РЕПУБЛИКА СРБИЈА

ВЛАДА

ИЗМЕЊЕНИ И ДОПУЊЕНИ НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ ЗА

ИНТЕГРАЦИЈУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ЕВРОПСКУ УНИЈУ

Београд, децембар 2009.

2

УВОД .............................................................................................................................9 1. ПОЛИТИЧКИ КРИТЕРИЈУМИ..............................................................................10 1.1. ДЕМОКРАТИЈА И ВЛАДАВИНА ПРАВА ........................................................10 1.1.1. Устав...................................................................................................................10 1.1.2. Народна скупштина ...........................................................................................10 1.1.3. Влада ..................................................................................................................13 1.1.4. Државна управа..................................................................................................14 1.1.5. Изборни систем..................................................................................................31 1.1.6. Систем правосуђа ..............................................................................................36 1.1.7. Политика борбе против корупције....................................................................36 1.1.8. Реформа одбране................................................................................................42 1.2. ЉУДСКА ПРАВА И ЗАШТИТА МАЊИНА ......................................................47 1.2.1. Поштовање међународних инструмената за заштиту људских права.............47 1.2.2. Грађанска и политичка права ............................................................................53 1.2.3. Економска и социјална права ............................................................................56 1.2.4. Културна права и заштита мањина ...................................................................57 1.3. РЕГИОНАЛНА САРАДЊА И МЕЂУНАРОДНЕ ОБАВЕЗЕ.............................62 1.3.1. Регионална сарадња...........................................................................................62 1.3.2. Међународне обавезе.........................................................................................73 2. ЕКОНОМСКИ КРИТЕРИЈУМИ........................................................................... 778 2.1. ПОСТОЈАЊЕ ФУНКЦИОНАЛНЕ ТРЖИШНЕ ЕКОНОМИЈЕ ....................... 778 2.1.1. Широки политички консензус о основама економске политике ................... 778 2.1.2. Макроекономска стабилност.............................................................................79 2.1.3. Цене и либерализација трговине.......................................................................79 2.1.4. Способност финансијског сектора да усмери штедњу ка продуктивним инвестицијама..............................................................................................................88 2.1.5. Власништво и реструктурисање предузећа ......................................................94 2.1.6. Отклањање значајних препрека при уласку и изласку из тржишта ................97 2.1.7. Правни систем везан за економска питања.......................................................98 2.2. СПОСОБНОСТ СУОЧАВАЊА СА ПРИТИСКОМ КОНКУРЕНЦИЈЕ И СА ТРЖИШНИМ СИЛАМА УНУТАР ЕУ......................................................................98 2.2.1. Људски капитал ............................................................................................... 102 2.2.2. Физички капитал.............................................................................................. 102 2.2.3. Степен и темпо трговинске интеграције са ЕУ .............................................. 107 2.2.4. Реструктурисање предузећа и значај малих и средњих предузећа ................ 132 2.2.5. Утицај владине политике и законодавства на конкуренцију......................... 132 2.2.6. Секторске реформе с циљем повећања продуктивности и конкуренције ..... 137 3. СПОСОБНОСТ ПРЕУЗИМАЊА ОБАВЕЗА ИЗ ЧЛАНСТВА У ЕУ .................. 145 3.1. СЛОБОДА КРЕТАЊА РОБА............................................................................ 145 3.1.1. Хоризонтална питања...................................................................................... 145 3.1.1.1. Стандардизација............................................................................................ 149 3.1.1.2. Акредитација.................................................................................................151 3.1.1.3. Оцењивање усаглашености .......................................................................... 152 3.1.1.4. Метрологија .................................................................................................. 154 3.1.1.5. Надзор над тржиштем - безбедност производа ........................................... 154 3.1.2. Директиве старог приступа ............................................................................. 157 3.1.2.1. Моторна возила............................................................................................. 157 3.1.2.2. Хемијски производи и детерџенти............................................................... 159

3

3.1.2.3. Фармацеутски производи, медицински уређаји, медицински уређаји за активну имплантацију и in vitro медицински уређаји за дијагностику................... 159 3.1.2.4. Козметички производи и безбедност играчака............................................ 160 3.1.2.5. Стакло............................................................................................................ 160 3.1.2.6. Текстил.......................................................................................................... 161 3.1.2.7. Обућа ............................................................................................................. 161 3.1.2.8. Ђубрива ......................................................................................................... 162 3.1.2.9. Дрво ............................................................................................................... 164 3.1.3. Директиве новог приступа .............................................................................. 162 3.1.3.1. Нисконапонска електрична опрема.............................................................. 164 3.1.3.2. Једноставни судови под притиском ............................................................. 165 3.1.3.3. Безбедност машина....................................................................................... 166 3.1.3.4. Експлозиви за цивилну употребу и опрема и системи заштите у потенцијално експлозивним срединама ................................................................... 166 3.1.3.5. Лифтови......................................................................................................... 167 3.1.3.6. Опрема под притиском ................................................................................. 167 3.1.3.7. Топловодни котлови (бојлери), плински уређаји и уређаји за хлађење ....168 3.1.3.8. Радио и телекомуникацијска терминална опрема ....................................... 169 3.1.3.9. Електромагнетска компатибилност ............................................................. 171 3.1.3.10. Бродови за рекреацију ................................................................................ 171 3.1.3.11. Поморска опрема ........................................................................................ 172 3.1.3.12. Жичаре за превоз људи............................................................................... 173 3.1.3.13. Грађевински производи .............................................................................. 173 3.1.3.14. Амбалажа и амбалажни отпад .................................................................... 174 3.1.3.15. Опрема за личну заштиту ........................................................................... 174 3.1.4. Процедурална питања...................................................................................... 174 3.2. СЛОБОДНО КРЕТАЊЕ РАДНИКА.................................................................. 176 3.2.1. Приступ тржишту рада.................................................................................... 176 3.2.2. Координација система социјалне сигурности ................................................ 178 3.3. ПРАВО ПОСЛОВНОГ НАСТАЊИВАЊА И СЛОБОДА ПРУЖАЊА УСЛУГА .................................................................................................................... 181 3.3.1. Пословно настањивање ................................................................................... 181 3.3.2. Слобода пружања прекограничних услуга ..................................................... 182 3.3.3. Поштанске услуге ............................................................................................ 185 3.3.4. Међусобно признавање професионалних квалификација.............................. 188 3.4. СЛОБОДНО КРЕТАЊЕ КАПИТАЛА............................................................... 192 3.4.1. Режим кретања капитала и текућих плаћања ................................................. 192 3.4.2. Платни систем.................................................................................................. 195 3.4.3. Спречавање прања новца................................................................................. 196 3.5. ЈАВНЕ НАБАВКЕ .............................................................................................. 199 3.6. ПРАВО ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА............................................................... 199 3.6.1. Право привредних друштава ........................................................................... 204 3.6.2. Рачуноводство и ревизија................................................................................ 210 3.7. ПРАВО ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ ........................................................... 216 3.7.1. Ауторско право и сродна права....................................................................... 216 3.7.2. Право индустријске својине ............................................................................ 217 3.7.3. Спровођење права интелектуалне својине ..................................................... 223 3.8. ПОЛИТИКА КОНКУРЕНЦИЈЕ......................................................................... 228 3.9. ФИНАНСИЈСКЕ УСЛУГЕ ................................................................................ 234 3.9.1. Банкарство........................................................................................................ 234

4

3.9.2. Осигурање ........................................................................................................ 239 3.9.3. Тржиште капитала ........................................................................................... 243 3.9.4. Добровољни пензијски фондови..................................................................... 252 3.10. ИНФОРМАЦИОНО ДРУШТВО И МЕДИЈИ ................................................. 256 3.10.1. Телекомуникације и информациона технологија......................................... 256 3.10.2. Информационо друштво................................................................................ 256 3.10.3. Аудиовизуелна политика............................................................................... 263 3.11. ПОЉОПРИВРЕДА И РАЗВОЈ СЕЛА.............................................................. 267 3.11.1. Пољопривреда................................................................................................ 267 3.11.2. Развој села ..................................................................................................... 272 3.11.3. Организација пoљопривредног тржишта...................................................... 273 3.11.4. Политика квалитета ....................................................................................... 276 3.11.5. Органска производња .................................................................................... 276 3.12. БЕЗБЕДНОСТ ХРАНЕ, ВЕТЕРИНАРСКА И ФИТОСАНИТАРНА ПОЛИТИКА .............................................................................................................. 281 3.12.1. Безбедност хране и контрола......................................................................... 281 3.12.2. Здравље биља.................................................................................................283 3.12.3. Семе и садни материјал ................................................................................. 286 3.12.4. Средства за заштиту биља и резидуе ............................................................ 289 3.12.5. Ветеринарска политика ................................................................................. 293 3.13. РИБАРСТВО..................................................................................................... 300 3.14. ТРАНСПОРТНА ПОЛИТИКА......................................................................... 304 3.14.1. Копнени транспорт ........................................................................................ 304 3.14.1.1. Друмски транспорт .................................................................................... 304 3.14.1.2. Железнички транспорт ............................................................................... 304 3.14.1.3. Интермодални (комбиновани) транспорт .................................................. 310 3.14.2. Водни саобраћај ............................................................................................. 312 3.14.3. Ваздушни транспорт...................................................................................... 318 3.15. ЕНЕРГЕТИКА .................................................................................................. 318 3.15.1. Енергетско тржиште и сигурност снабдевања.............................................. 324 3.15.2. Енергетска ефикасност .................................................................................. 324 3.15.3. Нуклеарна сигурност и заштита од зрачења................................................. 333 3.16. ОПОРЕЗИВАЊЕ............................................................................................... 336 3.17. ЕКОНОМСКА И МОНЕТАРНА ПОЛИТИКА ............................................... 355 3.17.1. Опште смернице ............................................................................................ 355 3.17.2. Монетарна политика...................................................................................... 355 3.17.3. Економска политика ...................................................................................... 363 3.18. СТАТИСТИКА .................................................................................................366 3.18.1. Демографско-социјалне статистике .............................................................. 367 3.18.2. Статистички подаци о животној средини ..................................................... 369 3.18.3. Макроекономска статистика ......................................................................... 370 3.18.4. Пословна статистика...................................................................................... 372 3.18.5. Монетарна, финансијска, трговинска статистика и стастистика биланса плаћања ...................................................................................................................... 373 3.18.6. Пољопривредна статистика........................................................................... 376 3.18.7. Регистри ......................................................................................................... 377 3.18.8. Класификације ............................................................................................... 378 3.18.9. Дисеминација .................................................................................................379 3.18.10. Информационо-комуникациона технологија.............................................. 380 3.19. СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА И ЗАПОШЉАВАЊЕ ......................................... 382

5

3.19.1. Радно законодавство ...................................................................................... 382 3.19.2. Безбедност и здравље на раду ....................................................................... 386 3.19.3. Социјални дијалог.......................................................................................... 386 3.19.4. Запошљавање и европски социјални фонд ................................................... 392 3.19.5. Социјална укљученост................................................................................... 409 3.19.6. Социјално осигурање..................................................................................... 416 3.19.6.1. Систем пензијског и инвалидског осигурања.416 3.19.6.2. Здравствено осигурање.419 3.19.7. Спречавање дискриминације и једнаке могућности .................................... 422 3.19.8. Сарадња у области социјалне политике и запошљавања ............................. 425 3.20. ПРЕДУЗЕТНИЧКА И ИНДУСТРИЈСКА ПОЛИТИКА .................................427 3.20.1. Индустријска стратегија ................................................................................ 427 3.20.2. Приватизација и реструктурисање................................................................ 429 3.20.3. Пословно окружење....................................................................................... 432 3.20.4. Политика малих и средњих предузећа .......................................................... 433 3.21. ТРАНСЕВРОПСКЕ МРЕЖЕ............................................................................ 433 3.21.1. Трансевропске транспортне мреже ............................................................... 443 3.21.2. Трансевропске енергетске мреже.................................................................. 443 3.22. РЕГИОНАЛНА ПОЛИТИКА И КООРДИНАЦИЈА СТРУКТУРНИХ ИНСТРУМЕНАТА.................................................................................................... 447 3.23. САРАДЊА У ОБЛАСТИ ПРАВОСУЂА И ОСНОВНИХ ПРАВА ................ 460 3.23.1. Судски систем................................................................................................ 460 3.23.2. Политика борбе против корупције................................................................ 474 3.23.3. Основна права ................................................................................................ 497 3.24. ПРАВДА, СЛОБОДА И БЕЗБЕДНОСТ .......................................................... 506 3.24.1. Спољне границе ............................................................................................. 506 3.24.2. Управљање миграцијама .............................................................................. 509 3.24.3. Визна политика .............................................................................................. 514 3.24.4. Азил................................................................................................................ 516 3.24.5. Полицијска сарадња и борба против организованог криминала ................. 518 3.24.6. Борба против тероризма ................................................................................ 528 3.24.7. Сарадња на пољу борбе против дрога........................................................... 530 3.24.8. Царинска сарадња.......................................................................................... 531 3.24.9. Судска сарадња у кривичним и грађанским стварима .................................536 3.25. НАУКА И ИСТРАЖИВАЊЕ........................................................................... 544 3.26. ОБРАЗОВАЊЕ И КУЛТУРА........................................................................... 544 3.26.1. Образовање .................................................................................................... 548 3.26.2. Омладина........................................................................................................ 557 3.26.3. Култура........................................................................................................... 566 3.27. ЖИВОТНА СРЕДИНА..................................................................................... 571 3.27.1. Стање.............................................................................................................. 571 3.27.2. Хоризонтално законодавство ........................................................................ 572 3.27.3. Квалитет ваздуха и климатске промене........................................................ 575 3.27.4. Управљање отпадом ...................................................................................... 580 3.27.5. Заштита и управљање водама........................................................................ 583 3.27.6. Заштита природе............................................................................................ 586 3.27.7. Контрола индустријског загађења и управљање ризиком ........................... 588 3.27.8. Генетички модификовани организми .......................................................... 591 3.27.9. Хемикалијe ..................................................................................................... 592 3.27.10. Заштита од буке ........................................................................................... 596

6

3.27.11. Шумарство ................................................................................................... 598 3.27.12. Цивилна заштита.......................................................................................... 599 3.28. ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА И ЗАШТИТА ПОТРОШАЧА.......................... 601 3.28.1. Заштита потрошача........................................................................................ 601 3.28.2. Заштита здравља ............................................................................................ 601 3.29. ЦАРИНСКА УНИЈА ........................................................................................ 610 3.30. ЕКОНОМСКИ ОДНОСИ СА ИНОСТРАНСТВОМ ....................................... 620 3.30.1. Заједничка трговинска политика................................................................... 620 3.30.2. Политика развојне и хуманитарне помоћи ................................................... 625 3.31. СПОЉНА, БЕЗБЕДНОСНА И ОДБРАМБЕНА ПОЛИТИКА........................ 627 3.31.1. Политички дијалог......................................................................................... 627 3.31.2. Сарадња са међународним организацијама .................................................. 628 3.31.3. Контрола наоружања ..................................................................................... 632 3.31.4. Спровођење рестриктивних мера и економских санкција ........................... 632 3.31.5. Европска безбедносна и одбрамбена политика (ЕБОП) .............................. 639 3.32. ФИНАНСИЈСКА КОНТРОЛА ........................................................................ 642 3.32.1. Спољна (државна) ревизија ........................................................................... 642 3.32.2. Интерна финансијска контрола у јавном сектору ........................................ 642 3.33. ФИНАНСИЈСКЕ И БУЏЕТСКЕ ОДРЕДБЕ .................................................... 650 4. НАЦИОНАЛНА ВЕРЗИЈА ПРАВНИХ ТЕКОВИНА ЕУ.................................... 655 АНЕКС 1 – Планирана законодавна активност Владе са циљем испуњавања Националног програма за интеграцију Републике Србије у ЕУ (НПИ) за период 2010-2012, по институцијама АНЕКС 2 – Планирана законодавна активност Владе са циљем испуњавања Националног програма за интеграцију Републике Србије у ЕУ за период 2010-2012, по структури поглавља 3 (хармонизација са правним тековинма ЕУ)

7

СКРАЋЕНИЦЕ Скраћенице Пун назив НС Народна скупштина МСП Министарство спољних послова МО Министарство одбране МУП Министарство унутрашњих послова МФ Министарство финансија МП Министарство правде МПШВ Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде МЕРР Министарство економије и регионалног развоја МРЕ Министарство рударства и енергетике МИ Министарство за инфраструктуру МДУЛС Министарство за државну управу и локалну самоуправу МТУ Министарство трговине и услуга МНТР Министарство за науку и технолошки развој МПРО Министарство просвете МОС Министарство омладинe и спортa МЗ Министарство здравља МТИД Министарство за телекомуникације и информационо друштво МРСП Министарство рада и социјалне политике МЖСПП Министарство животне средине и просторног планирања МК Министарство културе МНИП Министарство за национални инвестициони план МКМ Министарство за Косово и Метохију МВ Министарство вера МД Министарство за дијаспору МЉМП Министарство за људска и мањинска права ИСС Институт за стандардизацију Србије АТС Акредитационо тело Србије ДМДМ Дирекција за мере и драгоцене метале РСЗ Републички секретаријат за законодавство КЕИ Канцеларија за европске интеграције НСЗ Национална служба за запошљавање АРМСП Агенција за развој малих и средњих предузећа АСУПИ Агенција за страна улагања и промоцију извоза РГЗ Републички геодетски завод НБС Народна банка Србије АП Агенција за приватизацију РДИРС Републичка дирекција за имовину Републике Србије УЗЈН Управа за јавне набавке КЗПП Комисија за заштиту права понуђача ДРИ Државна ревизорска институција КХОВ Комисија за хартије од вредности АПР Агенција за привредне регистре КЗК Комисија за заштиту конкуренције ККДП Комисија за контролу државне помоћи АОД Агенција за осигурање депозита

8

Скраћенице Пун назив РРА Републичка радиодифузна агенција РЗИИ Републички завод за информатику и интернет АЗТ Агенција за телекомуникације ДУПП Дирекција за унутрашње пловне путеве „Пловпут“ ДЖ Дирекција за железницу ДЦВРС Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије АЕ Агенција за енергетику АР Агенција за рударство РЗР Републички завод за развој РЗС Републички завод за статистику АРР Агенција за регионални развој

ПИЈЗ Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности АБПК Агенција за борбу против корупције ФЖС Фонд за заштиту животне средине АЖС Агенција за заштиту животне средине ЗЗП Завод за заштиту природе ЗИС Завод за интелектуалну својину

АЈЗ Агенција за јонизујућа зрачења и нуклеарну сигурност Републике Србије

БДП Бруто друштвени производ НПИ Национални програм за интеграцију у Европску унију ССП Споразум о стабилизацији и придруживању ПЕП Приоритет из Европског партнерства АС Правне тековине ЕУ (acquis communautaire)

9

УВОД

Национални програм интеграције Републике Србије у Европску унију (НПИ) усвојила је Влада 9. октобра 2008. године, Закључком 05 број 011-8137/2007-10. Програмом су представљене законодавне и административне мере које ће бити предузете како би земља до краја 2012. била спремна да преузме већину обавеза које проистичу из чланства у ЕУ. Тим актом предвиђено је и да се Влади до краја 2009. поднесу предлози измена и допуна Националног програма, са циљем његовог усклађивања са новим прописима ЕУ и предлозима Европске комисије у погледу даљих реформи. Имајући у виду актуелни економски тренутак, важно је напоменути да се приликом планирања реформских мера тежило ка томе да оне буду примерене постојећим околностима. Подгрупе Стручне групе Координационог тела за процес приступања Европској унији су у периоду од половине септембра до почетка новембра 2009. извршиле неопходне промене у овом документу. Своје прилоге доставиле су Канцеларији за европске интеграције, која их је објединила и - ради увида јавности у садржај Нацрта измењеног и допуњеног НПИ-ја пре но што га усвоји Влада - поставила на своју интернет страницу. Измењени и допуњени НПИ састоји се из четири поглавља и два анекса. Прво, друго и треће поглавље односе се на реформе у областима обухваћеним тзв. „критеријумима из Копенхагена“: политички, економски и критеријум способности земље да преузме обавезе из чланства у Унији. Овај последњи критеријум је од кључне важности за процес хармонизације домаћег правног поретка са правним прописима Европске уније, те су у њему представљене законодавне активности за сваку од три преостале године до 2012. Четврто поглавље се односи на актуелно стање и планове у процесу припреме националне верзије правних тековина ЕУ. Два анекса представљају даљу конкретизацију законодавних активности за период 2010-2012, овога пута у форми табеле, у којој се наводе тромесечја у којима Влада или министарства планирају да утврде предлоге закона или усвоје подзаконска акта, а такође се даје број правног прописа са којим се врши усклађивање, као и степен планираног усклађивања (делимично или потпуно). У првом анексу су преузете обавезе представљене за сваку институцију посебно, а у другом су оне дате по структури НПИ-ја. У односу на НПИ, који је усвојен у октобру 2008, његова измена и допуна у 2009. не садржи поглавља која се односе на административне и правосудне капацитете за спровођење правних тековина ЕУ и на општу финансијску процену реформи. Разлози за то су двоструки: прво, у моменту подношења НПИ-ја Влади на усвајање није био усвојен буџет за наредну годину, са пројекцијама за 2011. и 2012, а друго - у току је рационализација државне управе. Стога ће овом документу до краја фебруара 2010. бити додата још два анекса, у којима ће детаљно бити обрађена административна и финансијска питања.

10

1. ПОЛИТИЧКИ КРИТЕРИЈУМИ

1.1. ДЕМОКРАТИЈА И ВЛАДАВИНА ПРАВА

1.1.1. Устав

Народна скупштина Републике Србије на седници одржаној 8. новембра 2006. године донела је Одлуку о проглашењу Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06). На седници одржаној 10. новембра 2006. године Народна скупштина донела је Уставни закон о спровођењу Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06). Уставним законом за спровођење Устава Републике Србије утврђени су рокови за усклађивање правног система са новим Уставом. У складу са Уставним законом, донети су следећи закони:

- Закон о председнику Републике („Службени гласник РС“, број 111/07 од 04.12.2007);

- Закон о избору председника Републике („Службени гласник РС“, број 111/07 од 04.12.2007);

- Закон о одбрани („Службени гласник РС“, бр. 116/07 и 88/09); - Закон о Војсци Србије („Службени гласник РС“, бр. 116/07 и 88/09); - Закон о спољним пословима („Службени гласник РС“, бр. 116/07, 126/07-

исправка, 41/09); - Закон о основама уређења служби безбедности Републике Србије

(„Службени гласник РС“, број 116/07 од 11.12.2007); - Закон о територијалној организацији Републике Србије („Службени

гласник РС“, број 129/07 од 29.12.2007); - Закон о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, број 129/07 од

29.12.2007); - Закон о локалним изборима („Службени гласник РС“, број 129/07 од

29.12.2007); - Закон о главном граду („Службени гласник РС“, број 129/07 од

29.12.2007); - Закон о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07 од

28.11.2007). Сходно одредби члана 5. Уставног закона за спровођење Устава

Републике Србије, донети су закони којима се уређују организација и надлежности правосудних органа. Пакет правосудних закона, усвојених у Народној скупштини Републике Србије 22. децембра 2008. године, обухвата следеће законе: Закон о Високом савету судства („Службени гласник РС“, број 116/08), Закон о судијама („Службени гласник РС“, број 116/08) и Закон о допуни Закона о судијама од 11. децембра 2009, Закон о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 116/08) и Закон о изменама и допунама закона о уређењу судова од 11. децембра 2009, Закон о Државном већу тужилаца („Службени гласник РС“, број 116/08), Закон о јавном тужилаштву („Службени гласник РС“, број 116/08) и Закон о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву од 11. децембра 2009, Закон о седиштима и подручјима судова и

11

јавних тужилаштава („Службени гласник РС“, број 116/08), Закон о изменама и допунама Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, број 116/08).

Дана 30. новембра 2009, Народна скупштина је донела Закон о утврђивању надлежности Аутономне Покрајине Војводина („Службени гласник РС“, 99/09) и Одлуку о давању претходне сагласности на предлог Статута АП Војводине („Службени гласник РС“, 99/09). На основу ових аката, Скупштина АП Војводине је 14. децембра 2009. године усвојила Статут Аутономне Покрајине Војводина. Доношењем Статута користи се уставно право грађана на аутономију, а АП Војводина се правно уређује на начин и у оквирима које је предвидео Устав. Детаљније о реформи правног система, борби против корупције и сарадњи у области правосуђа и основних права погледати тачке 1.1.6, 1.1.7. и 3.23.

1.1.2. Народна скупштина

Народна скупштина Републике Србије, као највиши законодавни орган, усвојила је 14. октобра 2004. Резолуцију о придруживању Европској унији, која садржи смернице за рад законодавне и извршне власти Републике Србије с циљем достизања критеријума из Копенхагена. У Резолуцији је изражена потпуна сагласност о уласку у Европску унију и спремност за даље ангажовање на испуњавању политичких услова. Резолуција наглашава потребу да се приведу правди сва лица осумњичена за злочине почињене током оружаних сукоба у периоду од 1991. до 2000. на територији бивше СФРЈ. У овом документу се наглашава потреба за даљим унапређивањем добросуседских односа и свих других видова регионалне сарадње и регионалних иницијатива. Приоритет у раду Скупштине је усклађивање домаћег законодавства са правним тековинама Европске уније.

Резолуција о придруживању Европској унији обавезује Владу Републике Србије да редовно информише Народну скупштину о планираним и испуњеним обавезама и о реализацији свих програма и осталих активности које су неопходне за убрзање процеса придруживања. У складу са одредбама Резолуције, потпредседник Владе задужен за европске интеграције наставиће са праксом редовног информисања Одбора за европске интеграције о оствареном напретку, на тромесечном нивоу. До пуне имплементације Националног програма за интеграцију, Одбор ће редовно квартално бити информисан о испуњавању овог плана за усклађивање законодавства са правним тековинама Европске уније.

После потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању усклађивање прописа Србије са прописима ЕУ постало је правна обавеза. С обзиром на то, потребно је да се прецизније дефинише улога Народне скупштине у том процесу. Планирана је израда документа о сарадњи Парламента и Владе у пословима европских интеграција, као наставак рада на Предлогу декларацијe сачињене 2007. године, а која се бавила овим питањем. Формираће се радна група за израду одговарајућег документа којим ће бити дефинисана права и обавезе обеју институција. Радна група би такође требало да предвиди процедуре и модалитете за сарадњу са извршном влашћу у вези са разматрањем закона из тзв. европске агенде и обавезу извршне власти да, уз

12

законске предлоге, доставља Народној скупштини изјаву, као и табелу о усклађености предлога закона са прописима ЕУ и да информише Народну скупштину о начину коришћења средстава из фондова ЕУ за развојне пројекте.

Одбор за европске интеграције, у складу са својим надлежностима, наставиће да разматра предлоге закона, других прописа и општих аката, са становишта њихове прилагођености прописима Европске уније и стандардима Савета Европе; да разматра планове, програме, извештаје и информације о процесу стабилизације и придруживања Европској унији; да прати стратегију придруживања и предлаже мере за убрзавање реализације. Биће настављена међународна сарадња са одборима парламената земаља чланица ЕУ и са Европским парламентом. Циљ сарадње је размена искустава, јачање партнерских односа, као и боље разумевање процеса придруживања и интеграције у ЕУ.

Наставиће се сарадња са Европским парламентом на политичком и административном нивоу кроз годишње интерпарламентарне састанке Делегације за југоисточну Европу Европског парламента и делегације Народне скупштине састављене од чланова Одбора за европске интеграције. Таква пракса биће настављена до формирања заједничког парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање, састављеног од посланика НСРС и чланова ЕП, као консултативног тела у процесу спровођења Споразума о стабилизацији и придруживању. Чланови Одбора за европске интеграције и других радних тела НСРС учествоваће у регионалним активностима, јачајући сарадњу у региону на свим нивоима, што је један од спољнополитичких приоритета земаља у процесу придруживања, у оквиру Регионалног секретаријата за парламентарну сарадњу. Такође ће наставити учешће у регионалним иницијативама парламентарних одбора земаља западног Балкана КОСАП и у Цетињском парламентарном форуму, као и јачање билатералних односа са земљама региона.

Народна скупштина ће наставити сарадњу са цивилним сектором и међународним организацијама у Србији на заједничким пројектима и организацији јавних расправа о предлозима закона.

Одељење за европске интеграције наставиће да пружа стручну помоћ члановима Одбора за европске интеграције и другим народним посланицима у вези са питањима која се односе на процес европске интеграције, а пре свега на контролу усклађености предлога закона, као и поднетих амандмана, са правном регулативом Европске уније. Поред Одељења за европске интеграције, у наредном периоду ће за процес европске интеграције од значаја бити и рад Одсека за информативно-истраживачке послове који у свом домену омогућава приступ информацијама на интернету и базама података домаћих прописа и прописа Европске уније. С обзиром да је Споразумом о стабилизацији и придруживању предвиђено оснивање заједничког парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање, биће потребно додатно јачање капацитета НСРС у овој области, на шта указује и Извештај о напретку Србије у процесу европских интеграција за 2009.

Очекује се доношење закона о Народној скупштини, којим ће бити регулисана основна питања од значаја за рад НСРС: материјална и статусна права посланика, финансијска аутономија парламента и појачана надзорна функција парламента према органима извршне власти и независним регулаторним телима. Након тога, биће усвојен и нови пословник НСРС, који би требало да адекватно одговори на изазове процеса европских интеграција и дефинише посебне пословничке одредбе које ће омогућити специфичну

13

процедуру за предлагање и усвајање закона и других аката који су од значаја за процес усаглашавања законодавства Републике Србије с правним тековинама Европске уније. Овако дефинисаним пословничким одредбама треба обезбедити механизме за убрзавање процеса усаглашавања националног законодавства с правним тековинама Европске уније, уз истовремено обезбеђивање могућности за обављање озбиљних расправа о предлозима таквих закона и других аката. Ово би подразумевало утврђивање најмање десетодневног рока од уласка у скупштинску процедуру до почетка пленарне расправе о предмету закона. Новим пословничким одредбама требало би такође дефинисати процедуру у којој би Влада, као предлагач закона, имала обавезу да Народној скупштини, поред предлога закона са образложењем, достави и извештај са јавне расправе, као и изјаву о усклађености са прописима ЕУ.

У плану је реализација пројектних идеја о сарадњи са неколицином парламената држава чланица ЕУ на основу потписаних меморандума о сарадњи. Циљ пројеката је упознавање са процесом европских интеграција и искустава тих земаља у том процесу. Такође постоје договори са представницима појединих земаља да се почне израда заједничких пројекта којима би се конкурисало за средства ЕУ.

1.1.3. Влада

Влада је носилац извршне власти у Републици Србији. Пословник Владе („Службени гласник РС“, бр. 61/06, 69/08 и 88/09) прописује уређење, начин рада и одлучивањa Владе. Уредбом о Генералном секретаријату Владе („Службени гласник РС“, бр. 75/05 и 71/08) основана је општа служба Владе задужена за стручне и административне послове за потребе Владе и њених радних тела. Генерални секретаријат Владе такође је задужен за обављање одређених послова за потребе Кабинета председника Владе и Кабинета потпредседника Владе. На челу службе је генерални секретар кога поставља и разрешава Влада, на предлог председника Владе. При вођењу Генералног секретаријата он има иста овлашћења као министар. Генерални секретаријат за потребе Владе обавља послове: припреме аката којима Влада надзире, усмерава и усклађује рад органа државне управе и стара се о њиховом извршавању; стара се о извршавању аката Владе којима она даје налоге органима државне управе; стара се о извршавању обавеза Владе према Народној скупштини; припрема седнице радних тела Владе и седнице Владе; обавља друге послове за потребе Владе. Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Генералном секретаријату Владе, који је донет 10. фебруара 2009. године, основана су четири сектора, и то: Сектор за стручне послове, Сектор за опште и правне послове, Сектор за планирање, надзор и координацију политика и Сектор за послове протокола.

Oснивањем Сектора за планирање, надзор и координацију политика, уводи се нова функција Генералног секретаријата Владе. У оквиру сектора формиране су две јединице: Одсек за послове планирања, праћења и надзора и Одсек за послове координације и анализу политика, ради развоја и унапређења послова координације политика органа државне управе, стратешког планирања, развоја методологије планирања, надзора реализације планом утврђених

14

послова и приоритета органа државне управе и развоја методологије повезивања послова планирања са процесом израде програмског буџета. За реализацију ових послова, поред утврђеног делокруга и нове организационе структуре Генералног секретаријата Владе, потребно је појачати капацитете, како би се наведени послови могли реализовати.

Ради остварења наведеног, 2. октобра 2009. године потписан је Меморандум о разумевању између Владе Републике Србије и Владе Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске у вези са подршком јачању координације политика Владе Републике Србије, чији саставни део чини Пројекат: „Подршка јачању координације политика у Влади Републике Србије“. Одобрена су финансијска средстава за потребе Генералног секретаријата Владе у висини до 650.000 фунти стерлинга. Трајање пројекта је до 31. октобра 2010. године.

Пројекат има за циљ да : Подржи процес трансформације Генералног секретаријата Владе, у

организационом и функционалном смислу, ради његовог осавремењавања и потпуног оспособљавања да на ефикаснији начин обавља послове из свог делокруга;

Унапреди капацитете Генералног секретаријата Владе, како у погледу људских ресурса (запошљавање нових кадрова, одржавање обука, семинара, ангажовање међународних експерата, организација студијских путовања, и др), тако и информационо-технолошких капацитета (израда софтвера);

Пружи подршку унапређењу капацитета Генералног секретаријата Владе у делу послова који се односе на координацију политика органа државне управе, планирање (стратешко, оперативно) и у вези са тим израду анализа, стандарда и методологија за спровођење процеса стратешког планирања и његово повезивање са процесом припреме буџета, као и на послове праћења остварених резултата. Резултат постојећег пројекта је Предлог пројекта за II фазу процеса

реформе, за шта је потребна материјална подршка Европске комисије кроз ИПА фондове.

Даље јачање и модернизација Генералног секретаријата Владе Републике Србије је битна компонента процеса реформе државне управе у правцу даљег развоја владавине права, демократизације друштва, остваривања принципа отворене Владе. Успех у спровођењу наведених процеса значи испуњавање једног од неопходних предуслова за окончање процеса транзиције у Републици Србији и њен улазак у Европску унију.

1.1.4. Државна управа

Државна управа је део извршне власти Републике Србије, који обавља управне послове у оквиру права и дужности Републике Србије. Према Уставу, она је самостална, везана Уставом и законом, а за свој рад одговорна је Влади.

Имајући у виду значај државне управе, Влада је реформу у овој области на темељима општеприхваћених принципа европског управног права поставила као један од приоритета свог рада. Као основни стратешки документ у области

15

државне управе, Влада је у новембру 2004. усвојила Стратегију реформе државне управе. (О Стратегији ће бити више речи у одељку 4.1.1. овог документа, који се односи на реформу државне управе). Влада је донела нову Одлуку о образовању Савета за реформу државне управе (6. маја 2009. године), као централног стратешког тела Владе за реформу државне управе, којим председава председник Владе и која прецизно дефинише задатке којима се промовише и прати спровођење Стратегије. Оно се оцењује са становишта укључивања принципа и циљева државне управе у секторске стратегије развоја и планске акте, као и давања мишљења приликом оснивања нових државних органа, организација, служби или тела Владе.

Влада је 2. јула 2009. године усвојила Акциони план за спровођење реформе државне управе у Републици Србији за период од 2009. до 2012. године.

Правни оквир организације и функционисања државне управе у Србији чини сет закона, који су усвојени од 2004. до данас, а у складу са Стратегијом реформе државне управе:

- Закон о Влади („Службени гласник РС“, бр. 55/05, 71/05 – исправка и 101/07);

- Закон о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/05 и 101/07); - Закон о јавним агенцијама („Службени гласник РС“, бр. 18/05 и 81/05 -

исправка); - Закон о државним службеницима („Службени гласник РС“, бр. 79/05,

81/05 - испр, 83/05 - исправка, 64/07 и 67/07 – исправка и 116/08); - Закон о платама државних службеника и намештеника („Службени

гласник РС“, бр. 62/06, 63/06 - исправка и 115/06 - исправка и 101/07); - Закон о електронском потпису („Службени гласник РС“, бр. 135/04); - Закон о Заштитнику грађана („Службени гласник РС“, бр. 79/05 и

54/07); - Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја

(„Службени гласник РС“, бр. 120/04 и 54/07); - Закон о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција

(„Службени гласник РС“, број 43/04); - Закон о електронском документу („Службени гласник РС“, број 51/09).

Поред ових закона, Законом о министарствима се образују

министарстава и посебне организације и уређује њихов делокруг. Такође, у случајевима када је то предвиђено самим законима, подзаконским актима се разрађују поједине одредбе наведених закона, како би се обезбедила њихова примена.

Државна управа Републике Србије уређена је Законом о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/05 и 101/07).

Органи државне управе Републике Србије су: I. МИНИСТАРСТВА, са органима управе у саставу: 1. МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА 2. МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ

16

- Инспекторат одбране - Војна служба безбедности - Војнообавештајна служба

3. МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА 4. МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА

- Управа царина - Пореска управа - Управа за игре на срећу - Управа за трезор - Управa за јавни дуг - Управа за дуван - Управа за спречавање прања новца - Управа за слободне зоне - Девизни инспекторат

5. МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ - Управа за извршење заводских санкција - Дирекција за управљање одузетом имовином 6. МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ

- Генерални инспекторат пољопривреде, шумарства и водопривреде - Управа за ветерину - Управа за заштиту биља - Републичка дирекција за воде - Управа за шуме - Управа за аграрна плаћања - Дирекција за националне референтне лабораторије - Управа за пољопривредно земљиште

7. МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ И РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА - Дирекција за мере и драгоцене метале

8. МИНИСТАРСТВО РУДАРСТВА И ЕНЕРГЕТИКЕ 9. МИНИСТАРСТВО ЗА ИНФРАСТРУКТУРУ 10. МИНИСТАРСТВО ЗА ДРЖАВНУ УПРАВУ И ЛОКАЛНУ САМОУПРАВУ 11. МИНИСТАРСТВО ТРГОВИНЕ И УСЛУГА

- Републичка дирекција за робне резерве 12. МИНИСТАРСТВО ЗА НАУКУ И ТЕХНОЛОШКИ РАЗВОЈ 13. МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ 14. МИНИСТАРСТВО ОМЛАДИНЕ И СПОРТА 15. МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА 16. МИНИСТАРСТВО ЗА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ И ИНФОРМАЦИОНО ДРУШТВО 17. МИНИСТАРСТВО РАДА И СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ

- Управа за родну равноправност - Инспекторат за рад - Управа за безбедност и здравље на раду

18. МИНИСТАРСТВО ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА - Агенција за заштиту животне средине 19. МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ 20. МИНИСТАРСТВО ЗА НАЦИОНАЛНИ ИНВЕСТИЦИОНИ ПЛАН

17

21. МИНИСТАРСТВО ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ 22. МИНИСТАРСТВО ВЕРА 23. МИНИСТАРСТВО ЗА ДИЈАСПОРУ 24. МИНИСТАРСТВО ЗА ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА

II. ПОСЕБНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ: 1. Републички секретаријат за законодавство 2. Републички завод за развој 3. Републички завод за статистику 4. Републички хидрометеоролошки завод 5. Републички геодетски завод 6. Републичка дирекција за имовину Републике Србије 7. Републички завод за информатику и интернет 8. Агенција за страна улагања и промоцију извоза 9. Центар за разминирање 10. Завод за интелектуалну својину 11. Дирекција за унутрашње пловне путеве „Пловпут“ 12. Геомагнетски завод 13. Завод за социјално осигурање 14. Управа за јавне набавке 15. Републички сеизмолошки завод 16. Комесаријат за избеглице 17. Агенција за енергетску ефикасност 18. Безбедносно-информативна агенција 19. Републичка агенција за мирно решавање радних спорова 20. Дирекција за железнице 21. Агенција за рударство 22. Дирекција за реституцију Иако, строго гледано, нису органи државне управе, део система државне

управе чине и службе Владе, које Влада оснива уредбом у складу са Законом о Влади и Уредбом о службама Владе („Службени гласник РС“, број 75/05). Службе Владе су следеће:

1. Генерални секретаријат Владе 2. Канцеларија за сарадњу с медијима 3. Канцеларија за европске интеграције 4. Стална канцеларија Владе за економски развој у Крагујевцу 5. Стална канцеларија Владе за економски развој у Бору 6. Служба координационог тела Србије за општине Прешево, Бујановац и Mедвеђа 7. Служба за управљање кадровима 8. Авио-служба Владе 9. Канцеларија Националног савета за сарадњу са Међународним трибуналом за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991. године 10. Канцеларија за одрживи развој недовољно развијених подручја 11. Канцеларија за националну безбедност

18

12. Канцеларија Националног савета за децентрализацију Републике Србије 13. Централни регистар обвезника доприноса за социјално осигурање – послодаваца и осигураника Органи државне управе, према Закону о државној управи, делују по

начелима (а) самосталности и законитости, (б) стручности, непристрасности и политичке неутралности, (в) делотворности у остваривању права странака, (г) сразмерности и поштовања странака и (д) јавности рада. Послови државне управе су учествовање у обликовању политике Владе (кроз припрему закона, других прописа и општих аката за Владу и предлагање стратегија развоја и других мера); праћење и утврђивање стања у областима из делокруга појединачних органа; извршавање закона, других прописа и општих аката; инспекцијски надзор, старање о законитости у раду јавних служби; развојни послови (подстицање и усмеравање развоја у областима из делокруга појединачних органа, према политици Владе); као и други стручни послови, попут прикупљања и проучавања података, сачињавања анализа, извештаја, информација и др.

Унутрашње уређење и систематизација органа државне управе (и служби Владе), као и тачан број и структура запослених, прописују се правилницима о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места сваког појединачног органа. Ови правилници морају бити засновани на начелима која су прописана Уредбом о начелима за унутрашње уређење и систематизацију радних места у министарствима, посебним организацијама и службама Владе („Службени гласник РС“, бр. 81/07 - пречишћен текст и 69/08) и за њих је потребна сагласност Владе. Предлог сваког таквог акта претходно се доставља на мишљење Министарству за државну управу и локалну самоуправу, Министарству финансија и Служби за управљање кадровима, како би се обезбедило поштовање релевантних законских одредби, поменутих начела организације и што рационалнија расподела послова и ресурса.

Закон о државним службеницима, који је у целини ступио на снагу 1. јула 2006, на свеобухватан начин је уредио права и дужности државних службеника у Републици Србији, у складу са принципима Европског административног простора. У складу са Стратегијом реформе државне управе, изабран је „ужи“ концепт државног службеника, према којем су државни службеници само запослени у органима централне државне власти, али не и аутономних покрајина и локалне самоуправе. Сходно томе, „државни службеник је лице чије се радно место састоји од послова из делокруга органа државне управе, судова, јавних тужилаштава, Републичког јавног правобранилаштва, служби Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда и служби органа чије чланове бира Народна скупштина (у даљем тексту: државни органи) или с њима повезаних општих правних, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова.“ (члан 2. Закона)

Из ове дефиниције, дакле, следи да у категорију државних службеника не спадају запослени у јединицама локалне самоуправе, као ни запослени у просвети, здравству и сл. На положај, права и обавезе ових категорија запослених у јавном сектору примењују се или општи прописи о раду или други посебни закони. Закон о државним службеницима, такође, прави разлику између државних службеника и намештеника, који су лица чија се радна места састоје

19

од пратећих помоћно-техничких послова у државном органу. Будући да намештеници не обављају послове из делокруга органа државне управе, Закон о државним службеницима уређује само основна права и дужности намештеника (нпр. разврставање радних места, услови попуњавања радног места, право на плату, одредбе о премештају и распоређивању и сл.), док се на све остале елементе њиховог положаја примењују општи прописи о раду.

Закон о државним службеницима ствара услове за креирање професионалног, одговорног, политички неутралног службеничког система и предвиђа деполитизацију читавог једног управљачког нивоа у државној управи, будући да предвиђа категорију државних службеника на положају. Државне службенике на положају поставља Влада или други законом одређени орган, али они пре тога морају да прођу изборни поступак (конкурс) који спроводи конкурсна комисија. Законом су такође прописани услови који морају бити испуњени да би неко постао државни службеник на положају (завршен факултет и најмање 9 година радног искуства у струци – њихов мандат траје 5 година и обновљив је без поновног конкурса). Сходно овим променама, у министарствима једини политички функционери остају министри и државни секретари (некадашњи заменици министара), као и шефови и чланови кабинета министара, чији је број ограничен. У органима управе у саставу министарстава, посебним организацијама и службама Владе, сасвим нестају политички функционери. Изборни поступак за део радних места која су Законом о државним службеницима претворена у положаје (помоћници министара, секретари министарстава, директори органа управе у саставу министарстава, посебних организација и служби Владе, као и њихови заменици и помоћници) већ је окончан, док се у предстојећем периоду очекује завршетак овог процеса.

Закон о државним службеницима предвиђа и да Влада оснује Службу за управљање кадровима (СУК), као службу Владе, задужену за стручне послове везане за управљање кадровима у државној управи. Њено уређење и делокруг ближе су одређени Уредбом о оснивању Службе за управљање кадровима („Службени гласник РС“, број 106/05). Поред послова који се односе на спровођење конкурса, вођење кадровске евиденције и друге послове управљања људским ресурсима, СУК такође годишње припрема за Владу предлог програма општег стручног усавршавања, на основу којег затим и спроводи обуку државних службеника на теме које су заједничке свим или већини органа државне управе („хоризонтална“ обука). (О обуци државних службеника биће више речи у 4. делу документа, који се односи на административне и правосудне капацитете за спровођење АС.)

Реформа система плата остварена је доношењем Закона о платама државних службеника и намештеника. Применом принципа декомпресије плата, направљена је већа разлика у коефицијентима између различитих звања државних службеника, чиме су створени услови да се системом напредовања (кроз звања – вертикално, и кроз платне разреде, а без промене звања – хоризонтално) пружи додатна мотивација запосленима да се истичу у раду.

Народна скупштина Републике Србије усвојила је 11. децембра 2009. три закона на основу којих ће се спровести рационализација у државној и локалној администрацији:

- Закон о изменама и допунама Закона о државним службеницима („Службени гласник РС“ број 104/09);

- Закон о одређивању максималног броја запослених у републичко�