­ми­че­ња­уз­по­моћ­над­ле­жних­овај­ди­ван­спорт­до­би­је­још­бо­љи­трет­ман.­Има­мла­дих,­има­ски­ја­шких­цен­та­ра,­све­то­тре­ба­ло­би­да­се­ис­ко­ри­сти.­Со­чи­је­при­ли­ка­да­се­кре­не­још­бо­ље.Слич­но­раз­ми­шља­и­де­би­тант­на­олим­пиј­

ској­сце­ни­Мар­ко­Ву­ки­ће­вић:–­Так­ми­че­ња­у­Со­чи­ју­гле­да­ће­се­и­пра­ти­

ти­у­Ср­би­ји.­То­је­при­ли­ка­за­ве­ли­ку­про­мо­ци­ју­зим­ских­спор­то­ва.­У­Со­чи­ју­ће­мо­Ср­би­ју­пред­ста­ви­ти­на­нај­бо­љи­на­чин.­Оче­ку­јем­

да­по­сле­Ига­ра­ски­ја­ње,­боб,­би­а­тлон­и­дру­ги­зим­ски­спор­то­ви­бу­ду­још­ма­сов­ни­ји­и­ква­ли­тет­ни­ји.Мар­ко,­21­го­ди­шњи­Ср­бин­из­Љу­бља­не­

так­ми­чи­ће­се­у­сла­ло­му,­ве­ле­сла­ло­му­и­су­пер­ве­ле­сла­ло­му.­Већ­то­је­кру­на­ње­го­ве­до­са­да­шње­ка­ри­је­ре:–­Не­ћу­ни­шта­но­во­да­ка­жем­ка­да­кон­

ста­ту­јем­да­је­уче­шће­на­ова­квим­спорт­ским­ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма­не­што­што­се­пам­ти­до­кра­ја­жи­во­та.­По­ча­ство­ван­сам­што­ћу­пред­ста­вља­ти­Ср­би­ју­у­Со­чи­ју,­по­но­сан­што­сам­то­из­бо­рио­вред­ним­ра­дом­и­ре­зул­та­ти­ма.Мар­ко­је,­ипак,­се­би­по­ста­вио­ци­ље­ве­за­

ко­је­сма­тра­да­су­ви­со­ки,­али­и­до­сти­жни:–­Так­ми­чи­ћу­се­са­нај­бо­љи­ма­на­све­ту.­Ово­

су­тр­ке­ко­ју­нај­бо­љи­не­про­пу­шта­ју.­Ка­да­бих­се­пла­си­рао­до­30.­ме­ста…­Би­ћу­је­дан­од­нај­мла­ђих­так­ми­ча­ра,­али­мо­жда­ћу­баш­на­Олим­пиј­ским­игра­ма­да­про­би­јем­лед­и­ка­да­су­у­пи­та­њу­ква­ли­тет­ни­ре­зул­та­ти.

Не ве на же ли пра во на дру гу во жњу

Мар ко Ву ки ће вић по но си се олим пиј ским па со шем

ФРАН КО ОСВО ЈИО ПР ВО, А СВЕ ТО ВА ДРУ гО СРЕ БРО ЗА ЈУ гО СЛА ВИ ЈУ

Алп ски ски ја ши Ју го сла ви је, СЦГ и Ср би је су нај у спе шни ји у кон ку рен-ци ји так ми ча ра у зим ским спор то-ви ма ко је је на зим ске игре во дио наш олим пиј ски ко ми тет (члан ство Олим пиј ског ко ми те та Ср би је у МОК из 1912. пре не то је на Ју го сло вен ски олим пиј ски ко ми тет 1920, за тим и на Олим пиј ски ко ми тет СЦГ, да би се 2006. вра ти ло Олим пиј ском ко ми-те ту Ср би је).Од 62 алп ских ски ја ша и ски ја ши ца нај ве ће успе хе по сти гли су так ми ча-ри из Сло ве ни је Ју ре Фран ко и Ма-те ја Свет.Обо је су осво ји ли сре бр не ме да ље – Ју ре Фран ко у Са ра је ву 1984. у ве ле-сла ло му, а Ма те ја Свет у Кал га ри ју 1988. у сла ло му.За ни мљи во је и да 16 ски ја ша два пу-та уче ство ва ло на олим пиј ским игра-ма, а да је ди но Је ле на Ло ло вић има три уче шћа.Пр ви пут 2002. так ми чи ла се за Ју го-сла ви ју, 2006. за Ср би ју и Цр ну Го ру, а 2010. за Ср би ју

Невена Игњатовић Марко Вукићевић

Марија Трмчић, Јаница Костелић и Јелена Лоловић у Торину 2006.

Матеја Свет, сребрна у Калгарију 1988.

ПР Ог РА М У СОЧИЈУДАТУМ ВреМе Д ИСц Ип ЛИ НА 9. феб руар (11:00) спу ст, М10. фебруар (11:00) су перкомбинациј а с пус т, Ж (15,00) суперкомбинациј а, сла ло м, Ж 12. фе бруар (11,00) сп уст, Ж14. фе бруар (11,00) с упе ркомбинација спуст, М (15,3 0) суперкомбинац иј а, слалом, М 15. фебруар (11,0 0) су пер Г, Ж 16. фебруар ( 11, 00) супер Г, М 18. фебруар (11,00) велеслалом 1 . в ожња, Ж (14,30) велес лал ом 2. вожња, Ж 19. фебру ар (11,00) велеслал ом, 1 вож ња, М (14,30 ) в елеслалом 2. в ожња, М21 . фебруар (16,45) с лалом, 1. вожња, Ж ( 19,00) слалом 2. вожња, Ж2 2. феб руар (16,45) слалом, 1. вожња, М (20,15) слалом 2. вожња, М

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ

зл. ср. бр. ук.

1. Кјетил Андре Амот (Норвешка) 4 2 2 8

2. Јаница Костелић (Хрватска) 4 2 0 6

3. Ал бер то Том ба(Италија) 3 2 0 5

4. Френи Шнајдер (Швајцарска) 3 1 1 5

6. Катја Сајзингер (Немачка) 3 0 2 5

5. Дебора Компањони (Италија) 3 1 0 4

7. Жан Клод Ки ли (Француска) 3 0 0 3

7. Тони Зајлер (Аустрија) 3 0 0 3

8. Хани Венцел (Лихтенштајн) 2 1 1 4

8. Херман Мајер (Аустрија) 2 1 1 4

10. Бењамин Рајх (Аустрија) 2 0 2 4

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ

зл. ср. бр. ук.

1. Аустрија 31 35 39 105

2. Швајцарска 18 19 19 56

3. Француска 15 14 14 43

4. САД 14 18 7 39

5. Италија 13 8 7 28

6. Немачка 13 7 8 28

7. Норвешка 9 9 8 26

8. Шведска 5 2 9 16

9. Канада 4 1 5 10

10. Хрва тск а 4 5 0 9

ИгРЕ: 18 (од 1936).ДИ СцИ ПЛИ НЕ: 10.МУ ШКАР цИ (5): спуст, су пер Г, ве ле сла лом, сла лом, ком-би на ци ја.Ж ЕНЕ (5): с пуст, су пер Г , ве-лес ла л ом , сл алом, ком би на-циј а. УЧЕ СНИ цИ : 2 .565 (1,634 му шкар ца, 9 31 же на) из 95 зе ма ља.НАЈ МЛА ђИ УЧЕ СНИК: Ау густ Вол фин гер, Лих тен штајн (14 го ди на, 86 да на), 1964.НАЈ СТА РИ ЈИ УЧЕ СНИК: Ху-бер тус фон Фир стен берг фон Хо ен лое, Мек си ко (51 го ди-на, 26 да на), 201 0.ОСВ АЈА ЧИ МЕ ДА ЉА: 247 с по рти ста из 24 зе мље.Н А Ј В И Ш Е М Е Д А Љ А , ПО ЈЕ ДИН цИ: Кје тил Ан дре Амот (Нор ве шка) 8 (4, 2, 2).НАЈ ВИ ШЕ МЕ ДА ЉА, ЗЕ МЉА: Ау стри ја 105 (31, 35, 39).

АЛП­СКО­СКИ­ЈА­ЊЕ

Најуспешнији: Кјетил Анд ре Амот (Норве шка )

Амот и Ко сте ли ће ва без прем цаАлп­ско­ски­ја­ње,­да­нас­нај­а­трак­тив­ни­ји­спорт­на­

Игра­ма,­ни­је­би­ло­на­про­гра­му­1924,­1928.­и­1932.­а­де­би­то­ва­ло­је­1936.­у­Гар­миш­Пар­тен­кир­хе­ну­алп­ском­ком­би­на­ци­јом­(спуст­и­сла­лом).Тек­ТВ­пре­нос­са­Ига­ра­у­Кор­ти­ни­Д’Ам­пе­цо­

1956.­и­тро­стру­ки­три­јумф­Ау­стри­јан­ца­То­ни­ја­Зај­ле­ра,­до­ве­ли­су­до­„алп­ског­бу­ма”­и­ве­ли­ке­по­тра­жње­за­ски­ја­ма.­Ко­лар­ске,­ба­чвар­ске­и­ко­вач­ке­ра­ди­о­ни­це­у­ко­ји­ма­су­се­из­ра­ђи­ва­ле­ски­је­пре­ра­сле­су­у­фа­бри­ке,­а­у­бор­би­за­тр­жи­ште­ко­

ри­шће­ни­су­олим­пиј­ски­асо­ви­ко­ји­су­до­во­ђе­ни­у­ве­зу­с­та­да­за­бра­ње­ним­про­фе­си­о­на­ли­змом.­Та­ко­је­Кар­лу­Шран­цу­(Ау­стри­ја),­по­бед­ни­ку­Свет­ског­ку­па­1970.­и­1971.­за­бра­њен­на­ступ­у­Са­по­ру­1972.­па­он­ни­је­до­сег­нуо­олим­пиј­ску­сла­ву­То­ни­ја­Зај­ле­ра­и­Фран­цу­за­Жа­на­Кло­да­Ки­ли­ја,­ко­ји­је­у­Гре­но­блу­1968.­та­ко­ђе­осво­јио­три­зла­та.Пр­ва­ски­ја­ши­ца,­ко­ја­је­осво­ји­ла­три­ме­да­ље­на­

јед­ним­игра­ма­би­ла­је­Ау­стри­јан­ка­Ро­зи­Ми­тер­ма­јер­са­два­зла­та­и­сре­бром­1976.­у­Ин­збру­ку,­а­над­ма­ши­ла­ју­је­Хр­ва­ти­ца­Ја­ни­ца­Ко­сте­лић,­ју­на­ки­ња­Ига­ра­у­Солт­Лејк­Си­ти­ју­2002.­ко­ја­је­три­јум­фо­ва­ла­у­сла­ло­му,­ве­ле­сла­ло­му­и­ком­би­на­ци­ји,­а­у­су­пер­ве­ле­сла­ло­му­осво­ји­ла­сре­бро.­На­жа­лост,­због­по­вре­да­и­опе­ра­ци­ја,­Ко­сте­ли­ће­ва­је­у­То­ри­ну­2006.­осво­ји­ла­са­мо­по­зла­то­(ком­би­на­ци­ја)­и­сре­бро­(су­пер­Г),­у­сла­ло­му­је­би­ла­че­твр­та,­а­од­у­ста­ла­је­од­спу­ста­и­ве­ле­сла­ло­ма.­Ипак,­са­че­ти­ри­зла­та­и­два­сре­бра­и­да­ље­је­нај­у­спе­шни­ја.Код­ски­ја­ша­не­при­ко­сно­вен­је­Нор­ве­жа­нин­Кје­

тил­Ан­дре­Амот­ко­ји­је­на­пет­ига­ра­(1992­2006)­са­ку­пио­8­ме­да­ља­–­4­злат­не,­и­по­2­сре­бр­не­и­брон­за­не...

У ЖИ ЖИ У СО ЧИ ЈУ

Му шкар ци: Алекс Лунд Свин дал (Нор ве шка), во де ћи у Свет ском ку пу, 5 по бе да и 3 по сто-ља у се зо ни; Мар сел Хир шер (Ау стри ја), 4 по-бе де и 6 по сто ља; Тед Ли ге ти (САД) и Фе ликс Ној рој тер (Не мач ка) по 3 по бе де.Же не: Ма ри ја Хе фел-Ри ш (Не мач ка), во де ћа у Свет ском ку пу, 3 по бе де у спу сту и 6 по сто-ља; Ла ра Гут (Швај цар ска), 5 по бе да (3 су пер Г, спуст, ве ле сла лом), Ми ка е ла Ши фрин (САД), 3 по бе де у сла ло му; Ти на Вај рај тер (Лих тен-штајн), 2 по бе де и се дам по сто ља.

5. ФЕБРУАР 2014. ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 11

КАРЛИНГ

ПР Ог РА М У СОЧИЈУДАТУМ ВреМе Д ИСц Ип ЛИ НА 10-1 7. фебруар (9,00-19,00) такмичење по групама, М и Ж19. фебруар (19,0 0) полуфинала, М и Ж21. феб руа р (12,30) за 3. место, М и Ж (17,30) финале, М и Ж

ПР Ог РА М У СОЧИЈУДАТУМ ВреМе Д ИСц Ип ЛИ НА 8. фебруар (22,00) могули, финале 1, 2, 3, Ж10. фебруар (22,00) могули, финале 1, 2, 3, М11. фебруар (13,00) слопстајл, финале, Ж13. фебруар (13,30) слопстајл, финале, М14. фебруар (21,30) акробатика, финале 1, 2. и 3, Ж17. фебруар (21,30) акробатика, финале 1, 2, 3, М18. фебруар (21,30) халфпајп, финале, М20. фебруар (11,45) ски крос, финале, М ((21,30) халфпајп, финале, Ж21. фебруар (11,45) ски крос, финале, Ж

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ

зл. ср. бр. ук.

1. Ане та Нор берг (Шведска) 2 0 0 2

2. Ева Лунд (Шведска) 2 0 0 2

3. Катрине Линдхал (Шведска) 2 0 0 2

4. Ана Свард-ле Моин (Шведска) 2 0 0 2

5. Кевин Мартин (Канада) 1 1 0 2

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ

зл. ср. бр. ук.

1. Кари Тра (Норвешка) 1 1 1 3

2. Јане Лахтела (Финска) 1 1 0 2

3. Џенифер Хеил (Канада) 1 1 0 2

4. Дале Бег-Смит (Аустралија) 1 1 0 2

5. Стине Лизе Хатестад (Норвешка) 1 0 1 2

ИгРЕ: 5 (1924. и од 1998).ДИСцИПЛИНЕ: 2.МУШКАРцИ (1): екип но.ЖЕНЕ ( 1): екипно .У ЧЕСНИцИ: 29 8 (160 му шкараца, 137 жена) из 15 земаља.НАЈМЛАђИ УЧЕСНИК: Стела Хајс, Немачка (17 година, 32 дана), 2010.НАЈСТАРИЈИ УЧЕСНИК: Карл Аугуст Крон лунд, Швед ска (58 го ди-на, 155 да на), 1924.ОСВА ЈА ЧИ МЕ ДА ЉА: 120 спор ти ста из 10 зе ма ља.НАЈ ВИ ШЕ МЕ ДА ЉА, ПО ЈЕ ДИН цИ: 8 спор ти ста са 2.НАЈ ВИ ШЕ МЕ ДА ЉА, ЗЕ МЉА: Ка на да 8. (3, 3, 2)

ИгРЕ: 6 (од 1992).ДИСцИПЛИНЕ: 6.МУШКАРцИ (3): могули, акробатика, ски крос.ЖЕНЕ (3): могули, акробарика, ски крос.ЧЕТИРИ НОВЕ ДИСцИПЛИНЕ У СОЧИЈУ (УКУПНО 10): слопстајл (м), слопстајл (ж), халфпајп (м), халфпајп (ж).УЧЕСНИцИ: 439 (253 мушкарца, 186 жена) из 35 земаља.НАЈМЛАђИ УЧЕСНИК: Ђи Ксијау, Кина (13 година, 255 дана), 1994.НАЈСТАРИЈИ УЧЕСНИК: Клајд Гети, Аргентина (44 године, 152 дана), 2006.ОСВАЈАЧИ МЕДАЉА: 58 спортиста из 17 земаља.НАЈВИШЕ МЕДАЉА, ПОЈЕДИНцИ: Кари Тра (Норвешка) 3 (1, 1, 1).НАЈВИШЕ МЕДАЉА, ЗЕМЉА: САД 14 (5, 5, 4).

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ

зл. ср. бр. ук.

1. САД 5 5 4 14

2. Канада 4 3 2 9

3. Аустралија 3 1 1 5

4. Швајцарска 3 0 1 4

5. Норвешка 2 2 4 8

СЛОБОДНО

СКИЈАЊЕ

Два пута најбо ље : Швеђанке са тренером

У ЖИ ЖИ У СО ЧИ ЈУ

Му шкар ци: Алекс Би ло до (Ка на да), мо гу ли, 1. у Ван ку ве ру, 3 по бе де и 3 дру га ме ста у се зо ни; Мајкл Кинг сбе ри (Ка на да), мо-гу ли, свет ски пр вак, 3 по бе де у се зо ни; Лиу Жонг кинг (Ки на), акро ба ти ка, по бед ник Свет ског ку па 2013, 3. на Свет ском пр-вен ству; Алекс Фиб ва (Швај цар ска), ски крос, по бед ник Свет-ског ку па 2013; Деј вид Вајс (САД), хал фпајп, свет ски пр вак; То-мас Ве лиш (САД), слоп стајл, свет ски пр вак. Же не: Ха на Кер ни (САД), мо гу ли, 1. из Ван ку ве ра; Ли Ни на (Ки-на), акро ба ти ка, 2. из Ван ку ве ра; Ма ри је ла Томп сон (Ка на да), ски крос, во де ћа у Свет ском ку пу; Ви џи ни ја Фа вр (Швај цар ска), дво стру ка пр ва ки ња све та;Ке ри Хер ман (САД), слоп стајл, 1. у Свет ском ку пу 2013. У ЖИ ЖИ У СО ЧИ ЈУ

Му шкар ци: Ка на да, 1. у Ван ку ве ру и на Свет ском пр вен ству 2013; Швај цар ска, 3. у Ван ку ве ру и на Свет ском пр вен ству 2013; Но ви Зе ланд, 2. на Свет ском пр вен ству 2013.Же не: Швед ска, 1. у Ван ку ве ру, 3. на Свет ском пр вен ству 2013, Ка на да, 2. у Ван ку ве ру, 1. на Свет ском пр вен ству 2013; Ау стри-ја, 2. на Свет ском пр вен ству 2013.

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ

зл. ср. бр. ук.

1. Канада 3 3 2 8

2. Шведска 2 1 1 4

3. В. Британија 2 0 0 2

4. Швајцарска 1 2 2 5

5. Норвешка 1 1 1 3

12 ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 5. ФЕБРУАР 2014. 5. ФЕБРУАР 2014. ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 13

Наш­за­став­ник­на­све­ча­ном­отва­ра­њу­Ига­ра,­25­­го­ди­шњи­би­а­тло­нац­из­Сје­ни­це­Ми­лан­ко­Пе­тро­вић,­осо­ко­љен­ме­да­ља­ма­на­Уни­вер­зи­ја­ди­у­Трен­ти­ну­(зла­то­и­брон­за,­уз­зла­то­у­крос­кан­три­ју),­је­дан­је­од­оних­на­ших­ре­пре­зен­та­ти­ва­ца­ко­ји­Олим­пиј­ске­игре­у­Со­чи­ју­до­че­ку­је­у­оп­ти­ми­стич­ком­рас­по­ло­же­њу:–­Сви­при­ча­ју­да­је­сан­сва­ког­

спор­ти­сте­да­бар­јед­ном­у­ка­ри­је­ри­бу­де­уче­сник­Олим­пиј­ских­ига­ра.­Ни­ја­ни­сам­изу­те­ка.­Са­да­ми­се­сан­ис­пу­нио,­али­да­ле­ко­од­то­га­да­ми­је­циљ­са­мо­да­бу­дем­део­ве­ли­ког­спек­та­кла.­Не­кри­јем­да­ми­је­ва­жан­ре­зул­тат.

Шта­ви­ше­Ми­лан­ко­Пе­тро­вић­без­ика­квог­оп­те­ре­ће­ња­из­но­си­пред­ви­ђа­ња­око­пла­сма­на:–­Кон­ку­рен­ци­ја­је­из­у­зет­но­

ујед­на­че­на.­Си­гу­ран­сам­да­су­од­88­та­ми­ча­ра­њих­80­кан­ди­да­ти­да­се­на­ђу­на­јед­ном­од­ме­ста­на­по­бед­нич­ком­по­сто­љу.­Ту­убра­јам­и­се­бе!Али­ако­не­бу­де­та­ко­Ми­лан­

ко,­уче­ник­тре­не­ра­Ти­хо­ми­ра­Ми­ло­са­вље­ви­ћа,­ре­ал­но­ту­ма­чи­сво­је­мо­гућ­но­сти:–­Све­стан­сам­ко­ли­ко­вре­дим.­

Ако­бих­оства­рио­пла­сман­до­30.­по­зи­ци­је­мо­гао­бих­да­ка­жем­да­сам­за­до­во­љан.­Али,­по­на­вљам,­у­би­а­тло­ну­је­све­мо­гу­ће.­Уз­нај­бо­ље­мо­гу­ће­из­да­ње­и­ма­ло­сре­ће­ ме­да­ља­ ни­је­ та­ко­ да­ле­ко.­При­пре­мљем­сам­са­свим­за­до­во­ља­ва­ју­ће.­Би­ћу­кон­ку­рен­тан­ве­ли­ким­ри­ва­ли­ма.­Са­мо­да­не­бу­де­не­ких­из­не­на­ђе­ња­до­стар­

та­и­да­здра­вље­бу­де­ка­ко­тре­ба.­По­сле­је­све­у­мо­јим­ру­ка­ма.У­Ван­ку­ве­ру­је­2010.­био­81.­

Осе­тио­је­шта­зна­чи­уче­шће­на­ве­ли­ким­так­ми­че­њи­ма.­На­њи­ма­је­још­од­2008.­и­112.­ме­ста­

на­Свет­ском­пр­вен­ству­у­Остер­сун­ду.­Из­го­ди­не­у­го­ди­ну­је­на­пре­до­вао­па­ је­2013.­на­Свет­ском­пр­вен­ству­у­Но­вом­Ме­сту­био­нај­бо­ље­пла­си­ран­до­са­да­на­47.­ме­сту.Ми­лан­ко­сма­тра­да­ће­Со­чи­и­

пред­ста­вља­ње­Ср­би­је­би­ти­ко­рак­на­пред­у­раз­во­ју­зим­ских­спор­то­ва­у­на­шок­зе­мљи.–­По­треб­ни­су­до­бри­ре­зул­та­

ти­и­свест­да,­иако­ни­смо­зе­мља­зим­ских­спор­то­ва,­има­мо­по­тен­ци­јал­да­јед­ног­да­на­бу­де­мо­успе­шни­у­њи­ма.Чи­ње­ни­ца­да­ће­но­си­ти­за­ста­

ву­Ср­би­је­на­све­ча­ном­отва­ра­њу­је­до­дат­ни­мо­тив:–­То­је­ве­ли­ка­част,­при­зна­ње­

за­до­са­да­ши­рад­и­ре­зул­та­те.­Не­ма­ту­шта­мно­го­да­се­ка­же.­Уче­сник­Ига­ра­и­за­ста­ва­др­жа­ве­у­тво­јим­ру­ка­ма.­Још­ре­зул­тат­и­–­све­ће­би­ти­за­пам­ће­ње.

Уз заставу и висок пласман

Миланко Петровић планира да у Сочију буде међу 30 најуспешнијих биатлонаца, али машта и о много бољем пласману

У ЖИ ЖИ У СО ЧИ ЈУ

Му шка р ци: Оле Еј нар Бјор нда лен (Нор ве шка), осва јач 11 олим-пиј ских ме да ља, Мар тин Фур кад (Фран цу ска), во де ћи у Свет ском ку пу, Емил Хе гле Свенд сен (Нор ве шка) 1, на 20 км из Ван ку ве ра, Јев ге ниј Ус тју гов (Ру си ја), 1. на 15 км у Ван ку ве ру.Же не: То ра Бер гер (Нор ве шка), во де ћа у Свет ском ку пу, Дар ја До мра че ва (Бе ло ру си ја), 2. у Свет ском ку пу, 3. на 15 км из Ван-ку ве ра; 1. на 15 км у Ван ку ве ру; Ка и са Ма ка ра и нен (Фин ска), 3. у Свет ском ку пу.

НАЈ БО ЉИ ПЛА СМАН 35. МЕ СТО

Ју го сла ви ју, СЦГ и Ср би ју на зим ским олим пиј ским игра ма пред ста вља ло је 11 би а тло на ца: Мар јан Бур гар 1980, Ју ре Ве ле пец 1984. и 1988, Мар јан Вид мар 1984, Мла ден Гру јић 1992, Фра њо Ја ко вац 1984, Ад мир Ја мак 1992, Ан дреј Ла ни-шек 1984, То ми слав Ло па тић 1984. и 1992, Алек сан дар Ми-лен ко вић 2006, Зо ран Ћо сић 1984. и 1992. и Ми лан ко Пе-тро вић 2010.Нај у спе шни ји су би ли Мар јан Бур гер и Ју ре Ве ле пец. Обо ји ца су на 20 км оства ри ли исти пла сман – 35. ме сто.

Ми лан ко пе тро вић

ПР Ог РА М У СОЧИЈУДАТУМ ВреМе Д ИСц Ип ЛИ НА 8. фебруар (18,30) 10 км спринт, М9. фебруар (18,30) 7,5 км спринт, Ж10. фебруар (19,00) 12,5 км потера, М11 фебруар (19,00) 10 км потера, Ж13. фебруар (18,00) 20 км, М14. фебруар (18,00) 15 км , Ж16. фебруар (19,00) 15 км групни старт, М17. фебруар (19,00) 12,5 км групни старт, Ж19. фебруар (18,30) 2 x 6 км Ж + 2 x 7,5 км М, мешовита штафета21. фебруар (18,30) 4 x 6 км штафета, Ж22. фе бру ар (18,30) 4 x 7,5 км штафета, М

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ

зл. ср. бр. ук.

1. Оле Ејнар Бјорндален (Норвешка) 6 4 1 11

2. Рико Грос (Немачка) 4 3 1 8

3. Свен Фишер (Немачка) 4 2 2 8

4. Александар Тихонов (СССР) 4 1 0 5

5. Кати Вилхелм (Немачка) 3 3 1 7

6. Халвард Ханеволд (Норвешка) 3 2 1 6

7. Марк Кирхнер (Немачка) 3 1 0 4

8. Михаел Грајс (Немачка) 3 0 0 3

9. Уши Дисл (Немачка) 2 4 3 9

10. Сергеј Чепиков (ЗНД, Русија, СССР) 2 3 1 6

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ

зл. ср. бр. ук.

1. Немачка 16 18 9 43

2. Норвешка 12 11 6 29

3. Русија 9 4 7 20

4. СССР 9 5 5 19

5. Француска 4 4 8 16

6. ДР Немачка 3 4 4 11

7. Шведска 3 1 6 10

8. ЗНД 2 2 2 6

9. Канада 2 0 1 3

10. СР Немачка 1 2 2 5

ИгРЕ: 14 (од 1960).

ДИ СцИ ПЛИ НЕ: 12.

МУ ШКАР цИ (5): 10 км спринт, 12,5 км

по те ра, 15 км груп ни старт, 20 км, шта-

фе та 4 x 7,5 км.

ЖЕ НЕ (7): 7,5 км спринт, 10 км по те ра,

12,5 км груп ни старт, 15 км, шта фе та 4

x 6 км.

НА ПУ ШТЕН Е ДИ СцИ ПЛИ НЕ: шта фе та 3 x

7,5 км (ж), шта фе та 4 x 7,5 км (ж).

ЈЕД НА Н ОВА ДИ СцИ ПЛИ НА У СО ЧИ ЈУ

(УКУП НО 11): ме шо ви та ш та фе та 2 х 6

км (ж) + 2 х 7,5 км (м).

УЧЕ СНИ цИ: 1,035 (720 му шка ра ца, 315

же на) из 52 зе мље.

НАЈ МЛА ђИ УЧЕ СНИК: Глен Ол сон, Швед-

ска (17 го ди на, 151 дан), 1994.

НАЈ СТА РИ ЈИ УЧЕ СНИК: Та на сис Ца ки рис,

Грч ка (45 го ди на, 34 да на), 2010.

ОСВА ЈА ЧИ МЕ ДА ЉА : 175 спорт иста из

20 зе ма ља.

НАЈВ ИШЕ МЕД АЉА, ПО ЈЕ ДИН цИ: Оле

Еј нар Бјор нда лен (Нор ве шка) 11 (6, 4, 1)

НАЈ ВИ ШЕ МЕ ДА ЉА, ЗЕ МЉА: Не мачк а

43 (16, 18, 9).

БИАТЛОН

Најуспешнији: Оле ејнар Бјорндален (Норвешка)

14 ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 5. ФЕБРУАР 2014. 5. ФЕБРУАР 2014. ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 15

Пи­лот­на­шег­бо­ба­Вук­Ра­ђе­но­вић­сти­же­у­Со­чи­као­нај­и­ску­сни­ји­ так­ми­чар­ олим­пиј­ског­ти­ма­Ср­би­је.­Тре­ће­уче­шће­на­Олим­пиј­ским­игра­ма.­По­сле­Солт­Лејк­Си­ти­ја­и­Ван­ку­ве­ра,­ро­ђе­ни­Са­рај­ли­ја­ко­ји­жи­ви­у­Бри­збеј­ну,­на­ћи­ће­се­у­дво­се­ду­са­Алек­сан­дром­Бун­да­лом.–­Же­лео­сам­да­и­тре­ћи­пут­

уче­ству­јем­у­че­тво­ро­се­ду.­Ми­слим­да­смо­би­ли­зре­ли­за­пла­сман­ ме­ђу­ пр­вих­ де­сет,­ а­ ту­од­лу­чу­ју­ ни­јан­се.­Ме­ђу­тим,­так­ми­чи­ће­мо­се­у­дво­се­ду.­Од­го­ва­ра­ми­Бун­да­ло,­јер­је­у­до­број­фор­ми,­и­јер­има­по­треб­ну­те­жи­ну­–­ка­же­Ра­ђе­но­вић.Пи­лот­че­тво­ро­се­да­ко­јег­је­Ср­

би­ја­не­тре­ми­це­пра­ти­ла­пре­че­ти­ри­го­ди­не­у­Ван­ку­ве­ру,­и­ко­ји­је­18.­ме­стом­по­сти­гао­нај­бо­љи­пла­сман­од­на­ших­олим­пи­ја­ца,­не­при­зна­је­Ку­бер­те­но­ву­мак­си­му­„Ва­жно­је­уче­ство­ва­ти”.–­Олим­пиј­ске­игре­су­кру­на­

ка­ри­је­ре.­Ко­иде­са­мо­да­би­се­по­ја­вио­уна­пред­ је­гу­бит­ник,­оста­је­по­сма­трач.Кон­ку­рен­ци­ја­у­Со­чи­ју­пре­

ма­Ву­ко­вим­ре­чи­ма­је­же­сто­ка.­У­пр­вом­пла­ну­у­кон­ку­рен­ци­ји­30­дво­се­да­су­по­ње­му­су­Ру­си,­Бри­тан­ци,­Нем­ци,­Ка­на­ђа­ни,­

Аме­ри­кан­ци,­Швај­цар­ци,­Ле­тон­ци...–­И­ту­ће­ни­јан­се­да­од­лу­чу­

ју.­Те­шко­је­прог­но­зи­ра­ти­наш­пла­сман,­али­ако­се­пла­си­ра­мо­­ме­ђу­15.­нај­у­спе­шни­јих­био­бих­

за­до­во­љан.­Та­кав­ре­зул­тат­би­по­ве­ћао­по­пу­лар­ност­овог­спор­та­у­Ср­би­ји­и­то­је­ја­ко­зна­чај­но­за­бу­дућ­ност.Алек­сан­дар­Бун­да­ло­је­уско­

чио­у­дво­сед­по­след­њем­тре­нут­

ку,­без­ве­ли­ког­ис­ку­ства.­Атле­ти­чар­по­во­ка­ци­ји,­са­да­ће­се­по­ја­ви­ти­у­ти­му­упра­во­на­зах­тев­ис­ку­сног­пи­ло­та­Ву­ка­Ра­ђе­но­ви­ћа.–­Же­лим­да­пру­жим­мак­си­

мум,­да­дам­ква­ли­те­тан­до­при­нос.­Као­и­Ву­ка­за­до­во­љио­би­ме­пла­сман­до­15.­ме­ста.­Ве­ру­јем­у­се­бе,­фор­ма­ми­је­у­уз­ла­зној­пу­та­њи.­Не­мам­ни­ка­кве­ди­ле­ме­да­ће­кон­ку­рен­ци­ја­би­ти­из­у­зет­на.­Сто­тин­ке­ће­од­лу­чи­ва­ти­о­ме­да­ља­ма.­Ти­пу­јем­на­Аме­ри­кан­це,­Ка­на­ђа­не,­Нем­це­и,­на­рав­но,­до­ма­ћи­не­Ру­се­ко­ји­ће­има­ти­по­се­бан­мо­тив,­јер­се­так­ми­че­пред­сво­јом­пу­бли­ком.Ре­пре­зен­та­ти­вац­ Ср­би­је­ у­

атле­ти­ци,­у­ко­ју­је­ушао­на­тет­кин­на­го­вор,­за­бо­ра­ви­ће­на­тре­ну­так­оми­ље­ну­ди­сци­пли­ну­скок­удаљ,­ко­ја­му­је­до­не­ла­не­ко­ли­ко­вред­них­ре­зул­та­та,­ме­ђу­ко­ји­ма­је­и­ти­ту­ле­др­жав­ног­пр­ва­ка­осво­је­на­про­шле­го­ди­не.–­Идем­на­Олим­пиј­ске­игре!­

Пре­сре­ћан­сам.­Уче­шће­на­ова­квом­до­га­ђа­ју­пред­ста­вља­пе­чат­на­ка­ри­је­ру,­али­ути­че­и­на­раз­вој­лич­но­сти,­до­но­си­дра­го­це­но­ис­ку­ство­и­мно­га­но­ва­при­ја­тељ­ства­–­сма­тра­Алек­сан­дар.

Же ља: ме ђу 15 нај бо љихВук Ра ђе но вић и Алек сан дар Бун да ло у по след њем тре нут ку

уско чи ли у боб дво сед и от пу то ва ли на Игре

Алек сан дар Бун да ло и Вук ра ђе но вић

Иа­ко­се­у­Кал­га­ри­ју­так­ми­чи­ла­и­пр­ва­боб­по­са­да­из­Ја­мај­ке,­зе­мље­у­ко­јој­снег­ни­ка­да­не­па­да,­свет­ју­је­за­и­ста­от­крио­тек­по­сле­фил­ма­„Кул­ра­нинг”­ко­ји­је­„Ди­зни”­сни­мио­1993.­го­ди­не.­У­Кал­га­ри­ју­Ја­мај­ча­ни­су,­на­рав­но,­би­ли­по­след­њи­јер­су­оста­ли­без­пла­сма­на,­али­су­у­Ли­ле­ха­ме­ру­до­ка­за­ли­да­чи­та­ва­иде­ја­ни­је­би­ла­пот­пу­но­бе­сми­сле­на­за­у­зев­ши­со­лид­но­14.­ме­сто.­Уо­ста­лом,­Ја­мај­ча­ни­су­сјај­ни­сприн­те­ри,­а­бр­зи­на­при­стар­ту­у­овом­спор­ту­ве­о­ма­је­зна­чај­на.Све­оста­ло­се,­мо­же­на­у­чи­ти­у­не­ком­од­

зим­ских­цен­та­ра­са­боб­ста­зом­и­у­том­сег­мен­ту­Ја­мај­ча­ни­су,­бо­ра­ве­ћи­три­го­ди­не­у­Лејк­Пле­си­ду,­мно­го­на­пре­до­ва­ли.За­њих­су­се­оти­ма­ли­„спон­зо­ри”­та­ко­да­

су­обез­бе­ди­ли­сред­ства­да­жи­ве­на­се­вер­ној­по­лу­лоп­ти,­тре­ни­ра­ју­и­уче­ству­ју­у­тр­ка­ма­за­Свет­ски­куп.­Али,­го­ди­не­су­про­ла­зи­ле,­до­шло­је­до­сме­не­ге­не­ра­ци­ја­и­че­тво­ро­сед,­чи­ја­је­стал­на­ба­за­од­1997.­у­Еван­сто­ну­(Ви­скон­син)­по­стао­је­дво­сед.­Вотс­и­Бра­ун­су­на­сту­пи­ли­у­Солт­Лејк­Си­

ти­ју­2002.­и­про­шли­не­слав­но­за­у­зев­ши­28.­

ме­сто,­а­на­олим­пиј­ску­сце­ну­вра­ћа­ју­се­у­Со­чи­ју­по­сле­12­го­ди­на,­по­но­во­као­дво­сед.Пи­лот­је­по­но­во­Вин­стон­Вотс,­са­да­46­го­

ди­шњак,­а­коч­ни­чар­Мар­вин­Дик­сон.Њи­хо­ви­ри­ба­ли­би­ће­Вук­Ра­ђе­но­вић­и­

Алек­сан­дар­Бу­ба­ло­у­бо­бу­дво­се­ду­Ср­би­је,­а­за­ни­мљи­во­је­да­је­ово­ри­вал­ство­ја­мај­чан­ских­и­на­ших­бо­бо­ва­за­по­че­то­још­у­Кал­га­ри­ју­1988.­ка­да­су­Да­дли­Стокс­и­Мајкл­Вајт,­чла­но­ви­ори­ги­нал­не­по­са­де­че­тво­ро­се­да­у­ко­јем­су­би­ли­и­Де­вон­Ха­рис­и­Крис­Стокс,­на­сту­пи­ли­у­дво­се­ду­и­за­у­зе­ли­30.­ме­сто.­Два­ме­ста­ис­пред­би­ли­су­на­ши­ре­пре­зен­та­тив­ци­Бо­ри­слав­Ву­ја­ди­но­вић­и­Ми­ро­Пан­ду­ре­вић.­­До­сле­де­ћег­ду­е­ла,­али­у­че­тво­ро­се­ду­до­

шло­је­1992.­у­Ли­ле­ха­ме­ру­ка­да­су­Да­дли­Стокс,­Ри­ки­Ме­кин­тош,­Мајкл­Вајт­и­Крис­Стокс­(шеф­ми­си­је­Ја­мај­ке­у­Со­чи­ју)­за­у­зе­ли­25.­ме­сто.­На­24.­ме­сту,­бр­жи­се­дам­сто­тих­де­ло­ва­се­кун­де­би­ли­су­Здрав­ко­Стој­нић,­Дра­ги­ша­Јо­ва­но­вић,­Ми­ро­Пан­ду­ре­вић­и­Ог­њен­Со­ко­ло­вић.­Вук­и­Алек­сан­дар­по­ку­ша­ће­да­ту­тра­ди­

ци­ју­на­ста­ве­у­Со­чи­ју.­

Ср би ја про тив Ја мај ке

У ЖИ ЖИ У СО ЧИ ЈУМу шкар ци (че тво ро сед): Мак си ми ли-јан Арнт (Не мач ка), 1. Свет ско пр вен-ство 2013; Алек сан дар Зуб ков (Ру си ја), 1. у Свет ском ку пу, 2. на Свет ском пр-вен ству 2013, Сти вен Хол комб (САД), 3. на Свет ском пр вен ству 2013; (дво сед): Бе ат Хеф ти (Швај цар ска), 1. Европ ско пр вен ство 2014; Алек сан дар Зуб ков (Ру си ја), 3. у Ван ку ве ру.Же не: Кај ли Хам фрис (Ка на да), 1. у Ван-ку ве ру; Ела не Ме јерс (САД), 3. у Ван ку-ве ру; Фа би ја на Ма јер (Швај цар ска), 1. Европ ско пр вен ство 2014.

Олим пи јац у 46. го ди ни: Вин стон Вотс (Ја мај ка)

ПР Ог РА М У СОЧИЈУДАТУМ ВреМе Д ИСц Ип ЛИ НА 16. фебруар (2 0,15) двосед, 1 . и 2. вожња, М 17. фебруар (1 8,30) двосед, 3 . и 4. вожња, М1 8. фебруар (1 9,1 5) двосед, 1. и 2 . вожња, Ж19 . ф ебруар (20,15 ) д во сед, 3. и 4. во жња, Ж22. фебруар (20,30) четворосед, 1. и 2 . в ожњ а, М23. фебруар (13,30) четворосед, 1. и 2. вожња, М

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ

зл. ср. бр. ук.

1. Андре Ланге (Немачка) 4 1 0 5

2. Кевин Куске (Немачка) 4 1 0 5

3. Бернард Гермесхаузен (ДРН) 3 1 0 4

4. Мајнард Немер (ДРН) 3 0 1 4

5. Волфганг Хопе (ДРН, Немачка) 2 3 1 6

6. Донат Аклин (Швајцарска) 2 1 1 4

7. Густав Ведер (Швајцарска) 2 1 1 4

8. Маркус Цимерман (Немачка) 2 1 1 4

9. Дитмар Шауерхамер (ДРН) 2 1 0 3

10. Кристоф Ланген (Немачка) 2 0 2 4

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ

зл. ср. бр. ук.

1. Немачка 10 5 6 21

2. Швајцарска 9 10 11 30

3. САД 7 6 7 20

4. ДР Немачка 5 5 3 13

5. Италија 4 4 4 12

6. Канада 3 2 1 6

7. СР Немачка 1 3 2 6

8. Аустрија 1 2 0 3

9. В. Британија 1 1 2 4

10. СССР 1 0 2 3

ИгРЕ: 20 (од 1924. сем 1960).ДИ СцИ ПЛИ НЕ: 4.МУ ШКАР цИ (2): дво сед, че-тво ро сед.ЖЕ НЕ (1): дво сед.НА ПУ ШТЕ НА ДИ СцИ ПЛИ­НА (1): че тво ро сед/пе то-сед (м).УЧЕ СНИ цИ: 1,583 (1,500 му-шка ра ца, 83 же не) из 54 зе-мље.НАЈ МЛА ђИ УЧЕ СНИК:Том До, САД (15 го ди на, 128 да-на), 1928 .НАЈ СТА РИ ЈИ УЧЕ СНИК:Ху-берт Мен тен, Хо лан ди ја (54 го ди не, 158 да на), 1928.ОСВА ЈА ЧИ МЕ ДА ЉА: 265 спор ти ста из 14 зе ма ља.НАЈ ВИ ШЕ МЕ ДА ЉА, ПО­ЈЕ ДИН цИ: Бог дан Му си ол (ДРН, Не мач ка) 7 (1, 5, 1).НАЈ ВИ ШЕ МЕ ДА ЉА, ЗЕ­МЉА: Швај цар ска 30 (9, 10, 11).

БОБ

Пи лот без прем ца: Ан дре Лан ге (Не мач ка)

У­Со­чи­ју­Вук­Ра­ђе­но­вић­не­ће­би­ти­је­ди­ни­пи­лот­бо­ба­дво­се­да­са­тим­пре­зи­ме­ном.­Ау­стра­лиј­ским­бо­бом­пи­ло­ти­ра­ће­Астрид­Ра­ђе­но­вић,­ње­го­ва­су­пру­га.­Обо­ма­су­ово­тре­ће­зим­ске­олим­пиј­ске­игре,­али­пр­ве­от­ка­ко­су­у­бра­ку.

Астрид­Ра­ђе­но­вић­(де­во­јач­ко­Лох­Вил­кин­сон)­је­би­ла­атле­ти­чар­ка.­Тр­ча­ла­је­на­400­м­са­пре­по­на­ма­и­400­м­без­пре­по­на,­али­игра­ла­је­и­фуд­бал­у­су­пер­ли­ги­за­Но­ви­Ју­жни­Велс,­а­а­на­др­жав­ном­пр­вен­ству­у­ди­за­њу­те­го­ва­осво­ји­ла­је­брон­зу­у­ка­те­го­ри­ји­до­69­кг.­А­он­да­је­при­хва­ти­ла­по­зив­да­се­оку­ша­у­бо­бу­као­коч­ни­чар.­При­хва­ти­ла­га­је­и­вр­ло­бр­зо­из­бо­ри­ла­пи­лот­ско­се­ди­ште.Њој­је­при­па­ла­част­да­бу­де­пи­лот­пр­вог­ау­стра­

лиј­ског­бо­ба­на­олим­пиј­ским­игра­ма.­Са­Кај­ли­Рид­у­То­ри­ну­2006.­за­у­зе­ла­је­14.­ме­сто,­а­у­Ван­ку­ве­ру­коч­ни­чар­ка­јој­је­би­ла­Се­си­ли­ја­Ме­кин­тош,­али­пла­сман­је­био­сла­би­ји­–­19.­ме­сто.У­Со­чи­Астрид­Ра­ђе­но­вић­до­ла­зи­са­но­вим­коч­

ни­ча­рем,­при­ја­те­љи­цом­и­тре­нинг­парт­нер­ком­из­атлет­ских­да­на­Ја­ном­Пит­ман.­То­већ­га­ран­ту­је­бо­љи­пла­сман­на­22.­зим­ским­игра­ма,­јер­је­Ја­на­Пит­ман­јед­на­од­нај­бо­љих­тр­ка­чи­ца­пре­ко­пре­по­на­свих­вре­ме­на.­Би­ла­је­шам­пи­он­ка­Ко­мон­вел­та­2002.­и­2006.­го­ди­не­а­свет­ка­пр­ва­ки­ња­2003.­и­2007.Исти­на­са­ра­ђу­ју­тек­два­ме­се­ца,­али­већ­у­ја­ну­

а­ру­у­Сент­Мо­ри­цу­по­сти­гле­су­у­тре­ћој­од­че­ти­ри­во­жње­осми­ре­зул­тат­у­кон­ку­рен­ци­ји­22­бо­ба.­У­Со­чи­ју­би­ће­још­мно­го­уи­гра­ни­је...

Вук и Астрид „пи лот ски” брач ни пар

Астрид ра ђе но вић и Ја на пит ман (Ау стра ли ја)

5. ФЕБРУАР 2014. ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 17

Ски­ја­шки­ско­ко­ви­су­по­сле­Дру­гог­свет­ског­ра­та­ве­ро­ват­но­до­жи­ве­ли­нај­ве­ћу­про­ме­ну­од­свих­зим­ских­спор­то­ва.Из­град­ња­све­ве­ћих­ска­ка­о­ни­

ца,­од­но­сно­ле­та­о­ни­ца,­при­мо­ра­ла­је­струч­ња­ке­да­се­по­за­ба­ве­ели­ми­на­ци­јом­ри­зи­ка­ко­је­но­се­све­ду­жи­ско­ко­ви.­Ма­ло­је­по­зна­то­да­је­још­сре­ди­ном­20.­го­ди­на­про­

шлог­ ве­ка­Швај­ца­рац­Ра ј ­н х а р т­Штра ­у ­ман­ис­пи­ти­вао­­ско­ко­ве­ на­ мо­де­ли­ма­ска­ка­ча­у­ае­ро­ту­не­ли­ма­тра­же­ћи­нај­бо­ље­по­ло­жа­је,­не­ве­ру­ју­ћи­да­је­тра­ди­ци­о­нал­ни­по­ло­жај­(ру­ке­ис­пред­гла­ве,­ла­га­но­са­ви­ну­ће­у­стру­ку)­до­ко­јег­су­Скан­ди­нав­ци­до­шли­ду­го­го­ди­шњим­ис­ку­ством­де­фи­ни­тив­но­нај­бо­љи.На­осно­ву­ње­го­вих­ис­тра­жи­

ва­ња­ да­на­шњи­ „ри­бљи­ стил”­(ру­ке­уз­те­ло)­тек­пе­де­се­тих­го­ди­на­по­чео­је­да­за­ме­њу­је­скан­ди­нав­ски.­„Ри­бљи­стил”­пр­ви­је­лан­си­рао­Штра­у­ма­нов­зе­мљак­Де­шер,­али­без­пре­ви­ше­успе­ха,­а­он­да­су­га­при­хва­ти­ли­Фин­ци,­па­ска­ка­чи­ДР­Не­мач­ке­и­СССР­и­осва­ја­ли­ме­да­ље...Већ­одав­но­сви­ска­чу­та­ко,­а­

нај­ви­ше­ме­да­ља­на­Олим­пиј­ским­игра­ма­осво­јио­је­Фи­нац­Ма­ти­Ни­ке­нен­са­че­ти­ри­злат­не­и­јед­ном­сре­бр­ном­ме­да­љом.Ипак,­успе­шни­ји­од­ње­га­ је­

Швај­ца­рац­Си­мон­Аман­ко­ји­је­сва­че­ти­ри­зла­та­осво­јио­у­по­је­ди­нач­ној­кон­ку­рен­ци­ји­док­је­Ни­ке­нен­јед­но­зла­то­осво­јио­као­члан­еки­пе.

СКИЈАШКИ СКОКОВИ

ПР Ог РА М У СОЧИЈУДАТУМ ВреМе Д ИСц Ип ЛИ НА 8. фебруар (20,30) мала скакаоница, квалификације, М9. фебруар (21,30) мала скакаоница, 1. серија, М (22,30) мала скакаоница, финална серија, М11. фебруар (21,30) мала скакаоница, 1. серија, Ж (22,20) мала скакаоница, финална серија, Ж14. фебруар (21,30) велика скакаоница , квалификације, М15. фебруар (21,30) велика скакаоница, 1. серија, М (22,30) велика скакаоница, финална серија, М17. фебруар (21,15) екипно, 1. серија, М (22,15) екипно, финална серија, М

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ

зл. ср. бр. ук.

1. Мати Никенен (Финска) 4 1 0 5

2. Симон Аман (Швајцарска) 4 0 0 4

3. Јенс Фајсфлог (ДРН, Немачка) 3 1 0 4

4. Томас Моргенштерн (Аустрија) 3 0 0 3

5. Биргер Руд (Норвешка) 2 1 0 3

5. Казујоши Фунаки (Јапан) 2 1 0 3

5. Андреас Кофлер (Аустрија) 2 1 0 3

8 Тони Ниеминен (Финска) 2 0 1 3

9. Свен Ханавалд (Немачка) 1 2 0 3

9. Мартин Шмит (Немачка) 1 2 0 3

ИгРЕ: 21 (од 1924).ДИ СцИ ПЛИ НЕ: 3.МУ ШКАР цИ (3): ма ла ска-ка о ни ца, ве ли ка ска ка о на и-ца, ве ли ка ска ка о ни ца екип-но (м).ЈЕД НА НО ВА ДИ СцИ ПЛИ НА У СО ЧИ ЈУ (УКУП НО 4): ма ла ска ка о ни ца (ж).УЧЕ СНИ цИ: 810 му шка ра ца из 36 зе ма ља.НАЈ МЛА ђИ УЧЕ СНИК: Ким Хјон-Ги, Ј. Ко ре ја (15 го ди на, 3 да на), 1998.НАЈ СТА РИ ЈИ УЧЕ СНИК: Пал Ва ња, Ма ђар ска (43 го ди не, 239 да на), 1948.ОСВА ЈА ЧИ МЕ ДА ЉА: 119 спор ти ста из 13 зе ма ља.НАЈ ВИ ШЕ МЕ ДА ЉА, ПО ЈЕ­ДИН цИ: Ма ти Ни ке нен (Фин-ска) 5 (4, 1, 0).НАЈ ВИ ШЕ МЕ ДА ЉА, ЗЕ­МЉА: Нор ве шка 29 (9, 9, 11).

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ

зл. ср. бр. ук.

1. Финска 10 8 4 22

2. Норвешка 9 9 11 29

3. Аустрија 6 7 10 23

4. Немачка 4 3 2 9

5. Швајцарска 4 1 0 5

6. Јапан 3 4 2 9

7. ДР Немачка 2 3 2 7

8. Пољска 1 3 1 5

9. ЧССР 1 2 4 7

10. СССР 1 0 0 1

11. Југославија 0 1 1 2

Једини са пет медаља: Мати Никенен (Финска)

У ЖИ ЖИ У СО ЧИ ЈУ

Му шкар ци: Пе тер Превц (Сло ве ни ја), во де ћи у Свет ском ку пу, 3 по бе де и 3 дру га ме ста (све у 2014); Ка мил Стох (Пољ ска), 3 по бе де и пет дру гих ме ста у се зо ни, Гре гор Шли рен ца у ер (Ау-стри ја) нај тро феј ни ји ска кач да на шњи це (52 по бе де у Свет ском ку пу); Си мон Аман (Швај цар ска), дво стру ки шам пи он из Солт Лејк Си ти ја и Ван ку ве ра; То мас Дит харт (Ау стри ја), 1. на Но во-го ди шњој тур не ји.Же не: Са ра Та ка на ши (Ја пан), 8 по бе да, 2 дру га и 1 тре ће ме-сто у 11 так ми че ња Свет ског ку па ове се зо не; Ка ри на Фогт (Не-мач ка), по 4 дру га и тре ћа ме ста; Ири на Ава ку мо ва (Ру си ја). 1 по бе да и 5 по сто ља, Да ни је ла Ира шко (Ау стри ја), 2 по бе де и два дру га ме ста.

„Ри бљи стил” из ае ро­ту не ла

Је ди ни че тво ро стру ки по бед ник: Си мон Аман

18 ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 5. ФЕБРУАР 2014. 5. ФЕБРУАР 2014. ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 19

Као­и­Алек­сан­дар­Ми­лен­ко­вић­у­То­ри­ну­2006.­и­Ми­лан­ко­Пе­тро­вић­ће­у­Со­чи­ју­уче­ство­ва­ти­у­два­спор­та­–­би­а­тло­ну­и­крос­кан­три­ју,­а­то­ни­је­из­не­на­ђе­ње.Ка­ри­је­ру­је­по­чео­као­нор­ди­

јац­–­у­крос­кан­три­ју,­а­ка­сни­је,­ка­да­су­би­а­тлон­ци­у­Ср­би­ји­до­би­ли­бо­ље­усло­ве­за­тре­нин­ге­и­так­ми­че­ња­за­хва­љу­ју­ћи­раз­вој­ним­сред­стви­ма­Свет­ске­би­а­тлон­ске­уни­је,­по­све­тио­се­овом­спор­ту­ко­ји­се­са­сто­ји­од­тр­ча­ња­на­ски­ја­ма­и­стре­ља­штва.Ни­је­по­гре­шио,­ јер­му­је­то­

омо­гу­ћи­ло­бо­ље­усло­ве­за­бр­жи­на­пре­дак,­а­у­2013.­го­ди­ни­по­себ­но­је­на­пре­до­вао­у­ски­ја­шком­тр­ча­њу­што­се­на­ро­чи­то­ви­ди­кроз­би­а­тлон­ске­пла­сма­не.Ме­ђу­тим­ње­го­ва­ бр­зи­на­ је­

кон­ку­рент­на­и­у­крос­кан­три­ју­и­то­се­нај­бо­ље­ви­де­ло­на­Уни­вер­зи­ја­ди­у­Трен­ти­ну,­ка­да­је­осво­јио­злат­ну­ме­да­љу­у­ди­сци­пли­ни­10­км­спринт.­–­Та­по­бе­да­и­16­ФИС­бо­до­ва­

ко­је­је­осво­јио­Ми­лан­ко­Пе­тро­вић­су­вр­хун­ски­до­мет­и­у­свет­ским­кру­го­ви­ма­то­се­при­ме­ти­ло.­О­то­ме­сви­го­во­ре­и­Ми­лан­ка­и­ће­и­нај­бо­љи­так­ми­ча­ри­у­Со­чи­ју­гле­да­ти­дру­гим­очи­ма­–­ре­као­је­Алек­сан­дар­Ми­лен­ко­вић,­тре­нер­је­ди­ног­олим­пиј­ца­Чи­леа­у­крос­кан­три­ју.У­Со­чи­ју­Ми­лан­ко­ће­ста­ро­

ва­ти­у­сприн­ту­на­10­км­и­на­15­км­кла­сич­ним­сти­лом,­а­од­пла­сма­на­за­ви­си­ће­да­ли­ће­из­бо­ри­ти­уче­шће­и­на­нај­те­жој­ди­сци­пли­ни­на­зим­ским­олим­пиј­ским­игра­ма­–­50­км­сло­бод­но,­ко­ја­се­по­те­жи­ни­из­јед­на­ча­ва­са­ма­ра­то­ном­у­атле­ти­ци.И­Ива­на­Ко­ва­че­вић­и­Реј­хан­

Шмр­ко­вић­де­би­ту­ју­на­Игра­ма.­­Ива­на­Ко­ва­че­вић­не­ кри­је­

оду­ше­вље­ње­што­ће­би­ти­у­срп­ској­ми­си­ји­на­Игра­ма­у­Со­чи­ју.­Кра­јем­го­ди­не­је­про­сла­ви­ла­19.­ро­ђен­дан.­Нај­ве­ћа­же­ља­да­се­по­ја­ви­у­Со­чи­ју­је­ис­пу­ње­на.­Так­ми­чи­ће­се­на­10­км­и­не­ма­ни­ка­кве­иде­је­око­ре­зул­та­та:–­За­ме­не­ће­сва­ки­ре­зул­тат­би­

ти­до­бар.­Уоп­ште­не­же­лим­да­се­

ти­ме­оп­те­ре­ћу­јем.­При­че­о­то­ме­од­мах­пре­ки­дам.­За­ме­не­је­нај­ва­жни­је­да­ћу­да­бу­дем­та­мо,­са­идо­ли­ма­и­да­ћу­кроз­так­ми­че­ње­са­њи­ма­сте­ћи­ве­ли­ко­ис­ку­ство.­До­бро­сам­при­пре­мље­на,­као­ни­ка­да­до­са­да­у­ка­ри­је­ри.Ива­на­не­же­ли­ни­да­при­ча­о­

по­тен­ци­јал­ним­осва­ја­чи­ма­ме­да­ља.–­Ко­мо­же­то­да­прог­но­зи­ра.­

Кон­ку­рен­ци­ја­је­из­у­зет­на,­ква­ли­тет­не­зе­мље­у­овом­спор­ту­до­ста­оче­ку­ју­од­сво­јих­так­ми­ча­ра.­Би­ће­за­ни­мљи­во­и­уз­бу­дљи­во­до­са­мог­кра­ја.Нор­диј­ско­тр­ча­ње,­од­но­сно­

крос­кан­три­се­тек­про­би­ја­на­спорт­ску­сце­ну­Ср­би­је.­Ива­на­не­сум­ња­да­би­ко­рек­тан­ре­зул­тат­у­Со­чи­ју­мо­гао­да­по­ве­ћа­ин­те­ре­со­ва­ње:–­То­је­си­гур­но­и­то­не­ва­жи­

са­мо­за­мо­ју­ди­сци­пли­ну.­Сва­ки­до­бар­ре­зул­тат­у­бо­бу,­алп­ском­ски­ја­њу,­сно­у­бор­ду­и­би­а­тло­ну­би­ће­за­мах­за­све­дру­ге.­Ве­

ру­јем­да­ће­по­сле­Со­чи­ја­у­зим­ским­спор­то­ви­ма­би­ти­још­бо­ља­си­ту­а­ци­ја­у­Ср­би­ји.­Реј­хан­Шмр­ко­вић­је­у­по­след­

њем­тре­нут­ку­обез­бе­дио­од­ла­зак­у­Со­чи.­У­де­цем­бру­је­на­пу­нио­23­го­ди­не,­жи­ви­и­тре­ни­ра­у­Сје­ни­ци.­Так­ми­чи­ће­се­у­тр­ци­на­15­км.–­На­дао­сам­се­да­ћу­из­бо­ри­ти­

пла­сман­у­Со­чи.­Де­би­то­ва­ћу­на­Игра­ма­и­то­је­мој­нај­ве­ћи­успех­у­до­са­да­шњој­ка­ри­је­ри.­Би­ће­то­на­гра­да­и­мом­оцу­Ад­на­ну­ко­ји­ме­је­упу­тио­у­овај­спорт.

Реј­хан­не­же­ли­мно­го­да­го­во­ри­о­мо­гу­ћим­до­ме­ти­ма.­Ис­та­као­је:–­Ре­ци­мо­да­би­ме­за­до­во­љио­

пла­сман­ме­ђу­60­так­ми­ча­ра.­Би­ће­за­до­вољ­ство­да­се­бо­рим­са­ве­ли­ким­асо­ви­ма.­Сма­трам­да­нај­ве­ће­шан­се­да­осво­ји­зла­то­има­Нор­ве­жа­нин­Норт­хуг.Реј­хан­је­под­се­тио­и­на­пех­ко­

ји­га­је­за­де­сио­про­шле­го­ди­не:–­Пре­де­сет­ме­се­ци­сам­по­ло­

мио­скоч­ни­зглоб.­Уз­ве­ли­ке­на­по­ре­у­крат­ком­ро­ку­сам­ус­пео­да­се­вра­тим­у­фор­му.­Спре­ман­сам.

Пе тро вић отва ра и дру ги фронт

Би а тло нац Ми лан ко Пе тро вић, пред во ди трој ку де би та на та Ср би је у крос кан три ју на олим пиј ским игра ма, у ко јој су

и Ива на Ко ва че вић и Реј хан Шмр ко вић

УКУП НО 65 ОЛИМ ПИ ЈА цА

Ју го сла ви ја, СЦГ и Ср би ја има ли су 65 так ми ча ра у крос кан-три ју на Игра ма, а огром на ве ћи на би ла је из Сло ве ни је. Нај-бо љи пла сма ни су 9. ме сто жен ске шта фе те 3 х 5 км (Ама ли-ја Бе лај, Би сер ка Во ден лич, На да Бир ко) из 1956, 10. ме сто Фран ца Смо ле ја на 50 км из 1936, 12. ме сто му шке шта фе те 4 х 10 км (Иво Чар ман, Јо же Кле мен чич, Ја ни Кр ши нар, Ду шан Ђу ри чић) из 1984, и 14. ме сто на 10 км На де Бир ко из 1952.

Ми лан ко пе тро вић, Ива на Ко ва че вић и реј хан Шмр ко вић

КРОС КАНТРИ

ПР Ог РА М У СОЧИЈУДАТУМ ВреМе Д ИСц Ип ЛИ НА 8. фебруар (14,00) скиатлон 7,5 км клас. + 7,5 км слободно, Ж9. фебруар 14,00 скиатлон 15 км клас. + 15 км слободно, М11. фебруар (14,00-17,22) спринт, слободно, Ж (14,25-17,30) спринт, слободно, М13. фебруар (14,00) 10 км, класично, Ж14. фе бру ар (14,00) 15 км, кла сич но, М15. фе бру ар (14,00) 4 x 5 км шта фе та, Ж16. фе бру ар (14,00) 4 x 10 км шта фе та, М19. фе бру ар (13,15-15,45) с принт кл асик, екипно, Ж ( 14, 06-16,15) спринт клас ик, екипно, М22. фебруар (13 ,30 ) 30 км слободно, групни старт, Ж23. фебруар (11,00) 50 км слободно, групни старт, М

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ

зл. ср. бр. ук.

1. Бјорн Дели (Норвешка) 8 4 0 12

2. Љубов Јегорова (ЗНД, Русија) 6 3 0 9

3. Лариса Лазутина (ЗНД, Русија) 5 1 1 7

4. То мас Алсгард (Норвешка) 5 1 0 6

5. Раиса Сметанина (СССР, ЗНД) 4 5 1 10

6. Сикстен Јернберг (Шведска) 4 3 2 9

7. Галина Кулакова (СССР) 4 2 2 8

8. Гунде Сван (Шведска) 4 1 1 6

9.–10. Ве ико Хакулинен (Финска) 3 3 1 7

9.–10. Марит Бјорген (Норвешка) 3 3 1 7

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ

зл. ср. бр. ук.

1. Норвешка 35 36 25 96

2. Шведска 27 17 19 63

3. СССР 25 22 21 68

4. Финска 19 22 32 73

5. Русија 13 7 8 28

6. Италија 9 12 13 34

7. Естонија 4 2 1 7

8. ЗНД 3 2 4 9

9. Немачка 2 9 3 14

10. ДР Не мач ка 2 1 1 4

ИгРЕ: 21 (од 1924).ДИ СцИ ПЛИ НЕ: 23.МУ ШКАР цИ (6): спринт, 15 км, 50 км, 30 км ски а тлон, шта фе та 4 х 10 км, спринт екип но.Ж ЕНЕ (6) : спринт, 10 км, 30 км, 15 км ски-а тлон, шт афе та 4 х 5 км , спринт екип но.НА ПУ ШТЕ НЕ ДСцИ ПЛИН Е (11): 10 км, 1 8 км, 3 0 км, 10 км по те ра, 15 км по те ра (м), 5 км, 15 к м, 20 км, 5 км по те ра, 1 0 км по тер а, шта фе та 3 х 5 км (ж).УЧЕСН Иц И: 2.250 (1 .594 му шка рц а, 656 же на) из 77 зе ма ља.НАЈ МЛА ђИ УЧЕ СНИК: Ли Гјонг Ае, Ј. Ко-ре ја (15 го ди на, 172 да на), 1992.НАЈ СТА РИ ЈИ УЧЕ СНИК: Ар ту ро Кинч, Ко-ста ри ка (49 го ди на, 309 да на), 2006.ОСВА ЈА ЧИ МЕ ДА ЉА: 335 спор ти ста из 21 зе мље.НАЈ ВИ ШЕ МЕ ДА ЉА, ПО ЈЕ ДИН цИ: Бјорн Де ли (Нор ве шка) 12 (8, 4, 0).НАЈ ВИ ШЕ МЕ ДА ЉА, ЗЕ МЉА: Нор ве шка 96 (35, 36, 25).

У ЖИ ЖИ У СО ЧИ ЈУ

Му шкар ци: Пе тер Норт хуг (Нор ве шка), 18 по бе да у Свет ском ку пу у ка ри је ри, 4 олим пиј ске ме да ље у Ван ку ве ру; Мар тин Сунд би (Нор ве шка), во де ћи у свет ском ку пу, 2 по бе де у се зо ни...Же не: Ма рит Бјор ген (Нор ве шка), 5 по бе да у се зо ни, 3 зла та, по 1 сре бро и брон за у Ван ку ве ру; Те ре за Јо-ха уг (Нор ве шка), во де ћа у Свет ском ку пу, 3 по бе де и по јед но 2. и 3. ме сто у 2014; Астрид Ја коб сен (Нор-ве шка), 1 по бе да и 6 дру гих ме ста у се зо ни...

Осам злат них ме да ља: Бјорн Дели (Норвешка)

20 ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 5. ФЕБРУАР 2014. 5. ФЕБРУАР 2014. ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 21

На­ до­са­да­шњим­ зим­ским­олим­пиј­ским­игра­ма­има­ли­смо­пред­став­ни­ке­у­10­спор­то­ва,­а­у­Со­чи­ју­на­олим­пиј­ској­сце­ни­де­би­то­ва­ће­и­11.­За­то­је­за­слу­жна­23­го­ди­шња­Ни­на­Ми­цић,­на­ша­нај­бо­ља­сно­у­бор­де­ка.А,­ко­ли­ко­до­ју­че,­ми­сли­ла­је­

да­јој­се­сан­о­уче­шћу­на­олим­пиј­ским­игра­ма­не­ће­оства­ри­ти­и­то­због­би­зар­не­по­вре­де,­за­до­би­је­не­пре­ме­сец­да­на.Под­се­ти­мо,­на­так­ми­че­њу­у­

Лах­ти­ју­је­до­би­ла­уда­рац­ту­ђом­„да­ском”­у­ле­ђа­због­че­га­је­мо­ра­ла­да­па­у­зи­ра,­а­то­је­до­ве­ло­у­пи­та­ње­ње­ну­нор­му­са­Со­чи.Пре­тог­пе­ха­би­ла­ је­ве­о­ма­

бли­зу­да­ди­рект­но­из­бо­ри­уче­шће,­а­ка­ко­се­пред­ви­ђе­на­кво­та­так­ми­ча­ра­ни­је­по­пу­ни­ла­до­би­ла­је­по­зив­на­де­би­ту­је­на­Олим­пиј­ским­игра­ма.–­Са­њам­већ­15­го­ди­на­да­сам­

на­Игра­ма.­Су­ви­шно­је­при­ча­ти­ка­ко­се­са­да­осе­ћам.­Пр­во­ме­ни­је­би­ло­на­спи­ску­да­бих­на­кнад­но­до­би­ла­по­зив.­Пре­срећ­на­је­и­мо­ја­по­ро­ди­ца­ко­ја­ми­је­све­вре­ме­ка­ри­је­ре­по­ма­га­ла­и­увек­да­ва­ла­по­др­шку.­За­хва­љу­ју­ћи­оцу­сам­и­по­че­ла­да­се­ба­вим­овим­спор­том.­Обо­жа­вам­зим­ске­спор­то­ве­и­на­дам­се­да­ће­по­сле­Со­чи­ја­од­нос­свих­би­ти­још­бо­љи­пре­ма­на­ма,­јер­ра­дом­и­ре­зул­та­ти­ма­то­си­гур­но­за­слу­жу­је­мо­–­ре­кла­је­Ни­на.А­она­је­на­сне­гу­од­де­тињ­ства,­

а­пр­ви­ве­ли­ки­успех­на­чи­ни­ла­је­

2007.­ка­да­је­на­Европ­ском­олим­пиј­ском­фе­сти­ва­лу­мла­дих­у­Ха­ки,­у­Шпа­ни­ји­осво­ји­ла­сре­бр­ну­ме­да­љу­у­па­ра­лел­ве­ле­сла­ло­му.У­ка­ри­је­ри­има­и­9.­ме­сто­у­па­

ра­лел­сла­ло­му­на­Свет­ском­ју­

ни­ор­ском­ пр­вен­ству­ 2011,­ а­исте­го­ди­не­на­сту­пи­ла­је­и­на­се­ни­ор­ском­шам­пи­о­на­ту­пла­не­те­и­за­у­зе­ла­27­ме­сто­у­па­ра­лел­ве­ле­сла­ло­му­и­34.­у­па­ра­лел­сла­ло­му.

На­Зим­ској­уни­вер­зи­ја­ди­у­Трен­ти­ну­про­шлог­де­цем­бра­за­у­зе­ла­је­9.­ме­сто­у­па­ра­лел­ве­ле­сла­ло­му.–­Мо­ја­је­ди­на­же­ља­је­да­у­Со­

чи­ју­пру­жим­мак­си­мум,­да­ка­да­се­за­вр­ши­так­ми­че­ње­знам­да­ни­је­мо­гло­бо­ље.­Та­да­ћу­зна­ти­да­све­ове­го­ди­не­при­пре­ма­ни­су­би­ле­уза­луд­не­–­ка­же­Ни­на­о­сво­јим­оче­ки­ва­њи­ма­пред­по­че­так­олим­пиј­ских­над­ме­та­ња­у­сно­у­бор­ду.Кон­ку­рен­ци­ја­у­Со­чи­ју­–­ни­

кад­те­жа:–­Та­ко­је­ка­да­се­на­ђу­32­нај­

бо­ље­так­ми­чар­ке­на­све­ту­на­јед­ном­ме­сту.­Не­ће­би­ти­ла­ко­да­се­стиг­не­до­ме­да­ља.­Ве­ру­јем­да­нај­ви­ше­шан­си­има­ју­пред­став­ни­це­Ру­си­је­и­Ау­стри­је.Ни­на­ је­от­пу­то­ва­ла­у­Со­чи­

пот­пу­но­здра­ва.–­По­вре­ду­сам­за­до­би­ла­пре­

не­што­ви­ше­од­ме­сец­да­на.­Же­ле­ла­сам­да­се­опо­ра­вим­што­пре­и­учи­ни­ла­све­да­та­ко­и­бу­де.­На­дам­се­да­ћу­мак­си­мал­но­при­пре­мље­на­у­овом­тре­нут­ку­по­ка­за­ти­да­сно­у­борд­у­Ср­би­ји­има­пер­спек­ти­ву.У­вре­ме­док­се­опо­ра­вља­ла­

слу­ша­ла­је­оми­ље­ну­гру­пу­­„Ае­ро­смит”,­по­ко­зна­ко­ји­пут­пре­ли­ста­ва­ла­ ро­ман­ „На­Дри­ни­ћу­при­ја”,­и­не­ко­ли­ко­ау­то­би­о­граф­ских­књи­га.­Оми­ље­ни­јој­је­филм­„Жи­вот­је­леп”.­На­слов­баш­као­ство­рен­за­све­оно­што­се­до­го­ди­ло­Ни­ни­Ми­цић­по­след­њих­да­на,­а­мо­жда­и­за­оно­што­је­оче­ку­је­у­Со­чи­ју.

Ни на Ми цић на но вом по чет куНа ша нај бо ља сно у бор дер ка та ле нат је до ка за ла осва ја њем сре бра на ЕЈОФ-у 2007, а у Со чи ју 2014. по ку ша ће да по ка же да њен спорт

има бу дућ ност у Ср би ји

У ЖИ ЖИ У СО ЧИ ЈУ

Му шкар ци: Џемс Скот (Ау стра ли ја), хал фпајп, во де ћи у Свет-ском ку пу; Фи лип Шох (Швај цар ска), па ра лел сла лом, 15 по бе-да у Свет ском ку пу, Бен џа мин Карл (Ау стри ја), па ра лел ве ле-сла лом, 2. из Ван ку ве ра; Шон Вајт (САД) слоп стајл, 1. из Ван-ку ве ра у хал фпај пу; Омар Ви син тин (Ита ли ја), крос, во де ћи у Свет ском ку пу.Же не: Ке ли Кларк (САД), хал фпајп, во де ћа у Свет ском ку пу, 3. у Ван ку ве ру; Па три ци ја Ку мер (Асу три ја), па ра лел сла лом, 8 по бе-да у Свет ском ку пу, Је ка те ри на Ту де ге ше ва (Ру си ја), па ра лел ве-ле сла лом, 11 по бе да; Ше рил Мас (Хо лан ди ја), слоп стајл, во де ћа у Свет ском ку пу; Мел Ри кер (Ка на да), крос, 1. из Ван ку ве ра.

НИ НИН БРАТ – КО ШАР КА ШКИ РЕ ПРЕ ЗЕН ТА ТИ ВАц

Ни на Ми цић има три го ди не мла ђег бра та, а он се зо ве Ва си ли је и игра ко шар ку. И он је као Ни на ре пре зен-та ти вац Ср би је.Ва си ли је Ми цић, бек Ме га Ви зу ре (ро ђен 1994) осво јио је све сре бр не ме да ље са ре пре зен та ци јом Ср би-је – 2011. на Европ ском пр вен ству за игра че до 18 го ди на и 2013. на Свет ском пр вен ству за игра че до 19 го ди на.Про шле го ди не де би то вао је за се-ни ор ку ре пре зен та ци ју Ср би је на Европ ском пр вен ству и, као нај мла-ђи у ти му, оства рио про сек од 4,4 по-не, 1,5 ско ко ва и 1,3 аси стен ци је по утак ми ци

Нина Мицић (лево) са сребром на еЈОФ­у у Хаки 2007. године

СНОУБОРДИНГ

ПР Ог РА М У СОЧИЈУДАТУМ ВреМе Д ИСц Ип ЛИ НА 6. фебруар (10,00) слопстајл, квалификације, М (14,00) слопстајл, квалификације, Ж8. фебруар (9,30) слопстајл, полуфинале и финале, М9. фебруар (10,30) слопстајл, полуфинале и финале, Ж11. фебруар (14,00) халфпајп, квалификације, М (19,00) халфпајп, полуфинале и финале, М12. фебруар (14,00) халфпајп, квалификације, Ж (19,00) халфпајп, полуфинале и финале, Ж16. фебруар (11,00-13,45) сноуброд крос, Ж17. фебруар (11,00-14,17) сноуброд крос, М19. фебруар (9,15-13,44) паралел велеслалом, М (10,15-14,43) паралел велеслалом, Ж22. фебруар (9,15-14,58) паралел слалом, Ж (10,15-13,59) паралел слалом, М

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ

зл. ср. бр. ук.

1. Филип Шох (Швајцарска) 2 0 0 2

2. Шон Вајт (САД) 2 0 0 2

3. Сет Вескот (САД) 2 0 0 2

4. Карин Руби (Француска) 1 1 0 2

5. Хана Тетер (САД) 1 1 0 2

6. Рос Пауерс (САД) 1 0 1 2

7. Кели Кларк (САД) 1 0 1 2

8-17. 10 спортиста 1 0 0 1

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ

зл. ср. бр. ук.

1. САД 7 5 7 19

2. Швајцарска 5 1 3 9

3. Канада 3 1 1 5

4. Француска 2 3 3 8

5. Немачка 1 2 0 3

6. Аустралија 1 0 0 1

6. Холандија 1 0 0 1

8. Норвешка 0 2 1 3

9. Аустрија 0 1 3 4

10. Италија 0 1 1 2

ИгРЕ: 4 (од 1998).ДИ СцИ ПЛИ НЕ: 8.МУ ШКА Р цИ (3): па ра лел ве-ле сла лом, хал фпајп, крос.ЖЕ НЕ (3): па ра лел ве ле сла-лом, хал фпајп, крос.НА ПУ ШТЕ НЕ ДИ СцИ ПЛИ НЕ: ве ле сла лом (м), ве ле сла лом (ж).ЧЕ ТИ РИ НО ВЕ ДИ СцИ ПЛИ­НЕ У СО ЧИ ЈУ (УКИП НО 10): па ра лел сла лом (м), слоп-стајл (м), па ра лел сла лом (ж), слоп стајл (ж).УЧЕ СНИ цИ: 430 (247 му шка-ра ца, 183 же не) из 30 зе ма-ља.НАЈ МЛА ђИ УЧЕ СНИК: Сун Жи фенг, Ки на (14 го ди на, 212 да на), 2006.НАЈ СТА РИ ЈИ УЧЕ СНИК: Сон-дра ван Ерт, САД (37 го ди на, 342 да на), 2002.ОСВА ЈА ЧИ МЕ ДА ЉА: 52 спор ти ста из 14 зе ма ља.НАЈ ВИ ШЕ МЕ ДА ЉА, ПО ЈЕ­ДИН цИ: 8 спор ти ста по 2.НАЈ ВИ ШЕ МЕ ДА ЉА, ЗЕ­МЉА: САД 19 (7, 5, 7).

За го нет ни Ди ми три је...

Филип Шох побеђује испред брата Симона

Сно­у­бор­динг,­или­код­нас­че­шће­сно­у­борд,­на­стао­је­ше­зде­се­тих­го­ди­на­про­шлог­ве­ка­као­ком­би­на­ци­ја­сур­фо­ва­ња­и­ски­ја­ња­и­баш­за­то­пр­ве­„да­ске”­се­ни­су­зва­ле­сно­у­борд­(„снег­да­ска”),­већ­„снур­фер”,­као­ко­ва­ни­ца­од­пр­вих­сло­ва­ре­чи­„сноу”­и­за­вр­шет­ка­ре­чи­„сур­фер”.И­сно­у­брор­де­ри­ко­ри­сте­да­ску­као­сур­фе­ри,­али­не­ја­шу­на­та­ла­

си­ма,­већ­се­као­ски­ја­ши­спу­шта­ју­низ­сне­жне­па­ди­не.­Ипак­„снур­фе­ри”­су­ви­ше­ли­чи­ли­на­да­ске­за­скеј­тинг­(са­мо­без­точ­ко­ва),­а­„ле­ген­да”­ка­же­да­је­да­ске­ин­спи­ри­са­не­они­ма­за­сур­фо­ва­ње­пр­ви­кон­стру­и­сао­Аме­ри­ка­нац­Ди­ми­три­је­Ми­ло­вич,­о­ко­јем­на­пре­тра­жи­ва­чи­ме­не­мо­же­да­се­на­ђе­ни­је­дан­ду­ги­по­да­так...Пр­во­свет­ско­пр­вен­ство­у­ди­сци­пли­ни­хал­фпајп­одр­жа­но­је­1983.­

у­САД,­али­сва­на­ци­о­нал­на,­па­и­ло­кал­на,­так­ми­че­ња­у­САД­има­ју­на­зив­„свет­ски­шам­пи­о­нат”.­Ме­ђу­тим,­ка­да­је­1990.­осно­ва­на­Ме­ђу­на­род­на­сно­у­борд­фе­де­ра­ци­ја­овај­спорт­је­до­био­свет­ску­бу­дућ­ност.­Осам­го­ди­на­ка­сни­је­по­стао­је­олим­пиј­ски­спорт.

22 ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 5. ФЕБРУАР 2014. 5. ФЕБРУАР 2014. ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 23

У ЖИ ЖИ У СО ЧИ ЈУ

Мушкарци: Еван Лајзачек (САД), 1. у Ванкуверу; Такахито Мура (Јапан), победник „4 континента”, Хавијер Фернандез (Шпанија), првак Европе. Жене: Канако Мураками (Јапан), победница „4 континента”; Јулија Липтинска (Русија), првакиња Европе.Спортски парови: Т. Волосожар, М. Транков, прваци света и Европе, М. Дејвис, Ч. Вајт (САД), прваци света 2013, 2. у Ванкуверу.Плесни парови: В. Суи, Ц. Хан (Кина), победници „4 континента”; А. Капелини, Л. Ланоте (Италија), прваци Европе; Ј. Иљиних, Н. Кацалапов (Русија), вицешампиони Европе.

УМЕТНИЧКО КЛИЗАЊЕ

ПР Ог РА М У СОЧИЈУДАТУМ ВреМе Д ИСц Ип ЛИ НА 6. фебруар (19,30) кратки програм, екипно, М (21,10) кратки програм, екипно, парови8. фебруар (18,30) кратки програм, екипно, плесни парови (20,10) кратки програм, екипно, Ж (22,05) слободни састав, екипно, парови9. фебруар (19,00) слободни састав, екипно, М (20,05 слободни састав, екипно, Ж (21,10) слободни састав, екипно плесни парови11. фебруар (19,00) кратки програм, парови12. фебруар (19,45) слободни састав, парови13. фебруар (19,00) кратки програм, М14. фебруар (19,00) слободни састав, М16. фебруар (19,00 кратки програм, плесни парови17. фебруар (19,00 слободни састав, плесни парови19. фебруар (19,00) кратки програм, Ж 20. фебруар (19,00) слободни састав, Ж

ИгРЕ: 23 (1908. и 1920. на ЛОИ и од 1924).ДИ СцИ ПЛИ НЕ: 5.МУ ШКАР цИ (1): по је ди нач но.ЖЕ НЕ ( 1) : по јед ин ач но.МЕ ШОВ ИТО ( 2): с пор тск и па ров и, пле сни па ро ви.НАП УШТЕ НА ДСцИП ЛИ НА: сп еци јалн е фи гу ре (м).ЈЕД НА Н ОВА ДИ СцИ ПЛИН А У СО ЧИ ЈУ (УКУП НО 5 ): е кип но (еки пу чи ни мушк арац, же на, спорт ски пар, п ле сни п ар).УЧЕ СНИ цИ : 1.476 (70 2 му шкар ца, 774 же не) из 53 зе мље.НАЈ МЛА ђИ УЧЕ СНИК: Се си-ли ја Ко леџ, В. Бри та ни ја (11 го ди на, 73 да на), 1932.НАЈ СТА РИ ЈИ УЧЕ СНИК: Џо-зеф Се виџ, САД (52 го ди не, 267 да на), 1932.ОСВА ЈА ЧИ МЕ ДА ЉА: 238 спор ти ста из 24 зе мље.НАЈ ВИ ШЕ МЕ ДА ЉА, ПО ЈЕ­ДИН цИ: Ги лис Граф стрем (Швед ска) 4 (3, 1, 0).НАЈ ВИ ШЕ МЕ ДА ЉА, ЗЕ­МЉА: САД 47 (14, 16, 47).

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ

зл. ср. бр. ук.

1. САД 14 16 17 47

2. Русија 12 8 2 22

3. СССР 10 9 5 24

4. Аустрија 7 9 4 20

5. В. Британија 5 3 7 15

први шампион и најуспешнији: Гилис Графстрем (Шведска)

Умет­нич­ко­кли­за­ње­је­ста­ри­ји­олим­пиј­ски­спорт­од­зим­ских­олим­пиј­ских­ига­ра,­бу­ду­ћи­да­је­био­на­про­гра­му­и­лет­њих­ига­ра­1908.­и­1920.­го­ди­не,­а­по­ред­тро­стру­ког­по­бед­ни­ка­у­му­шкој­кон­ку­рен­ци­ји­Шве­ђа­ни­на­Ги­ли­са­Граф­стре­ма­(1920,­1924,­1928)­дао­је­и­две­кли­за­чи­це­ко­је­су­по­три­пу­та­осва­ја­ле­злат­не­ме­да­ље.Пр­ва­је­Нор­ве­жан­ка­Со­ња­Хе­

ни,­пр­ва­олим­пиј­ска­шам­пи­он­ка,­би­ло­у­лет­њим­или­зим­ским­спо­ро­ви­ма,­ко­ја­је­по­ста­ла­по­зна­та­у­це­лом­све­ту.На­Игра­ма­у­Ша­мо­ни­ју­1924­

на­сту­пи­ла­је­са­12­го­ди­на­и­за­у­зе­ла­осмо,­по­след­ње­ме­сто,­али­сви­ма­је­би­ло­ја­сно­да­је­зве­зда­ро­ђе­на.­Три­јум­фи­1928,­1932.­и­1936.­до­не­ли­су­јој­веч­ну­олим­пиј­скиу­сла­ву,­а­ону­мно­го­уно­сни­ју­сте­кла­је­сни­ма­ју­ћи­у­Хо­ли­ву­ду­фил­мо­ве­у­ко­ји­ма­је­ви­ше­кли­за­ла­не­го­глу­ми­ла...Дру­га­тро­стру­ка­олим­пиј­ска­

шам­пи­он­ка­је­со­вјет­ска­ре­пре­

граф стрем, Хе ни, Род њи назен­та­тив­ка­Ири­на­Род­њи­на,­ко­ја­је­је­пр­во­зла­то­у­спорт­ским­па­ро­ви­ма­осво­ји­ла­1972.­са­Алек­се­јом­Уља­но­вим,­а­дру­го­1976.­и­тре­ће­1980.­са­Алек­сан­дром­Зај­це­вим.­Ко­ли­ко­је­Род­њи­на­би­ла­до­ми­нант­на­на­ле­ду­нај­бо­

ље­све­до­чи­по­да­так­да­је­11­пу­та­уза­стоп­но,­од­1969.­до­1978.­осва­ја­ла­шам­пи­он­ске­ти­ту­ле­на­пр­вен­стви­ма­све­та­–­пр­ве­че­ти­ри­са­Уља­но­вим,­а­се­дам­пре­о­ста­лих­са­су­пру­гом­Алек­сан­дром­Зај­це­вим.

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ

зл. ср. бр. ук.

1. Гилис Графстрем (Шведска) 3 1 0 4

2. Соња Хени (Норвешка) 3 0 0 3

3. Ирина Роднина (СССР) 3 0 0 3

4. Артур Димитријев (Русија, ЗНД) 2 1 0 3

СКЕЛЕТОН

ПР Ог РА М У СОЧИЈУДАТУМ ВреМе Д ИСц Ип ЛИ НА 13. фебруар (11,30) 1. и 2. вожња, Ж14. фебруар (16,30) 1. и 2. вожња, М (19,40) 3. и 4. вожња, Ж15. фебруар (18,45) 3. и 4. вожња, М

ПР Ог РА М У СОЧИЈУДАТУМ ВреМе Д ИСц Ип ЛИ НА 8. фебруар (18,30) сингл, 1. и 2. вожња, М9. фебруар (18,30) сингл, 3. и 4. вожња, М10. фебруар (18,45) сингл, 1. и 2. вожња, Ж11. фебруар (18,30) сингл, 3. и 4. вожња, Ж12. фебруар (18,15) двосед 1. и 2. вожња13. фебруар (20,15) екипно, М

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ

зл. ср. бр. ук.

1. Нино Бибија (Италија) 1 0 0 1

1. Џенисон Хитон (САД) 1 0 0 1

1. Тристан Гејл (САД) 1 0 0 1

1. Маја Педерсен (Швајцарска) 1 0 0 1

1. Џим Шеј јр. (САД) 1 0 0 1

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ

зл. ср. бр. ук.

1. Георг Хакл (Немачка, СРН) 3 2 0 5

2. Армин Цеглер (Италија) 2 1 2 5

3. Јан Берент (Немачка, ДРН) 2 1 1 4

4. Штефан Хаузе (ДРН, Немачка) 2 1 1 4

5. Паул Хилдгартнер (Италија) 2 1 0 3

ИгРЕ: 5 (1928, 1948. и од 2002).ДИСцИПЛИНЕ: 2.МУШКАРцИ (1): сингл.ЖЕНЕ (1): сингл.УЧЕСНИцИ: 119 (85 мушкараца, 34 жене) из 28 земаља.НАЈМЛАђИ УЧЕСНИК: Маринела Мазилу, Румунија (18 година, 313 дана), 2010..НАЈСТАРИЈИ УЧЕСНИК: Џејмс Коутс, САД (53 године, 295 дана), 1948.ОСВАЈАЧИ МЕДАЉА: 22 спортиста из 9 земаља.НАЈВИШЕ МЕДАЉА, ПОЈЕДИНцИ: Џек Хитон (САД) и Грегор Штели (Швајцарска) по 2.НАЈВИШЕ МЕДАЉА, ЗЕМЉА: САД 6 (3, 3, 0).

ИгРЕ: 13 (од 1964).ДИСцИПЛИНЕ: 3.МУШКАРцИ (2): једносед, двосед*.ЖЕНЕ (1): једносед.ЈЕДНА НОВА ДИСцИПЛИНА У СОЧИЈУ (УКУПНО 4): екипно (екипу чине: једносед, ж; једносед, м; двосед, м).УЧЕСНИцИ: 710 (мушкараца, 208 жена) из 46 земаља.НАЈМЛАђИ УЧЕСНИК: Сара Фелдер, Италија (15 година, 321 дан), 1972.НАЈСТАРИЈИ УЧЕСНИК: Матијас Стинес, Аргентина (53 године, 217 дана), 1964.ОСВАЈАЧИ МЕДАЉА: 104 спортиста из 9 земаља.НАЈВИШЕ МЕДАЉА, ПОЈЕДИНцИ: Георг Хакл (СР Немачка, Немачка), Армин Цеглер (Италија) по 5.НАЈВИШЕ МЕДАЉА, ЗЕМЉА: ДР Немачка и Немачка по 29.* двоседи могу да буду мешовити, али у пракси су мушки.

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ

зл. ср. бр. ук.

1. САД 3 3 0 6

2. Канада 2 1 1 4

3. В. Британија 1 1 3 5

4. Швајцарска 1 0 2 3

5. Италија 1 0 0 1

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ

зл. ср. бр. ук.

1. Немачка 13 9 7 29

2. ДР Немачка 13 8 8 29

3. Италија 7 4 5 16

4. Аустрија 5 6 7 18

5. СР Немачка 1 4 5 10

САНКАЊЕ

Један од петорице шампиона: Џим Шеј јр. (САД)

У ЖИ ЖИ У СО ЧИ ЈУ

Му шкар ци: Фе ликс Лох, 1. у Ван ку ве ру, 1. на Свет ском пр вен-ству; Ан ди Лан ге хан 2. на Свет ском пр вен ству; Ар мин Це глер (Ита ли ја), 3. у Ван ку ве ру, 1. на Европ ском пр вен ству; дво сед: Ан-дре ас и Вол фганг Лин гер (Ау стри ја), 1. у Ван ку ве ру, 3. на Свет-ском пр вен ству; Ан ди Лан ге хан (Не мач ка) 5. у Ван ку ве ру, 2. на Свет ском пр вен ству.Же не: На та ли Геј зен бер гер, 3. у Ван ку ве ру, 1. на Свет ском пр-вен ству; Та тја на Хуф нер (Не мач ка), 1. у Ван ку ве ру, 2. на Свет-ском пр вен ству.Шта фе та: Не мач ка, 1. на Свет ском пр вен ству, Ка на да, 2. на Свет ском пр вен ству, 3. Ле то ни ја, 3. на Свет ском пр вен ству.

У ЖИ ЖИ У СО ЧИ ЈУ

Му шкар ци: Мар тинс Ду курс (Ле то ни ја), 2. у Ван ку ве ру, 1. на Европ ском пр вен ству; Алек сан дар Тре тја ков (Ру си ја) 3. у Ван-ку ве ру.Же не: Ше ли Рад ман (В. Бри та ни ја), 1. на Свет ском пр вен ству, Но ел Пи кус-Пејс (САД), 2, на Свет ском пр вен ству; Ања Ху бер (Не мач ка), 3. у Ван ку ве ру.

5. ФЕБРУАР 2014. ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 25

НОРДИЈСКА КОМБИНАЦИЈА

ПР Ог РА М У СОЧИЈУДАТУМ ВреМе Д ИСц Ип ЛИ НА 12. фебруар (13,30) мала скакаоница / 10 км, почетна серија, М (16,30) мала скакаоница / 10 км, крос кантри, М18. фебруар (13,30) велика скакаоница / 10 км, почетна серија, М (16,00) велика скакаоница / 10 км, крос кантри, М20. фебруар (12,00) мала скакаоница / 4 x 5 км, почетна с. екипно, М (15,00) мала скакаоница / 4 x 5 км, крос кантри, екипно, М

ИгРЕ: 21 (од 1924).ДИ СцИ ПЛИ НЕ: 5.МУ ШКА Р цИ (3): ма ла ска ка-о ни ца / 10 км, ве ли ка ска ко-ни ца / 10 км, екип но.НА ПУ ШТЕ НЕ ДИ СцИ ПЛИ НЕ: по је ди нач но (м), спринт (м).УЧЕ СНИ цИ: 583 (му шка ра ца) из 31 зе мље.НАЈ МЛА ђИ УЧЕ СНИК:Ха ну Ма ни нен, Фин ска (15 го ди-на, 308 да на), 1994.НАЈ СТА РИ ЈИ УЧЕ СНИК: Ан-дерс Ха у ген, САД (39 го ди на, 115 да на), 1928.ОСВА ЈА ЧИ МЕ ДА ЉА: 87 спор ти ста из 15 зе ма ља.НАЈ ВИ ШЕ МЕ ДА ЉА, ПО ЈЕ­ДИН цИ: Фе ликс Го твалд (Ау-стри ја) 7 (3, 1, 3).НАЈ ВИ ШЕ МЕ ДА ЉА, ЗЕ МЉА: Нор ве шка 26 (11, 8, 7).

Садам пута на постољу: Феликс Готвалд (Аустрија)

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ

зл. ср. бр. ук.

1. Феликс Готвалд (Аустрија) 3 1 3 7

2. Сампа Лајунен (Финска) 3 2 0 5

3. Улрих Велинг (ДРН) 3 0 0 3

4. Фред Боре Лундберг (Норвешка) 2 2 0 4

5. Бјарте Енген Вик (Норвешка) 2 1 1 4

6. Така Нори Коно (Јапан) 2 1 0 3

7. Јохан Гротумсбратен (Норвешка) 2 0 1 3

8. Марио Штехер (Аустрија) 2 0 1 3

9. Кенџи Огивара (Јапан) 2 0 0 2

10. Георг Хетих (Немачка) 1 2 1 4

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ

зл. ср. бр. ук.

1. Норвешка 11 8 7 26

2. Финска 4 8 2 14

3. Аустрија 3 2 7 12

4. ДР Немачка 3 0 4 7

5. Немачка 2 3 3 8

6. Француска 2 1 1 4

7. Јапан 2 1 0 3

7. СР Немачка 2 1 0 3

9. САД 1 3 0 4

10. Швајцарска 1 2 1 4

У ЖИ ЖИ У СО ЧИ ЈУ

Му шкар ци: Жа сон Ла му Ша пуи (Фран цу ска), 1. из Ван ку ве ра (ма ла ска ка о ни ца), Ерик Френ цел (Не мач ка), во де ћи у Свет ском ку пу, 7 по бе да у се зо ни.

Нор­диј­ска­ком­би­на­ци­ја­је­нај­ста­ри­ји­„ви­ше­бој”­на­про­гра­му­зим­ских­олим­пиј­ских­ига­ра.­За­ни­мљи­во­је­да­је­и­алп­ско­ски­ја­ње­де­би­то­ва­ло­на­Зим­ским­игра­ма­ви­ше­бо­јем­(су­пер­ком­би­на­ци­ја­за­ко­ју­се­бо­ду­ју­спуст­и­сла­лом),­као­и­да­је­са­да­нор­диј­ска­ком­би­на­ци­ја­од­1998.­ка­да­је­жен­ски­хо­кеј­увр­штен­на­про­грам­Ига­ра,­је­ди­ни­спорт­на­зим­ским­игра­ма­ко­ји­је­ре­зер­ви­сан­са­мо­за­му­шкар­це.Бу­ду­ћи­да­се­же­не­одав­но­так­ми­че­у­крос­кан­

три­ју­или­нор­диј­ском­тр­ча­њу,­а­да­ће­се­у­Со­чи­ју­да­ме­пр­ви­пут­на­де­ма­та­ти­и­у­ско­ко­ви­ма,­исти­на­са­мо­са­ма­ле­ска­ка­о­ни­це,­ни­је­да­ле­ко­вре­ме­ка­да­ће­„осво­ји­ти”­и­нор­диј­ску­ком­би­на­ци­ју.Пр­во­так­ми­че­ње­у­нор­диј­ској­ком­би­на­ци­ји,­ко­

ју­чи­не­тр­ча­ње­на­ски­ја­ма­и­ски­ја­шки­ско­ко­ви,­одр­жа­но­је­1892.­го­ди­не­на­пр­вом­Ски­ја­шком­фе­сти­ва­лу­Хол­мен­ко­лен­у­Ослу,­а­при­вр­же­ност­нор­ди­ја­ца­овој­ди­сци­пли­ни,­од­но­сно­овим­ди­сци­пли­

на­ма,­би­ла­је­раз­лог­што­су­се­баш­скан­ди­нав­ске­зе­мље­про­ти­ви­ле­ор­га­ни­зо­ва­њу­зим­ских­олим­пиј­ских­ига­ра...Би­ли­су­у­пра­ву.­Свет­је­мо­рао­кад­тад­да­их­до­

стиг­не,­па­и­пре­ма­ши.­У­Ша­мо­ни­ју­1924.­го­ди­не­на­пр­вим­игра­ма­Нор­ве­жа­ни­су­осво­ји­ли­че­ти­ри­пр­ва­ме­ста.­Иа­ко­и­да­нас­Нор­ве­жа­ни­и­Фин­ци­има­ју­укуп­но­15­злат­них­ме­да­ља,­са­мо­јед­ну­ма­ње­од­свих­оста­лих­зе­ма­ља,­вре­ме­њи­хо­ве­до­ми­на­ци­је­је­про­шло.­Нор­ве­жа­ни­су­по­след­њи­три­јумф­у­екип­ној­кон­ку­рен­ци­ји­за­бе­ле­жи­ли­још­1998.­а­Фин­ци­2002.На­де­би­ју­нових­ди­сци­пли­на­у­Ванкуверу,­ни­

Нор­ве­жа­ни,­ни­Фин­ци,­ни­Шве­ђа­ни­ни­су­осво­ји­ли­ни­јед­ну­од­шест­ме­да­ља,­а­ни­јед­ну­од­три­у­екип­ној­кон­ку­рен­ци­ји.Нем­ци,­Ау­стри­јан­ци,­чак­и­Аме­ри­кан­ци­по­ста­

ли­су­им­рав­но­прав­ни­ри­ва­ли.

Нор диј ским „ви ше бо јем” ви ше не вла да ју Нор диј ци

26 ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 5. ФЕБРУАР 2014. 5. ФЕБРУАР 2014. ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 27

БРЗО КЛИЗАЊЕ КРАТКА СТАЗА

ПР Ог РА М У СОЧИЈУДАТУМ ВреМе Д ИСц Ип ЛИ НА 10. фебруар (13,45-16,05) 1.500 м, М (14,27) 500 м, квалификације, Ж (15,35) 3.000 м штафета, полуфинале, Ж13. фебруар (14,00-16,05) 500 м, Ж (14,25) 1.000 м, квалификације, М (15,31) 5.000 м штафета, полуфинале, М15. фебруар (14,00- 16,06) 1.500 м, Ж (14,43-16,20) 1.000 м, М18. фебруар (13,30) 1.000 м, квалификације, Ж (14,15) 500 м, квалификације, М (14,54) 3.000 м штафете, финале, Ж21. фебруар (20,30-21,43) 500 м, М (20,44-21,53) 1.000 м, Ж (22,18) 5.000 м штафета, финале, М.

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ

зл. ср. бр. ук.

1. Ванг Менг (Кина) 4 1 1 6

2. Џеон И-Гјонг (Ј. Кореја) 4 0 1 5

3. Марк Гањон (Канада) 3 0 2 5

4. Ан Хјон-Су (Ј. Кореја) 3 0 1 4

5. Ким Ги-Хун (Ј. Кореја) 3 0 0 3

6. Џин Сон-Зу (Ј. Кореја) 3 0 0 3

7. Аполо Антон Оно (САД) 2 2 4 8

8. Јанг Јанг (Кина) 2 2 1 5

9. Франсоа-Луј Трембле (Канада) 2 2 1 5

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ

зл. ср. бр. ук.

1. Ј. Кореја 19 11 7 37

2. Канада 7 10 8 25

3. Кина 7 10 7 24

4. САД 4 5 9 18

5. Италија 1 2 2 5

6. Јапан 1 0 2 3

7. Аустралиа 1 0 1 2

8. Бугарска 0 2 1 3

9. В. Британија 0 0 1 1

ИгРЕ: 6 (од 1992).ДИ СцИ ПЛИ НЕ: 8.МУ ШКА Р цИ (4): 500, 1.000, 1.500, 5.000 м шта фе та.ЖЕ НЕ (4): 500, 1.000, 1.500, 3.000 м шта фе та. УЧЕ СНИ цИ: 389 (203 му шка-р ца, 186 же на) из 33 зе мље.НАЈ МЛА ђИ УЧЕ СНИК: Ким Јун-Ми, Ј. Ко ре ја (13 го ди на, 85 да на), 1994.НАЈ СТА РИ ЈИ УЧЕ СНИК: Ке ти Тар нер, САД (35 го ди на, 314 да на), 1998.ОСВА ЈА ЧИ МЕ ДА ЉА: 131 спор ти ста из 11 зе ма ља.НАЈ ВИ ШЕ МЕ ДА ЉА, ПО ЈЕ­ДИН цИ: Апо ло Ан тон Оно (САД) 8 (2, 2, 4).НАЈ ВИ ШЕ МЕ ДА ЉА, ЗЕ МЉА: Ј. Ко ре ја 37 (19, 11, 7).

Највише медаља, а само две златне: Аполо Антон Оно (САД)

У ЖИ ЖИ У СО ЧИ ЈУ

Му шкар ци: Чарлс Ха ме лин (Ка на да), 1. у Ван ку ве ру на 500 м, 1. на свет ској ранг ли сти (укуп но), Вик тор Ан (Ру си ја), 1. на ранг ли-сти на 500 м; Ли Хан-Бин (Ј. Ко ре ја), 1. на ранг ли сти на 1.500 м. Же не: Анг Менг (Ки на), 1. на 500 и 1.000 м у Ван ку ве ру; Шим Сук ХАе (Ј. Ко ре ја) пр ва на ранг ли сти (укуп но).

„Лак та њем” до ме да љаКо­ре­ни­„крат­ке­ста­зе”,­под­вр­сте­бр­зог­кли­за­ња,­мо­гу­се­

на­ћи­на­Игра­ма­у­Лејк­Пле­си­ду­1932.­МОК­још­ни­је­др­жао­све­чвр­сто­у­сво­јим­ру­ка­ма­па­су­до­ма­ћи­ни­не­ка­так­ми­че­ња­при­ла­го­ди­ли­уку­су­пу­бли­ке.­У­бр­зом­кли­за­њу­старт­је,­уме­сто­у­па­ро­ви­ма­као­у­Евро­пи,­био­груп­ни.­То­је­под­ра­зу­ме­ва­ло­пот­пу­но­дру­га­чи­ји­старт­и­Евро­пља­ни­су­би­ли­хен­ди­ке­пи­ра­ни.­Ни­су­има­ли­од­го­вор­на­так­ти­ку­слич­ну­оној­са­атлет­ских­тр­ка­у­ко­ји­ма­во­де­ћи­дик­ти­ра­тем­по,­би­ло­спор­или­брз,­ка­ко­му­од­го­ва­ра.­На­рав­но,­ни­су­би­ли­спрем­ни­ни­за­ко­ри­шће­ње­лак­то­ва,­па­су­мно­ги­тр­ке­за­вр­ша­ва­ли­са­мо­дри­ца­ма­на­ре­бри­ма­или­чак­удар­ци­ма­у­огра­де...­Због­та­квих­пра­ви­ла­Клас­Тун­берг,­та­да­ап­со­лут­но­нај­бо­љи­кли­зач­све­та,­од­у­стао­је­од­так­ми­че­ња.На­крат­ким­ста­за­ма­кли­за­ло­се­са­мо­у­САД­и­Ка­на­ди­

до­1981.­ка­да­је­одр­жа­но­пр­во­свет­ско­пр­вен­ство,­а­но­ви­за­мах­овом­спор­ту­дат­је­1988.­ка­да­је­као­де­мон­стра­ци­о­ни­спорт­увр­штен­на­про­грам­Ига­ра­у­Кал­га­ри­ју­1988.­Од­1992.­има­ста­тус­олим­пиј­ског­спор­та,­а­ве­о­ма­је­по­пу­ла­ран­у­Ју­жној­Ко­ре­ји,­Ја­па­ну­и­Ки­ни,­а­ко­ри­шће­ње­ла­ко­то­ва­је,­на­рав­но,­за­бра­ње­но.

Ванг Менг (Ки на) осво ји ла је у Ван ку ве ру три зла та

ПР Ог РА М У СОЧИЈУДАТУМ ВреМе Д ИСц Ип ЛИ НА 8. фебруар (15,30) 5.000 м, М9. фебруар (15,30) 3.000 м, Ж10. фебруар (17,00) 500 м, 1. и 2. трка, М11. фебруар (16,45) 500 м, 1. и 2. трка, Ж12. фебруар (18,00) 1.000 м, М13. фебруар (18,00) 1.000 м, Ж15. фебруар (17,30) 1.500 м, М16. фебруар (18,00) 1.500 м, Ж18. фебруар (17,00) 10.000 м, М19. фебруар (17,30) 5.000 м, Ж21. фебруар (17,30) потера, четвртфинале и полуфинале, екипно, М (18,23) потера, четвртфинале, екипно, Ж22. фебруар (17,30) потера, полуфинале и финале, екипно, Ж (17,51) потера, финале, екипно, М (18,14) потера, финале, екипно, Ж

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ

зл. ср. бр. ук.

1. Лидија Скобликова (СССР) 6 0 0 6

2. Клаудија Печштајн (Немачка) 5 2 2 9

3. Клас Тунберг (Финска) 5 1 1 7

4. Бони Блер (САД) 5 0 1 6

5. Ерик Хајден (САД) 5 0 0 5

6. Ивар Балангруд (Норвешка) 4 2 1 7

7. Јевгениј Гришин (СССР) 4 1 0 5

7. Јохан Олав Кос (Норвешка) 4 1 0 5

9. Гунда Ниман-Штирнеман-Клеман (Немачка) 3 4 1 8

9. Карин Енке-Канија (ДРН) 3 4 1 8

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ

зл. ср. бр. ук.

1. САД 29 22 16 67

2. Холандија 27 29 26 82

3. Норвешка 25 28 27 80

4. СССР 24 17 19 60

5. Немачка 14 16 10 40

6. Канада 8 11 14 33

7. ДР Немачка 8 12 9 29

8. Финска 7 8 9 24

9. Шведска 7 4 5 16

10. Русија 3 4 3 10

ИгРЕ: 21 (од 1924).ДИ СцИ ПЛИ НЕ: 13.МУ ШКА Р цИ (6): 500 м, 1.000 м, 1.500 м, 5.000 м, 10.000 м, тим ска по те ра (8 кру го ва).ЖЕ НЕ (6): 500 м, 1.000 м, 1.500 м, 3.000 м, 5.000 м, тим ска по те ра (6 кру го ва).НА ПУ ШТЕ НА ДИ СцИ ПЛИ НА: ви ше бој (м)УЧЕ СНИ цИ: 1.489 (1.006 му-шка ра ца, 483 же не) из 40 зе-ма ља.НАЈ МЛА ђИ УЧЕ СНИК: Ли Гје-онг-Хуи , Ј. Ко ре ја (13 го ди на, 338 да на), 1972.НАЈ СТА РИ ЈИ УЧЕ СНИК: Ал-берт Те бит, В. Бри та ни ја (52 го ди не, 31 дан), 1924.ОСВА ЈА ЧИ МЕ ДА ЉА: 272 спор ти ста из 22 зе мље.НАЈ ВИ ШЕ МЕ ДА ЉА, ПО ЈЕ­ДИН цИ: Кла у ди ја Печ штајн (Не мач ка) 9 (5, 2, 2).НАЈ ВИ ШЕ МЕ ДА ЉА, ЗЕ МЉА: Хо лан ди ја 82 (27, 26, 82).

БРЗО КЛИЗАЊЕ

Најуспешнија: Лидија Скобликова (СССр)

У ЖИ ЖИ У СО ЧИ ЈУ

Му шкар ци: Мо Тае-Бом (Ј. Ко ре ја), 1. у Ван ку ве ру на 500 м; Ша ни Деј вис (САД), 1. у Ван ку ве ру на 1.000 м, 1. у Свет ском ку пу на 1.500 м; Свен Кра мер (Хо лан ди-ја), 1. у Ван ку ве ру и 1. у Свет ском ку пу на 5.000 м. Же не: Ли Санг-Хва (Ј. Ко ре-ја), 1. у Ван ку ве ру и Свет-ском ку пу на 500 м; Мар-ти на Ста бли ко ва (Че шка) 1. у Ван ку ве ру на 1.500 и 3.000 м; Хе дер Ри чард сон (САД), 1. на Свет ском пр-вен ству и Свет ском ку пу на 1.000 м.

пет тријумфа на једним играма: ерик Хајден (САД)

5. ФЕБРУАР 2014. ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 29

СО ЧИ СПРЕ МАН ЗА XXII ЗИМ СКЕ ОЛИМ ПИЈ СКЕ ИГРЕ

Пр ве зим ске игре у при мор ском гра ду

Со­чи,­град­на­Цр­ном­мо­ру­у­Кра­сно­дар­ској­обла­сти,­иза­бран­је­за­до­ма­ћи­на­Зим­ских­олим­пиј­ских­ига­ра­4.­jула­2007.­на­за­се­да­њу­МОК­у­Гва­те­ма­ли.­У­пр­вом­кру­гу­је­са­34­гла­са­био­иза­ју­жно­ко­реј­ског­Пјонг­чан­га­(36),­а­ис­пред­ау­стриј­ског­Салц­бур­га­(25).­У­дру­гом­кру­гу­Со­чи­је­по­бе­дио­са­51­пре­ма­47­гла­со­ва,­ко­ли­ко­је­осво­јио­Пјонг­чанг.У­том­тре­нут­ку,­у­оми­ље­ном­

ле­то­ва­ли­шту,­не­ка­да­Ста­љи­на­(у­гра­ду­по­сто­ји­ње­гов­ве­ли­ки­спо­ме­ник)­а­да­нас­пред­сед­ни­ка­Ру­си­је­Вла­ди­ми­ра­Пу­ти­на­и­ру­ских­бо­га­та­ша,­ни­је­по­сто­ја­ла­ни­ка­ква­спорт­ска­ин­фра­струк­ту­ра.­Кре­ну­ло­се­од­ну­ле.­Пред­ви­ђа­ло­се­да­ће­ор­га­ни­за­ци­ја­Ига­ра­ко­шта­ти­12­ми­ли­јар­ди­до­ла­ра.­По­след­њи­из­ве­шта­ји­го­во­ре­да­ће­Игре­у­Со­чи­ју­би­ти­убе­дљи­во­нај­ску­пље­у­исто­ри­ји­олим­пиј­ског­по­кре­та.­Ко­шта­ће­51­ми­ли­јар­ду­до­ла­ра.­Под­се­ти­мо,­да­су­до­са­да­нај­ску­пље­игре­би­ле­лет­ње­у­Пе­кин­гу­2008.­ко­је­су­ко­шта­ле­44­ми­ли­јар­де­до­ла­ра,­док­је­ор­га­ни­за­ци­ја­прет­ход­них­зим­ских­ига­ра­ко­шта­ла­Ван­ку­вер­8,2­ми­ли­јар­ди­до­ла­ра.Ова­ква­ су­ма­ иза­зва­ла­ је­

опреч­не­ко­мен­та­ре­у­Ру­си­ји,­јер­се­сма­тра­ло­да­је­„опе­ра­ци­ја­Со­чи”­пред­ста­вља­ла­иде­а­лан­по­ли­гон­за­ко­руп­ци­ју­и­ми­то.­Упо­ре­ђи­ва­ни­су­тро­шко­ви­са­дру­гим­до­ма­ћи­ни­ма,­а­на­све­зах­те­ве­за­кон­тро­лу­тро­шко­ва,­МОК­је­од­го­во­рио­да­је­то­ствар­до­ма­ћи­на.Ру­ско­ру­ко­вод­ство­ни­је­не­

ги­ра­ло­оп­ту­жбе.­По­кре­ну­та­је­ис­тра­га­2010.­го­дие,­сме­њен­је­чел­ник­„Олимпстро­ја”,­ко­ји­је­за­из­град­њу­ска­ка­о­ни­ца­по­тро­шио­се­дам­пу­та­ви­ше­од­пред­ви­ђе­не­су­ме.­Све­при­че­око­тро­шко­ва­ је­

пре­ки­нуо­сам­Вла­ди­мир­Пу­тин­из­ја­вом:

–­Не­ка­је­то­ли­ко­по­тро­ше­но.­Ру­си­ја­ће­све­ту­по­ка­за­ти­сли­ку­рас­ко­ши­ка­кву­Со­чи,­наш­на­род­и­иде­а­ли­олим­пи­зма­за­слу­жу­ју.­Ово­је­ин­ве­сти­ци­ја­у­свет­ску­бу­дућ­ност.Ор­га­ни­за­то­ри­твр­де­да­ће­Со­

чи,­ме­та­мно­гих­ту­ри­ста­из­це­лог­све­та,­по­ста­ти­и­спорт­ска­ме­ка.­Од­на­ред­не­го­ди­не­ов­де­ће­се­во­зи­ти­Фор­му­ла­1.­Оче­ку­је­се­да­по­сле­Ига­ра,­по­

што­је­де­се­так­да­на­пре­све­ча­ног­отва­ра­ња­би­ло­про­да­то­80­од­сто­ула­зни­ца,­Со­чи­ју­оста­не­300­ми­ли­о­на­до­ла­ра­за­ра­де.­Са­да­Со­чи,­ку­па­ли­шта­на­Цр­ном­мо­ру­и­ба­ње­у­око­ли­ни­по­се­ћу­је­око­че­ти­ри­ми­ли­о­на­ту­ри­ста­го­ди­шње.Дру­ги­про­блем­ко­ји­му­чи­ор­

га­ни­за­то­ре­ве­ли­ких­так­ми­че­ња­

је­те­ро­ри­зам.­По­је­ди­ни­Олим­пиј­ски­ко­ми­те­ти­су­до­би­ли­те­ле­гра­ме­и­меј­ло­ве­пре­те­ћих­са­др­жа­ја.Ру­ска­Ду­ма­ће­ усво­ји­ти­по­

хит­ном­по­ступ­ку­за­ко­не­ко­ји­ма­се­дра­стич­но­по­ве­ћа­ва­ју­ка­зне­за­те­ро­ри­зам­(до­жи­вот­на),­оправ­да­ва­ње­зло­чи­на­и­уче­шћа­у­тим­ак­ци­ја­ма.За­за­шти­ту­ће­би­ти­ан­га­жо­ва­

но­до­60.000­вој­ни­ка,­по­ли­ца­ја­ца­и­ко­зач­ких­је­ди­ни­ца.­На­сва­ког­спор­ти­сту­би­ће­ће­око­26­без­бед­ња­ка.­По­себ­не­бес­пи­лот­не­ле­те­ли­це­ће­па­тро­ли­ра­ти­не­бом­из­над­Со­чи­ја.–­То­су­на­ши­нај­бо­љи­вој­ни­

и­по­ли­циј­ски­ка­дро­ви­и­убе­ђен­сам­да­не­ће­би­ти­ин­ци­де­на­та­–­уве­рен­је­пред­сед­ник­Пу­тин.За­ сва­ки­ слу­чај­ су­ од­ре­ђе­

не­две­зо­не.­У­„кон­тро­ли­са­ној”­

су­Олим­пиј­ско­се­ло­са­бо­ри­ли­шти­ма,­ае­ро­дром­и­цен­тар­гра­да.­„За­бра­ње­на”­зо­на­об­у­хва­та­пр­стен­од­30­км­пре­ма­гра­ни­ци­са­Аб­ха­зи­јом­и­На­ци­о­нал­ном­пар­ку­Со­чи.Оче­ку­је­се­да­око­60­ше­фо­ва­

др­жа­ва­и­вла­да­до­ђе­7.­фе­бру­а­ра­на­све­ча­но­отва­ра­ње­Олим­пиј­ских­ига­ра.­Про­то­кол­пред­ви­ђа­да­се­Вла­ди­мир­Пу­тин­на­крат­ким­са­стан­ци­ма­срет­не­са­ве­ћи­ном­од­њих.Ср­би­ју­ће­пред­ста­вља­ти­пред­

сед­ник­То­ми­слав­Ни­ко­лић.Ру­си­не­кри­ју­да­ће­Со­чи­по­

ка­за­ти­њи­хо­ву­моћ,­фи­нан­сиј­ску­ста­бил­ност,­тех­но­ло­шку­су­пер­и­ор­ност,­мак­си­мал­ну­без­бед­ност.­Оче­ку­је­се­да­на­ред­ни­до­ма­ћи­ни­Ига­ра­по­сле­Со­чи­ја­до­би­ју­те­шке­до­ма­ће­за­дат­ке­да­би­би­ли­ма­кар­на­истом­ни­воу.

НЕ МА БРИ гЕ ОКО СНЕ гА

Не по сто ји бо ја зан да ће до ма ћин има ти про бле ма са сне гом. Уко ли ко га и не бу де ор га ни за тор ће обез бе ди ти до вољ не ко-ли чи не ве штач ког сне га.

НАЈ ТО ПЛИ ЈИ ЗИМ СКИ ДО МА ЋИН

Из бор Со чи ја иза звао је из не на ђе ње у све ту. Нај ви ше због то-га што се овај град са 350.000 ста нов ни ка на ла зи у пре де лу суп троп ске кли ме. У фе бру а ру је про сеч на тем пе ра ту ра 8,3 сте пе на што га чи ни нај то пли јим гра дом до ма ћи ном у исто ри ји зим ске вер зи је нај ве ћег спорт ског так ми че ња на све ту.

28 ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 5. ФЕБРУАР 2014.

ХОКЕЈ

ПР Ог РА М У СОЧИЈУДАТУМ ВреМе Д ИСц Ип ЛИ НА 8-13. фебруар (12,00-19,30) такмичење по групама, Ж16. фебруар (12,00-21,00) четвртфинале, Ж17. фебруар (16,30-21,00) полуфинале, Ж20. фебруар (16,00) за 3. место, Ж20. фебруар (21,00) финале, Ж12-16. фебруар (12,00-21,00) такмичење по групама, М18. фебруар (12,00-21,00) плеј оф, квалификације, М19. фебруар (12,00-21,00) четврфинале, М21. фебруар (16,00-21,00) полуфинале, М22. фебруар (19,00) за 3. место, М23. фебруар (16,00) финале, М

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ

зл. ср. бр. ук.

1. Владислав Третјак (СССР) 3 1 0 4

2. Џенифер Ботерил (Канада) 3 1 0 4

3. Џејна Хефорд (Канада) 3 1 0 4

4. Беки Келар (Канада) 3 1 0 4

5. Хејли Викенхајзер (Канада) 3 1 0 4

6-14. 9 спортиста 3 0 0 3

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ

зл. ср. бр. ук.

1. Канада 11 5 2 18

2. СССР 7 1 1 9

3. САД 3 10 2 15

4. Шведска 2 3 5 10

5. В. Британија 1 0 1 2

6. Чешка 1 0 1 2

7. ЗНД 1 0 0 1

8. ЧССР 0 4 4 8

9. Финска 0 2 5 7

10. Швајцарска 0 0 2 2

ИгРЕ: 22 (1920. на ЛОИ и од 1924).ДИ СцИ ПЛИ НЕ: 2.МУ ШКАР цИ (1): екип но.ЖЕ НЕ (1): екип но.УЧЕ СНИ цИ: 3.641(3.225 му-шка ра ца, 416 же на) из 33 зе-мље.НАЈ МЛА ђИ УЧЕ СНИК: Ва-лен ти на Бе та ри ни, Ита ли ја (15 го ди на, 228 да на), 2006.НАЈ СТА РИ ЈИ УЧЕ СНИК: Бе ла Ор до ди, Ма ђар ска (48 го ди-на, 29 да на), 1928.ОСВА ЈА ЧИ МЕ ДА ЉА: 1.095 (932 му шкар ца, 163 же не) из 13 зе ма ља.НАЈ ВИ ШЕ МЕ ДА ЉА, ПО ЈЕ­ДИН цИ: 12 спор ти ста са по 4.НАЈ ВИ ШЕ МЕ ДА ЉА, ЗЕ­МЉА: Ка на да 18 (11, 5, 2).

МУШКАРцИА група: Русија, Словачка, САД, Словенија.Б група: Финска, Канада, Норвешка, Аустрија.Ц група: Чешка, Шведска, Швајцарска, Летонија. ЖЕНЕА група: Канада, Финска, Швајцарска, САД.Б група: Русија, Шведска, Немачка, Јапан.

Најуспешнији хокејаш: Владислав Третјак (СССр)

У ЖИ ЖИ У СО ЧИ ЈУ

Му шкар ци: Ка на да, 1. у Ван ку ве ру; САД, 2. у Ван ку ве ру, 3. на Свет ском пр вен ству; Швед ска, 1. на Свет ском пр вен ству; Ру-си ја, до ма ћин.Же не: Ка на да, 1. у Ван ку ве ру, САД, 2. у Ван ку ве ру; Фин ска, 3. у Ван ку ве ру.

„Збор­на­ја”,­од­но­сно­ре­пре­зен­та­ци­ја­СССР,­иа­ко­има­нај­ма­ње­уче­шћа­на­хо­ке­ја­шким­олим­пиј­ским­тур­ни­ри­ма­има­јед­нак­број­ти­ту­ла­као­и­Ка­на­да­(по­8),­ко­ја­је­пр­ви­три­јумф­за­бе­ле­жи­ла­још­1920,­ка­да­је­хо­кеј­био­на­про­гра­му­Лет­њих­ига­ра­1920.­Та­да­је­ти­ту­лу­Ка­на­ди­до­нео­

тим­Ви­ни­пег­фал­конс,­а­се­ри­ју­од­че­ти­ри­олим­пиј­ска­три­јум­фа­пре­ки­ну­ли­су­им­1936.­Бри­тан­ци­(2:1)!

То­ни­је­из­не­на­ђе­ње,­јер­Ка­на­ду­је­пред­ста­вља­ла­еки­па­Порт­Ар­ту­ра,­а­за­Ве­ли­ку­Бри­та­ни­ју­игра­ло­је­11­од­лич­них­хо­ке­ја­ша­из­це­ле­Ка­на­де.­Мо­гло­им­се,­јер­су­свих­11­би­ли­ро­ђе­ни­Британци.Ка­на­ђа­ни­су­ се­вра­ти­ли­на­

трон­1948.­и­1952.­а­1956.­на­Игра­ма­у­Кор­ти­ни­Д’Ам­пе­цо­пр­ви­пут­се­по­ја­ви­ла­„збор­на­ја”­и­осво­ји­ла­зла­то.­Ка­на­ду­је­та­да­пред­ста­вља­ла­еки­па­Ва­тер­ло­дач­мен­и­до­жи­ве­ла­свој­Ва­тер­

ло,­али­ка­сни­је­ни­бри­жљи­во­са­ста­вља­не­ре­пре­зен­та­ци­је­ни­су­успе­ва­ле­да­се­од­у­пру­хо­ке­ја­ши­ма­СССР.­Тек­2002.­по­сле­пу­них­50­гор­

ких­го­ди­на,­Ка­на­ђа­ни­су­вра­ти­ли­при­мат­у­хо­ке­ју­за­хва­љу­ју­ћи­про­фе­си­о­нал­ци­ма­НХЛ­ли­ге,­а­по­нај­ви­ше­Џоу­Са­ки­ћу­(отац­из­Имот­ског,­мај­ка­из­Ли­ке).Де­сет­го­ди­на­ра­ни­је­у­Ал­бер­

ви­лу­СССР,­исти­на­као­За­јед­ни­ца­Не­за­ви­сних­Др­жа­ва,­осво­јио­је­по­след­ње­зла­то,­а­на­след­ни­ци­–­хо­ке­ја­ши­Ру­си­је­од­те­1992.­осво­ји­ли­су­са­мо­јед­ну­брон­зу,­баш­у­Солт­Лејк­Си­ти­ју.Пред­сво­јом­пу­бли­ком­у­Со­чи­

ју­же­ле­по­вра­так­на­трон,­а­Ка­на­да­бра­ни­зла­то...

Три јумф че кан по ла ве ка

30 ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 5. ФЕБРУАР 2014. 5. ФЕБРУАР 2014. ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 31

или­„цар­ских­ја­ја”,­по­зна­тих­де­ла­чу­ве­ног­цар­ског­дра­гу­ља­ра­Фа­бер­жеа.­Про­је­кат­је­био­одо­брен,­ло­ка­ци­ја­је­пу­бли­ци­тре­ба­ло­да­омо­гу­ћи­спек­та­ку­ла­ран­по­глед­на­пла­ни­не­Ве­ли­ког­Кав­ка­за.­Ипак,­ка­сни­је­је­про­је­кат­пре­тр­пео­про­ме­не,­али­за­др­жан­је­по­кре­тан­кров.­Ка­да­се­Игре­за­вр­ше­за­фуд­бал­ске­утак­ми­це­ка­па­ци­тет­три­би­на­ће­се­по­ве­ћа­ти­за­5.000­ме­ста­

Ска кач ки цен тар „РУС СКИ гОР КИ”­–­Име­цен­тра­је­ком­би­на­ци­ја­ре­чи­Рус­и­Ски.­Ов­де­ће­би­ти­одр­жа­но­так­ми­че­ње­у­ски­ја­шким­ско­ко­ви­ма..­Ка­па­ци­тет­је­7.500­гле­да­ла­ца.­На­ла­зи­се­на­се­вер­ној­па­ди­ни­гре­бе­на­Ајб­ка­у­пла­нин­ском­ком­плек­су­Ка­ру­сел.­У­бли­зи­ни­је­ме­сто­Гор­ки.­Ло­ка­ци­ја­је­иза­бра­на­од­стра­не­ме­ђу­на­род­них­струч­ња­ка,­ускла­ђе­на­са­окол­ним­пре­де­ли­ма­и­за­шти­ће­на­је­од­боч­них­уда­ра­ве­тра.

Екс трем ни парк „РО ЗА ХУ ТОР”­–­Обје­кат­је­на­ме­њен­так­ми­ча­ри­ма­у­сно­у­бор­ду­и­ски­ја­њу­сло­бод­ним­сти­лом.­Сно­у­бор­ди­сте­ће­мо­ћи­да­по­сма­тра­око­4.000,­а­ски­ја­ше­6.250­гле­да­ла­ца.­Сме­штен­је­у­за­пад­ном­де­лу­ви­со­рав­ни­Ро­за­Ху­тор.­Је­дин­стве­ни­сне­жни­усло­ви­ће­ово­ме­сто­учи­ни­ти­трај­ним­за­так­ми­че­ња­у­овим­спор­то­ви­ма.­Ски­ста­за­је­ду­га­1,2­км­са­па­дом­од­213­ме­та­ра.

Алп ски цен тар „РО ЗА ХУ ТОР”­–­Реч­је­о­алп­ским­ски­ја­ли­шти­ма­на­об­рон­ци­ма­За­пад­ног­Кав­ка­за­крај­ви­со­рав­ни­Ро­за­Ху­тор,­не­да­ле­ко­од­ме­ста­Кра­сна­По­ља­на.­Гра­ђе­ни­су­од­2003.­до­2011.­На­ла­зе­се­40­км­од­Со­чи­ја.­Ов­де­ће­се­одр­жа­ти­све­ди­сци­пли­не­алп­ског­ски­ја­ња:­спуст,­сла­лом,­ве­ле­сла­лом­и­су­пер­ве­ле­сла­лом.­Ар­хи­тек­та­ски­ја­шких­ста­за­је­свет­ски­шам­пи­он­Бер­нар­Ру­со.­Ста­зу­за­спуст­ка­рак­те­ри­ше­вер­ти­кал­ни­пад­од­1.075­м.­

Крос кан три и би а тлон цен тар „ЛА У РА”­–­Обје­кат­је­пред­ви­ђен­за­так­ми­че­ња­у­нор­диј­ском­ски­ја­њу­и­би­а­тло­ну.­Сме­штен­је­10­км­се­ве­ро­и­сточ­но­од­Кра­сне­По­ља­не.­Са­сто­ји­се­од­два­одво­је­на­ста­ди­о­на­–­за­би­а­тлон­и­крос­кан­три.­Цен­тар­је­до­био­име­по­исто­и­ме­ној­обли­жњој­бр­зој­пла­нин­ској­ре­ци,­ко­ју­кра­си­са­ве­ли­ки­број­во­до­па­да.­Так­ми­че­ње­ће­мо­ћи­да­пра­ти­7.500­гле­да­ла­ца.

цен тар за сан ка ње, ске ле тон и боб „САН КИ”­–­Сјај­на­ста­за­за­боб,­ске­ле­тон­и­сан­ка­ње.­Ка­па­ци­тет­три­би­на­је­5.000­ме­ста.­На­ла­зи­се­60­км­се­ве­ро­и­сточ­но­од­Со­чи­ја.­Ду­га­је­1,5­км­са­18­кри­ви­на­и­вер­ти­кал­ним­па­дом­од­131,9­м.­Спе­ци­јал­на­тех­но­ло­ги­ја­обез­бе­ђу­је­оп­ти­мал­ну­кон­тро­лу­тем­пе­ра­ту­ре­под­ло­ге­дуж­це­ле­ста­зе.

Аре на „АДЛЕР”­–­Ов­де­ће­се­так­ми­чи­ти­уче­сни­ци­у­бр­зом­кли­за­њу.­Ка­па­ци­тет­је­8.000­ме­ста.­Овал­ног­је­об­ли­ка,­из­гле­да­као­сан­та­ле­да,­или­ка­ко­Ру­си­ка­жу­ле­де­на­гре­шка.­Зи­до­ви­су­уга­о­ни,­са­тро­у­гла­стим­ви­тра­жи­ма­ко­ји­омо­гу­ћа­ва­ју­гле­да­о­ци­ма­да­ужи­ва­ју­у­сцен­ском­на­сту­пу.­Ле­де­на­ста­за­је­ди­зај­ни­ра­на­да­омо­гу­ћи­спор­ти­сти­ма­што­бо­ље­усло­ве.Ра­до­ви­су­по­че­ли­2010.­и­тра­ја­ли­су­до­де­цем­бра­2012.­Убр­зо­је­

одр­жа­но­пр­вен­ство­Ру­си­је,­а­то­ком­2013.­ге­не­рал­на­про­ба­је­би­ла­на­Свет­ском­ку­пу.Обје­кат­има­осам­свла­чи­о­ни­ца­за­по­15­спор­ти­ста.­Из­град­ња­је­

ко­шта­ла­32,8­ми­ли­о­на­до­ла­ра.

Кар линг цен тар „АЈС КУБ”­–­Так­ми­ча­ри­у­кар­лин­гу­ће­се­пред­ста­ви­ти­у­објек­ту­ко­ји­има­ме­ста­за­3.000­гле­да­ла­ца.­Отво­рен­је­2012.­и­ко­штао­је­око­10­ми­ли­о­на­до­ла­ра.­Цен­тар­пред­ста­вља­ком­би­на­ци­ју­глат­ких­и­за­о­бље­них­кон­ту­ра­ко­ји­под­се­ћа­ју­на­об­лик­вре­лог­ка­ме­на.­По­јед­но­ста­вљен­ди­зајн­објек­та­тре­ба­ло­би­да­сим­бо­ли­зу­је­де­мо­кра­ти­ју­и­при­сту­пач­ност.­На­кон­Ига­ра­обје­кат­ће­би­ти­пре­ме­штен­на­дру­гу­ло­ка­ци­ју­и­слу­жи­ће­за­при­пре­ме­ру­ских­кар­линг­ти­мо­ва.

Аре на „ШАЈ БА”­–­По­зна­ти­по­клич­ру­ских­на­ви­ја­ча­„шај­бу”­(гол)­по­стао­је­име­дво­ра­не­за­хо­кеј­на­ле­ду.­На­три­би­на­има­ме­ста­за­7.000­гле­да­ла­ца.­У­те­ме­ље­су­сим­бо­лич­но­по­ста­вље­ни­па­ко­ви­.­Кру­жни­ен­те­ри­јер­три­би­на­ка­рак­те­ри­шу­пла­ви­и­бе­ли­мо­ти­ви.­И­овај­обје­кат­је­на­пра­вљен­та­ко­да­мо­же­да­се­пре­ме­шта­на­дру­гу­ло­ка­ци­ју­ши­ром­Ру­си­је.­Ко­штао­је­око­35,5­ми­ли­о­на­до­ла­ра.

Ле де на дво ра на „БАЉ ШОЈ”­–­На­ме­ње­на­је­хо­ке­ја­ши­ма­и­са­Аре­ном­„Шај­ба”­и­цен­тром­за­тре­нинг­чи­ни­је­дин­стве­ну­це­ли­ну.­При­ма­12.000­гле­да­ла­ца.­Упа­дљи­вог­је­ди­зај­на,­за­сно­ва­ног­на­об­ли­ку­огром­не­за­мр­зну­те­ка­пљи­це­во­де.­Ино­ва­тив­ним­ре­ше­њем­ства­ра­ју­се­и­одр­жа­ва­ју­ви­со­ке­пер­фор­ман­се­ле­де­не­по­вр­ши­не.­Теч­ност­за­пре­нос­то­пло­те­се­ко­ри­сти­и­у­кли­ма­си­сте­му­и­обез­бе­ђу­ју­по­у­зда­ну,­ста­бил­ну­кон­тро­лу­тем­пе­ра­ту­ре­ка­ко­би­се­одр­жао­ква­ли­тет­ле­да­и­омо­гу­ћи­ла­без­бед­ност­за­спор­ти­сте.­Из­град­ња­је­по­че­ла­2009,­а­ра­до­ви­про­це­ње­ни­на­300­ми­ли­о­на­за­вр­ше­ни­су­2012.

Кли зач ка па ла та „АЈ СБЕРг”­–­Са­ка­па­ци­те­том­од­12.000­ме­ста­на­три­би­на­ма­би­ће­иде­ал­на­сре­ди­на­за­так­ми­ча­ре­у­умет­нич­ком­кли­за­њу­и­бр­зом­кли­за­њу­на­крат­ким­де­о­ни­ца­ма.­На­ла­зи­се­у­ср­цу­Олим­пиј­ског­пар­ка­.­Та­ко­ђе­је­под­ло­жна­де­мон­ти­ра­њу­и­пре­ме­шта­њу­на­дру­гу­ло­ка­ци­ју.­Ор­га­ни­за­то­ри­ма­је­по­треб­но­са­мо­два­са­та­да­ам­би­јент­за­умет­нич­ко­кли­за­ње­пре­тво­ре­у­ста­зу­за­бр­зо­кли­за­ње­(и­обр­ну­то).­Ко­шта­ла­је­43,9­ми­ли­о­на­до­ла­ра.

Олим пиј ски ста ди он „ФИШТ”­–­На­ста­ди­о­ну­ко­ји­при­ма­40.000­гле­да­ла­ца­би­ће­одр­жа­не­це­ре­мо­ни­је­отва­ра­ња­и­за­тва­ра­ња­Олим­пиј­ских­ига­ра.­Обје­кат­је­до­био­име­по­вр­ху­ко­ји­се­на­ла­зи­у­за­пад­ном­де­лу­Ве­ли­ког­кав­ка­ског­пла­нин­ског­вен­ца­на­ви­си­ни­од­2.867­м.­Пр­во­бит­но­је­би­ло­пред­ви­ђе­но­да­има­об­лик­Фа­бер­же­о­вих­

ОЛИМ ПИЈ СКА БО РИ ЛИ ШтА ЗА ИГРЕ У СО ЧИ ЈУ

5. ФЕБРУАР 2014. ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 33

ЗОИ ОД 1924. ДО 2014. I ИГРЕ ША МО НИ 1924.

Да тум: 25. ја ну ар–5. фе бру ар.Спор то ви: 10.Ди сци пли не: 17.Зе мље: 19.Спор ти сти: 313 (300 му шка ра ца, 13 же на).Игре отво рио: под-се кре тар за фи зич ко вас пи та ње Фран цу ске Га стон Ви дал.

Олим пиј ски пла мен: пр ви пут упа љен 1952.Олим пиј ска за кле тва: Ка миј Ман дри јон (ски-ја ње).Су диј ска за кле тва: пр ви пут 1972.Нај мла ђи уче сник: Со ња Хе ни, Нор ве шка (11 го ди на, 295 да на).Нај ста ри ји уче сник: Карл Аугуст Крон лунд, Швед ска (58 го ди на, 155 да на).Нај у спе шни ји уче сник: Клас Тун берг (Фин ска), бр зо кли за ње, 5 (3, 1, 1).Нај у спе шни ја зе мља: Нор ве шка 16 (4, 7, 5).Ме да ље осво ји ло: 10 зе ма ља.Ју го сла ви ја: 4 уче сни ка (4 му шкар ца) у 1 спор-ту (крос кан три), нај бо љи пла сман Зден ко Шви-гељ 32. на 18 км.Гра до ви про тив кан ди да ти: ни је их би ло (зе-мље ор га ни за то ри лет њих ига ра до би ја ли су и ор га ни за ци ју зим ских ига ра).

IV ИГРЕ – гАР МИШ­ ­ПАР ТЕН КИР ХЕН 1936.

Да тум: 6-16. фе бру ар.Зе мље: 28.Спор ти сти: 668 (588 му шка ра ца, 80 же на).Спор то ви: 8.Ди сци пли не: 17.Игре отво рио: кан це-лар Адолф Хи тлер.Олим пиј ски пла мен: пр ви пут 1952.Олим пиј ска за кле тва:

Вил хелм Бог нер (ски ја ње).Су диј ска за кле тва: пр ви пут 1972.Нај мла ђи уче сник: Ецу ко Ина да, Ја пан (12 го-ди на, 4 да на).Нај ста ри ји уче сник: Вер нерс Аулс, Ле то ни ја (46 го ди на, 186 да на).Нај у спе шни ји уче сник: Ивар Ба лан груд (Нор-ве шка), бр зо кли за ње, 4 (3, 1, 0).Нај у спе шни ја зе мља: Нор ве шка 15 (7, 5, 3).Ме да ље осво ји ло: 11 зе ма ља.Ју го сла ви ја: 17 уче сни ка (17 му шка ра ца) у 4 спор та (нор диј ска ком би на ци ја, крос кан-три, ски ја шки ско ко ви, алп ско ски ја ње), нај-бо љи пла сман Франц Смо леј 10. на 50 км (крос кан три).Гра до ви про тив кан ди да ти: Мон тре ал (Ка на-да) и Сент Мо риц (Швај цар ска).и ор га ни за ци-ју зим ских ига ра).

V ИГРЕ – СЕНТ МО РИц 1948.

Да тум: 30. ја ну ар-8. фе бру арЗе мље: 28.Спор ти сти: 668 (591 му шка рац, 77 же на).Спор то ви: 9.Ди сци пли не: 22.Игре отво рио: пред-сед ник Швај цар ске Ен ри ко Че лио.Олим пиј ски пла мен:

пр ви пут 1952.Олим пиј ска за кле тва: Ри кар до То ри ја ни (хо-кеј).Су диј ска за кле тва: пр ви пут 1972.Нај мла ђи уче сник: Му за фер Де мир хан, Тур ска (15 го ди на, 200 да на).Нај ста ри ји уче сник: Џемс Ко утс (В. Бри та ни ја) 53 го ди не, 295 да на).Нај у спе шни ји уче сник: Ан ри Ори је (Фран цу-ска), алп ско ски ја ње, 3 (2, 0, 1).Нај у спе шни је зе мље: Швед ска и Нор ве шка по 10 (4, 3, 3).Ме да ље осво ји ло: 13 зе ма ља.Ју го сла ви ја: 17 уче сни ка (17 му шка ра ца) у 4 спор та (алп ско ски ја ње, крос кан три, нор диј-ска ком би на ци ја, ски ја шки ско ко ви), нај бо љи пла сман 9. ме сто шта фе те То не Ра зин гер, ан-тон По гач ник, Ма тевж Кор деж, Јо же Кни фиц) 4 х 10 км (крос кан три).Град про тив кан ди дат: Лејк Пле сид (САД).

VI ИГРЕ – ОСЛО 1952.

Да тум: 14-25. фе бру-ар.Зе мље: 30.Спор ти сти: 694 (585 му шка ра ца, 109 же-на).Спор то ви: 8.Ди сци пли не: 22.Игре отво ри ла: прин-це за Раг нхилд.Олим пиј ски пла мен:

Еигил Нан сен, унук ис тра жи ва ча Фрид тјо фа Нан се на.Олим пиј ска за кле тва: Тор бјорн Фал кан гер (ско ко ви).Су диј ска за кле тва: пр ви пут 1972.Нај мла ђи уче сник: Ален Жи ле, Фран цу ска (12 го ди на, 162 да на).Нај ста ри ји уче сник: Ар не Холст, Нор ве шка (47 го ди на, 342 да на).Нај у спе шни ји уче сник: Хјал мар Ан дер сен (Нор-ве шка), бр зо кли за ње, 3 (3, 0, 0).Нај у спе шни ја зе мља: Нор вер шка 16 (7, 3, 6).Ме да ље осво ји ло: 13 зе ма ља.Ју го сла ви ја: 6 уче сни ка (4 му шкар ца, 2 же не) у 3 спор та (алп ско ски ја ње и ски ја шки ско ко-ви, крос кан три), нај бо љи пла сман Јан ко Ште-фе 13. у спу сту.Гра до ви про тив кан ди да ти: Кор ти на д’Ам пе цо (Ита ли ја) и Лејк Пле сид (САД).

II ИГРЕ СЕН МО РИц 1928.

Да тум: 11–19. фе бру-ар.Зе мље: 25.Спор ти сти: 463 (435 му шка ра ца, 28же на).Спор то ви: 8.Ди сци пли не: 14.Игре отво рио: пред-сед ник Швај цар ске Ед мунд Шул тес.Олим пиј ски пла мен:

ни је па љен (пр ви пут 1952).Олим пиј ска за кле тва: Ханс Ај ден бенц (ски ја ње).Су диј ска за кле тва: пр ви пут 1972.Нај мла ђи уче сник: Том Дое, САД (15 го ди на, 128 да на).Нај ста ри ји уче сник: Ху берт Мен тен, Хо лан ди-ја (54 го ди не, 158 да на).Нај у спе шни ји уче сник: Јо хан Гро тум бра тен (Нор ве шка), крос кан три, и Клас Тун берг (Фин-ска), бр зо кли за ње, по 2 (2, 0, 0).Нај у спе шни ја зе мља: Нор ве шка 15 (6, 4, 5).Ме да ље осво ји ло: 12 зе ма ља.Ју го сла ви ја: 6 уче сни ка (6 му шка ра ца) у 1 спор ту (крос кан три), нај бо љи пла сман Јо шко Јан ша 26. на 18 км.Гра до ви про тив кан ди да ти: Да вос и Ен гел берг (пр ви пут на ру ше но пра ви ло да иста зе мља ор-га ни зу је лет ње и зим ске игре, јер Хо лан ди ја не ма усло ве за зим ске спор то ве).

III ИГРЕ ЛЕЈК ПЛЕ СИД 1932.

Да тум: 4-15. фе бру ар.Зе мље: 17.Спор ти сти: 252 (231 му шка рац, 21 же на).Спор то ви: 8.Ди сци пли не: 14.Игре отво рио: гу вер-нер др жа ве Њу јорк Френ клин Д. Ру звелт.Олим пиј ски пла мен:

пр ви пут 1952.Олим пиј ска за кле тва: Џон Шеа (бр зо кли за-ње).Су диј ска за кле тва: пр ви пут 1972.Нај мла ђи уче сник: Се си ли ја Ко леџ, В. Бри та-ни ја (11 го ди на, 73 да на).Нај ста ри ји уче сник: Џо зеф Се виџ, САД (52 го-ди не, 267 да на).Нај у спе шни ји уче сник: Ир винг Џеф и Џон Шеа (САД), бр зо кли за ње, по 2 (2, 0, 0).Нај у спе шни ја зе мља: САД 12 (6,4,2).Ме да ље осво ји ло: 10 зе ма ља.Ју го сла ви ја: не уче ству је због ску пог пу та.Гра до ви про тив кан ди да ти: Мон тре ал (Ка на да) и аме рич ки гра до ви Бер Ма ун тин, Јо се ми ти Ве-ли, Лејк Та хо, Да лут, Ми не а по лис и Ден вер.

34 ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 5. ФЕБРУАР 2014. 5. ФЕБРУАР 2014. ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 35

XI II ИГРЕ ЛЕЈК ПЛЕ СИД 1980.

Да тум: 12-24. фе бру-ар.Зе мље: 37.Спор ти сти: 1.072 (837 му шка ра ца, 235 же на).Спор то ви: 10.Ди сци пли не: 38.Игре отво рио: пот-пред сед ник САД Вол-тер Мон дејл.

Олим пиј ски пла мен: др Чарлс Мор ган Кер.Олим пиј ска за кле тва: Ерик Хај ден (бр зо кли-за ње).Су диј ска за кле тва: Те ри Мек дер мот (бр зо кли-за ње).Нај мла ђи уче сник: Су зан Гар ланд, В. Бри та ни-ја (13 го ди на, 292 да на).Нај ста ри ји уче сник: Карл-Ерик Ерик сен, Швед-ска (49 го ди на, 279 да на).Нај у спе шни ји уче сник: Ерик Хај ден (САД), бр-зо кли за ње, 5 (5, 0, 0).Нај у спе шни ја зе мља: СССР 22 (10, 6, 6).Ме да ље осво ји ло: 19 зе ма ља.Ју го сла ви ја: 15 спор ти ста (11 му шка ра ца, 4 же не) у 4 спор та (алп ско ски ја ње, ски ја шки ско ко ви, умет нич ко кли за ње, би а тлон), нај-бо љи пла сман Бо јан Кри жај 4. ме сто у ве ле-сла ло му. Град про тив кан ди дат: Ван ку вер-Га ри бал ди од-у стао уочи гла са ња.

XIV ИГРЕ СА РА ЈЕ ВО 1984.

Да тум: 8-19. фе бру-ар.Зе мље: 49.Спор ти сти: 1.273 (996 му шка ра ца, 277 же на).Спор то ви: 10.Ди сци пли не: 39.Игре отво рио: пред-сед ник Ми ка Шпи-љак.

Олим пиј ски пла мен: Сан да Ду брав чић (умет-нич ко кли за ње).Олим пиј ска за кле тва: Бо јан Кри жај (алп ско ски ја ње).Су диј ска за кле тва: Дра ган Пе тро вић (алп ско ски ја ње).Нај мла ђи уче сник: Онг Чинг Минг, К. Тај пех (15 го ди на, 124 да на).Нај ста ри ји уче сник: Карл-Ерик Ерик сен, Швед-ска (53 го ди не, 273 да на).Нај у спе шни ји уче сник: Мар ја-Ли за Хе ме ле и-нен (крос кан три) 4 (3, 0, 1).Нај у спе шни ја зе мља: ДР Не мач ка 24 (9, 9, 6).Ме да ље осво ји ло: 17 зе ма ља.Ју го сла ви ја: 72 спор ти ста (59 му шка ра ца, 13 же на) у 10 спор то ва (алп ско ски ја ње, би-а тлон, боб, крос кан три, умет нич ко кли за-ње, хо кеј, сан ка ње, нор диј ска ком би на ци ја, бр зо кли за ње, ски ја шки ско ко ви), нај бо љи пла сман Ју ре Фран ко 2. у ве ле сла ло му (пр-ва ме да ља).Гра до ви про тив кан ди да ти: Са по ро и Фа лун/Ге те борг.

XV ИГРЕ КАЛ гА РИ 1988.

Да тум: 13-28. фе бру-ар.Зе мље: 57.Спор ти сти: 1.426 (1.111 му шка ра ца, 315 же на).Спор то ви: 11. Ди сци пли не: 46.Игре отво рио: Жан Со ве, гу вер нер Ка-на де.

Олим пиј ски пла мен: Ро бин Пе ри (уче ни ца).Олим пиј ска за кле тва: Пјер Хар ви (крос кан-три).Су диј ска за кле тва: Су зан Мо роу-Френ сис (умет нич ко кли за ње). Нај мла ђи уче сник: Лиу Лу јанг, Ки на (11 го ди-на, 256 да на).Нај ста ри ји уче сник: Хар ви Хук, Де ви чан ска Остр ва (52 го ди не, 197 да на).Нај у спе шни ји уче сни ци: Ма ти Ни ке нен (Фин-ска), ски ја шки ско ко ви, и Ивон ван Ге нип (Хо-лан ди ја), бр зо кли за ње, по 3 (3, 0, 0).Нај у спе шни ја зе мља: СССР 29 (11, 9, 9).Ме да ље осво ји ло: 17 зе ма ља.Ју го сла ви ја(по след ње уче шће СФрЈ): 22 спор-ти ста (16 му шка ра ца, 6 же на) у 7 спор то ва (алп-ско ски ја ње, би а тлон, боб, крос кан три, умет-нич ко кли за ње, бр зо кли за ње, ски ја шки ско ко-ви), нај бо љи пла сма ни 2. ме ста Ма те је Свет у сла ло му и му шке еки пе у ско ко ви ма (При мож Ула га, Ма тјаж Зу пан, Ма тјаж Де бе лак, Ми ран Те пеш) на ве ли кој ска ка о ни ци, 3. ме сто Ма тја-жа Де бе ла ка на ве ли кој ска ка о ни ци.Гра до ви про тив кан ди да ти: Фа лун и Кор ти на д’Ам пе цо. Град про тив кан ди дат: Ван ку вер-Га-ри бал ди од у стао уочи гла са ња.

Јуре Франко освајач прве зимске медаље за Југославију у Сарајеву 1984.

VII ИГРЕ КОР ТИ НА Д'АМ ПЕ цО 1956.

Да тум: 26. ја ну ар-5. фе бру ар.Зе мље: 32.С п о р т и с т и : 8 2 1 (689 му шка ра ца, 132 же не).Спор то ви: 8.Ди сци пли не: 24.Игре отво рио: пред-сед ник Ита ли је Ђо-ва ни Грон ки.Олим пиј ски пла­

мен: Гви до Ка ро ли (умет нич ко кли за ње).Олим пиј ска за кле тва: Ђу ли ја на Ке нал-Ми ну-цо (алп ско ски ја ње).Су диј ска за кле тва: пр ви пут 1972.Нај мла ђи уче сник: Ка ро ли на Крау, В. Бри та-ни ја (12 го ди на, 170 да на).Нај ста ри ји уче сник: Карл Ваг нер, Аустри ја (48 го ди на, 271 дан).Нај у спе шни ји уче сник: То ни Зај лер (Аустри ја), алп ско ски ја ње, 3 (3, 0, 0).Нај у спе шни ја зе мља: СССР 16 (7, 3, 6).Ме да ље осво ји ло: 13 зе ма ља.Ју го сла ви ја: 17 уче сни ка (12 му шка ра ца, 5 же-на) у 3 спор та (алп ско ски ја ње, крос кан три, ски ја шки ско ко ви), нај бо љи пла сман Ама ли ја Бе лај, Би сер ка Во ден лич и На да Бир ко 9. ме-сто у шта фе ти 3 x 5 км (крос кан три).Гра до ви про тив кан ди да ти: Ко ло ра до Спрингс, Лејк Пле сид и Мон тре ал.

X ИГРЕ гРЕ НОБЛ 1968.

Да тум: 4-18. фе-бру ар.Зе мље: 37.Спор ти сти: 1.160 (949 му шка ра ца, 211 же на).Спор то ви: 10.Ди сци пли не: 35.Игре отво рио: п р е д с е д н и к Фран цу ске Шарл де Гол.Олим пиј ски пла­

мен: Ален Кал ма (умет нич ко кли за ње).Олим пиј ска за кле тва: Лео Ла кроа (ски ја ње).Су диј ска за кле тва: пр ви пут 1972.Нај мла ђи уче сник: Бе а три са Ху штин, Ру му ни ја (11 го ди на, 159 да на).Нај ста ри ји уче сник: Ерик Ве нер берг, Швед ска (51 го ди на, 18 да на).Нај у спе шни ји уче сник: Фран цуз Жан Клод Ки-ли (Фран цу ска), алп ско ски ја ње, 3 (3, 0, 0).Нај у спе шни ја зе мља: Нор ве шка 14 (6, 6, 2 ).Ме да ље осво ји ло: 15 зе ма ља.Ју го сла ви ја: 30 уче сни ка (29 му шка ра ца, 1 же-на) у 4 спор та (алп ско ски ја ње, крос кан три, ски ја шки ско ко ви, хо кеј), нај бо љи пла сман 9. ме сто хо ке ја ша.Гра до ви про тив кан ди да ти: Кал га ри, Лах ти/Аре, Са по ро, Осло и Лејк Пле сид.

XI ИГРЕ СА ПО РО 1972.

Да тум: 3-13. фе бру-ар.Зе мље: 35.Спор ти сти: 1.008 (802 му шкар ца, 206 же на).Спор то ви: 10.Ди сци пли не: 35.Игре отво рио: цар Хи ро хи то.Олим пиј ски пла­мен: Хи де ки Та ка-

да (уче ник).Олим пиј ска за кле тва: Ке и чи Су зу ки (бр зо кли-за ње).Су диј ска за кле тва: Фу мио Аса ки (ско ко ви).Нај мла ђи уче сник: Ма ри на Са на ја, СССР (13 го ди на, 28 да на).Нај ста ри ји уче сник: Ханс Ге риг, Ка на да (42 го-ди не, 178 да на).Нај у спе шни ји уче сни ци: Ард Шенк (Хо лан ди-ја), бр зо кли за ње, и Га ли на Ку ла ко ва (СССР), крос кан три, по 3 (3, 0, 0).Нај у спе шни ја зе мља: СССР 16 (8, 5, 3).Ме да ље осво ји ло: 17 зе ма ља.Ју го сла ви ја: 26 уче сни ка (26 му шка ра ца) у 4 спор та (алп ско ски ја ње, нор диј ска ком би на-ци ја, ски ја шки ско ко ви, хо кеј), нај бо љи пла-сман Да ни ло Пуд гар 8. ме сто на ве ли кој ска-ка о ни ци.Гра до ви про тив кан ди да ти: Банф, Лах ти/Аре, Солт Лејк Си ти.

XII ИГРЕ ИН ЗБРУК 1976.

Да тум: 3-15. фе бру-ар.Зе мље: 37.Спор ти сти: 1.129 (898 му шка ра ца, 231 же на).Спор то ви: 10.Ди сци пли не: 37.Игре отво рио: пред-сед ник Аустри је Ру-долф Кир хшле гер.Олим пиј ски пла­

мен: Јо зеф Фејст мантл (сан ка ње).Олим пиј ска за кле тва: Вер нер Де ле Карт (боб).Су диј ска за кле тва: Ви ли Ке стин гер (нор диј-ска ком би на ци ја).Нај мла ђи уче сник: Је ле на Во до ре зо ва, СССР (12 го ди на, 266 да на).Нај ста ри ји уче сник: Франц Крин бил, Аустри ја (46 го ди на, 327 да на).Нај у спе шни ји уче сни ци: Ро зи Ми тер ма јер (Аустри ја), ски ја ње, и Ра и са Сме та ни на (СССР), крос кан три, по 3 (2, 1, 0).Нај у спе шни ја зе мља: СССР 27 (13, 6, 8).Ме да ље осво ји ло: 16 зе ма ља.Ју го сла ви ја: 28 спор ти ста (27 му шка ра ца, 1 же на) у 4 спор та (алп ско ски ја ње, ски ја шки ско ко ви, крос кан три, хо кеј на ле ду), нај бо љи пла сман 10. ме сто у хо ке ју.Гра до ви про тив кан ди да ти: Ден вер, Си он, Там-пе ре/Аре, Ван ку вер.

VI II ИГРЕСКВО ВЕ ЛИ 1960.

Да тум: 18-28. фе-бру ар.Зе мље: 30.Спор ти сти: 665 (552 му шка ра ца, 143 же-не).Спор то ви: 8.Ди сци пли не: 27.Игре отво рио: пот-пред сед ник САД Ри-чард Ник сон.Олим пиј ски пла­

мен: Ке нет Хен ри (бр зо кли за ље).Олим пиј ска за кле тва: Ке рол Хејс (умет нич ко кли за ње).Су диј ска за кле тва: пр ви пут 1972.Нај мла ђи уче сник: Мар сел Ме тјус, Ј. Афри ка (11 го ди на, 306 да на).Нај ста ри ји уче сник: Фран че ско Јер ман, Ар ген-ти на (39 го ди на, 130 да на).Ме да ље осво ји ло: 14 зе ма ља.Нај у спе шни ји уче сни ци: Јев ге ниј Гри шин и Ли-ди ја Ско бли ко ва (СССР), бр зо кли за ње, по 2 (2, 0, 0).Нај у спе шни ја зе мља: СССР 21 (7, 5, 9).Ју го сла ви ја: дру ги пут не уче ству је на Игра-ма у САД.Гра до ви про тив кан ди да ти: Ин збрук, Сен Мо-риц и Гар миш Пар тен кир хен.

IX ИГРЕ ИН ЗБРУК 1964.

Да тум: 27. ја ну ар-9. фе бру ар.Зе мље: 36.Спор ти сти: 1.094 (894 му шка ра ца, 200 же на).Спор то ви: 10.Ди сци пли не: 34.И г р е о т в о р и о : пред сед ник Аустри-је Адолф Шерф.Олим пиј ски пла­

мен: Јосл Ри дер (ски ја ње).Олим пиј ска за кле тва: Пол Асте (боб).Су диј ска за кле тва: пр ви пут 1972.Нај мла ђи уче сник: Он дреј Не па ла, ЧССР (13 го ди на, 12 да на).Нај ста ри ји уче сник: Ма ти јас Сти нес, Ар ген ти-на (53 го ди не, 217 да на).Ме да ље осво ји ло: 14 зе ма ља.Нај у спе шни ји уче сник: Ли ди ја Ско бли ко ва (СССР), бр зо кли за ње 4 (4, 0, 0).Нај у спе шни ја зе мља: СССР 25 (11, 8, 6).Ју го сла ви ја: 31 уче сник (29 му шка ра ца, 2 же-не) у 4 спор та (алп ско ски ја ње, ски ја шки ско-ко ви, крос кан три, хо кеј), нај бо љи пла сман 12. ме сто Ро ман Се љак, Мир ко Бав че, Јан ко Ко-бен тар и Цве то Пав чич у шта фе ти 4 х 10 км (крос кан три).Гра до ви про тив кан ди да ти: Кал га ри (Ка на да) и Лах ти/Аре (Швед ска).

36 ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ 5. ФЕБРУАР 2014.

СРБИЈА У СОЧИЈУУ пет спортова осам

олимпијаца

МИЛАНКО ПЕТРОВИЋДатум и место рођења: 21. септембар 1988. Сјеница.Висина и тежина: 1,87 м, 82 кг.Спортови: биатлон и крос кантри.Дисциплине (биатлон): 10 км спринт, 12,5 км потера, 20 км.Дисциплине (крос кантри): 10 км спринт, 15 км класично, 50 км слободно.Образовање: студент Машинско-грађевинског факултета.

НЕВЕНА ИгЊАТОВИЋДатум и место рођења: 28. децембар 1990. Крагујевац.Висина и тежина: 1,78 м, 70 кгСпорт: алпско скијање.Дисциплине: слалом, велеслалом.Образовање: економска школа.

МАРКО ВУКИЋЕВИЋДатум и место рођења: 27. октобар 1992. ЉубљанаВисина и тежина: 1,86 м, 94 кгСпорт: алпско скијање. Дисциплине: слалом, велеслалом, супер Г.Образовање: спортска гимназија

РЕЈХАН ШМРКОВИЋДатум и место рођења: 18. децембар 1991. Сјеница.Висина и тежина: 1,83 м, 73 кг.Спорт: крос кантри.Дисциплина: 15 км класично.Образовање: средња школа.

ИВАНА КОВАЧЕВИЋДатум и место рођења: 27. децембар 1994. Соколац.Висина и тежина: 1,69 м, 63 кг.Спорт: крос кантри.Дисциплина: 10 км класично.Образовање: гимназија.

НИНА МИцИЋДатум и место рођења: 30. јануар 1991. КраљевоВисина и тежина: 1,70 м, 55 кг.Спорт: сноуборд.Дисциплина: паралел слалом, паралел велеслалом.Образовање: средња економска школа.

ВУК РАђЕНОВИЋДатум и место рођења: 07. јун 1983. СарајевоВисина и тежина: 1,90 м, 105 кг.Спорт: боб.Дисциплина: двосед.Образовање: Факултет за правну администрацију.

АЛЕКСАНДАР БУНДАЛОДатум и место рођења: 28. септембар 1989. Сремска Митровица.Висина и тежина: 2,04 м, 108 кг.Спорт: боб.Дисциплина: двосед.Образовање: Факултет за менаџмент у спорту.

Шеф олимпијске мисије: Дамир Штајнер

Лекар:Драган Радовановић

Секретар: Микио Фукуда

Физиотерапеут: Нинослав

цветановић

Прес аташе: Марија Миловановић

Тихомир Милосављевић (тренер – биатлон и крос кантри)

Борис Рађеновић (тренер – боб)

Милош Томић (тренер – алпско скијање)

Миха Малус (тренер – алпско скијање)

ЗОИ ОД 1924. ДО 2014.XVI ИГРЕ – АЛ БЕР ВИЛ 1992.

Да тум: 8-23. фе бру ар.Зе мље: 64.Спор ти сти: 1.801 (488 же-на, 1.313 му шка ра ца).Спор то ви: 12.Ди сци пли не: 57.Игре отво рио: пред сед-ник Фран цу ске Фран соа Ми те ран.Олим пиј ски пла мен: Фран соа Гранж (де чак).

Олим пиј ска за кле тва: Су ри ја Бо на ли (умет-нич ко кли за ње).Су диј ска за кле тва: Пјер Бо ма (алп ско ски ја ње).Нај мла ђи уче сник: Кри сти на Ча ко, Ма ђар ска (13 го ди на, 64 да на).Нај ста ри ји уче сник: Мајкл Џа лин, Де ви чан ска Остр ва (46 го ди на, 125 да на).Нај у спе шни ји уче сник: Љу бов Је го ро ва (ЗНД), крос кан три 5 (3, 2, 0).Нај у спе шни ја зе мља: Не мач ка 26 (10, 10, 6).Ме да ље осво ји ло: 20 зе ма ља.Ју го сла ви ја (Ср би ја, Ц. Го ра, БиХ, Ма ке до ни ја): 25 спор ти ста (22 му шкар ца, 3 же не) у 6 спор то-ва (алп ско ски ја ње, би а тлон, боб, крос кан три, сан ка ње, бр зо кли за ње), нај бо љи пла сман 19. ме сто у шта фе ти 4 х 7,5 км (би а тлон).Гра до ви про тив кан ди да ти: Ен ко риџ, Бер хтес-га ден, Кор ти на д'Ам пе цо, Ли ле ха мер, Фа лун, Со фи ја.

XIX ИГРЕ – СОЛТ ЛЕЈК СИ ТИ 2002.

Да тум: 8-24. фе бру ар.Зе мље: 77.С п о р т и с т и : 2 . 3 9 9 (1.513 му шка ра ца, 886 же на).Спор то ви: 15.Ди сци пли не: 78.Игре отво рио: пред-сед ник Џорџ В. Буш.Олим пиј ски пла мен: хо ке ја шка ре пре зен-

та ци ја САД из 1980.Олим пиј ска за кле тва: Џим Шеа (ске ле тон).Су диј ска за кле тва: Ален Чрч (алп ско ски ја-ње).Нај мла ђи уче сник: Ана Је лу шић, Хр ват ска (15 го ди на, 55 да на).Нај ста ри ји уче сник: Ен Абер не ти, Де ви чан ска Остр ва (48 го ди на, 307 да на).Ме да ље осво ји ло: 25 зе ма ља.Нај у спе шни ји уче сник: Оле Еј нар Бјор нда лен (Нор ве шка), би а тлон, 4 (4, 0, 0).Нај у спе шни ја зе мља: Не мач ка (12, 16, 7).Ју го сла ви ја: 6 спор ти ста(5 му шка ра ца, 1 же-на) у 2 спор та (алп ско ски ја ње, боб), нај бо љи пла сман 25. ме сто у бо бу че тво ро се ду (Бо рис Ра ђе но вић, Да ли бор Ђур ђић, Ра шо Ву чи нић, Вук Ра ђе но вић).)Гра до ви про тив кан ди да ти: Остер сунд, Кве-бек, Си он.

XX ИГРЕ – ТО РИ НО 2006.

Да тум: 3-13. фе бру ар.Зе мље: 35.Спор ти сти: 1.008 (802 му шкар ца, 206 же на).Спор то ви: 10.Ди сци пли не: 35.Игре отво рио: цар Хи-ро хи то.Олим пиј ски пла мен: Хи де ки Та ка да (уче-ник).

Олим пиј ска за кле тва: Ке и чи Су зу ки (бр зо кли-за ње).Су диј ска за кле тва: Фу мио Аса ки (ско ко ви).Нај мла ђи уче сник: Ма ри на Са на ја, СССР (13 го ди на, 28 да на).Нај ста ри ји уче сник: Ханс Ге риг, Ка на да (42 го-ди не, 178 да на).Нај у спе шни ји уче сни ци: Ард Шенк (Хо лан ди-ја), бр зо кли за ње, и Га ли на Ку ла ко ва (СССР), крос кан три, по 3 (3, 0, 0).Нај у спе шни ја зе мља: СССР 16 (8, 5, 3).Ме да ље осво ји ло: 17 зе ма ља.Ју го сла ви ја: 26 уче сни ка (26 му шка ра ца) у 4 спор та (алп ско ски ја ње, нор диј ска ком би на-ци ја, ски ја шки ско ко ви, хо кеј), нај бо љи пла-сман Да ни ло Пуд гар 8. ме сто на ве ли кој ска-ка о ни ци.Гра до ви про тив кан ди да ти: Банф, Лах ти/Аре, Солт Лејк Си ти.

XXI ИГРЕ – ВАН КУ ВЕР 2010.

Да тум: 12-28. фе бру ар.Зе мље: 82.С п о р т и с т и : 2 . 5 3 6 (1.503 му шка ра ца, 1.033 же не).Спор то ви: 15.Ди сци пли не: 86.Игре отво ри ла: ге не-рал ни гу вер нер Ка на-де Ми шел Жан.Олим пиј ски пла мен:

Вејн Грец ки (хо кеј), Рик Хан сен (па ра о лим пи јац), Стив Неш (ко шар ка), Нен си Грин (ски ја ње).Олим пиј ска за кле тва: Хеј ли Ви кен хај зер (хо кеј).Су диј ска за кле тва: Ми шел Ве ро (бр зо кли за ње).Нај мла ђи уче сник: Брит ни Кокс, Аустра ли ја (15 го ди на, 138 да на).Нај ста ри ји уче сник: Ху бер тус фон Фир стен берг фон Хо ен лое, Мек си ко (51 го ди на, 26 да на).Ме да ље осво ји ло: 26 зе ма ља.Нај у спе шни ји спор ти ста: Ма рит Бјор ген (Нор-ве шка) 5 (3, 1, 1).Нај у спе шни ја зе мља: Ка на да 26 (14, 7, 5).Ср би ја: де би ту је са 10 спор ти ста (6 му шка ра ца, 4 же не) у 4 спор та (алп ско ски ја ње, би а тлон, боб, крос кан три), нај бо љи пла сман 18. ме сто бо ба че тво ро се да (Вук Ра ђе но вић, Ми лош Са-вић, Игор Шар че вић, Сло бо дан Ма ти је вић).Гра до ви про тив кан ди да ти: Берн, Пјон ганг, Салц бург, Ан до ра ла Ве ла, Хар бин, Ха ка, Са-ра је во.

XVII ИГРЕ – ЛИ ЛЕ ХА МЕР 1994.

Да тум: 12-27. фе бру-ар.Зе мље: 67.С п о р т и с т и : 1 . 7 3 8 (1.216 му шка ра ца, 522 же не).Спор то ви: 12.Ди сци пли не: 61.Игре отво рио: краљ Ха ралд V.Олим пиј ски пла мен:

принц Ха кон Маг нус.Олим пиј ска за кле тва: Ве гард Ул ванг (крос кон три).Су диј ска за кле тва: Ка ри Ка ринг (умет нич ко кли за ње).Нај мла ђи уче сник: Ким Јун-Ми, Ј. Ко ре ја (13 го ди на, 85 да на).Нај ста ри ји уче сник: Ди но Кре сцен ти ни, Сан Ма ри но (46 го ди на, 151 дан)Ме да ље осво ји ле: 22 зе мље.Нај у спе шни ји уче сник: Љу бов Је го ро ва (Ру си-ја), бр зо кли за ње, 4 (3, 1, 0).Нај у спе шни ја зе мља: Ру си ја 23 (11, 8, 4).Ју го сла ви ја: не уче ству је јер так ми ча ри због санк ци ја ни су ис пу ни ли нор ме.Гра до ви про тив кан ди да ти: Ен ко риџ , Остер-сунд / Аре, Со фи ја.

XVI II ИГРЕ – НА гА НО 1998.

Да тум: 7-22. фе бру ар.Зе мље: 72.С п о р т и с т и : 2 . 1 8 0 (1.391 му шка рац, 789 же на).Спор то ви: 14.Ди сци пли не: 68.Игре отво рио: цар Аки-хи то.Олим пиј ски пла мен: Ми до ри Ито (умет нич-

ко кли за ње).Олим пиј ска за кле тва: Кен џи Оги ва ра (нор диј-ска ком би на ци ја).Су диј ска за кле тва: Јун ко Хи ра ма цу (умет нич-ко кли за ње).Нај мла ђи уче сник: Ким Хјон-Џи, Ј. Ко ре ја (15 го ди на, 3 да на).Нај ста ри ји уче сник: Пол Се виџ, Ка на да (50 го-ди на, 230 да на).Ме да ље осво ји ле: 24 зе мље.Нај у спе шни ји уче сник: Ла ри са Ла зу ти на (Ру-си ја), крос кон три, 5 (3, 1, 1).Нај у спе шни ја зе мља: Не мач ка 29 (12, 9, 8).Ју го сла ви ја: 2 спор ти ста (Мир ја на Гран зов и Мар ко Ђор ђе вић) у алп ском ски ја њу, нај бо љи пла сман Гран зов 27. у сла ло му.Гра до ви про тив кан ди да ти: Аоста, Ја ка, Остер-сунд и Солт Лејк Си ти.

СОЧИ НА ДРУГОМ ПРОГРАМУ РТС

Уживање за љубитеље зимских спортова

Љубитељи зимских спортова моћи ће да од 7. до 23. фебруара да уживају у програму Радио телевизије Србије (РТС). Од првог до последњег дана такмичења у Сочију, јавни медијски сервис ће на свом Другом програму пратити најзанимљивија догађања.

Уредник спортске редакције РТС Зоран Марковић истиче:– Око шест часова дневно ћемо посветити великом спортском

догађају у Сочију. Наравно, могућа су одступања од саме сатнице обзиром да на ток такмичења утичу и временске прилике. Не треба да заборавимо да ће тих дана и бити других спортских догађаја интересантних нашим гледаоцима, као што је тенис, па су и због тога могуће одређене промене.

Због финансијске ситуације у РТС, али и чињенице да Србија нема велике спортске амбиције, одлучено је да на лицу места буде информативна екипа (на отварању и затварању) и специјалиста за зимске спортове познати новинар Душко Кораћ.

– Информативна екипа је сигурно на отварању Игара, којем ће присуствовати председник државе Томислав Николић. Још ћемо да видимо како ћемо пратити затварање такмичења, јер није познато ко ће му од наших званичника присуствовати.

Душко Кораћ ће пратити наше спортисте, али извештавати и о другим актуелностима у Сочију.

– Имамо спортисте у пет дисциплина. Истина, они нису кандидати за медаље, али ће сигурно дати свој максимум. Кораћ ће јављати све што је везано за њих, од припрема до коментарисања њиховог учешћа.

Остали део програма биће покривен радом колега из студија у Београду.

– Радиће квалитетни новинари. Ту су Светлана Даниловић специјалиста за клизање, затим Радослав Симић, Милош Кривокапић, Владимир Мијаљевић и Немања Матић.

РТС је одабрао дисциплине које су најзанимљивије гледаоцима у Србији:

– Нема ту много дилема. Пратићемо све дисциплине алпског скијања, скокове, клизање, хокеј на леду, биатлон са нашим Миланком Петровићем. Биће ту и сноуборд, последњих дана и атрактивно такмичење у бобу. Проценили смо да за те дисциплине постоји интересовање наших гледалаца и сигуран сам да ће бити задовољни – завршио је Зоран Марковић.

ПРОГРАМ ПРЕНОСА

7. фебруар

17.00–20.00 Свечано отварање

8. фебруар

15.20–16.55 Биатлон, 10 км спринт ( М. Петровић)

9. фебруар

7.50–9.00 Алпско скијање, спуст (м)

16.00–19.00 Клизање, плесни парови (м, ж)

18.25–20.15 Ски скокови (м)

10. фебруар

7.50–9.00 Алпско скијање, спуст, комбинација (ж)

12.00–13.00 Алпско скијање, слалом, комбинација (ж),

14.55–16.00 Скијање, слободни стил (м)

15.50–16.50 Биатлон, 12,5 км потера (м), М. Петровић (условно)

18.55–20.15 Скијање, слободни стил (м)

11. фебруар

10.30–11.20 Крос кантри (ж)

13.30–14.15 Крос кантри, 10 км спринт (м), М. Петровић

18.25–20.00 Ски скокови (ж)

12. фебруар

7.50–9.00 Алпско скијање, спуст (ж)

16.45–20.03 Клизање–парови, слободни састави

18.00–20.33 Хокеј на леду, Чешка – Шведска

13. фебруар

13.30–16.00 Хокеј на леду, Словачка – САД

14.50–17.00 Биатлон, 20 км (м), М. Петровић

14. фебруар

7.50–9.00 Алпско скијање, спуст, комбинација (м)

12.20–13.43 Алпско скијање, слалом, комбинација (м)

14.40–15.50 Скијање слободни стил, скокови (ж)

16.00–20.28 Клизање, слободни састави (м)

18.25–19.30 Скијање, слободни стил, скокови (м)

15. фебруар

7.50–9.00 Алпско скијање, супервелеслалом (ж)

13.30–16.00 Хокеј на леду, САД – Русија

18.25–20.00 Ски скокови (м)

16. фебруар

7.50–10.00 Алпско скијање, супер Г (м), М. Вукићевић

15.50–17.00 Биатлон, 15 км (м)

18.00–20.33 Хокеј на леду, Финска – Канада

17. фебруар

7.55–9.00 Сноуборд, крос (м)

10.25–11.30 Сноуборд, крос (м)

14.40–15.50 Скијање, слободни стил (м)

16.00–19.38 Клизање, слободан плес (м)

18.10–20.00 Ски скокови (м)

18.25–19.15 Скијање, слободни стил (м), снимак

18. фебруар

7.55–9.30 Алпско скијање, велеслалом (ж),

Н. Игњатовић

11.25–13.03 Алпско скијање, велеслалом (ж)

19. фебруар

7.55–9.30 Алпско скијање, велеслалом (м),

М. Вукићевић

11.25–13.00 Алпско скијање, велеслалом (м)

13.30 и 18.00 Хокеј на леду, два меча четвртфинала

20. фебруар

13.00–15.30 Хокеј на леду, меч за бронзу (ж)

16.00–20.13 Клизање, слободни састави (ж)

18.00–21.00 Хокеј на леду, финале (ж)

21. фебруар

13.00–15.33 Хокеј на леду , полуфинале (м)

13.40–15.03 Алпско скијање, слалом (ж), Н. Игњатовић

18.00–20.33 Хокеј на леду, полуфинале (м)

17.10–18.15 Алпско скијање, слалом (ж)

22. фебруар

13.40–15.15 Алпско скијање, слалом (м), М. Вукичевић

16.00–19.30 Хокеј на леду, меч за бронзу (м)

17.00–18.30 Алпско скијање, слалом (м), ако се Вукићевић

пласира директно, а боб у снимку)

17.25–20.00 Боб, четворосед

17.30–20.00 Клизање, егзибиције

23. фебруар

10.25–13.00 Боб, четворосед

13.00–15.58 Хокеј на леду, финале (м)

17.00–19.33 Затварање игара