OKRUGLI STO:

Beograd, 20. novembar 2015.

Sagledavanje Grupacije veledrogerija priUdruženju za farmaceutsku

i medicinsku privredu Privredne komore Srbije

JAVNO PRIVATNI DIJALOGZA ODRŽIVO ZDRAVSTVO

UVOD

Zdravstvene ustanove, a pre svega one koje se finansiraju iz javnih sredstava, sa je-

dne strane obavljaju delatnost koja je u nadležnosti javnih službi – poslove zdravstvene

zaštite, dok sa druge strane posluju kao svako drugo pravno lice, stupajući u obliga-

cione odnose sa privrednim društvima.

Prema pregledu iz Registra koji vodi i objavljuje na svom sajtu Ministarstvo finansija

RS, na dan 09.11.2015. godine zdravstvene ustanove korisnici sredstava RFZO su ima-

li ukupne dospele a neizmirene obaveze u iznosu od 9,7 milijardi dinara.

Dugovanja zdravstvenih ustanova su već dugi niz godina evidentna pojava (odre-

đene zdravstvene ustanove u javnoj svojini su već duži period u posebno teškoj fina-

nsijskoj situaciji, odnosno njihovi računi su ili u određenom vremenskom roku bloki-

rani ili su u kontinuiranoj blokadi računa već duži period, dok su druge prezadužene

što otežava njihovo poslovanje) koja negativno utiče ne samo na poslovanje privred-

nih društava, već i na kvalitet zdravstvene zaštite koja se obezbeđuje građanima.

Prema sagledavanju Grupacije veledrogerija navedene okolnosti nameću potrebu

za zajedničkom analizom odgovornosti i preispitivanja postojećeg modela finansiranja

i obezebeđivanja zdravstvene zaštite.

2

ZAKONSKI OKVIR U KOME POSLUJUZDRAVSTVENE USTANOVE U REPUBLICI SRBIJI

Zdravstvene ustanove obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa Zakonom o zdrav-

stvenoj zaštiti, kao i Zakonom o javnim službama, ali se na njihov rad i poslovanje pri-

menjuju i drugi propisi koji su specifični kada su u pitanju zdravstvene ustanove u jav-

noj svojini, odnosno koje se finansiraju iz javnih sredstava, u kom slučaju se pored osta-

lih zakona primenjuje i Zakon o budžetskom sistemu, kao i Zakon o zdravstvenom osi-

guranju, Zakon o stečaju, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o lokalnoj samoupravi, Za-

kon o javnom dugu i dr. Međutim, na poslovanje zdravstvenih ustanova, odnosno na

preuzimanje i izvršavanje finansijskih obaveza zdravstvenih ustanova, pa i onih u jav-

noj svojini, primenjuju se i drugi propisi koji uređuju poslovanje svih drugih pravnih lica,

uključujući propise o obligacionim odnosima, rokovima izvršenja preuzetih obaveza u

komercijalnim transakcijama, propisi o računovodstvu i reviziji, propisi kojima se ure-

đuje izvršenje i obezbeđenje, i mnogi drugi.

Nadalje, postoji potreba usklađivanja rada zdravstvenih ustanova u javnoj svojini

sa fiskalnim pravilima utvrđenim u Fiskalnoj strategiji koju je donela Vlada za 2015. go-

dinu, sa projekcijom za 2016. i 2017. godinu. Kako su fiskalnim pravilima u navedenom

strateškom dokumentu postavljena ograničenja u fiskalnoj politici kojima se ojačava

budžetska disciplina, poboljšava koordinacija između različitih nivoa vlasti i smanjuje

nesigurnost u pogledu buduće fiskalne politike, neophodno je propisati i način rada

zdravstvenih ustanova u javnoj svojini u pogledu upravljanja preuzetim finansijskim oba-

vezama, kako bi se isti uskladio sa navedenom Fiskalnom strategijom, u kojoj se na-

vodi da su »Osnovni ciljevi ekonomske politike u narednom srednjoročnom periodu:

• uspostavljanje makroekonomske stabilnosti sprovođenjem mera fiskalne kon-

solidacije i jačanjem stabilnosti finansijskog sektora;

• otklanjanje prepreka rastu privredne aktivnosti i konkurentnosti sprovođenjem

sveobuhvatnih strukturnih reformi.«

Imajući u vidu činjenicu da se dugovi zdravstvenih ustanova u javnoj svojini uvećavaju,

a da nije propisan način upravljanja preuzetim finansijskim obavezama zdravstvenih

ustanova u javnoj svojini, postoji realna opasnost, da bi se nastavkom dosadašnjeg

načina rada i poslovanja zdravstvenih ustanova u javnom sektoru u preuzimanju no-

vih finansijskih obaveza, moglo doprineti uvećavanju unutrašnjeg javnog duga, a što

3

je u suprotnosti sa ciljevima koje je Vlada postavila u navedenoj Fiskalnoj strategiji, zah-

tevima Međunarodnog monetarnog fonda u pogledu fiskalne politike javnog sektora

i smanjivanja javnog duga opšteg sektora države, kao i sa zahtevima koje Srbija treba

da postigne u postizanju finansijske discipline javnog sektora, u postupku pregovora

o punopravnom članstvu u EU, odnosno otvaranju pregovaračkih poglavlja sa EU.

Kako je osnivač, a time i vlasnik zdravstvenih ustanova iz Plana mreže zdravstve-

nih ustanova koji donosi Vlada (ustanove u javnoj svojini), Republika, autonomna po-

krajina, odnosno lokalna samouprava, solidarno odgovoran za preuzete obaveze, te kako

se nad zdravstvenim ustanovama ne može sprovesti postupak stečaja, postoji pove-

ćana odgovornost osnivača, odnosno vlasnika za preuzete obaveze zdravstvene usta-

nove u javnoj svojini, polazeći od činjenice da postoji način da zdravstvena ustanova

u javnoj svojini ostvari sredstva za rad iz drugih izvora, pod uslovima propisanim Za-

konom o zdravstvenoj zaštiti, Zakonom o zdravstvenom osiguranju, kao i Zakonom o

budžetskom sistemu.

4

ZDRAVSTVENI SISTEM U REPUBLICI SRBIJI

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, odnosno OECD, Republika Srbija

spada u red zemalja sa najvećim izdvajanjem za zdravstvo, gledajući izdvajanje kao pro-

cenat od bruto nacionalnog dohodka (BDP), bez obzira na činjenicu što su ta izdvaja-

nja nominalno mala. Podaci govore da se za zdravstvenu zaštitu u periodu od 2007-

2013 godine, izdvajalo od 10,2% do 10,6% BDP-a, što je za 2013. godinu iznosilo 475

USD po glavi stanovnika (podaci Svetske banke). Od toga se 60,5% finansiralo iz ja-

vnih rashoda, odnosno Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a razlika je fi-

nasiranje zdravstvene zaštite »iz džepa« građana. 2011. godine je 62,1% zdravstvene

potrošnje finansirano iz javnih sredstava, 2012. 61,2%, što znači da se učešće javnih

finansija u troškovima zdravstvene zaštite iz godine u godinu smanjuje.

Sa druge strane, u Republici Srbiji kontinuirano rastu potrebe građana za zdrav-

stvenom zaštitom, a time rastu i potrebna finansijska sredstva za zadovoljavanje zdrav-

stvenih potreba građana, što je uzrokovano pre svega produžetkom životnog veka sta-

novništva, razvojem nauke, razvojem novih zdravstvenih tehnologija koje nalaze svo-

je mesto u savremenoj medicini, razvojem novih lekova, razvojem zdravstvenih navi-

ka i očekivanim standardom kvaliteta zdravstvene zaštite, i dr. Sa druge strane postoji

kontinuirani nedostatak finansijskih sredstava za zdravstvenu zaštitu, sa kojima se suo-

čavaju sva savremena društva, pa i Srbija, što uslovljava potrebu da se preduzimaju

mere koje će doprinositi većoj finansijskoj disciplini u cilju obezbeđivanja potrebne zdrav-

stvene zaštite, kontrolu zdravstvene potrošnje od strane organa zdravstvene ustanove,

osnivača, odnosno vlasnika, kao i nadležnih državnih organa.

Dok se u Evropi izdvajanje za zdravstvo ne posmatra kao trošak, već kao investici-

ja, jer su zdravi ljudi produktivni, treba napomenuti da je u Srbiji tokom prethodne go-

dine stopa doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje smanjena sa 12,3% na 10,3%

(efekat smanjenja prihoda RFZO iznosi oko 15 milijardi na godišnjem nivou) čime je bu-

džet umanjen za 16,26%. Istovremeno su povećani doprinosi za penziono osiguranje,

sa 24% na 26%. Obrazloženje za smanjenje doprinosa za zdravstvo je bilo da u zdrav-

stvu postoje i drugi izvori sredstava iz kojih se može finansirati zdravstvo, mada se ta

tvrdnja nije pokazala kao tačna. Zdravstvena zaštita u Republici Srbiji se odvija na tri

nivoa: primarnom (dom zdravlja, apoteka, zavod), sekundarnom nivou (bolnica) i ter-

cijlanom nivou (klinika, institut, kliničko-bolnički centar, klinički centar).

5

DECENTRALIZACIJA SISTEMA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

Sve do 2005. godine, javni sektor u državnoj svojini u Republici Srbiji bio je zasnovan

na centralizovanoj organizaciji, odnosno nadležnosti Republike u pogledu osnivanja i

obezbeđivanja uslova i sredstava za rad svih zdravstvenih ustanova iz Plana mreže zdrav-

stvenih ustanova koji donosi Vlada.

Pored činjenice da je takav centralizovani sistem zdravstvene zaštite napušten i

da nije postojao ni u jednoj zemlji Evropske unije, kao ni u zemljama bivše SFRJ, sla-

bosti centralizovanog zdravstvenog sistema bile su mnogobrojne, i odražavale su se

pre svega u zanemarivanju primarnog nivoa zdravstvene zaštite i favorizovanja se-

kundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite od strane centralne vlasti.

Kako bi se uspostavio sistem zdravstvene zaštite zasnovan na principu jačanja ka-

paciteta primarnog nivoa zdravstvene zaštite koja je dostupna svim građanima, i po-

većane odgovornosti lokalnog nivoa vlasti u zadovoljavanju zdravstvenih potreba gra-

đana na teritoriji na kojoj žive i rade, u sprovođenju reforme zdravstvenog sistema i uskla-

đivanja sa osnovnim standardima EU, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti iz 2005. godine,

sproveden je postupak decentralizacije u osnivanju i obezbeđivanju uslova za rad zdrav-

stvenih ustanova na primarnom nivou zdravstvene zaštite (domova zdravlja i apoteka,

kao i posebnih oblika zavoda ), i to prenošenjem osnivačkih prava na opštine, odno-

sno gradove, kao i grad Beograd. Na taj način uspostavljen je koncept društvene bri-

ge za zdravlje na sva tri nivoa teritorijalne organizacije države, i to na nivou Republike,

na nivou autonomne pokrajine i na nivou lokalne vlasti.

Ovaj proces decentralizacije zdravstvenog sistema propraćen je i izmenama u Za-

konu o lokalnoj samoupravi, gde su opštinama date nadležnosti u oblasti primarne zdrav-

stvene zaštite, ali i donošenjem novog Ustava Republike Srbije iz 2006. godine, kojim

se garantuje da opština ima nadležnost u oblasti zdravstvene zaštite.

Preuzeta odgovornost lokalne samouprave za zdravstvenu zaštitu u prethodnom

periodu bile je praćena određenim problemima, pre svega u nedostatku finansijskih

sredstava za vršenje osnivačkih prava i obezbeđivanje drugih obaveza osnivača, tako

da se može očekivati da će se u narednom periodu opštine i gradovi suočiti sa veli-

kim izazovima u oblasti zdravstvene zaštite, kako bi u okviru svojih ustavnih i zakon-

skih ovlašćenja obezbedila uslova za sprovođenje društvene brige za zdravlje stano-

vništva na lokalnom nivou.

6

ISTRAŽIVANJE O STANJU ZDRAVSTVENE ZAŠTITE NA LOKALU

U cilju objektivne analize efekata decentralizacije odgovornosti i primene propisa u zdrav-

stvu, kao i sagledavanja kapaciteta lokalnih samouprava u finansiranju i upravljanju zdrav-

stvenim ustanovama, PKS i NALED sproveli su u oktobru mesecu 2015. godine prvo

sveobuhvatno istraživanje o stanju zdravstvene zaštite na lokalu, na uzorku od 105 op-

ština i gradova Srbije.

Kao ključne izazove u efikasnom sprovođenju decentralizacije u sistemu zdravstvene

zaštite u periodu od 2007. godine, predstavnici lokalnih samouprava su najčešće na-

vodili nedostatak sredstava u lokalnom budžetu, nedovoljnu pripremljenost za preu-

zimanje osnivačkih prava, kao neadekvatne propise u oblasti zdravstvene zaštite, po-

sebno u odnosu na definisanje jasnih nadležnosti u ovoj oblasti.

7

IZVOD IZ STUDIJE»FUNKCIONISANJE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE NA LOKALU«

Na upitnik je odgovorilo ukupno 105 lokalnih samouprava, odnosno 58,2% anke-

tiranih gradova i opština (21 grad i 84 opštine).

U nameri da istražimo poziciju zdravstva među prioritetnim delatnostima na lokalnom

nivou, kroz sagledavanje najznačajnih budžetskih izdvajanja po namenama, i to za 2014.

odnosno 2015. godinu, zdravstvo se tek u 2,11% opštinskih ili gradskih budžeta u 2014.

godini našlo među pet najvećih budžetskih izdvajanja. Iako je taj procenat udvostru-

čen u 2015. godini (4,21%), zdravstvo je i dalje daleko od prioritetnih delatnosti u po-

gledu finansiranja na lokalnom nivou (Grafikon 1.)

8

0.00

1,000,000,000.00

2,000,000,000.00

3,000,000,000.00

4,000,000,000.00

5,000,000,000.00

6,000,000,000.00

7,000,000,000.00

8,000,000,000.00

tekućitroškovi

komunalnainfrastruktura

subvencije opš� razvoj socijalnadavanja

komunalnedelatnos�

obrazovanje

2014

2015

Grafikon 1 Uporedni grafički prikaz distribucije najvećih budžetskih sredstava

Posebne aproprijacije za obezbeđivanje i sprovođenje zdravstvene zaštite ne po-

stoje kod čak 18 opština i pretpostavljeno se funkcija zdravstva ostvaruje kroz druge

budžetske pozicije (Grafikon 2.)

Na osnovu podataka koje su dostavile ispitivane lokalne samouprave, udeo sredstava

koji se izdvajaju za zdravstvo iz lokalnih budžeta je ispod jednog procenta. Ohrabruju pro-

jekcije za 2016. godinu, koje obećavaju značajniji rast ovog udela (Grafikon 3.).

9

80.43%

19.57%

da ne

Grafikon 2 Procenat opština ili gradova sa posebnim namenskim sredstvima za zdravstvo

0.0000%0.2000%0.4000%0.6000%0.8000%1.0000%1.2000%1.4000%1.6000%1.8000%

2012 2013 2014 2015 2016

Grafikon 3 Procentualno učešće izdvajanja za zdravstvo iz budžeta lokalne samouprave

Anketirane lokalne samouprave koje su imale programski vid finansiranja zdravstvene

zaštite izdvojile su ukupno u poslednjih pet godina 266.824.212,40 dinara. Struktu-

ra ovih posebnih programa je heterogena i prikazana je na Grafikonu 4.

Sagledavajući strukturu izdvajanja za zdravstvo po određenim stavkama, očigledan

je konstantan trend izdvajanja za investiciona ulaganja, tekuće održavanje, nabavku

nemedicinske opreme i finansiranje kadra iznad ugovorenog broja (Grafikon 5.)

10

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

Grafikon 4 Zastupljenost najčešćih vrsta programa finansiranih od strane opština ili gradova

Obaveze prema dobavljačima lekova i medicinskih sredstava do sada nisu zauzi-

male značajniji udeo u izdvajanju za zdravstvo iz lokalnog budžeta. Shodno obaveza-

ma, u smislu dospelih i ukupnih dugova zdravstvenih ustanova prema dobavljačima,

ispitane lokalne samouprave planiraju višestruko uvećanje ove budžetske stavke već

u 2016. godini (Grafikon 6.)

11

0.00

100,000,000.00

200,000,000.00

300,000,000.00

400,000,000.00

500,000,000.00

600,000,000.00

700,000,000.00

2012

2013

2014

2015

Grafikon 5 Raspored sredstava po stavkama (2012-2015)

0.00

10,000,000.00

20,000,000.00

30,000,000.00

40,000,000.00

50,000,000.00

60,000,000.00

70,000,000.00

80,000,000.00

2012 Total 2013 Total 2014 Total 2015 Total 2016 Total

Grafikon 6 Obaveze prema dobavljačima lekova i medicinskih sredstava

Veoma važna stavka finansirana iz lokalnog budžeta za zdravstvo, jesu obaveze po

presudama. One se pre svega odnose na presude iz radnih sporova, ali i presude po

osnovu neizmirenih obaveza po različitim stavkama (Grafikon 7)

Od ispitivanih 95 lokalnih samouprava, kod 70 je precizno iznet dospeli dug zdrav-

stvenih ustanova čiji su osnivači, i to na dan 30.09.2015. godine. Zabrinjava podatak

da jedan nezanemarljiv broj opština i gradova ne raspolaže navedenim podacima ili te

podatke nije uneo u anketni list.

U navedenom kontekstu održivosti finansiranja, a posmatrajući pojedine zdravstvene

ustanove čiji su osnivači, domovi zdravlja su u gotovo 60% slučajeva ocenjeni kao naj-

problematičniji, dok je sa apotekama to bio slučaj u oko 20% ispitivanih gradova i op-

ština (Grafikon 8.)

12

0.00

10,000,000.00

20,000,000.00

30,000,000.00

40,000,000.00

50,000,000.00

60,000,000.00

70,000,000.00

2012 Total 2013 Total 2014 Total 2015 Total 2016 Total

Grafikon 7 Obaveze po presudama

0.00%

10.00%

20.00%

30.00%

40.00%

50.00%

60.00%

70.00%

Dom zdravlja Apoteka Zavod

Grafikon 8 Najproblematičnija ustanova u pogledu održivosti finansiranja

Polazeći od iskustva stečenog od momenta preuzimanja osnivačkih prava, ispiti-

vane lokalne samouprave su kao najznačajnije razloge za otežano funkcionisanje zdrav-

stvenih ustanova čiji su osnivač navele: propise koji regulišu oblast zdravstvene zaštite,

manjak kadra u zdravstvenim ustanovama, kao i neodgovarajuću strukturu zaposlenih

i posebno nedostatak finansijskih sredstava (Grafikon 9.)

13

0.00%

10.00%

20.00%

30.00%

40.00%

50.00%

60.00%

70.00%

80.00%

90.00%

Grafikon 9Najznačajniji problemi u vršenju osnivačkih prava

Rezultati ispitivanja regulatornog okvira za funkcionisanje finansiranja zdravstve-

nih ustanova, čiji su osnivači gradovi i opštine tj. koji propisi se ocenjuju kao najveća

prepreka za održivo finansiranje, najčešće obeleženi odgovori su se odnosili na: Pra-

vilnik o ugovaranju zdravstvene zaštite RFZO, kao i na sistemske zakone iz oblasti zdrav-

stva (Grafikon 10.)

14

0.00%

10.00%

20.00%

30.00%

40.00%

50.00%

60.00%

Zakon ozdravstvenoj

zaš��

Zakon ozdravstvenom

osiguranju

Zakon o lokalnojsamoupravi

Zakon ofinansiranju

lokalnesamouprave

Zakon o javnomzdravlju

Zakon o javnimnabavkama

Uredba o Planumreže

zdravstvenihustanova u RS

Pravilnik ougovaranjuzdravstvenezaš�te RFZO

Grafikon 10 Najproblematičniji propisi za funkcionisanje finansiranja zdravstvenih ustanova

S obzirom na činjenicu da održivo finansiranje zdravstvenih ustanova predstavlja

jedan od gorućih problema na lokalnom nivou, opštine i gradovi su kao ključne razlo-

ge za to najčešće navodili nedostatak sredstava u lokalnom budžetu, kao i sredstava

sa republičkog nivoa, predviđena Pravilnikom o ugovaranju zdravstvene zaštite RFZO.

U daleko manjem procentu su bili obeleženi neadekvatna kontrola i neracionalno tro-

šenje postojećih sredstava (Grafikon 11.)

15

0.00%

10.00%

20.00%

30.00%

40.00%

50.00%

60.00%

70.00%

80.00%

90.00%

Nedostatak finansijskihsredstava u lokalnom

budžetu

Nedostatak finansijskihsredstava sa

republičkog nivoa(RFZO i Ministarstvo

zdravlja)

Nedovoljna kontrola inadzor nad trošenjemfinansijskih sredstavazdravstvenih ustanova

Neracionalano trošenjepostojećih sredstava

Loša komunikacija saMinistarstvom zdravlja

Loša komunikacija saRFZO

Grafikon 11 Ključni problemi u finansiranju

SNABDEVANJE ZDRAVSTVENIH USTANOVA LEKOVIMAI MEDICINSKIM SREDSTVIMA

Zdravstvene ustanove iz Plana mreže zdravstvenih ustanova koji donosi Vlada, snab-

devaju se lekovima i medicinskim sredstvima koji se propisuju i izdaju na teret sred-

stava obaveznog zdravstvenog osiguranja po sprovedenim postupcima javnih nabav-

ki ustanova kao i po sprovedenim postupcima centralizovane javne nabavke koje spro-

vodi Republički fond za zdravstveno osiguranje u ime i za račun zdravstvenih ustano-

va iz Plana mreže, koje u skladu sa zakonom imaju pravni položaj korisnika javnih sred-

stava (indirektni korisnici sredstava organizacije obaveznog socijalnog osiguranja).

Nadalje, zdravstvene ustanove iz Plana mreže naručuju od dobavljača i lekove koji

nisu na Listi lekova RFZO, tako da za takve lekove ne postoji obaveza RFZO da obez-

beđuje finansijska sredstva, već postoji obaveza da takve lekove plaćaju same zdrav-

stvene ustanove iz svojih sredstava (ostvarenih prodajom lekova pacijentima, odno-

sno pružanjem odgovarajućeg vida zdravstvene zaštite na tržištu).

Na osnovu sprovedenog postupka javnih nabavki, bilo da ga sprovodi svaka zdrav-

stvena ustanova pojedinačno ili RFZO kao telo za centralizovane javne nabavke, sva-

ka pojedinačna zdravstvena ustanova iz Plana mreže, ugovorom preuzima obavezu da

plaća naručene i preuzete vrste i količine lekova i medicinskih sredstava. iz sredsta-

va koja se obezbeđuju u njihovom finansijskom planu, a na osnovu ugovora o finansiranju

zdravstvene zaštite koji se zaključuje za svaku kalendarsku godinu sa RFZO, odnosno

u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžet za određenu budžetsku godinu.

Zdravstvene ustanove preuzimaju obavezu da plaćanje vrše u rokovima koji su pro-

pisani Zakona o rokovima izmirivanja novčanih obaveza u novčanim transakcijama. Tako

propisani rokovi plaćanja bitan su element ugovora, i preuzeti su u pojedinačnim ugo-

vorima koji su zaključeni sa najpovoljnijim dobavljačima. Dok je ovaj rok za Republički

fond za zdravstveno osiguranje i njegove korisnike počev od 2015. godina - 90 dana,

veledrogerije kao privredni subjekti moraju svoje obaveze prema dobavljačima da iz-

miruju u roku od 60 dana, a zbog velikog i dugotrajnog raskoraka, nova sredstva za fi-

nansiranje nabavke lekova obezbeđuju iz nepovoljnih kredita. Za ovakvu razliku u bro-

ju dana plaćanja ne postoji nikakvo tržišno opravdanje.

Postupak centralizovane javne nabavke lekova prepoznat je kao najefikasniji način

za ostvarivanje ušteda i zato su ga veledrogerije, članice Grupacije veledrogerija pri Udru-

16

ženju za farmaceutsku i medicinsku privredu Privredne komore Srbije, podržale upr-

kos uočenim nedostacima. Veledrogerije u postupku centralizovanih javnih nabavki preu-

zimaju obavezu snabdevanja svih zdravstvenih ustanova iz Plana mreže, pri čemu su

obavezne da zaključe ugovore sa svim ustanovama iz Plana mreže, odnosno i sa zdrav-

stvenim ustanovama koje su prezadužene ili blokirane (RFZO u dokumentaciji za cen-

tralizovanu javnu nabavku daje i spisak svih ustanova iz Plana mreže sa obavezom da

ponuđači sa svima njima zaključe ugovore o snabdevanju iako je u tom momentu sa-

svim jasno da takve prezadužene zdravstvene ustanove ili one kojima su računi u vi-

šemesečnoj blokadi, neće biti u mogućnosti da i pored potpisivanja ugovora sa do-

bavljačima izvršavaju svoje novopreuzete obaveze).

Na sajtu Fonda je objavljen podatak da je centralizovanom nabavkom (CJN) za le-

kove za 2014. godinu postignuta ušteda u iznosu od 25 miliona evra.

U postupcima centralizovanih javnih nabavki RFZO i javnih nabavki zdravstvenih usta-

nova zahtevaju se bankarske garancije ne samo za ispunjenje ugovornih obaveza, već

i za ozbiljnost ponude, pri čemu dolazi do preklapanja garancija. Dodatno, veledroge-

rije svoja plaćanja prema proizvođačima obezbeđuju izdavanjem skupih bankarskih ga-

rancija, što podrazumeva uredno plaćanje u ugovorenim rokovima. S druge strane, po-

traživanja veledrogerija prema zdravstvenim ustanovama su u potpunosti neobezbe-

đena i teret kašnjenja u plaćanju od strane zdravstvenih ustanova odnosno izostanak

plaćanja za isporučene lekove i medicinska sredstva snose veledrogerije, kao spona

između proizvođača i ustanova. Sa stanovišta banaka, svaka izdata bankarska garancija

ima tretman kredita i garancije za sobom povlače i sredstva obezbeđenja, čime se, u

nedostatku kontragarancija, smanjuje kreditni potencijal privrednih društava i ograni-

čava ulaganje u razvoj.

17

UKUPAN BROJ ZAKLJUČENIH UGOVORA PO CJNRFZO U 2015. GODINI NA DAN 31.10.2015.

UKUPAN BROJ ZAKLJUČENIH UGOVORA PO JN ZUU 2015.GODINI NA DAN 31.10.2015.

8,657 1, 2 3,072 1

1 Broj zaključenih ugovora se odnosi samo na veledrogerije članice Grupacije veledrogerija PKS2 Ne uključuje broj ugovora koji će biti zaključeni po sprovedenoj CJN za lekove sa A i A1 Liste lekova

iz novembra meseca

18

RFZO CJN2015-

kriterijumnajniža

ponuđenacena

VREDNOST NABAVKEPREMA CENAMA IZ LISTE

LEKOVA RFZO

PROCENJENAVREDNOST JAVNE

NABAVKE

VREDNOST NABAVKESHODNO NAJPOVOLJNIJIM

PONUDAMA

UČEŠĆEČLANICA

GRUPACIJEUŠTEDA RFZO

B Lista 8,170,385,883.30 8,002,989,645.20 6,533,147,577.63 80% 1,637,238,305.67

C Lista 4,762,790,920.00 4,748,441,648.57 4,124,370,193.39 28% 638,420,726.61

citostaticisa B Liste

1,635,868,851.00 958,385,610.65 852,782,340.33 99.89% 783,086,510.67

A i A1Lista jan

9,727,172,951.00 9,704,011,872.35 9,002,045,538.53 94.77% 725,127,412.47

A i A1Lista avg

18,867,650,204.00 18,867,650,204.00 17,647,104,172.60 96% 1,220,546,031.40

ukupno 43,163,868,809.30 42,281,478,980.77 38,159,449,822.48 80% 5,004,418,986.82

Tabela 1 Sprovedeni postupci CJN 2015. RFZO – jedini kriterijum najniža ponuđena cena.Sve uštede pripadaju RFZO.

Ukupno potrebno 17,6 mil eur (8,15 mil eur za ozbiljnost ponude(1%) i 9,53 mil eur

za dobro izvršenje posla (3%)) sredstava obezbeđenja za bankarske garancije. Ukupan

trošak bankarskih garancija 16,39 mil rsd.

19

CJN2015.

Vrednost JN poFond cenama

1.1.2015.

Bank.garancije za

ozbiljnostponude (1%)

Trošak bank.garancije za

ozbiljnostponude

periodsnabdevanja

rok važenjagarancija

Bank garancijeza dobro

izvršenje posla(3%)

Trošak bank.garancije za

dobro izvršenjeposla

Lekovi saliste A i A1

9,727,172,951 266,108,392 1,995,813 6 meseci 3 kvartala 270,061,366 2,700,614

Lekovi saliste B

8,170,385,883 154,210,524 1,156,579 15 meseci 6 kvartala 195,994,427 3,429,902

Citostaticisa B liste

1,635,868,851 22,192,572 166,444 16 meseci 6 kvartala 25,583,470 447,711

Lekovi saliste C

4,762,790,920 50,361,983 377,715 17 meseci 7 kvartala 123,731,106 2,474,622

Lekovi saliste A i A1

avgust18,867,650,204 485,538,208 3,641,537 12 meseci 5 kvartala 529,413,125 7,941,197

UkupnoRSD

43,163,868,809 978,411,678 7,338,088 1,144,783,495 9,052,849

UkupnoEUR

8,153,431 61,151 9,539,862 75,440

Ozbiljnost ponude Dobro izvršenje posla

Tabela 2 Pregled vrednosti i troškova bankarskih garancija u postupcima CJN 2015

TREND (PRAKSA) KONTINUIRANOG KAŠNJENJA U PLAĆANJU

Kontinuirano postoji problem kod određenog broja zdravstvenih ustanova koje imaju

kašnjenje u izmirivanju preuzetih obaveza a što je u suprotnosti sa Zakonom o roko-

vima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Sl. glasnik RS", br.

119/2012). Kao razlog neizmirivanja obaveza u skladu sa Zakonom utvrđenim rokovi-

ma navodi se nedostatak finansijskih sredstava, bez obzira na činjenicu da RFZO re-

dovno obezbeđuje potrebna sredstva zdravstvenim ustanovama, u skladu sa finansijskim

planom RFZO za određenu budžetsku godinu.

U 2012. godini Republika Srbija je preuzela kao javni dug plaćanje neplaćenih oba-

veza zdravstvenih ustanova iz Plana mreže prema veledrogerijama za isporučene le-

kove i medicinska sredstva preko ugovorenih sredstava, na osnovu Zakona o preuzi-

manju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke le-

kova i medicinskog materijala i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike, kojim su

kumulirani dugovi 170 zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu ispo-

ruke lekova i medicinskih sredstava u ukupnom iznosu od 4,99 milijardi dinara, pret-

voreni su u javni dug sa rokom otplate od tri godine i bez obračunate kamate.

Paralelno sa plaćanjem ranije preuzetih obaveza po osnovu javnog duga koje ure-

dno izmiruje Republika iz sredstava budžeta, navedene zdravstvene ustanove i nada-

lje stvaraju nove obaveze po osnovu isporučenih lekova a koje ne izmiruju u ugovore-

nim, odnosno propisanim rokovima prema dobavljačima.

Na osnovu informacije iz Biltena Komore zdravstvenih ustanova Srbije od ukupno

346 zdravstvenih ustanova njih 48 ili 14% je u 2014. godini imalo manjak prihoda i pri-

manja – deficit. U prvih devet meseci 2015. godine, od ukupno 345 zdravstvenih usta-

nova manjak novčanih priliva je iskazalo 129 ustanova ili 37%. Zbirno zdravstvene usta-

nove su u posmatranom periodu iskazale višak novčanih priliva (razlika između ukup-

nih prihoda i primanja i ukupnih rashoda i izdataka) u iznosu od 889.573 hiljade dinara

(u istom periodu u 2014. godini višak novčanih priliva je iznosio 3.871.903 hiljade di-

nara). Od tekućih rashoda, najveći deo je izdvojen za rashode za zaposlene 57,28%,

zatim za usluge i robu 37,63%, otplatu kamata 0,70% i ostale rashode 4,39%.

Na dan 31.10.2015. samo 10 članica Grupacije veledrogerija ima potraživanja pre-

ma ZU iz Plana mreže u iznosu od 10,6 mlrd rsd, od čega je dospelo 3,1 mlrd rsd.

Napominjemo da će dug apoteka početkom februara 2016. godine biti znatno veći,

20

kada dospevaju obaveze na osnovu započetih isporuka po sprovedenoj centralizova-

noj javnoj nabavci za lekove sa A i A 1 Liste lekova za period od 12 meseci, ukupne vred-

nosti 17 milijardi dinara.

Posebno je prisutan trend ubrzanog prezaduživanja i nemogućnosti plaćanja od sta-

ne apoteka iz Plana mreže a za isporučene lekove po CJN, s tim da svi pokazatelji uka-

zuju da će se isti nastaviti i da će sve veći broj apoteka dolaziti u situaciju da ne može

da izmiruje svoje obaveze, odnosno da će im računi biti blokirani.

Uslovi poslovanja apoteka imaju za posledicu da su apoteke u državnom sektoru

u periodu I-VI 2015. godine ostvarile manjak prihoda i primanja u odnosu na ostvare-

ne rashode i izdatke za 0,16%. U strukturi prihoda i primanja najveće učešće apote-

ke ostvaruju iz sredstava RFZO sa 62,76%, a ostvareni su manje za 5,59% u odnosu

na isti period u 2014 godini. Ostali prihodi iz drugih izvora (sopstveni prihodi), kao dru-

gi po procentu učešća od 37,10%, ostvareni su u iznosu manjem za 203 mil. rsd. Ostva-

reni prihodi od lokalne samouprave, odnosno osnivača, ostvareni su sa učešćem od

0,14% i manji su i u finansijskom i procentualnom učešću u odnosu na 2014 godinu.

U strukturi tekućih rashoda apoteka u posmatranom periodu najveće učešće od

82,32% ostvaruju sredstva za plate zaposlenih. Rashodi za usluge i robu učestvuju sa

15,49%, koji obuhvataju stalne troškove, troškove popravke i održavanja, usluge po ugo-

voru, medicinski i laboratorijski materijal, troškovi održavanja higijene i drugo. Apote-

ke nisu u mogućnosti da se finansiraju iz zakonom propisanih marži od 12% za izda-

vanje lekova na recept (prosečna cena leka na recept u 2014. je 314,13 rsd, u 2015.

281,46 rsd) i 4% za izdavanje pomagala.

21

ZU/APOTEKEIZ PLANAMREŽE

% dospeo/ukupan dug

Ukupan dugkomercijalna i fond

roba

Dospeo dugkomercijalna i fond

roba

% dospeo/ukupan dug

Ukupan dug po JNna teret RFZO

Dospeo dugpo JN na

teret RFZO

Zdravstveneustanove

25% 3,793,569,972.59 935,719,344.89 22% 3,806,317,599.56 850,043,699.80

Apoteke 32% 6,852,348,028.54 2,199,505,295.34 30% 5,072,184,483.68 1,529,250,716.84

ZU/APOTEKE 29% 10,645,918,001.13 3,135,224,640.23 27% 8,878,502,083.24 2,379,294,416.64

Tabela 3 Dugovanja zdravstvenih ustanova iz Plana mreže prema 10 veledrogerija članica Gru-pacije veledrogerija

Uvođenjem cene kao jedinog kriterijuma u postupku CJN, svi efekti sniženja cena,

tj. popusta su pripali RFZO-u. Apotekarske ustanove su izgubile mogućnost da, pored

redovnih zakonom utvrđenih marži, ostvare i dodatne kase i bonitete koji su im omo-

gućavali da izmiruju obaveze za zakupe lokala, plate zaposlenih i druge troškove i da

profitabilno posluju. U cilju snabdevanja lekovima stanovnika određenih područja, ove

apoteke imaju svoje ogranke i na mestima gde ne postoji ekonomska opravdanost po-

slovanja.

Sa druge strane, ne treba zaboraviti da maloprodaje robe široke potrošnje imaju

prosečne marže od 25%, a nisu obavezne da ispunjavaju stroge propise za promet robe

kao što je to slučaj sa prometom lekova. Dodatno, pored izdavanja lekova na recept,

farmaceuti u apotekama vrše i usluge preventivnog savetovanja stanovništva o ra-

cionalnoj i pravilnoj primeni lekova, prate i primenjuju nova saznanja o lekovima čime

doprinose unapređenju farmakoterapijskih mera, prate i prijavljuju neželjene reakcije

na lek, izveštavaju o utrošku lekova, analiziraju potrebe i planiraju snabdevanje u ci-

lju racionalne nabavke lekova.

Ukupno 37 apoteka iz Plana mreže ima dospeo dug prema dobavljačima na dan

12.11.2015. godine od 2.391 milijardi RSD, od čega samo 10 apoteka ima dospeo dug

preko valute od 2,31 milijardi.

Zbog dospelih a neplaćenih obaveza prema poveriocima, svakodnevno se u blo-

kadi nalazi između 15 i 20 zdravstvenih ustanova u iznosu većim od 600 miliona di-

nara. Ovim ustanovama, i pored činjenice da RFZO ima zaključene ugovore sa istim za

pružanje zdravstvene zaštite, RFZO ne prenosi sredstva za zdravstvenu zaštitu koja su

planirana u finansijskom planu RFZO, kako ih ne bi nenamenski trošila, osim za plate

ili u slučaju kada Vlada donese odgovarajući zaključak kojim se nalaže RFZO da vrši di-

rektno plaćanje dobavljačima za lekove, medicinska sredstva i dr, ali za sve to vreme

se dospeli dug po osnovu ranije isporučenih lekova ne umanjuje ili ne servisira (isti se

samo uvećava, dok se samo plaćaju tekuće obaveze koji padaju na teret RFZO na osno-

vu zaključka Vlade).

22

Problemi sa likvidnošću zdravstvenih ustanova ozbiljno narušavaju stabilnost po-

slovanja i likvidnost veledrogerija, te se nameću sledeća pitanja na koja nisu dobije-

ni odgovori od nadležnih organa:

1) da li postoji pravni osnov da zdravstvene ustanove iz Plana mreže koje su pre-

zadužene, odnosno kod kojih postoji preteća nesposobnost plaćanja svojih preuzetih

obaveza, odnosno koje imaju dospele a nenaplaćene obaveze za ranije isporuke le-

kova i medicinskih sredstava po osnovu javnih nabavki iz prethodnog perioda - zaključuju

nove ugovore sa dobavljačima lekova i medicinskih sredstava o snabdevanju zdravstvene

ustanove za naredni period, odnosno iz sredstava koja su planirana za novu budžet-

sku godinu. Evidentno je da su stara dugovanja u takvom iznosu da bi se sa novim oba-

vezama prevazilazila ukupna sredstva za lekove i medicinski materijal koja su planirana

u jednoj budžetskoj godini na odgovarajućoj aproprijaciji, odnosno da kumulirane oba-

veze, kako prenete iz prethodne godine, tako i novopreuzete prevazilaze iznos plani-

ran u aproprijaciji, tako da je očigledno da se novonastale obaveze ne mogu plaćati

u rokovima propisanim Zakonom i odredbama zaključenog ugovora,

2) da li postoji pravni osnov da zdravstvene ustanove iz Plana mreže čiji su raču-

ni u blokadi za period koji je duži od 30, odnosno 45 dana od dana dospelosti obave-

ze, zaključuju nove ugovore sa dobavljačima lekova i medicinskih sredstava o snab-

devanju zdravstvene ustanove za naredni period, odnosno iz sredstava koja su plani-

rana za novu budžetsku godinu. Evidentno je da su stara dugovanja u takvom iznosu

da bi se sa novim obavezama prevazilazila ukupna sredstva za lekove i medicinski ma-

terijal koja su planirana u jednoj budžetskoj godini na odgovarajućoj aproprijaciji, od-

nosno da kumulirane obaveze, kako prenete iz prethodne godine, tako i novopreuze-

te prevazilaze iznos planiran u aproprijaciji, tako da je očigledno da se novonastale oba-

veze ne mogu plaćati u rokovima propisanim Zakonom i odredbama zaključenog ugo-

vora),

3) da li postoji pravni osnov da RFZO zahteva od ponuđača u postupku centralizovanih

javnih nabavki lekova i medicinskih sredstava, zaključivanje pojedinačnih ugovora sa

zdravstvenim ustanovama koje se nalaze u situaciji koja je navedena u tač. 1) i 2), od-

nosno da li postoji pravni osnov da RFZO u tenderskoj dokumentaciji na osnovu koje

se sprovode centralizovane javne nabavke, unosi kao uslov da ponuđači imaju obavezu

da zaključuju ugovore o snabdevanju sa svima ustanovama iz Plana mreže, bez obzi-

ra na poznatu činjenicu da su njihovi računi blokirani ili da su neke od tih ustanova pre-

zadužene, o čemu podatke objavljuje Ministarstvo finansija i koji na taj način predstavljaju

javno dostupne podatke, odnosno koji se vode u nadležnim javnim registrima (a da ne

23

postoje dodatna sredstva koja bi se obezbedila zdravstvenim ustanovama za izmiri-

vanje ranijih neizmirenih i dospelih dugova, odnosno da osnivači nisu iskazali sprem-

nost da postupe u skladu sa članom 14. stav 3. Zakona o stečaju),

4) da li osnivači zdravstvenih ustanova iz Plana mreže koje ispunjavaju uslove iz tač.1)

i 2), mogu u svakom momentu da budu solidarno odgovoran za obaveze takvih zdrav-

stvenih ustanova, u skladu sa članom 14. stav 3. Zakona o stečaju, odnosno koji su

zakonom dozvoljeni mehanizmi (način i postupak) pokretanja te odgovornosti od stra-

ne poverilaca.

24

UPRAVLJANJE PREUZETIM FINANSIJSKIM OBAVEZAMA

Cilj upravljanja preuzetim finansijskim obavezama predstavlja potrebu zdravstve-

ne ustanove da se stvore uslovi za nesmetano obavljanje zdravstvene delatnosti koje

neće biti opterećeno problemima finansijske prirode. Takođe je cilj upravljanja preu-

zetim finansijskim obavezama i u prevenciji nastanka mogućih finansijskih problema,

odnosno stvaranje uslova da se zdravstvenoj ustanovi omogući da kontinuirano pru-

ža zdravstvenu zaštitu bez povremenih ili trajnih problema u nabavci lekova i medicinskog

potrošnog materijala na koji način mogu nastati štetne posledice za pacijente.

Da bi se rešio problem zdravstvenih ustanova koje kasne u izmirivanju obaveze po-

trebno je veće angažovanje osnivača zdravstvenih i apotekarskih ustanova, odnosno

lokalne samouprave, pokrajine i Republike. Velika je odgovornost lokalnih samoupra-

va koje moraju u skladu sa zakonom preko svojih organa upravljanja, upravnim i nadzornim

odborima domova zdravlja i apoteka da obezbede pravilno upravljanje finansijskim sred-

stvima, a polazeći pre svega od odgovornosti za preuzete obaveze iz člana 54. Zako-

na o budžetskom sistemu, kao i od odgovornosti za raspolaganje finansijskim sred-

stvima na način kako je to propisano članom 159. Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Naročita pažnja mora biti usmerena na uređivanje ispunjenosti uslova za sprovo-

đenje postupka javnih nabavki, a u pogledu obezbeđivanja finansijskih sredstava u fi-

nansijskom planu ili na drugi način (obezbeđivanjem dodatnih sredstava od strane osni-

vača, odnosno solidarnog preuzimanja obaveze osnivača, odnosno vlasnika, kako je

to propisano članom 14. stav 3. Zakona o stečaju).

Ovde treba imati u vidu i činjenicu da je u poslednjim izmenama i dopunama Za-

kona o javnim nabavkama, upravo menjana odredba o obezbeđenim finansijskim sred-

stvima kao preduslova za sprovođenja javnih nabavki od strane naručioca. Kao obra-

zloženje za takve izmene u Zakonu o javnim nabavkama, upravo je naveden kao raz-

log da se pitanje obezbeđivanja finansijskih sredstava uređuje drugim sistemskim za-

konima. Postupak javnih nabavki može se pokrenuti samo do iznosa raspoloživih fi-

nansijskih sredstava zdravstvene ustanove u finansijskom planu, uzimajući u obzir sve

druge finansijske obaveze, kao i prenete iz prethodnog perioda, odnosno uzimajući u

obzir sredstva koja će obezbediti osnivač, odnosno koje će on kao solidarni dužnik iz-

vršiti prema drugim pravnim licima (a ne kao što je to do sada bio slučaj polazeći isklju-

čivo od planiranih sredstava u finansijskom planu, bez obzira na druge, odnosno pre-

25

nete obaveze iz prethodnog perioda, tako da za preuzimanje novih obaveza preosta-

je manji iznos finansijskih sredstava od planiranog u finansijskom planu na odgovarajućoj

aproprijaciji). Zdravstvena ustanova u javnoj svojini koja ima finansijske teškoće, du-

žna je da postupa u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima i da do tog izno-

sa preuzima nove obaveze, što je u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.

Neophodno je uspostaviti sporazumno finansijsko preuređivanje dužničko-pove-

rilačkih odnosa između zdravstvene ustanove kao dužnika (na strani dužnika pojavljuje

se i osnivač, odnosno vlasnik) i drugih pravnih lica kao poverilaca, kako bi se na po-

voljniji način regulisali njihovi odnosi, kroz institucionalno posredovanje Privredne ko-

more Srbije koja u tim poslovima ima veliko iskustvo, odnosno najveće iskustvo u Re-

publici Srbiji u primeni pravila međunarodne arbitraže, odnosno pravila domaće arbi-

traže, koja će biti osnov mirnog rešavanja spornih odnosa i uspostavljanja novih duž-

ničko-poverilačkih odnosa između zdravstvene ustanove i poverilaca.

Sporazumno finansijsko preuređivanje dužničko-poverilačkih odnosa između

zdravstvenih ustanova i drugih pravnih lica predstavlja vansudski postupak rešavanja

njihovih odnosa, čime se izbegavaju dugi i skupi sudski postupci, a do zajedničkog re-

šenja dolazi se u kraćem roku, čime se stvaraju uslovi za nastavak poslovne saradnje

zasnovane na novim, preuređenim dužničko-poverilačkih odnosa. Takođe je cilj ovakvog

sporazumnog finansijskog preuređivanja dužničko-poverilačkih odnosa i blagovreme-

no prepoznavanje i rešavanje finansijskih poteškoća sa kojom se suočava zdravstve-

na ustanova i stvaranja uslova za normalan rad zdravstvene ustanove i drugih pravnih

lica, odnosno za ispunjavanje obaveza prema poveriocima, kako bi se stvorili uslovi za

kontinuirano pružanje zdravstvene zaštite.

26

INICIJATIVA

Polazeći od pretpostavke da svi učesnici žele održiv sistem snabdevanja lekovima, ne-

ophodno je:

1. Uspostaviti održiv način finansiranja zdravstvene zaštite i likvidnosti zdravstvenih

ustanova, počev od realnih procena potreba usklađenih sa stvarnim finansijskim

kapacitetima (preuzimanje obaveza i ugovaranje u skladu sa finansijskim moguć-

nostima)

2. Uspostaviti sistem obezbeđenja realnih prihoda zdravstvenih ustanova, počev od

utvrđivanja troškova prometa na malo kod apoteka u iznosu dovoljnom za izmirenje

svih preuzetih obaveza, pa do transfera adekvatnih sredstava iz budžeta Republike

Srbije za 1,37 miliona osigurana lica po članu 22. Zakona o zdravstvenom osigu-

ranju, za koje se izdvaja iznos od samo 4,68 eura po osiguraniku za lekove i le-

čenje na godišnjem nivou

3. Uspostaviti sistem da sopstveni prihodi koje ostvare zdravstvene ustanove osta-

ju zdravstvenim ustanovama kao prihod, a Pravilnikom o ugovaranju zdravstvene

zaštite uvažiti realne potrebe ustanova

4. Uspostaviti odgovornost osnivača prezaduženih i blokiranih zdravstvenih ustanova

za namensko trošenje sredstava RFZO i solidarnu odgovornost osnivača ovih usta-

nova za preuzete obaveze jer se za zdravstvene ustanove u javnoj svojini ne može

sprovesti postupak stečaja, te postoji potreba povećane odgovornost osnivača,

polazeći od činjenice da zdravstvene ustanove ostvaruju sredstva i iz drugih izvora

5. Uspostaviti sistem finansijske discipline zdravstvenih ustanova u pogledu na-

menskog trošenja sredstava, uz pojačanu i po nadležnostima definisanu kontro-

lu namenskog trošenja sredstava od strane osnivača, Republičkog fonda za zdrav-

stveno osiguranje i Državne revizorske institucije

27

6. Uspostaviti sistem finansijske discipline zdravstvenih ustanova kroz prethodno

davanje saglasnosti osnivača, odnosno vlasnika na preuzimanje novih finansijskih

obaveza prilikom ugovaranja, radi sprečavanja mogućnosti nastanka štetnih po-

sledica po zdravstvenu ustanovu u javnoj svojini

7. Uspostaviti jednakost međusobnih prava i obaveza dobavljača i zdravstvenih usta-

nova u ugovaranju i izvršavanju ugovorenih obaveze, naročito u pogledu međusobnog

izdavanja sredstava finansijskog obezbeđenja kao garancija za uredno izvršenje

obaveza, i to uspostavljanjem obaveze izdavanja sredstava finansijskog obezbe-

đenja veledrogerijama od strane zdravstvenih ustanova koje se nalaze u Pregle-

du iz registra po Zakonu o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim

transakcijama koje objavljuje Ministarstvo finansija, kao garanciju za uredno pla-

ćanja obaveza po sprovedenim Centralizovanim javnim nabavkama

8. Predlaže se imena i dopuna člana 54. Zakona o budžetskom sistemu kojom se

omogućuje direktno plaćanje Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje do-

bavljačima za obaveze zdravstvenih ustanova po osnovu Centralizovanih javnih na-

bavki, a koje iste neredovno izmiruju i koje se nalaze u Pregledu iz registra po Za-

konu o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama koje

objavljuje Ministarstvo finansija

9. Obezbediti kontinuirano snabdevanja lekovima i medicinskim sredstvima preza-

duženih i blokiranih zdravstvenih ustanova prilikom sprovođenja postupka cen-

tralizovane javne nabavke od strane RFZO u skladu sa finansijskim mogućnosti-

ma ustanova, odnosno samo do iznosa raspoloživih finansijskih sredstava zdrav-

stvene ustanove u finansijskom planu, uzimajući u obzir sve druge finansijske oba-

veze, kao i prenete iz prethodnog perioda, odnosno uzimajući u obzir sredstva koja

će obezbediti osnivač, odnosno koje će on kao solidarni dužnik izvršiti prema dru-

gim pravnim licima (a ne kao što je to do sada bio slučaj polazeći isključivo od pla-

niranih sredstava u finansijskom planu, bez obzira na druge, odnosno prenete oba-

veze iz prethodnog perioda, tako da za preuzimanje novih obaveza preostaje ma-

nji iznos finansijskih sredstava od planiranog u finansijskom planu na odgovara-

jućoj aproprijaciji)

28

10. Uspostaviti sistem sporazumnog finansijskog preuređivanja dužničko-poverilačkih

odnosa između zdravstvene ustanove kao dužnika (na strani dužnika pojavljuje se

i osnivač, odnosno vlasnik) i drugih pravnih lica kao poverilaca, kroz instituciona-

lno posredovanje Privredne komore Srbije, kako bi se na povoljniji način regulisa-

li njihovi odnosi i čime se izbegavaju dugi i skupi sudski postupci

11. Uspostaviti sistem održavanja finansijske discipline zdravstvenih ustanova u jav-

noj svojini, gde upravni odbor zdravstvene ustanove pojačano prati izvršavanje preu-

zetih finansijskih obaveza zdravstvene ustanove i o tome podnosi izveštaj osnivaču,

radi blagovremenog planiranja sredstava iz budžeta osnivača za izmirenje obave-

za u slučaju finansijskih teškoća

29

BELEŠKE

30

31

32

OKRUGLI STO:

Beograd, 20. novembar 2015.

Sagledavanje Grupacije veledrogerija pri Udruženju za farmaceutskui medicinsku privredu Privredne komore Srbije

JAVNO PRIVATNI DIJALOG ZA ODRŽIVO ZDRAVSTVO